Teorema očekivane koristi

Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:

(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Ova 4 iskaza koji opisuju funkciju korisnosti u predstavljaju teoremu očekivane koristi.
Danas ćemo dokazati tu teoremu.

1
 Teorema očekivane koristi
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Ova 4 iskaza koji opisuju funkciju korisnosti u predstavljaju teoremu očekivane koristi.
Danas ćemo dokazati tu teoremu.
Uslovi (1) i (2) zahtevaju da je u barem ordinalna funkcija korisnosti, (tj. za u moraju da
važe uslovi koje ćemo iskazati aksiomama O1 – O8).

2
 Teorema očekivane koristi
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Ova 4 iskaza koji opisuju funkciju korisnosti u predstavljaju teoremu očekivane koristi.
Danas ćemo dokazati tu teoremu.
Uslovi (1) i (2) zahtevaju da je u barem ordinalna funkcija korisnosti, (tj. za u moraju da
važe uslovi koje ćemo iskazati aksiomama O1 – O8).
(3) kaže da je korist lutrije jednaka njenoj očekivanoj koristi.

3
 Teorema očekivane koristi
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Ova 4 iskaza koji opisuju funkciju korisnosti u predstavljaju teoremu očekivane koristi.
Danas ćemo dokazati tu teoremu.
Uslovi (1) i (2) zahtevaju da je u barem ordinalna funkcija korisnosti, (tj. za u moraju da
važe uslovi koje ćemo iskazati aksiomama O1 – O8).
(3) kaže da je korist lutrije jednaka njenoj očekivanoj koristi.
Dodavanjem 3. i 4. uslova na prva dva osigurava se da funkcja u izražava kardinalne
vrednosti.

4
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:

5
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd

6
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd
Zatim, donosioc odluke mora da procenjuje složene lutrije u skladu sa računom
verovatnoće (aksioma L4 o složenim lutrijama)

7
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd
Zatim, donosioc odluke mora da procenjuje složene lutrije u skladu sa računom
verovatnoće (aksioma L4 o složenim lutrijama)
Uvek kada su date tri opcije poređane realcijom stroge preferencije, donosilac odluke
mora da bude indiferentan između srednje opcije i neke lutrije koja uključuje prvu i treću
opciju (ax L1 o kontinuitetu)

8
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd
Zatim, donosioc odluke mora da procenjuje složene lutrije u skladu sa računom
verovatnoće (aksioma L4 o složenim lutrijama)
Uvek kada su date tri opcije poređane realcijom stroge preferencije, donosilac odluke
mora da bude indiferentan između srednje opcije i neke lutrije koja uključuje prvu i treću
opciju (ax L1 o kontinuitetu)
Donosilac odluke će između dve lutrije uvek izabrati onu koja ima bolji ‘dobitak’,
ukoliko su u ostalim stvarima lutrije identične (L2 – ‘bolji dobitak’)

9
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd
Zatim, donosioc odluke mora da procenjuje složene lutrije u skladu sa računom
verovatnoće (aksioma L4 o složenim lutrijama)
Uvek kada su date tri opcije poređane realcijom stroge preferencije, donosilac odluke
mora da bude indiferentan između srednje opcije i neke lutrije koja uključuje prvu i treću
opciju (ax L1 o kontinuitetu)
Donosilac odluke će između dve lutrije uvek izabrati onu koja ima bolji ‘dobitak’,
ukoliko su u ostalim stvarima lutrije identične (L2 – ‘bolji dobitak’)
Ako su dve lutrije identične u svemu sem u verovatnoći dobitka, donisilac odluke bira
onu sa boljim šansama za dobitak (L3 – ‘bolja šansa’)

10
 Teorema očekivane koristi
Prelaskom na kardinalne vrednosti postavljaju se strožiji uslovi racionalnosti:
Donosioc odluke ne samo da mora (kao i kod orinalnih vrednosti) da bude u stanju da
rangira po svojoj preferenciji ishode ili opcije relevantne za njegov izbor, već mora da
bude u stanju da rangira i lutrije koje uključuju te opcije, i lutrije koje uključuju
prvobitne lutrije, itd
Zatim, donosioc odluke mora da procenjuje složene lutrije u skladu sa računom
verovatnoće (aksioma L4 o složenim lutrijama)
Uvek kada su date tri opcije poređane realcijom stroge preferencije, donosilac odluke
mora da bude indiferentan između srednje opcije i neke lutrije koja uključuje prvu i treću
opciju (ax L1 o kontinuitetu)
Donosilac odluke će između dve lutrije uvek izabrati onu koja ima bolji ‘dobitak’,
ukoliko su u ostalim stvarima lutrije identične (L2 – ‘bolji dobitak’)
Ako su dve lutrije identične u svemu sem u verovatnoći dobitka, donisilac odluke bira
onu sa boljim šansama za dobitak (L3 – ‘bolja šansa’)

Ove uslove ćemo izraziti formalno i na osnovu njih dokazati teoremu

11
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija

12
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.

13
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:

14
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan

15
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka

16
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama

17
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’

18
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’
Obeležimo najGore rangirane opcije sa ‘G’

19
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’
Obeležimo najGore rangirane opcije sa ‘G’
Definicija lutrije:

20
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’
Obeležimo najGore rangirane opcije sa ‘G’
Definicija lutrije:
1. Svaki osnovni dobitak je lutrija

21
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’
Obeležimo najGore rangirane opcije sa ‘G’
Definicija lutrije:
1. Svaki osnovni dobitak je lutrija
2. Ako su L1 i L2 lutrije, onda je i L(a, L1, L2) lutrija, gde je 0 ≤ a ≤ 1

22
 Teorema očekivane koristi
Najpre nam je potrebna definicija lutrija
Donosilac odluke bira između datih ishoda, opcija ili dobitaka. Nazovimo ih osnovnim
dobicima.
Pretpostavimo još da:
– je br osnovnih dobitaka konačan i veći od jedan
– donosilac odluke nije indiferentan između svih osnovnih dobitaka
– je donosilac odluke rangirao dobitke po svojim preferencijama
Obeležimo najBolje rangirane opcije sa ‘B’
Obeležimo najGore rangirane opcije sa ‘G’
Definicija lutrije:
1. Svaki osnovni dobitak je lutrija
2. Ako su L1 i L2 lutrije, onda je i L(a, L1, L2) lutrija, gde je 0 ≤ a ≤ 1
3. Ništa drugo nije lutrija

Npr. L(a, B, G) označava lutriju u kojoj imamo verovatnoću a da izvučemo B (jednu od

najbolje rangiranih opcija) i verovatnoću 1-a da izvučemo G (jednu od najgore
rangiranih opcija

23
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:

24
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?

25
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?

26
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?

27
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?

28
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?
5. Koja je šansa za B u ovim lutrijama:
L(1, B, G)

29
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?
5. Koja je šansa za B u ovim lutrijama:
L(1, B, G)
L(½, L(1, G, B), L(½, B, G) )

30
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?
5. Koja je šansa za B u ovim lutrijama:
L(1, B, G)
L(½, L(1, G, B), L(½, B, G) )
L(a, B, B)

31
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?
5. Koja je šansa za B u ovim lutrijama:
L(1, B, G)
L(½, L(1, G, B), L(½, B, G) )
L(a, B, B)
6. Zašto treba biti indiferentan između L(a, B, G) i L(1-a, G, B)?

32
 Teorema očekivane koristi
Pitanja:
1. Zašto ne možemo pretpostaviti da postoji jedinstvena najbolja opcija (samo jedan
najbolje rangirani osnovni dobitak)?
2. Zašto smo pretpostavili da mora biti više od jednog osnovnog dobitka?
3. Zašto smo pretpostavili da donosilac odluke nije indiferentan među svim osnovnim
dobicima?
4. Kada pretpostavke 3 i 4 ne bi važile, da li bi teorema očekivane koristi bila netačna?
5. Koja je šansa za B u ovim lutrijama:
L(1, B, G)
L(½, L(1, G, B), L(½, B, G) )
L(a, B, B)
6. Zašto treba biti indiferentan između L(a, B, G) i L(1-a, G, B)?
7. Kako konstruisati lutriju (u skladu sa gornjom definicijom) koja je ekvivalentna lutriji
sa tri dobitka, A, B, i C, ako je verovatnoća izvlačenja A 0,5, a za B i C po 0,25?

33
 Teorema očekivane koristi
Pošto smo definisali lutrije, nabrojaćemo uslove racionalnosti iz kojih ćemo dokazati
teoremu očekivane koristi.

34
 Teorema očekivane koristi
Pošto smo definisali lutrije, nabrojaćemo uslove racionalnosti iz kojih ćemo dokazati
teoremu očekivane koristi.
Najpre aksiome za ordinalne vrednosti
O1 ∀x∀y (x  y ∨ y  x)
O2 ∀x (x  x)
O3 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y  z → x  z )
plus uobičajene definicije za  i ~.

35
 Teorema očekivane koristi
Pošto smo definisali lutrije, nabrojaćemo uslove racionalnosti iz kojih ćemo dokazati teoremu
očekivane koristi.
Najpre aksiome za ordinalne vrednosti
O1 ∀x∀y (x  y ∨ y  x)
O2 ∀x (x  x)
O3 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y  z → x  z )
plus uobičajene definicije za  i ~.
Kontinuitet:
L1 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y  z → ∃a (y ∼ L(a,x,z)) )
Zamenjivost (better prizes)
L2 ∀x∀y∀z∀a (x  y ↔ L(a,x,z)  L(a,y,z) )
∀x∀y∀z∀a (x  y ↔ L(a,z,x)  L(a,z,y) )
Monotonost (better chances)
L3 ∀x∀y∀a∀b ( (a > b) → (x  y ↔ L(a,x,y)  L(b,x,y) )
Redukcija složenih lutrija
L4 ∀x∀y∀a∀b∀c ( L( a,L(b,x,y),L(c,x,y) ) ∼ L(d,x,y) )
d = a × b + (1 – a) × c
a, b, i c su brojevi iz intervala [0, 1]

36
 Teorema očekivane koristi
To su bile aksome teorije odlučivanja kako smo ih do sada navodili na časovima. U
dokazu teoreme očekivane koristi koristićemo drugačiju, ali ekvivalentnu
aksiomatizaciju, sa većim brojem aksioma, da bi dokaz bio jednostavniji

37
 Teorema očekivane koristi
To su bile aksome teorije odlučivanja kako smo ih do sada navodili na časovima. U
dokazu teoreme očekivane koristi koristićemo drugačiju, ali ekvivalentnu
aksiomatizaciju, sa većim brojem aksioma, da bi dokaz bio jednostavniji
Umesto definicije  i ~ u metajeziku, ove relacije definisaćemo aksiomama, a  će biti
definisana u metajeziku. Aksiome L1 − L4 izrazićemo jakom umesto slabom relacijom
preferencije

38
 Teorema očekivane koristi
asimetrija
O1 ∀x∀y (x  y → ¬ y  x)
O2 ∀x∀y (x  y → ¬ y ~ x)
O3 ∀x∀y ( x ~ y → ¬ (y  x ∨ x  y) )
povezanost
O4 ∀x∀y (x  y ∨ y  x ∨ x~y)
tranzitivnost
O5 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y  z → x  z )
O6 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ x ~ z → z  y )
O7 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y ~ z → x  z )
O8 ∀x∀y∀z ( x ~ y ∧ y ~ z → x ~ z )

39
 Teorema očekivane koristi
Kontinuitet:
L1 ∀x∀y∀z ( x  y ∧ y  z → ∃a (y ∼ L(a,x,z)) )
Zamenjivost (better prizes)
L2 ∀x∀y∀z∀a (x  y ↔ L(a,x,z)  L(a,y,z) )
∀x∀y∀z∀a (x  y ↔ L(a,z,x)  L(a,z,y) )
Monotonost (better chances)
L3 ∀x∀y∀a∀b ( (x  y ) → (a > b ↔ L(a,x,y)  L(b,x,y) )
Redukcija složenih lutrija
L4 ∀x∀y∀a∀b∀c ( d = a × b + (1 – a) × c → L( a,L(b,x,y),L(c,x,y) ) ∼ L(d,x,y) )

a, b, i c su brojevi iz intervala [0, 1]

40
 Teorema očekivane koristi
Dokaz ćemo izvesti iz dva dela.
Prvi deo dokazuje postojanje funkcije u koja zadovoljava malopre nabrojane uslove
racionalnosti.

41
 Teorema očekivane koristi
Dokaz ćemo izvesti iz dva dela.
Prvi deo dokazuje postojanje funkcije u koja zadovoljava malopre nabrojane uslove
racionalnosti.
Drugi deo pokazuje da sem funkcije čije smo postojanje utvrdili u prvom delu i njenih
linearnih transformacija nijedna druga funkcija ne zadovoljava uslove racionalnosti
Nazovimo prvi deo dokazom postojanja, a drugi dokazom jedinstvenosti

42
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijedan manje od G, i B  G.

43
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijedan manje od G, i B  G.
Kako se sve lutrije grade iz osnovnih dobitaka i vrednuju u skladu sa računom
verovatnoće, ne postoji lutrija poželjnija od B niti manje pošeljna od G (uporedite
pitanja 4-8 u prvom sledećem skupu pitanja)

44
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijednju manje od G, i B  G.
Kako se sve lutrije grade iz osnovnih dobitaka i vrednuju u skladu sa računom
verovatnoće, ne postoji lutrija poželjnija od B niti manje pošeljna od G (uporedite
pitanja 4-8 u prvom sledećem skupu pitanja)
Uzimajući 1 za vrh skale korisnosti i 0 za dno, stipuliramo da:
u(B) = 1 ∧ ∀x (x~B → u(x) = 1)
u(G) = 0 ∧ ∀x (x~G → u(x) = 0)

45
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijednju manje od G, i B  G.
Kako se sve lutrije grade iz osnovnih dobitaka i vrednuju u skladu sa računom
verovatnoće, ne postoji lutrija poželjnija od B niti manje pošeljna od G (uporedite
pitanja 4-8 u prvom sledećem skupu pitanja)
Uzimajući 1 za vrh skale korisnosti i 0 za dno, stipuliramo da:
u(B) = 1 ∧ ∀x (x~B → u(x) = 1)
u(G) = 0 ∧ ∀x (x~G → u(x) = 0)
Pošto smo se pobrinuli za krajnosti, moramo definisati u za one u sredini. Neka je x
lutrija takva da
Bx∧xG

46
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijednju manje od G, i B  G.
Kako se sve lutrije grade iz osnovnih dobitaka i vrednuju u skladu sa računom
verovatnoće, ne postoji lutrija poželjnija od B niti manje pošeljna od G (uporedite
pitanja 4-8 u prvom sledećem skupu pitanja)
Uzimajući 1 za vrh skale korisnosti i 0 za dno, stipuliramo da:
u(B) = 1 ∧ ∀x (x~B → u(x) = 1)
u(G) = 0 ∧ ∀x (x~G → u(x) = 0)
Pošto smo se pobrinuli za krajnosti, moramo definisati u za one u sredini. Neka je x
lutrija takva da
Bx∧xG
Po aksiomi kontinuiteta mora postojati broj a, 0 ≤ a ≤ 1, takav da
x ~ L(a, B, G)

47
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Prisetite da imamo bar dva osnovna dobitka B i G, da donosioc odluke ni jedan osnovni
dobitak ne želi više od B, nijednju manje od G, i B  G.
Kako se sve lutrije grade iz osnovnih dobitaka i vrednuju u skladu sa računom
verovatnoće, ne postoji lutrija poželjnija od B niti manje pošeljna od G (uporedite
pitanja 4-8 u prvom sledećem skupu pitanja)
Uzimajući 1 za vrh skale korisnosti i 0 za dno, stipuliramo da:
u(B) = 1 ∧ ∀x (x~B → u(x) = 1)
u(G) = 0 ∧ ∀x (x~G → u(x) = 0)
Pošto smo se pobrinuli za krajnosti, moramo definisati u za one u sredini. Neka je x
lutrija takva da
Bx∧xG
Po aksiomi kontinuiteta mora postojati broj a, 0 ≤ a ≤ 1, takav da
x ~ L(a, B, G)
Ako je a jedinstven, onda smemo da stipuliramo da je u(x) = a. Dokažimo da jeste
jedinstven.

48
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)

49
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a.

50
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a.
QED?

51
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a. QED
Sada možemo da stipuliramo:
u(x) = a
gde je a broj za koji x ~ L(a, B, G)

52
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a. QED
Sada možemo da stipuliramo:
u(x) = a
gde je a broj za koji x ~ L(a, B, G)
Zamenom jednakih vrednosti dobijamo da
(*) x ~ L(u(x), B, G)

53
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a. QED
Sada možemo da stipuliramo:
u(x) = a
gde je a broj za koji x ~ L(a, B, G)
Zamenom jednakih vrednosti dobijamo da
(*) x ~ L(u(x), B, G)

Za sada smo ustanovili postojanje funkcije u koja dodeljuje broj svakoj lutriji.

54
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Neka b≠a i x ~ L(b, B, G)
Ako je b > a, onda po ax L2 (bolje šanse):
L(b, B, G)  L(a, B, G)
ali ovo je protivurečno jer su obe lutrije indiferentne sa x. Dakle, b = a. QED
Sada možemo da stipuliramo:
u(x) = a
gde je a broj za koji x ~ L(a, B, G)
Zamenom jednakih vrednosti dobijamo da
(*) x ~ L(u(x), B, G)

Za sada smo ustanovili postojanje funkcije u koja dodeljuje broj svakoj lutriji.
Potrebno je još pokazati da je u funkcija kardinalne koristi, koja zadovoljava svojstvo
očekivane koristi

55
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pokažimo najpre da važi
(1) u(x) > u(y) akko x  y

56
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pokažimo najpre da važi
(1) u(x) > u(y) akko x  y
Dokaz:
Po L3 imamo
a L(u(x),B,G)  L(u(y),B,G) ↔ u(x) > u(y)

57
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pokažimo najpre da važi
(1) u(x) > u(y) akko x  y
Dokaz:
Po L3 imamo
a L(u(x),B,G)  L(u(y),B,G) ↔ u(x) > u(y)
iz (*) sledi da
b x ~ L(u(x), B, G) i y ~ L(u(y), B, G)

58
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pokažimo najpre da važi
(1) u(x) > u(y) akko x  y
Dokaz:
Po L3 imamo
a L(u(x),B,G)  L(u(y),B,G) ↔ u(x) > u(y)
iz (*) sledi da
b x ~ L(u(x), B, G) i y ~ L(u(y), B, G)
Koristeći O-axiome, lako dokazujemo
c ∀x∀y ∀z ∀w ( x ~ y ∧ z ~ w → (x  z ↔ y  w) )

59
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pokažimo najpre da važi
(1) u(x) > u(y) akko x  y
Dokaz:
Po L3 imamo
a L(u(x),B,G)  L(u(y),B,G) ↔ u(x) > u(y)
iz (*) sledi da
b x ~ L(u(x), B, G) i y ~ L(u(y), B, G)
Koristeći O-axiome, lako dokazujemo
c ∀x∀y ∀z ∀w ( x ~ y ∧ z ~ w → (x  z ↔ y  w) )
(1) direktno sledi iz ovoga i a i b. QED

60
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Sada je lako dokazati
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
jer ako x~y i u(x) > u(y), onda po (1) x  y, što je protivurečno (... nastavite sami)

61
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Ostatak ovog dela dokaza bavi se dokazivanjem da za sve lutrije x i y:
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)

62
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Ostatak ovog dela dokaza bavi se dokazivanjem da za sve lutrije x i y:
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
Najpre dokazujemo lemu koju ćemo zvati Uslov supstitucije lutrija:
Ako x ~ L(a, y, z), onda
(a) L(c, x, v) ~ L(c, L(a, y, z), v) i
(b) L(c, v, x) ~ L(c, v, L(a, y, z))

63
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Ostatak ovog dela dokaza bavi se dokazivanjem da za sve lutrije x i y:
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
Najpre dokazujemo lemu koju ćemo zvati Uslov supstitucije lutrija:
Ako x ~ L(a, y, z), onda
(a) L(c, x, v) ~ L(c, L(a, y, z), v) i
(b) L(c, v, x) ~ L(c, v, L(a, y, z))
Dokaz:
Umesto L(a, y, z) pisaćemo skraćeno L
Po O4, L(c, x, z) i L(c, L, v) su ili jednako poželjne ili je jedna poželjnija od druge.
Pretpostavimo L(c, x, z)  L(c, L, v)

64
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Ostatak ovog dela dokaza bavi se dokazivanjem da za sve lutrije x i y:
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
Najpre dokazujemo lemu koju ćemo zvati Uslov supstitucije lutrija:
Ako x ~ L(a, y, z), onda
(a) L(c, x, v) ~ L(c, L(a, y, z), v) i
(b) L(c, v, x) ~ L(c, v, L(a, y, z))
Dokaz:
Umesto L(a, y, z) pisaćemo skraćeno L
Po O4, L(c, x, z) i L(c, L, v) su ili jednako poželjne ili je jedna poželjnija od druge.
Pretpostavimo L(c, x, z)  L(c, L, v)
Tada po L2, x  L, a pošli smo od pretpostavke...

65
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )

66
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )
Zamenom L( u(x), B, G ) za x i L( u(y), B, G ) za y u L, na osnovu leme o supstituciji:
L ~ L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) )

67
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )
Zamenom L( u(x), B, G ) za x i L( u(y), B, G ) za y u L, na osnovu leme o supstituciji:
L ~ L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) )
Složenu lutriju sa desne strane možemo svesti na jednostavnu na osnovu ax L 4:
L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) ) ~ L(d, B, G)
gde je d = au(x) + (1-a)u(y)

68
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )
Zamenom L( u(x), B, G ) za x i L( u(y), B, G ) za y u L, na osnovu leme o supstituciji:
L ~ L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) )
Složenu lutriju sa desne strane možemo svesti na jednostavnu na osnovu ax L 4:
L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) ) ~ L(d, B, G)
gde je d = au(x) + (1-a)u(y)
Na osnovu O-axioma:
L ~ L(d, B, G)

69
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )
Zamenom L( u(x), B, G ) za x i L( u(y), B, G ) za y u L, na osnovu leme o supstituciji:
L ~ L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) )
Složenu lutriju sa desne strane možemo svesti na jednostavnu na osnovu ax L 4:
L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) ) ~ L(d, B, G)
gde je d = au(x) + (1-a)u(y)
Na osnovu O-axioma:
L ~ L(d, B, G)
Iz ovoga i (a) sledi
L( u(L), B, G ) ~ L(d, B, G)

70
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pošto smo dokazali lemu, vraćamo se dokazu za (3)
Sada ćemo ‘L’ koristiti kao skraćenicu za L(a, x,y). Iz (*) sledi:
(a) L ~ L( u(L), B, G )
x ~ L( u(x), B, G )
y ~ L( u(y), B, G )
Zamenom L( u(x), B, G ) za x i L( u(y), B, G ) za y u L, na osnovu leme o supstituciji:
L ~ L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) )
Složenu lutriju sa desne strane možemo svesti na jednostavnu na osnovu ax L 4:
L( a, L(u(x), B, G), L(u(y), B, G) ) ~ L(d, B, G)
gde je d = au(x) + (1-a)u(y)
Na osnovu O-axioma:
L ~ L(d, B, G)
Iz ovoga i (a) sledi
L( u(L), B, G ) ~ L(d, B, G)
Ako u(L) ≠ d, onda iz L3 sledi protivurečnost. Dakle u(L) = d, kao što tvrdi (3). QED

71
 Teorema očekivane koristi
prvi deo dokaza - postojanje
Pitanja:
1. Kortisteći prvi deo dokaza teoreme očekivane koristi dokažite:
a L(1, x, y) ~ x
b L(0, x, y) ~ y
c L(a, x, y) ~ L(1-a, y, x)
d L(a, x,x) ~ x
2. Dokažite teoremu supstitucije lutrija pod (b), slajd 65
3. Koristeći O-aksiome, dokažite
Ako x~y i z~w, onda x  y ako i samo ako y  w
4. U odgovoru na ovo i sledeća pitanja nemojte se pozivati na princip očekivane koristi.
Koristite umesto toga uslove racionalnosti.
a Ne posotoji broj a ili osnovni dobitak x različit od B za koji L(a, x, y)  L(a, B,
B) ili L(a, B, x)  L(a, B, B)
b Ne posotoji broj a ili osnovni dobitaci x i y različiti od B za koje L(a, x, y) 
L(a, B, B)

72
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Teorema očekivane koristi:
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Dokazali smo da postoji funkcija u koja zadovoljava 1-3

73
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Teorema očekivane koristi:
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Dokazali smo da postoji funkcija u koja zadovoljava 1-3

Drugi deo dokaza – jedinstvenost – sastoji se u ovome: treba pokazati da svaka funkcija
u’ definisana na istom skupu opcija kao funkcija u, koja zadovoljave iste uslove 1-3 kao
i funkcija u, jeste linearna transformacija od u, tj. može da se predstavi ovako:
u’(x) = cu(x) + d
gde je d realni broj i c je pozitivni realni broj.

74
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Teorema očekivane koristi:
Za svake dve opcije x i y i realan pozitivni broj a koji nije veći od 1:
(1) u(x) > u(y) akko x  y
(2) u(x) = u(y) akko x ~ y
(3) u( L(a, x, y) ) = au(x) + (1 - a)u(y)
(4) Svaka u ' koja zadovoljava (l)-(3) je pozitivna linearna transformacija od u.

Dokazali smo da postoji funkcija u koja zadovoljava 1-3

Drugi deo dokaza – jedinstvenost – sastoji se u ovome: treba pokazati da svaka funkcija u’
definisana na istom skupu opcija kao funkcija u, koja zadovoljave iste uslove 1-3 kao i
funkcija u, jeste linearna transformacija od u, tj. može da se predstavi ovako:
u’(x) = cu(x) + d
gde je d realni broj i c je pozitivni realni broj.

Skala funkcije u ide od 0 do 1.

u’ skala ide od d do d+c (zašto?)

75
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu

76
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) )

77
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f

78
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

79
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih

80
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m

81
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m
Stavljanjem tog broja u (a) umesto e dobijamo
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )

82
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m
Stavljanjem tog broja u (a) umesto e dobijamo
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
u-1 (ak+(1-a)m) je lutrija čija je korist na u-skali u-1 ak+(1-a)m

83
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m
Stavljanjem tog broja u (a) umesto e dobijamo
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
u-1 (ak+(1-a)m) je lutrija čija je korist na u-skali u-1 ak+(1-a)m. Neka su k i m korsiti na u-
skali za lutrije x i y redom. Tada na osnovu (3) (sa slajda 75), imamo:

84
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m
Stavljanjem tog broja u (a) umesto e dobijamo
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
u-1 (ak+(1-a)m) je lutrija čija je korist na u-skali u-1 ak+(1-a)m. Neka su k i m korsiti na u-
skali za lutrije x i y redom. Tada na osnovu (3) (sa slajda 75), imamo:
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m

85
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Neka je I funkcija koja prevodi vrednosti sa u-skale na u’-skalu:
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
u-1 je inverzna funkcija od u. Dakle vrednost funkcije u-1(e) je lutrija čija je korist na u-
skali izražena brojem e

Uzmimo sada dva broja k i m sa u-skale. Primetite da za svaki broj a takav da 0 ≤ a ≤ 1,

važi da je broj ak+(1-a)m između k i m ili jednak jednom od njih.
Zbog toga je i broj ak+(1-a)m na u-skali broj ak+(1-a)m
Stavljanjem tog broja u (a) umesto e dobijamo
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
u-1 (ak+(1-a)m) je lutrija čija je korist na u-skali u-1 ak+(1-a)m. Neka su k i m korsiti na u-
skali za lutrije x i y redom. Tada na osnovu (3) (sa slajda 75), imamo:
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
Iz toga sledi
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )

86
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )

87
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)

88
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
Kako je u(x)=k i u(y)=m, onda
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)

89
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
Kako je u(x)=k i u(y)=m, onda
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
Kada to zamenimo u (e) i (d) dobijamo
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)

90
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
Kako je u(x)=k i u(y)=m, onda
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
Kada to zamenimo u (e) i (d) dobijamo
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
Primetite da u-1(u(x)) = x. Zamenom u(x) umesto e u (a), dobijamo:

91
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
Kako je u(x)=k i u(y)=m, onda
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
Kada to zamenimo u (e) i (d) dobijamo
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
Primetite da u-1(u(x)) = x. Zamenom u(x) umesto e u (a), dobijamo:
(h) I(u(x)) = u’(x)

92
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
Pošto i u’ zadovoljava treći uslov (očekivane koristi), imamo:
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
Kako je u(x)=k i u(y)=m, onda
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
Kada to zamenimo u (e) i (d) dobijamo
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
Primetite da u-1(u(x)) = x. Zamenom u(x) umesto e u (a), dobijamo:
(h) I(u(x)) = u’(x)
Sledeća jednačina je trivijalno istinita:
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0

93
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
Onda iz (g), (h) i (i):
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)

94
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
Onda iz (g), (h) i (i):
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)
Neka je
(k) c = I(1) - I(0) i d = I(0)

95
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
Onda iz (g), (h) i (i):
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)
Neka je
(k) c = I(1) - I(0) i d = I(0)
Zamenom u (j) dobijamo
u’(x) = cu(x) + d

96
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)
(k) c = I(1) - I(0) i d = I(0)
u’(x) = cu(x) + d

97
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)
(k) c = I(1) - I(0) i d = I(0)
u’(x) = cu(x) + d
Za domaći dokažite samo da je c > 0 i QED.

98
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
(a) I(e) = u’( u-1(e) ) = f
(b) I(ak+(1-a)m) = u’ ( u-1 (ak+(1-a)m) )
(c) u ( L(a,x,y) ) = au(x) + (1 - a)u(y) = ak+(1-a)m
(d) I(ak+(1-a)m) = u’ ( L(a,x,y) )
(e) u’ ( L(a,x,y) ) = au’(x) + (1 - a)u’(y)
(f) I(k) = u’(x) i I(m) = u’(y)
(g) I(ak+(1-a)m) = a I(k) + (1-a) I(m)
(h) I(u(x)) = u’(x)
(i) u(x) = u(x)1 + (1-u(x))0
(j) u’(x) = I(u(x)) = I( u(x)1 + (1-u(x))0 ) = u(x)I(1) + (1-u(x))I(0) =
= u(x)( I(1) - I(0) ) + I(0)
(k) c = I(1) - I(0) i d = I(0)
u’(x) = cu(x) + d
Za domaći dokažite samo da je c > 0 i QED.
Još za domaći: pitanja 2 i 3 sa slajda 72.

99
 Teorema očekivane koristi
drugi deo dokaza - jedinstvenost
Pitanja:

1. Dokažite da za bilo koji broj broj k na u-skali postoji lutrija x takva da je

u(x) = k

2. Pokažite kako može skala od 0 do 1 da se transformiše u skalu od 1 do 100. Kako

transformisati skalu -5 do 5 u skalu 0-1?

100