Nesreće mogu da nastanu bilo kada i bilo gde.

Na njih
možete da reagujete na mnogo načina. Možete da okrenete
broj 192, 193 ili 194 i potražite pomoć od policije, vatrogasne
službe ili službe hitne pomoći. Međutim, šta treba da činite
kada ozbiljne vremenske nepogode kao što su poplave,
zemljotresi, snažne oluje, katastrofe uzrokovane ljudskim
faktorom, pogode okruženje u kome živite?

Adra Srbija je pripremila ovu brošuru sa ciljem da podigne

svest i poveća pripremljenost javnosti za vanredne situacije.
U njoj ćete naći korisne savete koji mogu da pomognu vašoj
porodici, susedima i vama samima.

Molimo vas da odvojite vreme i da sadržaj koji je pred

vama pročitate zajedno sa svojom porodicom i najbližim
susedima. Unapred isplanirajte način na koji biste postupili
u vanrednim situacijama. Pomozite svom okruženju svojom
spremnošću.

1
 Radoslava Grujića 4, 11000 Beograd
www.adra.org.rs
2
 Sadržaj

Uvod

Upravljanje vanrednim situacijama....................................................... 4

Šta su elementarne nepogode?............................................................. 4
Kakve nas elementarne nepogode mogu zadesiti?............................... 5

Pre nego što dođe do elementarne nepogode

Priprema doma za elementarnu nepogodu......................................... 17

Objasnite susedima kako da pomognu sebi........................................ 19
Šta je potrebno za preživljavanje......................................................... 21

Kada nastupi elementarna nepogoda

Hitna intervencija..................................................................................25
Šta treba da znate dok ste u skloništu..................................................28
Evakuacija..............................................................................................30

Kada prođe elementarna nepogoda

Šta treba činiti odmah nakon elementarne nepogode........................ 32

Kako teče oporavak nakon elementarne nepogode............................ 32
Koje su moguće posledice................................................................... 34

Formulari za planiranje – Kontrolni listovi

Važni telefoni i kontakti........................................................................ 37

Spisak za slučaj evakuacije.................................................................. 38
Set za preživljavanje koji se nalazi u domu.......................................... 39
Set za preživljavanje koji se nalazi u automobilu................................ 39
Kutija za prvu pomoća.......................................................................... 40
Informacije o susedima........................................................................ 40

3
 UVOD

Upravljanje vanrednim situacijama

Upravljanje vanrednim situacijama temelji se na sledećim osnovnim

principima:

Na pojedincu je da zna kako treba da se ponaša u vanrednim situacijama

i tako zaštiti sebe i svoju porodicu. U slučaju da je izazov preveliki za
pojedinca, država odgovara na njega jer raspolaže resursima.

Na mesto nesreće obično prvo dolazi policija, vatrogasna služba

ili služba hitne pomoći zajedno sa odgovornim licima na lokalnom
i regionalnom nivou. Veliki broj nesreća ne širi se dalje od mesta na
kojima su se dogodile.

Opštine i regionalni okruzi delovaće u skladu sa već postojećim

planovima zaštite i spasavanja. Oni će takođe obrazovati lokalne centre
za pružanje pomoći u slučajevima kada je opasnost po stanovništvo,
životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da se
javlja potreba za složenijim radom na otklanjanju i ublažavanju nastalih
šteta. Za to će svakodnevno, i svih 24 sata, biti dostupna služba i lokalni
koordinacioni centri koji će odgovarati na pozive za pomoć.

Šta su elementarne nepogode?

Katastrofe su događaji koji pogađaju veliki broj ljudi i koji prevazilaze

kapacitete institucija u nadležnosti policije, vatrogasne službe i službe
hitne pomoći. Svi znamo za požare, opasne oluje, ledene kiše, grad.
Znamo i za obilne padavine zbog kojih nastaju poplave, mećave i
zemljotrese. Čuli smo i za nesreće u železničkom saobraćaju (sudari
vozova i iskakanje voza iz šina), velike naftne mrlje i eksplozije u
hemijskim postrojenjima. U bilo kojoj od ovih situacija moraju se
preduzeti odgovarajuće mere bilo da je reč o pojedincu, porodici ili
grupi. Te mere podrazumevaju i nalaženje skloništa ili evakuaciju sa
područja zahvaćenim katastrofom.

4
 Kakve nas
elementarne
nepogode mogu
zadesiti?

5
 Obilne kiše i poplave
Opasnost od poplava javlja se u naseljima blizu reka, jezera i luka. Po
veličini štete koju ostavljaju iza sebe poplave su na prvom mestu. Bujice
mogu da stvore i zemljotresi i snažne oluje.

Znaci upozorenja:

Naglo odmrzavanje snega ili obilne kiše, kada je zemlja veoma

natopljena ili još uvek zamrznuta.

Opasnost:

Poplavljeni putevi i podvožnjaci, bujanje reka ili potoka, plavljenje

područja male nadmorske visine, kvar na električnim vodovima,
plavljenje podruma, kanalizacije, moguće zagađenje vodovodne mreže.

Mere opreza:

- Pratite vesti na radiju ili televiziji. Tu ćete dobiti informacije o vre-

menskim prilikama i čuti upozorenja.

- Deci objasnite da ne smeju da budu blizu reka, potoka i kanalizacije

kada poraste nivo vode i struje postanu brze.

- U oblastima koje često plave materijali kao što su vreće sa peskom,

iverica, plastične folije i drvena građa treba da budu na dohvat ruke za
odbranu od poplava.

- Podignite nameštaj, električne aparate i ostale uređaje na viši nivo iz

prostorija u koje će voda sigurno ući.

- Sklonite vredne predmete i toksične supstance iz prostorija koje će

sigurno biti poplavljene kao što su npr. podrumi.

- Pripremite plan za evakuaciju u slučaju poplava.

6
 Zemljotresi
Od svih elementarnih nepogoda zemljotresi su najopasniji. Iako u Srbiji
nema katastrofalnih zemljotresa, neki zemljotresi mogu da dostignu
intenzitet od VII stepeni. Republički seizmološki zavod ima tačne i
proverene informacije koje prosleđuje Štabu civilne zaštite.

Znaci upozorenja:

Zemljotresi se ne mogu ni sprečiti ni predvideti.

Opasnosti:

Strukturalna oštećenja i rušenje zgrada, oštećenja na dalekovodima,

oštećenja plinskih cevi, oštećenja ili rušenje infrastrukture kao što su
putevi, mostovi i sl.

Mere opreza:

- Objasnite ukućanima kako da isključe vodu, dovod gasa i struju,

ukoliko se nakon potresa javi potreba za tim. (Ne isključujte gas osim u
slučaju kada curi. Za ponovno uključivanje gasa obavezno treba da se
pozove stručno lice.)
- Odredite dobro sklonište – ispod teškog nameštaja, uz dovratak ili
otvore jakih nosećih zidova – i uradite probnu vežbu. Veoma je važno da
to znaju mala deca.
- Minimalizujte štetu. Proverite da li postoji potreba za popravkom
temelja, krova, dimnjaka. Držite zapaljive materije dalje od izvora
toplote. Kreveti neka budu što dalje od dimnjaka i prozora. Nemojte
kačiti teške predmete kao što su slike, police i sl. iznad kreveta.
- Ukoliko vozite, nemojte stati ispred mosta, nadvožnjaka ili blizu
zgrada. Ostanite u automobilu.

7
 Oluje i munje
Bez obzira što oluje često ne traju duže od sat vremena, može se dogoditi
da serije oluja traju i po nekoliko sati. U toku grmljavine vazduh se puni
elektricitetom. Munje do zemlje putuju 40.000 km u sekundi – toliko
brzo da izgleda kao da je reč o jednoj, a zapravo je drugačije. Ta jedna
munja je zapravo serija gromova koji imaju istu putanju.

Znaci upozorenja:

Nestabilna atmosfera u kojoj se vlažan topao vazduh brzo penje i hladi,

što dovodi do nastanka grmljavine koju prati sevanje.

Opasnosti:

električni šok, požari.

Mere opreza:

- Ne izlazite iz kuće kada grmi i seva, držite se podalje od električnih

uređaja, metalnih česama, telefona, prozora ili vrata, ili dugih električnih
provodnika.
- Isključite električne aparate. Udar groma ih može ozbiljno oštetiti.
- Nemojte se tuširati i kupati (vodovodne instalacije i uređaji su dobri
provodnici).
- Telefonske uređaje koristite samo ako morate.
- Ukoliko se nađete na otvorenom, nemojte biti blizu telefonskih aparata
ili dalekovoda, visokog drveća, i bilo čega što je metalno (ograde, traktori
i druge radne mašine, motori i bicikli).
- Nemojte biti na vrhu brda i brisanom prostoru kao što su otvorena
polja, plaže ili voda.
- Nemojte se sklanjati u izdvojenim manjim objektima (kao što su šupe)
na otvorenom prostoru gde nema viših objekata.
Udaljenost munje možete da utvrdite tako što izbrojite sekunde između
sevanja i grmljavine. Svaka sekunda je oko 300 metara. Ako izbrojite
manje od pet sekundi, pronađite sklonište jer ne želite da budete najviši
objekat na mestu na kome ste se našli.

8
 Grаd
Uzlazna struja u olujnom oblaku nosi kišne kapi na gore u veoma hladan
sloj atmosfere. Tu se kapi zalede i postaju teže, zbog čega padaju na
zemlju jer struja koja ih je ponela ne može više da nosi. Iako posledice
nisu fatalne, povrede koje on može da nanese mogu biti ozbiljne. Uslovi
za pojavu grada javljaju se od aprila do oktobra. Grad može da udari
u zemlju brzinom od 130 km/h. Prečnik ledene kugle može biti dug
najmanje 5 mm, a nekada može dostići dužinu i do 10 cm, (veličina
jednog grepfruta).

Znaci upozorenja:
Kada se jave uslovi za nastanak oluje praćene grmljavinom.

Opasnosti:
Ozbiljno oštećenje useva, kuća i prevoznih sredstava, povrede kod ljudi
i životinja.

Mere opreza:

- Pratite vremensku prognozu koja najavljuje potencijalnu opasnost i

budite u pripravnosti. Slušajte upozorenja, ostavite svoje svakodnevne
aktivnosti i sklonite se na sigurno.
- Sklonite svoju porodicu, kućne ljubimce i domaće životinje u zatvoreni
prostor.
- Parkirajte automobil u garažu, poljoprivredne mašine u ambar.
- Ne prilazite prozorima

9
 Snežne oluje i hladnoća
Zimske hladnoće i oluje u proseku mogu odneti više od 100 života.
To je prilično veliki broj. Uzrok smrti je izloženost veoma niskim
temperaturama koje mogu da izazovu hipotermiju ili promrzline.

Hipotermija nastaje kada se telo izloži hladnoći, vlazi i vetru. Osoba

koja ima hipotermiju se trese, ima tenziju u mišićima, oseća umor,
hladnoću ili ukočenost, nerazgovetno govori, tetura se, letargična je,
nepredvidivo se ponaša i postaje razdražljiva.
Promrzline su zamrznuto tkivo koje je bilo duže vreme izloženo
ekstremnoj hladnoći. One se mogu javiti na rukama, stopalima, nosu,
ušima, obrazima, bradi i drugim delovima tela koja su izložena mrazu.
Na zahvaćenom delu tela oseća se hladnoća, ukočenost i bol koji peče.
Koža potom otvrdne i dobije plavu ili belu boju. Na kraju deo zahvaćen
mrazom postaje neosetljiv i tada nestaju osećaji hladnoće i bola.

Znaci upozorenja:
Veoma niske temperature, snežne oluje, jaki vetrovi, smanjena
vidljivost.

Opasnosti:
Gubljenje izvora toplote, osvetljenja i vode zbog nestanka struje,
oštećenja na zidovima, podovima i u vodovodnim instalacijama, kvar
na prevoznim sredstvima, neprohodni putevi.

Mere opreza:

- Nosite toplu odeću, kape i rukavice.

- Imajte set za preživljavanje (pogledajte sadržaj ovog seta u ovoj
brošuri) u vašem automobilu i domu. Ukoliko ste u mogućnosti
servisirajte automobil i napunite ga gorivom. Neka vam pri ruci budu
rezerve sredstava za pranje prozora i antifriz.
- Ako morate da putujete za vreme snežne oluje, učinite to u toku dana
i obavestite nekoga kojim putem idete i vreme u koje bi trebalo da se
vratite. Oprezno vozite.

10
- Ponesite sa sobom mobilni telefon.
- Izbegavajte da hodate po čistinama, jer postoji mogućnost da se
izgubite u uslovima smanjene vidljivosti.
- Životinje smestite u štale i obezbedite im dovoljno vode i hrane.
- Razvucite konopac između štale i kuće koji će vas u uslovima
smanjene vidljivosti držati na sigurnom putu.
- Svake jeseni čistite odžake ukoliko koristite drva. Imajte pri ruci
dobru količinu drva.

Radioaktivno zračenje

Opasnost od nuklearnog zračenja javlja se kada nastane stvarni ili

potencijalni rizik po javno zdravlje, imovinu ili prirodnu sredinu zbog
zračenja iz nuklearnih pogona. Ovakve opasnosti obično nastaju
prilikom havarija, neispravnosti u rukovanju radioaktivnim materijalima
ili gubitkom kontrole nad jezgrom nuklearnog reaktora.

Opasnosti:

Spoljašnje izlaganje radioaktivnim materijama ili taloženje istih,

unutrašnje izlaganje udisanjem ili unošenjem kontaminirane hrane i
vode.

Mere opreza:

- Budite informisani. Pratite uputstva nadležne službe i postupajte po

njima.
- Zatvorite prozore i vrata i isključite ventilaciju.

... Pripravnost za reagovanje u kriznim situacijama

zasnovana na zdravorazumskim osnovama
11
 Klizišta
Klizište je kretanje tla, kamenja i drugih nanosa koje može da aktivira
sama Zemljina teža, akumulirana voda u zemljištu, zemljotres,
neadekvatna eksploatacija zemljišta i slično. Oko 30% teritorije
Republike Srbije spada u područja koja su ugrožena klizištima i
odronima.

Znaci upozorenja:

Namočeno tlo na području koje obično nije vlažno, nove pukotine u

zemlji, na putevima i ulicama, pukotine u temelju i na objektima, brzi
porast nivoa vode u potocima koja obično bude zamućena sadržajem
zemljišta, iznenadno opadanje nivoa vode u potocima uprkos
padavinama iskrivljena vrata i prozori koji se zaglavljuju i postoji veći
razmak između vrata i glave, neobični zvuci poput lomljenja drveća i
slično.

Opasnosti:

strukturalna oštećenja i rušenje zgrada, oštećenja na dalekovodima,

oštećenja plinskih i vodovodnih cevi, oštećenja ili rušenje infrastrukture
kao što su putevi i slično.

Mere opreza:

- Pratite kako se ponaša sistem drenaže blizu vašeg doma, obratite

pažnju na mesta gde se voda sliva. Ta mesta za vreme oluja treba
izbegavati.
- Upoznajte se sa načinima reagovanja u vanrednim situacijama, kao i sa
planovima za evakuaciju. Razradite sopstveni plan za slučaj nepogoda.
- Oštećenja na objektu svedite na najmanju moguću meru: zasadite
biljke na padinama i izgradite potporne zidove.

12
 Suše i požari
Visoka temperatura i niska vlažnost vazduha mogu da dovedu do suše.
Napažljivo rukovanje zapaljivim materijama kao što su šibice, zapaljene
cigarete, može da izazove požar ogromnih razmera. Uzrok mogu
biti i ekstremne vremenske prilike kada postoje uslovi za nastanak
grmljavina koje prate munje. Mnogi šumski požari mogu da nastanu
jednim udarom groma. Ti požari se brzo šire, čak i najslabijim vetrom,
uništavajući pritom sve na svom putu dok se ne lokalizuju.

Znaci upozorenja:

Veoma toplo vreme, dugi vremenski periodi bez kiša, blage zime,
vremenske prilike u kojima nastaju munje.

Opasnosti:

Šteta na poljoprivrednim domovima i bunarima, nedostatak vodenih

izvora, uništenje flore i faune, nastanak materijalne štete na stambenim
i drugim objektima.

Mere opreza:

- Ne palite vatru za vreme suša. Ukoliko morate da je zapalite, to učinite

na predviđenim mestima kao što su ograđena i sazidana ognjišta.

13
 Hemijsko zagađenje/eksplozije
Hemijske i zapaljive materije se svakodnevno upotrebljavaju u
istraživačkim procesima i proizvodnji. Mnoge hemikalije transportuju
se cisternama (u drumskom i železničkom saobraćaju) ili brodovima.
Bilo koja, pa čak i manja nesreća može da pokrene lanac događaja sa
katastrofalnim i razornim posledicama.

Opasnosti:
toksična isparenja ili dim, požar, oštećenje na objektima.

Mere opreza:

- Hemikalijama ili zapaljivim materijama treba rukovati na siguran

način i na otvorenom.
- Pročitajte uputstvo za upotrebu za ispravno rukovanje i upoznajte se
sa merama opreza.

Železničke i avionske nesreće

Opasnosti:

eksplozija, požar, oštećenje objekata.

Mere opreza:

- Imajte na umu okruženje u kome se krećete i potencijalne opasnosti

koje se u njemu mogu dogoditi.

14
 Ostali požari
Svaki požar može ostaviti razorne posledice bez obzira kako nastane.
Ovome dodajte i mogućnost emitovanja štetnih isparenja u atmosferu i
dobićete recept za veliku nesreću.

Opasnosti:

eksplozije, zagađenje vazduha, oštećenje objekata, povrede.

Mere opreza:

- Gde god da se nađete na poslu ili u svom domu, upoznajte se sa

potencijalnim mogućnostima za nastanak požara i napravite plan
zaštite od požara.
- Održavajte vatrogasnu opremu (aparate, creva, hidrante) u ispravnom
stanju i redovno kontrolišite njihovu ispravnost.
- Naučite da ispravno rukujete protivpožarnim aparatom i podučite
svoje ukućane, jer u slučaju požara nećete imati vremena da pročitate
uputstvo za upotrebu.
- Ispravno rukujte zapaljivim proizvodima i obeležite ih na odgovarajući
način.
- Objasnite deci kakve sve posledice mogu nastati od požara i postarajte
se da im bilo koji potencijalni uzročnik požara ne bude pri ruci.
- Naučite svoju decu da u slučaju požara pozovu vatrogasnu službu na
broj 193.
- Ukoliko primetite požar odmah pozovite vatrogasnu službu. Nikada
nemojte pretpostavljati da je to drugi već učinio.
- Ukoliko primetite požar, prvo probudite ukućane i komšije pa pozovite
193.
- koliko je požar u nekoj prostoriji vašeg stana, zatvorite vrata te
prostorije i isključite električnu energiju. Ako ne zatvorite vrata, požar
će se brzo proširiti na ceo stan. Pozovite vatrogasce i napustite stan tek
kada se svi ukućani okupe, jer se deca zbog straha mogu negde sakriti.
- Ukoliko niste neposredno ugroženi požarom, ostanite iza zatvorenih
vrata. U slučaju da dim počne da ulazi u stan, natopite peškire i sl.
vodom i stavite ih oko štokova i ispred vrata. Time ćete sprečiti ulazak
dima. Ako je spoljašnji vazduh čist, izađite na terasu, zatvorite vrata za
sobom i sačekajte da vatrogasci ugase požar, jer je u tom trenutku to
najbezbednije mesto za vas.

15
 Pre nego
što nastane
elementarna
nepogoda

16
 Priprema doma za elementarnu nepogodu
Elementarna nepogoda se može dogoditi iznenada i brzo. Može da vas
zarobi u kući ili natera da se evakuišete sa područja zahvaćenog nekom
kriznom situacijom.

Dok planirate šta ćete činiti u tim prilikama, morate da obratite pažnju
na moguć prekid isporuke struje, vode, grejanja, rada telefonskih linija
i prevoza. Zbog toga bi trebalo da isplanirate zalihe hrane, vode i ostalih
osnovnih potrepština koje će vam pomoći da prebrodite kriznu situaciju.
Opšte pravilo je da obezbedite zalihe za tri do četiri dana (za krizne
situacije koje su izazvale vremenske (ne)prilike). Da li ste spremni za
kriznu situaciju?

Unapred isplanirajte
šta ćete raditi u kriznim situacijama
U porodičnom krugu povedite razgovor o potrebi da se pripremite za
krizne situacije. Svako bi trebalo da ima određenu dužnost. Upoznajte
decu sa mogućim opasnostima. Recite im šta treba da rade prilikom
evakuacije. Pronađite sigurna mesta u vašem domu za svaki oblik
katastrofe (vidi kasnije u tekstu). Odredite najbolji put od kuće do
sigurnog mesta. Utvrdite koja su to dva mesta na kojima treba da se
nađete – jedno kada su svi članovi porodice na okupu (npr. da se nađete
ispred kuće) i drugo kada niste zajedno i ne možete da se vratite kući
(npr. u kući nekog rođaka). Izaberite mesto za koje svaki član porodice
zna, a i do kog se lako može stići. Dogovorite se kako ćete stupiti u
kontakt. Možda možete da zamolite nekoga ko ne živi blizu vas da bude
kontakt osoba. Ostali članovi porodice mogu osobi za kontakt reći gde
se nalaze.

Planirajte kako ćete se pobrinuti za kućne ljubimce. Trebalo bi da imate

sve što vam je potebno za transport ljubimaca, ukoliko se javi potreba
za evakuacijom. Takođe vodite računa i da sa sobom ponesete dovoljnu
količinu hrane i vode.

17
Popunite podsetnik

Obuhvatite podsetnikom sve što je potrebno da se obezbedi za

krizne situacije – izaberite sigurno mesto, spakujte torbu sa svim
potrepštinama, učinite sve što treba da smanjite rizik da nastane
problem koji bi mogao da se spreči i izaberite mesto na kome bi trebalo
da se nađete.

Dok razmatrate mogućnosti i dogovarate šta vaša porodica treba da

radi, sve detalje unesite u plan po kojem ćete se kasnije i upravljati
kada budete u svom domu organizovali vežbe za pripravnost u kriznim
situacijama. Ovaj plan će takođe biti od velike pomoći kada se krizna
situacija zaista i odigra. Primer plana za evakuaciju možete naći na
kraju ove brošure. Njega možete prilagoditi i menjati prema sopstvenoj
situaciji i potrebama. On je tu da vam pomogne i da ideju kako možete
da osmislite svoj plan.

Organizujte vežbe za pripravnost u vanrednim

situacijama i nastavite da radite na pripravnosti
- Uvežbavajte metode za evakuaciju iz zgrade. Cilj vežbi je da se članovi
porodice na praktičnom primeru obuče i pripreme za reagovanje u
vanrednim situacijama.
- Na svakih šest meseci preslišajte decu kako ne bi zaboravila šta treba
da rade.
- Vodu i hranu koju ste pripremili za krizne situacije menjajte na svakih
šest meseci.
- Ispitajte ispravnost aparata za gašenje požara u skladu sa
instrukcijama proizvođača.
- Ispitajte ispravnost rada detektora dima (ukoliko ih imate) jednom u
mesec dana i jednom godišnje zamenite baterije.

Arhivirajte sva važna dokumenta kao što su izvodi iz matične knjige

rođenih i venčanih, testamente, ugovore, poreske prijave, polise
osiguranja, akcije i potvrde o obveznici. Čuvajte originale na nekom
sigurnom mestu, a kopije istih možete da ostavite bilo gde.

18
Osigurajte svoju imovinu
Čak i onda kada se dobro pripreminte za kriznu situaciju to ne znači da
nećete pretrpeti veliku štetu na imovini koja nije mogla da se izbegne.
I to je momenat kada osiguranje može biti od velike pomoći. Međutim,
mnogi prekasno otkriju da im je isteklo osiguranje, ili što je još gore
nisu bili uopšte osigurani. Kupite osiguranje kojim ćete moći da se
zaštitite od nevolja koje vas mogu snaći. Ne pokrivaju sva osiguranja
štetu nastalu od poplava i drugih elementarnih nepogoda, pa se zato
dobro raspitajte.

Ukoliko ste vlasnik kuće (stana):

- Kupite najmanje osiguranje kojim se mogu pokriti troškovi popravke
ili ponovne izgradnje kuće prema aktuelnim cenama.
- Periodično procenjujte svoju imovinu kako bi se promene u njenoj
vrednosti mogle uključiti u osiguranje.

Polisa osiguranja bi trebalo da pokrije svaku dodatnu promenu na vašoj

imovini. Standardnim paketima isplaćuje se šteta vrednosti osigurane
imovine (koja se umanjuje za godine starosti i amortizaciju).

Ukoliko iznajmljujete kuću (stan):

I Osiguranjem iznajmljenog objekta pokrivate oštećenu, uništenu ili

ukradenu privatnu svojinu koja nije ušla u polisu osiguranja vlasnika
objekta. Razmislite i o tome da osigurate vašu svojinu od poplava.
II Neka vam potpuno bude jasno šta se polisom pokriva a šta ne, kao i
kolika je odbitna franšiza (kada osiguranik učestvuje u svakoj šteti do
naznačenog - apsolutnog iznosa).

Pomozite komšijama da pomognu sebi

Kada nastane krizna situacija najkritičnije biće prvih 72 sata. Policija,
vatrogasna služba i druge institucije koje deluju u vanrednim situacijama
možda neće tada biti svima dostupne – zato komšije moraju da se
spreme i pobrinu za sebe u toku prva tri kritična dana. Sledeći koraci
mogu da pomognu.
Evo kako:

19
-Napravite spisak komšija da biste znali da li među njima ima lekara,
osoblja u službi hitne pomoći, medicinskih sestara, električara,
vodoinstalatera, građevinaca, radioamatera sa opremom.
Ima li među njima i osoba sa invaliditetom, nekoga ko ima peć na drva
i zalihe drva za ogrev?

-Organizujte komšijske sastanke na kojima ćete se upoznati sa raznim

opasnostima koje često pogađaju područje na kome živite. Razmotrite
sve korake koji će vam pomoći da budete pripravni za kriznu situaciju.
Organizujte se u timove koji će reagovati kada se krizna situacija dogodi.

Timovi mogu da budu zaduženi za:

komunikaciju (za nadgledanje i izveštavanje o stanju na terenu),
procenu štete (za procenu štetei davanje izveštaja o šteti),
prvu pomoć (za uspostavljanje stacionara za prvu pomoć),
obezbeđenje (za proveru svega što je u vezi sa požarima,
oborenim električnim vodovima i uklanjanju ruševina),
spašavanje (za jednostavnu i nerizičnu potragu za komšijama koji su
zarobljeni),
obezbeđivanje skloništa i formiranje centra za zbrinjavanje
dece čiji roditelji nisu bili kod kuće ili bilo koga kome je
potrebna dodatna nega ili neki drugi posebni uslovi.

- Odredite unapred mesta na kojima ćete uspostaviti stacionar za prvu

pomoć, smeštaj i ostaviti komplet sa zalihama.

- Organizujte vežbe nakon prvog sastanka proverite kako bi različiti

timovi reagovali u kriznim situacijama i odredite obaveze svakog tima.

- Jednom godišnje ažurirajte i usavršavajte vaše planove ponavljajući

različite korake kojma ćete pomoći članovima tima da budu u stalnoj
pripravnosti.

20
 Šta je potrebno za preživljavanje
U domu morate da imate šest osnovnih stvari:
- vodu,
- hranu,
- kutiju za prvu pomoć,
- odeću i posteljinu,
- alat, i
- posebne predmete.

Ukoliko ste u mogućnosti obezbedite za svaku osobu zalihe hrane i vode

koje treba da traju od tri do pet dana. Razmislite o onome što bi vam bilo
najpotrebnije u kući i automobilu. Čuvajte to u hermetički zatvorenoj
plastičnoj vreći, u nečemu što je lako nositi kao što su kante za smeće,
ranac za kampovanje ili torbe. Smestite stvari na odgovarajuće mesto.
Manja torba može da se ostavi u vozilu. Skladištenu vodu i hranu trebalo
bi menjati na svakih šest meseci (ispišite datume na ambalaži da biste
imali tačne podatke). Jednom godišnje proverite šta imate na zalihama
i razmislite šta bi vam još trebalo.

Nemojte zaboraviti da se konsultujete sa izabranim lekarom ili

farmaceutom o skladištenju lekova koje uzimate. Napravite spisak
potrebnih lekova.

Voda

- Planirajte jedan litar vode po osobi dnevno.

- Kupite flaširanu vodu ili skladištite običnu vodu u plastičnu ambalažu.
Izbegavajte ambalažu koja se može slomiti kao što su staklene boce.
- Vodu bi trebalo ostaviti na hladnom i mračnom mestu. Na ambalaži
treba da stoji datum.

21
Hrana
- Pripremite hranu koja ne mora da se čuva u frižideru, ne treba da se
priprema i kuva, i ne sadrži vodu ili je ima u malim količinama.
- Proizvodi treba da budu dugotrajni. Supe, čorbe, paste, pasulj, meso,
povrće, riba, voće, sok i mleko u konzervama mogu biti dobar izbor,
kao i suvi proizvodi kao što su krekeri i kolači, med, puter od kikirikija,
džemovi, so, šećer, mleko u prahu, kolači, cerealije i mešavina suvog
voća i orašastih plodova.
- Proizvodi kao što su pšenica, mleko u prahu, kukuruz i dr., mogu da se
skladište na duži vremenski period.

Komplet prve pomoći

- Svaki dom trebalo bi da ima komplet prve pomoći. Ovaj komplet

mnogo može da pomogne u kriznim situacijama.
- Spisak svega što treba da sadrži komplet prve pomoći naćićete na
kraju brošure. Manji komplet držite u automobilu.
- Trebalo bi da razmislite i o pohađanju kursa prve pomoći.

Odeća i posteljina
- Spakujte odeću za dva presvlačenja po osobi, imajući na umu i različita
godišnja doba. Ne zaboravite da odvojite garderobu za kišni period. Za
zimski period dodajte kape i rukavice, termo veš, a za letnji naočare i
kremu za sunce.
- Jače cipele ili radničke čizme najbolji su izbor kada je reč o sigurnosti
i trajnosti.
- Ćebad i/ili vreće za spavanje najprikladnije su za krizne situacije jer na
taj način možete dobro da se ugrejete, pokrijete, a i lako je za nošenje.

22
Alati i zalihe
- Nijedan komplet za preživljavanje nije potpun bez „osnovnih sastojaka”
ako to možemo tako da razumemo. Potrebno je da budete povezani sa
spoljašnjim svetom, da kuvate, da se utoplite i vidite u mraku. Potrebni
su vam posuđe i začini. Najbolje je da već sada razmislite šta bi to moglo
da vam zatreba kada biste se našli u nevolji i napravite plan.
- Kompletu za preživljavanje treba dodati i neophodan alat i zalihe.
Spisak najosnovnijih predmeta naći ćete na poslednjim stranama ove
brošure. Njega možete menjati i dodati sve što mislite da treba a nije
navedeno, i tako ga prilagodite sopstvenim potrebama.
• Najmanje jedanput godišnje proverite spisak, i ukoliko se javi
potreba unesite sve potrebne izmene i dopune.

Specifične potrebe

• Možda vaša porodica ima specifične potrebe. Na primer, možda

će vam biti potrebna hrana za bebe, mleko u prahu, flašice, pelene i
lekovi za bebe i malu decu. I odrasli takođe mogu imati određene
potrebe kao što su lekovi, naočari ili sočiva za vid i sl. Pojedincima sa
invaliditetom takođe je potrebna određena oprema pomoću koje mogu
da održavaju svoj život.
• Kada je reč o starim osobama, trebalo bi na zalihama imati
specifične lekove, uspostaviti sistem uzajamne podrške u kojem dve
osobe (pratilac i osoba sa invaliditetom) deluju kao jedno kako bi bile u
stanju da motre i pomažu jedna drugoj.
• Nemojte zaboraviti na razonodu. Odvojte društvene igre, knjige,
papire za crtanje, bojice i nekoliko igračaka za decu.
• Ukoliko imate kućnog ljubimca valjalo bi i za njega napraviti
komplet za preživljavanje. Tu bi trebalo odvojiti opremu za nošenje
kućnih ljubimaca, papire za ljubimce (karton vakcinacije, itd.), lekove,
brnjicu/povodac, zalihe hrane za životinje, otvarač za konzerve, kese za
smeće, sredstvo za dezinfekciju, ćebe i sl.
• Bilo bi veoma korisno ako biste razradili plan za evakuaciju
domaćih životinja iz objekata.

23
 Kada
nastupi
elementarna
nepogoda

24
 Reagovanje u vanrednim situacijama

O kojoj god elementarnoj nepogodi da je reč prvo će reagovati

vatrogasna služba, služba hitne pomoći kao i policija. Ove službe
sarađuju sa vašom lokalnom samoupravom koja će ih izveštavati o
situaciji na terenu i davati instrukcije. U slučaju elementarnih nepogoda
većeg obima, opština može zatražiti pomoć od drugih organa u skladu
sa njihovim nadležnostima naročito u slučajevima kada se katastrofa
proširi i obuhvati veću teritoriju.

Jedini izuzetak u ovom kretanju nadležnosti su nesreće sa nuklearnim

i radioaktivnim materijalima. Tada je nadležni organ za proglašenje
opasnosti od ovakvog udesa Vlada Republike Srbije na predlog
Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
Ona takođe donosi Plan za delovanje u slučaju akcidenta. Planom se
utvrđuju interventne mere za zaštitu stanovništva i životne sredine od
štetnog dejstva
jonizujućih zračenja, način obaveštavanja javnosti, kao i operativni
program za sprovođenje plana.

Međutim, bez obzira na to što je mnogo ljudi i službi uključeno u sistem

zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda
i drugih nesreća, svako od nas može da preduzme neke korake kojim bi
se posledice, povrede i štete svele na minimum.

Obilne kiše i poplave

- Isključite iz napajanja šporete na gas ili struju.

- Slušajte radio kako biste znali koje su oblasti poplavljene, koji su
putevi sigurni, kuda treba ići i šta treba raditi.
- Nemojte da vozite poplavljenim putevima, voda može biti mnogo
dublja nego što vam se čini. Ne bi trebalo da prelazite mostove kada je
vodostaj visok i protok vode brz.

25
Grmljavina i munje
- Ostanite u kući i budite daleko od materijala koji prenose struju kao
što su prozori, vrata, kamini, uređaji, sudopere, kade, telefoni i metalne
cevi.
- Isključite električne uređaje.
- Nemojte koristiti telefon.
- Ne pokušavajte da sakupite veš sa žice koja takođe privlači elektricitet.
- Nemojte voziti bicikl ili koristiti alat napravljen od metala.
- Ukoliko ste u vodi ili na vodi, odmah se vratite na obalu.
- Ukoliko vozite automobil ostanite u njemu, ali što dalje od drveća i
dalekovoda.
- Pronađite sklonište u zgradi ili udubljenjima kao što su kanali. NIKADA
se nemojte sklanjati ispod drveta ili dalekovoda, na vrhu brda ili blizu
ograde. Ako vas nevreme uhvati na otvorenom, nemojte leći na zemlju
već čučnite, zauzmite položaj žabe i savijte glavu.

Snežna oluja i hladnoća

- Ostanite u kući.
- Uključite radio aparat na baterije da čujete informacije.
- Obezbedite sveće i šibice, ili baterijske lampe za slučaj da nestane
struja. Sveće i lampe oprezno koristite.
- Ukoliko dođe do nestanka struje, isključite sve aparate i elektronsku
opremu. Ovim postupkom izbeći ćete udarni napon i štetu. Neka jedna
sijalica bude uključena, da biste znali kada je sistem ponovo u funkciji.
- Ako morate da izađete napolje obucite toplu i nepromočivu odeću,
jaknu sa kapuljačom, rukavice i kapu.
- Ne pokušavajte da dođete do druge zgrade osim ako niste postavili
uže koje će vas voditi do nje.
- Ukoliko vas na putu zadesi snežna oluja, budite pribrani i ostanite u
automobilu. Polako otvorite prozor sa strane koja nije zavejana kako
biste došli do svežeg vazduha. Ukoliko je izduvni sistem (auspuh)
ispravan, neka na svakih pola sata motor radi oko 10 minuta i tako
se zagrejte. Proverite da li je auspuh zatrpan snegom. Ukoliko jeste
upotrebite sveću (pogledajte šta je sve potrebno da imate od opreme za
preživljavanje koja treba da stoji u automobilu) i nosite kapu. Umesto
farova uključite svetla u automobilu jer ćete tako trošiti manje struje.
Postavite signalnu baklju. Pomerajte ruke i noge kako bi vam bilo toplo
i trudite se da ne zaspite. Pazite da vam ne pormaknu druga vozila ili
spasilačke ekipe.
26
Zemljotresi
- Ne izlazite napolje.
- Sklonite se ispod teškog stola i čvrsto se uhvatite za njega. Ukoliko to
nije moguće, čučnite ili stanite uz unutrašnji zid. Ako ste u invalidskim
kolicima, zakočite točkove. Zaštitite glavu i vrat.
- Držite se dalje od prozora, ulaza, stakla (uključujući i plafonske lampe)
i visokog nameštaja kao što su veliki ormari.
- Ukoliko ste napolju, pronađite otvoreni prostor daleko od zgrada i
dalekovoda.
- Ako se nađete u automobilu ostanite u njemu, ne idite na mostove i ne
prolazite pored zgrada.

Grad

- Pronađite zaklon.
- Ne pokušavajte da zaštitite biljke, automobil, baštenski nameštaj, ili
da spasete životinje ako je grad krupan.

Suše i požari

- Pratite lokalne medije kako biste imali informacije o ozbiljnosti suše

ili požara i dobili potrebne instrukcije.
- U toku suša racionalno trošite vodu – bolje je izgubiti biljku nego život.
- Nemojte sami pokušavati da ugasite vatru sa ciljem da zaštitite svoju
kuću. Za razliku od kuće, život se ne može zameniti.

Hemijsko zagađenje/eksplozije

- Pratite lokalne medije kako biste imali informacije o ozbiljnosti

nesreće koja preti da ugrozi zdravlje i život ljudi i zagadi prirodnu
sredinu. Poslušajte instrukcije.
- Ukoliko se u atmosferu ispuste gasovi i vama naloži da se sklonite,
zatvorite sve prozore i vrata.
- Isključite ventilaciju.
- Ukoliko ste bili izloženi zagađenju sledite instrukcije koje vam je dalo
interventno osoblje putem medija ili kontaktirajte lokalni centar za
kontrolu zagađenja ili zdravstvene ustanove (bolnice).

27
Nesreće u železničkom i avio saobraćaju
- Pratite lokalne medije kako biste imali informacije o eventualnoj
evakuaciji. Međutim, ukoliko se nesreća dogodi blizu vašeg doma,
sklonite svoju porodicu na neku bezbedniju lokaciju bez obzira što niste
dobili poziv da se evakuišete.
- U slučaju da se jave toksična isparenja i vama naloži da se sklonite,
zatvorite sve prozore i vrata. Isključite klimatske uređaje.

Požari

- Udaljite se od područja zahvaćenog požarom. Ukoliko se kao posledica

požara javi emisija štetnih gasova koji zagađuju vazduh ostanite u kući,
zatvorite prozore i isključite uređaje za ventilaciju.
- Pratite medije kako biste imali najnovije informacije i čuli instrukcije.
- U slučaju da se nalazite na području zahvaćenim požarom, nemojte
pokušavati sami da obuzdate vatru.
- Ukoliko vam je naloženo da se evakuišete, učinite to bez odlaganja i
potražite sklonište na području koje nije zahvaćeno požarom.

Radioaktivna zagađenja
- Pratite medije kako biste imali potrebne informacije i dobili instrukcije.
Instrukcije do vas mogu doći i drugim putevima (policija, megafoni i
automatizovani pozivi).
- Po prijemu obaveštenja o potrebi da se sklonite, zatvorite sve
prozore i vrata. Isključite klimatske uređaje. Ukoliko se javila potreba
za evakuacijom, preduzmite neopohodne korake da obezbedite dom,
spakujte sve što vam je neophodno i pratite instrukcije.

Šta treba da znate dok ste u skloništu

Svaki put kada dobijete obaveštenje da treba da ostanete u kući
zbog (potencijalne) krizne situacije, vi ste zapravo u skloništu. Osim
preduzimanja neophodnih mera predostrožnosti koje smo ranije naveli
(zatvaranje prozora, vrata, itd.), možete uraditi još nešto što će vam
pomoći da se izborite sa nastalom situacijom.

28
Treba obratiti pažnju na:
Frižidere i zamrzivače:
Kada nestane struja frižider može ostati hladan par dana, ukoliko se
vrata ne otvaraju. U zimskom periodu nešto od hrane možete čuvati
napolju u odgovarajućim posudama, a za hlađenje možete upotrebiti
i zaleđenu vodu koju ćete staviti u frižider. Prvo pojedite hranu koja
se brzo kvari. Neke namirnice mogu ponovo da se zalede sve dok se
na njima nalaze kristali leda, ili dok je temperatura do 5°C. Nemojte
ponovo zamrzavati morske plodove, živinsko meso, sladolede, sosove
ili bilo šta što je podložno kvarenju (čak i onu za koju postoji mala
verovatnoća da se pokvarila).
Baterijske lampe i fenjeri:
Za osvetljavanje doma trebalo bi koristiti baterijske lampe i fenjere.
Sveće i petrolejske lampe se ne preporučju zbog opasnosti od nastanka
požara.
Plinski uređaji:
Neki plinski uređaji možda neće raditi kada struja nestane jer je za
neke operacije (rad ventila i gorionika) potrebna struja.
Kotlovi za grejanje vode/bojleri:
Kada zimi ostanete bez struje u dužem vremenskom periodu morate da
ispustite vodu iz kotla/bojlera da se ona u njemu ne bi zaledila i isljučite
ga iz struje. Ukoliko ovo ne uradite na kotlu se može pojaviti kvar kada
dođe struja. Nikada ne uključujte kotao/bojler ako ga pre toga niste
napunili vodom.
Vodovodne instalacije:
Cevi se, kao i kotlovi/bojleri, mogu zaletiti kada nestane struja u toku
zimskog perioda. Isušite odvode, cevi, sudopere, mašine za pranje suđa
i mašine za pranje veša. Da biste izbegli veliku poplavu u kući kada
temperatura poraste, isključite glavni dovod vode (zavrnite ventil koji
se nalazi van zgrade).
Aparatura za održavanje života:
Obezbedite alternativni izvor energije za bilo šta što je članu vaše
porodice potrebno da ostane u životu (kao što su respiratori za
snabdevanje tela vazduhom, ventilatori i ostala oprema za davanje
kiseonika) i planirajte da ga odvedete na drugo mesto gde će moći da
koristi potrebne aparate.

29
 Evakuacija
Kada se pojavi krizna situacija u oblasti u kojoj živite i radite, dobićete
obaveštenje o nastalom događaju i načinu postupanja.

Kada dobijete obaveštenje o opasnosti potrebno je preuzeti sledeće

mere:
- Pratite uputstva nadležne službe i televizije.
- Ukoliko vam je rečeno da treba da isključite vodu, gas ili struju
poslušajte uputsvo.
- Sa sobom ponesite komplet za preživljavanje.
- Odeća i obuća trebalo bi da odgovaraju vremenskim uslovima.
- Obezbedite svoj dom.
- Što hitnije napustite mesto.
- Držite se rute koju su vam dale nadležne službe. Ne tražite prečice.
Prečice vas mogu odvesti na opasan teren.
- Na osnovu plana za evakuaciju, dogovorite kako ćete obezbediti kućne
ljubimce. Kada ne postoji mogućnost da ih ostavite, ponesite ih sa
sobom (planirajte da ponesete i hranu, povodac, igračke itd.).
- Ako imate dovoljno vremena, ostavite poruku na kojoj ćete napisati
vreme kada ste napustili kuću i mesto na koje ste otišli. Ukoliko cela
porodica u trenutku evakuacije nije bila na istom mestu, poruka će im
pomoći da znaju gde ste.
- U evakuacionim centrima se obavezno registrujte da bi vas vaša
porodica mogla naći ili da biste se ponovo okupili.

30
 Nakon
katastrofe

Šta treba činiti odmah nakon krizne situacije

Pratite uputstva nadležnih koje ćete dobiti putem lokalnih medija. Tu
ćete dobiti informacije šta treba da radite i koje mere opreza treba da
sprovedete.
Ne koristite telefon osim u slučaju kada je to preko potrebno, uključujući
i mobilne telefone. Telefonske linije, koje su potrebne osoblju za hitne
intervencije mogu lako da se opterete.
Nemojte upravljati vozilom osim u slučaju kada je to preko potrebno
i budite veoma oprezni dok vozite. Pazite na opasnosti koje vas mogu
naći na putu i uvek oslobodite put kolima hitne pomoći.
Ne odlazite na mesta pogođena elementarnom nepogodom.
Razgledanje može ometati rad hitnih službi ili spašavanje, a može biti
i opasno.
Ne prilazite oborenim ili oštećenim dalekovodima, koji mogu da budu
veoma opasni. Svako oštećenje prijavite nadležnima u lokalnoj upravi.
Pomozite onima koji su povređeni ili zarobljeni. Pomozite ukoliko ste
završili kurs prve pomoći (nemojte zaboraviti torbu za prvu pomoć koju
ste spakovali u vaš komplet za preživljavanje) ili pronađite nekoga ko bi
mogao da pomogne.

31
Nakon elementarne nepogode

Obavestite rođake kada se vanredna situacija završi. Čineći to nećete ih

samo umiriti već ćete na taj način nadležne organe osloboditi potrage
za vama i tako im uštedeti vreme.

Proverite gde su vam komšije, naročito ako je reč o starim licima ili
invalidima.
Zatvorite svoje životinje, obezbedite im hranu i vodu za nekoliko dana.
Proverite štetu koja je nastala u kući. Proverite da li ste bezbedni
od požara ili drugih opasnosti koje se mogu dogoditi u objektu. Ne
palite šibice i ne uključujte struju ako osetite da gas curi ili sumnjate
na oštećenje – isključite glavni ventil (ako to već ranije niste uradili) i
brzo napustite objekat. Isključite sve oštećene aparate. Prijavite požar,
oštećene cevovode i dalekovode.
Isušite podrum u fazama (izbacite oko jedne trećine vode na dan) da
biste izbegli strukturalno oštećenje objekta. Zidovi na objektu mogu da
se sruše zbog velikog spoljašnjeg pritiska vode.
Kada okolnosti to dozvole sklonite sve što je vredno.
bavestite vašu osiguravajuću kuću o gubitku i posavetujte se sa njima
kako možete da dobijete sredstva za hitnu intervenciju na objektu,
kako će na isplatu vrednosti za oštećen objekat uticati to što morate da
nađete (ako ste u takvoj situaciji) alternativni smeštaj, da obezbedite
hranu i odeću.
Popunite obrazac za prijavu štete. Popunite obrazac čak i kada vaše
osiguranje ne pokriva taj tip elementarne nepogode. Na primer,
standardnom polisom se ne pokrivaju struktruralne štete koje može da
napravi zemljotres, ali će pokriti štetu koju je prouzrokovalo nešto što
je nastalo kao posledica zemljotresa npr. požar ili poplava. Saznajte sve
što treba o procedurama vaše osiguravajuće kuće. Totalna šteta može
da predstavlja problem proceniteljima štete da pronađu vašu imovinu.
Vi im možete pomoći da to brže urade tako što ćete svoju imovinu
obeležiti i ostaviti natpis sa vašim imenom, adresom, osiguravajućim
društvom i informacijama gde vas mogu naći.
Izvedite privremene građevinske radove koji će sprečiti da se šteta
proširi, kao što su krpljenje krova, postavljanje prozora ili rušenje
oštećenog zida. Neke humanitarne organizacije mogu da vam obezbede
materijale kojim ćete moći da uradite ove hitne intervencije na objektu.
Koristite zaštitno odelo dok čistite štetne materije koje su se izlile u
manjoj količini. Čuvajte sve račune koje bi trebalo da priložite uz vašu
polisu osiguranja.
32
Ne uključujte električne aparate ako su mokri. Isključite ih i osušite
pre nego što ih ponovo uključite.
Uključite vodu na sledeći način: zatvorite ventile u podrumima (i ventile
na bojlerima za vruću vodu). Počnite da otvarate ventile i česme od
najnižih spratova objetka kako bi vazduh mogao da se izgura iz slavina
na višim spratovima. Ne uključujte bojler dok ga prethodno ne napunite
vodom.
Proverite ispravnost zaliha hrane i vode pre nego što ih budete ponovo
koristili. Lako kvarljiva hrana može da se pokvari ako je struja bila
isključena na neko vreme. Hranu koja je bila zaleđena i počinje da se
odmrzava trebalo bi što pre skuvati, ili je baciti u skladu sa instrukcijama
lokalnih vlasti. Takođe ne biste smeli da jedete hranu koja je došla
u kontakt sa poplavnim vodama. Vodu nemojte koristiti sve dok ne
dobijete zvaničnu informaciju da je bezbedna za upotrebu. Koristite
flaširanu vodu ili je kuvajte pet minuta, a možete da je dezinfikujte
prema uputstvu za doziranje zavisnosti od dezinfekcionog sredstva.
Operite i sterilišite posuđe i pribor za jelo vrućom vodom, deterdžentom
i dezinfekcionim sredstvom (prema uputstvu za doziranje).
Sastavite inventar. Da bi vam osiguravajuća kuća što potpunije pokrila
štetu koja je nastala u toku katastrofe, moraćete da dokažete nastalu
štetu i vrednost pretrljenog gubitka. Sastavite spisak oštećenih stvari.
Ukoliko je moguće fotografišite ih ili napravite video zapis, i kao
prilog dodajte sve račune kojim možete dokazati vrednost oštećenog
predmeta. Napravite plan unutrašnjosti kuće. Ovaj proces ponovite
nakon dve ili tri nedelje. Najverovatnije ćete se setiti još nečega.
Čuvajte se majstora koji vas mogu prevariti. Nažalost, među majstorima
će se uvek pojaviti i oni koji koriste ljudsku nesreću da bi nepošteno
zaradili novac. Pazite koga angažujete na radovima. Takođe imajte na
umu da u slučaju kriznih situacija ne treba početi bilo kakve radove
na objektima dok nadležni organi ne procene štetu. Da zaključimo:
nemojte žuriti, potražite ponude od više majstora i proverite njihov rad
(pitajte komšije koliko su oni platili za slične radove).
Vodite računa o vlazi. Podrobno isušite prostorije da biste izbegli
zdravstvene probleme.

33
 Koje su moguće posledice
Svaka prirodna katastrofa, velika ili mala, psihološki i emotivno utiče
na vas, vašu porodicu i susede. Osnovna potreba da se vratite svom
svakodnevnom životu i domu je vaša pokretačka snaga, ali ćete u nekom
trenutku osetiti simptome pretrpljene traume ili ih videti kod ljudi koji
su oko vas. Žalovanje, koje je prirodan proces oporavka, javlja se kada
doživite gubitak.

Nakon traume, neki ljudi su zbunjeni, pokazuju znake šoka koje prati
osećaj olakšanja jer su preživeli. Neki se tresu, neki ne osećaju ništa,
neki povraćaju ili gube svest. Kako vreme bude odmicalo, možda će se
kod vas pojaviti problemi sa snom i uzimanjem hrane. Možda ćete biti
apatični ili neprijateljski nastrojeni. Možda ćete imati i panične napade
na najmanji nagoveštaj oluje. Sve ove reakcije su sasvim normalne.
Najbolji način da prođete kroz sve ovo je da pričate sa svojom porodicom,
rođacima, prijateljima i susedima. Recite šta osećate nakon svega što
se dogodilo. Potražite stručnu pomoć.

Kod dece se spolja često neće videti da imaju probleme, ali ona u
sebi doživljavaju snažne emotivne reakcije. Kod njih se mogu javiti
anksioznost, strah, nervoza, bol u stomaku, gubitak apetita i druge
psihološke reakcije. Ona ponovo mogu da počnu da sisaju palac ili
mokre u krevetu. I ovo su normalne reakcije na proživljenu traumu.
Dete koje oseća strah zaista se plaši. Ono misli da će se nesreća ponovo
dogoditi, da će neko biti povređen, da će se razdvojiti od porodice, da će
ostati samo i sve ih to mnogo plaši.

Pomozite svom detetu tako što ćete mu dati priliku da iskaže svoja
osećanja. Možda će mlađoj deci biti lakše da to učine kroz crtež ili igru
(predstavu). Potrudite se da uvek budete sa njima iako bi vam bilo lakše
da sami potražite pomoć, smeštaj ili završite neki posao.

34
 Osobe sa invaliditetom
Kako možete pomoći osobama sa invaliditetom
- Prvo pitajte da li je osobi kojoj želite da pomognete potrebna vaša
pomoć – nemojte samo pretpostavljati da joj je potrebna.
- Dopustite osobi sa invaliditetom da vam kaže kako joj najbolje možete
pomoći u sa invaliditetom, pse vodiče ili opremu.
- Ne pokušavajte da podignete, pridržite ili asistirate osim u slučaju da
poznajete tehnike kojim ćete sigurno i uspešno pomeriti osobu.
- Nikada nemojte davati bilo kakvu hranu ili piće osobama koje su u
nesvesti.
- Pitajte osobu sa invaliditetom da li postoji neki deo tela koji ne oseća
i da li je potrebno da pogledate to mesto zbog eventualnih povreda koje
bi mogle da nastanu u toku krizne situacije.

Lična pripravnost osobe sa invaliditetom

Napravite sopstveni plan. On će vam pomoći da organizujete informacije
i aktivnosti koje ćete imati u toku i nakon krizne situacije. Pripremite se
u skladu sa sopstvenim sposobnostima i ograničenjima. Imajte na umu
da pomoć i nega drugog lica možda neće biti moguća u nekom periodu
za vreme i nakon krizne situacije.

Plan koji budete napravili čuvajte u kompletu za preživljavanje,

automobilu, novčaniku, u kolicima i sl.

Informacioni list u slučaju krizne situacije

Ako vas bilo ko nađe bez svesti, u nemogućnosti da govorite, ili se javi
potreba da se hitno evakuišete, ona će moći da obavesti osobu koju ste
naveli u listu o vašem stanju i mestu gde se nalazite.

Ukoliko imate problema sa govorom, postarajte se da u ovom listu

navedete najbolji način za komunikaciju. To može biti pisanje,
pokazivanje slova ili slika, ili tiho mesto.

Zdravstveni list
Popunite zdravstveni list čime ćete dati informacije drugima o vašem
zdravstvenom stanju i zdravstvenim potrebama. Navedite imena i doze
lekova koje uzimate, ime izabranog lekara i njegov broj telefona. Veoma
je važno i da navedete sva neophodna pomagala koja koristite, na koje
proizvode ste alergični, imate li smetnje u govoru i sl. Ovaj list čuvajte
zajedno sa informacionim listom.
35
Zalihe
Napravite zalihe neophodnih lekova za sedam dana. Pitajte svog lekara
ili farmaceuta šta bi vam bilo potrebno u slučaju da lekove nemate
na zalihama i niste u situaciji da možete da ih hitno nabavite. Takođe
se raspitajte i o roku trajanja vaših lekova i temperaturama koje su
pogodne za njihovo skladištenje. Odredite i rok za zamenu skladištenih
lekova.
Mislite na sebe
Razmislite na koji biste način mogli brzo i najbolje da objasnite ljudima
kako da vam pomognu i na bezbedan način pomere vaša pomagala.
Budite spremni da date jasne instrukcije i uputstva spasiocima
usmenim ili pisanim putem.
Na primer, recite:
„Molim vas ponesite moju bocu sa kiseonikom.“
„Molim vas ponesite moja invalidska kolica.“
„Uzmite gama globulin iz zamrzivača.“
„Uzmite insulin iz frižidera.“
„Molim vas ne ispravljajte mi kolena.“
„Imao sam povredu glave. Molim vas napišite mi sve važne informacije i
instrukcije.“
„Slepa/slabovida sam. Dozvolite mi da vas čvrsto stegnem za ruku.“
„Gluv sam. Molim vas da mi napišete sve važne informacije.“

Informacioni list za osobe sa invaliditetom

Popunite list i prosledite ga osobama koje bi mogle da vam pomognu

Ime i prezime: _________________________________________

Datum rođenja: ________________________________________
Adresa: ______________________________________________
Broj telefona: _________________________________________
Broj telefona kontakt osobe: ____________(posao)_____¬¬¬¬_________(kuća)
Na koji način možemo da komuniciramo:__________________________________
___________________________________________________________________

Medicinski list (lekovi i posebna medicinska pomagala)

Naočari Kese za urostomu

Pribor za jelo Kese za kolostomu i ileostomu
Pribor za higijenu Invalidska kolica
Sredstva za higijenu Rezervni delovi za invalidska kolica:
Pomagala za oblačenje za manuelna _________________
Pribor za pisanje za elektromotorna______________
Slušni aparat Hodalice
Boca sa kiseonikom i prateći Štake
elementi za oksigenu terapiju Štapovi
Veštački zubi

36
 Formular 1

Važni telefoni i kontakti

Za bilo koju vanrednu situaciju

Vatrogasna služba: 193

Policija: 192
Hitna pomoć: 193
Bolnica: _____________________
Izabrani lekar: ________________

Posao: ____________________ _

Otac: ____________________
Majka:___________________

Drugi telefoni

Kontakt van grada:

Grad:
Broj kućnog telefona:
Broj mobilnog telefona:

Kontakt u gradu:
Grad:
Broj kućnog telefona:
Broj mobilnog telefona:

Najbliži rođak:
Grad:
Broj kućnog telefona:
Broj mobilnog telefona:

37
 Formular 2

Spisak za slučaj evakuacije

• Ostavite spisak sa važnim telefonskim brojevima i adresama blizu telefonskog

aparata.
• Pokažite deci kako da okrenu važne brojeve u slučaju vanredne situacije.
• Ukoliko ste u mogućnosti, ugradite detektore dima.
• Proverite sve potencijalne izazivače nesreća.
• Napravite spisak svega što treba popraviti.
• Pripremite zalihe za vanredne situacije (pogledajte strane --)
• Razmislite o pohađanju kursa prve pomoći.
Svakom članu porodice pokažite kako da:
• Koristi aparat za gašenje požara i gde stoji.
• Kako da zatvori ventil za vodu i isključi glavni osigurač za struju.
• Napravite plan za evakuaciju.
• Gde ćete se skloniti u slučaju:
Poplave: _________________________________________________
Oluje i grmljavine:_________________________________________
Grada: _________________________________________________
Zemljotresa: __________________________________________

• Put za spasavanje ste već utvrdili, skicirali i isprobali.

• Koje je bezbedno mesto zajedničkog okupljanja.
• Ukoliko nismo svi kod kuće kada se dogodi krizna situacija, gde ćemo se
naći?
Ime: ___________________________________
Adresa: _________________________________
Br. tel.: __________________________________

• Koga treba zvati u slučaju da se razdvojimo (međugradski poziv):

Ime: _________________________
Br. tel.:_______________________

PUT ZA SPASAVANJE (skica)

38
 Formular 3

Komplet za preživljavanje (skladišten u kući)

□ Hrana (pogledaj instrukcije u odeljku Hrana) Posebne potrebe
□ Voda (pogledaj instrukcije u odeljku Voda)
□ Komplet prve pomoći □ Mleko u prahu za bebe
□ Plastični tanjiri i čaše □ Pelene
□ Plastične kašike, viljuške i noževi □ Flašice
□ Otvarač za konzerve □ Lekovi
□ Nož □ Kontaktna sočiva
□ Plastične kutije □ Invalidska kolica
□ Šibice, upaljači □ Boce sa kiseonikom
□ Radio aparat na baterije
□ Lampe Kućni ljubimci
□ Rezervne baterije
□ Mali aparati za gašenje požara □ Nosiljka
□ Odeća i obuća □ Hrana
(pogledaj instrukcije u odeljku Odeća i obuća) □ Posuda
□ Ćebad ili vreće za spavanje □ Povodac
□ Klešta □ Igračka
□ Sveće □ Ćebe
□ Papir i olovka □ Karton vakcinacije
□ Igle i konac □ Lekovi
□ Medicinske kapaljke □ Otvarač za konzerve
□ Pištaljka □ Vreće za smeće
□ Plastične folije □ Sredstvo za dezinfekciju
□ WC papir □ Ubrusi
□ Sapun i tečni deterdžent □ WC papir
□ Higijenski ulošci
□ Lekovi
□ Plastične vreće sa vrpcom
□ Plastične kante sa poklopcem
□ Sredstvo za dezinfekciju i hlor
□ Društvene igre, karte, knjige, bojice, papir

Formular 4
Komplet za preživljavanje (u vozilu)
□ Ašov ili lopata (zimi)
□ Pesak ili so □ Grebalica za led i četka (zimi)
□ Lanac za vuču □ Anti-friz za hladnjak i vetrobransko staklo (zimi)
□ Podloge za trakciju vozila u slučaju □ Šibice i sveće (u dubokoj limenoj kantici uz
da se ono zaglavi u blatu ili snegu pomoć sveće možete zagrejati ruke ili napraviti
□ Kablovi za startovanje topao napitak) (zimi)
□ Aparat za gašenje požara
□ Signalna baklja Držite u automobilu:
□ Rezervno odelo i obuća
(pogledaj instrukcije u Odeća i obuća) □ Baterijsku lampu
□ Kompas □ Ćebe
□ Krpa ili papirni ubrusi □ Komplet prve pomoći
□ Sekira □ Geografske karte sa putevima

39
 Formular 5
Komplet za prvu pomoć
Sve što je neophodno spakujte u plastičnu kutiju ili kupite gotov set za prvu pomoć.
Komplet mora da sadrži:

□ Zavoj u raznim veličinama □ Vazelin ili neka druga mast

□ Sterilgnu gazu □ Zihernadle
□ Adhezivni zavojni materijal □ Sapun
□ Trougla marama □ Rukavice od lateksa
□ Makaze □ Mleko za sunčanje
□ Pinceta □ Analgetici
□ Igla □ Lekovi za probleme sa dijarejom
□ Vlažne maramice □ Laksativi
□ Antiseptik
□ Toplomer
□ Štapići za grlo

Formular 6
Komšiluk i resursi
- Ima li u komšiluku:

□ lekara
□ bolničara
□ medicinskih sestara
□ električara
□ vodoinstalatera
□ radio-amatera
□ terenskih vozila
□ peći na drva
□ drva za ogrev

- Da li su ljudi koji žive u neposrednoj blizini spremni za krizne situacije?

□ Neko mora da dođe i kaže nešto o tome

□ Organizovani su timovi za vanredne siutacije
□ Određene su bitne lokacije
□ Pripremljeni su kompleti za preživljavanje
□ Kompleti za preživljavanje se nalaze u: _____________________________

Timovi za vanredne situacije:

Komunikacija:
Gde:_______________________________ Ko:_________________________________

Procena štete:
Gde:_______________________________ Ko: _________________________________

Prva pomoć:
Gde: _______________________________ Ko: ________________________________

Spasioci:
Gde:________________________________ Ko: ________________________________

Sklonište i posebne potrebe:

Gde: ________________________________ Ko: _______________________________

40