Електронске изложбе

Библиотеке Матице српске

 Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске приредила је

178 изложби у витринама.
Од јануара 2011. године изложбе се презентују у електронском
облику, у јавном каталогу Библиотеке.

Електронски каталози изложби, заједно са штампаним

каталозима досад постављених
изложби, доступни су на
www.bms.rs
 Изложбе БМС у 2023.
(331) 9−29. јануар: Душан Матић (1898–1980) – 125 година од рођења
(332) 30. јануар ‒ 19. фебруар: Хиландар (1198‒2023) ‒ 825 година
(333) 20. фебруар – 12. март: Радоје Домановић (1873−1908) ‒ 150 година од рођења
(334) 13. март – 2. април: Милан Коњовић (1898‒1993) ‒ 125 година од рођења
(335) 3–23. април: Атанасије Стојковић (1773‒1832) ‒ 250 година од рођења
(336) 24. април − 14. мај: Јубилеји штампаних србуља: 500 година Молитвеника горажданског (Горажде, 1523)
460 година Триода цветног скадарског (Скадар, 1563)
(337) 15. мај – 4. јун: Надежда Петровић (1873−1915) – 150 година од рођења и Растко Петровић (1898‒1949) ‒
125 година од рођења
(338) 5–25. јун: Мића Поповић (1923–1996) ‒ 100 година од рођења
(339) 26. јун ‒ 16. јул: Михаило Марковић (1923–2010) – 100 година од рођења
(340) 17. јул – 6. август: Милка Ивић (1923–2011) ‒ 100 година од рођења
(341) 7–27. август: Сретен Стојановић (1898‒1960) ‒ 125 година од рођења
(342) 28. август ‒ 17. септембар: Михаило Обреновић (1823−1868) – 200 година од рођења
(343) 18. септембар ‒ 8. октобар: Десанка Максимовић (1898‒1993) ‒ 125 година од рођења
(344) 9‒29. октобар: Антоније Исаковић (1923‒2002) ‒ 100 година од рођења
(345) 30. октобар ‒ 19. новембар: Шандор Петефи (1823‒1849) ‒ 200 година од рођења
(346) 20. новембар ‒ 10. децембар: Срби 1848 ‒ 175 година
(347) 11. децембар 2023 ‒ 8. јануар 2024: Федерико Гарсија Лорка (1898‒1936) ‒ 125 година од рођења
 Библиотека Матице српске

МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
(1823−1868)
200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА

Електронски каталог изложбе број 342

28. август – 17. септембар
Нови Сад
 Библиотека Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки

приредила изложбу поводом 200 година од рођења кнеза Михаила
Обреновића.

Електронска изложба садржи преглед издања и литературе са

сигнатурама.
 Аутор
Наташа Бундало Микић

Скенирање, снимање и обрада фотографија

Наташа Бундало Микић

Уредник
Селимир Радуловић
„Ја имам много боље мишљење о мојима отачаственицима,
њиховим врлинама и способностима но да би претпоставио да
будућност српскога народа зависи од једног човјека, па ма то
био и мој рођени отац.”
Кнез Михаило Обреновић
 • Михаило Обреновић рођен је 16. септембра
1823. године у Крагујевцу, као други син кнеза
Милоша и књегиње Љубице.

• По Милошевој абдикацији и након смрти

прворођеног брата Милана, Михаило је из
Влашке, преко Цариграда, стигао у Србију како
би наследио кнежевско достојанство. До
доласка у земљу, власт је преузело Прво
намесништво (1839–1840) које су чинили
Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома
Вучић Перишић.

БМС III 28877

• Михаилова прва владавина била је краткотрајна
(1839–1842) и испуњена политичким борбама
између обреновићеваца и уставобранитеља,
присталица Карађорђевића. У тој борби превагу су
однели уставобранитељи предвођени Томом
Вучићем Перишићем. Михаило је био принуђен да
1842. бежи из Србије у Беч код оца. Своје дане
прогонства провео је путујући по Европи.

• Оженио се 1853. године угарском грофицом

Јулијом Хуњади.

• Живот у аустријској престоници омогућио је

младом кнезу да упозна најумније људе тог
времена – Вука Караџића, Ђуру Даничића и
Бранка Радичевића. У материјалној подршци коју
је пружао српској интелектуалној елити, кнез
Михаило је надмашио чак и кнеза Милоша.
• Светоандрејска скупштина (1858)
означила је крај владавине кнеза
Александра Карађорђевића и повратак на
престо Милоша Обреновића. По очевој
смрти, септембра 1860. године, отпочела
је друга владавина кнеза Михаила.

• Циљеви Михаилове политике били су

борба за национално ослобођење, јачање
законитости, развој државне власти,
смањење сиромаштва, ублажавање
страначких несугласица.

• Током своје друге владавине кнез је донео

низ закона којима је ојачао државно
законодавство (закони о Савету, Народној
скупштини, народној војсци, порезу на
иметак...). Образована је народна војска,
ојачан рад владе коју је дуги низ година
водио истакнути политичар и творац
Начертанија, Илија Гарашанин.
Кнез Михаило отвара
свечаност приликом
оснивања Друштва српске
словесности, 1842

• Владао је апсолутистички,
сматрајући да је владалац битан
чинилац за успостављање
законитости, а самим тим и за
напредак државе и њеног
становништва.

• Михаило је у Србију донео

атмосферу европских дворова и
церемонијала. Године 1841.
преместио је престоницу из
Крагујевца у Београд.
• На спољном плану, Михаило је заслужан за
образовање првог балканског савеза ради рата са
Турцима. Савез је формиран склапањем уговора са
Црном Гором (1866), Грчком (1867), Румунијом
(1868), бугарским револуционарним комитетима и
Народном странком Ј.Ј. Штросмајера.

• Кнез Михаило Обреновић, убијен је 29. маја 1868. у

Кошутњаку, током шетње са својим ађутантом
Светозаром Гарашанином, и рођакама Томанијом
Обреновић, Анком и Катарином Константиновић.
Главни организатори атентата били су браћа
Радовановић, Коста, Павле и Ђорђе.

• Кнез Михаило сахрањен је у Саборној цркви у

Београду.
Фг I 101
Поглед на споменик кнеза Михаила и Народно
позориште у позадини, Београд
ДЕЛА И ПРИЛОЗИ
(ИЗБОР)
„[…]Ја се старам, и стараћу се, док сам жив, да не лажем; и
шта више, чини ми се да презирем онога, кои лаже, јер сам
већ искусио, да лажу сви поштени људи презиру… Има
млого људи, кои млого пишу и говоре, а мало мисле; а ја би
желео бити од они, који мало говоре и млого мисле.”

Кнез Михаило Обреновић

Закон о народној скупштини Закон о црквеним властима
православне вере

Р19Ср IV 16.1 Р19Ср II 307.1

Закон устројства гимназија Закон устројства основних школа

Р19Ср IV 19.1 Р19Ср IV 20.1

 Шумска уредба Уредба о меанама

Р19Ср II 1128.1 Р19Ср II 1026.1

Проглас о мерама здравствене
заштите од великих богиња

РОгСр IV 210.1
Упутство министрима унутрашњих дела,
финансија и војске за спровођење законских
одредби

РОгСр IV 4.1
Прокламација Михаила Обреновића
о преузимању војне управе у
градовима Србије и о преношењу
извршне власти на Министарски
савет у време кнежевог одсуства

РОгСр IV 21.1
 Проглас кнеза Михаила
Обреновића којим
позива народ на
послушност и
поштовање закона

РОгСр IV 204.1
Прокламација Михаила
Обреновића, изабраног српског
кнеза, о прихватању Устава и
свих законских уредби

РОгСр IV 127.1
 Проглас Михаила
Обреновића о његовом
ступању на српски престо
после смрти Милоша
Обреновића

РОгСр IV 22.1
КПз IV 5898
ЛИТЕРАТУРА
(ИЗБОР)
БМС III 445166
„Био је повисока раста, танка струка, сувоњав, смеђ. Имао је крупне,
изразите, смеђе очи. Коса му је у детињству била плава, доцније
смеђа, и у зрелим годинама кестењаста. Чешљао ју је увек марљиво,
на раздељак, од чела па до потиљка. У ходу је правио велике кораке и
био погнут мало напред, изгледало је увек као да негде жури. Глас му
је био прилично крупан. По природи затворен и ћутљив, није много
говорио, али оно што би рекао било је одмерено, тачно и искрено. Био
је необично чврстог карактера, у опхођењу са људима увек озбиљан,
благ, никада није правио неумесне шале нити изговарао псовке. Изнад
свега ценио је поштење, тачност, искреност и објективност, особине
које је у великој мери наследио од мајке Љубице. Демагогију и људе
који се њоме служе никада није волео нити трпео. У свакој прилици,
својом појавом и држањем остављао је дубок утисак на околину.”

Данко Леовац
БМС I 1609
Р19Ср III 145.1
Усклик,
приликом
торжественог
венчања
Михаила
Милош
Обреновића са
Јулијаном
Хуњади

Р19Ср III 161.1

 Р19Ср II 563.1
Беседа Стевана
Владислава Каћанског
у част кнеза српског
Михаила М.
Обреновића
БМС III 28875
Р19Ср III 190.1
 Химна приликом повратка из
Цариграда кнеза Михаила М.
Обреновића

Р19Ср IV 34.1
Р19Ср I 128.1
„Михаило је дошао на владу са готовим програмом; од првог
тренутка знао је шта и како има да ради. За њега није било речено
само у стиху да је имао ’своју мисао’: он ју је имао доиста...
У прокламацији он каже: Срби! Преда мном стоји тешки задатак.
Унутрашњи раздори, непоштовање права ближњега, гажење
закона и малоуваживање власти, освете и гоњења растроили су
отечество наше, и задржали га у великом назадку. Ја ступам на
престо књажески с тврдом вољом, да зла ова искореним у земљи
нашој: да оснујем владу која ће. Снабдевена свом потребном
влашћу и силом, умети одржати себе у уважењу, законе земаљске у
снази, и задобивена права у поштовању... Докле је књаз Михаил на
влади, нека сваки зна, да је закон највиша воља у Србији, којој се
сваки покоравати мора. Дакле влада закона наместо партијске
обести, влада закона иза које стоји јака владалачка власт као
најтврђе јемство.”
Слободан Јовановић
БМС III 28877
БМС I 6680
 Песме из
трагедије
Смрт
србскога княза
Мияила
Обреновића III

Н IV 1430
БМС III 4933
БМС III 3703
БМС II 4822
„Животна и владалачка судбина, по много чему нерешивог,
српског књаза Михаила Обреновића III (1823−1868) тесно је
скопчана са разумевањем једног судбоносног времена какво је
било раздобље у коме се нису стопиле политичке тежње и личне
жеље овог владаоца, који је Србији оставио ’заветну мисао’,
програм исувише моћан да би га остварио један нараштај.
Обично се узима да детињство садржи ’тумачење будућности’, па
тако онај немирни дечак Мањо-бег никад неће постати усталац
који предводи народ. Њега ће лична драма сапети и довести у
зачарани круг из ког није знао пронаћи излаз.”

Симо Ц. Ћирковић
БМС III 4186
БМС III 417699
БМС III 418432
КПз II 2566
„Михаилу је било 37 година када је по други пут дошао на српски
престо. За време седамнаестогодишњег изгнанства и за двогодишње
Милошеве владавине попунио је многе празнине у своме образовању,
општем и политичком. Пропутовао је скоро целу Европу, упознао
државнике, политичаре и дипломате, и стекао прилично познавање
проблема велике европске политике. Нарочито му је користила мисија
обављена 1859. године, уочи италијанског рата. Кнез Михаило – писао
је аустријски конзул Боровичка – је један модеран салонски човек са
свима особинама европског аутократе данашњег времена.”

Гргур Јакшић и Војислав Ј. Вучковић

БМС II 467519
БМС III 445166
БМС III 453021
БМС III 469686
БМС II 492530
„Читајући поједине личне белешке кнеза Михаила, јасно можемо
уочити дубоку тугу у његовој души. Поједине реченице као да нам
оцртавају приказ његове борбе са самим собом. Иако је одавао
слику хладног човека, из његових бележака јасно се виде емоције,
које изгледа није умео да пренесе у контакту са другим људима. То
се нарочито видело након смрти његове мајке (1843), од када се све
више повлачио у себе. Уз оца тешког карактера и нарави, често
несхваћен од околине, излаз је проналазио у путовањима и бекству
од реалности. Ипак, увек је био посвећен својој држави и народу,
којима је практично и посветио и подредио цео свој живот, и за које
је на крају и страдао.”
Данко Леовац
КПз IV 5898
КПзЧ II 2770
БМС II 540174
„Имао сам прилике да читам Михаила, не само у државним актима,
него и приватним писмима. Милош је говорио језиком, ванредним,
српског примитивца. Михаило театра...Писао је говоре, крупним,
несигурним, рукописом – на француском – не без знања тог језика, али
пун поправака, својеручних, несигурног глумца који има улогу
Хамлета. У његовој бележници сам налазио не само белешке
температуре Београда, са термометра, него и имена тркаћих коња. Ни
једно није наших коња. Међутим, Михаило је сасвим други у својим
приватним српским писмима. Језик му је искрен, свој, чист, матерњи...
У мом намештају, који ми је – као толикима у Београду – за време рата
пропао, сачувао ми се пожутео папир, на ком пише руком театралног
Михаила, на француском, ово: Le malheur et le péril ont pour quelqus-uns
la même séduction que pour d’autres la fortune el le succès. Несрећа и
опасност имају за неке исту примамљивост као за друге срећа и
успех.”
Милош Црњански
БМС III 445166
Фг II 2639