M arko L o pu šin a

TAJNE
SRPSKE
POLICIJE

„Evro”, Beograd
2001 .
 UVOD

Za Srbe se oduvek govorilo da vole policijski poziv, a

za Srbiju da je policijska država. Ova zabluda je plod vi-
šegodišnjih stradanja srpskog naroda od raznoraznih ču-
vara reda i mira, tačnije zašlitnika prvo sistema Josipa
Broza, a potom Slobodana Miloševića. I jedan i drugi su
im ali svoju lajnu policiju, koja se progoneći političke ne-
istomišljenikc vremenom izrodila u goniča vlastitog na-
roda.
Bazlika je sam o u tome što je Titova politička policija
koristila m etode staljinističke torture, a Miloševićeva tak-
tiku državnog terorizma.
U drugoj Jugoslaviji od p olitičkepolicije stradalo je po-
la miliona Srba. U irećoj Jugoslaviji od produžene ruke
Miloševićevićih gardi progonjeno jc najm anje sto hiljada
građana. Na meti su bili kako Hderi opozicije, tako i pri-
padnici narodnog otpora, ali i oni Ijudi, koji su hili poten-
cijalni kandidati za protivnike levice udružene sa desni-
com.
Na žalost, slučajeva i afera koje su postale deo nezva-
nične istorije srpske tajne policije, u poslednjih desetak
godina im a ipreviše. Mnogi od njih još nisu okončani, ni-
ti im se nazire pravi kraj. Međutim, naziru se glavni ak-
teri tih političkih skandala i tog političkog terora, čija je
m oć bila golovo neograničena.
Miloševićeva tajna policija je krim inalizovala čitavu
Srbiju. Od nesvršenih studcnata je pravila batinaše i m a-
fijaše, od izheglih Srba stranačku armiju, od građana nji-
hove saradnike na crnoj berzi. Za deset godina sam o u
Beogradu ubijeno je 120 Ijudi, čiji se likvidatori ne znaju.
Činjenica je da je lajna policija stvorila srpsko pod-
zemlje, ali je još poraznija istina da na ulasku u 21. vek

5
ta policija nije bila sposobna da kontroliše, a kam oli da
uništi vlastitu mafiju. Tako se zatvorio krug vlasti. Slobo-
dan M ilošević je voljom naroda pao, voljom pohtičara
uhapšen, a sa njim i njegovi policajci. Samo je m afija os-
tala na nogam a, sprem na da se sa novom srpskom poli-
cijom rve do smrti.
U takvoj situaciji poku šao sam da napišem priču ne
sam o da bih zabeležio obrise ovog teškog vrem ena već i
da bih p o k a z a o da se na kraju tunela, u koji smo zajed-
no sa M iloševićem upali, p ok az a o tračak svetla.

Autor

Beograd 1. m aj 2001. godine

6
 M IL O Š E V IĆ E V I
M IN IS T R I R E P R E S IJE

Kada je u zimu 2001. godine Srbija dobila novog, ma-

kar privremenog, ministra policije Dušana Mihajlovića,
državu i prestonicu je po deseti put čuvao fiovek koji nije
bio Beograđanin. Poslednjih tridesetak godlina srpski mi-
nistri policije bili su Slavko Zečević iz pol itičke gamitu-
re Kragujevca, Viobran Stanojević, sekretair OK SK Zaje-
čar, Svetislav Lalović, opštinski funkcioner iz Aranđe-
lovca, Radmilo Bogdanović, nastavnik i policajac iz Ja-
godine, Zoran Sokolović, funkcioner iz Za ječara i Vlajko
Stojiljković, požarevački političar. U zimu 2001. prva
opoziciona vlast DOS imenovala je za p:rvog policajca
Dušana Mihajlovića, lidera Nove demokratije i potpred-
sednika Vlade Srbije.
Kad su odlazili Draža Marković i Petar Stambolić po-
vukli su se i Slavko Zečević i Viobrari Stamojević, a kad
su pali Ivan Stambolić i Buca Pavlović pomereni su i
Svetislav Lalović i Branko Kostić. Kad je krajem osamde-
setih dolazio Slobodan Milošević došli su i Radmilo
Bogdanović i Zoran Janaćković. A potom i Zoran Soko-
lović i Vlajko Stojiljković. Kad je posle „bager revoluci-
je” pao vožd, a ustoličen Vojislav Koštu:nica, pali su i
njegovi Čuvari režima.
Slobodan Milošević nije imao poverenjja u srpsku po-
liciju, kada je krajem osamdesetih postao prvi čovek Sr-
bije. Imao je ideju da rasformira srpsku ttajnu policiju i
reorganizuje republički MUP. Da bi to unadio Milošević
je prvo smenio Svetislava Lalovića, dotadašnjeg ministra
policije, jer mu se činilo da je blizak Ivanu Stamboliću,
pa je za prvog policajca 1988. godine postavio Radmila
Bogdanovića.

7
 Ima ljudi koji smatraju da Radmilo Bogdanović i Pre-
drag Todorović kao čelnici RSUP-a, pa zatim i Bora To-
mić kao načelnik javne i Dragan Mitrović kao šef tajne
bezbednosti krajem osamdesetih nisu na najbolji način
„odradili” vojvođanski i kosmetski problem. Oni su, sem
Radmila Bogdanovića i Predraga Todorovića, naglo pen-
zionisani 1990. godine, uz obećanja da će biti prebačeni
u diplomatiju i politiku. Draganu Mitroviću, šefu tajne
policije je čak nuđeno mesto konzula - prvo u Kanadi, a
potom u Kini.
Policijsko nejedinstvo RSUP-a Srbije i GSUP-a Beo-
grada bio je osnovni razlog što je prvo izvršena zakon-
ska transformacija srpske policije 1989. godine, a potom
i velika kadrovska pomeranja 1990. godine. Tek do-
nošenjem Zakona o unutrašnjim poslovima RSUP Srbije
je preuzeo nadležnost i nad GSUP-om grada Beograda.
Zatečeni „stari” kadrovi su preko noći pomereni. Nikola
Ćurčić, prvi gradski policajac je prebačen u Institut bez-
bednosti, a na njegovo mesto je sa Aerodroma „Beograd”
doveden Rade Marković.
Nove kadrove nameštao je novi ministar srpske poli-
cije Radmilo Bogdanović, koji je uz pomoć generala Pe-
tra Gračanina došao iz Republičkog sekretarijata za ONO
i DSZ. Ministar je, doduše,
imao jedanaestogođišnje is-
kustvo policajca u Svetozare-
vu, gde je radio u Odeljenju
za pasoše, ali kadrovi pridošli
iz Vranja, Leskovca, Sokoba-
nje, Pirota, Bijeljine i Kragu-
jevca nisu.
Za sebe, makar u šali, Rad-
milo Bogdanović ima običaj
da kaže da je najpoznatiji Ja-
godinac u Jugoslaviji. U srp-
skoj javnosti prihvaćen je
godinama kao najgalantniji
političar prema novinarima.
Radmilo Bogdanović A opozicionari ga zadirkuju

8
da je najmoćniji Srbin u Jagodini. Radmilo Bogdanović
je u svojoj karijeri bio savezni poslanik, potpređsednik
Veća republika u saveznom parlamentu, predsednik Od-
bora za odbranu i bezbednost, član Glavnog odbora SPS,
član Uprave FK „Crvena zvezda” i ministar srpske poli-
cije u penziji. Jedini je jugoslovenski političar koji ima
filrn o sebi. Sam Bogdanović kaže da nema razioga da se
tog filma stidi.
Tako mi je rekao kada smo razgovarali u zgradi Skup-
štine SRJ, u leto 1997. godine.
- Ja sam u Beograd došao 1981. godine u RSUP Sr-
bije, ali ne kao politički kadar Svetozareva već kao stru-
čni, policijski kadar, jer sam kao iskusan policajac bio
postavljen za načelnika Odeljenja za granicu i strance. I
kada sam 1973. godine postao predsednik opštine Sveto-
zarevo, ja sam bio policajac. Radni odnos u SUP Sveto-
zarevo mi je mirovao, znači bio sam primireni policajac,
a aktivan predsednik opštine. Svetozarevo je tada bilo
sresko mesto. Rođen sam 1934. godine u selu Preljina.
Moja familija se selila iz Crne Gore u Srbiju i natrag. Ni-
sam siguran da smo baš svi došli iz Crne Gore. Bio sam
jedan od najboljih đaka Učiteljske škole. Vojsku sam slu-
žio u Novom Mestu. U SUP Svetozarevo sam pozvan po-
sle IV plenuma 1966. godine. Tada sam već studirao pe-
dagogiju i andragogiju. Moj diplomski rad na Filozof-
skom fakultetu je nosio naziv „Vaspitno popravi rad u
ustanovama za maloletnike između dva rata”.
Ministar policije sam postao na predlog Slobodana
Miloševića. On me je jednog dana pozvao na razgovor.
Tada mi je rekao: „Kada dođe vreme bićeš u Vladi pred-
ložen za ministra unutrašnjih poslova!” I posle šest me-
seci, tako je i bilo. Kada je pao Ivan Stambolić ministar
Svetislav Lalović je otišao u penziju. Ja sam peške došao
u zgradu RSUP-a Srbije i preuzeo dužnost ministra srp-
ske policije.
I k a ko se to jednostavno moglo dogoditi da se Milo-
šević odluči za Vas? Odkud je znao za vas?
- Milošević je znao šta ja radim u ministarstvu od-
brane. Već smo se ranije viđali, bio sam kod njega sa gru-

9
pom generala. Imao je i partijske izveštaje sa terena, u
kojima se govorilo o mojim aktivnostima na poslovima
odbrane. U to vreme pokušavao sam da dođem do Ivana
Stambolića, jer sam načuo da će ministar policije Sveti-
slav Lalović da ode i da na njegovo mesto dolazi Raka
Stojičić, predsednik OK SK Kruševac. Hteo sam da upo-
zorim Stambolića da Stojičić nije dobro rešenje, jer ne-
ma policijsko iskustvo. Stambolić me nije nikad primio,
ali me je na razgovor pozvao Milošević.
Kada ste postali ministar policije budno ste čuvali SIo-
bodana Miloševića.
- Milošević je bio kontraobaveštajno dobro zaštićen,
tako da niko nije mogao da ga prisluškuje. Ja sam samo
profesionalno procenio i smatrao da Slobodan Milošević
i njegova porodica nisu bezbedni u svom stanu, i da je
jako teško držati obezbeđenje u jednoj zgradi i zato smo
stalno uznemiravali stanare. Ja sam preselio Slobodana
Miloševića u Tolstojevu ulicu. Milošević je po službenoj
dužnosti imao obezbeđenje od trenutka kada je došao u
Predsedništvo CK SK Srbije. Sve naše političare čuvala
je posebna Jedinica MUP-a za obezbeđenje, u kojoj je
već tada bio i Senta Milenković, lični pratilac Slobodana
Miloševića.
Radmilo Bogdanović je bio rainistar srpske policije
do 1991. godine, kada je posle narodnog protesta 9. mar-
ta i tragedije u Beogradu, podneo ostavku.
Na njegovo mesto došao je Zoran Sokolović, prove-
reni Miloševićev kadrovik, učesnik Osme sednice CK
SKS, narodni poslanik.

ISTOČNA PRUGA

Posle smene Dragana Mitrovića, načelnika SDB Sr-

bije došlo je i do pomeranja ministra Radmila Bogdano-
vića, zato jer je bio kadar stare garniture generala Nikole
Ljubičića i Petra Gračanina, a i blizak struji dr Borislava
Jovića. Milošević je na čelu MUP-a Srbije želeo svog po-
uzdanog čoveka, pa je prvi čovek srpske policije od

10
 1991. bio ministar Zoran Sokolović, zaječarskj kadar, ak-
tivista u vreme Osme sednice. Njegov zamen k i ujedno
i načelnik Resora javne bezbednosti postao j6 roagistar
Radovan Stojičić, u javnosti mnogo poznatiji po nadim-
ku Badža,
Stojan Mišić je bio pomoćnik ministra z3 krimina-
d 6tv,aJ^a^e Marković Pom°ćnik ministra be2 portfelja.
r c r r o 0m' drugora promenom kadrova 19Q3. godine
u (j SUP-u za novog gradskog ministra policije postavljen
je Petar Zeković. MUP Srbije je naredne 1991. reorgani-
zovan. Imao je ukupno jedanaest uprava, od ćega su po-
lovma operativne, a ostale administrativne p’irode.
T V1 ^eogradske policije bio je Pet?r Zeković,
zvani Zeka, dok je njegov pomoćnik za kriminalitet bio
Katko Brakočević, a pomoćnik za miliciju Sieten Lukić.
Upravu za suzbijanje kriminaliteta vodi Mdomd Vla-
nović - Vlaja, a u Upravi za strance i pogranične poslove
načelnik je Petar Mladenović. Međutim, on i Brakočević
su vrlo brzo otišli u penziju. Resor državne jiezbednosti
Beograda vodio je inspektor Zoran Mijatović. Radio je
svojevremeno u Upravi za emigraciju, a pof°ni kao Šef
gradskog SDB-a na Aerodromu „Beograd”.
Zoran SokoJović, Miloševićev čuvar režiina je rođen
1938. godine u Lepenu kod Knjaževca. Bio je sin železni-
čara i seljanke. Otac mu je rano umro, a majka je ostala
na omalenom imanju i u staroj kući. Po stru°j je bio
agronom jer je završio je Poljoprivredni fakuKsl u Zemu-
nu, ali je imao dugu političku karijeru. Zaposlio se kao
direktor zemljoradničke zadruge. Tada dobija nadimak
„Zoća zadrugar”. Na toj funkciji Sokolović dobija svoj
prvidvosoban stan. Supruga mu se kao krojačica za-
posljava u zaječarskoj tekstilnoj industriji, odakle odlazi
u penziju.
Za njegovog zamenika i načelnika ?a javnu bezbed-
nost lmenovan je Radovan Stojičić, tada ko/nandir Jedi-
mce za specijalne namene RSUP-a Srbije.
Magistar fiskulture Radovan Stojičić, koga su kolege
jednostavno zvale Badža, imao je četrdeset i pet godina i
venko policijsko iskustvo. U školu unutrašnjih poslova

11
 u Kamonici došao je iz rodne
Sokobanje. Zaposlio se u Be-
ogradu kao pozornik i dugo je
radio na Tašmajdanu. Bavio
se aktivno džudom. Bio je os-
vajač bronzane medalje na
Omladinskom prvenstvu sve-
ta u džudou, što ga je kvali-
fikovalo da početkom osam-
desetih godina postane pri-
padnik jedinice za specijalne
namene RSUP-a Srbije. Ista-
kao se svojom hrabrošću, am-
bicijom da uči i revnošću. Za
Radovan Stojičić Badža
- to je tada dobio Medalju ra-
da. Sredinom osamdesetih
postao je komandir srpskih specijalaca. Kod Slobodana
Miloševića proslavio se akcijom isterivanja albanskih
nacionalista iz rudnika Trepča, a potom dovođenjem
svog zemljaka Sente Milenkovića za ličnog telohranite-
lja predseđnika Partije i predsednika Srbije.
Tokom rata su mu kao uspeh ubeležene akcije protiv
ustaških snajperista na vodotornju prilikom oslobađanja
Vukovara. Kada je postao načelnik Resora javne bezbed-
nosti, a potom i zamenik ministra Sokolovića direktno je
učestvovao u organizaciji, kadrovskom jačanju, narasta-
nju i uniformisanju srpske milicije. Magistrirao je na
DIF-u, gde je pripremao i odbranu doktorske teze. U kri-
znim trenucima, posle kritika na Stojičićev račun koje
su dolazile iz JUL-a, nuđeno mu je povlačenje i mesto
profesora na Policijskoj akademiji, što je kategorično
odbio.
General-pukovnik Radovan Stojičić Badža, zamenik
republičkog ministra policije je ubijen u petak, 10. apri-
la 1997. godine, pola sata posle ponoći u beogradskom
restoranu „Mamma mia”. Sahranjen je u subotu popo-
dne uz najviše državne počasti u Aleji zaslužnih građana
na Novom groblju. Sahrani i komemoraciji prisustvovali
su predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Li-

12
lić, predsednik Srbije Slobodan Milošević i svi vodeći
savezni i republički funkcioneri, izuzimajući premijera
Radoja Kontića i prvu damu Srbije dr Mirjanu Marković.
Uz Slobodana Miloševića bili su njegov sin Marko i
kći Marija i sve vreme plakali. I šef resora državne bez-
bednosti Jovica Stanišić i bivši direktor televizije Mi-
lorad Vučelić su se rasplakali.

Na sahrani Badovana Stojičića: Slobodan Milošević, Jovica

Slanišić, Marko Milošević i Milorad Vučelić
U pogrebnoj povorci primećeni su pored brojnih Sto-
jičićevih kolega i pripadnici Specijalnih antiterorističkih
jedinica (SAJ) obučeni u crne uniforme, kao i delegacije
MUP-a Republike Srpske i MUP-a Crne Gore. Od javnih
ličnosti viđeni su glumci Nikola Kojo i Dragan Bjelogr-
lić, Željko Ražnatović Arkan sa suprugom i dva
telohranite-lja, direktor „Politike” Dragan Hadži Antić i
direktor RTS Dragoljub Milanović.
U Sokolovićevo vreme sekretar ministarstva unutra-
šnjih poslova Srbije bio je Slobodan Miletić, šef kabine-
ta Milan - Mile Puzović, a šef Službe informisanja Slo-
bodan Tepšić. Za načelnika Resora državne bezbednos-
ti, posle jednogodišnjeg mandata Zorana Janaćkovića iz
Vranja, postavljen je Jovica Stanišić. Upravu milicije vo-
dio je Vlastimir Đorđević, zvani Rođa, a Odeljenje mili-
cije Obrad Stefanović.

13
 Odred od osamdesetak ljudi za obezbeđivanje pred-
sednika Slobodana Miloševića predvodio je Senta Mi-
lenković. MUP Srbije ima i Antiterorističku jedinicu od
250 specijalaca, koji rade na zaštiti državnih objekata i
Jedinicu za specijalne namene, koja je upotrebljavana u
obračunu sa narodom.
Pre dve godine, postavljanjem sedmorice rukovodila-
ca srpske policije, Radovana Stojičića, Vlastimira Đor-
đevića, Stojana Mišića, Marinka Kresoje, Obrada Ste-
vanovića, Dragiše Dinića i Petra Zekovića za generale,
otpočeo je proces modernizacije, ali i centralizacije i mi-
litarizacije organa unutrašnjih poslova u Srbiji.
Ova naimenovanja policijskih načelnika u generale,
obavio je Slobodan Milošević, predsednik Republike Sr-
bije, pa su mediji, posebno opozicioni, otuda izvlačili
zaključak da je srpska milicija zapravo „armija SPS-a”.
Svi ti policajci će narednih devet godina biti okosnica
Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje je i za Dan
bezbednosti 13. maja 2000. godine predsednik SRJ na-
gradio novim ordenjem i činovima.
U zaključnim pasusima svoje knjige „Balkanska odi-
seja” svetski mirotvorac lord Dejvid Oven je napisao i
ovo: „Policija vlada Srbijom.” Koliko je ovaj njegov za-
ključak tačan uverili smo se i sami zimskih dana 1996.
godine kada je vladajuća stranka na nezadovoljstvo gra-
đana i studenata odgovorila kordonima i pendrecima
svoje policije. A potom, kada je odlučeno da se Slobodan
Milošević kandiduje za predsednika SRJ, za ministra fe-
deralne policije imenovan je čovek od najvećeg povere-
nja, jedan od stubova vlasti SPS-a, prvi srpski policajac
Zoran Sokolović. Bio je to najpouzdaniji znak da pred-
sednik Srbije zaista želi da bude prvi čovek Jugoslavije,
a da bi se to ostvarilo Milošević mora da prenese u fede-
raciju sve svoje centre moći. A policija se pokazala kao
jedna od najvažnijih poluga njegove vladavine. Poznato
je da je Slobodan Milošević izrastao u narodnog vođu re-
čenicom kazanom na Kosovu: „Vas niko ne sme da bije”.
Posle batinanja studenata Beogradskog univerziteta na
Brankovom mostu, Terazijama i Platou ova voždova po-

14
ruka pretvorila se parafrazi-
rana u moto srpske javnosti o
policiji: „Niko ne sme da vas
bije, osim naše milicije!”
Zoran Sokolović te burne
zime 1996. godine još nije
preuzeo od Vukašina Jokano-
vića funkciju saveznog mi-
nistra policije, pa nije ni do-
lazio u zgradu Vlade Jugosla-
vije na Novom Beogradu. Pri-
mopredaja je biia zakazana sa
poslednju nedelju aprila
1997. godine. U međuvreme- Zorcm Sokolović
nu Sokolović nije ođlazio ni na
posao u zgradu MUP-a Srbije.
Srpsku policiju po funkciji vodio je njegov zamenik
generai mr Radovan Stojičić, inače načelnik Resora jav-
ne bezbednosti MUP-a Srbije. Njih dvojica, Sokolović i
Stojičić su od strane lidera koalicije „Zajedno” i Fonda
za humanitarno pravo proglašeni odgovornim zbog na-
nošenja lakih i teških telesnih povreda, protivpravnog
lišavanja slobođe, iznuđivanja iskaza, zlostavljanja i ne-
savesnog rada u policijskoj službi. Fond za humanitarno
pravo predložio je Prvom opštinskom javnom tužilaštvu
u Beogradu da utvrdi identitet N.N. pripadnika MUP i da
pokrene istragu protiv funkcionera MUP Srbije zbog zlo-
upotrebe policijskih ovlašćenja. Na to su obojica u raz-
nim prilikama odgovorili da su „postupali po Ustavu i
zakonu”.
Za Zorana Sokolovića, ministar unutrašnjih poslova i
njegovog zamenika Radovana Stojičića se tvrdilo da nisu
neposredno radili na poslovima obezbeđenja Slobodana
Miloševića i članova njegove porodice. Posle'pada reži-
ma Slobodana Miloševića, 5. oktobra 2000. godine, i nje-
gov ministar federalne policije je doživeo životni suno-
vrat.
U utorak 6. februara 2001. godine oko 20 sati, neda-
leko od svoje novosagrađene kuće u selu Lepena kod

15
Knjaževca, u automobilu „lada niva” nađen je mrtav Zo-
ran Sokolović, bivši savezni ministar policije. Sokolo-
vića je pronašao komšija u zaključanim kolima, s pišto-
Ijem u ruci. Na mesto događaja izašao je okružni javni
tužilac iz Zaječara, Dušan Đurić, ali će konkretna istraga
početi tek po dolasku stručne ekipe iz Beograda. Pretpo-
stavljalo se da je reč o samoubistvu, a da je motiv teško
oboljenje koje su Sokoloviću nedavno ustanovili lekari.
Pronađen je sa pištoljem „tetejcem” u ruci, a prema
nezvaničnim informacijama bila su zaključana samo de-
sna vrata automobila. Sokolović je imao prostrelnu ranu
kroz glavu, a metak koji je ispaljen završio je u krovu au-
tomobila.
Kako je u utorak uveče izjavila Sokolovićeva majka,
Cveta, njen sin je napustio kuću oko podneva i otišao da
obiđe voćnjak, koji se nalazi na oko kilometar od sela,
kome se posebno posvetio kada je 1. oktobra 2000. go-
dine otišao u penziju.
Političku karijeru je Sokolović započeo kao predsed-
nik Opštinske konferencije SSRN, a nastavio kao zame-
nik sekretara OK SKS, sekretar, pa njegov predsednik.
Bio je i sekretar Predsedništva CK SKS od 1986. kada
dolazi u Beograd, šef poslaničke grupe SPS u srpskom
parlamentu i savezni poslanik.
Kada je ministar policije Radmilo Bogdanović 1991.
podneo ostavku zbog devetomartovskih događaja, Zoran
Sokolović je sa mesta predsednika Narodne skupštine
Srbije, kao čovek od posebnog poverenja Slobodana Mi-
loševića postavljan za prvog čoveka ministarstva unu-
trašnjih poslova Srbije.
To poverenje je Sokolović stekao kao ključni čovek
Osme sednice CK SKS kada je Milošević svrgao Ivana
Stambolića i preuzeo političku vlast u Srbiji. Sokolović
je organizovao glasanje, a potom i dolazak gomile tele-
grama čestitki iz njegove istočne Srbije.
Kada je Milošević napustio mesto predsednika Re-
publike Srbije i postao prvi čovek SRJ, poveo je sa so-
bom u federaciju i Zorana Sokolovića. Bilo je to 1997.

16
godine. Tada je, po mišljenju dr Dobrivoja Radovanovi-
ća, počela da teče politička penzija Zorana Sokolovića,
jer federalna policija nije faktički funkcionisala, pa ni
njen šef nije imao obavezu da svakog dana dolazi na
posao. Na toj funkciji Sokolović je ostao do septembar-
skih izbora 2000. godine.
U javnosti je bio mnogo više prisutan dok je bio mini-
star u Republičkoj vladi. Ovaj period njegovog mini-
strovanja obeležila je otmica 20 ljudi iz voza u Strpcima,
česti obračuni vlasti s opozicionim liderima i njihovim
pristalicama, upad Republičkog u Savezni MUP, pojava
dilera i uličnih preprodavaca...
Kad je postao savezni ministar, mnogo je više delovao
iz senke. Oni koji su ga dobro poznavali kažu da, kad je
reč o poslu, nije voleo mnogo da priča. Iako su ga mnogi
(tada) nedržavni mediji potcenjivali, važio je za jednog
od najsposobnijih ministara.
Na njegovoj komemoraciji Nikola Šainović, kao naj-
bolji drug, rekao je da je Sokolović ,,u političkom radu
pripadao ljudima koji su svoj život vezali za partiju i
njenu državnu, nacionalnu i istorijsku ulogu”. Prema
njegovim rečima, Sokolović je rukovodio Savezom ko-
munista na nekonfliktan način i uživao je poverenje
ljudi ,,i u vreme kada je bio SK i višestranačje, i kad je
SPS na vlasti i kada nije”.
- Zoran je od osnivanja u rukovodstvu SPS. Kao
poslanik više puta je biran i u svojoj Timočkoj krajini, ali
i na Kosovu i Metohiji, za koje se uvek tako iskreno i
srčano borio. SPS će uvek čuvati uspomenu na druga
Zorana Sokolovića kao simbol odanosti partiji i njenom
programu i predsedniku Slobodanu Miloševiću - zaklju-
čio je Nikla Šainović.
Zoran Sokolović je za sobom ostavio suprugu Ivanku,
kćerku Lidiju i sina Srđana. Mnogo je voleo selo i priro-
du. Često je - i pored ministarskih obaveza - odlazio u
rodni kraj za koji je bio jako vezan - i gde je i nađen
mrtav.

17
 ČOVEK IZ POŽAREVCA

jedno vreme, sredinom 1996. godine, kada je Rado-

van Stojičić uspeo da se uzdigne u visine policijske pro-
fesije, Senta Milenković je pao u ncmilost i nije postav-
ljan na najodgovorniji posao čuvanja Slobodana Miloše-
vića. Neobične životne okolnosti, međutim, učinile su
da je general Senta ostao u poslu, dok je general Badža
otišao na onaj svet. Poslednji put sam Miloševićevog te-
lohranitelja video u Palati federacije 14. maja 2000. go-
dine, dok je sedeo iza predsednika SRJ u vreme beo-
gradske komemoracije Bošku Peroševiću.
Daleko od Slobodana Miloševića sedeli su Zoran So-
kolović, ministar savezne i Vlajko Stojiljković, ministar
republičke policije. Njih dvojica su stupili na novu duž-
nost krajem 1996. odnosno početkom 1997. godine.
Slobodan Milošević, predsednik i Mirko Marjanović,
premijer Srbije nisu u jesen 1996. godine lako odlučili
ko će u MUP-u zameniti Zorana Sokolovića. Tada je
funkciju prvog policajca Srbije vršio general Radovan
Stojičić. Pored njega za mesto ministra unutrašnjih po-
slova ozbiljno su konkurisali Milan Puzović, načelnik
Uprave za strance i advokat Marko Nicović. Pominjani
su i Petar Zeković, Rade Marković, Radmilo Bogdanović
i Vlajko Stojiljković, tada predsednik Privredne komore
Srbije.
Prelazak Zorana Sokolovića iz MUP-a Srbije u SMUP
Jugoslavije je, u nekim dnevnim novinama, tada proko-
mentarisan kao naređenje SPS-a da „Sokolović pripremi
saveznu policiju za Miloševića”, budućeg predsednika
SRJ. Tako je MUP Srbije ostao bez svog ministra. Vlajko
Stojiljković je tada imao najmanje šansi da postane mini-
star, jer je pre toga bio direktor u Požarevcu. Međutim,
baš kao požarevački kadar Stojiljković je postao novi
srpski ministar policije.
Rođen je 1937. godine u Maloj Krsni. Otac mu je bio
stolar, kolar, gvožđar i botaničar. Osnovnu školu završio
je u Maloj Krsni, a gimnaziju u Požarevcu. Diplomirao je
na Pravnom fakultetu u Beogradu.

18
 Kako se tokom studija paralelno bavio „društveno-
političkim radom”, sa studija se vratio ne samo s diplo-
mom, već i s reputacijom aktiviste na koga je računao
Opštinski komitet SK Požarevca. Odatle prelazi u polici-
ju, na mesto načelnika SUP-a Požarevac. Postoji podatak
da je jedan period života proveo u Kazneno-popravnom
domu u Zabeli, naravno kao njegov upravnik. Ubrzo pre-
lazi u privredu i postaje direktor Mesne industrije u Po-
žarevcu. On se s ponosom seća dana direktorovanja u
„najvećoj klanici” u Jugoslaviji, mada ima i onih koji su
zapamtili želju radnika da im Bog pomogne da direktor
što pre ode u Beograd. Zelja im je uskoro uslišena jer
Stojiljković ulazi u Privrednu komoru Jugoslavije. Tu je
bio potpredsednik, kad je predsednikovao Dagmar Šus-
ter, od koga je nasledio luksuzni automobil. Iz jugoslo-
venske stiže u srpsku Privrednu komoru i 1991. postaje
njen prvi čovek. Na čelnoj, komorskoj funkciji ostaje dva
mandata. Četiri dana posle ubistva ministra policije Ra-
dovana Stojičića Badže, Vlajko Stojiljkovića postaje prvi
policajac Srbije.
Predlagač, srpski premijer Mirko Marjanović, navodi
da Vlajku nije stran rad policije, a Gorica Gajević, gensek
SPS-a, kaže:
,,Mi biramo ministra koji nije samo operativac, on je
organizator, a videli smo iz biografije g. Vlajka Stojiljko-
vića da je on veliki deo svog radnog veka proveo u orga-
nima”.
Stojiljković je danas jedini
ministar policije na svetu koji
je optužen za ratne zločine i
za kojim je raspisana među-
narodna poternica Haškog tri-
bunala. Ujedno je i poslanik
Narodne skupštine Srbije.
Posle NATO agresije na
SRJ srpska policija je zajedno
sa jugoslovenskom armijom
od vodeće stranke proglaše-

19
na za moralnog pobednika, pa je u tom svojstvu i Vlajko
Stojiljković 13. maja 2000. godine odlikovan za Dan
bezbednosti. Bila je to nagrada za revnosno čuvanje SRJ,
predsednika Slobodana Miloševića i sistema Srbije.
Miloševića je čuvao do poslednjeg dana njegove vlasti.
Srpska policija je vrlo dobro znala sta se sprema tog,
sada već istorijskog 5. oktobra 2000. Od rane zore prema
Beogradu su krenule kolone ljudi. Jedina mogućnost da
se Miloševićevom režimu produži život bila je da se ne
dozvoli slivanje reke građana u Beograd. Međutim, ceo
Cačak, na čelu sa Veljom Ilićem, probio je sve barikade i
već ujutro stigao u prestonicu. I iz drugih pravaca stiza-
le su kolone ljudi. Kritična masa od oko 200.000 ljudi je
nekoliko puta premašena i postojala je samo varijanta
krvavog obračuna. Tadašnji ministar policije Vlajko Sto-
jiljkovic zahtevao je da se preduzmu sve mere, pa čak i
akcija oklopnih helikoptera sa raketama, ali je u tom tre-
nutku jedan general policije odbio da izvrši njegovo na-
ređenje. Usledila je žučna raspiava. Stojiljković je poru-
čio generalu da je smenjen, na šta je ovaj izvadio pištolj
i uzvratio: „Vlajko, ti si smenjen, sada uzmi sliku Slobo-
dana Miloševića i nosi je za uspomenu u svoj Požare-
vac!”

5. oktobar '2001 :.Od Čačka ka Beogradu

20
 Na stranu ovog generala odmah su stala još trojica ko-
loga. Oni su kasnije, kada su se građanski protesti smi-
rili, kontaktirali sa Generalštabom Vojske Jugoslavije i
obavestili generala Nebojšu Pavkovića da policija neće
intervenisati.
Ipak, pobude generala, koji su otkazali poslušnost
Miloševiću, su naizgled banalne, ali one vrlo dobro odra-
Žavaju kakvo je bilo raspoloženje građana. Njihove po-
rodice, supruge i deca vršili su strašan pritisak na njih.
Govorili su im da su gori od pravih kriminalaca i da su
produžene ruke Miloševićevog mafijaškog režima.
Priča se da je na generala, koji je potegao pištolj na
Stojiljkovića, bio presudan uticaj kćerke, koja mu je po-
sle nepriznavanja izbornih rezultata saopštila da se stidi
što joj je otac.
S druge strane, iz MUP-a dolaze informacije da su ge-
nerali koji su izdali Miloševića sebi kupovali slobođu,
jer su proteklih godina previše zaprljali ruke.
Prema ovim informacijama, razloge policijske dobro-
namernosti 5. oktobra 2000. godine treba tražiti i u do-
brim vezama Zorana Đinđića sa ljudima iz vrha srpske
policije. Oni su mu spasili život 1999. godine, za vreme
bombardovanja, kada su ga upozorili da mora hitno da
napusti zemlju, jer je planirana njegova likvidacija.

NAJVERNIJI ČUVAR

Posle 5. oktobra 2000. godine Slobodan Milošević se

našao u izolaciji i svojevrsnom kućnom pritvoru. Nje-
govu glavu je CIA plaćala 5 miliona dolara, a Tribunal u
Hagu je želeo da ga uhapsi. Zbog toga je dr Vojislav Ko-
štunica, novi predsednik SRJ, odlučio da bivši predsed-
nik ostane u predsedničkoj rezidenciji na Dedinju. I da o
njemu brinu specijalci Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbi-
je. Komanda gardijske brigade koja obezbeđuje reziden-
ciju tražila je da nova vlast potvrdi naređenje o obezbe-
đivanju objekta u Užičkoj 11. Vojislav Koštunica, pred-
sednik SRJ, je 20. oktobra 2000. godine potpisao nared-

21
 Objekat „Mir” u Užičkoj 11
bu da gardisti nastave da čuvaju rezidencije i da Slobo-
dan Milošević ostane u njoj.
Objekat u Užičkoj 11 u kojem je Milošević živeo do 1.
aprila 2001. je bio pod kontrolom i obezbeđenjem vojske
od 1947. godine i u njemu su boravili i radili Josip Broz
Tito i svi predsednici Jugoslavije posle njega. Milošević
je u rezidenciji bio od juna 1997. Unutar ograde ove ku-
će, Miloševića je obezbeđivala posebna jedinica Mini-
starstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio policij-
ski general Senta Milenković, najodaniji čuvar članova
porodice Milošević i samog bivšeg vožda.
Senta Milenković je možda jedini general policije u
svetu koji ima zadatak da čuva šefa jedne opozicione
partije. A niko zvanično ne zna ko mu je dao taj zadatak.
Slobodan Milošević više nije predsednik Jugoslavije, a
Senta Milenković je i dalje bio general policije i telohra-
nitelj.
Ima 46 godina i status penzionera povratnika. Milen-
ković je penzionisan januara 1998. godine. Kao nezvani-
čan razlog prevremenog odlaska u penziju u to vreme se
pominjalo njegovo petljanje sa deviznim dnevnicama.
Tri meseca kasnije, rešenjem ministra policije Vlajka

22
Stojiljkovića, on je reaktiviran i postavljen za načelnika
Odeljenja za obezbeđenje ličnosti MUP Srbije. Kao na-
čelnik ovog odeljenja, i posle izbornog poraza Slobodana
Miloševića, Senta je nastavio da obavlja dužnost njego-
vog prvog telohranitelja.
Počeo je svoju karijeru kućnog čuvara kao telohrani-
telj Miloševićevog sina Marka. Tako se desilo da je sin
predsednika Slobodana Miloševića sa 14 godina imao
obezbeđenje. Inspektor koji ga je pratio u školu, u Poža-
revcu, napravio je jednog dana službenu belešku, u kojoj
je pisalo:
„Predsednikov sin Marko Milošević poseduje pištolj,
koji nosi sa sobom u školu i pokazuje školskim drugovi-
ma. U slobodnim časovima, u dvorištu porodične kuće,
maloletnik Marko Milošević pucao je više puta iz tog re-
volvera u tarabe. Košije su se žalile policiji, jer Marko
može nekog da povredi, ali intervencija policije u Poža-
revcu nije usledila!”
Ova beleška je dugo stajala na stolu šefa srpske tajne
policije koji se jednog dana usudio da je pokaže predsed-
niku Slobodanu Miloševiću. Pročitavši tekst požareva-

General Senta Milenković: najodaniji čuvar Slobodana

Miloševića i njegove porodice

23
čkog inspektora državne bezbednosti Milošević je nabu-
stio odgovorio:
- Moj Marko zna da rukuje tim pištoljem!
- Bilo bi bolje da vežba kod nas u streljani - usledio
je predlog. Shvativši da su inspektori tajne policije u
pravu, Slobodan Milošević je rekao sinu Marku da u bu-
duće puca samo u streljani MUP Srbije, gde se i danas
nalazi koiekcija njegovih izbušenih meta.
U MUP-u Srbije otvorena je u martu 2001. godine is-
traga o zloupotrebi policijskih ovlašćenja, koja su mimo
Pravila službe, prenošena na civilna lica, koja nisu bila
u stalnom radnom odnosu. Tu se najviše misli na decu
funkcionera SPS i JUL, za koju se sumnja da su posedo-
vala policijske legitimacije, uniforme i oružje i koristili
ih u privatne svrhe. Na listi osumnjičenih su, na primer,
sinovi Slobodana Miloševića, Vlajka Stojiljkovića i Zora-
na Sokolovića.
Marija i Marko Milošević, deca Slobodana Miloševića
i dr Mire Marković od malena su bila bliska sa policijom,
koja im je bila obavezna
pratnja. Krajem osamde-
setih i početkom devede-
setih godina MUP Srbije je
svakodnevno dovozio Ma-
riju Milošević na posao u
kuću „Politika”, a njenog
brata Marka policajci su
obučavali pucanju iz pišto-
lja, revolvera i automata.
Krajem devedesetih Ma-
rija Milošević je pored se-
be, naročito tokom agresije
NATO na SRJ, imala speci-
jalno obezbeđenje iz Slu-
žbe državne bezbednosti. A
Marko Milošević je, kako se
Marko Milošević, njegova majka hvalila, bio
automobilski as u timu „Tref’ mobilisan u policijske jedi-

24
nice i imenovan za Komandanta odbrane Požarevca. Me-
dutim i Marija i Marko su voleli da se privatno druže sa
poznatim delinkventima, koji su, takođe, bili bliski srp-
skoj policiji.
Na drumu je o Miloševićevoj sigurnosti brinuo Senta
Milenković, lični vozač i telohranitelj. Sam Milošević je
u to vreme obožavao automobilizam zbog sina Marka.
Obožavao je i brzu vožnju, jer je znao da za volanom,
kako tvrde ljudi iz njegovog okruženja, postigne brzinu
od 240 km na čas.
Međutim i pored svih mera bezbednosti, Slobodan
Milošević je doživio nekoliko saobraćajnih nezgoda. Pr-
va se dogodila 3. januara 1988. godine na auto-putu Za-
greb-Beograd, kod Šimanovaca, oko 18 časova. Miloše-
vić je tada bio predsednik CK Srbije l vožen je automo-
bilima iz voznog parka Vlade Srbije. U ovom udesu Mi-
lošević je zadobio lakše povrede, ali je već sutradan bio
na poslu u CK SK Srbije.
Naime, na službenom vozilu marke „opel-rekord”,
kojim je upravljao Vukman Đurović, radnik voznog par-
ka, pukle su obe zadnje gume i automobil je sleteo sa pu-
ta. Istraga SUP Beograd je utvrdila da je uzrok dotrajalost
guma i nestručna montaža pneumatike.
„Usled toga je došlo do odvajanja gazećeg sloja guma,
što je prouzrokovalo isklizavanje sa kolovoza i prevrta-
nje vozila pri brzini od 100 kilometara na sat” - pisalo je
u policijskom izveštaju o ovoj nezgodi Slobodana Milo-
ševića.
Mnogi su sumnjali da je to bio pokušaj atentata na
predsednika Predsedništva CK SK Srbije, ali za to nije
bilo nikakvih opipljivijih dokaza.

VERNI SENTA

Covek koji je za telohranitelja Miloševiću doveo Sen-

tu Milenkovića i koji je uveo Radovana Stojičića u blizi-
nu porodice Milošević bio je Jovica Stanišić, u to vreme

25
zamenik prvo Dragana Mitrovića, a potom Zorana Janać-
kovića, šefa srpske tajne policije. Vrlo brzo Stanišić je
postao načelnik SDB Srbije i čovek od posebnog povere-
nja Slobodana Miloševića i njegov najodaniji čuvar.
Lični telohranitelj predsednika Srbije, Senta Milen-
ković je na Stanišićev zahtev prešao iz brigade specijala-
ca MUP-a u državnu bezbednost. Resor srpske tajne slu-
žbe zadužen je i za bezbednost članova porodice Slo-
bodana Miloševića, tako da je i po tim zadacima Jovica
Stanišić direktno odgovarao samo predsedniku Srbije.
Četiri godine kasnije, 1992. godine, Senta Milenko-
vić, telohranitelj predsednika Miloševića je u Ulici Voj-
vode Putnika u Beogradu pokušao da izbegne sudar sa
automobilom koji mu je sa uperenim dugim svetlima
išao u susret i - udario u betonski zid kod sijaličnog
stuba broj 82. Slobodanu Miloševiću je na VMA ukazana
prva pomoć, jer je pretrpeo kontuziju mekih delova gla-
ve, trzajnu povredu vrata i lakši potres mozga. Posle ove
nesreće njegovi politički protivnici istakli su na Terazi-
jama transparent: „Slobo, ne menjaj vozača!” i uzviki-
vali: „Senta, majstore!”
Viši inspektor MUP-a Srbije Senta Milenković je SIo-
bodana Miloševića vozio u automobilu marke „tojota
karina II”, sa tablicama BG 928-260. U izjavi za „Večer-
nje novosti” 10. marta 1992. godine Senta Milenković je
rekao:
- Krećući se uzbrdo od Miloševog konaka ka Topči-
derskoj zvezdi, primetio sam automobil sa dugim farovi-
ma. Za^lepljen, pokušao sam da izbegnem direktan su-
dar i skrenuo sam desno s puta, tik uz kameni zid. Iako
nije bila velika brzina, sa oba desna točka sleteli smo u
kanal. Tom prilikom predsednik Milošević je glavom
snažno udario u vetrobransko staklo.
Predsednik Srbije upućen je na kućno lečenje, a nje-
gov put na konferenciju u Brisel odložen.
Verni pratilac predsednika Srbije i danas general
MUP Srbije Senta Milenković upamćen je u javnosti po
svojoj revnosti, da na svim mestima i u svim prilikama

26
bude ispred i iza Slobodana Miloševića. Sećam se scene
iz Francuske, kada u trenutku dok automobil Slobodana
Miloševića ulazi u Jelisejsku palatu, Senta Milenković
izleće i dok su kola u pokretu hvata kvaku na vratima i
otvara ih da bi predsednik Srbije izašao. Istovremeno na
stepeništu je stajao livrejisani vratar kome uvek oprezni
Senta nije dozvolio da gostu omogući da izađe iz auto-
mobila. Bio je to surovi znak nepoverenje srpskog obez-
beđenja u francuske kolege i kršenje protokola Jelisejske
palate.
Senta Milenković je poreklom iz Vladičinog Hana.
Vaspitan je skromno i pošteno. Neposredan je u komu-
nikacijama i otvoren. Poslove obezbeđenja je prihvatio
kao jedan od retkih dobrovoljaca, jer to početkom deve-
đesetih nije bilo cenjeno zanimanje u srpskoj policiji.
Na sebe je skretao pažnju kao vrhunski džudista a to-
kom školovanja u Višoj školi unutrašnjih poslova u Ze-
munu svojim neverovatnim policijskim predispozicija-
ma. U Specijalnoj antiterorističkoj jedinici bio je ravan
samo njegovom velikom prijatelju Radovanu Stojičiću.
Zato im se tok karijere nekako i poklopio. Njih dvojica
su se upoznali u klubu „Milicionar” i kao rvači brzo spri-
jateljili. Njegov prijatelj je bio i rvač Zvonko Osmajlić,
koji je postao telohranitelj Miloševićevog velikog protiv-
nika Vuka Draškovića.
Posle uspešne akcije proterivanja Šiptara iz rudnika
na Starom trgu i Stojičić i Milenković su, na predlog Jo-
vice Stanišića i Dragana Mitrovića, tada načelnika tajne
policije, preuzeti da brinu o sigurnosti Slobodana Milo-
ševića. Obojici su, na zahtev Stanišića, dati specijalni
pištolji iz sefa SDB Srbije. Milenković je prebačen u
Odeljenje za obezbeđenje ličnosti i u kabinet predsedni-
ka, jer je Milošević tražio čuvara koji je najbolji policajac
u Srbiji. Zato je 1997. godine Senta Milenković nagrađen
generalskim zvezdicama.
Nije poznato koliko je tačno puta predsednik Milo-
šević bio u životnoj opasnosti s obzirom da je to državna
tajna, ali narod pamti samo jednu saobraćajnu nezgodu,
koju je skrivio baš njegov telohranitelj Senta Milenković.

27
 Da bi mogao da napreduje u službi Senta Milenković
je diplomirao na Defektološkom fakultetu, ali je i dalje
redovno trenirao u sali za rvanje i streljani. Krajem deve-
desetih Milenković je imenovan za šefa Ođeljenja za li-
čno obezbeđenja Slobodana Miloševića u kome radi pe-
desetak policajaca.
Priča se da Senta neprestano nosi četiri pištolja, dva
pod pazuhom i dva u nogavicama. U to se nisam uverio,
jer sam na Senti video samo jedan pištolj, motorolu i
hemijsku olovku, koju drži u rukavu svog crnog sakoa.
„Njegov posao nije da puca, nego da u slučaju po-
trebe stane ispred predsednika Slobodana Miloševića i
zaštiti ga svojim telom” - tvrde srpski policajci.
General Senta Milenković je taj posao tako dobro ra-
dio da ga predsednik Milošević godinama nije menjao,
iako bi po pravilima policijske službe to bilo potrebno. O
tome bivši inspektor Boža Spasić kaže:
- U poslovima obezbeđivanja ličnosti praksa je da se
lični telohranitelji menjaju svake tri godine. Razlozi su
prenapregnutost na poslu i identifikacija sa ličnostima
koje čuvaju. Međutim, kod nije takva praksa, je izgleda
da Senta Milenković previše dobro obavlja svoj posao!
Slobodan Milošević je, inače, čovek koji ne menja ra-
do i mnogo svoje saradnike, naročito ne one u koje ima
beskrajno puno poverenja. Ispalo je, međutim, da gene-
ral Senta Milenković nije bio jedan od takvih Miloševi-
ćevih ljudi.
Naime, dugogodišnji Miloševićev telohranitelj, gene-
ral policije Senta Milenković zvanično više nije bio u
njegovoj službi, jer je Izmenama i dopunama zakona o
pravima bivših predsednika Republike Srbije obezbe-
đenje Slobodana Miloševića svedeno na jednog pratioca
koga određuje republički MUP. Tada je kao nepotrebna
ukinuta Uprava za obezbeđenje ličnosti čiji je načelnik
bio general Milenković, pa su njeni radnici pripojeni od-
govarajućoj upravi Resora državne bezbednosti. Ali ge-
neral Senta Milenković nije prešao u taj resor, jer je že-
leo da ostane u Resoru javne bezbednosti kao samostal-

28
ni izvršilac. Bilo je očigledno da je general Milenković
jednostavno odlučio da se vrati svom poslu, što je izaz-
valo čaršijsko tumaćenje da je „Senta izdao Slobu”?!

29
 N E V ID LJIV I Č U V A R I R E Ž IM A

U zimu 2001. godine Ministarstvo unutrašnjih poslo-

va Srbije ušlo je u novi proces reorganizacije svoje tajne
policije, koja se ovog puta zvanićno obeležavala kao Re-
sor državne bezbednosti. Bio je to drugi veliki lom u srp-
skoj policiji, sličan onom brionskom, jer se i ovog puta
reorganizacija svodila na čistku nepoželjnih kadrova i
promenu strukture organizovanja kako Resora javne
bezbednosti, tako i Resora tajne bezbednosti. Radilo se i
radi se samo o mnogo manjim ciframa, jer je sada srpska
tajna policija od oko 6000 inspektora pokušavala da do-
bro funkcioniše sa nešto više od 5000 ljudi.
Sudbonosnu 1966. godinu tajna služba Srbije završi-
la je sa pet stotina radnika manje u svojim redovima. To-
liko je ljudi, naime, bilo otpušteno sa posla, nakon te-
meljnog pretraživanja rankovićevaca u bivšoj Udbi Sr-
bije. Taj posao obavila je specijalna policijska komisija
za reorganizaciju i kadrove u kojoj su bili Vlada Đor-
đević, Radomir Kedžić i Obren Đorđević. Posle tri mese-
ca rada, sačinjen je spisak od pet stotina ljudi, čije je ot-
puštanje potpisao lično Obren Đorđević. Na taj način i
sama Udba, odnosno tada već Služba državne bezbedno-
sti Srbije, svedena je sa hiljadu na samo pet stotina ljudi
u radnom odnosu. Moraće da prođe punih dvadeset go-
dina, pa da SDB Srbije 1985. godine opet postigne punu
uposlenost od hiljadu radnika.
Služba državne bezbednosti Srbije, doduše, tada nije
imala SDB Vojvodine i SDB Kosova u svom sastavu. Taj-
na policija Srbije, naime, kompletirana je kao i država
Srbija tek godinu dana kasnije, 1986. Tada je jedinstve-
na srpska tajna služba imala hiljadu i po ljudi. A danas
ih Resor državne bezbednosti Srbije, posle reorganizaci-

30
je RSUP-a u MUP i kadrovskih promena, ima samo oko
5000.
Posle Brionskog plenuma od 1966. pa do 1995. Srbija
i Beograd su imali ukupno četrnaest načelnika tajne po-
licije. Prvi šef SDB Srbije Rajko Đaković, bio je kao par-
tijski funkcioner načelnik srpske tajne službe od 1966.
pa do 1971. godine. Njega je nasledio policajac Milorad
Bisić, koji je posle isteka mandata 1976. prešao u tuži-
laštvo Srbije. Policijski kontinuitet u Službi državne
bezbednosti kasnije su održavali Živojin Jovanović -
Pop, dotadašnji šef beogradske tajne službe, koji je 1978.
poginuo u saobraćajnoj nesreći. Posle njega načelnik je
na kratko bio Srđan Andrejević, stari Beograđanin, kon-
traobaveštajac po Englezima i analitičar, pa dr Obren
Đorđević od 1978. do 1985. i njegov zamenik Dragutin
Mitrović. Zoran Janaćković je bio politički funkcioner sa
juga Srbije, tačnije sekretar OK SK Leskovac, koji je
1990. godine došao na mesto penzionisanog Dragutina -
Dragana Mitrovića, kao čovek od specijalne vrste pove-
renja tadašnjeg ministra Radmila Bogdanovića.
Tadašnji zamenik i Mitroviću i Janaćkoviću sve do
1992. godine bio je Jovica Stanišić, kasnije načelnik Re-
sora državne bezbednosti Srbije.
Kao načelnik srpske tajne službe Stanišić je bio pred-
stavnik pete generacije kadrova u Udbi, odnosno Službi
državne bezbednosti.
Srpska tajna policija je, naime, od osnivanja 1944. go-
dine do 1995. imala pet kadrovskih transformacija, koje
Dragan Mitrović naziva podmlađivanje.
U beogradskoj tajnoj službi od 1966. godine šefovi su
bili Milisav-Pavle Đurić, politički funkcioner, pa zatim
policajci Živojin Jovanović, Obren Đorđević, Momčilo
Unković, Duško Stupar, Miodrag-Mića Leković, Radosav
Lukić i sadašnji Zoran Mijatović. Bili su to sve školovani
policajci i obaveštajci. Živojin-Žika Jovanović, poznatiji
još i kao Pop, rođeni Vranjanac, imao je završen Pravni
fakultet i Višu školu Udbe. Sa šesnaest godina je otišao
u rat, a sa dvadeset postao oficir KNOJ-a. Posle rata je bio

31
partijski rukovodilac u Nišu, odakle je 1948. ušao u Ud-
bu. Momčilo Unković je iz Sente. Istog je godišta, dvade-
set i osmog kao Jovanović, i u slično vreme, 1946. godi-
ne, je ušao u Oznu. Završio je Upravnu školu SFRJ u
Beogradu a službovao je u glavnom gradu. Prošao je krpz
sve sektore rada Udbe i SDB, da bi načelnik tajne polici-
je Beograda postao 1980. Od svih ostalih više je voleo
politiku, pa je dosta i boravio u tim krugovima. Bili su
sve ovo ljudi stare Udbine škole u koje je Josip Broz Tito
i politički vrh Jugoslavije i Srbije imao poverenje.
Posle njih na rukovodeća mesta, pre svega u SDB
Beograda, a potom i SDB Srbije počeli su da, umesto ka-
drova iz rata, dolaze stipendisti sa fakulteta. Dušan Stu-
par je, na primer, rođen 1947. u opštini Sečanj. Gimna-
ziju je završio u Zrenjaninu, Filozofski fakultet i magis-
traturu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od
1973. radio je u Odeljenju SDB za građ Beograd, od
1979. u Kabinetu ministra srpske policije, od 1981. je
pomoćnik ministra, a sredinom osamdesetih i šef grad-
ske tajne poiicije. Milorad-Mića Leković je rođen 1948. u
Novoj Varoši. Završio je Fakultet političkih nauka u Beo-
gradu 1971. godine. Sesnaest godina je radio najodgo-
vornije poslove u opštini Voždovac i ođatle je 19. okto-
bra 1988. imenovan za načelnika SDB grada Beograda
umesto smenjenog Duška Stupara po volji profesora Ra-
doša Smiljkovića, člana GK SK Beograda. S obzirom da
je Leković bio potpuni amater za poslove državne bez-
beđnosti, beogradsku upravu je faktički vodio Ranko
Savić.
Kako su se menjale političke garniture u Srbiji, Voj-
vodini i na Kosmetu, tako su se menjali i ministri poli-
cija i načelnici tajnih službi. Svaka nova generacija poli-
tičara dovodila je svoje nove pouzdane ljude. Resor SDB
na Kosovu vodio je neko vreme Mehmet Soši, pa Islaim
Braka, zatim Jusuf Karakuši, Rahman Morina, Selim
Brošaj, Rajko Calović, Radosav Lukić, a potom David Ga-
jić. U Vojvodini prvi „đebejci” su bili Zoran Martinov,
Petar Pavkovljević-Pinki, Slobodan Tadijin i Ratko Siki-
mić.

32
 STARA GARDA

Načelnik Obren Đorđević je bio jedan od najiskusni-

jih kontraobaveštajaca u Srbiji. On je jedini na mestu še-
l'a tajne službe Srbije izdržao skoro dva mandata. Počet-
kom osamdesetih trebalo je, naime, da postane i načel-
nik SDB Jugoslavije, ali kako to Draži Markoviću nije bi-
lo po volji, umesto Obrena Đorđevića u zgradu SSUP-a
otišao je Srdan Andrejević. Obren Đorđević je bio poznat
kao zvanični istoričar srpske tajne policije, pisac udžbe-
nika i enciklopedije o državnoj bezbednosti i profesor.
Izdavačima je upravo ponudio svoju novu knjigu o po-
sledicama građanskog rata u Jugoslaviji 1941-1952. godi-
ne. Ljudi iz policijskog okruženja, međutim, smatraju
Đorđevića jednim od najvećih srpskih kontraobaveštaja-
ca. Rođen 1927. godine u selu Vraćevšnici kod Gornjeg
Milanovca, gde je završio gimnaziju. Kao borac u Cačan-
skom partizanskom odredu Obren Đorđević je 1945. go-
dine prebačen u jedinice Knoja za borbu protiv ostataka
nacionalnih snaga u Jugoslaviji. Odatle je i ušao u Udbu
kao analitičar rada nemačkih tajnih službi tokom rata u
Beogradu i Srbiji. Studirao je prava, ali i kontraobave-
štajni rad na Višoj školi Udbe, koja je 1952. otvorena u
Beogradu.
Uporedo sa studijama Obren Đorđević se, prvo u Gor-
njem Milanovcu, bavio operativnim radom, najviše oko
ibeovaca. Kao operativac je 1952. bio u ekipi Udbe Srbije
koja je imala zadatak da u Maloj Aziji pripremi Titov do-
lazak u Tursku. Đorđević je potom od 1961. do 1964. u
Udbi Kragujevca imao puno posla oko stranih špijuna.
Naime, Đorđević je tada bio načelnik Odseka za Zapad,
Balkan i ostali svet. Srpska Udba je u to vreme, uglav-
nom pratila aktivnost agenata velikih zemalja, jer nije
imala ljude i sredstva da se bavi malim i dalekim drža-
vama. Tako, na primer, Srbija nije uopšte pokazivala in-
teresovanje sa Milana Stojadinovića, koji je živeo u Juž-
noj Americi, dok je federalna Uprava državne bezbed-
nosti stalno tragala za informacijama o odbeglom jugo-
slovenskom premijeru.

33
 Tek krajem sedamdesetih, kada je seo na mesto na-
čelnika SDB Srbije, pedesetogodišnji Obren Đorđević je
prvi put osetio i nemoć tajne.policije. Zajedno sa sarad-
nicima nije mogao da se odbrani od učestalih zahteva i
Federacije i Republike da progoni srpske intelektualce,
emigrante i studente. Tada je Draža Marković imao obi-
čaj da imitirajući Tita pita: „Obrene, šta kaže čaršija?”
Sve analize SDB Srbije, su, međutim, pokazivale da ove
kategorije ljudi, okupljene oko raznih tribina i pokreta,
nisu opasne po ustavni poredak. Tako, međutim, nisu
razmišljali jugoslovenski i srpski političari, kojima je
proizvodnja državnih neprijatelja bila uračunata u po-
sao. Zbog političke simetrije sa Hrvatima, u Srbiji su
proganjani Đilas kao u Zagrebu Tuđman, Ćosić kao Go-
tovac, Vlada Milanović-Revolucija kao Dražen Budiša,
Ljuba Tadić kao Rudi Supek. Za četrdeset godina prove-
denih u državnoj bezbednosti, Obren Đorđević je četrna-
est leta bio svedok i nemoći SDB Srbije da spreči buja-
nje albanskog nacionalizma i šovinizma na Kosmetu.
Kontraobaveštajac Dragan Mitrović je u tajnu službu
Srbije ušao kao student prava. Mitrović je rođen 1939.
godine. Dvadesetak godina kasnije, baš kada je primljen
u SKJ, zajedno sa svojim kolegama Miodragom Naumo-
vićem, Rankom Guzinom i Ilijom Simićem pozvan je na
poverljiv razgovor sa Srbom Savićem, šefom srpske poli-
cije. Zvanično angažovanje ovih studenata prava bilo je
pokriveno konkursom za posao u „Morava filmu”. Raz-
govor je obavljen u zgradi Udbe, Brankova broj 25, soba
broj 25. Posle tog susreta sa Srbom Savićem, i Guzina,
kasnije karikaturista, i Simić, kasnije sudija, i Naumo-
vić, kasnije policajac, i Mitrović kontraobaveštajac, po-
stali su operativci tajne službe Srbije. Dragan Mitrović je
tada upamtio Savićeve reči: ,,Ko jednom ovde uđe više
ne izlazi!”
Mitrović pamti Rankovića, Krcuna, ali mnogo više
Srbu Savića, bivšeg krojača iz Zajećara koji je bio šef
srpske policije. Nabusit, prek, imao je običaj da šamara
svoje saradnike. Savić je Mitroviću pružio priliku da
shvati svu suštinu profesije tajnog policajca.

34
 Kada je Obren Đorđević iz SDB Beograda prešao da
vodi Službu državne bezbednosti Srbije, poveo je sa so-
bom i Dragana Mitrovića. Sredinom osamdesetih Mitro-
vić je već bio i načelnik SDB Srbije sa hiljadu i tri stotine
radnika. Kada je ministar srpske policije Svetislav La-
lović na tzv. koordinaciji sa političkim rukovodstvom
pomenuo ime čoveka koga predlaže za načelnika, Draža
Marković je glasno upitao:
- Ko je i odakle je taj Mitrović?
Bilo je to 1985. godine, u vreme kada je hipoteka IV
plenuma, koja je dvadeset godina pritiskala srpsku tajnu
policiju, počela da se ruši i SDB Srbije da staje na svoje
noge. Poučen Brionskim plenumom novi načelnik Dra-
gan Mitrović je izbegavao da se previše približi političa-
rima i političkom vrhu republike i federacije, da ne bi u
prvoj političkoj čistki izgoreo zajedno sa njima.
Mitrovićev zamenik bio je Milivoje Milo Savković, a
pomoćnici za kontraobaveštajni, spoljni sektor Jovica
Stanišić i za unutrašnji Moma Radosavljević. Kasnije je
ovaj odsek političke policije vodio i Ranko Savić, koga je
Mitrović planirao za naslednika na mestu načelnika SDB
Srbije. Savić je bio vrlo revnosan u radu sa disidentima,
pre svega Đilasom i Ćosićem, a i u vrbovanju novinara
za saradnike SDB Srbije. Savetnik Mitroviću je bio Dra-
gan Vitomirović. Centrala SDB u RSUP-u imala je 1985.
godine dve stotine radnika u šest odeljenja. Analitiku je
tada vodio Pavle-Paja Bogdanović, a u njoj prvi sektor
Milan Tepavčević, a drugi Boško Orelj. Nasledio ga je
Predrag Aleksić. Tehniku je držao Mića Ignjatović. Treće
Odeljenje unutrašnjeg neprijatelja - Miša Vilotić. Peto,
Odeljenje spoljnjeg neprijatelja, kontraobaveštajno, vo-
dili su, kasnije u sektoru Istok i Milan Tepavčević, i u
sektoru Zapad Boško Orelj. U šestom odeljenju za obez-
beđivanje srpskih rukovodilaca šef je bio Radomir Ciga
Čokić.
To su, na primer, bili Ranko Savić, zadužen za kon-
trolu inteligencije, kulture i medija. Zoran Srećković iz
Gornjeg Milanovca je pokrivao disidente.

35
 Poslednji veliki posao koji je Dragan Mitrović uradio
u SDB Srbije, pre odlaska u penziju, bila je organizacija
i obezbeđenje đolaska Slobodana Miloševića na pro-
slavu šcst vckova Kosovskc bitke. Manifestacija je odr-
žana na Vidovdan 1989, godine. Pored srpskog rukovod-
stva, Milošević je uspeo da na Kosovo Polje dovede čla-
nove Predsedništva SFRf. Radi obezbeđivanja funkcio-
nera i čitavog skupa formirana su tri štaba. Jeđan u
RSUP-u Srbije, drugi u PSUP-u i treći u SSUP-u. Članovi
srpskog štaba su bili Dragan Mitrović, Milivoje Milo
Slavković, Jovica Stanišić i Radomir Čokić. Ubedljivo
najbolji poznavalac prilika na Kosmetu od ovih načelni-
ka bio je Milo Savković, koji je punih dvadeset pet godi-
na proveo u pokrajini. Prištinski štab bezbednosti su
tada vodili Jusuf Karakuši i Rahman Morina, a savezni
Zdravko Mustać iz Službe državne bezbednosti i pu-
kovnik Mihailo Pavičić, zainenik načelnika KOS-a JNA.
Specijalne ekipc za kontradiverzantsko dejstvo, sastav-
ljene iz jedinica sve tri službe, pregleđale su čitav teren
kod spomenika Kosovskoj bici. Javna bezbednost PSUP-
a Kosova i Metohije pohapsila je sve albanske naciona-
liste i srpske ekstremiste, a njihove lidere sa Kosmeta
staviia pod strogu kontrolu. Izolacija je izvršena na pros-
toru čitave Jugoslavijc, na gotovo rutinski način, jer je
bilo ozbiljnih najava atentata na Slobodana Miloševića.
Takve informacije stizalc su prvo od stranih obaveštaj-
nih službi. Najprc iz KGB-a SSSK-a. A potom od sarad-
nika SDBJ i tajne policije Srbije ubačenih u emigrantske
redovc u Svajcarskoj i Belgiji. Siptari su, naime, planirali
da napadnu Milošovića i u Beogradu. Kod Prokuplja je
čak pronađen i jedan savremeni snajper, kakav se u SFRJ
nije koristio, što je za SDB Srbije bio znak više da se Šip-
tari pripremaju za nešto ozbiljno.
Dragan Mitrović je penzionisan u pedeset i prvoj go-
dini života. Na rnesto Mitrovića je 1990. godine došao is-
kusni političar, borac za srpstvo sa juga republike i neis-
kusni policajac, tek oporavljen od teškc bolesti - Zoran
Janaćković. Bio je to izbor Slobodana Miloševića i Rad-
mila Bogdanovića kome se žurilo da uzme policiju u
svoje ruke.

36
 T A JN I A G E N T K A O D IP L O M A T A

Zoran Janaćković je rođen početkom pedesetih godi-

na u Loskovcu. Završio je Fakultet političkih nauka, ali
jc rano ušao u politiku jcr je kao omladinski aktivista u
rodnom mestu bio predsednik Socijahstičkog saveza
mnladine. Početkom osamdesetih je radio kao sekretar
IJstavnog suda Srbije i kao šef južnomoravskog regiona
SKJ. Služba državne bezbednosti postala mu je bliska
kada ju je u paketu s Radmiloin Bogdanovićem preuzeo
početkom devedesetih. Tada je u jedinstvenoj srpskoj
lajnoj službi radilo oko hiljadu i po Ijudi. Neiskusnom
policajcu pomagao je Jovica Stanišić, koji ga je posle sa-
mo nekoliko meseci prebacio u Ministarstvo spoljnih
poslova, za šefa diplomatske tajne službe. U SMIP-u je
Jauaćković kratko vreme bio šef obaveštajne Službe za
informacije i dokumentaciju i istovremeno i generalni
sekretar. Pojedinci su ga optuživali da je ministarstvo
spoljnih poslova očislio od nesrpskih kadrova. Pet godi-
na potom imenovan je za prvog jugoslovenskog amba-
sadora u tek oformljcnoj BJRM. Kada mu se 1998. godine
ime našlo na „crnoj listi” EU, deo makedonske javnosti
proglasio ga je nepoželjnom osobom zbog aktivnosti
nespojivih sa diplomatijom. Makedonci su ga čak javno
optužili i za kontraobaveštajne poslove i za srbofiliju.
Koliko je bio opterećen strahom od prisluškivanja i
tajnog praćenja ambasador Zoran Janaćković je naredio
da se gostima oduzimaju mobilni telefoni, stavljaju u fri-
žider i zaključavaju u podrum. Prošle godine Janaćković
je ogradio ambasadu šatorskim krilima da bi bio bezbeđ-
niji. Ta ograda je SRJ koštala 700 nemačkih maraka.
Kako se seća savetnik Zejnel Zejneli, ambasador Ja-
naćković je bio veliki kontrolor, ponašao se kao polica-
jac i kao ceremonijal majstor:
- U ambasadi SRJ u Skoplju vladala je atmosfera stra-
ha, jer je Janaćković glasno pretio da će neposlušnima
napisati negativnu karakteristiku i vratiti ih pre vreme-
na u Beograd. Šesnaest službenika je za nepune četiri go-
dine proterao za Beograd, Ja se te pretnje nisam bojao,

37
niti sam strepeo od njegovih izliva besa i širenja straha.
Ambasador je imao obićaj da u fioci službenog stola u
kabinetu drži pištolj. Iako mu u Makedoniji niko lično
nije pretio, Janaćković je stalno proglašavao vanredno
stanje. Ambasadu je obezbeđivalo desetak policajaca, a
sam ambasador je sa sobom prilikom izlaska u grad vo-
dio dvojicu telohranitelja.
Niko od radnika ambasade nije smeo da izlazi u grad
bez znanja ambasadora. Posle izlaska svako od nas je
morao da piše izjave gde je bio, sa kim se susretao, šta je
kupovao. Pisale su se i izjave sa kim kontaktiramo ne sa-
mo u Skoplju već i u Beogradu. Naša kontrola je bila pot-
puna. Ambasada SRJ u Skoplju je na Janaćkovićev način
kontrole pretvorena faktički u policijsku stanicu - za-
ključuje Zejnel Zejneli.
- Zbog proevropske orijentacije Makedonije državna
agencija Tanjug nije bila dosta dugo na ceni u Skoplju.
Da bih plasirao jugoslovcnske informacije koristio sam
Medija centar iz Prištine, koje su makedonski mediji ra-
do objavljivali. Međutim, ambasador Janaćković je ot-
krio da ja nešto radim na svoju ruku i zabranio mi je da
kontaktiram sa kolegama iz Medija centra u Prištini:
„Njihove informacije su vrhunska državna tajna i mogu
lako da padnu u ruke neprijatelja!”
Zato je ambasador Zoran Janaćković stavove SRJ o
krizi na Kosmetu, o bombardovanju SRJ, o inicijativama
našeg državnog vrha sopštavao makedonskim medijima
tako što je davao intervjue za beogradsku „Politiku” ili
RTS. Bio je zadovoljan što makedonskim novinarima da-
je ono što su već i sami rnogli da pročitaju. Govorio je:
„Neka, neka oni vide!”
- Srpsku Novu godinu 1997. godine proslavili smo po
ambasadorovoj volji u jednoj skopskoj kafani. Svi za-
posleni su morali da dođu na veselje i svako od nas je
morao da plati troškove jela, pića i muzike. Svirale su se
i pevale srpske narodne pesme. Ambasador Zoran Janać-
ković je često mobilnim telefonom zvao Beograd da bi se
informisao o rezultatima predsedničkih izbora na koji-
ma je pobedio Milan Milutinović. Usred kafane amba-

38
sadoru je zazvonio telefon. Poziv iz Beograda. Vladala je
mrtva tišina, niko nije smeo da zucne dok on priča. Slu-
šali smo kako oduševljen lepim vestima govori:
- Zdravo Milane, evo baš se peva tvoja pesma „Moj
Milane...” čestitam na pobedi!
Primakao je telefon pevaču, a ovaj je zbunjen počeo
sam da peva.
Tek sutradan sam shvatio da je to bila ambasadorova
nameštaljka, jer dok smo mi slavili srpsku Novu godinu
u Beogradu je bila gužva zbog izbora i Milan Milutinović
sigurno nije imao vremena da lično zove u neku skopsku
kafanu i traži Zorana Janaćkovića. Ambasador je naručio
od nekog da ga u to vreme zove da bi nas činovnike am-
basade impresionirao. Tim trikom se Janaćković često
služio u Skoplju - napisao je Zejnel Zejneli u rukopisu
knjige kojoj je dao naslov „Ambasador”.
Međutim, dolazak nove vlasti i novog predsednika
SRJ bacio je u nespokoj bivšeg šefa srpske tajne policije,
načelnika diplomatske obaveštajne službe SRJ i amba-
sadora u Makedoniji. To je posebno bilo izraženo u zimu
2001. godine, u vreme Samita lidera balkanskih država
u Skoplju, kada dr Vojislav Koštunica nije hteo da vidi
ambasadora:
- Obaranje Miloševićevog režima u Beogradu saseklo
je ambasadora Zorana Janaćkovića. Shvatio je da mu se
bliži kraj diplomatske i političke karijere, pa se trudio da
se približi novom predsedniku dr Vojislavu Kooštunici.
Naime, očekivao je da će novi predsednik SRJ posetiti
ambasadu Jugoslavije prilikom svog boravka na Samitu
država jugoistične Evrope u Skoplju. Kupio je najskuplji
viski. Nama službenicima je naredio da pokosimo travu
i pokupimo lišće u dvorištu. Ja sam morao da napišem
Platformu za doček predsednika Jugoslavije. Kada je vi-
deo da Koštunica ne dolazi, Janaćković je uzeo „merce-
des” i vozača i čekao da bude sam pozvan na Samit. Nje-
govo odsustvo u hotelu „Aleksandar palas” bilo je jako
primetno. To je bila jasna poruka da Janaćković mora da
napusti Makedoniju. To je i uradio rekavši nam: ,,Ja sam

39
konačno dobio rešenje za godišnji odmor, koji nisam go-
dinama koristio. Moju dužnost će preuzeti moj za-
menik!“
Niko ga ništa nije pitao. Okrenuo se i otišao, nadam
se, zauvek, iz naše diplomatije - pričao mi je nedavno u
Beogradu savetnik za štampu i kulturu Zejnel Zejneli.

LEDENI NAČELNIK

0 Jovici Stanišiću, naćelniku u SDB Srbije koji je svo-

jevremeno u kabinetu dr Obrena Đorđevića planiran da
postane šef srpske tajne policije, od 1991. godine malo
se znalo u javnosti. Prvi put se predstavio javnosti pri-
likom proslave Dana bezbednosti 13. maja 1995. godine,
kada je delegacija MUP-a Srbije, u kojoj je bio i Stanišić
posetila Slobodana Miloševića, predsednika Srbije, a po-
tom i grob najpoznatijeg srpskog policajca Aleksandra
Rankovića u Aleji velikana. Time su čelnici MUP-a Sr-
bije, izgleda, hteli da posle trideset godina rehabilituju
Aleksandra Rankovića, nekadašnju žrtvu Titove politi-
čke klike i jugoslovenske policije.
Posle uspešne misije u Bosni, i značajnih političkih
poena, koje je ovom akcijom Stanišić doneo Miloševiću,
u domaćoj i svetskoj javnosti, predsednik Srbije je pri-
mio načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Sr-
bije. Tom prilikom je Jovica Stanišić podneo iscrpni iz-
veštaj o misiji oslobađanja „plavih šlemova”. Ova akcija
je dala za pravo analitičarima srpskih zbivanja na Bal-
kanu da zaključe kako je Jovica Stanišić uspostavio zva-
nične kontakte između Slobodana Miloševića i Radova-
na Karadžića, ne bi li opet zajedno nastupili na politič-
koj sceni. Svetski lideri su pozdravili Miloševićev gest.
Francuska ga je i okarakterisala kao lični uspeh predsed-
nika Slobodana Miloševića. Bio je to, međutim, i lični
uspeh Jovice Stanišića.
Jovica Stanišić je prilikom reorganizacije MUP-a Sr-
bije, 1991. godine, tajnu policiju, koja se zvala Služba
državne bezbednosti - SDB preimenovao u Resor drža-

40
vno bezbednosti - RDB. Time
|e hteo da se oslobodi zao-
stavštine SDB koja je funkcio-
nisala isključivo kao politi-
čka policija, a da afirmiše
RDB kao službu za borbu pro-
tiv terorista i naoružanih dr-
žavnih neprijatelja Srbije. U
njemu je 1995. radilo oko dve
stotine inspektora, koji pokri-
vaju ne samo Srbiju već i Ju-
goslaviju, Balkan, Evropu i Jovica Stanišić
svet. Stanišićevi najbliži sa-
radnici su Dragiša Ristivojević, bivši v.d. načelnik tajne
službe SFRJ, i reaktivirani penzioner SSUP-a, zatim kao
zamenik Mile Tepavčević, iskusni policajac iz Srbije i
stručnjak za pravna pitanja u policiji, Branislav Nešić,
specijalac, aktivni karate majstor, nezvanično telohrani-
teij načelnika tajne policije Srbije, Vlada Dragićević,
stručnjak za elektroniku i strane jezike, Mile Gajić i Mi-
lan Filipović-Fića, organizatori specijalnih akcija. U vr-
hu SDB MUP Srbije radila su i dva policajca hrvatskog
porekla. Zlatko Radnić, koji je već više od deset godina
u srpskoj tajnoj policiji, načelnik je Uprave za obezbe-
đenje, a njegov otac, general Ceda Radnić, svojevremeno
je bio načelnik KOS-a JNA.
Drugi Hrvat u SDB Srbije je Franko Simatović, zvani
Frenki, zamenik načelnika Jovice Stanišića. Simatović je
više od petnaest godina radnik MUP Srbije. Nekada je
radio kao kontraobaveštajac po Amerikancima, a sada je
načelnik novootvorenog obaveštajnog odeljenja.
O državnoj bezbednosti na Kosmetu brinuo je jedan
Beograđanin, David Gajić. On je sa svojim inspektorima
uspeo da otkrije organizatore šiptarske ilegalne vojske i
paramilicije na Kosmetu. Zbog lošeg rada srpske tajne
policije, SDB SSUP SFRJ i političkog vrha Gajić je u zi-
mu 2000. optužio celo jugoslovensko rukovodstvo:
- Situacija na Kosovu i Metohiji u poslednjoj deceni-
ji, a posebno rasplet 1999. i u jesen 2000. godine kada je

41
južna srpska pokrajina ostavljena na milost i nemilost
međunarodnoj zajednici, postavili su pitanje rada Slu-
žbe državne bezbednosti Srbije i njene uloge u svemu
tome. Jer, krajem osamdesetih i početkorn devedesetih
godina, na osnovu ustavnih amandmana i odluke Vlade
Srbije, SDB Srbije je preuzela rukovođenje poslovima
dotadašnjeg SDB Kosova i Metohije. Zadaci SDB Srbije
bili su ustavno determinisani kao borba protiv narasta-
jućeg terorizma albanskih ekstremista i svih oblika naj-
težih krivičnih dela čiji je osnovni cilj bio stvaranje hao-
sa i pripremanje atmosfere građanske nesigurnosti iz če-
ga, kao što se ispostavilo, neminovno proizilazi skoro
sveopšti otpor srpskim vlastima, za šta su $e Albanci ge-
neracijski pripremali na svim nivoima svog stvarno ne-
zavisnog školstva.
SDB Srbije, rukovođena realnim bezbednosnim pro-
cenama o neminovnosti eskalacije terorizma na Kosovu,
preduzela je niz organizacionih, tehničkih i kadrovskih
mera koje su doprinele njenoj osposobljenosti za borbu
protiv svih oblika terorizma.
Ubrzo je najviše državno rukovodstvo počelo da do-
bija redovne, celovite i blagovremene infortnacije o obu-
ci albanskih terorističkih grupa u Albanijii, o kanalima
za ilegalno ubacivanje terorista, o naoružavanju, vojnoj
opremi iz Albanije, otkrivanju lokacija štabova i jedini-
ca, grupama terorista, delovanju ilegalnih organizacija u
urbanim sredinama, ali i o stratištima, masovnim grob-
nicama i zverstvima, otetim licima, logorima i zatvori-
ma, ulozi Republike Albanije u pružanju svih mogućih
oblika podrške kosovskom terorizmu, uključivanju stra-
nih plaćenika u terorističke jedinice, o vezama kosov-
skih vođa sa islamskim i pojedinim zapadnim zemljama.
U periodu januar-oktobar 1998. godine RDB je naj-
višim državnim organima SR Jugoslavije i Republike
Srbije dostavila oko 100 informacija u dnevnim edicija-
ma i 300 tematskih informacija, a do oktobra oko 800
specijalnih informacija; 64% tih informacijai se odnosilo
isključivo na albanski terorizam - ostalo na idelatnost al-
banske ekstremne emigracije i tzv. stranog fiaktora.

42
 Informacije su posebno izveštavale da je u periodu od
januara do juna 1998. godine došlo do intenziviranja ak-
tivnosti terorističkih grupa na području Drenice, Po-
dujeva, Kline, Jablanice, Glođana, Dečana, Junika - čime
su stvoreni uslovi za uspostavljanje koridora za ilegalno
ubacivanje pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova
u zemlju, da je u periodu april-jul 1998. godine došlo do
povećanja snaga terorista na 20.000 naoružanih lica, da
se u privatnim centrima OVK u Albaniji i u zapadno-
evropskim zemljama nalazi i 400 pripadnika islamskih i
drugih međunarodnih teroristićkih organizacija, da su te
teorističke grupe u periodu januar-oktobar 1998. godine
izvele 1283 napada - 709 na pripadnike MUP Republike
Srbije i 574 na građane, da je pri tom ubijeno 239 lica -
99 policajaca i 140 građana, da je samo u tom periodu
oteto 251 lice i uglavnom likvidirano.
Da se sve šire i sinhronizovanije akcije terorista vrše
u cilju ovladavanja teritorijom i komunikacijama, da je
to samo prva faza u organizovanju oružane pobune na
celokupnom prostoru Kosova i Metohije. Međutim, nije
bilo koordiniranog nastupa vojne komande i državnih
rukovodilaca i glavnih koordinatora akcija na Kosovu i
Metohiji, kakav je bio, na primer, Nikola Šainović. To vr-
lo eksplicitno rečeno znači da je sudbina Kosova i Me-
tohije bila unapred određena - zaključio je iskusni oba-
veštajac David Gajić.
Jovica Stanišić je iz Bačke Palanke. Njegov otac Milan
Stanišić radio je u Socijalnom, kao šef odseka, a brat Ni-
kola mu je bio omladinski aktivista. Stanišići su kolo-
nisti iz Crne Gore. Doselili su se posle Prvog svetskog
rata na Kosovo, a potom preko Prokuplja, posle Drugog
svetskog rata u Bačku. Jovičina majka Radmila-Rada je
od Babovića sa Kosova. Jovica Stanišić je pedeseto godi-
šte, išao je u palanačku Gimnaziju, a potom je 1974. za-
vršio Fakultet političkih nauka u Beogradu. Ima ženu
Gordanu i, koliko znam, dvoje dece. Žena mu je radila u
Ministarstvu spoljnih poslova. Njegov veliki prijatelj je
Mihalj Kertes. Njihovi roditelji su se znali, Jovičin brat
Nikola je išao sa Kertesom u školu. Kako svedoči inspek-

43
Evgenij Primakov, šef ruske obaveštajne siužbe, kosnije mini-
star inostranih poslova i predsednik Vlade Ruske Federacije,
prilikom jednog od susreta sa Jovicom Stanišićem

Prof. dr Džon Dojč, bivši šef CIA sa Jovicom Stanišićem

prilikom posete SDB-u

44
tor Boža Spasić. upravo jc Kertes kao poverljiv čovek Jo-
vice Stanišića sprcčio razbijanje SDB Jugoslavije, ali ti-
me i pucanje u SDB Srbije.
Jovica Stanišić se u tajnoj policiji Srbije zaposlio po-
sle završenog i'akulteta. Radio je kao kontraobaveštajac u
sektoru Istok i postao specijalista za KGB u beogradskoj
upravi SDB. Kasnije jc u SDB Beograda radio u analitici,
kada jc prešao u tajnu službu Srbije. Bio je prvo operati-
vac kontraobaveštajnog sektora Zapad, a potom i po-
moćnik načelnika za Sektor kontraobaveštajne delatnos-
ti. Učestvovao je, na primer, u Nemačkoj na uspostavlja-
nju saradničkc mreže među cmigrantima. U akciji hva-
tanja Sančcza Ramireza, poznatijeg kao Karlos u beo-
gradskom hotelu „Ekscelzior” učestvovao je kao operati-
vac. Nekoliko godina je u državnoj bezbednosti bio po-
moćnik. Po odlasku Zorana Janaćkovića za šefa obaveš-
tajne službe Ministarstva spoljnih poslova Jugoslavije,
preuzeo jc rukovođenjc Resorom državne bezbednosti
MUP-a Srbije.
Slovio je kao sposoban, hitar i oštar načelnik. Poje-
dini opozicioni lideri su ga prozivali zbog krivičnog pro-
gona političkih neistomišljenika. „Naša Borba” je za Sta-
nišića pisala da je Miloševićeva meka ruka. List „Balkan
ekspres” ga je redovno prozivao zbog mnogih tajnih po-
slova, a list „Vreme” mu je pominjao ime u vezi afere oko
kidnapovanja Veljka Džakule, ubistva Radojice Nikčevi-
ća, novog hapšenja dr Vojislava Sešelja i srpskog minis-
tra Save Vlajkovića.
Jugoslovonska i srpska štampa je početkom devede-
setih godina Stanišića vezivala i za dovođenje Kapetana
Dragana iz Australije u Srbiju i Krajinu, za aktiviranje
Sime Dubajića, gcnerala Dušana Pekića, pa i Željka Raž-
natovića, za naoružavanje Srba u Bosni, za vođenje rata
preko generala Božidara Stevanovića u RV i PVO JNA,
kao i za držanje na vezi komunista i socijalista u Banja-
luci. Njemu se pripisuju i zasluge za razotkrivanje para-
vojske i paramilicije među šiptarskim nacionalistima na
Kosmetu. Zato ga domaći mediji i predstavlja kao čvrstu
ruku sistema u Srbiji.

45
 Hrvatska štampa je pak o Jovici Stanišiću pisala kao
o čoveku koji je sa Markom Nicovićem organizovao aten-
tat na Milana Kučana tokom 1993. godine. Na Palama se
verovalo da Stanišić preko tamošnjeg ministra policije
Miće Stanišića drži bosansku miliciju i tajnu službu,
dok se u Podogorici sumnjalo da je i Boško Bojović, na-
čelnik SDB Crne Gore bio čovek Jovice Stanišića.

ČUVARJ PREDSEDNIKA I SISTEMA

Poslednjih meseci 1995. njegovo ime se indirektno

vezivalo i za hvatanje ratnih zločinaca iz Bosne u Srbiji.
Neke od njih RDB uhvatio je u samoj Srbiji i izručio
Hagu, dok neke čuva iz političkih razloga. Strane oba-
veštajne službe, a posebno mediji kao što su „Tajm” i
„Gardijan” javno priznaju da je Stanišić toliko jak i opa-
san da može kao krunski svedok, jednog dana, možda u
Hagu, da „obori” i Slobodana Miloševića. Kako je tako
nešto nemoguće, jer bi time Jovica Stanišić likvidirao i
sebe, prvi srpski politički policajac poslednjih godina
aktivno je radio na jačanju i očuvanju Miloševićeve
vlasti.
Pojedinci su zato mislili da je Jovica Stanišić, sredi-
nom devedesetih bio prvi policajac u Srbiji, ali i u Jugo-
slaviji. Kao čovek koji sve zna o svakome ko pripada
političkom i privrednom vrhu Srbije, pa i njenom pod-
zemlju, Jovica Stanišić je bio opasniji za te ljude od Slo-
bodana Miloševića. Prvi politički policajac Srbije, kao
čovek od posebnog poverenja Slobodana Miloševića ,,vo-
dio” je i vojnu kontraobaveštajnu i obaveštajnu službu,
zatim tek oformljenu diplomatsku tajnu službu i „pokri-
vao” crnogorski SDB.
Smatran je najpouzdanijim čovekom Slobodana Mi-
loševića i da, verovatno, nijedan potez nije vukao bez
njegovog znanja. Uostalom, bio je okružen svojevrsnim
lobijem, bez kojeg, od dolaska Miloševića na vlast, ni-
jedan načelnik SDB-a nije hteo da radi. Taj lobi su sa-
činjavali: Milorad Vučelić, Radovan Pankov, Mihalj Ker-

46
tos i Brana Crnčević. Oni su sedeli u Kertesovom kabi-
netu i meditirali na razne teme, da bi se Brana Crnčević
(odini usuđivao da zove Miloševića sa nekim predlogom
i poruči da bi mu Jovica Stanišić detaljnije govorio o
tome.
Kada je 1997. Slobodan Milošević biran za predsed-
nika SRJ, Jovica Stanišić, njegova verna senka, je postao
njegov specijalni savetnik za bezbednost i drugi čovek u
Jugoslaviji. Ali ne za dugo. U jesen iste godine Jovica
Stanišić je iznenada smenjen sa mesta načelnika srpske
tajne policije. Tada se pročulo da se Stanišić otvoreno
suprotstavljao neustavnoj upotrebi policijske sile, pose-
bno na Kosmetu, gde su se MUP i RDB obračunavali sa
albanskim nacionalistima.
Američka štampa je početkom 1997. godine o Jovici
Stanišiću pisala kao o čoveku koji je jedan od stubova
vladavine Slobodana Miloševića. Načelnik RDB nije se
slagao sa dolaskom Vlajka Stojiljkovića za šefa republi-
čke policije, pa je Jovica Stanišić uspeo da uz saglasnost
Slobodana Miloševića izdvoji tajnu policiju iz sastava
MUP-a. Ukazom od 21. aprila 1997. godine, Milošević,
tada predsednik Srbije, stavlja RDB pod svoju kontrolu i
pod kontrolu Vlade Republike Srbije. Istog dana Stanišić
je zabranio ministru policije Vlajku Stojiljkoviću ulazak
u zgradu RDB na Banjici. Ta zabrana je trajala šest mese-
ci.
Stanišić je smenjen pod nejasnim okolnostima te iste
godine. Mislim da je Jovica Stanišić sam sebe smenio sa
mesta načelnika tajne policije, jer je, kao odličan oba-
veštajac znao da će mu se Vlajko Stojiljković sa Nikolom
Curčićem osvetiti, a i znao je šta će se narednih godina
dešavati sa Srbijom i nije hteo da izgubi glavu zbog toga.
A glavu je voleo više od predsednika. Sam Stanišić je
priJikom odlaska sa mesta prvog čoveka državne bezbed-
nosti nagovestio dolazak terora i slom ove službe.
Milan Milutinović, predsednik Srbije razrešio je duž-
nosti Jovicu Stanišića, načelnika Resora državne bez-
bednosti MUP Srbije, a na njegovo mesto imenovao ge-
nerala Radeta Markovića. Bila je to, kako je izjavio Ivica

47
 Dačić, portparol SPS na konferenciji za novinare, „redo-
vna kadrovska smena”, posle isteka mandata Jovici Sta-
nišiću. Milan Milutinović se posebno zahvalio na anga-
žovanosti Jovice Stanišića u poslovima bezbednosti, a
sam doskorašnji načelnik srpske tajne policije dao je iz-
javu u kojoj je rekao da je sedam godina radio u skladu
sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, i u interesu Slo-
bodana Miloševića, predsednika SRJ.
Ovako intonirana izjava doskorašnjeg prvog oba-
veštajca Srbije, ali i Jugoslavije, izazvala je u javnosti ra-
zne komentare, što je pokazalo da je smena Jovice Sta-
nišića, načelnika Resora državne bezbednosti u MUP-u
Srbije izazvala posebnu pažnju.
Kad je pao, Rade Marković je u istrazi više puta op-
tuživao svog tri godine mlađeg prethodnika Jovicu Sta-
nišića, smenjenog sa mesta načelnika RDB Srbije, dok je
za sebe tvrdio da je isključivo radio ,,u okviru službe”,
Ustava i zakona. Za Stanišića kaže da je zloupotreb-
ljavao službeni položaj.
- Stanišić je organizovao uvoz oružja, nafte, cigareta
koristeći neke ljude sa kriminalnom prošlošću - navod-
no je Marković govorio u istrazi. - Stanišić je organizo-
vao ljude koji su pratili konvoje sa švercovanom roborn,
na graničnim prelazima u saradnji sa Saveznom upra-
vnom carina i Mihaljem Kertesom. RDB je u Stanišićevo
vrcme otimao milione u stranoj valuti sa kojima je formi-
ran Fond za specijalne namene RDB-a, odnosno za izgra-
dnju tobože službenih objekata, privatnih kuća, apart-
mana na planinama i crnogorskom primorju.
On je naglasio da valja utvrditi poreklo imovine Jovi-
ce Stanišića i njegovih bliskih saradnika, pre svega Mila-
na Prodanića, bivšeg načelnika VIII uprave DB-a, i Mila-
na Tepavčcvića Tepe, Stanišićevog pomoćnika, koje je
Marković smenio čim je bio postavljen za šefa.
Marković je govoreći istražnom sudiji o zloupotreba-
ma u RDB-u naveo da se brod Jovice Stanišića nalazi u
luci Brodogradilišta Beograd, koje je 1990. godine svojim
penzionerima, zaposlenima i retkim poslovnim prijate-

48
Ijima ustupilo deo pored obale na kome je izgrađena ma-
rina Sekcije za moto-nautiku „Brodograditelj”, kako su
zvanično članovi sportskog društva nazvali svoju orga-
nizaciju.
Jovica Stanišić dao je nalog izvesnom generalu poli-
cije Gavri da raseli sve u okolini, što je u rekordnom ro-
ku i učinjeno. Državna bezbednost je potom sačinila
ugovor sa Đorđem Anteljem zvanim Đoka Gemaks, vlas-
nikom firme specijalizovane za gradnju vila i kuća poli-
cijske vrhuške, ekskluzivcem za dobijanje placeva na
Senjaku, Dedinju i Banovom brdu. Firma „Gemaks” je za
potrebe baze JSO postavila pontone, očistila rečno dno,
postavila šipove. Za učvršćivanje obale utrošeno je oko
250.000 tona gvožđa, izgrađena je ograda, dovezeni kon-
tejnere i instalirane komunikacije. Ispostavilo se da pri-
stanište baze JSO nije dovoljno bezbedno za „Dženi
Brendon”, brod Jovice Stanišića kupljen u Engleskoj,
kako reče Rade Marković, novcem državne bezbeđnosti,
te je zbog sigurnosti premešten na vez sportskog društva
„Brodograditelj”, odnosno u marinu. Mihalj Kertes je tu
imao brod „Dunav” i gliser „Papilon”. Briga o brodovima
i čamcima DB-ovaca poverena je izvesnom Radivoju
Cicvariću, poverljivom čoveku DB-a i nekadašnjem ka-
petanu Jugoslovenskog rečnog brodarstva.
Pojedini jugoslovenski listovi su već licitirali da će
posle smene Radeta Markovića na njegovo mesto doći
Zoran Janaćković, bivši šef srpske tajne policije i potom
načelnik diplomatske obaveštajne službe, a danas amba-
sador SRJ u Makedoniji. Zaposleni u RDB MUP Srbije bi,
međutim, više voleli da se na mesto načelnika vrati Jo-
vica Stanišić, za kog tvrde da je pravi profesionalac.
Jovica Stanišić, doduše, nije do kraja izveo zamišljeni
projekat službe, ali je uradio dosta - depolitizovao je
RDB, nametnuo joj profesionalne kanone, doveo je na
zavidan nivo u stručnom i tehničkom smislu. U odnosu
na svet napravio je respektivnu službu i postavio grani-
cu za njenu unutrašnju upotrebu. Jovica Stanišić se taj-
no sastajao sa Ričardom Holbrukom i Žakom Klajnom.

49
 Doveo je Evgenija Primakova u Beograd da podrži Mi-
loševića. Otvorio je put ka stvaranju moderne policije
koja svoj rad zasniva na poštovanju Ustava i zakona. Jo-
vica Stanišić se, međutim, u vreme pada i hapšenja Ra-
deta Markovića nije oglašavao.

50
 IS P O V E S T
B O Ž ID A R A B O Ž E S P A S IĆ A

„Terorizam je njihovo zanimanje” i „Lasica koja go-

vori” su dve knjige čiji je autor tajni agent Božidar Spa-
sić jedan od retkih koji javno govori o svom radu u SIu-
žbi državne bezbednosti Jugoslavije. Rođen je 1949. go-
dine u Čačku. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u
Beogradu. Radio je u Privrednoj komori Jugoslavije, In-
stitutu za međunarodni radnički pokret, a od 1979. do
1993. godine u SDB Saveznog sekretarijata za unutrašnje
poslove. Sin je čuvenog dr Aleksandra Spasića, ratnog
obaveštajca Ozne i novinara iz Beograda.
U njegovoj porodici Udba je bila tradicija. Ime - Bo-
židar - dobio je po pokojnom stricu Božidaru Bokiju
Spasiću, čačanskom gimnazijalcu, koji je 1941. godine
formirao prve milicijske jedinice od pripadnika čačan-
skog partizanskog odreda. Novembra iste godine uhva-
tili su ga Nemci i ljotićevci i streljali stotinak metara od
kuće.
Božin pokojni otac Aleksandar je kao sedamnaestogo-
dišnji partizan stupio 1944. godine u redove Odeljenja
za zaštitu naroda, koje će kasnije prerasti u Upravu drža-
vne bezbednosti. Otac mu je ostao u službi do 1956. go-
dine. I Božin stric, Miki Spasić, radio je u Udbi, onoj ča-
čanskoj.
Božidara Spasića je u tajnu policiju januara 1979. go-
dine primio lično Anđelko Maslać, tada funkcioner SDB
SFRJ. Sredinom maja stigao je poziv. Glasonoša beše
Dobrila Dabić iz Saveznog sekretarijata za unutrašnje
poslove: - Vi, druže Spasiću, sutra da odete u Durmi-
torsku ulicu na lekarski pregled, a 1. juna u 8,30 časova,
da se javite u kancelariju Stanka Čolaka, načelnika Dru-

51
ge uprave Službe državne bezbeđnosti Saveznog SUP-a.
U hijerarhiji tajne policije imao je zvanje inspektora
najvišeg ranga iako je po godinama bio najmlađi pripad-
nik Službe sa tim činom. Tokom karijere dva puta su mu
uručena visoka državna ođlikovanja - tri puta specijal-
na, a šesnaest puta je nagrađivan u okviru same Službe.
Kao šcf specijalnog tima za borbu protiv ekstremne tero-
rističke organizacije izveo je 88 specijalnih akcija.
Saradnici su mu bili i najviđeniji ljudi iz beogradskog
podzemlja. Spasić je 1993. godine dobio otkaz u Službi i
tim povodom pokrenuo spor protiv MUP koji još nije za-
vršen, a u dugogodišnjoj karijeri dva puta je bio hapšen
zbog javnih nastupa. Danas je vlasnik detektivske agen-
cije SIA u Beogradu, a bavi se i publicističkim radom iz
oblasli tajnih službi.
Nedavno je podneo predlog predsedniku SRJ Voji-
slavu Koštunici o novom ustrojstvu, reorganizaciji i re-
definisanju SDB u Jugoslaviji.
Prema Spasićevom predlogu, nova SDB imala bi dve
službe: službu za zaštitu ustavnog poretka i državnu kri-
minalisUčku policiju. Republike bi, u okviru svojih ovla-
šćenja, formirale svoju obaveštajnu i kontraobaveštajmi
službu i uniformisanu policiju, čija će jedina funkcija bi-
ti da zaštiti građanc.
Zbog svog otvorenog i javnog govorenja o radu jugo-
slovenske i srpske tajne policije Spasić je kao penzioner
tajno i krivično gonjen od svojih bivših kolega. Upravo
nedavno, 7. februara 2001. godine, Trećc opštinsko ja-
vno tužilaštvo obustavilo je istragu protiv Božidara Spa-
sića koji je bio optužen da je u jednoj od TV emisija
„Studija B”, emitovanoj krajem 1999. godine, širio lažne
vesti.
Spasićev branilac Borivoje Borović rekao je novinari-
ma da Spasićeva izjava koju je dao učestvujući u emisiji
„Studija B”, novembra prošle godine, „nije uznemirila
javnost, nije postojao umišljaj i nije bilo ni jednog ele-
menta krivičnog dela”.
Naglašavajući da su i tužilac i sud odustali od glav-

52
uog svedoka optužbe generala Petra Gračanina, Spasić je
tu odluku pozdravio smatrajući da general nema šta da
dokazujc, jer je njegova odbrana „bila čista kao suza”.
- Ono što sam izjavio u emisiji „Studija B” bilo je je-
dno slobodno mišljenje nc bivšeg visokog funkcionera
SDB, nego autora nekoliko knjiga i stotine članaka - tvr-
đio je Boža Spasić.
Tužilaštvo je odustalo od daljeg krivičnog gonjenja
jer je našlo da u Spasićevom slučaju „nije bilo elemena-
ta krivičnog dela”.
- Imao sam rešenje o pritvoru koje je trajalo punih
400 dana, iako sam pušten na slobodu 15 dana posle pri-
vođenja. Sudija Branka Pejović oslobodila me je pritvo-
ra zbog zdravstvcnili problema, ali Treće tužilaštvo nije
htelo sve do sađa da mi ukine rešenje o pritvoru - rekao
je jednom prilikom Boža Spasie.
Bio je to drugi pokušaj tajne policije da kazni Boži-
dara Spasića. Prvi se dogodio sedam godina ranije, u vre-
me kada je Spasić hteo da slovenačkoni političkom ru-
kovodstvu dostavi tajna dokumenta o inkriminisanim
radnjama dr Janeza Drnovšeka i Janeza Janše. Jedan od
dokumenta je bio jugoslovenski pasoš koji je Janša kao
saradnik tajne policije koristio.
Posle dva pojavljivanja u emisiji „Crni biscri” TV Po-
litika, slovcnačka javnost, a posebno list „Mladina” zain-
teresovali su se za Spasićevu priču o Janezu Janši, dvo-
strukom agentu DB-a i nemačke BND. O tome je Spasić
„Mladini” dao poseban intervju, a jednom članu slove-
načkog parlamenta obećao da će mu doneti i Janšin dosi-
je iz SDB-a Jugoslavije. Najveći deo te dokumentacije
već mu je bio prosleđen, a prilikom hapšenja imao je kod
sebe Janšin pasoš pod tuđim imenom, dokaze da je pri-
mao proviziju od trgovine oružjem, kao i nekoliko foto-
grafija golog Janeza Drnovšeka i Milana Kučana, koji je
sa Igorom Bavčarom posećivao jednu javnu kuću u Be-
ču, čija je vlasnica bila ćerka jednog od vođa „zengista”.
Sve su mu to oduzeli i tako sprečili da slovenački parla-
ment otvori zvaničnu raspravu o svojim vodećim poli-
tičarima, ali nisu mogli da spreče komešanje javnog

53
mnjenja i buru koja se vrlo brzo nakon toga podigla u
javnosti, kako slovenačkoj i našoj, tako i u inostranstvu.
Srpska tajna policija je to odlučila da spreči 1993. go-
dine. Spasić je uhapšen na jugoslovensko-mađarskoj
granici 10. oktobra 1993. godine u 18.20 sati.
Kako su srpski tajni policajci uhapsili kolegu Božu
Spasića vidi se iz ovog njegovog sveđočenja:

HAPŠENJE NA DRŽAVNOJ MEĐI

,,Još stotinak metara i krug oko mene biće zatvoren.

Zaustavljam kola kraj puta.
Policijska pratnja u civilu, koja mi je za pctama već
kilometrima, prođo dalje drumom. Znam i ja, a i oni -
njihov posao je završen. Sada je red na ekipe koje me če-
kaju na samoj granici.
Sedim u kolima, zurim u ravnicu i čini mi se kao da
sam na kapiji nekog paralelnog sveta: dok Srbija vrvi od
špijuna i kriminalaca, SDB nema pametnijeg posla nego
da hapsi mene - svog kolegu.
Iz kućice izađe policajac u civilu.
- Parkirajte sa one strane i pođite za mnom - reče lju-
bazno i pokaza rukom mesto
određeno za pretres kola.
Uđosmo u kućicu preko
puta granične postaje. Unutra
seđi mrzovoljau, suvonjav, is-
crpljen, od napetosti poruž-
nco udbaš. Znam - poverljiv i
važan zadatak ispitivanja Bo-
židara Spasića, taze državnog
neprijatelja, zapao je njemu.
Stojim na sredini, a oko
mene, kao prsten, četvorica
policajaca. Peti je po strani,
izdaje naredbu:

54
 - Izvadite sve iz džepova!
Polako vadim ključeve, ne-
ku siću, pa koverat - beo, veli-
ki, nemačka proizvodnja. Uz-
dasi olakšanja i zadovoljstva
ispuniše sobu.
Brkati policajac bi najbrži.
Koverta se nađe u njegovim
rukama i on sa nestrpljenjem
poče da je otvara.
- Jao, vidi! Drnovšek golo-
guz! - oduševljeno reče potu-
rajući fotografiju pod nos ko-
legama. - Vidi Kučana! Zgo-
dna mu ova mala, a? I Bavčar
je tu... Ala se lepo zabavljaju,
mamicu im... Jedna od provokativnih
- Spasiću, izvadite još šta slika Janeza Janše
imate! - prepoznadoh glas vođe specijalaca. U sobi tajac.
Iz zadnjeg džepa pantalona vadim lažni pasoš Janeza
Janše, onaj koji je koristio u obaveštajnim akcijama.
- Gle, evo ga onaj fašista Janša - brka opet ne izdrža.
- Još, još vadite - komanduje glavni.
Dajem im kopiju jednog od Janšinih izveštaja tajnoj
službi za koju radi.
- Imate li još šta?!
- Nemam - lažem, a u čarapi mi četiri stotine nema-
čkih maraka. Nisam morao da ih krijem. Mogao sam le-
galno da ih iznesem iz zemlje. Ali, i meni je u toj igri
hapšenja trebalo malo zabave.
Vođa me lično pretresa, prepipava od glave do pete
moju garderobu. I čarape. Pare ostadoše kod mene.
Ostaviše jednog od policajaca da me čuva, a ostali
izađoše. A na vratima se, kao na pokretnoj traci, pojavi
onaj udbaš iz prve sobe. Strogo mi se obrati:
- Pišite izjavu. Počnite odmah!

55
 - Kakvu izjavu?
- Pa - gotovo se zbuui - izjavu gde ste pošli.
- Pošao sam da oborim slovenačko rukovodstvo!
Donesoše mi papir i golu minu od hemijske olovke.
Nikako da je namestim u ruci. Ma koliko se trudio da sa-
čuvam mir, dah mi oduzima ono prepoznatljivo, bolno
stezanje u grudima. Gutam nitroglicerin. Cekam da me
bol mine. I počinjem da pišem. Trudim se, ali nikako da
zadovoljim mrzovoljnog udbaša. Svaki čas ulazi i izlazi,
uzima mi papir, traži dodatne podatke. To traje. I traje.
Očigledno se sa nekim konsultuje.
Iznenada, u sobu proviri mlad policajac. Pogleda me,
pa začuđeno i iznenađeno reče:
- Ja vas poznajem! Vi ste mi dali stan, sećate li me se,
dolazio sam kod Kertesa?
Ne čekajući odgovor, zbunjen izađe napolje, a onaj
dosadni udbaš opet uđe. Ima novo dopunsko pitanje!
Vreme prolazi.
Oko dva sata posle ponoći uđe onaj maskirni što me
je pretresao:
- Spremite se, idete.
Ne kaže gde, a ni ja ga ne pitam. Napolju, ispred sa-
mog ulaza, parkiran policijski kombi sa rešetkama. Vo-
zač i jedan policajac čekaju polazak. Krenusmo. Mrak
pritisnuo ravnicu. Tmina se lepi na farove kombija, a ja
mislim - vode nas u subotički zatvor. Kad prođosmo Su-
boticu, kažem sebi - novosadski zatvor. Iza nas osta i
Novi Sad. Znači, idemo u Beograd. Gde li su mi rezer-
visali zatvorski smeštaj?
Oko tri sata posle ponoći stigosmo. Kombi stade is-
pred gornjeg ulaza zgrade MUP-a Srbije. Iz mraka se po-
javiše dva momka u civilu. Sprovedoše me do kancela-
rija koje gledaju na dvorište zgrade.
- Nemojte da pokušate da bežite!
Naslonih glavu na sto. I zadremah. Misli mi odlaze u
daljinu, zajedno sa kloparanjem prvih jutarnjih tramva-

56
ja. Kroz dremež koji me polako savladava slažem slike
dana, meseci i godina života pod krovom ove iste zgrade
u kojoj sam sada, u zoru 11. oktobra 1993. godine, tek
puki zatvorenik.
Krug se zatvara na adresi na kojoj je i započeo - Ulica
kneza Miloša broj 92.
Uhapšen sam pod optužbom da iznosim iz zemlje taj-
na dokumenta Službe državne bezbednosti Saveznog
SUP-a, a sa ciljem da diskreditujem Janeza Janšu i grupu
slovenačkih političara.
Čim sam uhapšen, počeo sam štrajk glađu jer mi je
bila uskraćena medicinska nega. Ja sam, naime, nekoliko
meseci pre toga preživeo infarkt i bez lekova ne mogu da
živim. Moje kolege iz SDB-a Srbije su to znale, ali za njih
su bila važna jedino naređenja koja su dobili. Iako sam
zvanično tada bio na bolovanju, istog dana kada sam
uhapšen dobio sam i otkaz. Potpuno nezakonito.
Naređenje za moje hapšenje izdali su Jovica Stanišić,
tadašnji načelnik SDB-a Srbije, i njegov pomoćnik Milan
Tepavčević, što znači da je direktiva za takav čin stigla
sa najvišeg mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

NEZAKONITI PRETRES

Istovremeno dok sam saslušavan u zatvoru, tri ekipe

SDB-a Srbije su, bez sudskog naloga za pretres, upale u
moj stan u Beogradu, kao i u stanove moje majke Zivke
i sestre Nade.
Mene je saslušavao Slaviša Mihailović, načelnik Pr-
vog odeljenja Prve uprave za kontraobaveštajnu aktiv-
nost SDB-a i MUP-a Srbije, dok su pretrese vršili Dragan
Stevović i njegovi inspektori.
Punih devet sati pretresali su naše stanove. Iz mog
doma uzeli su knjige, novine, službenu dokumentaciju,
privatna pisma, čak i dečje fotografije. Mojoj sestri Nadi,
tada novinarki „Revije 92”, odneli su njenu novinarsku
dokumentaciju, mnoge sudske spise o procesima o koji-

57
ma je pisala za svoje novine, knjige, fotografije. Od moje
majke uzeli su čak i Vojnu cnciklopediju, jer je na njoj
pisalo „državna tajna”. Da apsurd bude veći, autor te en-
ciklopedije bio je moj otac dr Aleksandar Spasić, nekada
i sam zaposlen u tajnoj policiji, posleratnoj Ozni. To je
bio jedini primerak knjige koji je naša porodica imala.
Sve te pokupljene stvari trebalo je da budu dokaz protiv
mene, dokaz da je sva ta dokumentacija praktično ukra-
dena iz SDB-a SSUP-a, u kojem sam radio u Odeljenju za
praćenje naše emigracije, naročito ustaške.
M o j p o s a o je b io d a p r i k u p l j a m in fo r m a c ije o a k tiv -
n o s tim a i p la n o v im a u s ta š a u z c m lji i s v e tu , k a o i d a tu
d e la tn o s t o n e m o g u ć a v a m p re sv e g a p ro p a g a n d n o -p s ih o -
Io š k im p r i t i s c i m a i a k c ija m a , o d n o s n o b e z u p o tr e b e s ile .
Im a o s a m u to m p o s lu o d r e š e n e ru k e , n a r o č ito u p e rio -
d u k a d a jc to o d e l j e n j e v o d i o S t a n k o Č o l a k . K o l i k o s a m
d o b ro ra d io sv o j p o s a o v id i se i p o to m c š to s a m z a d e s e -
ta k g o d in a p r o v e d e n ih u s lu ž b i d o b io d v a v is o k a o d lik o -
v a n j a i u j e d n o b i o n a j m l a đ i i n s p e k t o r k o j e g je o d l i k o v a -
lo t a d a š n j e P r e d s e d n i š t v o S F R J , 1 9 8 8 . g o d i n e .

To je istovremeno bila i godina raspada Jugoslavije, a

time i feđeralne policije i Službe državne bezbeđnosti.
Tadašnji načelnik SDB-a Zdravko Mustač, pre bekstva u
Zagreb, naredio je da se sva dokumenta koja su se ticala
Hrvatske i njene emigracije spale ili ubace u mašinu za
seckanjc papira.
Pokušao sam da deo te dragocene dokumentacije spa-
sem i sve što sam imao u svom, i isključivo svom, rad-
nom stoiu i arhivi odneo sam kući. To je i zvanično bila
moja službena arhiva i ništa što sam uzeo nije bilo iz tu-
đe kase ili državnih arhiva drugih odeljenja i službi.
Ali, samo hapšenje na jugoslovensko-mađarskoj gra-
nici nije bilo moja prva nevolja na poslu i zbog posla koji
sam radio onako kako sam radio i mislio da treba da se
radi.
P o č e l o je j o š 1 9 9 0 . g o d i n e k a d a je , p o s l e u b i s t v a u
b e o g ra d s k o m k a fić u „ N a n a ”, d o š lo d o s u đ e n ja n e k im ž e -
s to k im g ra d s k im m o m c i m a , a li i t a d a š n je m in s p e k to r u
G ra d s k o g S U P -a M iro s la v u B iž ić u . T i m o m c i su o k riv -

58
ljcni da su usmrtili bokscra Andriju Lakonića, a da je Bi-
žić jednom od njih, nekoni Vukoviću, ponrogao da pobe-
gne u inostranstvo. Tada je prvi put javno rečeno da su
SDB Saveznog SUP-a i Gradski SUP Beograda angažo-
vali, preko inspektora Bižića, moinke iz pođzemija za
poslove u inostranstvu. Pozvan sam na to suđenje kao
svcdok, jcr je konačan angažman išao preko mene.
Ovaj proces inscenirao je tadašnji ministar srpske po-
licije Radmilo Bogdanović, koji je želeo da se obračuna
sa saveznim DB-om, a i sa nekim ljudima iz MUP-a Sr-
bije i beogradskog SUP-a koji su radili za fcderalnu poli-
ciju, mimoilazeći MUP Srbije. U tom procesu ja sam jcd-
nostavno žrtvovan, zajedno sa Bižićem.
Bio sam krajnje rovoltiran zbog onoga što sc dešavalo.
Zaboravljen je i degradiran vrlo uspešan rad brojnih age-
nata i operativaca, rad kojcm su stranc obaveštajnc slu-
žbe davale najviše ocene, rad koji je za jedini cilj imao
zaštitu zemlje i njenih interesa.
Progovoriti ili ne progovoriti o svemu tome, a pre sve-
ga o sebi i sopstvenom radu?

JOVICA STANIŠIĆ JE LJUT

B l i s k i p r i j a t e l j , in o j n e k a d a š n j i n a č e l n i k S t a n k o C o -
la k , n a m o j u d i l e m u o d g o v o r i o m i je j e d n o m s v o j o m p r i-
č o m iz 1 9 8 8 . g o d i n c . B o r a v i o je t a d a u c e n t r a l i f r a n c u s k c
o b a v e š ta jn e s lu ž b e M I 5 . F r a n c u s k c k o le g e s u m u to m
p rilik o m re k le d a s u z a d o v o ljn i š to se p r e s ta lo s a u b is tv i-
m a ju g o s lo v e n s k ih e m ig ra n a ta i d a su z a d iv lje n i m e to -
d a m a i e fc k tim a k o n tra p ro p a g a n d n ih i p s ih o lo š k ih a k ci-
ja n a š e t a j n e p o l i c i j e p r e m a e m i g r a c i j i . B i l i s u u b e đ e n i
d a n a tim p o s lo v im a r a d e č ita v i timovi e k s p e r a ta z a p s i-
h o lo š k o -p ro p a g a n đ n i ra t. Č o la k je z a d o v o ljn o p rim a o
p o h v a l e , a u s e b i je m i s l i o - i t o m i je r e k a o - k ad a bi
F r a n c u z i z n a li d a s v e to p e tlja , p r ip r e m a i iz v o d i s a m o
je d a n č o v e k - S p a s ić , n e b i m u v e ro v a li!

Posle tog susreta sa Stankom Colakom, više nisam

imao dilemu: moj narod treba i mora da zna šta sam ra-

59
dio, zašto i kako. I zašto ispaštam, zajedno sa mnogim
kolegama, zbog svog rada. Savezna služba državne bez-
bednosti časno je radila svoj posao i to ne sme i ne treba
da bude tajna.

Promocija knjige „Lasica koja govori":

autor Boža Spasić i glumac Petar Kialj
Progovorio sam, prvi put uživo, u emisiji „Crni bise-
ri” TV Politika. Usledila je ubrzo još jedna emisija, pa in-
tervju u „Dugi”. Istog dana kada se taj broj „Duge” našao
na kioscima, uveče oko devet, zvao me je na kuću Mihalj
Kertes. Počoo je da mi prebacujc zašto sam dao taj inter-
vju, zašto se pojavljujem na televiziji, pitao me znam li
koliko se Jovica Stanišić ljuti zbog toga, a taman je za
mene pripremio visoki položaj u MUP-u Srbije.
Ne pamtim da sam u životu osećao veći bes i ljutnju.
Rekao sam Kertesu da me to o čemu govori uopšte ne za-
nima i da ja znam šta mi valja činiti. To je ujedno bio i
moj poslednji direktni i lični kontakt sa Mihaljom Ker-
tesom.
Posle pomenutog intervjua u „Dugi” usledili su i
mnogi drugi. Uzbudila se ne samo jugoslovenska, hrvat-
ska i slovenačka javnost već ponajviše SDB Srbije. Po

60
naređenju Jovice Stanišića rnoje kolege su počele da me
prate i prisluškuju. Znali su za svaki moj korak, za moju
nameru da raskrinkam Janeza Janšu, za moja putovanja
u Ljubljanu i za sastanke sa parlamentarcem iz Sloveni-
je kojom su moji dokumenti bili potrebni da ih prezenti-
ra u slovenačkoj Skupštini. Znali su i to da mi „Mladi-
na” intervju koji sam im dao nije platila parama, već
lekovima. I kada su procenili da ću zaista oboriti Janeza
Janšu i napraviti međunarodni skandal vezan za trgov-
inu oru-žjem preko Slovenije, odlučili su da me uhapse.
Okrivljen sam za posedovanje i otkrivanje državne
tajne. Sudija kod kojeg su me, nakon četiri dana pritvo-
ra, sproveli, na tu kvalifikaciju se samo nasmejao. Do su-
đenja nikada nije došlo.

ISPOVEST OPERATIVCA SDB

Jovica Đorđević, inspektor tajne policije, star 44 go-

dine, dobio je 31. maja 1990. godine rešenje o otkazu sa
potpisom Jovice Stanišića. Tako je ovaj policajac posle
šesnaest godina operativnog rada u SDB-u Srbije, Centar
u Leskovcu, ostao s porodicom bez hleba. Zaposlio se u
fabrici DIN u Nišu kao šef obezbeđenja, odakle ga je
smenio dr Zoran Aranđelović, funkcioner SPS i tada ge-
neralni direktor. Počotkom 2001. Đorđević je u DIN-u
bio referent odbrane. I tada je progovorio u javnosti i o
Radetu Markoviću, ali i o greškama Jovice Stanišića:
- Od avgusta 1990. godine, kada su u sve centre Dr-
žavne bezbednosti u Srbiji stigle pristupnice SPS, kako
bi ih potpisali svi zaposleni, DB je postala politička poli-
cija u službi jedne partije, jedne političke oligarhije i jed-
nog bračnog para. Njen predmet interesovanja postale su
opozicione stranke i pojedinci koji su počeli da se treti-
raju kao ekstremisti, unutrašnji neprijatelji i opasnost po
državu i narod. Uspostavljena je velika bliskost između
tajne službe i SPS na svim nivoima, od opštinskih do
Glavnog odbora SPS. Služba je postala servis vladajuće
oligarhije, kojoj je dostavljala značajne podatke o politič-
kim protivnicima, kako bi SPS adekvatno i na vreme

61
ometala rad i izazivala podole u opozicionim strankama.
Resor DB je itekako uticao na te podele preko svojih
ljudi koji su infiltrirani u tim strankama. Smetalo mi je
to jer pripadnost nekoj stranci ne može biti neprijatelj-
ska aktivnost. Potpisao sam pristupnicu SPS, mada nika-
da nisam uzeo njenu člansku kartu, kao ni skoro 20 od-
sto drugih kolega.
Mnogi političari su bili pod tretmanom službe. Ipak,
pogrešna je predstava u javnosti da u DB postoji veliki
broj dosijca neprijateljski orijentisanih građana. U jed-
nom velikom gradu njih ima samo nekoliko stotina i oni
se razlikuju po stepenu društvene opasnosti, tako da se
formiraju od istraživačke faze, u kojoj se dolazi do indi-
cija, do trećeg stepena, koji rezultira prekršajnim i kri-
vičnim progonom. Služba jc prilikom prisluškivanja i
praćenja građana, uglavnom, poštovala proceduru, ali je
bilo i zloupotreba.
Kao školovani opcrativac, jer je posle Više kriminali-
stičke škole završio i Fakultet bozbednosti i društvene
samozaštite u Skoplju, Đorđević je kao operativac u cen-
tru SDB-a u Leskovcu više mescci ostvarivao, reče jed-
nom prilikom, ,,loš učinak u lovu na unutrašnje nepri-
jatelje”, uglavnom ncistomišljenike režima i članove i
simpatizere opozicije. Ali se zato trudio da postavi pita-
nje zakonitosti rada RDB MUP Srbije:
- januara 1996. godine tražio sam da Jovica Stanišić,
načclnik Resora DB formira komisiju koja bi ispitala da
li služba postupa u skladu sa zakonom ili je postala par-
tijska. Nezakonito, nelogično i apsurdno bilo i zauzima-
nje Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova od strane
MUP Srbije. Republičkim policijskim operativcima koji
su u tome učestvovali prećeno je otkazima ukoliko ne
obave posao, a na njihova pitanja o tome zašto se to čini
nije odgovarano. Neki od pripadnika RDB MUP Srbije
koji su učestvovali u zauzimanju zgrade SMUP, a kasni-
je u nasilnom isterivanju pripadnika SMUP, odmah na-
kon ovih akcija dali su otkaz.
Nas 24 operativaca iz većine centara DB u Srbiji ču-

62
vali smo zgradu od specijalnih jedinica SMUP za koju se
pretpostavljalo da može prepadom da je povrati. Bili
smo naoružani heklerima i bojevom municijom. Kada
sam pitao Ljubu Ristića, šefa štaba za čuvanje zgrade
SMUP, koji je potom bio načelnik Centra DB u Nišu, šta
će biti ako krenu, on mi je odgovorio: „Moraš da sačuvaš
zgradu. Da li oružjcm ili bez njega, to je tvoj problcm!”
Mihalj Kertes, tada v.d. ministra savezne policije je bio
jedini korne smo mi operativci mogli da dozvolimo ulaz
u zgradu u Kneza Miloša 99 bez provere.
Sličan nemar i nezakonitost u radu srpske tajne poli-
cije devedesetih godina Đorđević je otkrio lično i na Kos-
metu. Jovica Đorđević je kao operativac od karijere
1994/95. godine bio angažovan na Kosovu, u Centru
SDB u Uroševcu. Posle toga napisao je temeljnu analizu,
skrećući pažnju na narastanje albanskog ekstremizma i
njegovo povezivanje sa muslimanskim ekstremistima u
Bosni i Sandžaku. Naveo je i kuće u kojima se musli-
manski ekstremisti sastaju u Rožajama. Međutim, Sta-
nimir Stojmenović, njegov tadašnji šef, koji je i sam kas-
nije smenjen, nije se složio sa tom analizom:
- Ja sam, na primer, imao 16 relevantnih informacija,
koje su ukazivale na pripremu diverzantsko-terorističkih
akcija albanskih ekstremista na Kosovu i Metohiji. Pre-
ma njima, tada se u okviru Demokratskog saveza Kosova
formirao Nacionalni front Kosova, u okviru kojeg je na-
stala OVK. Takođe, OVK je tada napravila „crnu knjigu”
sa spiskom za likvidaciju viđenih Srba i Albanaca lojal-
nih srpskom režimu. Napisao sam i kritičku analizu si-
tuacije na Kosovu i propuste u radu DB. Mada je naša
obaveza da ovakve informacije prosledimo Ministarstvu
unutrašnjih poslova i državnom vrhu, one nisu stigle do
njih uz obrazloženje da „treba sačekati njihovu potvrdu
od DB Kosova”.
Kasnije sam saznao da to nije bilo poželjno zbog broja
poslanika koje je SPS dobijala na Kosovu. One nisu sti-
gle ni do Stanišića, koji je informaćije dobijao samo od
načelnika centara DB i nikada se nije sastao sa operativ-
cima sa terena, kako bi iz prve ruke čuo istinu. Jovica

63
Stanišić i Rade Marković odavno su morali biti lišeni
slobođe, pored ostalog i zbog svega što se desilo na Koso-
vu, ili nedavno na jugu Srbije.
Kosovo za Srbiju i SRJ je za sada, na žalost, izgublje-
na teritorija i može da se vrati samo ratom širih razmera
na Balkanu. Budući srpski i jugoslovenski problem biće
i situacija u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, koji su, kao
i Kosovo, posledica nakaradne politike bračnog para Mi-
lošević i njihovih partija. Izjave pojedinih funkcionera
da su ih iznenadili napadi terorista u Pčinjskom okrugu,
koji su već formirali ilegalne organizacije, štabove i bol-
nice, jesu i neprofesionalne i nelogične i apsurdne, kada
se zna da u zemlji još funkcionišu civilne i vojne obave-
štajne i kontraobaveštajne službe, koje su dužne da pre-
ventivno deluju i preduprede aktivnosti protiv SRJ. Ve-
rujem da su ove službe unapred znale za takve aktivno-
sti, ali da je reč o opstrukciji sa političkom pozadinom.
Ako odgovorni Ijudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova
nisu znali da treba da odu sa funkcije, jer ne znaju po-
sao, a ako su znali, a nisu ništa preduzeli, opet treba da
odu, ali zbog opstrukcije i izdaje.
Od Radomira Markovića, šefa Resora državne bez-
bednosti MUP Srbije biio je apsurdno tražiti ostavku, jer
je u službi institucija ostavke nepoznata. Uveren sam da
i njegov prethodnik Jovica Stanišić treba da bude lišen
slobode zbog propusta u radu RDB MUP Srbije - tvrdi
bivši inspektor Jovica Đorđević.

64
 H R V A T U SR P S K O J
T A JN O J PO LIC IJI

Franko Simatović, poznatiji kao Frenki je Hrvat crno-

gorskog porekla sa najdužim stažom u srpskoj tajnoj po-
liciji od 25 godina. Nekada je radio u Beogradskoj upravi
SDB kao kontraobaveštajac zadužen za zapadne agentu-
re. Bio je ekspert za CIA i BND. Kada se SFRJ i SDB Ju-
goslavije raspala, a Jovica Stanišić postao prvi čovek srp-
ske tajne policije, Frenki jo imenovan za njegovog zame-
nika 1993. godine.
Rođen je 1954. godine u Beogradu, gde je završio Vi-
šu školu unutrašnjih poslova u Zemunu i pohađao Fa-
kultet za ONO i DSZ. Zagrebačka „Arena” je pisala o nje-
mu kao o bliskom saradniku Željka Ražnatovića, Milana
Martića i Kapetana Dragana. Tačnije kao o osnivaču i or-
ganizatoru srpskih paramilicijskih snaga i komandantu
Specijalne jedinice MUP Srbije.
Franko Simatović u Beogradu, u marini RDB Srbije
ima gliser presretač „Formula” neobične snage i potro-
šnje: 300 konjskih snaga i 150 litara na sat, s tim što mu
radnici Brodogradilišta ,,na crno” trenutno prave brod
„Orao” pod nadzorom Radivoja Cicvarića, koji takođe u
marini ima poveći brod „Saksona”.
Otac Frenkija Simatovića, Pero Simatović je kao vojni
i jugoslovenski kadar iz Beograda sa prvom ženom imao
dvoje dece - sina Franka i ćerku Dubravku, udatu Hor-
vat, koja živi u Rijeci. Simatovići danas žive u Beogradu,
otac u Njegoševoj, a sin Frenki na Senjaku.
Kako je nedavno pisala zagrebačka „Arena”, Simato-
vići su Dubrovčani, jer je Frenkijev otac Pero rođen u žu-
pi dubrovačkoj 1921. godine. I njegov otac Baro, Frenki-

65
jev deda, je Dubrovčanin i Hrvat. A Perina majka, a Fren-
kijeva baba Ivanjica je paštrovićka Crnogorka iz Petrov-
ca na moru. Pored Pere njih dvoje Baro i Ivanjica imali
su i sina Vladu.
Frenkijev otac je u Dubrovniku završio Učiteljski fa-
kultet, a u to vreme bio i poznati plivač i vaterpolista. U
proleće 1941. godine Pero Simatović je otišao u domo-
brane, jer je bio prohrvatski nastrojen. A njegov brat Vla-
do Simatović, prosrpski orijentisan, otišao je u četnike.
Obojica su kraj rata dočekali u partizanskim uniforma-
ma.
U Austriji je kao domobran Pero Simatović završio
Vojnu akademiju i 1943. se vraća u Zagreb. Tu se iste go-
dine oženio sa Frenikijevom majkom, jednom lepom cu-
rom iz Bjelovara iz porodice Vinter. Oboje prelaze kra-
jem rata u Beograd u kome su rođeni i Franko i Dubrav-
ka. Kao deca redovno su odlazili kod bake u Dubrovnik,
ali kasnije, kada su odrasli to nisu činili ni Frenki, ni
sestra Dubravka.
U međuvremenu je njihov otac Pero postao poznat u
Beogradu kao osnivač Vaterpolo kluba „Partizan”. Kada
je, međutim, Frenkijev otac šezdesetih otišao na Sinaj,
kao oficir OUN, žena ga je napustila i decu odvela u Bje-
lovar. Tek krajem šezdesetih Franko Simatović iz Bjelo-
vara opet dolazi u Beograd na studije. Tada se i njegov
otac Pero drugi put oženio i takođe, iz Egipta, vratio u
Beograd.
Baba Ivanjica Simatović, Crnogorka iz Paštrovića, ka-
ko je za sebe govorila, okupila ih je oko sebe poslednji
put 1983. kada je u Dubrovniku obavljena ostavinska
rasprava oko porodične imovine. Unuk Frenki i unuka
Dubravka su proglašeni njenim direktnim naslednicima.
Od tada, pa sve dok se Frenki nije pojavio u jednoj emi-
siji CNN 1995. godine kao navodni arkanovac, Dubrov-
čani nisu znali gde je Perin mali.
Franko Simatović, zvani Frenki je danas čovek za ko-
ga u Srbiji i svetu veruju da ima dokaze protiv Slobo-
dana Miloševića. Posle raspada SFRJ, koji je i započeo

66
raspadom njenog bezbednos-
nog sistema i razdvajanjem
tajnih službi po republikama,
srpska tajna policija je dove-
la na svoje čelo Jovicu Stani-
šića. On je bio zamenik načel-
nika Dragana Mitrovića, šefa
Službe državnc bezbednosti
Srbije. Stanišićevi najbliži sa-
radnici su između ostalih bili
i Miljan Lalović, bivši načel-
nik SDB Jugoslavije i Boško
Bojović, nekadašnji načelnik
SDB Gore, koji su „prebegli”
kod Stanišića. Među Srbima
je tada bio i jedan Hrvat. To je Franko Simatović - Frenki
bio Zlatko Radnić čiji je otac, general Ceda Radnić, svo-
jevremeno bio načelnik u KOS JNA.
Drugi Hrvat je tada bio Franko Simatović, zvani Fren-
ki, zamenik načelnika Jovice Stanišića. Simatović je tada
više od petnaest godina bio radnik MUP Srbije. Nekada
je u beogradskoj upravi SDB radio kao kontraobaveštajac
po Amerikancima. Zadatak mu je bio da prati rad ame-
ričkih predstavništava, poslovnih ljudi, pa čak i ameri-
čkih turista koji su dolazili u Beograd. Simatović je sre-
dinom devedesetih u novoimenovanom Resoru državne
bezbednosti MUP Srbije postao načelnik novootvorenog
obaveštajnog odeljenja. A kasnije i komandant paravojne
jedinice. Danas je to Hrvat sa najdužim stažom, od skoro
25 godina, u srpskoj tajnoj policiji. Živi sa porodicom na
Senjaku, u trosobnom stanu, u zgradi, koja je pravljena
specijalno za pripadnike srpske policije.
Posle Jovice Stanišića, šefa srpske tajne policije u
penziji i Željka Ražnatovića Arkana, koji je ubijen 15.
januara 2000. na Novom Beogradu, predsednik Slo-
bodan Milošević od ekipe koja je predvodila njegovu taj-
nu armiji punih sedam godina danas ima samo Hrvata
Franka Simatovića. O Frenkiju se malo zna jer je to za-
štićeni tajni policajac. I pored toga, glasine o njegovom

67
ju n a š tv u u č in ile su g a p o p u la r n im . F r e n k ije v n a d im a k
m n o g i S r b i d a n a s i z g o v a r a j u s a p o š t o v a n j e m , je r g a p r i -
h v a ta ju k a o s v o g n a ro d n o g h e ro ja .

O n je m u s u ja v n o s a z n a li n e š to v iš e te k s r e d in o m d e -
v e d e s e t i h k a d a je z a s t r a n e n o v i n e p r o g o v o r i o j e d a n č l a n
n je g o v e p a ra v o js k e B ra n is la v V a k ić . U ra z g o v o rim a z a
„ G a rd ija n ”, o v a j b iv š i p a ra v o jn i k o m a n d a n t i v is o k i č la n
M i i o š e v i ć e v e l e v i č a r s k e k o a l i c i j e o p i s a o je k a k o je m a l a
g r u p a ta jn ih p o lic a ja c a p o d d ire k tn o m M ilo š e v ić cv o m
k o n tro lo m u p r a v lja la ta jn im p rlja v im ra to m , n a o r u ž a v a -
ju ć i h ilja d e o s u đ e n ik a i š a lju ć i ih u H rv a ts k u i B o s n u .
O d a p rila 1 9 9 1 . p a s v e d o z a v r š e tk a ra ta k ra je m 1995,
p a ra v o jn e g ru p e , k a o što su S rp sk i č e tn ič k i p o k re t i A r-
k a n o v i „ T ig ro v i” , s p ro v o d ile su u b ila č k e p o h o d e e tn ič -
k o g č iš ć e n ja i p lja č k e n a v e lik o m d e lu p r o s to r a b iv š e
J u g o s l a v i j o . K o n c e je iz s e n k e p o v l a č i l a m a l a g r u p a I ju d i
iz o d e l j e n j a z a d r ž a v n u b e z b e d n o s t M i n i s t a r s t v a z a u n u -
t r a š n j e p o s l o v e S r b i j e , p o t p u n o l o j a l n i h M i l o š e v i ć u k o ji
i h je n a t a m e s t a i p o s t a v i o .

U s a m o m M U P -u S rb ije o n i s u b ili p o z n a ti k a o „ v o jn a
lin ija ”. S v e d o c i p o m in ju tri k lju č n e fig u re u „ v o jn o j lin i-
ji” k o je s u o d g o v o r n e z a n a o r u ž a v a n je i o b u k u p r ip a d n i-
ka p a ra v o jn ih je d in ic a - R adovana S to jičić a B adžu,
F r a n k a S i m a t o v i ć a l-'r e n k ija i M i h a l j a K e r t e s a . O n i s u r a -
d ili z a J o v ic u S ta n iš ić a , š e fa M ilo š e v ić e v e ta jn e p o lic ije .
Jed an od k lju č n ih iz v o ra „ G a rd ija n a ” B ra n is la v V a k ić ,
r e k a o je d a s e p r v i p u t s a s t a o s a B a d ž o m i F r e n k i j e m u
m a ju 1 9 9 1 . g o d in e u o b la s ti is to č n e S la v o n ije u H rv a l-
s k o j. ,,O d n j i h s m o d o b ili s a m o o r u ž jc . A li u ja n u a r u
1 9 9 3 . p o č e li s m o z a je d n ič k i d a ra d im o u S k e la n im a i n a -
d o m a k S r e b r e n ic e .”

V o j i s l a v S e š e l j je p r i č a o n o v i n a r i m a d a s u s e n j e g o v i
lju d i b o rili z a je d n o sa „ C r v e n im b e r e tk a m a ” i o s im F r e n -
k ija , k a o n jih o v o g k o m a n d a n ta p o m e n u o je i M i h a l j a
K e r t e s a . K e r t e s a je k a o k o m a n d a n t a „ C r v e n i h b e r e t k i ”
i m e n o v a o jo š j e d a n s r p s k i g o s p o d a r r a t a , D r a g o s l a v B o -
k a n . D o k je F r e n k i p r e u z i m a o k o m a n d u n a d č e t n i c i m a u
'i s t o č n o j B o s n i , B a d ž a s c p o v e z a o s a „ T i g r o v i m a ” , m i l i c i -
j o m Z e l j k a R a ž n a t o v i ć a A r k a n a . F o t o g r a f i j a iz 1 9 9 1 . d o -

68
v o ljn o i l u s t r u j e te „ s p e c i -
ja ln e o d n o s e ” . A r k a n i B a -
d ž a sa o s m e h o m s t o j e is -
p r e d c e n t r a z a o b u k u ,,T i-
g r o v a ” u E r d u tu , u b liz in i
is to č n o s la v o n s k o g fro n ta .

L u iz A rb u r, n o v o iz a -
b ra n i g la v n i tu ž ila c T rib u -
n a la , je t i m povodom je - Radovan Stojičić Badža
dnom re k la : „M o raćem o i Željko Ražnatović Arkan
d a p o k a ž e m o le g a ln o p o s -
to ja n je la n c a k o m a n d e n a š to ja s n iji n a č in . P o k re ta n je
p ro c e s a p ro tiv S lo b o d a n a M ilo š e v ić a n e m a s m is la b e z
č v r s t o g d o k a z a k o ji b i f a k t i č k i u k a z i v a o n a ja sa n k o-
n ran d n i la n a c ”.

S lič n e p re tn je p o M ilo š e v ić a s tiz a le su i s a o n e s tra n e

A t l a n t i k a , g d e s e , t a k o đ e , s m a t r a d a je p r e d s e d n i k S r b i j e
b io ta jn i k o m a n d a n t ta jn ih je d in ic a .

G o v o re ć i o ju g o s lo v e n s k o m p re d s e d n ik u S lo b o d a n u
M i l o š e v i ć u , s e n a t o r M e r i L a n d r i e u je z i m u s n a g l a s i l a :

- B i l o k o ji s p o r a z u m s a M i l o š e v i ć e m m o r a o m o g u ć i t i
k riv ič n o g o n je n je o d g o v o rn ih za r a tn e z lo č in e . P o tp is i-
v a n j e b i l o k a k v o g s p o r a z u m a k o ji o v o n e b i u k l j u č i v a o ,
z n a č ilo b i d a se d a je z e le n o s v e tlo s v im o k r u tn im d ik ta -
to rim a s v e ta . N ije d n o m lid e ru , p a n i S lo b o d a n u M ilo -
š e v ić u n e b i s m e lo b iti d o z v o lje n o d a p o č in i z lo č in e p ro -
tiv č o v e č a n s tv a i d a s e z a tim , n a k o n u s p o s ta v lja n ja m ira ,
s a k r ije iz a z a s ta v e . C IA i S te jt D ip a r tm e n t i M in is ta r s tv o
o d b ra n e ra n ije su u s p e š n o p ru ž a li p o m o ć u k riv ič n o m
g o n je n ju ra tn ih z lo č in a c a . I s a d a n a m tre b a o d lu č n o s t d a
p o k re n e m o o v aj p ro ce s.
Is tra ž ite lji T r ib u n a la z a ra tn e z lo č in e sa k u p lja li su
d o k a z e k o ji p o v e z u j u a k t i v n o s t i s r p s k e p a r a v o j n e g r u p e
d i r e k t n o s a k a b i n e t o m p r e d s e d n i k a J u g o s l a v i j e . T a k o je
i z n e t a č i n j e n i c a d a s u s p e c i j a l c i F r e n k i j a S i m a t o v i ć a iz
R e s o r a d r ž a v n e b e z b e d n o s ti M U P S rb ije p r im a li n a r e -
đ e n ja n e p o s r e d n o o d S lo b o d a n a M ilo š e v ić a . „ F re n k ije v -
c i ” r a d e z a M i l o š e v i ć a , i s a m o z a M i l o š e v i ć a , p i s a l a je
a m e ričk a š ta m p a .

69
 - F r e n k i j e v c i s u z v a n i č n o b ili „ J e d i n i c a z a s p e c i j a l n e
o p e r a c ije ” R D B M U P S rb ije . Im a 5 0 0 č la n o v a re g ru to -
v a n ih i z R D B ili i z K o m a n d e s p e c ija ln ih j e d i n i c a V J.
P r e m a p o d a c i m a D IA i C IA , to s u s v e z re liji v o jn ic i, v e te -
ra n i, n e s ta riji o d 3 5 g o d in a . S v a k o o d n jih je p o d v rg n u t
s ta ln o m ta k o z v a n o m „ p s ih o m e trič k o m te s tira n ju ” , k ak o
bi se o b e z b e d ila n jih o v a o š trin a , k ao i o d a n o s t p re d s e d -
n ik u S R J. C la n s tv o u „ J e d in ic i z a s p e c ija ln e o p e r a c i j e ”
p r u ž a s e s a m o o n i m a k o ji s u v e ć d o k a z a l i l o j a l n o s t S l o -
b o d a n u M ilo š e v ić u .

Iak o je kom andant F ran k o S im a to v ić z v a n ič n o na

s p i s k u o f i c i r a R D B , o n je o d g o v o r a n s a m o p r e d s e d n i k u .
T a k a v p o l o ž a j z a s l u ž i o je u l o g o m u r a n i j i m a k c i j a m a e t -
n ič k o g č iš ć e n ja . Z a v r e m e b o s a n s k o g k o n flik ta , S im a -
t o v i ć je p r e d v o d i o p o l i c i j s k u j e d i n i c u t a j n i h o p e r a c i j a z a
M i n i s t a r s t v o u n u t r a š n j i h p o s l o v a . T a j e d i n i c a je s l u ž i l a
z a fo rm ira n je , ru k o v o đ e n je i p o s ta v lja n je z a d a ta k a z a p a -
r a v o j n i č k e j e d i n i c e u B o s n i - p i s a o je a m e r i č k i „ N j u s v i k ”
u le to 1 9 9 8 . g o d in e .

B r i t a n s k i f u n k c i o n e r i M I 6 k a ž u d a je S i m a t o v i ć b i o
„ k a r i k a ” i z m e đ u p a r a v o j n i č k i h j e d i n i c a i v l a d e , d a je S i -
m a t o v i ć „ m u t n a ” f i g u r a i d a , k o l i k o jQ p o z n a t o , u o p š t e n e
p o s to je n je g o v e fo to g ra fije .

M a j o r b r i t a n s k e v o j s k e D ž u l i j a n M o i r s a k u p l j a o je s v e
in fo rm a c ije o F re n k ije v o j je d in ic i:

- M i l o š e v i ć e v a g a r d a je p r e p o z n a t l j i v a p o k a r a k t e r i -
s t ič n i m c r n i m m a s k a m a i c r v e n i m b e r e tim a . U š ta m p i ih
z a to č e s to n a z iv a ju „ C r v e n e b e r e tk e ” . N je n i č la n o v i u p o -
tre b lja v a ju p o s e b n a m o d e r n a v o z ila , s a p o g o n o m n a d v e
o s o v in e , i d o d a tk o m p o s e b n o g o k lo p a . D e lu ju u g r u p a -
fn a o d o k o 2 0 d o 2 5 l j u d i . J e d i n i c a z a s p e c i j a l n e o p e r a c i -
je je d o b r o u v e ž b a n a , d o b r o m o tiv is a n a i v e o m a , v e o m a
o p a s n a . O n a jo o d i g r a l a k l j u č n u u l o g u t o k o m r e p r e s a l i j a
n a K o s o v u . Z a r a z lik u o d „ h o n o r a r n i h ” p a r a v o jn ik a lo -
k a ln ih s rp s k ih v o đ a i d o b ro v o lja č k ih še fo v a , o v a o rg a n i-
z a c i j a je b i l a p o d d i r e k t n i m p r e d s e d n i k o v i m n a d z o r o m .
J e d i n i c a z a s p e c i j a l n e o p e r a c i j e R D B je u č e s t v o v a l a u v e -
ć in i ta k o z v a n ih „ c m i h ” ili „ m o k r ih ” o p e r a c ija . T o s u p la -
n ir a n i, p r e d u m iš lje n i n a p a d i s a c ilje m lik v id a c ije s p e c i-

70
fičnih lica, porodica ili grupacija kosovskih Albanaca,
koje je Miloševićeva obaveštajna služba odredila kao va-
žne mete.
Jedan od retkih „Frenkijevaca”, poznat je i poimenice
kao Duško Milačić. Italijanski vojnici u Peći raspolažu
očevicima koji su spremni da posvedoče da su Milačić i
njegova jedinica vršili silovanja i „masovna ubistva” za
vreme okupacije.
Drugi član paravojske Frenkija Simatovića koji je po-
znat javnosti u SRJ je Zvonimir Svetković-Zvonko. On je
predvodio jedinicu „Frenkijevaca” koja je upala u Peć u
maju 1998. Tokom samo jednog dana, 14. maja 1998. go-
dine, streljali su 45 muškaraca. Zvonkova grupa je onda
polila leševe benzinom i zapalila. Druga grupa je na sli-
čan način likvidirala preko 40 ljudi u mestu Cusk.
Treća jedinica „Frenkijevaca” je terorisala Đakovicu.
Lokalni vođa srpskih dobrovoljaca, Božidar Dogančić,
šetao se tada ulicama Đakovice, praćen timom Jedinice
za specijalne operacije, i ukazivao na kuće onih koji su
određeni za streljanje.
„Frenkijevci" nisu ograničili delovanje samo na po-
dručje Kosova. U maju 1998. godine, jedna od njihovih
jedinica izazvala je oružani sukob sa crnogorskom poli-
cijom u varoši Rožaje. Jedinica je zarobila Edina Dedića,
sina lokalnog šefa policije. Naoružani policajci su oslo-
bodili Dedića i onda sledili jedinicu koja je jurila nazad
u svoju bazu u Peć, na zapadu Kosova.
Dokazi ovih ratnih zločina srpskih paravojnika se u
Tribunalu prvenstveno koriste za dodatne optužbe i za
jačanje optužnice protiv jugoslovenskog predsednika
Slobodana Miloševića.
Luiz Arbur, glavni tužilac Međunarodnog suda za
bivšu Jugoslaviju, kog su ustanovile Ujedinjene nacije,
izjavila je u Belgiji 29. jula 1998. da istraga oko aktivnos-
ti paravojničkih organizacija „otvara vrlo složena pita-
nja komandne instance”. Armija i policija imaju „jasno
određene organizacione pravilnike”, ali je u slučaju ,,pa-
ravojničkih grupa neophodna detaljnija istraga”. Među-

71
tim, u slučaju „Frenkijevaca”, komandne instance pred-
stavljaju ravnu, čvrstu i lako vidljivu crtu koja vodi dire-
ktno do samog Slobodana Miloševića. Luiz Arbur je 2 9 .
jula 1 9 9 8 . godine rekla da su operacije „Frenkijevaca”
dokazale da je „uloga Miloševića na Kosovu bila daleko
neposrednija”, nego što je to bio slučaj u Bosni:
- Sprovođenje genocida na Kosovu je planirano una-
pred, na najvišem nivou. Svedočanstva koja smo saku-
pili o zverstvima „Frenkijevaca”, ukazuju da ti događaji
nisu bili spontanog karaktera - izjavila je Luiz Arbur.
Prema britanskim tajnim dokumentima Franko Sima-
tović Frenki je bio jedan od retkih tajnih policajaca MUP
Srbije koji je 1 9 9 8 . godine „preživeo” smenu svog šefa
Jovice Stanišića. Ostao je na čelu svoje specijalne jedi-
nice, kada je načelnik Resora državne bezbednosti po-
stao general Rade Marković.
U „ ra d n i u č i n a k ” o b a v e š te n i m u u b r a ja ju i fo rm ir a -
n je p o s e b n e i z v i đ a č k e j e d i n i c e u V J, p o z n a t i j e p o d i m e -
n o m „ S e š i r ić i ” . F r e n k ije v i lju d i s u n a K o s o v o s tig li fe b -
r u a r a 1 9 9 9 . B i l o i h je o k o h i l j a d u . „ N a r a s l i " s u n a 1 5 0 0 .
O n ih je d e lio u m a le je d in ic e o d p o 2 0 - 3 0 lju d i. S v a k a
j e d i n i c a i m a l a je s v o g k o m a n d a n t a . Š i p t a r i s u p r i č a l i d a
s u n a jo p a s n iji b ili „ n e k i u d ž ip o v im a k re m b o je , o b u č e n i
u z e le n e u n i f o r m e ” , a jo š o p a s n iji „ n e k i u s v e tlo b e ž u n i-
fo rm a m a s a k a u b o js k im š e š ir im a j i a g la v i”. U p u ć e n iji u
„ ra tn e ig r e ” n a v o d ili s u d a s u „ Š e š ir ić i” n o ć u k ra d o m
u la z ili n a K o s o v o . P rip a d n ic i o v e p a ra v o jn e fo rm a c ije su
s e ile g a ln o n a la z ili u b e z b e d n o s n o j z o n i o d p e t k ilo m e -
ta r a n a a d m in is tr a tiv n o j g r a n ic i iz m e đ u S rb ije i K o s m e -
ta . K a k o j e p o K u m a n o v s k o m s p o r a z u m u u to j z o n i z a -
b ra n je n o ^ p r i s u s t v o s r p s k e p o l i c i j e i l i v o j s k e , t o t a j n a je -
d in ic a „ Š e š ir ić i”, n o ć u ile g a ln o u la z i n a K o s m e t i v rš i
s n im a n je p o z ic ija a lb a n s k e O s lo b o d ila č k e v o jsk e K o so -
v a . V r l o č e s t o o r g a n i z u j e i d i v e r z i j e i n a p a d e n a n j i h . ,,U
p i t a n j u s u p r o f e s i o n a l c i , k o je n i j e i n t e r e s o v a l o d a u b i j a -
ju ž e n e i d e c u v e ć d a s e b o r e p r o t i v O V K . K o d e k s i m je
n a la g a o d a n e m a s ilo v a n ja , u b ija n ja ž e n a i d e c e , m u č e -
n ja c i v i l a b e z o b z ir a n a n a c i o n a l n o s t , je r ta k v a b o r b a n e
s l u ž i n a č a s t s r p s k o j n a c i j i ” , i s t i ć u p o l i c a j c i k o ji s u ih

72
s re ta li na te re n u . Is ta k n u ti
č la n o v i p o z n a ti su u g la v n o m
p o n a d i m c i m a L e g i j a ili C e -
m a , M a jo r F i ć a , Ž ik a C r n o g o -
r a c , P e r a D iv lja k . O n i k o ji im
z n a ju p ra v a im e n a ne v o le
d a ih p o m in ju , a ć a k i o n a -
d im c im a p rič a ju ša p a to rn .
G l a v n i c e n t a r z a o b u k u b i o je
u K u l i k o d V r b a s a , a l i s u s l i-
č n i lo g o ri p o s to ja li i n a T a r i,
a to k o m r a ta 1 9 9 1 - 1 9 9 5 . i u
P a jz o š u , S la v o n ija i T ik v e š u ,
B a ra n ja .

Z a d a ta k F re n k ije v e v o j- Srpski specijalac na terenu

ske, kako je n a z iv a ju S rb i-
j a n c i , je d a n a k r i z n i m t a č k a m a o k o K o s m e t a k o n t r o l i š e
i s u z b ija d e lo v a n je a lb a n s k ih o ru ž a n ih s n a g a O V K . T e
ta č k e s u B u ja n o v a c , P r c š e v o i M e d v e đ a , s rb ija n s k e o p -
š tin e n a ju g u s a v e ć i n s k i m a lb a n s k im s t a n o v n i š t v o m , i
g r a n ič n i p re la z i K o n č u lj k o d B u ja n o v c a i m o s t n a Ib ru u
K o so v sk o j M itro v ic i.

Z b o g p o litič k e z a te g n u to s ti o d n o s a iz m c đ u S rb ije i
C r n e G o re i in c id e n a ta u k o jim a u C rn o j G o ri u č e s tv u ju
J u g o s l o v e n s k a a r m i j a i c r n o g o r s k a p o l i c i j a , F r e n k i i n je -
g o v i s p e c ija lc i su p o s le d n jih n e d e lja p re b a č e n i p o d L o v -
ć e n . N j i h o v z a d a t a k u C r n o j G o r i je d a s p r e č a v a j u u l a z a k
s t r a n i h i n s t r u k t o r a , k o ji t r e b a d a o b u č a v a j u c r n o g o r s k u
p o lic iju i d a o n e n a js u m n jiv ije h v a ta ju n a te rito riji o v e
r e p u b l i k e , n e b i li s e t a k o s a k u p i l i „ d o k a z i ” o n j e n o j s a -
ra d n ji s a s tra n im p la ć e n ic im a .

U z im u 2 0 0 1 . g o d in e , p o s le k a d ro v s k e č is tk e u R D B
MUP S rb ije p re s ta la je a k tiv n o s t F ran k a S im a to v ića
F r e n k i j a , k o ji j e j e d n o s t a v n o b e z t r a g a i p o m p e o t i š a o u
p e n z iju .

73
 Č V R S T A R U K A L E V IC E

Kada je predsednik Srbije Slobodan Milošević 1997.

godine postao prvi čovek SRJ, šef srpske tajne policije Jo-
vica Stanišić je unapređen u specijalnog savetnika za
bezbednost predsednika Jugoslavije. Bio je to Jovičin
prvi korak ka penzionisanju i uklanjanju iz Miloševićeve
blizine. Tako je i bilo. Milan Milutinović, predsednik Sr-
bije razrešio je dužnosti Jovicu Stanišića 26. oktobra
1998. godine i na njegovo mesto načelnika RDB u MUP-
u postavio je generala Radomira Radeta Markovića. Port-
parol SPS-a Ivica Dačić je tada izjavio da je Stanišiću
istekao mandat, koji, inače, u državnoj bezbednosti traje
četiri godine.
Povlačenjem iz Resora državne bezbednosti Jovica
Stanišić je napravio vcliku rupu u sistemu bezbednosti
Slobodana Miloševića, koju je novi ministar policije Vla-
jko Stojiljković pokušao da zatvori novim čovekom.
Novi tajni policajac Rade Marković, bio je nekada na-
čelnik policije na Aerodromu „Beograd”, zatim načelnik
GSUP-a Beograd i načelnik u MUP Srbije.
Dvadeset i osmog oktobra 1998. godine Odlukom
Vlade Srbije imenovani su i novi pomoćnici ministra
unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića. Tom prilikom
Vlada je na mesto pomoćnika ministra MUP, kako je pi-
salo u zvaničnom saopštenju, ponovo imenovala gene-
ral-potpukovnika Radomira Markovića. Istovremeno je
ovaj general, poznatiji samo kao Rade Marković, imeno-
van za načelnika Resora državne bezbednosti Srbije.
Zvanična smena Jovice Stanišića i imenovanje Rade-
ta Markovića nisu ostali bez odjeka u javnosti, jer je to,
za mnoge, bio simptom da se nešto dešava u Vladi, ali i
u vladajućoj stranačkoj garnituri SPS, JUL i SRS.

74
 Bilo je i policajaca koji
su verovali da je smena
Stanišića bila „osveta” ka-
drova iz nekadašnjeg
GSUP-a Beograda. Tu se
mislilo na ministra polici-
je Vlajka Stojiljkovića, a i
na Nikolu Ćurčića, prvog
čoveka Instituta bezbed-
nosti i Radeta Markovića,
koji su potom zauzimali
važna mesta u MUP-u
Srbije.
Rade Marković, novi
načelnik Resora državne
bezbednosti Srbije rođen
je 1946. godine u Lukavcu Beograd, 9. mart 1991.
kod Tuzle. Diplomirao je
prava uz rad, a kao policajac od 1970. godine radio je u
GSUP-u glavnog grada. U jugoslovenskoj metropoli Rade
Marković je prošao sve profesionalne stepenice, kojima
idu policajci od karijere. Bio je inspektor u Odeljenju za
teška razbojništva, zatim komandir Stanice milicije na
Aerodromu „Beograd”, pa načelnik Uprave za suzbijanje
kriminaliteta, šef Javne bezbednosti i napokon prvi čo-
vek GSUP Beograd.
Pokazao je da je veliki profesionalac. Kolege su kod
njega cenile pravno obrazovanje i policijsku inteligenci-
ju. Nije se ponašao kao klasični policajac, uvek se trudio
da prvo bude čovek koji se bori protiv kriminala i krimi-
nalaca. Tako je i javno govorio. To mu je sve i donelo
1992. godine mesto šefa beogradske policije.
Rade Marković je tada spadao u mirne i neupadljive
Ijudi, sa uvek istim izraza lica. Privatno bio je zaljubljen
u avione. Među vazduhoplovcima slovi kao sportski pi-
lot, a nedavno je dobio dozvolu za vožnju helikopterom.
Nekada je često igrao tenis na terenima na Kalemeg-
danu, a potom se preselio na prostore zatvorenog tipa.
Posebno je angažovan oko sportskih susreta pripadnika

75
p o lic ije i u ž iv a u b o r ila č k im v e š tin a m a p o l i c a ja c a . A p ri-
č a s e d a jc k a o š a r m e r im a o v e lik o g u s p e h a k o d B e o -
g r a đ a n k i , p o s e b n o d o k je r a d i o n a S u r č i n u .

M e đ u t i m , M a r k o v i ć je i s t o v r e m e n o u p a m ć e n k a o o š -
ta r p ro tiv n ik o p o z ic ije i d e m o n s tra n a ta . I k ao p o lic a ja c
k o ji je š a m a r a o D a n u D r a š k o v i ć . G o d i n u d a n a k a sn ije
p re m e š te n je iz G S U P - a B e o g r a d u M U P S r b i j e z a p o -
m o ć n i k a m i n i s t r a u n u t r a š n j i h p o s l o v a . T a d a je p o s t a l o
j a s n o d a je M a r k o v i ć p o s l e S K J p o s t a o p o l i t i č k i k a d a r
S P S -a .

U početku je više bio savetnik nego operativac, jer je

čekao pravi razmeštaj u MUP-u. Kada su sredinom de-
vedesetih uvedeni policijski činovi Rade Marković je
postao pukovnik.
K a k o je i z m e đ u R a d o v a n a S t o j i č i ć a i R a d e t a M a r k o -
v ić a p o s t o j a l o r i v a l s t v o , k a d je B a d ž a p o s t a o z a m e n i k
Z o r a n a S o k o l o v i ć a o d m a h je s m e n i o M a r k o v i ć a s a m e s t a
n a č e ln ik a u G ra d s k o m S U P -u i p r e m e s tio g a u M U P S r-
b ije . T o k o m 1 9 9 3 . R a d c M a r k o v i ć je p r e b a č e n u M U P
S rb ije z a p o in o ć n ik a m in is tr a Z o r a n a S o k o lo v ić a i š e fa
U p r a v e k r im in a lis tič k e p o lic ije . Is k a z a o s e k a o v e š t b o -
ra c p ro tiv p riv re d n o g k rim in a la , m e đ u n a ro d n o g š v e rc a i
ile g a ln e trg o v in e n a r k o tic im a .

U vreme kada je dr Vojislav Koštunica na čelu države

zamenio Slobodana Miloševića, nasledio je u Resoru dr-
žavne bezbednosti MUP Srbije načelnika Radeta Marko-
vića. Tadašnji šef tajne policije general Radomir Marko-
vić i pomoćnik ministra policije Vlajka Stojiljkovića je
bio dvadeseti načelnik državne bezbcdnosti u Srbiji od
Drugog svetskog rata.
Boža Spasić, bivši inspektor SDB SFRJ je imao druga-
čiju ideju o tome ko je bio glavni u RDB Srbije u jesen
2001. godine, pred predsedničke izbore:
- R D B je p o s l e d n j i h n e d e l j a v o d i o l i č n o M a r k o M i l o -
š e v i ć . U o s t a l o m , R a d e M a r k o v i ć , š e f R D B je n a a e r o d r o -
m u i s p r a ti o s in a b iv š e g p r e d s e d n ik a J u g o s la v ije u R u s i-
ju . D a o m u je p a s o š s a l a ž n i m i m e n o m i o b e z b e d i o m u
i z l a z i z z e m l j e . J a s n o je d a k l e z a k o g a M a r k o v i ć r a d i .

76
 MILOSEVICEV RANKOVIC

O z n a i U d b a su u p a m ć e n i p o R a n k o v ić u i K rc u n u ,
S lu ž b a d rž a v n e b e z b e d n o s ti S rb ije p o d r O b re n u Đ o r-
đ e v ić u , a R e s o r d rž a v n e b e z b e d n o s ti p o Jo v ic i S ta n iš ić u
i g e n e ra lu R a d o m iru M a rk o v ić u .

S lu ž b u d r ž a v n e b e z b e d n o s t i S r b i j e f o r m i r a o je S l o -
b o d a n P e n e z ić K rc u n 1 9 4 4 . g o d in e k a d a s e s a V isa v ra -
t i o u B e o g r a d . D o k r a j a o v o g v e k a s r p s k a t a j n a p o l i c i j a je
č e tir i p u ta m e n ja la im e i d v a d e s e t p u ta s v o je n a č e ln ik e .
Z v a la se O z n a , U d b a , S lu ž b a d rž a v n e b e z b e d n o s ti i s a d a
R e s o r d r ž a v n e b e z b e d n o s ti.

K a d a ju je J o v i c a S t a n i š i ć p o s l e d n j i p u t r e f o r m i s a o
1 9 9 1 . g o d in e , p o s le r a s p a d a S F R J i n je g o v o g b e z b e d n o -
s n o g s i s t e m a , R D B S r b i j e je i m a o s a m o 2 0 0 0 s t a l n o z a -
p o s le n ih . O d la s k o m Jo v ic e S ta n iš ića 1998. g o d in e iz
R D B o tiš lo je i n e k o l i c i n a n j e g o v i h b l i s k i h s a r a d n i k a .
M e đ u n jim a n a jis k u s n iji s u b ili n je g o v z a m e n ik M ila n
T e p a v č e v i ć . z v a n i T e p a , i p o m o ć n i c i M ile P r o d a n ić z a
te h n ik u i V o jk a n C v e tk o v ić z a k a d r o v e , k a o i n a jb o lji
m e đ u n j i m a M o m i r R a d o s a v l j e v i ć . O s t a o je D r a g i š a R i-
s tiv o je v ić , n ck a d a š n ji i p e n z io n is a n i p o lic a ja c SD B
S S U P S F R J , k o ji je m e s e c d a n a b i o v e z a i z m e đ u s t a r o g i
n o v o g n a č e ln ik a R a d e ta M a rk o v ić a .

P re u z im a n je m R D B o d Jo v ic o S ta n iš ić a n o v i n a č e ln ik
je n a p r a v i o i n o v u o r g a n i z a c i o n u š e m u . S r p s k a t a j n a p o -
l i c i j a k o ju je o d 1 9 9 8 . g o d i n c v o d i o g e n e r a l R a d e M a r -
k o v i ć i m a l a je m a n j e o d 5 0 0 0 s t a l n o z a p o s l e n i h , k a k o m i
je r e k a o j c d a n n j e n i n s p e k t o r . T a j n i p o l i c a j c i S r b i j e , k a k o
je d n o m u z im u 2 0 0 0 . r e č e n jih o v n a č e ln ik , im a ju p ro -
s e č n u p la tu o d 5 0 0 0 d in a ra .

R D B M U P S rb ije im a j e d a n a c s t u p r a v a i d v a d e s e ta k
s e k to ra . N a ju g le d n ije su u p r a v e za o b a v e š ta jn i i k o n tra -
o b a v e š t a j n i r a d . N a j t a j a n s t v e n i j i je s e k t o r z a p r a ć e n j e . A
n a jo p a sn ije fo rm a c ije R D B s u S p e c ija ln a a n tite ro ris tič k a
je d in ic a - S A J i J e d in ic a z a s p e c ija ln e o p e ra c ije - JS O .
P r v u je v o d i o p u k o v n i k Ž i v k o T r a j k o v i č , k o g a je p o t o m
z a m e n io B ra n k o C u rč ić. D ok je d r u g u , p o z n a t i j u kao
„C rv en e b e re tk e ” g o d in a m a v o d io Fran k o S im a to v ić ,

77
p o z n a t i j i k a o F r e n k i , p a je p o n j e g o v o n i n a d i m k u i o v a
je d in ic a RDB d o b ila im e „ F r e n k i j e v c i ” . K a s n i j e je k o -
m a n d a p r e d a ta p u k o v n ik u M ilo r a d u U le m e k u L e g iji.

O v a j b i v š i A r k a n o v p u k o v n i k je b i o d i r e k t n o o d g o v o -
r a n z a č u v a n je S lo b o d a n a M ilo š e v ić a . U n je g o v o j je d in i-
c i b ili s u N e n a d Ilić , N e n a d B u jo š e v ić , L a z a r K o v a č e v ić ,
A l e k s a n d a r N ik ić , M ilo r a d I v e k ić , N e n a d S in o b a d , N e -
d e ljk o G a lo v ić , m a jo r D ra g o s la v K rs m a n o v ić , p o m o ć n ik
z a lo g istik u , D ra g iša R a d ić , n a č e ln ik v o z n o g p a rk a i p o -
r u č n ik V e ljk o G a rić .

- U ju n u i ju lu 1 9 9 9 . g o d in e b io s a m s a je d in ic o m n a
K o s o v u , p r e d k ra j b o m b a r d o v a n ja . T a d a m i s e o b ra tio
R a d o m ir M a rk o v ić i re k a o d a tre b a d a s e fo rm ir a g r u p a
lju d i u B eo g ra d u , k ao z a š tita p re d se d n ik a M ilo š e v ić a
z b o g m o g u ć e g d e s a n ta N A T O s n a g a n a n je g a . R e k a o m i
je d a o d r e d i m j a k u g r u p u l j u d i i d a i h š t o p r e p o š a l j e m u
B e o g r a d , s tim d a se s ta c io n ir a ju n e g d e u b liz in i B e lo g
d v o r a , o d n o s n o U ž ič k e u lic e . T a d a s u n a js p o s o b n iji lju d i
b i l i u T r e ć o j b o r b e n o j g r u p i , k o j u je v o d i o k a p e t a n N e -
n a d B u jo š e v ić , k o g a sa m i o d re d io d a id e z a B e o g ra d .
S m c s tili s u se u b liz in i r e s to r a n a „ Š e h e r” . O to m e s a m
o b a v e s tio M a rk o v ić a . R e k a o s a m m u d a je k o m a n d a n t
g r u p e N e n a d B u jo š e v ić . O n s e p o to m ja v lja o M a rk o v ić u
r a d i d a ljih u p u ts ta v a . S a B u jo š e v ić e m s a m s e č u o tri d o
č e t i r i p u t a n e d e l j n o , d a b i h p r o v e r i o d a li je s v e u r e d u
s a j e d i n i c o m - i z j a v i o je , n a v o d n o , s u d i j i p u k o v n i k M i l o -
ra d L u k o v ić.

M ilo ra d L u k o v ić z v a n i L e g ija , b iv š i k o m a n d a n t Je -
d i n i c a z a s p e c ija ln e o p e r a c i j e M U P -a S rb ije , n ije u s v o m
s v e d o č e n ju p re d is tra ž n im s u d ijo m te re tio R a d e ta M a r-
k o v ić a , b iv š e g še fa R e s o r a d r ž a v n e b e z b e d n o s ti, z a č e -
tv o r o s tr u k o u b is tv o n a Ib arsk o j m a g is tr a li.

S P O s u m n j a d a je M i l o r a d U l e m e k - L u k o v i ć d o 5 . o k -
to b ra 2 0 0 1 . g o d in e iz v r š a v a o z lo č in a č k e n a lo g e S lo b o -
d a n a M i l o š e v i ć a i R a d o m i r a M a r k o v i ć a , i d a je b i o u d a r -
n a p e s n ic a d rž a v n o g te ro riz m a .

P o re d R a d e ta M a r k o v ić a i F r e n k ija S im a to v ić a ja v -
n o s t i s u jo š p o z n a t i n j e g o v i p o m o ć n i c i M i l a n R a d o n j i ć ,
š e f b e o g r a d s k e t a j n e s l u ž b e i B r a n k o C r n i , k o ji je j a v n o

78
okrivljen da je organizovao kidnapovanje svog kolege
Vladana Nikolića. Ovi iskusni operativci četrdesetih go-
dina su ljudi koje je uzdigao Rade Marković lično.
Za razliku od Jovice Stanišića koji je bio pregovarač,
Rade Marković je načelnik udarač. Od njegovog dolaska
na čelo RDB pojačan je politički i policijski obračun sa
opozicijom, posebno sa pripadnicima pokreta Otpor. Ne
pamti se kada je Rade Marković javno i pred nekim te-
lom srpskog parlamenta podneo izveštaj o radu tajne po-
licije. Kako su se u međuvremenu dogodili slučajevi Cu-
ruvija, Stambolić i ubistvo članova SPO na lazarevač-
kom drumu, ime generala Markovića je neminovno ve-
zano za nestanak ovih ljudi.
Zbog preterane vezanosti za porodicu Milošević i
upotrebu represivnih metoda rada, kako smo saznali, u
RDB je došlo do podele na ljude ,,za” i „protiv” načelni-
ka Radeta Markovića. Ovi drugi, kako nam je saopštio
novi koministar policije Boža Prelević, jedva čekaju da
ovi prvi odu i stave RDB na zdrave noge.
Profesor Žarko Korać, savezni poslanik mi je te zime
2001. godine u jednom trenutku rekao da zna šta se sve
događalo u tajnoj policiji Radcta Markovića posle pada
Miloševićevog režima:
- Mi smo u RDB uvek imali svog čoveka. On nam je,
na primer, kada je 24. marta 1999. počeo rat javio da je
na Kolegijumu RDB načelnik Rade Marković glasno re-
kao: ,,Od danas svi mi brinemo za bezbednost predsed-
nika Slobodana Miloševića!” Nijednom rečju nije pome-
nuo bezbednost države i naroda. Naša krtica u Kolegiju-
mu RDB nam je nedavno javila da je RDB u zgradi Poš-
tanske štedionice u Beogradu 5. i. 6. oktobra 2000. spa-
ljivao poverljiva dokumenta, a velike količine je odvezao
u fabriku kartona na Ada Huji. Nama u DOS se javljao
čovak iz RDB koji nas je zvao da dođemo i uzmemo
dokumenta, ali smo Zoran Đinđić i ja rekli da nam to ne
treba: „Neka izgori sve da se ne vidi srpska prljavština!”

79
 Č O V E K P O R O D IC E

Marković je bio veoma blizak sa porodicom Miloše-

vić. Prvo kao telohranitelj Marka Miloševića, a potom
kao čuvar kćerke Marije Milošević.
Rade je, inače, pasioniran i odličan lovac. Još dok je
Marko Milošević bio dete učio ga je da puca i bio zadu-
žen da ga vodi sa sobom. Rade Marković i Dušan Stupar,
nekadašnji šef kabineta bivšeg ministra policije Vio-
brana Stanojevića vodili su mladog Miloševića u lov i
pazili. I to je pravdao poslom:
- Po zakonu i deca predsednika imaju pravo na zaš-
titu. On se aktivirao u okviru jedinica za fizičku zaštitu
tokom bombardovanja, to nije imalo veze sa službom. Je-
dinica za njegovu zaštitu je iz javne bezbednosti. Marko
Milošević nije nikada bio u službi. On je imao svoju slu-
žbu obezbeđenja, koju su činili pripadnici javne bezbed-
nosti. Meni je imputirano da sam rekao kako državna
bczbcdnost, mojim đolaskom na njeno čelo, treba samo
da brinc o bezbednosti predsednika. Ja to nisam izgovo-
rio. Služba treba da brine o predsedniku i o državi. Ali,
u opisu našeg posla nije direktna zaštita predsednika i
drugih funkcionera, nego kontraobaveštajna zaštita. Slo-
bodan Milošević je imao službu, odnosno jedinicu koja

Mira Marković Rade Marković

80
 Unutrašnji neprijatelj: Otpor
ga je obezbeđivala, i koja pripada javnoj bezbednosti. Fi-
zičko obezbeđenje Miloševića nikada nije bilo u nadlež-
nosti državne bezbednosti.
P o s le s e R a d e M a rk o v ić p re k o d e c e p rib liž io i d r M iri
M a r k o v i ć . U s p i s a k b u d u ć i h g e n e r a l a , k o ji je d o s t a v l j e n
R a d o v a n u S t o j i č i ć u B a d ž i , M a r k o v i ć e v o i m e d o p i s a l a je
lič n o M irja n a M a rk o v ić . O d 1 9 9 6 . g o d in e R a d e M a rk o v ić
i m a č i n g e n e r a l - m a j o r a . B i o je v e o m a e k s t r e m a n u p o l i -
c ijs k o m i p o litič k o m s m is lu . Z a la g a o se 1 9 9 6 . g o d in e , u
v r c m e s tu d e n ts k ih p ro te s ta , d a se p ro tiv d e m o n s tra n a ta
u p o tr e b i s ila . „ T re b a ih r a z ju r iti m o tk a m a i p r e m l a t i t i ” -
g o v o r i o je . M a r k o v i ć j c t a d a b i o u M U P - u p o m o ć n i k m i -
n is tr a z a in fo rm a tik u .

P o s le u b is tv a R a d o v a n a S to jič ić a B a d ž e 1 9 9 7 . g o d in e ,
p o s ta je n a č e ln ik J a v n e b e z b e d n o s ti, i to k a o g e n c r a l-p o t-
p u k o v n ik . G o d in u d a n a k a s n ije , p o s m e n i J o v ic e S ta n i-
š ić a , d o b ija č in g e n e r a l-p u k o v n ik a i p o s ta je š e f S D B .

- P o d o l a s k u u R D B n o v i n a č e l n i k je , p o n a l o g u b r a č -
n o g p a r a s a D e d i n j a , r a s t u r i o s l u ž b u i r a z j u r i o s v e š t o je

81
v a l j a l o . A n g a ž o v a o je n e d o v o l j n o k v a l i f i k o v a n e l j u d e z a
ta j p o s a o i b e z u g l e d a m e đ u s v o j i m k o l e g a m a , k a o š t o s u
M ila n R a d o n jić , Z o r a n M a n jg o tić , B ra n k o C rn i, R a d iš a
R o s k i ć . C r n o g je p o s t a v i o z a s v o g p o m o ć n i k a z a d u ž e n o g
z a o p e r a t i v n e p o s l o v e . D o t a d a je b i o n a č e l n i k o d e l j e n j a
z a k o n tra o b a v e š ta jn u z a š titu s a v e z n ih i re p u b lič k ih o r-
g a n a . R o s k i ć a je i m e n o v a o z a z a m e n i k a n a č e l n i k a k o n -
t r a o b a v e š t a j n e u p r a v e . R a t k o R o m i ć je b i o n a č e l n i k V I
o d e lje n ja c e n t r a ta jn e p o lic ije , k o je s e b a v ilo p o litič k im
p r o t i v n i ć i m a i n e i s t o m i š l j e n i c i m a r e ž i m a . B i o je n a j b l i ž i
s a r a d n i k B r a n k a C r n o g i R a d o t a M a r k o v i ć a , a p o s t a o je
č la n o b e z b e đ e n ja ju g o s lo v e n s k o g p re d s e d n ik a V o jis la v a
K o š t u n i c e , s a k o ji je b i o u B u j a n o v c u .

F r a n k o S i m a t o v i ć F r e n k i je k o d M a r k o v i ć a o s t a o p o -
n ro ć n ik n a č e ln ik a R D B . Č im je R a d e b i o p o s t a v l j e n z a
g l a v n o g č o v e k a u R D B - u i m e n o v a o je z a s v o g z a m e n i k a
N ik o lu Ć u r č i ć a , n e k a d a š n je g g r a d s k o g s e k r e ta r a S U P -a ,
k o g a je jo š R a d o v a n S t o j i č i ć p o s t a v i o z a d i r e k t o r a I n s t i -
tu ta b c z b e d n o s ti - s e ć a se D ra g iš a R is tiv o je v ić , b iv š i in -
sp e k to r R D B M U P .

P o lic ijs k o g f u n k c io n e r a N ik o lu Ć u r č i ć a n is u u s p e li
d a p e n z io n iš u n i m in is tr i R a d m ilo B o g d a n o v ić , n i R a d o -
v a n S t o j i č i ć , je r je o n r e š e n j a o p e n z i o n i s a n j u c e p a o , a
s p a s tr a ž io p ro k o b r a ta V e ljk a k o d M ilo š e v ić a lič n o .

Z a D a n b e z b e d n o s t i 2 0 0 0 . g o d i n e R a d e M a r k o v i ć je
o p e t o d l i k o v a n . B i l a je t o n a g r a d a z a d o b r o č u v a n j e S l o -
bodana M ilo š e v ić a , S P S , k o a lic ije n a v la s ti, S P S -JU L -
S R S i s a m o g re ž im a .

R a d o m i r M a r k o v i ć je i s t o v r e m e n o b i o i č o v e k k o g s u
v is o k o c e n ili i u tic a jn i k ru g o v i u s rp s k o m i ju g o s lo v e n -
s k o m p o d z e m lju . M e đ u k o lc g a m a u ta jn o j p o lic iji im a o
je n a d i m a k „ P i š t o l j ” , z a t o š t o s e n i k a d a n i j e o d v a j a o o d
p iš to lja i r e v o lv c r a „ m a g n u m 3 5 7 ”. Č a k n i k a d je o d la z io
u k u p a tilo .

N j e g o v a s u p r u g a je H r v a t i c a , j e r k a d a je I v a n k a M a r -
k o v ić , s u p r u g a R a d e ta M a r k o v ić a , p o d n e la z a h te v i d o b i-
la ju g o s lo v e n s k i p a s o š , n o v i n e s u b ile p u n e v e s ti d a o n a
n a to n ije im a la p r a v o p o š to n ije ju g o s lo v e n s k i d r ž a v -
lja n in . U b r z o s e o g la s ila i in f o r m a tiv n a s lu ž b a M U P -a

82
S rb ije , d e m a n tu ju ć i ta k v e n a p is e tv r d n jo m d a je p a s o š
iz d a t 1 8 . ja n u a r a 2 0 0 1 . n a o s n o v u d rž a v lja n s tv a R e p u b -
l i k e S r b i j e , k o je je d o b i l a 2 8 . 4 . 1 9 9 4 . r e š e n j e m M U P - a
S rb ije .

B i o je t a d a v l a s n i k s u p e r l u k s u z n e j a h t e i l u k s u z n e
v ile k o d Z v e z d in o g s ta d io n a . O v u k u ć u o d 2 0 0 k v a d ra t-
n i h m e t a r a u U l i c i V e l j k a L u k i ć a K u r j a k a s a z i đ a l o m u je
p r e d u z e ć e „ G e m a k s ” . C e tiri m e tr a v is o k i k a m e n i z id , k o -
ji o p a s u j e o v a j o b j e k a t , u p o t p u n j e n je m e t a l n i m v r a t i m a
s n e p r o b o jn im s ta k le n im „ v iz ir im a ” , a s n e k o lik o p o z ic i-
ja n a k r o v u p r i l a z e k u ć i k o n t r o l i š u n a j m o d e r n i j e k a m e r e .
N a o j a č a n i m p r o z o r i m a s u n e p r o v i d n e z a v e s e , k o je u p o t -
p u n ja v a ju s lik u o b r iž n o b ir a n im b e z b e d n o s n im d e ta lji-
m a.

V l a d a S r b i j e je 1 9 9 9 . g o d i n e d a i a d e s e t m i l i o n a d i n a -
r a z a r e š a v a n j e n j e g o v o g s t a m b e n o g p i t a n j a . T a j n o v a c je
p r e b a č e n I n s titu tu z a b e z b e d n o s t i N ik o li Ć u r č ić u , a tim
p a r a m a s a g r a đ e n a je p o m e n u t a v i l a .

R a d e M a r k o v ić im a i lu k s u z n u ja h tu s a r a d a r o m . P o -
re d S a v e u N o v o m B e o g ra d u n a la z i s e je d n a o d b a z a Je -
d in ic e z a s p e c ija ln e o p e ra c ije s a d v a m itra lje sk a g n e z d a .
O p a s a n a je v i s o k o m b o d l j i k a v o m ž i c o m . T o je p r o s t o r
S k u p š t i n e g r a d a B e o g r a d a , k o ji j c u s t u p l j e n R D B S r b i j e .
T u je R a d e M a r k o v i ć č e s t o p l o v i o b r z i m č a m c e m RDB.
R a d e M a rk o v ić im a u v la s n iš tv u i s p la v n a S a v i k o d O s-
t r u ž n i c e . D r u g u v e l i k u k u ć u s a o b e z b e đ e n j e m je i m a o n a
B a n o v o m b rd u .

A d v o k a t M ile n k o R a d ić , p re d s e d n ik F o n d a z a ra z v o j
d e m o k r a t i j e , s m a t r a d a b i, i a k o n i j e t a k o o d l u č e n o , n o v a
v la s t u s v a k o m s lu č a ju tr e b a lo d a p r u ž i p u n u p o lic ijs k u
z a š titu b iv Š e m š e fu R D B :

- R a d e M a rk o v ić m o r a im a ti v e lik o o b e z b e đ e n je . O n
je v e o m a v a ž n a l i č n o s t z b o g t o g a š t o je b i o u p r i l i c i d a
s a z n a m n o g o s tr a te š k ih in f o r m a c ija . Iz b e z b e d n o s n ih i
o p š t i h r a z l o g a t r e b a l o b i d a je p o d j e d n o m v r s t o m o b e z -
b e đ e n ja .

83
 U R O Š NEJAKI

U s e p to m b ru 2000. g o d in e , u oči p a rla m e n ta rn ih i

p re đ se d n ič k ih iz b o ra , R a d e M a r k o v i ć je k a o n a če ln ik
t a j n e p o l i c i j e n a t e r a o r u k o v o d e ć i k a d a r te s l u ž b e d a s e
u č l a n i u J U L ili S P S . R a d e M a r k o v i ć i V l a j k o S t o j i l j k o v i ć
s u š iro m o tv o r ili v r a ta p o s e b n o f u n k c io n e rim a JU L -a u
p o lic iji, a n e k i o d n jih s u d ire k tn o u č e s tv o v a li u ru k o v o -
đ e n je d rž a v n o m b e z b e d n o š ć u . P o d ru k o v o đ s tv o m R a d e -
t a M a r k o v i ć a n a p r a v l j e n a je o r g a n i z a c i j a k o ja je u č e s t v o -
v a l a u u n u t r a š n j i m p o l i t i č k i m o b r a č u n i m a , z b o g č e g a je
s.v oj k a r a k t e r p o l i t i č k e p o l i c i j e d o k a z a l a , a i m i d ž t e r o r i -
s tič k e p o lic ije p o tv r d ila .

U v r e m e m a n d a ta R a d e ta M a r k o v ić a , S rb ija se u b r z a -
n o k r i m i n a l i z o v a l a ,' a u B e o g r a d u s u s e d o g o d i l a u b i s t v a ,
k o ja n ik a d a n is u r a z r e š e n a - Z e ljk a R a ž n a to v ić a A rk a n a ,
B r a n is la v a L a i n o v i ć a D u g o g , P a v la B u l a t o v i ć a , Ž ik e P e -
t r o v i ć a , S l a v k a Ć u r u v i j e , V e s e l i n a B o š k o v i ć a i jo š t r o j i c e
fu n k c io n cra S P O .

Kako su SPS i JUL uništili Službu državne bezbed-

nosti?
N a o v o p ita n je o d g o v a ra Z o ra n B . M ija to v ić , d a n a s
z a m e n ik n o v o g n a č e ln ik a s rp s k e ta jn e p o lic ije G o ra n a
P e tro v ića :

- R D B S r b i j e je s v e v i š e p o s t a j a l a p r e d m e t i n t e r e s o -
v a n ja p o litič k o g v r h a S P S i JlJ L -a s a ja s n im c ilje m d a se
s m e n i n je n o ru k o v o d s tv o i s lu ž b a s ta v i p o d p o litič k u
k o n t r o l u o v e d v e p a r t i j e . V e š t o je p r i p r e m l j e n n o v i ,,p le -
n u m ” k o ji ć e R D B p o t p u n o d e m o n t i r a t i i s t a v i t i u f u n k c i -
ju s u l u d i h i d e j a p a r t i j s k i h č e l n i k a J U L i S P S . Z a o š t r a -
v a n je iz m e đ u r u k o v o d s tv a slu ž b e i d rž a v n o g v r h a p o č e -
lo je u p r o l e ć e 1 9 9 8 . g o d i n e z b o g s p o r e n j a k a k o s e t r e b a
s u p ro ts ta v iti p rip re m a m a A lb a n a c a z a o ru ž a n u p o b u n u .
S t a v s l u ž b e je b i o j a s a n : n a t e r o r i z a m s e m o r a o d g o v o r i t i
is k lju čiv o a n tite ro ris tič k im a k cija m a p o lic ije , z a tv a ra -
n je m g r a n ic e o d s tr a n e V o js k e J u g o s la v ije p r e m a A lb a -
n iji r a d i s p r e č a v a n j a d o tu r a n ja o r u ž ja i u b a c i v a n j a te r o -
ris tičk ih g ru p a , o tv a ra n je m p o l i t i č k i h r a z g o v o r a s a a l-
b a n s k im p r v a c im a ra d i u k lju č iv a n ja A lb a n a c a u p o liti-

84
čki život Srbije. Međutim, državno-partijski vrh mislio je
drugačije.
P rv i p o tc z b io je sm en a Jo v ic e S ta n iš ića o k to b ra
1 9 9 8 . g o d in e , z a tim s m e n a M o m č ila P e r iš ić a , n a č e ln ik a
G e n e ra lš ta b a , s m e n a d rž a v n o g tu ž io c a D ra g a n a P e tk o -
v i ć a i n e k o l i k o t u ž i l a c a . P u t k a t i r a n i j i b i o je o t v o r e n . N a
č e lo s lu ž b e s u p rv i p u t d o š li lju d i v a n n je n o g p r o f e s io -
n a l n o g s a s t a v a , p o l i c a j c i iz S l u ž b e j a v n e b e z b e d n o s t i ,
o n i o d p o tp u n o g p o v e r e n ja r u k o v o d s tv a JU L -a .

Postavljanjem novog štaba, u kome su bili Nikoia Šai-

nović, Milomir Minić, Zoran Anđelković i Matković
uvukao je MUP Srbije i Vojsku Jugoslavije u rizik suko-
ba sa civilima i preuzeo odgovornost za ljudske žrtve na
Kosovu i Metohiji. Pobednička euforija Šainovića i gru-
pe oko njega pretvorila se, kao što je poznato, u jedan od
najvećih poraza Srbije, do NATO agresije, i njeno stav-
ljanje pod kontrolu međunarodne zajednice.
U to vremo u RDB dolazi visoki funkcioner SPS i ka-
drovik te partije Uroš Šuvaković, koji je u prvo vremc
bio savetnik za eksterno informisanje, a kasnije je posta-
vljen za načelnika Uprave za analitiku i informatiku.
Nije postojao nijedan papir koji se kreirao u Srbiji, a
da nije prošao kroz njegove ruke. Zbog toga je često pred
službenicima koji su ga sablažnjivo gledali i slušali go-
vorio: ,,Ne može da prođe nijedna hartija, a da je ne overi
partija.”
Distribuciju interesantnih ma-
terijala lično je vršio Šuvaković,
prvo Miloševiću i Miri Marković,
zatim partijskim drugovima Bane-
tu Ivkoviću, Draganu Tomiću i Ivi-
ci Dačiću, pa onda starešinama u
vrhu RDB.
Šuvaković je sastavljao razne
političke pamflete koji su se naj-
češće pojavljivali u listu „Politika”
pod različitim pseudonimima ili
su potpisivani kao materijali agen-

85
c ije T a n ju g . N e p o s r e đ n o p re d iz b o r e o b ja v lju je n a jb r u -
ta ln ije te k s to v e , u k o jim a v r e đ a d o s to ja n s tv o V o jis la v a
K o š t u n i c e i t e č l a n k e p o t p i s u j e p s e u d o n i m o m ,,U .R .”

V i s o k i f u n k c i o n e r S P S U r o š Š u v a k o v i ć je p o p a r t i j -
sk o j lin iji d e le g ir a n u R D N k o d R a d e ta M a r k o v ić a d a bi
se b a v io in fo rm is a n je m i p o litič k o m p ro p a g a n d o m . O v u
č i n j e n i c u jc p o t v r d i o l i č n o S t e v a n N i k č e v i ć , b i v š i r a d n i k
R D B S rb ije :

- U r o š Š u v a k o v i ć je b i o v i s o k i f u n k c i o n e r D B - a , n a -
č e l n i k j e d n e o d u p r a v a i o b a v l j a o je s l o ž e n i o d g o v o r a n
p o s a o . P r i č a m u p r o š l o m v r e m e n u j e r n e z n a m d a li je
Š u v a k o v ić i d a lje u s lu ž b i. N a p r v o m k o le g iju m u m in i-
s t a r a R a d e M a r k o v i ć je r e k a o d a Š u v a k o v i ć r a d i u R D B .
N a s l e d e ć e m s a s t a n k u , m e đ u t i m , M a r k o v i ć je n a v e o d a
Š u v a k o v i ć v i š e n i j e u S l u ž b i , a l i n i j e o b j a s n i o k a k o jc
o tiš a o .

S a m R a d e M a r k o v i ć je , m e đ u t i m , t o p o t v r d i o u s v o m
in te rv ju u :

- Š u v a k o v i ć je d o š a o u s l u ž b u k a d a je b i o č l a n S P S -
a, a n e r u k o v o d ila c . P o n a lo g u m in is tr a u n u tr a š n jih p o -
s l o v a . D o b i o je z a p o s l e n j e u A n a l i t i č k o j s l u ž b i k a o č i -
n o v n i k .. . K a d a je p o s t a o r u k o v o d i l a c , p o s l e k o n g r e s a ,
p o č e o je p r o c e s n j e g o v o g r a z r e š e n j a . N j e m u je p r e k i n u t
ra d u s lu ž b i, o č e m u s a m o b a v e s tio k o m in is tr e .

P o s l e o b j a v l j i v a n j a o v e i n f o r m a c i j e U r o š Š u v a k o v i ć je
p o k u š a o , p r v o u lis tu „ N e d e ljn i t e l e g r a f ’, d a ja v n o d e -
m a n tu je sv o j a n g a ž m a n u s rp s k o j ta jn o j p o lic iji:

- Ja n e ra d im u S lu ž b i d rž a v n e b e z b e d n o s ti.

Š u v a k o v i ć je b i o j e d a n o d k a d r o v i k a S P S i u p o s l e d -
n je v r e m e z a je d n o sa G o ric o m G a je v ić id e o lo g le v ic e .
R o đ e n je 1 9 7 0 . u B e o g r a d u . O t a c V o j i s l a v je b i o r e d o v n i
p r o f e s o r M e d ic in s k o g f a k u lte ta u B e o g r a d u , a m a jk a R u -
ž i c a u č i t e l j i c a . K a o s t a r m a l o d e t e d o b i o je n a d i m a k J a k i
U ro š.

M a t u r i r a o je u P e t o j b e o g r a d s k o j g i m n a z i j i i u p i s a o
F a k u lte t p o litič k ih n a u k a , g d e je i m a g is tr ir a o . V e ć ta d a
se, p o č e tk o m d e v e d e s e tih p o litič k i b o rio z a S lo b o d a n a
M ilo š e v ić a .

86
 Političku karijeru je počeo kao generalni sekretar
Mlađih socijalista Srbije. Bio je član Izvršnog odbora i
Glavnog odbora SPS. Proslavio se krajem veka kao kolu-
mnista u „Borbi ’, „Dnevniku” i „Politici”. U toj ulozi je
napadao lidere opozicije i pisao tekstove protiv njih.
S i n i š a V u č i n i ć je k a o r a d i k a l t v r d i o d a je U r o š S u v a -
k o v ić m o r a o d a b u d e u R D B -u k a o z a š titn ik le v ič a r s k ih
p a rtija o d z lo tv o r a , iz d a jn ik a i s tra n ih p la ć e n ik a .

R D B i JU L s u u sv a k o j firm i p o s ta v ili d o u š n ik e . Im a li
s u t a j n e s l u ž b e , č i ji je z a đ a t a k b i o d a š t i t e M i l o š e v i ć a i
in te re se ć e ln ik a le v ič a rs k ih s tra n a k a . T a jn a slu ž b a
„ Š k o l j k a ” , n a p r i m e r , b i l a je z a d u ž e n a z a p r a ć e n j e , s l i k a -
n j e , s n i m a n j e i p r i s l u š k i v a n j e . D r u g a , „ K r u g 9 2 ” , b i l a je
z a d u ž e n a z a re k e t s v a k e v r s te . A tr e ć a , „ M ra k ”, z a lik v i-
d a c ije i o tm ic e .

U B e o g ra d u su im a li 1 2 p r iv a tn ih z a tv o ra , s p r e m n ih
z a p o l i t i č k e n e i s t o m i š l j e n i k e , k a o i z a l j u d e o d k o j i h je
t r e b a l o n a p l a t i t i r e k e t ili d u g . A n g a ž o v a l i s u i l j u d e iz
R e p u b l i k e S r p s k e i C r n e G o r e . T a j p o s a o je b i o p l a ć e n o d
1 0 0 .0 0 0 d o m ilio n m a ra k a .

Tajne službe levice radile su aktivno u Zaječaru, Les-

kovcu, Boru, Nišu, Loznici, Novom Sadu i Beogradu,
Bijeljini i Banjaluci, kao i u Podgorici i Nikšiću.
Uroš Šuvaković je voleo da govori da je treći čovek u
partiji, a drugi čovek u državnoj bezbednosti. Posle je
ovo drugo negirao.
Z a je d n o sa v o d e ć im lju d im a S P S , JU L i SRJ 1 9 9 9 .
g o d in e R a d e M a r k o v ić s e k a o p rv i ta jn i p o l i c a ja c S rb ije
n a š a o n a s p i s k u o s o b a k o j i m a je z a b r a n j e n u l a z a k u z e -
m lje E U .

K a o o d l i č a n i z v r š i l a c M a r k o v i ć je b i o o m i l j e n n a č e l -
n ik . P r e m a tv r d n ji lo n d o n s k o g „ G a rd ija n a ” , M a r k o v ić i
J a n a ć k o v ić su , z a je d n o s a m in is tr o m u n u tr a š n jih p o s lo -
v a S rb ije V la jk o m S to jiljk o v ić e m , 2 5 . s e p te m b ra 2 0 0 0 .
d a n p o s l e i z b o r a n a k o j i m a je M i l o š e v i ć p o r a ž e n , b ili u
B e lo m d v o r u k o d p r e d s e d n ik a S R J.

U kontakt emisiji RTS-a tih dana načelnik tajne poli-

87
c i j e R a d o m i r M a r k o v i ć je z a R D B r e k a o d a je t o „ j e d i n -
s tv o n a s l u ž b a ” k o ja p o s tu p a „ is k lju č iv o p o U s ta v u i z a -
k o n i m a ” . T a d a je o d b a c i o s v e o p t u ž b e d a s e s r p s k a t a j n a
s lu ž b a k o ris ti u s lu g a m a p o d z e m lja i v e le g ra d s k ih k rim i-
n a la ca :

- D B s e b a v i z a š t i t o m i u ta j d e o s e n e u k l a p a j u k r i m i -
n a l c i . N i t i je D B t r a ž i l a n j i h o v u p o m o ć , n i t i i h i m a m o u
s v o jim r e d o v im a . P a ra p o lic ijs k e sn a g e u n a š im re d o v im a
n is u n i p o s to ja le . N e z n a m z a n jih . I m a m o s p e c ija ln e
je d in ic e ja v n e i D rž a v n e b e z b e d n o s ti, k a o i je d in ic e z a
p o s e b n e n a m e n e - k a z a o je j a v n o R a d e M a r k o v i ć .

S e f s r p s k e t a j n e s l u ž b e p r i z n a o je n a t e l e v i z i j i d a p o -
š tu je U s ta v , d a R D B fu n k c io n iš e , a li d a n e z n a n iš ta o
s lu č a je v im a Ć u ru v ija , S ta m b o lić i la z a re v a č k i d ru m . Ja v -
n o je o d b i o p o m i s a o o s v o j o j o s t a v c i .

S V A Đ A O K O M A R K O V IĆ A

R a d e M a rk o v ić se p o s le p a d a M ilo š e v ić e v o g re ž im a
d o s ta d u g o z a d rž a o n a fu n k c iji p rv o g č o v e k a R e s o ra d r-
ž a v n e b e z b e d n o s t i S r b i j e , i a k o g a je j a v n o s t p r o z i v a l a , a
D O S o č e k iv a o n je g o v u o s ta v k u .

D u g o s e u j a n u a r u 2 0 0 1 . g o d i n e p r i č a l o d a je M a r k o -
v i ć b i o j e d i n i p o l i c a j a c k o ji i s t o v r e m e n o p o s e ć u j e i a k t u -
e ln o g p re d s e d n ik a V o jis la v a K o š tu n ic u i b iv š e g p re d s e d -
n ik a S lo b o d a n a M ilo š e v ić a . T u m a č i l o s e to d a i je d a n i
d r u g i n e ž e l e o s t a v k u š e f a R D B S r b i j e , i a k o ju je o n k o -
v e r t i r a o p r e d s e d n i k u S R J , k o ji z a n j e g a z v a n i č n o n i j e n a -
d le ž a n .

M a rk o v ić e v u o s ta v k u i u G S U P -u , a p o to m i u R D B
p r v i je t r a ž i o V u k D r a š k o v i ć s a p o s l a n i c i m a S P O .

N o v in e su z a b e le ž ile d a se M a rk o v ić p re d lo g u z a o s-
t a v k u n a v o d n o s u p r o s t a v i o č a k i p r e t n j a m a : d a ,,k a o č o -
v e k k o ji u o v o m g r a d u i m a s p e c i f i č n u t e ž i n u i m a b r o j n e
p o z n a n i k e u p o d z e m l j u . T e l j u d e je z a d u ž i o n e č i n j e -
n je m u slu g a , nego s v o jim p ro fe sio n a ln im u g le d o m .
M n o g i o d n jih s u m u s e v e ć ja v ili i r e k li: „ S e fe , s a m o r e c i

88
k o m e tr e b a d a je b e m o m a te r , p a z a r s a d a tre b a ta k o d a
r e š a v a m o s t v a r i ” š t o je z v a n i č n o r e g i s t r o v a n o .

U s v o m i n t e r v j u u R T S - u i a g e n c i j i B e t a iz B e o g r a d a ,
k o ji je d a o s r e d i n o m n o v e m b r a 2 0 0 0 . g o d i n e , š e f s r p s k e
t a j n e p o l i c i j e R a d o m i r M a r k o v i ć je i z j a v i o d a n e n a m e -
ra v a d a p o d n e s e o s ta v k u i d a k o n tro lu n a d tim re s o r o m
t r e b a d a i m a j u l e g a l n i o r g a n i k o je p o s t a v i p a r l a m e n t p o -
s le r e p u b lič k ih iz b o ra .

- A k o r e p u b l i č k i o r g a n i o d l u č e o m o m r a z r e š e n j u , ja
ć u t o , n a r a v n o , p r i h v a t i t i , a li n e ć u p o d p r i t i s k o m p a r t i j a
i p a rtijs k ih lid e ra d a p o d n o s im o s ta v k u . Ja s a m z a svoj
ra d o d g o v o ra n s rp sk o j v la d i i m in is tr u u n u tra š n jih p o -
s l o v a - r e k a o je M a r k o v i ć .

O k to b a rs k a n a r o d n a r e v o lu c ija u B e o g ra d u p o k a z a la
je d a R a d e M a r k o v i ć i R D B M U P S r b i j e n i s u b i l i b a š č v r s t
b e d e m M ilo š e v ić e v o g r e ž im a , je r s u 5 . o k to b ra 2 0 0 1 . d e-
lo v i ta jn e p o lic ije o tk a z a li p o s lu š n o s t S lo b o d a n u M ilo š e -
v i ć u . R D B je v o đ e n d i r e k t n o iz k u ć e p o r o d i c e M i l o š e v i ć .
P o s le d n jih n e d e lja o k o S lo b o d a n a M ilo š e v ić a b ili s u s ta -
ln o i je d in o N ik o la Š a in o v ić , G o r ic a G a je v ić i U ro š Š u v a -
k o v i ć , k o ji je z v a n i č n o b i o p a r t i j s k i k o o r d i n a t o r z a R D B .
I z v e s t a n u t i c a j n a r a d t a j n e p o l i c i j e i m a o je i N i k o l a C u r -
č ić , n e k a d a šn ji p rv i b e o g ra d s k i p o lic a ja c .

Međutim, RDB MUP Srbije se tog sudbonosnog dana

podelio na tri dela. I svaki čeka promene pa da preuzme
službu i dovede je u red.
U takvoj situaciji, kako mi je posvedočio koministar
policije Božo Pelević, šef tajne policije Rade Marković je
svakodnevno odlazio kod novog jugoslovenskog pred-
sednika dr Vojislava Koštunice, koji mu je rekao da su to
profesionalni i korektni razgovori. Tako je šef srpske taj-
ne policije održavao sebe u političkoj igri, a neki misle i
SPS na vlasti.
Tih dana smo se, nažalost, uverili da je u Srbiji važ-
nije ko kontroliše SDB nego ključne ekonomske tokove
od kojih zavisi elementarna egzistencija građana i drža-
ve u celini. To je dokaz da je u proteklih deset godina,
kao i za vreme Titove vladavine, tajna politička policija

89
b ila k lju č n i i n s t r u m e n t v la d a n ja M ilo š e v ić e v o g r e ž im a i
d a s e t a č i n j e n i c a i d a n a s v e o m a u v a ž a v a . Z a t o je S r b i j a
i fu n k c io n is a la k ao p a rtijs k o -p o lic ijs k a , a n e k ao p ra v n a
i d e m o k ra ts k a d rž a v a .

U S r b i j i je , p o s l e s e p t e m b a r s k i h i z b o r a i o k t o b a r s k i h
d o g a đ a ja , p o d p ritis k o m ra d ik a ln o p ro m e n je n e p o litič k e
i iz b o rn e v o ljc g r a đ a n a p a la n e o d g o v o r n a i k o ru m p ira n a
re p u b lič k a v la d a , a p re to g a m in is ta r u n u tra š n jih p o s lo -
v a , z a t i m je r a s p u š t e n a N a r o d n a s k u p š t i n a S r b i j e i i z a -
b r a n a p r o l a z n a v l a d a . M e đ u t i m , jo š u v e k n ije b i o s m e -
n je n š e f ta jn e s rp s k e p o litič k e p o lic ije , k o m e se n a d u š u
s t a v l j a j u m n o g e t e š k e z l o u p o t r e b e o v e s l u ž b e , k o je o n d o
s a d a n ije n i č i m o p o v r g a o .

D O S i S P O s u , m e đ u tim , o d p re u z im a n ja v la s ti, d o k
su č e k a li n o v e re p u b lič k e iz b o re 2 5 . d e c e m b r a 2 0 0 0 . g o -
d in e , in s is tir a li n a s m e n i R a d e ta M a rk o v ić a . V la d a n B a -
t i ć je lo o b j a s n i o v r l o a r g u m e n t o v a n o :

- N e z n a m d a li M i l o š e v i ć i d a l j e k o n t r o l i š e t a j n u s l u -
ž b u , a li z n a m d a ta p o lic ija i d a lje m o tr i n a s v a k i n a š k o -
ra k , d a p ris lu š k u je te le fo n e , d o k se s o c ija lis ti p o n a š a ju
k a o d a s e n iš ta n ije d e s ilo i h te li b i o p e t d a v la d a ju .

I sam Z o ran Đ in đ ić , je d a n od lid e ra D e m o k ra ts k e

o p o z ic ije S rb ije i p re d s e d n ik D e m o k r a ts k e s tr a n k e o p -
t u ž i o je S l u ž b u d r ž a v n e b e z b e d n o s t i S r b i j e d a r a d i z a
S P S i is ta k a o d a n a č e l n i k te s lu ž b e R a d e M a r k o v ić m o r a
da ode:

- M a r k o v i ć m o r a d a o d e i z b o g t o g a š t o je v i s o k i f u n -
k c i o n e r S P S - a U r o š Š u v a k o v i ć jo š s a v e t n i k u R D B - u . K o -
m e o n to n o s i iz v e š ta je iz s lu ž b e a k o n e n e k o m svom
š e fu iz b iv š e v la s ti?

- Iz a M a r k o v ić e v o g n e s m e n jiv a n ja sto ji p o k u š a j d a se
iz a z o v e h a o s u z e m lji i d a se p o p ra v e š a n s e S P S -a p re d
d e c e m b a r s k e iz b o re . N e m o ž e c e la z e n rlja d a trp i z b o g
R a d e t a M a r k o v i ć a - r e k a o je V l a j k o S e n i ć , č l a n G l a v n o g
o d b o ra S P O .

U to v r e m e š e f s r p s k e t a j n e p o l i c i j e k o n t a k t i r a o je
svak od n ev n o i sa d r V o jis la v o m K o š tu n ico m , n o v im
p re d s e d n ik o m i S lo b o d a n o m M ilo š e v ić e m , b iv š im p re d -

90
s e d n i k o m J u g o s l a v i j e . A s v a k o d n e v n o je k o n t a k t i r a o i s a
tr o jic o m k o m in is ta r a s rp sk e p o lic ije N ik č e v ić e m , P re le -
v ić e m i T o m o v iće m .

S tr a n a č k e ć e in ik e D O S n ije to g n o v e m b r a 2 0 0 0 . g o d i-
n e m n o g o iz n e n a d ila o d lu k a še fa R D B R a d o m ira M a r-
k o v ić a d a i d a lje o s ta n e n a č e lu to g re s o r a .

Z o r a n Đ i n đ i ć je s a m p r i z n a o : „ M i l o š e v i ć i m a p r s t e u
s v e m u š t o s e d e š a v a u S D B - u , i z v e š t a j i jo š i d u n j e m u . ”

- Š e f D B im a p ra v o d a n e p o d n e s e o s ta v k u , a li n je g o v
o s t a n a k n e m o ž e d o p r i n e t i r a d u t e s l u ž b e - i z j a v i o je k o -
m in is ta r p o lic ije B o ž o P r e le v ić i d o d a o : - S P S o d u g o v la -
či d a b i š to d u ž e o s ta o u v la s ti i g lu m io d a se n e š to p ita .

- T v rd o g la v im o d b ija n je m še fa S D B R a d e ta M a rk o -
v ić a d a p o d n e s e o s ta v k u n a m e ć u se d v a p ita n ja . P rv o , d a
li d e l o v i b i v š e g r e ž i m a , k o ji s u u č e s t v o v a l i u b r o j n i m
p lja č k a m a , m is le d a ć e d o v e k a o s ta ti a n o n im n i, o d rž a -
v a n je m p e rs o n a ln o g s a s ta v a S lu ž b e - u p ita o se d r Z a rk o
K o r a ć , p r e d s e d n i k S D U . - 1 d r u g o , h o ć e li n a š a j a v n o s t to
d a t o l e r i š e , j e r i m a p r e v i š e z l o u p o t r e b a z a k o n a z a k o j e je
D B m o r a la d a z n a , p a s e s t ič e u tis a k d a š titi n e p o s r e d n e
a k te re ?

Č e d o m i r J o v a n o v i ć , f u n k c i o n e r D O S je b i o j a s a n :

- Z a n a š e d r u š tv o u c e lin i b ilo b i n a jb o lje d a s e p ro -

m enom p rv o g č o v e k a D B n a s ta v i z a p o č e ti p ro c e s p ro -
m e n a i m i ć e m o n a to m e in s is tir a ti. D O S ć e p re k o s v o jih
p r e d s ta v n ik a u R e p u b lič k o j v la d i s m e n iti M a r k o v ić a i to
je s a m o p i t a n j e v r e m e n a .

U S P O s e s m a tra lo d a b i „ p a d o m i k riv ič n im p ro g o -
n o m š e fa D B b rz o b ili o tk riv e n i p o č in io c i i n a lo g o d a v c i
s t o t i n a u b i s t a v a , p l j a č k i i d r u g i h z l o č i n a k o ji n e b i s a m o
o d u v a li S P S i J U L s p o litič k e s c e n e v e ć b i i k lu p e z a o p -
tu ž e n e p o s ta le p re te s n e ” .

Z a S P S je , m e đ u t i m , s l u č a j n a č e l n i k a R D B M U P S r -
b ije b ilo s a m o p r in c ip ije ln o p ita n je .

- Š titim S lu ž b u d rž a v n e b e z b e d n o s ti, a n e R a d e ta
M a r k o v i ć a . A k o je b i l o g r e š a k a , u t v r d i ć e m o t o u n a r e d n a
d v a m e s e c a . T o n ije p e r s o n a ln o n e g o p r in c ip ije ln o p i-

91
ta n je . U o v o j z e m lji im a lju d i s p o s o b n ih d a is tr a ž e s v a k i
z lo č in - o b j a s n i o je M i l o m i r M i n i ć , t a d a jo š r e p u b l i č k i
p r e m i j e r iz r e d o v a S P S - a .

- N a r a v n o d a K o š tu n ic a i D O S g r e š e š to n e s m e n ju ju
M a rk o v ić a . A p a r a t te h n ik e S D B i d a lje ra d i. M o ć s lu ž b e
je v e l i k a , a m o ž d a p o s t o j i i b o j a z a n d a n a k o n s m e n a n e
b i b i l o l a k o d o ć i d o a d e k v a t n i h i k v a l i t e t n i h l j u d i k o ji b i
ih z a m e n ili. Z o r a n Ž iv k o v ić , s a v e z n i m in is ta r z a u n u tr a -
š n je p o s lo v e m o g a o b i d a s m e n i M a rk o v ić a - r a z m iš lja o
je g l a s n o B o ž a S p a s i ć , b i v š i i n s p e k t o r S D B S F R J i v l a s -
n i k d e t e k t i v s k e a g e n c i j e ,,S I A ” .

P r e m a U s ta v u S rb ijc , g e n e ra li p o lic ije i š e f ta jn e p o li-

c ije o d g o v a ra ju i p re d se d n ik u R e p u b lik e S rb ije . P re d -
s e d n i k M i l a n M i l u t i n o v i ć je ć u t a o . O g l a s i o s e , m e đ u t i m ,
d r u g i p r e d s e d n i k S R J d r V o j i s l a v K o š t u n i c a . O n je i z j a -
v io d a n ije tr a ž io s m e n e u v o js c i i p o lic iji v e ć d a o n e s a -
m o tre b a d a p o z a k o n u o b a v lja ju sv o j p o s a o .

K a k o je v r e m e o d m i c a l o , a M a r k o v i ć n ije d i r a n , o t v o -
r i l a s e s a m a p o s e b i d i l e m a d a li p o s t o j i n e k i , m o ž d a p r e -
ć u tn i d o g o v o r, iz m e đ u ta jn ih s lu ž b i b iv š e g re ž im a i
D O S - a ? D a li p o j e d i n c i i z l e v i c e k u p u j u s v o j u g l a v u d o d -
v o ra v a ju ć i se n o v o j v la s ti?

N a r o d n i p o k r e t ,,O t p o r “ i s k o r i s t i o je t u p a t p o z i c i j u
o k o o d g o v o r n o s ti i o s ta v k e R a d e ta M a r k o v ić a n a is te k u
2 0 0 0 . g o d in e d a u K ru š e v c u o rg a n iz u je p o tp is iv a n je p e -
t i c i j e z a s m e n u š e f a R D B S r b i j e . A k c i j a je i z v e d e n a p o d
n a z iv o m „ R a d e M a r k o v ić u , p o š to si o b iš a o sv e z a tv o re ,
s a d n a m k a ž i g d e je n a j b o l j e ? ”

K r a j e m n o v e m b r a 2 0 0 0 . g o d i n e u p e r f o r m a n s u ,,Z a -
b e la 0 0 7 ” o tp o r a š i s u u s k e č u „ R a d e M a rk o v ić u , s v e što
s i p r l j a v o r a d i o t a j n o , s u d i ć e ti s e j a v n o ” , n a T r g u k o d
g r a d s k e f o n ta n e u K r u š e v c u o b ja v ili d a še fa s rp s k e ta jn e
p o lic ije č e k a z a tv o r e n ič k a s o b a u p o ž a r e v a č k o m z a tv o ru .

„ O t p o r ” je t a d a , n a i m e , n a č e l n i k a R D B S r b i j e d i r e k -
tn o o p tu ž io z a u b is tv o S la v k a C u ru v ije i n e s ta n a k Iv a n a
S ta m b o lića .

- R a d o m i r M a r k o v i ć je p r v i č o v e k k o ji m o r a d a n a p u -
sti s v o ju f u n k c iju a p o s le tr e b a i d a m u s e s u d i. A k tiv is ti

92
O tp o r a p rik u p lja ju p o tp is e z a n je g o v u s m e n u i d o k ra ja
n e d e lje ć e p e tic iju p re d a ti n a d le ž n im o r g a n im a . N e m a -
m o n a m e r u d a z a o v a j z a h t e v s a č e k a m o k ra j r e p u b l i č k i h
iz b o ra - i z j a v i o je n a j e d n o j k o n f e r e n c i j i V u k a š i n P e -
tr o v ić , je d a n o d p o r tp a r o la O tp o ra .

P e ticiju z a s m e n u R a d o m ira M a rk o v ić a u p rv o m k ru -
g u p o t p i s a l o je 2 0 . 0 0 0 B e o g r a đ a n a i o k o 6 0 . 0 0 0 g r a đ a n a
S rb ije .

B i o j c t o p r i t i s a k k o ji M a r k o v i ć i p a k n i j e m o g a o d a i z -
d rž i.

S v o ju p is a n u o s ta v k u n a m e s to n a č e ln ik a R D B M U P
S r b i j e R a d e M a r k o v i ć je 2 5 . j a n u a r a 2 0 0 1 . g o d i n e p o s l a o
na č e tiri a d re se : d r V o jis la v u K o š tu n ic i, p re d s e d n ik u
S R J, M ila n u M ilu tin o v ić u , p re d s e d n ik u S rb ije , d r Z o -
ra n u Đ in đ ić u , p re m ije ru S rb ije i D u š a n u M ih a jlo v ić u ,
m in is tr u s rp s k e p o lic ije . G e n e ra l-p u k o v n ik ta jn e p o lic i-
je je p o k u p i o s v o j e s t v a r i , n e č e k a j u ć i d a s e u k a b i n e t u u
k o j e m je p r o v e o n e š t o v i š e o d d v e g o d i n e p o j a v i G o r a n
P e tro v ić , n o v i n a č e ln ik R e s o ra d rž a v n e b e z b e d n o s ti S r-
b ije .

D e s e t d a n a n a k o n š t o je p o t p i s a o o s t a v k u , R a d e M a r -
k o v i ć je s e d e o k o d k u ć e i č i t a o k n j i g e . I m a o je j o š d v e
g o d in e d o p e n z ije i š e s t m e s e c i p ra v o d a p rim a fu n k c io -
n e rs k u p la tu .

P r o c e n ju ju ć i n je g o v u re a ln u u lo g u u z a š titi b e z b e d -
n o s ti S rb ije , S lo b o d a n a M ilo š e v ić a , n je g o v e p o r o d ic e i
s t r a n k e n a v l a s t i D u š a n M i h a j l o v i ć , m i n i s t a r p o l i c i j e je
k ra je m a p rila 2 0 0 1 . g o d in e u je d n o m in te rv ju u re k a o :

- M is lim d a R a d e M a rk o v ić n ije b io p r a v i š e f s rp s k e
t a j n e p o l i c i j e . Š e f je b i o N i k o l a Ć u r č i ć , k o ji je b i o o d n j e -
g a ja č i i u p r o f e s io n a ln o m i u o p e r a tiv n o m s m is lu . M ilo -
š e v i ć s e t e š k o p r e v a r i o k a d a je j e d n o g p r o f e s i o n a l c a k a -
k a v je b i o J o v i c a S t a n i š i ć z a m e n i o p o l i c a j c e m u u n i f o r -
m i. S a S t a n i š i ć e m M ilo š e v ić n ije im a o p r o b le m a s a s v o -
jo m b e z b e d n o š ć u , s a o p o z ic ijo m i s v e ts k im p o lic a jc im a .
S t a n i š i ć g a j e č u v a o t a k o d o b r o d a je i m a o v r e m e n a d a s e
p o s v e t i r a t o v i m a . M i l o š e v i ć je n a s t o l u i m a o s v e t a j n e i z -
v e š t a j e R i č a r d a H o l b r u k a i P e n t a g o n a . A k a d je d o v e o

93
M a r k o v i ć a n i j e i m a o n i š t a . M a r k o v i ć je d o v e o R D B d o
m e t a s t a z c , t o l i k o je b i o n e s p o s o b a n d a je r e š i o d a f i z i č k i
lik v id ir a o p o z ic iju . P rv o V u k a D ra š k o v ić a , z a tim S la v k a
C u r u v i j u i p o t o m I v a n a S t a m b o l i ć a . T o je p r e v r š i l o č a š u ,
n a r o d je s h v a t i o b e s m i s a o v l a s t i S l o b o d a n a M i l o š e v i ć a i
o k re n u o se p ro tiv M ilo š e v ić a !

H A P Š E N JE U P E T A K

T ro g o d iš n ja k a rije ra R a d o m ira M a rk o v ić a k ao p rv o g
t a j n o g p o l i c a j c a S r b i j e o k o n č a n a je u p e t a k 2 3 . f e b r u a r a
2 0 0 1 . g o d in e , o k o p o la o s a m u v e č e .

„ O p e r a c i j a M a r k o v i ć ” je i z v e đ e n a u n a j v e ć o j t a j n o s t i .
Z a n j e g o v o h a p š e n j e z n a l i s u s a m o p r e m i j e r Z o r a n Đ in -
đ ić i D u š a n M ih a jlo v ić , m in is ta r u n u tra š n jih p o s lo v a .
K a k o je u h a p š e n b i v š i n a č e l n i k R D B S r b i j e R a d e M a r -
k o v i ć , o p i s a l i s u n o v i n a r i l i s t a „ N e d e l j n i t e l e g r a f ’ , k o ji
s u im a li s r c ć e d a p ris u s tv u ju o v o m č in u .

D a n p re p r iv o đ e n ja M a r k o v ić a e k ip e R D B s u v e ć b ile
r a s p o r e đ e n e o k o n je g o v e z g ra d e . Č e k a o s e s a m o p ra v i
m o m e n a t z a a k c iju . U lič n o o b e z b e đ e n je R a d e ta M a rk o -
v ić a s ta v lje n i s u lju d i o d p o v e r e n ja , s p r e m n i d a p la n p ri-
v o đ e n ja s p r o v e d u u d e lo .

U p e ta k , 2 3 . fe b ru a ra 2 0 0 1 . g o d in e , is p r e d M a rk o v i-
ć e v e zg rad e u Ž a r k o v a č k o j u lic i b ro j 4 8 , n a B a n o v o m
b rd u u B e o g r a d u , o k o 1 8 .3 0 s ta la s u d v a a u to m o b ila , b e li
„ g o lf ” s a d v o j a v r a t a i c r n i „ a u d i ” . Č e t v o r i c a m l a d i ć a iz
o v i h a u t o m o b i l a s u p r i š l i d ž i p u „ g r a n d č i r o k i ” , k o ji je
b io p a r k ir a n is p r e d s a m o g u la z a i p o z d r a v ili s e s a d v o ji-
c o m m la d ić a u n je m u .

O s i m p o m e n u t i h a u t o m o b i l a , k o ji s u b i l i v i d l j i v i n a
p rv i p o g le d , u o k o ln im u lic a m a , n a ra s to ja n ju o d 100
m e t a r a , s t a j a l a je n a o r u ž a n a p o d r š k a k o l e g a m a u s l u č a j u
n e p re d v iđ e n ih o k o ln o s ti.

P o s le k ra ć e g r a z g o v o ra , je d a n o d p r id o š lic a v a d i m o -
b i l n i i z d ž e p a i k a ž e : „ G o s p o d i n e M a r k o v i ć u , s t i g l a je
s m e n a , o tv o r ite v r a ta .”

94
 Iv a n k a M a rk o v ić , s u p ru g a b iv š e g n a č e ln ik a ta jn e p o -
lic ije , o tv a r a v r a ta i p u š ta tr o jic u lju d i u n u tr a . U m e s to
p o z d r a v a , tr o jic a p r ip a d n ik a R D B S rb ije v a d e s v o je s lu -
ž b e n e le g itim a c ije i n a lo g z a p riv o đ e n je R a d e ta M a rk o -
v i ć a . B i v š i š e f R D B k a o d a je o č e k i v a o o v a k v e „ g o s t e ” i
p ris ta je d a g a n e k a d a š n je k o le g e s p r o v o d u d o a u to m o b i-
la . N a i z l a z u iz z g r a đ e s u s r e ć u s e s a B r a n k o m Đ u r i ć e m ,
b i v š i m n a č e l n i k o m G S U P - a B e o g r a d , k o ji je s a s u p r u g o m
d o š a o n a v e č e r u k o d M a r k o v i ć e v i h i k o ji n e m o p o s m a t r a
liš a v a n je s lo b o d e s v o g p rija te lja R a d e ta .

R a d n ic i M U P -a S rb ije p riv e li su n a in f o r m a tiv n i r a z -

g o v o r b iv š e g n a č e ln ik a R e s o r a d rž a v n e b e z b e d n o s ti g e -
n e r a l-p u k o v n ik a p o lic ije R a d a M a rk o v ić a , N e n a d a Ilić a
iz Ja g o d in e i M io m ir a B u jo š e v ić a iz L a z a r e v c a , ta k o đ e
r a d n i k e R D B . O v a l i c a s u p r e d a t a N e b o j š i Ž i v k o v i ć u , is -
tr a ž n o m s u d iji O k ru ž n o g s u d a u B e o g ra d u s a k r iv ič n o m
p rija v o m zb o g o s n o v a n e s u m n je d a s u p o č in ila k riv ič n o
d e lo u b is tv a sa u m iš lja je m v iš e lic a p o č la n u 4 7 , s ta v 2 ,
ta č k a 6 K riv ić n o g z a k o n a , i k riv ič n o d e lo fa ls ifik o v a n ja
s lu ž b e n e is p r a v e i d o k u m e n a ta o n e s r e ć i k o ja s e d o g o d i-
la 3 . o k t o b r a 1 9 9 9 . g o d i n e n a m a g i s t r a l n o m p u tu B e o -
g ra d -Č a č a k . Is tra ž n i s u d ija O k ru ž n o g s u d a u B e o g ra d u
o d r e d i o je s v o j t r o j i c i p r i t v o r u t r a j a n j u o d 3 0 d a n a .

O v a k riv ič n a p rija v a o d n o s i se n a s lu č a j „ Ib a rsk a m a -

g is tra la ” o d 3. o k to b ra 1 9 9 9 , k a d a su u s a o b ra ć a jn o j n e -
sre ći kod L a z a re v ca p o g in u la č e tiri fu n k c io n e ra SPO :
V e se lin B o š k o v ić , d ire k to r D ire k cije za g ra đ e v in s k o
z e m ljiš te B e o g ra d a , Zvonko O s m a jlić, d ire k to r S p o rt-
sk o g c e n tr a „ T a š m a jd a n ”, V u čk o R a k o č e v ić i D ra g a n V u -
š u r e v i ć . T o m p r i l i k o m je l a k š e p o v r e đ e n V u k D r a š k o v i ć ,
p r e d s e d n ik S P O . T u ž ila š tv o ih te re ti z b o g „ n a m e r n o iz a -
zvane s a o b ra ć a jn e n esreće k a m io n o m m ark e „m erce-
d e s ” , v la s n iš tv o M U P -a S rb ije .

Hapšenje bivšeg šefa srpske tajne policije je bilo

rezultat otvaranja strogo poverljivih dokumenata RDB
MUP Srbije. Zato je i očekivano u Beogradu, jer je tokom
februara sam ministar srpske policije Dušan Mihajlović
rekao da je „istraga u svim slučajevima nerazjašnjenih
ubistava intenzivirana i da je napravljen pomak.” I da su

95
,,s v i p o d a c i k o ji s u d r ž a v n a t a j n a i z R e s o r a d r ž a v n e b e z -
b e d n o s ti, a u fu n k c iji s u k r iv ič n ih is tra g a , s ta v lje n i n a
ra s p o la g a n je is tra z i” .

C i m je M a r k o v i ć u h a p š e n , o t o m e s u b ili o b a v e š t e n i
V la d a n B a tić i tu ž ila š tv o . T e k p o s le to g a su o b a v e š ta v a n i
s k o r o s v i o s t a l i i z D O S -a .

V l a d a n B a t i ć , r e p u b l i č k i m i n i s t a r p r a v d e , i z j a v i o je
d a ć e „ v r l o b r z o j a v n o s t i b i t i o b z n a n j e n i jo š n e k i s l u -
č a je v i m is te rio z n ih u b is ta v a ” :

- Ovo je samo početak priče i verovatno na kraju te

piramide stoji Slobodan Milošević!
R a d e M a r k o v i ć je s m e š t e n u C e n t r a l n i z a t v o r u B e o -
g r a d u , a p r i č a l o s e d a je č i t a v j e d a n s p r a t t o g z a t v o r a r e -
z e rv is a n z a S lo b o d a n a M ilo š e v ić a . Z a h te v z a p o k re ta n je
is tra g e p o d n e t je z a m e n i k u o k ru ž n o g tu ž io c a M ilu n u
D r a g u t i n o v i ć u . A d v o k a t D u š a n M a š i ć p o s t a o je b r a n i l a c
b iv š e g š e fa R D B .

Povodom o v o g h a p š e n j a , o č e m u je v e s t m u n j e v i t o
o b iš la i z e m lju i s v e t, u 2 2 s a ta u re p u b lič k o j v la d i o d r-
ž a n je v a n r e d n i s u s r e t s a n o v i n a r i m a , k o m e je o s i m V l a -
d a n a B a tić a , m in is tra p ra v o s u đ a , p ris u s tv o v a o i C e d o m ir
J o v a n o v i ć , š c f o d b o r n ič k e g r u p e D O S -a u S k u p š tin i S r-
b ije .

U d o m a ć o j i s v e ts k o j ja v n o s ti v e ć ta d a s e s m a tr a lo d a
je h a p š c n j e R a d o m i r a M a r k o v i ć a b i l o o k a s n e l i p o č e t a k
k o n a č n o g o b ra č u n a sa re ž im o m S lo b o d a n a M ilo š e v ić a .

- D a s a m s e ja p i t a o , R a d e M a r k o v i ć b i 5 . o k t o b r a b io
u z a t v o r u , j e r p o s t o j e o p r a v d a n e i n d i c i j e d a je o n u č e -
s t v o v a o u s v i m n a j v e ć i m d r ž a v n i m z l o č i n i m a k o ji s u o r -
g a n i z o v a n i u p r e t h o d n o m p e r i o d u - p o t v r d i o je s v o j i m
re č im a novi srp sk i p re m ije r Z o ran Đ in đ ić u svom
k o m e n ta r u o v o g d o g a đ a ja .

96
 S L U Č A J IN S P E K T O R A
V L A D IM IR A N IK O L IĆ A

Bivši funkcioner Službe državne bezbednosti i šef

marketinga Gradske direkcije za građevinsko zemljište,
Beograđanin, Vladimir Nikolić osuđen je krajem 1999.
godine u Okružnom sudu u Beogradu zbog odavanja dr-
žavne tajne na godinu i deset meseci zatvora. Veće,
kojim je predsedavao sudija Pavle Vukašinović, donelo
je odluku da ga zadrži u pritvoru. Suđenje i izricanje
presude bilo je zatvoreno za javnost tako da nije bilo po-
znato da li je Nikolić osuđen samo za odavanje državne
tajne ili i za neovlašćeno posedovanje oružja kako ga je
tužilac optužnicom teretio. Nikolićev branilac, advokat
Zdenko Tomanović brzo je izašao iz sudnice ne želeći
ništa da komentariše dok je doktorka Branka, Nikolićeva
supruga koja je u hodniku čekala ishod suđenja, kratko
poručila javnosti:
- Ovde se radilo o montiranom političkom procesu
radi zastrašivanja drugih pripadnika DB. Posle njegovog
hapšenja u našem stanu je pronađen jedan rokovnik koji
pre toga nikada nije bio u stanu, a iz kompjutera je izva-
đen hard-disk koji sam samo ja koristila. Vladimir Ni-
kolić je uhapšen 1. oktobra, a suđenje je počelo 29. de-
cembra 1999. pred većem sudije Rada Mićunovića. Pre-
tres je trajao tri dana, a nastavak suđenja bio je zakazan
sa prvu polovinu januara. Onda je sudija Mićunović oti-
šao na bolovanje, pa je po povratku na posao iz nepoz-
natih razloga tražio izuzeće iz ovog predmeta (K br.
502/99). Predmet je dobio sudija Vukašinović, a za dru-
gog sudiju određen je sudija Miroslav Todorović.
Doktorka Branka Nikolić me primila u svom stanu na
Banovom brdu, u zgradi u kojoj, inače, stanuju policajci.

97
Stan je bio ispreturan posle policijskog pretresa. Na po-
du je ležao pištolj, nagrada ministra Zorana Sokolovića
za inspektora Vladana Nikolića. Policajci su za ovaj tro-
fej tražili dozvolu. Nije se znalo šta je gore, da li državni
policajci ili državne sudije koje su maltretirale čitavu
porodicu. Na dan održavanja pretresa iz takođe nepoz-
natih razloga sudija Todorović je smenjen, a na njegovo
mesto postavljen je sudija Zivota Đojinčević.
- Osmoro sudija i porotnika je promenjeno dok nije
nađena ekipa spremna da osudi mog muža. Kada je reč
o sudiji Mićunoviću osećam se kao pacijent kome je 29.
decembra doktor Mićunović obećao presađivanje bubre-
ga da bi mi u februaru rekao da on uopšte nije doktor -
rekla mi je gospođa Branka Nikolić, koja je preko medi-
ja podigla takvu galamu da je sprečila RDB da likvidira
njenog muža.
Sa Vladanom Nikolićem sam se sreo u beogradskom
kafiću „Ajša”. Iako je u džepu imao rešenje Vrhovnog
suda Srbije da je odslužio zatvorsku kaznu od 13 mese-
ci i da je slobodan čovek, Vladimir Nikolić, bivši na-
čelnik analitike u RDB se i u prvim mesecima 2001. go-
dine nalazio pod kontrolom bivših kolega iz Resora drža-
vne bezbednosti Srbije. To nam je otvoreno i rekao dok
smo dogovarali naš susret i razgovor:
- Pozovite me na mobilni telefon 20 minuta pre dogo-
vorenog vremena. Mene prisluškuju i prate, pa neće
imati vremena tako brzo da dođu do nas i da nas kon-
trolišu šta pričamo!
Sastali smo se u jednom restoranu u centru Beograda
sa bučnom muzikom, obojica uvereni da tu niko ne mo-
že da nas prisluškuje. Još je bio nepoverljiv prema ljudi-
ma, jer je skoro izašao iz zatvora. Vladan, kako ga zovu
ukućani, je sin Milutina Nikolića, jednog od osnivača
srpske tajne policije i nekadašnjeg prijatelja Aleksandra
Rankovića i Olge Nikolić, bivšeg ministra, člana Pred-
sedništva Srbije i poslanika. I sam je krenuo očevim sta-
zama, pa se 1982. godine zaposlio u Službi državne bez-
bednosti Srbije. Tajnu policiju je napustio sa mesta na-
čenika jednog sektora u RDB 30. maja 1999. godine, po-

98
sle 17 godina efektivnog staža i postao direktor marke-
tinga u Direkciji za gradsko-građevinsko zemljište u Beo-
gradu. Od 1945. godine Vladan Nikolić je treći tajni poli-
cajac kome je suđeno u Beogradu. Ali prvi koji je kidna-
povan od strane radnika tajne službe.
- Vi ste kidnapovani u Beogradu 1. oktobra 1999. go-
dine. Kako se to tačno dogodilo i da li ste prepoznali te
ljude, jer se priča da su to učinile vaše bivše kolege?
- Tog jutra, kao i svaki dan, odvezao sam sina Milu-
tina u školu. Nedaleko od OŠ „Banović Strahinja" sao-
braćajna policija me je zaustavila i izašao sam da otvo-
rim gepek. U tom trenutku njih četvorica su skočila na
mene, vezali mi ruke, stavili kesu na glavu, strpali u
kombi i odvezli u nepoznatom pravcu. Sledeća četiri
dana i pet noći, ukupno 96 sati, bio sam u pritvoru, u ne-
kom ćumezu za koji ni sada ne znam gde se nalazi. Ni-
sam prepoznao svoje kidnapere. Mene su oteli momci iz
Specijalne jedinice, koju vodi Franko Simatović pozna-
tiji kao Frenki i koji mene lično nisu poznavali. Njima je
samo naređeno da me dovedu. Rečeno im je ko sam ja i
upozoreni su, verovatno, da sam možda naoružan i da
ću pružiti otpor.
- Šta je bio pravi razlog vaše otmice i vašeg kasnijeg
ispitivanja?
- Razlog za moje kidnapovanje od strane ljudi iz Re-
sora državne bezbednosti Srbije hio je moj prelazak u Di-
rekciju za gradsko-građevinsko zemljište u Beogradu. To
je u Službi tumačeno kao moje političko svrstavanje na
drugu stranu i zbog toga me je trebalo kazniti i tako umi-
riti duhove u RDB, ne bi li se mojim hapšenjem i kažnja-
vanjem sprečio odliv drugih ljudi iz Resora državne bez-
bednosti. Ja sam u Službi bio inspektor za primer, čovek
od ugleda i autoriteta. Mnogi ljudi u RDB, kao i ja, bili
su nezadovoljni činjenicom da se naša tajna policija de-
formisala i pretvorila u pravu političku policiju. 1 želeli
su da napuste Službu. A ja sam im bio dobar primer da
to može da se uradi bez problema. E, čelnici RDB su to
želeli da spreče.

99
 - Čuli smo da su se posle vašeg odlaska i kidnapo-
vanja mnogi inspektori državne bezbednosti solidarisali
sa vama?
- Malo ljudi iz RDB se solidarisalo sa mnom. Javno
nije niko, a tajno jeste malo njih. Ja njihova imena ne
smern da kažem. To su ljudi sa kojima sam neposredno
radio. Svi su oni znali da sam ja žrtva čelnika RDB i da
mi je čitav slučaj montiran, ali nisu smeli javno da se
bune.
- Čime ste vi lično najviše bili nezadovoljni u RDB i
kada se to nezađovoljstvo prvi put pojavilo?
- Bio sam nezadovoljan što je RDB postao servis JUL-
a i što se pretvorio u klasičnu političku policiju. Moje
nezadovoljstvo je tinjalo čitave tri godine, jer smo svi mi
u Službi bili svedoci sve većeg uticaja Jugoslovenske le-
vice. Bivši načelnik Jovica Stanišić se odupirao tome. Na
Kolegijumu DB bio je, na primer, protiv imenovanja
Vlajka Stojiljkovića za ministra policije. I protiv koriš-
ćenja policije za obračun sa demonstrantima u Beogra-
du. Kada je shvatio da je ostao usamljen u tim naporima
Jovica Stanišić je podneo ostavku. Rade Marković je po-
stao novi šef RDB. Njega jc na mesto načelnika dovela
lično dr Mira Marković. I Rade Marković je RDB odmah
stavio u funkciju zaštitc porođice Milošević. Tako jc Ra~
de Marković postao direktni sprovodilac ideja Mire Mar-
ković i Slobodana Milošcvića. RDB sam napustio u vre-
me kada sam osetio da se transformiše u službu kojoj
prioritet nije očuvanje onoga što piše u Ustavu. Ja u ta-
kvoj situaciji nisam mogao više da radim.
- Kada ste uhapšeni i ispitivani, šta su vas vaše bivše
kolege najčešće pitale?
- M e n e s u is p itiv a la d v o jic a in s p e k to ra . S ta ln o su tra -
ž i l i d a i m k a ž e m k o je s a m d r ž a v n e t a j n e p r o d a o l j u d i m a
iz S P O d a b i h d o b i o t a k o v a ž a n p o s a o d i r e k t o r a m a r k e -
t i n g a . P o s l e 9 0 s a t i i s p i t i v a n j a s h v a t i l i s u d a je ta n j i h o -
v a te z a , o d n o s n o p r e tp o s ta v k a s a s v im p o g r e š n a . I d a bi
s e i z v u k l i iz g o v a n a , p i t a l i s u m e š t a o d s l u ž b e n i h s t v a r i
im a m u s v o m s ta n u . R e k a o s a m im d a im a m je d a n ro -
k o v n ik , u k o ji s a m b e le ž io s v o je r a d n e o b a v e z e . O n i su

100
se uhvatili za taj rokovnik i pretvorili ga u dokaz za moj
progon preko suđa.
- Zašto im je to bilo potrebno?
- Morali su da se opravdaju pred šefom u RDB. „Zna-
io se” da sam izdajnik i to je trebalo dokazati. Izvršen je
neverovatno vcliki pritisak na pravosuđe i tužilaštvo. I
ljudi iz pravosuđa se nisu tome oduprli, pristali su da
učestvuju u montiranom procesu protiv mene. Nažalost,
u pravosuđu su bili ljudi kao Balša Govedarica, predsed-
nik Vrhovnog suda Srbije, Bogoje Marjanović, predsed-
nik Okružnog suda u Beogradu i Andrija Milutinović,
okružni javni tužilac, izvršioci želja čelnika RDB. To me
je najviše i šokiralo. Posle 90 sati ispitivanja o odavanju
državne tajne, sud me odjeđnom tereti za neki rokovnik.
Odredili su mi samicu. Ja sam za istražnog sudiju mislio
da je moj spas. Pokazalo se, međutim, da je sud isti kao
državna bezbednosti, jer je čitav slučaj dirigovan iz kabi-
neta Radeta Markovića.
- Da li ste vi imali ikakvog kontakta sa svojim bivšim
šefovima ili kabinetom Radeta Markovića dok ste bili u
pritvoru?
- Ne, ali sam ja njima preko islednika slao porukc.
Oni su mi odgovarali kroz njihova usta rečima: „Priznaj,
znamo mi sve!“
- Kada ste vi kidnapovani dogodila se tragedija na la-
zarevačkom drumu, pa je u javnosti stvoren utisak da ste
vi oteti jer ste nešto znali o atentatu na Vuka Draškovića,
Veselina Boškovića i Ijuđe iz SPO?
- N i s a m ja k a o n a č e l n i k u R D B o to j t r a g e d i j i ili m o -
gu ćem a t e n t a t u n a l i d e r e S P O n i š t a z n a o . B i l o je l j u d i
k o ji s u t a k o r e z o n o v a l i , a l i t o n i j e b i l o t a č n o .

- P r i č a l o s e d o s t a i o v a š e m k o m j u t e r u i n e k i m ta j-
n i m p o d a c i m a k o ji s u s e n a l a z i l i u n j e m u . S t a s t e t o č u -
v a li u sv o m ra č u n a r u ?

- Imao sam samo jednu belešku o nekom susretu iz

1992. godine, koji nije bio mngo važan. Bila je to obična
podsetnica na to šta se dogodilo. Za to me inspektori i
sudija nisu teretili, jer im je bilo tanko kao dokaz.

101
 - Vi ste prvo optuženi za odavanje državne tajne, a
nije navedeno ni koje, ni kome je odata, ni vreme niti
mesto predavanja tajne, kao ni štetne posledice po dr-
žavu. Krajem decembra prošle godine taj se proces pro-
longirao pet puta, a vi ste ipak osuđeni. Kako?
- Na kraju je predmet dodeljen sudiji Pavlu Vukaši-
noviću, koji je nakon višestrukih promena u sastavu Ve-
ća, 3. marta 2000. godine, na moj rođendan, izvršio na-
log šefova RDB i osudio me na 22 meseca zatvora. Sudija
Vukašinović me osudio bez osnovnog dokaza, inkrimini-
sanog rokovnika koji nije ni video, niti je bio prisutan na
pretresu. Presudu je falsifikovao, jer je izjavio da je to-
kom glavnog pretresa ostvario uvid u rokovnik.
- Za vreme sudskog postupka bili ste u Centralnom
zatvoru u Beogradu, a potom ste na lični zahtev prešli u
zatvor Zabela kod Požarevca. Niste bili fizički maltreti-
rani. A psihički? Kako ste kao nevin čovek podnosili ro-
biju?
- Nisam bio maltretiran, ali sam i dalje bio pod pris-
motrom. Nijedna poseta nije mogla da prođe bez amino-
vanja zatvorskih vlasti, koje su samo bile servis ljudi iz
Beograda. Za to vreme imao sam ukupno šest redovnih i
dve vanredne posete supruge i dece. Za tih 400 odleža-
nih dana najviše me mučila briga o mojima, o deci, čiji
sam idol bio, o supruzi, koja se borila da me spase, pa
sam se bojao da i ona ne strada, i posebno o roditeljima,
koji su stari i boleseni ljudi.
- Kakva je bila atmosfera u zatvoru oko vas?
- Pristojna, ali strašno dosadna. To je jedan nadrea-
lan i surov svet. Ustanem u šest sati. Poradim sve što tre-
ba i pogledam na sat, tek je osam i petnaest. Šta da radim
čitav dan? Da pričam sa tim ljudima nisam mogao, jer su
to bili obični kriminalci, prazni ljudi. Svaka njima čast
kao ljudima, ali naša lična i intelektualna interesovanja
su bila savim drugačija. Znao sam svakog od njih. Znao
sam kad ko od njih šta radi. U koliko sati podriguje, sere
i prdi. Osećao sam neverovatnu glad za druženjem i raz-
govorom sa nekim načitanim. Bilo je kao u filmu „Let iz-
nad kukavičjeg gnezda”.

102
 - Vaša supruga Branka i Vaši roditelji su tražili isti-
nu, tragali su za pomoću? Išli su čak do bivšeg predsed-
nika SRJ. Šta je u kabinetu Slobodana Miloševića rečeno
Vašim roditeljima?
- Moji roditelji su mnogo propatili zbog mene. Majka
Olga se tri puta šlogirala na desnoj strani tela. Ipak, i ta-
ko bolesna borila se za mene, jer je shvatila da mi je sve
bilo montirano. Obilazila je sve državne institucije. Po-
sećivala je svoje bivše kolege iz establišmenta, ali su joj
oni na poziv da joj pomognu, odgovarali: „Joj, Olga to je
tako strašno!” Tražila je prijem kod Slobodana Miloše-
vića i Mire Marković, ali je stizala samo do njihovih še-
fova kabineta. Kada se susrela sa Goranom Milanovićem,
šefom kabineta Slobodana Miloševića, on joj je na sve
molbe odgovorio još većom optužbom: ,,Ne može tu ni-
šta da se uradi. Znate, ima tu straŠnih stvari..."
Meni je bilo zabranjeno da se dopisujem sa članovi-
ma moje porodice. Morao sam zato tajno da im doturam
svoje poruke. Imao sam posebnu želju da pišem ocu koji
ima 84 godine i kog sam želeo da umirim i uverim da
sam nevin. Znao sam da moja majka i otac slušaju neve-
rovatne laži o meni. Moj otac Milutin je mogao da pomi-
sli da sam zaista državni neprijatelj. Napisao sam mu da
sam onakav kakvog me je vaspitao i da nikoga, a poseb-
no državu nisam izdao. Pismo sam sakrio u čarapu i pre-
dao ga jednom čuvaru, a ovaj ga je dao mom advokatu.
Otac mi je odgovorio vrlo kratko i vrlo jasno: „Razumem
te ja sine!“ Te očeve reči su mi jaku puno značile.
- Vodili ste tajni dnevnik o svom životu u zatvoru.
Možemo li da objavimo isečke iz tog dnevnika?
- Ne, to je moja intima. Preživeo sam Golgotu sam sa
sobom. I to želim da sačuvam za sebe.
- Pričalo se da ste bili u velikoj depresiji. Da li ste se
bojali za svoj život?
- Da, mislio sam da će inspektori RDB u jednom tre-
nutku preći svoj prag trpeljivosti. Znate, oni nisu racio-
nalne osobe i u stanju su da vas sklone ako im smetate.
A u zatvoru sam postao svestan činjenice da možda neću

103
 nikada izaći iz zatvora. Očekivao sam da, na primer, 1.
avgusta 2001. godine, kada mi je zvanično isticala ka-
zna, budem opet osuđen samo da bih večno ostao na ro-
biji. Čelnici RDB su se bojali mog izlaska na slobodu, jer
su bili svesni nepravde koju su mi učinili. A neki su se
bojali da ću im se osvetiti. Izašao sam napolje samo zah-
valjujući narodnoj revoluciji, ali se u Beogradu joŠ ne
osećam sigurno.
- Zašto?
- Pa, zato jer su ljudi sa levice još u vlasti i jer je RDB
ostao moćan.
- Zašto po vašem mišljenju Rade Marković, načelnik
Resora državne bezbednosti neće da podnese ostavku?
Da li je Marković zaista toliko deformisao srpsku tajnu
policiju da treba da ode?
- Da. Rade Marković je glavni čovek u policiji. Nije
on ničija figura, kako neki Ijudi misle. Marković je jak i
sam kontroliše čitav Resor državne bezbednosti. On je
prekršio Ustav i Službu stavio u funkciju politike i zbog
toga bi trebalo da ode sa mesta načelnika. Međutim, Ra-
de Marković se boji da podnese ostavku, jer bi to za so-
bom povuklo i pitanje njegove odgovornosti. Moguće je
čak da bude i krivično gonjen, pa se boji da ne izgubi slo-
bodu.
- Hoćete li vi krivično da gonite vaše progonitelje iz
RDB i pravosuđa?
- Tek sada kada je otkrivena veza SDB sa atentatom
na članove SPO na Ibarskoj magistrali, meni je postalo
jasno zašto sam otet, uhapšen i držan u zatvoru. Ljudi
Radeta Markovića iz SDB Srbije koji su imali informaci-
je o atentatu na lazarevačkom drumu uplašili su se da ja
kao bivši načelnik u SDB mogu, makar i slučajno, da
saznam i otkrijem šta se priprema Vuku Draškoviću i
njegovim saradnicima i da ih upozorim na opasnost. Ja
sam zbog neovlašćenog lišavanja slobode i neovlašćenog
pretresa stana podneo krivičnu prijavu protiv Radeta
Markovića, tada načelnika tajne policije, Stevana Baste,
vođe ekipe SDB koja me je kidnapovala i Gorana Živa-

104
ljevića, inspektora koji me je saslušavao. Javni tužilac je,
međutim, proširio prijavu i protiv Milana Radonjića, na-
čelnika beogradskog Centra SDB jer je on potpisao nalog
za moje neovlašćeno lišavanje slobode i naložio otvara-
nje istrage protiv Radonjića. Prema mišljenju moje su-
pruge Branke, koja je prva javno prozvala Branka Crnog
i Milana Radonjića za zloupotrebu Službe, ova dvojica
načelnika u SDB bili su tvorci i organizatori mog kidna-
povanja. U međuvremenu sam podneo krivčnu prijavu
protiv ljudi iz RDB zbog kidnapovanja i protiv sudij'e Pa-
vla Vukašinovića zbog kršenja zakona i faksifikata služ-
benog dokumenta. Nisam osvetoljubiva osoba. Verujem
da postoji neka kosmička pravda koja će jednog dana do-
ći po svoje.
- I recite nam iskreno kakva je sudbina Vladana Ni-
kolića danas?
- Ja sam čovek bez posla i bez penzije. Još ne znam
šta ću da radim. Živim od ženine plate i pokušavam da
se vratim u normalan život. Razmišljao sam o tome da se
vratim na posao u državnu bezbednost, da pomognem
da se oporavi. Ali samo onda kada RDB postane normal-
na služba čiji je zadatak da štiti državu i narod, a ne je-
dnu političku partiju i njene rukovodioce - rekao mi je
Vladan Nikolić na kraju našeg razgovora.

105
 P R O G O N U N U T R A Š N JE G
N E P R IJA T E L JA

Po mišljenju Vesne Pešić, lidera Građanskog saveza,

najveća noćna mora srpske opozicije bila je Služba drža-
vne bezbednosti Srbije ili skraćeno RDB MUP Srbije. Od
dolaska Slobodana Miloševića na vlast, srpska tajna po-
Iicija je kontrolisala i progonila opozicione lidere i opo-
zicione stranke. U početku je to činjeno na ,,mek“ način,
infiltriranjem policijskih saradnika u najače opozicione
stranke. Saradnjom sa službom obično se u teoriji sma-
tra „razgovor i davanje informacija o trećem licu ili orga-
nizaciji".
Doušnici jesu ubačeni u stranke, ali su istovremeno i
same partije i njeni čelnici kompromitovani glasinama
da ,,oni sarađuju sa Udbom“.
Glasine o saradnji sa Resorom državne bezbednosti
Srbije opoziciju prate praktično od samog nastanka.
Udruženje građana ,,Sava“, nastalo 1989. godine, slovi
kao prva opoziciona stranka u Srbiji. Prema predanju,
Udruženje je bilo izum tadašnje vladajuće garniiture, ta-
čnije Jugoslava Kostića.
Dobar primer saradnje sa tajnom policijom bio je i
rascep u Radikalnoj stranci 1994. godine između Voji-
slava Šešelja i Jovana Glamočana. Takvih raskolia bilo je
i u Srpskom pokretnu obnove, u čijem vrhu je sam Vuk
Drašković otkrio trojicu saradnika tajne policije: i Jovice
Stanišića. Svaki raskol SPS i JUL su koristili d;a uz po-
moć RDB formiraju novu tzv, satelitsku stranku, koja je
nastupala kao opoziciona, a u stvari je bila kopija parti-
ja sa levice, kojima se priključivala u kritičnom tre-
nutku.

106
 Omladina protiv Miloševićevog režima
Zoran Đinđić, predsednik DS, je pokušavao da amor-
tizuje aktivnosti tajne policije tako što je prijateljovao sa
Jovicom Stanišićem, bivšim šefom SDB Srbije. I javno se
hvalio kako neke informacije dobija od ljudi iz Službe,
pored ostalog i onu s početka NATO bombardovanja da
mu je život ugrožen.

107
 Uporedo sa prikupljanjem poverljivih informacija iz
opozicionih redova, tajna policija je preko svojih sarad-
nika plasirala dezinformacije, da bi izazvala svađu među
rukovodiocima. Ta vrsta manipulacija kao oblika opera-
tivnog rada RDB prema opozicionim strankama uvek je
imala efekta, jer su lideri opozicije jako sujetni.
- Javna je tajna da je JUL imao neku vrstu stranačke
obaveštajne službe, čak i parapolicije, koju su vodila
dvojica vrlo visokih funkcionera. Umesto da obezbeđuje
državu, RDB MUP Srbije je obezbeđivao partiju na vlasti
i režimske ljude koji su ogrezli u malverzacijama i krimi-
nalu - smatra Velimir Velja Ilić.
Kada je, međutim, posle deset godina režim Slobo-
dana Miloševića shvatio da je ugrožen, prešao je na
,,tvrd“ metod policijskog rada. Crveno-crna koalicija na
vlasti tokom 1999. i 2000. godine obrušila se svim repre-
sivnim metodama na svoje političke protivnike u opozi-
ciji i narodu. Po policijskoj logici, progon je vršen najče-
šće kada se ljudi ne nadaju. Mnogi su tako po neprijat-
nostima upamtili 14. januar 2000. godine.
Predsedništvo OO SPO u Petrovcu na Mlavi saopštilo
je, na primer, sredinom januara 2000. godine da je nji-
hov član Igor Cvetanović priveden u policijsku stanicu,
gde je satima bio vezan lisicama za radijator, posle čega
je izveden pred Opštinski sud za prekršaje koji mu je
izrekao kaznu od 1600 dinara zbog maltretiranja devoj-
ke, kako mu je saopštio policajac Dragan Stokić.
Posle izrečene presude, Cvetanović je otišao u policij-
sku stanicu po svoje stvari, gde je zadržan još tri sata, ve-
zan na isti način - navodio je Srpski pokret obnove u
svom saopštenju.
Demokratska stranka je saopštavala da je policija u
Sremskoj Mitrovici tokom dočeka Srpske nove godine
privela tri člana ove stranke i pustila ih posle višečasov-
nog informativnog razgovora. U saopštenju DS navodi se
da su, prilikom lepljenja plakata, privedeni predsednik
0 0 DS Aleksandar Prodanović, potpredsednik 0 0 Alek-
sandar Gavrilović i član ovog odbora Nikola Trninić.

108
 Policija u Šapcu je na Srpsku novu godinu, zbog ano-
nimne prijave da „otporovac" M.M. poseduje vatreno
oružje, pretresla kuću u kojoj živi njegova baba, potom
njegov stan, a posle je finansijska policija zatvorila malo-
prodajni objekat u vlasništvu njegovih roditelja.
Policija je iste noći u Kraljevu privela i, posle infor-
mativnog razgovora, pustila trojicu aktivista Otpora. Pri-
vedeni su Nenad Košanin, Mihajlo Matorvić i četrnaesto-
godišnji M.K, tokom akcije „Divlja gradnja - kamen te-
meljac za starački dom“, parodijom na najave srpskih
vlasti da će do 2010. godine izgraditi 100.000 stanova.
Sama činjenica da su, na primer, članovi Narodnog
pokreta ,,Otpor“ u jednom Šapcu privođeni 128 puta, uz
fizičko maltretiranje, govori dovoljno o strogosti RDB Sr-
bije prema vlastitom narodu. Jednom otporašu u Sapcu
je čak naređeno da pojede plakat svoje organizacije.
- Samo zato što je naš šesnaestogodišnji sin Đorđe
postao član Otpora, poslednjih petnaestak dana postali
smo meta za odstrel - pričala je novinarima s mnogo je-
da u duši Vesna Žakić, vlasnica parfimerija u Šapcu. -
Dvadeset trećeg maja 2000. upali su nam u kuću i tražili
oružje... Naravno, ništa nisu pronašli. Odmah sutradan
tri inspektora za privredni kriminal s troje finansijskih
policajaca upali su u obe parfimerije koje držimo u
gradu.
Dok je finansijska policija popisivala robu i gledala
poslovne knjige, inspektori za privredni kriminal deta-
ljno su pretresali naše kuće. Od podruma do tavana, od
dečje sobe do garaže, sve je detaljno pročešljano inspek-
torskom rukom. Mislili su valjda da krijemo robu, ili ko
zna šta drugo. Naravno, ništa nisu pronašli... Ništa nije
vredelo, staviše katanac na naše radnje.
I tako ostaviše šest radnika bez posla, uništiše i ovo
malo preduzimljivih i poslovnih ljudi u ovom kraju. Na
ime raznih poreza i doprinosa, ja sam u državni budžet
samo prošle godine uplatila više od milion dinara. Moj
svaki radnik je prijavljen, moj svaki porez je plaćen na
vreme.

109
 Ja sam i u zimu 1996. i 1997. godine šetala i protesto-
vala protiv krađe glasova i tada su me posetili inspektori
i zatvorili mi parfimeriju na tri dana. Sada su se uplašili
tri puta više i zatvorili radnju na deset dana. Nisam član
nijedne političke partije, sebe ubrajam među građane ko-
ji znaju da misli i koji ne dozvoljavaju da s njima mani-
puliše svako kome se u tom momentu prohte. I svog sina
Đorđa sam podržala kada je odlučio da se učlani u Otpor
- rekla je ogorčena Vesna Žakić. - I ja sutra idem da se
upišem u Otpor. Nema više šta da se čeka. Otpor i samo
otpor do pobede...
Mladi šesnaestogodišnji Đorđe Žakić, zbog koga je
sve ovo i počelo, svira gitaru i privodi kraju drugu godi-
nu Tehničke škole u Šapcu.
Darko Pavlović, aktivista ,,Otpora“ iz Šapca je kao
glavnog naredbodavca nezakonitih hapšenja i privođe-
nja naveo Ljubodraga Gajića, načelnika RDB za Kolu-
barski i Mačvanski okrug. Neko je u Srbiji u vreme Mi-
loševića mislio da narod ništa neće upamtiti i da neće

Žrtva RDB u Požarevcu

110
jednog dana tražiti odgovornost za zlo koje mu je poči-
njeno. Sabački „Otpor“ je zato posle narodne revolucije
i pada Miloševića i njegove tajne policije zahtevao da
nadležni organi pokrenu istražni postupak i podnesu
krivičnu prijavu protiv Ljubodraga Gajića, kao i protiv
NN počinioca koji su brutalno pretukli članove ovog po-
kreta Marina Barjaktarevića i Marka Vukovića, inače in-
valida.
Ovo su bile samo neke činjenice i podaci prikupljeni
za akciju „Isterivanje istine“ kojom je Narodni pokret
,,Otpor“ hteo da pokrene pitanje moralne, političke i kri-
vične odgovornosti rukovodilaca srpske tajne policije i
njenih centara u Srbiji.
Rigidnost Miloševićevih čauša bila je takva da su pla-
nirali da donesu Zakon protiv terorizma, kako bi u njega
mogli da uguraju sankcije protiv svojih političkih protiv-
nika, koje je inače tajna policija registrovala kao „unutra-
šnje neprijatelje". Taj zakon terora, kako ga je neko naz-
vao, nije usvojen, jer za njega nisu hteli da glasaju srps-
ki radikali, bojeći se da će se vlast jednog dana tim zako-
nom okrenuti i protiv njih.
Represija režima Slobodana Miloševića ogledala se i
u seriji političkih procesa mnogim nevinim licima. Akti-
visti nevladine organizacije Volonterski centar za direk-
tnu zaštitu ljudskih prava „Grupe 484“ su pratili neko-
liko sudskih procesa do oktobra 2000. godine i utvrdili
da su u svima kršena prava na objektivno suđenje. To je
bio slučaj i sa suđenjima Bogoljubu Arsenijeviću Maki-
ju, petorici albanskih studenata Beogradskog univerzite-
ta, Flori Brovini, „Đakovičkoj grupi", ali i sa procesom
„Vojislav Šešelj po tužbi Stevana Lilića“.
Krajem devedesetih, od smene Jovice Stanišića, tajna
policija je postala agresivna prema opoziciji i svim gru-
pama pobunjenika protiv levičarske vlasti. To je bila
nova, surova faza zastrašivanja vlastitog naroda, koju je
po mišljenju Nataše Kandić, vlast provela vrlo uspešno,
jer je registrovala najmanje 7000 kandidata za teroriste,
što je u Srbiji prihvaćeno bez neke veće reakcije i otpo-
ra. Time je režim shvatio da će u sledećoj fazi, posle pro-

111
mene zakona, moći slobodno da hapsi i izoluje domaće
,,teroriste“ i „unutrašnje neprijatelje".
Naime, ujedinjena levica u koaliciji sa radikalima je
vrlo pažljivo osmatrala šta opozicija radi, kojoj trebaju
meseci da bi se okupila na jednom mestu, i koja se nigde
nije pomerala iz Beograda, tako da je dala puno prostora
i razloga vlasti da krene u ofanzivu. U takvim okolnosti-
ma pojavio se ,,Otpor“, nova generacija mladih pobunje-
nika. To je bila jedna nova energija u borbi za promene.
Po nekima ,,Otpor“ je bio posledica beznađa, jer su mno-
gi mladi ljudi suočeni sa činjenicom da nemaju nikakvu
budućnost i da ih vlast zlostavlja, a da je opozicija pot-
kupljiva, jer neprestano pravi neki sporazum sa vlašću.

MASOVNA HAPŠENJA

SPS i Slobodan Milošević, podstrekivani od Mire

Markovića i JUL-a širili su neprijateljsku histeriju preko
svojih telala Ivana Markovića i Gorana Matića. Policija je
posle njihovih prozivki hapsila po Srbiji. Erbetino
Knjur, mladić iz Subotice, hapšen je, na primer, 11 puta.
Aktivista Stanko Lazendić je čak monstruozno optužen
za ubistvo Boška Paroševića u Novom Sadu, iako je tele-
vizija pokazala lice i ime pravog ubice. Optužen je za
zločin iako je u to vreme bio u Republici Srpskoj.
- Do prošle godine bio sam običan građanin, student,
a ove godine sam terorista - komentarisao je svoju sud-
binu Stanko Lazendić, aktivista ,,Otpora“.
Lazendić je bio apsolvent na predmetu Srpski jezik i
književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Radio je u građevinskoj inspekciji pri gradskoj upravi
Novog Sada. Od februara do marta 2000. bio jje najprivo-
đeniji aktivista u Srbiji, pa je 14. aprila 2000. godine
morao da napusti zemlju.
- Stigle su mi pretnje od nekih polupoznatih neuni-
formisanih lica da napustim zemlju i tako sačuvam živu
glavu. Bivša vlast nije bila za to što mi radimo, konkret-
no izgleda da smo, našim aktivnostima ,,načepili“ direk-

112
 Oči u oai sa policijskim kordonom
tno Mihalja Kertesa. Miloš Cagić i ja samo bili među or-
ganizatorima stuđentskog protesta u Novom Sadu 1996-
1997, i od tada traje neka vrsta naše borbe protiv njih.
Zato smo bili tm u oku za sve što se dešavalo ne samo u
Bačkoj Palanci, već i u celoj Vojvodini.
Početkom septembra 2000. godine vratio se u zemlju
i biva uhapšen:
- Uhapsili su me na granici između Republike Srpske
i Srbije, na prelazu Sremska Rača. Imao sam lično pri-
liku da vidim poternicu. Tada je nastala opšta frka među
policajcima, pošto nije svakodnevno da hvataju ubice po
autobusima. Mene su izveli iz autobusa, stavili mi lisice,
pretresli me i uperili oružje, jer zaista nisu znali s kim
imaju posla. To je ta granična policija, koja nema toliko
dodira sa politikom, jednostavno su reagovali onako ka-
ko reaguje služba kada treba da privedu neko sumnjivo
lice.
Kad su me s granice prevezli do Sremske Mitrovice u
policijsku stanicu, prve reči koje mi je inspektor RDB re-
kao bile su: „Al’ si ti neki popularan, već su zvali advo-

113
kati i raspitivali se za tebe“. Prebacili su me-iz Mitrovice
u Novi Sad, negde oko pola jedan posle podne, i tu posle
kratkog zadržavanja u pritvoru, oduzeli su mi sve lične
stvari i krenulo je klasično saslušavanje po sobama s ra-
znoraznim inspektorima.
Pitali su me na kraju, kada su me puštali: „Šta će biti
kad vi pobedite, da li ćemo mi biti na našim radnim mes-
tima?“ Tada sam video da Milošević nema šta da traži,
jer nema onu osnovnu potporu u policiji, na koju se osla-
njao do sada.
Kragujevčanin Zoran Matović hapšen je sedam puta.
Mirko Reljin je uhapšen prilikom akcije ,,ADA“, na fud-
balskoj utakmici Jugoslavija-Holandija i bio je u pritvoru
desetak sati.
Policajci su u prestonici privodili vozače GSP Beo-
grad zato što su njihovi autobusi imali zalepljenu crnu
pesnicu, simbol Narodnog pokreta ,,Otpor“.
Na prvim suđenjima mladim ljudima iz ,,Otpora“ cr-
veno-crna koalicija je nastupila sa gotovim rečnikom op-
tužbi na račun vlastitog nezadovoljnog naroda. Sama reč
„otpor" smatrala se neprijateljskom, a njihovi rekviziti
su bili „neprijateljski poster", „neprijateljski letak“, ,,ne-
prijateljska parola". I majce sa napisima ,,Otpor“ su bile
„neprijateljske" toliko da su policajci primoravali devoj-
ke da ih skidaju nasred ulica, da se ne bi nosile po jed-
nom Požarevcu ili Beogradu. Jedna devojka je privedena
zbog majce u požarevačku tajnu policiju. Kada su joj vra-
tili njen dosije naglas ga je pročitala: „Izjavljujem da ne-
ću ništa da izjavim!"
Nenad Belčević, Beograđanin, student elektrotehni-
ke, dobio je policijski dosije posle lepljenja propagan-
dnog materijala na Petlovom brdu:
- Lepili smo male nalepnice direktno preko velikih
slika u boji gospodina Slobodana Miloševića. Radili smo
noću da bismo izbegli policiju i ljude koji su od levice
bili plaćeni da nas fizički maltretiraju i prebijaju. Prišao
nam je policajac i kad je video ,,Otpor“ upotrebio je mo-
torolu, i došla su dvoja patrolna kola. Odveli su nas u

114
stanicu. Tamo su bili neprijakni, ali nas nisu tukli. Jedan
nam je opsovao majku. Doveo je još jednog da nas čuva
i „posavetovao” mu da nam ako budemo međusobno pri-
čali nalupa šamare.
Nas dvojica studenata sedimo na klupi, pored nas
penzionisani gimnazijski profesor priveden iz istog raz-
loga, ostalo neki krimosi, pijanci i problematični tipovi.
Držali su nas u ćeliji do ujutru, saslušavali i vodili na
informativne razgovore. Osećao sam se užasno i nekako
prljavo i poniženo.
Posle petog oktobra 2000. Belčević i njegov drug do-
bili su poziv za sud, a nezvanično su saznali da je protiv
njih trebalo da bude poveden krivični postupak. Ne-
kome se u RDB Srbije još žurilo, verovatno sa željom da
se ceo slučaj zataška, jer je tajna policija povukla tužbu.

MARATONSKA SASLUŠANJA

U Pančevu je, na primer, RDB samo tokom 2000. go-

dine obrađivala dvadesetak oktivista ,,Otpora“. Oni su
izveli 30 akcija protiv režima Slobodana Miloševića.
Kruševački Narodni pokret „Otpor" izveo je 101 akciju.
U čitavoj zemlji tokom 1999. i 2000. godine, kada je pa-
nika najviše zahvatila režim, privedeno je oko 2000
aktivista Narodnog pokreta ,,Otpor“. Svaki od njih je kri-
minalistički obrađen, što znači da su mu uzeti lični po-
daci, otisci prstiju, da je fotografisan i stavljen u policij-
sku kartoteku. Odnosno, svaki od tih aktivista dobio je
svoj dosije u kome je obavezno bila i njegova izjava iz in-
formativnih razgovora ili saslušanja u policiji. Prema
preciznim podacima uhapšeni aktivisti ,,Otpora“ proveli
su u policijskim stanicama na saslušanjima ukupno
41.000 sati ili 1800 dana tj. 4 godine i 6 meseci.
Srđan Milivojević, inženjer poljoprivrede, zaposlen u
Gorskoj službi za spasavanje u Kruševcu, hapšen je dva-
deset puta. Ima tri dosijea u odeljenjima srpske tajne po-
licije u Kruševcu, Kraljevu i Leskovcu. Slikan je u poli-
ciji više od deset puta.

115
 U đosijeu Nenada Belčevića u RDB Srbije je, na pri-
mer, pisalo:
,,Gore navedeni primećen od strane radnika SUP-a
Rakovica kako n Ulici Serdar Janka kod broja 24 lepi le-
tke „Gotov je”, tzv. organizacije Otpor, nakon čcga je le-
gitimisan. Materijal: 500 komada oduzet i priveden u
prostorije SUP-a Rakovica na informativni razgovor..."
Srpska tajna policija i milicija su radili na progonu
,,otporaša“ i poslednjeg dana svoje vlasti. Dejan Derajić
privedcn je 4. oktobra 2000. u GSUP Beograda u Ulici
29. novembra. A kasnije ju 5. oktobra 2000. godine odve-
den kod sudije i sudija mu je izrekao kaznu od 15 dana
zatvora. Obojica su kroz prozor gledali kako demon-
stranti upadaju u zgradu Savezne skupštine. Tad mu je
suclija rekao da potpiše rešenje o zatvoru od 15 dana.
Gim su, međutim, demonstranti ušli u parlament, sudija
mu je rekao: „Idi kući!“
Tri moseca posle oktobarskih događanja novo ruko-
vodstvo policije jo pozvalo ljude iz ,,Otpora“ da im vrali
dosijca iz Resora javne bezbednosti.
Dušan Mihajlović, novi ministar republičke policije
uručio jn Narodnom pokretu tačno 1554 dosijea mladića
i devojaka iz „Otpora", spakovanih u kartonske kutije i
fasciklo, sa navcdonim nazivima policijskih stanica iz
kojih potiču. Unutra su bile, uglavnom, fotografije snim-
ljcne policijskim aparatom i fotokopije dosijea i iskaza sa
saslušanja. Svaku kutiju prati uredno napravljen spisak
privodenih, ali nodostaju dosijei.
J e d a n o d č c l n i k a ,,O t p o r a “ s e g l a s n o p i t a o :

- A k o s u o v o p ra v i d o s ijc i, a n e m a m ra z lo g a d a s u m -
n j a m d a n i s u p r a v i , o n d a t e k s a d v i d i m k o l i k o je r e ž i m
b i o s l a b i z b o g č e g a je p u k a o . Z b o g t o g a s u p o l i c a j c i v e -
r o v a tn o i o tk a z a li p o s lu š n o s t. O v d e fa li n a jm a n je tr e ć in a
d o s ije a o d s v ih p riv o đ e n ih i h a p š e n ih č la n o v a „ O tp o ra ".

P r e m a p r o c e n a m a Iv a n a M a le k a i N e n a d a M ile tić a ,
a k t i v i s t i N P O u P a n č e v u , o v d a š n j i S U P v r a t i o je o r g a n i -
z a c i j i t e k t r e ć i n u p o l i c i j s k e d o k u m e n t a c i j e o ,,O t p o r u “ .

116
 Batinaši sa levice
H a p š e n im a k tiv is tim a k ru š e v a č k o g N a ro d n o g p o k rc -
ta O tp o r n is u v r a ć e n i p o lic ijs k i d o s ije i, v e ć s a m o k o p ije
r a n i j i h p o t v r d a d a s u im p o l i c a j c i u p a d a l i u k u ć e i s t a -
n o v e i p r i v o d i l i ih u p o l i c i j s k e s t a n i c e .

K r u š e v a č k i a k tiv is ti O tp o ra tr a ž e od p o lic ije o d g o v o r

k o i h je c i n k a r i o , a j e d a n o d a k t i v i s t a s n a j d u ž i m ,,s t a -
ž o m “ n a t z v . i n f o r m a t i v n i m r a z g o v o r i m a u p o l i c i j i , k o ji
s u t r a j a l i p o v i š e s a t i , S r đ a n M i l i v o j e v i ć , p o d n e o je s e -
d a m k riv ič n ih p rija v a k o jim a tra ž i m o ra ln u , m a te r ija ln u
i k r iv ič n u o d g o v o r n o s t b iv š ih č e ln ik a u M U P -u S rb ije .
M i l i v o j e v i ć je p o d n e o k r i v i č n u p rija v u i p ro tiv R o p u -
b lik e S rb ije .

117
 5 0 .0 0 0 D O S IJE A U R D B S R B IJE

Kada je umro Franjo Tuđman otkriveno je 100.000

dosijea nastalih baš po osnovu prisluškivanja, a koji su
poslužili za raznorazna ucenjivanja ljudi po Hrvatskoj.
Računajući da je u Srbiji daleko veći broj stanovnika, u
Javnoj bezbednosti ima oko 200.000 kriminalnih dosijea,
što sa 50.000 dosijea tajne policije daje podatak da je čet-
vrt miliona Srba i građana SRJ bilo pod policijskom kon-
trolom. Jugoslovenski komitet pravnika za Ijudska prava
iz Beograda, Advokatska komora Vojvodine i Forum ju-
ris iz Novog Sada, uz saradnju i drugih nevladinih orga-
nizacija, predložili su u proleće 2001. godine Vladi Srbi-
je da donese poseban zakon o tajnim policijskim dosijei-
ma sa ciljem da oni postanu javni i dostupni građanima
na koje se odnose.
- Otvaranje dosijea je strogo formalnopravna proce-
dura u kojoj bi građani koji sumnjaju da je o njima pos-
tojao policijski dosije imali pravo uvida u te podatke, ali
samo oni, a ne i druga lica. Postoje mehanizmi da to ne
bude sredstvo progona i otvaranje dosijea ni u kom slu-
čaju nije pitanje trač rubrika - tvrdila je tada Biljana Ko-
vačević-Vučo iz JUKOP-a.
Za magistra Đorđa Pavićevića iz Instituta za filozofi-
ju i društvenu teoriju u Beogradu otvaranje političkih
dosijea vođenih bez znanja građana je jedan od oblika
utvrđivanja istine o nedelima prethodnog režima. To mi-
sli i advokat Radmila Dragićević:
- Dosijei moraju biti otvoreni kako bi se razotkrila sva
monstruoznost Državne bezbednosti. Neophodno je pre-
ispitati rad službe i utvrditi elemente za krivično gonje-
nje odgovornih lica koja su zloupotrebila svoja ovlašće-
nja. Zato nova vlast treba da donese odluku kojom bi se

118
zaštitili dosijei od uništavanja. A pre donošenja zakona
0 otvaranju dosijea treba formirati jedan vanstranački
sudsko-pravničko-etički odbor koji bi utvrdio autentič-
nost podataka koje je DB prikupljala i omogućavao po-
jedincima da pred sudom dokažu neistinitost podataka.
Taj proces je u nekim sredinama već počeo. U Kra-
gujevcu je policija aktivistima Narodnog pokreta Otpor
otvorila 208 kriminalističkih dosijea.
Jovica Đorđević, bivši inspektor Resora državne bez-
bednosti MUP Srbije apelovao je na novu vlast da ovaj
resor pod hitno reorganizuje, depolitizuje i stavi pod
društvenu i parlamentarnu kontrolu:
- Neophodno je naložiti zabranu uništavanja dosijea
1 uklanjanja dela dokumentacije, a zatim ih zapečatiti,
kako bi dosijei „narodnih neprijatelja" kasnije mogli da
budu otvoreni. Na žalost, imam neke informacije da je
deo te dokumentacije već sklonjen. DB je bila važna ka-
rika u funkcionisanju socijalističkog-julovsko-radikal-
skog sistema vlasti, koja se tako dugo održala zahvalju-
jući u velikoj meri i tajnoj policiji. DB je prodrla u sve
ćelije društva i Služba i danas raspolaže malom armijom
ljudi koje je koristila, a i danas koristi. Loša strana toga
je što su ti ljudi angažovani na osnovu političke podob-
nosti sa aspekta SPS.
Iskusni inspektori srpske tajne policije rekli su nam
da se tajna dosijea građana mogu podeliti na dve vrste.
Prva obuhvata tajna dosije tajnih spoljnih saradnika Re-
sora državne bezbednosti, a druga obuhvata tajna dosije
o licima koja su bila pod kontrolom RDB Srbije zbog
sumnji da se bave špijunažom, terorizmon i ostalim anti-
državnim delima.
Dosije saradnika se formira isključivo prema Pravi-
lima o radu SDB. U saradnički dosije se unose sledeći
podaci: pseudonim saradnika, njegovi identifikacioni
podaci, mesto boravka, školska sprema, zanimanje, zna-
nje stranih jezika, posedovanje posebnih veština i bra-
čno stanje. Posebno važan deo dosijea predstavlja seg-
ment koji se odnosi na to kako je došlo do angažovanja:
na dobrovoljnoj bazi, iz ideoloških pobuđa, patriotizma

119
ili na kompromitujućoj osnovi, zatim oni podaci koji se
odnose na zadatko na kojima će saradnik raditi, i način
komuniciranja sa operativcenr. Zatim, u njegovom dosi-
jeu se nalazi evidencija o materijalnoj nagradi za rad.
Drugi deo dosijea su izveštaji koje je podnosio saradnik
koji se odnose na delatnost koju je on pratio.
Saradniku se, po Pravilima o radu, ne mogu davati
zadaci čije bi izvršenje predstavljalo krivično delo. Ina-
če, dosijea saradnika se ne nalazi u dokumentacionom
fondu već kod operativnog radnika. Saradnik SDB je lice
koje se nalazi u tajnom i organizovanom odnosu sa Služ-
bom po čijim nalozima radi na prikupljanju podataka o
dclatnosti stranih obaveštajnih službi, međunarodnog
terorizma i unutrašnjeg ekstremizma i terorizma. Jedan
od njih je irnao pseudonimom Jastreb.
Saradnik iz Švedske zvani Golub je 31. oktobra 1989.
godine iscrpno izveštavao o intervjuu koji je na švedskoj
tcleviziji imao šiptarski terorista Naser Satri, koji je u
Istoku na Kosovu teško ranio operativca SDB Tomislava
Babovića, a zatim pobegao u Švedsku.
Kada je reč o korišćenju dokumentacionog fonda
SDB, odnosno ostvarivanju uvida u dosijea kojima ova
služba raspolaže mere su vrlo rigorozne i restriktivne.
Uvid u đosijce saradnika je praktično nemoguć bilo ko-
me osim oporativnom radniku ili prvom pretpostavlje-
nom ukoliko bi došlo do problema „visokog intenziteta".
Slično je i sa drugim vrstama dosijea. Inače, dosijei se ne
mogu iznositi iz prostorija Službe i mogu se koristiti sa-
mo u onim prostorijama koje su unapred određene za to.
Privilegiju da čitaju saradnička dosijea nisu imali ni re-
publički ministri i mogli su dobijati samo određene pre-
seke podataka. Inače, prilikom korišćenja dokumenta-
cionog fonda operativni radnici moraju da navedu razlo-
ge korišćenja. Zloupotreba korišćenja se smatra teškom
povredom radnih dužnosti.
SDB Srbije je u drugoj polovini osamdesetih godina
imala pedeset hiljada imena u svojim arhivama. U tajnoj
službi Srbije su postojali tzv. Operativni fond, sa dosi-
jeima aktivno praćenih lica i Arhivski fond sa pasivnim

120
 i m ^ sm m m s;
i :< • ,

Dosije pripadnika Otpora

i zastarelim dosijeima, koji su se najčešće ili spaljivali ili
slali u Istorijski arhiv Srbije. U toj kartoteci aktivnih
„državnih neprijatelja" Služba državne bezbednosti Sr-
bije je imala 22.000 imena, ali je ofanzivno radila samo
prema tri-četiri hiljade ljudi u zemlji i svetu. Po službe-
noj dužnosti tajna policija je vršila provere i otvarala do-
sijee i o kandidatima za ministra policije. Tako je, na pri-
mer, Viobran Stanojević naredio da se proveri biografija
i ponašanje Svetislava Lalovića. Kada je napuštao RSUP
Srbije ministar Stanojević je ministru Laloviću ostavio u
radnom stolu kopiju te provere SDB. Krajem osamdese-
tih i ministar Lalović je od Dragana Mitrovića tražio pro-
veru Radmila Bogdanovića, kandidata za ministra poli-
cije, što je ovaj i učinio. Na jednom od tih dosijea SDB
bilo je ispisano i ime Dušana Mitevića, direktora beo-
gradske Televizije, jer je tajna policija bila direktno od-
govorna za kontrolu kadrova i bezbednost srpske televi-
zije. Njegovu proveru, još u fazi kandidature tražio je
Dušan Čkrebić, pa je u SDB Srbije nastao materijal sa
dvadeset i pet stranica teksta o ličnosti i delu Dušana
Mitevića. U vreme te provere Mitević je i prisluškivan.
SDB Srbije nije bila saglasna da on bude direktor Televi-

121
zije, jer je imala podatke o njegovom nekorektnom dr-
žanju. Sam Mitević je kasnije preko prijatelja došao do
tog dosijea, kao i do podatka da je prisluškivan.
Zbog pritisaka iz SDB Jugoslavije i posebno iz SDB
Bosne i Hercegovine srpska tajna policija je osamdesetih
otvorila i dva nova dosijea. Jedan za dr Vojislava Šešelja,
a drugi za Vuka Draškovića zbog srpskog nacionalizma.
Za SDB Srbiju to su bili pasivni dosijei, jer faktički pro-
tiv njih nije ništa preduzimano.
Dušan Mihajlović, potpredsednik Vlade Srbije i mini-
star unutrašnjih poslova izjavio je javno da su svi lideri
Demokratske opozicije Srbije imali dosijea u službi drža-
vne bezbednosti. U emisiji ,,U četiri oka“ TV B92 Mihaj-
lović je rekao da se on lično u tom dosijeu povezuje sa
britanskom obaveštajnom službom, premijer Zoran Đin-
đić je „obrađivan" kao „nemački špijun“, a potpredsed-
nici Vlade Nebojša Cović i Momčilo Perišić kao „ekstre-
misti i teroristi". Prema rečima ministra policije u RDB
Srbije poslednjih godina postojao je komjuterski disk sa
narezanih 9000 stranica podataka o liderima opozicije.
Kada je Dušan Mihajlović ispred DOS-a postao ministar
policije RDB Srbije, koji je vodio Rade Marković ovaj je
uklonio taj disk i negde ga sakrio.

TAJNI ARHIVI

U oba slučaja otvaranje tajnih dosijea ugrozili bi lični

integritet i saradnika i žrtve RDB, jer bi na svetlo dana
izašli tajni podaci o njihovom tajnom ili skrivenom delu
života. Dušan Vilić, penzionisani general i kontraobave-
štajac nam je ljutito rekao da sve te inicijative traže da
„država Jugoslavija skine i pokaže svoje gaće pred naro-
dom!“
- To ne radi nijedna ozbiljna zemlja. Britanija i Rusija
još nisu otvorili svoje arhive tajne policije, ni za naučni-
ke, a kamoli za javnost!
Da li su Srbi zaista spremni da se suoče sa sopstve-
nom slikom u tajnim dosijeima, koja zbog loših i zlona-

122
m e r n i h p o t e z a a u t o r a d o s i j e a , m o ž e b i t i i n a k a z n a ? T o je
g e n e r a ln a m o r a ln a đ ile m a k o ju p o s ta v lja ju z a h te v i z a o t-
v a r a n je m ta jn ih d o s ije a s rp s k e p o litič k e p o lic ije .

- A k o se p o lic ijs k i ta jn i d o s ije i o tv o r e , m is lim d a ć e

se ja v n o s t s u o č iti sa d v e v r s te r a z o č a r e n ja . P rv o ć e d o ć i
d o s a z n a n j a k o ji s u s v e l j u d i , č a k o d v e l i k o g u g l e d a b ili
p o lic ijs k i d o u š n ic i i c in k a r o š i, a d ru g o ć e d o ć i o d s a z n a -
n ja k o s u b ili n a š i u n u tr a š n ji d r ž a v n i n e p r ija te lji. I k a k o
s u b ila s itn a i n e v a ž n a n jih o v a d e la . D a p o m e n e m s a m o
D o b r i c u Ć o s i ć a i M a t i j u B e ć k o v i ć a , k o ji s u g o d i n a m a b i l i
p o d k o n t r o l o m s r p s k e t a j n e p o l i c i j e . O n i u o p š t e n i s u b ili
o p a s n i z a d r ž a v u i ja b i h n j i m a , d a s e p i t a m , o d m a h v r a -
tio n j i h o v a d o s i j e a - r e k a o m i je d r R a j k o D a n i l o v i ć , b e o -
g r a d s k i a d v o k a t k o ji i m a d o s i j e u a r h i v i R D B S r b i j e .

T o s m a t r a i M i k a n N i k o l i ć , b i v š i o b a v e š t a j a c , k o ji t v r -
d i d a s u m n o g i d o s ije i u n iš te n i, m n o g i p r o č iš ć e n i i o č iš -
ć e n i o d k o m p ro m itu ju ć ih p o d a ta k a , a m n o g i su je d n o s-
ta v n o p ra z n i.

- N e m a š ta b itn o i v a ž n o d a se n a đ e u a rh iv a m a R D B
S rb ije - k a ž e N ik o lić .

U b i v š o j J u g o s l a v i j i t a j n a p o l i c i j a je p r o g o n i l a o k o p o -
l a m i l i o n a I ju d i. N j i h o v n a j v c ć i g r e h j c b i o n a p a d n a l i č -
n o s t i d e lo Jo s ip a B ro z a , a p o to m s u p ro s ta v lja n je p a rtij-
s k o j i p o l i t i č k o j l i n ij i , š t o s e č e s t o n a z i v a l o i u d r u ž i v a n j e
ra d i n e p r ija te ljs k e a k tiv n o s ti. K a d a s e S F R J r a s p a la n ije -
d n a b iv š a r e p u b lik a n ije o tv o r ila a r h iv e i d o s ije e g r a đ a n a
u s v o jo j ta jn o j p o lic iji. A li s u ih u n i š t a v a l i , p r v o S lo v e n -
c i, p a H rv a ti, d a s e n e b i o tk rile n jih o v e v e z e s a Z a p a -
d o m , a p o to m i m i S rb i.

S lu ž b a d rž a v n e b e z b e d n o s ti sv o j ra d z a s n iv a n a Z a -
k o n u o u n u tra š n jim p o s lo v im a , S a v e z n o m i R e p u b lič -
k o m k riv ič n o m z a k o n u , Z a k o n u o k riv ič n o m p o s tu p k u i
d ru g im z a k o n sk im p ro p is im a i p o d z a k o n s k im a k tim a .
Z a n je n o o p e r a tiv n o f u n k c io n is a n je k lju č n u u lo g u im a ju
p ra v ila o ra d u d o n e ta 1 9 8 9 . g o d in e i U p u ts tv o re p u b lič -
k og m in is tra o p rim e n jiv a n ju p ro p is a n ih s re d s ta v a i m e -
to d a o iz v r š e n ju p o s lo v a iz d e lo k r u g a S D B M U P S rb ije .
U p o m e n u tim P ra v ilim a i U p u ts tv u n a la z i se o sn o v n o

123
uporište za operativni rad službe i formiranje dokumen-
tacionog fonda.
Od kraja Drugog svetskog rata pa do 1974. godine nije
postojao nijedan zakon koji uređuje osnivanje, način
rada službi bezbednosti niti je bilo uređeno pitanje vo-
đenja dosijea. „Zakon o osnovama sistema državne bez-
bcdnosti iz 1984. godine koji još važi ne samo što nije
uredio pitanje rada SDB već je danas neprimenjiv jer jc
donet u potpuno drugim državnopolitičkim okolnosti-
ma“, objašnjava Aleksandar Resanović, koordinator Vc-
ća za ljudska prava Centra za antiratnu akciju, i dodaje:
- U članu 11. ovaj zakon široko konstatuje da organi
koji rade posao državne bezbednosti prikupljaju podatke
i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja aktivnosti
usmerenih na podrivanje i rušenje Ustavom SFRJ utvr-
đenog poretka.
- Uvek kada je dolazilo do velikih lomova i promena
u službama državne bezbednosti u Jugoslaviji, uvek je
dolazilo i do uništavanja velikih količina personalnih
dosijea u arhivama ovih tajnih policija. To je u Beogradu
učinjeno 1966. godine, posle Brionskog plenuma i 1991.
posle raspada SFRJ. Dosijei su spaljivana u pećirna Fa-
brike hartije Ada Huja. Tada je u arhivama RDB MUP
Srbije ostalo 50.000 pcrsonalnih dosijea. A u državnoj
bezbcdnosti Beograda bilo je 22.000 dosijea. Od toga je
samo 3000 dosijea bilo u Operativnom fondu RDB za ce-
lu republiku, a 1200 u Operativnom fondu RDB za Beo-
grad, dok su ostala bila u Arhivskom fondu RDB. Pod di-
rektnom kontrolom zbog svojih aktivnosti početkom de-
vedesetih u Beogradu je bilo samo 400 osoba i one su
imale svoj aktivan i stalno otvoren dosije u tajnoj polici-
ji - rekao mi je Mikan Nikolić, nekadašnji operativac
SDB Jugoslavije.
Danas prema njegovim procenama u Srbiji bez Kos-
meta ima, po slobodnoj proceni, oko 40.000 dosijea tajne
policije, jer su mnoga dosijea, zbog bombardovanja spa-
ljena, a mnoga i otpisana. Već čitavu deceniju, na pri-
mer, tajna policija Srbije ne prati rad srpske političke
emigracije, koja je imala preko 5000 aktivnih članova,

124
antikomunista i antijugoslovena. Samo jedan deo naj-
važnijih dosijea o stranim agenturama i agentima, o taj-
nim društvima i najvećim špijunima su inikrofilmovani
i sklonjeni u bunker RDB. Ostala otpisana arhiva, kao
pasivna dokumentacija, predata je Istorijskom arhivu Sr-
bije ili Arhivu Jugoslavije.
- K o l i k o je m e n i p o z n a t o s v i n a š i p o l i t i č k i l i d e r i i m a l i
s u ili i m a j u s v o j d o s i j e u t a j n o j p o l i c i j i . V o j i s l a v S e š e l j je
d o s ije d o b io u S a r a jc v u , u ta jn o j p o lic iji B o s n e i H e r-
c e g o v i n o , V u k u D r a š k o v i ć u je d o s i j e o t v o r e n u D B B e o -
g r a d a , k a o i Z o r a n u Đ in đ ić u . D o s ije S lo b o d a n a M ilo š e -
v i ć a k a o v e l i k o g s r p s k o g n a c i o n a l i s t e o t v o r i l a je 1 9 8 7 .
v o jn a k o n tra o b a v e š ta jn a slu ž b a po n a lo g u a d m ira la
B ra n k a M a m u le . Je d in o d r V o jis la v K o š tu n ic a , d a n a š n ji
p r e d s e d n i k S R J n e m a p o l i c i j s k i d o s i j e , je r u v r e m e d o g a -
đ a ja n a P r a v o m f a k u lte tu n ije b io ta jn o j p o lic iji d o v o ljn o
s u m n j i v k a o p r o t i v n i k P a r t i j e i d r ž a v e - r c k a o m i je b i v š i
in s p e k to r N ik o lić.

Policijski đosije državne bezbednosti je tajni doku-

menl koji nosi oznaku: strogo poverljivo. Za same ins-
pektore tajne policije to je „predmet u rađu“, koji se na-
lazi u fazi početne obrade sumnjive ličnosti, sve dok se
za osnovane sumnjc ne nabave i dokazi, kada postaje po-
licijski dokument. U slučaju da se dokazi za sumnju ne
nađu u roku od dve godine, dosije se zatvara i uništava.
P o lic ijs k i d o s ije i se d rž e u k u tija m a tj. r e g i s t r i m a .
N a j d e b l j i d o s i j e u R D B S r b i j e je b i o Đ i l a s o v k o ji je i m a o
p e t k u t i j a . A n a j t a n j i S e š e l j e v , k o ji je 1 9 9 1 . g o d i n e i m a o
s a m o je d a n lis t, je r S D B B iH n ije ž e le la d a R D B S rb ije
d o s ta v i n je g o v k o m p le ta n d o s ije . N a im e , p o lic ijs k a p ro -
c e d u r a n a l a ž e d a d o s i j e p r a t i s e o b u l i č n o s t i , p a je s h o d -
n o t o m e , d o s i j e d r V o j i s l a v a S e š e l j a , k a d a je i z S a r a j e v a
p r e š a o u B e o g ra d , tre b a lo d a d o p u tu je u a rh iv R D B S r-
b ije .

Procedura u službi državne bezbednosti je takva da

inspektori tajne policije ne mogu bez posebnog odobre-
nja načelnika da koriste tajna dosijea građana. Svako ot-
varanje dosijea se evidentira i korisnik mora da se potpi-
še. Dosijea spoljnih saradnika tajne policije nisu dostup-

125
na nikome, jer predstavljaju najveću tajnu u RDB.
Inspektori tajne policije mogu samo da postave pitanje
da li se neko sa tim i tim imenom nalazi u dosijeu sarad-
nika i da dobije potvrdan ili negativan odgovor.
I pored toga, dogodila su se dva slučaja zloupotrebe
tajnih dosijea. Jedan je bio pre desetak godina, prilikom
objavljivanja humoreske „Vojko i Savle“ u listu „Politi-
ka“. Tada su za pisanje ovog pamfleta korišćeni dosijei
akademika Pavla Savića i akademika Gojka Nikoliša.
Ove godine, međutim, list „Politika" je objavio seriju
portreta lidera DOS, iz čije se sadržine moglo zaključiti
da su korišćeni i neki, javnosti malo poznati podaci za
koje se pretpostavlja da su se nalazili u tajnim dosijeima
RDB Srbije.
Čim je Jovica Stanišić, načelnik RDB Srbije u jesen
1998. godine smenjen, istog trena je u tajnoj policiji ot-
voren njegov dosije. Naloženo je njegovo praćenje i tajno
snimanje svih njegovih susreta i razgovora. Kako danas
svedoči Jugoslav Petrušić, zvani Dominik, nekadašnji sa-
radnik državne bezbednosti Jugoslavije, Jovica Stanišić
je osumnjičen da je kao agent CIA pripremao atentat na
Slobodana Miloševića. I to je trebalo dokazati. Jedan od
svedoka je trebalo da bude i sam Dominik, ali je on tu
vrstu saradnje odbio.
Beogradski advokat dr Rajko Danilović mi je jednom
prilikom u zimu 2001. godine rekao:
- Moj dosijc u tajnoj policiji otvorio je Obren Đorđe-
vić 1971. godine, kada sam bio član GK SKJ Beograda. U
njemu je napisana samo jedna reč: liberal. Posle je taj do-
sije punjen raznim podacima o tome šta ja radim, sa kim
se družim, šta pričam i koga branim. Služba državne
bezbednosti Srbije me je pratila u Titovo, postitovsko i u
miloševićevsko vreme. Ali sada ne kao bivšeg liberala,
već kao branioca državnih neprijatelja Vlade Dapčevića,
Milivoja Stefanovića, oca tenisera Bobe Stefanovića, Do-
broslava Parage, Marka Veselice, Vojislava Šešelja, Vuka
Draškovića, Azema Vlasija i drugih...
Ovako govori branilac ljudi koji su bili pod strogom
kontrolom SDB i RDB Srbije i koji je na osnovu vlastitog

126
iskustva napisao knjigu o političkim suđenjima u Jugo-
slaviji.

PROČITAĆU SVOJ DOSIJE

Dr Rajko Danilović je od svog strica Stanka prvi put

slušao o progonima tajne policije, pa mu to nije bilo stra-
no, kada je početkom sedamdesetih ušao u tajnu arhivu
Službo državne bezbednosti.
- Jd bih voleo da dobijem i da pročitam svoj dosije.
Da se podsetim šta sam sve radio, a i da vidim ko su bili
ljudi iz mog okruženja koji su me cinkarili tajnoj polici-
ji. Zalažem se da se tajni dosijei vrate njihovim vlasnici-
ma i da oni sami odluče šta će sa njima da rade. Zalažem
se i da se tajni dosijei otvore, da se pokaže kako je drža-
vna bezbednost radila, tačnije da se i tako stavi pod kon-
trolu javnosti i da služi za državnu bezbednosti a ne za
progon političkih protivnika - smatra danas dr Rajko Da-
nilović.
Šta k a že Vaše advokatsko iskustvo: da li su ti policij-
ski dosijei korišćeni na sudu k a o dokaz protiv okrivlje-
nih?
- Nisu, ali su korišćeni citati iz dosijea Službe drža-
vne bezbednosti kao dokaz krivice i pozivani su svedo-
ci, koji su morali te citate da potvrde. Policijski dosijei
su uglavnom korišćeni za montiranje sudskih procesa,
jer je sa izvodima iz tih dokumenata moglo da se mani-
puliše. Zato su dosijei tajne policije često bili frizirani
neistinitim ili poluistinitim podacima.
Da li su ka o tako nesigurni dokumenti policijski dosi-
jei državne bezbednosti uopšte nekom e bili korisni?
- Pa, jesu, samo ljudima iz vlasti. Naime, dosijee i
spoljnih saradnika tajne policije, a i dosijei državnih ne-
prijatelja, služili su policiji i ljudima iz vlasti za politi-
čke ucene i pritiske na određene ljuđe. U njima je, na
primer, o doušnicima bilo kompromitujućih činjenica i
materijala, kojim ih je SDB držala uz sebe. A i o protiv-

127
nicima, koji su stiskani tiin kompromitujućim činjenici-
ma da priznaju svoju krivicu. Politička ucena je metod
rada političke policije u Srbiji i tajni dosijei su samo deo
tih tajnih aktivnosti SDB i RDB Srbije!
Kakva je po vama uočljiva razlika između tajnih dosi-
jca u Titovo vreme i onih pravljenih u Miloševićevo
vreme?
- Razlika je ogromna, jer se u Titovo vreme Služba
državne bezbednosti, uglavnom, bavila verbalnim delik-
tima. Onaj ko je govorio protiv Tita i Partije, taj je stra-
dao od tajne policije, ali je imao i šanse da se izvuče. Jer
verbalni delikt je mišljenje, a to je isuviše klizava materi-
ja, da bi mogla na sudu lako da se dokazuje kao krivica
i kažnjava. U Miloševićevo vreme, međutim, tajna poli-
cija je progonila ljuđe ne samo zbog verbalnog delikta,
već i zbog privrednog kriminala, organizovanog krimi-
nala, i opozicione političkc aktivnosti. Poslednjih deset
godina u Srbiji su se uhodili politički protivnici, čak i
koalicioni partneri. Tako danas u RDB Srbije postoje do-
sijei o svim političkim liderima, ali i o privrednim krimi-
nalcima, i srpskim mafijašima, posebno o onima koji su
bili u vezi sa ljudima iz političkog vrha zemlje.
Ako postoje dosijei krim inalaca i m afijaša, da Ii u
njima postoje dokazi o njihovim aktivnostima, vclikim
pljačkam a ili tajnim likvidacijam a Ijudi p o Beogradu?
- Ne verujem da u tajnim dosijeima RDB ima dokaza
o kriminalnim aktivnostima ljudi iz privredo i iz pođze-
mlja, ali mislim da se u njima mogu naći činjenice, neka
saznjanja, tragovi koji bi nas doveli do otkrića počinila-
ca velikih zločina u Srbiju u poslednjih deset godina.
DOS zato treba da otvori dosijee RDB Srbije i da koriš-
ćenjem tih tragova rasvetli niz kriminalnih afera u Beo-
gradu, Srbiji i Jugoslaviji. Da otkije tragove narko mafije,
devizne mafije, duvanske mafije i mafije koja ilegalno tr-
guje oružjem. Da otkrije spregu političkog vrha bivše vla-
sti i podzemlja. I da se na legalan način, na sudu razra-
čuna sa zloupotrebama ljudi iz režima Slobodana Milo-
ševića. Najgore što DOS-u može da se dogodi je da traži
odgovornost za kriminalizaciju društva bez jasnih i jakih

128
dokaza. Do njih DOS može doći preko dosijea srpske taj-
ne policije!

RUMUNSKI SLUČAJ

Naša iskustva nisu prva i jedina. Posle ujedinjenja

Nemačka je prva donela zakon o otvaranju tajnih arhiva
Stazija. Da bi neko zavirio u svoj dosije mora da uputi
zahtev komisiji. U prvih godinu dana od donošenja Za-
kona stiglo je 650.000 zahteva, a pozitivno je rešeno tri-
sta hiljada.
Otvaranjem arhiva Stazija pokazalo se da je mnogo
manji broj istočnih Nemaca bio uključen u posao uhođe-
nja i dojavljivanja nego što se mislilo. Utvrđeno je da je
nemačka tajna služba imala 90.000 tajnih agenata i iz-
među 150 i 180 hiljada saradnika. Jedan broj ljudi u Ne-
mačkoj nije želeo da zaviri u svoje dosijee verovatno iz
straha, ali bez obzira na to izvršeno je 5,5 miliona uvida
u dokumentaciju tajne policije.
Mnoge zemlje Istočne Evrope su se već rešile policij-
skih dosijea, ali je to za posledicu imalo mnoge traume
kod pojedinaca. Hans Egert, bivši pastor i ministar unu-
trašnjih poslova Saksonije, nakon ujedinjenja Nemačke,
na primer, bio je šokiran kada su mu doneli dosije na
uvid. Iščitavajući 2900 strana razvrstanih u više fascikli
dobijao je paranoične napade kada je saznao ko je sve iz
njegovog bliskog okruženja bio doušnik Štazija. U bri-
žljivo vođenoj dokumentaciji ovog istočnonemačkog di-
sidenta bile su i fotografije sa nudističke plaže.
Ova federalna komisija, sada već agencija koju pred-
vodi Joakim Glauk, zapošljava tri hiljade ljudi a ima go-
dišnji budžet od 250 miliona maraka. Pre nego što gra-
đanin dobije na uvid fotokopiju dosijea on se obrađuje,
a sva imena doušnika šifriraju. Imena službenika Štazija
ili državnih službenika koja se spominju u dokumenta-
ciji se ne uklanjaju. Naravno, postoji mogućnost da se
saznaju i imena doušnika, ali je neophodno uputiti novi
zahtev Glaukovoj komisiji.

129
 U Bugarskoj jc hivši ministar unutrašnjih poslova po-
stao potpredsednik nove vlađe. Dosijei su ostali pod nje-
govom kontrolom, tako da umesto da je javnost dobila
uvid u dosijee otvarani su novi o političkim protivnici-
ma. U tom periodu je izgleđa dosta dosijea uništeno pa
je pitanje njihovog otvaranja skinuto sa dnevnog reda.
Ni u Rusiji taj problem nije rešen na adekvatan način.
Kako KGB nije reformisan i dosijei su ostali van doma-
šaja javnosti. Uvid u arhivu KGB imaju tri parlamentar-
ne komisije. Potpuni uvid u dosije ima samo Parlamen-
tarni komitet za sigurnost čiji je predsednik ujedno i šef
KGB-a.
Mađarska je tek pre nekoliko godina donela zakon o
otvaranju dosijea i tamo su sva imena koja se spominju
zatamnjena. Kada je u Češkoj donet sličan zakon uopšte
nije vladalo veliko interesovanje građana da zavire u do-
kumentaciju koju je o njima vodila tamošnja tajna slu-
žba. Pošto su svuda objavljivani, dosijee niko više u Češ-
koj nije ozbiljno shvatao.
K a d a s u u p i t a n j u p o d a c i k o ji z a d i r u u p r i v a t n o s t p o -
j e d i n c a z a n a s m o ž e b iti p o u č a n p r i m e r j e d n o g R u m u n a
k o ji je p o d n c o t u ž b u p r o t i v d r ž a v e E v r o p s k o m sud u u
S tr a z b u r u i d o b io s p o r u m a ju o v e g o d in e . P o z iv a ju ć i se
n a č la n 8 . E v ro p s k c k o n v o n c ije o lju d s k im p ra v im a A u -
r e l R o t a r je t r a ž i o d a m u s e p r i z n a j u p r a v a p o D e k r e t u iz
1 9 9 0 . g o d i n e k o j a s e o d n o s e n a l i c a k o j a je k o m u n i s t i č k i
re ž im p ro g a n ja o .

N a i m e , r u m u n s k i s u d je o d b i o r e v i z i j u p r o c e s a p o k o -
je m jc o v a j g r a đ a n in o s u đ e n 1 9 4 8 , n a g o d in u d a n a z a tv o -
r a j e r je t a j n a s l u ž b a d o s t a v i l a d o k u m e n t i z d o s i j e a , z a
k o j i jo k a s n i j e u t v r đ e n o d a je l a ž a n , d a je o n p r i p a d a o
e k s t r e m n o m d e s n i č a r s k o m p o k r e t u u t o v r e m e . R o t a r je
p o to m p o k re n u o p o s tu p a k p ro tiv S lu ž b e d rž a v n e b ez-
b e d n o s t i t r a ž e ć i i s p r a v k u ili u n i š t e n j e d o s i j e a . T e k je E v -
ro p s k i s u d p r e s u d io u n je g o v u k o ris t.

Povodom ovog slučaja sud u Strazburu je zamerio ru-

munskom zakonodavstvu da nije sa razumnom jasno-
ćom odredilo obim i način primene diskrecionih ovlaš-

130
 ćenja koja su data javnim vlastima. Evropski sud, kojem
dogodine kada Jugoslavija postane član Saveta Evrope
mogu da se obrate i naši građani, u presudi u korist Au-
rela Rotara izneo je stav da „samo čuvanje tih informaci-
ja tako dugo i njihova upotreba uz odbijanje mogućnosti
da se obezbedi ispravka predstavlja mešanje u pravo na
privatni život i predstavlja kršenje Konvencije o ljud-
skim pravima".
Na prostoru bivše Jugoslavije nije mnogo šta učinjeno
na otvaranju tajnih dosijea. U Makedoniji je nedavno
parlament odbio da usvoji zakon o otvaranju dosijea taj-
ne policije. Slovenci su se najviše žalili i tražili deo arhi-
ve SDB iz Beograda, a u Hrvatskoj Stipe Mesić.
U minulih godinu dana policija je aktivistima naro-
dnog pokreta Otpor u Kragujevcu otvorila 208 kriminali-
stičkih dosijea. Prvo značajno hapšenje kragujevačkih
otporaša zabeleženo je 20. septembra 1999. godine kada
je policija privela 12 aktivista ovog pokreta. Nakon toga,
usledile su brojne policijske akcije i racije protiv otpo-
raša, a poslednje hapšenje aktivista Otpora u Kragujevcu
desilo se 28. septembra 2001. godine.
Momčilo Veljković, opozicionar i aktivista javno su-
mnja da je u Otporu bilo dosta ubačenih agenata:
- Na 100 odsto otporaša, RDB je sigurno gledala da
ubaci bar 20 odsto agenture. To nije bilo teško s obzirom
na to da je mnogo aktivista Otpora stanovalo po studen-
tskim domovima širom Srbije, a doušnicima se za usluge
najverovatnije obezbeđivao smeštaj, lakše polaganje is-
pita ili su, prosto, vrbovani plaćanjem za određene poda-
tke. Uprkos očiglednim pokušajima, Miloševićev režim
ipak nije uspeo značajnije da naudi Otporu, što se naj-
češće objašnjava time da je pokret posedovao mnogo ve-
ću simboličku nego opipljivu faktičku snagu.
- Vraćeni su nam dosijei javne bezbednosti u kojima
doslovce nije bilo ničega, osim slike,~ponekog otiska pr-
sta i nekoliko rečenica koje su više puta fotokopirane da
bi bili deblji. U njima nema pracenja, a nema ni podata-
ka o mnogim hapšenim otporašima, pa ni o meni, iako

131
sam priveden na koktelu u grčkoj ambasadi. Tako nema
zavedenog subotičkog aktiviste Roberina Knjura koji je
više puta bio hapšen, a iz ovog grada od 42 hapšenja po-
licija navodno ima podatke samo za 21, 'a nema ni dosi-
jee Stanka Lazendića iz Novog Sada koji je čak bio osum-
njičen za ubistvo Boška Peroševića - izjavio je tada akti-
vista Otpora Predrag Lečić.
Momčilo Veljković, aktivista Otpora iz Požarevca me-
đu dosijeima koji su u dva-tri džaka dostavljeni u kance-
lariju Otpora u Požarevcu nije našao onog naslovljenog
na njegovo ime. Isti slučaj bio je i s Radojkom Lukovi-
ćem, Veljkovićevim saborcem. Njih dvojicu su pretukli
prijatelji Marka Miloševića ispred požarevačkog kafića
„Pasaž”, 2. maja 2000. godine, što je bivšem režimu po-
služilo kao povod da pojača represivne i sve druge mere
prema članovima i simpatizerima ovog pokreta.

NAŠA DECA NISU KRIMINALCI!

Na letnjoj vrućini, nekoliko dana posle incidenta u

kafiću „Pasaž” i posle otkazanog mitinga opozicije, grad
Požarcvac je izgledao mirno. Događaji, koji su uzbudili
ne samo Srbiju i Jugoslaviju već i svet pretvorili su se u
privatne ljudske drame. Svaki Požarevljanin ih je pre-
življavao na svoj način, ali je u porodicama Luković,
Veljković i Sokolović, čini se, bilo najgore, jer njihovi si-
novi, od 8. maja 2000. godine kada su opet uhapšeni, ni-
su bili sa svojim roditeljima i u svojim domovima. Ra-
dojko Luković je bio u bolnici Centralnog zatvora u Beo-
gradu, Momčilo Veljković u istražnom zatvoru u Poža-
revcu, a za Nebojšu Sokolovića se nije znalo gde je.
Kuća Radojka Lukovića, poznatijeg po nadimku Luka
Deviza, nalazi se na kraju sokaka u Ratarskoj broj 21.
Pored stare žute kuće, tu je i nova od nemalterisane ci-
gle. U dvorištu su dva psa Lora i Rebeka, koje svojim la-
vežom najavljuju zvane i nezvane goste. Domaćinstvo
danas vodi Radojkova majka Anica Luković sa unukom
Marijanom, jer je njen sin u zatvorskoj bolnici u Beo-

132
gradu, a ćerka Verica u duševnoj bolnici u Kovinu. Obe
su blede, suznih očiju i ćutljive. Mlađa Marijana, sestri-
čina Radojka Lukovića je prva progovorila:
- Ujka Luka je došao kući u ponedeljak uveče. I od-
mah je negde otišao, ali se vratio i sedeo sa nama u kući.
Izgledao je mirno, mada su mu se na licu još videli
ožiljci od batina. Bili smo u sobi sa prijateljicom iz Beo-
grada, kada je u pola jedan noću, dakle, u utorak, bez
ikakvog pozdrava, banula policija. Dva milicionera i je-
dan inspektor. Taj u civilu mi je postavio glupo pitanje:
„Šta radite ovde?” „Šta mislite da radim u svojoj kući?
Sedimo i pričamo!”, „Što ne spavate?” - pitao je. „Kako
da spavam kad mi je ujak pretučen?” Ućutao je. Pitao nas
je da li imamo oružje. Rekla sam mu da imam nož za se-
čenje hleba. Ujaka su pitali što je dolazio u Požarevac.
Odgovorio im je da je došao svojoj kući i da mora da bri-
ne o majci. Policajci su poveli ujaka sa sobom, ali nam
nisu rekli gde. Baba Anica je skočila: „Idem i ja sa va-
ina!”. „Nismo nadležni za tebe” - odgovorili su joj poli-
cajci. Baba je izašla u noć i pešice obilazila požarevački
SUP, Vatrogasno društvo i Dom zdravlja. Ujaka nigde
nije našla. Tek u zoru su nam javili da je moj ujak Radoj-
ko Luković odveden u Centralni zatvor u Beogradu i
smešten u bolnicu samo da ne bude u Požarevcu u vre-
me mitinga opozicije - ispričala nam je u jednom dahu
dvadesetdvogodišnja Marijana Vavić.
Porodica Radojka Lukovića već 28 godina živi u Po-
žarevcu. Njegov pokojni otac Milojko Luković je imao
težak život sa majkom Anicom, koja je poreklom iz Kni-
na. Radili su mnoge poslove i selili su se mnogo puta.
Radojkov otac je bio stolar, moler, fotograf, a kada je za-
vršio večernju školu, postao je nastavnik. Ziveii su u
Zrenjaninu, Aleksandrovcu i Beogradu, gde su im rođe-
ni sin Radojko i ćerka Verica. Zbog lošeg Veričinog braka
i sekiracije otac Milojlko je umro pre tri godine, a u mar-
tu 2000. godine ćerka Verica je odvedena u duševnu bol-
nicu.
O svom sinu Radojku Lukoviću njegova majka Anica
kaže:

133
 - Moj sin Luka je kao dete bio dobra đak, a kao mo-
mak miran i vaspitan. Završio je gimnaziju i upisao DIF,
ali je fakultet napustio u trećoj godini, jer nije mogao da
izdrži fizičke napore. Inače se kao mladić bavio rukome-
tom i košarkom. I danas luduje za sportom. Posle toga je
otišao u vojsku. JNA je služio u Banjaluci. Neko vreme je
radio u Osnovnoj školi „Veljko Dugošević” kao nastav-
nik, ali mu je plata bila tako mala da je morao da napusti
taj posao. Otvorio je prodavnicu, ali zbog velikog poreza
nije mogao ništa da zaradi, pa je kao i mnogi drugi Po-
žarevljani počeo da preprodaje cigare, kafu i devize. Ta-
ko je i dobio nadimak Luka Deviza. Moj sin nije krimi-
nalac. Plaćao je neke manje kazne, ali nije krao, niti se
družio sa kriminalcima, kako su tu neke novine pisale.
Nije falsifikovao austrijske pare. Nije alkoholičar, nije
neodgovorna osoba. Brinuo je o kući, o meni, o sestri
najviše. Mi smo sirotinjska porodica. Za slavu na Tomin
dan ispečemo pile, sedimo i plačemo nad sudbinom koja
nas je zadesila. Luka nije nikada hteo da se pomiri sa ne-
voljama koje nas prate godinama. Brinuo je o sestri Ve-
rici. Ocu je podigao spomenik, ovu novu kuću je počeo
sam da zida. Briga za druge ga je i uvela u nevolju.
Otišao je u taj kafić da zamoli ljude da ne malteretiraju
nekog mladića, a oni su ga krvnički pretukli - kroz suze
nam je govorila majka Anica Luković.
Nju najviše bole priče o tome da je njen sin Radojko
Luković nastran, jer se, eto nije oženio. A ima 41 godinu.
O tome majka Anica kaže:
- Imao je moj Luka predivnu devojku u Inđiji, ali je
njena majka nije dala. Zvala se Maja. Luka tu devojku i
danas voli i zbog nje se nije oženio drugom. Imao je pu-
no devojaka. Posle toga su došla teška vremena....
Ova žena i njena unuka žive danas od Aničine i Veri-
čine penzije koje iznosi oko 2000 dinara. Marijana zara-
đuje 40 dinara dnevno kao kafe kuvarica u kafiću kod
komšije Gaje. Pola od toga ide za porez, struju, vodu, te-
lefon, hranu i lekove za Vericu. Slobodno vreme baba
Anica i unuka Marijana provode u kući same, sve čeka-
jući dobre vesti iz Beograda.

134
 - Nas najviše boli nepravda. Moj ujak nije nikoga na-
pao, niti je pokušao ikoga da ubije. Naprotiv, njega je
pretukao njegov školski drug, sa kojim je pre ncku godi-
nu zajedno slavio godišnjicu mature. Pretučen je i smeš-
ten u zatvor. To nekim ljudima u Požarevcu nije dovo-
Ijno, pa nas uznomiravaju telefonom. Nepoznati Ijudi
nas zovu u gluvo doba noći i prete ili samo bukću u tele-
fonsku slušalicu, plaše babu i mene, jer znaju da smo u
kući ostale sama. Mislila sam da potražim pomoć od oca,
jer on radi u obezbeđenju kuće Slobodana Miloševića
ovde u Požarevcu, ali sam odustala jer on godinaina ne
pomaže ni meni, ni mami, ni ujaku, ni babi - žali nam
se mlada Marijana Vavić, sestričina Radojka Lukovića.

KO GE DA IZVEDE PROMENE?

Kuća porodice Veljković je velika i bela. Nalazi se u

Beogradskoj Ulici, na broju 22, odmah preko puta kuće
načelnika požarevačke policije. U kući danas živi Sla-
vica Veljković, ugostiteljski ponzioner sa sinovima
Momčilom, koga ona zove Moče i Miletom, snajom Na-
dom i unucima Markom i Marijom. To je krupna, hrabra
žena u crnini, jer joj je muž Zivan preminuo pre dva
meseca:
- Zivot nas Veljkoviće nije mazio. Doselili smo se u
Požarevac iz Babušnice. Pođigli smo ovu kuću sa 19 kre-
dita. Tu su mi dcca odrasla. Mile je kao stariji čuvao
Močeta, jer mi se Moče, kad je bio ma!i teško razboleo.
Bili su odlični đaci i dobra deca, Moče se zanimao za
sport, što ja nisam volela, jer je često lomio noge i ruke.
Sama sam mu nameštala kosti. To sam naučila od mog
dede.
Mile je završio srednju ekonomsku i dugo godina ra-
dio u Radio Požarevcu, a Moče je završio trgovačku i za-
poslio se u Mesnoj industriji Požarevac. Moče je kao mo-
mak bio energičan i uporan. Učestvovao je na radnim
akcijama i devet puta dobio udarničku značku. Trideset
i devet pula je dobrovoljno dao krv. Vojsku je služio u

135
Zagrebu, u PVO i bio jedan od najboljih vojnika. Kada se
zaratilo bio je na ratištu u Hrvatskoj, kod Vukovara i
Vinkovaca. Tu je Moče od stresa izgubio živce, pa ga u
ovaj rat na Kosovu nisu zvali - pričala nam je otvoreno
majka Slavica Veljković.
Nevolje ove porodice počele su, izgleda, sa problemi-
ma na poslu. Prvo je, naime, Mile Veljković napustio po-
sao u radiju jer se posvađao sa direktorom, koji je, inače,
njegov školski drug. Drugi sin Moče je potom napustio
MIP i otišao na bolovanje zbog svojih oslabljenih živaca.
- Deco moja, mi u Požarevcu živimo 40 godina. Sve
ljude poznajem, a moj prvi komšija je načelnik požare-
vačke policije. Molila sam ga da mi pomogne, jer nam
neki ljudi stalno prete preko telefona. Nazovu me noću i
prete: „Razapećemo ti Moču kao Isusa!”, „Silovaćemo ga
u CZ-u!”, „Pobićemo tvoju bandu!”. Uplašila sam se pa
sam unuke sklonila kod rodbine. Zvala sam SUP i kom-
šiju načelnika u pomoć. Načelnik je došao lično, dao
nam je obezbeđenje. Dvojica inspektora su nas čuvali
nekoliko noći. Uradio je naš komšija koliko je mogao, jer
ni on čovek, vidim ja, ne odlučuje o svemu. Jer, nas Velj-
koviće državna bezbednost prisluškuje. Neko vreme
nam je telefon bio isključen. A kako smo mi dvojnik sa
tastom načelnika policije, to je i njegov telefon bio prvo
pod kontrolom, a potom isključen - rekla nam je Slavica
Veljković, majka Momčila i Mileta Veljkovića, koje je po-
žarevačka policija dva puta hapsila.
Njihova majka Slavica priznaje da se njen Moče leči
i da to za njihovu porodicu nije sramota:
- Sramota je da novine pokazuju bolesnički karton
mog sina Moče, kao da je on ludak. Moj sin je odgovoran
čovek i on se leči. Moče radi, prodaje tu „Krmaču”, maji-
ce, sličice, bedževe, jer od 700 dinara, koliko dobija od
fabrike ne može da živi. Ja imam penziju od 800 dinara.
I Mile nešto zaradi, 500-600 dinara mesečno i tako da
nekako sastavljamo kraj sa krajem. Ta muka ga je omela
da se oženi. Moče se pet godina zabravljao sa jednom de-
vojkom. Kada je trebalo da se uzmu, ona je tražila da se
odsele od nas. Moče nije hteo u podstanare. Rastali su se

136
u suzama - komentariše majka Slavica ružne vesti da
njen sin Moče nije imao ozbiljne veze sa devojkama.
Po njenom mišljenju siromaštvo i sve te nevolje pri-
vukle su i Mileta i Moču opoziciji. Kada im je majka re-
kla da se manu politike, Moče joj je odgovorio: „Maneš
se ti, manem se ja, ko će onda da izvede promene?”
- Moče tog kobnog drugog maja nije učinio ništa loše.
Samo je prišao da pomogne. Pretukli su ga i odveli u za-
tvor. Unuci mi od stresa i straha dva dana nisu išli u ško-
lu. Šest dana sina Moču ja nisam videla. Kada je u pone-
deljak došao, glava mu je bila sva u ranama i krvava.
Sestra u CZ nije „stigla” da ga previje. Negde iza ponoći
u kuću nam je upala policija. Njih sedmorica, četvorica
u uniformi i trojica u civilu. Jednog inspektora sam poz-
nala, pa sam ga pitala: „Sine, šta mi to radiš?”, „Ništa te-
tka Slavice, sklanjamo Moču na sigurno!” Tada sam pala
u nesvest. Taj inspektor me podigao, dao mi šećer i vo-
du. I tada mi reče: „Smiri se tetka Slavice. VidiŠ Šta nam
država radi?” Odveli su i Moču i Mileta. Snaja Nada je u
zoru preko jednog policajca saznala da su u selu Crniću.
Mileta su zbog šećerne bolesti pustili, a Moče je ostao u
istražnom zatvoru. Jutros sam mu poslala paket, malo
veša, kolača, bombone i lekove, ali mu ga nisu predali,
pa ćemo sutra morati opet da nosimo paket. Kako će da
preživi noć bez lekova, ja ne znam - pitala se zabrinuto
majka Slavica Veljković.
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHPJ,
koji je nedavno publikovan pod naslovom „Otpor u nad-
ležnosti policije”, u periodu od 2. maja do 24. septembra
prošle godine policija je obavila informativne razgovore
sa preko 2000 aktivista Otpora i drugih građana ,,o nji-
hovim aktivnostima, političkim uverenjima, nacionalnoj
pripadnosti i drugim podacima koji zadiru u privatnost".
Pri tome, FHP je registrovao da je poslato tek dvadesetak
pismenih poziva na informativni razgovor, koji, kako se
ističe, nisu bili u skladu sa zakonom. U upravo podelje-
nim dosijeima isključivo se nalaze materijali iz krimina-
lističke obrade ovog tipa.

137
 Vladimir Ješić, aktivista Otpora iz Novog JSada, jedan
je od retkih viđenijih otporaša koji je ovoim prilikom
dobio dosije.
- Ješić je pripadao grupi od 300 do 400 alktivista Ot-
pora koji su bili pod posebnim nadzorom diržavne bez-
bednosti. Svi dosijei su prosleđivana u RDB. (Ovu službu
svakako je najviše interesovalo ko finansira 0)tpor, ko či-
ni jezgro rukovodstva, kao i to na koji načini komunici-
raju rukovodstvo i članstvo. Dobar deo dosijeea u RDB je
uništen ili je znatno izmenjen posle 5. oktobira, ali je sa-
svim izvesno da je određen broj i mikrofilmcovan. Može
se desiti da se neki od dosijea pojavi u javnostti za dvade-
setak godina kada okolnosti i merila vrednostti u ovoj ze-
mlji budu potpuno drugačiji - smatra Boža S'pasić.
Kad već nova vlast i država nisu učinili štc» javnost od
njih očekuje, Odbor za ljudska prava u Leskoivcu pozvao
je opštinske vlasti da podignu optužnicu proitiv Obrada
Jovanovića, načelnika centra Resora državne' bezbedno-
sti u Leskovcu. Veliki broj aktivista te nevladline organi-
zacije, ,,Otpora“, Narodnog parlamenta i pripaidnika opo-
zicionih stranaka u Leskovcu bezrazložno je jproganjano
i hapšeno, a da zbog toga do danas niko nije mdgovarao.

138
 OD P R IS L U Š K IV A N JA
D O L IK V ID A C IJE

Kada je početkom marta 2001. g^odine Danica Draš-

ković, supruga lidera SPO izjavila dia se, uprkos smeni
režima i pokrenutoj istrazi, ni ona, ni Vuk, ne osećaju
bezbedno, nije rekla ništa novo i neppoznato srpskoj jav-
nosti.
- Ranije su nas pratili po 24 sata dnevno, a sad nas i
nova vlast prisluškuje, dan i noć. Z^ašto, ne znam. Mi-
slim da bi bio red da nam demontirajju prislušne uređaje
iz naše kuće - poručila je Danica Drcašković.
Samo nekoliko dana posle te izjarve ministar policije
Dušan Mihajlović je na konferenciji : za novinare otvorio
srpski Votergejt:
- Zbog osnovane sumnje da su zlcoupotrebili službeni
poiožaj i falsifikovali službena dokuimenta uhapšeni su i
predati istražnom sudiji: Branko Cirni, bivši načelnik
RDB Srbije, Milan Radonjić, bivši nćačelnik Centra RDB
u Beogradu, Zoran Manjgotić, bivši mačelnik u DB i Sla-
vko Mandić, načelnik u Resoru drržavne bezbednosti.
Oni su osumnjičeni da su u perioduu između novembra
1998. i oktobra 2000. godine zloupoitrebili položaj i fal-
sifikovali službene isprave tako što sru neovlašćeno tajno
prisluškivali izvestan broj građana - Ibez odobrenja suda,
mimo svih pravila SDB i Zakona o uinutrašnjim poslovi-
ma. Njihova namera bila je da na tajj način dođu do po-
dataka iz privatnog života ličnosti kcako bi se one kom-
promitovale u javnosti. Oni su, potoom, u Institutu bez-
bednosti u Beogradu uništili deo dolkumenata o zloupo-
trebama kako bi uklonili dokaze prottiv sebe... - priznao
je prvi policajac Srbije.

139
 Dušan Mihajlović
Posle hapšenja Branka Crnog, Milacia Radonjića, Zo-
rana Manjgotića i Slavka Mandića, istiražni sudija je za
prvu dvojicu odredio pritvor od 30 dama, a drugu dvo-
jicu je pustio da se brane sa slobode.

140
 Zajeđno sa njim a ministar ■Dušan Mihajlović je proz-
vap i Radeta Markovića, bivššeg načelnika srpske tajne
policije, koji se već nalazi u pBritvoru. Napomenuto je da
postoji mogućnost da se istragga otvori i protiv rukovodi-
laca Instituta bezbednosti, pree svega protiv Nikole Ćur-
čića, bivšeg direktora ove ustaanove, u kojoj su službena
dokumenta SDB spaljivana. M a taj naćin je MUP Srbije
zajedno sa Ministarstvom pravvde Srbije pokušalo da jav-
nosti, kako reče ministar policcije, pokaže kako radi nova
vlast i novi MUP.
Oni koji već mesecima praate zbivanja u srpskoj poli-
ciji i posebno Službi državnej bezbednosti, smatraju da
se radi o akciji sužavanja prosstora oko bivšeg načelnika
Radeta Markovića i eliminacij ji njegovih bliskih saradni-
ka, koji su prozvani da javnoj odgovaraju za svoj rad u
vreme vladavine Slobodana NMiloševića. U samoj tajaoj
policiji, sva četvorica, i C rni,, i Radonjić, i Manjgotić, i
Mandić bili su poznati kao Mćarkovićevi ljudi.
U Markovićevo vreme za mačelnika Uprave za obez-
beđenje republičkih funkciomera dolazi Aca Đorđević,
bivši pozornik iz stanice miliccije Palilula, koji se pre to-
ga brinuo o obezbeđenju M irej Marković. A za zamenika
dolazi izvesni Bujaković, poazornik iz stanice milicije
Stari grad, obojica istaknuti čllanovi JUL-a.
Pored toga što su Markovrićevi ljudi, Branko Crni i
Milan Radonjić imaju dosta drrugih zajedničkih detalja u
svojim biografijama. Obojica ; su poreklom iz Rakovice,
rođeni su 1958. godine. Kao v/ršnjaci i kumovi napredo-
vali su u tajnoj policiji prekco Centra državne bezbed-
nosti Beograd početkom osamcdesetih godina. Obojica su
se sa završenom višom školorm uz rad doškolovali na fa-
kultetima. Obojica su se posleednjih godina afirmisali uz
Radeta Markovića koga su upooznali dok su radili u Ode-
ljenju državne bezbednosti nai Aerodromu Beograd.
Ovaj detašman SDB S rb ije! zadužen je za kontraoba-
veštajnu zaštitu surčinskog aeerodroma i kompanije JAT
i za logističku podršku svim i ostalim upravama Službe
državne bezbednosti. Branko i Crni je bio načelnik ovog
važnog odeljenja, a na tom maestu ga je potom nasledio

141
Milan Radonjić. Crni je sa Surčina prešao i centralu SDB
i postao načelnik jednog malog odeljenja kada je Ra-
domir Marković u jesen 1998. godine smenio Vojkana
Cvetkovića, tadašnjeg načelnika Uprave za tehniku pra-
ćenja i prisluškivanja i na njegovo mesto doveo Branka
Crnog.
U trenutku hapšenja, Branko Crni je u tajnoj policiji
bio na funkciji pomoćnika načelnika, odnosno načelnik
Uprave za kontraobaveštajni rad. A Milan Radonjić je
bio bivši načelnik beogradskog Centra državne bezbed-
nosti. Obojica, kako tvrde neke njihove kolege, nisu uop-
šte očekivali hapšenje. Dragiša Ristivojević, bivši zame-
nik nekadašnjeg šefa DB-a, Jovice Stanišića, nedavno je
ispričao da je Radonjić čudan čovek i da je sve zidove i
podove u stanu u Denkovoj bašti, koji mu je, takođe, do-
delio Marković, pre kuće na Senjaku, oblepio crnim ke-
ramičkim pločicama..
Obojica su se pre nekoliko meseci bavili rešavanjem
stambenih problema, smatrajući da im se ništa drastično
ne može dogoditi. Zato su bili „blago šokirani kada su
uhapšeni i privedeni istražnom sudiji”, kažu sada njiho-
ve kolege.
Istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu
Zoran Krstajić je potvrdio novinarima da se Milan Rado-
njić branio ćutanjem, dok su ostala trojica osumnjičenih
dali svoje iskaze. Prošle godine je Okružnom javnom tu-
žilaštvu u Beogradu bila podneta krivična prijava protiv
Radeta Markovića i Milana Radonjića u vezi sa ubistvom
Slavka Ćuruvije, a krivičnu prijavu protiv Radonjića i
Markovića podneo je prošle godine i Srpski pokret obno-
ve u vezi sa tragedijom na Ibarskoj magistrali.
- Milan Radonjić, bivši šef beogradskog Centra bez-
bednosti braniće se ćutanjem sve dok ne bude ubeđen
da je na adekvatan način i od strane ovlašćenog lica os-
lobođen od obaveze čuvanja službene i državne tajne -
izjavio je 15. marta 2001. godine njegov branilac Zora
Dobričanin-Nikodinović.
Milan Radonjić je saslušavan, kao okrivljeni u pred-
metu protiv Vladimira Nikolića, bivšeg funkcionera DB

142
koji je pravosnažnom presudom osuđen na dve godine
zatvora, zbog odavanja službene tajne. Radonjić se tereti
da je Nikolića protivpravno lišio slobode. S obzirom da
u ovom predinetu može da pruži odbranu ne ulazeći u
državnu tajnu, jer se sve nalazi u spisima predmeta,
bivši šef beogradskog DB je rekao da je sve radio po za-
konu, da se ne oseća krivim i da ne smatra da je izvršio
delo koje mu se stavlja na teret.

LJUDI SA AERODROMA

Zoran Manjgotić je, takođe, inspektor koji je iskustvo

sticao u beogradskom Centru DB, sve dok ga pre nekoli-
ko godina Branko Crni nije prebacio kod sebe u Upravu
za tehniku praćenja i prisluškivanja. Posebno je bila in-
teresantna uloga ministra za informisanje Gorana Ma-
tića, koji je prema informacijama RDB nekada bio sarad-
nik državne bezbednosti iz Sremske Mitrovice. On i Šu-
vaković, zajedno sa Zoranom Manjgotićem, koji je una-
pređen u načelnika, mimo Zakona o unutrašnjim poslo-
vima, Zakona o krivičnom postupku i Pravilima o radu
SDB, a na osnovu podataka dobijenih operativnim ra-
dom RDB, smišljali su razne afere koje su krunisali jav-
nim otkrićem. Takav je bio slučaj navodne tajne grupe
,,Pauk“. Taj slučaj se zbio 1997. godine, kada je Manjgo-
tić, kao šef ispostave RDB na Aerodromu ,,Beograd“, ile-
galno uveo u zemlju glavnooptuženog Jugoslava Petru-
šića. Manjgotić je posle uspele akcije hvatanja „Pauka"
drugarici Miri Marković uputio pismo optužujući neke
svoje kolege da ga ometaju u napredovanju zato što je
član JUL-a. Drugarica Marković prima Manjgotića i obe-
ćava mu unapređenje. Međutim, septembarski izbori
trajno zaustavljaju napredovanje tandema Matić-Manj-
gotić.
Slavko Mandić je, takođe, bio kadar Radeta Marko-
vića. U državnu bezbednost Srbije je došao iz GSUP-a
Beograd gde je bio načelnik Uprave za strance i postao je
načelnik u Resoru državne bezbednosti Srbije.

143
 Njih četvorica su bili samo deo rukovodstva SDB Sr-
bije, koje je, kako je rekao ministar policije Dušan Mi-
hajlović, posle 5. oktobra sprovodilo naređenje o uništa-
vanju dokumentacije državne bezbednosti u celoj Srbiji
i Institutu bezbednosti u Beogradu. U toj dokumentaciji
bili su i policijski dosijei svih lidera DOS-a, pa i samog
sadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića.
Posle hapšenja Branka Crnog, Milana Radonjića, Zo-
rana Manjgotića i Slavka Mandića, nekadašnjih načelni-
ka kod Radeta Markovića u Resoru državne bezbednosti
Srbije početkom marta, poslednje nedelje marta 2001. je
uhapšen i Nikola Ćurčić, bivši direktor Instituta bezbed-
nosti u Beogradu. Ćurčić je uhapšen pod sumnjom da je
počinio zloupotrebu službenog položaja i odavanje drža-
vne tajne, jer su u njegovom institutu uništavana doku-
menta RDB Srbije, ali su pravljene i kopije, za koje se ne
zna gde su. Uništavana su i službena akta koja mogu biti
dokaz za nezakonito prisluškivanje lidera srpske opozi-
cije.
Hapšenjem Nikole Ćurčića, rukovodioca najvažnije
naučne ustanove srpske policije, zamenika načelnika
RDB i člana Kolegijuma MUP Srbije, zatvarao se krug
oko Radeta Markovića, bivšeg načelnika RDB Srbije i
njegovih najbližih saradnika.
Nikola Ćurčić je poreklom iz Novog Pazara, ali je po-
licijsku karijeru započeo u Kra-
Ijevu kao načelnik gradske
policije, da bi potom, uz po-
moć svog brata Veljka Ćurčića,
bankara i ličnog prijatelja Slo-
bodana Miloševića, došao u
Beograd na mesto zamenika se-
kretara GSUP-a. Kada je grads-
ki sekretar Branko Kostić oti-
šao krajem osamdesetih u pen-
ziju, Nikola Ćurčić je postao
prvi policajac Beograda.
To imenovanje nije protek-
Nikola Ćurčić lo bez protesta u RSUP-u Sr-

144
bije, jer su pojedini visoki funkcioneri policije smatrali
da Beograd ima bolje kadrove od nekadašnjeg načelnika
iz Kraljeva. A tadašnji čelnici SDB Srbije su čak podneli
i krivičnu prijavu protiv Nikole Ćurčića zbog izvesnih
nezakonitih radnji, koje je počinio kao policijski fun-
kcioner. Druga afera u kojoj je Nikola Ćurčić bio umešan
bio je slučaj „Vojko i Savle“, ali ga je brat Veljko Ćurčić
i ovog puta izvukao.
Od tog protesta nije bilo ništa i Ćurčić je ostao grads-
ki sekretar za unutrašnje poslove. Za vreme njegovog
mandata Rade Marković, koji je bio šef policije na Aero-
dromu „Beograd”, prebačen je u GSUP za načelnika
Uprave za suzbijanje kriminaliteta. Kada je krajem deve-
desetih Nikola Ćurčić doživeo tešku saobraćajnu nesre-
ću, posle koje se dugo oporavljao, i bio prebačen u MUP
Srbije za savetnika, Rade Marković je faktički postao
prvi čovek GSUP-a.
U međuvremenu, oporavljeni Nikola Ćurčić preuzi-
ma čelno mesto u Institutu za bezbednost na Banjici, iz-
nad zgrade VMA, u koji se posle bombardovanja zgrade
RDB Srbije, u leto 1999. godine preselio Rade Marković
sa celim rukovodstvom srpske tajne policije. Kao direk-
tora Marković je imenovao Ćurčića za svog zamenika.

LISTA PRISLUŠKIVANIH

Prema pravilima i praksi srpske tajne policije odluku

o prisluškivanju određenih lica donosi pomoćnik na-
čelnika SDB, odnosno načelnik Uprave za tehniku na
predlog kolega načelnika drugih operativnih uprava. Ti
predlozi se zbog tajnosti rada ne razmatraju na Kolegi-
jumu Resora državne bezbednosti, pa odluku o prisluš-
kivanju donosi sam načelnik, dok odluku o vrsti pra-
ćenja i prisluškivanja donose odgovorni inženjeri SDB.
Spisak lica koja su prisluškivana poslednjih godina na-
lazio se u kasi načelnika Branka Crnog i obuhvatao je
129 imena.
- Služba državne bezbednosti se od 1998. godine ta-

145
ko zatvorila u sebe da nije imala gotovo nikakvu sarad-
nju sa Javnom bezbednošću MUP-a Srbije i sa Kontra-
obaveštajnom službom VJ. Srpska tajna policija u vreme
Radeta Markovića nije uhvatila nijednog ozbiljnijeg špi-
juna, jer za to nije bila ni zainteresovana. SDB Srbije je
hvatala samo protivnike Miloševićevog režima i dr Mire
Marković, odnosno JUL-a - rekao mi je Mikan Nikolić,
doskorašnji radnik savezne policije. - Rade Marković sa
svojim ljudima nije čak vršio ni kontraobaveštajnu zašti-
tu Slobodana Miloševića i njegove porodice. Taj posao je
obavljao general Senta Milenković sa svojim odeljenjem,
iako za to nije bio kontraobaveštajno obučen. General
Senta je od špijuna štitio ne samo Slobodana Miloševića
i dr Miru Marković već i njihovu ćerku Mariju Milošević
i sina Marka Miloševića sa njegovom porodicom. Zato u
arhivi državne bezbednosti nema podataka o tome da li
su neki strani špijuni uspeli da se približe članovima po-
rodice Milošević, da li su ugrožavali njihovu bezbednost
i bezbednost državnih tajni kojima su oni raspolagali!
Prisluškivanje i snimanje razgovora se u kriminalisti-
ci naziva „tajna akustična opservacija". Takva operacija
tehnički može biti izvedena na najrazličitije načine.
Osim postavljanja uređaja za prisluškivanje na telefon-
skom aparatu, na mestima gde se razvode linije (,,čvo-
rovi“ i razvodne kutije u stambenim zgradama) i u tele-
fonskim centralama, telefonsko prisluškivanje je mogu-
će i bez neposrednog povezivanja sa telefonskim kab-
lom.
Minijaturni indukcioni kalem, montiran u blizini ka-
bla, registruje tokom razgovora sve promene intenziteta
struje u električnom vodu i prenosi ih na sićušni poja-
čivač koji ih zatim transformiše u govor pomoću ušnih
slušalica, a sve se istovremeno beleži i na traci magneto-
fona ili kasetofona.
Drugi masovni metod prisluškivanja jeste ozvučenje
prostorija sa tajnim mikrofonima, čiji se snimci prenose
radio vezom do prijemnika napolju. Kada je reč o raz-
govorima koje treba prisluškivati na otvorenom prostoru
i sa velike daljine, postoje mikrofoni sa paraboličnim od-

146
razom, odnosno nekom vrstom ogledala, koji mogu da
registruju i prenesu takve razgovore.
Poznato je da Amerikanci odavno praktikuju prisluš-
kivanje putem satelita, koristeći kompjutere koji regis-
truju određene sumnjive reči. Tako kompjuter može biti
programiran da odreaguje samo na tačno određene reči,
na primer, ,,terorizam“, „Milošević" i slično, pa se tek
onda usmerava na slušanje i snimanje razgovora.
U Srbiji je prisluškivanje najčešće vršeno preko tele-
fona iz prostorija PTT Srbije ili preko centrale mobilnih
telefona. Dragan Zafirović, predsednik Nezavisnog sin-
dikata PTT-a je 2000. javno govorio o tome da u našim
telefonskim centralama još od 1945. postoje određena
mesta koja služe samo za prisluškivanje. Prema njego-
vim tvrdnjama, postoje i specijalci, ljudi koji su obučeni
i plaćeni da rade samo taj posao. Prostorije su, kako ka-
že, ispod same centrale, u podrumu, nedostupne su obi-
čnim radnicima pošte, a oni o tome i nerado govore, jer
se plaše.
Razgovori vođeni mobilnom telefonijom prisluškuju
se još lakše. Svaki bolji radio-amater može da prislušku-
je mobilne telefone, a kako se mogućnost lociranja može
zloupotrebiti, videlo se kada je u nekom bespuću otkri-
ven i ubijen čečenski lider Džohar Dudajev. Tako su pri-
sluškivani Dragoslav Avramović i Milan Panić.
Priče o neovlašćenom prisluškivanju građana a pose-
bno određenih javnih ličnosti kod nas dugo traju. Da je
prisluškivanje ne samo moguće, posebno u ovoj fazi te-
hnološkog razvoja, nije sporno, a da je i dopušteno, po-
tvrđuje i zakonska regulativa.
- Novi ministar policije Vlajko Stojiljković je na jed-
nom jedinom radnom sastanku koji je imao sa Kolegi-
jumom RDB, početkom septembra 1998. godine, prisu-
tne šokirao zahtevom da mu se da desetak mesta za slu-
šanje ljudi u Beogradu. I nekoliko, kako se Vlajko izra-
zio, manipulanata koji će skidati razgovore. Jovica Sta-
nišić je zahtev odbio i uputio ministra na ustavnu i za-
konsku regulativu. Nakon pada Stanišića, ministar Sto-

147
jiljković oganizuje mini prislušni centar za potrebe par-
tijske koalicije SPS-JUL - ispričao mi je Zoran Mijatović,
bivši radnik RDB Srbije.
Sredinom marta 2000. godine Savezni ustavni sud je
proglasio neustavnom odredbu Zakona o osnovama sis-
tema državne bezbednosti, koja dozvoljava funkcioneri-
ma DB-a da nalože prisluškivanje, otvaranje pisama ili
kontrolu drugih vidova komunikacije.
Advokat Milenko Radić iz Fonda za razvoj demokra-
tije je još 1993. osporio ovaj zakon. Trebalo je, doduše,
čitavih sedam godina da Savezni ustavni sud odredbu o
prisluškivanju proglasi neustavnom, ali sada zakon kaže
da svaki pripadnik policije ili DB-a koji neovlašćeno pri-
sluškuje može biti osuđen na tri godine zatvora.
Da bi se prisluškivanje sprovodilo ,,po propisu", po-
trebno je da po Zakonu o unutrašnjim poslovima i Usta-
vu Vrhovni sud da odobrenje. To u režimu Slobodana
Miloševića i vreme načelnika tajne policije Radeta Mar-
kovića nije poštovano. Dušan Mihajlović, ministar srp-
ske policije jc u martu 2001. godine optužio pojedince iz
vrha policije, posebno DB, da su bili umešani u najveći
broj teških kriminalnih radnji i ubistava.
- Rasvetljen je „slučaj Ibarska magistrala", odnosno
„pokušaj atentata na Vuka Draškovića". Utvrdili smo da
iza tog zločina stoje pojedinci iz DB-a koji su priznali
ovaj zločin i kao organizatora označili Radeta Markovi-
ća, bivšeg šefa DB-a, koji je sada u zatvoru. DB je radio
na prisluškivanju Draškovića, ali i ostalih političkih pro-
tivnika - rekao je Mihajlović.
Kako tvrde pojedini sadašnji i bivši pripadnici polici-
je, spisak lica koja su poslednjih godina prisluškivana u
Srbiji i samom Bcogradu bio je ,,dug kao čaršav...” Na vr-
hu te liste nalazilo se desetak imena ličnosti, čije je pra-
ćenje i prisluškivanje bilo označeno kao prioritet srpske
tajne policije.
Vuk Drašković je od strane levice bio još početkom
devedesetih obeležen kao najveći neprijatelj režima i
najjači opozicionar, pa je stoga neprestano prisluškivan

148
preko telefonskih linija i ozvučenjem prostorija u kojima
se nalazio. Kako je rekao ministar policije Dušan Mihaj-
lović, lider SPO je posebno prisluškivan 3. oktobra 1999.
godine kada je Vuk Drašković na Ibarskoj magistrali sa-
mo sticajem okolnosti izbegao smrt, dok su četvorica čla-
nova SPO poginula. Praćenje je nastavljeno i kasnije pre-
ko Draškovićevog mobilnog telefona i dok je bio u Bu-
dvi, kada je ponovo pokušan atentat na njega.
Zoran Đinđić je prisluškivan posebno tokom agresije
NATO na SRJ, jer su ljudi iz SDB imali nalog da prikupe
dokaze o njegovim kontaktima sa strancima i izdaji ze-
mlje, a potom tokom predizborne i izborne kampanje u
jesen 2000. godine, da bi se otkrili njegovi politički po-
tezi.
Vesna Pešić je praćena zbog čestih odlazaka u inos-
transtvo da bi se otkrilo sa kim je kontaktirala i kakav je
bio sadržaj njenih razgovora sa političarima u Evropi i
SAD.
Jovica Stanišić, bivši načelnik tajne policije otkako je
smenjen u jesen 1998. po ličnom nalogu Radeta Marko-
vića stavljen je i zvanično na listu piioriteta za prisluški-
vanje, jer se sumnjalo da će organizovati puč ili protiv-
udar na JUL.
- Još pre nego što je 1998. bio ustoličen na čelo srp-
skog RDB-a, Radomir Marković je u toj službi angažovao
ljude i zadužio ih da nadgledaju Jovicu Stanišića i njego-
ve bliže saradnike - posvedočio je Dragiša Ristivojević,
svojevremeno zamenik tadašnjeg načelnika državne bez-
bednosti Srbije.
Mihalj Kertes je prisluškivan kao čovek koji je imao
poverljive podatke o Slobodanu Miloševiću, dr Miri
Marković i JUL-u.
Željko Ražnatović Arkan je praćen dva meseca pre
njegove likvidacije u hotelu „Interkontinental” da bi se
utvrdili uobičajeni pravci njegovog kretanja, kvalitet nje-
govog obezbeđenja i lista ljudi sa kojima svakodnevno
kontaktira.
Vladan Nikolić, bivši direktor marketinga Direkcije

149
za građevinsko zemljište i radnik Službe državne bez-
bednosti, koji je početkom septembra 2000. godine pu-
šten iz zatvora u Zabeli na slobodu jer mu je Vrhovni
sud preinačio presudu sa 22 na 13 meseci, prisluškivan
je zajedno sa roditeljima, advokatima, kolegama, prija-
teljima, pa i novinarima koji su o njemu pisali, da bi SDB
otkrio šta će da preduzme protiv svojih kolega koje su ga
kidnapovale i da li će opet doći u situaciju da „izda Slu-
žbu i da bude zbog toga uhapšen”.
Vojislav Šešelj, iako je bio koalicioni partner, bio je
neprestano pod prismotrom SDB kao lider najaktivnije
opozicione stranke u zemlji.

SLUČAJEVI STAMBOLIĆ I ĆURUVIJA

Ivan Stambolić, za koga se sumnjalo da tajno finan-

sira Otpor i da će posle izbora da se kandiduje za pred-
sednika Srbije, prisluškivan je da bi se otkrili njegovi po-
litički dogovori i planovi.
Ivan Stambolić, nekadašnji visoki funkcioner i pred-
sednik Predsedništva Srbije, nestao je u petak, 25. avgu-
sta 2000. godine, oko deset časova pre podne, kada je
otet kod restorana „Golf' u Košutnjaku. O njemu nema
ni traga ni glasa. Niti se, pak, otmičari oglašavaju.
Iako je sutradan policija sa
psima pročešljala ceo Košut-
njak, a posle nje to učinila i
vojska upotrebljavajući i dete-
ktore, niko još nije izdao zva-
nično saopštenje šta se zapra-
vo dogodilo.
Slučaj Stambolića je, nai-
me, zasnovan na izjavi čove-
ka iz obezbeđenja restorana
„Golf', koji je jedini video šta
se poslednjeg avgustovskog
petka zbilo pred njegovim
Ivan Stambolić očima.

150
 Stambolić je, posle trčanja, zastao da se odmori kod
klupice na ivici parkinga. Tada mu je prišao beli kombi,
iz njega su izasla dvojica i sa oružjem u ruci ga naterala
da uđe u vozilo. Potom se kombi udaljio u nepoznatom
pravcu.
To što je video čovek iz obezbeđenja zna i policija.
Više ne.
Srbija i Crna Gora su bili oblepljene plakatima s li-
kom Ivana Stambolića. Napravljeni su televizijski spoto-
vi i radio-džinglovi koji su se „vrteli" na više od sto sta-
nica. Veliki broj medija iz susednih država svakodnevno
je izveštavao o otmici bivšeg visokog srpskog političara.
- Na naše insistiranje, neposredno posle otmice, Mi-
lošević je preko svojih medija i Službe državne bezbed-
nosti poručio: „Pitajte za Ivanovu sudbinu one koji su to
učinili" - govori Živorad Kovačević, prvi čovek Odbora
za pronalaženje Ivana Stambolića. - Dobro. To smo i uči-
nili. Obratili smo se javno onima koji su, možda, uče-
stvovali u otmici Ivana Stambolića, insistirajući na razli-
ci između naredbodavaca i izvršilaca tog prljavog posla.
I opet je krenula lavina informacija od kojih, na kraju,
ništa nije dobijeno, nikakav konkretan dokaz ili trag.
Živorad Kovačević rekao nešto što je i danas aktuel-
no:
- Mi kažemo jasno i glasno: vi ste odgovorni. Da li iko
ozbiljan u ovoj zemlji može da poveruje da neko ko je
bio predsednik Republike i ko je sigurno bio stalno pra-
ćen, može biti kidnapovan u po bela dana, a zatim držan
negde sve ovo vreme, a da to Državna bezbednost ne
zna, ili da je to uradio neko bez znanja i naredbe samog
vrha države? I onda nam kažu: pitajte Dodika. Kažu
nam: dajte nam dokaze. Ako tvrde da nisu to uradili, šta
su uradili da se Ivan Stambolić pronađe? Zar odsustvo
istrage nije dovoljno da odgovomi odu sa svojih mesta?
U sličnim situacijama u svim civilizovanim zemljama
odgovorno lice bi podnelo ostavku, a ovde šef Državne
bezbednosti proziva druge i Vlada treba da padne zato
što on neće da ode.

151
 Slavko Ćuruvija, vlasnik
lista „Dnevni telegraf’ praćen
je do poslednje sekunde svog
života kao politički protivnik
režima. Dokument pod nazi-
vom ,,Ćuran“ koji dokazuje da
je Ćuruvija praćen i koji je
Fond za humanitarno pravo
dostavio Okružnom tužila-
štvu u novembru, bio je pred-
met analize, pošto je MUP
ukinuo naredbu po kojoj su
svi dokumenti koji se odnose
na praćenje imali oznaku ,,dr-
žavna tajna“.
Okružnom tužiocu je do-
Slavko Ćuruvija
stavljen materijal sa izjavama
nekoliko osoba sa kojima je obavljen informativni raz-
govor. Tužilaštvo je predložilo da se razgovor obavi i sa
bivšim šefom Resora državne bezbednosti Radomirom
Markovićem.
Bivši šef Resora državne bezbednosti Milan Radonjić
izjavio je na saslušanju pred policijskim organima da
nema nikakve veze sa ubistvom novinara Slavka Ćuru-
vije i da je za ovaj događaj čuo u medijima.
Slavko Ćuruvija, vlasnik i glavni urednik listova
„Dnevni telegraf" i „Evropljanin" ubijen je na Uskrs, 11.
aprila 1999. godine ispred zgrade u kojoj je živeo. Po-
licija se posle ovog ubistva oglasila samo kratkim saop-
štenjem, u kome je protokolarno navedeno da se „inten-
zivno traga za počiniocima". Zahvaljujući bombardo-
vanjil i cenzuri u medijima, Ćuruvijina smrt prošla je go-
tovo nezapaženo u javnosti. Istraga o ovom atentatu nije
se mesecima pokretala sa mrtve tačke.
Dve godine kasnije u Beogradu je procurila prva vest
o likvidatorima Slavka Ćuruvije.
- Naručilac i izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije, vlas-
nika lista „Dnevni telegraf' koji je usmrćen 11. aprila is-

152
pred ulaza u zgradu u kojoj je živeo, poznati su Okruž-
nom tužilaštvu i istraga će početi danas ili sutra - rekao
je anonimni izvor iz Palate pravde novinarima.
Prema njegovim rečima, izvršilac ubistva je sada mr-
tav, dok je naručilac ličnost iz javnog života koja će da-
nas biti privedena istražnim organima.
Novine su čak 20. marta 2001. objavile vest da su u
ubistvu učestvovala trojica mladića. Dvojica su uhap-
šena i čeka se da otkriju ko je platio da Curuvija bude
ubijen.
Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara i vlasnika
„Dnevnog telegrafa", je počctkom 2001. godine izjavila
da iza ubistva njenog oca „direktno ili indirektno" stoje
bivši jpotpredsednici Vlade Srbije Milovan Bojić, Voji-
slav Sešelj i Mirjana Marković, predsednica Direkcije
Jugoslovenske levice. Ona je u intervjuu za novosadski
„Građanski list“ rekla da je „potpuno sigurna da je pos-
tojala crna lista za odstrel ljudi“ na kojoj je pored imena
njenog oca, „bilo i ime Zeljka Ražnatovića Arkana“.
- Taj spisak formiran je u samom vrhu vlasti i to je
oduvek bilo jasno. Ne treba biti isuviše pametan da bi se
složile neke kockice - rekla je Jelena Ćuruvija.
Istina je počela da se razotkriva u jesen 2000. godine
kada je Fond za humanitarno pravo na osnovu doku-
menta RDB Srbije pod radnim nazivom „Ćuran" zaklju-
čio da načelnici DB Srbije i Beograda, Rade Marković i
Milan Radonjić znaju šta se dogodilo sa Slavkom Ćuru-
vijom. Tadašnji republički koministri unutrašnjih poslo-
va su od SDB-a zatražili da, zbog određenih tehničkih,
stručnih i formalnih manjkavosti, u roku od 24 sata utvr-
di verodostojnost dokumenta.
U martu 2000. godine Jovo Ćuruvija, brat ubijenog
Slavka, ovlastio je advokate Nikolu Barovića i Gradimi-
ra Nalića da pokrenu istragu pred Okružnim javnim tu-
žilaštvom u Beogradu. Za početak su tražili saslušanje
novinara ,,Ekspresa“ Miroslava Markovića, čiji je tekst
„Ćuruvija dočekao bombe“, smatrali su, mogao da se
protumači kao poziv na ubistvo, a mogao je kao takav

153
poinoći u otkrivanju naručilaca i počinilaca ubistva.
Tekst je, inače, kako je nedavno objavila BK Televizija,
Marković napisao na predlog ili po naredbi Mire Mar-
ković, zatim ga je skraćivao i doterivao urednik „Ekspre-
sa“ Đorđe Martić. Posle toga je najpre pročitan u udar-
nom Dnevniku RTS-a (čitala ga vrlo sugestivno Staka
Novković), a sutradan je osvanuo u „Ekspres politici".
Mnogi tada ni sami sebi nisu smeli da priznaju na šta im
to sve liči.
A onda je usledila politička odmazda.
Curuvijin nedeljnik „Evropljanin" je prvi kažnjen po
nedavno ukinutom Zakonu o informisanju, sa 2,4 mili-
ona dinara, zbog teksta „Pismo predsedniku" u kojem su
se Curuvija i Aleksandar Tijanić javno obratili tadaš-
njem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, ocenjuju-
ći da je u zemlji „izvršen državni udar“ i da je „ekstremi-
stička grupa“ njegovih „saradnika iz tri vladajuće partije
zavela faktičko vanredno stanje, suspendovala zakone i
preuzela vlast u Srbiji".
Inače, Curuvija je izvesno vreme od 1984. godine bio
analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za
unutrašnje poslove, posle Čega je od 1986. do 1994. go-
dine bio komentator, a onda i glavni i odgovorni urednik
,,Borbe“. S Momčilom Đorgovićem je 1994. godine osno-
vao „Nedeljni telegraf", a 1996. i ,,DT“, prvi privatni list
u Srbiji.
Rešenjem Ministarstva za informisanje, koje je potpi-
sao ministar Aleksandar Vučić 14. oktobra 1998. zabra-
njeno je izlaženje „Dnevnog telegrafa", Deset dana kas-
nije „Evropljanin" je rešenjem prekršajnog sudije Mirka
Đorđevića kažnjen s 2.400.000 dinara, po tužbi Patriot-
skog saveza Beograda. A 25. oktobra 1998. oduzeti su te-
hnički uređaji i nameštaj „Dnevnog telegrafa“. Iste noći
,,Borba“ je na osnovu usmene naredbe nadležnih preki-
nula štampanje lista.
Potom je 9. novembra „Dnevni telegraf' kažnjen od-
lukom sudije Vesne Dabetić-Trogrlić sa 1.200.000 dinara
zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije Otpor,

154
a po tužbi koju je u ime Saveza žena Jugoslavije podnela
Bratislava Morina. U međuvremenu policija nastavlja
zaplenu imovine, ostavljajući za sobom pustoš u redak-
ciji ,,DT“ i 18. novembara pleni oko 8000 primerka ;,DT“
na granici s Crnom Gorom. Nekoliko dana ranije, Curu-
vija je preregistrovao preduzeće u Podgorici, i dogovorio
s ,,Pobjedom“ štampanje lista.
U decembaru 1999. godine ,,DT“ je kažnjen s 900.000
dinara, po odluci sudije Dobrivoja Glavonjića a na za-
htev Milovana Bojića, potpredsednika srpske vlade,
zbog teksta „Ubijeni kritikovao Bojića“ u kojem su, kako
je tužilac tvrdio, „povređeni njegova čast i ugled". ,,DT“
se već tada nije mogao kupiti u Beogradu. Tačno tri me-
seca kasnije, 9. marta 1999, Slavko Ćuruvija i dvojica
novinara ,,DT“ kažnjeni su sa po pet meseci zatvora od-
lukom Veća Prvog opštinskog suda u Beogradu, kojim je
predsedavao sudija Krsto Bobot.
Posle teksta „Politike ekspres" iz pera novinara Mi-
roslava Markovića „Ćuruvija dočekao bombe" 6. aprila
1999. i zaključka: „Ako su se nadali da će njihova izjava
biti zaboravljena, uzalud su se nadali", desio se atentat
11. aprila 1999. godine.
Rade Marković je lično, prema rečima koministra Bo-
židara Prelevića, potvrdio da je, sudeći prema formi i sa-
držini prve dve strane, izveštaj pisao neko ko dobro poz-
naje izveštavanje SDB-a.
- Kao istoričar, mogu da potvrdim da je dokument
,,Ćuran“ apsolutno verodostojan i da se bazira na činje-
nicama, koje je mogao da zna samo onaj koji nas je pra-
tio. Sve što je u dokumentu izneto jeste tačno, a što se
tiče njegove autentičnosti, to je već stvar đetaljnije istra-
ge - rekla je Branka Prpa, svedok ubistva Slavka Ćuruvi-
je, koja se u trenutku događaja, na Uskrs 1999. godine,
nalazila pored njega.
Nezadovoljnici stanjem u RDB smatraju da odlaga-
njem ostavke Rade Marković kupuje vreme da bi sakrio
tragove deformacije i zloupotrebe tajne policije u Srbiji.
Tako je protumačen i čin poništavanja autentičnosti do-

155
kumenta o tajnom praćenju ubijenog Slavka Ćuruvije.
- Rade Marković je lukav čovek. On, umesto da od-
govori na pitanja da li je Ćuruvija bio predmet obrade u
MUP Srbije, da li je RDB imao otvoren dosije Slavka Ću-
ruvije, da li je imao nalog da ga prati i zašto, ko je to
naredio, da li je o pretnjama njegovim ubistvom RDB
obavestio GSUP, govori da jedan papir nije autentičan.
Pa naravno da će to reći kada ga taj papir tereti da je
znao šta se dešava sa Slavkom Curuvijom - rekao mi je
jedan ispektor iz RDB.

DOSIJE ,,CURAN“

Fond za humanitarno pravo podneo je zato krivičnu

prijavu Okružnom javnom tužilaštvu protiv šefa Službe
državne bezbednosti Srbije i Beograda, Radeta Marko-
vića i Milana Radonjića zbog krivičnog dela ubistva sa
predumišljajem, dok je po istom osnovu Jovo Ćuruvija,
brat pokojnog Slavka, podneo privatnu krivičnu prijavu
i zahtev za dopunsku istragu. Okružno tužilaštvo već je
izdalo nalog za saslušanje Radomira Markovića, načelni-
ka RDB i Milana Radonjića, načelnika beogradskog Cen-
tra državne bezbednosti. Time kao da je klupko RDB po-
čelo da se odmotava. Ili da se još više zamotava.
Siniša Simić, zamenik okružnog javnog tužioca u
Beogradu je rekao novinarima da na slučaju ubistva
Slavka Ćuruvije intenzivno rade inspektori specijalne
jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala ,,Po-
skok“ u sastavu Uprave kriminalističke policije MUP-a
Srbije. Ovu specijalnu grupu inspektora, koju su formi-
rali koministri prelazne Vlade Srbije, vodio je pukovnik
Mile Novaković. Doneta je odluka da se sa ovog slučaja
,,skine“ državna tajna, a to je veoma značajno, jer polici-
ja sada ima odrešene ruke. Utvrđeno je da je Ćuruvija
praćen na dan kada je ubijen, a sada se radi na utvrđi-
vanju veze između praćenja i ubistva.
,,Da li RDB Srbije ima ikakve veze sa ubistvom novi-
nara Slavka Ćuruvije?”, pitao sam jednom prilikom pra-

156
pravnog zastupnika porodice, dr Rajka Danilovića.
- Izveštaj RDB Srbije o praćenju Slavka Ćuruvije je
verodostojan, a možda i autentičan. To je dokaz da srps-
ka tajna policija ima veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije.
Imam i saznjanja da RDB Srbije ima veze i sa slučajem
na Ibarskog magistrali, kada su stradali članovi SPO!
Znam da je tajna policija Srbije pratila sve protivnike
Miloševićevog režima. Kada je, na primer, Milošević
svojevremeno napao Azema Vlasija, RDB Srbije je Vla-
sija, a i mene kao njegovog advokata, odmah stavila pod
kontrolu. Otvoren je u RDB i poseban dosije Azem Vlasi.
Pokazalo se, međutim, da RDB Srbije nije umeo da se
obračuna sa Vlasijem. Jer je posle njega iznikao Rugova,
a posle Rugove Tači i mi smo izgubili Kosmet!
Pripadnici RDB su oslobođeni zakletve i ćutanja da bi
svedočili o zloupotrebi tajne policije. Pitanje oslobađa-
nja od čuvanja države i službene tajne na nedvosmisleni
način regulišu Ustavi i Zakoni. Prema odredbama ovih
pravnih akta razrešenje od čuvanja službene tajne ima
pravo ministar unutrašnjih poslova Srbije, dok se oslo-
bađanje čuvanja državne tajne može učiniti samo uz
odobrenje predsednika države Vojislava Koštunice.
Prilikom hapšenja bivšeg prvog čoveka DB Srbije, Ra-
domira Markovića, predočen mu je dokument po kome
je on oslobođen čuvanja državne tajne. Osumnjičeni
Marković ogradio se rekavši da nije potpuno siguran da
je lice koje je tu odluku donelo za to i ovlašćeno.
Bivši šef Državne bezbednosti Beograda Milan Rado-
njić saslušan je u policiji u vezi sa još nerasvetljenim
ubistvom novinara Slavka Ćuruvije, saznajemo u Okruž-
nom javnom tužilaštvu u Beogradu. Radonjić je policij-
skim inspektorima rekao da ne zna ništa o okolnostima
pod kojima je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine u
Svetogorskoj ulici u Beogradu, ispred zgrade u kojoj je
stanovao. Rekao je, takođe, da je za ovo ubistvo saznao
gledajući televiziju.
U vezi sa ovim slučajem biće saslušan u bivši šef Dr-
žavne bezbednosti Rade Marković, koji se nalazi u pri-
tvoru zbog osnovane sumnje da je kriv za četvorostruko
ubistvo na Ibarskoj magistrali.
- Ja sam bila zgrožena kad je obelodanjen dokument
„Ćuran" i kada se Radomir Marković pojavio na televi-
ziji. Morala sam na ekranu da gledam i slušam čoveka
koga sam smatrala direktno odgovornim za Slavkovu
smrt. Ja sam uverena da će istraga oko Markovića dovesti
do naručilaca ubistava. Sam Rade Marković niti je bio
kompetentan niti bi se usudio da samostalno organizuje
ubistvo. On je bio samo instrument u nečijim rukama. U
operaciju pod šifrom ,,Ćuran“ bio je uključen veliki broj
ljudi, što je i očekivano u slučaju kad institucije servisi-
raju ubistva. Čak i ako ne bude dovoljno pismenih do-
kaza, nadam se da će se naći dovoljno svedoka koji će
potvrditi ko su nalogodavci niza ubistava u Srbiji, uklju-
čujući i ubistvo Slavka Ćuruvije - ocenila je Branka
Prpa, supruga Slavka Ćuruvije.
Ove reči potvrdio je i srpski ministar policije Dušan
Mihajlović u martu 2001. godine za govornicom u Na-
rodnoj skupštini Srbije:
- Istraga je pokazala da je prilikom ubistva Slavka
Ćuruvije „korišćen isti rukopis kao u „slučaju Ibarska
magistrala“. DB je neovlašćeno pratio i prisluškivao Ću-
ruviju, a aparat koji ga je pratio do samog ubistva, sada
je izvor podataka o ubistvu. Problem je što izvršioci ubi-
stva nisu pripadnici DB-a, već kriminalci. Suzili smo
krug osumnjičenih, a u nastavku istrage utvrdićemo ko
je pravi počinilac ubistva i on će vrlo brzo doći pred sud
- rekao je Dušan Mihajlović.
Trojica beogradskih advokata, dr Rajko Danilović,
Dragoljub Todorović i Nikola Barović, angažovani inače
oko zaštite prava oštećenih u slučajevima na Ibarskoj
magistrali, kidnapovanja Ivana Stambolića i ubistva
Slavka Ćuruvije, su 17. aprila 2001. godine zvanično za-
tražili da se rasformira i odmah ukine „borbena jedinica"
RDB za prisluškivanje i praćenje građana. U svom pismu
premijeru Zoranu Đinđiću ovi branioci porodica ubije-
nih i nestalih su zatražili od predsednika srpske vlade da
suspenduje sa posla funkcionere srpske tajne policije

158
koji su učestvovali, direktno ili indirektno, u ovim sluča-
jevima. Jer su oni, kako tvrde ovi advokati, ,,za potrebe
bivšeg režima likvidirali političke neistomišljenike i de-
lovali po obrascu eskadrona smrti.“
Advokati dr Rajko Danilović, Dragoljub Todorović i
Nikola Barović su zatražili od Đinđića da se odmah sus-
penduju Veselin Lečić, zamenik načelnika Centra RDB u
Beogradu i prvi operativac tajne službe u prestonici, za-
tim Radovan Božović, načelnik Trećeg odeljenja za unu-
trašnje neprijatelje beogradskog centra RDB i njegov za-
menik Stevan Basta. A potom da se smene i Zoran Pavić,
načelnik Devetog odeljenja ovog centra za praćenje i
Bogdan Tomaš, njegov zamenik, kao i Goran Zivaljević,
inspektor za specijalne zadatke.
Zatražena je i suspenzija svih pripadnika III i IX ode-
ljenja Centra RDB u Beogradu, koji su tajno prisluškivali
i pratili poznate ličnosti iz opozicije i javnog života u
prestonici od 1. aprila 1999. do 10. januara 2001. godine.
Prema podacima ovih advokata Slavka Ćuruviju je
pratilo 27 agenata RDB, a Vuka Draškovića čak trideset.
Svi ovi radnici srpske tajne policije su zajedno, kako
tvrde dr Rajko Danilović, Dragoljub Todorović i Nikola
Barović, izvršavali naloge već uhapšenih i okrivljenih
šefa tajne policije Radeta Markovića i njegovih načelni-
ka Branka Crnog i Milana Radonjića.

159
 O PTUŽBA
M IH A JL A R A Ž N A T O V IĆ A

Pravo sina da sazna ko mu je ubio oca dalo je snagu

Mihajlu Ražnatoviću, potomku pokojnog Arkana da no-
vinaru Jovanu Duloviću izjavi je da iza ubistva njegovog
oca stoji deo pripadnika Službe državne bezbednosti
Srbije i vrhuške bivše vlasti:
„Svi su predosećali da će doći do neminovnih pro-
mena u Srbiji i da bi moj otac, kao uvek, i tada stao na
stranu naroda. Strah pojedinaca, pre svega šefa DB Ra-
domira Markovića i bračnog para sa Dedinja, bio je veli-
ki, jer su znali koliki je uticaj na kompletnu policiju
imao moj otac. Siguran sam da bi ga kordoni policije bez
reči poslušali kad bi im naredio da se raziđu i priđu na-
rodu. Moj otac je bio nedodirljiv, policija ga je veoma ce-
nila. Zar nije indikativno da Milošević na TV Palma sa-
mo pet-šest sekundi priča o ubistvu ministra vojnog Pa-
vla Bulatovića, a tri minuta o smaknuću moga oca napo-
minjući: ,,Da je Arkan bio živ, 5. oktobra ne bi bilo“? U
to ću da poverujem isto tako kao što je ceo svet povero-
vao da mu je sin Marko nosio gajbe sa bocama za 5000
dinara mesečno i tako stvorio kapital."
Mladi Ražnatović je u svojoj izjavi listu ,,Vreme“ po-
sumnjao javno i u Borisava Pelevića i njegove priče da je
Arkana ubila CIA zajedno sa šiptarskim teroristima:
„Nisam čuo nijedan dokaz u prilog toj tezi.“
Ta izjava Mihajla Ražnatovića data dva dana pre go-
dišnjeg parastosa njegovom ocu Arkanu, uznemirila je
srpsku javnost i ljude iz MUP-a Srbije.
U subotu 13. januara 2001. godine na godišnji pomen
Arkanu došlo je oko 500 ljudi. Spomenik, koji je poro-

160
dica podigla Arkanu, visok je više od dva metra, a na
mermernom spomeniku postavljena je bista Željka Raž-
natovića Arkana u uniformi. Na spomeniku krupnim
slovima piše: „Željko Ražnatović Arkan, 1952-2000, ko-
mandant Srpske dobrovoljačke garde“.
„Željka Ražnatovića Arkana su ubili srpski izrodi,
plaćeni šiptarskim parama, a po nalogu CIA!“ Ovo je po-
sle likvidacije komandanta Srpske dobrovoljačke garde
15. januara 2000. godine u Beogradu izjavio njegov kum
i đeneral Borislav Pelević.
Na uobičajenoj konferenciji za domaće i strane novi-
nare Aleksandar Vučić, ministar informacija Srbije je
dosta argumentovano, pozivajući se na izjave zvaničnika
NATO i Haškog tribunala, rekao da iza ubistva Željka
Ražnatovića Arkana, ali i saveznog vojnog ministra Pa-
vla Bulatovića, stoji Haški tribunal, koji to zlodelo ne
samo da ne krije, već preti novim hapšenjima i likvida-
cijama...
Da li su zaista organizatori i naručioci ubistava u
„Interkontinentalu" i u kafani ,,Rad“, gde je likvidiran
Pavle Bulatović, CIA ili Haški tribunal, mnogo se na-
gađalo, jer sve do 20. maja 2000. godine država i njeno
pravosuđe nisu za to pružili ni jedan tvrđi dokaz.
Iza likvidacije novog heroja mladih Srba ostala je
enigma. Vest o teškom ranjavanju Željka Ražnatovića u
beogradskom hotelu „Interkontinental" objavljena je pr-
vo kao kajron na TV Politika, usred popodnevne subot-
nje emisije, petnaestog januara 2000. godine.
Pored njega živote su izgubili i njegov bliski saradnik
i telohranitelj Milenko Mandić, star 44 godine kao i Ar-
kanov dugogodišnji prijatelj Dragan Garić, star 47 godi-
na, za koga se tada tvrdilo da je bio pripadnik Saveznog
MUP.
Očigledno koristeći faktor iznenađenja u hotelu pu-
nom obezbeđenja i kamera, nemaskirani ubica ili više
njih, prišao je nešto iza 17,00 i ispalio rafal u Arkana i
njegovo društvo koji su sedeli u jednom od separea ve-
likog hola „Interkontinentala" i popunjavali tiket spor-

161
 ....
Ulav. u hotel „Interkontinental”
neposredno po ubistvu Zeljka Ražnatovića

tske prognoze. Gosti i osoblje hotela, koji su se zatekli na

licu mesta, panično su polegali na pod, što je ubica isko-
ristio i bežeći ka izlazu, gde ga je ispred hotela čekao
automobil, nestao u pravcu Zemuna.
Na licu mesta izdahnuo je Milenko Mandić, dok je
Arkan, pogođen sa tri hica u glavu, od kojih jednim u
levo oko, izvesno vreme davao znake života i sa Draga-
nom Garićem hitno prebačen u Urgentni centar. Negde
oko 18,30 lekari Ncurohirurgije u Urgentnom centru
konstatovaii su smrt Željka Ražnatovića, kao i smrt Dra-
gana Garića.
Mihajlo Mile Ulemek je pukovnik Srpske dobrovo-
ljačke garde, veliki prijatelj pokojnog Željka Ražnatovića
i njegove porodice. Sredinom januara 2001. u svom do-
mu otkrio mi je zašto je pre godinu ubijen Arkan.
- O učešću CIA, Siptara i njihovih plaćenika u ubi-
stvu Komandanta, u to ne verujem. Tu priču je smislio

162
neko u našoj policiji. I zato sam sklon da prihvatim ver-
ziju Mihajla Ražnatovića, da je Zeljko Ražnatović šme-
tao nek’ima iz političkog vrha bivšeg režima i nekima iz
policije*,? pa je odatle naređeno da se likvidira.
To je verzija koju sada iznosi i Vojislav Jekić, bivši
načelnik policije u Loznici, koji je prebegao u Republiku
Srpsku, jer se boji osvete. On tvrdi da je, navodno, povod
bio taj što je Arkan udario šamar Marku Miloševiću, a
ovaj se preko državne bezbednosti osvetio Zeljku. Anga-
žovan je za to, navodno, Andrija Drašković, koga je Ar-
kan reketirao i koji je sarađivao sa atentatorima.
- Znam lično Jekića i verujem da u tome ima dosta is-
tine. I mislim da Jekiću treba omogućiti da to kaže i do-
kaže na sudu. Željko Ražnatović je bio novi Karađorđe.
Votfoukakav se rađa u sto godina, hrabar, odlučan, spre-
man da>se bori samo za svoj narod, a ne za nečiju vlast.
Arkan je smetao porodici Milošević i ljudima iz vlasti
kao čovek koji je imao veoma veliki uticaj na ljude u srp-
skoj policiji, koji je imao svoju gardu i koji je uvek bio uz
narod. Tačnije, Miri Marković, Slobodanu Miloševiću i
Marku Miloševiću tada je u državi smetao svako ko je za
sobom mogao da povede desetoro ljuđi, pa i Arkan koji
je imao 5000 gardista oko sebe i narod uz sebe. Od stra-
ha od tih novih vođa naroda Milošević je MUP pretvorio
u policijsku vojsku, formirao je paravojne tajne jedinice
i na kraju ekipe batinaša. Ljudi u državnoj bezbednosti
su znali, a imali su i procene da će Željko, ako dođe do
preloma, biti uz narod. I da je sposoban da za 24 časa po-
digne Gardu na noge.
Kakve veze postoje izm eđu Arkana i srpske tajne po-
licije?
- U štabu SDG u Erdutu često su boravili Jovica Sta-
nišić, tada načelnik RDB Srbije i njegovi pomoćnici
Frenki Simatovie i Fića. Oni su strašno uvažavali Željka
Ražnatovića i oslovljavali su ga samo sa „Komandante”.
Željko je cenio i slušao Jovicu Stdnišića, ali Radeta Mar-
kovića ne. Još dok smo bili nd ratištu primetio sarA da se
po Gardi vrzmp veliki broj ljudi iz državne bezbedbosti.
Nisu mi se svjfjali, jer su stalnb pokušavali da nas gardi-

163
ste zavade. Pričaju jedno jednima, drugo drugima, i onda
se sklone. Kasnije kada je Jovica Stanišić smenjen, ti lju-
di su imali zadatak da stalno prate i kontrolišu Arkana.
Komandant se njih nije bojao. Obezbeđenje je držao više
zbog dece i Cece, nego zbog sebe. Ja danas verujem u
verziju Vojislava Jekića, policajca iz Loznice da je deo
RDB učestvovao u likvidaciji Zeljka Ražnatovića. I na-
dam se da će istina jednog dana izaći na svetlost dana -
rekao mi je u poverenju Mihajlo Ulemek.

JEKIĆ OTKRIVA TAJNU

Spominjanje Vojislava Jekića na suđenju 27. decem-

bra 2000. dovelo je do značajnog preokreta u slučaju Ar-
kan. Nebojša Maraš, zamenik Okružnog javnog tužioca,
predložio je da se kao novi svedoci saslušaju Andrija
Drašković i Vojislav Jekić. Tada je advokat Dušan Sljep-
čević, punomoćnik Ražnatovićevih rekao da poseduje
video zapis sa Jekićevom izjavom i predložio da se ta ka-
seta predoči sudu, što nije prihvaćeno.
Andrija Drašković u javnosti nije želeo da govori o
njegovoj eventualnoj umešanosti u zločin u „Interkon-
tinentalu”. Uhapšen je 11. septembra 2000. godine, zbog
optužbe da je u restoranu „Knez Rojal” pucao u leđa
Zvonku Plećiću Pleći iz Surčina.
U svojoj video izjavi čiji je sadržaj došao u štampu,
Vojislav Jekić je tvrdio da mu je Milan Đuričić priznao
da je Arkan reketirao Andriju Draškovića sa 300.000 ma-
raka i da su osvetu i zločin spremali četiri meseca. Da je
Gavrić pucao iz dva pištolja i da je Andrija Drašković te
večeri stalno bio u telefonskoj vezi sa Radetom Mar-
ković, šefom srpske tajne policije koji je sa njegovim
ocem u kumovskoj vezi.
Njegovo svedočenje na video traci, koje je prenela
„Ilustrovana politika” dovelo je do obrta u postupku s
obzirom da je u tim izjavama u vezu sa Arkanovim ubi-
stvom doveo beogradskog biznismena Andriju Draško-
vića i Službu državne bezbednosti Srbije.

164
 - Za mene je, s policijskog glcđišta, slučaj Arkan čist
kao suza. I tu nema šta mnogo da se priča. Rasvetljava-
njem Arkanovog ubistva rasvetliće se i muoga druga po-
činjena u poslednje vreme. Andrija Drašković je ključ
svega. Ja zato i hoću da se što pre suočim sa generalom
Ilićem i sa Radetom, jer sam s Ilićem odmah posle zlo-
čina u „Interkontinentalu" pet noći kod njega u stanu
razgovarao o tome. Otud i znam da su napravili štab koji
se svakodnevno sastajao i u kome su bili general Ilić, ge-
neral Đurić, Rade Marković i Vlajko Stojiljković.

Vojislav Jekić i Mihajlo Ražnatović

Pored Jekića sudija Dragoljub Đorđević je pozvao još

18 svedoka, među kojima i Andriju Draškovića i Radeta
Markovića, bivšeg šefa RDB. Jer, Vojislav Jekić je već jed-
nom izjavio da je Andrija Drašković „ključ Arkanovog
ubistva", kao i da je u ovu likvidapiju umešan sam vrh
Državne bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova.
A da je bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Mar-
ković organizovao ubistvo Arkana, a zatim zataškavao
dokaze. Takođe je tvrdio da su u organizaciju ove likvi-
dacije umešani i bivši ministar unutrašnjih poslova Sr-
bije Vlajko Stojiljković, zatim bivši šef beogradske poli-

165
cije Branko Đurić i bivši načelnik za suzbijanje krimi-
nala MUP-a Srbije Dragan Ilić.
Suđenje se nastavilo 4. i 5. aprila i 6. i 7. maja 2001.
kada su kao svedoci pozvani saslušani Rade Marković,
Dragan Ilić, Branko Đurić, Miodrag Gutić i Andrija Draš-
ković, čovek koga je svedok Vojislav Jekić označio kao
glavnog organizatora trostrukog ubistva u „Interkonti-
nentalu“.
Drašković se od septembra 2000. godine nalazi u pri-
tvoru Okružnog zatvora u Beogradu zbog ubistva Zvon-
ka Plećića. Bivši šef Državne bezbednosti Radomir Mar-
ković, kdji se nalazi u pritvoru zbog sumnje da je kriv za
četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, biće poz-
van da svedoči na suđenju optuženima za ubistvo Željka
Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dragana Garića
u „Interkontinentalu".
Četrnaestog septembra 2000. godine, zbog osnovane
sumnje da su 11. septembra izvršili krivično delo ubist-
va Zvonka Plečića, starog 38 godina, pripadnici beo-
gradske policije uhapsili su biznismena Andriju Draško-
vića, starog 36 godina i člana njegovog obezbeđenja
Aleksandra Golubovića, starog 37 leta.
Motiv ubistva je bila, navodno, optužba žrtve da je
Drašković ubio njegovog prijatelja Zorana Šijana. Plećić
je imao pištolj s metkom u cevi.
Tužilac Vladimir Manojlović podneo je zahtev za
sprovođenje istrage u kojem piše da su Drašković i Golu-
bović ispalili više hitaca Plećiću u leđa. Kada je Plečić
pao na pod, Drašković ga je ,,overio“ hicem u glavu.
Drašković je pucao iz „magnuma 357“, a Golubović iz
„zastave CZ-99“. Istražni sudija je Draškoviću, Golubo-
viću, Nebojši Šaroviću, koji je ranio svog ,,kolegu“ Sve-
tislava Čonića, i Nenadu Antiću, Plećićevom prijatelju
koji je sedeo u kolima, odredio jednomesečni pritvor.
Uhapšena je Elen Mijatović, stara 29 godina, ćerka
modne kreatorke Verice Rakočević i bivša supruga fud-
balera Predraga Mijatovića, zbog „osnovane sumnje da je
bez odobrenja nadležnog organa u ilegalnom posedu dr-

166
žala izvesnu količinu oružja. Uhapšeno je još devet pri-
padnika Draškovićevog obezbeđenja. Pitao sam gospođu
Elenu šta se dogodilo u „Knezu”?
- Ne mogu da vam pričam detalje, jer je suđenje u to-
ku. Andrija nije otišao tog dana u restoran „Knez” s na-
merom da učini bilo šta loše, a kamoli da nekog hlađno-
krvno ubije s leđa. Naprotiv, izveo je porodicu i kuma na
ručak. Očekivao je da će doći i njegovi roditelji, jer smo
u restoranu, u kome se on hrani više od 10 godina, pro-
slavljali rođenje njegove sestričine. Andrijina sestra je
posle 20 godina čekanja dobila kćerku. Tada se usred
slavlja pojavio taj čovek i napao ga tako da je Andrija
morao da se brani!
Pričalo se da je Andrija posle toga pobegao u inos-
transtvo i da je policija morala da ga juri, što nije tačno.
Mi smo od maja do kraja avgusta 2000. bili na godišnjem
odmoru - pričala mi je gospođa Elena Mijatović. - Puto-
vali smo u Grčku, Italiju i Spaniju. Vodili smo decu sa
sobom. Posle toga je otišao na službeni put. Andrija se
vratio u Beograd da bi bio sa porodicom i sa sestrom na
proslavi rođenja njene kćerke. Zašto bi bežao i zašto bi
se vraćao, za to nije bilo nikakvog razloga!? Policija ga
nije jurila.
Andrija Drašković je poslednjih godina živeo podjed-
nako u Beogradu i Atini. Nikada javno nije povezivan sa
beogradskim podzemljem. Danas se već pominje kao čo-
vek koji opstaje na beogradskom asfaltu i kao čovek koji
možda može da rasvetli atentat na Željka Ražnatovića. U
prvom kontekstu pomenuo ga je dr Vojislav Sešej, a u
drugom dr Branislav Pelević. Posle ubistva u restoranu
,,Knez“ Andrija Drašković je u medijima pominjan kao
akter ovog obračuna, ali njegova uloga nije bila potpuno
jasna. O njemu se pisalo kao o kontroverznom biznis-
menu ali i kao o kriminalcu. Potprcdsednik republičke
vlade dr Vojislav Sešelj ga je javno prozvao zbog umeša-
nosti u ubistvo Željka Ražnatovića Arkana i trgovine
drogom.
Kada se pre petnestak godina pojavio na beogradskoj
štrafti Andrija Drašković je dobio nadimak „momak od

167
milion dolara”. Uspeh je bio i ostao hjegov zaštitni znak.
Devedesetih godina svetski žurnali su pisali o Andriji
Draškoviću kao ljubavniku Mimi Papandreu, supruge
velikog srpskog prijatelja iz Grčke. Demantovao je te
priče, ne zna se da li zato što nisu bile istinite ili zato što
su mu Grci zamerili što je njihovom premijeru oteo
ženu.
Dok je bio vlasnik diskoteka „Mažestik”, „Zvezda” u
Rajićevoj i „Havane kluba” u Nikole Spasića viđao se na
radnom mestu. A kada ih je prodao i iznajmio drugima
da rade, Andrija Drašković je bio čest gost diskoteke
„Taš”, restorana „Verdi”, hotela „Hajat” i „Interkonti-
nental”.
Demantovao je i glasine da je pare napravio kroz
saradnju sa državom i njenom tajnom policijom. Andriju
Draškovića politika nikada nije interesovala, a nije ni
član nijedne naše stranke. Za njega je novac bio i ostao
smisao života. Draškovićave deviza je - koliko novca
imaš, toliko vrediš!
Načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih
delikata je rekao da je Andrija Drašković nekoliko dana
pre ubistva u restoranu ,,Knez“ došao u Beograd iz inos-
transtva. Tog dana policija je na beogradskom aerodro-
mu primetila više skupocenih automobila i ljude za koje
se pretpostavljalo da su naoružani, zbog čega su pozvane
interventne ekipe SUP-a. I zaista, pronađeno je više ko-
mada oružja a ispostavilo se da je reč o telohraniteljima
Andrije Draškovića koji su čekali svog šefa da doputuje
iz inostranstva. Uhapšeni su, a Drašković je, pošto tada
nije izvršio nijedno krivično delo, pušten.

KO SU ARKANOVE UBICE?

Zeljko Ražnatović je rođen 17. aprila 1952. godine u

Brežicama, gde je njegov otac Veljko Ražantović bio na
službi, pa ga je, uglavnom, podizala majka Slavka. Otac
je upoznao u Prištini i sa njom izrodio tri ćerke i sina
Zeljka. Majka Slavka je bila iz ugledne porodice Josi-

168
fović, a otac Veljko iz viđene crnogorske porodice Raž-
natović.
Kako mu je otac kao pukovnik avijacije preseljen na
aerodrom Pleso, Zeljko je šest godina proživeo i u Za-
grebu, a potom se seli u Beograd. Buntovan po prirodi,
Veljko Ražnatović je izgubio posao u armiji, a time i
brak. Roditelji su se razveli pa je Zeljko neko vreme ži-
veo sa majkom Slavkom i sestrom.
Od malena je bio jako napredan i nestašan i valjda
mu je zato prvi nadimak bio Hibrid. To mi je ispričao
jedan taksista koji je bio njegov drug na Bulevaru revo-
lucije u Beogradu. Ime Arkan uzeo je posle po jednom
liku - čarobnjaku iz omiljenog stripa koji je čitao u de-
tinjstvu, ali mu se i kasnije vraćao.
Zeljko Ražnatovićje sa 14 godina došao je u sukob sa
zakonom. Kasnije je Željko Ražnatović u Jugoslaviji osu-
đivan 1972. na šest meseci, a 1982. na osam meseci zat-
vora. Prva kazna ga je naterala da pobegne iz zemlje,
pravo u Englesku. Tamo je sreo siromašnog Italijana ko-
ga je kasnije 1979. godine u Švedskoj izvadio iz zatvora.
Devet godina Željko Ražanatović nije dolazio kući.
Zbog oružanih pljački Ražnatović je hapšen i osuđi-
van u Belgiji, Švedskoj i Holandiji. Ove zemlje su za
njim raspisale poternicu, a na osnovu koje ga traži i
Interpol. Ubijen je usred Beograda 15. januara 2000. go-
dine posle, kako Vojislav Jekić tvrdi, dugih priprema.
- Provere za sada nisu konačne, ali je definitivno us-
tanovljeno da je Dobrosav Gavrić, star 23, iz šela Tru-
bušnica, opština Loznica, uhapšen, jer je izvršilac krivi-
čnog dela ubistva 15. januara ove godine, u 17.10 sati, u
separeu hotela ,,Interkontinental“. Kao Gavrićevi poma-
gači i saučesnici, uhapšeni su i Dejan Pitulić, star 33 iz
Beograda i Vujadin Krstić, star 36 iz Malog Zvornika -
izjavio je potpukovnik Miodrag Gutić, načelnik Ode-
ljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata SUP u
Beogradu i đodao da je beogradska policija u kratkom ro-
ku otkrila izvršioca i njegove pomagače ,,na žalost svih
onih koji su želeli da to bude drugačije".

169
 Prema njegovim rečima posle zločina, Gavrića je Pi-
tulića, svojim automobilom „golf“, prevezao do privatne
ordinacije doktora Vasiljevića u Loznici.
- U Loznici ih je čekao Krstić. Međutim, p,o savetu le-
kara, odvezli su ga u lozničku bolnicu - objasnio je pot-
pukovnik Gutić.
Posle Mandićevog ubistva i teškog ranjavanja Ražna-
tovića i Garića, koji su preneti u Urgentni centar u Beo-
gradu gde su preminuli, u hotelu šu odmah izvršili uvi-
đaj dežurni istražni sudija, tužilac i kriminalistička poli-
cija beogradskog SUP. Na licu mesta je pronađeno više
tragova, koji su naknadno bili predmet veštačenja. Pri-
likom uviđaja pronađeno je i više ispaljenih projektila iz
vatrenog oružja kalibra 9 mm.
Dobrosav Gavrić je rođen 17. marta 1976. godine u
lozničkom selu Trbušnica. Završio je Srednju školu
unutrašnjih poslova i od 1996. godine radio je kao poli-
cajac u Policijskoj brigadi SUP u Beogradu. Od juna
1999. godine, Gavrić je na bolovanju. Tada su ga angažo-
vale osobe iz kriminogene sredine.
- Gavrić je radio na poslovima obezbeđenja kod viđe-
nijih beogradskih kriminalaca. Prošle godine, za vreme
bolovanja, bio je ranjen. Po njegovom svedočenju, u pi-
tanju je bilo samopovređivanje, ali mi verujemo da je
ranjavanje posledica obračuna unutar nekog kruga sa
kojim se Gavrić družio - naveo je Milenko Erčić, načel-
nik beogradske Kriminalističke policije, naglašavajući
da se niko pre zločina nije rukovao sa Ražnatovićem.
Pomagač ubice Dejan Pitulić, rođen je u Istoku 31.
oktobra 1966. godine. Završio je srednju školu i kurs za
policajce. Od 1989. godine radio je u Dežurnoj službi
SUP u Beogradu. Iz službe je isteran 5. juna 1999. godine
zbog zloupotrebe i pružanja usluga obezbeđenja licima
iz kriminogene sredine.
- U Službi se neodgovorno ponašao. Obezbeđivao je
lica iz sveta kriminala i njihove objekte. Marta prošle go-
dine je uhapšen upravo zbog tih poslova i kontaktiranja
i druženja sa kriminalcima - izjavio je Milenko Erčić.

170
 Vujadin Krstić rođen 1963. godine u Malom Zvor-
niku, sa prebivalištem u Loznici, Ulica Vlade Zečevića
broj 38 od ranije je poznat policiji kao izvršilac teških
krivičnih dela zbog kojih je i osuđivan.
Andrija Drašković se pred sudom pojavio početkom
aprila 2001. godine u svojstvu svedoka. Za trostruko ubi-
stvo u hoteiu „Interkontinentai" je saznao preko medija:
- Ne znam zašto sam ovde. Iznenađen sam. Ne znam
zašto žele da me posvađaju s ljudima sa kojima sam bio
prijatelj. Arkana sam poznavao, imali smo relativno ko-
rektan odnos. Sa ovim slučajem nemam nikakve veze -
rekao je Andrija Drašković na nastavku suđenja za ubist-
vo Zeljka Ražnatovića Arkana, Milenka Mandića i Dra-
gana Garića 15. januara prošle godine u Hotelu „Inter-
kontinental". I dodao:
- Zaboravio sam gde sam se nalazio u vreme ubistva.
Već osam meseci se nalazim u pritvoru i imam dosta
svojih problema. Ne vidim svoju ulogu u ovom događa-
ju. Moje ime se pominje od atentata na Sešelja do Vuka
Draškovića, pa da nije malo mnogo, gospodine sudija.
Nikada u životu nisam imao džip, nikada nisam bio u
Loznici, niti znam gde se Loznica geografski nalazi. Od
okrivljenih jedino poznajem Milana Đuričića Mikija, a
osim Arkana, poznavao sam i ubijenog Mandića. Bivšeg
šefa službe Državne bezbednosti Srbije Radeta Marko-
vića, poznajem vrlo površno. Ne znam tačno od kada ga
poznajem. Možda još od osamedesetih godina kada je
bio u gradskoj policiji. Imamo prijateljski odnos - rekao
je Drašković.
Negirao je da je na dan ubistva bio kod Radeta Mar-
kovića:
- To je potpuna neistina. Nikada nisam bio kod njega
u kancelariji. Videli smo se par puta privatno kod nekih
prijatelja. Ne posedujem službenu policijsku legitimaci-
ju, kao što su rekli neki svedoci. Da sam je imao, ne bih
završio gde jesam - rekao je Andrija Drašković.
To pitanje sam postavio i njegavoj supruzi Eleni Mi-
jatović.

171
 U poslednje vreme Vašeg supruga neki svedoci u slu-
čaju Arkan povezuju sa podzem ljem , ali i sa Radetom
Markovićem i srpskom tajnom policijom?
- Nekome je bilo u interesu da pravi takve priče. Baš
smo jednom u kući pričali, a i posle toga u zatvoru, kako
ga glasinama neki ljudi povezuju sa atentatima na Vuka,
na Sešelja, na Arkana, pa čak i na Bombonu. Po tome je
ispadalo da je Andrija neki moćan čovek, kao da je vla-
dar. Andrija se družio sa nekim ljudima iz podzemlja, ali
se znao i bio je prijatelj i sa nekim ministrima, biznis-
menima i mnogim političarima i bivše i sadašnje vlasti.
Nije imao dosije, nikada nije imao veze sa policijom, ni
sa SDB. Radi se prosto o hajci koja ima za cilj da se pro-
mocijom Andrije Draškovića u vrhunskog delinkventa
sakriju ljudi koji se bave kriminalom. Hajka je počela 9.
septembra 2000. godine, u vreme vladavine Slobodana
Miloševića i u vreme kada je Rade Marković bio na vr-
huncu svoje moći. Zaboravlja se da je Andrija tada uhap-
šen i nema logike da je bio čovek Radeta Markovića. Pri-
čalo se da je Rade Marković Andrijin i moj kum?! Kakav
je to kum kojeg ja nikad u životu nisam videla u svojoj
kući!? Videla sam sliku Radeta Markovića u novinama
kada je uhapšen. Ta priča o Radetu Markoviću je nečija
budalaština.

ČOVEK IZ DOSIJEA

Željko Ražnatović je u dosijeu Interpolu bio zaveden

i pod imenima Željko Ražnjatović, Roberto Betega, Paul
Betega, Marsel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko
D.Peno, Damian Peno, Rodoljub Kaličanin, Marko Mar-
ković, Miroslav Petrović, Đorđe Rolović, Milko Sarvić,
Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markotić, Mario
Valentino.
Kada je 22. oktobra 1974. godine švedski biro Inter-
pola zatražio od Generalnog sekretarijata Interpola da
objavi „crvenu poternicu" za Ražnatovićem, beogradski
biro Interpola obavestio je druge zemlje da je u periodu

172
1970-1972. godine ,,ovo lice u Jugoslaviji više puta osu-
đivano prvo kao maloletnik, a zatim kao punoletno lice.
Presude su izricane zbog krađa, teških krađa i oružanih
pljački".
Arkana su mnoge zemlje sveta i sudnice teretile sa još
18 godina zatvora. To mu je stajalo iznad glave kada se
prvi put vratio iz inostranstva u Beograd početkom
osamdesetih. Tada se već po prestonici pričalo da je
Arkan prijatelj Staneta Dolanca, ministra savezne polici-
je. Po izveštaju sa jednog suđenja iz 1983. kada je u Ulici
27. marta pucao na dva policajca, u njegovim generalija-
ma upisano je: „radnik Saveznog SUP-a". Posle se priča-
lo da je njegov otac Veljko Ražnatovic, inače pukovnik
vazduhoplovstva JNA, tada vikao po sudnici:
- Reci, Željko, reci svima šta si radio za Jugoslaviju
napolju, reci da svi čuju!
U jednom od intervjua osvrćući se na taj detalj Željko
Ražnatović je izjavio: - A i da sam radio za DB, gde se o
tome priča? Je 1’ priča CIA? Je 1’ priča Mosad? Ko o tome
priča? Pa zato se i zovu tajne službe. Zna se samo da one
postoje i - tačka.
Priča kaže da je zabrinuti otac Veljko Ražnatović baš
te 1972. godine otišao kod Staneta Dolanca, onda prvog
policajca SFRJ, i zamolio ga da se stara o Željku. Dolanc
je dobro odradio svoj posao. Arkan je vremenom postao,
bar je tako Stane tvrdio, jedan od najboljih operativaca
Saveznog SUP-a.
Sira javnost je za njegovo ime prvi put saznala tek
1986. godine kada mu je suđeno zbog nanošenja teških
telesnih povreda beogradskom ekonomisti Predragu Đa-
jiću koga je Arkan prebio u jednom liftu.
Ceo ovaj slučaj prošao bi potpuno nezapaženo da op-
tuženi pred sudskim većem na pitanje o zanimanju nije
odgovorio doslovce ovako:
- Zaposlen sam u Saveznom SUP-u, u Odeljenju za
spoljnu emigraciju. Lični dohodak mi je 90 hiljada di-
nara. Posedujem više pištolja, oko dvanaest. Te sam pi-
štolje dobijao za 13. maj - Dan bezbednosti. Zbog čega

173
 sam ih dobijao - to nije
bitno - izdiktirao je u
zapisnik inrtav hladan
Arkan da bi već sutra-
dan štampa počela na-
široko da se bavi ovom
pikanterijom.
Iako je Željko svoju
priču argumentovao
zdravstvenom knjiži-
com overenom peča-
tom policije, Savezni
SUP je hitro demanto-
vao Ražnatovićevu pri-
ču. Malo ko im je, me-
đutim, poverovao. Ar-
kan je zbog prebijanja
Đajića dobio devet me-
seci zatvora.
Sta je Arkan „radio
napolju" bile su samo
pretpostavke. Postojala su mišljenja vrlo kompetentnih
ljudi iz policije da je Arkan bio uključen u tzv, „crne
operacije" jugoslovenske tajne policije. 0 tome su dosta
pisale evropske novine, pa i neki hrvatski listovi. Kako
je 1995. godine pisao zagrebački ,,Globus“, pozivajući se
na nemačke izvore, Željko Ražnatović je, navodno, zaje-
dno sa Ivanom Radošem, zvanim Franjo ubio Stjepana
Đurekovića. A za organizatora ovog posla Nemci i
,,Globus“ prozivali su i Ljubodraga Magaša iz Zemuna,
poznatijeg kao Ljuba Zemunac, legenđu jugoslovenskog
podzemlja u Frankfurtu.
Arkanu se pripisivala i likvidacija Miodraga Boško-
vića u Belgiji, Bore Blagojevića i ustaše Stanka Nižića,
portira iz Svajcarske, nesuđenog atentatora na Tita pri-
likom njegove posete Francuskoj sedamdesetih godina.
Citava priča o Arkanu kao plaćeniku SDB Jugoslavije
lansirana je iz Zagreba 1992. godine kada je Zeljko Raž-
natović bio u hrvatskom zatvoru.

174
 Sam Željko Ražnatović je u mnogim intervjuima kroz
šnlu direktno demantovao sve priče o njemu kao sarad-
niku policije, bilo koje na sveUr.
- Nikad nisu tražili nikakav kontakt, za divno čudo.
Niti mi je CIA ponudila da radim za njih. Pošto kažu da
radim za DB, pošto radim od 21 godine, trebalo bi da bu-
dem debelo u penziji.
Pričalo se da je jednom prilikom beogradska policija,
prilikom pretresa stana, kod Arkana pronašla sedam pa-
soša sa njegovim fotografijama, ali sa različitim imeni-
ma. I to je Arkan jasno i glasno demantovao:
- Ja nikada nisam radio za DB. To moram opet da
podvučem. I nikada nisam ubijao ni za kakav režim, ni
za Titov, ni za bilo koji drugi. Ja sam jednostavno bio
svoj čovek od samog početka do kraja, i ostaću svoj čo-
vek. Znači, ja nisam nečiji čovek. Kada biste pratili moj
životni put, onako kako ga ja pratim, videli biste da je to
gola neisitina.

RADE MARKOVIĆ NIJE KRIV!

Andrija Drašković mi je dao intervju 15. aprila 2001.

godine, dok se nalazio u centralnom zatvoru u Beogradu.
U njemu je govorio i o Arkanu i o svojoj, navodnoj, sa-
radnji sa Radetom Markovićem.
Sudski proces protiv Andrije Draškovića, beograd-
skog biznismena koji je optužen prvo za podmuklo i svi-
repo ubistvo Zvonka Plećića, a potom kad je optužnica
prekvalifikovana samo za „obično” ubistvo, zakazan je
za poslednju nedelju maja u Palati pravde. Zahvaljujući
njegovoj supruzi gospođi Eleni Mijatović uspeli smo da
nekoliko nedelja pre početka njegovog suđenja dobijemo
nekoliko odgovora na pitanja koja su prosleđena gospo-
dinu Andriji Draškoviću u Centralnom zatvoru u Beo-
gradu.
Molimo Vas da nam k ažete nešto o sebi, j e i Vas mnogi
smatraju tajanstvenom ličnošću Beograda?

175
 - Ja sam rođen 3. novembra 1964. godine u Kosovskoj
Mitrovici, ali sam kao beba sa 6 meseci došao u Beograd.
Kada je moj otac postao predstavnik ,,Yugometala” u Ita-
liji, preselili smo se u Milano, gde su me upisali u osno-
vnu školu. Završio sam je u Beogradu, u istoj onoj školi
„Braća Ribar”, koju je Elena upisala sedam godina kasni-
je. Kada sam se vratio u Milano završio sam srednju, a
potom Višu ekonomsku školu, opet, u Beogradu. Nisam
se mnogo odvajao od Beograda, iako sam dosta putovao
po svetu, jer se najlepše osećam kod kuće...
Vaše privođenje jesen as predstavljeno je javnosti u
Beogradu i jugoslaviji k a o veliki događaj i veliko policij-
sko otkriće „grupe opasnih i naoružanih Ijudi" sa Vama
na čelu. Ko su bili Ijudi oko Vas u restoranu „Rojal Knez”
11. septem bra 2000. gde se zločin dogodio? I kako ste Vi
lično doživeli taj trenutak?
- Hapšenje i zatvaranje doživeo sam tragično, jer se
naš slavljenički porodični ručak pretvorio u tragediju.
Ljudi oko mene su bili moji prijatelji i kumovi mog ku-
ma Golubovića. Kao što je poznato moje obezbeđenje je
uhapšeno na aerodromu Surčin prilikom mog dolaska u
Beograd. Ti ljudi oko mene nisu bili nikakvi „opasni
ljudi”!
Priča se da ste u CZ-u mnogo smršali, da ste se raz-
boleli...
- Što se tiče mog zđravlja, ono je relativno dobro, a
kilaža je u još boljem stanju, jer ja sam letos imao višak
kilograma.
Kako se dogodilo da Andrija Drašković, biznismen i
plejboj, postane delinkvent? Čini se da je to počelo Vašom
prozivkom. Da Ii znate zašto Vas je dr Vojislav Šešelj prvi
javno prozvao?
- Sredstva javnih informisanja, a pre svih beogradska
štampa, su od mene napravili delinkventa iz meni pot-
puno nepoznatih razloga. S obzirom na moju situaciju
ne mogu da idem u detalje i da vam analiziram taj pro-
ces, jer bih tako došao i do naručilaca tih tekstova protiv
mene. Samim tim bih dao povoda i prostora za nove sen-

176
zacionalne napise o rneni i mojoj supruzi, što bi otežalo
našu situaciju. Što se Šešelja tiče, poznato je da nema li-
čnosti u Srbiji koju on nije prozivao i vređao. Jedino ne
znam otkuda ja na njegovom spisku prozvanih. Vero-
vatno, pošto je iscrpeo galeriju likova koje je napadao, ja
sam nekako Šešelju ušao u sferu interesovanja. Setite se
kako je Šešelj govorio o Slobodanu Miloševiću? Znate
kako je prozivao Arkana da je više nosio čarapu na glavi
nego na nogama i pitao ga gde je Iso Lero? Tim prozivka-
ma je Sešelj hteo da skrene pažnju na sebe. Meni lično je
Voja Šešelj potpuno nepoznat i neinteresantan kao čo-
vek i političar.
Zašto je, po Vašem mišljenju, za kršenje zakona o oru-
žju okrivljena i Vaša supruga Elena i kakvo je uopšte po-
reklo tog oružja koje je pronađeno?
- Moja supruga Elene i njena prijateljica Sonja nema-
ju nikakve veze sa oružjem pronađenim u kući. Sve u
vezi tog slučaja razjasniće se na sudu...
Svedočenjem Vojislava jekića, bivšeg načelnika poli-
cije u Loznici Vi ste dovedeni u dvostruku vezu sa Rade-
tom Markovićem, bivšim šejom srpske tajne policije, a
potom i sa likvidatorima Zeljka Ražnatovića, Milenka
Mandića i Dragana Garića u hotelu „Interkontinental".
Kako kom entarišete Jekićevo svedočenje i inform acije o
Vašim vezam a sa Radetom Markovićem i tajnom polici-
jom Srbije?
- Gospodina Vojislava Jekića nikada u životu nisam
video, niti sam ikada ranije čuo za njega sve dok se nije
posle godinu i po dana od tog događaja pojavio na sudu
kao navodni svedok. U postupku protiv optuženih za Ar-
kanovo ubistvo ja sam kao svedok objasnio sve vezano
za moj odnos sa Radetom Markovićem. Sa Markovićem
sam se poznavao od ranije. Video sam se sa njim privat-
no nekoliko puta. Nikada nisam bio u „službenom po-
slu” sa srpskom tajnom policijom.
Kakvi su bili Vaši odnosi sa Arkanom, lično i poslo-
vno? Pričalo se da Vas je Ražnatović reketirao i da ste bili
u svađi?

177
 - Ponavljam sve ono što sam već rekao na sudu. Sa
Arkanom sam imao korektne odnose. Nikakvih poslo-
vnih veza, niti transakcije nismo imali, osim uzajamnog
poznanstva i poštovanja. Nikada među nama nije bilo
nikakvih svađa, niti gluposti tipa nekog „reketiranja”, pa
samim tim nije biio razloga da neko nekog mrzi.
Da li osećata bilo kakvu vrstu pritiska od arkanovaca
s obzirom da ste pozivani da svedočite o ubistvu Zeljka
Hažnatovića?
- Apsolutno ne osećam nikakav pritisak sa njihove
strane. Međutim, prateći štampu imam utisak da postoji
pritisak na neke Ijude iz našeg bližeg ili đaljeg okruže-
nja. To proizilazi iz mnoštva nekih informacija koje u
suštini nemaju nikakve veze sa mnom, a uporno se pla-
siraju kao tačne. Ne znam da li to neko svesno želi da
čitav događaj predstavi pogrešno, zarad nečijeg interesa
ili je to stvar nečije uznemirenosti.
Da Ii imatc bilo kakvih saznanja ko je planirao ubis-
tvo Željka Ražnatovića, Mandića i Garića i da li je u taj
zločin umešan Marko Milošcvić, s obzirom da se taj do-
g ad aj prelam a kroz Vašu životnu sudbinu k a o opasan
momcnat?
- Ncmam nikakvih saznanja ko je mogao da isplanira
ubistvo Ražnatovića, ni o tome da li je u to umešan Mar-
ko Milošević. To ćete morati da saznate od samog Marka
Miloševića. Ja svoju verziju tog događaja u hotelu „Inter-
kontinental” nemam, ali razmišljam o tome kao o realnoj
činjenici da čovek u svom životu ima prijatelje i nepri-
jatelje. I to veliki broj neprijatelja, pogotovo u tako opas-
nom vremenu u kome smo živeli poslednjih 15 godina.
Vaše suđenjc za ubistvo Zvonka Plećića počinje u m a-
ju. Koja je osnovna teza Vaše odbrane i šta uopšte očeku-
jete od tog suđenja?
- Braniću se istinom i materijalnim dokazima. Na-
dam se da će sud raditi bez pritisaka bilo koje vrste i da
će brzo doneti svoje odluke.
I beogradski advokat Marko Nicović, predsednik
stranke Unija prosperiteta i bivši policajac poznavao je

178
dobro i Arkana i
Radeta Marko-
vića. O Željku
Ražnatoviću mi
je rekao da ga je
upozoravao da se
čuva:
- U decembru
1999. godine re-
kao sam Arkanu
da se pazi, jer je
svojim ponaša-
njem počeo da
iritira i državu i
podzemlje: ,,Ne-
ko u državi je
protiv tebe. Vidiš
kako te FSJ boj-
kotuje. Oni ba-
rem javno poka-
zuju da te ne trpe. Smiri se neko vreme, nemoj mnogo da
se eksponiraš!”
Savetovao sam ga da svoje poslove vodi iz senke. Da
ne daje napadne izjave, da ne bode oči političarima i ma-
fijašima. Nije me poslušao. Da me je Arkan poslušao po-
živeo bi dugo i umro od starosti kao i Laki Lučano - kaže
magistar Marko Nicović.
Vi ste bili svojevremeno u GSUP š e f Radetu Marko-
viću. Koliko je p o Vašem mišljenju bivši š e f RDB umešan
u zločin na Ibarskoj magistrali i atentat na Arkana?
- Nigde na svetu se šef tajne policije ne hapsi i ne pri-
prema za dugu robiju, jer je takav čovek od neprocenjivc
vrednosti za bezbednost nove vlasti i novog sistema. To
je pokazao primer Miše Volfa, načelnika Štazi, koji je bio
toliko jak da je mogao svojim tajnim podacima da kom-
promituje i zatvori pola političkih stranka u Nemačkoj.
Pušten je na slobodu. Kod nas je napravljena velika gre-
ška. Bivši naćelnik srpske tajne policije je uhapšen bez

179
pravog razloga. Rade Marković treba da je na slobodi, jer
zaista nema dokaza da je učestvovao u zločiriu na lazare-
vačkom drumu. Od 15 svedoka samo jedan je rekao da je
čuo kako Marković preko mobilnog daje „neke instruk-
cije”. To nije ozbiljan dokaz protiv Radeta Markovića.
Ne verujem u priču Vojislava Jekića da je policija sa
podzemljem organizovala napad na Arkana i da je Rade
Marković bio u vezi sa Andrijom Draškovićem, a ovaj u
vezi sa likvidatorima Željka Ražnatovića Arkana. Pret-
postavljam da je Marković kao načelnik Kriminalističke
policije imao priliku da upozna Andriju Draškovića. Ali
ne verujem da je imao bilo kakve veze sa likvidacijom
Arkana. Za to nema nikakvih dokaza protiv njega. Znam
samo da su se u jednom trenutku podzemlje i neki delo-
yi policije našli na liniji zajedničkog interesa da sklone
Željka Ražnatovića! - procenio je u aprilu 2001. godine
mr Marko Nicović.

180
 S M R T N A M A G IS T R A L I

Hapšenje general-pukovnika Radomira Radeta Mar-

kovića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti
MUP Srbije usledilo je posle kontakta vozača kamiona
„mercedes", koji je izazvao udes na Ibarskoj magistrali,
sa ljudima u policiji. Nekoliko dana pre nego što će bivši
šef tajne srpske policije biti pritvoren, vozač kamiona ki-
per je preko posrednika uputio signal istražnirrt organi-
ma da je „spreman da sarađuje oko rasvetljavanja zlo-
čina na Ibarskoj magistrali".
O hapšenju Nenada Ilića, službenika RDB MUP Srbi-
je, koji je vozio kamion sa peskom i njime usmrtio četvo-
ro visokih funkcionera SPO-a, ministar policije Dušan
Mihajlović je rekao:
- Kad su ovlašćeni službenici policije došli da uhap-
se Nenada Ilića zbog zločina na Ibarskoj magistrali, on ih
je dočekao sa velikim olakšanjem! Izjavio je da više nije
mogao da živi sa teškim teretom zločina u kome je uče-
stvovao, da je znao da će jednog dana doći po njega i da
je taj dan jedva čekao. Tako je ubica izjavio da je hap-
šenje dočekao sa velikim olakšanjem i da je odahnuo. Sa
kakvim mislima je on odlazio na počinak samo on zna...
Kada se Ilić susreo sa visokim funkcionerima MUP
Srbije, klupko je počelo da se odmotava.
Hapšenjem general-pukovnika Radeta Markovića,
bivšeg prvog obaveštajca Srbije, posle šesnaest meseci
tvrdokornog državnog ćutanja, naglo je sa novom vlašću
došlo do konačnog pomaka u otkrivanju zločina, koji je
odneo živote četiri istaknuta člana SPO prilikom poku-
šaja likvidacije Vuka Draškovića 2. oktobra 1999. godine
na Ibarskoj magistrali.

181
 Na mati atcntatora: Vuk i Danica Drašković

Povodom hapšenja Radomira Markovića, „bivšeg šefa

Miloševićeve tajne policije“, Vuk Drašković, predsednik
Srpskog pokreta obnove, na redovnoj konferenciji za no-
vinarc koja je održana u sedištu SPO u Beogradu rekao
je sledećc:
- Ovo nisu obične ubice i obični teroristi nego je reč
o državnim ubicama i teroristima koje je organizovala i
instruisala država, njen vrh, i davala im naloge za likvi-
đacije građana Srbije. Tih likvidacija za proteklih neko-
liko godina bilo je nokoliko stotina.
Vuk Drašković je tada izneo uverenje da „ništa u ze-

182
mlji Srbiji nije moglo da se radi bez naloga sa najvišeg
državnog mesta, odnosno da su glavni nalogodavci bili
Slobođan Milošević i njegova supruga".
Pored Radeta Markovića, šefa RDB Srbije pritvoreni
su i njegovi saradnici Nenad Bujošević i Nenad Ilić. Po-
jedini mediji su krajem januara 2001. godine objavili in-
formaciju da je uhapšeno petnaestak najbližih Markovi-
ćevih saradnika, ali ni istražni organi, ni policija nisu
potvrdili ili đemantovali tu vest. Tada je javljeno da je
Nenadu Bujoševiću, radniku MUP-a iz Lazarevca, Ne-
bojša Živković, istražni sudija Okružnog suda u Begradu
odredio pritvor u trajanju od 30 dana. Nenadu Iliću, vo-
začu kamiona takođe je određen jednomesečni pritvor.
Bujošević i Ilić su bivši pripadnici Jedinice za speci-
jalne operacije MUP Srbije i spoljni saradnici Resora dr-
žavne bezbednosti. Bujošević je u RDB poznatiji pod na-
dimkom Rambo. Radio je poslednjih godina u Laza-
revcu, odakle potiče i gde je završio Tehničku školu. Ro-
đen je 1970. godine, nije osuđivan, niti privođen u laza-
revačku policiju. Posle odsluženog vojnog roka priklju-
čio se Arkanu i u „Tigrovima" stekao čin poručnika.
Odatle prelazi kod Frenkija Simatovića u „crvene be-
retke“ i RDB. Bio je na svim frontovima od Erduta do
Kosova. Nije oženjen i ima stan u Lazarcvcu, u naselju
Treća mesna zajednica. Mediji su ga jedno vreme oslov-
ljavali sa tri imena: Miomir - Milomir - Neuad. I javljali
da je Bujošević vozio kamion-ubicu, što nije bilo tačno.
On je taj kamion navodio, a vozač je bio Nenad Ilić. On
je vođen kao policajac iz Jagodine.
Nenad Bujošević je u istrazi početkom aprila 2001.
godine svedočio da ga je sredinom juna 1999. godine di-
rektni nadređeni pukovnik Luković obavestio da će mu
se javiti načelnik Rade Marković, sa kojim se našao na
parkingu restorana „Milošev konak“ u Beogradu:
- Marković je rekao da ima zadatak za mene i za još
jedno lice koje ja odaberem i da je u pitanju eliminacija
lica koje je državni neprijatelj, da radi za strane obave-
štajne službe, da nosi pare iz inostranstva na Kosovo, da
su u pitanju i oružje i droga, da ima svoje veze sa držav-

183
nim vrhom, vlađom i carinom i da upravo naša služba
mora da obavi zadatak, jer se van politike i u javnosti ni-
je eksponirao - svedočio je Nenad Bujošević u istrazi.
On je još istražnom sudiji Nebojši Živkoviću rekao da
mu je Marković naglasio da to mora da izgleda kao sao-
braćajna nesreća i da je najbolje da to bude sa kamio-
nom. Važno da se vidi ko će posle da diže buku oko toga.
Rade Marković mu je, prema njegovim rečima, tada dao
mobilni telefon, koji će služiti samo da bi ga on zvao.
BujoŠević je izabrao Nenada Ilića za vozača kamiona.
Obezbeđen je i narandžasti kamion kiper marke ,,mer-
cedes" koji je, u međuvremenu, prefarban u zelenu boju.
Obojca navode da su kamion-ubicu zelene boje prvi put
videli na parkingu kod Instituta bezbednosti na Banjici.
Bujošević je svedočio da ga je Rade Marković pozvao
i obavestio ga da lice za likvidaciju dolazi i da će ići od
Surčina ka Beogradu. Prvi put su planirali da izazovu
sudar kod Surčina, ali nisu uspeli zbog gustog saobra-
ćaja. Posle je o tome Vuk Drašković pričao, ali mu niko
nije verovao.

UBISTVO KOD LAZAREVCA

Druga prilika ukazala se na Ibarskoj magistrali 2. ok-

tobra 1999. godine.
Svedočenje pripadnika Devetog odeljenja Uprave kri-
minalističke polićije SUP-a u Beogradu, koji su zaduženi
za posebne potrage i koji su 3. oktobra 1999. godine pra-
tili kolonu automobila Srpskog pokreta obnove, više je
nego zapanjujuće.
- Tog dana su na neprimetnoj pratnji Vuka Draško-
vića bila angažovana četiri vozila Devetog odeljenja. Je-
dno je išlo Ibarskom magistralom daleko ispred džipa u
kome je bila Danica Drašković, a ostala tri vozila kretala
su se u koloni iza ,,audija“, u kome su bili Veselin Boš-
ković i Vuk Drašković, „mercedesa", u kome su stradali
Osmajlić, Vušurović i Rakočević i još jednog potpuno
neutralnog vozila na putu koje je služilo kao ,,maska“.

184
 „Spremi se za akciju. Zvaću te sutra ujutru. Javi se di-
spečeru u Lipovici" - rekao je, tvrde ovi svedoci, 2. okto-
bra 1999. uveče Rade Marković preko specijalnog mo-
bilnog telefona Nenadu Bujoševiću koji je ovo ispričao
godinu i po dana kasnije istražnom sudiji.
Te večeri, 2. oktobra, zeleni kamion-ubica prevezen
je iz auto-baze JSO u Lipovici na parking Instututa bez-
bednosti na Banjici. Prevezao ga je ,,dispečer“, čiji je
identitet poznat istražnim organima.
U sedam sati ujutru ga Marković, prema iskazu Bujo-
Sevića, poziva. Nalaže Bujoševiću da odmah ode ,,na br-
do", kako pripadnici ove službe zovu mesto gde se nala-
zi Institut bezbednosti, pa da on i Ilić krenu kamionom
i kombijem na Ibarsku magistralu gde će kasnije dobiti
daija uputstva.
Krenuli su sa Banjice u osam časova i parkirali se na
preilrenju puta između dva odvajanja za Lazarevac u
Itaru sela Petka, okrenuvši vozila ka Beogradu. Sedeli su
lljedno u belom kombiju i čekali Markovićev poziv koji
jhmledio nekoliko časova kasnije:
P.: HŠta Čekate!? Već su prošli Stepojevac! Krećite!“, za-
je glas iz mobilnog telefona Nenada Bujoševića.

Kamion-ubica na Ibarskoj magistrali

 Bio je to glas Radeta Markovića. Nekoliko minuta ka-
snije na Ibarskoj magistrali su ubijeni Veselin Bošković,
Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i Vučko Rakočević.
Nenad Ilić nijednog trenutka nije bio u kontaktu sa Ra-
detom Markovićem, jer mu je Markovićeve instrukcije
prenosio isključivo Bujošević. Kako se zločin dogodio
opisao je sam Nenad Ilić:
- Nisam presao ni 400-500 metara kad sam ugledao
,,audi“. Išao je 110 do 120 kilometara na sat, a ja sam ka-
mionom išao 40. Počeo sam polako da skrećem u njego-
vu traku, a vozač ,,audija“ je na 15 metara od mene po-
čeo da koči. Pokušao je da se provuče pored kamiona, ka
jarku, ali nije uspeo. Došlo je do kontakta, ,,audi“ se od-
bio i odleteo. Kamion se još kretao, ali sam ga odmah za-
ustavio i u tom trenutku sam primetio drugo vozilo iz
pravca Beograd, koje ide mnogo većom brzinom nego
,,audi“. Vozač je pokušao da zakoči. Međutim, podleteli
su pod kamion. Znao sam da su posledice strašne, ali i
ja i Bujošević smo bili svesni da se od nas traži da se ta
priča završi. Izašao sam iz kamiona i primetio jednog čo-
veka, koji je naslonjen leđima na ,,audi“. Pomislio sam
da je dobro da je bar neko preživeo. Pobegao sam kroz
kukuruz - svedočio je Ilić.
Obojica tvrde da nisu znali o kome je reč, dok istog
dana nisu čuli vesti.
Bujošević je izjavio da ga je pozvao Rade Marković i
da jo rekao da su kardinalno pogrešili i da sada treba da
ćute.
Marković je, međutim, svedočio da ne poznaje Ilića i
Bujoševića i da se RDB nije interesovala za taj slučaj, jer
je on mislio da je u pitanju ,,običan“ sudar.

SKRIVANJE DOKAZA

Nekoliko dana posle zloČina na Ibarskoj magistrali,

Rade Marković je zatražio od generala Dragiše Dinića,
načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije, da
mu iz SUP-a Beograd donese knjigu u kojoj se vodi evi-

186
dencija specijalnih registarskih tablica. General Dinić je
o tome posvedočio u istrazi.
Naknadno je utvrđeno da je Marković vratio knjigu,
ali je iz nje istrgao poslednje tri stranice sa brojevima re-
gistarskih tablica, među kojima je bio i broj tablice ka-
miona-ubice. Tablica je, inače, pronađena u krilu pogi-
nulog suvozača „mercedesa".
Odgovarajući na optužbe da je znao za ovaj kamion
Rade Marković je jednom prilikom rekao:
- Kamion za koji Vuk Drašković i advokati tvrde da
pripada RDB postoji i pripada državnoj bezbednosti, ali
on nije učestvovao u nesreći. Sto se tiče registarske ta-
blice nađene u vozilu, postoji mogućnost da je otpala i
upala u automobil. Možda je broj bio na Kosmetu, ili ga
je koristila Draškovićeva služba. Po našim evidencijama,
taj broj ne postoji - rekao je Rade Marković.
Mihaj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina
svedočio je da ga je lično pozvao Rade Marković, posle
ubistva na Ibarskoj magistrali, i da mu je tražio kamion.
Kertes je tom prilikom izjavio da je podelio oko 2000 vo-
zila od 4. maja 1994. do 6. oktobra 2000. godine.
Na sednici Narodne skup-
štine Srbije 9. oktobra 1999.
godine formiran je Anketni
odbor „radi utvrđivanja či-
njenica vezanih za pogibiju
četvorice visokih funkcionera
SPO trećeg oktobra". Za pred-
sednika je izabran Slobodan
Nenadović. Članovi Odbora
razgovarali su sa Ljubišom Ra-
dojičićem, zamenikom opštin-
skog javnog tužioca u Laza-
revcu, Đorđem Žujovićem,
predsednikom opštinskog su-
da u Lazarevcu, Andrijom Mi-
lutinovićem, okružnim jav-
nim tužiocem u Beogradu i Mihalj Kertes

187
njegovim zamenikom Nebojšom Markovićem. Dobijeni
su i pismeni odgovori MUP-a Srbije koje su potpisali
general-pukovnik Vlastimir Đorđević, general-major
Branko Đurić i pukovnik Milenko Erčić. Bivši direktor
SUC Mihalj Kertes i ministar policije Vlajko Stojiljković
odbili su da se pojave pred Anketnim odborom.
Izveštaj ovog tela Narodne skupštine napravljen je
19. januara 2000. godine, ali je dobio mali prostor u me-
dijima, valjđa zbog političkog pada SPO. U njemu se
konstatuje da je reč o organizovanom zločinu i da tek
predstoji ozbiljna istraga.
Sva dokumentacija koja postoji u vezi sa slučajem te-
ške saobraćajne nesreće na Ibarskoj magistrali nalazi se
i danas u Okružnom sudu u Beogradu.
Anketni odbor je zaključio da nadležni organi MUP
Srbije nisu, nekoliko sati posle zločina, preduzeli nika-
kve mere za hvatanje vozača kamiona i njegovih poma-
gača. Istražni postupak, zaključeno je tada, vođen je vrlo
selektivno, pa tako nisu saslušani svedoci Danica Draš-
ković, Gordana Aničić i Branislav Lazarević, putnici u
vozilu koje se kretalo ispred „audija 8“ Veselina Boško-
vića. Nisu saslušani ni Dragan i Gordana Miločević,
kbmšije bračnog para Drašković, koje su jedino znale da
su se oni uputili na Ravnu goru.
Načelnik srpske tajne policije Rade Marković nije
javno priznao da je imao bilo kakvog udela u ovom zlo-
činu. Evo kako je to objasjio:
Vaš kom entar događaja na Ibarskoj magistrali.
- Ibarska magistrala je u nadležnosti javne bezbed-
nosti. Sve što je prikupljeno stoji u dosijeu koji je predat
tužiocu, sa krivičnom prijavom protiv mene. Tužilac je
odbacio prijavu jer nije bilo elemenata umešanosti slu-
žbe. Kamion za koji Vuk Drašković i advokati tvrde da
pripada Državnoj bezbednosti postoji i pripada Državnoj
bezbednosti, ali on nije učestvovao u nesreći. Kamion se
nalazi u bazi u kojoj je i ranije bio, a majstor koji ga je
opravljao pred tužiocem ga je identifikovao. Advokati su
izvukli iz dosijea samo papir da je vozilo popravljano u

188
servisu, a ćute o drugom vozilu. Kamion koji je učestvo-
vao u sudaru je, po carinskim papirima, bio dodeljen
površinskom kopu Belaćevac na Kosovu. Kada su snage
NATO ušle na Kosovo, kamion je vraćen u Srbiju. Sta se
sa njim dalje događalo, ne znam. Sto se registarske ta-
blice tiče, nađena je u vozilu ,,BMV”, a ne na kamionu.
Postoji mogućnost da je otpala i upala u automobil. Mo-
žda je broj bio na Kosovu, ili ga je koristila Draškovićeva
služba. Po našim evidencijama, taj broj ne postoji.
Izmislili su da je Branko Đurić na mestu nesreće iza-
šao iz kukuruza nakon 15 minuta i da je, navodno, rekao
da je „đubre još živo“. Evidentno je da postoje svedoci da
je Đurić došao na mesto nesreće posle sat vremena. Dr-
žavna bezbednost je, inače, na sve upite Anketnog odbo-
ra koji je formiran u Skupštini Srbije odgovorila u roku
od tri dana - rekao je Rade Marković u jednom televizij-
skom intervju.
General-major Branko Đurić, načelnik SUP-a u Beo-
gradu je rođeni Beograđanin od 1943. godine, pravnik je
po obrazovanju, oženjen i otac dva sina. Karijeru je gra-
dio u kriminalističkoj policiji Beograda kao policijski in-
spektor. Početkom devedesetih bio je načelnik Odeljenja
unutrašnjih poslova Novi Beograd, a od 1997. godine pr-
vi policajac prestonice. Pretpostavlja se da je bio čovek
Vlajka Stojiljkovića. SPO tvrdi da se sumnjivo i neobjaš-
njivo brzo pojavio na uviđaju posle saobraćajne nesreće
na Ibarskoj magistrali, optuživši skoro kao saučesnika u
tom zločinu. Po uverenju Vuka Draškovića i njegovih sa-
radnika, visoki funkcioner SUP Beograd nije bio slučaj-
no u Lazarevcu. Okružni javni tužilac Andrija Milutino-
vić je izjavio da je Đurić na mesto zločina došao tek sat
i deset minuta nakon nesreće. Vuk Drašković i Danica
Drašković svedoci su da je on tamo bio neposredno po
zločinu. Danica Drašković je razgovarala sa njim i tražila
da pozove hitnu pomoć, ali ona do sada nije saslušana.
Pričalo se i da je uhapšen, zajedno sa Radetom Mar-
kovićem. U stvari, general Đurić je samo bio na razgovo-
ru u RDB i pušten je pošto je objasnio svoje prisustvo na
Ibarskoj magistrali. Zbog optužbi advokata SPO, general

189
je pokrenuo sudski postupak, jer smatra da je time okle-
vetan. Branko Đurić se zadržao na mestu načelnika beo-
gradske policije sve do predaje dužnosti nasledniku Bo-
šku Buhi početkom 2001. godine.

LAŽNI KAMION

- Tužilaštvo je od policije tražilo da u Saveznoj upra-

vi carina proveri ko je iz EPS-a tražio kamion od Carine
i ko je iz Carine dao taj kamion EPS-u. O tome postoji
dokument iz septembra 1998. godine sa potpisima izve-
snog Prodanovića koji je primio kamion za EPS i Petra
Rajića, načelnika u Carini, koji je predao kamion. Me-
đutim, kasnije je grafološkim veštačenjem utvrđeno da
njihovi potpisi nisu verodostojni - rekao je novinarima
beogradski tužilac Andrija Milutinović.
Petar Rajić je poginuo nekoliko meseci posle događa-
ja na Ibarskoj magistrali u saobraćajnoj nesreći koja se
takođe dogodila na Ibarskoj magistrali, dok drugi navod-
ni potpisnik spomog dokumenta Prodanović takođe više
nije među živima. Bio je ranjen na Kosmetu od strane
Šiptara, a zatim je od povreda preminuo na Vojnomedi-
cinskoj akademiji u Beogradu.
Po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva policija je
obavila razgovor i sa Mihaljom Kertesom. Ključni detalj
u istrazi koji potvrđuje da je kamion-ubica vlasništvo DB
Srbije, dao je Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne upra-
ve carina. On je na saslušanju policijskoj grupi ,,Poskok“
u MUP-u Srbije, navodno, potvrdio da je taj kamion dao
RDB Srbije i da su sva druga dokumenta falsifikat.
Drugi ključni detalj rasvetljavanja zločina na Ibarskoj
magistrali biće konačno i zvanično utvrđivanje činjenice
da je vlasnik kamiona-ubice koji je trećeg oktobra 1999.
godine usmrtio četvoricu visokih funkcionera SPO, Re-
sor državne bezbeđnosti MUP Srbije. Uvidom u istražni
predmet, navodi se u ovom izveštaju, utvrđeno je da ka-
mion kojim je počinjeno četvorostruko ubistvo na Ibar-
skoj magistrali, Savezna uprava carina nikada nije dode-

190
lila Elektroprivredi Srbije, niti ikom iz EPS-a, uključu-
jući i rudnik Belaćevac na Kosovu i Metohiji, kao i da su
dokumenti carine o takvoj dodeli i primopredaji kami-
ona, koji su dostavljeni istražnim organima, u stvari fal-
sifikat.
U istražnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu sa-
slušano je 53 svedoka, radnika RDB i Savezne uprave ca-
rina. U beogradskoj Palati pravde je nezvanično rečeno
da će neka krivična dela u vezi sa ovim slučajem biti sta-
vljena na teret bivšem republiftkom ministru policije
Vlajku Stojiljkoviću i Mihalju Kertesu, bivšem direktoru
Savezne uprave carina.
Ispostavilo se, naime, tek posle pada Radeta Marko-
vića da je glavni jugoslovenski carinik Mihalj Kertes pu-
nih deset godina bio i glavni tajni finansijer Slobodana
Miloševića, SPS-a, JUL-a i SRS, ali i Resora državne bez-
bednosti MUP Srbije. Direktor Savezne uprave carina je
iz legalnih državnih prihoda i fondova, a potom i iz nele-
galnih direktno na ruke isplaćivao Radeta Markovića i
tako finansirao mnoge tajne akcije RDB Srbije. Sa zna-
njem i odobravanjem Slobodana Miloševića.

DRUGI ATENTAT NA VUKA

Kada atentat na lidera SPO nije uspeo na Ibarskoj ma-

gistrali, ponovljen je osam meseci kasnije na Budvanskoj
magistrali. U četvrtak, 15. juna 2000. godine, pred po-
noć, u Budvi, u naselju Dubovica II, pucano je iz potaje
na predsednika Srpskoj pokreta obnove. Taj događaj mi
je opisao komšija Bane, koji nije smeo da kaže svoje pu-
no ime i prezime:
- Trpezarija Vuka Draškovića se nalazi u prizemlju.
Ima veliku belu terasu i stonu garnituru od plastike na
njoj. Ispod nje je bašta, koja je ograđena visokim rasti-
njem. Atentatori su preskočili tu živu ogradu, prišli vra-
tima od dnevnog boravka i trpezarije, provirili kroz spu-
štene žaluzine i potom počeli da pucaju. Meci, koji su
proleteli kroz žaluzine i staklo pogodili su komšiju Vuka

191
u glavu i on je pao na pod. Očigledno je <da su egzekutori
nišanili u njegovu glavu, ali je staklo slkrenulo putanju
metaka, pa su zato promašili Vuka Drašlkovića. U panici
koja ih je zahvatila, atentatori su preskočili ogradu, po-
begli prema prednjem ulazu i nestali u mraku. Ja sam
pucanjavu dobro čuo, ali sam mislio da se to deca igraju
sa nekim prangijama!
Novine su, međutim, ujutru objavile vest i fotografiju
da je pokušaj ubistva lidera SPO izvedem na njegovoj te-
rasi i da se pucnjava uopšte nije čula, jer su atentatori
koristili prigušivač.
Drugi komšija, profesorka Dubravka Fabris, mi je to
demantovala:
- Ko kaže da se pucnjava u četvrtak noću nije čula?
Gledala sam film na televiziji kada sam noću u bašti čula
pucnjavu. „Tak-tak” i tako još tri puta sa prekidima. On-
da je zavladala tišina. Pomislila sam da se to neko veseli
zbog rođendana ili zbog utakmice, jer u Budvi se često
noću puca, pa nisam izašla da vidim šta se dešava. Tek
kada je posle pola sata kod Vuka Draškovića došla poli-
cija i hitna pomoć saznala sam da je pokušan atentat na
našeg komšiju. Od te večeri komšiluk nam je pun polici-
je. Saslušavali su me vrlo ljubazno i kulturno. Rekla sam
inspektorima policije da sam čula pucnjavu i da sam po-
sle samo videla iscepana Vukova vrata i ništa više.
Vuk Drašković se doselio u vikend maselje Dubovica
II 1987. godine, kada je uz pomoć svog prijatelja Vlade
Plamenca kupio ovaj stan od osamdesetak kvadrata. Kao
prvi kupac Drašković je izabrao stan broj jedan, na uglu
lamele u kojoj se nalazi još sedam apartmana. Prve Vu-
kove komšije su Lukići, druge Fabrisi, treći je Boki Milo-
šević, a četvrti je bio Miroslav Ilić, koji je svoj stan kas-
nije prodao.
Kako tvrde komšije iz ulice Prva proleterska ispod br-
da Dubovica, Vuk Drašković je poslednje dve godine po-
čeo da se „sklanja" u stan. Ranije je letovao na Svetom
Stefanu. Uvek kada je dolazio u ovaj stan Drašković je
vodio sa sobom obezbeđenje. Ranije je to bio Zvonko Os-

192
majlić, a posle njegove pogibijffi to je Milorad Pribišić,
zvani Cvaj. Međutim, 15. juna 12000. godine Vuk Draš-
ković je došao sam.
- Pričalo se po Budvi da se V'uk razvodi od Dane i da
se zato sklanja ovde. Posle su ljuidi pričali da se Vuk boji
atcntata u Beogradu i da su muL funkcioneri iz Podogo-
rice obećali sigurnost u Budvi, pia se on sklonio ovde. Na
kraju je sam Vuk rekao da je dlošao na odmor kako bi
završio rukopis nove knjige. Mi smo tek navikli na njega,
a i naša policija, i niko ga posebmo nije čuvao ovih dana.
Zato se i dogodilo da su se neki momci privukli do nje-
govog stana i pokušali da ga ubiiju - rekao nam je Petar
Vujić, nekadašnji prvi čovek meisne zajednice.
Budva je oduvek bila privlačma za političare, privred-
nike, umetnike, ali i ljude iz podzemlja. Ovde svoje sta-
nove imaju, na primer, Milan Minić, Filip Bajković i
Marko Orlandić, Rade Markovicć i Sveto Marović. Milo
Đukanović letuje van grada, u Miločeru. O njihovoj i
bezbednosti Budvljana, reče Vujjić, brinuo je desetak go-
dina načelnik policije Rade Asamović, a potom Rajko Ku-
ljača, takođe Budvljanin, ali iz Paštrovića.
- Do petka, do pet popodne bila je racija u čitavom
našem naselju. Policija je u bašt:i kod komšije Popa pro-
našla jedan bačeni pištolj. A dolle kod Marketa je prona-
šla stan u kome su atentatori boiravili dok su se spremali
za napad. U tom stanu, priča se, nađene su rukavice, još
oružja, patike, garderoba i druge stvari tih mladića za
koje se sada priča da su došli iz Srbije - rekla mi je pro-
fesorka Dubravka Fabris.
U međuvremenu, crnogorski ministar policije Vuka-
šin Maraš je posetio Vuka Draškovića da ga uveri da će
sve biti u redu. Izdato je zvanično saopštenje MUP Crne
Gore u kome se kaže da su „napiadači identifikovani". A
istraga pokušaja ubistva lidera SPO u Budvi je poverena
sudiji Svetlani Vujanović iz Podlgorice, supruzi premije-
ra Filipa Vujanovića.

193
 DVOJICA SU UHVAĆENA

Iza kuće je, na mestu zločina, na terasi stajao sam

Borivoje Borović.
- Inspektori već dva dana pretražuju baštu i terasu.
Našli su čaure od pištolja, našli su tragove od patika i ne-
koliko vlakana od trenerki, jer su atenttatori zakačili živu
ogradu. Inspektori su pokupili parčiće žaluzina, stakla i
uzeli otiske metaka sa zidova i iz Vukovog kauča. Po
svim tim tragovima identifikovana sui trojica napadača.
Dvojica su uhvaćena, a jedan je u bekstvu. U ponedeljak
bi trebalo, kako sam ja čuo, da MUP Crne Gore objavi sa-
opštenje za javnost sa imenima i prezimenima napadača
na Vuka Draškovića - pričao nam je dežurni policajac,
koji je smatrao da Vukovu baštu više ne mora tako stro-
go da se čuva.
- Vuk Drašković je već mesec dana dolazio u Budvu
na dva-tri dana i vraćao se u Beograd. U početku se pri-
javljivao miliciji, ali poslednji put to nije učinio, pa poli-
cajci nisu znali da je on u Budvu. Zbog toga što nisu
informisali ministra policije Vukašana Maraša da je Vuk
u Budvi smenjeni su šefovi državne bezbednosti Velizar
Marović iz Budve i Božo Lakić iz Bara. Pričalo se da će
biti smenjeni i načelnici policije Predrag Ašanin iz Bara
i Rajko Kuljača iz Budve, ali se to još nije dogodilo, jer
sam ih ja juče video na poslu, a potom u restoranu „Kod
Krsta”.
- Evo tri dana nas pretresaju. Naselja Dubovica I i Du-
bovica II policija je tri puta pretresala sa specijalcima.
Svaki automobil, čak i putnički autobusi drugačije regis-
tracije od budvanske se zaustavlja i ljudi legitimišu. Put-
nicima se traže lične karte. Podaci se zapisuju i na aero-
dromu Tivat prilikom dolaska i odlaska za Beograd. Tra-
že se Beograđani sumnjive biografije i besposličari, da bi
se proterali iz Crne Gore. Tako je, video sam, i u Podgo-
rici. A čuo sam da i beogradska policija legitimiše put-
nike koji stižu iz Tivta i Podgorice avionom na Surčin,
pa se sve pitam gde ja ovo živim - rekao mi je Boro Bani-
ćević, ulični prodavac iz Budve.

194
 Pokušaj ubistva Vuka Draškovića nije jedini atentat
koji se dogodio u Budvi poslednjih godina. Otkako su u
Budvu početkom devedesetih počeli da dolaze beograd-
aki mangaši učestale su i likvidacije ljudi iz podzemlja.
Prvo ubistvo dogodilo se 11991. kada je kod poslovni-
ce JAT-a pištoljem ubijen Vlastimir Zečević, poznatiji po
nadimku Mićko Talijan. A poltom je 1993. godine na par-
kingu hotela „Avala” zajedno sa automobilom u vazduh
dignut Boro Nedović iz Bijelog Polja. I danas u ovom ho-
telu postoje tragovi eksplozije. Godina 1997. je bila naj-
opasnije, jer su samo sto metara dalje, kod hotela ,,Mo-
gren” likvidirani prvo Radoslav Stanišić tj. Raka Di-
linger, a potom snajperskim metkom Minja Bećir. I Saša
Labović je ubijen iz snajpera„ ali na plaži hotela „Sveti
Stefan”, u trenutku kada je izlazio iz mora.
Te kobne godine likvidirant je i Slobo Boljević u nase-
Iju Grblje, nedaleko od Budvei.
Istraga o pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Bu-
dvi je vrlo brzo, međutim zapala u ćorsokak. Crnogorsko
pravosuđe je zabranilo učesnicima procesa da daju izja-
ve o ovom procesu. Izdata je posebna naredba kojom se
dozvoljava samo davanje mišljenja, a ne i iznošenje či-
njenica o ovom slučaju.
Advokat Rajko Božović iz Podgorice, jedan od dvojice
branilaca braće Milana i Ivana Lovrića, koji su osumnji-
čeni i pritvoreni zbog sumnje da su pucali na Vuka Draš-
kovića u Budvi 15. juna 2000 . godine, komentariše ovu
novonastalu situaciju na svoj mačin:
- Naredba koja nam je izda ta je nezakonita. Njeno iz-
davanje govori da crnogorsko pravosuđe i njegove poli-
tičke mecene žele da zataškaju slučaj Drašković i slučaj
Lovrić. Vuk je uspeo da uvuče politički vrh Crne Gore u
slučaj da bi sebi podigao politiički rejting^ a i da bi Crno-
gorci što pre zaboravili ubistvio Gorana Zugića, savetni-
ka predsednika Mila Đukanovića.
 POLITIČKI TEROR

I jedni i drugi su izleteli za optužbama da je reč o dr-

žavnom terorizmu uvezenom iz Srbije, za šta nema ni
elementarnih dokaza. Time je Crna Gora sebe ozbiljno
kompromitovala. Sada se u Podgorici čeke neka nova
afera, pa da se atentat na Vuka Draškovića, koga po mi-
šljenju mnogih nije ni bilo, zaboravi. Jer, sveđoci koji su
se do sada pojavili pred istražnim sudijom u potpunosti
su potvrdili alibi braće Lovrić.
A to znači, zaključuje Božović, da sudija i tužilac ne-
maju nijedan dokaz protiv Milana i Ivana Lovrića. Nai-
me, u Višem sudu u Podgorici, saslušani su Milan i Mil-
ka Božić, svedoci u istrazi povodom atentata na lidera
Srpskog pokreta obnove. Saslušanje je trajalo više od če-
tiri sata, a ispitivanju su prisustvovali Draškovićevi pu-
nomoćnici i branioci okrivljenih. Pokazalo se da braća
Lovrić nisu pucali na Vuka Draškovića.
Istražni sudija Zoran Zivković je ispitao osumnjičene
braću Milana (18) i Ivana Lovrića (25) i Vladimira Jova-
novića Japanca (32) iz Beograda. Osumnjičeni su i Du-
šan Spasojević (31) iz Zemuna, koji se nalazio u bekstvu,
a naknadno i Beograđanin Mile Luković, koji je takođe
bio u bekstvu.
- Osumnjičeni Spasojević i Luković se neće pojaviti
na sudu sve dok ne dođe do sudskog procesa, jer ne žele
da dožive sudbinu uhapšenih Ivana i Milana Lovrića.
Braća Lovrić su u pritvoru tučeni, mučeni i psihički zlo-
stavljani. Stariji Ivan je čak molio batinaše da tuku samo
njega, a ne mlađeg brata Milana, koji jako teško podnosi
maltretiranje. Vređani su zato što nose crne majce, iako
je poznato da im je majka umrla mesec dana pre hapše-
nja. Ivan i Milan Lovrić su proglašeni za atentatore na li-
dera SPO bez suđenja. Njihovom ocu, koji živi u Beo-
gradu, anonimci preti batinama i smrću, u ime neke os-
vete Vuka Draškovića. Zbog straha koji se širi mi bra-
nioci imamo problema i sa svedocima, koji ne žele da
govore u korist braće Lovrić, jer se i oni boje osvete. I
pored toga Milan i Ivan Lovrić se dobro drže. Nijednom

196
ročju nisu priznali optužbe protiv njih - rekao mi je ad-
vokat Rajko Božović.
Osamnaestog septembra 2000. braći Lovrić je isticao
tromesečni pritvor i advokat Božović je bio uveren da tu-
žilac nema dovoljno dokaza ii da će odustati od optužni-
cc. Ako Vrhovni sud nije reagovao i tražio je produženje
])ritvora.
Braća Ivan i Milan Lovrić, koji su se šest meseci na-
lazili u istražnom zatvoru u Spužu jer se sumnjalo da su
izvršili atentat na lidera SPO -a Vuka Draškovića, pušte-
ni su 18. decembra 2000. godine iz zatvora. I onda su
nestali iz Podgorice bez traga: U Beogradu ih nema, ali
se pričalo da su se sklonili u Cačak.
Na pitanje zašto su RDB, Rade Marković i Slobodan
Milošević hteli da ga likvidiraju, lider SPO je odgovorio:
- Nisu zaboravili godine borbe SPO protiv režima.
Pripremajući se da zemlju pretvori u balkanski Irak, Mi-
lošević je pošao od računice da prvo treba da ukloni
glavnog neprijatelja. To što s am preživeo ja, što je preži-
vela moja porodica, teško da bi neko preživeo. Platio
sam i užasnu političku cenu..
Uvek kad bi za porodični klan Milošević postajalo
opasno, dr Mira Marković bi pozvala telefonom šefa taj-
ne službe Radeta Markovića ii rekla: „Mislim da taj slučaj
treba definitivno rešiti“.
Da li je to definitivno znatčilo i nalog za ubistvo^ pitao
se krajem aprila 2001. godine nemački nedeljnik ,,Spigl“.
Po mišljenju dopisnika ovog lista, motivi gospođe Mar-
ković za obračune sa političkim protivnicima bili su tro-
jaki: ugroženost porodičnih prihoda, lična uvređenost i
opasnost po vlast njenog supruga.
- Kako je RDB bila teroriistički servis u službi poro-
dice Milošević, Rade Markowić je samo izvršavao njiho-
ve naloge - zaključio je i lider SPO.
Zato će Vuk Drašković, pored odgovornosti samog
Radeta Markovića, insistiratti na posebnoj krivičnoj od-
govornosti Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Savezne
uprave carina. Andrije Miluitinovića, okružnog tužioca

197
iz Beograda, Branka Đurića, bivšeg načelnika SUP Beo-
grad, i Milana Radonjića, bivšeg šefa Službe državne
bezbednosti Beograda, zbog umešanosti u zločin na Ibar-
skoj magistrali. A zatražiće i hitno pokretanje krivičnog
postupka protiv Mire Marković i Slobodana Miloševića
koji su, po njegovom uverenju, bili „nalogodavci i ko-
mandanti tog i mnogih drugih zločina“.

198
 K A K O JE L E G IJA IZ D A O S L O B U

Dva momenta su bitno uticala na uspeh narodne re-

volucije u Beogradu 5. oktobra 2000. godine: neodluč-
nost policije i odlučnost demonstranata. Ima i onih sve-
doka ovog prevrata koji veruju da je narodna revolucija
dobro organizovana. I da je opozicija imala odlične veze
sa policajcima iz Jedinice za specijalne operacije MUP
Srbije, koju je tada vodio Milorad Ulemek (Luković), po-
znatiji kao Legija. Mnogi socijalisti veruju, a kažu da je i
sam Milošević jednom rekao: „Legija nas je izdao!“
Drugi, pak, smatraju da je upravo ova jedinica spasi-
la porodicu Milošević da ne prođe kao Nikolaj i Elena
Čaušesku u Rumuniji 1989. godine, posle tamošnje na-
rodne revolucije.

Srpski legionar

199
 „Što se mene tiče, ovo je završeno. Milošević je aut.
Nema više povratka na staro, narod je pobedio“ - rekao
je Legija 5. oktobra 2000. godine u Beogradu, kad su ,,cr-
vene beretke“ izašle iz američkih borbenih vozila.
Pripadnici JSO tj. „crvenih beretki“ toga dana su ra-
dio vezom dobili naređenje da krenu pod punom opre-
mom, u terenskim vozilima ,,hamer“ ka zgradi Skupštine
Jugoslavije. Kada su došli nadomak zgrade, komandant
Legija, pukovnik policije, videvši šta se dešava ispred
parlamenta uzeo je svoju ,,motorolu“ i prislonio je na
uvo. Nekoliko trenutaka je slušao radio vezu, a potom je
razbio stanicu bacivši je na trotoar. Zatim je podigao na-
rodu tri prsta i specijalcima naredio da s njim krenu što
dalje od Savezne skupštine i svog naroda koji je oko 15
časova prodro u to zdanje.
I druga poluga srpske policije, Specijalne antiterori-
stičke jedinice - SAJ, nisu intervenisale protiv demon-
stranata. „Sajovci", čiji je komandant pukovnik Živko
Trajković je za kaznu među prvima iz srpske policije
premešten s tog mesta u Kuršumliju, jer je odbio da in-
terveniše protiv pristalica DOS-a.
To se dogodilo oko 13 časova u Beogradskoj ulici, ne-
daleko od Pravnog fakulteta. Pripadnici SAJ-a samo su
radio vezom obavestili koordinatora iz centrale da se po-
vlače s ulice.
O učešću jedinica RDB u događajima 5. oktobraGOOl./
godine njen šef Rade Markoviće je, na pitanje da li je Dr-
žavna bezbednost bila upletena u događaje početkom
oktobra i da li je tačno da je bivši jugoslovenski predsed-
nik Slobodan Milošević tražio da ta služba interveniše
protiv demonstranata, u jednom intervjuu rekao:
- Državna bezbednost u svom sastavu ima jedinicu
za specijalna antiteroristička dejstva. To je jedna mala
jedinica, brojno stanje se čuva kao tajna i obično kažemo
da pripadnika ima dovoljno. Usko je specijalizovana i
predviđena je samo za dejstvo protiv naoružanih grupa i
pojedinaca i ne može se upotrebiti protiv demonstrana-
ta. Jedna grupa iz te jedinice se na dan demonstracija, po

200
mom nalogu, a ne po nalogu predsednika Miloševića,
pojavila pred Skupštinom Jugoslavije. Nalog sam izdao
pošto sam dobio informaciju da Skupština gori i da su
policajci u njoj ugroženi. Tu je primećeno i vatreno oru-
žje koje je bilo kod ljudi koji su došli iz unutrašnjosti.
Kad je grupa došla pred Skupštinu, videla je da u njoj vi-
še nema policajaca. Zadatak, dakle, nisu mogli da izvrše.
Vratili su se, nisu upotrebljavali silu, nisu upotrebljavali
vatreno oružje, iako je na vozila u kojima su bili pucano.
Državna bezbednost ne poseduje silu za suzbijanje
nereda, to Milošević zna i nije izdao takav nalog, niti bi,
da je izdao, mogao sa tom grupom ljudi da učini bilo šta
u odnosu na narod koji je bio na trgu. Ja takav nalog ni-
sam dobio.
O povezanosti organizatora demonstracija sa pojedi-
nim policijskim funkcionerima, Marković kaže:
- Što se tiče jedinice Državne bezbednosti i njenog
komandanta, nikakvog prethodnog kontakta nije bilo.
Kontakt je napravljen kada je zapaljena policijska stani-
ca Stari grad i kada je odneto oružje koje je u rukama
ljudi na ulicama moglo da bude izuzetno opasno sredst-
vo .

Britanski list ,,Gardijan“ je 9. oktobra 2000. objavio

članak baziran na intervju sa Živanom Markovićem, biv-
šim vojnikom Specijalnih jedinica elitne 63. padobran-
ske brigade, u kome se tvrdilo da je zauzimanje Savezne
skupštine i kancelarije državne televizije RTS u stvari
bilo pokrenuto od više od stotine aktivnih ili bivših voj-
nika koji su to uradili u dosluhu sa saosećajnom polici-
jom koji su tobože čuvali zgrade. Marković je Englezima
rekao:
- Specijalne antiteorističke snage iz policije i policij-
ske intervencione jedinice jesu bile angažovane!
Odbio je da komentariše izveštaj jugoslovenske štam-
pe da je 10.000 ljudi nosilo oružje. Ovu tvrdnju kasnije
su potvrdili „Njujork tajms“ i britanski „Kanal 4“, pozi-
vajući se na izjave Velje Ilića, gradonačelnika Ćačka:
- Zauzimanje federalnog parlamenta Jugoslavije is-

201
planirao sam i organizovao sa četiri starija člana elitnih
policijskih snaga MUP Srbije.
Pod njihovim vođstvom spremio sam jezgro tima za
put u glavni grad još početkom septembra 2000. godine.
Imali smo tim mladih profesionalaca iz paravojnih jedi-
nica VJ i MUP, a priključili su nam se i stručnjaci bori-
lačkih veština i profesionalni bokseri. Čak smo imali po-
licajace u civilu. Rano ujutro 5. oktobra 2000. godine
10.000 ljudi je u koloni krenulo iz Čačka u Beogradu.
Stvarni juriš na zgradu parlamenta je bio planiran sa
mojim tajnim vezama u policiji, koji su koordinirali ak-
ciju da bi se podudarila sa masovnim dezertiranjem poli-
cajaca, između 3:00 i 3:30 sati.
Dan pre tog i tog sudbonosnog dana Miodrag Ulemek
zvani Legija, komandant JSO je imao tajne susrete sa Zo-
ranom Đinđićem.
RDB je uspeo da otkrije Đinđićev plan da, u noći iz-
među 24. i 25. septembra, poveže pukovnika Živka Traj-
kovića, komandanta Specijalnih antiterorističkih jedini-
ca - SAJ, i dr Vojislava Koštunicu, koji je upravo pobe-
dio na izborima. Trajković je, po kratkom postupku sme-
njen i poslat na novu dužnost, u tri stotine kilometara od
Beograda udaljenu Kuršumliju.
Rade Marković, načelnik Državne bezbednosti Srbije
je sve to znao:
- Služba je znala za organizaciju. Služba je znala za
nameru ljudi da dođu u Beograd. Znala je i za Ijude koji
treba da budu frontmeni. Nismo znali, nismo ni pretpo-
stavljali da bi došli naoružani ljudi. Niko nije išao toliko
daleko da je mogao da predvidi da je rešenost i odluč-
nost demonstranata tolika da i ugrožavanje života dolazi
u obzir. Mi smo posle događaja u Skupštini i Televiziji
počeli da stupamo u kontakt sa DOS-om, jer je trebalo
zaustaviti nemire, upade u policijske stanice, paljevine.
Međutim, Vojna obaveštajna služba javila je generalu
Nebojši Pavkoviću za te kontakte i načelnik General-
štaba VJ je zaključio da komandant Legija, vođa specija-
laca MUP, u tom trenutku nije više pod direktnom ko-

202
mandom Radeta Markovića. Takođe, general Pavković je
zaključio da bi Legija mogao da krene sa Jedinicom za
specijalne operacije - JSO na Generalštab VJ i zato je po-
zvao načelnika RDB MUP. Njihovi kabineti su, inače,
blizu, na Banjici. Generalštab VJ je ispred zgrade VMA,
u zgradi Visokih vojnih škola, a centrala RDB MUP Sr-
bije je iza zgrade VMA, u zgradi Instituta bezbednosti.
Vojska Jugoslavije je držala uperene cevi u Resor drža-
vne bezbednosti Srbije.

Dragoljub Ojdanić, Slobodan Milošević i Nebojša Pavković

Pavković i Marković su se dogovorili da se sastanu u

Generalštabu VJ u ponoć. Marković je jedva ubedio ge-
nerala Pavkovića da komandant Legija neće da krene na
njega. Pavković mu nije verovao. Tražio je da u General-
štab dođe Legija. Marković je okrenuo telefon. Koman-
dant JSO pojavio se posle deset minuta, sa pratiocima.
Sva trojica su se već dovoljno dugo i dobro znala i nisu
bila željna svađe. Pavković je naredio da se postavi sto
za večeru.
U malenoj sobi Generalštaba, vojnički uređnoj i sveže
okrečenoj u belo, sa novim stilskim komodama i istim

203
takvim stolom, trojica oficira su jela i zaklinjala se da ne-
će biti sukoba. Ipak, general je doveo svoje specijalce iz
Niša u Beograd i opkolio RDB u Institutu bezbednosti.
Narod je na ulicama Beograda oteo vlast od Sloboda-
na Miloševića. Za predseđnika je imenovan dr Vojislav
Koštunica. Komandant specijalaca Milorad Ulemek Le-
gija otišao je u Palatu federacije i pred Koštunicom po-
ložio zakletvu. To su učinili i Rade Marković, šef srpske
tajne policije i general Nebojša Pavković, načelnik Ge-
neralštaba VJ.

ČOVEK JOVICE STANIŠIĆA

Pripadnici raznih paravojnih i parapolicijskih forma-

cija koji su ratovali s njim od Bosne do Kosmeta, opisu-
ju Milorada Uiemeka kao opasnog tipa.
Sa njim su u JSO bili Foks, Sicer, Lala, Sajko, Mrenza,
Cikoni, Ministar.
Kako je Milorad Ulemek, bratanac Mihajla Mileta
Ulemeka, čuvenog pukovnika Srpske dobrovoljačke gar-
de postao specijalac MUP, pitao sam jednom prilikom
njegovog strica. Mile Ulemek mi je rekao:
- Milorad je rođen u Beogradu pre 36 godina, gde da-
nas živi sa svojom porodicom. Roditelji su mu se rano
razveli, pa je on kao mladić otišao u inostranstvo. Na-
dimak Legija je dobio jer je sedam godina proveo u Legiji
stranaca. Kod nas u Gardu je došao 1992. godine i u na-
rodu je postao poznat baš po svojoj hrabrosti. Ima onih
koji tvrde da je upravo Legija u SDG sproveo dril Legije
stranaca, proveren u afričkim ratnim avanturama. Posle
Željka Ražnatovića moj bratanac Milorad Ulemek zvani
Legija je bio drugi borac Srpske dobrovoljačke garde. Ko-
mandant je bio izuzetno hrabar čovek. Imao je muda za
sve. I Legija isto. Tamo gde je išao Arkan, tu je bio i Le-
gija.
Legija je veliki profesionalac, ali čovek koji je uvek
bio uz svoj narod. To je i dokazao 5. oktobra 2000. go-
dine.

204
 Pitao sam Legiju da li nešto zna o organizatorima ubi-
stva Zeljka Ražnatovića, ali mi je Legija rekao da ništa ne
zna i ja mu verujem. Milorad Ulemek je rođeni vojnik,
ratnik, operativac koji izvršava naređenja svojih šefova
Radeta Markovića i Franka Simatovića i koji se ne meša
u politiku - objasnio mi je Mihajlo Mile Ulemek, danas
biznismen iz Stare Pazove.
Srbin i pravoslavac, koji slavi Svetog Jovana, Legija je
1992. postao borac u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi. S
Ražnatovićem, sad pokojnim, borio se na svim ratištima,
pa su ta dva ratnika nastavila prijateljstvo u miru. Legija
jo jednom za pola sata pronašao tipove koji su Arkanu
tražili 30.000 DEM za cisternu nafte koju su mu zaple-
nili. Kad je Garda rasformirana, Jovica Stanišić ga je poz-
vao u SDB - u Jedinicu za specijalne operacije. Krajem
1098. godine Stanišić je smenjen, zamenio ga je Radomir
Marković. A na mesto komandanta Frenkija postavljen
|e Legija.
Tajanstveni komandant srpskih specijalaca je krupan
čovek, brzih pokreta i neustrašiv. Legija je čovek miste-
rija, ratnik bez lica, jer njegova fotografija nikad nije ob-
javljena. Niko nije siguran ni u njegovo ime jer ima onih
koji tvrde da se preziva drugačije, jer je navodno uzeo
majčino prezime Luković. Londonski ,,Gardijan“ je tvr-
dio da se Legija preziva Cemović. Verovatno zbog na-
dimka Cema.
U prestonici je malo poznat, mada su posle petog ok-
tobra svi čuli za Legiju, komandanta JSO koji je otkazao
poslušnost Slobodanu Miloševiću i prešao na stranu
naroda. Neki hroničari smatraju da je prelomni trenutak
tog dramatičnog dana bio kada je Legija, nakon što je do-
bio instrukcije za intervenciju, tresnuo o zemlju svoju
„motorolu" a zatim se sa svojim saborcima u „hameri-
ma“, američkim terencima, priključio demonstrantima.
Ovaj tridesetpetogodišnjak važi za srpskog specijalca
broj jedan. Bio je ranjavan sedam puta i dva puta zarob-
ljen. Ali je privatno jedna sasvim drugačija ličnost. Za-
vršio je, recimo, muzičku školu, svira klavir i trombon,
govori više jezika.

205
 Posle završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Herce-
govini, zbog svojih sposobnosti angažovan je u JSO. Ova
jedinica, kojoj neke nevladine organizacije uporno pripi-
suju zločine bez navođenja dokaza, bila je strah i trepet
za separatističku OVK tokom sukoba 1998/99. godine.
Tada je RDB MUP Srbije bila obavijena velom tajne, ali
su neki njeni pripadnici u južnoj pokrajini kod novinara
insistirali da se istaknu zasluge Jedinice za specijalne
operacije - JSO. Njihove akcije postale su mit - u leto
1998. godine u poslednjem trenutku sprečili su pad Peći,
uprkos žestokoj ofanzivi OVK, a kada je panika zahvati-
la srpsko stanovništvo obližnjeg Goraždevca, koje se
spremalo za kolektivno iseljenje, bilo je dovoljno da se u
selo spusti helikopter sa grupom „crvenih beretki", čiji je
energičan nastup ohrabrio meštane da ostanu. Zahvalju-
jući ovim specijalcima, obezbeđeni su dokazi o zločinu
kod Radonjećkog jezera, stratišta na kojem je OVK lik-
vidirala otete civile i policajce.
Kako je JSO dugo vodio Franko Simatović, inspektor
srpske tajne policije, to je i ovo ljudstvo dobilo nadimak
„Frenkijevci". Oni su u akciju kod Radonjećkog jezera
krenuli usred noći, vodeći sa sobom „živi jezik“, zaro-
bljenika koji ih je odveo do masovne grobnice do koje su
se ujutru probile i druge snage MUP-a. Kad je postavljen
za šefa tajne policije Rade Marković je doveo iz Novog
Sada nekog pukovnika policije i postavio ga za Uleme-
kovog zamenika sa idejom da smeni Legiju. To mu nije
uspelo te je Ulemek ostao komandant JSO.
Miodrag Ulemek ima život uzbudljiv kao kriminali-
stički roman. Imao je kontakt sa mnogim važnim ličnos-
tima bivšeg i sadašnjeg establišmenta. Po prirodi stvari
to su bili Jovica Stanišić i Rade Marković, ratni drug mu
je bio Nebojša Pavković, a noć uoči petog oktobra 2000.
godine sreo se sa Zoranom Đinđićem.
Zoran Đinđić je ispričao da ga je najviše brinulo šta
će učiniti Legija s „crvenim beretkama":
- Ušao sam u blindirani džip. Provozali smo se gra-
dom, i Legija mi je rekao: „Biće velikih stranja. Nare-

206
đenja su ekstremna”. Pitao sam ga šta da radimo? ,,Ne
pucajte na policiju, ne upadajte u kasarne", kratko mi je
odgovorio. Nećemo, obećao sam. Tražio je moju reč. Dao
sam je!
I održao je reč.

PROFESIONALAC OD REČI

Pored JSO i druge dve jedinice, Interventa brigada

GSUP Beograd i Specijalna antiteroristička jedinica RDB
otkazale su poslušnost vlasti i prišle narodu. SAJ je kao
jedinica formirana 1978. godine, a korišćena je protiv al-
banskih separatista krajem osamdesetih u rudniku Stari
trg, kao i protiv tzv. OVK na Kosmetu, od prvih velikih
okršaja u Drenici početkom 1998. godine, do okončanja
agresije NATO. U tim borbama bilo je i poginulih, a nji-
hove slike istaknute su u komandi jedinice. U međuvre-
menu je izrasla u elitnu jedinicu policije.
Čak je i visoka delegacija Ministarstva javne bezbed-
nosti NR Kine, koju je predvodio Liu Ženfeng, posetila
Specijalnu antiterorističku jedinicu SAJ u njenoj mati-
čnoj bazi u Naselju „13. maj“ na Batajničkom putu u
Beogradu. Goste iz Kine dočekao je general-pukovnik
Vlastimir Đorđević, pomoćnik ministra i načelnik Re-
sora javne bezbednosti, kome je raport predao pukovnik
Radisav Stalević, zamenik komandanta SAJ-a. Delegaciji
Ministarstva javne bezbednosti NR Kine prikazane su
obučenost i oprema jedinice kojom je komandovao pu-
kovnik Živorad Trajković.
Pukovnik policije Živorad Trajković je važio za poli-
cajca koji je uveliko doprineo ugledu SAJ-a. Često je pre-
nosio iskustva i za katedrom studentima Više škole unu-
trašnjih poslova i Policijske akademije.
Drugog oktobra 2000. u GSUP-u Beograd i posebno u
Interventnoj brigadi nekoliko policajaca dalo je otkaze,
jer nisu hteli da se tuku sa narodom.
Komandant Specijalnih antiterorističkih jedinica -
SAJ, pukovnik Živko Trajković je smenjen i bez objaš-

207
njenja poslat u Kuršumliju zbog navodne nespremnosti
da bude angažovan protiv demonstranata. Trajković se
desetak godina nalazio na mestu komandanta SAJ-a. Pr-
vi čovek antiterorističke jedinice bio je i dok su sve tri
ekipe SAJ Beograd, SAJ Novi Sad i SAJ Priština bile raz-
jedinjene.
Međutim, tek odlukom trojice koministara policije,
pukovnik Živko Trajković je početkom 2001. godine po
hitnom postupku vraćen na mesto komandanta Spe-
cijalne antiterorističke jedinice - SAJ. U to vreme je i
Milorad Ulemek bio angažovan na jugu Srbije.
Legiju sam prvi put video u Bujanovcu, u kasnu jesen
2000. godine kada je došao sa Radetom Markovićem u
američkim džipovima marke ,,hamer“. Tu su Legijini
specijalci su bili policajci Posebne jedinice policije - PJP.
Baza im je bila u Dobrim vodama, kod Vranja.
„Crvene beretke" su upućene da konsoliduju stanje
na terenu:
- Mi smo već osam godina izbrisani iz brojnog sta-
nja. Za osam godina nismo izgubili nijednu bitku, ali
smo zato izgubili sve ratove. Sahranili smo 189 svojih
drugova, sahranićemo i 190, ali moraće da se zna zašto
ih sahranjujemo. Zašto smo izgubili dosadašnje ratove,
znamo. Zato što se Milošević u početku zaletao i na kra-
ju povlačio. Sada je dosta! Dosta! Nećemo više dozvoliti
prodaju teritorija, makar svi otišli u ETA ili Hamas!
Ovako su tada razmišljali pripadnici naše najelitnije
srpske policijske jedinice. Zvao nas je šef i pitao za ko-
liko možemo da se spremimo. Rekao sam, za pet sati i
,,digao“ jedinicu. Nismo pitali ni gde icfemo, ni zašto ide-
mo. Naišli smo na društvo preplašenih policajaca koji se
kriju iza nekih ćoškova. Mnogi su napustili položaje i
otišli. Sačekao nas je Goran Radosavljević iz Posebnih
jedinica policije koji je i podneo najveći teret. Postavili
smo mostobran ispred Bujanovca. A onda su počeli i os-
tali da se vraćaju - pričao je pukovnik Legija dok je u
Bujanovcu ispijao čaj sa mlekom.

208
 Došli su da izvedu neke specijalne operacije, za koje
novinari nisu smeli da se raspituju, ali i da se jjridruže
generalu Nebojši Pavkoviću, koji je u Preševsku dolinu
doveo svoje vojne specijalce. I jedni i drugi suprostav-
ljali su se albanskim teroristima, koje su Amerikanci iz
Kfora puštali da sa Kosmeta upadaju na jug Srbije. I je-
dan i drugi, međutim, pokušavali su da pred javnošću
pokažu lojalnost novoj vlasti i državi.
Međutim, posle promena u zemlji Legija se našao u
žiži interesovanja javnosti. Tajnost je postulat posla ko-
jim se Legija bavi, ali su političari, poneti pobedničkom
euforijom, javno govorili o kontaktima sa njim.
Milorad Ulemek, zvani Legija i Cema od 25. februara
2001. godine zvanično nije više bio komandant Jedinice
za specijalne operacije RDB MUP Srbije. Smenjen je to-
kom vikenda, a da njegov naslednik nije imenovan.
Nova vlast nije više želela politički da rizikuje sa bor-
benim jedinicama srpske tajne policije JSO i SAJ. Uki-
nula ih je i tako je Milorad Ulemek Legija prestao da bu-
de komandant „crvenih beretki".
Naime, ministar srpske policije Dušan Mihajlović je
na jednoj konferenciji za novinare u martu 2001. godine
rekao da je u MUP Srbije izvedena reorganizacija JSO i
SAJ tako što su ove dve specijalne i posebne jedinice
svrstane u jedan antiteroristički odred čiji će komandant
biti nova ličnost.

OPTUŽBE SPO

Prema podacima interne istrage advokata Srpskog

pokreta obnove, u izvršenje i pripremanje zločina na
Ibarskoj magistrali bilo je uključeno više od desetorice
pripadnika jedinice JSO RDB Srbije, čiji je komandant
bio upravo pukovnik Milorad Ulemek tj. Luković, zvani
Legija. Pred istražnim sudijom do kraja aprila 2001. go-
dine saslušani su pripadnici te jedinice Nenad Ilić,
vozač kamiona ubice, Nenad Bujošević, koji je iz belog
kombija navodio vozača kamiona i Lazar Kovačević, koji

209
je kamion ubicu ofarbao u zeleno, Aleksandar Nikić, šef
centra baze u Lipovici, gde su se za zločin pripremali i
izvršioci i vozila, Milorad Ivekić, koji je posvedočio da
je kamion ubica bio smešten u Lipovici i da je tamo pre
zločina navraćao pukovnik Luković, Nenad Sinobad,
koji dan pre zločina kamion odvozi na servisiranje u vul-
kanizersku radnju ,,Đurđevo“, i koji je sada vozač pu-
kovnika Lukovića, i Nedeljko Galović, koji je posvedočio
da kamion ubica nije mogao da bude izveden iz baze u
Lipovici, bez naredbe pukovnika Lukovića, tvrde ljudi
SPO.
Dosadasnja istraga je, takođe, utvrdila da su i kamion
ubica i beli kombi bili u neposrednom posedu Luko-
vićeve jedinice, kao i da je i kamion-dvojnik, koji je pre-
ko Mihalja Kertesa pribavljen posle zločina i prefarban u
zeleno, dodeljen jedinici pukovnika Lukovića.
Prema opisu dvojice policajaca, i ljudi iz trećeg vozi-
la, koje je učestvovalo u nesreći na magistrali, pripadali
su jedinici pukovnika Milorada Lukovića, a jedan od
njih je, moguće, bio i sami Luković. A to je više nego
logično. jer ništa ne može da se preduzme bez odobre-
nja i naredbe komandanta.
Utvrđeno je da su ljudi iz ove jedinice, čak i kada su
pozivani da daju iskaze pred istražnim sudijom pret-
hodno morali da obaveste Lukovića i da od njcga dobiju
dozvolu da se pojave pred sudom.
Zbog svega ovoga SPO i posebno Vuk Drašković, os-
novano sumnjaju da je neposredno Lukovićevo učešće u
zločinu razlog zašto je policija u predkrivičnom postup-
ku zaobišla treće vozilo i zašto su i tužilac i istražni sudi-
ja zažmurili pred tom veoma važnom činjenicom. Navo-
dno je Zoran Đinđić, premijer nove Vlade Srbije javno
isticao da je pukovnik Milorad Luković odigrao poziti-
vnu ulogu 5. oktobra 2000. godine, tako što se svrstao na
stranu pobednika.
SPO sumnja da je Milorad Ulemek-Luković do 5. ok-
tobra 200^. godine izvTŠavao zločinačke naloge Slobo-
dana Miloševića i Radomira Markovića, i da je bio udar-

210
na pesnica državnog terorizma. Zato SPO zahteva da se
Milorad Ulemek-Luković sasluša i kazni, ako je kriv. U
protivnom, postaće saučesnik u zločinu.
Pukovnik Milorad Luković zvani Legija, bivši koman-
dant Jedinica za specijalne operacije MUP-a Srbije, sa-
slušan je još 11. aprila 2001. godine kao svedok u istrazi
četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali. To je po-
tom potvrdio advokat Vladimir Božović, punomoćnik
porodica poginulih na Ibarskoj magistrali.
I istražni sudija Nebojša Zivković je potvrdio novina-
rima da je saslušao pukovnika Milorada Lukovića kao
svedoka. Legiju je saslušao u toku radnog vremena. Ali
nije komentarisao neke pretpostavke da je Luković znao
za Markovićev plan i da je 3. oktobra 1999. godine na
Ibarskoj magistrali bio u belom ,,nisanu“ kao logistička
podrška ubicama.
- U junu i julu 1999. godine bio sam sa jedinicom na
Kosovu, pred kraj bombardovanja. Tada mi se obratio
Radomir Marković i rekao da treba da se formira grupa
ljudi u Beogradu, kao zaštita predsednika Miloševića
zbog mogućeg desanta NATO snaga na njega. Rekao mi
je da odredim jaku grupu ljudi i da ih što pre pošaljem u
Beograd, s tim da se stacioniraju negde u blizini Belog
dvora, odnosno Užićke ulice. Tada su najsposobniji ljudi
bili u Trećoj borbenoj grupi, koju je vodio kapetan Ne-
nad Bujošević, koga sam i odredio da ide za Beograd.
Smestili su se u blizini restorana ,,Šeher“. O tome sam
obavestio Markovića. Rekao sam mu da je komandant
grupe Nenad Bujošević. On se potom javljao Markoviću
radi daljih uputstava. Sa Bujoševićem sam se čuo tri do
četiri puta nedeljno, da bih proverio da li je sve u retju
sa jedinicom, Nenad Bujošević mi nijednom nije rekao
da je dobio neki poseban zadatak od Radeta Markovića.
Mislim da je Bujoševićeva grupa 3. oktobra 1999. godine
još bila u Beogradu - izjavio je, navodno, sudiji pukov-
nik Milorad Luković.
Milorad Luković zvani Legija, bivši komandant Jedi-
nica za specijalne operacije MUP-a Srbije, nije u svom
svedočenju pred istražnim sudijom teretio Radeta Mar-

211
kovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti, za če-
tvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali.
Luković je tada izjavio da je preko medija čuo za do-
gađaj na Ibarskoj magistrali i potvrdio je da su osumnji-
čeni Nenad Ilić i Nenad Bujošević. I da je Bujošević ka-
petan u JSO i „vođa najelitnije antiterorističke grupe u
jedinici“. Luković je posle informacije da su pripadnici
njegove jedinice umešani u zločin na Ibarskoj magistrali
sproveo internu istragu u jedinici. Na dan ubistva nije se
tclefonom čuo sa osumnjičenim Radomirom Markovi-
ćem i Milanom Radonjićem.
- U bazi u Lipovici u voznom parku, naredbe je mo-
gao da izdaje major Dragoslav Krsmanović, moj pomoć-
nik za logistiku, Dragiša Radić, načelnik voznog parka,
poručnik Veljko Garić, zatim komandir obezbeđenja
Aleksandar Nikić ili dežurni dispečer. Poznajem Lazara
Kovačevića, radnika baze, ali on mi nikada nije tražio
sredstva za farbanje vozila.
To nije bilo dovoljno da zadovolji oštećenu stranu, pa
i srpsku javnost, koja je tražila razrešenja enigme JSO i
komandanta Legije, Pravni zastupnici porodica ubijenih
na Ibarskoj magistrali uputili su 19. aprila 2001. godine
pismeni zalitev predsedniku Okružnog suda u Beogra-
du, Vidi Petrović Skero 1 kome od nje zahtevaju da ,,uki-
ne naredbu Ki br. 187/ 2001 od 13. aprila, istražnog sudi-
je Nebojše Živkovića, kojim je zabranjeno kopiranje za-
pisnika o saslušanju okrivljenih i svedoka, čijem saslu-
šanju, inače ne možemo da prisustvujemo". Time jc za-
pravo traženo da se izvrši uvid u svedočenje pukovnika
Milorada Lukovića, zvanog Legija, komandanta JSO Re-
sora DB, jer je, navodno, Legija bio „komandant Milo-
ševićevog i Markovićevog eskadrona smrti.“
Vuk Drašković, lider SPO je čak tražio da Legija bude
uhapšen. U suprotnom SPO će da organizuje masovne
demonstracije. Za Milorada Lukovića je Vuk Drašković
izjavio:
- Taj terorista je komandant jedinice čiji su pripadni-
ci nesumnjivo po njegovoj naredbi ubili Veska, Zvonka,

212
Vvička i Gagu, a i pokušali moje ubistvo. Za mene je Đin-
dii':. koji sada štiti Legiju isto što i Milošević, koji je štitio
i Radomira Markovića i Legiju.
Dušan Mihajlović, ministar srpske policije odgovara-
jući na ovakve teške reči, u intervjuu na BK Televiziji
krajem aprila 2001. godine opovrgao je optužbe lidera
Sl’O i njegovih ađvokata:
- To su sve insinuacije. Nikakav eksadron smrti nije
postojao u RDB Srbije. Cinjenica je da komandant Legija
nije napravio nijedan prekršaj. Ta jedinica je rasformi-
rana. U njoj se ostaje do 28. godine života, jer to je peri-
od maksimalne koncentracije i fizičke kondicije pripad-
nika jedinice. Posle toga se jedinica napušta. Danas je to
potpuno nova jedinica. Komandant Legija je žrtva. Ume-
sto da ga hvalimo zbog njegove saradnje sa DOS-om, na-
pada se jer su neki ljudi učestvovali u zločinima RDB i
jer ga navodno štiti MUP i premijer Zoran Đinđić. Po-
navijam, nije bilo eskadrona smrti Radeta Markovića.
Poznato je da je Rade Marković pozvao jednog člana
RDB i naredio mu da skloni jednog šiptarskog trgovca
oružjem. Sa tim Legija nije imao ništa. A mi ćemo saz-
nati ko je sve to naredio Radetu Markoviću - obećao je
srpskoj javnosti Dušan Mihajlović, ministar policije.

213
 P O L IC IJA JE S T V O R IL A
S R P S K U M A F IJU

Pokušaj atentata na Dušana Mihajlovića, ministra

srpske policije pokazao je da u Srbiji postoji tesna sarad-
nja između članova podzemlja i korumpiranih policaja-
ca. Posle pucnjave u Bulevaru kralja Aleksandra u Beo-
gradu, nije jasno šta su velegradski kriminalci pokušali
da urade republičkom ministru policije? Da li da ga ubi-
ju, zaplaše ili je sve to bila greška, jer se Dušan Mihaj-
lović slučajno našao na nezgodnom mestu? Ministar po-
licije je ostao nepovređen, ali to ne znači da i sam nije
osetio opasnost.
Pokušavajući da odgonetne šta se zapravo desilo te
noći u prestonici prvi policajac Srbije Dušan Mihajlović
je javno rekao:
- Ovaj incident predstavlja još jedan dokaz da izme-
đu pojedinih pripadnika MUP-a i predstavnika organi-
zovanog kriminala postoji veza i da oni i dalje sarađuju...
Ovom izjavom ministar srpske policije je potvrdio da
je u Srbiji u toku bitka podzemlja protiv nove vlasti, ali
je i obnarodovao tajnu o kojoj se godinama samo šaputa-
lo po Srbiji da u MUP-u ima policajaca koji su ujedno i
članovi beogradskog podzemlja. Ta istina je u slučaju
napada na ministra policije Dušana Mihajlovića postala
očigledna samim tim što su u obraČunu na uglu Bulevara
kralja Aleksandra i Ulice generala Ždanova učestvovali
sve sami policajci, sadašnji iz Mihajlovićevog obezbe-
đenja i bivši.
- Oko jedan sat posle ponoći u desnoj traci kolovoza
zaustavio se BMV u kome su bili Saša Milić i Marko
Marković. U tom trenutku ispred njih se isprečio ,,mer-

214
ccdes” u kome su bili Milojica Đurišić, Vladimir Maćešić
i Aleksandar Veljković. Istovremeno se na semaforu zau-
stavio i „mercedes” sa obezbeđenjem ministra policije i
BMV sa ministrom Dušanom Mihajlovićem. Đurišić je
zapucao na policijace, a oni su mu uzvratili. Vozač mini-
stra je dao gas i kroz crveno svetlo umakao sa mesta puc-
njave - objasnio je situaciju zastavnik Dragan Pantić, ko-
ji vodi istragu o slučaju napada na Dušana Mihajlovića.
U svojoj doktorskoj disertaciji „Organizovanje zloči-
načkih udruženja kao oblik saučesništva” mr Dragana
Petrović iz Kragujevca je sabrala i analizirale nekoliko
definicija organizovanog kriminaliteta, koje je mogla da
nađe u stručnoj kriminološkoj literaturi. Na osnovu tih
definicija, sopstvenog saznanja i jugoslovenskog iskus-
tva mr Dragana Petrović je dala jedno od najkompletni-
jih određenja ovog fenomena:
- Za postojanje organizovanog kriminaliteta.potrebno
je da budu ispunjeni određeni uslovi, odnosno elemen-
ti: trajno udruživanje većeg broja osoba; cilj kriminalne
delatnosti koja podrazumeva ostvarivanje ogromnih pro-
fita, odnosno pribavljanje što veće dobiti; hijerarhijska

Patriota iz podzemlja

215
organizaciona struktura, subordinacija i nadređenost;
plansko postupanje obeleženo vršenjem krivičnih dela
po načelima podele rada i specijalizacije; savitljivo, pri-
lagodljivo bavljenje ilegalnim poslovima, koji su uvek
prilagođeni tržišnoj potražnji; fleksibilna kriminalna
tehnologija i raznovrsnost u izboru kriminalnih metoda
u vršenju brojnih krivičnih dela od reketa, prostitucije,
kocke, krijumčarenja droge, iznude, ucene do ubistava,
telesnih povreda, terora i podmićivanja; i internacional-
izacija.
- I ono na čemu posebno insistiramo, - naglasila je
mr Dragana Petrović, - sprega organizovanog kriminali-
teta sa državom i njenim političkim vrhom. Zbog svoje
osnovne pretpostavke ovaj uslov je odlučujući, neop-
hodni uslov u totalitetu tih aktivnosti organizovanog kri-
minaliteta... Namera organizovanog kriminaliteta nisu
podmićivanje nekog ili dovoljnog broja političara već
preuzimanje uticaja na političkoj sceni. To je, dakle, ko-
načni cilj u funkcionisanju kriminalnih organizacija i
grupacija - zaključila je kriminolog Dragana Petrović.
- Politika, zločin i biznis predstavljaju „nečastivu tro-
jicu” koji su neraskidivo prožeti jedni drugim, neposred-
no povezani i stopljeni u jedinistvo - tvrdi Ed Kefauer,
kriminolog koji je jasno odredio karakter te sprege. - U
tom pogledu zločinačka udruženja nalaze se u tesnoj ve-
zi sa političkim mehanizmom, lokalnim političkim vo-
đama kojima čine izborne i druge usluge. Na toj tački po-
vezivanja, ponekad može doći do saradnje takvog inten-
ziteta, koja zahvatajući sve sfere javnog života dobija ka-
rakter političko-kriminalne korupcije.

DRŽAVNI KRIJUMČARI

Za poznavaoce istorije jugoslovenske i srpske polici-

je činjenica da se čuvari reda i njihovi saradnici bave
kriminalom nije nova i uznemiravajuća. Nekada su se i
jedni i drugi, i policajci, i kriminalci, time hvalili. U to-
me je posebno prednjačio beogradski plejboj Ratko Dra-

216
žović, kada je govorio sa beogradskim novinarima.
- Pokojni direktor „General-eksporta” i „Avala filma”
je kao udbaš, na nagovor Slobodana Penezića Krcuna, na
primer, početkoin šezdesetih godina organizovao šverc
cigaretama i drogom, a zatim i otkup deviza i nakita na
crno. Kao državni krijumčar Dražović se bavi i otkupom
umetnina, koje je preko svojih ljudi preprodavao po Am-
sterdamu. Udba je potom od svojih saradnika i agenata
u Evropi stvorila čitavu mrežu lažnih biznismena sa tr-
govačkim firmama po Italiji, Austriji i Nemačkoj, koji su
trgovali isključivo sa Jugoslavijom. Jedan od njih je bio i
čuveni Bata Todorović, kog je Tito poslao na robiju. Ta-
ko su stvarane prve devizne rezerve koje su odlazile u
Specijalni fond NBJ za finansiranje rada policije i tajne
službe Jugoslavije - ispričao je svojevremeno dr Obren
Đorđević, bivši načelnik srpske tajne policije.
Krajem šezdesetih godina, Služba državne bezbedno-
sti Srbije počela je da razvija državni šverc narkoticima
i da u ovaj tajni posao uvodi kosmetske Albance, koji su
u Turskoj imali rodbinu i mogli lako, sigurno i jeftino da
dođu do heroina. U to vreme se smatralo da je narkoma-
nija bolest Zapada i da srpska tajna policija može da se
bavi švercom droga bez posledica po srpsku omladinu.
Heroin je kupovan u Turskoj za 10.000 maraka za kilo-
gram, krijumčaren u Nemačku, gde je prodavan za
100.000 maraka. Profit je odlazio opet u Specijalni fond
SDB, a albanski kuriri su plaćani mesečno za svoj posao.
S tim da su imali pravo da rade za sebe.
To pravo Albanci iz Velikog Trnovca kod Bujanovca
su uspeli da pretvore u svoj biznis. U međuvremenu su
albanski kuriri, koji su postali peta karika u krijumčar-
skom lancu turske narko-mafije, postali prvi šverceri
droge u Evropi sa godišnjim prometom od 60 miliona
maraka.
Glavni diler u tom šiptarskom lancu sedamdesetih
godina bio je Daut Kadriovski, turski i makedonski tajni
agent, organizator mreže koja se protezala od Istanbula
do Njujorka. Ođ balkanskih policija organizovanu trgo-
vinu narkoticima imali su Bugari i Turci.

217
 Treći važan posao za državu Jugoslaviju, koji je poli-
cija organizovala zajedno sa kriminalcima, i to sedamde-
setih i osamdesetih godina u Evropi, bio je likvidacija
jugoslovenskih političkih emigranata.
Razni beogradski delinkventi bili su saradnici vlasti i
policije i SFRJ i SRJ. Neki odvojeno, a neki u kontinuite-
tu radili su za Titovu i Miloševićevu tajnu policiju. Nai-
me, Služba državne bezbednosti SFRJ je krajem seđam-
desetih i početkom osamdesetih godina koristila srpske
mladiće iz evropskog podzemlja za upad u strane amba-
sade i konzulate i krađu poverljivih diplomatskih i poli-
tičkih dokumenata, a potom i za svoje tajne operacije
protiv stranih tajnih službi i protiv jugoslovenskih poli-
tičkih emigranata.
- Ilija Stanić je bio sarajevski kriminalac, koga je SDB
SSUP-a, pod pretnjom robije, zavrbovala i obučila da
ubije Maksa Luburića, ustaškog zlikovca u Spaniji. Ge-
neralu Drinskom, kako je sebe zvao jasenovački koljač,
Stanić se približio kao mladi ustaški fanatik i vrlo brzo
je postao njegov sluga u mestu Karkahente kod Valen-
sije, gde je Luburić živeo. Stranić je od inspektora SDB u
Beogradu 1970. godine dobio otrov, koji mu se usled lo-
šeg čuvanja istopio, pa je Luburića morao da ubije čeki-
ćem i štanglom. Kada je završio svoj posao, tajni agent
Mungos, kako je ovaj likvidator registrovan u SDB, po-
slao je za Beograd telegram sledeće sadržine: ,,M. nikad
više!” - ispričao nam je Mikan Nikolić, bivši službenik
SSUP-a.
Pored Ilije Stanića, koji je za ovo delo očekivao orden
od Tita, veliki likvidatori jugoslovenske tajne policije
bili su dvojica ugostitelja, Bogoja Panajotović iz Niša i
Vinko Sindičić iz Rijeke. Kasnije se policiji ovaj metod
borbe protiv političkih emigranata iz Jugoslavije toliko
osladio da je angažovala nove delinkvente. Tako je poli-
cija stvorila mafiju, koja danas preti da uništi MUP i či-
tavu državu.
Kada je 1990. godine ministar policije Radmilo Bog-
danović pokrenuo slučaj „Nana”, otkriveno je da su za
SDB SFRJ kao likvidatori ili njeni saradnici radili An-

218
drija Lakonić, Darko Ašanin, Đorđe Božović Giška, Steva
Bradač, Kristijan Golubović, Ranko Rubežić, Branislav
Lainović, Željko Ražnatović i mnogi drugi „tvrdi mom-
ci”. Prva trojica su učestvovali u atentatu na Envera Ha-
drija, šiptarskog nacionalistu u Briselu i Stjepana Đure-
kovića, hrvatskog nacionalistu u Minhenu. Kako je jed-
nom prilikom izjavio Darko Ašašnin, za njega je to bio
„patriotski posao, odnosno borba protiv spoljnjeg nepri-
jatelja Jugoslavije”!
Priča se da da su Josip Broz i kancelar Vili Brant imali
tajni dogovor da jugoslovenski kriminalci mogu u Nema-
čkoj da ubijaju naše i tako sasecaju terorizam jugoslo-
venske političke emigracije. Kada su Tito i Brant umrli,
sredinom osamdesetih, ovaj tajni dogovor je prestao da
važi i svi poznatiji jugoslovenski kriminalci iz Nemačke
su proterani u Jugoslaviju. Prvi se vratio Ranko Rubežić,
zatim Boris Petkov, a potom Željko Ražnatović Arkan i
Goran Vuković.
Tako je Beograd dobio svoje profesionalne kriminalce
i svoje podzemlje, kome je, kako to jednom reče pokojni
Bata Trlaja, bilo „mala bara, a puno krokodila!”
- Mnogi ljudi sa one strane zakona, koji su sredinom
osamdesetih iz belog sveta došli u Srbiji, hvalili su se u
prestonici svojom policijskom legitimacijom. Danas se
go Beogradu priča da su policijsku legitimaciju imali
Željko Ražnatović Arkan, Boško Radonjić, kum irske
mafije u Njujorku i saradnik poslednjeg američkog dona
Džona Gotija, kao i Andrija Lakonić, bivši bokser i čovek
sa ivice života. Ovaj poslednji se hvalio i pasošima SDB
SSUP sa njegovim lažnim imenom Zoran Stanković, ko-
je je koristio kada je odlazio na „zadatke u inostranstvo”.
Zbog toga što je progovorio i pokušao da ucenjuje tajnu
policiju Lakonić je i ubijen - rekao je jednom prilikom u
poverenju svom prijatelju Darko Ašanin, za kog se i
sumnjalo da je po nalogu policije likvidirao Lakonića u
„Nani”.
Danas se u Beogradu opravdano sumnja da su policij-
ske legitimacije koristili i pokazivali i Andrija Drašković,
koji je uhapšen zbog ubistva Zvonka Plećića jesenas u

219
restoranu „Knez” i Dragan Nikolić Gagi, koji je u bekstvu
zbog sumnje da je učestvovao u atentatu na Zeljka Raž-
natovića, Milenka Mandića i Dragana Garića u hotelu
„Interkontinental". Za Draškovića je to izjavio Vojislav
Jekić, šef lozničke policije, koji je tvrdio da je Andrija sa
džipom sa policijskim svetlima obebeđivao put Arka-
novim atentatorima od Beograda do Loznice. SDB Srbije
je tu Jekićevu izjavu demantovao. Za Nikolića su to rekli
svedoci koji su ga videli u hotelu „Interkontinental”.

LOPOVII ŽANDARI

U slučaju Arkan stavljen je znak jednakosti između

policajaca i kriminalaca ili lopova i žandara, kako bi to
narod rekao. U zločinu počinjenom 15. januara 2000.
godine, u 17,10 popodne u Beogradu učestvovala su čak
četvorica bivših policajaca. Žrtva Dragan Garić je bio
policajac SMUP-a. A njegovi ubica i njegovi saradnici
bivše kolega. Dobrosav Gavrić je Srednju školu unutraš-
njih poslova završio je u Kamenici. Od 1996. godine ra-
dio je kao policajac u Policijskoj brigadi SUP Beograd.
Istakao se u borbama na Kosmetu, odakle se, navodno,
vratio sa novirn činom i nekoliko gelera u telu. Od juna
1999. hio je na bolovanju jer je bio ranjen. Privatno je,
međutim, radio na poslovima obezbeđivanja kod viđeni-
jih beogradskih kriminalaca. Dejan Pitulić, takođe bivši
policajac, prevezao je Gavrića iz Beograda u Loznicu. A
Đorđe Grubačić, inspektor OUP Loznica, omogućio je
bekstvo Draganu Nikoliću i Milanu Đuričiću preko
Drine.
Drugi krak ovog slučaja, po svedočenju Vojislava Je-
kića, vodio je čak do SDB Srbije i njenog načelnika Ra-
deta Markovića i nekoliko generala policije.
Tokom prošle godine dvadesetak policajaca je osu-
đeno ili uhapšeno zbog učestvovanja u kriminalnim rad-
njama, bilo da su to ubistva, razbojništva, izazivanje sao-
braćajnih nesreća ili zloupotreba položaja. Otkuda poli-
cajci među kriminalcima i kriminalci među policajcima?

220
 Mesto ubistva Zorana Todorovića Kundaka
Na ovo pitanje u našim jugoslovenskim uslovima nije te-
ško odgovoriti, jer je došlo vreme da poštenje ima svoju
cenu.
- U svakoj policiji u svetu ima policajaca koji „pređu
crtu“, jer oni uvek kontaktiraju s kriminalcima i balan-

221
siraju između dve strane. Problem je da ne pređu gra-
nicu i počnu da rade za kriminalce, koji pokušavaju da
ih privole na svoju stranu nudeći im novac. U svakoj po-
licijskoj jedinici postoji 15 odsto policajaca sklonih ko-
rupciji. Od ugleda rukovodioca, od toga da li je on po-
šten, zavisi na koju stranu će se priključiti oni ostali -
smatra Marko Nicović, bivši prvi čovek beogradske poli-
cije.
Ne zna se danas koliko policajaca ima direktne veze
sa kriminalom i kriminalcima, ali se zna da je njih oko
6000 izbačeno iz MUP-a Srbije jer nisu želeli da prljaju
svoju uniformu i da prodaju svoj obraz za velike i male
pare. Za ubistvo Arkana likvidatorima, aktivnim i biv-
šim policajcima je ponuđeno 4,5 miliona maraka. Otmi-
čari Dragana Nikolića Jenkija, od kojih su trojica bili po-
licajci, Zivorad Trajković i Goran Savić iz Smedereva,
Goran Dimitrijević iz Loznice, očekivali su od bosanske
tajne službe i SFOR-a za ovo kidnapovanje nagradu od
100.000 maraka. A Bojan Milosavljević, bivši inspektor
iz Beograda, osuđen je na 20 godina zatvora zbog ubis-
tva Gorana Marijanovića i njegove devojke Marije Đorđe-
vić 1995. godine u kafiću ,,Dambo“ u Beogradu. Na istu
kaznu osuđen je i Miodrag Prodanović, bivši policajac
Republike Srpske Krajine. Osuđeni policajci su ispričali
na sudu da ih je za ubistvo Marijanovića angažovao Sre-
ten Jocić, zvani Joca Amsterdam, i da im je za ,,posao“
obećao 25.000 maraka.
Policijski poziv je nekada bio jedan od najčasnijih.
Danas to više nije, jer je u korupmiranoj državi i polici-
ja postala korumpirana, tako što su joj ponuđeni ilegalni
monopolski poslovi. Još početkom devedesetih, kada je
crna berza postala legalan biznis, bili smo svedoci poja-
va da milicionari pozornici od uličnih prodavaca deviza,
cigareta i benzina uzimaju danak. 1 to u vreme kada je
takva prodaja bila zabranjena i kažnjiva po zakonu.
Prema podacima koji se odnose na 1997. godinu u Ju-
goslaviji je bilo oko 150 hiljada policajaca, odnosno je-
dan policajac na 70 građana. Mi smo još tada bili najpoli-
cajskija zemlja u Evropi.

222
 Sredinom devedesetih, međutim, na nekom trećem
nivou političkih i policijskih struktura, na poslovima od-
brane zemlje našli su se u paravojnim formacijama i po-
licajci i kriminalci, koji su posle izgubljenih bitaka, nas-
tavili zajedno da se bave švercom ili obezbeđivanjem
konvoja sa krijumčarenim cigaretama, viskijem, naftom,
devizama, automobilima i auto delovima, robom široke
potrošnje pa čak i drogom. U toin kontekstu, kao polica-
jac biznismen novih manira, najčešće je u javnosti pomi-
njan general Radovan Stojičić Badža, načelnik Javne
bezbednosti MUP i pomoćnik ministra Zorana Soko-
lovića.
- Bilo je dovoljno da samo pola godine provedeš u
policiji, pa da budeš potpuno oslobođen od odgovornos-
ti za šverc i kriminal. Jedan momak iz Zemuna je radio
godinu dana u SDB, izašao je i podigao dvorac, ali je os-
tao privržen policiji. Iz tog dvorca su noću izlazili džipo-
vi sa batinašima, koji su tukli decu iz Otpora po Beo-
gradu. Taj čovek se danas bavi trgovinom naftom. Uop-
šte, Ijudi iz policije su švercovali naftu iz Bugarske zaje-
dno sa sofijskom mafijom. Iz Ukrajine su krijumčarili
devojke za prostituciju, a iz Mađarske i BiH ukradene
automobile. Ti poslovi su vođeni preko lažnih firmi, ko-
je je pokrivao jcdan od načelnika za privredni kriminal.
Za to je uzimao velike pare na ruke, koje je potom i sam
ulagao u poslove sa cigaretama. Od mene je uzimao me-
sečnu proviziju od 1000 maraka, jer me je štitio od poli-
cijskih inspektora i reketaša. Nedavno je uhapšen jer je
njegov knjigovođa „prodao" novim ljudima u MUP-u
Srbije spisak sa dugovanjima i načelnikovim potpisom -
rekao nam je Dragan Otašević, doskorašnji diler deviza-
ma sa Zelenog venca u Beogradu.
Kako su se kroz policiju prelamali politika i sumnjive
rabote govori slučaj Svetozara Simovića, visokog fun-
kcionera Jugoslovenske levice, zamenika federalnog mi-
nistra policije. On je posebnim rešenjima SMUP-a pok-
lanjao kolegama i sebi službeno oružje: jedan pištolj
,,valter“, kolt ,,lauman“ 357 magnum, dva „kolta detek-
tiv“ ČZ 38SP, i nekoliko stotina metaka kalibra „duga

223
devetka“, 38SP, dva lovačka karabina, dve puške kalibra
22 milimetra, te tri durbina. Pored ovoga, Simović se
„obezbedio" i jednom belom pancir košuljom, koju je ta-
kođe sebi poklonio. Simović bi mogao da se nađe na
udaru krivičnog gonjenja i zbog odgovornosti za uzi-
manje 66.000 za navodnu nabavku zaštitne opreme i
sređstava veze, koja nikada nije stigla u magacin SMUP,
zatim zbog ,,ustupanja“ heklera svom partijskom kolegi
Srđanu Smiljkoviću, ali i zbog nedozvoljenog prisvajan-
ja 31 mobilnog telefona.
Drugi primer je svakako još ordinarniji. Sreten Lukić,
komandant snaga MUP Srbije na Kosmetu tokom 1998.
godine podneo je, prema rečima Dušana Mihajlovića,
novog ministra policije, čak 800 krivičnih prijava protiv
milicionara i policajaca koji su su vršili pljačke stanova
i kuća stanovnika pokrajine koji su napustili svoje do-
move.

SDB JE STVORILA NARKOMAFIJU

U novije vreme pojavljuju se samo sumnje da je srp-

ska tajna policija, koja je očigledno bila kriminalizovana
i imala veze sa srpskim podzemljem, „radila drogu“, ka-
ko se to u žargonu kaže. Cvrstih dokaza za to nema, ali
sumnji ima, čak toliko da se i Interpol zainteresovao da
te sumnje proveri.
Informacija da je u sefovima tajne i javne policije sre-
dinom marta 2001. godine nađena droga izazvala je sen-
zaciju ne samo u srpskoj javnosti već i u svetskoj. Inter-
pol se već zainteresovao za poreklo i namenu 624 kilo-
grama heroina, i nešto malo hašiša, kokaina i marihuane
u MUP-u Srbije. A i srpska javnost se pita čija je to droga
i čemu je bila namenjena.
Delimičan odgovor na ova pitanja dao je sam ministar
policije kada je rekao da postoji pisani trag o zaplenama,
ali je u ovom slučaju neuobičajeno to što je droga u kasa-
ma zadržana suviše dugo. Posebna komisija, koju sači-
njavaju pripadnici MUP-a Dragan Karleuša, zamenik na-

224
čelnika Uprave kriminalističke policije, Dragan Grbović,
inspektor Druge uprave RDB, Zlatko Kesić, zamenik na-
čelnika Javne bezbednosti, Goran Rajković, radnik Sed-
me uprave RDB i Goran Drašković, operativni radnik,
pored toga što je utvrdila o kojim se drogama radi i ka-
kvo im je poreklo, treba da ispita i otkuda ona tako dugo
u tajnim sefovima Resora državne bezbednosti i Krimi-
nalističke policije.
Po jednima ta droga je ostala u kasi tajne policije po-
sle jedne uspešne akcije otkrivanja krijumčarenja velike
količine heroina, čiji su akteri osuđeni na po deset godi-
na robije. A po drugima, odgovor na ovo pitanje treba
potražiti u analizi odnosa Radeta Markovića, bivšeg na-
čelnika RDB i Andrije Draškovića, njegovog poznanika i
poslovnog čoveka, koji se nalazi u zatvoru zbog optužbe
za ubistvo.
Ministar policije Dušan Mihajlović nije bio voljan da
detaljnije razmatra dileme ovakve vrste, pa je jcdnosta-
vno odlučio da drogu vrednu 60 miliona maraka spali u
peći TE „Nikola Tesla” u Obrenovcu.
Zato je u zgradi MUP Srbije, u Ulici Kneza Miloša
101 u Beogradu vladala velika užurbanost. Ne zna se šta
je više mučilo mlade inspektore policije: da li teska dro-
ga, tačnije 624 kilograma heroina upakovanih u 25 pake-
ta sa po 20 pogača ili nestrpljivi novinari i foto-reporteri,
koji su želeli da zabeleže svaki trenutak ovog neobičnog
čina. Ministar policije je želeo da sve bude na najvišem
nivou pa je ovaj posao poverio iskusnim inspektorima
Miletu Novakoviću i Draganu Karleuši.
Njih dvojica su ispred zgrade MUP Srbije formirali
konvoj sa tri patrolna džipa sa naoružanim policajcima
u pancirima, kombijem koji je prevozio drogu, tri služ-
bene limuzine i autobusom za izveštače. Konvoj je pošao
za Obrenovac, u TE „Nikola Tesla”, u pet sati posle po-
dne i bez ikakvih problema stigao oko šest u elektranu.
Veliki beli policijski kombi je ušao u krug elektrane,
do poslednjeg od osam gorionika, čije je ognjište razvija-
lo tempereaturu od preko 560 stepeni Celzijusovih. Da

225
bi se droga ubacila u taj oganj, morali smo da se popne-
mo na peti sprat. I opet su mladi inspektori u lister ode-
lima sa pištoljima i lisicama za pojasom zasukali rukave
i na temperaturi od preko 35 stepeni dovukli pakete sa
heroinom, hašišom, opijumom i marihuanom do gori-
onika na kome je pisalo RK55.
Nalazili smo se na 30 metara visine. Iznad naših gla-
va je bio magacin sa ugljem, koji je padao u mlin, i po-
tom samleven kao ugljena prašina zajedno sa vazduhom
ulazio u gorionik i nestajao u vatri, koja može da dosti-
gne i čitavih 800 stepeni. Kraj otvora za ubacivanje uglja
i droge u mlin stajali su radnici Milivoje Jovčić i Petar
Jevtović:
- Ovo nam je treći put da palimo drogu. Pre nego je
ubacim u mlin moram da je izlomim da se ne bi zalepi-
la za noževe. Zbog visoke temperature droga se odmah
topi, gori i pretvara u dim. Ko bi rekao da milioni tako
brzo gore - pitao se glasno Petar Jevtović dok se pripre-
mao za lomljenje heroinske pogače.
Dragan Kareluša je vadio iz jednog paketa marihu-
anu, spakovanu kao štafeta i pogaču heroina, koju je nu-
dio svakom novinaru da je pomiriše, jer je smrdela kao
tvor. A onda je, pritisnut velikom vrućinom, samo kli-
muo glavom i Milivoje Jovčić i Petar Jevtović su počeli
da lome heroinske pogače i bacaju ih na samleveni ugalj,
sa kojim su zajedno propadale dole u veliki mlin. Jedna
pogača je iskočila iz Jevtovićevih ruku i pala na pod, go-
licajući novinarsku maštu da je zadrže makar kao suve-
nir. Dragan Karleuša se sagao, dohvatio je i ubacio u
mlin, smejući se:
- Odoše pare, a mogli smo lepo da živimo!
Sezdeset miliona maraka, koliko bi ova droga donela
svojim dilerima da je prodavana na ulicama Beograda,
nestali su u plamenu i dimu TE „Nikola Tesla” za- dese-
tak minuta. Zamenik načelnika Dragan Kareluša je preko
mobilnog telefona kratko raportirao svom šefu:
- Zadatak je izvršen. Vraćamo se u bazu!

226
 OTPOR IZ VRHA MUP-A

Vrh policije kupljen je na malo drugačiji način. To je

učinjeno tako što je policiji vlast ponudila vlast i počasti.
MUP Srbije je doba Slobodana Miloševića bio, pored
vladajućih stranakp SPS i JTJL, drugi stub vlasti levice u
Jugoslaviji.
- Policija je bila u potpunosti ispolitizovana. Ona je
samo izvršavala volju vladajuće porodice. Mi savršeno
dobro znamo koliko je policija bila u službi mladog Mi-
loševića, rsina bivšeg predsednika. Ona ga je štitila, da
može da radi što je radio, gde god je trebalo - izjavio je
dr Budimir fiabović, bivši visoki funkcioner SSUP-a.
Dr Budimir Babović, danas specijalni savetnik Zora-
na Živkovića, saveznog ministra policije, rekao je jed-
nom prilikom da u Srbiji po Ustavu policiju mogu da
kontrolišu Vlada i predsednik Republike. Međutim, fak-
tičku vlašt i kdntrolu nad policijom nisu vršili ni Vlada,
ni predsednik Republike, ni parlament, već isključivo
Slobodan Milošević. A dr Mira Marković je direktno uti-
cala na rad Službe državne bezbednosti, iako ona u to
vreme nije imala nikđkvu državnu funkciju.
To je Dušan Mihajlović nedavno opisao malo druk-
čijim rečima:
- Milošević je ulagao u vrh policije, ulagivao se „čino-
vima", vilama i privilegijama. Da li je to bilo legalno ili
ne, utvrdiće državna komisija.
U MUP-u Srbije činovi su uvedeni sredinom devede-
setih i zbog toga da bi se nagradili najodaniji funkcioneri
policije. Povodom 13. maja Dana bezbednosti 2000. go-
dine Vlajko Stojiljković, ministar unutrašnjih poslova je
nagradio novčanom nagradom u iznosu od 5000 dinara
216 pripadnika MUP-a, dok je ručni časovnik kao nagra-
du dobio 181 pripadnik MUP-a. A Ukazom predsednika
Jugoslavije Slobodana Miloševića odlikovano je 135 pri-
padnika MUP-a Republike Srbije.
Mnogi od tih ljudi iz policijskog vrha sada gube'svoje
pozicije, ali i svoje pare i privilegije.
 Zoran Živković, Vuk Obradović, Boris Tadić, Budi-
mir Babović i mnogi drugi procenili su da je napad na
Duška Mihajlovića bio odgovor podzemlja na ministrovu
najavu obračuna sa organizovanim kriminalom u sop-
stvenim policijskim redovima. Miodrag Isakov, poslanik
DOS-a u Veću građana Savezne skupštine je bio deci-
dan:
- Sada je svima jasno da su počinioci ovakvih dela
uvek bili iz policije i bliski policiji i da ih bivši propali
režim koristi za obračun sa novim vlastima. U pitanju su
veliki materijalni interesi doskorašnjih vlastodržaca i
mafije i sada, kada su ugroženi u prljavim poslovima, ne
biraju sredstva da sačuvaju svoje privilegije. Nova vlast
hvatanjem izvršilaca pokazuje da je njen aparat efikas-
niji od dosadašnjeg.
Dušan Mihajlović je, kako je sam rekao, rešen da pre-
seče sve kriminalne i nezakonite radnje. Zato je i javno
poslao poruku i kriminalcima i pripadnicima MUP-a ko-
ji su umešani u nezakonite radnje:
- Manite se ćorava posla, da ne bi završili na ulici ili
u zatvoru!

NASILJEM PROTIV KOŠTUNICE

Dr Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kri-

minološka i sociološka istraživanja u Beogradu mi je tvr-
dio da se smena vlasti u Srbiji pretvorila u bitku sa jugo-
slovenskim podzeinljem:
- Napad na vozača novog načelnika Resora državne
bezbednosti Srbije i paljevina džipa lidera Poslaničkog
kluba DOS-a su ozbiljno upozorenje političkog podzem-
lja novoj vlasti: „Pustite nas da radimo! Ako nas dirate
stradaćete!” U suprotnom može se dogoditi da podzem-
lje izvede napad nasiljem na DOS i čitavu Srbiju ili da
pokuša da korumpira pojedine funcionere DOS-a!
Ovim rečima je dr Dobrivoje Radovanović, prvi čovek
Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i jedan

228
od bolje informisanih ljudi u prestonici o događajima u
podzemlju, pokušao da nam objasni šta se zapravo dogo-
dilo prilikom napada na vozača Dušana Jakšića i na džip
Čedomira Jovanovića prvih dana marta 2001. godine u
Beogradu.
Bilo je zato neophodno da ovog iskusnog naučnog
analitičara delinkvencije u Jugoslaviji upitamo ko se sa
kim sukobljava i koliko je snažan taj sukob između pod-
zemlja i DOS-a?
- U Srbiji je u toku podzemni rat nekih ljudi iz bivšeg
režima i njihovih kriminalaca, protiv nove vlasti i čelnih
ljudi iz DOS-a. Sukob je ozbiljan, radi se o životu i smrti,
jer podzemlje koje je stvorio bivši režim nema nameru
da se preda. Dolaskom DOS-a na vlast, i najavama da će
biti razbijeni svi tajni centri finansijske i političke moći
ljudi iz SPS-a i JUL-a i da će im biti oduzeta nelegalna
zarada koju su ostvarivali zajedno sa kriminalcima,
ovom podzemlju je zapretila velika opasnost. Te pretnje
DOS-a su delimično ostvarene kroz slučaj Kertes i pod-
zemlje je odmah odgovorito napadima na Dušana Jak-
šića, radnika RDB i na džip Čedomira Jovanovića, lidera
DOS-a.
Sta znači vaša tvrdnja da će ovo podzem lje, ako DOS
ne odustane od borbe protiv korupcije i korumpiranib po-
litičara bivšeg režima, udariti na novu vlast nasiljem ili
novcem?
- Podzemlje bivšeg režima je spremno da izvrši seri-
ju atentata na ugledne ljude iz DOS-a i da potom izvede
seriju razbojništava, pljački i ubistava u Srbiji, kojom bi
izazvali paniku i strah u zemlji. Cilj je da nasiljem iza-
zovu nepoverenje građana prema novoj vlasti, a posebno
prema Zoranu Đinđiću, premijeru Srbije i Vojislavu Ko-
štunici, predsedniku Jugoslavije. Ova varijanta osvete
mafije je moguća, ali je rizična po ljude iz bivšeg režima.
Zato ja mislim da je verovatnije da će to podzemlje po-
kušati da novcem kupi pojedine funkcionere DOS, da ih
korumpira i potom drži u šaci i ucenama insistira na
obustavi borbe protiv mafije i korumpiranih političara
SPS-a i JUL-a.

229
 Ko je sve na meti atentatora iz podzemlja?
- Novi srpski premijer Zoran Đinđić je čovek koji ja-
vno govori o opasnostima koje prete DOS-u i njihovim
ljudima. Baš zato što nastupa otvoreno Zoran Đinđić je
na meti ljudi iz političkog podzemlja. Đinđić takve pret-
nje i dobija. Pored njega meta novih napada iz podzem-
lja biće novopostavljene sudije i tužioci, kao i novi ljuđi
u srpskoj policiji. Setimo se, uostalom, situacije u Italiji
sedamdesetih godina, kada se vlast obrušila na mafiju.
Ona je uzvratila udarac likvidacijama i kidnapovanjima
sudija, tužilaca i generala policije - smatra dr Dobrivoje
Radovanović.
Zašto Rade Marković, šef srpske tajne policije nije od-
mah uklonjen?
- Načelnik Resora državne bezbednosti Srbije nije
odmah, po dolasku DOS-a na vlast, uklonjen, jer je u
DOS-u procenjeno da Rade Marković nije isključivi kri-
vac za kriminalizaciju društva i za uvođenje sistema re-
presije u Srbiji. Sve je to urađeno pre nego što je Marko-
vić postavljen za šefa tajne policije. Drugo, 5. oktobra
2000. Rade Marković je reagovao kao profesionalac i po-
našao se korektno prema demonstrantima i liderima
DOS-a. Zato je DOS sa načelnikom RDB napravio dil,
društveni dogovor o nenapadanju i dozvolio mu da se
mirno povuče sa funkcije - tvrdi dr Dobrivoje Rado-
vanović.
Zašto se odugovlači sa razrešnjem slučajem Arkan,
Mandić i Garić?
- Kako su u slučaj ubistva Željka Ražnatovića, Mi-
lenka Mandića i Dragana Garića u hotelu „Interkonti-
nental” umešani ljudi iz policije, pa i iz delova bivše srp-
ske vlasti, čitav proces suđenja atentatorima je namerno
iskomplikovan da se ta sprega države, policije i podze-
mlja ne bi otkrila. Svedocima i akterima zločina je zapre-
ćeno smrću ako progovore. Pokušano je zato da se sve
svali na atentatora Dobrosava Gavrića. DOS sve to ne
može brzo i jednostavno da reši. Mora da uradi sve iz po-
četka. Sigurno je, međutim da će rasvetljavanje slučaja

230
ubistva Arkana, Mandića i Garića otkriti tu spregu biv-
šeg režima i delova policije sa podzemljem. I da će izaz-
vati nova neslaganja unutar porodice Ražnatović, izme-
đu Arkanovih sinova i Arkanovih saradnika iz Srpske
dobrovoljačke garde - rekao nam je profesor Dobrivoje
Radovanović, za koga se tvrdi da je izuzetno dobro in-
formisan o događajima u beogradskom podzemlju.
Šta je uzrok smrti Zorana Sokolovića, bivšeg ministra
savezne policije?
- Zoran Sokolović je bio ozbiljno bolestan čovek. Iz-
vršio je samoubistvo jer je bio u depresiji. Tome je, me-
đutim, doprinela i činjenica da je bio razočaran, jer se 5.
oktobra srušilo sve ono za šta se u životu borio - socija-
listička vlast i društveni sistem. Sokolović je bio poznat
kao čovek koji je jako precizno izvršavao zadatke svoje
partije. Iz politike je otišao tiho, kada ga je 1997. Slobo-
dan Milošević povukao za sobom u federaciju. Od tada
se Sokolović pripremao za penziju. Prestao je da se po-
javljuje u javnosti. Samoubistvo je u takvoj situaciji bilo
gotovo normalna reakcija na depresiju koja je zahvatila
Zorana Sokolovića - saopštio nam je dr Dobrivoje Rado-
vanović.
Kako je, po Vašem mišljenju, došlo do tog spoja Ijudi
iz režima Slobodana Miloševića sa Ijudima iz podzemlja
i šta ih danas čini jakim?
- Posleđnjih godina u Srbiji je došlo do značajne
transformacije društvene sprege delova vlasti i podzem-
lja, koja se pretvorila u poslovni sistem i poprimila ka-
rakter legalnog državnog kriminala.
Istovremeno je došlo do tajnog obračuna između lju-
di iz režima i kriminalaca. Glavni mafijaši su likvidirani,
da bi njihove prljave poslove i nelegalni profit preuzeli
neki ljudi iz vlasti. Kriminal je legalizovan tako da su
ljudi na vlasti dobili pravo da jednostavno uzimaju sta-
nove, kredite, vile, čitava preduzeća bez ikakve nadok-
nade ili po vrlo povoljnim uslovima. Pogledajmo samo
imena tih ljudi i njihove funkcije. Neki od njih su u taj
sistemski i legalizovani kriminal uveli i svoju decu. Ta-

231
ko je stvoren sisterakorupcije koji nas je izbacio na dru-
go mesto najkorupiranijih država na svetu. Za to je za-
služan samo režim Slobodana Miloševića i niko drugi,
jer bez pomoći Ijudi iz vlasti podzemlje nije moglo da se
uzdigne na nivo legalnog državnog kriminala.
Do ove simbioze vlasti i mafije u Srbiji došlo je po-
četkom devedesetih godina, kada je na trećem politič-
kom nivou u državi, sklopljen tajni društveni dogovor sa
jugoslovenskom mafijom. Tada je vlast odlučila da pod-
zemlju ustupi dco svojih nadležnosti oko odbrane zem-
lje i srpskog naroda. Tako su nastale mnogobrojne para-
vojne formacije, sastavljene uglavnom od delinkvenata,
koji su imali patriotski posao da se bore za narod. Kada
je taj posao obavljen država Slobodana Miloševića je pa-
ravojnicima dala i posao održavanja reda i mira u Srbiji.
Tako su nastale brigade batinaša, koje su se borile protiv
srpskih demonstranata. Jednom rečju, nelegalne forma-
cije ljudi sumnjivog morala postale su krajem devede-
setih štit sistema vlasti levice i njenih koalicionih part-
nera. Za uzvrat država je dozvolila vođama tih formaci-
ja da se bave nelegalnim poslovima, da imaju monopol
na uvoz i izvoz deficitarne robe, da kriminal uzdignu na
nivo profesije i počnu da stvaraju visoke profite i ogro-
mne zarade. Sredinom devedesetih pojedinci iz SPS-a i
JUL-a su shvatili da mogu da poraze podzemlje i da mo-
gu da koriste mafijaške prljave poslove za vlastito boga-
ćenje. Tada je došlo do sukoba nekih političara i nekih
mafijaša, do velikog broja tajnih likvidacija, u kojima su
stradali i jedni i drugi. Sada kada se pred njima pojavio
novi partner, nova opasnost zvana DOS, političko pod-
zemlje bivšeg režima se ujedinilo i okrenulo protiv Zora-
na Đinđića i njegovih ljudi na vlasti.

BIVŠI REŽIM JOŠ VLADA

Čini se da DOS nije uspeo da oslabi m oć tog politi-

čkog podzem lja. Još nisu pronađeni napadači na vozača
n ačelnika tajne policije i na džip Čede Jovanoviča. U me-
đuvremenu javnost uzbuđuju sasvim kontradiktorna ob-

232
jašnjertja ovih i mnogih drugih kriminalanih slučajeva u
Beogradu i Srbiji. Kako vi to tumačite?
- Ta javna saopštenja policije, medija i vlade, po koji-
ma je napad na vozača bio pokušaj atentata, pa pokušaj
krađe automobila su odraz nesposobnosti MUP-a Srbije
da se uhvati u koštac sa političkom mafijom. Iskreno go-
voreći u policiji nije došlo do suštinskih i kvalitetnih
promena kadrova. Transformacija je izvršena samo na
vrhu, a u bazi i dalje rade ljudi koji ne vole javnost rada,
koji nigde ne žure, i koji za deset dana nisu uspeli da ot-
kriju nijedan trag koji bi ih odveo do identiteta napadača
na vozača Dušana Jakšića i na džip Čedomira Jovanovi-
ća. Bivši režim još ima dosta svojih ljudi u vlasti, poseb-
no u policiji. Ponekad mi se čini da neko iz policije i no-
ve vlasti namerno daje različita saopštenja da bi izbegao
javnost i odgovornost rada.
Da li su do vas stigle glasine da će zbog nedostatka ja-
kih rezultata ministar policije Dušan Mihajlović brzo dati
ostavku, a i čitavo novo rukovodstvo MUP-a pasti za dva-
tri m eseca?
- Ne mislim da će Dušan Mihajlović tako lako da se
preda. On je ozbiljan, sistematičan policajac, odgovoran
političar, kreator koji će sigurno izvesti reorganizaciju
MUP-a Srbije. Za sada Mihajlović nema rezultate jer ima
stare kadrove koji ga bojkotuju i jer bitku sa političkim
podzemljom bivšeg režima ne treba da vodi samo polici-
ja. Tu bitku mora da vodi komplatna Vlada Srbije, jer će
borba sa tim kriminalizovanim grupama političara Slo-
bodana Miloševića biti krvava.
Šta mislite da li prem ijer Zoran Đinđić razmišlja da
pregovara sa Ijudima iz političkog podzem lja, da sklopi
primirje ili nađe način da njihovu korumpiranost pre-
vede u legalan život i ostavi ih na miru?
- Zoran Đinđić je iskusan političar, intelektualac, on
nikada neće pristati da pregovara sa srpskom mafijom,
jer ne želi da se spušta na njihov nivo. Rat političkog
podzemlja levice protiv DOS će se nastaviti još većom
žestinom.

233
 Može li se dogoditi da podzem lje porazi DOS i vrati
SPS i Slobodana M iloševića na vlast?
- Da, ako DOS ne ispuni predizborna obećanja da će
se obračunati sa mafijom, da će suzbiti korupciju, da će
izvesti na sud odgovorne političare bivšeg režima, da će
u obračunima poštovati ljudska prava, da će oživeti eko-
nomski i socijalni život Srbije, može se lako dogoditi da
na narednim izborima građani opet glasaju za SPS i Slo-
bodana Miloševića. Jer, Milošević i SPS su danas najjača
i najorganizovanija opozicija DOS-u u zemlji i glasači
drugi izbor nemaju!

DOS ĆE IZGUBITI BITKU SA KRIMINALCIMA

Beogradski advokat Marko Nicović, predsednik

stranke Unija prosperiteta i bivši policajac smatra da
DOS sa policajcima iž>Miloševićevog režima ne može da
dobije bitku protiv srpskog podzemlja. To je izjavio po-
sle hapšenja Slobodana Miloševića, Radeta Markovića,
Radoslava Laleta Sekulića, Nikole Ćurčića i najave hap-
šenja Nikole Šainovića, Jovana Zebića i Branislava Ivko-
vića.
- Ministarstvo pravde Srbije i Ministarstvo unutraš-
njih poslova Srbije ne rade pošteno. Okrivljuju i hapse
ljude na osnovu priznanja i sveđočenja policajaca, jani-
čara nove vlasti, koji su napustili Miloševićev režim i
prišli DOS-u. Ti ljudi biraju koga će da optuže i koga će
da uhapse. Tako se dogodilo i sa Radoslavom Sekulićem,
članom naše stranke, koji je otišao u MUP kod generala
Sretena Lukića da se žali na bivšeg ministra Vlajka Sto-
jiljkovića, a ovaj ga uhapsio i prosledio grupi „Poskok”!
Tako danas gleda na slučaj Sekulić njegov branilac,
njegov predsednik stranke i njegov kum Marko Nicović,
beogradski advokat, inače odličan poznavalac stanja u
srpskom pravosuđu i srpskoj policiji.
- Ništa se u našem pravosuđu i policiji nije bitno pro-
menilo od dolaska DOS na vlast, jer u njima i dalje rade
bivši delioci pravde i čuvari reda Slobodana MilOševića.

234
Njih DOS jednostavno ucenjuje: ili ćete raditi ili ostajete
bez posla, tako da oni da bi otkupili sebe, sada cinkare
nekadašnje funkcionere i sastavljaju liste Ijudi za hapše-
nje. Međutim, moj utisak je da se DOS hapšenjima ljudi
iz drugog kruga bivše nomenklature vlasti, kojima suđe-
nje još nije počelo, zapravo samo bavi skandaloznim
procesima. To što DOS sada radi sa pravosuđem i poli-
cijom nije organizovana borba protiv kriminaliteta i pod-
zemlja u Jugoslaviji. To je zamajavanje javnosti.
Na osnovu kojih činjenica izvlačite takav zaključak?
- Prva činjenica je da stopa kriminaliteta od dolaska
DOS-a na vlast nije opala, Cak se i povećao broj krivič-
nih dela sa elementima nasilja, odnosno razbojništava i
ubistava u odnosu na period Miloševićeve vlasti. Drugo,
bezbedonosna situacija u zemlji se uopšte nije poboljša-
la. Imamo krizu na jugu Srbije, rat na granici sa Make-
donijom, mafiju u Srbiji i Beogradu. I treće, smatram da
su pravosuđe i policija u neku ruku žrtve starih kadrova,
koji se nisu rešili, jer sudije i policajci tiho bojkotuju rad
Ministarstva pravde i MUP-a Srbije. U njima je na delu
beli štrajk zaposlenih, koji koče policiju i pravosuđe da
efikasno obavljaju svoj posao.
Ne ide li u prilog tim Ijudima da bolje rade i tako na
neki način operu svoj obraz i steknu poverenje novog ru-
kovodstva MUP-a?
- Ne, većina policajaca, koji su bili aktivni u Miloše-
vićevo vreme danas ne žele da rizikuju svoj život i da
učestvuju u akcijama protiv organizovanog kriminala.
Mnogi od njih su i u sprezi sa srpskim podzemljem, tako
da ne mogu da idu protiv sebe. Jednostavno, ne mogu
bivši Slobini policajci da se bore protiv podzemlja koje
su sami stvorili.
Zašto Vlada Srbije jednostavno n e da otkaz Ijudima
koji tiho i podm uklo bojkotuju rad pravosuđa i policije?
- Zato što ti ljudi poseduju tajna dosijea o liderima
DOS, zato što znaju kako je svaki od njih svojevremeno
šurovao i trgovao sa Slobodanom Miloševićem i srpskom
tajnom policijom. Kada bi ostali bez posla oni bi pustili

235
sve te tajna informacije o liderima DOS u javnost i sigur-
no izazvali krizu nove vlasti.
Možete li detaljnije da nam obrazložite Vašu tezu da
je M iloševićeva policija stvorila srpsko podzem lje, koje
sada ne želi ili nije u stanju da uništi?
- MUP i podzemlje našli su se početkom devedesetih
na istoj liniji patriotske odbrane zemlje, a potom na lini-
ji sive ekonomije, kada je trebalo obezbediti opstanak
države i naroda. Policajci su to u početku radili za platu,
a potom za honorar, a kriminalci samo za honorar. U
međuvremenu, tolerantan odnos preina podzemlju pre-
rastao je u simbiozu policije i mafije, preko koje je vlast
kontrolisala politički i privredni život u zemlji. Iz te sim-
bioze mafija je izašla kao pobednik jer se osamostalila i
postala jača od policije, koja ju je stvorila. Centri moći
srpskog podzemlja danas se nalaze upravo u policiji, za-
tim u bankarstvu, maloj i velikoj privredi, a i u politici.
Bude li jačalo, srpsko podzemlje će direktno uticati na
budućnost naše zemlje.
Kako to mislite? U kom pravcu bi nas m afija odvela?
- Ako se nastavi jačanje srpske mafije povećavaće se
i opasnost da podzemlje u Srbiji dođe na vlast. Srbija će
biti ili kao Kolumbija, zemlja u kojoj 15 velikih porodica
drži vlast ili kao Rusija, u kojoj država i mafija podjed-
nako dele vlast. U ovom trenutku Srbija ide u oba prav-
ca ravnopravno. Već se izdvojilo 15 najbogatijih i najuti-
cajnijih porodica u zemlji koje faktički vladaju, a istovre-
meno država uspeva da kontroliše samo polovinu naše
ekonomije i politike.
Šta će se dogoditi ako naša država objavi totalni rat
m afiji i krene da uništi srpsko podzem lje?
- Prvo, ako dođe do sudara države i podzemlje biće
mnogo mrtvih ljudi. Podzemlje će odmah uzvratiti uda-
rac i krenuti sa likvidacijama ljudi iz političkog i pri-
vrednog vrha zemlje. Mafija uz pomoć svojih ljudi u po-
liciji raspolaže sa dovoljno kompromitujućeg materijala
protiv lidera DOS. Svi oni, izuzev Vojislava Koštunice,
koji je čist, imali su mutne radnje sa Slobodanom Milo-

236
ševićem. Odlaziii su kod Miloševića na kanabe i trgovali
sa svojom strankom i svojim glasačima. Ako ta vrsta
kompromitacije novih političkih lidera zemlje ne uspe,
podzemlje će ih i fizički napasti. Uostalom, to se već do-
godilo ministru policije Dušanu Mihajloviću, vozaču no-
vog načelnika tajne policije i Čedi Jovanoviću, šefu po-
slaničke grupe.
Ima tvrdnji da to i nisu bili napadi u cilju likvidacije,
već pokušaji uličnih obračuna i krađe kola. Šta Vi mislite
o tome?
- To su samo izgovori da se pred javnošću minimizira
snaga i opasnost od srpskog podzemlja. Čini mi se da, ne
primer, ministar policije strepi od srpske mafije i zato
govori da nije siguran da je na njega pokušan atentat.

SRBIJA KAO KOLUMBIJA

Koliko je uopšte realna opasnost da podzem lje sruši

DOS?
- Opasnost je dosta velika, ne zbog toga što je mafija
toliko moćna već zato što će neefikasnost policije i pra-
vosuđa poljuljati poverenje građana u DOS. U vrhu na-
šeg podzemlja danas se nalazi 15.000 pripadnika organi-
zovanih kriminalnih grupa, koje raspolažu kapitalom
vrednim oko 400 miliona maraka. Ovaj vrh srpske mafi-
je deluje nezavisno od države i policije, jer raspolaže,
pored svog kapitala i teškim naoružanjem. Pored ovih
grupa postoji još 20.000 samostalnih kriminalaca, van
kontrole velikih grupa, koji raspolažu sa pojedinačnim
kapitalom od 50.000 maraka i bave se sitnijim mafija-
škim poslovima. Srpska mafija, prema podacima MUP,
ima oko 70.000 komada neregistrovanog oružja, od čega
je polovina automatsko naoružanje. Naše podzemlje da-
nas kontroliše ilegalnu trgovinu cigaretama, narkotici-
ma, devizama, oružjem, automobilima, hranom i belim
robljem. Kontroliše prostituciju, divlju gradnju, tajne li-
kvidacije, malu privredu, trgovinu nekretninama i srp-
ske proroke i vidovnjake. Ako ne savlada mafiju do jese-

237
ni DOS će se suočiti sa mogućnošću da izgubi naredne
izbore i da na vlast dođu opet socijalisti, tačnije refor-
misani socijalisti jednog Zorana Lilića, na primer.

Na koji način, p o Vašem mišljenju, država i policija

mogu da se obračunaju sa tako snažnom srpskom mafi-
jom?
- Praksa u Italiji, Americi i Kolumbiji je pokazalš da
je najefikasniji način borbe protiv podzemlja orgariizo-
vano delovanje ^pecijalne jedinice za borbu prodtiv ma-
fije. Takvu jedinicu čini oko 400 specijalaca, koji deluju
nezavisno od ministarstva policije i ministarstva pravde
i koji imaju pravo da ubiju svakog člana mafije. Njih pra-
ti, takođe, specijalni javni tužilac, koji ima ovlašćenja da
mimo pravosuđa i policije krivično progoni državne kri-
minalce. Praksa je, takođe, pokazala da je taj nezavisni
sistem gonjenja u Italiji doveo do hapšenja 90 odsto ma-
fijaša, a samo je 10 odsto fizički likvidirano.
Zašto je bitno da takva jedinica i tužilac budu neza-
visni od policije i pravosuđa?
- Zato da podzemlje ne bi koristilo svoje korumpira-
ne ljude u policiji i pravosuđu i da ne bi vršilo pritisak i
ucene na njih da ih zaštite od progona. Čim mafija oseti
da nema podršku ljudi iz policije, ona se prilagođava no-
voj situaciji i pokušava da spase sebe. To radi tako sto
sama policiji cinkari i nudi sitnije krimipalce. Međutim,
ako Specijalna jedinica i Specijalni državni tužilac zao-
štre svoju borbu protiv podzemlja, mafija na kraju, kao
što je to bilo u Italiji, na primer, počinje da cinkari i sa-
ma izručuje i svoje kumove. Taj princip i sistem rada tre-\
ba primeniti u Srbiji i sprečiti da naša zemlja postane
nova Kolumbija ili nova Rusija na Balkanu.
Kada govorite o spoljnim pritiscima na DOS na kofu
vrstu pritisaka najviše mislite?
- Očigledno je da ako želimo da uđemo u ujedinjenu
Evropu i svet mi moramo da ispunimo određene zahteve
međunarodne zajednice. Na primer, Amerika traži od
DOS-a da u SRJ ostvari prvo vladavinu prava, drugo da

238
izvrši reformu policije, treće da reformiše VJ i smeni sve
Miloševićeve generale i četvrto da uhapsi Slobodana Mi-
loševića i izruči ga Haškom tribunalu. Interpol, na pri-
mer, zahteva da se uhapse svi važni Srbi sa međunarod-
nih poternica, da se osumnjičeni za ratne zločine prive-
du u Hag, da se podnese' izveštaj o masovnoj krađi i le-
galizaciji kradenih automobila i da se objasni poreklo
624 kilograma heroiria u trezoru Resora državne bezbed-
nosti MUP Srbije.

239
 S V A Đ A O K O N A L IĆ A

U igri za novog ministra srpske policije, posle smene

Vlajka Stojiljkovića i imenovanja trojice partijskih komi-
nistara Bože Prelevića, Slobodana Tomovića i Stevana
Nikčevića, u DOS-u su dugo bili Gradimir Nalić, advo-
kat, Sveta Đurđević, policajac i Vuk Obradović, general
u penziji. Predlog dr Vojislava Koštunice, predsednika
SR Jugoslavije da Gradimir Nalić bude imenovan za re-
publičkog ininistra unutrašnjih poslova Srbije podržala
je većina čelnika Demokratske opozicije Srbije, ali kona-
čan dogovor još nije bio postignut na prelasku iz 20. u
21. vek. Prema rečima Vladana Batića, predsednika De-
mohrišćanske stranke Srbije, o tome je opet bilo razgo-
vora između predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice i
Zorana Đinđića, predsednika Demokratske stranke i bu-
dućeg premijera Srbije. Međutim, Predsedništvo DOS-a
još nije ništa zvanično saopštavalo o budućem ministru
policije, pa se u javnosti dugo nagađalo da će Nalić biti
prvi kandidat. Moglo se čuti da su kandidati za prvog
čoveka srbijanske policije i koministar Dragan Subašić,
predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju, general
Momčilo Perišić i Božo Prelević, koministar pravde u
prelaznoj Republičkoj vladi, pa i Dušan Mihajlović, lider
Nove demokratije. Svi su oni demantovali ili odbili svoje
kandidature.
Posle konsultacija Predsedništva DOS o mogućem sa-
stavu Vlade Srbije održanih 6. đecembra 2000. godine,
potencijalni mandatar Zoran Đinđić rekao je novinarima
da novi mimstar poiicije aećft biti „politički profilisana
ličnost", već neko ko ilna iskustva s pravosuđem.
Po Đinđićevim rečima, glavni zadatak novog ministra
biće „sklanjanje Državne bezbednosti s naslovnih strana

240
medija'1, odnosno formiranje komisije za ispitivanje rada
tajne policije, njene povezanosti s režimom Slobodana
Miloševića i utvrđivanje mogućnosti za obelodanjivanje
dokumenata koje ova služba poseduje. Za sada se u ta-
kvu definiciju najbolje i dalje uklapa Gradimir Nalić.
Ovaj beogradski advokat iz Beograda poznat je srp-
skoj javnosti kao branilac čak 200 pripadnika Narodnog
gokreta Otpor, kao zastupnik porodice pokojnog Slavka
Curuvije i kao čovek koji je od policije ove jeseni dobio
batine u Ulici Kneza Miloša, u kojoj se i nalazi zgrada
MUP-a Srbije. U Kabinetu predsednika Jugoslavije bio je
na čelu Komisije za pitanja nestalih i raseljenih lica sa
Kosmeta, iz BiH i Hrvatske. Učestvovao je u oslobađanju
Flore Brovine iz zatvora u Zabeli. A sada priprema neko-
liko susreta srpskih i šiptarskih porodica, čiji su članovi
familije oteti ili se nalaze u zatvorima u Srbiji i na Kos-
metu ne bi li uspostavio prvi most poverenja između
srpske i šiptarske strane.
Rođen je u Beškoj, ali je sa samo godinu i po dana do-
šao u Beograd. Odrastao je na Dušanovcu, pohađao VIII
gimnaziju i završio studije prava. Nalić je bio direktor
ZOIL ,,Dunav“ i bavio se advokaturom. Kao izvršni di-
rektor ,,Jukom”-a formirao je mrežu pravne pomoći
žrtvama režimske represije u 15 gradova Srbije koja je do
sada obradila više hiljada siučajeva. Poslednjih godina je
u ime Komiteta pred sudovima i u policijskim stanicama
širom Srbije zastupao medije nevladine organizacije,
pripadnike Otpora, porodicu Slavka Ćuruvije, Odbor za
oslobađanje Ivana Stambolića, građane albanske nacio-
nainosti zarobljene na Kosovu i druge žrtve represije.
Međutim, o Naliću se po Beogradu već šire glasine da
ima ljubavnice, da je trgovao oružjem, da je ima veze sa
narkomanijom i da ima još nekih otežavajućih okolnosti
zbog kojih ne može da bude ministar policije.
Sam Zoran Đinđić je prvi potvrdio njegovu kandida-
turu za ministra policije. Danas ima ljudi koji veruju da
ga je Đinđić na taj način potrošio. Sam Nalić, kako govo-
re njegovi poznanici, ne veruje u tu tezu, jer mu budući
premijer Srbije nije otkazao poverenje.

241
 Posle ubedljive pobede DOS-a na republičkim izbori-
ma novi srpski parlament i vlada trebalo je da budu for-
inirani do sredine januara 2001. godine. Očekivalo se da
će tada biti ustoličen i novi ministar srpske policije dr
Gradimir Nalić. Pitao sam ga zato na početku našeg raz-
govora da li ima ličnu želju da kad uđe u kabinet minis-
tra policije sedne u fotelju bivšeg ministra Vlajka Stojilj-
kovića?
- Nisu mi potrebni veliki kabineti i tuđe fotelje. Po-
gotovo ne fotelja Vlajka Stojiljkovića. Ja sam skroman
čovek. Uzeću onu stolicu koju mi država da!
Da li z nate da li je predsednik Koštunica taj predlog
usaglasio sa Zoranom Đinđićem ili ne, jer budući premi-
jer je prvi potvrdio vašu kandidaturu?
- Ne znanr šta su njih dvojica o meni razgovarali. Sa-
mo znam da je moje ime nek'ako procurilo u javnost tako
da sam proglašen ministrom policije kraj trojice živih
koministara. Nije mi bilo prijatno zbog toga, jer ja sam
bio samo kandidat, a koministri su bili na svojim funkci-
jama. Nisam žeieo da im smetam i odlučio sam da bu-
dem što dalje od javnosti. Razgovarao sam sa prijatelji-
ma, konsultovao sam se i potom sam rekao predsedniku
Koštunici da prihvatam kandidaturu za ministra policije
Srbije.
Da li m ožda z nate zašto je dr Vojislav Koštunica baš
Vas izabrao za budućeg ministra srpske policije?
- Mogu samo da nagađam da odgovaram predsedni-
kovom viđenju čoveka na tom mestu. Ja sam legalista,
zalažem se za poštovanje zakonitosti u radu, nisam kon-
fliktan čovek, više sam za kompromis nego za svađu i in-
teresuje me samo rezultat. Mesto ministra policije je po-
litički vrlo značajno za DOS i ima svoju političku težinu,
jer se od MUP-a Srbije očekuje da prvi krene u obračun
sa kriminalom u zemlji i da prvi da očekivane rezultate.
Vi ste dakle za to da ministar policije p o profesiji bude
zakonodavac, a ne policajac?
- Da, jer ministar policije treba da sprovodi volju srp-
skog parlamenta, da brine o zakonitosti u radu i kontroli

242
rada MUP-a Srbije. A potom da se angažuje na poslovi-
ma suzbijanja kriminaliteta. Takav ministar treba da bu-
de okružen policajcima, velikim profesionalcima i struč-
njacima za svoj posao. Danas ih je, međutim, u MUP-u
Srbije teško naći, jer je naša policija dosta kriminalizo-
vana. U njoj ima dosta ljudi koji su došli direktno sa
ratišta sa kriminalnim navikama, ima ljudi koji rade za
mafijaše, ima ljudi koji zloupotrebljavaju uniformu radi
lične koristi. Uopšte, jedna negativna selekcija ljudi koji
su primani u policiju dovela je do njene kriminalizacije.
Da li ćete kao ministar policije priznati postojanje or-
ganizovanog krim inala u Srbiji, što dosadašnje rukovod-
stvo MUP-a nije hteo da učini?
- Ja priznajem da organizovani kriminal postoji, ako
imamo otmice političara ili poslovnih ljudi, u kojima
učestvuju najmanje dve-tri ekipe kidnapera. Ili ako se
kriminalci organizuju za izvršenje klasičnih krivičnih
dela. Ali, naš posao je da ih u tome sprečimo i tu vrstu
kriminala suzbijemo. Priznanje da organizovani krimi-
nal postoji u Srbiji je jedan od načina za razbijanje spre-
ge politike i podzemlja u našoj zemlji. U toj interakciji
između politike i podzemlja, sami političari režima Slo-
bodana Miloševića davali su kriminalcima atribut orga-
nizovanosti. Političari su organizovali kriminalce. Kri-
minalci su u vreme Slobodana Miloševića bili nevidljiva
vojska ievice. Kada odsečemo taj politički vrh Miloševi-
ćevog režima i prekinemu njegovu vezu sa podzemljem
u Jugoslaviji, nestaće organizovani kriminal i srpska ma-
fija.
Kako ćete se boriti sa kriminalnim frakcijam a u sam oj
policiji, koje su pokrivale dilere deviza, cigareta, goriva i
oružja?
- Otpuštanjem iz policije. Neće kod mene da prolaze
priče o ratnim zaslugama, herojstvima na ratištima, jer u
tim ratovima nije bilo čojstva.

243
 ČISTKA OD VRHA

Priča se da Srbija im a ča k 120.000 policajaca, m ada

nam je jedan koministar rekao da ih je tri puta manje.
Šta ćete vi k ao ministar učiniti da broj policajaca u Srbiji
svedete na broj dovoljan da efikasno čuva mir i bezbed-
nost?
- Napraviću strogu selekciju kadrova i otpustiti one
policajce koji su nečasnim radnjama uprljali svoju uni-
formu, one koji se ne uklapaju u nove standarde srpske
policije, one koji nemaju dovoljno škole i obrazovanja.
Istovremeno raspisaću konkurs za prijem najmanje sto-
tinu pravnika i ekonomista u MUP Srbije, kako bih podi-
gao obrazovnu strukturu policije, kako bih mogao da
sprovedem instruktažu novih kadrova, koji će biti spre-
mni da se doškolovavaju i u zemljama Evrope. Čišćenje
policije od prevelikog broja nesposobnih policajaca, me-
đutim, ne sme da se pretvori u proizvodnju socijalnih
slučajeva. Ljude ćemo postupno otpuštati, uvek vodeći
računa da im se nađe novi posao. Mi ne želimo čistku u
policiji među policajcima, ne želimo da nam ljudi ma-
sovno bace šapke i počnu da štrajkuju. Ne želim revolu-
ciju već rekonstrukciju MUP-a Srbije. Uostalo, riba smr-
di od glave, pa ćemo čistku da počnemo odatle.
Šta podrazum eva ta čistka od glave srpske policije?
- Traži se od MUP-a Srbije da otkrije one ljude Slobo-
dana Miloševića koji su nas pljačkali i koji su progonili i
ubijali ljude. Traži se da otkriju i osude ljudi koji su
MUP pretvorili u političku policiju za progon unutra-
šnjih neprijatelje. I da se osude. Nećemo preke sudove,
hoćemo da im se sudi preko Komisije za utvrđivanje is-
tine. Tražimo da nam se jave svedoci sa dokazima ko je
naređivao hapšenja, prebijanja i ubijanja ljudi. Među-
tim, policija ne može sama da utvrdi odgovornost čelnih
ljudi režima Slobodana Miloševića.
Trenutno bitku protiv zloupotreba ljudi bivšeg režima
u policiji vode specijalne grupe inspektora, koje imaju
zvučna im ena „Poskok” i „Nesalomivi”. Šta vi mislite o
taki'im m etodam a borbe za istinu?

244
 - Stvaranjo tih specijalnih grupa „Poskok” i „Nesalo-
mivi” nije dobro, jer ono zahteva i stvaranje specijalnih
sudova, specijalnih sudija i specijalnih tužilaca. Ne mo-
že se pod hitno ili za godinu dana ispitati i utvrditi zlo-
upotreba vlasti i nepoštovanje zakona.
Po Beogradu se priča da su u MUP-u već napisana
rešenja za penzionisanje Radeta Markovića, načelnika
Resora državne bezbednosti i Nikole Curčića, visokog
funkcionera MUP-a Srbije. Kada postanete ministar srp-
ske policije kog čoveka ćete postaviti za šefa tajne polici-
je Srbije?
- I ja sam čuo za ta rešenja o penzionisanju načelni-
ka državne bezbednosti. Za sada ja nemam ime novog
šefa RDB. Insistiraću da to bude čovek iz Službe, jer
smatram da državna bezbednost mora da očuva profe-
sionalni kontinuitet. I neću dozvoliti da neko drugi ume-
sto mene bira načelnika RDB. To će biti moj kandidat!
Na koji način ćete sprečiti da RDB funkcioniše kao
politička policija, odnosno da bude sam o služba za za-
štitu državne bezbednosti?
- Tako što ću svim radnicima RDB MUP Srbije za-
braniti da budu članovi političkih stranaka i što ćemo
promenama zakona o unutrašnjim poslovima i zakona o
državnoj bezbednosti izbaciti sve političke atribute, for-
mulacije o unutrašnjim neprijateljima i politićkom pro-
gonu Ijudi.
Priča se da nam eravate da u policiju vratite Ijude iz
stare policijske garde, proverene profesionalce. Zašto?
- To je tačno. Razgovarao sam sa nekolicinom iskus-
nih policajaca. To su veliki profesionalci i stručnjaci.
Neću vam reći njihova imena. Potrebno nam je njihovo
znanje i iskustvo, na primer, u borbi protiv krijumčare-
nja narkotika i suzbijanja narkomanije. I potreban nam
je njihov profesionalizam i njihovo policijsko poštenje. I
što je najvažnije, potrebno nam je njihovo poznanstvo sa
policajcima u svetu, jer bez saradnje sa kolegama iz Ev-
rope i Amerike, mi ne možemo, na primer, da suzbijemo
ilegalnu trgovinu drogama na balkanskom putu od Pa-

245
kistana preko Kosmeta i Srbije do Nemačke i Ameriko.
Sta ćete gospodine budući ministre učiniti sa tajnim
dosijeim a građana u RDB Srbije?
- Tajni dosijei službe državne bezbednosti su đavol-
ska stvar. Mogu se lako falsifikovati, ali se mogu lako i
kompletno rekonstruisati, jer svaki operativac čuva kod
sebe orginal dosijea koji popunjava. Taj original opera-
tivcu čuva glavu. Prvo ću zaštititi tajne dosijee od uni-
štavanja, a zatim ću čekati odluku zakonodavca o tome
šta da se sa tim dosijeima dalje radi. Ti dosijei su drža-
vna tajna i njihova sudbina je delikatno političko pita-
nje. Treba utvrditi koliko tih dosijea ima i šta je sa dosi-
jeima SDB SSUP-a posle 1993. I upada RDB Srbije u
zgradu federalne policije?
Da li Vam je poznato da kao ministar policije nem ate
pravo da dobijete i pregledate dosijee građana i saradni-
ka već da iz njih možete da dobijete sam o informaciju
koja Vas interesuje?
- Nisam ljubopitljiv čovek i nemam želju da otvaram
tuđe dosijee. Ja samo želim da na zakonit način zaštitim
ta dokumenta od zloupotrebe i manipulacija. A sa druge
strane, želim da ih profesionalno iskoristim za otkriva-
nje istine o mnogim nerasvetljenim krivičnim delima
počinjenim u Srbiji poslednjih godina!
Ko pokušava da kompromituje budućeg ministra srp-
ske policije? Još niste izabrani za ministra policije a već
Vos osporavaju na tipičan srpski način! Kako se branite
od tih pokušaja kompromitovanja?
- Cuo sam da se o meni šire glasine da imam ljubav-
nice, da sam trgovao oružjem, da imam veze sa narko-
manijom. Da mi je otac Hasan, ali se zaboravlja da sam
ja Srbin. I da ima još nekih otežavajućih okolnosti zbog
kojih ne mogu da budem ministar policije. Kada je to
moja ćerka Milica čula, pitala me je: „Tata, koje su to ote-
žavajuće okolnosti?” Rekao sam joj: ,,Ja ne znam ćerko.
Ništa od tebe ne krijem! Ti sve znaš o meni!” Ja sam čist
pred sobom i pred mojom porodicom i prijateljima. I la-
ko ću kada ostvarim prve rezultate na poslu radom opra-

246
ti te priče. Drago mi je da je dr Šešelj postavio pitanje
trgovine oružjem. Svako se češe tamo gde ga svrbi. Ja ću
kao ministar policije da pokronem istragu protiv dr Voji-
siava Šešelja da bismo saznali šta su radikali 1993. godi-
ne u Sandžaku uradili sa 5000 kalašnjikova?

ĐINĐIĆEVA ODLUKA

Ništa nije pomoglo Gradimiru Naliću da ostane prvi

kandidat za novog ministra srpske policije, jer je krajem
januara 2001. godine Zoran Đinđić pustio u promet ime
Dušana Mihajlovića:
- Ukoliko za pet ili šest dana ne budemo našli kandi-
data za minislra policije tu funkciju obavljaće neko od
potpredsednika buduće vlade Srbije u sledeća dva mese-
ca, a predlog je da to bude Duško Mihajlović, predsednik
Nove demokratije - rekao je Zoran Đinđić, predsednik
Demokratske stranke i budući premijer Srbije u razgovo-
ru za frankfurtske ,,Vesti“.
Mihajlović je odbio da komentariše mogućnost da
preuzme vođenje resora policije, navodeći da „nije upo-
znat sa najavom mandatara Zorana Đinđića da će jedan
od potpredsednika Republičke vlade privremeno obav-
ljati dužnost ministra unutrašnjih poslova".
Naime, tvrdilo se da Mihajlović, kao bivši inspektor
SDB u Valjevu, ne želi više da se vraća u policiju i drugo
da kao Valjevac ne želi da ima manju funkciju od Milo-
mira Minića, koji je bio predsednik Vlade Srbije u prela-
znom periodu posle pada Miloševića.
Ipak, Zoran Đinđić ga je ubedio, ćime je potukao Ko-
štuničinog kandidata. Bolji poznavaoci političkih snaga
u Srbiji tvrde da je upravo Dušan Mihajlović bio taj koji
je predložio da Vojislav Koštunica bude predsednički
kandidat opozicije i da je ovaj mandat bio odgovor na
poverenje u DOS.
Dušan Mihajlović je po završetku sastanka kabineta
buduće vlade Srbije rekao da će privremeno obavljati

247
dužnost ministra unutrašnjih poslova sve dok se, kako je
rekao, ne pronađe pogodna ličnost.
- Našli smo se u situaciji da neko to mora da uradi i
dogovorom predsednika Koštunice i premijera Đinđića
predloženo je da to obavljam ja u naredna dva meseca.
Imenovanje na mesto ministra policije i za mene je pred-
stavljalo iznenađenje, jer je priča o meni kao ministru
bila završena u oktobru mesecu. U javnosti su se pomi-
njala mnoga imena, ali nije postignut dogovor između
mandatara Đinđića i predsednika Koštunice. Oni su na-
dležni za odluku o ministru unutrašnjih poslova i oni su
mi predložili da privremeno obavljam i ovu dužnost.
Valjevac, rođen 1948. godine u porodici Rodoljuba i
Stajke Mihajlović, završio je gimnaziju 1967. godine. Po-
tom je diplomirao prava u Beogradu 1974. Kao omladi-
nac se bavio naukom, osnivač je Mladih istraživača, što
ga je uvelo u politiku. Neko vreme je radio u SDB Valje-
va, ali je potom 1980. postao predsednik gradske vlade,
a gradonačelnik 1986. godine. Početkom devedesetih
prelazi u opoziciju i formira stranku Nova demokratija,
koja ga delegira za potpredsednika Vlade Srbije 1991.
godine.
Bio je vlasnik firme ,,Lutra“ sa sedištem u Valjevu.
Voli planinarstvo i privržen je svojoj porodici.
Prvo što je Dušan Mihajlović 2001. godine, kao novi
ministar policije obećao bilo je da MUP Srbije više neće
biti privatan represivni servis neke vladajuće klike. Zato
je lično zamrznuo svoju funkciju predsednika u Novoj
demokratiji:
- Izborni program DOS obaveza je za sve članove no-
ve vlađe. Reforma MUP, kao i reforma cele državne up-
rave je jedan od najvažnijih zadataka DOS-a. Policija
mora da bude transformisana u modernu i efikasnu dr-
žavnu službu i njen rad mora da bude javan. Pripadnici
Ministarstva unutrašnjih poslova će svakom građaninu
biti na usluzi dvadeset četiri sada dnevno i građani će u
ovoj državnoj službi moći da potraže pomoć, podršku ili,
zlu ne trebalo - spas, a ne šikaniranje i ravnodušnost kao
što se do sada dešavalo. I kao Što će MUP vraćati pove-

248
renje građana u svoj rad, tako će i pripadnici MUP mo-
rati da povrate samopoštovanje.
Moj posao je da Minisatarstvo unutrašnjih poslova
transformišem u efikasnu službu koja je u stanju da us-
pešno obavi sve svoje zadatke. MUP neće imati kud i
moraće sve svoje stručne i profesionalne potencijale da
upregne kako bismo dobili odgovore na pitanja koja sve
nas muče. MUP će morati da bude dovoljno profesio-
nalan i da otkrije motive, naručioce i izvršioce ovih zlo-
čina, makar tragovi išli i do najviših funkcionera polici-
je. Za mene su odgovori na ova pitanja prijemni ispit za
nove rukovodioce resora u MUP. Prioriteti će biti refor-
ma policijskog aparata i rasvetljavanje zločina koji su se
događali poslednjih godina. Tu pre svega mislim na ubi-
stvo Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali, nes-
tanak Ivana Stambolića i mnogih drugih koji su oprav-
dano uzbudili našu javnost.
Dolaskom novog ministra srpske policije na dužnost
izvršene su promene i u Resoru javne bezbednosti MUP-
a Srbije, čiji je načelnik postao general-potpukovnik Sre-
ten Lukić. On je zamenio na tom mestu general-pu-
kovnika Vlastimira Đorđevića. Lukić je rođen je 1955.
godine u Višegradu. Policijsku karijeru počeo je u Užicu,
a završio je Vojnu akademiju. Do sada je bio Đorđevićev
pomoćnik i načelnik Uprave za pogranične poslove i
strance i pomoćnik načelnika SUP-a Beograd. Jedno vre-
me proveo je na Kosovu i Metohiji kao načelnik štaba
MUP-a Srbije u Prištini. Na Kosmet je otišao sa mesta
pomoćnika načelnika beogradskog SUP-a, a zbog anga-
žovanja na suzbijanju šiptarskog separatizma 1999. go-
dine unapređen je u čin general-potpukovnika. Karijeru
je gradio na rukovodećim funkcijama u policiji, a poznat
je kao ljubitelj streljaštva. Oženjen je i otac dvoje dece.
Umesto general-potpukovnika Obrada Stevanovića
za novog šefa Posebnih jedinica policije (PJP) postavljen
je pukovnik Goran Radosavljević. Radosavljević se tada
kao komandir Operativno-potražnih grupa nalazio u Bu-
janovcu. Na mestu prvog čoveka beogradske policije već
je viđen pukovnik Boško Buha, trenutno komandant Po-

249
licijske brigade, koji se proslavio u događajima petog ok-
tobra 2000. godine.
Sve to se, međutim, srpskom podzemlju nije dopalo.
Dušan Miliajlović je sa idejama o reorganizaciji policije,
kidanju njenih veza sa mafijom i političarima Miloševi-
ćevog režima uneo nemir među ljude koji su se na ko-
rupciji vlasti i policije obogatili i postali politički moćni.
Prvo je 6. februara 2001. napadnut Čeda Jovanović, kada
mu je spaljen džip, a potom je pokušan atentat na Du-
šana Mihajlovića.
Naime, u noći između 5. i 6. februara, petnaestak mi-
nuta posle jedan sat, usled požara potpuno je uništen
džip „micubiši pajero“, za koji je policija rekla da pripa-
da Cedomiru Jovanoviću, šefu poslaničkog kluba DOS-a
u republičkoj skupštini.
Sve se to odigralo u samom centru Beograda, u Aval-
skoj ulici, u blizini hrama Svetog Save. Vatrom zahva-
ćen džip eksplodirao je i oštetio još tri vozila, ali povre-
đenih u ovom incidentu nije bilo. Policija je izdala šturo
saopštenje u kome je obavestila javnost o celom doga-
đaju, ali i ne o uzroku požara. Prve informacije navodile
su na to da je „sticajem okolnosti“ došlo do kratkog spoja
na instalacijama, što je izaz-
valo vatru. Neki mediji po-
javili su se sa teorijom o po-
stavljenoj termičkoj bombi,
što su mnogi eksperti, na os-
novu pronađenih dokaza na
licu mesta, odmah opovrgli
kao nemoguće.
Do sada čak nije utvr-
đeno kome je ovaj džip pri-
padao, a kamoli koja je ,,slu-
čajnost" bila uzročnik pož-
ara u kome je uništeno vozi-
lo visokog funkcionera De-
mokratske stranke.
Čedomir Jovanović Već tada su mnogi poli-

250
cijski analitičari upozoravali novi politički vrh da je u
toku borba dve struje u policiji oko prevlasti i da će se
mnogi, trenutno eksponirani političari, naći na njihovoj
meti. Ocenjeno je da su dotadašnji incidenti i „slučaj-
nosti“ bili samo upozorenje onima koji sada odlučuju u
ovoj zemlji. Deset dana kasnije napad se ponovio, ali na
ministra policije.
Na mestu koje Beograđani ironično zovu „Kod mr-
tvog Turčina", gde je pre dve decenije ubijen ambasador
Turske, u srcu Beograda, 15. februara 2001. godine su se,
na crveno, ispred i iza automobila ministra policije Sr-
bije Dušana Mihajlovića, isprečila dva vozila.
Paralelno s ,,audijem“, pored trotoara, bio je zaustav-
ljen ,,BMW“ BG 432-458, u kome su se nalazili Saša Mi-
lić (1980) i Marko Marković (1981) iz Beograda. Iznena-
da, vozilu u kome je bio ministar put je preprečio ,,mer-
cedes 600“ BG 14-61 u kome su bili Milojica Đurišić iz
Mojkovca, Vladimir Maćešić iz Zemuna i Aleksandar
Veljović iz Kraljeva.
- Cim se „mercedes" zaustavio, trojka je izašla iz au-
tomobila i uputila se k Milićevom vozilu. Kad su pripad-
nici MUP-a koji su bili u mojoj pratnji, u „mercedesu"
iza „audija, primetili da Đurišić nosi pištolj, izašli su iz
svog vozila da reaguju. Pratilac koji je bio sa mnom u
kolima naredio je vozaču da vozi. Vozač je dao gas i ma-
nevrom prošao blokadu i crveno svetlo - rekao je Dušan
Mihajlović beogradskim i svetskim novinarima. - Đuri-
šić je, ne znajući ko izlazi iz vozila koje je bilo u mojoj
pratnji, otvorio vatru na policajce, na šta su oni uzvratili.
Na svu sreću, u ovom incidentu nije bilo povređenih.
Posle pucnjave, Đurišić je sa svojim drugarima pobegao,
a u bekstvo su se dali i Milić i Marković. Ova petorka je,
zahvaljujući prisebnosti policajaca, uhapšena iste noći.
Posle pucnjave sam se vratio na mesto obračuna i video
izrešetan ,,mercedes“ moje pratnje, ali, na sreću, nije bilo
povređenih - naglasio je Mihajlović, uz opasku da će
njegovi „pratioci morati više da vežbaju gađanje".
Na konferenciji za novinare u MUP-u Srbije ministar

251
policije je izjavio da „incident svedoči o čvrstoj sprezi
pojedinih pripadnika MUP-a sa organizovanim krimina-
lom, jer su neki od privedenih bivši radnici MUP-a“.
Pomenuo je slučaj Čede Jovanovića.
Mihajlović je dodao da su u te događaje „u mnogome
uključeni i radnici MUP-a i da je jedan od aktera pri-
pravnik koji je bio u telesnoj gardi šefa kasina“. Đurišić
je vlasnik kockarnice u hotelu „Ekscelzior", a inače je od
ranije poznat policiji kao čovek s vezama u podzemlju.
Za pištolj kojim je pucao nije imao dozvolu. Aleksandar
Veljović je policajac-pripravnik u OUP-u Rakovica i živi
u samačkom hotelu na Bežanijskoj kosi, dok je Vladimir
Maćešić radio kao kriminalistički inspektor i zvanično je
otpušten jer nije položio ispit.
Nezvanično, kako je rekao Mihajlović, otpušten je iz
policije jer je radio kao obezbeđenje ljudima iz podzem-
lja. Za razliku od njih, Milić i Marković nisu odranije po-
znati policiji, osim što je Milićev otac kao vlasnik firme
za elektronske uređaje povremeno radio i za MUP.
Vuk Obradović, potpredsednik Vlade Srbije je, među-
tim, izjavio:
- U pitanju je teroristiČki akt i reakcija mafije na od-
lučnu nameru da se s njom, kao i sa organizovanim kri-
minalom, izborimo. Ne treba se bojati mafije.
Zoran Zivković, savezni ministar policije je, takođe,
rekao:
- Očigledno je da se snage bivšeg režima boje da će-
mo uvesti red i raskrinkati spoj bivše vlasti i kriminala-
ca. Oni koji su zaduženi za našu bezbednost, a to su Prva
i Šesta uprava u saveznom MUP-u, smatraju da smo bez-
bedni.
Za saveznog ministra telekomunikacija Borisa Tadića
to je bio pokušaj ubistva Dušana Mihajlovića, koji pred-
stavlja nastavak napada na nove predstavnike vlasti za-
dužene za borbu protiv kriminala.
Plan atentata na srpskog ministra policije je propao
zbog prisebnosti Mihajlovićevih telohranitelja i vozača.

252
 Bio je to dokaz istinitosti i ozbiijnosti pretnji, koje je
Dušan Mihajlović dobijao, kako je rekao, „zbog odnosa
prema bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću".
- Što se tiče pretnji i ucena, mogu da ponovim da je
to uzaludan posao podzemlja i da ću svoje znanje, snage
i sposobnosti iskoristiti za borbu protiv zla i kriminala u
ovoj zemlji u ime slobode, pravde i demokratije - obećao
je ministar Dušan Mihajlović.
Sve pretnje su bile anonimne, ali su u njima čelnici
DOS-a osuđeni na smrt. U potpisu pretnji koje je dobijao
ministar policije Dušan Mihajlović a i lideri DOS pisalo
je „Srpske patriote".

253
 N O V I N A Č E L N IK - N O V A S L U Ž B A

Promene u Jugoslaviji krajem 2000. godine postale su

svetska senzacija. Cak je češki dnevnik ,,Pravo“ našao za
shodno da 27. januara 2001. godine, u tekstu pod naslo-
vom „Počelo čišćenje srpske službe bezbednosti", povo-
dom izbora nove srpske vlade, naglasi da je „poslednja
Miloševićeva tvrđava konačno osvojena". Samo neko-
liko sati pre nego što je Srbija dobila „novog šefa tajne
službe Gorana Petrovića“, sa funkcije rukovodioca
srpske državne bezbednosti odstupio je Rade Marković,
kako Česi napisaše, „desna ruka bivšeg predsednika Slo-
bodana Miloševića".
Rade Marković, doskorašnji načelnik RDB Srbije, ise-
lio se iz svoje kancelarije i šest meseci će, kako predvi-
đaju propisi, biti na raspolaganju. U tom periodu prima-
će platu. Dane posle odlaska sa funkcije provodio je
uglavnom u svojoj kući.
Po Beogradu se pričalo u januaru 2001. godine da su
u MUP-u već napisana rešenja za penzionisanje Radeta
Markovića, načelnika Resora državne bezbednosti i Ni-
kole Ćurčića, njegovog zamenika. I dok je Ćurčić pristao
na penziju, Rade Marković nema ni sa benificiranim sta-
žom u policiji godine za penziju. Ima pravo da radi još
dve godine. I, kako se priča, Marković insistira na svom
pravu na rad. Tako se može dogoditi da ostane u polici-
ji i da bude premešten na neko nevažno radno mesto.
Prema informacijama koje dolaze iz DOS-a na mesto
šefa srpske tajne policije kandidovana su dvojica ljudi iz
državne bezbednosti. Prvi je spominjan Milovan Popara,
visoki oficir DB Novog Sada aktivan i danas. A drugi je
jedan bivši načelnik DB, koji je dobio ponudu da nasle-
di Radeta Markovića.

254
 Ukoliko se dogodi da se DOS ne složi oko ove dvojice
tajnih policiajaca, priča se da Zoran Đinđić ima svog
kandidata, civila i poslanika Demokratske stranke u sa-
veznom parlamentu, koji bi bio novi šef Resora državne
bezbednosti.
Sve svetske agencije objavile su vest da je Srbija dobi-
la novog šefa tajne policije. Izbor je pao na gotovo pot-
puno anonimnog čoveka. Goran Petrović je postavljen
na mesto šefa Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije
u četvrtak, 25. januara 2001. godine, po formiranju nove
republičke vlade. Sve agencije su se utrkivale da o nje-
mu saznaju što više.
Goran Petrović, novi i 16. načelnik Resora državne
bezbednosti MUP-a Srbije je prvi Beograđanin na čelu
srpske tajne policije i njen najmlađi šef. Za Marko-
vićevog naslednika^ kolege su pisale da je inteligentan,
dosledan i pošten. Cak da je knjiški tip sa naočarima. Pe-
trović je dete prosvetnih radnika. Njegov otac Raka bio
je i rukovodilac sektora u okviru Resora državne bezbed-
nosti Srbije. Sin Goran je izabran među 10 kandidata,
zato što za njega nije urgirala nijedna stranka iz DOS-a.
Vest da je imenovan za načelnika RDB zatekla ga je na
radnom mestu pravnog savetnika u jednoj privatnoj beo-
gradskoj firmi.
Rođen je 20. januara 1961. i već je radio u Službi dr-
žavne bezbednosti 15 godina. Prošao je put od pripravni-
ka do operativca tajne policije, iz koje je izbačen 1999.
godine, u vreme NATO napada na Jugoslaviju. Tada je
bio rukovodioc Sektora za suprotstavljanje stranim oba-
veštajnim službama. Bio je kontraobaveštajac za CIA i
rad ostalih američkih obaveštajnih sluzbi.
Bio je veliki radnik, reorganizovao je svoj sektor. Pe-
trovićev uspon u RDB zaustavljen je dolaskom Radeta
Markovića na njeno čelo, jer Petrovič nije želeo nijednu
partijsku knjižicu, pa ni onu iz JUL-a. Otišao je iz RDB
Srbije u činu majora. Najuren je zbog toga što je ostao u
kontaktu sa svojim bivšim šefom Zoranom Mijatovićem
i snadbevao ga informacijama. Goran Petrović i Zoran
Mijatović su dugo važili za bliske saradnike.

255
 Za njega kažu da više lići na pogrbljenog profesora i
da zato ima nadimak Grba. Za samo tri i po godine za-
vršio je Pravni fakultet u Beogradu sa veoma visokim
ocenama. Oženjen je Slađanom, poreklom iz Gnjilana i
imaju dve ćerke - od 8 i 12 godina. Vodi ih u pozorište,
iako je pasionirani ljubitelj dobrih filmova. Redovan je
gost Zvezdara teatra. Novi šef RDB je, inače, ođličan po-
znavalac književnosti, a omiljeni pisci su mu David Al-
bahari i Dobrica Cosić.
Kao analitičar i kontraobaveštajac sarađivao je sa Zo-
ranom Mijatovićem, dok je ovaj bio načelnik Centra SDB
u Beogradu, pa ga je uzeo za svog zamenika. Mijatović
(55), koji je bio načelnik Petroviću, isteran je iz službe
1998. godine, posle odlaska Jovice Stanišića. Pukovnik
Mijatović važi za korektnog čoveka, koji poznaje posao.
Mijatović je do smene Jovice Stanišića, 1998. godine,
bio načelnik njenog beogradskog centra, dok su Gajić i
Popivoda bili šefovi Državne bezbednosti za Kosovo,
odnosno Vojvodinu. David Gajić je napustio službu pre
nekoliko godina, a svojevremeno je bio pomoćnik na-
čelnika RDB-a Jovice Stanišića za Kosovo.
Petrović, Mijatović i Gajić pripadaju povećoj grupi
operativaca koji su napustili službu u vreme kada je
kontrolu nad njom počeo da preuzima JUL. Zbog činje-
nice da je na tom talasu s čela službe pomeren i Jovica
Stanišić, većina ovog kadra u internim krugovima važi
za Jovičine ljude. Prema brojnim spekulacijama koje su
prethodile najnovijem kadrovskom rešenju, upravo se
Jovica Stanišić najčešće pominjao kao čovek koji je čel-
nicima DOS-a trebalo da sastavi listu kandidata. Ne-
zvanično, kao jedan od najozbiljnijih kandidata za šefa
RDB-a dosta dugo se kotirao donedavni koministar poli-
cije Stevan Nikčević uprkos činjenici što je u prelaznu
vladu ušao uz podršku SPO-a.
Praški dnevni list ,,Pravo“ smatrao je da Petrovića sa-
da čeka nimalo lak zadatak da preuzme tajnu policiju, da
odseče njene veze sa liderima bivšeg režima i da objasni
čitav niz skandala iz prošlosti, kao što je, na primer, nes-
tanak bivšeg šefa srpskih komunista Ivana Stambolića.

256
Zliog toga je Petrović sastavio novu ekipu načelnika. Šef
Centra RDB Beograda je postao Branko Jovanović, dok je
za njegovog zamenika imenovan Zeljko Rašeta. Izvesno
vreme je rukovodio jednim odeljenjem RDB u Zemunu.
Jovanović je na čelu beogradske tajne policije zame-
nio Milana Radonjića koji se na tom položaju nalazio od
jeseni 1998. godine. Jovanović i Rašeta su dugogodišnji
radnici RDB i bili su angažovani na kontraobaveštajnim
poslovima. Početkom devedesetih godina boravili su i
na Kosovu.
Prvi potez novog načelnika bio je da se reši starih
kompromitovanih kadrova. Taj proces je započeo tokom
marta 2000. godine smenom svih zamenika i pomoćnika
od bivšeg načelnika Radeta Markovića do opštinskih
centara, smenom svih načelnika u RDB i centrima RDB
u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Vranju, Sme-
derevu. Bio je to faktički proces rekonstruisanja nove
tajne službe.
Samo četiri dana posle postavljenja za šefa srpske taj-
ne policije Goran Petrović se našao u nezavidnoj situaci-
ji usred Beograda. Njegov vozač Dušan Jakšić, star 31
godinu, ranjen je iz vatrenog oružja uveče oko 19 sati na
uglu Krunske tj. bivše Ulice Proleterskih brigada i Ivana
Milutinovića na Vračaru, dok je sedeo u kolima marke
,,BMW" BG 370-760. Na Jakšića je iz malokalibarskog
oružja pucao za sada nepoznati muškarac koji je iz dru-
gog vozila, takođe marke ,,BMW“, prišao Jakšićevim ko-
lima, otvorio svoja vrata od kola i ispalio nekoliko hita-
ca u Jakšića i ranio ga u obe ruke.
Povređeni Jakšić transportovan je u Urgentni centar.
Bio je samo 44 sati na novoj dužnosti kod načelnika RDB
Srbije. Posle operacije, Dragan Jakšić je prebačen na Or-
topedsko odeljenje Urgentnog centra. On je jedini paci-
jent u sobi. Ispred zatvorenih vrata dežurali su pripad-
nici MUP-a.
Vozač novog načelnika RDB Srbije je ranjen u mo-
mentu kada je njegov šef Goran Petrović bio na razgo-
vorima sa Zoranom Đinđićem, premijerom Srbije i Duša-
nom Mihajlovićem, potpredsednikom Vlade Srbije i mi-

257
nistrom unutrašnjih poslova, u sedištu Demokratske
stranke u Ulici proleterskih brigada. Do pucnjave i ra-
njavanja je, kako nezvanično saznajemo, došlo samo ne-
koliko minuta pošto je Goran Petrović ušao u zgradu na
ranije zakazan razgovor sa premijerom i ministrom unu-
trašnjih poslova, koji je trebalo da bude održan u pros-
torijama Demokratske stranke u Krunskoj broj 69. Tema
razgovora je bila bezbednost u Republici.
Beogradska policija je odmah organizovala opsežnu
potragu za napadačem ali bez vidljivog uspeha. Bivši in-
spektor tajne policije Boža Spasić je tvrdio de je reč o
atentatu na Gorana Petrovića, šefa srpske tajne policije.
Mladen Lojović, vlasnik detektivske agencije izjavio je
da je u policijskim krugovima saznao da iza napada i ra-
njavanja vozača načelnika RDB stoji najobičniji pokuŠaj
krađe kola. On nije isključio mogućnost i da je ovu pro-
vokaciju izazvala bivša vlast i da su u to umešane sada-
šnje perjanice SPS, možda i neke druge bivše vladajuće
stranke.
- Pucanje u ruke vozača u jeziku oružja i mafije znači
,,ne diraj", „ostavi na miru“. Da su vozaču SDB-a pucali
u noge, poruka bi značila „beži odavde", „sklanjaj se“ -
procenio je profesor dr Dobrivoje Radovanović, direktor
Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja u Beo-
gradu. - Iza njega verovatno stoje „određene grupe bliske
podzemlju i lojalne starom rukovodstvu SDB-a i dosko-
rašnjem načclniku Radomiru Markoviću". Posao je ,,od-
radio“ neko od krugova bliskih podzemlju ili neko od
operativaca koji ima legitimaciju SDB-a. Takvih je ogro-
man broj, među kojima ima dosta ljudi iz službe, ali i iz
redova kriminalaca koji su radili za SDB. Izabran je me-
tod upozorenja, a ne ubistva, jer je zaplašivanje korisni-
ji metod. Ako im pođe za rukom da zaplaše, onda su mir-
niji. Ubistvom ne bi postigli ništa jer bi se digla velika
prašina i jer bi na mesto načelnika došao neki drugi koji
bi poveo još strožu borbu protiv kriminala.
Premijer Zoran Đinđić je ocenio da je moguće da je
napad na vozača šefa RDB organizovan da bi se usporilo
dovođenje reda u MUP-u.

258
 - Ako imate načelnika
SDB koji nema rutinsku za-
štitu svoje Službe, nego tre-
ba posebno da traži tu za-
štitu, onda je pitanje šta ta
Služba uopšte radi. Ako ne
štiti svog načelnika, kako
onda da štiti neke druge li-
čnosti koje mogu da budu
ugrožene? - rekao je Zoran
Đinđić.
Goran Petrović je novi-
narima javno predstavljen
na konferenciji tako što nje-
govo ime i funkcija nisu pomenuti. Sedeo je pored min-
istra Dušana Mihajlovića 9. marta 2001. godine, a da ga
niko od novinara nije poznao, niti bilo šta pitao. Kao iz-
veštač sa te konferencije nisam hteo da ga otkrivam, jer
njegovu izjavu nisam mogao da koristim. Dnevni mediji
bi tu izjavu potrošili, a ja ne bih imao od nje koristi. Ta-
ko je Goran Petrović nastavio u anonimnosti da se bavi
svojim poslom.
Jedan od važnih poslova prve nedelje aprila 2001. go-
dine bilo je, na primer, otkrivanje svih članova paravoj-
ske SPS koja je u rezidenciji na Dedinju čuvala i spre-
čavala hapšenje Slobodana Miloševića.
Uporedo sa bitkom za bezbednost zemlje novi načel-
nik srpske tajne policije Goran Petrović ima i novi zada-
tak da reorganizuje RDB. Po rečima ministra policije Du-
šana Mihajlovića reorganizacija tog ministarstva izvršiće
se najkasnije do leta 2001. godine.
- Služba državne bezbednosti će se izdvojiti iz MUP-
a u samostalnu organizaciju ili nacionalnu agenciju, ko-
ja bi bila pod kontrolom predsednika, premijera i parla-
menta Srbije. Takođe, reorganizacija podrazumeva de-
centralizaciju MUP-a i stvaranje uprave za borbu protiv
organizovanog kriminala, koja bi sarađivala sa sličnim
organizacijama u Evropi. Glavni zadaci MUP-a će biti ot-
krivanje počinilaca i organizatora svih ubistava, počev

259
od ubistva zamenika ministra policije Radomira Stojčića
Badže, i dodao da će se policija posebno baviti rasvetlja-
vanjem pljačke budžeta - rekao je Dušan Mihajlović na
sednici Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Sr-
bije.

260
 Z A G O N E T N O H A P Š E N JE V O Ž D A

Jeclno je sigurno: Slobodan Milošević, najomiljeniji

Srbin poslednje decenije 20. veka, uhapšen je u noći 31.
marta na 1. april 2001. gođine, onog dana kada je to re-
kao zvanični Vašington. Lideri nove vlasti DOS pokuša-
vali su to da demantuju, da ne bi ispalo da su sluge Za-
pada, ali im to nije uspevalo. Pripreme za Miloševićevo
hvatanje i zatvaranje počele su, međutim, dve nedelje
ranije, 16. marta 2001. godine.
U DOS-u je, međutim, prevagnula struja koja je sma-
trala da Miloševića treba uhapsiti tek kada se prikupe
čvrsti dokazi o iznošenju državnih para iz zemlje i naru-
čivanju političkih ubistava. A krunski svedok protiv
svog predsednika je mogao da bude Uroš Šuvaković, jer
je 6. oktobra 2000. godine iz Savezne uprave carine u
dve plasticne kese izneo 2 miliona maraka i odneo ih li-
čno Slobodanu Miloševiću.
Dr Vojislav Koštunica, pređsednik SRJ se u DOS-u
suprotstavljao ovakvoj revolucionarnoj pravdi, jer je že-
leo da sve bude po zakonu. Koštunica je bio u pravu, jer
MUP i Ministarstvo pravde nisu imali dokaza za ozbilj-
nu optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Saslušani
svedoci Mihalj Kertes i Rade Marković nisu teretili Milo-
ševića. Time je kupovano vreme, u kome su socijalisti
sklanjali i uništavali sva dokumenta koja bi mogla da
kompromituju Slobodana Miloševića.
Bez pravih dokaza DOS je odustao od Miloševićevog
hapšenja 16. marta 2001. godine. Sve ostalo što se posle
toga dogodilo bila je improvizacija.
U međuvremenu, Jugoslavijom i svetom su počele da
kruže glasine da je Slobodan Milošević toliko jak da je i
dalje nedodirljiv, a DOS nemoćan da ga savlada, iako su

261
svi znali da je kriv. Toga je najsvesniji bio srpski premi-
jer Zoran Đinđić, koji je želeo da ostane na vlasti. A to je
mogao samo ako totalno porazi Miloševića i slomi komu-
nistički lobi. Da bi krenuo u akciju Đinđić je morao da
dobije dozvolu SAD. U Vašingtonu je krajem marta, tač-
nije 29. marta 2001. godine uspeo da ubedi Kongres SAD
da SRJ da finansijsku pomoć, a da će za uzvrat da dobi-
je obećanje, da će Milošević biti uhapšen. To je Zoran
Đinđić najavio izjavom da Slobođan Milošević neće biti
predat Tribunalu u Hagu.
Krivična prijava protiv Slobodana Miloševića podne-
ta je 30. marta 2001. okružnom tužiocu zbog sumnje da
je zloupotrebio položaj i zbog udruživanja radi sticanja
imovinske koristi i očuvanja vlasti. Pored njega, krivična
prijava za ista dola tereti i Mihalja Kertesa, Nikolu Šai-
novića, Radomira Markovića i Jovana Zebića.
Tada je Zivorad Igić priznao: „Policija je pokušavala
da uruči Miloševiću krivične prijave za nedozvoljenu.
gradnju".
Pokušavano je da se razgovorima izdejstvuje da se
Slobodan Milošević sam preda istražnom sudiji i da se
ne opire hapšenju, kako bi se izbeglo eventualno nasilje
i žrtve.

Milošević sa svojim čuvarima

262
 još početkom m a r t a 2 0 0 i . godme
novinari su čekali hapšenje na Dedinju
Drama oko hapšenja Slobodana Miloševića, bivšeg
predsednika SRJ, počela je u stvari u petak 30. marta
2001. godine u podnevnim satima kada je do ušiju ured-
nika medija „procurelo da će on biti uhašen ili ubijen".
Novinari i fotoreporteri, domaći i strani, koji su, inače,
nedeljama čekali ovaj čin, su odmah zauzeli svoja mesta
na svim ulazima i prolazima oko mesta prebivališta u
Užičkoj ulici broj 11 na Topčiderskom brdu. U to vreme
u centru Beograda trajala je sednica Narodne skupštine
Srbije, koji je Novi RTS direktno prenosio.
Ulje na vatru i uzbunu među socijalistima i u javnos-
ti dolila je izjava Branislava Ivkovića izrečena za skup-
štinskom govornicom. Nešto pre 19 časova Ivković je
obelodanio da se sprema hapšenje Slobodana Miloševi-
ća, jer su ,,u Užičkoj viđene limuzine s ljudima u crnom
i Hitna pomoć“. Socijalisti su tog trenutka napustili
skupštinsko zdanje i krenuli na lice mesta. Na Topčide-
ru su se ubrzo našli Branislav Ivković, Ivica Dačić, Gori-
ca Gajević, Živadin Jovanović, Bata Živojinović, Živorad
Igić i Oskar Kovač.

263
 Radoznali skupštinski novinari upitali su u tom tre-
nutku ministra pravde Vladana Batića o čemu se radi.
Ministar je lakonski odgovorio:
„Nemam pojma o kakvom hapšenju pričate, reč je sa-
mo o redovnoj smeni straže. Nema govora o hapšenju".
Ispostavilo se da je Vladan Batić bio u pravu.
Po rečima Slađana Stošića, pripadnika Jedinice za
specijalne operacije RDB Srbije, pripadnici JSO nisu
imali nalog da uhapse Slobodana Miloševića, kome je
prethodno već bio uručen poziv za sud. Njihov je zada-
tak bio da zamene obezbeđenje kako bi sve proteklo u re-
du prilikom sprovođenja bivšeg predsednika. Po ranijem
dogovoru, kapija je trebalo da bude otvorena. Specijalci
JSO nisu očekivali sukob, mada je bilo dato naređenje da
u slučaju da se neko od članova obezbeđenja suprotstavi
oružjem, specijalci odgovore nišaneći u nogc. Nisu bilc
onesposobljene ni kamere za nadzor, tako da su iznutra
inrali potpun pregled situacije. Ncsporazum je nastao
onog trenutka kada osmorica policajaca, koji su obezbe-
đivali Miloševića nisu hteli da budu zamenjeni.
U krugu rezidencije su ostali radnici rasformirane
Uprave za obezbeđenje ličnosti MUP-a Srbije, koji su
prešli u privatno obezbeđenje Miloševića: Dušan Rako-
čevit?, Dragan Filipović, Jovica Bojinović, Saša Rudić,
Goran Mitrović, Goran Pajić, Vladimir Knezić i Srđan
Stamenković. Prema priznanju jednog od njih, Milošević
ih je mesečno plaćao i po 800 nemačkih maraka.
Nagađalo se da u rezidenciji otpadnici MUP-a sa
oružjem prete likvidacijama. Nama u redakciji „Nedelj-
nog telegrafa" je stigla anonimna prijava da će socijalisti
i miloševićevci minirati zagradu MUP-a u Beogradu i di-
ći je u vazduh. Nije se znalo ko sve brani Miloševića od
policije. Iskoristio sam priliku da Dušana Mihajlovića to
i pitam:
Rekli ste da je jedan radnik MUP-a ostao uz Slobo-
dana Miloševića, a da su ostali napustili rezidenciju biv-
šeg predsednika SR). Recite nam ko je taj radnik MUP-a i
zašto je ostao uz Mdoševića?

264
 Milošević i njegova „Narodna straža”
- Ne rnogu da vam kažem njegovo ime, jer je on rad-
nik MUP-a i jer i njegov sin radi kod nas u policiji. Da-
kle, lo je otac, koji nije hteo da se vrati u MUP već jc iz
nekih njegovih razloga ostao uz gospodina Miloševića da
ga ćuva!
A šta je sa generalom Sentom Milenkovićem?
- Posle deset godina vernosti Slobodanu Miloševiću,
načelnik doskorašnje Uprave za obezbeđenje ličnosti,
general policije Senta Milenković je napustio predsedni-
ka SPS-a - potvrdio mi je ministar srpske policije.
Naime, poslednjih meseci u Beogradu se neprestano
pričalo o tome da bivšeg predsednika Jugoslavije Slobo-
dana Miloševića i članove njegove porodice u rezidenci-
ji u Užičkoj broj 11 čuva general Senta Milenković. Ljudi
koji poznaju ovog načelnika doskorašnje Uprave za obe-
zbeđenje govorili su da će general Senta da ostane do po-
slednjeg trenutka uz Slobodana Miloševića.
Kako nam je ispričao policajac Dragoje Novaković po-
stoje, po njemu, dva razloga zbog čega je general Senta
Milenković napustio Slobodana Miloševića i njegovu
porodicu: .

265
 - Prvi razlog je Sentina svađa sa Marijom Milošević,
koja ga ja napala i kritikovala što je smenio njenog voza-
ča, posle saobraćajke koju je napravio. Drugi razlog je
generalova netrpeljivost prema dr Miri Marković. Nai-
me, general Milenković obožava Slobodana Miloševića i
voli sa njim da sarađuje, ali ne voli kada dr Marković
nad svojim suprugom vrši presiju i menja dogovore koje
je ovaj postigao sa svojim generalom. Takva praksa pri-
morala je, na primer, Sentinog zamenika Branka Mana-
sijevića da napusti obezbeđenje Slobodana Miloševića.
Kad je Manasijević otišao od generala Milenkovića, ovaj
je shvatio da sam, bez pomoći svog zamenika, ne može
dobro da izvršava poslove obezbeđenja.

LAŽNO PRIVOĐENJE

Odmetnuti policajci stali su otvoreno na stranu Slo-

bodana Miloševića i njegove privatne garde koju je pred-
vodio samozvani vojvoda Siniša Vučinić. Tada je polici-
ja koja je došla na smenu pozvala pomoć i pred reziden-
ciju je stiglo sedam džipova sa specijalcima MUP-a.
Ispred ulaza iz Užičke ulice nalazila su se dva policij-
ska vozila i jedna ,,marica“, kao i automobili hitne pomo-
ći iz Klinike ,,Anlave“.
Broj članova Miloševićeve straže u jednom trenutku
se popeo na 500, koliko ih je bilo oko 22 časa. Tada se
pronela vest da je hapšenje Miloševića u toku. BK tele-
vizija je to potvrđivala svojim proverenim informacija-
ma i nagovestila da će Slobodan Milošević biti prebačen
u Palatu pravde u ulici Slobodana Penezića Krcuna kod
beogradske železničke stanice.
Veliki broj reportera, obavešten preko mobilnih tele-
fona, sjurio se, ko k'olima, ko pešice, sa Topčidera na
Mostar i pred Palatu pravde, da snimi i zabeleži istorij-
sko hapšenje srpskog vožda. Crni policijski džipovi, koji
su napravili krug oko rezidencije ,,Mir“, kako se zvani-
čno zove vila namenjena jugoslovenskom predsedniku,
spustili su se prema Savi. U garažu Palate pravde ulazili

266
su jedan po jedan. Neko je novinarima i fotoreporterima
dojavio da je Milošević u troćem džipu. Kada su se meta-
Ina klizeća vrata garaže zatvorila i upalila svetla u Palati
pravde, a vozači džipova izašli pred okupljeni narod sa
rukama podignutim u vis, nastalo je oduševljenje i među
rcporterima, a i među mnogim građanima SRJ.
Slobodan Milošević, bivši predsednik SRJ uhapšen jc
i sproveden kod dežurnog istražnog sudije, bila je prva
svetska vest, koju je Radio B92 plasirao u 2,50 sati, u su-
botu 31. marta 2001. ujutro.
Odmah po objavljivanju ove vesti u elektronskim me-
dijima, počelo je opštenarodno slavlje u svim delovima
Beograda, a mogli su se čuti pucnji iz pištolja, lupa u šer-
pe i zviždaljke.
Dr Zarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije je prvi
od političara potvrdio agenciji Fonet da je uhapšen Slo-
bodan Milošević: „Nemam detalje, znao sam da će se to
dogoditi. Oni su to očiglodno izveli uz ogromnu pažnju
javnosti, ali možda i nije moglo drukčije."
Ta vest, primljena kao zvanično saopštonjc nove srp-
ske vlasti, odmah je preneta u Ameriku.
Predsednik SAD je tada izjavio:
- Mi smo uvek govorili da Milošević treba da bude
priveden pravdi. Upravo sam o toj stvari razgovarao sa
državnim sekretarom. Veoma pažljivo pratimo razvoj si-
tuacije. Sarađivaćemo na sve načine na koje to bude od
nas zatraženo! - rekao je Džordž Buš, komentarišući Mi-
loševićevo hapšenjc.
Srpski premijer Zoran Đinđić je bio uzdržaniji. Tra-
žio je od novinara da sačekaju zvanično saopštenje srp-
ske Vlade. Izjavio je za Fonet da ,,ne zna ništa“ o hap-
šenju Slobodana Miloševića, jer upravo kod kuće, sa
sinom Lukom gleda film „Gladijator11.
Slavlje naroda zbog hapšenja vožda Slobodana Milo-
ševića, međutim, brzo je pomućeno njegovim ličnim po-
javljivanjem na kapiji svoje kuće oko jedan sat iza pono-
ći, gde je mahanjem ruke pozdravio prisutne.

267
 Bio je to direklan odgovor SPS-a i JUL-a na pokušaj
MUP-a Srbije da izvođenjein parade sa iažnim hapše-
njem i odvođenjem Miloševića u Palatu pravde, spreči
eventualno masovnije okupljanje simpatizera levice i
srpskog vožda, a time i nroguće nerede, pa i građanski
rat u Srbiji. Policijska prevara je uspela, broj obožavala-
ca Slobodana Miloševića na Topčideru je iza ponoći
opao. I pored toga što se Milošević pojavio pred ljuđima,
mnogi su bili ubeđeni da je već u pritvoru.
Sve to je nateralo Branislava Ivkovića da javno reagu-
je u subotu, u 0:27 sati:
- Apsolutna je laž ono što javljaju nove nezavisne,
slobodne i ostale državne, dosovske, režimske televizije
RT Srbije, Braće Karić, Studio B i ostali!
Glavne informacije novinarima, sa lica mesta, iz Mi-
loševićevog salona, davao je Zivorad Igić, koji je potvr-
dio da Milošević nije uhapšen i dođao da se nalazi u nje-
govom društvu.
Beogradska televizija BK javila je da se pripadnici po-
licije Srbije nalaze u Miloševićevoj kući i da ,,sa njim
pregovaraju da se bez otpora preda na osnovu naloga za
hapšenje".
U 1,25 sati posle ponoći, dakle već 31. marta 2001.
godine, novinari radija B92 uspeli su preko Branislava
Ivkovića da dobiju izjavu Slobodana Miloševića:
„Upravo pijem kafu sa mojim drugovima ovde i vrlo
sam dobro, a gledam na sve ovo kao i svi građani Srbije!
Ispred kuće su se okupili mnogobrojni građani, ne samo
pristalice SPS, nego rnnogi kojima je na srcu naš narod i
nacionalno dostojanstvo i mi smo, mogu da kažem, svi
zajedno ponosni kad vidimo takvo raspoloženje!"
Na pitanje da li je uplašen, Milošević je odgovorio:
„Naravno da nisam! Ja očekujem da se ova priča za-
vrši na pravedan način, a to znači u korist našeg naroda“
- rekao je Milošević i naglo spustio slušalicu novinarki
Radija B92.

268
 PUCNJAVA U UŽIČKOJ

Oko 2 časa posle ponoći, u subotu 31. marta 2001. go-

dine, do rezidencije Slobodana Miloševića u Užičkoj 11,
došlo je još 60 policajaca u pancirima i sa šlemovima,
koji su načinili kordon i odvojila građane od glavne ka-
pije. Istovremeno na donjoj kapiji u Konavljanskoj ulici
policija je omogućila pristup blindiranim vozilima
MUP-a Srbije. Iskusniji izveštači shvatili su da policija
pripema neku akciju, pa su se uzvrpoljili, pokušavajući
da nađu što bolju poziciju za osmatranje i snimanje.
Tačno u 2.40 nakon ponoći pred kapijom u Konav-
ljanskoj pojavio se beli kombi iz kog su iskočili specijal-
ci sa crnim kapuljačama na glavama i automatima u ru-
kama. Iz džipova su im se pridužili članovi druge i treće
ekipe, tako da se pred prijavnicom našlo 20 specijalaca.
Kako je kapija bila zatvorena, razbili su nogama i kun-
dacima staklo na prijavnici, da bi ušli u nju. Dvojica su
preskakala veliku metalnu kapiju, kada se iz unutraš-
njosti rezidencije začula pucnjava.
Specijalci su bacili šok bombu i zalegli. Geler od te
bombe zakačio je u ruku fotoreportera Andriju Ilića, sa-
radnika Foneta i raskrvarili ga. A meci iz rezidencije po-
godili su neke specijalce.
Slađan Stošić, pripadnik Jedinice za specijalne ope-
racije (JSO) Resora državne bezbednosti je tada ozbiljno
ranjen. On je zadobio prostrelnu ranu podlaktice, a je-
dan geler završio mu je u ramenu.
- Ranjen sam u desetoj sekundi akcije. Istrčao sam iz
belog kombija koji je bio na čelu kolone - pričao je kas-
nije Stošić. - Stao sam uz samu kapiju kada su iznutra
zapucali. Metak je probio kapiju iznad mene, pa sam se
sklonio iza zida. Iz zaklona mi je virila samo ruka. Još
jedno zrno probilo je kapiju, pogodilo kundak puške i
prošlo mi kroz ruku. Deo kundaka zabio mi se u rame,
ali srećom nije mi povređen splet živaca. Zao mi je što je
u mene pucao Srbin, a proveo sam godine i godine na
Kosovu i Metohiji. Nisam ni video čoveka koji je pucao
u mene. Lakše bi mi bilo da smo se gledali u oči!

269
 Na Dedinju je pucao sin policajacc na oca policajca

Upad u rezidencijiu
Policija je upala u dvorište rezidemcije. Iznutra se ču-
la pucnjava. U njoj je učestvovao i EDejan Lekić, momak
bez posla, Miloševićev branilac iz L.ovćenca kod Bačke
Topole.

270
 - Moj sin Dojan je na Dedinju bio samo jedan dan i
jednu noć. Dobio je šifrovani poziv telefonom da ima
priliku da brani Miloševića i da zaradi posao, koji su mu
ljudi iz SPS-a obećavali mesecima. Pitao me šta da radi.
Rekla sam mu da odluči sam. I otišao je na Dedinje. Bilo
je to 30. marta 2001. godinc ujutro. Vratio se tokom noći
kolima, zajedno sa Veselinom Đurnićem i Radomirom
Markišićem. Pričao mi je da je u rezidenciji od policaja-
ca iz obezbeđenja odmah dobio oružje. Slobodana Milo-
ševića je video samo izdaleka, a Miru Marković nije vi-
deo. Komandovao im je neki policajac iz rezidencije. De-
jan, Veselin i Radomir su bili na kapiji kad su unutra ba-
čene bombe. Tražili su od policajca da se sklone u rezi-
denciju, a on im je rekao: ,,Ne može, neko mora da bude
napolju!"
U tom trenutku, pričao mi je sin Dejan, neki polica-
jac Rodić je zapucao na specijalce MUP-a. Zato su njih
trojica, Dejan, Veselin i Radomir bacili oružje koje su do-
bili od tih Miloševićevih policajaca i krenuli na kapiju.
Neki vojnik im je otvorio vrata i njih trojica su izašli na-
polje, seli u Radomirova kola i đošli u Lovćenac iza je-
dan sat noću. Povezli su sa sobom dvojicu policajaca,
koji su, takođe, pobegli iz rezidencije i oni su izašli ne-
gde u Beogradu. A u kolima Radomira Markišića polici-
ja je prilikom prctresa našla oružje koje su ti policajci
namerno ostavili. I sad je zbog toga oružja, da bi se otkri-
lo ko je pucao na specijalce MUP-a, policija uhapsila 15
ljudi iz Lovćenca i saslušava ih u Bačkoj Topoli - ispri-
čala nam je Vukosava Lekić, majka uhapšenog Dejana
Lekića, branitelja Slobodana Miloševića.
U 03.20 stiže oklopni transporter ispred donje kapije
i tu sc zaustavdja. Specijalci izvode Zivorada Igića iz
dvorišta. Na licu mesta on daje intervju Radiju B92 i na
pitanje pitanje da li će se Milošević predati, odgovara:
„Zašto da se preda? Taj koji donosi takve odluke neka
dođe ovde, a ne da komanduje iz kabineta...“.
Nekoliko minuta posle 04 časa, iz luksuzne limuzine
ispred donje kapije, izlazi Slavica Đukić-Dejanović i ula-
zi.u pratnji policajaca u dvorište.

271
 U 05.35 Asošijeted pres javlja da su pregovori o pre-
daji Miloševića u toku i da je grupa policijskih oficira
pokazala Miloševiću nalog za hapšenje, na šta je on od-
govorio da ne priznaje ovu policiju koja služi NATO-u.
Malo kasnije opet se začuo rafal iz rezidencije. Puca-
no je na specijalce koji su bili na krovu vile ,,Mir“. Još
nekoliko policajaca je ranjeno. U toj akciji lakše povrede
su zadobili policajci Lazar Baćić, Milan Matijević i Ivan
Simonović.
Po ranjavanju, komandant specijalaca je obustavio
akciju, kako bi se izbegle žrtve, pre svega da ne bi stra-
dali civili koji su se nalazili u rezidenciji. Agencija
Rojters je, međutim, javila da je do odlaganja hapšenja
Slobodana Miloševića došlo zbog različitih stavova
MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije.
„Armija je za sada sprečila sprovođenje zakonske
procedure" - rekao je anonimni izvor iz DOS-a za agen-
ciju Rojtes u zoru 31. marta 2001. godine.

MUP SRBIJE PROTIV VOJSKE SRJ

Tog dana, pre podne Vlada Srbije je održala hitnu

sednicu i podržala akcije MUP-a Srbije, čime je nagove-
šteno da će Milošević ipak biti uhapšen.

272
 Šta se zapravo događalo tokom noći. sa petka na su-
botu, u rezidenciji, u kojoj >od smenjivana boravi Slobo-
dan Milošević sa suprugom Mirom i ćerkom Marijom.
Koliko je za neuspelo privođenje bivšeg predsednika bila
kriva armija, pokušao je na konferenciji za novinare u
subotu ujutro da nam objasni lično ministar policije Du-
šan Mihajlović:
- Pripadnici MUP-a Srbije nisu u petak uveče uspeli
da uhapse bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloše-
vića, protiv koga je podneta krivična prijava, jer je iz nje-
gove vile pucano na policiju. Istovremeno, do pritvara-
nja nije došlo i zbog opstrukcija pojedinih pripadnika
VJ. Milošević će biti uhapšen čim se stvore uslovi za ak-
ciju, a dotad će biti u kućnom pritvoru.
Skupština Srbije je nedavno donela Zakon o pravima
bivših predsednika Republike Srbije kojim je obezbeđe-
nje Slobodana Miloševića, koje realizuje MUP, svedeno
na jednog pratioca - nastavio je svoje objašnjavanje Du-
šan Mihajlović. - Po donošenju Zakona, kao nepotrebna
je ukinuta Uprava za obezbeđenje ličnosti koja je isklju-
čivo obezbeđivala Slobodana Miloševića kao predsedni-
ka SRJ. Načelnik uprave bio je general Senta Milenković.
Poslovi uprave i njeni radnici pripojeni su odgovarajućoj
upravi Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije.
Više puta smo upozoravali da posebni bezbednosni
problem predstavlja činjenica da se Slobodan Milošević
neovlašćeno nalazi u rezidenciji predsednika SRJ, u Uži-
čkoj ulici 11-15 u Beogradu, koji obezbeđuje VJ, gardij-
ska brigada pod komandom generala Bojovića. Prilikom
realizacije odredbi pomenutog Zakona, kako je objasnio
ministar, došlo je do problema s VJ, čiji predstavnici ni-
su hteli da puste ovlašćene radnike uprave RDB u obje-
kat. VJ je praktično slušala neovlašćena lica u službi Slo-
bodana Miloševića.
- Radi prevazilaženja ovih problema, održan je sasta-
nak u MUP RS s generalima VJ Đakovićem, Bojovićem i
pukovnikom Kovačevićem i postignut je dogovor oko re-
alizacije. Nažalost, ovaj dogovor nije ispoštovan zbog op-
strukcije predstavnika VJ. Pukovnik Cosić nas je juče

273
 MUP Srbije obezbeđuje rczidcnciju Slobodana Milošcvića
popodne i tokom noći sprečavao da obavimo svoju duž-
nost. Taj pukovnik je čak doveo dodatne pripadnike VJ
pred rezidenciju u Užičkoj. Ujutro oko 01.20 sati jav-
ljeno je da će general Bojović dopustiti ulazak ovlašće-
nog službenog lica u objekat, ali su poslc toga vojnici
predali ključeve od kapije objekta predstavnicima pri-
vatnog obezbeđenja Slobodana Miloševića, naoružanim
automatskim oružjem, među kojima je bio I Siniša Vuči-
nić, predsednik Radikalne stranke levice „Nikola Pašić"
- rekao je Dušan Mihajlović i dodao:
- Vučinić je ubrzo iz objekta izbacio jedinog ovlašće-
nog predstavnika MUP-a koji je trebalo da preuzme duž-
nost na unutrašnjem obezbeđenju objekta.
Kad posle više pokušaja, ovlašćeno službeno lice
MUP RS i istražni sudija nisu uspeli da ulu u objekat,
angažovana je specijalna jedinica MUP-a RS. Prilikom
njenog ulaska u dvorište objekta, na njene aripadnike je
pucano iz zgrade u kojoj boravi Milošević. Jedan pripad-
nik je zadobio dve prostrelne rane na ruci, i drugi jednu
prostrelnu ranu kroz šaku. Obojica su zbriauti na VMA
u Beogradu. Prilikom ulaska, policija nije uaotrebljavala
bojevu municiju.Suočena s vatrom iz rezidencije, polici-
ja je obustavila akciju, a rukovodilac jedm i* sam je po-

274
šao u vilu, gde se sreo sa Sloboda-
nom Miloševićem koji ga je obaves-
tio da ga „živog neće odvesti u za-
tvor“. Prilikom boravka u reziden-
ciji, primećeno je više naoružanih
ljudi kojima rukovodi Siniša Vuči-
nić u pijanom stanju, naoružanih
automatskim oružjem, dva puško-
mitraljeza, dve zolje i više bombi.
- Preko kontakata koji su odr-
žavani s radnicima bivše Uprave za
obezbeđenje izvučeni su svi iz ob- Siniša Vučinić
jekta, osim jednog koji je ostao uz
Miloševića. Ostala lica su aktivisti SPS-a i JUL-a. Zbog
opasnosti za bezbednost građana okupljenih oko objek-
ta, policija ih je uklonila od objekta. Postoje jasni rizici
za sve učesnike ove akcije imajući u vidu agresivnost i
upotrebu vatrenog oružja od strane privatnih čuvara
Slobodana Miloševića. O ovom događaju obavešten je i
predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica i ostali državni
rukovodioci. MUP ne hapsi Miloševića radi isporuke
Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine u biv-
šoj Jugoslaviji, već radi predaje istražnom sudiji zbog
krivične prijave za krivična dela u domaćem zakonodav-
stvu - podvukao je ministar policije Dušan Mihajlović.
Na ovaj način ministar srpske policije je direktno
prozvao Generalštab Jugoslovenske armije i posebno
Gardijsku brigadu, a samim tim potvrdio da je za sve to
trebalo da zna general Nebojša Pavković, načelnik Ge-
neralštaba Vojske Jugoslavije. Kako je, međutim, objav-
ljeno u posebnom saopštenju GS VJ general-pukovnik
Nebojša Pavković podneo je predsedniku Jugoslavije dr
Vojislavu Koštunici izveštaj u vezi sa događajima u pe-
tak uveče na Dedinju, u kome je odbacio tvrdnje da je VJ
„bilo čime ometala rad nadležnih organa“.
Armija se branila formalnim stavom da ona spolja
obezbeđuje ovu rezidenciju, kao savezni objekat, a da
MUP vrši obezbeđenje iznutra. I da su nesporazumi na-
stali jer policijaci iznutra, koji su prišli Miloševiću nisu

275
htoli da izvrše smenu straže i da omoguće uručivanje
krivične prijave i zahteva za privođenje Slobodana Milo-
ševića.
Da bi objasnio sliku o događajima na Dedinju gene-
ral Nebojša Pavković je u jednom intervjuu izjavio:
- U MUP-u Srbije su, kako sam obavešten, napravili
rcorganizaciju i po tom planu trebalo je zameniti neko-
liko ljudi od stotinak prisutnih iz službe MUP-a koji su
obezbeđivali Slobodana Miloševića. Više od trideset,
među kojima i Senta Milenković, nisu hteli da uđu u no-
vi spisak obezbeđivanja objekta ,,Mir“, a 68 je potpisalo
dokument da uđu u sastav nove jedinice MUP-a. U pe-
tak, u 16.25 časova, dobio sam informaciju da je spisak
ljudi u MUP-u napravljen i da oni treba postupno da iz-
vrše smcnu starog sastava, kao i odluku Vlade kojom se
rešava da MUP preuzima čuvanje iičnosti i objekata. Od-
mah sam narcdio pukovniku Ćosiću da obezbedi komu-
nikaciju novog komandanta jedinice gospodina Potkraj-
ca s već postojećim komandantom jedinice gospodinom
Manasijevićem.
Kad je Manasijević video ko su četvorica novih ljudi
na tom spisku, odbija da izvrši naređenje Potkrajcu. Sve
se lo događa između 19 i 19.30 časova. Nekoliko pripad-
nika novog sastava obczbeđenja ulazi u krug kompleksa,
ali ih dočekuje nokolicina iz postojećeg sastava koji se
predstavljaju kao lično obezbeđenje Slobodana Miloše-
vića. Počinje ubeđivanje, padaju teške reči da ćc biti pu-
canja, da će biti borbe, pa ko voli nek’ izvoli.
- Obavcstio sam predsednika SR] Vojislava Koštuni-
cu koji daje nalog da se po svaku cenu izbegne bilo ka-
kav sukob, a da se nastali nesporazum reši bez incide-
nata. Međutim, svi napori da se problem reši bez nevo-
lja nisu đali rezultate i stari sastav obezbeđenja povlači
se u vilu kod Miloševića, zaključavaju objekat, gase svet-
la, isključuju struju i odbijaju svaki kontakt. U tonr tre-
nutku Vojska Jugoslavije se sprema da se povuče s pozi-
cija spoljnog obezbeđenja kompleksa.

276
 Da ne bi đošlo do zaoštravanja nesporazuma između
policije i armije dr Vojislav Koštunica je u Palati federa-
cije u subotu popodne održao sednicu sa najvišim funk-
cionerima Srbije i Jugoslavije. Kada je izašao da saopšti
njihov zajednički stav o neuspelom privođenju Slobo-
dana Miloševića, predsednik SRJ je bio okružen i ljudi-
ma iz MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije.
- Jasno je da nijedan čovek, pa ni Slobodan Miloše-
vić, nije vredan građanskog sukoba. Nijedan pojedinac
ne može ugroziti opšte državne i nacionalne interese. Ko
nešto započne, to treba i da završi! - rekao je tada dr Vo-
jislav Koštunica, čime je podržao nastavak akcije Vlade
Srbije i MUP-a Srbije na hvatanju Slobodana Miloševića.

TAJNI PREGOVORl

Međutim, novinari koji su ostali uskoro su bili sve-

doci jednog zanimljivog sastanka. Oko 7.15 časova na
ovom skveru, dolazeći iz pravca centra grada, pojavio se
crni „audi A8“ (BG 471-649) u čijoj pratnji je bio „audi
A6" (BG 466-022). Zaustavili su se odmah po ulasku na
kružni tok, na stanici autobusa linije 44. Istog časa iz
vozila su izašla petorica mladića koji su se rasporedili
oko automobila, očigledno štiteći neku važnu ličnost u
„audiju A8“.
Međutim, prisutni nisu na njih obraćali posebnu pa-
žnju sve dok se u 7.25 časova pored njih nije zaustavilo
crno terensko vozilo (,,puh“), sa takođe zatamnjenim sta-
klima, očigledno vlasništvo policije. Iz njega je, na izne-
nađenje prisutnih, izašao šef poslaničke grupe SPS Bra-
nislav Ivković u pratnji dvojice pripadnika SDB, sa ,,fan-
tomkama" na glavi i automatskim oružjem u rukama,
koji su se takođe pridružili obezbeđenju neobičnog sas-
tanka na kružnom toku. Ivković je otvorio zadnja leva
vrata, pozdravio nekoga ko je sedeo unutra čiji lik se nije
mogao nazreti kroz zatamnjena stakla, a zatim je i sam
seo u automobil.

277
 Izveštačima je sve to mirisalo na početak pregovora
dve strane oko isporučivanja Miloševića. Već do podne
u subotu 31. marta 2001. godine u Beogradu novinari su
od predstavnika SPS uspeli da dobiju potvrdu da soci-
jalisti pregovaraju sa vlastima o mirnom rešenju situaci-
je nastale nakon pokušaja privođenja Slobodana Miloše-
vića.
To im je potom javno potvrdio i dr Slobodan Ivano-
vić, direktor Klinike „Anlave" koja je dežurala ispred re-
zidencije:
- Nešto pre 15 sati video sam Cedomira Jovanovića i
Branislava Ivkovića kako u sivim „audijima" napuštaju
plato u blizini Miloševićeve kuće. Pretpostavljam da su
oni učestvovali u „nekim pregovorima" o Miloševićevoj
predaji policiji.
Od Jovanovića i Ivkovića nije bilo moguće dobiti po-
tvrdu te informacije. A kada sam o tome pitao Tahira Ha-
sanovića, Cedinog prijatelja i prijatelja Marije Milošević,
rekao mi je da će se sve saznati „kada za to bude vreme“.
Hasanovića sam video na konferenciji Dušana Mihaj-
lovića u MUP-u Srbije. Kasnije mi je na konferenciji za
novinare Zorana Đinđića, kada sam video Čedu Jovano-
vića kako se došaptava sa Dušanom Mihajlovićem, po-
stalo jasno da je šef poslaničke grupe DOS u srpskom
parlamentu, čovek za vezu sa Miloševićem.
Ćitav dan u subotu je trajalo političko nadmudriva-
nje, sa jedne strane sa Miloševićem i miloševićevcima, a
sa druge strane sa Vojskom Jugoslavije, koja je bila javno
oklevetana da je sarađivala sa braniocima bivšeg pred-
sednika Jugoslavije.
U subota popodne su sa Topčidera i Dedinja stizale
vesti da policija pojačava svoje snage, gura građane i re-
portere niz brdo prema centru Beograda i time faktički
čisti teren i sprema novu akciju. Od Mostara i Muzeja
„25. maj“ do Zelezničke bolnice sve je bilo blokirano.
Govorilo se da specijalci pripremaju novi napad, jer je
ministar policije Dušan Mihajlović javno obećao da će
Milošević biti priveden „miliom ili silom“.

278
 Pristalice SPS i Slobodana Miloševića su jednom u
pola dva, a potom oko pet popodne probili kordon na
Topčiderskoj zvezdi. Malo je falilo da se potuku sa čla-
novima Narodnog pokreta ,,Otpor“ koji su došli da po-
drže policajce u akciji hapšenja Miloševića. Njima su se
posle fudbalskog derbija između ,,Partizana“ i „Crvene
Zvezde" pridružili i navijači, pa je oko 20 sati već posto-
jala opasnost od građanskog sukoba.
U međuvremenu, automobili i džipovi sa tamnim sta-
klima ulazili su četiri puta u krug rezidencije ,,Mir“. Po-
slednji put je takav ulaz registrovan u 23,10. Punih deset
sati, naime, u tajnosti su trajali pregovori Čedomira Jo-
vanovića i Slobodana Miloševića o njegovoj predaji. De-
set sati je srpski vožd u ruci držao pištolj marke „Seg
sigel“ i pretio da će se ubiti. Jovanović je uspeo da ga
ubedi da se preda i da ostane živ.
Čedomir Jovanović je tek kasnije, kada se sve završilo
svedočio javno o tome kako su tekli pregovori s Slobo-
danom Miloševićem:
- Smatrao sam se odgovornim za ono što se dešavalo
u Užičkoj ulici i rezidenciji bivšeg predsednika SRJ Slo-
bodana Miloševića. Procene su bile da bi se nasilnim

Prvog aprila 2001. godine uhapšen je Slobodan Milošević

279
ulaskom u rezidenciju moglo računati na tridesetak žr-
tava, pogotovu kod ukućana Miloševića i njihovih naj-
bližih saradnika.
Predložio sam Zoranu Đinđiću da razgovaram s Milo-
ševićem. Dobio sam saglasnost i oko pet sati ujutru kon-
taktirao sam šefa poslaničke grupe te stranke Branislava
Ivkovića koji je pripremio susret. Pregovori su počeli sat
kasnije i trajali su, u tri runde, oko 10 sati.
- Tokom treće runde pregovora, Milošević je zatražio
da se priključi i njegova supruga. Usledila je i konačna
odluka. Pristao je da uđe u službeno vozilo u pratnji po-
licijskog inspektora i svog advokata i iziđe pred istraž-
nog sudiju u Centralnom zatvoru. Otpratio sam ga do za-
tvora. Milošević je tražio izvesna objašnjenja, bio je izu-
zetno tvrd u odbrani svojih stavova. Smatrao je da je pre-
suda unapred poznata i da ne vidi čvrste razloge zbog
kojih bi pristao na zahteve. Bio je spreman da se brani,
govoreći da ima podršku članova porodice. Govorio je da
ne želi da se njegovoj porodici sudi zbog njega i njego-
vog političkog delovanja. Za njega je zatvor nešto što je
neprihvatljivo i on sebe ne smatra kriminalcem. Zato je
mislio da je borba jedini izlaz s poznatim ishodom. Bio
je uveren da ne može da pobedi policiju. Govorio je da
će u toj borbi sam sebi presuditi umesto onih koje je
smatrao krivim za situaciju u kojoj se nalazi.
Miloševiću je garantovano da neće biti odvezen do
aerodroma „Beograd" već isključivo do Centralnog za-
tvora, da će njegova porodica moći svakodnevno da ga
posećuje u zatvoru, da će porodica moći nesmetano da
živi u rezidenciji. Dobio je i garancije koje se tiču lične
bezbednosti članova njegove porodice i njegove porodi-
čne imovine. Iza tih garancija stoji država.
Pregovori o predaji su okončani u nedelju 1. aprila
2001. godine, u 4 sata i 35 minuta, kada se Slobodan Mi-
lošević predao Čedomiru Jovanoviću i specijalcima MUP
Srbije. Seo je u policijski ,,BMW“, koji se praćen sa dva
„audija" i džipom, sjurio niz Bulevar mira do Centralnog
zatvora, gde je Miloševića čekao istražni sudija.

280
 Marija Milošević, sa-
znavši da njen otac prih-
vata da ga odvedu pred
pravosudne organe, po-
čela je da vređa rodi-
telje, a zatim da razbija
piksle i prozore. Živorad
Igić je u to vreme spavao
toliko čvrsto da nije pri-
metio da mu oko glave
lete pepeljare. Prilikom
izlaska iz rezidencije
Miloševićeva ćerka Ma-
rija je ispalila nekoliko Mira Marković i Marija
metaka prema automo- Milošević iziaze iz CZ-a
bilu Čede Jovanovića. Branislav Ivković, potpredsednik
SPS, bacio se na zemlju između jelki.
Iz dvorišta rezidencije posle odvođenja Miloševića u
Centralni zatvor, pokušali su da izađu Branislav Ivković,
Živorad Igić, Ratko Zcčević i Slavica Đukić Dejanović,
ali su ih na kapiji zaustavili policajci, Posle razgovora sa
policajcima i intervencije Čedomira Jovanovića, pušteni
su samo Branislav Ivković i Slavica Dejanović.

281
 P U Č P R O T IV Đ IN Đ IĆ A

Problem neuspelog hapšenja Slobodana Miloševića

otvorio je u Beogradu nekoliko pitanja u odnosima iz-
među lidera DOS, a pre svega, premijera Srbije dr Zqra-
na Đinđića i predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice, ko-
ji je za hapšenje Miloševića saznao u subotu, u osam sati
ujutro. Prvo, javnost se pitala da li je akcija hapšenja Mi-
loševića usaglašena između Đinđića i Koštunice, odnos-
no Srbije i Jugoslavije, jer je savezna vlada nadležna za
Gardijsku brigadu, koja čuva bivšeg predsednika SRJ.
Ako se to nije desilo, onda se radilo o dve nesihnoroni-
zovane akcije MUP i dela Vojske Jugoslavije, jer je došlo
do sukobljavanja interesa MUP Srbije i GŠ VJ. Neki su u
tome videli i sudar interesa i razlike u odnosu prema Mi-
loševiću ne samo između Dušana Mihajlovića, ministra
policije i Nebojše Pavkovića, načelnika GŠ VJ već i izme-
đu Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice.
Zbog napete političke situacije, koja je nastala zbog
aljkavo vođene akcije privođenja bivšeg jugoslovenskog
predsednika Slobodana Miloševića, a i zbog potrebe da
se javnosti objasni šta se dešava u zemlji Vlada Srbije je
zakazala konferenciju za novinare u subotu 31. marta
2001. godine u podne. Konferencija je kasnila sa počet-
kom jedan sat jer se vanredna sednica Vlade odužila.
Pred poslenike javne reči u 13 sati izašli su premijer Zo-
ran Đinđić, ministar pravde Vladan Batić i ministar poli-
cije Dušan Mihajlović. Ceda Jovanović, šef poslaničke
grupe DOS stajao je sa strane.
Uglavnom su ponovljene ocene o suprostavljanju i
opstrukciji hapšenja Slobodana Miloševića, što je mini-
star Vladan Batić sveo na novu pretnju vlasti:

282
 - U noćnim događajima počinjeno je više novih krivi-
čnih dela, na primer, iz člana 23 i 24 Zakona o javnom
redu i miru, člana 33 Zakona o oružjU i moguće je i krivi-
čno delo oružane pobune. Zbog toga javni tužilac treba
da preduzme odgovarajuće mere!
Sedeo sam sa strane i čekao priliku da postavim svoje
pitanje, ali ne javno da ga dnevni mediji ne bi potrošili,
već u četiri oka. Kada se koleginica Biljana Šačić podrav-
ljala sa srpskim premijerom, uspeo sam da ga pitam:
- Gospodine Đinđiću, ako gospodin Batić sprečava-
nje privođanje Slobodana Miloševića definiše i kao mo-
guće krivično delo oružane pobune, da li to znači da je
u toku prvi puč protiv nove vlasti?
Dobio sam iznenađujuće iskren i direktan odgovor:
- Da. Ovo je puč, ali se neće završiti kao onaj 5. okto-
bra 2000. godine!
Takav utisak stekao sam samo tri sata ranije kada su
u zgradi MUP Srbije novinarima govorili ministar poli-
cije Dušan Mihajlović i Sreten Lukić, načelnik Uprave
Javne bezbednosti:
- U vili na Dedinju pronađen je arsenal naoružanja
od bombi, poluautomatskih i automatskih pušaka do
snajpera. Privremeno su oduzeti ručni bacač M-80 (zo-
lja) kalibra 64 mm, dva puškomitraljeza M72 kalibra
7,62 milimetara, puškomitraljez, automatska puška 7,62,
automat hekler KOH 9 milimetara, snajperska puška ka-
libra 7,9 milimetara sa optičkim nišanom, automatska
puška kalibra 7,62 mm, dvadeset tri komada trenutne
tromblonske mine M60, trideset tri ručne bombe M75,
dve ručne bombe M50, četiri ručne bombe M52, jedna
ručna bomba M69, dve šok bombe, dve suzavac bombe,
dva pištolja za ispaljivanje suzavca, dva pištolja CZ 99
kalibra 9 milimetara, automatski pištolj ,,bereta“ kalibra
9 milimetara, pištolj „valter" kalibra 7,65 milimetara,
pištolj sa dve cevi neutvrđene marke i kalibra, revolver
kalibra 22 milimetra, 38 okvira za automatske puške, tri
sanduka municije kalibra 7,62 sa mecima, dva sanduka
municije PKT i dva oklopna vozila ,,BOV“.

283
 Sam Slobodan Milošević je pregovaračima u reziden-
ciji pokazivao pištolj tipa ,,sig sauer“, dok su kod njegove
kćerke Marije pronađeni automatski pištolj ,,bereta“,
„valter PPK“ i dvocevni „damski pištolj". Među oružjem,
nađenim u rezidenciji u Užičkoj ulici, bio je i srebrni pi-
štolj marke CZ 99 sa ugraviranim likom i potpisom na-
čelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukov-
nika Nebojše Pavkovića.

Pištolj sa potpisom gencrala N. Pavkovića

To oružjc su, prema rečima ljudi iz srpske policije,

dopremili i Milošcvićevoj gardi ostavili pripadnici Voj-
ske Jugoslavije. Ta optužba je 31. marta 2001. godine do-
vela odnose srpske policije i jugoslovenske armije do
usijanja. Milovan Ivanović, nekadašnji rukovodilac po-
slova u rcprezentativnim objektima pod ingerencijom fe-
deracije, tvrdio je da iza „incidenta" između VJ i MUP-a
stoji niko drugi do Mira Marković, odnosno njen i bliski
saradnik Radeta Markovića - pukovnik Petar Kovačević,
načelnik Odeljenja za bezbednost pri Gardijskoj brigadi.
Sa druge strane, general-major Milivoje Bojović, ko-
mandant Gardijske brigade VJ, tvrdio je da je u petak 30.

284
marta 2001. godine, bio na putu kada ga je načelnik or-
gana bezbednosti u Gardijskoj brigadi pukovnik Kova-
čević obavestio da je došlo do „tehničkih problema pri-
likom zamene Miloševićevog obezbedenja“.
On je demantovao da je vojska predala ključeve kapi-
je Siniši Vučiniću i ostavila svoje naoružanje, kada je ge-
neral Nebojša Pavković naredio da se vojska povuče.

MILOSEVICEVA PRIVATNA GARDA

Veliku količinu naoružanja za gardu Slobodana Milo-

ševića dopremili su njegovi branioci i telohranitelji li-
čno. Oružje je najpre sakupljano u Direkciji JUL u Ulici
Đure Đakovića, na Dorćolu, i odatle kolima prevoženo u
Užičku i unošeno danima u crnim putnim torbama.
MUP je bio upoznat sa ovirn pripremama miloševićeva-
ca. Glavni u unošenju oružja bio je Siniša Vučinić, koga
je policija danima pratila.
Siniša Vučinić, predvodnik obezbeđenja Slobodana
Miloševića, zabarikadiran unutar rezidencije u Užičkoj
ulici je u subotu ujutru 31. marta 2001. godine zvučao
ratoborno:
- Idcmo do kraja! Nema odstupanja, nema predaje!
Ako treba svi ćemo do poslednjeg izginuti, ali predsed-
nika Miloševića ne damo! Najveći heroj herojskog srp-
skog naroda neće biti uhapšen, to vam ja garantujem!
Među nama ima patriota iz cele Srbije i svih srpskih
zemalja. I iz Republike Srpske i iz Krajine i s Kosova.
Ima nas više od pedeset i spremni smo na sve. Zivot ne-
ću žaliti u odbrani predsednika!
U opkoljenoj rezidenciji Miloševića je na početku
drame branilo tridesetak telohranitelja, ali je jedan broj
njih napustio zgradu kada je počela akcija policije.
Milošević je imao jasan scenario prevrata i preuzi-
manje vlasti od DOS. Računao je da okupi najmanje
100.000 pristalica, lojalnih građana i oficira, radnika i
članova sindikata, koji bi mu pomogli da pohapsi „izdaj-
nike i NATO plaćenike". Govorio je svojim saradnicima

285
da imaju pripremljenu tajnu televizijsku stanicu, preko
koje će u odlučujućoj noći prevrata davati saopštenja i
usmeravati sledbenike i javnost.
Rezidenciju su obezbeđivale 184 kamere, tako da su
branioci Miloševića preko njih kontrolisali i Dedinje i
Topčider.
Ima svedoka koji tvrde da je Mira Marković stvorila
vojvodu Vučinića:
- Siniša Vučinić je, sa grupom saradnika, 1998. go-
dine pozvan kod Mire Marković i Mirka Marjanovića.
Posle seđam dana zakazao je Glavni odbor stranke i re-
kao: „Pošto mi vršimo usluge SPS-u i JUL-u, predlažem
da se naša stranka ubuduće zove Radikalna stranka levi-
ce „Nikola Pašić“! Kumovi su, dakle, bili Mira Marković
i Mirko Marjanović, dok su Vučinićeva putovanja i gos-
tovanja na televiziji plaćali Marjanović, SPS i JUL - tvr-
dio je njegov odbegli radikal poznat po nadimku Valter.
- Njegov je zadatak bio da gostuje na TV, da drsko
vređa ljude i iznosi laži o dr Voji Šešelju, Momčilu Pe-
rišiću, Nebojši Čoviću, Zoranu Đinđiću i ostalim lideri-
ma DOS-a. On nikada nije izneo stav naše stranke, koja
je nastala uz pomoć RDB, Mire Marković, Radeta Mar-
kovića, Uroša Šuvakovića i Vlajka Stoiljkovića, koji je
bio glavni ,,igrač“. Sve što je režim za to platio „pašićev-
cima“, prigrabio je Siniša Vučinić - kazivao je Valter,
bivši radikal iz Zaječara.
I Tomislav Kresović, saradnik Instituta za strateške
studije iz Beograda smatra da je za nerede na Dedinju i
pripremu takvog prevrata levice i samog Miloševića kri-
va njegova supruga dr Mira Marković:
- Slobodan Milošević je koristeći tu nesinhronizova-
nost nove vlasti i snaga bezbednosti formirao svoju pri-
vatnu gardu, tačnije paravojnu formaciju od pripadnika
otrgnutih delova Jedinice za specijalna dejstva MUP i
Specijalne jedinice VJ, koja ima oko sto naoružanih lju-
di. Glavni koordinator delova ove paravojske jeste Siniša
Vučinić, radikalni julovac, kog je angažovala lično dr
Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića.

286
 Tu privatnu vojsku plaća Slobodan Milošević, ali -
njom komanduje Mira Marković. U trenutku kada je
MUP pokušao da legalno izvede akciju hapšenja Slo-
bodana Miloševića, njegova supruga je naredila kontra-
akciju svojih plaćenika, Mira Marković ne dozvoljava
Slobodanu Miloševiću da se preda, jer želi da proširi su-
kob na Dedinju, da napravi razdor među liderima DOS-
a i izazove novu političku krizu i vanredno stanje u Ju-
goslaviji. Mira Marković, ostatak JUL-a i njihova para-
vojska deluju kao zaverenici protiv Srbije i Jugoslavije.
Očigledno je da SPS i sam Milošević ne žele takav
rasplet događaja, pa je unutar levice došlo do otvorenog
sukoba između političkog vrha JUL-a i SPS, odnosno
Mire Marković i Branislava Ivkovića.
Posledica je bila jasna, poslednji očajniki pokušaj od-
brane bilo je pucanje na predstavnike zakona.
General policije Sreten Lukić je rekao da je, prilikom
okršaja pred rezidencijom u kojoj je bio Milošević, teže
ranjen policajac Slađan Tošić, a lakše još trojica njego-
vih kolega. Dok je ministar policije Dušan Mihajlović
izjavio da je u intervenciji pripadnika MUP u rezidenci-
ji Slobodana Miloševića, u petak i subotu noću ranjeno
ukupno osam policajaca.
- fntenzivno se radi na utvrđivanju krivične odgo-
vornosti svih lica koja su kritične noći 30/31. marta bila
u krugu rezidencije i na bilo koji način sprečavala i
ometala intervenciju i ulazak policije u objekat reziden-
cije u Užičkoj 11-15. Preduzimaju se intezivne mere za
prikupljanje dokaza protiv Vučinića i drugih zbog osno-
vane sumnje da su, sem sprečavanja ovlašćenog službe-
nog lica u obavljanju dužnosti, učinili i znatno teža kri-
vična dela ,,s elementima oružane pobune i organizova-
nja naoružanih grupa za šire akcije".

CRVENI VOJVODA

Uhapšeni su Siniša Vučinić, rođen 1967. godine, li-

der radikala „Nikola Pašić“ i član JUL-a, Bogoljub
Bjelica, rođen 1957. godine, bivši ministar za iseljene Sr-

287
be, savetnik u Ministarstvu odbrane SRJ i član SPS-a i
Radovan Matešić, rođen 1961. godine, koji su osumnji-
čeni za krivično delo sprečavanja ovlašćenih službenih
lica u obavljanju poslova bezbednosti. Na njihovoj odeći
pronađeni su tragovi barutnih čestica što ukazuje da su
koristili vatreno oružje. Priveden je i Ratko Zečević, li-
der socijalista iz Prokuplja, koji se kao poslanik pozvao
na imunitet pa je pušten.
Vučinić je priveden oko 12.30, u ponedeljak 2. aprila
2001. godine.
Odmah je izjavio da nije bio na kritičnom mestu u
kritično vreme i da nije pucao u pripadnike specijalne
policije i da nema veze sa naoružanjem koje je navodno
pronađeno u Miloševićevoj rezidenciji.
Kod Vučinića je pronađen revolver i više municije
raznog kalibra koji su prilikom pretresa njegovog stana
uz potvrdu privremeno oduzeti.
Ispitivanje Siniše Vučinića je trajalo sat vremena i
njemu je određen jednomesečni pritvor, kao i svim bra-
niocima Miloševića koji su kasnije pohapšeni.
Bio je to prvi bilans jednog, kako je dr Vojislav Koštu-
nica, predsednik SRJ kasnije procenio, traljavog posla,
srpske policije. Akcija hapšenja Miloševićevih branilaca
je zato nastavljena i pošto je srpski vožd zatvoren 1. apri-
la 2001. godine.
U Lovćencu kod Bačke Topole je, na primer, u četvr-
tak 5. aprila 2001. godine uhapšeno 15 pripadnika Naro-
dne straže i paravojske SPS koja je 31. marta 2001. godi-
ne štitila Slobodana Miloševića i njegovu porodicu u re-
zidenciji ,,Mir“ u Beogradu.
Mobilizacija branilaca porodice Milošević u dedinj-
skoj rezidenciji u Lovćencu je, prema svedočenju nekih
od njih, započela krajem februara 2001. godine. Poziv za
mobilizaciju je stizao obično kasno noću, telefonom uz
obaveznu lozinku koja je glasila: „Biće posla za Hag!
Dođite!"
Takav tajanstveni poziv, uz upozorenje da Miloševića
treba čuvati od međunarodnih kriminalaca, upućivan je

288
članovima paravojske SPS i JUL u Beogradu, Bijelom
Polju, Lovćencu, Pirotu, Vranju, Požarevcu, Zaječaru,
Jagodini i Paraćinu. U ovom gradu su, na primer, prive-
dcni Saša Matić, stakloduvač i otac dvoje dece i njegov
sugrađanin Dejan Đukić.
Pretpostavlja se da se tajnoj mobilizaciji odazvalo 30
Lovćenaca, od kojih je polovina uhapšena. A među nji-
ma su bili Zoran Raičević, Dejan Lekić, Veselin Đurnić,
Radomir Markišić, Radomir i Radovan Baća Krivokapić,
braća Dragan i Žarko Mijanović, Dragan Lagator, Nikola
Perović, Radomir Marković, i Petar Pcjović, funkcioner
SPS-a iz Lovćenca.
Jedan od njih, Baća Krivokapić, koji je pušten iz pri-
tvora je izjavio:
- Ja sam član SPS od njegovo osnivanja u Lovćencu.
Išao sam na Dedinje krajem marta meseca dva puta da
dam podršku Slobodanu Miloševiću. Prvo 24. marta, a
polom u ponoć 30. i 31. marta. Stajao sam u narodnoj
straži, napolju, ispred rezidencije do dva sata ujutro. Na-
polju je bilo nas seđmoro iz Lovćenca, a unutra u rczi-
denciji određen broj Lovćenaca. Bilo nas je više od dru-
gih branilaca Miloševića jer je Lovćenac pravo patriotsko
mesto - pričao nam je u jednom dahu Radovan Baća
Krivokapić, inženjer tehnologije, koga je policija prošlog
petka privela u stanicu Bačka Topola.
- Uhapšon sam u 15 sati posle pretresa u mojoj kući
u Lovćencu koji su izvršila 4 milicionara, 2 inspektora
od kojih je jedan bio iz državne bezbednosti. Bili su
korektni. Nisu mi rekli zašto vrše pretres i zašto me pri-
vode, ali pretpostavljao sam da je zbog mog odlaska na
Dedinje da branim Slobodana Miloševića - kaže Baća
Krivokapić.
Prema njegovim rečima iz Lovćenca su na Dedinje u
noći privođenja Slobodana Miloševića otišle „spontano"
dve grupe nenaoružanih branilaca predsednika SPS. Je-
dan od njih, Petar Pejović, star 44 godine, funkcioner
SPS u Lovćencu otišao je na Dedinje, kako smo saznali,
tačno 31. marta popodne, svojim kolima, na poziv Brani-

289
slava Ivkovića. Tačan broj Lovćenaca koji su branili Mi-
loševića u rezidenciji Baća Krivokapić nije hteo da nam
kaže, mada je pokušao da ih opravda:
- Niko od naših branilaca Miloševića nije učestvovao
u pucnjavi u rezidenciji i nisu imali sukob sa policijom.
To su čestiti i pošteni ljudi. Došli smo na Dedinje da za-
štitimo Miloševića od lovaca na ucenjene glave. Od onih
koji su hteli da uhvate predsednika i da zarade 5 miliona
dolara. Koliko ja znam Lovćenci su u odsutnom trenutku
odustali od dalje odbrane rezidencije i Slobodana Milo-
ševića i vratili su se te noći svojim kućama u Lovćenac -
posvedočio nam je Radovan Baća Krivokapić i sam bivši
radnik policije.
Kada sam Lovćence pitao kako da nađemo Borivoja
Drakulovića upozorili su nas dane idemo do njegove ku-
će, jer je „Boro uvek naoružan!“. Dobili smo njegov ku-
ćni broj telefona, sa kog smo, kada smo pozvali gospo-
dina Drakulovića dobili neobičan snimljeni odgovor:
- Pozvali ste pogrešan broj, ali ste dobili onog koga
ste tražili!
Borivoje Drakulović je srpski patriota, prvoborac po-
slcdnjih ratova, heroj bez fakultetske diplome, koji je,
kako nam rekoše Lovćenci, nekada radio u seoskom kio-
sku, a potorn je uspeo da dogura do funkcijo opštinskog
lidera SPS i poslanika u Narodnoj skupštini Srbije.
Lovćenci ga danas prozivaju da jc u Lovćencu mobili-
sao građane za odbranu Slobodana Miloševića na Deđi-
nju i da jc „zavco mnoge patriote da se borc za njega,“
Posle hapšenja petnaestak Lovćenaca koji su branili Mi-
loševića, Borivoje Drakulović se nije oglašavao u javnos-
ti. Clanovi porodica uhapšenih zameraju što javno kao
iunkcioncr i političar nije stao u odbranu svojih boraca
SPS-a, među kojima je, kako tvrde, bio i iedan njegov
sestrić.
U međuvremenu, inspektori subotičkog Sekretarijata
unutrašnjih poslova podneli su u petak 6. aprila 2001.
godine krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu
u Bačkoj Topoli protiv Borivoja Drakulovića, republič-

290
kog poslanika i dugogodišnjeg predsednika Opštinskog
odbora SPS u Malom Iđošu. Sumnja se da je Drakulović
zloupotrebio službeni položaj, jer je nenamenski trošio
sredstva za ishranu i smeštaj izbeglica u vreme dok je
bio predsednik Komesarijata za brigu o izbeglicama u
Malom Iđošu i njima finansirao SPS.
Posle 1. aprila 2001. godine, kada se Slobodan Milo-
šević našao iza rešetaka, u Lovćencu je već u sredu 4.
apriia saslušano desetak branilaca predsednika SPS. I
svi su pušteni kućama. Međutim, u četvrtak uveče svi
oni i još neki Lovćenci su privedeni u policiju i zadržani
u pritvoru u Bačkoj Topoli. Među njima su bili Zoran
Raičević iz Ulice Maršala Tita, star 23 godine, a i Veselin
Đurnić, automehaničar iz NjegoŠeve ulice, star 51 god-
inu, kojima je iz štaba SPS poslato upozorenje da će Slo-
bodan Milošević biti kidnapovan i da to treba sprečiti.
Kada smo pokušali da razgovaramo sa Verom Raiče-
vić, Zoranovom majkorn, ona nam je uznemirena rekla;
- Ostavile me na miru. To je moja muka!

Sam a i nem oćna?

291
 Kuda vodi ovaj put?
Bosa Đurnić, takođe, nije htela da govori za NT, ali
njena komšinica Vukosava Lekić, majka Dejana Lekića,
starog 31 godinu, mašinskog tehničara bez posla iz Ulice
13. jula je pristala:

292
 - Nije nam Dejan mnogo pričao o Slobodanu Miloše-
viću. Policija iz Bačke Topole i Subotice u Lovćencu tra-
ga za licima koja su direktno učestvovala u sukobu sa
specijalcima na Dedinju. Ta istraga se sprovodi profesio-
nalno i korektno. Svi mi u Lovćencu koji smo privedeni
smo skromni ljudi. Nismo kriminalci. Ja mislim da kri-
minalce treba hvatati, a nas patriote ostaviti na miru.
Druga je stvar što DOS koristi taj sukob na Dedinju za
politički progon nekih Ijudi iz SPS-a i što pokušava da
promeni političko ubeđenje mnogih socijalista.
Duga ruka pravde DOS-a nije sve ovo mogla da pre-
vidi. Već sredinom aprila 2001. godine krivična prijava
podneta je i protiv Slobodana Miloševića, zbog sumnje
da je umišljajno podstrekivao Vučinića, Bjelicu i Marki-
šića da sprečavaju policiju u obavljanju službene dužno-
sti. Ne zna se još da li će biti proširen zahtev za sprovo-
đenje istrage protiv-Miloševića. Protiv Siniše Vučinića
podneta je i krivična prijava zbog osnovane sumnje za
krivično delo držanja, razmene, izrade i prodaje vatre-
nog oružja, municije i eksplozivnih materijala iz člana
33 Zakona o oružju i municiji.

293