<Title> IQ i znanje gramatike Engleskog jezika </Title> <META name="description" content=" "> <META name="keywords" content=" Testovi , Dragana

Luki Domuz , poglavlje 03, BIH , RPS , SRB , T07 "> <!--NOSEARCHSTART-->

3. FAKTORI U PROCESU STRANOG JEZIKA

NASTAVE

Nastava stranog jezika je veoma kompleksan fenomen na koji deluje veliki broj inilaca iji se intenzitet moe menjati tokom nastavnog procesa. Precizan broj faktora kao i njihov meusobni uticaj nije utvren. Meu istraivaima ne postoji saglasnost ni u pogledu klasifikacije inilaca. Neki smatraju da su najznaajniji psiholoki inioci (kognitivni i afektivni faktori), drugi veruju da je najvaniji uticaj sociokulturolokih faktora, a ima i onih koji smatraju da sredini faktori imaju vei znaaj od navedene dve grupe inilaca (npr. broj uenika u uionici, koliina jezikog inputa,)1. Sa porastom istraivanja u oblasti neurolingvistike sve vie se istiu i neurolingvistiki faktori2. S obzirom na ciljeve naeg rada smatramo da bi bilo preambiciozno navoditi klasifikacije raznih autora, analizirati podele i komentarisati ih. Izdvajamo, kao primer, klasifikacije koje daju Daglas Braun i Naum Dimitrijevi. Braun deli faktore na: 1) kognitivne faktore (strategije uenja, kognitivne stilove, induktivno i deduktivno zakljuivanje, );

U novije vreme poela se praviti razlika izmeu jezikog inputa i intake-a. Pod inputom podrazumevamo sve ono emu se uenik izlae a intake ono to on prima i eli da naui. 2 O neurolingvistikim istraivanjima i uenju stranog jezika u nas je pisano u vie mahova v: listu naslova u oli, S., Istraivanja jezika i oko jezika, 1996. i objavljeni magistarski rad urovi, T., Asimetrija mozga i uenje stranog jezika, 1996.

13

2) line faktore (inhibicija, empatija, ekstrovertnost, motivacija, spremnost na rizik, ); 3) sociokulturoloke faktore (kulturoloki stereotipi, stavovi, socijalna udaljenost, )3. Naum Dimitrijevi deli faktore prema njihovoj prirodi i poreklu na dve grupe: 1) line faktore (uzrast uenika, pol, inteligencija, verbalna sposobnost, sociabilnost, socijalno-ekonomske prilike i radne navike); 2) opte faktore (psiholoki i opte pedagoki faktori, nastavnikova linost, jezik, maternji jezik uenika, opti uslovi rada u koli, nastavni plan i program i organizacija kole)4. Mnogi faktori imaju razliit uticaj, zavisno od uzrasta uenika, jezike i kulturoloke sredine u kojoj se strani jezik ui. Jedan od problema prouavanja uticaja pojedinih faktora na uspeh jezike nastave jeste injenica da su oni meusobno povezani. Neki deluju funkcionalno jedni na druge, a neki, opet, utiu na efikasnost uenja na nain koji nije dostupan prouavanju i merenju tj. njihov uticaj ostaje prikriven5. Uticaj pojedinih faktora se moe meriti primenom objektivnih mernih instrumenata (inteligencija, socijabilnost, ), a neki se ne mogu precizno meriti. Mi smo se opredelili da testiramo

3 4

Brown H. D., Principles of Language Learning and Teaching, 1987. pp. 78-144 Dimitrijevi, N., Metod u poetnoj nastavi stranih jezika, 1966. str. 35-36 5 v: Dimitrijevi, N., Metodika nastave stranih jezika, (radni naslov): u rukopisu; Nekovi, N., Ispitivanje korelacije verbalne sposobnosti i socijabilnosti i znanja engleskog jezika kao stranog kod uenika osnovne kole, 1995.

14

korelaciju izmeu inteligencije, o ijem uticaju na uenje stranog jezika postoje razliita miljenja, i znanja gramatike engleskog jezika kao glavnog aspekta znanja stranog jezika. Ovo potonje podrazumeva i renik i izgovor i jezike vetine, no gramatika je ipak, po naem miljenju, sr onoga to pojam znanja stranog jezika podrazumeva. Znaaj ovog odnosa opet se vraa u fokus panje istraivaa, s obzirom na razvoj kognitivne psihologije i psiholingvistike. Istraivanja iz navedene oblasti ukazuju na znaaj kognitivnih procesa u uenju stranog jezika. U nastavku ovog poglavlja detaljnije emo opisati motivaciju kao jedan od faktora u nastavi jer njen uticaj moe biti dominantan u pojedinim situacijama bez obzira na intelektualne sposobnosti uenika. Inteligenciju, s obzirom da je ona predmet naeg ispitivanja, zasebno emo obraditi u nastavku rada.

15

3.1 MOTIVACIJA
Motivacija je klju za sve nae uspehe ili poraze. Ona je glavni pokreta svih naih aktivnosti radi ostvarivanja odreenog cilja i nesumnjivo se postignuti uspeh vezuje sa injenicom da je osoba motivisana. One unutranje inioce koji nas pokreu na delanje, koji ga usmeravaju ka odreenom cilju, nazivamo motivima. Motivi su organski i psiholoki inioci koji pokreu ili usmeravaju ponaanje oveka, i to kako njegove postupke tako i njegovo opaanje, uenje i miljenje6. Postoje razliite podele motiva, zavisno od merila koja se primenjuju. Postoje uroeni i steeni motivi, zavisno od toga da li su zasnovani na uroenim potrebama ili na steenim potrebama. Motivi se mogu podeliti na7: 1) primarne; 2) sekundarne. Primarni motivi su uroeni motivi, fizioloki i neki socijalni, a steeni motivi su sekundarni motivi. Najea podela motiva je na: 1) bioloke; 2) socijalne; 3) personalne.

6 7

Rot, N., Opta psihologija, 1980. str. 194 O podelama motiva v: Rot, N., Opta psihologija, 1980. str. 194

16

Bioloki motivi su oni koji poivaju na telesnim potrebama. To su uglavnom uroeni motivi, iako ne moraju svi biti uroeni (puenje, alkohol). Socijalni motivi su po nekim miljenjima sekundarni motivi koji poivaju na steenim psiholokim potrebama, a koji se ostvaruju u kontaktu sa ljudima. Po miljenju drugih, neki socijalni motivi su uroeni motivi, a to je potreba za drutvom drugih ljudi. Personalni motivi poivaju na psiholokim potrebama usmerenim ka interesovanju, usavravanju i razvoju sopstvene linosti. Psiholoki motivi - socijalni i personalni imaju znaajnu ulogu u uenju stranih jezika. Pre nego to se prihvati ovakva konstatacija neophodno je istai komponente motivacije kao i podelu motivacije na tipove, karakteristinu za nastavu stranih jezika. Motivacija se sastoji od est potreba ili elja koje poseduje svaki ljudski organizam: 1) potreba za istraivanjem; 2) potreba za manipulacijom; 3) potreba za aktivnou; 4) potreba za stimulacijom; 5) potreba za znanjem; 6) potreba za samopotvrivanjem8. Navedenih est potreba ine sutinu najoptijih ljudskih potreba i posebno su znaajne za uenje stranih jezika Postoje dve vrste stavova koje dele motivaciju na dva osnovna tipa: instrumentalnu i integrativnu motivaciju. Instrumentalna motivacija se odnosi na motivaciju za uenje stranih

O sastavu motivacije v: Brown H. Douglas, Principles of Language Learning and Teaching, 1987. p. 114

17

jezika kao sredstva za postizanje odreenog cilja: napredovanje u karijeri, itanje strune literature, prevoenje itd. Integrativna motivacija je relevantna pre svega za doseljenike koji ue jezik zemlje u kojoj su se nastanili. Ova vrsta motivacije se javlja kod njih jer ele da se uklope u sredinu tj. da ne tre od ostalih. Otuda i njihova vea, kako smo upravo napomenuli, relevantnost za uenje stranog jezika kao sredstva za svakodnevnu i prirodnu komunikaciju a ne kao onu u formalnim uslovima uenja. Motivacija se, dalje, deli na unutranju i spoljanju. Osnovno pitanje kod ove podele je izvor motivacije: da li motivacija potie od same osobe ili od drugih ljudi, bez obzira da li je u pitanju instrumentalna ili integrativna motivacija. Uspeh u uenju stranog jezika moe poveati ili smanjiti motivaciju za uenje, u tom sluaju re je o rezultativnoj (resultative) motivaciji9. Mogue je da uenik nema odreeni stav prema uenju stranog jezika, to ne znai da nije motivisan, ali moe biti zainteresovan za reavanje odreenih vrsta zadataka - tada govorimo o unutranjoj (intrinsic) motivaciji. Braun indentifikuje tri tipa motivacije: 1) globalnu motivaciju, koja se sastoji od generalne orijentacije prema cilju uenja; 2) situacionu motivaciju, koja varira, zavisno od situacije u kojoj se odvija proces uenja i 3) motivaciju za reavanje odreenog zadatka (task motivation10).

10

O uticaju rezultativne motivacije v: Ellis, R., Second Language Acquisition, 1997. Brown H. Douglas, Principles of Language Learning and Teaching, 1987. p. 115

18

Motivacija je oigledno veoma sloen fenomen. Navedeni tipovi motivacije su komplementarni i mogu dejstvovati istovremeno. Uenik moe istovremeno da bude instrumentalno i integrativno motivisan ili da motivacija potie od rezultata uenja i od same elje za uenjem. Motivacija nije statina kategorija, ona se tokom uenja moe menjati, zavisno od konteksta ili zadatka. Sasvim je sigurno da e osoba koja je visoko motivisana postii mnogo bolje rezultate u uenju stranog jezika od osobe koja je znatno inteligentnija, ali nije motivisana. Najuspeniji su oni uenici koji su talentovani i motivisani istovremeno. Iz svega to smo rekli jasno proizilazi vanost uticaja nastavnika jer on moe da utie svojim stavom prema uenicima, izborom jezike grae, itd. na intenzitet motivacije uenika. Nekada e ona biti instrumentalna, ako je nastavnik umeo da pokae uenicima jasno cilj uenja stranog jezika, nekada e biti spoljanja, a u izuzetno retkim situacijama moe se i u formalnoj nastavi stranog jezika govoriti o integrativnoj motivaciji ako je nastavnik umeo da spoji nastavu jezika i nastavu kulture.
<!--NOSEARCHEND-->

19