CVETIĆ

LICA: Cvetić, Leptir, Zemlja, Sunce, Kiša, Vetar, Duga

MESTO: Livada

Trava se zeleni. Cvet otvara oči, rasklapa latice, proteže se, zeva. Nasmeši se, zatrepće kao iza
dugog sna.

CVETIĆ: O, ja sam cvet (okreće se oko sebe), a ovo je svet. Baš lepo! Tek sam rođen i mislim
da mi se ovde sviđa.

(Leti leptir i primeti cvet, leti oko njega i poleti dalje).

CVETIĆ: Hej, stani! Ko si ti? (Leptir stane, a onda se vrati).

LEPTIR: Ja sam leptir.

CVETIĆ: Ja sam cvet. Dođi da se igraš sa mnom!

LEPTIR: Znam ja ko si ti, ali ne mogu sada da se igram s tobom, jer me zove mama.

CVETIĆ: Dobro (tužno, a onda začuđeno): Mama?! A gde je moja mama ?! (Sagne se i pita
Zemlju).

CVETIĆ: Jesi li ti moja mama?

ZEMLjA: Ne, nisam.

CVETIĆ (pruža ruke prema Suncu): Hej, jesi li ti moja mama?

SUNCE: Mene pitaš? Ne, nisam ja.

CVETIĆ (Gledajući kako vetar duva) vikne: Ti si sigurno,moja mama.

VETAR (udaljavajući se): Nisam...nisam...nisam.

CVETIĆ (obraća se kiši, zatvarajući latice) :Mama,mama...

KIŠA: Nisam ja,cvetiću, tvoja mama. Cvetić počinje da plače, tiho, a onda sve glasnije.
CVETIĆ (jecajući): Ja nemam mamu. Ima je leptir, bubica, ptica, a ja...ja nemam. Pojavljuje se
duga.

DUGA: Ne plači, cvetiću! Zemlja, Sunce, Voda i Vazduh su ti pomogli da se rodiš. Semence iz
koga si nastao, Sunce je milovalo svojom svetlošću i toplinom, Voda i Zemlja su ga pojile i
hranile a Vazduh mu pomogao da diše. PRIRODA je tvoja majka.

Cvetić briše suze, smeši se i kaže: Hvala ti, draga Dugo. Ti si učinila da budem srećan cvetić i da
pevam.

CVETIĆ: ČUJTE ISTINU

TO NIJE BAJKA

PRIRODA ME RODILA

ONA MI JE MAJKA.

1. Zaokruži crvenom bojom reči koje imenuju bića, a plavom reči koje imenuju predmete:
čaša golub visibaba veverica olovka
hrast šešir Ana stolica ptica

2. Reči: kuća, ormar, livade, stolica, kreveti, sat, lenjir, telefoni, klupa, knjige, ključ, lopte,
slika, prozori, kape. ekseri, razvrstaj prema rodu i broju.

muški rod ženski rod jednina množina

 3. Zaokruži reči koje znače nešto umanjeno.
Zečići su skakutali po zelenoj travici. Ivana je kupila lepu lutkicu. Deca su neprestano
bacala loptice. U kutijici je bilo sakriveno nekoliko ogledalaca.

4. Sledeću rečenicu napiši u prošlom i budućem vremenu.

Marija crta domaće životinje.

Prošlo vreme: __________________________________________

Buduće vreme: ___________________________________________

5. Sledeće rečenice napiši u odričnom obliku.

Pas je pojeo kost. _______________________________________
Ivan šutira loptu. _______________________________________

.
6. Rečenice mogu biti u potvrdnom ili odričnom obliku. Kakve su po obliku sledeće
rečenice? a) Milić ne piše. potvrdna odrična

b) Srđanov otac je vozač. potvrdna odrična

7. Napiši ove reči u množini:

cvet ____________________
igračka ___________________
mače ____________________
devojčica __________________
8. Napiši dve reči koje označavaju bića: __________________________
Tri reči koje označavaju predmete u množini: ______________________

Mali lav i mala antilopa

U velikoj savani Afrike živela je antilopa sa svojom antilopicom. Na drugom

kraju savane živela je lavica sa svojim lavićem. Majka antilopa uvek je opominjala malu
antilopu da se ne udaljava od nje jer je svet prepun opasnosti.
„Za nas antilope najopasniji je lav. Mi smo njegova hrana.“
„Ali majko“, rekla je mala antilopa, „zar mi nismo brze životinje i zar nemamo
kopita i rogove? Kakva kopita i rogove ima lav?!“
Majka je odgovorila da lav nema ni kopita, ni rogove, ali da je on strašno jak i da
ima oštre zube.
„On je kralj životinja, a mi smo mirne, mi nikoga ne napadamo.“
Mala antilopa se zamislila. Zatim je rekla majci da bi volela da bude lav kad
poraste.
„A zašto?“, pitala je iznenađena majka.
Mala antilopa je odgovorila da bi tada bila najjača i da bi joj se svi sklanjali s
puta.
Sličan razgovor vodila je lavica sa svojim lavićem. On je hteo da zna gde njegova
majka nabavlja hranu.
„Naša hrana su antilope. One su brze, ali mi smo brži. I jači smo. Nas se svi plaše.
Mi smo kraljevi svih životinja – svi beže od nas, svi nam se sklanjaju s puta. Najbolje na
svetu je biti lav.“
Lavić se zamisli. Zatim je rekao majci da bi voleo da bude antilopa kad poraste.
„Zašto“, pitala je iznenađena lavica. „Zato što bih više voleo da me životinje vole
nego da me se boje.“