Изричне реченице

Марко мисли да је његов тим најбољи. (глагол мишљења)

Сара ми је испричала како се заљубила у Николу. (глагол говорења)
Сви желимо да се живот врати у нормалу. (глагол осећања)
Новак је видео да ће противник јако сервирати. (глагол опажања)

ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице којима се изриче садржај

глагола говорења, мишљења, осећања и опажања. Оне имају службу правог
објекта у оквиру више реченице (допуњују прелазне глаголе).

Глаголи говорења: говорити, причати, рећи, саопштити, казати, питати,

захтевати, наредити...
Глаголи мишљења: мислити, разматрати, сматрати, размишљати, питати се...
Глаголи осећања: волети, мрзети, чезнути, жудети, желети...
Глаголи опажања: видети, гледати, приметити, чути, слушати...

Постоје две врсте изричних реченица:

1. изричне реченице у ужем смислу

2. зависноупитне реченице.

1. Обавештавамо вас да се представа отказује.

Сви мисле да ће завршни испит бити тежак.
Милош је целе ноћи слушао како кошава фијуче.

Изричне реченице у ужем смислу су реченице којима се само изриче

садржај глагола. Почињу везницима ДА и КАКО. Имају службу правог објекта и
добијају се као одговор на питање ШТА.

2. Реци ми колико има сати.

Мајка ме је питала да ли сам поправила оцене.
Разредна нам је саопштила где смо погрешили на тесту.
Јана се чудила где је пас био целе вечери.

Зависноупитне реченице су у ствари упитне реченице у неуправном говору.

Ове реченице имају облик питања, али немају упитно значење.
Обично почињу упитним речцама: ДА ЛИ, ЛИ, упитним заменицама: КО,
ШТА, КОЈИ, прилозима ГДЕ, КАДА, КУДА, КАКО, ЗАШТО и сл.
На завршетку зависноупитних реченица се не налази упитник, него тачка.

***

Шеф оркестра је наредио трубачима да буду гласнији.

Да буду гласнији, шеф оркестра је наредио трубачима.

Питам се зашто је Димитрије ћутљив.

Зашто је Димитрије ћутљив, питам се.

Ако зависна изрична реченица стоји на почетку више реченице, онда се

одваја запетом (правило инверзије).
 Односне реченице
Питао је за савет девојку која је стајала иза шалтера.
Жељко је певач чије песме сви воле.
Нина је девојка каква се ретко среће.
Ко пева, зло не мисли.
Аца је препознао човека кога је синоћ видео у трамвају. Он је дечак који воли сладолед.

Односне реченице су зависне реченице које ближе одређују појам на који се

односе (неку реч у главној реченици). Обележје односних реченица су односне
заменице КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ, упитне заменице КО и ШТА, прилог
ГДЕ и везник ШТО.

Односне реченице могу имати службу субјекта, објекта, атрибута или апозитива.

Ко другоме јаму копа, сам у њу упада.

Ко не учи, добиће лошу оцену. (служба субјекта)
Ко рано рани, две среће граби.

Раде је учинио што је потребно.

Младић ће чувати што је стекао. (служба објекта)
Што можеш да урадиш данас, остави за прекосутра.

Сања је потражила улицу у којој је живела њена симпатија.

Јуче сам на станици нашла оловку која је била прљава. (служба атрибута)
Обукао је мајицу чију су рукави били кратки.

Влада је подигао десну руку, у којој је држао телеграм.

Сви су махнули Ани, која је била на позорници. (служба апозитива)
Срели су Марка, који је био уморан од пута.

***
Ко напорно тренира, постиже добре резултате.
Ко хоће веће, изгуби из вреће.

Када односна реченица стоји на почетку реченице, одваја се запетама.

Школа је организовала одбојкашки турнир, што нас је пријатно изненадило.

Милица и Даница су се посвађале, што је било чудно.

Када се односна реченица са заменицом ШТО односи на целу реченицу, одваја се

запетама.

Ученик који је разбио прозор иде код директора.

Онај ученик који је раљзбио прозор иде код директора.

Када се може додати ОНАЈ уз реч на коју се односи, реченица се не одваја

запетама!
ПАЖЊА!

То је хотел где смо одсели. (у коме смо одсели)

То је место одакле се види море. (са кога се види) односне реченице
(атрибут)
 Иди где су те послали.
Вратио се одакле је пошао. месне реченице (пр. одр. за
место)

Био је дан када смо ишли на излет. (у којем) односне реченице

(атрибут)
Биће то тренутак када су сви тужни. (у којем)

Позвао је Невену када се вратио с посла.

Доћи ћу код тебе када падне мрак. временске реченице (пр. одр. за
време)

Реченице са везником ГДЕ и КАДА су односне када одређују именички појам, а месне
и временске када имају службу прилошких одредби у вишој реченици.

Месне реченице
Отишли су тамо где људска нога није крочила.
Иди куда те срце води.
Можеш се вратити одакле си и дошао.
Где чељад није бесна, кућа није тесна.
Куда сви Турци иду, ту је и мали Мујо.
Паркирај ауто где буде било места.

МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају место вршења радње.

Обележје ових реченица су најчешће прилози: ГДЕ, КУДА и ОДАКЛЕ. Уз ове прилоге
може се јавити и речца ГОД (нпр. Тренирај где год хоћеш; Куда год да идем, немам
мира.)
Месне реченице се добијају као одговор на питање ГДЕ.

Обрати пажњу!

Калемегдан је место где сви радо шетају.

Свратио је тамо где се сви млади окупљају.

Треба разликовати односне од месних реченица које почињу истим

прилогом. Односне реченице се увек односе на неки именички појам, а месне
реченице имају службу прилошких одредби за место (односе се на радњу
предиката).

Писање запете

Где има дима, има и ватре.

Куда год да путујем, волим да фотографишем пределе.
Наћи ћемо се где је аутобуска станица.

Ако месна реченица стоји на почетку више реченице, онда се одваја запетом.
Месна реченица се не одваја запетом ако стоји на крају више реченице.
 Временске реченице

Маја ће нам се јавити кад стигне кући.

Спавали су док је био земљотрес.
Чим се заврши филм, идем на спавање.
Пошто је разбио прозор, заплакао се.
Пре него што поједеш сладолед, узми сок.
Рекламе су, док је трајала емисија, биле занимљиве.

Временске реченице су зависне реченице које означавају време вршења

радње. Обележје ових реченица су везници: КАД, ДОК, ЧИМ, ПОШТО, везнички
спој ПРЕ НЕГО ШТО итд.
Временске реченице имају службу прилошке одредбе за време. Добијају се
као одговор на питање КАДА.

Обрати пажњу!

Марко није дошао у школу пошто је болестан. ЗАШТО? (узрочна реченица)

Марко је отишао на тренинг пошто је завршио учење. КАДА? (временска реченица)

Везник ПОШТО може се јавити и у временској и узрочној реченици, па треба

повести рачуна о значењу које одређена реченица има.

Писање запете

Чим дође зима, људи постану поспани и намргођени.

Пре него увредиш некога, двапут размисли.

Ако временска реченица стоји на почетку више реченице, одваја се запетом.

Народ се, када је Влада донела нове законе, побунио због мера штедње.
Почетком јануара, када су новогодишњи празници, сви проводе време са породицом.

Ако је временска реченица уметнута, одваја се запетама.

Написаћу песму, кад добијем инспирацију.

(временска реченица даје додатну, необавезну информацију, па се одваја запетом)

Написаћу песму кад добијем инспирацију.

(временска реченица пружа обавезну информацију, па се не одваја запетом)

Узрочне реченице

Марија није дошла у школу јер је болесна.

Пошто се уплашио пса, Никола је потрчао ка другом крају улице.
Будући да нисмо добро научили градиво, наставник је одложио тест.
Деца се радују зими зато што воле да се санкају.

УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају узрок вршења

радње. Обележје ових реченица су везници: ЈЕР, ПОШТО, ШТО, везнички
спојеви БУДУЋИ ДА, ЗАТО ШТО.
У оквиру више реченице имају службу прилошке одредбе за узрок.

***
Пошто сам синоћ била на журки, дремаћу током школских часова.

Ако узрочна реченица стоји на почетку више реченице, одваја се запетом.

Отићи ћемо, будући да је снег престао, у посету баки на селу.

Ако је узрочна реченица уметнута у средини више реченице, одваја се запетама (са обе
стране).

Смејали смо гласно зато што је Петар причао вицеве. (обавезна информација)
Радовали смо се гласно после часова, јер нам је било досадно. (додатна информација)

Када узрочна реченица стоји на крају, одваја се запетом ако пружа додатну,
необавезну информацију.

Поредбене реченице

Погледао ме је зачуђено као да ме први пут види.

Урадила је све као што смо се договорили.
Ана је трчала на кросу колико је могла.
Певач је певао уживо боље него што смо очекивали.
Боље да се санкамо испред школе него да седимо у учионици.

ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају начин

вршења радње главне реченице исказане неким поређењем.
Поредбене реченице се деле на две подврсте:

1. поредбене реченице за једнакост

2. поредбене реченице за неједнакост.

1. Милош трчи као да ногама додирује стазу.

Поштујем га као што он поштује мене.
Свако има могућност да напредује онолико колико жели.
Напишите онако како сам вам рекла.
Као обележја поредбених реченица за једнакост јављају се везнички
спојеви КАО ШТО и КАО ДА и прилози КАКО и КОЛИКО.
Поредбене реченице за једнакост имају службу прилошке одредбе за
поређење.
2. Филм је много занимљивији него што смо се надали.
Знате више него што мислите.
 Као обележја поредбених реченица за неједнакост јављају се везнички
спојеви НЕГО ШТО, НЕГО ДА.
Поредбене реченице за неједнакост имају службу поредбене допуне.

ОВЕ РЕЧЕНИЦЕ СЕ НИКАДА НЕ ОДВАЈАЈУ ЗАПЕТОМ, УВЕК СТОЈЕ

НА ДРУГОМ МЕСТУ (у претходној реченици се налази придев или прилог у
компаративу: Наставник је строжи него што сам очекивао; На Копаонику је лепше
него сам се надала).

Као што је обећао, дошао је.

Поредбена реченица на почетку одваја се запетом.
Смедерево лежи, као што вам је познато, на Дунаву.
Када је поредбена реченица уметнута, одваја се запетама.

Последичне реченице
Маја је таква лепотица да су сви младићи у њу заљубљени.
Аца је толики радник да га све пословође хвале непрестано.
Атанасијевић је тако снажно сервирао да је оборио италијанског одбојкаша.
Толико је вејало целе ноћи да су сада сви путеви у Србији непроходни.

ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају

последицу вршења радње главне реченице. Њихово обележје је везник ДА. У
вишој (главној) реченици налази се показна заменица ТАКАВ или ТОЛИКИ или
прилози ТАКО или ТОЛИКО (који уводе у последичну реченицу).

Илија тако свира гитару да му се сви диве.

Алекса је такав одбојкаш да га сви у тиму обожавају.
Сека је толико била уморна да је одмах заспала.

Последичне реченице имају службу ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ. Оне се УВЕК

налазе на крају више реченице и никада се не одвајају запетом!

Намерне реченице

Марко је узео такси да би стигао на време.

Људи одлазе у циркус да се забаве.
Сели смо, како бисмо лепо видели представу, у први ред.
Идем у град да прошетам.
Дођите овамо да вам кажем нешто.
Купила је нову хаљину не би ли била најлепша на прослави.
Како би задивила поданике, царица је изашла на балкон.
 НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају намеру, циљ,
сврху вршења радње више реченице. Обележје намерних реченица су везници:
ДА, КАКО и речца ЛИ (са потенцијалом у одричном облику).

Дека је пио витамине ради здравља.

Дека је пио витамине да би био здрав.

Маја је штедела новац ради летовања.

Маја је штедела новац не би ли отишла на летовање.

Намерне реченице имају службу прилошке одредбе за циљ.

Допусне реченице
Иако сам се топло обукао, ипак ми је било хладно.
Ана је добила јединицу мада је учила целе ноћи.
Иако бака има нове наочаре, не види добро.
Премда је почела киша, играчи су изашли на терен.
Стефан је отишао на испит иако се није добро спремио за одговарање.
Школа је, иако то ученици нису очекивали, направила славље поводом празника.

ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице које означавају да се радња

више реченице остварује упркос ономе што значи зависна реченица. (Допусне
реченице на неки начин ометају радњу главне реченице, али се она ипак
остварује.)
Обележје допусних реченица су везници: ИАКО и МАДА, ређе и везник
ПРЕМДА.

Упркос великој суши, година је била родна.

Иако је била велика суша, година је била родна.

Упркос прехлади, Ана је дошла на посао.

Ана је дошла на посао премда је била прехлађена.

Допусне реченице имају службу прилошке одредбе за допуштање.

***
Иако је било веома хладно, клизалиште је било пуно деце.
Аутобус је, иако је била гужва на путу, стигао на време у Београд.

Допусне реченице се одвајају запетама када су на почетку више реченице или

уметнуте.
 Условне реченице

Ако некада освојим седмицу на лотоу, отићи ћу на пут око света.

Уколико будемо учили довољно, одлично ћемо урадити завршни испит.
Нећу купити сендвич будем ли пошла у школу без новца.
Нина би, када би умела да кува, правила укусна јела.
Да брат има слободног времена, више би се дружио са мном.

УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ су зависне реченице којима се означава услов

вршења радње означене вишом реченицом.
Имају службу ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УСЛОВ.
Везници којима се обележавају условне реченице су: АКО, УКОЛИКО,
КАД, ДА, али је за значење ових реченица важан и глаголски облик који је у
њима употребљен (презент, потенцијал, футур II).
Условне реченице су увек модалне, односно никад не означавају реалне
него хипотетичне, могуће ситуације.

Условне реченице могу означавати: реални услов, потенцијални услов и

иреални услов.

Ако Ана научи лекцију, добиће петицу. (реални услов)

Када би Ана научила лекцију, добила би петицу. (потенцијални услов)
Да је Ана научила лекцију, добила би петицу. (иреални услов)

НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ ЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА

***
У учионицу је ушла девојчица која је имала смеђу косу и која је носила велики ранац.

Када буде звонило и кад изађемо у двориште, правићемо Снешка Белића.

Уколико Милан буде видео поруку, па ми одговори, ићи ћемо у биоскоп.

Зависне реченице могу да буду у саставном напоредном односу. Тада су повезане

везником И (могу се јавити и везници НИ, ПА, ТЕ, НИТИ).

***
Ако будем отишла на море или ако се одмарам на планини, бићу веома срећна.
Раставни однос јавља се међу зависним реченицама које обележавају различите
радње од којих ће се једна реализовати. Везник је ИЛИ.

***
Мира је пожелела да добије нов телефон, а не да оде на летовање.

За распуст ћемо отпутовати негде где ћемо се одморити или где ћемо се забавити.

Супротни однос јавља се међу зависним реченицама које обележавају супротне

радње. Везници су: А, АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ.

Зависне реченице могу ступити у саставни, супротни и раставни напоредни однос

једино ако су ИСТЕ ВРСТЕ и ИМАЈУ ИСТУ СЛУЖБУ У РЕЧЕНИЦИ!