СТВАРАЊЕ

Часопис Удружења књижевника Црне Горе

Удружење књижевника
Црне Горе
 СТВАРАЊЕ
ЧАСОПИС УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА ЦРНЕ ГОРЕ

Главни и одговорни уредник:

Александар Ћуковић

Уређивачки колегијум:
Матија Бећковић
Миро Вуксановић
Новица Ђурић
Сергеј Шчеглов
Живојин Ракочевић
Зоран Костић
Душко Бабић
Предраг Драговић
Драган Копривица (критика)
Вишња Косовић (филозофија)
Видак Масловарић (проза)
Миљан Николић (поезија)
Бојан Рајевић (сатира)

Часопис за књижевност „Стварање” појавио се у издању

„Обода”, на Цетињу, октобра 1946. године, а покренули
су га: Михаило Лалић, Јанко Ђоновић и Мирко Бање-
вић. Главни и одговорни уредници првог броја, који је
објављен у скромној опреми, били су: Јанко Ђоновић,
Мирко Бањевић и Чедо Вуковић.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
ЦРНЕ ГОРЕ

СТВАРАЊЕ

Подгорица,
јануар, фебруар, март 2023.
Часопис „Стварање” Удружења књижевника
Црне Горе излази у тромјесечним свескама.
Рукописе слати на e-mail: urednikstvaranje@
gmail.com или redakcijastvaranje@gmail.com
на српском језику и ћириличном писму.
САДРЖАЈ

РИЈЕЧ УРЕДНИКА ...............................................................5

ПОЕЗИЈА
Жељко Грујић ...........................................................................9
Чедомир Вукићевић ...............................................................16
Слободан М. Чуровић Апис ..................................................23
Спасоје Бајовић ......................................................................27
Слободан Милић ....................................................................36
Ранко Мићановић ...................................................................44
Слободан Бећо Дошљак ........................................................52
Саво Мићуновић ....................................................................58
Милојка Бандука Јововић ......................................................62
Милица Јефтимијевић Лилић ...............................................65

ПРОЗА
Мирко Јовановић ....................................................................73
Рајко Џаковић .........................................................................80
Мајо Даниловић .....................................................................83

ДРАМА
Перивоје Поповић ..................................................................91

ЕСЕЈ
Андрија Радуловић...............................................................107
мр Николина Ђуровић ......................................................... 110
Јелена Петровић ................................................................... 113
Жарко Б. Вељковић .............................................................. 117

ФИЛОЗОФИЈА
мр Божидар Бобо Денда ......................................................127

КРИТИКА
мр Зора Јестровић ................................................................155
Раденко Бјелановић ..............................................................179

ПУТОПИС
Милан Драшко......................................................................189

САТИРА
Јован Зафировић ...................................................................197

ХОРИЗОНТИ
Mарија Станковић ................................................................205
Нада Матовић .......................................................................208

СЈЕЋАЊЕ
Новица Ђурић o Миленку Ратковићу.................................213
Проф. др Будимир Алексић о Веселину Ракчевићу ..........217
Александар Ћуковић o Јанку Брајковићу ..........................220
 Издавач:
Удружење књижевника Црне Горе

За издавача:
Новица Ђурић

Лектура:
Хана Дубак

Припрема за штампу:
Миличко Ћеранић

Ликовни радови:
Наод Зорић

Штампа:
Графички атеље ЦГ, Подгорица

Тираж:
300
 CIP - Каталогизација у публикацији
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISSN 2536-5843 = Стварање (Подгорица. 2017)

COBISS.CG-ID 36478480
Жарко Б. Вељковић

ДИМИТРОВГРАД ИЛИ ЦАРИБРОД

И
з прилога на РТС Димитровград или Цариброд од 17.
октобра 2019. г. сазнао сам да се данашњи Димитров-
град, забележено од 16. в. па до 1950. г., звао Цари-
брод, када је одлуком тадашњих власти презван по бугарском
комунистичком револуционару, Георгију Димитрову. Људи
у овом граду у међусобној комуникацији, поготово када се
нађу негде ван града, много чешће користе назив Цариброд
него Димитровград. Већина локалних клубова, организа-
ција и удружења у свом називу има Цариброд, објашњава Н.
Стојановић, уредница РТВ „Цариброд“. Из Савета бугарске
националне мањине кажу како се на локалном бугарском ко-
ристи Цариброд, а у локалном говору и дијалекту српског
језика Димитровград, што је непотребно, како се не би дели-
ли људи јер сви су они Цариброђани, сада Димитровграђа-
ни, а ускоро ће сви бити Цариброђани. Председник општине
Димитровград, В. Димитров, сматра да је име Димитровград
много више везано за Бугарску него име Цариброд, те да је
Цариброд стар(инск)о име града. На захтев Савета бугар-
ске националне мањине, неколико месеци пре тога, на згра-
ди Општине постављена је табла на којој пише и Цариброд.
Такође, те је године Општинско веће Димитровграда једно-
гласно покренуло иницијативу да се овом граду врати стари
назив Цариброд, што је пети покушај за последњих 30 го-
дина, јер два су општинска референдума због слабог одзива
пропала, а две су претходне иницијативе остале без одговора
Скупштине Србије. И овога пута коначну реч треба да дају
републички посланици пошто је неопходно изменити Закон
о територијалној организацији Републике Србије (Јовичић и
Владимиров 2019).
117
Удружење књижевника Црне Горе

У тексту на информативном порталу града Зрењанина, Пе-

тровград, са насловом Повратак традиционалног назива –
Цариброд од 21. октобра 2019. г., а који преноси горњу вест,
стоји и то да Цариброд није ипак бугарско, већ (локално) срп-
ско и старо словенско име места. Међутим, држава Србија и
српска јавност већинску је одлуку одборникâ локалног парла-
мента да се граду врати старо име Цариброд 2015. г. оценила
као шовинистичку, пробугарску, не гледајући благонаклоно
на још један захтев за враћање имена граду Цариброд. Ипак,
2019. г. за исту ову одлуку да се врати име Цариброд, а на
основу позитивног става Савета бугарске националне мањи-
не, једногласно је гласао тадашњи сазив СО Димитровград,
где је окосница власти био СНС у коалицији са СПС – сви
напредњаци (док су социјалисти били уздржани јер башти-
не комунистичку традицију, али нису били против), сви са-
мостални одборници, као и сви опозициони одборници он-
дашњег Савеза за Србију. A ако би се сада коначно вратило
старо име граду Цариброд из комунистичког Димитровград,
на тај би начин, од свих по комунистима именованих градова,
остало једино још да се врати старо име граду Петровград из
комунистичког Зрењанин (Младеновић 2019).
На све изложено хтели бисмо да изнесемо следеће, као и
свој закључак у виду језикословне препоруке.
Слажемо се са тим – да сумирамо – како је име Цариброд
много више везано за сȃм град и Србију (док је име Дими-
тровград много више везано за Бугарску), као и то да је име
Цариброд старинско (локално) српско и старо словенско име
овог града. Што и није стручној литератури непознато јер се
овај српски топоним Цȁрибрōд (са генит. Цȁриброда) забе-
лежен јавља још 1880–1882. г. у првом тому свеобухватног
речника српског језика Југославенске академије знаности
и умјетности, где се наводи и потврда из србофоног дубро-
вачког писца Џóна Палмотића у XVII в. у облику Цариброд
(RJAZU I 1880–1882: 759), а потврђен је и код србофоних
дубровачких поклисара исто у XVII в. у облику Цариброд/*
Цари-Брод („Zaribrod”) и, споредно, Царин-Брод („Zarin
Brod”) (Димитријевић 1958: 118). Поред тога, први део овога

118
 Стварање I/2023

двоосновинског топонима, Цари- (Цȁри-), као прва основа

јавља се управо у српској топонимији – у ојкониму Цȁригрāд
(са генит. Цȁриграда), у микроорониму Цȁрибрдо у припове-
ци српског писца М. Ђ. Милићевића из XIX-XX в. (RJAZU
I 1880–1882: 759, 760) те у микрохидрониму Цари, испрва
могуће *Царипоток на КиМ (Павловић 1996: 336). И то се
први део овог двоосновинског топонима, Цари- (Цȁри-),
јавља у значењу типичном за српску топонимију – „’царски’,
односећи се на византијског цара, касније (преношењем зна-
чења) и на турског султана, а такође и у смислу Цариград-
ског друма који је био зван у старини и Царски пут” (Савић
2013: 306, 310; RJAZU I 1880–1882: 758, 760 [care Kostadine u
Carigradu, carev bijeli ferman]; Зиројевић 1976: 21). То и так-
во значење би се онда исто односило и на споредни облик
овог топонима Царев-Брод („Czarew Brod”), забележен у том
облику 1553. г. (Чанков 1918: 311). Док, други део овог дво-
основинског топонима, -брод (-брōд/-брŏд), који је као реч у
изворном облику био брод на води/*реци, *брод речни, има
могућа топономастичка значења: „место где се прелази преко
воде, обично реке, неким средством или на запрежним коли-
ма / јашући животињу или пешке; средство којим се тај пре-
лаз преко воде, обично реке врши: мост, чамац, скела; плићак
у текућој води, обично реци који се може прегазити, прећи на
запрежним колима / јашући животињу или пешке (синоним
газ) и где се бира место са тврдим дном, а у томе случају
супротно од тога је мост; плићак (генерално); плићак на оба-
ли реке где се напаја стока, пере рубље, одакле се наводња-
вају баште и сл.; место у води, обично у реци где се скупља
риба у гомилама и (аутоматски) ловиште риба; место на реци
подесно за воденицу” (РКСС I 1863: 79; РСАНУ II 1962: 194,
195; RJAZU I 1880–1882: 666, 667). Такође, на ове бродове
на води/*реци, *бродове речне наплаћивала се путницима и
роби такса за прелаз, преко реке, па је брод некада значио и
„такса за прелаз преко реке” (RJAZU I 1880–1882: 666; РКСС
I 1863: 79), и то је у складу са локалним царибродским/дими-
тровградским народним предањем, како је Цариброд добио
име „у наше старо време” јер се на Нишави (на чијим речним

119
Удружење књижевника Црне Горе

терасама насеље иначе лежи) плаћала такса „бродарина”, те

је тако настало име Цариброд (Зиројевић 1976: 190; ГЕНС 1
2001: 516).
Сада да размотримо, из угла тога што смо навели, појављи-
вања имена овог града у историјским изворима, као и његово
топономастичко значење:
• 1521. г. српски *Цари-Брод/*Цари Брод у топономас-
тичком значењу „прелаз преко реке (чамцем, скелом, на за-
прежним колима / јашући животињу, пешке) (-Брод) на Цари-
градском друму (Цари-)”, посведочено у турском (не добром)
преводу Tekvur-binari „царско врело” као да је реч о „речном
плићаку где се напаја стока, одакле се наводњавају баште и
сл.” При томе и први део овог турског превода, Tekvur-, чува
и очитује значење првог дела српског двоосновинског топо-
нима, Цари- (Цȁри-), „’царски’, односећи се на византијског
цара (а такође и у смислу Цариградског друма који је био
зван у српској старини и Царски пут)” (Зиројевић 1976: 189,
190; Eksigil 2014: 52)
• након 1521. г., архаизирајући, под античким именом
Ballanstra, у које је доба то било село уз главни пут где су се
могли (!) заменити коњи (лат. mutatio) [в. доле] (ГЕНС 1 2001:
516; Зиројевић 1976: 189)
• у првим деценијама XVI в. српски Мали Цариброд, село
(„MALY çARYBRWD”) (Зиројевић 1976: 189, 190)
• касније у првим деценијама XVI в. српски Мали Цариброд
и Велики Цариброд, села („MALY çARYBRWD”, „WYLYKY
çARYBRWD”), при чему су становници Великог Цариброда
били (!) узгајивачи коњâ за замену који раде за османску др-
жавну пошту (улакчије) [в. горе] (Зиројевић 1976: 189, 190)
• 1533. г. српски, споредно, *Царев-Брод (*„Zarеbоrcgk”
за прид. царевброцк(и)), варошица (Зиројевић 1976: 189;
Matković 1882: 53 [погр. читање „Zeredoregk”])
• 1544. г. српски Мали Цариброд и Велики Цариброд
(„MALY çARYBRWD”, „WYLYKY çARYBRWD”) (Зироје-
вић 1976: 189, 190)
• 1553. г. српски Цариброд, село (Зиројевић 1976: 189)

120
 Стварање I/2023

• 1553. г. српски, споредно, Царев-Брод („Czarew Brod”)

(Чанков 1918: 311)
• 1570. и неке г. српски Мали Цариброд и Велики Цариброд
(„MALY çARYBRWD”, „WYLYKY çARYBRWD”) (Зироје-
вић 1976: 189, 190)
• у време Мехмеда III (1595. – 1603. г.) српски Мали Цари-
брод и Велики Цариброд („MALY çARYBRWD”, „WYLYKY
çARYBRWD”) (Зиројевић 1976: 189, 190)
• код србофоног дубровачког писца Џóна Палмотића (1607.
– 1657. г.) српски Цариброд (RJAZU I 1880–1882: 759)
• 1643. г. српски *Цариброд (*„Sаribrod”) (ГЕНС 1 2001:
516 [погр. читање „Spribrod”])
• 1673. г. код србофоних дубровачких поклисара српски
Цариброд/*Цари-Брод („Zaribrod”) и, споредно, Царин-Брод
(„Zarin Brod”) (Димитријевић 1958: 118)
• 1879 – 1904. г. бугарски Цареброд, постало побугари-
вањем српског облика Цариброд (Юркевич 1904: 380)
• 1880. г. српски Цариброд, али одатле преузето и за звани-
чан бугарски облик Цариброд, град (Чанков 1918: 312; ГЕНС
1 2001: 516)
• 1918. г. српски Цариброд, али одатле преузето и за звани-
чан бугарски облик Цариброд, град (Чанков 1918: 311; ГЕНС
1 2001: 516)
• 1924. г. српски и српски званичан облик Цариброд, као и
из српскога преузето за званичан бугарски облик Цариброд,
град (Хаџи-Васиљевић 1924)
• 1950. г. српски Цариброд, али српски званично Димитров-
град, преузето из званичног бугарског облика Димитровград који
је име понео по бугарском комунистичком револуционару Дими-
трову (уп. буг. Благоев > Благоевград) (ГЕНС 1 2001: 516)
• 2016. г. бугарски Цареброд, постало побугаривањем срп-
ског облика Цариброд (DNES.BG 2016)
• 2021. г. бугарски Цареброд, постало побугаривањем срп-
ског облика Цариброд (Атанасова 2021).
Из изнесеног увиђамо важну ствар – да је стар(инск)о име

121
Удружење књижевника Црне Горе

града Цариброд с р п с к о (шпац. Ж. В.), док је ново и са-

дашње званично име града у српском Димитровград б у г а р
с к о (шпац. Ж. В).
Будући да је, стога, реч о језички дискрепантној ситуацији
да је званичан назив града на једном језику не управо на том
језику, него на страном језику, сматрам да би ваљало најоз-
биљније размишљати о враћању српског облика Цариброд

Са своје стране, они који се на локалном терену осећају

Бугарима могу да задрже бугарски облик Димитровград или
пак да узму бугарски облик Цареброд.

Литература и извори:

• Атанасова, Мария (2021): Вучич вижда в България “смеш-

на малка държава”, София: Fakti.bg (Rezon media group) (2. 6.
2021), на адреси: https://fakti.bg/world/584380-vuchich-vijda-v-
balgaria-smeshna-malka-darjava (приступљено 9. 7. 2022).
• ГЕНС 1 2001: Стаменковић, Србољуб Ђ. и др. (2001–
2002): Географска енциклопедија насеља Србије 1, Београд:
Географски факултет.
• Димитријевић, Сергије (1958): Дубровачки каравани у
Јужној Србији у XVII в., Београд: ИИ САНУ.
• DNES.BG 2016: Плащаме за сериал за българите в Сър-
бия, София: Dnes.bg (Investor media group) (24. 11. 2016), на
адреси: https://www.dnes.bg/obshtestvo/2016/11/24/plashtame-
za-serial-za-bylgarite-v-syrbiia.323328 (приступљено 9. 7.
2022).
• Eksigil, Arda (2014): Ottoman visions of the West (15th – 17th
centuries) (master thesis), Montreal: McGill University.
• Зиројевић, Олга (1976): Цариградски друм од Београда
до Софије (1459–1683), Нови Сад: Институт за изучавање ис-
торије Војводине.
• Јовичић, Бранислав и Владимиров, Гоша (2019): Дими-
тровград или Цариброд, Београд: РТС (17. 10. 2019, 12:57).

122
 Стварање I/2023

• Юркевич, Михаил Василевич (1904): Двадцатипятилѣт-

нie итоги Княжества Болгарiи 1879–1904. I-1, Софiя: Госу-
дарственная типографiя.
• Matković, Petar (1882): Putovanja po balkanskom poluotoku
XVI vi[j]eka III; IV; V, „Rad JAZU” 2 (1882), Zagreb: JAZU,
45–133.
• Младеновић, Саша (2019): Повратак традиционалног
назива – Цариброд, Зрењанин: Петровград (21. 10. 2019), на
адреси: https://petrovgrad.org/drustvene-teme-srp/%D0%BF%
D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0
%BA-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%
86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B
D%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B
8%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8/
(приступљено 9. 7. 2022).
• Павловић, Звездана (1996): Хидроними Србије, Београд:
ИСЈ САНУ.
• RJAZU I 1880–1882: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika
I, Zagreb: JAZU.
• РКСС I 1863: Даничић, Ђура, Рјечник из књижевних
старина српских I, Биоград (Београд): Државна штампарија
(БИГЗ).
• РСАНУ II 1962: Речник српскохрватског књижевног и
народног језика II, Београд: САНУ.
• Савић, Виктор (2013): Имена Константинова града у
српским средњовековним ћириличким изворима, „Свети цар
Константин и хришћанство” II, Ниш: Центар за црквене сту-
дије, 305–321.
• Хаџи-Васиљевић, Јован (1924): Цариброд и Босилиград,
„Братство” XVIII, Београд: Друштво „Св. Сава”, 32–46.
• Чанков, Жечо (1918): Географски рѣчникъ на България,
Македония, Добруджа и Поморавия, София: Държавна пе-
чатница.

мр Божидар Бобо Денда

123