DVE RUKE, Dušan Radović

Učiteljica: Deco, stavite ruke na klupe… Svi…Petroviću, Ljubice, Nebojša…

Dragan: Molim, učiteljice…

Učiteljica: Kaži, Dragane.

Dragan: Molim, učiteljice, a zašto treba da stavimo ruke na klupe?

Učiteljica: Hoću da pogledam da li su čiste,da li ste isekli nokte…

Dragan: A da li da pokažemo obe ruke ili…

Učiteljica: Šta – ili?… Koliko ti imaš ruku?

Dragan: Dve.

Učiteljica: Pa što onda pitaš?

Dragan: Pitam zato što ja imam samo jednu školsku ruku…

Učiteljica: Samo jednu?

Dragan: Jeste. Tom školskom rukom ja pišem, crtam, okrećem listove…

Učiteljica: A ona druga?

Dragan: Ona druga je moja privatna ruka… Za klikere, za blato i uopšte – za moje

lično igranje.

1. Napiši sledeće rečenice u prošlom i budućem vremenu:

Ana gleda televiziju.

Prošlo vreme: ______________________________________

Buduće vreme: _______________________________________

Marko jede kolač.

Prošlo vreme:____________________________________

Buduće vreme: ___________________________________

2. Sledeće reči napiši u množini:

koren _______________ čarapa ____________

sto _________________ šaka _______________

ljubav _____________ ključ _______________

3. Prepoznaj kog su roda sledeće imenice:

Gavrilo, Dunav, drvo, sestra, selo, san, boja, sunce, voda

Muški rod Ženski rod Srednji rod

_________ __________ ______________

________ ___________ ______________

__________ ___________ ______________

4. Spoj imenice sa odgovarajućim glagolima (rečima koje označavaju radnju):

kengur miriše

cvet plovi

brod leti

soko skače
5. Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj je glagol u budućem vremenu.

a) Anka ide na izlet.

b) Anka će ići na izlet.

v) Anka je išla na izlet.

6. Napiši po dve reči koje imenuju:

Biljke: ____________________________________

Životinje: _________________________________

Predmete: _________________________________

7. Dopiši reči kao što je započeto:

____________ crvić

ruža _____________

______________ šoljica

ključ _____________

glava ______________

8. Pronađi reči suprotnog značenja i obeleži ih kao što je pokazano.

ISPRED – iza – gore – nazad - pored

DOLE – desno – napred – gore

MALO – tanko – mršavo – usko - veliko

JAKA – spora – snažna – slaba- hrabra

BELO – tamno – crno – sjajno - crveno

9. Od datih reči sastavi rečenice:

a) dečak, bicikl _______________________________

b) mama, kolač _______________________________

10. Poveži reči:

Mirina pantalone

Anine torba

Aleksandrov mače

Nikolino sat
 Uskršnji zeka

Bio je Uskršnji praznik, a mali zeko Trepko živeo je u šumi blizu velikog grada. Iako je
bio mali, Trepko je imao veliko srce puno ljubavi i dobre volje. Svake godine je sa uzbuđenjem
posmatrao kako se deca iz obližnjeg grada raduju uskršnjim poklonima i slatkišima.

Nekoliko dana pre Uskrsa, Trepko je šetao šumskom stazom posmatrajući prve prolećne
cvetove kako se probijaju iz zemlje. Osećaj radosti zbog buđenja prirode ispunio je njegovo malo
zečje srce. Odjednom je začuo vesele glasove dece koja su se igrala u obližnjem parku. Trepko je
uvek voleo da ih posmatra kako bezbrižno trčkaraju i smeju se, podsetivši ga na sreću detinjstva.
Tada mu je sinula ideja – svake godine deca dobijaju poklone za Uskrs, ali što ne bi on bio taj
koji će im pokloniti malo radosti? Sa uzbuđenjem je počeo da smišlja plan kako da im priredi
iznenađenje.

Noć uoči Uskrsa, kad su svi mirno spavali, on je krenuo u grad noseći svoju košaricu
punu šarenih jaja i čokoladica. Skakutao je parkom i skrivao poklone iza drveća, klupa i u malim
rupicama na tlu.

„Deca će biti tako srećna kad ih pronađu!“, žmirkao je radosno dok je radio.

Sledećeg jutra, sunčana uskršnja nedelja je obasjala grad. Roditelji su izveli svoju decu u
šetnju gradom i parkom. Mališani su se radovali proleću, ali nisu ni sanjali kakvo ih je
iznenađenje čekalo!

„Mama, mama, pogledaj ovo!“ uzviknuo je jedan dečak koji je pronašao šareno jaje skriveno u
žbunju. Ubrzo su i druga deca ugledalа obojene čudne tragove među drvecem. Uzbunjeno su se
razgalopirali i otpočela je prava potraga za skrivenim blagom!

Razigrana dečja graja odjekivala je između drveća dok su jurili od jednog skrovišta do drugog.
Svaki put kad bi neko od njih otkrio novi skriveni poklon, usklici oduševljenja bi privukli ostalu
decu da se okupe oko srećnika.
„Ovde, ovde! Pronašao sam čitavo gnezdo čokoladnih jaja!“ vikao bi dečak sav srećan.

„A ja sam našla ogromnog zeku od čokolade! Pogledajte samo koliki je!“, uzvikivala bi
devojčica zagrlivši slatkiš.

Osmesi su im prekrivali lica dok su nalazili jedno uskršnje jaje za drugim, a onda i slatke
čokoladice. Smejali su se i grlili od sreće. Čak i najstariji đaci nisu mogli da se uzdrže od
radosnih usklika kada bi pronašli nov poklon.

Iz svog skrovišta u šumi, mali Trepko je posmatrao scenu ogromnog veselja koju je priredio.
Njegovo srce je bilo ispunjeno neizmernom srećom što je usrećio toliku decu i osvetlao im lica
osmesima.

Tog dana je naučio da najveće bogatstvo i najveća radost ne leže u primanju, već u davanju iz
srca i činjenju da drugi budu srećni. Od tada, Trepko više nikad nije propustio priliku da daruje
ovaj svet radošću i dobrotom, baš kao što je uradio na taj poseban Uskrs.