Месечина

Пола Верлена и Клода Дебисија

Чега је Дебиси име?

У свету музичке уметности заиста је само Дебисијево име оно име које заступа
читав стил – импресионистички стил. Музички импресионизам могуће је зато назвати и
дебисизам. Аутентично, ново, рез као прекид у дотадашњем уметничком континуитету –
све су то одлике које се могу приписати Дебисијевој музици, онолико колико и песничком
стваралаштву Пола Верлена.
Током друге половине 19. века, када сазревају и појављују се уметничке фигуре
Пола Верлена и Клода Дебисија, уметности су наглашено повезане, приближавају се једна
другој, прожимају се и у сталном су „сагласју“, како би то рекао Шарл Бодлер1.

Карактеристике Дебисијеве музике

Своје уметничке, естетске и поетске ставове Клод Дебиси је уобличио у
клавирским композицијама, симфонијским поемама и првој импресионистичкој опери 2,
али и у есејима написаним под псеудонимом Господин Крош Антидилетант. Гласом
господина Кроша, Дебиси је изражавао уверења да је „музика уметност по мери
природних појава, а не предметног света, да обухвата сву поезију дана и ноћи, земље и
неба“, те да је „неопходно напустити постојећа музичка правила и наћи нова која
одговарају непосредном искуству уметника.“
Таква правила Дебиси је пронашао у Верленовом песништву, у музикалности
његових стихова и ставу да је „музика пре и изнед свега“.

ПРАВИЛА МУЗИКЕ ДО ДЕБИСИЈА ДЕБИСИЈЕВА МУЗИЧКА ПРАВИЛА

Правилан ритмички ток Замагљен, „неухватљив“ ритам

Традиционална динамичка упутства Динамичка „преливања“

Традиционална хармонија (дур/мол) Хармонија „по мери природе“:

дур и мол се растачу у боје
Правила одређују уметничко дело „Уметничка дела одређују правила, не
обрнуто.“

1
Уколико нас ова повезаност „неодољиво“ подсећа на Вагнерову идеју о свеобухватној уметности, на
правом смо путу, јер ће Бодлер у Вагнеровим идејама („брендираним“ у концепту музичке драме)
препознати елементе сопствене теорије сагласја међу уметностима.
2
Међу најзначајнијим делима су: Бергамска свита за клавир („Месечина“ је трећи став ове свите
инспирисана Верленовим стиховима), симфонијска поема Прелудијум за поподне једног фауна, настала
према истоименој поеми Стефана Малармеа, као и опера Пелеас и Мелисанда према драмском тексту
Мориса Метерлинка.