INTERNACIONALNI UNIVERZITET U

NOVOM PAZARU

PRAVNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Tema: ZAKONSKO NASLEĐIVANJE

Mentor : Prof.dr Harun Hadžić

Student : Amar Dedeić

Novi Pazar,2015
2

Uvod
U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski karakter i najčešće se
označava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija
imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti
prelazi ostaviočeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa
ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavštinom.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije određuje da ostavioca kao zakonski

naslednici nasleđuju sledeća lica: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi
potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i
babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici raspoređeni su u
nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih
redova teorijski neograničen, s tim da je posle trećeg naslednog reda (od
četvrtog pa nadalje) isključena primena prava predstavljanja, tako da se na
nasleđe mogu pozivati samo rodonačelnici tih naslednih redova. Nasleđuje se po
naslednim redovima i to tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz
nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski
naslednik.

Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo

koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji je u konkretnom slučaju
neće (dao je negativnu nasledničku izjavu) ili ne može da bude naslednik (ne
doživi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, isključen ili lišen prava na
nužni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov
predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva
unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2
zaostavštine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono što bi on
dobio da je nadživeo ostavioca, što iznosi svakome po 1/4 zaostavštine).Pravo
priraštaja - ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje
kada u konkretnom slučaju iz nekog razloga nije moguća primena prava
predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" i prirasta
naslednom delu naslednika istog naslednog reda.
3

1.ZAKONSO NASLEĐIVANjE

Pod zakonskim nasleđivanjem (succesio legitima) podrazumeva se prelaz

zaostavštine sa ostavioca na njegove univerzalne i singularne sukcesore mortis
causa. Zakonsko nasleđivanje po pravilu regulisano je dispozitivnim odredbama
čime se omogućava da zaveštaočeva volja o raspodeli zaostavštine dođe do
izražaja. Međutim ta njegova volja nije apsolutna s obzirom na postojanje
ustanove nužnog dela.1

1.1.Nasledni redovi
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov supružnik. Zaostavština
se u prvom naslednom redu deli tako što ostaviočeva deca i supružnik nasleđuju
jednake delove, npr. ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece svi dobijaju po jednu
trećinu zaostavštine.

U drugom naslednom redu kao naslednici pojavljuju se ostaviočev

supružnik i ostaviočevi roditelji sa svojim potomstvom. Zaostavština se
raspodeljuje tako što supružnik dobija jednu polovinu (najviše što bi mogao da
dobije u prvom naslednom redu), a ostaviočevi roditelji po četvrtinu zaostavštine.

Treći nasledni red čine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo.

Zaostavština se raspodeljuje između ovih lica tako što se deli u dve velike celine,
od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina zaostavštine očevoj, a polovina
zaostavštine majčinoj lozi. U okviru svake loze, deda i baba nasleđuju jednake
delove, tako da svaki od ovih ostaviočevih predaka dobija po 1/4 zaostavštine. 2

1 Antić Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999

2
4

Četvrti nasledni red. Ako nema naslednika u trećem naslednom redu, na

nasleđe se pozivaju ostaviočevi pradede i prababe, koji obrazuju četvrti nasledni
red. Zaostavština se deli na dva dela, od kojih jedan pripada precima iz očeve a
drugi precima iz majčine loze. Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi opet
se deli na dva dela tako da po jedna četvrtina pripada roditeljima od dedova a
druga roditeljima od baba, te na kraju svaki rodonačelnik četvrte parentele dobija
po 1/8 zaostavštine. U četvrtom naslednom redu isključena je primena prava
predstavljanja.

2.ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI

Zakonski nasledni red je onaj red pozivanja na naslede koji propisuje
zakonodavac putem zakona. Zakonski nasledni red je kao stoje rečeno, raspored
naslednika po naslednim redovima. Primenjuje se samo u slučaju ukoliko se
raspodela zaostavštine I postavljanje naslednika nije izvršena putem testamenta.
Kod nas je mnogo češći osnov pozivanja na naslede zakonski nasledni red, jer
većina ljudi umire bez testamenta.

Preovladava mišljenje da Zakon o nasledivanju odražava uobičajeno stanje

i uobičajene želje za nasleđivanjem posle smrti, tako da većina ljudi nema
potrebe za sačinjavanjem testamenta. Zakonom o nasledivanju regulisan je krug
zakonskih naslednika, tako što, na osnovu zakona, ostavioca nasleduju: njegovi
potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji,
njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i
njihovi potomci i njegovi ostali preci. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju
iz nasleda naslednike daljeg naslednog reda. Za zakonsko nasleđivanje važi
mišljenje da je osnovno i u praksi najčešće. Osnovno, zato što se uvek primenjuje
kada nema testamenta ili kada testament postoji, a nije pravno valjan, zatim
kada testamentom nije obuhvaćena celokupna zaostavština kao i kada
testamentalni naslednik odbije da se prihvati nasleda. Može se reći da je
ostavilac koji nije za života sačinio zaveštanje, imao pretpostavljenu volju da se
5

postupak nasleđivanja sprovede na osnovu zakona koji po pravilu, normama

reguliše kako društvene potrebe tako i želje pojedinaca.

2.1.Prvi zakonski nasledni red

U prvom zakonskom naslednom redu nasleđuju potomci ostavioca, kako biološki
tako i građanski i nadživeli supružnik. 3 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja u
načelu ima isti naslednopravni položaj kao i biološko dete ostavioca i usvojenik iz
potpunog usvojenja osim ako prilikom zasnivanja usvojenja njemu nije pravo
nasleđa isključeno ili ograničeno na određeni način. Do isključenja ili ograničenja
prava nasleđa usvojenika iz nepotpunog usvojenja može doći ako ostavilac
imavoo dece. Ukoliko ostavilac nema potomstvo nadživeli supružnik automatski
prelazi u drugi zakonski nasledni red. U prvom zakonskom naslednom redu
zaostavština se deli na jednake delove između dece ostavioca, usvojenika
ostavioca i nadživelog supružnika. Rodonačelnik prvog naslednog reda je sam
ostavilac i njega, pre svih i na jednake delove, nasleđuju njegova deca (prirodna I
građanska - usvojenici) i njegov bračni drug. U slučaju da neko ostaviočevo dete
ne nasledi (npr. umre pre ostavioca, nedostojno je, zaveštanjem je isključeno iz
prava na nužni deo i dr.), ostavioca nasleđuju potomci tog deteta dobijajući onaj
deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi Kada supružnik ne doživi
delaciju, nesposoban je da nasledi, nedostojan ili razbaštinjen ili da negativnu
nasledničku izjavu, njegov nasledni deo se deli na onoliko delova koliko ostavilac
ima prvostepenih potomaka. Kako se vidi, u okviru prvog naslednog reda
ostaviočev supružnik ima u osnovi isti naslednopravni položaj kao i ostaviočev
prvostepeni potomak. Ali od tog pravila postoji izuzetak u slučaju kad postoji
ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina
supružnikova je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na
jednake delove - onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više
nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Zakonski nasledni red, uređenje zakonom, kao odnos između ostavioca i
naslednika. Taj odnos i činjenice koje su osnov za formulisanje zakonskog
naslednog reda, najčešće su: srodstvo, bračni (vanbračni) odnos i izdržavanje.
Prvi nasledni red čine deca ostavioca( prirodna i građanskausvojenici) i bračni
drug, i oni svi nasleđuju na jednake delove. Ali, u životu se mogu javiti situacije
da dete ostavioca ili bračni drug ne mogu da naslede, pa se tad primenjuju
sledeća pravila: Ako ostaviočevo dete ne može da nasledi (umre pre ostavioca,

3 Antić Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999

6

nedostojno je, da negativnu nasledničku izjavu) ostavioca nasleđuju potomci tog

deteta dobijajući onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi-po
načelu predstavljanja. Npr. Ostavilac je imao bračnog druga i dvoje dece, i svako
od njih će naslediti po trećinu. Ako jedno od dece nije moglo da nasledi, njegovu
trećinu nasleđuju njegovi potomci( ako ima dva potomka svako od njih nasleđuje
po šestinu). Ako bračni drug ne može da nasledi (ne doživi delaciju, nesposoban
je da nasledi,nedostojan je, da negativnu nasledničku izjavu), njegov nasledni
deo se deli na ostaviočeve prvostepene potomke. Npr. Ako bračni drug ne može
da nasledi, a ostavilac je imao dvoje dece, svako od njih će naslediti po polovinu.
Ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom
redu. Kroz istoriju naslednog prava pored pobrojanih odnosa zakonodavstvo je
predviđalo, naročito: versku, stalešku ili klasnu pripadnost, poreklo dobara koje
čini zaostavštinu i druge slične odnose. Istorijski, ekonomski, kulturni, porodični,
klasni i drugi odnosi uslovljavali su način i vrstu zakonskog određenja odnosa
između ostavioca i naslednika. U našem pravu zakonski nasledni red zasniva se
na odnosima srodstva i bračne veze.4

2.1.Drugi zakonski nasledni red

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo
potomstvo. Ostaviočev supružnik u drugom naslednom redu dobija jednu
polovinu zaostavštine (onoliko koliko bi najviše mogao dobiti u prvom naslednom
redu). Drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji, tako da
svakom od njih pripada po četvrtina nasledstva Ako je jedan ostaviočev roditelj
umro pre ostavioca ili iz drugih razloga ne može ili neće da nasledi, deo
zaostavštine koji bi mu pripao da se pojavljuje kao naslednik, nasleđuju njegova
deca - braća i sestre ostavioca.14 Kada su oba ostaviočeva roditelja umrla pre
ostavioca ili iz drugih razloga ne mogu ili neće da naslede (negativna nasledna
izjava, isključenje, nedostojnost, nesposobnost), deo ostaviočevog roditelja koji
nije hteo ili nije mogao da nasledi, nasleđuju potomci tog roditelja uz punu
primenu prava predstavljanja. Ako ostaviočev roditelj nema potomaka koji bi
mogli ili hteli da budu njegovi reprezentanti, tada njegov nasledni deo pripada

4 Antić Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999

7

drugom ostaviočevom roditelju. Ako su oba ostaviočeva roditelja umrla pre

ostavioca (ili ne mogu ili neće da naslede iz drugih razloga), a nisu ostavili
potomke, odnosno nijedan od njihovih potomaka ne može ili neće da nasledi,
celokupnu zaostavštinu nasleđuje ostaviočev supružnik. U drugom zakonskom
nasledom redu nasledjuju supružnik ostavioca kad nije naslednik prvog
zakonskog naslednog reda, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez
ogranichenja. Prvenstvo u nasleđivanju uvek imaju roditelji ostavioca i nadživeli
supružnik. Ukoliko jedan od roditelja ostavioca umre pre njega ne može ili ne želi
da ga nasledi na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrdjenom
redosledu. 5Prvi će biti pozvani braća i sestre ostavioca kako punorodni tako i
polurodni pa ako njih nema ne mogu ili ne žele da naslede, bratanci bratanice,
sestrići sestričine nasleđuju. Pa tek ako ni njih nema, ne mogu ili ne žele da
nslede na nasleđe se pozivaju unuci braće i sestara ostavioca itd. Ukoliko otac i
majka ostavioca nisu živi u vreme otvaranja nsleđa umrlog ne mogu ili ne žele da
naslede taj deo koji bi pripao njima pripada njihovo mpotomstvu. Ako jedan od
roditelja nije živ u vreme otvaranja nasleđa ostavioca ne može ili ne želi da
nasledi a nema potomstvo njegov nasledni deo prirasta naslednom delu drugog
roditelja, ako ni njega nema naslednim delovima potomaka tog drugog roditelja.
Ukoliko ostavilac nema roditelje oni ne mogu ili ne žele da naslede a nemaju ni
druge potomke osim ostavioca cela zaostavština pripada nadživelom
supružniku.6 Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i
njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje jednu polovinu
zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji,
tako da svakom od njih pripada po četvrtina. Ako ostavilac u trenutku smrti nema
supružnika (nije stupio u brak, ili je brak prestao razvodom) ili je bračni drug
umro ili iz drugih razloga ne može ili neće da nasledi, celu zaostavštinu nasleđuju
ostaviočevi roditelji, i to po polovinu. Ako ostavilac u trenutku smrti nema
supružnika i ako je jedan od ostaviočevih roditelja umro pre ostavioca ili iz drugih
razloga ne može ili neće da nasledi, nasleđuju njegova deca- braća i sestra
ostavioca, a ako ni oni ne mogu ili neće da naslede, na nasleđe se pozivaju-
ostaviočevi bratanci i bratanice, sinovci i sinovice, sestrići I sestričine, odnosno
unuci ostaviočevih roditelja, kao i ostali potomci ostaviočevih roditelja po pravu
predstavljanja koje je neograničeno. Isto pravilo važi i kad su oba roditelja
5 Branković Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.

6 Antić Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999

8

ostavioca umrli pre ostavioca. Kod načela predstavljanja se mora voditi računa
da li je reč o punorodnim pobočnim srodnicima( rođena braća i sestre) ili
polurodnim pobočnim srodnicima( braća i sestre po ocu ili majci), jer rođena
braća i sestre dobijaju nasledni deo oba roditelja, dok braća I sestre po
ocu(majci) dobijaju samo deo zaostavštine koji bi pripao ocu(majci). Npr. Ako su
roditelji ostavioca umrli, a ostavilac ima rođenog brata i brata po ocu, rođeni brat
će naslediti polovinu majčinog dela I četvrtinu očevog dela, dok će brat po ocu
naslediti samo četvrtinu očevog dela. Ako su oba ostaviočeva roditelja umrla pre
ostavioca, a nisu ostavili potomke( odnosno nijedan od njih ne može ili neće da
nasledi), celokupnu zaostavštinu nasleđuje ostaviočev bračni drug, kao jedini
naslednik drugog naslednog reda. Ako ostavilac nema supružnika ili on ne može
ili ne želi da nasledi, celokupnu zaostavštinu dele roditelji ostavioca odnosno
njihovo potomstvo. U drugom zakonskom naslednom reduzaostavština se po
redovnom toku stvari deli tako da jedna polovina pripada nadživelom supružniku
a druga polovina roditeljima ostavioca odnosno njihovom potomstvu.

2.3.Treći zakonski redovi

U trećem zakonskom naslednom redu nasleđuju dede i babe ostavioca i njihovo
potomstvo bez ograničenja. Prvenstvo u nasleđivanju pripada precima ostavioca
- dedama i babama. Ako jedan od predaka nije živ u vreme otvaranja nasleđa
ostavioca, njegov nasledni deo primenom prava predstavljanja pripada njegovim
potomcima po utvrđenom redosledu. Ukoliko taj predak nema potomstvo ili ono
ne može ili ne želi da nasleđuje njegov nasledni deo pripada pretku sa kojim chini
par. Ako deda i baba iz očeve loze nisu živi u vreme otvaranja nasleđa ne mogu
ili ne žele da naslede njihov nasledni deo pripada njihovim potomcima po
utvrđenom redosledu. Ako pak preci iz jedne loze nisu živi u vreme otvaranja
nasleđa ostavioca ne mogu ili ne žele da naslede a nemaju potomstvo njihovi
nasledni delovi prirastaju naslednim delovima dede i babe iz druge loze odnosno
ako njih nema ne mogu ili ne zele da nslede, njihovi potomci. U trećem
naslednom redu postoje četiri rodonačelnika. To su ostaviočevi deda i baba po
ocu (očeva loza) i ostaviočevi deda i baba po majci (majčina loza). Celokupna
zaostavština deli se u dve celine od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina
očevoj i polovina majčinoj lozi ako jedan od rodonačelnika ne može ili neće da
9

nasledi, 7njegova četvrtina pripada njegovim potomcima uz punu primenu prava

predstavljanja. Ako su deda i baba jedne loze umrli pre ostavioca, a nemaju
drugog potomstva, ili to potomstvo nije doživelo delaciju ili, pak, ne može ili neće
da nasledi, zaostavština koja bi pripala njihovoj lozi prelazi na drugu lozu. U
trećem zakonskom naslednom redu, zaostavština se po redovnom toku stvari deli
tako što jedna polovina zaostavštine pripada dedama i babama iz očeve loze a
druga polovina dedam I babama iz majčine loze. U trećem zakonskom naslednom
redu neograničeno se primenjuje pravopredstavljanja.

2.4.Četvrti zakonski nasledni red

U četvrtom zakonskom naslednom redu na nasleđe se pozivaju prababe i
pradede ostavioca bez potomaka. Dakle u četvrtom zakonskom naslednom redu
a to važi i za ostale dalje nasledne redove isključena je primena prava
predstavljanja a dozvoljena je samo primena prava prirashtaja. Kada nema
pripadnika trećeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavština
se deli između naslednika četvrtog naslednog reda. Svi rodonačelnici četvrtog
naslednog reda nasleđuju jednak deo zaostavštine.

U četvrtom zakonskom naslednom redu zaostavština se deli tako što preci iz

jedne loze dobijaju jednu polovinu a preci iz druge loze drugu polovinu. Svaki par
predaka dobija po četvrtinu, a svaki predak po osminu. Kada nema pripadnika
trećeg naslednog reda koji bi mogao ili hteo da nasledi, zaostavština se deli
između naslednika četvrtog naslednog reda – ostaviočevi pradede i prababe, i svi
rodonačelnici nasleđuju jednak deo – po jednu osminu. Pravo predstavljanja u
četvrtom naslednom redu je isključeno.

3.BITNE ČINJENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM

ODREĐIVANJA KRUGA MOGUĆIH ZAKONSKIH
NASLEDNIKA

7 Branković Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.

10

U evoluciji naslednog prava koja se meri hiljadama godina zakonodavci su u

kreiranju zakonskog naslednog reda koristili vise pravno relevantnih činjenica:
srodstvo sa ostaviocem, bračnu vezu sa ostaviocem, vrstu i namenu dobara koja
čine zaostavštinu, lične osobine naslednika, lične osobine ostavioca itd. Neke od
pravno relevantnih činjenica vremenom su izgubile na značaju (pol naslednika,
red rođenja naslednika, verska i staleška pripadnost). Neke činjenice međutim
danas imaju značajnog uticaja u sferi zakonskog nasleđivanja (npr. vanbračna
veza sa ostaviocem). U domaćem pravu tri odlučujuće činjenice koje utiču na
kreiranje zakonskog nasleđivanja jesu:8

 Krvno srodstvo sa ostaviocem

 Građansko srodstvo sa ostaviocem
 Bračna veza sa ostaviocem

Tazbinsko srodstvo nije pravno relevantna činjenica koja ima uticaja na

zakonsko nasleđivanje. Kod građanskog srodstva naročito obratiti pažnju na
sledeće: iako nepotpuno usvojenje kao oblik usvojenja nije regulisano porodičnim
zakonom njegove prelazne I završne odredbe određuju da se na već zasnovana
nepotpuna usvojenja primenjuju, u pogledu naslednopravnih posledica,
odgovarajuće odredbe zakona o nasleđivanju RS. To dalje znači da ukoliko je u
pitanju nepotpuno usvojenje, usvojenik iz ovog oblika adopcije u načelu ima
pravo da nasleđuje usvojioca, osim ako prilikom zasnivanja usvojenja usvojeniku
nije pravo nasleđa isključeno ili na neki način ograničeno. Usvojenik iz
nepotpunog usvojenja ne može da nasleđuje usvojiočevog supružnika i njegove
srodnike a može svoje srodnike da nasleđuje. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja u
načelu nema pravo da nasleđuje usvojenika. Izuzetno ako usvojenik nema
naslednike prvog naslednog reda a usvojilac nema nužnih sredstava za život ima
pravo da u roku od jedne godine od otvaranja nasleđa usvojenika zahteva
uživanje na delu njegove zaostavštine. Da li će sud odobriti zahtev usvojioca i u
kom obimu to zavisi od obima usvojenikovih prava, vrednosti zaostavštine,
imovinskih prilika, naslednika i njihove sposobnosti za privređivanje. Kada je reč
o naslednopravnom položaju adoptivnih srodnika iz potpunog usvojenja njihov
naslednopravni položaj je identičan naslednopravnom položaju bioloških
srodnika.

8 Branković Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd, 1995.

11

Zaključak
Pravo nasleđivanja podrazumeva utvrđivanje prava na nasleđivanje
zaostavštine od strane naslednika. Pravo na nasleđivanje ostvaruje se u
momentu smrti ostavioca. To se može ujedno definisati i kao predmet izučavanja
naslednog prava. Naravno, osim naslednog prava i zakona o nasleđivanju,
neophodno je poznavanje i primena drugih propisa vezanih za određene pravne
situacije. Primera radi, posle smrti lica koje je osnivač privatne zdravstvene
ustanove, pitanje prestanka ustanove vršiće se prema propisima o zdravstvenoj
zaštiti i propisima o upisu ustanova u regi¬star, ali pitanje imovine tj.
zaostavštine i njen prenos na naslednike, sprovodiće se prema propisima tj.
Zakonu o nasleđivanju, kao i propisima koji to pitanje uređuju. Zaostavštinu
(hereditas) po pravilu čine imovina i imovinska prava koja momentom smrti
ostavioca (de cujus-dekujus, de fructus - defruktus) prelazi na druga lica tj. na
naslednike odnosno sanaslednike. Prema tome nasledjivanje (pravni aspekt),
prosto rečeno označava prenos imovine nekog lica drugom licu, u vezi sa smrću
ostavioca, odnosno činjenicom smrti. Suštinu pojma naslednog prava u
subjektivnom smislu, predstavljaju prava i ovlašćenja za određena lica (po
pravilu naslednike) kao univerzalne sukcesore ostavioca, odnosno to je pravo na
nasleđe od strane naslednika i sanaslednika. Nasledno pravo u objektivnom
smislu, predstavlja skup pravnih normi (po pravilu sadržanih u Zakonu o
nasleđivanju) koje regulišu prelazak imovine sa ostavioca na njegove naslednike.
Naglašava se (ponovo) da naslednici stiču pravo na nasleđe tek momentom smrti
ostavioca, a sve do tog trenutka oni mogu imati samo nadu da će postati
naslednici. Svako njihovo raspolaganje imovinom pre proglašenja za naslednike,
tj. pre nego što postanu naslednici, nezakonito je. To znači da svaki ugovor
odnosno pravni posao kojim bi bila obuhvaćena očekivana nasleđena imovina
(pre proglašenja naslednikom) suprotna je zakonu i ne bi proizvodila pravno
dejstvo. Predmet nasleđivanja je celokupna imovina (aktiva i pasiva) za koju se
utvrdi da je postojala neposredno i momentom smrti ostavioca. Sve radnje u toku
ostavinskog postupka imaju za cilj da formalno utvrde pravo naslednika na
svojinu i korišćenje prava U momentu smrti ostavioca, Naslednik ili sanaslednici
postaju sukcesori, tj. vlasnici celokupne imovine, što znači i da odgovaraju za
obaveze ostavioca (dugove) do vrednosti nasleđene imovine. Sve do podele
imovine naslednici su idealni zajednički vlasnici svakog dela imo¬vine do visine
nasledničke kvote. Primera radi iza ostavioca ima troje naslednika, oni su idealni
suvlasnici svih stvari I prava sa po jednom trećinom nasledničke kvote. Osim
naslednika kao univerzalnih sukcesora događa se I pojava tzv. singulamih
12

sukcesora, tj. lica koja ostvaruju pravo na neku korist iz imovine ostavioca.
Singularni sukcesor je prijemnik izvesnog prava iz aktive imovine ostavioca, tj.
stekao je pravo na korist iz zaostavštine. njegovo pravo je prvenstveno tražbeno-
pravne prirode, što podrazumeva da ima pravo da traži i zahteva da mu se iz
zaostavštine ili vrednosti zaostavštine izdvoji deo koji mu pripada po nalogu
ostavioca iz testamenta. Ustanova nasleđivanja ima čisto imovinski karakter,
odnosno imovinska prava i obaveze iz zaostavštine ostavioca prelaze na
naslednike.

Literatura:

 Antić Oliver., Nasledno pravo, Pravni fakultet,Beograd, 1999.

 Babić Ilija., Nasledno pravo, Pravna biblioteka Službenog glasnika RS,
Beograd, 2008
 Branković Slobodan, Dokazivanje testamenta, Pravni fakultet,Beograd,
1995.
 Đurđević Dejan., Institucije naslednog prava, Službeni glasnik,
 Beograd, 2011
13

Sadržaj
Uvod2
1.ZAKONSO NASLEĐIVANjE.................................................................................... 3
1.1.Nasledni redovi............................................................................................. 3
2.ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI............................................................................. 4
2.1.Prvi zakonski nasledni red............................................................................ 4
2.1.Drugi zakonski nasledni red............................................................................. 6
2.3.Treći zakonski redovi........................................................................................ 7
2.4.Četvrti zakonski nasledni red...........................................................................8
3.BITNE ČINJENICE KOJE SE KORISTE PRILIKOM ODREĐIVANJA KRUGA MOGUĆIH
ZAKONSKIH NASLEDNIKA....................................................................................... 8
Zaključak............................................................................................................. 10