E Ekolist 32

Broj 32 ● Godina 5.
● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života
da NO
e
iz T
nj
F PL A
PD ES
B
GLOBAL FOOTPRINT NETWORK
Srbija 23. maja potrošila

prirodne zalihe za 2024.
ZAŠTITA ŽIVOTINJA ENERGETIKA KLIMATSKE PROMENE
Pčele – samo je jedna Da li vetroturbine zaista Dva kraja sveta,
medonosna, ali su sve korisne ubijaju ptice? a problemi isti
SADRŽAJ
Poštovani čitaoci, eEkolist broj 32. zaključen 31. maja 2024. godine
Internet prezentaciju izdanja možete
Klimatske promene danas i zvanično utiču na naše živote. da vidite na adresi:
Svi oni koji sumnjaju u postojanje izmenjenih klimatskih www.ekolist.org
uslova, sada svojim očima mogu da vide da ni zime, a ni
leta više ne liče na one pre 15 ili 20 godina. Izmenjen je Fotografija naslovne strane: Unsplash
režim padavina, svaki letnji pljusak je potencijalna oluja sa
dalekosežnim posledicama po živote i imovinu, a smena Sadržaj
poplava i suša postala je naša svakodnevica.
Foto fokus
Mi danas živimo „klimatsku promenu” koju su generisale
generacije pre nas. Jasno je da će otapanje permafrosta Vesti
i polarnih kapa danas osloboditi nove količine ugljen-
dioksida koji će uticati na živote generacija koje tek treba
da se rode. Onespokojava činjenica da smo mi danas Kompnije Nestlé
ZAŠTO MORAMO DA „REGENERIŠEMO“ NAČIN
odgovorni za klimatske promene i ekološku katastrofu
RAZMIŠLJANJA O HRANI
koja tek treba da se odigra.
Šta možemo da učinimo? Realno, ne mnogo toga. Zama- Kompnije Vojvodinašume
jac klimatskih promena teško je zaustaviti. Održavanje USPEŠANA AKCIJA „ECO-FAMILY DAY“
globalne temperature granicama minimalnog rasta u Projekti
odnosu na predindustrijsko vreme već se oteo kontroli. SAČUVAJMO NAŠE VODE
Izmenili smo Planetu do neprepoznatljivosti... Klimat- FINIŠ PROJEKTA „SUSTAIN-
STUDY”
ske promene su samo jedan od odgovora na naše loše
ponašanje i nedomaćinsko upravljanje resursima... Pčelarstvo
PČELE – SAMO JE JEDNA ME-
DONOSNA, ALI SU SVE KORISNE
Iskreno vaša, Energetika

urednica magazina „eEko list” OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PRELAZE 30% SVET-
SKOG SNABDEVANJA STRUJOM
Marica Puškaš
DA LI VETROTURBINE ZAISTA UBIJAJU PTICE?
FILTERI NA ELEKTRANAMA NA UGALJ SPASAVAJU
ŽIVOTE
Izdanje je besplatno i distribuira
se u PDF formatu ili putem
Izdavač: Institut za održivi razvoj i elektronske pošte.
Klimatske promene
zaštitu životne sredine „Zeleni krug” DESET GODINA OD POPLAVA 2014.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Jovana Hranilovića 34, Novi Sad
Matice srpske, Novi Sad
DVA KRAJA SVETA, A PROBLEMI ISTI
Telefon: 021/780-537; 065/888-08-57
E-mail: ekolist@yahoo.com;
Uređuje redakcijski kolegijum Zaštita životinja
Direktorka izdanja: Jadranka Marčok „SOKOLOM ZA SOKOLA” KOD
Urednica: Marica Puškaš ILANDŽE
Novinari-saradnici: Dragana KATASTROFALNI GLOBALNI PAD
Ratković, Nada Budimović, Sandra
Iršević, Majda Adlešić, Biljana Popadić
POPULACIJE MIGRATORNIH SLAT-
Graphic design: smartart-studio.com KOVODNIH RIBA
Marketing i plasman: Jan Marčok; BUMBARI NESTAJU ZBOG PRE-
Servis i usluge: „ASPRESS” d.o.o. ISSN 1821 - 4134
GREVANJA
Bački Petrovac
POLET – NAJBROJNIJI SUSRET LJUBITELJA PTICA!
Prijatelji eEkolista
Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 3

FOTOFOKUS
Obeležavamo Dan Dunava

Dan Dunava je međunarodni dan reke Dunav koji se u zemljama
širom Evrope obeležava 29. juna. Međunarodna komisija za zaštitu
reke Dunav (International Commision for the Protection of the Dan-
ube River - ICPDR) prvi put ga je proslavila 2004. godine, na dan de-
sete godišnjice od potpisivanja Međunarodne konvencije o zaštiti
Dunava, 29. juna 1994. godine u Sofiji. Baš kao i prošle godine, tema
Dana Dunava 2024. je „Presedanje i ekološki prihvatljiv transport”, a
prateći događaji i konferencije će se najverovatnije dešavati onlajn.
Photo by David Marcu on Unsplash
4 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 5
FOTOFOKUS
Photo by Giorgia Doglioni on Unsplash

Istraživanje okeanskih dubina
Svetski dan okeana 2024. biće obeležen 7. juna, a domaćin događaja je
Odsek za okeanske poslove i pravo mora Kancelarije za pravne poslove
(DOALOS) u partnerstvu sa Oceanic Global. Dok je zvanična oznaka UN
za Svetski dan okeana i dalje 8. jun, proslava 2024. će se održati dan ra-
nije, 7. juna. Tema ovogodišnjeg događaja je istraživanje novih dubina
razumevanja, saosećanja, saradnje, posvećenosti i još mnogo toga, sa
fokusom na očuvanje okeana i svest. Pridružite se globalnoj zajednici u
podizanju svesti i preduzimanju akcija za zaštitu okeana naše planete!
FOTOFOKUS
I mede i med – kako do

suživota medveda i ljudi?
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pokrenu-
lo je u jugozapadnoj Srbiji projekat “I mede i med, da uve-
demo red” koji ima za cilj da spreči moguće štete koje rastuća
populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima,
voćnjacima i pčelarstvu kao i da podrži razvoj eko-turizma
promovisanjem prirodnih dobara koje odlikuju ovo područje.
Mrki medved je najveći mesojed u Srbiji sa 3 prisutne popu-
lacije: Dinarsko-pindska na zapadu, Karpatska na istoku i
Istočno balkanska na jugu zemlje. Zbog zakonske zaštite ove
vrste i male gustine naseljenosti ljudi, broj mrkih medveda
se polako povećava, što usled nedostaka hrane dovodi do
napada medveda na stoku, štete na voćnjacima i posebno
na košnicama. Niski prihodi i spore reakcije vlasti u pogledu
kompenzacije znače da poljoprivrednici sami sprovode
pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Pored ilegalnog
ubijanja preti im i gubitak staništa. Stoga je DZPPS pokrenulo
projekat koji razvija mrežu lokalnih poljoprivrednika koji žele
da u preveniciji šteta nastalih od medveda koriste rešenja
zasnovana na prirodi.
“Bilo je prvo potrebno sakupiti podatke o interakcijama sa
medvedima u ovom području, slučajeve kada su ih ljudi
videli ili kada su načinili neku štetu. Veliki broj ovih podataka
smo sakupljali direktno na terenu, kroz razgovor sa poljo-
privrednicima, lovačkim udruženjima, upravljačima zaštićenih
područja, pogotovo sa predsednicima pčelarskih udruženja
koji su nam nesebično ustupili podatke. Sada imamo izrađenu
mapu na osnovu koje možemo zaključiti gde se susreti
najčešće dešavaju i gde treba najpre reagovati. Ono na šta
se ljudi takođe žale jestu administrativni problemi sa kojima
se susreću prilikom prijavljivanja šteta nadležnim instituci-
jama“ pojašnjava Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i
Photo by Federico Di Dio on Unsplash
proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog projekta.

Projekat se realizuje u Zlatiborskom okrugu i delu Raškog
okruga gde se nalazi naša najveća populacija mrkog medve-
da. Pet domaćinstava najugroženijih pčelara će dobiti ograde
dovoljno snažne da zaštite imovinu od medveda, a biće
posađeno i 300 sadnica autohtonog voća kao izvor hrane za
medvede, čime će i u praksi biti pokazano da postoje korisna
rešenja zaštite kako za ljude tako i za mrke medvede.
VESTI
Ptičari, javite se!

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica
Srbije zapošljava! DZPPS) objavljuje
konkurs za prijem jednog
zaposlenog u radni odnos na
određeno vreme, na radno mesto
WILDLIFE CRIME OFFICER.
Rok za prijavu kandidata je 21.
jun 2024. godine, a početak
angažovanja 1. jul 2024. godine.
CV i motivaciono pismo dostaviti na
imejl: info@pticesrbije.rs.
Sve dodatne informacije možete
S NOVIM DIZEL GORIVOM dobiti upitom na isti imejl.
90% MANJI UTICAJ NA KLIMU

N ovo dizel gorivo HVO 100
počelo je da se prodaje u
Nemačkoj, nakon što ga je Vlada
rivo ispunjava određene zahteve
kvaliteta i da je proizvedeno na
održiv i odgovoran način.
Nemačke odobrila 29. maja. U ovom trenutku razlika u ceni na
HVO100 je hidratizovano biljno pumpama iznosi od 15 do 20 centi.
ulje i zadovoljava evropski stand- Sa alternativnim gorivima, kao
ard kvaliteta EN 15940 za parafin- što je dizel HVO100, automobili i
Neće biti vetroparka
ski dizel. kamioni bi već mogli biti klimatski na Bukoviku
Za dizel HVO ne plaća se porez prihvatljiviji, a HVO 100 je zbog Uslovi zaštite prirode koje je izdalo
na CO2, zato što smanjuje uticaj sastava nazvan i “zeleni dizel”. nadležno ministarstvo izričito isključuju
na klimu do 90% u poređenju sa Nemački mediji pišu da kampanja mogućnost gradnje vetroparka na
običnim dizelom. “HVO100 ide u Nemačku”, ima teritoriji opštine Sokobanja, što znači
- HVO možete da koristite u dizel za cilj da podgine svest i prihva- da će sve procedure za ovu opštinu
motorima bez potrebe da bilo šta tanje novog dizela. Uz kontinuiranu biti prekinute, a mogu se nastaviti za
Photo by engin akyurt on Unsplash; Pixabaycom
modifikujete u motoru. HVO 100 podršku političara, rastuću mrežu teritoriju opštine Boljevac, navodi se
dolazi u različitim mešavinama benzinskih pumpi i povećanje na sajtu Sokobanjskog ekološkog
u kojima se odnos dizela i HVO ekološke svesti među potrošačima, društva (SED). „Srbijašume” izdale su
može razlikovati. Broj 100 znači da očekuje se da će ovo biogorivo dati uslove projektovanja kojima se puno
je to čist oblik HVO, dok pojedini značajan doprinos održivom dizajnu sužavaju mogućnosti investitoru za
dobavljači prodaju i HVO 20, koji je nemačkog transportnog sektora. gradnju vetroparka „Čestobrodica”,
mešavina dizela od 80% i HVO sa Pumpe za ovo gorivo već postoje te je Rešenjem Ministarstva zaštite
20% - pišu nemački mediji. u nizu evropskih zemalja, između životne sredine onemogućena gradnja
HVO 100 ispunjava standarde ostalih u Belgiji, Danskoj, Finskoj, na teritoriji opštine Sokobanja, zbog
Međunarodnog sertifikata o Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, zaštite očuvanih bukovih šuma koje su
održivosti i ugljeniku (ISCC). Norveškoj i Švedskoj. stanište velikog broja strogo zaštićenih
Ovaj sertifikat osigurava da go- Izvor: eKapija vrsta, između ostalog i risa (Lynx lynx).
10 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

VESTI
„Osvajajući sve više teritorije za sebe, ljudi su potis- je potrebno raditi na njihovom sprečavanju kao i
nuli ravnopravne životinjske i biljne vrste i sveli nji- koja je uloga lovaca, institucija i stanovnika uopšte
hova staništa na, najblaže rečeno, neodgovarajuća. čuli smo od predstavnika Lovačke komore Srbije,
Ako pokušamo da razumemo da su medvedu, vuku Milovana Stoića, kao i Okružnog javnog tužilaštva.
i risu potrebna prostranstva da bi imali osnovne us- „Naša uloga je da edukujemo lovočuvare kako
love za život, moramo da vratimo hranu na koridore da prate situaciju u lovištima. Radimo na tome
velikih zveri i da sačuvamo njihova staništa, a tako da svi naši članovi budu sve bolje informisani o
posredno i sprečimo moguće sukobe sa ljudima”, pravnim okvirima kod nas i u Evropi, kao i o stepenu
ističe Vanja Jakšić iz WWF Adrije. zaštićenosti vrsta ali, ima ograničenja u propisima
Koliko su klimatske promene ubrzale promene koja nam onemogućavaju da kada i uhvatimo ne-
OBELEŽEN MEĐUNARODNI
na koridorima velikih zveri, svedoči činjenica da koga u krivolovu, nemamo ovlašćenja da ga u tome
ih u nekim područjima ima dosta, dok u drugima sasvim zaustavimo“.
DAN BIODIVERZITEA
pokušavamo da sačuvamo jedan ili dva para koji Primera dobre prakse u sudovima takođe ima, ali
treba da produže vrstu. „Klimatske oscilacije dovele ne u meri u kojoj je to dovoljno da spreči zločine
su do sve češćih susreta ljudi i velikih zveri. Treba da nad divljim vrstama. Tužilaštva širom Srbije nemi-
nastavimo da delujemo kroz edukaciju stanovništva, novno u svojoj praksi imaju sve veći broj predmeta
U jedinjene nacije proglasile su 22. maj za

Međunarodni dan biodiverziteta. Konvencija o
biodiverzitetu je usvojena 1992. godine na Samitu
Tema Međunarodnog dana biološke raznovrsnosti
(IDB) 2024. godine je „Budite deo plana”. Tema
je poziv na akciju svim zainteresovanim stranama
a posebno u zonama koje su blizu naseljenih mesta.
Međutim, dok preventiva ne da rezultate, treba da
onemogućimo konflikte postavljenjem električnih
iz oblasti zaštite životne sredine, pa polako i ova
tematika sve više dobija na značaju.
Nakon panela, Zavod za zaštitu prirode Srbije pri-
o zaštiti životne sredine u Rio de Žaneiru. Tada je da zaustave i preokrenu gubitak biodiverziteta ograda“, kaže Duško Ćirović, profesor Biološkog kazao je izložbu „Putevi divljih zveri“ koja je rezultat
ustanovljena platforma za zaustavljanje smanjivanja podržavanjem implementacije Globalnog okvira za fakulteta. Istovremeno, Vladan Bjedov iz Zavoda za njihovog dugogodišnjeg rada na očuvanju velikih
biodiverziteta koji podrazumeva raznovrsnost gena, biodiverzitet Kunming-Montreal, koji se takođe nazi- zaštitu prirode Srbije ističe da su „medved, vuk i ris zveri širom Srbije.
vrsta i ekosistema na Zemlji. Glavni ciljevi ovog va Plan biodiverziteta. On sadrži četiri globalna cilja takozvane „ključne“ vrste, jer su one kamen temeljac Projekat ForestConnect predviđa da ćemo u nar-
dokumenta su očuvanje biološke raznovrsnosti, za period do 2050. i 23 zadatka do 2030. godine. za opstanak skoro svih drugih biljnih i životinjskih edne dve i po godine raditi na tome da na koridore
održivo korišćenje njegovih komponenti i raspodela Ukoliko želimo očuvane, zdrave i bioraznovrsne vrsta u šumskim ekosistemima, kao i da su oni velikih zveri vratimo hranu i sačuvamo njihova
dobrobiti od korišćenja resursa. šumske ekosisteme, potrebno je nastaviti i produbiti zaslužni za regulaciju broja svih drugih biljojeda. Na staništa, a tako posredno sprečimo moguće sukobe
Godine 2009. u Srbiji je na osnovu konvencije saradnju svih institucija i organizacija koje se bave taj način oni obezbeđuju ravnotežu u prirodi“. sa ljudima. Ovaj projekat podržan je sredstvima
donet zakon o potvrđivanju konvencije o biološkoj očuvanjem prirode, ali i građana. Jedino tako je Pa ipak do sukoba domaćina šuma i čoveka Interreg Dunavskog rediona, a kofinansiran sredst-
raznovrsnosti. moguće obezbediti skladan suživot. neizbežno dolazi. Kako ih je moguće zaustaviti, da vima Evropske unije.
VESTI
SRBIJA 23. MAJA POTROŠILA

PRIRODNE ZALIHE ZA 2024.
O d 23. maja, prirodni resursi koje nam je
planeta proizvela za ovu godinu, u Srbiji su
potrošeni. Ovo je datum kada je naša godišnja
odnosu na 2023. godinu, ima svoje objašnjenje koje
nas vraća na metodologiju računanja ekološkog
duga prema planeti Zemlji.
potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila Prema Global Footprint Network, dan kada smo is-
sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi crpeli prirodne resurse jedne države računa se tako
tokom cele godine. U odnosu na prošlu godinu što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini (366
kada smo kredit od prirode „podigli“ 8. jula, ove za 2024.) pomnoži razlikom globalnog hektara po
godine datum je bitno pomeren na štetu planete, pa glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje. Biokapac-
tako i ljudi. itet je sposobnost ekosistema da proizvode biološki
Zabrinjavajuća činjenica da smo u odnosu na prošlu materijal koji koriste ljudi i da apsorbuje otpadne načinu upravljanja jednom državom, dok globalni ušlo ranije. Naravno, to ne znači da treba bezbrižno
Photo by Eric Masur on Unsplash

godinu u ekološki dug zakoračili mnogo ranije u materijale koje ljudi proizvode, prema postojećem hektar definiše produktivnost jedne zemlje po glavi da prihvatimo ovo pomeranje unazad. Naprotiv,
stanovnika. sada više nego ranije treba da se zauzmemo da
Country Overshoot Days 2024 „U najvažnijem činocu ove formule – čoveku, leži
objašnjenje naglog skoka unazad u Srbiji po pitanju
sačuvamo ono što nam je priroda dala“, dodaje
Macoko Drvar.
When would Earth Overshoot Day land if the worldʼs population lived like... ekološkog duga“, objašnjava Dunja Macoko Drvar, Na nivou planete Dan ekološkog duga prošle
direktorka programa zaštite prirode u WWF Adriji. godine smo obeležili 2. avgusta, a koji je datum za
„Na osnovu broja stanovnika jedne države određuje bude 2024., znaće se 5. juna. I u regionu su datumi
Feb 11 | Qatar
Nov 24 | Ecuador, Indonesia se globalni hektar po glavi stanovnika i što je manje približni prošlogodišnjim. Prednjači Slovenija 25.
Feb 20 | Luxembourg
Nov 15 | Iraq
JAN stanovnika jedne zemlje, ekološki dug je veći. april (18. april 2023.), BiH 9. maja (29. maja), Hrvat-
Nov 12 | Jamaica DEC Mar 4 | United Arab Emirates
Budući da je 2022. godine u Srbiji realizovan popis ska 28. maj (29. maj), pa Crna Gora 30. maj (17. maj),
V FE
O Mar 14 | United States of America
Mar 15 | Canada stanovnika, očigledno je pokazao da je njihov broj Severna Makedonija 14. jul (6. jul), a Albanija 23.
B
N
Mar 16 | Denmark
Oct 18 | Guatemala manji u odnosu na ranije periode, pa se tako u dug septembra (3. novembra).
Oct 14 | Cuba Mar 23 | Belgium
„Iz godine u godinu, sve više smo nemarni prema
MA
OCT
Oct 9 | El Salvador April 1 | Netherlands

prirodi. Emitujemo više ugljendioksida u atmosferu
R
April 4 | Republic of Korea
2024
Oct 5 | Colombia
Apr 5 | Australia, Russia, Saudi Arabia
Apr 7 | Austria
O Global Footprint Network-u nego što naši okeani i šume mogu da apsorbuju,
April 11 | New Zealand
Global Footprint Network - je međunarodna neprofitna mreža koja
APR
iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da

SEP
April 12 | Finland, Norway

Sep 18 | Uzbekistan, Venezuela Apr 18 | Czech Republic
Apr 21 | Sweden
okuplja naučnike i stručnjake iz 70 svetskih neprofitnih organi- se obnove i sečemo šume neplanski i pre nego što
April 25 | Slovenia
zacija.
May 2 | Germany, Ireland mogu ponovo da izrastu. Posledice su nezapamćeni
https://www.footprintnetwork.org/
G
May 7 | France
M
Sep 4 | Algeria A
U
Sep 3 | Peru A Y May 12 | Israel toplotni talasi, poražavajući šumski požari, ra-
May 16 | Japan
Aug 29 | Mexico JU May 19 | Italy
NE zorne poplave i dramatične suše koji se sve češće
O WWF-u
Aug 25 | Panama JULY May 20| Spain
Aug 23 | Thailand May 23 | Chile događaju širom sveta, a na nama je da to zaustavi-
Aug 19 | Namibia May 25 | Greece, Hungary WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi
Aug 14 | Vietnam May 27 | Switzerland mo i preokrenemo“, zaključuje Macoko Drvar.
Aug 4 | Brazil
May 28 | Croatia, Portugal zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
May 30 | Montenegro Najefikasniji način da počnemo da postižemo
July 31 | Costa Rica
June 1 | China Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori
July 20 | Romania June 3 | United Kingdom
Jul 17 | Bolivia Jun 18 | Iran budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja rezultate je da obavežemo sve države da usvoje
June 23 | Paraguay June 20 | Argentina, South Africa
svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih i u potpunosti primene Zakon o obnovi prirode,
For a full list of countries, visit overshootday.org/country-overshoot-days. resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više infor- propise koji će zabraniti upotrebu jednokratne
Source: National Footprint and Biocapacity Accounts, 2023 Edition

macija na: plastike i da zaštitimo 30% površine zemlje kako
data.footprintnetwork.org www.wwfadria.org/sr je i planirano.
VESTI
PRIMENA ESG KRITERIJUMA IZAZOV, poracijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tran-
ziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim
ALI I ŠANSA ZA VEĆU KONKURENTNOST I IZVOZ

preduzećima, koji čine 90% privrednih subjekata u
Srbiji i imaju udeo od oko 50% u BDP-u, a kako bi
sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snab-
S premnost kompanija da ulažu u tehnologiju i

inovacije za zelenu tranziciju, finansijskog sektora
da podrži takve investicije, a nadležnih institucija da
nost i prisutnost na EU tržištima – istakao je direktor za
poslovno savetovanje u PwC Vladislav Cvetković.
On je predstavio Analizu karbonskog otiska i održivosti
tive. U vezi sa tim, Mrdak je najavio donošenje novog
Zakona o energetici sledeće godine.
- Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekar-
devanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje
nove vrednosti.
Učesnici su se složili i da je značajno uvezivanje nauke
ustanove jasne regulatorne smernice za primenu ESG u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i bonizacije energetskog sektora, ali nećemo da bude- i privrede u procesu tranzicije ka održivom poslo-
standarda (Environmental, Social and Governance izradio NALED, u saradnji sa kompanijom PwC, uz mo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti vanju. Smiljana Krivokuća, direktorka BIO4, ukazala je
- zaštita životne sredine, društvena odgovornost i kor- podršku Sida, u okviru projekta „Javne nabavke i sistema. Angažovali smo eksperte i započeli rad na da će država kroz rad kampusa, strateški osnaživati i
porativno upravljanje), među ključnim su mehanizmi- dobro upravljanje za veću konkurentnost“. Istraživanje Analizi modela za određivanje cena za karbonski oti- usmeravati zajedničko kreiranje inovativnih rešenja ka
ma kako bi se srpska privreda što bolje pripremila za je urađeno na nivou celog lanca od njive do trpeze, sak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni. Do 2030. ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije. Milena Popović
primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja, u skladu a nalazi pokazuju da ova industrija godišnje emituje želimo da imamo svaki drugi kilovat struje koji dolazi iz Martinelli iz EBRD-ja istakla je da postoje izvori finansir-
sa EU standardima. Za Srbiju je važno da prati ESG šest miliona tona CO2. Od toga 66% dolazi iz primarne zelene energije – istakao je Mrdak. anja za zelene projekte, kao i da je potrebno obezbedi-
prakse i regulative, ali i da ih prilagođava domaćoj proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24% . Bitno Osim sistemske podrške velikim kompanijama i kor- ti bespovratna sredstva za inovativne investicije.
ekonomiji. je da se sprovede tranzicija sa konvencionalne na
To je zaključak predstavnika korporacija, malih i regenerativnu poljoprivredu, jer ovaj sektor učestvuje
srednjih preduzeća, startapa, naučne zajednice, sa 7% u BDP-u i čini 18% ukupnog godišnjeg izvoza
institucija, bankarskog sektora i civilnih organizacija Srbije .
sa okruglog stola „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili Za industrije pogođene CBAM direktivom EU,
ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji odnosno uvođenjem taksi na prekograničnu emis-
je organizovao NALED, uz podršku Švedske agencije iju CO2 , među kojima je i cementna, od značaja je
za međunarodnu saradnju (Sida). omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i
- ESG regulative donose brojne izazove kojima su alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okrug-
izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima lom stolu.
snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Rade
Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Međutim, Mrdak naveo je da su planovi Vlade Srbije da se nizom
adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG strateških dokumenata, čije je donošenje već počelo,
standarda mogu biti i šansa za našu privredu, ne samo i konkretnim merama, u narednim godinama smanje
da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, emisije CO2 za 33% u odnosu na period iz 1990, ali i
nego i da taj proces preokrene, podigne konkurent- olakša industrijama početak primene CBAM regula-
VESTI
VIŠE OD 5.000 POSETILACA
Foto: Tamara Stojanović

NA NAUČNOM PIKNIKU
N aučni piknik pod sloganom MISLI ZELENO, održan
17. i 18. maja u organizaciji Festivala nauke, u
Arboretumu Šumarskog fakulteta na Banovom brdu,
koja povezuje šumu u zajednicu. Ball Packaging Europe
zajedno sa međunarodnim projektom “Svaka limenka se
računa” kao prijatelj ovogodišnjeg Naučnog piknika, na
posetilo je više od 5.000 Beograđana i gostiju iz drugih edukativan i zabavan način približio je najmlađima značaj
gradova. U ovoj zelenoj oazi u srcu grada okupio se reciklaže aluminijumskih limenki. “Eko Bioskop” jedinst-
veliki broj đaka sa svojim nastavnicima i profesorima, ali veni šumski bioskop, doneo nam je ostvarenja iz čuvene
i porodica koje su deo svog vikenda rešile da provedu National Geographic produkcije na veliki ekran među
uz uzbudljivu naučnu zabavu. Posetioci su mogli da drvećem.
posete 18 interaktivnih naučnih prezentacija, radionica Ceo program odvijao se tokom dva dana, u petak i
i izložbi sa 130 naučnih komunikatora. Partner Naučnog subotu od 11 do 19 časova, a svi sadržaji bili su u potpu-
piknika je kompanija Yettel, a ulaz na sve programe bio nosti besplatni su za sve posetioce.
je besplatan. Manifestaciju su podržale kompanije Yettel, Ball Pack-
Najveću pažnju posetilaca privukle su interaktivne aging Europe, National Geographic, RNIDS, Nemačka
postavke Šumarskog fakulteta, kroz koje su posetioci ambasada i Messer Tehnogas.
mogli da se upoznaju sa načinima zaštite rečnog toka i
odbrane od poplava, sa brojnim stanovnicima koji prave
svoja skloništa unutar i na drveću, načinima na koje se
određuje starost drveta i pričama koje nam pričaju godovi
o klimatskim promenama, ali i sa važnošću biodiverziteta.
Veliko interesovanje izazvala je interaktivna postavka
Biološkog istraživačkog društva Josif Pančić Univerziteta
u Beogradu, o načinima komunikacije između svih živih
bića, improvizovano igralište Akademskog Speleološkog
alpinističkog kluba – ASAK, gde su najmlađi speleolozi
bili u prilici da isprobaju opremu potrebnu za bavljenje
ovom uzbudljivom aktivnošću, kao i atraktivni fizičko-
hemijski šou „Eskplodirajuća otkrića“ Milana Popovića, u
kome su kao dobrovoljci ušestvovali i mališani, otkrivajući
čudesni svet fizike i hemije kroz pirotehnički spektakl.
Posetioci svih uzrasta mogli su da kroz interaktivne post-
avke i radionice saznaju kako se priroda brani znanjem,
rešavaju ekološke zadatke, učestvuju u radionicama i
akcionim igrama, steknu nova saznanja o vodi kao izvoru
života i klimatskim promenama, učestvuju u atraktivnim
VR avanturama, kao i u mnogim drugim programima.
Partner manifestacije Yettel predstavio se pričom “ŠUMA.
net” o čudesnim, biljnim jezicima, koji smo tek počeli
da otkrivamo i neverovatnoj teoriji o podzemnoj mreži
VESTI
EKOLOŠKO EDUKATIVNE
RADIONICE „ČISTO IZ LJUBAVI”
N akon uspešne ekološke akcije u Novom Sadu, Sjen-
ici, Raški i Beogradu, „Čisto iz ljubavi“ je u Novoj
Pazovi. Udruženje „Čepom do osmeha”, 10. maja održalo
prema osobama sa invaliditetom koju su mališani iz vrtića
ispratili sa velikom zainteresovanošću i svojim aktivnim
učešćem u radionici pokazali da shvataju značaj podrške
je dve ekološko edukativne radionice u predškolskoj osobama sa invaliditetom i zaštiti životne sredine.
ustanovi „Bubamara” iz Nove Pazove, koju je pratilo Neizostavni deo svake radionice bilo je i sklapanje mo-
104 mališana. Cilj održavanja radionica jeste podizanje zaika od plastičnih čepova.
ekološke svesti kod mladih i širenje empatije i solidarnosti Isto tako, volonteri, zajedno sa predstavnicima i zaposleni-
ma iz kompanije „Lidl Srbija”, uspešno su realizovali akciju
čišćenja kanala pored puta, od kružnog toka ka upravnoj
zgradi kompanije Lidl u Novoj Pazovi. Prikupili su PET,
plastiku, konzerve, staklenu ambalažu i deo otpada će biti
razvrstan i recikliran. Ukupno su sakupili 150 kilograma
otpada. Težina komunalnog otpada je 100 kilograma dok
je težina reciklabilnog otpada 50 kilograma. Sredstva od
reciklaže svog prikupljenog otpada će biti iskorišćena za
kupovinu jednog od pomagala za decu sa smetnjama u
razvoju.
VESTI
EU JAČA SPREMNOST
ZA SEZONU ŠUMSKIH POŽARA
P red sezonu šumskih požara, Evropska unija pre-
duzela je značajne korake radi jačanja snaga za
gašenje požara i zaštite zajednica. Konkretno, reč je o
pozicioniranju vatrogasaca i “sklapanju” flote aviona za
gašenje požara.
Evropska komisija saopštila je 14. maja da će 556 vatro-
gasaca iz 12 zemalja ovog leta biti strateški razmešteno
na ključnim lokacijama u Evropi, poput Francuske,
Grčke, Portugala i Španije, i spremno da pomogne loka-
lnim vatrogasnim brigadama.
DODELJENO PRIZNANJE
„VOLONTERI PRIRODI PO MERI“
“Ta proaktivna mera povećava spremnost Evrope za
borbu protiv šumskih požara i ublažavanje njihovog
razornog uticaja na živote, domove i životnu sredinu
i naglašava snagu solidarnosti EU u rešavanju kriza”,
navela je Komisija.
P ovodom Međunarodnog dana biodiverziteta, Mladi
istraživači Srbije (MIS) su u okviru projekta „Zajed-
no za životnu sredinu”, koji finansira Američka agencija
“Veoma sam počastvovan ovim priznanjem. Moja najveća
satisfakcija jeste rad na terenu i mogućnost da svoja znanja
prenesem dalje, posebno mlađim generacijama. Želim da
Takođe je EU spremila “reskiju” (rescEU) flotu aviona za za međunarodni razvoj (USAID) a sprovodi Beograd- svojim ličnim primerom i postignutim rezultatima pokre-
gašenje požara za ovo leto koju čine 28 aviona i četiri ska otvorena škola (BOŠ), dodelili priznanje „Volonteri nem i druge da aktivno učestvuju i da im pomognem da
helikoptera stacioniranih u deset članica. prirodi po meri“ volonteru Zoranu Savkoviću, iz Aleksan- prevaziđu prepreke kada je u pitanju očuvanje prirode.
Komisija je takođe alocirala ukupno 600 miliona evra drovca za dugogodišnji i predan volonterski doprinos Nagrada mi je i podsticaj da još bolje radim, na širenju
za olakšavanje akvizicije 12 novih aviona za gašenje Tri najgore godine u ovom veku po obimu izgorele na polju zaštite prirode. svesti o ekološkim pitanjima i značaju očuvanja prirode,
požara u budućnosti koji će biti raspoređeni u šest površine koje je mapirao Evropski informacioni sistem o Dobitnik ovogodišnjeg priznanja Zoran Savković je naročito među decom” rekao je Zoran Savković.
članica. Takođe će biti finansirano nekoliko helikoptera. šumskim požarima (EFFIS) bile su 2017. (988.427 hek- neumoran čuvar prirode svog kraja. Zoranov volont- “Ova nagrada ima za cilj da promoviše značaj uključivanja
Ističe se da pozicioniranje vatrogasaca i povećanje flote tara), 2022. (837.212 hektara) i 2007. (588.388 hektara). erski rad je usmeren ka Aleksandrovačkoj župi, plani- volontera u aktivnosti zaštite prirode, da podstakne inici-
ukazuju na posvećenost Brisela unapređenju kapaciteta Izveštaj pokazuje da su se požari intenzivirali tokom nama Kopaonik i Goč. U župskim selima, uspeo je da jative pojedinaca i organizovanih grupa, kao i da istakne
za efikasan odgovor na šumske požare, posebo tokom leta 2023, pogađajući uglavnom mediteranski region, motiviše institucije i lokalnu zajednicu da preduzmu vrednosti volonterskog rada. Nastojimo da stimulišemo
predstojećeg leta. Podseća se da zemlje, kada požar pri čemu je Grčka (u blizini Aleksandrupolisa) pretrpela konkretne korake, kao što je uklanjanje divlje deponije građane da se uključe u očuvanje biodiverziteta i procese
nadmaši njihove kapacitete za odbranu, mogu da traže najveći pojedinačni požar koji se dogodio u Evropi od u selu Grčak. donošenja odluka, kao i da sarađuju sa upravljačima
pomoć preko Mehanizma EU za civilnu zaštitu. Kada 1980-ih. Zoran je pokrenuo inicijativu protiv ispuštanja opasnih zaštićenih područja u želji da proširimo zajednicu onih sa
se aktivira Koordinacioni centar EU za hitne slučajeve, „Klimatske promene čine šumske požare sve učestalijim, materija u Trnavačku reku, vodio je akciju za zabranu kojima delimo viziju i strast ka očuvanju prirode”, izjavila je
pomoć pružaju članice EU i deset zemalja UCPM među a šumski požari sve više pogađaju područja koja se u rada postrojenja za proizvodnju asfalta u selu Novaci, Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije.
Photo by Jan Kopřiva on Unsplash
kojima je i Srbija. prošlosti nisu smatrala podložnim požarima“, navodi se borio se protiv izgradnje kamenoloma na lokalitetu Projekat “Zajedno za životnu sredinu”, koji finansira
Sezona požara u Evropi 2023. bila je među najgorim u izveštaju. Rađevice i inicirao revitalizaciju tog lokaliteta. Njegov Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) a
u ovom veku, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Preliminarni podaci za prva tri meseca 2024. godine volonterski rad i aktivnosti usmerene na zaštitu prirode sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ), radi na
„Prošle godine, više od pola miliona hektara, što je pokazuju skoro duplo veći broj požara u proseku, iako i poboljšanje kvaliteta života ljudi prepoznati su u loka- unapređenju zaštite životne sredine i biodiverziteta u
površina dvostruko veća od Luksemburga, spaljena je u oni nisu imali veći uticaj na izgorela područja. Prema lnoj zajednici, a i šire. Zoran je uzor, vođa i pokretač Srbiji. Ostali partneri na projektu su Mladi istraživači Srbije,
šumskim požarima“, navodi se u izveštaju Zajedničkog izveštaju, šumski požari su proizveli oko 20 megatona promena u borbi za očuvanje prirode. Kroz svoj udruženje ENECA, Međunarodna unija za zaštitu prirode
istraživačkog centra Komisije o šumskim požarima u emisije CO2, što je ekvivalentno skoro trećini svih emisija dosadašnji rad i posvećenost, uspeo je da motiviše i (IUCN), međunarodna organizacija The Nature Conserv-
Evropi, Bliskom istoku i severnoj Africi 2023. godine, međunarodnog vazduhoplovstva u EU u jednoj godini. inspiriše ljude različitih generacija, naročito mlade, da ancy i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham).
preneo je Rojters. Izvor: Dnevni evropski servis, Nova S, agencije se aktivno uključe i deluju na očuvanju prirode. Mladi istraživači Srbije (MIS)
VESTI
vom Sadu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Novom hranu: insekte, paukove, gliste... Uglavnom pevaju
Foto: Kornelija Karajović

Kneževcu i Laćisledu uživalo je u oglašavanju mužjaci kako bi privukli ženke i kako bi svojom
slavuja. Poj ove male ptice pevačice kroz istoriju pesmom međusobno odredili granice teritorija koje
je nadahnjivao ljude, o čemu svedoče brojna zauzimaju. Kada ih vidite, možete biti iznenađeni
poetska ostvarenja kako narodne tako i autorske njihovim izgledom koje je skromno u odnosu na
književnosti. bogatu pesmu: telo dugo 15-ak cm je uglavnom
“Cilj ove manifestacije jeste da upoznamo slavuje, sivkasto-braon boje, dok su repna pera riđa.
najpre kroz uživanje u njihovoj pesmi koja je iako “Prvi put sam na ovakvom izletu i oduševljen sam.
prepoznatljiva zapravo vrlo kompleksna. Slavuji Slušali smo slavuje, ali i sve ostale ptice. Mnogo
imaju zapanjujuće bogat repertoar, u stanju su da znači kada idete sa nekim ko raspoznaje ptice po
proizvedu preko 1.000 različitih zvukova. Pritom, zvuku i može da vam kaže nešto više o tim vrstama,
NOĆ SLAVUJA - ŠIROM SRBIJE

period godine kada oni pevaju ne traje dugo: po- onda otrkijete koliko je zapravo okruženje bogato
lako počinju u aprilu nakon povratka sa zimovanja ukoliko znate da osluškujete”, prenosi svoje utiske
i pevaju sve do juna meseca. Oglašavaju se i na- jedan od učesnika.
LJUDI UŽIVALI U PESMI SLAVUJA kon toga, ali znatno ređe. Zato je sada jedinstvena
prilika da usporimo, oslušnemo i odmorimo uši
WEB Info
D ruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
organizovalo je 11. maja, manifestaciju „Noć
Slavuja” tokom koje su na više lokacija širom Srbije
pesma i potom traje čitavu noć, do ranih jutarnjih
sati.
Drugog vikenda maja, u sumrak, mogle su se videti
njihovim oglašavanjem”, kaže Danica Veljković iz
Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordi-
natorka ove manifestacije.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS)
Adresa: Radomira Raše Radujkov 1a, 21000 Novi Sad
Telefon: 021/304-49-25
organizovani izleti kako bi učesnici uživali u pesmi grupe od par desetina ljudi, među njima i dosta Slavuje je mnogo lakše čuti nego videti. Život
E-mail: info@pticesrbije.rs
slavuja, jednoj od najlepših i najkompleksnijih pesa- dece, kako šetaju u sumrak, a zatim zastajkuju i uglavnom provode u žbunju i niskoj šikari gde se
Web: www.pticesrbije.rs
ma u svetu ptica. Izleti su organizovani u večernjim pažljivo osluškuju pesmu ptica iz žbunja i sa drveća. mogu sakriti od krupnijih predatora i pronaći svoju
satima jer upravo tada počinje intenzivno slavujeva Više od 150 ljudi na devet izleta u Beogradu, No-
VESTI
PROGRAM UKLJUČIVANJA MLADIH

U DIGITALNU ZELENU BUDUĆNOST
P rogram uključivanja mladih u digitalnu i zelenu
budućnost, koji je zvanično završen 31. marta,
imao za cilj da obrazuje mlade o Agendi 2030 Ujed-
Fokus je dat Novom Sadu kao domaćinu ove ak-
tivnosti, dajući smernice učesnicima da se upoznaju
sa dva velika dokumenta koji oblikuju budućnost
ninjenih nacija i Evropskom zelenom dogovoru i Evrope i sveta, kao i da ih inspirišu da utiču na svoje
ohrabri ih da se uključe u procese koji doprinose lokalne zajednice, kao i da dobiju znanja kako da svo-
ciljevima ovih dokumenata u svojim lokalnim zajed- je inicijative realizuju na evropskom nivou, u skladu sa
nicama. Agendom 2030 ili Evropskim zelenim dogovorom.
Sa ovim u cilju, program je pružio mogućnost za Uvod u Agendu 2030 i Evropski zeleni dogovor
profesore i nastavnike koji rade sa mladim ljudima održao je Vladimir Huba Aradi, koordinator projekta
da nauče više o Evropskom zelenom dogovoru i UN u MLMDC; Završnu sesiju o SDG 11 održao je Darko
Agendi 2030 za održivi razvoj i da se obuče da im- Polić, arhitekta i urbanista i vođa tima za urbanizam,
plementiraju stečeno znanje u svoju praksu. Trening analizu i studije razvoja grada, JP „Urbanizam“ Novi
se održao u Španiji, u andaluzijskom gradu Huelvi. Sad.
Nakon posete Huelvi, održan je trening za mlade ljude Drugi dan bio je fokusiran na cirkularnu ekonomiju, u
u Novom Sadu. Obuka u Novom Sadu je prenosila ista skladu sa prethodno pomenutim Zelenim dogovorom
Aradi Vladimir Huba, MLMDC
znanja i veštine direktno mladima i osnaživala ih da (koji se više fokusira na energetsku tranziciju) – Ak-
kreiraju svoje inicijative u skladu sa tim dokumentima. cioni plan kružne ekonomije je od vitalnog značaja
Novi Sad je od 23. do 27. oktobra prošle bio centar za održivu budućnost. Ovaj dan je pred mlade stavio na svoje lokalne zajednice i važnost da se razume Završnog dana, koji je vodila Vladimira Dorčova Valt-
diskusije o Agendi 2030 i Evropskom zelenom dogo- izazove pretvaranja poslovnog modela linearne da oni sami jesu nosioci promena. Kasnije tog dana, ner, osnivačica i glavna urednica dvojezičnog portala
voru. Mesto održavanja ovog sjajnog transforma- ekonomije u kružni. Ovaj dan je vodio Marko Segovia, organizovana je ekskurzija katamaranom, na kojoj je „Storyteller“ iz Maglića, učesnici su imali priliku da
tivnog kursa bio je Digitalni omladinski centar (DOC) direktor projekta Circular Change, Slovenija (neprof- učesnicima prikazan rad nevladine organizacije na saznaju kako da mladi svoje ideje i inicijative plasiraju
koji posluje u okviru Gradske biblioteke u Novom itna organizacija fokusirana na cirkularnu ekonomiju obalama reke Dunav. na društvene mreže i prošire svoj uticaj u javnosti.
Sadu. Obuka je nosila naziv Dani učešća i okupila je i sistemske promene) i osnivač je Green Heartbeat-a Četvrtog dana bilo je reči o tome kako da se izvrši uti- Obuku „Dani učešća“ realizovao je Centar za razvoj
dvadesetak mladih učesnika iz Španije, Grčke, Litvani- (kao konsultanta za projekte vezane za održivost). caj na nivou Evropske unije, da se lokalna inicijativa manjinskih i lokalnih medija „MINORITY & LOCAL
je i Srbije. Ovaj trening je deo projekta pod nazivom Trećeg dana grupa je posetila uticajnu NVO ,,Pokret podigne na viši nivo. Predavači s bili Violeta Bulc iz MEDIA DEVELOPMENT CENTER“ (MLMDC) iz Novog
„Uključivanje mladih u digitalnu zelenu budućnost“ gorana Vojvodine“ iz Sremskih Karlovaca i njihov Slovenije, bivša Evropska komesarka za transport i Sada.
koji je realizovan u okviru programa Erazmus+ KA3 Ekološki centar „Radulovački”. Dan je bio posvećen Manuel Munteanu, šef Odeljenja za štampu, inform- Nakon kursa, u svakoj državi su se održala slična pre-
koji je sufinansirala Evropska unija. predstavljanju načina kako građani mogu da utiču isanje i komunikacije Delegacije Evropske unije u davanja u srednjim školama.
Srbiji, koji ima 15-godišnje iskustvo rada u Evropskoj Edukacije u Novom Sadu na temu Evropskog zele-
komisiji na različitim funkcijama. nog dogovora i Agende 2030 Ujedinjenih nacija za
Munteanu je na prvoj sesiji predstavio glavne stubove održivi razvoj, održane su u gimnaziji „Isidora Sekulić”
funkcionisanja Evropske unije, a Bulc je predstavila i elektro-tehničkoj školi „Mihajlo Pupin”.
načine kako su se sprovodile inicijative dok je bila Projekat “Uključivanje mladih u digitalnu zelenu
komesarka EU za transport, kao i detalje kako su budućnost” su realizovale organizacije MEDIA PONT
mladi uspevali da sprovedu nove politike koje utiču (Srbija), Inercia Digital (Španija), KDETYD (Grčka) i
na mlade. Takođe, inspirisala je učesnike treninga da Darnoje (Litvanija) pod pokroviteljstvom Evropske
pokrenu inicijative i traže načine na koje one mogu komisije i Pokrajinskog sekretarijata za finansije Au-
biti usvojene i implementirane u širem evropskom tonomne pokrajine Vojvodine.
kontekstu. Aradi Vladimir Huba, MLMDC
KOMPANIJA NESTLÉ
ZAŠTO MORAMO DA „REGENERIŠEMO“

Zdravo tlo ima sposobnost da generativne poljoprivrede koje su
skladišti ugljenik, čime se ublažava neophodne za očuvanje planete i
uticaj klimatskih promena. prehrambenu sigurnost.
NAČIN RAZMIŠLJANJA O HRANI

Praksama kao što su pokrovni
usevi i redukovana obrada DOPRINOS ZDRAVIJEM
zemljišta, uzgajivači povrća, sun- OKRUŽENJU
Upoznajte se sa osnovnim principima regenerativne poljoprivrede i kako oni mogu da kompanija Nestlé je izabrala cokreta i soje takođe pomažu u U eri obeleženoj brigom za
ublaže pritisak na životnu sredinu usled povećane proizvodnje hrane Srbiju kao prvu zemlju u regionu očuvanju vode i sprečavanju ero- životnu sredinu, i potrošači sve
za pokretanje ovog programa, zije zemljišta, dok mere precizne više uviđaju da svojim izborima
I
pored brojnih novih otkrića, Nakon decenija intenzivne lacije. Održive prakse u gajenju imajući u vidu bogatu tradiciju poljoprivrede smanjuju potrošnju imaju uticaj ne samo na svoje
piramida zdrave ishrane os- obrade uz obilnu primenu sirovina i proizvodnji prehram- naše zemlje u poljoprivredi. goriva i đubriva, a samim tim i zdravlje već i na zdravlje planete
tala je ista – njen temelj čine veštačkih đubriva, plodnost benih namirnica predstavljaju troškove. i taj trend jeste nešto što ohra-
namirnice bogate nutritivnim vred- zemljišta je svuda u svetu, pa i u važan deo rešenja u borbi ODRŽIVI IZBOR: BRIGA O Za Nestlé, ovo je dugoročna bruje.
nostima kao što su žitarice, povrće Srbiji, značajno opala. Uz dodatni protiv izazova sa kojima se svi OKOLINI I GENERACIJAMA inicijativa kojom teži da podrži Važno je shvatiti da svojim
i voće. Ipak, danas nije dovoljno izazov klimatskih promena, čiji je suočavamo. KOJE DOLAZE dobavljače i poljoprivrednike u svesnim odlukama i podrškom
da ono što stavljamo u tanjir bude poljoprivreda jedan od uzročnika, Jedan od načina da proizvedemo Krajem 2021. godine kom- svom lancu snabdevanja da se praksama koje podstiču ob-
zdravo samo za nas. Kao odgovorni ali u isto vreme i žrtva jer trpi dovoljno hrane, ne ugrožavajući panija Nestlé pomogla je svojim što više okrenu regenerativnim navljanje, doprinosite stvaranju
ljudi i potrošači, potrebno je da sa- posledice nepogoda i suša, sve potrebe budućih generacija, dobavljačima sušenog povrća praksama. Krajnji cilj je da srpski zdravije životne sredine i čuvanju
gledamo i kako proizvodnja hrane više se priča o tome da li će biti jeste regenerativna poljoprivreda. za Začin C da pređu na regen- poljoprivrednici nakon programa naše planete za naraštaje koji
utiče na životnu sredinu, zdravlje dovoljno hrane da se namire sve Svesna značaja ove prakse, erativne poljoprivredne prakse. nastave sa primenama praksi re- dolaze.
zemljišta i klimatske promene. potrebe rastuće svetske popu- najveća svetska prehrambena Naredne godine, u program su
uključeni proizvođači suncokreta,
koji se koristi za proizvodnju ulja O kompaniji
kao glavnog sastojka Thomy ma- Nestlé je svetski lider u proizvodnji hrane i pića, sa tradicijom dužom od 150
joneza, a nedavno su podršku do- godina i više od milijardu prodatih porcija dnevno. Prodaja kompanije
bili i uzgajivači soje, koja je jedan za 2022. godinu iznosi 94,4 milijarde švajcarskih franaka. Nestlé u Srbiji
od sastojaka GARDEN GOURMET posluje već 18 godina, sa proizvodnjom u Surčinu i zapošljava više od 700
asortimana. ljudi. Nestlé Surčin proizvodi asortiman brendova C, MAGGI, THOMY i
Za razliku od konvencionalnih Nestlé Professional, i prva je prehrambena fabrika u Srbiji koja je postigla
poljoprivrednih metoda koje mogu Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada iz fabrike ne
iscrpiti hranljive materije u tlu, završava na komunalnim deponijama. Srpska Nestlé fabrika od 2021.
regenerativna poljoprivreda podra- godine poseduje zvanični sertifikat Privredne komore Srbije za sprovođenje
zumeva revitalizaciju zemljišta. dualnog obrazovanja. Kompanija u Srbiji 12 godina sprovodi Zdravo-
Kombinacija tradicionalnih mera Rastimo projekat, sa ciljem da decu osnovnoškolskog uzrasta edukuje o
poput plodoreda, sadnje pok- osnovnim postulatima pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti, a kroz
rovnih useva, korišćenja organ- projekat je do sada prošlo više od 120.000 dece. Donacije hrane ugroženim
skog đubriva i novih digitalnih grupama jedna su od najvažnijih aktivnosti kompanije, a samo u 2022.
tehnologija pozitivno utiče na godini donirani su proizvodi u vrednosti od oko 45 miliona dinara. Nestlé
obnovu biodiverziteta, povećanje je 2021. godine uključio i dobavljače iz Srbije u svoj globalni projekat
organske materije i kapaciteta regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljo-
zemljišta za skladištenje ugljeni- privrednog zemljišta i njegovog ekosistema. Početna investicija od 140.000
ka iz vazduha, što je jedna od švajcarskih franaka obuhvatila je dve srpske kompanije, glavne dobavljače
najznačajnijih prednosti primene sirovina za portfolio brenda C, na čelu sa poznatim Začinom C.
praksi regenerativne poljoprivrede.
KOMPANIJE VOJVODINAŠUME
USPEŠANA AKCIJA
drugi cilj tj. da okupi porodicu edukativni tim Discover Serbia, Info
na jednom mestu i na taj način koji čine licencirani edukatori Sve informacije o radu Javnog
preduzeća ,,Vojvodinašume”
„ECO-FAMILY DAY“
zajednički podseti odrasle, a za učenje u prirodi, realizovali
nauči najmlađe pravim vred- su radionice na temu insekata možete dobiti putem sledećih
nostima i odnosu prema prirodi, i oprašivanja, dok je edukativni kontakata:
za decu su pripremljene eduka- tim Dečijeg inovacionog centra Telefon: 021/431-144 (centrala)
JP „Vojvdinašume” i Discover Serbia organizovali su Eco- tivne aktivnosti. pripremio za mališane ekološke Fax: 021/6433-139
Family Day u Koviljskom ritu Zaposleni JP „Vojvodinašume“ i lego radionice. www.vojvodinasume.rs
J
P „Vojvodinašume“, u Preko 150 volontera i volonterki, stvaranja boljih stanišnih uslova
saradnji sa organizaci- iz kompanije Yandex, tog dana za prisutni biodiverzitet.
jom Discover Serbia, 11. je sakupilo 50 džakova smeća i Takođe tog dana, izrađeno je i
maja, u SRP „Koviljsko-petrova- plastike uz pomoć ekološke flote postavljeno devet gnezda, od vr-
radinski rit“,sprovela je još jednu sa priobalja i teže dostupnog bovog pruća, za smuđa u okviru
veliku ekološku, volontersku dela u Koviljskom delu rezervata. ostrva Šlajz.
akciju „ECO-FAMILY DAY“. Samu Najveći doprinos volonteri i vol- Sama akcija završena je kroz
akciju podržao je i EKOSTAR ontorke su dali prilikom čišćenja sadnju 100 sadnica crnog bora
PAK - privredno društvo za up- kanala od granja i naplavina oko šumarije.
ravljanja ambalažnim otpadom. uz stari tok Dunava, sa ciljem Kako je ovaj događaj imao i
„VOJVODINAŠUME”
Preradovićeva 2,
Petrovaradin
Telefon: 021/431-144 (centrala)
Fax: 021/6433-139
www.vojvodinasume.rs
PROJEKTI/PROJECTS
SAČUVAJMO NAŠE VODE

LET’S SAVE OUR WATERS
Mission Ocean & Waters i Dunavsko- The Mission Ocean & Waters and its Danube
Crnomorski Svetionik koordiniran EcoDaLLi & Black Sea Lighthouse coordinated by
projektom. Piše: Milan Martinov, Fakultet EcoDaLLi Written by: Milan Martinov, Faculty
tehničkih nauka, Novi Sad of Technical Sciences, Novi Sad
O A
ko 75 procenata Zemljine površine pokrivaju round 75 percent of the Earth’s surface is
okeani, mora, reke i druge vodene površine. covered by oceans, seas and inland waters.
Oni igraju ključnu ulogu u globalnom eko- They play a crucial role in the Earth’s global Pojednostavljena ilustracija Mission sa fokusom na Dunavski svetionik i povezane projekte, EcoDaLLi
A simplified illustration of the Mission with a focus on the Danube Lighthouse and related projects, EcoDaLLi
sistemu Zemlje. Njihova zaštita je od fundamentalnog ecosystem; their protection is fundamental to our future.
značaja za našu budućnost. Nažalost, okeani i vode Unfortunately, our oceans and waters are under serious slatkovodnih ekosistema i njihovog biodiverziteta, (2) restoring marine and freshwater ecosystems and their
su značajno ugroženi zagađivanjem, prekomernim threat from pollution, overfishing, unsustainable tourism sprečavanje i smanjenje zagađenja vode i (3) stvaranje biodiversity, (2) preventing and reducing water pollu-
ribolovom, neodrživim turizmom i korišćenjem and inappropriate land use. ugljenično-neutralne i cirkularne plave ekonomije. tion and (3) creating a carbon-neutral and circular blue
zemljišta. For this reason, the European Commission has economy.
Iz tog razloga, Evropska komisija je pokrenula launched a dedicated mission: The EU Mission “Restore SVETIONICI U OKVIRU EU MISIJE „RESTORE
odgovarajuću Misiju: „Restore our Ocean and Waters our Ocean and Waters by 2030”. It aims to contrib- OUR OCEAN AND WATERS“ LIGHTHOUSES WITHIN THE EU MISSION
by 2030“. Misija za cilj ima da doprinese obnovi, zaštiti ute to the restoration, protection and full exploration Da bi se postigli ambiciozni ciljevi, formirane su četiri „RESTORE OUR OCEAN AND WATERS“
i potpunom istraživanju evropskih morskih i slatkovod- of European marine and freshwater ecosystems by oblasti svetionika u četiri velika morska i rečna sliva In order to achieve the ambitious goals, four Light-
nih ekosistema do 2030. godine. Konkretno, ciljevi i tri 2030. Specifically, the objectives and three priorities EU. Ovi svetionici objedinjuju aktivnosti Misije i pred- house areas have been created in four large EU sea and
prioriteta Misije su: (1) zaštita i obnavljanje morskih i of the Mission Ocean & Waters are: (1) protecting and stavljaju mesta za pilotiranje, demonstraciju, razvoj i river basins. These Lighthouses bundle the activities
primenu inovativnih rešenja. Svakoj oblasti dodeljen of the Mission and are sites for the piloting, demon-
je jedan od četiri glavna cilja misije Ocean & Waters. stration, development and deployment of innovative
Svetionik u basenu Mediterana posvećen je prevenciji solutions. Each area has been assigned one of the four
i smanjenju zagađenja vode; svetionik Baltika i Sev- main objectives of the Mission Ocean & Waters: Thus,
ernog mora ostvarenju održive plave ekonomije koja the Mediterranean Sea Basin Lighthouse is dedicated
je klimatski neutralna i cirkularna. Zaštita i obnova to the prevention and reduction of water pollution; the
morskih i slatkovodnih ekosistema i biodiverziteta su Baltic & North Sea Basin Lighthouse to a sustainable
centralne teme svetionika u sliva reke Dunav sa vezom blue economy that is climate neutral and circular. The
sa Crnim morem i svetionikom Atlantskog i Arktičkog protection and restoration of marine and freshwater
basena. ecosystems and biodiversity are central themes of the
Na jednom od IA (Innovation Actions) projekata, DA- Danube River Basin Lighthouse with connection to the
LIA, partner je Poljoprivredni fakultet, Departman za Black Sea and the Atlantic & Arctic Basin Lighthouse.
uređenje voda, Novi Sad. EcoDaLLi blisko sarađuje sa
tim projektom. THE ECODALLI PROJECT
EcoDaLLi (2023-2026) stands for “ECOsystem-based
ECODALLI PROJEKT governance with Danube lighthouse Living Lab for sus-
EcoDaLLi (2023-2026) je skraćenica za „Upravljanje tainable Innovation processes”. 17 partners and one
zasnovano na ekosistemu sa Living Lab na Dunavs- associated partner from 11 countries are working on
Svetionici u okviru EU Misije „Restore our Ocean and Waters“ Lighthouses within the EU Mission „Restore our Ocean and Waters“ kom svetioniku za održive inovacione procese“. 17 the centralization of governance structures of the Dan-
PROJEKTI/PROJECTS
partnera i jedan pridruženi partner iz 11 zemalja rade ube basin to promote the use of innovative solutions for EcoDaLLi Living Labs (LLs)
na centralizaciji struktura upravljanja Dunavskim the ecological restoration, protection and conservation
basenom kako bi promovisali korišćenje inovativnih of the Danube basin and its delta. With a well-connect-
rešenja za ekološku restauraciju, zaštitu i očuvanje ed Living Lab system, a stronger innovation ecosystem
sliva Dunava i njegove delte. Sa dobro povezanim is being built. EcoDaLLi is a CSA, Coordination and
sistemom Living Lab, radi se primeni inovacija usme- Support Action, type project for the Danube & Black
renih na unapređenje ekosistema. EcoDaLLi je CSA tip Sea Lighthouse area. As such, the EcoDaLLi consortium
projekta, Akcije koordinacije i podrške. Ove aktivnosti is in close contact and constant exchange with the
odnose se i na druge projekte misije Ocean and Wa- European Commission and other Mission Ocean and
ters, posebno one koji su relevantni za sliv Dunava, Waters projects, in particular the Danube & Black Sea
Svetionik, ali i za zainteresovane strane, stakeholders. Lighthouse projects, to ensure an efficient operation of
the Mission objectives. Moreover, EcoDaLLi is working
ZAINTERESOVANE STRANE on reaching and involving the most relevant stakehold-
Ciljne grupe projekta su zainteresovane strane, stake- ers in the Danube region.
holders: državni organi, relevantne institucije, aka-
demska zajednica, kompanije, finansijeri, mediji, nev- STAKEHOLDERS FOR THE ECODALLI PROJECT
ladine organizacije, građani i dr. koji će učestvovati The target groups of the project stakeholders are
u planiranju i realizaciji restauracije, i upravljati manifold: national authorities, relevant institutions, aca- dizajniranje različitih rešenja, u realnim životnim bringing together interested parties with the aim of
njima. Zainteresovane strane, uključujući građane, demia, companies, financiers, media, NGOs, citizens, okruženjima, koristeći iterativne povratne procese za exchanging knowledge and experiences.
su značajna ciljna grupa za projekte. Postoji njihova etc. who will participate in the planning and implemen- ostvarenje održivog delovanja, intervencija, rekon- The Danube Living Lab (LL) is an innovative approach
lista, pri čemu su dobrodošli novi, zainteresovani za tation of Danube restoration measures. Although the strukcija. to animate various stakeholders and institutions across
EcoDaLLi aktivnosti. Postati zainteresovana strana je EcoDaLLi consortium has mapped the most relevant Danube Living Labs (LLs) predstavlja inovativan the Danube River basin to take part in international
jednostavno. Samo izrazite interesovanje slanjem na stakeholders already, more participants including citi- pristup za animiranje različitih zainteresovanih strana cooperation. It serves as a platform for collaborative
e-mail: zens interested in Mission Ocean & Waters and EcoDaL- i institucija širom sliva reke Dunav da učestvuju research, experimentation, and community engagement
Milan Martinov ili Miodrag Visković Li activities are welcome to join. If you are interested in u međunarodnoj saradnji. Predstavlja platformu along the Danube catchment. Through active engage-
Dobićete jednostavan obrazac za prijavu, koji treba da becoming a project stakeholder and part of the Mission za kolaborativno istraživanje, eksperimentisanje i ment and collaboration with various stakeholders along
se popuni i vrati. Ocean & Waters community, simply send an e-mail to: angažovanje zajednice duž sliva Dunava. Kroz ak- the Danube River basin, the LLs aspire to facilitate the
Učesnici u projektu organizuju prezentacije i radionice Milan Martinov, or Miodrag Visković tivno angažovanje i saradnju sa različitim zaintereso- co-creation of knowledge, identification of innova-
za zainteresovane strane, uglavnom onlajn, koristeći You will receive a simple application form, which should vanim stranama duž sliva reke Dunav, LLs nastoje da tions, and the collaborative design of diverse solutions
Microsoft Teams program, ili skupove uživo. Ove man- be filled out and returned. You will then be invited to olakšaju unapređenje znanja, identifikaciju inovacija within real-life environments. These LLs are driven by
ifestacije su međunarodne, ali je moguće organizovati presentations and workshops for stakeholders, organ- i zajednički dizajn različitih rešenja u realnim životnim the overarching goal of contributing to the sustainable
i nacionalne, ukoliko je ized by the EcoDaLLi okruženjima. LLs su vođene sveobuhvatnim ciljem da impact and development of the entire river basin. To
potrebno. consortium. Most of se doprinese održivom razvoju čitavog rečnog sliva. achieve this, they employ iterative feedback processes,
these events are inter- Da bi se to postiglo, primenjuje se iterativni proces ensuring ongoing refinement and enhancement of their
DUNAVSKE LIVING national and held in dobijanja povratnih informacija, obezbeđujući kon- initiatives.
LABS English; it is however tinuirano usavršavanje i unapređenje inicijativa za The Danube catchment is divided into four units, and
Living Lab (LL), je also possible to organize sprovođenje restauracija. presented in the next figure. Each of these units will
relativno nov pojam i national ones, if neces- Sliv Dunava je podeljen na četiri oblasti, te za njih have a dedicated LL focusing on the below mentioned
podrazumeva okupljan- sary. definisane oblasti koje će u okviru LLs biti fousirane. topics.
je zainteresovanih stra- Priazano na narednoj slici. The topic to be discussed in the EcoDaLLi Middle Dan-
na sa ciljem razmene DANUBE LIVING Za Srednji Dunav tema su Klimatske Promene. Planira- ube LL is Climate Change. The corresponding event is
znanja i iskustava. LABS no je da se LL održi u Osijeku, Hrvatska, 11. i 12. juna planned to be held in Osijek, Croatia, on the 11th and
LL predviđa identifikaci- Living Labs are a 2024. Svi sa liste zainteresovanih strana (stakehold- 12th of June 2024. All stakeholders are welcome to join,
ju inovacija i zajedničko Living Lab koncept relatively new concept ers) dobrodošli su i biće obavešteni o detaljima. and will be informed about details.
PROJEKTI
FINIŠ PROJEKTA
„SUSTAINSTUDY”
Završne aktivnosti projekta „SustainStudy”
u Kulturnoj stanici Barka u Novom Sadu
O
rganizovanjem sprecijal- škola. Specifičan cilj projekta je obeležavajući i Dan biodiverziteta.
nog demonstracionog unapređenje znanja nastavnika na Projekat „SustainStudy” je rezul-
programa pod nazivom području SDG u školama. tat promšljanja ekspertkinja na
Vodni dan „SustainStudy“ Eras- Projektne aktivnosti započele temu preventive otpada od hrane,
mus+ projekta i multiplikacijskog su organizovanjem webinara za vode i životne sredine a povezanih
događaja predstavljeni su rezultati nastavnike iz Hrvatske i Slovenije, sa Ciljevima održivog razvoja. S
projektnih aktivnosti. Ovaj završni te edukativnim programom u obzirom da svake godine sve ranije
događaj u projektu organizovan je okviru Green week-a u Srbiji, na ulazimo u resursni dug prema
22. maja 2024. godine u Kulturnoj kojima je ukupno obučeno oko planeti, koji je ove godine u Srbiji
stanici „Barka“, u Novom Sadu. 100 nastavnika u sve tri zemlje. počeo od 23. maja neophodno
Erasmus+ projekt „SustainStudy je bilo skrenuti pažnju ka nekim
- Unapređenje znanja i veština merama i akcijama kojima se to
Glavni cilj projekta je pov-
povezivanjem s Ciljevima održivog može promeniti. Pored toga, u
razvoja orjentisanih na temu
ezivanje Ciljeva održivog svetu se baci 1,3 milijarde tona razvijanju znanja, veština, vred- nastavnicima osnovnih škola i nji- i linkove sa materijalima za rad. U
vode i povezanih s kurikulumom razvoja UN po Agendi 2030 godišnje odnosno trećina proiz- nosti I ponašanja kao odgovora hovom radu sa učenicima uzrasta priručniku je fokus na tri aspekta:
za osnovne škole” sprovodi se u fokusiranih na vodu, hranu vedene hrane. U Evropskoj uniji na globalne izazove u izgradnji od 6-14 godina. Jedan od rezultata Opšte preporuke za obrazovanje
Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, od 6. i zaštitu životne sredine, s to je 57 miliona tona. U zemljama pravednijeg, mirnijeg i održivijeg je Priručnik koji je veoma sadržajan o očuvanju životne sredine usmer-
marta 2023. do 6. juna 2024. go- nastavnim planovima i pro- partnerima na projektu prosečna sveta. Međutim, globalno i biće dostupan na web strani koor- eno na SDG; Preporuke vezane za
dine. Ukupna vrednost projekta je gramima osnovnih škola. količina bačene hrane kreće se istraživanje na 58.000 nastavnika, dinatora odnosno Ekokoncept rad u nastavi i Preporuke za nasta-
60.000 eura. od Hrvatske – gde se baci 71 kg koje su sproveli UNESCO i Edu- Pogona. vu u prirodi i neformalnu nastavu.
Projekt sprovode Ecoconcept hrane, preko Slovenije – prosečno cation International i objavili u Sadržaj priručnika obuhvata Time autorke i stručnjakinje u nave-
Pogon PR iz Novog Sada, Centar Stručnjaci iz partnerskih or- 72 kg bačene hrane po osobi i sa publikaciji „Nastavnici su svoje uvodne, tematske celine o poveza- denim modulima pozitivno utiču na
za prevenciju otpada od hrane ganizacija izradili su priručnik za najlošijim rezultatom u Srbiji od 83 rekli”, pokazuje da iako su mnogi nosti hrane, vode u životne sredine metodičke kompetencije i veštine
– CEPOH iz Zagreba, i Holistička nastavnike koji je predstavljen kg odbačene hrane. nastavnici motivisani, četvrtina sa Ciljevima održivog razvoja. nastavnika koje trebaju razvijati
edukacija o ishrani iz Sežane, te ovom prilikom, na tri nacion- Obrazovanje je put ka ličnom se još uvek ne oseća spremnom Priručnik sadrži i metodološki vodič u skladu s preporukom Eurostata
Osnovna škola „Dušan Radović” alna jezika i engelskom, te radne preobražaju koji pomaže u nastavi obrađivati teme vezane za nastavnike osnovnih škola koji za nužno “povećanje ponude
iz Novog Sada. Pridruženi partneri listove koji povezuju teme vode, poboljšanju društva, rešavanju uz Obrazovanje za održivi razvoj. se bazira na interaktivnoj, iskust- kvalifikovanih nastavnika” kako bi
su osnovne škole iz Slovenskih hrane i zaštite životne sredine globalnih problema i stvaranju Ohrabrujuće je što više od 90% venoj pedagogiji bliskoj ciljevima se osigurali bolji uslovi za prenos
Konjica i Vodnjana. s nastavnim planovima i pro- boljeg sveta za sve. Zbog toga spitanika misli da su pitanja koja se održivog razvoja. Uključeni su radni znanja o očuvanju životne sredine
Glavni cilj projekta je povezivanje gramima. Demonstracija vežbi i je postavljen i jedan od Ciljeva odnose na Obrazovanje za održivi listovi sa prilozima koji predlažu i resursa. Metodološki vodič za
Ciljeva održivog razvoja Ujedin- rezultata iz priručnika održana je u održivog razvoja, (SDG, Sustainable razvoj važna, a više od 80% želi praktične aktivnosti za povezivanje nastavnike biće opremljen i linkom
jenih nacija po Agendi 2030 (SDG) Sloveniji i Hrvatskoj tokom marta Development Goals), Cilj održivog proširiti svoja znanja o njima. ovih tema s postojećim školskim ka uputstvima koje nudi UNESCO u
fokusiranih na vodu, hranu i zaštitu i aprila. Učenici i nastavnici Os- razvoja 4: Kvalitetno obrazovanje, Da bismo skrenuli pažnju na sve kurikulumima u sve tri države. Na svojoj studiji (prevedeno na srpski
životne sredine, s nastavnim novne škole Dušan Radović svoje i važno ga je slediti. Nastavnici ove probleme pokrenule smo kraju nastavnicima dobijaju uvid u jezik).
planovima i programima osnovnih aktivnosti predstavili su 22. maja, imaju moć pomoći učenicima u projekt “SustainStudy” namenjen širu sliku kroz predloženu literaturu Sledeća tematska celina su Radni
PROJEKTI
listovi sa instrukcijama za upotre- Priručnik će biti dostupan situaciju u ovoj oblasti.

bu i prilozima. Aktivnosti i radni preko web stranice i nakon U okviru zaključnih aktivnosti
listovi koji se nalaze u priručniku organizovan je Vodni dan kojim
popunjene male ankete
olakšavaju nastavnicima usmera- se predstavljene aktivnosti spro-
vanje učenika na samostalno vedene na osnovu radnih listova.
otkrivanje, donošenje zaključaka i ključne kompetencije za delovanje, Glavna grupa učesnika su učenici
rešavanje problemskih i projektnih verujemo da će uputstva i alati za i nastavnici Osnovne škole „Dušan
zadataka. Zadatke učenici mogu sprovođenje aktivnosti usmerenih Radović” iz Novog Sada. Pored
samostalno rešavati ili kroz grupni na održivost pomoći školskim njih, veoma zanimljive aktivnosti na
rad gde će svaki učenik moći da politikama te podsticati škole da veliku radost učenika, predstavili
postigne odgovarajući uspeh. se jače povežu sa zajednicom i su profesori i studenti Prirodno-
Takođe je bitno napomenuti da se otkriju kako im roditelji, organi- matematičkog fakulteta, Univer-
učenici dodatno motivišu pri- zacije I kompanije mogu pomoći u ziteta u Novom Sadu, sa Depart-
likom međuvršnjačke edukacije i postizanju neophodne održivosti mana za hemiju, biohemiju i zaštitu
saradnje sa određenim instituci- u njihovim sredinama. Velika je životne sredine i Departmana za
jama. Prilikom pisanja vodilo se mogućnost kombinovanja sadržaja biologiju i ekologiju istog fakulteta.
računa da se aktivnosti ne odvi- 17 radnih listova koji obuhvataju Tako đe, veoma zanimljiv primer
jaju samo u učionici nego i van 33 aktivnosti. Priručnik će biti predela Vojvodine sa vlažnim
nje, tzv. vanučionička aktivnost. dostupan nakon katalogizacije, staništima učenicima su pokazale
Osim što pomaže nastavnicima vrlo jednostavno preko web stran- predstavnice Pokrajinskog zavoda
da integrišu SDG u nastavne ice i nakon popunjene male ankete za zaštitu prirode iz Novog Sada.
planove i učenicima da razviju koja nama daje uvid u trenutnu Majda Adlešić

PČELARSTVO
setak dana, ostaju kod kuće da

neguju domaćinstvo. Prave saće,
održavaju higijenu, hrane larve i
mlade pčele, provetravaju kako bi
izbacile višak vlage iz meda.
Njima pomažu trutovi koji se
izležu iz neoplođenih jajašca u
proleće. No sudbina im je ipak
propisala da se krajem avgusta
proteruju iz zajednice. A ako neće
da odu, trutovi bivaju ubijeni.
Sličnu sudbinu imaju i delikventi,
pčele pankerke koje ne poštuju
stroga pravila društva. A zajed-
nica je netrpeljiva i prema pojed-
incima iz drugih košnica.
“Pčele su jedino toleratne prema
strankinjama koje donesu hranu.
Photo by Kai Wenzel on Unsplash
To su trikovi kojim se služe pčele

koje ostanu bez matice”, kaže
Jozef.
U košnici nema spavanja. Radno
vreme je 24 sata i tako 35 do
40 dana, koliko traje životni vek
jedne pčele. Matica živi od tri do pčela – medonosna.
pet godina. Na svetu postoji oko 20.000 vrsta
Pre par decenija, porodica pčela i taj broj raste, jer se ok-
PČELE – SAMO JE JEDNA

Gašparovski pčela je da se bavi trivaju nove. U Evropi postoji oko
pčelarstvom kako bi imali svoje 2.000 vrsta, dok na Balkanu ima
pčelinje proizvode, ali su ubrzo oko 1.000.
MEDONOSNA, ALI SU SVE KORISNE

shvatili da med nije njihov na- “Srbija je na sjajnom geo-
jkorisniji ishod. morfološkom položaju za pčele.
“Pošto se takođe bavimo organ- Imamo veliki diverzitet faune
Kada je njihovo kraljevstvo najjače, u košnici se nalazi od 40 do 60 hiljada jedinki. do 10 slugu koje spremaju teren, skom proizvodnjom, uvideli smo pčela, oko 850 vrsta”, navodi ova
Od toga, tek polovina izleće u potrazi za polenom i nektarom. One pčele koje još nisu hrane je i nose. Ona dnevno ume da je pčelarstvo način života. Ono biološkinja.
napunile dvadesetak dana, ostaju kod kuće da neguju domaćinstvo. da položi oko dve ipo hiljade je suživot svih živih bića u pri- Njihov značaj za ekosisteme
jajašca, a broj zavisi od količine rodi”, kaže Jozef mirnim tonom, je nemerljiv, jer većina ko-
V
etrovit je dan u Bačkom u Pčelinjoj klinici. “Pčele su jedine životinje koje hrane kojom raspolažu. kakav imaju svi pčelari. pnenih biljaka cveta, pa im je za
Novom Selu. Mlado žito Jozef Gašparovski iz Selenče, ne znaju svog gazdu”, kaže Kada je njihovo kraljevstvo Sa ovim se slaže i docentkinja za oplođivanje potrebna pomoć.
njiše se po sunčanom pastir je milionskog stada već Gašparovski dok bez zaštite šeta najjače, u košnici se nalazi od 40 ekologiju, biogeografiju i zaštitu Međutim, ne oprašuju samo
danu. Oko njiva su šumice, gotovo četvrtinu veka. Njima ne pored svojih košnica. do 60 hiljada jedinki. Od toga, životne sredine na Biološkom pčele, već i drugi insekti, ali i
žbunje i visoka trava sa koje pčele treba vođstvo, čvrsta ruka i pas U kraljevstvu meda zapoveda tek polovina izleće u potrazi za fakultetu u Beogradu Jovana Bila vetar. Pčele su samo najefikas-
neumorno skupljaju polen. Punih čuvar. Svaka vrlo dobro zna svoj matica, koja se čak sama ni ne polenom i nektarom. One pčele Dubaić, koja skreće pažnju na to nije. Medonosne pčele imaju
džepova, vraćaju se svojoj košnici posao. hrani. Ona uvek u pratnji ima pet koje još nisu napunile dvade- da ne postoji samo jedna vrsta raznovrsnu ishranu, ali one neće
PČELARSTVO
oprašiti sve biljke.

Zato je fokusiranje na očuvanje
Crvena lista Internacionalne jedne vrste pčele pogrešno,

kaže Bila Dubaić. Preterivanje
unije za konzervaciju
sa brojem košnica, ali i selidba
prirode (IUCN) ističe da velikog broja košnica može čak
o čak 60% vrsta pčela da ima i negativan uticaj na
u Evropi nema dovoljno ekosistem jer medonosne pčele u
podataka. toj količini uzimaju hranu divljim
oprašivačima.
Podaci o tome koliko su ugrožene
su vrlo oskudn,i kaže ova
Jovana Bila Dubaić napisala je doktorsku disertaciju o azijskim pčelama smolaricama.
stručnjakinja za pčele. Razlog Foto: Privatna arhiva
tome je to što je teško proceniti
koliko ih ima, a i malo je ranijih insekticidima”, kaže ovaj pčelar. emotivne štete, proces dolaženja
istraživanja sa kojima se mogu Međutim, nemaju svi tu sreću do pravde veoma komplikovan,
uporediti podaci. Crvena lista da imaju dobre komšije. Ima dugačak i skup, pa pčelari ner-
Internacionalne unije za konz- nesavesnih poljoprivrednika etko odustaju. Nedavni epilog
ervaciju prirode (IUCN) ističe da koji nisu obavili dobru pripremu, pravne bitke pčelara iz Sivca i
o čak 60% vrsta pčela u Evropi pa su uljanu repicu prskali u Kljaićeva trebao bi da ohrabri
nema dovoljno podataka. cvetu, a drugi pčelari ovog pčelare da ubuduće prijavljuju
“Mogu da nestaju pred našim kraja imali problema. Protiv pomor košnica. Pre šest godina,
očima, a da mi to ni ne znamo”, takvog ponašanja bori se Savez kompanija iz Vrbasa je koris-
kaže ova Jovana Bila Dubaić. pčelarskih organizacija Srbije. tila nedozvoljene pesticide na
Iako je jako komplikovano, Oni su 2015. godine osnovali grašku, u prevelikoj količini i u
zahteva puno sredstava i ljudi, Odbor za zaštitu pčela kako bi pogrešno vreme i tako ubila čak
istraživanje divljih vrsta pčela sprečili trovanje pčela od ne- 540 košnica.
nije nemoguće. No, najveći deo savesnog ponašanja poljoprivred- “Pobeda je zahtevala puno muke
sredstava i pažnje ulaže se u one nika, koji radi na prevenciji. Pčelar pčelara, stručnjaka, advokata da
od kojih čovek ima direktnu korist koji sazna planove poljoprivred- se trovanje dokaže. To nenor-
– med i profit. nika da prska nedozvoljenim malno košta. To jedan pčelar ne
sredstvima ili kada mu vreme nije može sam da podnese. Zato smo
NE ZNAMO KOLIKO SU – kada biljka cveta, o ovome javlja tu mi”, navodi Živadinović.
UGROŽENE, ALI ZNAMO Odboru za zaštitu pčela, koji zove Najveći problem je neznanje. Up-
ŠTA IH UGROŽAVA inspekciju. ravo zato su se pčelari potrudili
Photo by Shelby Cohron on Unsplash
Pčela leti i do pet kilometara “Ove godine smo sprečili dva da izbore par promena zakona.
kako bi pronašla hranu. Međutim, velika trovanja, koja samo što se Tako je 2020. godine propisana
Jozefovo stado ne mora daleko. U nisu dogodila. Inspekcija je izašla obaveza poljoprivrednika da
blizini se uzgaja lekovito bilje za preventivno i zaustavila poljo- prolaze kroz obuku za tretiranje
etarska ulja, a nekada je tu bila i privrednika u protivzakonitom bilja. Propisana je i dozvoljena
organska proizvodnja. delovanju”, navodi predsednik količina pesticida, tako da u
“Mogu da zahvalim mojim Saveza Rodoljub Živadinović. poljoprivrednoj apoteci ne može
komšijama i svima okolo. Vlasnici On dodaje da je ukoliko dođe da se kupi više nego što je ne-
okolnih njiva nikada ne prskaju sa do trovanja, osim materijalne i ophodno.
PČELARSTVO
Rodoljub Živadinović skreće “Imali smo veliki problem da
Photo by HiveBoxx on Unsplash

pažnju da nerešen problem os- uopšte pronađemo polja u Vo- Pčelama ne treba mnogo da
taje crno tržište kojeg najviše ima jvodini koja u okruženju imaju
budu srećne. Dovoljno je da,
u Vojvodini. Zato ne treba da nas prirodna staništa”, navodi Bila
čudi kada sa granica vrate voće Dubaić.
kao i ljudi, ne moraju da idu
koje ima nedozvoljenih pesticida. Ona dodaje da je u centralnoj
pet kilometara po ručak.
Ipak, iz Saveza pčelarskih or- Srbiji situacija nešto drugačija, pa
ganizacija Srbije skreću pažnju se na horizontu može videti i po
da se problem smanjuje, jer je u koji žbun, ali ne zbog povećane
početku rada Odbora bilo oko svesti poljoprivrednika, već zbog
stotinu prijava godišnje, a sada nepristupačnosti terena.
je to 10-15 prijava, najviše iz
voćarskih krajeva i Vojvodine. SVE ŠTO CVETA I TREBA DA
Još jedna pretnja po pčele su i CVETA
javna preduzeća koja oprašuju Pčelama ne treba mnogo da budu
Jožef Gašparovski ima dobre komšije, pa ne mora da brine o trovanju pčela,
protiv komaraca iz aviona, i u što nije uvek slučaj © Storyteller srećne. Dovoljno je da, kao i ljudi,
doba dana kada su pčele aktivne. ne moraju da idu pet kilometara
Savez je protiv ovoga pokušao da vraćaju gladne i istrošene. samo bumbar ostaju na istom po ručak. Možemo im pomoći
se bori Deklaracijom protiv tro- “Za nas pčelare bi najbolje bilo mestu. tako što ćemo zasaditi koji cvet,
vanja pčela u Srbiji, na koju bi se da 1. novembra padne sneg, a da ali ne mora ni to. Dovoljno je da
obavezale lokalne samouprave, počne da se otapa krajem febru- NEMA MESTA ZA DIVLJINU ne kosimo do zemlje. Jovana Bila
ali je nju potpisalo nešto manje ara. To bi bilo najidelanije. Pčele U VOJVODINI Dubaić preporučuje mozaično
od polovine gradova i opština. su unutra, imaju hrane, miruju”, Još jedna pretnja za dvilje vrste košenje, odnosno ostavljanje dela
kaže Jozef. pčela je nestajanje prirodnih travnjaka nepokošenim.
OD KLIMATSKIH PROMENA Pčelinja zajednica se budi kra- staništa usled urbanizacije i poljo- Ona navodi da je način
SE NE MOŽE POBEĆI jem februara i početkom marta. privrede. Onako široka, Vojvodina održavanja gradova vrlo zastareo
Pčelarska godina počinje u Rađaju se nove jedinke, a vrhu- je, čini se, postala toliko tesna gde je cilj postići strogu urednost.
avgustu, objašnjava Jozef nac skupljanja hrane dešava se da pored njiva nema mesta ni za Zato se kosi nisko i često. Samim
Gašparovski. Tada se alat za od 5. do 10. maja, kada cveta travku i grm, a tek za drvo! Osim tim, travnjaci nisu otporni na
vrcanje odlaže u fioke, kako bi bagrem, lipa, suncokret i ritske što ptice selice ovde nemaju gaženje, sušu i jake pada-
pčelama ostala zimnica. Kako biljke. Međutim, usled netipično mnogo mesta za predah, i ostale vine, a to nas čeka sa
resursi postaju ograničeni, tako toplog vremena, ove biljke raširile vrste se slabo snalaze u kvadrat- klimatskim promenama.
se sprovode radikalne mere i tru- su svoje cvetove mesec dana ra- nim kilometrima monokulture “Treba nam samo malo
tovi se izbacuju iz zajednice, jer nije, kada pčelinja zajednica nije poprskane raznim otrovima. sluha, da vidimo da može
od njih više nema koristi. uspela dovoljno da se razvije. Naučnici sa Biološkog fakulteta u i drugačije, da ne moraju
U ovom periodu se ležu zimske Osim što ne mogu da se pronađu Beogradu su radili istraživanje u stare, ustaljene prakse da
pčele i njih je pet puta manje, vremenski, pčela i cvet ne mogu kojem su pratili na koji način pri- važe zauvek, nego da treba
nego u proleće i leto. Njihov da se nađu ni prostorno jer se rodna staništa koja se nalaze uz ivicu da ih preispitujemo i menjamo
zadatak je da miruju i održavaju usled klimatskih promena men- njiva utiču na zasade uljane repice, – kao sve u životu, na kraju”,
košnicu živom, do prvih pupol- jaju ekosistemi. Jovana Bila odnosno koliko je smanjen broj zaključuje ova biološkinja.
jaka. Međutim, kako su naše zime Dubaić navodi primer bumbara štetočina u polju i koliko je povećano Sanja Đorđević i Anna Berediová
zaboravile kako da to budu, toplo koji se usled povećanja tempera- oprašivanje. Ranija istraživanja doka-
vreme mami pčele na pašu, ali tura pomera na više nadmorske zala su pozitivan odnos, a cilj je bio
cveća u jesen nema, pa se košnici visine, dok biljke koje oprašuje videti rezultate kod nas.
ENERGETIKA
izveštajima pominje podatak da Svetski lideri imaju za cilj da
Photo by Andreas Gücklhorn on Unsplash

je u 2023. godini proizvedeno povećaju obnovljive izvore energije
duplo više solarne energije nego na 60% globalne električne ener-
električne energije od uglja. Bio je gije do 2030. godine u skladu sa
to najbrže rastući izvor električne sporazumom koji je postignut na
energije 19. godinu zaredom, konferenciji UN o klimatskim prom-
a postao je i najveći izvor nove enama COP28 u decembru. Ovo bi
električne energije drugu godinu skoro prepolovilo emisije u ener-
zaredom, nakon što je nadmašio getskom sektoru i doslovce bi nam
snagu vetra. „držalo glavu iznad vode”, ali bi
Prvi sveobuhvatni pregled istovremeno zahtevalo od zemalja
globalnih podataka o električnoj da utrostruče svoje trenutne kapac-
energiji pokriva 80 zemalja, koje itete obnovljive električne energije
predstavljaju 92% svetske potražnje u narednih šest godina.
za električnom energijom, kao i Podsetimo, emisije ugljenika iz
istorijske podatke za 215 zemalja. proizvodnje električne energije
Očekuje se da će porast čiste
električne energije dovesti do
„Kritična tačka je 2023.
smanjenja globalne proizvodnje
fosilnih goriva za 2% u narednoj
godina - godina sa
godini. najviše emisija gasova sa
„Pad emisija iz energetskog sektora efektom staklene bašte
sada je neizbežan“, rekao je Jones. u energetskom sektoru i
„2023. je verovatno bila centralna glavna prekretnica u istoriji
tačka – godina sa najviše emisija energetike. Pad emisija iz
gasova sa efektom staklene bašte
energetskog sektora sada je
u energetskom sektoru – glavna
neizbežan...”
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PRELAZE

prekretnica u istoriji energetike. Ali
tempo pada emisija zavisi od toga
koliko se brzo revolucija obnovljivih treba da padnu na neto nulu do
30% SVETSKOG SNABDEVANJA STRUJOM

izvora energije nastavlja.” 2045. na globalnom nivou, a do
2035. u razvijenim ekonomijama,
DRŽATI GLAVU IZNAD VODE kako bi se postigao cilj Pariskog
Izveštaj kaže da su ljudi na prelomnoj tački smanjenja proizvodnje fosilnih goriva, „Budućnost obnovljivih izvora ener- Iako upotreba fosilnih goriva u svet- sporazuma o ograničavanju po-
čak i kada potražnja za električnom energijom raste gije je stigla“, rekao je Dave Jones, skom elektroenergetskom sistemu rasta globalnih temperatura na 1,5
Emberov direktor thinktanka koji se može početi da opada, ona nastav- 0
C iznad predindustrijskih nivoa,
P
rema novim podacima, ob- getskom sistemu otkrio je da je svet ilnih goriva za skoro dve trećine u bavio globalnim podacima. „Solarni lja da igra veliku ulogu u globalnoj prema modeliranju Međunarodna
novljiva energija je prošle možda na prelomnoj tački smanjen- poslednjih deset godina, navodi programi, posebno, ubrzavaju se energiji – u transportnim gorivima, agencija za energiju (IEA).
godine prvi put činila više ja proizvodnje fosilnih goriva, čak i se u izveštaju istraživačkog centra brže nego što je iko mislio da je to teškoj industriji i grejanju. IEA-ina uticajna mapa puta neto
od 30% proizvedene električne uprkos tome što ukupna potražnja za klimu Ember. Otkriveno je da su moguće.” Odvojena studija Energetskog nula sugeriše da bi kombinovani
energije u svetu. Za to možemo da za električnom energijom nastavlja obnovljivi izvori energije porasli sa Upravo je proizvodnja struje iz instituta otkrila je prošle godine da udeo solarne energije i energije
zahvalimo brzom porastu energije da raste. 19% električne energije u 2000. na solarnih sistema glavni uzrok fosilna goriva, uključujući naftu, gas vetra morao da se poveća sa 12%
vetra i sunca. „Čista” električna energija je već više od 30% globalne električne rasta povećanja udela „čiste” i ugalj, čine 82% svetske primarne prošle godine na 40% u 2030. da bi
Izveštaj o globalnom elektroener- pomogla da se uspori rast fos- energije prošle godine. električne energije. Ember u svojim energije. ostao na pravom putu.
ENERGETIKA
Da bi se to postiglo, globalni ob-

novljivi kapaciteti bi morali da se
utrostruče do kraja decenije, što bi
zahtevalo da solarna energija raste
za 26% svake godine, dok bi ener-
gija vetra morala da raste za 16%
godišnje.
KRITIČNA PREKRETNICA
Prema ekspertima za klimu i klimat-
ske promene, globalni napori da
se uspori odbegla katastrofa usled
globalnog zagrevanja možda su Obnovljivi izvori energije činili su 30% globalnog miksa električne energije u 2023.
dostigli kritičnu prekretnicu u 2023. Udeo globalne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora
godini sa vrhuncem globalnih Međunarodna agencija za energeti- potražnju za putnim gorivima, koja
emisija ugljenika usled korišćenja ku (IEA) je ranije ove godine izrazila čini oko 50% potražnje za naftom u
energije. nadu u kraj ere fosilnih goriva kada razvijenim zemljama.
Sve veći broj klimatskih analitičara je po prvi put predvidela da će Ovi trendovi su se ubrzali od ruske
veruje da bi 2023. mogla biti potrošnja nafte, gasa i uglja dostići invazije na Ukrajinu, koja je izaz-
zabeležena kao godina u kojoj su vrhunac pre 2030. godine i početi vala skok u cenama gasa i nafte
godišnje emisije dostigle vrhunac da pada kako klimatske politike 2022. i podstakla ponovni fokus na
pre nego što globalna ekonomija stupe na snagu. obezbeđivanje domaćih izvora čiste
fosilnih goriva počne da opada. energije.
Ova ključna tačka smatra se ZAŠTO SLAVIMO U jednom scenariju koji je iznela
prekretnicom u trci da se emisije POVEĆANJE EMISIJA? IEA, na osnovu navedenih politika
dovedu do neto nule. Ali za mnoge Da bismo razumeli kako je svet globalnih vlada, otkrila je da emisije
stručnjake za klimu to je tačka možda već došao do kraja rastućih mogu dostići vrhunac već ove
preokreta koja je trebalo da bude globalnih emisija, samo dve go- godine pre nego što započnu spori
pre mnogo godina i koja, iako dine nakon jednog od najstrmijih pad. IEA pažljivo kaže da nijedan od
ohrabrujuća, nije daleko od brzog porasta emisija u istoriji, pomaže njenih scenarija ne treba smatrati
smanjenja koje je svetu potrebno. da pogledamo globalni sektor prognozom. Scenario „najavljene
Vodeći svetski naučnici o klimi električne energije. politike“ je jedan od pouzdanijih
dosledno upozoravaju da nagomi- U vodećem izveštaju IEA, koji se barometara onoga što budućnost
Za mnoge stručnjake za lavanje ugljen-dioksida u Zemljinoj smatra jednim od najuticajnijih u može imati jer se zasniva na „de-
atmosferi znači da je od ključne debati o klimi i energiji, utvrđeno je taljnom pregledu trenutne politike“,
klimu to je tačka preokreta
važnosti da se smanji emisija pre da je stalni porast energije vetra i ili drugim rečima, na onome što
koja je trebalo da bude pre 2030. ako se lideri nadaju da će sunca na putu da nadmaši rastuću vlade rade, a ne na onome što go-
mnogo godina i koja, iako globalno zagrevanje zadržati na svetsku potražnju za energijom vore oni će učiniti.
ohrabrujuća, nije daleko maksimalno 1,5 0C iznad prein- – što znači da će obnovljivi izvori Nalazi su potkrijepljeni brojnim
od brzog smanjenja koje je dustrijskih nivoa. Stopa po kojoj energije početi da istiskuju fosilna odvojenim studijama, sve od strane
svetu potrebno. bi emisije trebalo da budu sman- goriva na globalnom nivou. uglednih energetskih autoriteta,
jene zahtevaće, slaže se većina Istovremeno se očekuje da će koje daju sliku sveta na početku
stručnjaka, globalnu transformaciju uvođenje električnih vozila na kraja ere fosilnih goriva.
u razmerama koje još nisu u planu. globalnom nivou početi da erodira Izvori: The Guardian, ember-climate.org
ENERGETIKA
DA LI VETROTURBINE V
etroturbine su dugo bile Drugi izvori električne energije
Photo by Patrick Federi on Unsplash

predmet sporenja zbog su takođe smrtonosniji za ptice
činjenice da mnoge od energije vetra. Studija iz 2012.
ZAISTA UBIJAJU PTICE?

ptice nastradaju koje nalete u pokazala je da projekti vetra ubi-
njihove lopatice koje se okreću ili jaju 0,269 ptica po gigavat-satu
visoke strukture. Veliki deo poda- proizvedene električne energije,
Da - ali to je gotovo zanemarljivo u poređenju sa brojem taka o smrti ptica u vetrogenera- u poređenju sa 5,18 ubijenih
ptica koje ubiju kućne mačke, zgrade ili infrastruktura za torima u Sjedinjenim Državama ptica po gigavat-satu električne
potiče iz studija objavljenih 2013. energije iz projekata na bazi
proizvodnju fosilnih goriva koje vetroelektrane zamenjuju...
i 2014. Te studije su dale širok fosilnih goriva. To je delom zbog
raspon za broj ptica koje uginu sudara sa opremom (vetroturbine
u sudarima vetroturbina svake nisu jedina energetska infrastruk-
godine: od 140.000 do 679.000. tura u koju ptice mogu da lete),
Brojevi će verovatno biti veći ali uglavnom zbog uticaja fos-
danas, jer je mnogo više vetro- ilnih goriva na životnu sredinu.
elektrana izgrađeno u protekloj Iskopavanje uglja uništilo je
deceniji.
Imajući u vidu da je svaki život
Imajući u vidu da je svaki
dragocen, jasno je da ovo pitanje
predstavlja moralnu dilemu ne
život dragocen, jasno je
samo za ekologe i zaštitare, već i da pitanje bezbednosti
građane, donosioce odluka, ali i ptica predstavlja moralnu
investitore i naučnike. Sa druge dilemu ne samo za ekologe
strane, nameće se pitanje: šta je i zaštitare, već i građane,
alternativa. donosioce odluka, ali i
Navedeni brojevi nisu beznačajni,
investitore i naučnike.
ali predstavljaju tek mali deo
ptica koje godišnje nastradaju
na druge načine, poput zaletenja šume i uništilo stanište, a sagor-
u zgrade ili od strane kućnih evanje uglja proizvodi zagađenje
mačaka koje lutaju, za koje su vazduha povezano sa kiselim
prethodne studije procenjivale da kišama i kontaminacijom živom,
ubiju do 988 miliona, do nevero- što naučnici povezuju sa utica-
vatne četiri milijarde ptica svake jima na zdravlje ptica kao što su
godine. Druge studije su poka- urođene mane. Ali kada je reč o
zale da daleko više ptica - između uginuću ptica, najznačajniji uticaj
12 i 64 miliona svake godine - u fosilnih goriva je njihov doprinos
SAD bude ubijeno na dalekovodi- klimatskim promenama, za koje
ma koji povezuju hidroelektrane, naučnici očekuju da će tek biti
solarne centrale ili vetroparkove izuzetno opasne za ptice. Nacion-
sa ljudima koji koriste struju. alno društvo Audubon procenjuje
Živote ptica odnose i druge vrste da je oko dve trećine vrsta ptica u
energetskih objekata, poput ter- Severnoj Americi pod povećanim
moelektrana. rizikom od izumiranja zbog po-
ENERGETIKA
rasta temperatura i promena u u dva vetroparka na moru da bi
Photo by Chalo Garcia on Unsplash

staništu u kome žive. zaštitila prolazeće ptice selice. U
„Kada se procenjuju tehnologije međuvremenu je počelo postepe-
za proizvodnju električne en- no uvođenje protokola po kojem
ergije, važno je da se proceni u se u jeku migratornog naleta
odnosu na alternativu za osnovnu nakratko obustavlja rad.
proizvodnju, jer je proizvodnja Ipak, naučnici i konzervatori
električne energije zahtev mod- aktivno rade na minimiziranju
ernog društva“, kaže Michael interakcija ptica u objektima
Howland, profesor građevinarstva vetra. „Studije uticaja na životnu
i inženjerstva zaštite životne sredi- sredinu“ se sprovode pre izgrad-
ne na MIT-u. „Fosilna goriva do- nje velikih infrastrukturnih pro-
prinose klimatskim promenama, jekata, uključujući vetroparkove,
povećanom zagađenju vazduha i i imaju za cilj da osiguraju da
negativnim uticajima na zdravlje se projekti ne nalaze na lokaci-
ljudi i životinja, uključujući ptice, jama koje predstavljaju rizik za
zaštićene vrste. Istraživači još
uvek pokušavaju da razumeju sve
Naučnici su otkrili da razloge zbog kojih ptice mogu
farbanje jedne lopatice da se zalete u turbine, kao što
turbine u crno, što može su loša vidljivost ili obrasci mi-
povećati vidljivost, može gracije. Neki biolozi i stručnjaci
smanjiti smrtnost ptica za za zaštitu prirode proučavaju
više od 70 procenata. kako na određene vrste i migra-
cione puteve utiču vetroelektrane
i da li vetroparkovi izgrađeni
između ostalog. Energija vetra na određenim mestima mogu
je tehnologija za proizvodnju imati ogroman uticaj na ugrožene
električne energije koja značajno populacije ptica.
smanjuje takve uticaje na životnu Postoje i načini za izgradnju sig-
sredinu i zdravlje.” urnijih vetroelektrana za ptice. Pre
Aktivisti za zaštitu životne sredine izgradnje, kompanije za proiz-
u Evropi verovatno se ne bi složili vodnju vetra istražuju lokacije i
sa nalazima studije. Krajem prošle mogu postaviti manje turbina u
godine, aktivisti u Francuskoj su oblastima najvažnijim za stanište,
se izborili za zatvaranje vetro- ili potpuno ostaviti ta područja na
elektrane na jugu zemlje, zbog miru. Naučnici su otkrili da farban-
štete koju je sedam vetrotur- je jedne lopatice turbine u crno,
bina nanelo pticama, pogotovo što može povećati vidljivost, može
zaštićenim vrstama poput surog smanjiti smrtnost ptica za više od
orla. Na Svetski dan ptica selica, 70 procenata. I neke kompanije za
13. maja, holandska vlada je u proizvodnju vetra eksperimentišu
dogovoru sa vlasnicima vetroele- sa korišćenjem veštačke inteligen-
ktrana prvi put zaustavila turbine cije kako bi osetile približavanje
ENERGETIKA
Inspirisan kretanjem lišća na vetru,

osnivač New Wind-a Jérôme
Michaud-Larivière razvio je ovaj
projekat imajući na umu tehnolog-
iju i estetiku, zamišljajući dizajn
kao deo javne umetnosti i delom
građanske infrastrukture.
Tehnologija koja stoji iza dizajna
je moćna, sofisticirana i efikasna.
Čak i najmanji udari vetra (počev
od nekoliko kilometara na čas)
pokrenuće će lopatice skrivene
unutar svakog lista. Svaka elisa
može da rotira i generiše snagu
u oba smera. „Sa 72 veštačka
Mali vetroagregati su
jedinice do 10 kW, koje su
namenjene zadovoljenu
energetskih potreba na
nivou domaćinstva. Oni
značajno smanjuju rizik za
živi svet jer su uklopljeni u
urbane sredine, koje same
po sebi već predstavljaju
izazov za ptice...
lista koja služe kao mikro-turbine

koje se okreću oko vertikalne
ose, Wind Tree je dizajnirano da
iskoristi nežnije vetrove. Pro-
ptica, pa isključile turbine te tako po sebi već predstavljaju izazov za vida proizvodnje energije struja vetroturbine našle u ekonom- jakih vetrova - vetrogeneratori ne grameri kažu da se ovo može
izbegli sudare. ptice zbog fizičkih prepreka, kao troši na mestu gde se proizvodi. skom raskoraku. Pored toga što mogu da se upotrebljavaju. Na proširiti na povetarac koji duva
Takođe, tu su i razni tipovi malih i zagađenja zvukom i svetlošću. To znači da se iz smrtonosne domaćinstvu pruža energetsku kraju krajeva, čak i miniturbine čak dva metra u sekundi, čineći
vetrogeneratora. Mali vetroa- Pored toga što su male, dizajn tur- jednačine isključuju dalekovodi, nezavisnost, štiti kućni budžet imaju karbonski otisak koji nije turbinu korisnom tokom više
gregati su jedinice do 10 kW, bina je manje opasan u slučaju da trafostanice i drugi energetski stabilnom cenom energije i zanemarljiv. od 280 dana u godini. Njegova
koje su namenjene zadovoljenu ptica naleti na lopatice. Ipak, mas- objekti koji prete životinjama. omogućava lični doprinos čistijoj Na kraju, predstavljamo vam izlazna snaga je izračunata na 3,1
energetskih potreba na nivou ovna upotreba bi takođe mogla da Sa druge strane, mnogi ukazuju životnoj sredini, početna ulaganja jedno kreativno rešenje koje može kV.” Prototip se nalazi u Parizu.
domaćinstva. Oni značajno sman- ima negativan uticaj na ptice. na odnos koristi i potencijalnog su velika, a snabdevanje nije da bude inspiracija za nove, bez- Priredila: M. Puškaš
juju rizik za živi svet jer su uklo- Činjenica na koju se često zabo- rizika po ptice, ali tu je i niz drugih kontinuirano jer u slučaju suviše bednije tehnologije, primenjive u Izvori:
pljeni u urbane sredine, koje same ravlja jeste da se uvođenjem ovog faktora zbog kojih su se male slabog stujanja vazduha ili pak urbanim sredinama. climate.mit.edu, weburbanist.com
ENERGETIKA
Š
est stotina elektrana na navode kao razlog za odlaganje.
Photo by Amit Chivilkar on Unsplash

ugalj proizvodi više od Qureshijev tim je stoga upor-
70% električne energije u edio cenu sistema za čišćenje sa
Indiji. Uprkos propisima donetim cenom izgubljenih života.
2015. godine, manje od 5% Procenjeni su kapitalni i op-
ovih postrojenja radi sa savre- erativni troškovi između 19,5 i
menim sistemima za eliminaciju 32,8 milijardi dolara godišnje,
zagađivača vazduha, odnosno sa dok cena „dobrobiti” zavisi od
filterima dimnjacima, što znači da, novčane vrednosti pripisane
pored ugljen-dioksida i drugih ljudskom životu. Koristeći
gasova sa efektom staklene niz međunarodnih vrednosti,
bašte, emituju i velike količine istraživači su izračunali „korist”
toksičnih čestica. U Kini je do od između 18 milijardi dolara
2013. godine čak 95% elektrana i čak 604 milijarde američkih
na ugalj opremljeno savremenim dolara.
tehnologijama za prečišćavanje. Qureshi je rekao: „Čak i na ovom
Dr Asif Qureshi sa Indijskog okvirnom nivou skrininga pos-
tehnološkog instituta u Hy-
derabadu i njegov tim koris-
tili su kompjutersku simulaciju Zagađenje česticama bi
zagađenja vazduha širom Indije, se smanjilo do 11% širom
kako bi testirali šta bi se događali zemlje. Istraživački tim
ukoliko bi nove tehnologije bile je otkrio da bi ljudi koji
ugrađene u elektrane na ugalj.
žive u okolini elektrana
Oni su uporedili dve različite
imali najveću korist, jer
tehnologije i otkrili da je kontrola
sumpora najefikasniji pojedinačni
bi se zagađenje česticama
korak, ali primena obe tehnologi- smanjilo za 28%, što
je zajedno je donela najbolje bi dovelo do oko 17%
rezultate. smanjenja ranih smrti.
Čak 720.000 preranih smrti
moglo bi da se izbegne u pro-
teklih deset godina, samo da su toji jak razlog za implementaciju
2010. godine elektrane instalirale tehnologija prečišćavanja. Ako bi
filtere i u atmosferu ispuštale industrija ili kreatori politike mogli
FILTERI NA ELEKTRANAMA
prečišćene gasove. Zagađenje da prihvate ovaj način gledanja
česticama bi se smanjilo do 11% na problem, možda bi se kontrola
širom zemlje. Istraživački tim je zagađenja mogla ubrzati.”
NA UGALJ SPASAVAJU ŽIVOTE

otkrio da bi ljudi koji žive u okolini Profesorka Maureen Cropper
elektrana imali najveću korist, jer sa Univerziteta Maryland u SAD
bi se zagađenje česticama sman- vodila je raniju studiju o uti-
jilo za 28%, što bi dovelo do oko caju planiranih termoelektrana
Istraživači kažu da je u proteklih 10 godina moglo biti izbegnuto 720.000 preranih smrti 17% smanjenja ranih smrti. na ugalj u Indiji. Umesto da se
samo da je na indijskim termoelektranama na ugalj instalirana nova tehnologija Troškovi instalacije i rada često se fokusira na elektrane koje su već
ENERGETIKA
izgrađene, tim profesorke Crop- planovima da proširi svoju proiz-
Photo by Vizag Explore on Unsplash

per je pravio projekciju planiranih vodnju uglja kako potražnja raste,
elektrana. sa novim postrojenjima u izgrad-
„Postoje velike koristi od prelaska nji čak i dok cena uglja, koja se
s elektrana na ugalj na obnovljivu nekada smatrala najjeftinijom i
energiju. Benefiti su pre svega najlakšom opcijom - raste.
zdravstvene. Ukoliko u Indiji ne Zemlja je treća na globalnoj listi
budu izgrađene elektrane na po emisiji gasova staklene bašte,
ugalj, isplanirane 2019. godine, iako prosečan Indijac koristi daleko
izbeglo bi se najmanje 844.000 manje energije od prosečnog
prevremenih smrti tokom života Kanađana ili Amerikanca.
ovih postrojenja.” Stav Indije je komplikovan. Zemlja
Međutim, mnogi ukazuju i na dru- je postavila ambiciozne ciljeve
ge probleme upotrebe uglja u In- za obnovljivu energiju da ulaže u
diji, ali u tom slučaju filteri na dim- solarnu energiju i energiju vetra.
njacima ne mogu da pomognu. Njegov cilj od 450 gigavata (GV)
obnovljivih kapaciteta do 2030.
godine, koji su ekolozi pohvalili,
Zemlja je treća na globalnoj
iako Indija nastavlja da promoviše
listi po emisiji gasova ugalj.
staklene bašte, iako Ne treba zaboraviti ni velike
prosečan Indijac koristi kompanije koje zbog sopstvenih
daleko manje energije od interesa lobiraju da se upotreba
prosečnog Kanađana ili fosilnih goriva nastavi, a tu je i
Amerikanca. jak socijalni momenat u najm-

nogoljudnijoj zemlji sveta. Indijske
železnice, na primer, ostvaruju
Iskopavanje veoma zagađujućeg skoro polovinu svog prihoda od
fosilnog goriva u Chandrapuru, uglja, naplaćujući više za trans-
kao i u mnogim drugim regionima port fosilnog goriva širom zemlje
Indije bogatim ugljem, iscrpilo kako bi značajno subvencionisale
je većinu onoga što je nekada karte za voz za putnike, čineći
bilo kvalitetno poljoprivredno putovanje pristupačnim za većinu
zemljište, izvori hrane, obilno najsiromašnijih u zemlji.
snabdevanje vodom... Na kraju, nepravedno je očekivati
Indija je drugi najveći proizvođač da Indija naglo zameni ugalj
uglja na svetu, odmah iza Kine. obnovljivom energijom kada su
Kritičari su zabrinuti da će fosilna industrijalizovane zemlje godi-
goriva biti središnji deo proizvod- nama koristile prljavo gorivo sa
nje energije u zemlji još nekoliko malo posledica, podstičući rast,
decenija, zajedno sa posledicama ali i povećavajući emisije koje su
po životnu sredinu i zdravlje koje doprinele zagrevanju planete. Lučki terminali Ross Hill Church, Visakhapatnam
to prate. Priredila: Marica Puškaš u indijskoj državi Andhra Pradesh
Pa ipak, Indija napreduje sa Izvor: The Guardian, www.cbc.ca
KLIMATSKE PROMENE
DESET GODINA
OD POPLAVA 2014.
Četiri lekcije o uticaju klimatskih promena, o drugim poplavama u regionu,
spremnosti Srbije da se izbori sa ovakvim izazovima – i o najboljim načinima borbe
protiv budućih poplava
P
oplave 2014. godine vima, stanjem zemljišta. Zatim, tu Ali uticaj klimatskih promena je
pamtimo po katastro- su i ljudski faktori – stepen zaštite širi od toga. Pored pospešivanja
falnim posledicama u od poplava (npr. nasipa), stanje sis- ekstremnih padavina, klimatske
mestima kao što je Obrenovac, po tema ranog upozoravanja, reakcije promene dovode i do češćih i in-
uništenim životima i domovima, nadležnih službi… Ali, ako nap- tenzivnijih sušnih prilika, što se već
možda i po nestašicama flaširane ravimo korak dalje, situacija naglo može osmotriti na primeru Srbije u
vode, danonoćnom medijskom postaje komplikovanija. poslednjih par decenija. Suše su
izveštavanju, ali i po građanskim Naime, na čitav niz načelno „pri- važne jer je zemljište nakon suše
akcijama zaštite. rodnih” uzroka zapravo utiče jedan drastično manje sposobno da
Verovatno se većina seća tačno ljudski faktor: klimatske promene, upije vodu – pa ako posle sušnih
gde je bila i šta je radila kada je izazvane antropogenim emisijama prilika slede ekstremne padavine,
postalo jasno da je situacija ozbilj- veća je opasnost od poplava.
na – da je Srbiju i region pogodila Ovo nije bio slučaj tokom maja Poplave 2014. Krupanj
Suše su važne jer je Foto: Marko Tesmanović
retka elementarna nepogoda, čije 2014. godine: tada su poplave,
su posledice bile, između ostalog,
zemljište nakon suše između ostalog, izazvale i česte
desetine umrlih i preko milijardu i drastično manje sposobno kiše pre ekstremnih padavina svaku drugu godinu kao sušnu. poplava: od zemljišta, preko pa- U septembru 2023. godine, oluja
po dolara materijalne štete. da upije vodu – pa ako sredinom meseca, koje su zemljište Ali možemo napraviti i još jedan davina do planetarnih fenomena. koja je dobila ime Danijel pogodila
Danas, kada obeležavamo posle sušnih prilika slede bile ostavile vlažnim i takođe ne- korak dalje u tom uzročnom lancu Zato je naša lekcija ovde – uticaj je Grčku, Tursku i Bugarsku, ali i
desetogodišnjicu ovog katastro- ekstremne padavine, veća pripremljenim da upije povećane i pitati: šta je to uzrokovalo da se klimatskih promena na pojavu severnu obalu Afrike – a posebno
falnog događaja, nameću se je opasnost od poplava količine vode. ciklon, koji je 2014. godine u ove poplava je kompleksan i težak za Libiju, gde je usled popuštanja
određena pitanja – o uzrocima, Uzročno-posledični niz koji je krajeve doneo stogodišnje pada- izmeriti i mapirati, ali istovremeno, brane odnela preko 5.000 života.
zaštiti, i samim tim i potencijalnim doveo do poplava 2014. je možda vine, „zaglavi” iznad centralnog uticaj klimatskih promena je neu- U pitanju je bio najsmrtonosniji
poplavama u budućnosti, a ne gasova staklene bašte. najbolje objašnjen u stručnoj Balkana i obruši ogromnu količinu pitan. tzv. medikejn u istoriji, odnosno
samo prošlosti – sa odgovorima Na možda najjednostavnijem analizi koju je objavio Republički padavina na relativno malom pros- Poplave 2014. godine bile su mediteranska oluja sa odlikama
koji su danas ipak jasniji nego što nivou, više temperature dovode i hidrometeorološki zavod. toru? posebno pogubne i štetne u Srbiji tropskog uragana. Uzrok bila je
su bili pre deset godina. do češćih i intenzivnijih ekstrem- Dakle, i intenzivne padavine i Odgovor po svemu sudeći leži u i BiH, ali daleko od toga da su bile posebna pozicija ciklona i an-
Poplave imaju čitav niz uzroka, i nih prilika. Jedno opšte pravilo iz intenzivne suše mogu nas učiniti kompleksnim procesima u atmos- unikatne. U poslednjih deset go- ticiklona koja se naziva „omega
oni su međusobno povezani na fizike atmosfere kaže da, za svakih ranjivijim na poplave – a klimatske feri, na mnogo većem, gotovo dina, ako posmatramo širi region blokiranje” (jer gledano iz satelita,
možda neočekivane načine. 1 °C više temperature vazduha, u promene pospešuju i jedne i dru- globalnom nivou, u sezonskim (Evropu i Mediteran), sa kojima njihove pozicije podsećaju na
Sa jedne strane, uzroci poplava vazduhu se nalazi u proseku 7% ge. U poslednjih nekoliko decenija, kretanjima ciklona i anticiklona. delimo sudbinu kada su u pitanju grčko slovo omega.
su prirodni: u pitanju su pre svega više vodene pare, koja se ponaša suše su u Srbiji postale višestruko Ali čak i na ovom nivou nauka klimatske promene, dogodio se Kako nam kažu savremena
ekstremne padavine (ali i topljenje kao gorivo za nastanak olujnih češće: nekada su se sušne go- otkriva uticaj klimatskih promena. čitav niz „istorijskih” poplava. istraživanja, ovakvi uragani bi
snega), u kombinaciji sa geograf- oblaka (i, između ostalog, ekstrem- dine javljale u proseku jednom po One su, drugim rečima, prisutne na Ovo je samo jedan deo celokupne mogli da postanu još intenzivniji
skim osobinama terena, vodotoko- nih padavina). deceniji, a danas beležimo gotovo svakom stepeniku lestvice uzroka slike. u budućnosti usled klimatskih
KLIMATSKE PROMENE
usamljene. Teško je proceniti sve

Photo by Justin Wilkens on Unsplash
uzroke svakog od ovih događaja, a

još teže ponuditi smislen odgovor
na pitanje – da li bi se neka konk-
retna katastrofa dogodila da nije
bilo klimatskih promena?
Ali zato je važno gledati širu sliku:
ako se u jednom regionu gotovo
svake godine ponavljaju istorijski
događaji, onda ti događaji više
nisu istorijski – već deo, nažalost,
jedne nove normale.
Kada se planira zaštita od pop-
lava, koriste se termini kao što su
stogodišnje ili hiljadugodišnje
vode. U pitanju je hidrološka
procena maksimuma protoka u
Mapa sliva Dunava u Srbiji sa plavnim područjima. Crvene tačke su potencijalne nove
odnosu na koji se neka zaštita plavne zone usled klimatskih promena. IZVOR: Svetska banka
postavlja, bila ona nasip, brana ili
retenzija, tj. prostor u koji se voda istorijski rekordi mogu odvesti na u jednačinu jedino u projektima u
planski odliva. pogrešan put. Možemo potceniti kojima učestvuju međunarodne
Ideja je načelno jednostavna – ako buduće „potencijale” naših reka institucije kao što su Svetska
promena i povećanja temperature lava višestruko verovatniji u svetlu like količine nanosa. Mada je svaka već planiramo zaštitu od poplava, da poruše naše zaštite. banka i Evropska banka za ob-
Sredozemnog mora. klimatskih promena. bujična poplava daleko manjeg cilj nam nije odbrana samo od „U Srbiji se klimatske promene novu i razvoj”, objašnjava dr
Nešto ranije, tokom leta 2023. Samo mesec dana kasnije, u av- obima od onih poplava koje ostaju „normalnih” porasta vodostaja, već gotovo i ne spominju kada je u Vujadinović Mandić. „Međutim, i
godine, katastrofalne poplave gustu 2021. godine, nove poplave upisane u kolektivnom sećanju, i od poznatih ekstrema. Ali sa dru- pitanju zaštita od poplava”, kaže u tim slučajevima je stanje često
pogodile su Sloveniju i delove Hr- odnele su 97 života u Turskoj. U njihova brojnost ih čini možda i na- ge strane, nema smisla postavljati nezadovoljavajuće.”
vatske i Austrije, a najmanje je sed- jesen 2018. godine, niz poplava jopasnijom – najštetnijom i najsmr- ogromne nasipe na svaki potok. Primera radi, u studiji „Opasnost
moro ljudi izgubilo život. U pitanju odneo je ukupno 69 života u Italiji, tonosnijom – vrstom poplava. Tu su zabeleženi rekordi izrazito I intenzivne padavine i od poplava i mapiranje rizika od
je bio „nastavak” već ekstremne Francuskoj, Španiji, Portugaliji i Po aktuelnim saznanjima, u Srbiji korisna stvar, jer nam omogućuju intenzivne suše mogu poplava u Srbiji: Dunav, Sava i Kol-
sezone, tokom koje je u regionu Ujedinjenom Kraljevstvu. postoji oko 11.500 bujičnih voda procenimo kakvu tačno zaštitu nas učiniti ranjivijim na ubara”, koju je marta 2020. godine
krajem jula bio zabeležen niz tzv. Ali ako tražimo poplave iz skorije dotokova, većinom u delovima treba da postavimo: koliko nasip poplave – a klimatske objavila Svetska banka, ove tri reke
superćelijskih oluja – sezone koja prošlosti, uopšte ne moramo da zemlje južno od Save i Dunava (u treba da bude visok, kolika treba promene pospešuju i jedne zavredile su posebnu pažnju zbog
je i sama bila deo izrazito toplog izlazimo iz granica naše zemlje. Vojvodini su retki, jer su bujični da bude zapremina retenzije, a ko-
i druge svoje važnosti, ali i osetljivosti.
leta širom Evrope. Samo prošle godine, u Srbiji je vodotokovi karakteristični za brd- lika površina zaštićenog područja Međutim, iako su u procene
Najsmrtonosnije poplave u bio zabeležen veliki broj poplava ske i planinske predele). Pošto su oko vodotoka. rizika načelno uključene klimat-
novijoj istoriji Evrope desile su u ukupno čak 82 opštine širom bujične poplave posebno blisko Ali u svetlu klimatskih promena, tu za Klimu101 dr Mirjam Vujadinović ske promene, korišćene su samo
se u julu 2021. godine, kada su zemlje. povezane sa lokalnim intenzivnim se javlja jedan novi problem: šta Mandić, vanredna profesorka projekcije porasta stogodišnjih
nezapamćene kiše izazvale pop- Zapravo, najveći broj zabeleženih kišama, kao i sa topljenjem snega, i ako nam dosadašnji rekordi više meteorologije na Poljoprivred- voda od 5% i 20%, a ove brojke su
lavu koja je odnela 184 života u poplava su tzv. bujične poplave: njihova učestalost će se po svemu nisu merodavni? nom fakultetu u Beogradu i jedan odabrane relativno paušalno, kao
Nemačkoj i 38 u Belgiji. Studija one koje najčešće nastaju u man- sudeći povećati usled klimatskih Ako će klimatske promene dovesti od naših vodećih stručnjaka za potencijalni minimum i maksimum
atribucije koja je rađena nakon jim vodotokovima, naglo, usled promena. do povećanja intenziteta padavina, klimatske promene i adaptaciju na povećanja velikih voda usled kli-
događaja pokazala je da su eks- brzog formiranja bujičnog talasa, Poruka je valjda jasna: nažalost, i ako će temeljno uticati na karak- izmenjene uslove. matskih promena.
tremni uslovi koji su doveli do pop- koji sa sobom uobičajeno nosi i ve- poplave 2014. godine uopšte nisu teristike našeg zemljišta, onda nas „Uticaj klimatskih promena ulazi „U pitanju je procena koja je data
KLIMATSKE PROMENE
privremeno”, objašnjava dr Mirjam ljenost. To se ne odnosi samo Rešenje koje se nameće su ta-
Photo by Nazrin Babashova on Unsplash

Vujadinović Mandić, „specifično na poplave, već i na suše, oluje, kozvana rešenja zasnovana na
zbog nedostatka rezultata koji toplotne talase… Da li ćemo tada prirodi (engl. nature-based so-
direktno uključuju scenarije kli- znati da procenimo koju štetu smo lutions, NbS). Ukratko, umesto
matskih promena. Pretpostavka mogli da sprečimo, a koju nismo? tipičnih građevinskih projekata
je da će se ovakve procene u Kada razmišljamo o zaštiti od kao što su nasipi ili brane, u pitanju
budućnosti dopuniti rezultatima poplava, nasip se nekako nameće je izgradnja retenzija ili obnavl-
klimatskih projekcija, na ovim ali i kao prvo i osnovno rešenje: čvrsti, janje prirodnih plavnih površina
na ostalim rekama u Srbiji.” visoki zid i reka naizgled pripitom- koje bi zadržavale velike vode, a
Ove privremene, paušalne pro- ljena u uređenom koritu. tipičan primer ovakvog rešenja je i
jekcije posledica klimatskih Međutim, nasip nije obavezno i pošumljavanje.
promena svejedno dovode do najbolje rešenje. Šume, naime, pomažu u borbi
povećanja plavnih zona. Na mapi „U velikom broju lokaliteta, ako se protiv poplava na različite načine.
se može videti koliko bi klimatske zaštita od poplava radi na klasičan Korenje drveća čini zemljište
promene mogle povećati plavne način, na primer izgradnjom nasi- sposobnijim da upije vodu, dok
zone, u ovom slučaju u slivu pa, ona se prosto – ne isplati, jer je samo drveće prihvata deo pa-
Dunava (crvene tačke su „nove” materijalna vrednost branjenih do- davina i usporava tok vode do
plavne zone). zemljišta. Takođe, drveće uz
U nedostatku ciljanih studija, pomoć korenja sprečava eroziju
teško je reći tačno u kojoj će meri Ako pošumite teren da tla i smanjuje verovatnoću pojave
klimatske promene uticati na biste smanjili oticanje vode, klizišta, koja mogu drastično uti-
bezbednost rečnih slivova u Srbiji dobijate i dodatne koristi cati na destruktivnost poplave. Ali
– ali ova mapa svakako ukazuje na – za zdravlje ljudi, ali i kada se pošumljavanje posmatra
neke važne, potencijalno ranjive novi ponor ugljenika koji kao deo zaštite od poplava, priča
lokalitete, uključujući Beograd
dugoročno pomaže u borbi postaje šira od konkretnih rizika.
(Novi Beograd, desna obala Save), „Kada izgradimo nasip, on služi go- rešenja na konkretnim lokalitetima „Nasip se može izgraditi tencijal za njihovu primenu u Srbiji.
protiv klimatskih promena.
Pančevo, Požarevac i okolna sela, tovo isključivo zaštiti od poplava”, u zemlji, kao što je sliv reke Tam- brzo, ali da biste videli efekte Korpus znanja o ovoj temi se razvi-
kao i okolinu Bele Crkve i ušće objašnjava dr Plavšić. „Međutim, nave. Kako pokazuju rezultati, pošumljavanja, treba da prođe 10 ja, ali to svakako nije dovoljno uko-
kanala Dunav-Tisa-Dunav. bara mala”, kaže dr Jasna Plavšić, rešenja zasnovana na prirodi sa rešenja zasnovana na prirodi mogu do 15 godina. Pa onda – kod pri- liko ne bude političke volje koja bi
Posledice klimatskih promena profesorka na Građevinskom sobom nose i niz takozvanih ko- da budu mogu da budu ispla- rodnih rešenja nema gde vrpca da od tog znanja mogla da proizvede
nećemo, zapravo, videti lako i jas- fakultetu u Beogradu, na Katedri benefita, odnosno dodatnih koristi. tiva jer ekonomska dobit od njih se preseče, teže je pokazati i reći: rešenja – rešenja koja bi nam, kako
no, u nekom jednom demonstra- za hidrotehniku i vodno ekološko To su koristi za prirodu – očuvanje može da bude veća od troškova, ovo smo izgradili.” nam pokazuje nauka, pomogla ne
tivnom događaju, gde ćemo moći inženjerstvo. staništa, biodiverziteta i funkcija a istovremeno mogu biti izrazito Srbija je krajem 2023. godine samo u borbi protiv poplava, već
da pokažemo prstom i kažemo: Naime, jedno je izgraditi nasip koji ekosistema, kao i koristi za zdravlje efikasna u zaštiti od poplava. usvojila važan dokument: Program bi i doprinela našem okruženju,
ovaj lokalitet je sada poplavljen treba da zaštiti urbanu zonu, gde je i blagostanje ljudi.” Međutim, ako su retenzije i prilagođavanja na izmenjene kli- našem zdravlju i životima.
zbog klimatskih promena, a ovaj potencijal poplava da ugrozi ljud- Drugim rečima, ako pošumite teren pošumljavanje i jeftinije i potenci- matske uslove, u kojem se pažnja Nikola Zdravković
drugi bi bio poplavljen i da klimatske živote i napraviti materijalnu da biste smanjili oticanje vode, do- jalno efikasnije u zaštiti od poplava posvećuje i rešenjima zasnovanim Ovaj tekst donosimo zahvaljujući
skih promena nema. Tako nešto štetu ogroman. Ali kada posmatra- bijate i dodatne koristi – za zdravlje od izgradnje nasipa, a istovremeno na prirodi, uz preporuke da se saradnji s portalom „Klima 101”
je, uostalom, nemoguće reći i za mo čitave slivove reka i sadašnja (i ljudi, ali i novi ponor ugljenika koji nude i različite ekosistemske ovakva rešenja uvedu u strateške https://klima101.rs
poplave 2014. godine. buduća) plavna područja, gradovi dugoročno pomaže u borbi protiv usluge – zašto ih ne koristimo? dokumente Republike Srbije.
Umesto toga, bićemo suočeni sa zauzimaju relativno male površine klimatskih promena. „Nedostaje politička volja i U te svrhe je urađena i studija,
događajima – nadamo se da će ih – a veliki udeo ugroženih područja Dr Jasna Plavšić je deo tima dugoročna posvećenost koja je u objavljena 2021. godine, pod
biti što manje – koji će na različite čine poljoprivredna zemljišta, koji već nekoliko godina radi na ovakvim projektima neophodna”, nazivom Rešenja zasnovana na
načine testirati našu priprem- manja naselja, zaštićeni lokaliteti… istraživanju ovakvih prirodnih objašnjava dr Plavšić. prirodi za klimatske promene i po-
KLIMATSKE PROMENE
DVA KRAJA SVETA,
Photo by Janko Ferlič on Unsplash

A PROBLEMI ISTI
Meksiko i Indija - dve zemlje na dva kraja sveta, a Žestoke vrućine haraju Indijom
problem je isti - zabrinjavajući efekti klimatskih već nekoliko nedelja unazad, a u

saveznim državama Radžastan i
promena.
Gudžarat, tokom maja, zabeleženo je
U
jeku surovih, smrtonosnih toplote tražili u energetski iscrpnim između devet i dvanaest uzastopnih
vrućina koje ne jenjavaju klima uređajima. dana sa temperaturama od 45 do
duže od mesec dana, Indija U svetlu žestokog toplotnog ta- 50 °C.
je doživela najtopliji dan u istoriji lasa, Indijska meteorološka služba Od 16. maja kada kada su, nakon let-
merenja. izdala je crveno zdravstveno upo- njeg raspusta, u saveznoj državi Bihar
Na jednoj mernoj stanici u Delhiju, zorenje za Delhi što znači da postoji ponovo otvorene škole, oko stotinu
29. maja izmerena je upozoravajuća velika verovatnoća od toplotnog učenika i nekoliko nastavnika palo je
brojka od čak 52,9 °C. Kako prenose udara i drugih bolesti povezanih sa u nesvest pod uticajem visokih tem-
mediji, tako je potencijalno ob- vrućinama, kao i da je ugroženim peratura koje idu preko 45 °C. Zbog
oren prethodni nacionalni rekord, grupama stanovništva neophodna toga je doneta odluka da škole budu
zabeležen u maju 2016, u gradu posebna briga. zatvorene do 8. juna.
Palodi na ivici pustinje Tar (51 °C). U pitanju je jedan od najmnogoljud- U aprilu, govoreći u programu uživo
Mada je za Delhi najtopliji mesec u nijih gradova na svetu koji naseljava upravo o toplotnom talasu, onesves-
godini upravo maj, prosek maksimal- skoro 30 miliona stanovnika. tila se i voditeljka Lopamudra Sinha
nih majskih temperatura iznosi 42,7 Akutni toplotni talas prouzrokovao je iz Kalkute. Iako se u tim trenucima
°C, pokazuju istorijski meteorološki u Delhiju nestašice vode: dok se neki nalazila na zatvorenom, došlo je do
podaci. delovi grada muče da joj pristupe, zastoja u rashladnom sistemu pa
Dakle, moguće je da je jučerašnja neki uopšte i nemaju vodu, piše CNN. je čak i u studiju bilo veoma toplo,
temperatura odstupila od Mnogi krivca za ekstremne tempera- navela je ona u svom obraćanju tim
uobičajenih za skoro deset Celzijuso- ture vide u toplom vetru iz indijske povodom na Fejsbuku, dodajući da
vih stepeni. savezne države Radžastan u kojoj je, joj se ovako nešto nije desilo za preko
Ipak, merenje 52,9 °C još nije dan pre delhijskog rekorda, živa u ter- dve decenije karijere.
ozvaničeno s obzirom na to da su se mometru takođe premašila pedeseti Za najnaseljenijom zemljom sveta je
u ostatku grada merile temperature podeljak dostigavši 50,5 °C. nesumnjivo period brutalnih tem-
u rasponu od 45,2 do 49,1 °C tako Međutim, ni u ostatku Indije nije ništa peratura bez ikakvog premca koji
da će uslediti provere, a trenutno se prijatnije: temperature su u nekoliko preti da se nastavi i tokom juna. Od
sumnja na grešku u senzoru izazvanu indijskih gradova juče premašivale početka marta ukupno šezdesetoro
lokalnim faktorima. 49. podeljak na Celzijusovoj skali. Indijaca je preminulo od posledica
Prema navodima organa nadležnih A protekle nedelje bilo je toplo i u toplotnog udara.
za energetiku, ove visoke tem- susednom Pakistanu gde su vrućine Povrh toga, u krajnje uzavrelim
perature rezutovale su istorijskim kulminirale u subotu, 26. maja, kada uslovima održavali su se najveći
maksimumom potražnje za strujom je u jednom malom gradu, Mohenjo svetski izbori na kojima je pravo glasa
u Delhiju od 8.302 megavata (MW) Daro, u jugoistočnoj provinciji Sind imalo skoro milijardu ljudi, a eksperti
zato što su Indijci masovno spas od izmereno preko 52 °C. ističu vrućine kao jedan od razloga
KLIMATSKE PROMENE
za slabu izlaznost, tačnije nepriprem- prestonica koje se nalaze na najvišoj do sada registrovana, jeste jedna od
ljenost na toplotu. nadmorskoj visini. pet najjačih, tvrde naučnici i dodaju
Na planeti koja se zagreva Indija će Smešten na preko dve hiljade metara da su uticaji El Ninja pojačani klimat-
se suočiti sa učestalijim, dugotrajni- iznad nivoa mora i okružen visokim skim promenama.
jim i intenzivnijim toplotnim talasima. planinama, Meksiko Siti je navikao Za centralne delove zemlje tokom
Dugoročne projekcije pokazuju da će na umerenu klimu, tako da neznatan predstojećeg vikenda prognoziraju
toplotni talasi uticati na 300 miliona broj domova zapravo poseduje klima se obilne kiše, kao i udari vetra i
ljudi u Indiji do sredine veka, a do uređaj. tornada između 50 i 70 kilometara na
kraja veka smanjiće kvalitet života za U subotu, 25. maja, u glavnom gradu sat i moguće formiranje vrtloga.
skoro 600 miliona Indijaca. Meksika živa u termometru dostigla U aprilu 2024. svet je doživeo
Nedeljama unazad Meksikom haraju je 34,7 °C – što je najviša ikada jedanaesti uzastopni rekordno topao
brutalne, smrtonosne vrućine kojima izmerena temperatura u Meksiko mesec. Neslavni niz počeo je u junu
se ne nazire kraj. Sitiju, i to od davne 1877. godine. prošle godini i svaki mesec od tada
Skoro dve trećine teritorijalnih jedini- Prethodni istorijski rekord postavljen bio je – najtopliji u globalnoj istoriji
ca (19 od ukupno 32) trenutno beleži je samo dan ranije i iznosio je 34,4 °C, merenja.
temperature preko 45 °C, upozorava prenose mediji. S obzirom na to da maj još nije gotov,
klimatolog Maksimilijano Herera. Rekordi padaju i u ostatku zemlje. i dalje ne znamo njegov zvaničan
Južna meksička država Oahaka Širom Severne Amerike, žestoke bilans na skali, ali je veoma izvesno
doživela je najtopliji dan u istoriji vrućine ne popuštaju čak ni noću pa da će i on biti rekordno topao na
merenja kada je u nedelju, 26. maja, je u Nikaragvi zabeležena najtoplija globalnom nivou.
u gradu San Huan Bautista Vale Na- noć ikada (29 °C), a u Kolumbiji i Majske vrućine zahvatile mnoge
cional izmereno 48 °C. Grenadi – najtoplija noć u maju. krajeve planete, uključujući Indiju i
Ovaj toplotni talas samo je jedan u Po svemu sudeći, izgleda da vrućine Pakistan gde se trenutno meri preko
nizu toplotnih talasa koji su pogodili u Meksiku neće uskoro popustiti – 52 °C, pa i Finsku u kojoj je toplotni
Meksiko od marta: prema podacima barem ne na čitavoj teritoriji. talas neobično poranio.
Ministarstva zdravlja, usled toplotnog U narednih 10-15 dana zemlja će Prema proračunima Meteorološke
udara i dehidracije, u tom periodu doživeti najviše ikada izmerene tem- službe Ujedinjenog Kraljevstva, up-
život je izgubilo najmanje 48 ljudi, perature, saopšteno je prošle nedelje ravo ova godina mogla bi da svrgne
dok su kod preko 950 osoba registro- iz Nacionalnog autonomnog univer- 2023. sa trona najtoplije.
vani različiti zdravstveni problemi. ziteta Meksika. Ali i dalje od toga: ova godina mogla
Stanovništvo Meksika takođe se Prema rečima istraživača dr Horhea bi da bude prva godina u kojoj je
suočava sa nestašicama struje zbog Zavala Idalgo, stanje je bez prese- globalno zagrevanje premašilo
velikih vrućina i povećane potrošnje dana zato što se zajednice suočavaju donju granicu Pariskog sporazuma
za hlađenje, a pored toga, ekstremno sa temperaturama koje nisu iskusile o zauzdavanju porasta temperature
i izuzetno sušno je u trećini zemlje. nikada ranije. Eksperte zabrinjava i na 1,5 °C.
Uopšteno, uključujući i one blaže posledično povećanje zagađenja. Jelena Kozbašić
Photo by Aslam Salfi on Unsplash
oblike suše, sušni uslovi zapravo Sa Univerziteta naglašavaju da Ovaj tekst donosimo zahvaljujući
vladaju na čak 82% teritorije, su još prošle godine najavili jako saradnji s portalom „Klima 101”
koju naseljava preko 70 miliona toplo proleće u Meksiku u svetlu https://klima101.rs
stanovnika. prošlogodišnjeg razvoja prirod-
A koliko zapravo situacija odstupa od nog fenomena El Ninjo koji kvazi-
onoga na šta su Meksikanci navikli? periodično zagreva vode tropskog
To možemo ilustrovati primerom Pacifika.
Meksiko Sitija, jednom od svetskih Mada aktuelna epizoda nije najjača
ZAŠTITA ŽIVOTINJA
„SOKOLOM ZA SOKOLA”
KOD ILANDŽE
Akcija čišćenja staništa stepskog sokola kod Ilandže održana
20. maja u okviru kampanje „Sokolom za sokola”
A
kcija čišćenja opasnost, između osta-
pašnjaka, log i zbog nestajanja
staništa i narušavanja prirod-
stepskog sokola, nih otvorenih travnih
veoma uspešno je staništa. Jedno
sprovedena maja u od najbogatijih i za
selu Ilandži, Opština sokola veoma važnih
Alibunar. Akcija je travnih staništa u našoj
deo kampanje „Sokolom za zemlji su pašnjaci kod naselja
sokola” čiji je glavni cilj zaštita i Ilandža, u opštini Alibunar. To je
očuvanje stepskog sokola (Falco naš današnji poligon na kojem
cherrug). Da podsetimo od svake ćemo zajedno sa ostalim part-
kupljene karte u vozu „Soko”, u nerima na projektu i brojnim vo-
periodu od 1. decembra 2023. do lonterima, u praksi dati doprinos
maja 2024. godine, bio je odvajan očuvanju ove vrste. Čišćenjem
po 1 dinar za kupovinu i postav- ovog prostora pomažemo step-
ljanje veštačkih gnezda za step- skom sokolu da njegovo stanište
skog sokola, za čišćenje staništa i obezbedi dovoljnu količinu hrane
druge aktivnosti. tokom cele godine, a posebno u
Partneri na projektu, koji su periodu odgoja mladunaca. Sve
učestvovali i na ovoj akciji su što danas radimo nadovezuje se
predstavnici: „Srbija Voza” A.D. na ostale aktivnosti na projektu
, Pokrajinskog zavoda za zaštitu „SOKOLOM ZA SOKOLA”, postav-
prirode, A.D.„Elektromreže Sr- ljanje veštačkih gnezda i širenje
bije”, opštine Alibunar, Udruženja svesti o značaju očuvanja step-
„Mladi istraživači Srbije” i drugi. skog sokola i prirode uopšte.”
Pokrajinski zavod za zaštitu Dosadašnji rezultati zajedničkog
prirode je istakao: „Iz široke rada jasno ukazuju da će
palete bogatog biodiverziteta zahvaljujući projektu „SOKOLOM
naše zemlje, stepski soko je u ZA SOKOLA” stepski soko imati
posebnom fokusu sektora zaštite sve bolja staništa, sve bolje us-
prirode, kao strogo zaštićena i love za život i biti snažan simbol
globalno ugrožena, ali i simbol el- očuvanja biološke raznovrsnosti i
egancije, brzine, slobode i čistog dobre međusektorske saradnje.
pogleda. Ovoj retkoj vrsti preti https://pzzp.rs/
ZAŠTITA ŽIVOTINJA
KATASTROFALNI GLOBALNI PAD POPULACIJE
Photo by Brandon on Unsplash

MIGRATORNIH SLATKOVODNIH RIBA
Nestalo više od 80 odsto populacije migratornih
slatkovodnih riba od 1970. godine, i to zbog brana,
rudarstva, preusmeravanja vode i zagađenja
P
opulacije migratornih evropskim rekama. Drugi uz-
riba su opale za više od roci opadanja populacija, pak,
80% od 1970. godine, uključuju zagađenje iz gradskih
pokazuju nova otkrića. Populacije i industrijskih otpadnih voda, te
opadaju u svim regijama sveta, toksine iz poljoprivrede. Klimat-
ali najbrže se to dešava u Južnoj ski slom takođe menja staništa i
Americi i na Karibima, gde je pos- dostupnost slatke vode. Još jedna
lednjih 50 godina brojnost ovih pretnja je neodrživ ribolov.
vrsta opala za 91%. Ova regija ima Herman Wanningen, osnivač Svet-
najveće svetske migracije slatko- ske fondacije za migraciju riba,
vodne vode, ali brane, rudarstvo jedne od organizacija uključenih u
i ljudi koji preusmeravaju vodu studiju, rekao je da je katastrofalni
uništavaju rečne ekosisteme. pad populacija migratornih riba
Prema najnovijem ažuriranju „zaglušujući poziv za buđenje”.
Living Planet Index, u Evropi je „Moramo delovati odmah kako bis-
populacija migratornih slatkovod- mo spasimo ove ključne vrste i nji-
nih riba opala za 75%. hove reke. Ribe ‘selice’ su ključne
Migratorne slatkovodne ribe se za kulture mnogih autohtonih
delomično ili isključivo oslanjaju naroda, hrane milione ljudi širom
na slatkovodne sisteme – neke se sveta i održavaju ogromnu mrežu
rađaju u moru i migriraju natrag u vrsta i ekosistema. Ne možemo
slatku vodu, ili obrnuto. U nekim dozvoliti da tiho nestaju”, rekao je Takođe, nije bilo dovoljno poda- alternative obnovljive energije za za očuvanje ovih vrsta”, ističe promene postaju kumulativne”,
slučajevima mogu da preplivaju Wanningen. taka za izračunavanje promena hiljade novih hidroelektrana koje Thieme. rekao je, dodajući da ogromni
ogromna okeanska prostranstva, a Četvrtini slatkovodnih vrsta na populacijama riba u Africi, ali se planiraju širom sveta. Prošle Dr David Jacoby, predavač zo- uticaj na migratorne vrste i uticaj
da se zatim vrate u potok u kojem riba preti izumiranje, pokazuje istraživači su evidentirali da su se godine uklonjeno je rekordnih 487 ologije na Univerzitetu Lancaster, na ribarstvo koje oni održavaju
su rođeni. statistika Međunarodne unije mnoge vrste u toj regiji suočile s barijera u 15 evropskih zemalja. rekao je da, iako izveštaj potvrđuje zahtevaju pojačano praćenje kako
Ove vrste često čine osnovu za očuvanje prirode (IUCN), a višestrukim stresorima. Michele Thieme, zamenica di- široko rasprostranjenu zabri- bi se pomoglo ponovno pov-
ishrane i obezbeđuju egzistenciju migratorne ribe su nesrazmerno Prethodna istraživanja su otkrila rektora slatkih voda za američki nutost oko slatkovodnih vrsta, ezivanje slatkovodnih i morskih
miliona ljudi širom sveta. Mnoge ugrožene. Izveštaj se bavi tren- slične „katastrofalne” padove. WWF, rekla je da ova organizacija „razmer pada populacija, i dalje je ekosistema.
reke, međutim, više ne teku dovima populacija 284 slat- Autori najnovijeg izveštaja poz- ima alate, ambiciju i posvećenost šokantan - kako na regionalnom Kao i ranijih godina, i ovog 14. jula
slobodno zbog izgradnje brana kovodne vrste riba. Istraživači ivaju na bolji dugoročni monitor- da preokrene kolaps populacija tako i na globalnom nivou”. 15 sati, hiljade ljudi će skokom u
i drugih barijera, koje blokiraju su takođe primetili da je moglo ing, obnavljanje i zaštitu reka i slatkovodnih riba… „Davanje „Pretnje koje predstavljaju reke skrenuti pažnju na potrebu
migracije vrsta. Procenjuje se da biti značajnog pada i pre 1970. uklanjanje barijera na putu mi- prioriteta zaštiti reka, obnavljanju prepreke migracijama, zagađenje, njihove zaštite i revitalizacije.
postoji 1,2 miliona barijera na godine, ali za to nije bilo podataka. gracija. Istraživači žele da pronađu i povezivanju staništa ključno je zahvaćanje vode i klimatske Ovogodišnji Big Jump posvećen
ZAŠTITA ŽIVOTINJA
je uklanjanju barijera iz evropskih

reka, a isti cilj deli i WWF, koji je u
proteklih nekoliko godina uklonio
na desetine barijera. Podstaknut
uspesima u drugim zemljama, ali i
činjenicom da se desetine hiljada
takvih barijera nalazi i u rekama
Jugoistočne Evrope, WWF Adria
je pozvala opštine u regionu da
se pridruže globalnom pokretu
i zajedničkim snagama vratimo
život u naše reke. Uklanjanje barijera u NP „Plitvička jezera”i
„Nacionalni seminar o uklanjanju barijera
„Mnoge barijere na rekama više na s reka“. Photo: WWF Adria
služe svrsi, a njihovo održavanje u
potpunosti je neisplativo. To mogu promjena. Zato su inicijative za
biti pregrade za potrebe ribnjaka ili uklanjanje barijera izuzetno važne
obranu od poplava koje više nisu i za prirodu i za ljude.
u funkciji, brane hidroelektrana Nacionalni seminar, koji su organ-
koje više ne proizvode dovoljno izovali WWF Adria, NP Plitvička
struje ili su prestale sa radom, ali jezera i resorno ministarstvo sa
imaju značajan negativan uticaj na Zavodom za zaštitu okoliša i pri-
prirodu, te sve druge barijere koje rode, je međunarodnog karaktera.
više ne obavljaju funkciju za koju Predstavljen je europski pokret
su napravljene. Kao takve, one uklanjanja brana i barijera, kao
neretko predstavljaju i opasnost za i konkretan primer uklanjanja
sigurnost ljudi i njihovo zdravlje. brana iz Francuske. Stručnjaci iz
Upravo u tim slučajevima, uklan- barijera, koje predstavljaju jednu Najveći deo projekata koncen- projekt WWF-a, uklanja i Bijelu ukupno osam kilometara toka. NP „Plitvička jezera” predstavili su
janje barijera učinkovita je mera od najvećih pretnji za očuvanje trisan je u zapadnoj i severnoj rijeku vraća u svoj prirodni tok. Nakon početka uklanjanja barijera aktualni projekt prvog uklanjanja
za smanjenje pritisaka na reke, a bioraznolikosti slatkovodih ekosis- Evropi koje imaju najveću gustinu Osim što će se time omogućiti mi- s Bijele rijeke, stručnjaci za pitanja barijera u Hrvatskoj na Bijeloj rijeci,
istovremeno ima veliki pozitivan tema. barijera. gracija dunavskoj pastrvi za vreme voda i zaštitu prirode u Hrvatskoj a predstavljen je i opsežni projekt
učinak na sav živi svet koji od njih Skoro 500 barijera je uklonjeno sa Punih pet godina otkako smo mresta, Bijela rijeka će se ponovno okupili su se u Nacionalnom parku „Improve River Life“ koji sprovodi
zavisi, uključujući i ljude”, izjavili evropskih reka u 15 zemalja 2023. svedočili uklanjanju prvih barijera sa Crnom rijekom susresti na svom Plitvička jezera, gde je u hotelu Zavod, a kroz koji će se izraditi
su iz WWF Adrije. godine, prema godišnjem izveštaju s reka u našoj regiji, kada su s prirodnom putu, od kojeg zajedno „Jezero“ održan „Nacionalni semi- katastar veštačkih pregrada na
Prednosti uklanjanja barijera iz Dam Removal Europe. Ovo pred- crnogorske Vezišnice uklonjene tri tvore Maticu koja tvori Plitvička nar o uklanjanju barijera s reka“. vodotocima u Hrvatskoj te lista pri-
reka prepoznate su i u Strate- stavlja impresivno povećanje od barijere, u početkom maja započeli jezera. Uklanjanje barijera s reka vraća oritetnih lokacija za obnovu uklan-
giji EU o biološkoj raznolikosti do 50% u odnosu na prošlogodišnji su radovi na uklanjanju prvih Od ukupno osam lokacija na prirodnu dinamiku toka vode, janjem ili osiguravanjem prohod-
2030. godine, gde je kao jedan rekord i dovelo je do ponovnog rečnih barijera u Hrvatskoj! kojima su veštačke barijere, Park omogućava migraciju riba i drugih nosti različitim prilagođavanjima.
od ključnih ciljeva i obnova povezivanja preko 4.300 km reka. U Nacionalnom parku „Plitvička uređuje četiri na kojima su potreb- vrsta koje žive u rekama i značajno U panel diskusiji učestvovali su
najmanje 25.000 km reka kroz Uklonjeno je ukupno 487 bari- jezera” veštačke barijere se nalaze ni manji zahvati, dok je WWF Adria smanjuje rizik od poplava i suša. predstavnici Zavoda, Nacionalnog
uklanjanje barijera i revitalizaciju jera u 15 evropskih zemalja, što na vodotoku Bijele rijeke, duge osigurala radove s mehanizacijom Reke prirodno obavljaju brojne parka Plitvička jezera, Hrvatskih
poplavnih područja. Takav cilj i ne predstavlja značajan porast od samo 4,5 kilometara. Preseca je kojima se uklanjaju četiri velike funkcije od kojih imaju koristi i voda, Javne ustanove Krš i More,
iznenađuje s obzirom da je pro- 49,8% u odnosu na prethodnu tridesetak mlinova i starih pilana, betonske barijere. Uklanjanjem pojedinci i zajednice, od osigu- te WWF Adrije.
cenjeno kako se u rekama i poto- godinu, predvođenih Francuskom, koje više nemaju svoju funkciju, i zahvatima na osam barijera na ravanja vode za piće i hranu do Izvori: The Guardian, WWF Adria,
cima Evrope nalazi preko milion Španijom, Švedskom i Danskom. pa ih stručno vodstvo Parka, kroz toku Bijele rijeke, biće oslobođeno regulisanja efekata klimatskih https://damremoval.eu/
ZAŠTITA ŽIVOTINJA
koje je objavljeno u Bee Science mogu da se nose sa toplotom, bumbari pomeraju naviše, kao
Photo by Kristīne Zāle on Unsplash

na Frontiers. Kolonije bumbara ako gnezdo postane previše način za borbu protiv zagrevanja,
Češći toplotni talasi su poznate po svojoj sposob- vruće da bi podiglo zdrave larve, ali očigledno postoji granica za
onemogućavaju nosti termoregulacije: u vrućim cela kolonija je u opasnosti. to.
bumbarima da uslovima, pčele radilice se okupl- Dave Goulson, profesor biologije Goulson ističe da su rezultati
termoregulišu svoje jaju da lupaju krilima i rashlađuju na Univerzitetu u Saseksu, koji istraživanja koje je sprovodio
košnice - dodatno košnicu. Ali kako klimatska kriza nije bio uključen u istraživanje, re- duže od 30 godina „zaista su
ugrožavaju vrstu koja je podiže prosečne temperature i kao je: „Dugo vremena znamo da depresivni”. „Srceparajuće je
već u opadanju stvara toplotne talase, bumbari će su bumbari stručnjaci za hladnu pomisliti da bi bumbari mogli
se boriti da održe svoje domove klimu. Većina insekata ima više u nestati.
pogodnim za život. tropima, ali bumbari su čudni po Druge studije sugerišu da bi
Većina bumbara ne bi preživela tome što ih ima najviše na mes- Velika Britanija mogla izgubiti oko
na temperaturama iznad 36 tima kao što su Alpi i Britanija. Oni polovine naših vrsta bumbara u
stepeni Celzijusa, zaključuje se u su veliki i čupavi, kao adaptacija narednim godinama, u zavisnosti
radu. Istraživački tim je pregledao za život u hladnijim mestima”, re- od tempa klimatskih promena.
180-godišnju literaturu i otkrio Njihova populacija je opadala
da je za sve proučavane vrste zbog gubitka staništa. Sada, sa
bumbara optimalni temperaturni Kada se gnezda pregreju, rastućim temperaturama imamo
opseg za inkubiranje gnezda bio bumbari ih hlade mašući dvostruki udarac”, rekao je Goul-
između 28 i 32 C.
0
krilima, ali ako je vazduh son.
Piter Kevan, vodeći autor studije, napolju previše vruć, to Bumbari su važni oprašivači
rekao je za Gardian: „Ako bumbari
im neće pomoći. Ukoliko divljeg cveća i useva uključujući
ne mogu da održe temperaturu paradajz, pasulj, jabuke,
gnezdo postane previše
ispod onoga što je verovatno borovnice, crne ribizle i maline.
smrtonosna granica od oko 35 C, 0 vruće da bi podiglo zdrave Za druge oprašivače, rekao je
kada leglo može da umre, to bi larve, cela kolonija je u Goulson, izgledi pod toplijom
moglo da objasni zašto gubimo opasnosti. klimom su manje jasni. Neke
toliko bumbara širom sveta, vrste pčela mogu da se nose sa
posebno u Severnoj Americi i toplijim temperaturama, a neke
Evropi.” kao je. „Ima čak i onih koji žive na vrste koje sada žive južnije mogu
Kevan, koji je profesor emeritus Arktiku, Bombus polaris. To znači se preseliti na sever kako tem-
na Školi za nauku o životnoj sredi- očigledan problem sa klimatskim peratura raste, stvarajući novi
ni Univerziteta Guelph u Kanadi, promenama – oni su podložni dom u Velikoj Britaniji. Sa drugim
BUMBARI NESTAJU
dodao je da je istraživanje ispitalo pregrevanju.” oprašivačima, rekao je, kao što
često zanemarenu ulogu gnezda Kada se gnezda pregreju, dodao su muve, ose, leptiri, ptice i slepi
kao „superorganizma”. je, bumbari rade da ih ohlade miševi, „teško je generalizovati”.
ZBOG PREGREVANJA
„Istraživači su posmatrali mašući krilima, „ali ako je vazduh Da bismo zaustavili opadanje,
ponašanje u potrazi za hranom i napolju previše vruć, to neće moglo bi pomoći povećanje
rashlađivanje kako bi leglo bilo pomoći”. staništa i smanjenje upotrebe
K
ako globalna tempera- pokazalo je se gnezda bumbara Širom sveta, mnoge vrste bum- hladno, ali postoji vrlo malo studi- Goulson je rekao da već postoje pesticida, rekao je Goulson – ali
tura raste, insekti su pregrevaju, te tako stradaju cela bara pretrpele su pad populacije ja koje gledaju na celo gnezdo“, dokazi da su bumbari počeli da zaista, „moramo da se dozovemo
na udaru zbog jednog legla i to dovodi do opadanja jed- zbog globalnog zagrevanja, na- rekao je on. Studija je tvrdila da nestaju sa toplijih ivica njihovog pameti” i osiguramo da globalne
razloga koji možda i nije bio tako nog od najznačajnijih oprašivača vodi se u ISTRAŽIVANJU kanad- gnezda treba posmatrati kao ce- područja. „Postoje publikacije temperature „ne pređu 2 0C
očigledan. Novo istraživanje na Zemlji. sko-belgijskog tima istraživača, linu: dok neke pojedinačne pčele koje pokazuju da se planinski globalnog zagrevanja”.
ZAŠTITA ŽIVOTINJA
POLET – NAJBROJNIJI
Foto: Damir Trnovac

SUSRET LJUBITELJA PTICA!
Veliko okupljanje članica i članova Društva za zaštitu
i proučavanje ptica Srbije, održano je na izletištu Letenka,
u Nacionalnom parku Fruška gora
Č
etvrti POLET, veliko oku- osoblje izletišta Letenka. Pored
pljanje članica i članova hrane, punoletni učesnici su imali
Društva za zaštitu i ekskluzivnu priliku da probaju
proučavanje ptica Srbije, održan pivo “Hoppy stork” koje je nap-
je na izletištu Letenka, u Nacional- ravljeno u okviru naše saradnje sa
nom parku Fruška gora, te otuda i novosadskom pivarom “Zbir”, a
šaljiv naziv ovogodišnjeg izdanja promocija i distribucija ovog piva
– POLETenka. Izletu je prisus- će tek uslediti. Prijatnoj atmosferi
tvovalo 280 članova i članica su doprinele lagani ritmovi Džez
različitih uzrasta, prijatelji, saradn- tria. Čitav događaj su svojim proiz-
ici i volonteri. vodima upotpunili i naši prijatelji
Učesnici su se mogli priključiti iz kompanija Sibirsko zdravlje
jednoj od tri prirodnjačke šetnje i Mamboo – bambusovi toalet
sa posmatranjem ptica koje su papiri.
predvodili naši iskusni terenski Godišnje okupljanje članstva
ornitolozi a mogli su i da prisus- bilo je idealna prilika da hiljaditoj
tvuju prstenovanju ptica koje je članici Društva uručimo člansku
priredio Tibor Rekecki, licenci- kartu i na taj način zajedno
rani prstenovač, saradnik našeg obeležimo važno dostignuće, ove
Društva. Edukativne i zabavne godine je broj našeg članstva prvi
radionice za decu ove godine su put premašio 1.000.
bile na temu belih roda, a u skladu Budući da je ovaj izlet namenjen
sa aktuelnim 8. Međunarodnim upravo našim članovima koji nas
popisom ovih ptica. Zaintereso- iz godine u godinu podržavaju i
vani za posmatranje ptica i sisara doprinose različitim aktivnostima
mogli su da isprobaju i nauče čast nam je da im zahvalnost
nešto novo o različitim tipovima iskažemo ovakvim aktivnostima,
Opticron dvogleda i optike od gde ih možemo i bolje upoznati.
Pita, zvaničnog predstavnika ove Zahvaljujemo se na gostoprimst-
kompanije i našeg prijatelja. vu Pokrajinskom zavodu za sport
U pauzi od aktivnsti učesnici su i medicinu sporta, upravljaču
se mogli okrepiti domaćim pa- izletišta Letenka.
suljem za čiju pripremu su bili Saopštenje Društva za zaštitu i
zaduženi naše kolege i vredno proučavanje ptica Srbije
PROMOCIJA
„Nananin salaš” je poljoprivredno gazdinstvo

koje se bavi proizvodnjom ograničenih količina
kozijeg sira sa plemenitim plesnima i ruralnim
turizmom. Salaš je smešten u Specijalnom
rezervatu prirode Gornje Podunavlje u
selu Bezdan. Druženje sa životinjama,
gastronomske i muzičke radionice, šetnja po
Foto: Milan Jovanović okolini, degustacija ručno pravljenog kozijeg
sira „Bezdansky Blue” jesu ono što posetioci
PODRŠKA MALIM
Glavno je pitanje: kako je moguće da mogu da dožive kod nas na salašu.
se, na primer, zajedno oglašavaju tri Vlasnici: Blaženka i Goran Beronja.
PRIVREDNICIMA
proizvođača vina, a da jedan dru-
gome ne predstavljaju konkurenciju? Smeštaj moguć u šatorima i drvenoj kućici za
Jednostavno - vaša priča je slična, ali dve osobe. Salaš je zatvorenog tipa te je dolazak,
Cilj kampanje eEkolista prezentaciji i e-mail adresi. vi ste jedinstveni: istaknite svoje adu- dogovor gostovanja i degustacija sira moguća
isključivo po dogovoru.
jeste združivanje malih Svako vaše „pojavljivanje” na web-u te - geografsko poreklo, nagrađivane
se broji. Čak i kada stranica nije proizvode, napredne tehnologije
proizvođača i preduzetnika u Telefon: 063/82-54-937
otvorena zbog vaše firme, vaš rejting proizvodnje... Vaša delatnost treba da
cilju veće vidljivosti... raste. Na taj način vaša web strana se nađe u konkurentnoj okolini gde Facebook: Nananin salaš Bezdan
dobija „poene” i vi se penjete na će samim svojim prisustvom imati Kontakt: www.nananinsalas.com
B
ilo da se bavite proizvodn- googlovoj rejting listi. Cilj vam je važnu referencu kod klijenta.
jom ili pružate usluge, jedan prva strana pretraživača, a mi vam Sa druge strane, možete se povezati i
od najvažnijih ciljeva vašeg
poslovanja jeste bolja vidljivost.
možemo pomoći u tome. po ključu zaokruživanja proizvodnog
ciklusa. Na primer, pčelar - proizvođač
Mi živimo prirodno, salašarski,
Postoji više načina da vaši proizvodi i MEDIJSKO ZADRUGARSTVO preparata na bazi meda - ekoprodavni- a to nudimo i vama!
usluge dođu do većeg broja klije- Druga stvar: zajedničko oglašavanje. ca. Ukratko: dovedite dva prijatelja i
nata... No, krenimo redom! Reklamiranje nije jeftino, ali zauzmite jednu stranu našeg maga- Nataša i Goran Matić
Međunarodni put 312, Čenej
udruživanje preduzetnika sa sličnim zina i podelite troškove reklamiranja.
Mobil: +381607308920
IMENIK PRIJATELJA delatnostima, ili pak onih koji se na-
+381600377018
Cilj nam je da napravimo imenik dovezuju i potpomažu, ima smisla, jer POMOĆ PRIJATELJA E-mail: cenejskisalasi@gmail.com
prijatelja eEkolista, svih malih i ne će za cenu jednog oglašavanja svi oni Ukoliko se oglašavate u magazinu Web: http://brkinsalas.rs
tako malih proizvođača, trgovaca, imati koristi. Marketinško udruživanje eEkolist, izrada svih idejnih rešenja
ugostitelja, zanatlija, poljoprivrednih nije novost, ali nije popularno kod reklama je besplatna. Međutim,
gazdinstava... Svih onih koji vredno „velikih medija” jer se podrazumeva možemo da vam pomognemo i ako
rade i uklapaju se u naš „zeleni” da se za cenu jednog oglašavanja vam je potreban vizuelni identitet
koncept života. Članstvo u imeniku daje prostor nekolicini oglašivača. (logoi, vizitkarte, memorandumi),
biće besplatno, a da biste se našli u Mi ne mislimo tako! Mi verujemo da web stranica, pres materijal (flajeri,
našoj javno dostupnoj bazi potreb- oglašavanje može da bude mnogo bukleti)...
no je da pošaljete: naziv firme, kratak jeftinije i prijemčivije oglašivačima
opis delatnosti, kontakt informacije. ukoliko se oni udruže.
Ovi podaci biće objavljeni u svakom Naime, ukoliko se pijave tri firme, pov- Za sve informacije
broju eEkolista, kao i na našoj inter- ezane sličnom delatnošću ili intere- E-mail: ekolist@yahoo.com
net stranici ekolist.org, sa direktnim som, uz simboličnu nadoknadu imaće Telefon: 065/888-08-57
kontaktom prema vašoj internet značajan prostor na našim stranicama.

PROMOCIJA
SPOJ PRIRODE I ZNANJA

preparati za hidrataciju su obavezni
bez obzira na tip kože koji imate. Sve naše proizvode možete poručiti
Naše ruke su u poslednje vreme preko FB stranice BLOOM
U
prethodnom periodu provodili Rosa Bloom Cream je hidratantna i hiperpigmentacije. Violet Bloom kože dolazi do suvoće i osetljive kože, izložene povećanim brojem pranja COSMETICS
smo puno vremena u zatvore- krema koja je formulisana tako da Cream je hidratantna krema od la- perutanja i pojačanom boranju lica. zbog situacije sa pojavom virusa pa www.facebook.com/bloomcarecosmetics
nom prostoru. Koža kao naš postiže visok stepen hidratacije a vande koja ima antibakterijsko dejstvo Tonik je sredstvo koje vraća balans i njih treba štititi i vršiti pažljiv odabir ili preko Instagram profila
najveći organ koji služi kao odbrambeni sadrži esencije iz latice cveta divlje i deluje na lučenje sebuma. Tonici su koži, uravnotežavajći pH vrednost. preparata za dezinfekciju ruku. U našoj BLOOM.CARE.COSMETICS
mehanizam od negativnih uticaja, ruže. Kožu čini mekom i glatkom, takođe veoma dobar izbor za hidrataci- U našoj ponudi su tonici 100% prirodni ponudi je preparat za dezinfekciju ruku www.instagram.com/bloom.care.cosmetics
najpre je reagovala pokazivanjem dajući joj sjaj, deluje regenerišući, ju kože lica. To je tečni rastvor čija je os- dobijeni destilacijom latice cveta a ne koji ispunjava preporuku SZO da sadrži
znakova dehidratacije. Bez obzira na tip učestvuje u sintezi kolagena čime de- novna uloga da vrati pH vrednost koži cele biljke. Oni dodatno hidriraju kožu, sedamdeseto procentni alkohol, koji etarskih ulja koji se nalaze u preparatu.
kože hidratacija je potrebna, a ona se luje protiv bora. Hidratantna krema od koja se gubi nakon pranja i umivanja. razgrađuju nečistoće, pogodni su za isušuje ali prisustvom glicerina i kom- Birajte za svoju kožu ono najbolje - iz
postiže ne samo pravilnom ishranom smilja, Yellow Bloom Cream, osim Smanjenjem pH vrednosti kože dolazi sve tipove kože. Nanosi se na predeo binacijom etarskih ulja, štiti ruke od prirode!
i dovoljnim unosom tečnosti već i hidratacije deluje i na sve znakove do upalnih procesa i većeg lučenja se- kože ne samo lica, već i vrata i dekoltea isušivanja i pucanja kao i ima dodatni Mr ph. Ana Jezdimirović
korišćenjem kozmetičkih preparata. starenja, tamne kolutove oko očiju buma, dok povećanjem pH vrednosti nakon čišćenja. U pravilnoj nezi kože negujući efekat koji pružaju dejstva BloomCare kozmetika
ČITAJTE eEKOLIST
I PROSLEDITE GA PRIJATELJIMA.
NOVI BROJ IZLAZI U JULU.

E Ekolist 32

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

E Ekolist 32

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Broj 32 ● Godina 5.

● Ekologija ● Zaštita životne sredine ● Održivi razvoj i zdravi stilovi života

GLOBAL FOOTPRINT NETWORK

Srbija 23. maja potrošila

Iskreno vaša, Energetika

Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj 3

Obeležavamo Dan Dunava

Photo by Giorgia Doglioni on Unsplash

I mede i med – kako do

proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog projekta.

Ptičari, javite se!

S NOVIM DIZEL GORIVOM dobiti upitom na isti imejl.

90% MANJI UTICAJ NA KLIMU

10 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

U jedinjene nacije proglasile su 22. maj za

SRBIJA 23. MAJA POTROŠILA

Photo by Eric Masur on Unsplash

Oct 9 | El Salvador April 1 | Netherlands

April 4 | Republic of Korea

iscrpljujemo zalihe ribe brže nego što one mogu da

April 12 | Finland, Norway

Source: National Footprint and Biocapacity Accounts, 2023 Edition

ALI I ŠANSA ZA VEĆU KONKURENTNOST I IZVOZ

S premnost kompanija da ulažu u tehnologiju i

VIŠE OD 5.000 POSETILACA

Foto: Tamara Stojanović

Foto: Kornelija Karajović

NOĆ SLAVUJA - ŠIROM SRBIJE

PROGRAM UKLJUČIVANJA MLADIH

ZAŠTO MORAMO DA „REGENERIŠEMO“

NAČIN RAZMIŠLJANJA O HRANI

SAČUVAJMO NAŠE VODE

listovi sa instrukcijama za upotre- Priručnik će biti dostupan situaciju u ovoj oblasti.

38 Eko list, e-časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

setak dana, ostaju kod kuće da

To su trikovi kojim se služe pčele

PČELE – SAMO JE JEDNA

MEDONOSNA, ALI SU SVE KORISNE

oprašiti sve biljke.

Crvena lista Internacionalne jedne vrste pčele pogrešno,

Rodoljub Živadinović skreće “Imali smo veliki problem da

Photo by HiveBoxx on Unsplash

izveštajima pominje podatak da Svetski lideri imaju za cilj da

Photo by Andreas Gücklhorn on Unsplash

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE PRELAZE

30% SVETSKOG SNABDEVANJA STRUJOM

Da bi se to postiglo, globalni ob-

Photo by Patrick Federi on Unsplash

ZAISTA UBIJAJU PTICE?

rasta temperatura i promena u u dva vetroparka na moru da bi

Photo by Chalo Garcia on Unsplash

Inspirisan kretanjem lišća na vetru,

lista koja služe kao mikro-turbine

Photo by Amit Chivilkar on Unsplash

NA UGALJ SPASAVAJU ŽIVOTE

izgrađene, tim profesorke Crop- planovima da proširi svoju proiz-

Photo by Vizag Explore on Unsplash

Amerikanca. jak socijalni momenat u najm-

usamljene. Teško je proceniti sve

uzroke svakog od ovih događaja, a

Photo by Nazrin Babashova on Unsplash

DVA KRAJA SVETA,

Photo by Janko Ferlič on Unsplash