Фонетско упутство

§ 1.Руски језик користи једно писмо ћирилицу

Аа Аа Рр Рр
Бб Бб Сс Сс
Вв Вв Тт Тт
Гг Гг Уу Уу
Дд Дд Фф Фф
Ее Ее Хх Хх
Ёё Ёё Цц Цц
Жж Жж Чч Чч
Зз Зз Шш Шш
Ии Ии Щщ Щщ
Йй Йй ъ ъ
Кк Кк ы ы
Лл Л л ь ь
Мм Мм Ээ Ээ
Нн Нн Юю Юю
Оо Оо Яя Яя
Пп Пп

ИЗГОВОР САМОГЛАСНИКА

§ 2.У руском језику има 6 самогласника, али се за њих употребљава 10 слова. Ови самогласници се деле на
тврде: а, э, о, у, и
меке: я, е, ё, ю, и
§ 3. Руски самогласници су увек кратки, осим у отвореним слоговима, где се изговарају полудуго, али не на крају речи.
§ 4.Самогласник а изговара се као српско а под акцентом. У слогу непосредно пред акцентом изговара се као редуковано а. После ч и
щ неакцентовано а изговара се као кратко затворено е: часы - чесы После ж и ш изговара се као редуковано и: жара - жыра
§ 5. Самогласник ё пише се место акцентованог е и изговара се:
а) као јо на почетку речи, после самогласника и после ъ и ь, и то само испред тврдог сугласника и на крају речи: ёлка - јолка
б) као о, али само испред тврдог сугласника: пёс - п'ос. Тако се изговара и после ч и щ, који су увек меки, и после ж и ш, који су увек
тврди: чёрт- чорт
§ 6. Самогласник э изговара се нешто отвореније него српско е.
§ 7.Самогласник о изговара се као о само под акцентом, а непосредно пред акцентом као а: молоко -малако На свима другим местима
изговара се као и самогласник а.
§ 8. Самогласник е под акцентом изговара се: а) на почетку речи, после самогласника и после ъ као дифтонг је: твоей - твајеј б) испред
меких сугласника као глас између е и и: день - д'ен'
§ 9. Самогласник и после сугласника звучи као српско и. После самогласника изговара се као редуковано. После ж, ш, ц изговара се као ы.
§ 10. Самогласник у изговара се као и српско у.
§ 11. Самогласник ы се изговара као тврдо и (средњи део језика приближи средњем непцу, а усне се држе развучене).
§ 12. Самогласник ю на почетку речи и после самогласника изговара се као ју: юг –југ. После сугласника изговара се као у, а сугласник се
умекшава.
§ 13. Самогласник я, кад је акцентован, изговара се на почетку речи, после самогласника и ь и ъ као ја: яма- јама. После сугласника
изговара се као а, а сугласник се умекшава: зять- з'ат'.
§ 14. Аналог српских једносложних гласовних групе ра, ла у руском језику оро, оло: град – город, брада – борода, крава – корова, глас –
голос. Аналог српских једносложних гласовних групе ре, ле у руском језику ере, оло: брег – берег, бреза – берёза, млеко – молоко.
§ 15 Уместо српског сонорног р руски језик користи једнословне гласовне групе ор, ер, ро или ре: крв – кровь, срце – сердце, први –
первый, смрт – смерть, крст – крест.
 ИЗГОВОР СУГЛАСНИКА

§ 16. Звучни сугласници на крају речи изговарају се као безвучни

§ 17 .Сугласници, изузев л, ж, ш, ц, ч и щ, изговарају се испред тврдих самогласника као исти гласови у српском.
§ 18. Сугласници кад стоје испред меких самогласника е, ё, и, я, ю, испред ь, и испред меких сугласника, изговарају се умекшано
§ 19. Сугласници ц, ж и ш изговарају се увек врло тврдо
§ 20. Сугласник л на крају речи, затим испред тврдих самогласника и сугласника изговара се врло тврдо
§ 21. Сугласници ч и щ изговарају се увек меко
§ 22. Сугласник г у наставку генетива придева и заменица -ого, -его изговара се као в: его -ево, хорошего-харошева
§ 23. Изједначење сугласника се врши не само по звучности, већ и по мекоћи.
§ 24. Слово щ изговара се као дуго меко ш
§ 25. Групе дц, тц, тс и тьс изговарају се као дуго ц
§ 26. Групе дч и тч изговарају се као дуго ч
§ 27. Групе зс и сс изговарају се као неудвојено с
§ 28. Кад се нађу у групи три сугласника долази до губљење сугласника (један се од њих, најчешће д или т, не изговара): счас(т)ливый,
ус(т)ный, поз(д)но, пра(з)дник
§ 29. Речи сердце и солнце изговарају се: с'ерце , сонце. У речима здравствуйте и чувство прво в се не изговара. Заменица что изговара
се што.
§ 30. Слова ъ (твердый знак, дебело јер) и ь (мягкий знак, танко јер) немају никакву гласовну вредност.Слово ъ показује да се
претходни сугласник изговара тврдо испред самогласника пред којим се иначе умекшава. Слово ь приказује умекшаност претходног
сугласника: объезд -објест, трость- трост`.
 А

а I 1-я буква русского алфавита

от «а» до «я» - од «а» до «ш» од почетка до краја
а II союз 1. a, али:
я остаю,´сь в Москве, а ты уезжа,´ешь в Белград - ја ћу остати у Москви, а ти ћеш отићи у Београд прошло,´ мно,´го лет, а я всё по,´
мню - прошло је много година, али ја све памтим
2. већ, него
Винова,´т не я, а ты - Нисам крив ја, него / већ ти
Я пойду,´ не за,´втра, а по,´слезавтра - Нећу поћи сутра, него / већ прекосутра.
2. него, а то:
хоть бы э,´то случи,´лось но,´чью, а то днём! - да се барем то десило ноћу, него је био дан!
3. јер:
на,´до е,´хать, а то уже по,´здно - треба да се иде (треба ићи), јер је већ касно
4. иначе:
переста,´нь крича,´ть, а (не) то я уйду,´ - престани да вичеш, иначе ћу отићи
5. или:
пойди,´те туда, а то пошл,´ите кого,´-нибу,´дь - идите тамо или пошаљите некога
6. a, и:
а чьи все эти кни,´ги? - и / а коме припадају ове књиге?
a III честица 1. дер (често се не преводи), де:
а ну, попро,´буй догна,´ть меня,´! - покушај да ме стигнеш!
а ну-ка, встава,´й! - дер, устај! (дер и де се углавном користе у северним говорима, у осталим областима нису у употреби. Уместо њих
се углавном користи неутрално хајде (ајде)
2. (понављaње):
Оте,´ц, а оте,´ц! - Оче, а оче! или Оче, о оче!
3. -а? ( уз упитну реченицу) :
вы бы,´ли там? а? - Да ли сте ишли тамо? а?
б) (на крају реченице) - а?:
хоти,´м ли, а? - хоћемо, а?
как тебе,´ э,´то нра,´вится, а? - како ти се ово свиђа, а?
а IV межд. 1. (чуђење) - a:
а, во,´т оно,´ что! - а, то је то!
2. (препознавање) a:
а-а, э,´то ты! - А-а то си ти!
3. (бол, страх) ay
4. (безбрижност) тja:
а, ничего,´! - тja, ништа!
5. (претња) а:
а, так ты ещё здесь! - а, још си ту!
абба,´т м. опат
абба,´ти,´са ж. опатица
абба,´тство с. опатиja
аббревиату,´ра ж. абревијатура, скраћеница
абза,´ц м. 1. (отступ на почетку реда) нови ред 2. (део текста) пасус
абитурие,´нт м. , ~ка ж. кандидат за упис (на универзитет)
абонеме,´нт м. сезонска картица (библиотекарска, позоришна), претплата
абоне,´нт м. претплатник
абони,´ровать претплатити
аборда,´ж м. мор. абордажа, судар
взять на аборда,´ж - упасти на непријатељски брод
абориге,´н м. , ~ка ж. староседелац
або,´рт м. абортус, побачај
абре,´к м. кавкаски одметник, качак
абрико,´с м. кајсија
абрико,´совый, абрико,´сный кајсијин, од кајсије; боје кајсије
а,´брис м. контура, обрис
абсолю,´т м. фил. апсолут
абсолюти,´зм м. апсолутизам
абсолюти,´ст м. апсолутиста
абсолю,´тный 1. апсолутан, потпун 2. савршен
абсолютный слух - апсолутни слух
абсолютный поко,´й - потпуни мир, апсолутни мир
абсолютное неве,´жество - потпуно незнање, савршено незнање
абсолю,´тно апсолутно, никако, потпуно
я абсолютно не винова,´т - никако нисам крив
он абсолютно прав - он је потпуно у праву
абсорби,´ровать апсорбовати, упити
абстра,´ктный апстрактан
абстракциони,´зм м. aпстракционизам
абстракциони,´ст м. апстракциониста
абстра,´кция ж. апстракција
абсу,´рд м. апсурд, бесмислица, нонсенс
абсу,´рдность ж. апсурдност
абсу,´рдный апсурдан
а,´бы,´ устар. било како
а,´бы,´ как сделать - било како урадити
аванга,´рд м. авангарда, претходница
в аванга,´рде - у првим редовима
авангарди,´зм м. авангардизам
авангарди,´ст м. авангардиста
авангарди,´стский авангардни
авангардистское иску,´сство - авангардна уметност
авангардны,´й авангардни, водећи, напредан
ава,´нс м. аванс, позајмица
вы,´дать ава,´нс - уплатити аванс
погаси,´ть ава,´нс - исплатити аванс
де,´лать ава,´нсы - авансирати, храбрити
ава,´нсом унапред
поощри,´ть ава,´нсом - наградити унапред
авансце,´на ж. просценијум
авантю,´ра ж. авантура, пустоловина
авантю,´ризм м. авантуризам
авантю,´рист м. авантуриста, пустолов; ~истка ж. aвантуристкиња
авантю,´рный авантуристички, рискантан
авантю,´ристский (књижевни жанр) авантуристички
авари,´йный 1. ургентан 2. резервни, помоћни 3. алармни
авари,´йная бригада - ургентна екипа
авари,´йный запас - резервне залихе
авари,´йный выход - помоћни излаз, излаз за случај опасности
авари,´йный сигнал - алармни сигнал
ава,´рия ж. аварија, хаварија, квар, катастрофа, удес
тяжёлая ава,´рия - тешка аварија, тежак квар
потерпе,´ть ава,´рию - доживети катастрофу
а,´вгуст м. август
а,´вгустовский августовски
Августе,´йший ист. узвишени, пресветли (царска титула)
а,´виа- в сложн. авиа- авио-
авиабензи,´н м.авионски бензин, керозин
авиабиле,´т м. авионска карта
авиадиспе,´тчер м. контролор лета
авиазаво,´д м. фабрика авиона
авиала,´йнер м. авион
авиано,´сец м. носач авиона
авиапо,´чта ж. авионска пошта
авиастрое,´ние с. градња авиона
авиацио,´нный авијациони
авиа,´ция ж. авијација
гражда,´нская авиация - цивилна авијација
сельскохозя,´йственная авиация - пољопривредна авијација.
аво,´сь устар.честица можда
на авось - на срећу
аво,´ська ж. мрежица за куповину намирница, цегер
авра,´л м. мор. хитан посао
авра,´льный хитан
австрал|и,´ец м. Аустралијанац; ~ийка ж. Аустралијанка
австр|и,´ец м. Аустријанац; ~ийка ж. Аустријанка
а,´вто- в сложн. ауто- 1. (властити) ауто- 2. (аутомобилни) ауто-
автобиографи,´ческий, автобиографи,´чный аутобиографски
автобиогра,´фия ж. аутобиографија
авто,´бус м. аутобус
(е,´хать на) авто,´бусе - возити се аутобусом
автовокза,´л м. аутобуска станица
автого,´нки мн. спорт. ауто-трке, ауто-рели
автого,´нщик м. спорт. возач на аутотркама
авто,´граф м. аутограм
автоинспе,´ктор м. саобраћајни инспектор, саобраћајац
автоинспе,´кция ж. саобраћајна инспекција
авто,´л м. уље за мотор
автома,´т м. 1. механизам, аутомат 2. (телефон) телефонска говорница, аутомат 3. воен. аутоматска пушка, аутомат
автома,´т Кала,´шникова - Калашњиков
автоматиза,´ция ж. аутоматизација
автоматизировать аутоматизовати
автома,´тика ж. аутоматика
автомати,´ческий аутоматски
автома,´тчик м.воен. војник наоружан аутоматском пушком
автомаши,´на см. автомобиль
автомоби,´ль м. аутомобил, ауто, возило, кола
легко,´вой автомоби,´ль - путничко возило
грузо,´вой автомоби,´ль - теретно возило
го,´ночный автомоби,´ль - тркачки аутомобил
санита,´рный автомоби,´ль - амбулатна кола
автомоби,´льный аутомобилски
автомоби,´льная дорога - ауто-пут
автоно,´мия ж. аутономија
автоотве,´тчик м. телефонска секретарица
автоперево,´зки мн. аутопревоз
автопортре,´т м. аутопортрет
автопробе,´г м. ауто-трке, ауто-рели (провери у правопису)
а,´втор м. аутор (књижевног дела), композитор(музичког дела), аутор
а,´вторский ауторски
автора,´лли с. нескл. ауто-рели, ауто-трке
авторита,´рный ауторитаран
авторите,´т м. ауторитет
воровско,´й авторите,´т - кум, вођа криминалаца
по,´льзоваться авторите,´том - изазивати поштовање
авторите,´тный ауторитетан
а,´вторский ауторски
наруше,´ние авторского пра,´ва - кршење ауторског права
автору,´чка ж. наливперо
автосва,´рка ж. аутогено варење (метала), заваривање
автосто,´п 1. ж.-д. аутоматска кочница 2. (начин туризма, путовања) стопирање
занима,´ться автосто,´пом - стопирати
автосе,´рвис м. аутосервис
автостра,´да ж. ауто-пут
автофурго,´н м. шлепер
ага,´ 1. аха 2. да, аха ( пристанак)
ага,´, попа,´лся! - аха, ухватио сам те!
ага,´т ахат
исла,´ндский ага,´т - обсидан
аге,´нт м. агент, представник
аге,´нтство с. агенција
агиогра,´фия ж. хагиографија
агита,´тор м. агитатор, пропагандиста
агита,´ция ж. агитација, пропаганда
агити,´ровать 1. агитовати 2. наговарати
не агити,´руй меня - не наговарај ме
а,´гнец м. рел. јагње
а,´гнец бо,´жий - божје јагње, божје биће, божје створење
агностици,´зм м. фил. агностицизам
аго,´н|ия ж. агонија, предсмртно стање
быть в аго,´нии - налазити се у предсмртном стању
агонизи,´ровать, агони,´ровать агонирати, умирати
агра,´рный аграрни, земљораднички
агрега,´т м. механизам
агресси,´вный агресиван
агре,´ссия ж. агресија
агре,´ссор м. агресор
агроно,´м м. агроном
ад м. 1. ад, пакао 2.страдања, муке
душе,´вный ад - душевне муке, пакао у души
ада,´мов Адамов (од имена Адам)
ада,´мово яблоко (см.кадык) - Адамова јабучица
адапта,´ция ж. адаптација, прилагођавање
адапти,´ровать адаптирати, прилагодити
адвока,´т м. адвокат
адеква,´тный адекватан, одговарајући
аде,´пт м. фил. присталица
аджи,´ка м. љут сос од паприке
администрати,´вный административан, званичан
администрати,´вное деле,´ние - административна подела
в администрати,´вном поря,´дке - на званичан начин
администра,´ция ж. администрација, управа
адмира,´льский адмиралски
а,´дрес м. адреса: на рачун
 обвине,´ния в а,´дрес - пребацивања на рачун ,оптужбе
а,´дресный адресни
а,´дресная кни,´га - књига адреса, адресар
а,´дресный стол - регистарска канцеларија
адриати,´ческий јадрански
а,´дский адов 1. адски, паклен 2. јак, снажан адский 3. мученички
адъюта,´нт м. ађутант
адюльте,´р м. прељуба
ажу,´р I. м. 1. ажур, чипкана тканина 2. бухг. ажур
ажу,´рный ажуран уредан, педантан
ажу,´рное украше,´ние - ажуран украс
ажу,´рная рабо,´та - педантан рад
аз 1. старословенски назив слова «а» 2. почетак, елементарна ствар
начина,´ть с азо,´в - почети од почетка, почети од а
он ни аза,´ не зна,´ет - он ништа не зна
аза,´рт м. хазард, страст, залагање, ризик
аза,´ртные и,´гры - игре на срећу
а,´збука ж. азбука, алфавит
а,´збука Мо,´рзе - Морзеова азбука
а,´збучный азбучни, једноставан, елементаран
а,´збучная и,´стина - елементарна истина
азербайджа,´н|ец м. Азербејџанац , ~ка ж. Азербејџанка
азиа,´т м. 1.азијат 2.неотесан, барбарин
а,´ист м. рода
аистёнок мала рода, родица
ай межд. 1.( бол, узвик) - ај, ао, јао! 2. (усхићење) часто пропускается:
ай да молоде,´ц! - јуначина!
Айболи,´т шутл. ветеринар, јунак истоименог дела К. Чуковског
айва,´ ж. дуња
айво,´вый од дуње
айда,´ межд. хајде, ајде
а,´йсберг м. ледени брег, санта леда
акаде,´мик м. академик
академи,´ческий академски
академи,´ческий час - академски час
академи,´ческий о,´тпуск - паузирање у току студија
акаде,´мия ж. академија, висока школа
Акаде,´мия наук - Академија наука
военная акаде,´мия - војна школа, војна академија
ака,´ция ж. багрем
ака,´циевый багремов
аквала,´нг м. спорт. акваланг, опрема за роњење
акваланги,´ст м. ронилац
акваре,´ль ж. акварел
аква,´риум м. акваријум
акклиматиза,´ция ж. аклиматизација, прилагођавање
аккомпанеме,´нт м. пратња (музичка)
акко,´рд м. акорд
аккордео,´н м. акордеон, хармоника са клавирском клавијатуром (са диркама), клавирка (противоп. дугметара)
аккумуля,´тор м. акумулатор
аккура,´тный педантан, уредан, пажљив, регуларан
акроба,´т м. акробата
аксио,´ма ж. аксиом
акт м. 1. радња, акција, чин 2. документ, акт, протокол 3. чин у позоришту
торже,´ственный акт - свечани чин
террористи,´ческий акт - терористичка акција (напад), акт
нотариа,´льный акт - нотариална документа
слу,´жба а,´ктов гражда,´нского состоя,´ния - матична служба
актёр м. 1. глумац 2. преварант
коми,´ческий актёр - комичар
траги,´ческий актёр - трагичар
актёрский глумачки
акти,´в м. собир. активисти, учесници 2. фин. актива
собра,´ние акти,´ва - скуп активних учесника, састанак актива
активизи,´ровать активирати
активи,´ст м. активиста
акти,´вность ж. активност
акти,´вный активан
а,´ктовый званичан
а,´ктовый зал - свечана сала
актри,´са ж. глумица
актуа,´льность ж. актуелност
аку,´ла ж. ајкула
акуше,´р м. акушер; ~ ка ж. бабица
акуше,´рский акушерски
акце,´нт м. акцент, акценат, нагласак
говори,´ть с акце,´нтом - говорити са акцентом
сде,´лать акце,´нт на.. - обратити пажњу на..- ставити акценат на...
акценти,´ровать акцентовати, акцентирати
акционе,´р м. акционар, деоничар
акционе,´рное о,´бщество - деоничарско друштво
а,´кция ж. 1.фин. акција 2.радња
именна,´я а,´кция - акција на име
алба,´н|ец м. Албанац, ~ка ж. Албанка
алгори,´тм м. алгоритам
але,´ть црвенети
а,´ли или, зар
а,´либи с. нескл. юр. алиби
доказа,´ть своё а,´либи - доказати свој алиби
алиме,´нты мн. алиментација
алка,´ть устар. желети
алка,´ш алкохоличар, алкос
алкоголи,´зм м. алкохолизам
алкого,´лик м. алкохоличар, пијанац
алкого,´ль м. алкохол
алкого,´льный алкохолни
алкого,´льный напи,´ток - жестоко пиће
аллего,´рия ж. алегорија
аллерги,´я ж. мед. алергија
алле,´я ж. стаза ( у парку), алеја
тени,´стая алле,´я - сеновита стаза
аллига,´тор м. зоoл. алигатор
алма,´з м. дијамант
алма,´зный диајмантски
ало,´э с. нескл. алое
алта,´рь м. олтар
алфави,´т м. алфабет, азбука
по алфави,´ту - по азбучном реду
алхи,´мик м. алхемичар
а,´лчность ж. грамзивост, халапљивост, похлепа
а,´лый црвен, румен
альбо,´м м. албум
альмана,´х м. алманах
альпи,´йский алпски
альпини,´ст м. алпиниста, планинар
альпини,´стский планинарски
альтернати,´ва ж. алтернатива, избор
альтруи,´зм м. алтруизам
алья,´нс алијанса, унија
алюми,´ниевый алуминијумски
алюми,´ний алуминијум
аляпова,´тый 1. склепан, вулгаран 2. незграпан
амба,´л м. жарг. јак, али глуп човек
амба,´р м. амбар, складиште
амба,´рный амбарни
амба,´рный замо,´к - катанац, локот
амби,´ция ж. амбиција, ароганција
амбулато,´рия ж. амбуланта
амбулато,´рный амбулантни
амёба ж. зоол. амеба
америка,´н|ец м. Американац; ~ка ж. Американка
амни,´стия ж. амнестија, помиловање
амора,´льность ж. аморалност, неморал
амортиза,´ция ж. амортизација
амплуа,´ с. нескл. карактер, специфика
ампута,´ция ж. ампутација, одсецање
амуле,´т м. амајлија, хамајлија
аму,´рный амурни, љубавни
аму,´рные пи,´сьма - љубавна писма
ана,´лиз м. анализа
анализи,´ровать анализирати
анали,´тик м. аналитичар
ана,´лог м. аналог
аналоги,´чный аналогни, сличан
анало,´гия ж. аналогија, сличност, истоветност
проводи,´ть анало,´гию - упоређивати
анана,´с м. ананас
анархи,´ст м. анархиста
ана,´рхия ж. 1.анархија, неред 2. хаос
анатоми,´ческий анатомски
анатоми,´ческий теа,´тр, анатоми,´чка - лабораторија за вежбе из анатомије
анатоми,´я ж. анатомија
ана,´фема ж. церк. анатема
анаша,´ марихуана, канабис
а,´нгел м. анђео
а,´нгел-храни,´тель - анђео-чувар
день а,´нгела - имендан
ангело,´чек м. уменьш. уст. анђелко, анђелчић
а,´нгельский анђеоски
анги,´на мед. ж. ангина, упала крајника
англича,´н|ин м. Енглез; ~ка ж. Енглескиња
андре,´евский Андрејев (од имена Андреј)
андре,´евский флаг - традиционална застава руске морнарице
анекдо,´т м. анегдота, виц, шала
анекдоти,´ческий, анекдоти,´чный анегдотичан, смешан
анестези,´я ж. анестезија
ме,´стная анестези,´я - локална анестезија
о,´бщая анестези,´я - општа анестезија
ани,´с м. ким
ани,´совый од кима
анке,´та ж. aнкета, формулар
анке,´тный анкетни
анке,´тные да,´нные - биографски подаци
аннули,´рование анулирање, поништавање
анома,´лия ж. аномалија, неправилност
анони,´м м. анонимус, анонимни аутор
анони,´мка ж. анонимно писмо
анони,´мный анониман, непознати
ано,´нс м. анонс, најава
анса,´мбль м. ансамбл
антагони,´зм м. антагонизам
Анта,´рктика ж. Антарктик
анте,´нна м. антена
спу,´тниковая анте,´нна - сателитска антена
анти- в сложн. анти-.
антивое,´нный антиратни
антиква,´рный антикваран
антипа,´тия ж. антипатија
антисеми,´т м. антисемита
антифаши,´ст м. антифашиста
антифаши,´стский антифашистички
античасти,´ца ж. физ. античестица
анти,´чность ж. античност
анти,´чный антички
антоло,´гия ж. антологија
анто,´новка ж. врста јабуке
антра,´кт м. 1. пауза у позоришту 2. муз. интерлудија
антресо,´ли мн. 1. полица 2. међуспрат
антура,´ж м. изглед, декор
анфа,´с м. бочно, у профил, анфас
анфила,´да ж. низ, серија
анфила,´да комнат - собе у низу
аншла,´г м. театр. пун сбор, успех
представле,´ние идёт с аншла,´гом - представа има успех
аню,´тин Анјутин (од имена Ана - Анјута)
аню,´тины глазки - алпске љубичице
апати,´чный апатичан, равнодушан, индифирентан
апа,´тия ж. aпатија, индиферентност
апелли,´ровать апеловати, обраћати се, тражити
апелля,´ция ж. юр. апелација, жалба
апельси,´н м. поморанџа, наранџа
апельси,´нный, апельси,´новый од наранџе, наранџаст
аплоди,´ровать аплаудирати, пљескати
аплодисме,´нты мн. аплауз
апло,´мб м. вишак самопоуздања
Апока,´липсис библ. Апокалипса
аппара,´т м. 1. механизам, аппаратура, направа 2. физиол. систем 3. кадровска служба, кадрови
дви,´гательный аппара,´т - систем за кретање
госуда,´рственный аппара,´т - државни аппарат
аппарату,´ра ж. собир. апаратура, инструменти
аппендици,´т м. мед. апендицит, слепо црево
аппети,´т м. 1.апетит 2. жеље
дразни,´ть аппети,´т - изазивати жеље
прия,´тного аппети,´та! - пријатно!
апре,´ль м. април
апре,´льский априлски
апте,´ка ж. 1.апотека, дрогерија 2. прецизно чисто
апте,´карь м. апотекар
как в апте,´ке - као у апотеци, все на свом месту, чисто
апте,´чка ж. кутија прве помоћи, прва помоћ
апте,´чный апотекарски
апчхи,´! межд. апћиха
ара,´б м. Арабљанин, Арапин
ара,´хис м. кикирики
арбу,´з м. лубеница
арбу,´зный од лубенице
аргенти,´н|ец м. Аргентинац, ~ка ж. Аргентинка
арго,´ нескл. арго, жаргон
аргумента,´ция ж. аргументација
аре,´на ж. арена, поприште, сцена
аре,´на де,´ятельности - поприште делатности
междунаро,´дная аре,´на - међународна сцена
аре,´нда ж. 1. аренда, закуп 2. аренда, арендна плата
сдать в аре,´нду - дати у закуп
аре,´ст м. арест, хапшење
взять под аре,´ст- ухапсити
наложи,´ть аре,´ст на иму,´щество - запленити имовину
дома,´шний аре,´ст - кућни притвор
аресто,´ванный м. ухапшеник, заточеник, затвореник
арестова,´ть ухапсити, заробити
аристокра,´т м. аристократа, племић
аристократи,´ческий, аристократи,´чный аристократски, племићки
аритми,´я ж. мед. аритмија
арифме,´тика ж. аритметика
а,´рия ж. арија
арка,´н м. ласо, омча
Арктика,´ ж. Арктик
аркти,´ческий арктички
арлеки,´н м. 1. харлекин, кловн 2. лакрдијаш
арме,´ец м. воен. војник, редов
арме,´йский војнички
а,´рмия ж. армија, војска
де,´йствующая а,´рмия - регуларна војска.
армя,´н|ин м. Јерменац , ~ка ж. Јерменка
арома,´т м. арома, мирис
аромати,´ческий, арома,´тный, аромати,´чный ароматичан, ароматан, миришљав
арсена,´л м. арсенал, оружарница, база
арсена,´л зна,´ний - ба,´за зна,´ња
арта,´читься инатити се
не арта,´чься! - не буди тврдоглав!
артезиа,´нский артешки
артезиа,´нский коло,´дец - артешки бунар
арте,´ль ж. задруга
арте,´рия ж. 1. анат. артерија 2. пут
во,´дная арте,´рия - река
артиллери,´йский артиљеријски
артилле,´рия ж. артиљерија
дальнобо,´йная артилле,´рия - далекометна артиљерија
зени,´тная артилле,´рия - противоваздушна одбрана
арти,´ст м. 1 глумац, артист, артиста мајстор
арти,´ст своего,´ де,´ла - мајстор свог заната
артисти,´ческая ж. сущ. соба за глумце, свлачионица, гардероба
артисти,´ческий 1.глумачки 2.искусан, перфектан
артисти,´ческая рабо,´та - перфектан посао
арти,´стка ж. глумица
артри,´т м. мед. артритис
а,´рфа ж. харфа
арфи,´ст м. харфиста
арха,´нгел м. рел. аранђел, аранђео, арханђел
археоло,´гия археологија
архи,´в м. 1.архив, архива 2.документа
госуда,´рственный архи,´в - државна архива
ли,´чный архи,´в - лична документа
архиви,´ст м. архивиста
архите,´ктор м. архитекта
архитекту,´рный архитектонски
арши,´н м. уст. мера за дужину (=27.95 ), метар за мерење тканине
ме,´рить всех на свой арши,´н - сваког оцењивати на свој начин
арьерга,´рдный назадан, застарео
ас м. 1.врхунски пилот, ас 2. врхунски мајстор
асимметри,´ческий, асимметри,´чный асиметричан
асимме,´трия ж. асиметрија
аске,´т м. аскета, покајник, испосник
аскети,´ческий аскетски
аспира,´нт м., ~ка ж. последипломац, постдипломац
аспитранту,´ра ж. постдипломске студије, последипломске студије
ассениза,´ция ж. асенизација
ассигна,´ция ж. папирнати новац, дознака, асигнација
ассигнова,´ние с. одобрење кредита, дотација, налог за исплату
ассимили,´ровать асимилирати, изједначити
ассисте,´нт м. ассистент, помоћник
ассисти,´ровать асистирати, помагати
ассортиме,´нт м. асортиман, избор
широ,´кий ассортиме,´нт - широк избор
ассоциа,´ция ж. 1.асоциација, удружење 2. псих. везивање представа, надовезивање
ассоции,´ровать асоцирати, везивати у асоцијације
ассоции,´руется с.. - асоцира на...
астени,´я астенија, немоћ, слабост
астра,´льный астрални
астрологи,´ческий астролошки
астроло,´гия ж. aстрологија
астрономи,´ческий астрономски
астроно,´мия ж. астрономија
астрономическая ложь - велика лаж
асфа,´льт м. асфалт
асфальти,´ровать асфалтирати
асфа,´льтовый асфалтан
ась? молим?
ата,´ка ж. атак, напад, јуриш
возду,´шная ата,´ка - ваздушни напад
атакова,´ть јуришати, нападати
атама,´н м. 1. ист. вођа Козака 2. вођа, поглавар
атеи,´зм атеизам, безбожност
атеи,´ст м. атеиста, безбожник
атеисти,´ческий атеистички
ателье,´ с. 1. (сликара) атеље, студио 2. кројачница 3. радња, радионица
ателье,´ прока,´та - радња за изнајмљивање
а,´тлас м. 1. атлас 2. aлбум
атла,´с м. сатен (тканина)
атле,´т м. атлета, атлетичар
атлети,´ческий атлетски, атлетичарски
атмосфе,´ра ж. атмосфера
атмосфе,´рный атмосферски
атмосфе,´рное давле,´ние - атмосферски притисак
а,´том м. aтом
а,´томный атомски, нуклеаран
атомохо,´д м. ледоломац на атомски, нуклеарни погон.
ато,´мщик м. 1. нуклеарни физичар 2. радник на атомској енергетској централи
атрофи,´рованный атрофирани, одумрео
атташе,´ м. нескл. аташе.
аттеста,´т м. 1. сведочанство (школско) 2. уверење, атест 3. препорука 4. сертификат 5. карактеристика
аттеста,´ция ж. препорука, атестација
аттестова,´ть 1. препоручивати 2. издавати сертификат, атест 3. оцењивати
аттракцио,´н м. 1. атракција, ефектни наступ 2. тобоган
ату,´! (ловачки поклич) држ! хватај!
ау,´! 1. (за дозивање у шуми) е-хеј! 2. беше му!
аудие,´нция ж. аудијенција, пријем
ауди,´т м. фин. контрола, ревизија
ауди,´тор м. фин.контролор, ревизор
ауди,´торский који је припада контроли, ревизији
 ауди,´торская прове,´рка - ревизија, контрола
аудито,´рия ж. 1. слушаоница 2. собир.слушаоци, аудиторијум
ау,´каться, ау,´кнуться викати ау!, довикивати се
аукцио,´н м. јавна продаја надметањем, лицитација, дражба, аукција
ау,´л м. кавкаско село
а,´ут м. спорт. ван игре, у положају ван игре, аут
аутенти,´чный аутентичан, изворни
афга,´н|ец м. Авганистанац, ~ка ж. Авганистанка
афе,´ра ж. афера, скандал, превара, подвала
афери,´ст м.афераш, махер
афери,´стский аферашки
афи,´ша ж. плакат(а), постер, афиша
афиши,´ровать парадирати, разметати се, сувише истицати, испољавати
афиши,´ровать связь - истицати везу
афори,´зм м. афоризам, кратка изрека
африка,´н|ец м. Африканац, ~ка ж. Африканка
африка,´нский афрички
африка,´нские стра,´сти - пренаглашене страсти
Афо,´н Атон, Света Гора
афро,´нт м. устар. 1. срамота 2. неуспех
а,´хать не уздисати, jадиковати
ахине,´я ж. бесмислица, глупост, којешта
нести,´ ахине,´ю - говорити којешта (будалаштине, бесмислице)
а,´хнуть 1.уздахнути 2. акнути, млатнути 3. изненада нешто учинити
ахти,´ није баш добар, рђав
не ахти,´ како,´й актёр - није баш добар глумац, није богзна какав глумац
не ахти,´ как - ништа нарочито (ништа посебно)
не ахти,´ какой - није богзна шта
аэро- в сложн. аеро-
аэродро,´м, аэровокза,´л аеродром
аэрона,´втика аеронаутика, наука о ваздухопловству
аэропла,´н уст. авион, аероплан
аэропо,´рт аеродорм

б см. бы
ба! гле! (изненађење)
ба,´ба I ж. 1. устар. удата сељанка, проста жена 2. супруга 3. женска уопште 4. ирон. кукавица, млакоња 5. тежак маљ за набијање 6. кулин.
колач
ка,´менная ба,´ба - грубо истесан камени идол
сне,´жная ба,´ба - снешко белић
ба,´ба-яга,´ ж. бабарога, вештица
баба,´хать ударити, лупнути, пуцати
бабёнка ж. чила, ведра млада жена
ба,´бий женски, женско
ба,´бье ле,´то - михољско лето
ба,´бка ж. 1. баба, бака, старамајка 2. баба, бака, старица 3. кичица (код коња) 4.бабица (наковањ) за откивање косе
повива,´льная ба,´бка - бабица
ба,´бки мн. 1.пиљак 2. жарг. новац
игра,´ть в ба,´бки - играти пиљака
развести,´ на ба,´бки – преварити, измамити новац
бабло жарг. новац
ба,´бник м. женскарош, сукњарош
ба,´бничать 1. бити као баба 2. бити женскар
ба,´бочка ж. 1. зоол. лептир, лептирица 2. лептир-машна
ночна,´я ба,´бочка - проститутка
ба,´бушка, бабуля ж. бака, бакица
ба,´бушка на,´двое сказа,´ла - није сигурна ствар, то ће се још видети
бага,´ж м. 1. пртљаг 2. база
интеллектуа,´льный бага,´ж - интелектуална база, опсег знања,ерудиција
бага,´жник пртљажник
баго,´р м. чакља, кука
багро,´вый, багряный црвене, пурпурне боје
бадья,´ ж. шафољ, чабар
ба,´за ж. 1. база, основа 2. база, логор 3. центр 4. складиште, магацин 5. темељ,подножје
вое,´нная ба,´за - војна база
тури,´стская ба,´за - туристички центр
база,´р м. 1. трг, пијаца, пазар 2. жарг.разговор, прича
база,´рная ру,´гань - псовке, свађа
за база,´р отвеча,´ешь! – држи реч! одговарај за дату реч!
пти,´чий база,´р - место где се гнезде птице на морској обали
база,´рить жарг. разгожарати, причати
бази,´ровать базирати, заснивати, темељити
ба,´зис м. база, основа
ба,´иньки спавање ( у обраћању детету)
пошли ба,´иньки – хајдемо на спавање
байба,´к м. 1. мрмот (азијски глодар) 2. лењивац, ленив човек
байда,´рка ж. кајак
ба,´йка ж. 1. дебео фланел 2. прича, измишљотина
ба,´к м. 1. резервоар (за воду, петролеј) 2. предњи део палубе на броду
бакс м. жарг. доллар
бакале,´я ж. собир. бакалница
бакенба,´рды мн. (ед. бакенбарда ж.) залисци, бакенбарди
бакла,´га ж. метална чутурица
баклажа,´н м. плави (модри) парадаjз, патлиџан
баклу,´ши само у изразу
би,´ть баклу,´ши – беспосличити, хватати зјале
ба,´кс м. новчаница од једног долара
бактериологи,´ческий бактериолошки
ба,´л м. бал
ба,´л-маскара,´д – маскенбал
выпускно,´й бал - матурско вече
ко,´нчен бал - готово је,свршено је
балабо,´лка м. и ж. брбљивац
балага,´н м. 1. дашчара, вашарска и циркуска шатра 2. представа 3. лакрдија
балагу,´р м. шаљивчина, лакрдијаш.
балала,´ечник м. свирач на балалајци
балала,´йка ж. балалајка, руска троугласти инструмент са три жице
баламу,´т м. 1.весељак, немиран човек 2. мутикаша,смутљивац
баламу,´тить доводити у забуну
бала,´нс м. фин. биланс
подвести,´ бала,´нс - извршити биланс, билансирати
баланси,´ровать држати равнотежу, балансирати
балахо,´н м. широка и дугачка горња хаљина (домаћа или путничка)
балбе,´с м. тикван, букван, блесан, звекан
балбе,´сничать чинити глупости
балда,´ м., ж. 1. глупан, блесан 2. бат (тежак чекић)
балдёж м. 1.убијање времена, нерад 2. забава
балдёжный 1. бесмислен 2. забаван, занимљив
балери,´на ж. балерина
бале,´т м. балет
бале,´тный балетни
ба,´лка ж. 1. греда 2. увала, јаруга
балка,´нский балкански
Балка,´ны мн. Балкан
ба,´лл м. 1 оцена (школска) 2.спорт. поен
балла,´да ж. балада
балла,´ст м. 1.баласт, терет 2. сметња
баллоти,´ровать гласати
баллоти,´ровка ж. гласање
бало,´ванный несташан, маза
балова,´ть 1. мазити, мажењем кварити 2. уживати, приуштити себи задовољство
балова,´ть внима,´нием - обраћати пажњу
ба,´ловень, баловник м. несташко, враголан, размаженко
ба,´ловень судьбы,´ - срећник
баловство,´ 1. мажење 2. несташлук, распуштеност
балти,´йский балтички
балы,´к м. осушена леђа кечиге или моруне
бальза,´м м. балзам, мелем
бальзами,´ровать, набальзами,´ровать балзамовати, балзамирати
балюстра,´да ж. архит. ограда, балустрада
баля,´сы само у изразу
точить балясы – причати, оговарати, ћеретати
бамбу,´к м. бамбус
бамбу,´ковый од бамбуса
ба,´мпер м. браник, одбојник
бана,´льность ж. баналност, тривијалност
бана,´льный банални
бана,´н м. банана
ба,´нда ж. разбојничка група, банда
банди,´т м. бандит, разбојник
банда,´ж м. 1. мед. корзет 2. бандаж, обруч
бандероль м. препоручена пошиљка, вредносно писмо
банду,´ра ж. 1. украјински музички инстумент 2. тежак кабаст предмет
бандю,´га м. и ж. бандит, хулиган
банк м. банка
ипоте,´чный ба,´нк - хипотекарна банка
ба,´нк да,´нных - комп. датотека
ба,´нка ж. 1. лимена кутија за конзерве, лименка 2. стаклена тегла 3.веслачка клупа 4. мор. пешчани спруд
банкно,´та ж. новчаница, банкнота
ба,´нковский, банковый банкарски
банкомёт м. крупије, банкар при картању
банкро,´т м. банкрот
бант м. машна, машница
ба,´ня ж. парно купатило
зде,´сь настоя,´щая ба,´ня! - овде је јако вруће
задать баню – изгрдити, испрашати ( некога)
бараба,´н м. добош
бараба,´нить 1.ударати у добош 2. (о киши) ударати
бараба,´нить па,´льцами по стеклу,´ - лупати прстима по прозору
бараба,´нщик м. добошар, бубњар
бара,´к м.барака, дашћара
бара,´н м. 1. ован 2. тупан
бара,´ний 1. овнујски (о крзну) 2. (о храни) од јагнета, јагнећи, овчији
скрути,´ть в бара,´ний ро,´г - сатерати у мишју рупу
бара,´нка ж. 1. ђеврек 2. волан аутомобила
барахлить имати квар, радити испрекидано
сердце барахлит – срце боли, ради испрекидано
барахло,´ с. собир. 1.половна роба 2. старудија, прње,трице 3.лош човек,ништавац
барахо,´лка ж. продавница половне робе, бувља пијаца, бувљак
бара,´хтаться бацакати се, праћакати се, копрцати се
бара,´шек м. 1. јагње 2. јагњеће крзно, астраган
бара,´шек в бума,´жке - мито
бара,´шки мн. 1. (на мору) пенушави таласи 2. (на небу) цируси 3. јагорчевина
бара,´шкиковый од астрогана
барбо,´с крупан пас, рундов
барда,´к м. 1. хаос, неред; 2. јавна кућа
ба,´ржа ж. шлеп, дереглија
ба,´рин м. устар. 1. спахија 2. господар, господин, газда
жи,´ть ба,´рином - живети господски
ба,´рка ж. чамац
ба,´ррель м. барел
баррика,´да ж. баррикада, препрека
баррика,´дировать барикадирати, постажити препреку
барс м. зоол. пантер
ба,´рский 1. спахијски, господски 2. охол
барсу,´к м. јазавац
ба,´ртер м. натурална размена, бартер
ба,´рхат м. сомот, велур, кадифа
ба,´рхатистый, ба,´рхатный кадифаст, мек, баршунаст
ба,´рхатная ко,´жа – мека, баршунаста кожа
барчо,´нок, барчу,´к м. млади господин, господичић
ба,´рыня ж. 1. спахиница 2. госпођа, газдарица 3. фина дама
бары,´га м., ж. шверцер
бары,´ш м. зарада, добит, ћар, профит
бары,´шник препродавац, прекупац, зеленаш
ба,´рышня ж. госпођица, неудата жена
барье,´р м. баријера, препона, преграда
бас м. бас
баси,´ть говорити или певати у басу
баскетбо,´л м кошарка; ~ист кошаркаш
баскетбо,´льный кошаркашки
баскетбо,´льная кома,´нда - кошаркашки тим
басносло,´вный 1. невероватан, нестваран 2. велик, баснослован, нечувен
басносло,´вные де,´ньги - велики новац
ба,´сня ж. 1. басна 2. измишљотина
не расска,´зывай ба,´сен! - не измишљај!
бассе,´йн м. 1. базен, резервоар, цистерна 2. речни слив
ба,´ста доста
бастова,´ть 1. штрајковати 2. бунити се
бата,´лия ж. битка, бој
батальо,´н м. батаљон
батаре,´йка ж. батерија, батеријица
батаре,´я ж. 1. воен. артиљеријска јединица 2. батерија 3. радијатор
ба,´тенька м. драги мој, драговићу
бато,´г м. дебео прут, батина
бато,´н м. векна хлеба
батра,´к м. сеоски надничар
батра,´чить кулучити
ба,´тюшка м. 1. отац, тата 2. свештеник, 3. (у ословљавању) пријатељу, пријане, драги мој
как вас по батюшке?- као ваше очево име? ваш патроним?
ба,´тя м. тата, отац
бау,´л м. велики кофер, путнички сандук
бах! межд. банг! буп! туп! трас!
бахва,´л хвалиша, хвалисавац, разметљивац
бахва,´литься хвалити се разметати се
бахва,´льство с. разметање, хвалисање
ба,´хнуть ударити, лупнути;~ ся ударити се, лупити се
бахрома,´ ж. реса, ројта, кита
бахча,´ ж. бостан, бостаниште
бачок м. 1.мали резервуар за течност 2. водокотлич
баш само и изразу
баш на баш – мењати се приликом клађења, роба за робу, све за све
ба,´шенка ж. мала кула
ба,´шенный који се односи на кулу, торањ
башибузу,´к м. разбојник, битанга
башка,´ ж. 1. глава 2. памет
башкови,´тый челове,´к - паметан човек, промућуран
ба,´шли мн. жарг. новац
башля,´ть жарг. платити
башма,´к м. 1.плитка ципела 2. тех.папуча
бы,´ть под башмако,´м у жены,´ - бити папучар
тормозно,´й башма,´к -кочиона папуча
башма,´чник м. ципелар, обућар
башмачо,´к м. ципелица
ба,´шня ж. 1. кула, торањ 2. топ (у шаху)
ба,´шня из слоно,´вой ко,´сти - кула од слоноваче
баю,´кать, убаю,´кать успављивати певушењм, уљуљкивати
ба,´юшки-баю,´ межд. буји-паји!
бая,´н м. 1. врста хармонике, дугметара см. аккордеон 2. народни певач
баяни,´ст м. хармоникаш
бе,´бехи мн. старудија, половна роба
бде,´ние с. бдење
бди,´тельность ж. будност, опрезаност, обазривост, пажљивост
бег 1. трка, трчање бежање 2. (за време) ход, ток
бегом, на бегу - у трку, трчећи
бежать бегом - трчати из све снаге
бега,´ 1. трке (коњске) 2. бекство 3. сујета, брига
сегодня весь день прошел в бегах – данас читав дан у сујети, у бригама
бе,´гать 1. бежати, трчати (више пута) 2. (за време) промицати 3. јурити(жене), удварати се 4. летети, брзо кретати
па,´льцы бе,´гают по кла,´вишам- прсти лете по типкама
мура,´шки по спи,´не бе,´гают- подилазе ме жмарци
бегемо,´т м. нилски коњ
бегле,´ц м. бегунац
бе,´глость 1. брзина, хитрина 2. лакоћа, окретност 3. (у говору) течност
бе,´глый 1. који је побегао 2. (поглед) летимичан, површан, брз 3. (читање) течан
бегово,´й тркачки, за трку, трчање
бего,´м у трку, трчећи
бежа,´ть бего,´м - јурити из све снаге
беготня,´ ж. трчкарање, фрка,јурњава
бегу,´н м. тркач
бегуно,´к м. отпусна листа
беда,´ ж. несрећа, невоља, зло, беда
беда,´ ему,´ - тешко њему
беда,´ с ним - мука с њим
на беду,´ - на несрећу
пришла,´ беда,´,отворя,´й ворота,´ - несрећа никад не долази сама
бе,´дно сиромашно, јадно
бе,´дность 1.сиромаштво, ограниченост, немаштина 2. ограниченост
бе,´дность мы,´сли – ограниченост у размишљању
беднота,´ ж. собир. сиротиња
бе,´дный 1. сиромашан 2. јадан 3. ограничен, оскудан
бедня,´к м. 1. сиротиња 2. бедан, кукаван, несрећник
бедо,´вый 1. дрзак човек 2. окретан, обешењак
бедоку,´р м. дрзник, обешењак
бедро,´ с. 1.бутина, стегно 2.(код животиња) бут
бе,´дствие с. беда, несрећа, невоља
бе,´дствовать сиротовати, злопатити
сигна,´л бе,´дствия - мор. сигнал СОС
беж, неизм., бежевый беж боје, боје беле кафе
бежа,´ть 1. бежати (у једном правцу) 2. трчати, јурити 3. (река, крв) тећи 4. (време, облак) промицати, летети
часы,´ бегу,´т - сат иде напред
бе,´жен|ец м. , ~ка ж. избеглица
без предлог 1. без 2. (за време) без
без исключе,´ния - без изузетка
без меня,´ - без мене
без пяти,´ три - пет минута до три
без царя,´ в голове,´ – глуп
безала,´берно нехајно, аљкаво, неуредно
безала,´берость ж. нехајност, аљкавост, неуредност
безапелляцио,´нный 1. који не трпи поговора, одлучно, одсечно, категорично 2. юр. без апелације
безба,´шный жарг. без стега, непредвидљив
безбе,´дно 1. обезбеђено 2. имућно
безбиле,´тный без карте, улазнице
безбиле,´тный пассажи,´р - слепи путник
безбо,´жник м. неверник, атеиста
безболе,´зненно 1. безболно 2. лако, брзо
безборо,´дый голобрад, ћосав
безбоя,´зненный неустрашиво
безбре,´жный 1. безгранично, бескрајно 2. неизмерно
безве,´стный ж. 1. који живи незнано где, непознат 2. који се изгубио без трага
безвку,´сица ж. 1. неукусан, бљутав 2. вулгаран
безвла,´стие с. безвлашће, анархија
безвозвра,´тный бесповратно, неповратно, заувек
безвозме,´здно бесплатно, бескорисно
безволо,´сый ћелав
безвре,´дный нешкодљив, безопасан
безвре,´менный превремен, преран
безвре,´менье с. тешки дани, зла времена.
безвы,´ездно не одлазећи никуд, стално, констатно
он безвы,´ездно живёт в Москве,´ - он стално живи у Москви
безвы,´ходный безизлазан, очајан (положај)
безгла,´зый који је без ока (очију), ћорав
безгла,´сный 1. безгласан, нем 2. ћутљив, тих, повучен
безгра,´мотно 1. неписмено 2. погрешно
безгра,´мотность ж. 1. неписменост; 2. неукост, незнање
безгра,´мотный 1. неписмен 2. неук 3. са великим бројем грешака
безграни,´чный безгрничан, бескрајан
безда,´рность ж. неталентованост
безда,´рный лишен талента, неталентован
бездействие нерад, беспосличење
безде,´лица ж. ситница, тричарија
безделу,´шка ж. дрангулија, украсна стварчица
безде,´лье с. беспослица, незапосленост
безде,´льничать проводити дани нерадно, у доколици
безде,´льни|к м. беспосличар, нерадник, доколичар, дангуба м.; ~ница ж. нерадница, дангуба
безде,´нежный који је без новца
безде,´нежье с. беспарица
бе,´здна ж. 1. бездан, провалија 2. сијасет, тушта и тма
бе,´здна дел - сијасет послова
бездо,´мный бескућник, човек без крова над главом
бездо,´мная соба,´ка - пас луталица
бездо,´нный који је без дна, бездан
бездо,´нная бо,´чка- нема мере, нема ограничења, буре без дна
бездоро,´жье с. 1. беспутица, беспуће 2. време кад су рђави путови
весе,´нее бездоро,´жье - пролећно невреме
безду,´шност с. бездушност, немилосрдност
бездушный безосећајан, без душе
безе,´ с. нескл. пуслице
безжа,´лостный бездушан, немилосрдан, суров
безжи,´зненный 1. беживотан, мртав 2. безизражајан
беззабо,´тность ж. безбрижност
беззабо,´тный безбрижан
беззаве,´тный пожртвован
беззасте,´нчивый бестидан, безочан, дрзак
беззло,´бный незлобни, безазлени, доброћудан
беззу,´бый 1. без зуба, безуби 2. млак, мек
беззубая критика- млака критика
безли,´чный неоригинални
безлу,´нный без месеца
безме,´рный бескрајан, огроман, неизмеран
безмо,´зглый шашав, тупоглав, глуп
безмо,´лвие с. ћутање
безмяте,´жный безбрижни, спокојни
безнадёжный безнаде, коначан
безнадёжный дурак -потпуни глупан
безнадёга ж. жарг. безнађе
безнака,´занный некажњени
безнача,´лие с. безвлашће
безнра,´вственность неморал, аморалност
безоби,´дный 1. нешкодљив 2. безазлен, невин
безо,´блачный 1. без облака, безоблачни, ведри 2. безбрижни
безо,´блачное сча,´стье - непомућена срећа
безобра,´зие с. 1. ружноћа, наказност 2. непристојност, безобразлук 3. неред
безобра,´зный 1. ружан, наказан, грозан 2. безобразан, неуљудан 3. несташан
безогля,´гдный без освртања, без сожаљења
безогово,´рочный без поговора, безусловни, апсолутан
безоговорочная капитуляция –беусловна капитулација
безопа,´сно 1.безопасно, безбедно 2. сигурно, без штете
безору,´жный ненаоружан, голорук.
безостано,´вочный непрекидан, непрестан
безотве,´тный 1. без одговора 2. миран, покоран
безотве,´тная любо,´вь - несрећна љубав
безотве,´тственность ж. неодговорност
безотлага,´тельный неодложан, хитан, ургетнан
безотлу,´чный стално присутни
безотра,´дный тужан, неутешан, очајан
безоши,´бочный ж. беспогрешан, непогрешив,тачан, коректан
безработица ж. незапосленост, беспослица
безра,´достный невесео, тужан
безразде,´льный недељив
безразли,´чие с. 1. равнодушност 2. неутралност
безразли,´чно 1.равнодушно2. не правећи разлику
мне безразли,´чно - мени је свеједно
безразме,´рный безбројни, безмеран, растегљив
безрассу,´дный непромишљен
безрассу,´дная сме,´лость - луда храброст
безрезульта,´тный узалудан, бесплодан
безро,´дный незнатна рода, ниског порекла
безро,´потно 1.понизно, покорно 2.без поговора, резигнирано,
безро,´потный понизни, покоран
безу,´держный незадржљив, силовит
безу,´держный смех - неконтролисани смех
безукори,´зненно беспрекоран, савршен
безу,´мец м. лудак
безу,´мие с. лудост, непромишљеност
безу,´мно јако, лудо, снажно
безу,´мно уста,´ла - јако сам уморна
безумо,´лку непрекидно, непрестано
безупре,´чно беспрекорно, перфектно
безупре,´чный беспрекоран, савршен
безуста,´нный неуморан
безъязы,´кий нем, немушт, без језика
безымя,´нный безимен, анониман
безымя,´нный па,´лец -домали прст
безыску,´сный неизвештачен, природан, једноставан
безысхо,´дный бескрајан, очајан, безизлазни
белена,´ ж. бот. буника
объе,´лся белены,´ -јео бунику, пошашавио
белёсый беличаст, испрано беле боје
белиберда,´ ж. будалаштина, бесмислица
белизна,´ ж. белина, белоћа
бели,´ла мн. бела боја, белило
бе,´личий веверичји
бе,´личья шу,´ба - бунда од крзна веверице
бе,´лка ж. веверица
верте,´ться, крути,´ться как бе,´лка в колесе,´ - окретати се као чигра
белко,´вый беланчевинаст, од беланчевине
белобры,´сый беличараст, плавушан
белово,´й рукопис готов за штампу, начисто преписан
белогварде,´ец м. ист. белогардист, припадник Беле Гарде
бело,´к м. 1. беланце (јајета) 2. беланчевина 3. беоњача (ока)
белокро,´вие с. мед. леукемија, лейкоз
беляш м. питица са месом
белоку,´рый плаве косе;
белоку,´рая де,´вушка - плавуша
белору,´чка м. и ж. нерадник
Белосне,´жка Снежана (из бајке)
белосне,´жный бели као снег, снежно бео
белу,´га ж. јесетра;
 реве,´ть белу,´гой - снажно плакати, ридати
бе,´лый 1. бео 2. човек беле расе 3. белогардијски
бе,´лая горя,´чка - пијаначко лудило (делиријум тременс)
бе,´лые стихи,´ - стихови без рима
бе,´лый гриб в(а)ргањ
бельги,´ец м. Белгијанац , ~ийка ж. Белгијанка
бельё с. собир. рубље, постелина, веш, преобука
бельме,´с само у изразу:
ни бельме,´са (не зна,´ет) - баш ништа не зна, не зна да бекне
бельмо,´ с. беона, мрена, бела пега на рожњачи
как бельмо на глазу- као трн у оку
беля,´к бели зец (зими)
бензи,´н м. бензин
бензоколо,´нка ж. бензинска пумпа
бензопрово,´д м. нафтовод
бензохрани,´лище с. резервуаре за нафту
бергамо,´т м. врста крушке
бе,´рег м. обала
берегово,´й обалски, приобални
бережёный опрезан
береженого бог бережет- ко сам се чува тога и Бог чува
бережливый штедљив
бережли,´вость ж. штедљивост
бе,´режный 1. опрезан 2. пажљив, брижљив 3. педантан
берёза ж. бреза
берёзовый од брезе
берёзовая ка,´ша - шиба
бере,´менная бременита, трудна
береста,´ ж. горњи слој брезове коре
бере,´чь 1. чувати, штедети 2. штитети
береги,´сь! - опрез!
берло,´га ж. медвеђа јазбина
берцо,´вый голенични, цеванични
берцо,´вая ко,´сть - цеваница
бе,´рцы мн. жарг. војничке цокуле
бес м. ђаво, враг, зао дух
како,´й бес в тебя,´ всели,´лся? – који ти је враг?
седина,´ в бо,´роду,а бе,´с в ребро,´ - седа коса,луда памет
бесе,´да ж. 1. разговор, беседа 2. предавање 3. интервју
бесе,´дка ж. сеница, вењак
бесе,´довать говорити, разговарати, беседити
бесёнок м. ђаволак, ђаволчић, ђаволан, обешењак
беси,´ть, взбеси,´ть 1. беснети (постајати бесан) 2. бити бесан, разјарен;~ ся јако се љутити
с жи,´ру бе,´сится- лудује од безбрижног живота;
бескозы,´рка ж. морнарска капа
бесконе,´чно 1. бескрајно, бесконачно 2. непрестано, вечно
бесконе,´чность ж. 1.бескрај, бесконачност 2.безмерност,бескрајност
бесконе,´чный 1. бескрајан, бесконачан 2. непрестан, вечан 3. безмеран
бескоры,´стие с. некористољубије, несебичност
бескультурье с. одсуство културе, некултурност
беснова,´тый бесан, бесомучан, суманут
бесо,´вский ђаволски, врашки
беспа,´лый који је без прста
беспа,´мятство с. 1. заборав 2. несвест
впасть в беспа,´мятство - бити у несвести, у бунилу
беспардо,´нный безобзиран, безочан, дрзак
бесперебо,´йный непрекидан, сталан
бесперебо,´йная рабо,´та - стабилан рад
бесперебо,´йное снабже,´ние - регуларно снабдевање
беспереса,´дочный директан, без прекида
беспереса,´дочный полёт - директан лет
беспе,´чно безбрижно, лежерно
беспе,´чный лежерни, лакомислени
беспе,´чный хара,´ктер - лак, оптимистични карактер
беспла,´тно бесплатно, бадава
беспло,´дие с. стерилност, неплодност, јаловост
беспло,´дный 1. стерилан, неплодан, јалов 2.узалудан
беспло,´тный бестелесан, нематеријалан
бесповоро,´тный коначан, неповратан, дефинитиван
бесповоро,´тное реше,´ние - неопозива одлука
бесподо,´бный неупоредљив,беспримеран, одличан
бесподо,´бно! - межд. одлично!
беспозвоно,´чный бескичмен
беспозвоно,´чное бескичмењак
беспоко,´ить, обеспоко,´ить узнемиравати, узрујавати, бринути ;~ся узнемиравати се, узрујавати се, бринути се
беспоко,´йный узнемирен, узрујан
беспоко,´йные времена,´ - тешка, стресна времена
беспоко,´йная доро,´га - лош пут
бесполе,´зный бескористан, некористан, узалудан
беспо,´мощный 1. немоћан, слаб 2. јадан.
беспоря,´док м. 1. неред, збрка, расуло, пометња 2. мн. нереди, немири
беспоря,´дочно без реда, без система, хаотично
беспоря,´дочность ж расуло, пометња, несређеност
беспо,´чвенный неоснован, неоправдан
беспо,´шлинный бесцарински, ослобођен царине
беспреде,´л м. жарг. понашање ван сваких норми
беспреде,´льный 1.бескрајни, бесконачни 2. непрегледан, бесконачан, безмеран, безгарничан
беспредме,´тный неодређен, нејасан
беспредме,´тный спор - узалудна, празна расправа
беспрекосло,´вно безусловно
беспрекосло,´вный који не трпи поговора, безуслован, без поговора
беспреры,´вно беспрекида, стално
беспреры,´вный стални, латентни
беспреста,´нно беспрестанка, цело време
бесприда,´нница ж. девојка без мираза
беспризо,´рник м. напуштено (дете) бескућник
беспризо,´рность ж. напуштеност
беспринци,´пность ж. непринципијелност
беспристра,´стность ж. непристрастност
беспристра,´стный непристрасни, строг
беспристра,´стный судья - строг судија
беспричи,´нный безразложни, неоснован
беспробу,´дный 1. кога тешко пробудити, који има чврст,дубок сан 2. стално, беспрекида
беспробу,´дное пья,´нство - стално опијање
беспробу,´дный пья,´ница -окорели пијаница
беспро,´волочный бежични, дигитални
беспросве,´тный 1. мрачан, мркли 2. безизлазан, очајан
беспросве,´тная тьма - мркли мрак
беспроце,´нтный бескаматни
беспу,´тный мангуп, развратник, који живи раскалашно
бессвя,´зность ж. неповезаност, сметеност
бесси,´лие с. немоћ, слабост
бесси,´льный 1. слаб, немоћан 2. без ослонца
бессле,´дно без трага
бесслове,´сный 1. миран, покоран 2. ћутлив
бессме,´ртный бесмртан
бессмы,´сленный бесмислен, апсурдан
бессмы,´слица ж. бесмислица, апсурд, нонсенс
бессо,´вестный 1. несавестан, непоштен 2. дрзак
бессодержа,´тельный 1. бесадржајан, празан 2. штур, јалов
бессозна,´тельный несвестан
в бессозна,´тельном состоя,´нии - у несвесном стању
бессо,´нница ж. бесаница, несаница
страда,´ть бессо,´нницей - патити од несанице
бесспо,´рный неоспоран, очигледан, несумњив
бессре,´бреник м. несебичњак, некористољубац, алтруиста
бесстра,´стный без страсти, млак, равнодушан
бесстра,´шный неустрашљив, храбар
бессты,´дный м. бестидан, бесраман, непристојан
бессты,´дство с. непристојност
беста,´ктность ж. одсуство такта, нетактичност
бестала,´нный несрећан, злосрећан
бе,´стия м. и ж. 1. животиња 2. хуља, протува 3. лисац (за човека)
бестолко,´во недотупавно, глупо
бестолко,´вость ж. 1.недотупавност, глупост 2. неред, збрка
бе,´столочь ж. глупан, тикван
бесфо,´рменный безобличан
бесхво,´стый кус, кусав
бесхи,´тростный безазлен, простодушан, отворен
бесхо,´зный који је без власника, напуштен
бесхо,´зяйственность ж. јавашлук, нерационалност у пословању
бесхо,´зяйственный невешт у пословању, недомаћински, неекономан
бесхребе,´тный бескичнењак, мекушац
бесцве,´тный 1. безбојан 2. безначајан, безизразан
бесце,´нный који нема цену, непроценив
бесце,´нок м. бесцење, у бесцење (продати, купити), будзашто, јевтино
бесцеремо,´ный безобзиран, неуљудан, груб
бесчелове,´чный нечовечан, суров, грозан
бесче,´стить, обесче,´стить срамотити, брукати ружити, понижавати
бесче,´стье с. бешчашће, срамота, увреда части
бесчи,´нство с. непристојност, разузданост, испад
бесчи,´сленный безбројан, небројен, неизбројан
бесчу,´вственность ж. 1. неосетљивост 2. бездушност
бесчу,´вствие с. 1. несвестица 2. равнодушност 3. безосећајност, бездушност
пьян до бесчу,´вствия - мртав пијан
бесшаба,´шный лакомислен, безбрижан
бето,´н м. бетон
бето,´нировать бетонирати
бетономеша,´лка ж. миксер за бетон, бетоњерка
бечева,´ ж. лађарско уже, паламар
бечёвка ж. конопац, узица, канап
бе,´шенство с. 1. беснило 2. помама, разјареност
бе,´шеный 1. бесан, побеснео 2. помаман 3. луд, ненормалан
бе,´шеные де,´ньги - силан новац
бе,´шеные це,´ны - луде цене
бзик м. опсесија, лудаштво, хир
библе,´йский библијски
библиографи,´ческий библиографски
библиоте,´ка ж. библиотека
библиоте,´карь м. библиотекар
би,´вень м. кљова
бигуди,´ мн. нескл. виклери
бидо,´н м. канта, кантица
бие,´ние с. ударање , лупање
бие,´ние се,´рдца - куцање срца
бижуте,´рия ж. бижутериja
биле,´т м. карта;
входно,´й биле,´т – улазница ( у биоскоп, позориште)
лотере,´йный биле,´т - срећка
чле,´нский биле,´т - чланска картица
пригласи,´тельный биле,´т - позивница
студе,´нческий биле,´т - студентски индекс
вое,´нный биле,´т - војна књижица
экзаменацио,´нный биле,´т - квитица
биле,´тный који се односи на карту
биле,´тная ка,´сса – шалтер, билетарнца
билья,´рд м. билијар
бино,´кль м. доглед, двоглед, дурбин
бинт м. завој, повез
бинтова,´ть, забинтова,´ть зажијати, превијати
биогра,´фия ж. биографија
био,´логия ж. биологија
би,´ржа ж. берза
би,´ржевик берзијанац
би,´ржевой берзански
би,´рка ж. налепница, плочица са ознаком, бројем
бирюза,´ ж. тиркиз (драги камен зелено-плаве боје)
бирюзовый тиркизне боје, од тиркиза
бирю,´к м. 1. вук, курјак 2. намрштен човек, мргуд
смотре,´ть бирюко,´м - гледати мрко
бирю,´льки мн. устар. врста друштвене игре
игра,´ть в бирю,´льки - бавити се беспослицама
би,´сер м. собир. 1.бисер 2. стаклене перле
би,´серный 1.бисерни, од бисера 2. ситан 3. блистав, бео
би,´тва ж. битка, бој
битко,´м само у изразу:
битко,´м по,´лный - препун, крцат
би,´тый тучен, избијен, премлаћен
би,´тая посу,´да - полупано посуђе
би,´тый ча,´с - читав сат
бить 1. бити, тући, ударати 2. лупати, разбијати 3. (стока) клати 4. (грозница) трести 5. (сат) избијати 6. (новац) ковати 7. (бутер) бућкати 8.
циљати, смерати;~ ся 1. ударати се, тући се, борити се 2. ударати се о нешто 3. (риба) праћакати се 4. (срце) куцати, лупати 5. дрхтати,
трести се 6. трудити се 7. кладити се
бить трево,´гу - давати знак за узбуну
бить в ладо,´ши - пљескати
бить по воро,´там - пуцати на гол
бить в одну,´ то,´чку - тежити истом циљу
хоть голово,´й об стену(стенку) бейся - дође ми да се убијем(да искочим из сопствене коже)
би,´ться над реше,´нием зада,´чи - лупати главу над задатком
битьё с. 1.бијење, ударање 2. разбијање, лупање
битю,´г м. 1. снажан теретни коњ, першерон; 2. јак човек
бифште,´кс м. бифтек
бич м. 1.корбач 2. несрећа
бичевать шибати
бичева,´ть поро,´ки - критиковати
бич общества - друштвено зло
бла,´го с. 1.добро, успех, срећа 2. корист, добробит 3. захваљујући томе што...
ни за каки,´е бла,´га! - ни по коју цену!
всех благ! - срећно! све најбоље!
бери, бла,´го даю,´т - узми,кад већ дају!
благове,´рный устар.супруг; ~ая супруга
Благове,´щение с. церк. Благовести.
благови,´дный 1. пријатне спољашности пристојан 2. подесан, пријемљив
благови,´дный предло,´г - добар изговор (за нешто)
благоволе,´ние с. (благо)наклоност, милост
благово,´ние с. мирис, арома
благодари,´ть, поблагодари,´ть захваљивати, благодарити
благодарю,´ вас! - захваљујем!
благода,´рность ж. 1. захвалност 2. признање
вынести благода,´рность - доделити захвалницу
благода,´ть 1. благословен 2. благостање, изобиље
благоде,´нствовать живети у изобиљу, срећно
благоде,´тель м. добротвор
благожела,´тельный добронамеран, благонаклон
благозву,´чие с. звучна хармонија, мелодичност, складност, милозвучност
благо,´й устар. 1. добар, благ 2. луд, настран
благи,´м ма,´том(крича,´ть) - као луд (викати, драти се)
благоле,´пие с.лепота, сјај
благополу,´чие с. благостање, срећа
они благополу,´чно дое,´хали - они су безбедно стигли
благоро,´дный 1. благородство (некадашња титула племића) 2.племенитост
благоскло,´нный благонаклон, добро расположен (према неком), милостив
благослове,´ние с. рел. благослов, благосиљање
благословля,´ть, благослови,´ть 1. благословити 2. допустити
благосостоя,´ние с. благостање
благотвори,´тель м. филантроп, человекољубац
благотвори,´тельный филантропски, добротворан
благоуха,´ние с. пријатан мирис, арома
благоче,´стие с. побожност
блаже,´нный 1. блажен 2. луд, чудан
блажи,´ть 1. правити лудорије, будалити 2. драти се, викати
блажь ж. лудило, хир
бланк м. образац, формулар
блат м. 1. протекција 2. лоповски жаргон
получи,´ть по блату - преко везе, по протекцији
блатно,´й 1. који корисит протекцију 2. који припада криминалним круговима, криминални
блева,´ть повраћати
бледне,´ть 1. бледети 2. пребледети, изгубити боју 3. безизражајан
бле,´дность ж. 1. бледност 2. губитак боје 3. безизражајаност
блёклый 1. венути 2. бледети
блезир само у изразу
для блезиру – реда ради
замок висит для блезиру - катанац стоји реда ради
блеск м. сјај, блесак
блесну,´ть синути, се(в)нути, засјати (се )
блёстки мн. шљокица
блестя,´щий 1. блистави, сјајни 2. изванредни
бли,´жний 1. близак, оближњи суседан 2. сродан
близ предлог стар. близу. крај, поред
бли,´зкие мн. сродници, рођаци, родбина, својта
бли,´зкий 1. близак, оближњи 2. (временски) скори 3. сродан 4. присан, интиман
близне,´ц близанац, близанак
близору,´кий 1. кратковид 2. наиван
бли,´зость ж. 1. близина 2. блискост 3. сродност 4. присност, интимност
бли,´зость взгля,´дов - сличност погледа( на свет)
блик м. зрак, одсјај
блин м. 1.дебела палачинка од киселог теста 2. узречица бре
пе,´рвый блин ко,´мом - прве кучиће се у воду бацају
блинда,´ж м. воен. бункер
бли,´нчик мн. палачинка
блиста,´ть 1. блистати, сијати; 2. истицати се
блок м. 1. тех. блок, ваљак, котурача 2. политички савез, унија
блока,´да ж. 1. блокада, препрека 2. санкција
блоки,´ровать 1. блокирати 2. запречити
блокно,´т м. нотес
блонди,´н м. плав човек; ~ка ж. плавуша
блоха,´ ж. бува
блоши,´ный бувљи, који се односи на буве
блуд м. неморал, разврат
блудни,´ца ж. устар. неморална особа, залутала душа
блуди,´ть 1. живети блудно 2. лутати
блу,´дный 1. похотљив, сладострастан 2. враголаст, обешењачки, лолски, мангупски 3. који живи блудно, луталица
блужда,´ние с. лутање
блужда,´ть 1. лутати, тумарати 2. скитати се
блу,´за ж. блуза, кошуља
блю,´дечко, блю,´дце с. тањирић, тацна
блю,´до с. 1. чинија, чанак, здела 2. јело
первое блю,´до - чорба, супа
блюдоли,´з м. полтрон
блюз м. блуз
блюсти,´, соблюсти,´ чувати, штитити
блюсти,´ поря,´док - чувати мир
блюсти,´тель чувар
бля,´ха ж. метална плочица, значка
боа нескл. 1. м. зоол. боа-констриктор, врста змије; 2. с. кратак огртач од крзна
боб м. боб
остаться на бобах - остати празних шака
бобёр, бобр м. дабар, дабровина (крзно)
бобик м. џукела, пас луталица
устал как бобик – уморан сам као пас
бобы,´ль м. устар. самац, стари момак
Бог бог
Бог ве,´сть - богзна
ей-бо,´гу! - богами, тако ми Бога
Бог с ним! - нек иде с милим Богом
изба,´ви Бог! - сачувај Боже!
сла,´ва Богу! - хвала Богу!
богате,´ть, разбогате,´ть богатити се
бога,´тство с. богатство, обиље, раскош
бога,´тый 1. богат, обилан
богаты,´рь м. 1. јунак народних песама 2. јак човек, атлета, див
бога,´ч м. богаташ, богат човек
богемский боемски
боги,´ня ж. богиња
богома,´з м. устар. иконописац
богоме,´рзкий 1. мрзак богу, опак 2. гадан, одвратан
боготвори,´ть обожавати
бодри,´ть 1. бодрити, храбрити, соколити 2. освежавати
бо,´дрость ж. бодрост, храброст, освежење
бо,´дрствовать бдети, не спавати
бо,´дрый бодар, активан, пун снаге, крепак, живахан, свеж, чио
бодяга ж. празне приче, торокање
бодягу разводить- трошити време у празним причама, блебетати
боеви,´к м. 1. ратни филм 2. војник паравојне формације
боево,´й 1. бојни, ратни 2. борбен, ратоборан
боево,´е креще,´ние –прва ратна битка, ватрено крштење
боеголо,´вка ж. (боевая головка) бојева глава
ракета с ядерной боеголо,´вкой - ракета са нуклеарном бојевом главом
боёк м. тех. ороз (на пушци)
боеприпа,´сы мн. муниција
боеспосо,´бный спреман за борбу, рат
бое,´ц м. 1. борац, редов 2. учесник у борби (спорту) 3. боец (стоке) месар, касапин
божба,´ заклињање Богом
боже,´ственный 1.божански, божји, свети 2. божанствен, диван
боже,´ственный го,´лос - божанствен глас
боже,´ство с. божанство
бо,´жий бож(и)ји
бо,´жья коро,´вка – бубамара
бо,´жий одува,´нчик – 1.наивно, нежно створење 2. крхка стара особа
каждый бо,´жий день- сваки боговетни дан
бо,´житься заклињати се Богом
бо,´жок м. идол, мали кип бога
бой м. 1. бој, битка 2. борба, туча 3. (посуда) разбијање 4. клање 5.(сат) избијање 5. борба (као спорт)
кула,´чный бой - песничање, бокс
бараба,´нный бой – добовање
взять с боя - узети на јуриш
бой-ба,´ба - мушкарача
бо,´йкий 1. брз, жив, живахан 2. окретан, довитљив, промућуран 3. жив, прометан
бо,´йко живо, живахно
бо,´йко говори,´ть - течно говорити
бойко,´тировать бојкотовати, бојкотирати
бо,´йня ж. 1. кланица 2. покољ, сеча, масовно клање, убијање
бок м. 1. бок, слабина 2. бочна страна
бок о бок - један уз другог, раме уз раме
идти,´ с бо,´ку на бок - гегати се
лежа,´ть на боку,´ - беспосличити,ленчарити
намя,´ть бока - пребити на мртво име
бока,´л м. чаша
поднима,´ть бока,´л – подигнути здравицу
боково,´й бочни, побочни, који је са стране, латерални
отпра,´виться на бокову,´ю – отићи на спавање
бо,´ком постранце, поребарке, унаоколо
по бока,´м - с обе стране
под бо,´ком - сасвим близу
это ему вы,´йдет бо,´ком -то ће му присести
бокс м. 1.спорт. бокс 2. кратка мушка фризура 3.кутија
занима,´ться бо,´ксом - боксовати
боксёр м. боксер
боксёрский боксерски
боксёрские перча,´тки – боксерски рукавице
болва,´н м. 1. незнабожачки камени кип, идол 2. будала, букван, звекан, тикван
болва,´нка ж. 1. тех. комад ливеног метала за обраду 2. калуп, форма
болга,´р|ин м. Бугарин , ~ка ж. Бугарка
бо,´лее 1. више 2. с придевом означује његов компаратив
бо,´лее высо,´кий – вишиј
тем бо,´лее- утолико пре
не бо,´лее и не ме,´нее как... - ни више ни мање него...
бо,´лее чем... - више него...
боле,´зненный 1. болешљив, слабуњав 2. болестан, који има везе с болешћу 3. болан, који причињава бол 4. нездрав, патолошки
боле,´зненное явле,´ние - негативна појава
боле,´зненное любопы,´тство - патолошка радозналост
боле,´знь болест
боле,´льщик м. навијач
боле,´ть 1. бити болестан, боловати 2. (безлич.) болети 3. бринути се(о некоме) 4. спорт. навиjaти
у меня,´ боли,´т голова,´ - боли ме глава
он боле,´ет за «Спарта,´к» - он навија за «Спартак»
болеутоля,´ющий који ублажава бол, против болова, аналгетик
боло,´нка ж. собно псетанце дугачке длаке, пудлица
боло,´тистый мочварни
боло,´то с. 1. мочвара, баруштина, рит 2. бајато, устајало место, ситуација
болт м. 1. завртањ, шраф 2. засовница, мандал, шип
болта,´нка ж. ав. турбуленција
болта,´ть 1. мућкати, мутити, мешати 2. (ногама) млатарати 3. брбљати;~ся 1. дангубити, шетати без посла, губити време
болтли,´вость ж. брбљивост, говорљивост
болтовня,´ ж. брбљање, ћаскање
болту,´н м. брбљив човек
болту,´нья брбљивица
боль ж. бол
головна,´я боль - главобоља
зубна,´я боль - зубобоља
душе,´вная боль - душевни бол
больни,´ца ж. болница
больни,´чный болнични
больни,´чный лист - отпусна листа, лекарско оправдање
бо,´льно 1. болно 2. јако, врло, много, веома
мне бо,´льно - боли ме, тешко ми је
бо,´льно хо,´чется - јако желим
бо,´льно ну,´жно - није ни потребно (само у овој синтагми)
больно,´й 1.болестан, болесник 2.болни
больно,´й вопро,´с - болно питање
бо,´льше 1. (комп. од большой) већи 2. (комп. од много) више 3. прилог (са негацијом)
бо,´льше всего,´ - највише
я бо,´льше не бу,´ду! - ја нећу то више радити!
большеголо,´вый главоња, са великом главом
большинство,´ с. већина, већи део
большо,´й 1. велик(и), голем, простран 2. одрастао
больша,´я доро,´га - главни пут, друм
большо,´й па,´лец – палац
большо,´е спаси,´бо - хвала лепо, велико хвала
бо,´мба ж. бомба
а,´томная бо,´мба - нуклеарна бомба
бомбардирова,´ть 1. бомбардовати 2. пуцати, палити
бомбардировка ж. бомбардовање
бомбардировщик м. ав. бомбардер
бомбёжка ж. бомбардовање
бомбить бомбардовати, бацати бомбе
бомбоубе,´жище с. склониште од бомби
бомж м. (сокр.од 'человек без определённого места жительства') бескућник
бо,´ндарь м. бачвар, качар
бор 1. четинарска шума 2. хим. бор 3. зубарска бушилица
с бору по со,´сенке - с коца и конопца, збрда - здола
отку,´да сыр бор загоре,´лся - због чега настаде свађа (туча, узбуна)
борде,´ль м. јавна кућа
бордю,´р м. ивичњак
боре,´ц м. 1. борац, шампион 2. рвач
борза,´я ж. хрт
русска,´я борза,´я - Руски хрт
бо,´рзый брз, жив, чио (коњ)
бормота,´ть, пробормота,´ть мрмљати
бормотуха ж. јевтино вино
бо,´ров м. вепар
борови,´к варгањ
борода,´ ж. брада
Си,´няя Борода,´ (лик из бајке) - Модробради
борода,´вка ж. брадавица
борода,´тый брадат
боро,´дка ж. 1. брадица 2. бразде на кључу
борозда,´ ж. бразда
бороздить избраздити
борона,´ ж. дрљача
боронить дрљати
боронова,´ние с. дрљање
боро,´ться 1. борити се; 2. спорт. рвати се
борт м. 1. бочна страна брода 2. унутрашност авиона 3. (одећа) крај 4. (биљара) ивица
бро,´сить за борт- бацити у воду
борщ м. кулин. чорба од цвекле, кромпира и купуса
борьба,´ ж. 1. борба 2. рвање
босико,´м босих ногу, босоног
босо,´й бос
на бо,´су но,´гу – без чарапа
босоно,´жки мн. сандале
босто,´н м. 1. такнина, танак щтоф. 2. врста плеса
бося,´к м. одрпанац, скитница, мангуп, пробисвет
бота,´ник м. 1.ботаничар 2. штребер, бубало
бота,´нический ботанички
ботва,´ ж. 1.блитва 2. жарг. ситна ствар, ситнеж 3. жарг. замршена ситуација
ботви,´нья ж. чорба од блитве
бо,´тики, бо,´ты мн. женске каљаче
боти,´нки мн. ципеле
ботфо,´рты мн. високе чизме
бо,´улинг м. спорт. куглање
бо,´цман м. морнарички наредник
бо,´чка ж. буре
де,´ньги на бо,´чку! – паре на сунце!
бочко,´м 1. в. боком 2. околишно, опрезно
бочо,´нок м. буренце
боязли,´вость ж. опрезно, плашливо
боязли,´вый опрезан, плашлив
боя,´знь ж. опрез, страх, фобија
боя,´знь откры,´того простра,´нства - агорафобија
боя,´р|ин м. ист. бо(љ)јар, племић; ~ыня ж. бо(љ)јариња; ~ышня ж. бо(љ)јарска кћер.
боя,´рышник м. глог
боя,´ться 1. плашити се, бојати се 2. бити несигуран 3. не подносити, не трпети
расте,´ния боя,´тся хо,´лода - биљке не подносе хладноћу
бра с. нескл. висећа лампа
брава,´да ж. хвалисање, кочоперање
бра,´во браво
бра,´вурный бучан
браву,´рная му,´зыка - бучна музика
бра,´вый чио, стасит, ведар
бра,´га в. врста домаћег пива
бра,´жничать пијанчити, бекријати, лумповати
брак м. 1. брак, супруштво 2. роба ниског квалитета, роба с грешком, шкарт
свиде,´тельство о бра,´ке - венчани извод
брако,´ванный оштећен
браконье,´р м. ловокрадљивац
бракоразво,´дный који се односи на развод брака
бракоразво,´дное де,´ло - бракоразводна парница
бракосочета,´ние с. венчање, ступање у брак
брандахлы,´ст м. нитков
брани,´ть грдити, ружити, нападати (речима), куднти
бра,´нный 1. ратни, бојни 2. погрдан, ружан
брань ж. 1. грдња, псовка, свађа 2. битка, бој, рат
на поле брани - на бојном пољу
брасле,´т м., брасле,´тка ж. наруквица
брат м. 1.брат 2. истомишљеник 3. брате,човече (при ословљавању)
бра,´тья мн. 1. браћа 2. пријатељи
двою,´родный брат - брат од стрица, братучед, брат од ујака, од тетке
на,´званый брат - побратим
сво,´дный брат - полубрат
брата,´ться, побрата,´ться побратимити се, братимити се
братва 1. пријатељи 2. ( у обраћању) децо! браћо! 3. мафијашки тим
бра,´тец м. 1.брале 2.брајко!(при ословљавању)
бра,´тцы! пријатељи!
бра,´тишка м. браца, бата
браток м. 1.брат, бата 2. мафијаш
братоуби,´йственный братоубилачки
бра,´тский 1. братски 2. пријатељски
бра,´тская моги,´ла - костурница, заједничко гробље
брать, взять 1. (рукама) узимати, хватати 2. (печурке) брати 3. (тврђаву) заузимати, освајати 4. (на зајам) узајмити 5. (на службу) примати 6.
(порез) убирати, наплаћивати 7. (време) узимати, одузимати 8. ићи, држати 9. (риба) ићи на удицу;~ ся 1.предузимати, узимати на себе 2. лаћати
се, прихватати се
брать лево - ићи улево
брать во внима,´ние - узимати у обзир, имати на уму
брать на прице,´л - нишанити
брать на прока,´т - изнајмити
брать верх – надвлађивати
брать на грудь - попити
я не беру,´сь - ја то не могу урадити
откуда ни возьми,´сь - изненада појавити се
бра,´чный брачни
бреве,´нчатый начињен од греда
бревно,´ с. 1. греда, балван, клада, трупац 2. туп, безосећајан човек
бред м. 1. занос, бунило, бунцање 2. бесмислица
бре,´день рибарска мрежа (коју двојица вуку по води)
бре,´дить бунцати, булазнити
бре,´дни мн. глупости, бесмислице, трабуњања
бредо,´вый бесмислен, глуп
бредо,´вое состоя,´ние - бунило
бредо,´вая мы,´сль - луда идеја, помисао
бре,´зговать 1. гадити се (нечега), гнушати се 2. презирати
брезе,´нт м. цирада
бре,´зжить свитати, једва светљети
брело,´к м. привесак
бре,´мя с. бреме, терет
разрешиться от бремени - породити се
бре,´нный устар. пролазан, смртан
бренча,´ть 1. звецкати, звекетати 2. рђаво свирати
брести,´ ићи полако, вукући ноге
брете,´льки мн. бретеле
бреха,´ть 1. лајати 2. лагати 3. олајавати,торокати
брехня,´ ж. 1. лавеж 2. лаж
брехун м. лажов, лажљивац
брешь ж. 1.рупа 2. мањак,губитак штета
брешь в бюдже,´те - мањак у буџету
брига,´да ж. 1. радна или војна група, бригада 2. тим, екипа
брилья,´нт, бриллиант м. дијамант
брилья,´нтовый, бриллиантовый дијамантни
брита,´нец м. Британац
бри,´тва ж. бријач
бри,´твенный бријаћи, бријачки
бри,´тый обријен
брить обрити;~ ся обријати се
бритьё с. бријање
бровь ж. (мн. брови) обрва
не в бровь, а в глаз - врло вешто, оштроумно, баш где треба
брод ж. брод, газ, плићак
броди,´ть 1.ићи бесциљно, лутати, тумарати 2. подлегнути процесу ферментације, ферментирати, врети
бродя,´га м. скитница.
бродя,´жничать скитати, скитарати се, лутати
бродя,´чий луталички, номадски
бродя,´чая соба,´ка - пас-луталица
броже,´ние с. 1. врење, превирање 2. узрујаност, незадовољство (у народу)
бро,´кер м. ком. брокер, посредник
бро,´керский ком. брокерски, посреднички
броневи,´к м. оклопни ауто
бронево,´й оклопљен, блиндиран
бронено,´сец м. 1.воен. оклопњача 2. зоол. армадрил, оклопник
бро,´нза ж. броза
бро,´нзовый бронзани
бро,´нзовый век - бронзано доба
бронирова,´ть 1. обложити оклопом 2. обезбедити, резервисати
брони,´ровать гостиницу - резервисати собу у хотелу
броня,´ ж. 1. оклоп 2. резервисана места
броса,´ть 1. бацати 2. остављати, напуштати
бро,´сить 1. бацити 2. оставити, напустити 3. манути се, оканити се, одустати
бро,´совый напуштени, остављени
бросо,´к м. хитац
бросо,´к вперёд - покрет напред
бро,´шка, брошь ж. камеја, брош
брошю,´ра ж. буклет, книжица у меком повезу
брудерша,´фт само у изразу
выпить на брудерша,´фт - укрстити чаше
брус м. 1. греда, балван, полуга 2. мн. спорт. разбој
брусни,´ка ж. бот. брусница
брусни,´чный од бруснице
брусо,´к м. 1. мала греда, гредица 2. калуп (сапуна)
брусча,´тка ж. калдрма, калдрмисан пут
бры,´згать, бры,´знуть прскати, шкропити
бры,´зги мн. 1.капљице 2. честице,комадићи
бры,´зги стекла,´ -комадићи стакла
бры,´знуть шикнути, шикљати
брыка,´ть, брыкну,´ть ритнути; ~ся ритати се
бры,´нза ж. крављи или овчији сир
брысь! пис! шиц!
брюзга,´ м. и ж. гунђало, мргодан, мрзовољан човек
брюзжа,´ть гунђати
брю,´ква ж. врста репе
брю,´ки мн. панталоне
брюне,´т м. црномањаст човек; ~ка ж. црномањаста жена, црнка
брю,´хо с. трбух
брюхатый 1. трбушаст 2. трудна (за жену)
брюши,´на ж. анат. трбушна марамица
бряк! межд. буб, буп, трас!
бря,´кать, бря,´кнуть 1. треснути (нечим тешким) 2. звекнути 3. бубнути, лупнути (непромишљено рећи)
бря,´кнуть, бряца,´ть 1. звецкати 2. ударати
бряца,´ть ору,´жием - претити ратом
бу,´бен м. 1.дахире 2. жарг. глава
бубене,´нец, бубе,´ненчик м. прапорац, звонце, звончић
бу,´блик м. ђеврек
бубни,´ть мумлати
бу,´бны мн. карт. карта каро
играть с бубён - поћи с картом каро
буга,´й м. бик ; перен. снажан човек
буго,´р м. 1. брежуљак, хумка, чука 2. кврга 3. жарг. граница
за бугро,´м - преко границе, преко гране
будди,´зм м. будизам
буддист м. будиста
бу,´дет 1. биће (глагол) 2.доста, довољно( у функ. прил.)
бу,´дет тебе,´! -доста!,престани!
бу,´дет с него,´ -доста му је!
буди,´льник м. будилник.
буди,´ть, разбуди,´ть 1. будити 2. побуђивати, изазивати
бу,´дка ж. наменска кућица
карау,´льная бу,´дка - кућица стражара
соба,´чья бу,´дка - дрвена кућица за псе
телефо,´нная бу,´дка - телефонска говорница
бу,´дни мн. радна недеља
бу,´дний 1. радни, непразнични, свакодневни 2. сив, уобичајан, прозаичан, досадан
будора,´жить узнемиравати, узрујавати
бу,´дочник м. чувар железничке пруге
бу,´дто 1. союз као, као да 2. частица тобож, наводно 3. частица ама,зар
бу,´дущность ж., бу,´дущее с. будућност
бу,´дущий будући, следећи
на бу,´дущий год - следеће године
буера,´к м. јаруга, увала
буза,´ ж. 1. боза 2. бука, галама, скандал
бузина,´ ж. зова
бузотёр м. галамђија
буй, буёк м. мор. бова
бу,´йвол м. биво
бу,´йный 1. бујан (растом) 2. жесток, силовит, бесан, плаховит 3. без контроле
бу,´йная голо,´вушка - усијана глава
бу,´йный нрав -плаха ћуд
бу,´йство с. беснило, лудило, насиље, испад, туча
бу,´йствовать беснити, имати напад лудила; понашати се дрско, правити буку, испаде
бук м. буква
бе,´лый бук - граб
бу,´ка м. и ж. 1. страшило, баук 2. мргуд, мрзовољан човек
смотре,´ть бу,´кой - гледати мрко , намргођено
бука,´шка ж. буба, бубица
бу,´ква ж. слово
прописна,´я бу,´ква - велико слово
стро,´чная бу,´ква - мало слово
бу,´ква в бу,´кву - буквално, од речи до речи , дословно
буква,´рь м. буквар,
бу,´квально буквално
буквое,´д м. ирон. књижни мољац, педант, формалиста
буке,´т м. 1. (цвеће) букет, кита 2. (вино) буке
букини,´ст м. антиквар, продавац старих књига
бу,´ковый од бука
букси,´р м. реморкер, тегљач
брать кого-л. на букси,´р - вући на својни леђима, тегљети
булава,´ ж. 1. топуз, буздован 2. атаманска палица
була,´вка ж. чиода
англи,´йская була,´вка - запињача, зихерица
була,´ный кулаш (коњ)
була,´т м. ист. 1. дамаски челик 2. сабља
бу,´лка ж. земичка
бу,´лочная ж. пекара, пекарница
бу,´лочный хлебни
бу,´лочник м. пекар
бултыха,´ться, бултыхну,´ться бућнути, бућкати се
булы,´жник м. камен за калдрму, облутак
булы,´жная мостова,´я - калдрма
бульва,´р м. булевар
бульва,´рный 1.булеварски 2. вулгаран, неукусан
бульва,´рная газе,´та - жута штампа
бульва,´рный рома,´н - петпарачке приче
бульдо,´зер м. булдожер
бу,´льканье грготање
бульо,´н м. буљон
бума,´га ж. 1. хартија, папир 2.писмени документ, јавна исправа, званични акт 3. мн. хартија од вредности 4. (само мн.)
обёрточная бума,´га - хартија за паковање, пакпапир
ли,´чни докуме,´нти - исправе
бумагомара,´тель м. шкрабало, пискарало
бума,´жка ж. 1. хартијица, папирић 2. новчаница 3. документ, исправа
бума,´жник м. новчаник
бума,´жный 1. начињен од хартије, папирни 2. устар. памучни 3. фиктиван, који постоји само на папиру
бума,´жная фа,´брика - фабрика хартије
бума,´жная волоки,´та - бирократско одуговлачење
бу,´мер м. жарг. автомобиль марки BMW
бунт м. 1. буна, побуна, устанак 2. свежањ, бала
бунта,´рский бунтовнички
бунтарь м. бунтовник
бунтова,´ть 1. бунити се 2. побуњивати, подстицати на буну 3. узбуњивати се, узрујавати се
бунтовщи,´к м. побуњеник, устаник
бура,´ ж. хим. боракс
бура,´в, бур м. тех. бургија, бушилица
бура,´вить бушити бургијом, бургијати
бура,´н м. степска снежна мећава
бурда,´ ж. бућкуриш, сплачине
бурдю,´к м. мешина
бурело,´м м. собир. ветром изобарано дрвеће
бурёнка ж. крва, кравица
буре,´ть постајати мрк, загасит
бури,´ть тех. бушити
буржуази,´я ж. буржоазија
буржу,´йка ж. пећ на дрва, фуруна
бури,´льный, бурово,´й који се односи на бушење
бурова,´я сква,´жина - бушотина
бури,´льщик м. бушач
бу,´ркнуть гунђати, мрмљати
бурла,´к м. ист. радник на Волги који вуче лађу
бурли,´ть 1.кључати, врети 2. бунити се (о народу).
бу,´рный 1. буран, узбуркан 2. страстан 3. брз
бурча,´ть, пробурча,´ть 1. мрмљати 2. (у стомаку) врети 3. (в лонцу) кључати
бу,´рый мрк
бу,´рый медве,´дь - мрк медвед
бурья,´н м. собир. коров
бу,´ря ж. бура, олуја
бу,´сина, бу,´синка ж. ђинђува, ђинђувица
бу,´сы мн. огрлица
бутафо,´рский 1. реквизитски (у позоришту) 2. извештачен
бутербро,´д м. сендвич
бутербро,´д с ветчино,´й - сендвич са шунком
буто,´н м. пупољак
бу,´тсы мн. ( ед. бутса ж. ) футбалске копачке
буту,´з м. буцов (за буцмасто дете)
буты,´лка ж. боца, флаша
буты,´лочный флаширани;
буты,´лочного цве,´та - боје зеленог стакла
буты,´ль ж. велика боца (оплетена)
буфе,´т м. 1. креденац 2. бифе
буфе,´тчик м. бифеџија.
буха,´нка ж. векна (хлеба)
бухте,´ть бубати, непрекидно причати
бу,´хать 1. ударати, лупати, трескати 2. тутњити
буха,´ть пити ракију
бухга,´лтер м. књиговођа, рачуновођа
бу,´хнуться, бухаться 1. пасти, љоснути 2. надимати се, бубрити, расти (тесто)
бухо,´й сленг. пијан
бу,´хта ж. мали залив
бу,´хты-бара,´хты одједном
как с бу,´хты-бара,´хты - с неба па у ребра
бу,´ча ж. бука, галама
бушева,´ть 1. хучати (море) 2. праскати, галамити, беснети
бушла,´т м. морнарска јакна
буя,´н м. лармаџија, свађалица
буя,´нить галамити
бы (облик гл. быть за сва лица) 1. (за погодбени начин) бих, би, бисмо, бисте, би 2. (за благу заповест)
ты бы посети,´л его - посети ти њега
поти,´ше бы! -може ли мало тише
ты прилёг бы- могао би да прилегнеш
не опозда,´ть бы- само да не закаснимо
(как)бу,´дто бы - као да;тобоже
быва,´ло пре, некад, каткад
ни в чем не быва,´ло - и ником ништа
быва,´лый искусан, вичан
быва,´ть 1.дешавати се 2. бити (негде), посећивати
бы,´вший бивши, пређашњи
бы,´дло с. стока
бык 1. во 2. мужјак рогатих животиња
были,´на ж. руска епска јуначка народна песма
были,´нка ж. стабљика
были,´нный 1. јуначки 2.епски
бы,´ло (уз перфект казује замишљену или започету а не свршену радњу) управо, таман
он бы,´ло взял ружьё - он таман да узме пушку
чуть было не упал - умало да падне, само што није пао
было,´й пређашњи, прошли, онај који је већ био
быль ж. истините приче
быстрина,´ ж. брзак (речни)
бы,´стро брзо, хитно
быстрораствори,´мый инстант
бы,´стрый 1.брз, хитар 2.окретан, способан
быт м. начин живота, свакадашница
бытие,´ с. 1. постојање 2. стварност
бытьё с. начин живота, живот
житьё-бытьё - живот
бы,´тность ж. боравак, присутност:
в бы,´тность мою в Москве,´ - док сам био у Москви
бытова,´ть постојати, живети
бытово,´й који се односи на свакадашњи живот
быть 1. бити, постојати 2. имати 3. дешавати се 4. служи као помоћни глагол
быть в солда,´тах - бити у војсци
быть в си,´лах - моћи, бити у стању
быть беде,´ - биће несреће
 быть профе,´ссором - бити професор
быть не в свое,´й таре,´лке - бити јако несигуран
быть в те,´ме – познавати тему
быкова,´ть жарг. имати агресивно, нападно понашање
бы,´чий воловски
бы,´чится јогунити се
бычо,´к м. 1. млад во, јунац 2. пеш (риба) 3. опушак (од цигарете) 4. јак момак
бэ! ономатопеја бекања
он не зна,´ет ни бэ, ни мэ - не зна ни бекнути
бюдже,´т м. буџет
бюллете,´нь м. билтен, извештај
избирательный бюллете,´нь - бирачки лист
больни,´чный бюллете,´нь - лекарско оправдање
бюро,´ нескл. 1. биро, канцеларија, уред 2. канцеларијски писаћи сто
туристи,´ческое бюро,´ - путничка агенција
бюрокра,´т м. 1. бирократа 2. формалиста
бюрокра,´тический бирократски
бюст м. 1. биста, попрсје 2. женске груди
бяка м. и ж. лоша, грозна ствар ( у објашњењу за децу)

в (пред групом неких сугласника во) где, в чём или куда, во что: у, на, за, од, кроз 1. (место)
в шко,´лу – у школу
в шко,´ле - у школи
2. (време)
в пя,´тницу - у петак
в а,´вгусте - у августу
3. (мера)
в одну,´ неде,´лю - за једну недељу
в два ра,´за бо,´льше - двапут више
в двух киломе,´трах от го,´рода - два километра од града
4. (количина)
кусо,´к мя,´са в два килогра,´мма - парче меса од две килограма
5. (циљ) за, ради, на:
сказа,´ть в шу,´тку - рећи ради шале
в насме,´шку - на потсмех
6. (својство, изглед) у, с:
карти,´на в све,´тлых тона,´х - слика у светлим тоновима
7. (стање)
в бра,´ке - у браку
в дру,´жбе - у пријатељству
продава,´ть в убы,´ток - продавати на штету
8.(спорт. не преводи се)
игра,´ть в футбо,´л - играти фудбал
9. ( средство) у
тру,´бить в трубу - трубити у трубу
10. (начина) у
говори,´ть в глаза - говорити у очи
ва-банк карт. улог
поста,´вить ва-банк - све или ништа, ставити све на коцку
ваго,´н м. вагон, кола
спа,´льный ваго,´н – кушет кола, кола за спавање
вре,´мени у нас ваго,´н -имамо времена на претек
ваго,´нный вагонски
ва,´жничать правити се важан, прсити се, разметати се, шепурити се
ва,´жно 1. битно, важно
ва,´жность ж. 1. важност, значај 2. охолост, надменост
ва,´жный 1. важан, знатан, значајан крупан, озбиљан 2. величанствен 3. охол, горд, надмен, надувен
ва,´жная ши,´шка - крупна зверка
с ва,´жным видом - достојанствено,озбиљно
ва,´за ж. вазна (за цвеће), чинија
вазо,´н м. саксија
вака,´нсия ж. упражњено, слободно место (у служби, школи)
ва,´кса ж. крема за обућу, ималин
вакци,´на ж. мед. вакцина
вакци,´нация ж. мед. вакцинација
вал м. 1. висок талас, вал 2. бедем, насип 3. вратило, ваљак
девя,´тый вал -врхунац невоље
вала,´ндаться 1. лењствовати, красти богу дане 2. петљати, носити се
вале,´жник м. собир. изобарано дрвеће, најчешће суво
ва,´ленки ( ед. валенок м.) мн. обућа од ваљане вуне
вале,´т м. карт. пуб, жандар
ва,´лик м. 1. ваљак, цилиндар 2. ваљкаст јастучић на каучу
вали,´ть 1.обарати 2.трпати, бацати без реда на гомилу 3. сваљивати, бацати на другога (кривицу) 4. наваљивати, ићи у гомилама 5.(дим)
куљати;~ ся 1. падати, спадати, сваљивати се 2. разваљивати се, пропадати 3. (за скот) цркавати, липсавати
ва,´лкий колебљив, нестабилан, превртљив, климав
ни ша,´тко, ни ва,´лко - ни добро, ни рђаво, осредње
валово,´й эк. 1. укупан, узет у целини, глобалан 2. масован валовой доход укупан, бруто приход
валу,´н м. велики округао камен
вальс м. валс, валцер
танцева,´ть вальс – валсирати, играти валцер
валья,´жный импозантан
валю,´та ж. валута, девизе
валя,´ть 1. ваљати, котрљати 2. правити нешто од ваљане вуне 3. рђаво радити;~ ся 1. ваљати се, излежавати се 2. бити разбацан вући се
валя,´ть дура,´ка - правити се луд, лудирати се
валя,´й!- почни! крени!
валя,´ться в нога,´х - понизно молити
вани,´ль ж. ванила
вани,´льный ванилни
вани,´льная па,´лочка -шипка ваниле
ва,´нна ж. 1. када 2. процес купања у кади
приня,´ть ва,´нну - окупати се
ва,´нночка кадица
ва,´нька-вста,´нька м. дечја играчка која увек се диже због тежине при дну играчке
вар м. 1. кључала вода 2. обућарска смола, катран
ва,´режки мн. ( ед. варежка ж.) женска рукавица без прстију
варене,´ц м. претходно прокувано кисело млеко
варе,´ники мн. мн. кулин. јело, кувано тесто напуњено сиром, купусом или јагодама, ваљушци
варёный 1.(за месо) кувани 2.(за поврће) барени
варе,´нье с. слатко (од воћа)
вариа,´нт м. варијанта, верзија
вариа,´ция ж. вариација
вари,´ть 1.кувати, барити 2.спремати, правити 3. тех. заваривати; ~ся, свариться, скувати се, спремити се,
ва,´рка ж. 1.кување, барење 2. спремање хране 3. заваривање
варна,´к м. одбегли заробљеник
василёк м. различак (цвет)
василько,´вый различков
ва,´та ж. вата
вата,´га ж. група, гомила (деце)
ва,´тный oд вате, ватни
ватерпа,´с либела
ватру,´шка ж. отворена одозго лепиња са сиром усредини
вафля ж. наполитанка
вахла,´к м. трапавко, аљкавац
ва,´хта ж. стража, смена страже
ва,´хтенный стражар
вахтёр м. портир
вая,´ние с. 1. вајање 2. вајарство, кипарство
вая,´тель м.вајар, кипар, скулптор
вая,´ть, изваять вајати, клесати
вбега,´ть, вбежа,´ть утрчавати утрчати
вбива,´ть, вби,´ть 1. забити, укуцати 2. утувити (у главу), увртети
вбира,´ть, вобра,´ть упијати, усисавати, апсорбовати
вблизи,´ 1. близу, у близини 2. предлог близу
вбок устрану
вбра,´сывание с. спорт убацивање
вброд газећи (прећи преко реке)
вва,´ливать, ввалить уваљивати, убацивати ( на силу);~ ся упасти
ввали,´ть увалити, убацити (нешто тешко)
введе,´ние с. 1. увођење 2. увод (у књигу)3. Ваведење
ввек (само с негацијом) никад:
век не забу,´ду - никад нећу заборавити
вверга,´ть, вве,´ргнуть 1. насилно затворити 2. гурнути, увалити
вве,´ргнуть в отча,´яние- бацити у очајање
ввёртывать, вверну,´ть 1. увртети, завртети, уврнути, заврнути 2. (реч) уметнути
вверну,´ть де,´ньги - тутнути новац (за мито)
вверх увис, горе
вверх по течению - узводно
идти,´ вверх - напредовати у служби
вверя,´ть, вве,´рить поверавати, поверити; ~ся 1.поверити 2. ослонити се
ввести,´, введу,´ увести, уводити
ввива,´ть увијати, уплитати
ввиду,´ с обзиром на, због тога што...
ввинти,´ть завртети, увртети, ушрафити
вви,´нчивать завртати, увртати, ушрафљивати
ввод увођење
вводи,´ть, ввести,´ 1.уводити 2. отварати, започети експлоатацију 3. објаснити (посао)
ввоз м. 1.увоз, импорт 2. довожење,достављање
ввози,´ть, ввезти,´ увозити, импортирати
вво,´зный увозни
ввозная по,´шлина - порез на увоз
вво,´лю до миле воље, по вољи
ввысь (на)горе
ввя,´зываться, ввяза,´ться 1. уплести се 2. увући се, умешати се
вглубь у дубину, дубоко
вгля,´дываться, вгляде,´ться загледати се
при,´стально вгляде,´ться - дубоко загледати се
вгоня,´ть, вогна,´ть 1. утеривати, сатеривати 2. доводити до неке непријатности
вгоня,´ть в гроб - терати у смрт
вгоня,´ть в краску – натеривати неког да поцрвени од стида
вда,´вливать, вдави,´ть 1.утиснути 2. улубљивати, гњечити
вдалеке,´, вдали,´ далеко, у даљини
вдаль далеко, у даљину
вда,´ться, вдава,´ться 1. заћи, залазити дубоко, увући се, увлачити се 2. упустити се (у нешто)
вдава,´ться в подро,´бности - упуштати се у појединости
вдвоём по двојица, по два (две)
вдвойне,´ двапут (више или мање), двоструко
вдева,´ть, вдеть увлачити, удевати
вдева,´ть ни,´тку в иглу - увлачити конац у иглу
вдеть удети, уденути
вдеть но,´гу в стре,´мя - метнути ногу у узенгију
вдоба,´вок поврх свега, у допуну, осим тога, уз то
вдова,´ ж. удова, удовица
вдове,´ц м. удовац
вдо,´вий удов, удовичји
вдо,´воль доста, довољно
вдого,´нку устопице, услед
вдолби,´ть, вда,´лбливать, утувити, увртети (неку мисао)
вдоль 1. дуж, низ, поред, уз 2. уздуж
вдо,´сталь довољно, потпуно, сасвим
вдох м. удисај
вдохнове,´ние с. надахнуће, инспирација
вдохновля,´ть, вдохнови,´ть надахнути, инспирисати; ~ся надахнути се
вдре,´безги 1 разбити (у парампарче) 2. напити се, бити пијан
вдруг 1. одједном, изненада 2.. частица можда, ако
а вдруг у него нет денег? – a ако он нема новац?
вдругорядь поново, по други пут
вдрызг потпуно, апсолутно
вдрызг мокрый – апсолутно мокар
вду,´маться удубити се у мисли.
вду,´мчивый озбиљан, темељит
вдыха,´ть вдохну,´ть 1.удисати, удахнути 2. улити, инспирисати
ве,´дать 1. знати, умети 2. управљати (нечим)
зна,´ть не зна,´ю, ве,´дать не ве,´даю – немам појма
веде,´ние с. 1. вођење, надлежност, компетенција 2. као други део сложенице значи знање, наука 3. спорт. дриблинг
языкове,´дение - наука о језику, лингвистика
ве,´домо с. познато, знано
с ведома - са знањем
без ведома - без знања
ве,´домость ж. спнсак, листа
ве,´домство с. надлежност, ресор, подручје уред, делокруг власти
ведро,´ с. 1. кофа, кабао 2. мера за течност (12,299 литара)
до,´ждь льёт как из ведра,´ - киша пљушти као из кабла
вёдро с. ведро (о времену).
веду,´щий 1. који води, руководи 2. водећи, главни 3.тех. покретачки,погонски 4. водитељ емисије (на радију или телевизији)
ведь па, онда, зар не, (или се не преводи)
ве,´дьма ж. 1. вештица 2. оштроконђа ( o жени)
ве,´ер м. лепеза
ве,´жливость ж. уљудан, учтив, услужан, љубазан
везде,´ свуд(а), свугде
везти,´, вози,´ть 1. возити, вући (једанпут и у једном правцу) 2. имати среће, полазити за руком, успевати
везу,´чий, везунчик ( о човеку) срећковић
век м. 1. људски век, живот 2. век, столеће 3. вечност 4. увек, стално
век живи, век учись - човек се учи док је жив
ве,´ко с. очни капак
векова,´ть живети усамљено
веково,´й вековни, столетни
вековуха ж. стара девојка, уседелица
ве,´ксель м. фин. меница
ве,´ксель на предъяви,´теля - меница на име
веле,´ние с. наредба, заповест
веле,´ть наредити, заповедити
велика,´н м. див, џин, горостас; ~ша ж. горштакиња, џинија
вели,´кий 1. велики (у духовном и моралном смислу) 2. великог обима, по величини
не вели,´ка ва,´жность- није вредно пажње
от ма,´ла до вели,´ка -и старо и младо,сви од реда
великоду,´шно великодушно, племенито
великоле,´пие дивота, красота, сјај, величанственост
велича,´йший највећи, врло велики
дело велича,´йшей ва,´жности - врло значајна ствар ( посао)
велича,´ть 1. величати 2. звати по имену и патрониму
вели,´чие с. величанственост
ма,´ния вели,´чия - мегаломанија
величина,´ ж. 1. величина ( број, обим) 2. значај ( личност)
велого,´нка ж. бициклистичка трка
велого,´нщик м. бициклиста
велопробе,´г м. бициклистичка трка
велосипе,´д м. бицикла бајк
велосипе,´дист м. бициклиста
велосипе,´дный бициклистички
велосипе,´дная е,´зда - бициклистичка вожња
вельмо,´жа м. великаш, великодостојник
вена ж. анат. вена
Вена град Беч
венгр м. Маџар, ~ка ж.Маџарица
вене,´ц м. 1. венац 2. круна
идти под вене,´ц - стати пред олтар, ступити у брак
ве,´нзель монограм
ве,´ник м. 1. метла 2. свежањ прућа за шибање при парењу у купатипу
вено,´к м. 1. венац 2. сплет, коло
вентили,´ровать 1.ветрити, проветравати 2. разјашњавати (питање итд.)
ве,´нтиль м. тех. вентил
вентиля,´ция ж. венитлација
венцено,´сец крунисана глава, монарх
венча,´льный венчани
венча,´льный обря,´д - свадбени ритуал
венча,´ние с. 1.венчање 2. крунисање
венча,´ние на ца,´рство - крунисање за цара
венча,´ть(ся) 1. венчати се 2. увенчати, наградити, одликовати 3. крунисати
венча,´ться на царство - постати цар
ве,´нчик м. 1. венчић 2. круница у цвету 3. део зуба изван десни
вепрь м. дивља свиња
ве,´ра ж. 1. вера, религија 2. увереност, уверење 3. поверење
вера,´нда ж. тераса
ве,´рба ж. врба
ве,´рбный врбов
Ве,´рбное воскресе,´нье - Цвети
верба,´льный вербални
верблю,´д м. камила
верблю,´жий од камиле, камилин
верблюжо,´нок м. мала камила, камилић
вербова,´ть врбовати, придобијати, скупљати добровољце за нешто, регрутовати
верди,´кт м. юр. 1. судска пресуда 2. суд, мишљење
верёвка ж. уже, конопац
верёвочка ж. конопчић
верёвочный начињен од ужета, ужарски
верени,´ца ж. низ, ред, поворка
вереща,´ть пиштати, вриштати, крештати
верзи,´ла м. висок човек, дугајлија
ве,´рить 1. веровати 2. имати поверења
верифика,´ция ж. верификација
вермише,´ль ж. резанци
верне,´е 1. вернији, тачнији 2. тачније, боље рећи
ве,´рно 1. верно 2. правилно, тачно 3. вероватно, мора бити, зацело
ве,´рность ж. 1. верност, оданост 2.тачност, правилност
верну,´ть вратити, повратити
ве,´рный 1. веран, одан 2.тачан, истинит, правилан 3. поуздан, сигуран
ве,´рование с. веровање
вероиспове,´дание с. вероисповест
вероло,´мный издајнички
вероло,´мство с. издаја
веротерпи,´мость ж. верска теолрантност, верска трпељивост
вероуче,´ние с. рел. веронаука
вероя,´тно вероватност, вероватноћа, могућност
по всему,´ вероя,´тно - по свој прилици, по свему судећи
ве,´рсия ж. версија
верста,´ ж. уст. мера за дужину 1067 м.
его за версту,´ ви,´дно - види се надалеко
коло,´менская верстa,´ - дугајлија, висок човек
верста,´к м. занатски сто, тезга
верста,´ть 1. радити прелом ( текста) 2. средити, уредити
вёрстка ж. полигр. преламање слога, прелом
дела,´ть вёрстку те,´кста - преламати текст
ве,´ртел м. ражањ
верте,´ть 1. вртети, окретати, обртати 2. располагати по својој вољи;~ся 1. вртети се, окретати се, обртати се 2. кретати се, мувати се
3. врдати, околишити
верте,´ться волчко,´м - окретати се као чигра
вертика,´ль ж. вертикала
вёрткий окретан
вертихво,´стка ж. ветропир
вертля,´вый 1. жив, покретљив, немиран 2. ветропираст, лакомислен
вертолёт м. хеликоптер
вертопра,´х м. ветропир, ветрогоња
верту,´шка ж. 1. хеликоптер 2. телефон са ручицом 3. (жена) ветропир, шмизла, ветрогоња
ве,´рующий м. верник
верфь ж. бродоградилиште
верх м. 1. врх 2. врхунац 3. покретни кров кола 4. лице хаљине или материје 5. горњи ток реке 6. победа
верхи,´ мн. 1. управљачи, виша администрација 2. највиши тонови у музици
нахвата,´ться верхо,´в - учити површно
ве,´рхний горњи
верхо,´вный врховни, највиши
верхово,´й 1. јахаћи који се односи на јахање 2. јахач, коњаник 3. који се односи на горњи ток реке
верхогля,´д м. површан човек
верхо,´м (по верху) 1. по врху, с горње стране, одозго 2. до врха (напунити), верхом 3. јахати ( на коњу, магарцу)
верху,´шка ж. 1. врх, вршак, горњи део 2. руководиоци, крем друштва
верши,´на ж. 1. врх 2. врхунац
верши,´ть 1. заповедати, руководити 2. решавати
вершо,´к м. уст. 1. мера за дужину (4,4 см.) 2. врх, вршак, горњи део
вес 1. тежина 2. мера тежине 3. углед, утицај
весели,´ть веселити, радовати, забављати
ве,´село 1. весело, забавно
ве,´селый 1. весео, радостан 2. забаван 3. пријатан
веселе,´е! брже!
весе,´лье с. 1. весеље, веселост, радост 2.забава, забављање
весе,´льчак м. весео човек, весељак
весе,´нний пролећни
ве,´сить мерити тежину, вагати
ве,´ский 1.тежак 2. значајан, утицајан
ве,´ский до,´вод - значајан аргуменат
весло,´ с. весло
вёсельный који се односи на весло
весна,´ ж. пролеће
весну,´шка ж. пеге на кожи
весну,´шчатый пегав
весово,´й 1. који се односи на кантар, вагу 2. који се продаје на меру
весовщик м. мерач, кантарџија
вести,´ 1.(кретање које се врши само једанпут и у једном правцу) 1. водити 2. предводити, управљати кретањем 3. прелазити, превлачити (нпр.
руком) 4. руководити, управљати
вести,´ дру,´жбу - дружити се
вести,´ се,´бя - понашати се
вестибю,´ль м. хол
вести,´мо наравно, дабогме, зна се
ве,´стник м. 1. весник, гласник, гласоноша 2. информативни билтен
ве,´сточка ж. вест, поздрав
весть вест, глас, новост
без ве,´сти пропа,´л - нестао без трага
Бог весть - Бог би га знао
не весть что - којешта
весы,´ мн. вага
весь, вся, всё, все мест. сав, цео
при всем том- поред свега тога, ипак
все равно,´ - свеједно
весьма,´ веома, врло, јако
ветви,´стый разгранат
ветвь ж. грана, огранак
ве,´тер м. ветар
броса,´ть слова,´ на ве,´тер - говорити у ветар
ищи ве,´тра в по,´ле - пиши кући пропало,пропала ствар
ветерина,´рия ж. ветерина
ветерина,´рный ветеринарни
ветеро,´к м. ветрић.
ве,´тка, ветвь ж. грана,ограна
железнодоро,´жная ве,´тка - железнички правац
ве,´точка гранчица
ве,´тошь ж. старудија, прње, дроњци
ве,´трено 1.ветровито 2. лакомислено,ветропирасто
ве,´треный 1 ветровит 2.ветропираст, фриволни
 сего,´дня ве,´трено - данас дува ветар
ветрово,´й који се односи на ветар, ветровит
ветрово,´е стекло,´ - шофершајбна
ветря,´нка ж. мале богиње, ветрењача
ве,´тхий 1 врло стар, престар, оронуо, трошан
Ве,´тхий заве,´т - Стари завет
ветчина,´ ж. шунка
ветша,´ть 1. старети 2. хабати се (о одећи)
ве,´ха ж. путоказ, међа
сме,´на вех - промена правца (политичког, филозофског)
ве,´чер м. вече
к ве,´черу - предвече
вечере,´ть безл. смркавати се
вечери,´нка ж. журка, забава
вече,´рний вечерњи
вечерня,´ ж. церк. вечерња служба
ве,´чером увече
по,´здно ве,´чером - касно увече
сего,´дня ве,´чером - вечерас
вчера,´ ве,´чером - синоћ
за,´втра ве,´чером - сутра увече
ве,´черя ж. уст. вечера
Та,´йная ве,´черя -Tajна вечера
ве,´чно 1. вечито 2. доживотно, стално, увек
он ве,´чно не дово,´лен - он никада није задовољан
ве,´чность ж. вечност
отойти,´ в ве,´чность- умрети
ве,´чный 1. вечит 2. доживотни
мы не вида,´лись (це,´лую) ве,´чность! - давно нисмо се видели
ве,´шалка ж. 1.петељка (на одећи) 2. чивилук 3.офингер
вешать 1. вешати, ставити на место 2.мерити тежину 3. казнити вешањем, обесити;~ ся обесити се, извршити самоубиство вешањем
не надо ве,´шать го,´лову! - горе главу!
ве,´шать лапшу,´ на,´ уши –причати лажи, лагати, варати
веща,´ть 1. прорицати, предсказивати 2. говорити свечано 3. говорити преко радија
вещево,´й који се односи на ствари
вещево,´й ме,´шок - војничка торба
вещево,´й скла,´д - магацин
веще,´ственный стварни, материјални
веще,´ственные доказа,´тельства - корпус деликти
вещество,´ с. материја, супстанца
взры,´вчатое вещество,´ - експлозив
обме,´н веще,´ств - метаболизам
ве,´щий пророчански, који се односи на прорицање, предсказање
вещи,´ца ж. стварчица, ситница
вещу,´н м. пророк, предсказивач
вещь ж. 1. ствар, предмет 2. (само мн.) имовина, личне ствари 3. чиненице, факте
хочу,´ сказа,´ть вам одну,´ вещь - желим да вам кажем једну ствар
ве,´яние с. 1. вејање (жита) 2. дување (ветра) 3. струјање, правац (мисли)
ве,´ять 1. дувати, струјати 2. мирисати 3. лепршати се, лелујати
ве,´ют знамёна - заставе се лепршају
вжива,´ться, вжи,´ться уживети се , уживљавати се
вживи,´ть, вживля,´ть имплантирати
взад назад, натраг
ни взад ни вперёд - ни макац
взаи,´мность ж. узајамност, међусобност, обостраност
взаимовы,´годный од обостране користи, узајамно користан
взаимоотноше,´ние с. узајамност, међусобне односи
взаимопо,´мощь ж. узајамна помоћ
взаимопонима,´ние с. узајамно разумевање
взаимосвя,´зь ж. узајамне везе, повезивање, интеркомуникације
взаймы,´ у (на) зајам
взаме,´н уместо, за промену
взаперти,´ 1. под кључем, закључано 2. усамљено (живети)
взапра,´вду збиља, без шале, озбиљно
взапра,´вду так было? - да ли је заиста тако било?
вза,´пуски утркујући се, надмећући се
взатя,´жку разг само у изразу:
кури,´ть взатя,´жку - пушити увлачећи дим
взаше,´й разг избацивати напоље (некога)
гнать взаше,´й - избацивати
взба,´дривать, взбодри,´ть бодрити, храбрити, соколити
взба,´лмошный суманут, ћакнут, неурачунљив
взба,´лтывать, взболта,´ть мућкати, промућкати
взбега,´ть, взбежа,´ть устрчавати, устрчати
взбелени,´ться разбеснети се, (рас)помамити се
взбеси,´ть разљутити, разјарити, (рас)помамити;~ ся помамити се,разбеснети се,
взбешённый бесан, избезумљен
взбива,´ть, взбить умутити (павлаку), излупати (јастук)
взбира,´ться, взобра,´ться пети се, пентрати се
взбрести,´ с муком се попети, успентрати се
взбрести,´ в го,´лову (на ум)- пасти на памет (на ум)
взбудора,´живать, взбудора,´жить узбуњивати, узнемиравати
взбунтова,´ться узбунити, побунити
взбу,´чка ж. 1. оштар прекор, грдња 2. батине
зада,´ть взбу,´чку- изрибати кога
получи,´ть взбу,´чку - добити опасне батине
взва,´ливать, взвали,´ть 1. наваљивати, товарити (на кога) 2. теретити неким послом 3. бацати, сваљивати (кривицу) 4.
взве,´сить 1. измерити тежину 2. одмерити, проценити, расудити
взвести,´ 1. попети, подићи 2. изнети против неког неку оптужбу
взвести,´ куро,´к - запети ороз (обарач на пушци)
взвести,´ обвине,´ние - неправедно оптужити
взвешива,´ть 1. мерити тежину 2. одмеравати, процењивати, расуђивати
взви,´згивать, взви,´згнуть вриснути, цикнути
взвинти,´ть 1. јако подићи (набити) цене 2. наљутити, раздражити
взвинти,´ть не,´рвы - изнервирати
взвод м. воен. 1.војн. вод 2. стање напетости
на взводе- бити љут, узнемирен, изиритиран или пијан
взводи,´ть, взвести,´ 1. узводити, водити навише, запињати (ороз) 2. износити оптужбе, бацати кривицу
взводи,´ть напра,´слину - неправедно оптуживати
взволно,´ванно 1. усталасано, ускомешано, узбуркано 2. узнемирено, узрујан
взволно,´ванный узнемирени, узбуркан
взволнова,´ть 1. усталасати, ускомешати, узбуркати 2. узнемирити, узрујати
взыва,´ть позивати
взгляд м. 1. поглед 2. гледиште, мишљење
с пе,´рвого взгля,´да - на први поглед
на мой взгляд - по моме мишљењу
на взгляд - по изгледу
взгля,´дывать, взгляну,´ть 1.погледати, загледати 2.заузети став према нечему
взгроможда,´ть, взгромозди,´ть трпати, товарити, нагомилавати;~ ся 1.нагомилати, натрпати 2. успентрати се с муком
взгрустну,´ть, взгрустну,´ться растужити се, ражалостити се
вздёргивать 1. дизати, трзати увис 2. вешати (неког)
вздёрнуть 1. дићи, тргнути увис 2. обесити (неког)
вздёрнуть нос - дићи нос
вздёрнутый нос - прћаст нос
вздор м. глупост, будалаштина, лудорија
вздорный 1.глуп, бесмислен 2. свадљив, џангризав
вздох м. уздах, удисај
вздохну,´ть 1. уздахнути 2. предахнути
вздра,´гивать, вздро,´гнуть трзати се, подрхтавати, стресати се
вздремну,´ть дремнути, мало задремати,
вздува,´ть, вздуть надути, раздувати;~ ся надути се, отећи
вздуть це,´ны - јако подићи (набити) цене
взду,´мать наумити, намислити
не взду,´майте! - и не помишљајте!
вздыма,´ться 1. уздизати се 2. надимати се (груди)
вздыха,´ть, вздохну,´ть 1. уздисати 2. туговати, чезнути
взима,´ть узимати, сакупљати ( порез)
взима,´ть штраф – наплатити казну
взира,´ть уст. гледати, посматрати
не взира,´я ни на что - упркос свему, без обзира
взла,´мывать, взлома,´ть провалити, обити, разбити (пол), дићи (патос), провалити компјутерски програм
взлеле,´ять одгајити, однеговати, отхранити
взлёт м. узлет, полет
взлётная доро,´жка - писта
взлета,´ть, взлете,´ть полетети
взлета,´ть на во,´здух - експлодирати, одлетети у ваздух
взлом м провала, обијање
кража со взло,´мом - опасна (провална) крађа
взло,´мщик м. обијач, провалник, хакер
взлохма,´чивать, взлохма,´тить разбарушити, рашчупавити
взмах м. мах, замах
взма,´хивать, взмахну,´ть замахнути, узмахнути
взметну,´ть подизати, уздизати, нагло подићи;~ ся подизати се, уздизати се
взметну,´ться (на кого,´) - навалити, напасти, окомити се
взмоли,´ться замолити
взмо,´рье с. морска обала, приморје
взмути,´ть замутити,узмутити
взмы,´ленный 1. насапунен, сапуњав 2. знојав 3. задихан
взнос м. уплата, чланарина
взну,´здывать, взнузда,´ть зауздати
взойти,´ попети се, подићи се, успети се, (сунце), нарасти (тесто), нићи (семе)
взопреть озноити се
взор поглед
 поту,´пить взор - оборити очи
взорва,´ть 1. дићи (бацити) у ваздух експлозијом 2. наљутитити се
его взорва,´ло - он је плануо (страшно се наљутио)
взра,´щивать, взрасти,´ть одгајити,однеговати, подићи, васпитати.
взреве,´ть урликнути, заурлати (вук), рикнути (бик)
взро,´слый одрастао, велики (годинама)
взрыв м. 1. експлозија 2. прасак
взрыва,´ться, взорва,´ться дизати у ваздух експлозијом
взрывно,´й 1. експлозивни 2. енергичан (карактер), експлозиван
взрывча,´тка ж. експлозив
взры,´вчатый експлозивни
взрыть разрити, раскопати
взрыхля,´ть, взрыхли,´ть истрошити, уситнити (земљу)
взъеро,´шить разбарушити, накострешити
взыва,´ть позивати, апеловати, тражити помоћ
взыска,´ние с. 1. наплата, убирање (пореза, дуга) 2. казна, глоба
взыска,´тельный строг у захтевима,пробирљив, пробирач
взы,´скивать, взыска,´ть 1. наплатити 2. казнити, оглобити
не взыщи,´те - не замерите,
взя,´тие с. (за)узимање, заузеће, освајање
взя,´тка ж. 1. мито 2. штих (при картању)
взя,´тки гла,´дки - од њега се нећеш увајдити
взя,´точник м. подмитљивац, корупционаш
взя,´точничать примати мито
взя,´точничество с. подмићивање, подмитљивост, корупција
взять 1. узети, ухватити (руком) 2. ухапсити 3. заробити 4. (тврђаву) (за)узети, освојити 5. узајмити 6. (на службу) примити 7. (са собом) понети,
повести 8. (порез) покупити, убрати 9. (мере) предузети 10. извести закључак ;~ ся 1. ухватити се, машити се 2. латити се
с чего ты взял - откуд ти је пало на памет
взять на прице,´л - нанишанити
взять в жёны - оженити се
взять себе в го,´лову - увртети себи у главу
взять при,´ступом - освојити на јуриш
взять обра,´тно свои слова,´ - повући своју реч
взять верх - надвладати, надјачати
черт возьми,´! - дођавола!
взя,´ться за ум - освестити се, опаметити се
отку,´да ни возми,´сь - изненада,одједном,као с неба
вибра,´ция вибрација
вибри,´ровать вибрирати, подрхтавати
вид 1. вид, видокруг 2. поглед, изглед (на нешто) 3. облик, спољашност, израз лица 4. (бот. зоол.) врста 5. (грам.) вид 6. намера 7. панорама,
пејзаж 8. документ
иметь в виду,´ - имати на уму
иметь ви,´ды - рачунати на некога
для ви,´ду - привидно, реда ради
ни под каким ви,´дом - нипошто
иметь хороший вид - добро изгледати
вид на жительство – лична карта
видеокли,´п м. видеоспот
ви,´деть 1. видети (бити способан приметити) 2. спазити, приметити 3. увиђати, признавати, налазити
ви,´димо очевидно, вероватно
ви,´димо-неви,´димо - безбројно, тушта и тма
ви,´димость ж. 1.изглед, спољашност 2. сличност 3. привидност
для ви,´димости - због изгледа, фиктивно
ви,´димая весёлость - привидно весеље
видне,´ться видети се, помаљати се, назирати се
ви,´дно 1. може се видети 2. очигледно, вероватно
ви,´дный 1. видљив 2. угледан, истакнут 3. лепог стаса, стасит
видово,´й који се односи на врсту (биљну, животињску) или на глаголски вид
видоизмене,´ние с. 1. промена, измена 2. промена врсте, подврста, варијанта
видоизменени,´ться мењати се
ви,´за ж. 1. виза 2. дозвола, печат
визг м. врисак, писак, цик
визгливый oштар, непријатан
визжа,´ть пиштати, вриштати,
визи,´ровать давати визу, дозволу, визирати
визи,´т м. посета, визита
отда,´ть визи,´т - вратити посету
визи,´тка ж. посетница, визитна картица
визи,´тный који се односи на визиту, посету
ви,´ка ж. грахорица
виктори,´на ж. квиз
ви,´лка ж. виљушка
электри,´ческая ви,´лка (штепсель) - утикач
ви,´лы мн. виле (за сено)
виля,´ть, вильну,´ть 1. мрдати 2. врдати, околишити
виля,´ть хвосто,´м - вртети репом, перен. лагати, врдати
вина,´ ж. 1. кривица, грешка одговорност 2. узрок, повод поставить в вину окривити кога
не по мое,´й вине,´ - није моја кривица
винегре,´т м. 1. врста руске салате 2. мешавина, бућкуриш, папазјанија
у него,´ в голове,´ винегре,´т - у његовој глави је права збрка
вини,´ть кривити, окривљавати, чинити кривим (за нешто)
ви,´нный вински, од вина
вино,´ с. вино
винова,´тый 1. крив, одговоран 2. који признаје своју кривцу
круго,´м винова,´т - потпуно крив
вино,´вник м. кривац
вино,´вность ж. кривица
виногра,´д м. 1. винова лоза 2. грожђе 3.виноград
виногра,´дарство с. виноградарство
виногра,´дный 1. винов (нпр. лоза) 2. грожђани, који се односи на грожђе
виногра,´дина зрно грожђа
виноде,´л м. винар
винт м. 1. завртањ, шраф 2. елиса пропелер 3. врста игре у карте 4. комп. матрична плоча
ви,´нтик м. мали завртањ, шрафчић
у него (в голове) ви,´нтика не хвата,´ет – не достаје даска ( у глави)
винти,´ть 1. завртати, шрафити 2. играти винта
винто,´вка ж. пушка
винтово,´й 1. завојит, спиралан 2. који је с елисом, пропелером
винто,´вочный пушчани
ви,´селица ж. вешала
ви,´сельник м. 1. обешении 2. неваљалац, хуља, нитков
висе,´ть, ви,´снуть 1. висити 2. бити нагнут (над нечим), надвисивати
висо,´к м. 1. слепоочница 2. коса на слепоочници, залисци, зулови
високо,´сный преступни
високо,´сный год - преступна година
висо,´чный који се односи на слепоочницу
висю,´лька висуљак, дрангулија (као украс)
вися,´чий који виси, обешен
вися,´чий замо,´к - катанац, локот
витами,´нный витамински
вита,´ть 1. лебдети у ваздуху 2. маштати, заносити се
вита,´ть в облака,´х – маштати ,сањарити, живети у облацима
витиева,´тый 1. замршен 2.патетичан 3. китњаст
витри,´на ж. излог
вить, свить 1. вити, увијати 2. намотавати 3. (гнездо) савијати 4.(венац)плести;~ся вити се, увијати се, обвијати се 2. (птица) кружити 3.
(прашина) ковитлати се 4. (застава) лепршати се 4. (пут) кривудати 5. вртети се (око некога)
вить верёвки – потчинити
виться у ног - мотати се око ногу
ви,´тязь м. витез, јунак
вихор м. чуперак на глави, ћуба
ви,´хрем муњевито, изненадно
вихрь м. олуја са ветром
в ви,´хре собы,´тий - у вртлогу догађаја
вишнёвка ж. вишњевача
вишнёвый oд вишања
вишнёвый сад - вишњик
ви,´шня ж. вишња
вка,´пывать накапати (у нешто)
вка,´лывать, вколо,´ть убости (у нешто)
вкати,´ть, вка,´тывать 1. укотрљати, уваљати 2. (кому) нанети (ударац)
вклад м. 1. улог, улагање, депозит 2. допринос 3. устар. прилог
вкла,´дка ж. 1. улагање 2. уметак, додатак (уз књигу или новине)
вкла,´дчик м. улагач, депонент
вкла,´дывать, вложи,´ть 1. улагати 2. уметати уметак, додатак
вкле,´ивать, вкле,´ить 1.залепљивати, залепити 2. уметнути (у говор)
вкле,´йка ж. 1. радња лепљења 2.налепница
вкли,´ниваться, вкли,´ниться уметнути у облику клина, заклинчити, уклињавати
включа,´тель м. тех. прекидач
включа,´ть, включи,´ть 1. укључивати 2. уносити, уводити (у списак) 3. покренути радњу
включа,´я предл. укључујући, убрајаћи
включи,´тельно 1. укључно 2. рачунајући у то, укључиво 3.закључно
включи,´ть 1. укључити 2. унети, увести 3. упалити (светло)
вкола,´чивать, вколоти,´ть 1. укуцати, забити 2. утерати, урезати
вколоти,´ть в го,´лову- утерати (урезати) у главу
вконе,´ц потпуно, сасвим, коначно
вко,´панный укопан
вкось укосо, укриво
вкривь и вкось -збрда-здола, којекако
вкра,´дчивый који уме да се улагује, да подилази,
вкра,´дчивый го,´лос - притворно љубазан (глас) улагивачки, улизивачки
вкра,´дываться, вкра,´сться 1. увлачити, увући се кришом 2. поткрадати се (грешка) 3. подилазити, улагивати се, улизивати се , улагивањем
стећи нечије поверење
вкра,´лось подозре,´ние - појавила се сумња
 вкра,´лась опеча,´тка - поткрала се штампарска грешка
вкра,´тце укратко
вкривь 1. укриво, накриво 2. неправилно, погрешно
все пошло,´ вкривь - све је пошло наопако
вкруту,´ю само у изразу:
яйцо,´ вкруту,´ю - тврдо (с)кувано (јаје)
вкус м. 1.укус 2. стил,манир
положи,´те са,´хару, со,´ли по вку,´су - ставите со, шећер по свом укусу
име,´ть вкус к чему,´ - волети нешто
это дело вку,´са - то је ствар укуса
в восто,´чном вку,´се - у источњачком стилу
вку,´сно укусно
вку,´сный укусан, који има укус
вку,´сно гото,´вить - лепо спремати( јело)
вкусово,´й који се тиче укуса
влага,´лище с. анат., бот. матерични канал, вагина
владе,´лец м. 1. власник, ималац, сопственик 2. господар, газда, домаћин
владе,´ние с. 1. власништво, својина 2. посед, имовина, имање
владе,´ть 1. имати (као својину) 2. владати, управљати 3. (оруђем) руковати 4. (језик) познавати, говорити
влады,´чество владавина, господство, господарство, власт
вла,´жность ж. влажност
вла,´жнеть влажити се, квасити
вла,´мываться, вломи,´ться проваљивати, насилно упадати
вла,´ствовать владати, господарити
властели,´н м.властитель м. владар, господар
вла,´стный 1. властан, овлашћен 2. који воли да заповеда, 3. заповеднички
я не вла,´стен - ја ту ништа не могу
власть ж. 1. власт 2. моћ
ва,´ша власть - ваша ствар, како хоћете
власть иму,´щие- властодршци
влачи,´ть устар. вући, носити
влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние - животарити, таворити
вле,´во улево, налево
влезть, влеза,´ть 1. увући се, увлачити се, улазити, ући (силом, где не треба), ушуњати се 2. пузати се, успузати се, пентрати се
успентрати се
влезть в дове,´рие - стећи поверење
влезть в долги,´ - презадужити се, запасти у дугове
влепи,´ть улепити, залепити
влепи,´ть пощёчину - ошамарити
влета,´ть, влете,´ть улетати, утрчавати
вот влете,´л! -(узвик) када човек упао у тежак положај
влете,´ло в копе,´ечку - коштало много новца, довело до губитка новца
влече,´ние с. 1. наклоност, склоност 2. страст
влечь 1. вући, теглити 2. привлачити
влива,´ние с. 1. уливање 2. инјекција, инфузија
влива,´ть, влить 1. улити 2. унети, придружити
влива,´ть капита,´л - инвестирати
влипа,´ть, вли,´пнуть 1.залепити се 2. удесити се, умазати се 3. упасти у неприлике
влия,´ние с. утицај
по,´льзоваться влия,´нием - имати утицај
влия,´ть утицати
вложе,´ние с. 1. уметање, уметак 2. улагање, инвестиције, капитал
вложить 1. уметнути 2. уложити, инвестирати
вломи,´ть жарг. ударить, опаучити
вломи,´ться упасти (насилно)
вломи,´ться в дверь -провалити врата
влюби,´ть изазвати нечију љубав према себи;~ся заљубити се
влюби,´ться по уши - јако се заљубити
влюблённость заљубленост
влю,´бчивый заљубљив
вля,´паться 1. загазити 2. запетљати се, награбусити 3. заљубити се, зацопати се
вмени,´ть. вменя,´ть, 1. окривити 2. об(а)везати 3. урачунавати, уписивати (у кривицу или заслугу)
вмени,´ть в обя,´занности - об(а)везати
вмени,´ть в вину,´ - окривити
вменя,´ть себе,´ в обя,´занность - сматрам то за своју дужност
вменя,´емость ж. 1. одговорност 2. урачунљивост
вме,´сте заједно, уједно, скупа
вме,´сте с тем - у исто време
вмести,´лище с. суд, резервоар
вместительный простран, велике запремине
вмести,´тельность 1. просторност, запремина, капацитет 2. носивост (брода)
вме,´сто предлог у-, наместо, у замену
вмеша,´тельство с. 1. мешање, уплитање 2. интервенција
хирурги,´ческое вмеша,´тельство - хируршка интервенција
вме,´шиваться, вмеша,´ться 1. умешати се, уплитати се 2. интервенисати
вмиг за трен ока, зачас, очас
вмурова,´ть узидати
вмя,´тина ж. улубљење (од ударца), удубљење
внаём, внаймы,´ у најам, под кирију
внаки,´дку огрнувши
наде,´ть пальто,´ внаки,´дку – огрнути капут
внакла,´де в знач. сказ. на губитку
внакла,´дку само у изразу
пить чай внакла,´дку- пити чај метнувши шећер у њега (за разлику од вприкуску и вприглядку)
внату,´ре жарг. реално, стварно
внача,´ле упочетку, спочетка, испрва
вне предл. 1. ван, изван 2. осим 3. преко
внебра,´чный ванбрачан
внедри,´ть с. 1. укоренити 2. инсталирати, уметнути
внеза,´пный изненадан, неочекиван, непредвиђен
внеземно,´й ванземаљски
внекла,´ссный ван учионице, ванредно
внекла,´ссное чте,´ние – домаћа лектира
внекла,´ссовый ванкласни
внема,´точный ванматерични
внепла,´новый ванплански, непредвиђени
внесе,´ние с. 1. уношење 2. допринос 3. уплата 4. уписивање, упис
внести,´ 1. унети 2. допринети 3. уплатити 4. укључити, уписати 5. (закон) поднети, предложити
внешнеполити,´ческий спољнополитички.
вне,´шний спољни, спољашњи, вањски
вне,´шность ж. спољни изглед, спољашност
внешта,´тный 1. привремени, ван формације 2. спољни 3. хонорарни 4.ванредни
внешта,´тный сотру,´дник - спољни сарадник
вниз 1. (на питање: куда?) доле, надоле, наниже 2. (на питање: где?) доле, на доњој страни, у приземљу
вниз по реке,´ - низводно
вниз голово,´й - стрмоглавце
внизу,´ 1. доле 2. в знач. предлога у доњем делу ( зграде)
вника,´ть проницати, продирати, улазити, удубљивати се (мислима)
вни,´кнуть пронићи, продрети, ући, удубити се
внима,´ние с. 1.пажња 2. обзир
приня,´ть во внима,´ние - узети у обзир
оказа,´ть внима,´ние - указати пажњу
оста,´вить без внима,´ния - занемарити
внима,´тельно 1.пажливо 2. обзирно
внима,´тельный 1. пажливи, брижан 2. обзиран
внима,´ть, внять пажљиво слушати, пазити
вничью,´ спорт. нерешено, ни у чију корист
вновь 1. поново, наново, опет 2. недавно,тек што
вно,´вь назна,´ченый - тек наименован
вноси,´ть, внести,´ 1. уносити 2. доприносити 3. уплаћивати 4. укључивати, уписивати 5. (закон) предлагати
вноси,´ть смяте,´ние - изазивати конфизију, пометњу
внук м. унук
вну,´тренне у себи, у души
вну,´тренний 1. унутарњи, унутрашњи 2. унтар државе, унутарњи
вну,´тренность ж. 1. унутрашњост 2. (само у мн.) утроба, унутарњи органи
внутриполити,´ческий унутарполитички
внутрь, внутри,´ (прил. на питање: где?) 1. унутра, у унутрашњости 2. (предл.) унутар, у
внуча,´та мн. унучад
внуча,´тый рођак по деду у трећем степену
внуча,´тый племя,´нник - унук брата или сестре
вну,´чка ж. унука
вну,´шать, внуши,´ть 1. уливати, изазивати (неко осећање) 2. сугерирати, инспирисати (мисао) 3. поучавати, препоручивати, наговарати
внуше,´ние с. 1. сугесгија, утицај 2. поука, савет 3. опомена, прекор
внуши,´тельный 1. импозантан, сугестиван 2. јак, силан, крупан, значајан
вня,´тный 1. разговетан, читак, јасан 2. разуман
внять (нема будућег вр.) 1. послушати 2. услишити, задовољити нечију молбу
во см. в, у:
во вся,´ком слу,´чае -у сваком случају
во весь рост -колико је дуг
во главе,´ стола,´ -на челу стола
во-пе,´рвых, во-вторы,´х - прво, друго
во что бы то ни ста,´ло - по сваку цену
во,´бла ж. риба црвенперка (у Волги и Каспијском мору)
вобра,´ть упити (ваздух), усисати, апсорбовати
вове,´к(и) заувек
вовлека,´ть 1. увлачити, уплитати 2. заводити, саблажњавати.
вовле,´чь 1. увући, уплести 2. завести, саблазнити
вовне,´, во вне споља, изван
во,´время навреме, у прави час, кад треба
во,´все сасвим, потпуно
вовсю,´ из свих снага, из петних жила
 стра,´ться вовсю,´ -трудити се из петних жила
вогна,´ть сатерати, утерати, отерати, натерати
вогна,´ть в гроб - отерати у гроб
вогна,´ть в кра,´ску - натерати неког да поцрвени.
во,´гнутость удубљење, угнуће
вогну,´ть угнути, начинити удубљење
вода,´ ж. 1. вода 2. (мн.) лековите воде 3. чистота и сјај драгог камена
дождева,´я вода,´ - кишница
е,´хать на во,´ды - ићи у бању, летовалиште
толо,´чь во,´ду в сту,´пе - млатити празну сламу
решето,´м во,´ду носи,´ть – радити узалудан посао
ве,´шние во,´ды - пролећни поводањ
бриллиа,´нт чи,´стой воды,´ - прави правцати дијамант
водворе,´ние 1. смештање 2. завођење (реда)
водворя,´ть, водвори,´ть 1. сместити 2. завести, установити (ред)
води,´тель м. 1. устар. руководилац, предводник 2. возач
води,´тельские права,´ - возачка дозвола
води,´ть 1. водити 2. руковати, управљати 3. одржавати (пријатељство) 4. возити (кола);~ ся 1. имати везе, познавати се 2. имати, налазити се,
бит
води,´ть за но,´с – 1.водати, преварати 2.потчинити себи
в реке,´ во,´дятся ра,´ки - у реци има ракова
за ним во,´дится грех - он има ману
как во,´дится - као што је ред, по обичају
води,´ца, води,´чка ж. водица
во,´дка ж. вотка
ца,´рская во,´дка - царска вода (смеса азотне и соне киселине, која раствара злато)
во,´дный водни, водени
во,´дное по,´ло - ватерполо
водово,´з м. разносач воде, сакаџија
водоворо,´т м. вртлог, вир
водоворо,´т собы,´тий - вртлог догађаја
водоём м. запруда, вештачко језеро
водоизмеще,´ние с. капацитет, запремина (суда за воду, брода)
водока,´чка ж. резервоар за воду (на желез. станицама), пумпа
водола,´з м. ронилац
водола,´зный ронилачки
водола,´зка ж. ролка (џемпер за високом крагном)
водолече,´бница ж. бања са лековитом водом, извором
водонапо,´рн|ый; ~ая башня резервоар за воду у облику куле, водоторањ
водонепроница,´емый непромочив, непропустљив
водоно,´с водоноша, сакаџија
водоотта,´лкивающий отпоран на воду
водопа,´д м. водени слап, водопад
водопрово,´д м. водовод
водопрово,´дный водоводни
водопрово,´дчик м. радник на поправљању водовода
водопроница,´емый промочив, пропустљив ( за воду)
водоразде,´л м. водомеђа, развође
водоро,´д м. хим. водоник
во,´доросль ж. водена биљка, алга
водосто,´к м. сливник, одводни отвор за воду
водосто,´чный одводни
водосто,´чная труба,´ - одводна цев, олук
водружа,´ть, водрузи,´ть намештати на висини (заставу), дизати
во,´ды мн. 1. водени простор 2. лековита вода 3. бања
водяни,´стый 1. водени, водљикав 2. безбојан
водяно,´й 1. водени 2. водени дух
водяна,´я ме,´льница - воденица, поточара
воева,´ть ратовати, војевати
воеди,´но устар. заједно, скупа
военача,´льник м. војсковођа, главни командант
воениза,´ция ж. военизација
военкома,´т м. (военный комиссариат) регрутни центар
военко,´р (скраћ. од военный корреспондент) војни дописник
военнообя,´занный м. војни обвезник, резервиста
военнопле,´нный м. ратни заробљеник
военнослу,´жащий м. војно лице
вое,´нный 1. ратни 2. војни 3. војно лице
вое,´нное положе,´ние - опсадно стање
вое,´нщина ж. собир. 1. устар војна лица солдатеска 2. оно што је прожето војничким духом
вожа,´к м. 1. предводник, руководилац 2. вођ(а) 3. (код животиња) предводник
вожа,´тый м. 1. водич 2. возовођа
вожделе,´ние с. страсна жеља, жудња, похлепа, похота
вожделе,´ть страсно желети, жудети
вождь м. вођ(а), предводник
во,´жжи мн. ( ед. вожжа ж. ) дизгини
ему вожжа,´ под хвост попа,´ла - он је постао луд, хировит
воз м. 1. сеоска кола 2. воз- (возо-, вос-) предметак у сложеним речима који одговара уз-, ређе раз-, за- 3. гомила,хрпа
це,´лый воз новосте,´й - хрпа новости
возбраня,´ться уст. забранивати, ускраћивати
возблагодари,´ть свечано захвалити
возбуди,´мость ж. 1. узбудити побудити 2. подстаћи, изазвати 3. (питање) покренути
возбуди,´тель м. 1.изазивач 2. узрочник 3. ел.побудни генератор
возбуди,´тель боле,´зни- изазивач болести
возбужда,´ть, возбуди,´ть 1. узбуђивати побуђивати 2. подстицати, изазивати 3. (питање) покретати
возбужде,´ние 1. узбуђење 2. подстицање, изазивање 3. покретање
возведе,´ние с. уздизање, подизање
возвели,´чивать, возвели,´чить уздизати, узносити, величати, славити
возвеща,´ть, возвести,´ть 1. уздићи, подићи 2. произвести (у виши чин) 3. мат. степеновати, подићи на виши степен 4. набацити
возвести,´ в квадра,´т - подићи на квадрат
возвести,´ клевету,´ - оклеветати
возводи,´ть, возвести,´ 1. уздићи, узнети 2. прославити
возвести,´ть свечано објавити, саопштити
возвра,´т м. повратак, повраћај
возвра,´тить1. (по)враћати 2. успостављати, обнављати (здравље)
возвра,´тный повратни
возвраще,´ние 1. враћање, повратак, повраћај 2. успостављање, обнова
возвраща,´ть, возврати,´ть 1. враћти, повратити 2. успоставити, обновити
возвыша,´ть, возвы,´сить 1. узвисити, уздићи, подићи 2. повисити, подићи (цену, глас)
возвы,´шенность ж. 1. узвишица 2. узвишеност (мисли)
возвы,´сить, возвыша,´ть 1. узвисивати, узвишавати, уздизати, подизати 2. повишавати
возвыше,´ние 1. узвисивање, узвишавање, уздизање 2. узвишење, узвишица
возгла,´вить стати на чело, управљати
во,´зглас м. узвик, повик
возгора,´емый запаљив
возгора,´ть, возгоре,´ть 1. запалити 2. (рат) планути, букнути 3. успламтети, страсно зажелети;~ ся упаљивати се, упалити се, запалити се
воздвига,´ть, воздви,´гнуть (по)дизати, градити, саградити
возде,´йствие с. утицај, уплив
физи,´ческое возде,´йствие - притисак
оказа,´ть возде,´йствие - извршити притисак
возде,´лывать, возде,´лать обрадити
возде,´рживаться, воздержа,´ться 1. уздржавати се, устезати се 2. не пристајати
во,´здух м. ваздух
пари,´ть в во,´здухе - лебдети у ваздуху
на во,´здухе - под ведрим небом
влете,´ть на во,´здух -одлетети у ваздух
пита,´ться во,´здухом - живети од ваздуха
пови,´снуть в во,´здухе -висити у ваздуху,остати нерешен
то носи,´тся в во,´здухе -то се осећа у ваздуху(о распложењу итд.)
во,´здух! -непријатељски авиони!(узбуна)
возду,´шный 1. ваздушни 2. ваздушаст, лак
возду,´шные за,´мки - куле у ваздуху
возду,´шный пузы,´рь - рибљи мехур
возду,´шный шар аеростат, ваздушни балон
возже,´чь, возжига,´ть 1. запалити, упалити, палити 2. распалити, изазвати, изазивати (страст)
воззва,´ние проглас, апел
воззре,´ние гледиште, поглед, мишљење
вози,´ть возати, возити, вући на колима (више пута, тамо-амо);~ ся 1. возити се 2. носити се, борити се, бактати се, петљати 3. играти се,
забављати се
вози,´ть во,´ду -потчинити
дети вози,´лись с соба,´кой - деца су се забављала са псом
возлага,´ть, возложи,´ть 1. полагати, положити, метнути 2. поверити, поверавати (дужност)
возлага,´ть наде,´жду (на кого,´) - полагати наду (у кога), уздати се
возлага,´ть вину,´ (на кого,´) - бацати кривицу ( на кога), кривити (кога)
во,´зле поред, уз, крај, при
возликова,´ть силно се обрадовати
возлюби,´ть заволети
возлю,´бленная ж. 1. вољена, драга 2. драгана, љубавница, милосница
возлю,´бленный 1.вољени, драги 2. драган, љубавник, милосник
возме,´здие одмазда, казна
возмести,´ть 1. накнадити, обештетити 2. заменити, надоместити
возмечта,´ть 1. предати се маштању 2. уобразити, почети мислити високо о себи
возмеща,´ть, возмести,´ть 1. накнађивати, обештећивати 2. замењивати
возмеще,´ние обештећење, одштета, накнада
возмо,´жно 1. могуће, могућно 2. можда
возмо,´жность ж. 1. могућност 2. шанса 3. мн. унутрашње ресурсе, снаге
возмо,´жный могућ(ан) 2. остварљив
возмужа,´ть одрасти, сазрети, стасати
возмути,´тель м. подбуњивач, подстрекач, подбадач
возмути,´тельно 1. подбуњивачки, бунтовнички, подстрекачки 2. гадно, гнусно, одвратно
возмуще,´ние с. 1. озлојеђеност, гњев, узрујаност 2. побуна, устанак 3. физ.магнетска сметња
вознагражда,´ть, вознагради,´ть наградити, награђивати
 материа,´льное награжде,´ние - новчано награђивање, награда
вознаме,´риться наумити, намерити, смислити, одлучити се
возненави,´деть омрзнути, намрзнути
вознесе,´ние с. 1. вазнесење 2. Вазнесење, Спасовдан
возника,´ть, возни,´кнуть 1.појављивати се, ницати, искрсавати, настајати 2. жарг. дићи галаму, правити се важан
возникно,´вение с. појава, постанак
возни,´кнуть појавити се, понићи, искрснути
возни,´ца м. возач, кочијаш
возноси,´ть, вознести,´ 1. уздићи, уздизати ,узвисити, узносити 2. величати, хвалити;~ся 1.уздићи се, узвисити се 2. погордити се, узохолити се
возня,´ ж. 1. лом, русвај 2. бактање, кубура, петљање 3.врева,граја
мыши,´ная возня,´ -сплеткарење,ситне интриге
возоблада,´ть надвладати, преовладати
возобнови,´ть обновити, поново покренути
возомни,´ть уобразити, почети високо мислити о себи
возвопи,´ть завапити, закукати
возра,´доваться обрадовати се
возража,´ть, возрази,´ть 1. одговарати 2. противуречити, оспоравати, приговарати
возраже,´ние с. 1. одговор 2. противуречење, оспоравање, приговор, замерка
без возраже,´ний! - без приговора!
возрази,´ть 1. одговорити 2. рећи супротно мишљење, оспорити, приговорити
во,´зраст м. 1.узраст2. доба старост
войти,´ в во,´зраст – 1.остарети 2.постати одрастао
возрожда,´ть, возроди,´ть 1. обновити, оживити 2. препородити
возрожда,´ться, возроди,´ться обнављати, оживљавати 2. препорађати
возрожде,´ние 1. обнова, оживљавање, регенерација 2. препород
Возрожде,´ние с. -Ренесанса
возропта,´ть гласно се узбунити, протестовати
во,´зчик м. кочијаш, рабаџија
во,´ин м. ратник, борац, војник
во,´инский војни, војнички
во,´инская пови,´нность - војна обавеза
вои,´нственный 1. ратнички, ратни, ратоборан 2. агресиван
во,´инство устар. војска
вои,´нствующий ратоборан, борбен
вои,´стину устар. заиста, доиста
вой м. 1. урпик, урлање, завијање 2. дрека, вика 3. кукњава, плач лелек 3. фијук
вой ве,´тра - фијук ветра
во,´йлок м. клобучина, филц
во,´йна ж. рат
идти,´ войно,´й - заратити
войска,´ мн. ( ед. во,´йско с. ) војско, армија
вокали,´ст м., ~ка ж. вокалиста, солиста
вока,´льный вокални
вокза,´л м. станица
железнодоро,´жный вокза,´л - железничка станица, колодвор
вокза,´льный који припада станици
вокру,´г около, унаоколо
ходи,´ть вокру,´г да о,´коло - околисати, не говорити директно
обвести,´ вокру,´г па,´льца - намагарчити кога
вол м. во (ујаловљен)
рабо,´тать как вол - теглити као магарац,запињати као сивоња
волды,´рь м. плик
волево,´й 1. вољни, који се односи на вољу 2. одлучан (човек, изглед), енергичан
во,´лей-нево,´лей - хтео-не хтео, милом или силом
волейбо,´л м. одбојка
волейболи,´ст м., ~ка ж. одбојкаш
во,´лжский волшки, који се односи на Волгу
волк м. вук, курјак
с волка,´ми жить, по-во,´лчьи выть - с ким си, онакав си
как во,´лка ни корми,´, он все в лес смо,´трит - вук длаку мења, а ћуд никада
волкода,´в м. пас вучјак
волна,´ ж. талас, вал
волне,´ние с. 1. таласање, узбурканост 2. узрујаност, узбуђење 3. (чешће мн.) побуна, метеж, немири
волни,´стый 1. усталасан, узбуркан 2. таласаст, валовит
волнова,´ть, взволнова,´ть 1. таласати, узбуркивати 2. узрујавати, узбуђивати 3. подбуњивати, бунити, подстицати на буну;~ся 1. таласати се 2.
узрујавати се, узбуђивати се 3. бунити се, комешати се
волоки,´та 1. одуговлачење, бирократска спорост 2. женскар
волокни,´стый влакнаст, кончаст
волокно,´ с. влакно
нервны,´е воло,´кна - нервни завршеци
во,´лос м. 1. влас, длака мн.коса 2. (код животиња) длака, кострет
волоса,´тый длакав, космат, чупав
волосо,´к м. длачица
волочи,´ться 1. вући се 2. трчати за женама
волхв м. устар. врач, чаробњак
волчи,´й вучји, курјачки
(име,´ть) во,´лчий аппети,´т - бити јако гладан
волчи,´ца ж. вучица, курјачица
волчо,´к м. 1. вучић 2. чигра
волчо,´нок м. вучић
волше,´бник м. чаробњак; ~ица ж. чаробница
волше,´бный чаробњачки, мађијски, чаробан
волшебство,´ с. 1. магија, чаролија 2. чини, мађије
волы,´нка ж. волынка 1. гајде 2. бирократско одуговлачење
тяну,´ть волы,´нку, волы,´нить – одуговлачити
вольго,´тный 1. слободан 2. угодан
во,´льничать самовољно поступати дрско се понашати
во,´льно 1. слободно 2. (војн. команда) вољно 3. хотимично,намерно
во,´льность ж. 1. слобода, независност 2. присност, блискост
во,´льный слободан, независан неусиљен
на во,´льном во,´здухе - под ведрим небом
во,´ля ж. 1. воља, жеља 2. слобода
во,´ля ва,´ша - како вам драго
во,´лей- нево,´лей - хтео-не хтео, хоћеш-нећеш
вон 1. ван, напоље 2. онамо, ено, гле 3. види
из рук вон (пло,´хо) - ништа не ваља
лез из ко,´жи вон - из коже да искочи
вонза,´ть, вонзи,´ть 1. забадати 2. забости, зарити
вонь ж. задах, смрад
вонючий смрдљив, који заудара
вонючка м. смрад ( о човеку)
вонять смрдети, заударати
вообража,´емый уображен, замишљен, тобожњи, имагинарни
вообра,´жать, вообрази,´ть уображавати, замишљати, мислити, маштати
воображе,´ние уобразиља, машта
вообще,´ 1. уопште 2. заправо 3.увек,обично
вообще,´ вы пра,´вы - ви сте заправо у праву
он вообще,´ тако,´й весёлый - он је обично тако весео
воодушевля,´ть, воодушеви,´ть одушевити, надахнути, оживити, загрејати за нешто
воодушевле,´ние с. инспирација, надахнуће
вооружа,´ть, вооружи,´ть 1. наоружавати 2. подстрекавати, подбуњивати
вооруже,´ние с. наоружавање, наоружање
вооружённый 1. наоружан 2. оружани
воо,´чию устар. 1.својим очима, лично 2. јасно
воо,´чию предоставить себе - јасно замислити
вопи,´ть вапити, кукати, јаукати, јадиковати
вопию,´щий нечувен, страшан, вапијући
воплоща,´ть, воплоти,´ть утеловити, оваплотити
вопль м. јаук, запомагање, кукњава
вопреки,´ 1. супротно, насупрот, противно 2. успркос, заинат
вопро,´с м. 1. питање 2. проблем
вопроси,´тельный упитни
вопросительный знак -упитник
вопро,´сник м. анкета, упитни лист, упитник
вопроша,´ть устар. питати
вор м. крадљивац, лопов
карма,´нный вор - џепарош
ворва,´ться упасти, продрети, ући насилно
вори,´шка м. ситан лопов
воркова,´нье с. гукање
воркотня,´ ж. гукати
воробе,´й м. врабац
стре,´ляный воробе,´й - стари лисац, префриганац
воробьи,´ный врапчији
воробьи,´ха врабица
ворова,´ть красти
воро,´вка ж. крадљивица
воро,´вски лоповски, као лопов, опрезно
воро,´вской лоповски
воро,´вство с. крађа, лоповлук
ворожба,´ ж. враџбина, гатање, бајање
ворожея ж. гатара
ворожить гатати, бацати чини, врачара
ему ба,´бушка ворожи,´т - иде му као подмазано
во,´рон м., воро,´на ж. 1. гавран, врана 2. зазјавало
бе,´лая воро,´на - црна овца
счита,´ть воро,´н – зевати
воро,´ны нака,´ркали – врапци донели, врапци рекли
пу,´ганая воро,´на (и) куста,´ бои,´тся - кога је змија ујела,тај се и гуштера боји
воро,´ний врањији, вранин
воро,´нка ж. 1. левак 2. (од експлозије) јама
вороно,´й 1. прил. црни 2. в знач. сущ. м. вран (коњ), вранац
прокатить на вороных - потући на изборима
во,´рот м. 1. оковратник 2. чекрк (за дизање)
воро,´та мн. 1. капија 2. спорт. гол
вороти,´ла м. пословни човек, бизнесмен
вороти,´ть, воро,´чать 1. померати окретати, превртати 2. руководити управљати 3. вратити,повратити
меня,´ воро,´тит – мука ми
воротни,´к м., воротни,´чок м. оковратник, крагна
воро,´х м. хрпа, гомила
вороши,´ть, развороши,´ть превртати, претурати;~ся мицати се, гамизати
ворс м. (ковра, бархата) длачице
ворси,´нка ж. длачица.
ворча,´ние с. 1. (животиња) режање 2. гунђање
ворча,´ть 1. гунђати 2. режати
ворчливый мрзовољан, мргодан, гунђало, џангризало
ворчу,´н м. ворчунья ж. гунђало
восвоя,´си кући
отпра,´вится восвоя,´си - поћи кући
во,´семь осам
во,´семьдесят осамдесет
во,´семьсот осамсто
воск м. восак
воскли,´кнуть ускликнути, узвикнути
восклица,´ние с. клицање, усклик, поклич, узвик
восклица,´тельный усклични, узвични
восклица,´тельный знак - ускличник, узвичник
восклица,´ть, воскли,´кнуть клицати, узвикивати
восково,´й као од воска, воштани
воскреса,´ть, воскреси,´ть ускрснути, оживети
воскресе,´ние c. ускрснуће, ускрс, рел. Ускрс
воскресе,´нье с. (дан) недеља (дан)
Ве,´рбное воскресенье - Цвети
воскре,´сный недељни
воспале,´ние с. упала
воспали,´тельный који има упалу, инфицирани
воспали,´ться упалити се, инфицирати
воспари,´ть 1.полетити 2. узлетети, винути се
воспева,´ть, воспеть опевати, славити
воспита,´ние с. 1. васпитавање, одгој 2. образовање
воспи,´танн|ик м. питомац, ђак;~ица питомица, ђак
воспи,´танность ж. васпитање, одгој
воспи,´танный доброг одгоја, васпитања
воспита,´тель м. васпитач; ~ница ж. васпитачица
воспита,´тельный васпитачки
воспи,´тывать, воспита,´ть 1. васпитавати, одгајати 2. давати образовање, формирати карактер
воспламеня,´ть, воспламени,´ть 1.планути, запалити 2.распалити;~ ся распалити се, распаливати се
восполня,´ть, воспо,´лнить допунити, попунити, надокнадити
воспо,´льзоваться искористити, употрбити
воспомина,´ние с. 1.успомена, сећање 2. мн. мемоари, белешке
воспреща,´ть, воспрети,´ть забранити, забранивати
вход воспрещён! – улаз забрањен!
кури,´ть воспреща,´ется! – пушење забрањено!
восприи,´мчивость ж.осетливост, пријемчињост
воспринима,´ть, восприня,´ть усвајати, прихватати
восприя,´тие с. запажење, опажање, перцепција
воспроизводи,´ть, воспроизвести,´ репродуковати, обновити, створити поново
воспроизво,´дство с. эк. репродукција, обнављање
воспроти,´виться противити се, дати отпор, бунити се
воспря,´нуть 1. оживети, ојачати 2. охрабрити се,осоколити се
воспыла,´ть планити
восседа,´ть, воссе,´сть свечано заседати
воссоедине,´ние с. поновно ујединење
воссоздава,´ть, воссозда,´ть поново створити, обновити, реконструсати
восстава,´ть, восста,´ть 1. устајати, дизати се на устанак 2. противити се
восстана,´вливать, восстанови,´ть 1. обновити, опоравити, реконструисати 2. изазвати, подбунити;~ся 1. опоравити се успоставити се ( о везама)
2. рехабилитовати се
восста,´ние с. устанак, побуна
восста,´ть устати, побунити се
восто,´к ж. исток
востокове,´д м. оријенталист
востокове,´дение с. oријенталистика
восто,´рг м. занос, усхићеност, раздраганост
восто,´рженность ж. занесен, одушевљен, усхићен, раздраган
восторга,´ться заносити се, одушевљавати се
восторжествова,´ть победити, триумфовати
восто,´чный 1. источни 2.орјентални, источњачки
востре,´бование с. тражење, захтев
до востребования,´ - пост рестант
востре,´бовать затражити
востро,´ само у изразу:
держа,´ть у,´хо востро,´ - бити на опрезу
восхвале,´ние с. похвала, хвала
восхити,´тельный диван, заносан
восхити,´ть очарати, занети, усхитити, раздрагати
восхище,´ние с. занос, усхит, усхићеност
прийти,´ в восхище,´ние - бити очаран
восхища,´ть 1. очаравати, заносити, усхићавати
восхо,´д м. 1.излазак, устанак (сунца) 2. пењање
восходи,´ть излазити, рађати се(сунце) 2. пењати се 3. водити порекло
восхожде,´ние с. пењање , успињање, излажење
восьмёрка ж. 1.oсмица 2. спорт.осмерац
восьмо,´й осми
вот ево, ето, гле
вот тебе,´! - тако ти и треба
вот тебе,´ и на! - ето ти сад!
вот как! - није ваљда? та шта кажете!
вот-вот замало да, само што не
вотка,´ть уткати
воткну,´ть забости, забити.
во,´тчина ж. ист. дедовина, баштина
вошь, во,´шка ж. ваш, уш, вашка, вашица
вощёный воштани
воя,´ка ж. ирон. ратник
впада,´ть, впасть 1. упадати 2. уливати се 3. доћи до одређеног стања
впаде,´ние с. 1. упадање 2. утока, ушће
впа,´дина ж. удубљење
глазна,´я впа,´дина - очна дупља
впа,´лый упао
впасть 1. упасти, запасти(о образима и сл.) 2. улити се 3. пасти,доћи
впасть в искуше,´ние - пасти(доћи) у искушење
впа,´рить, впа,´ривать жарг.угурати, утерати силом, преваром
впервы,´е први пут
впервы,´е в жи,´зни - први пут у животу
вперева,´лку гегајући се (ићи)
вперегонки,´ утркујући се
вперёд 1. (у)напред 2. убудуће
впереди,´ 1. (ис)пред 2. доцније, убудуће
впереме,´жку мешовито
впереме,´шку ис-, помешано
впечатле,´ние с. утисак, импресија
впечатли,´тельность ж. пријемчивост, осетљивост
впива,´ться, впи,´ться 1. упијати 2. грчевито се држати( некога) 3. забости се
впира,´ться, впере,´ться уперити, устремити
впи,´сывать, вписа,´ть уписати, унети у списак, записати
впи,´тывать, впита,´ть упити, апсорбовати
впи,´хивать, впихну,´ть угурати, утрпавати
вплавь пливајући
вплета,´ть, вплести,´ уплести
вплотну,´ю 1. сасвим близу, тик уз збијено 2. марљиво, својски
вплоть до, уз, тик, све до
вплыть упловити
впова,´лку један уз другог (лежати)
вполгла,´за на једно око, упола (гледати, спавати)
вполго,´лоса полугласно
вполза,´ть, вползти,´ улазити милећи (пузећи)
вполне,´ нареч потпуно, сасвим
вполови,´ну упола, напола
вполси,´лы упола снаге
впопыха,´х журно, ужурбано
впо,´ру 1. на време, у згодан час 2. као што треба, лепо
впосле,´дствии впоследствии доцније, касније
впотьма,´х у мраку, у тами
впра,´вду доиста, заиста
впра,´ве в знач. сказ.: быть (+ инф.) (бити)у праву
вправля,´ть, впра,´вить 1.поправити 2.наместити
впра,´во (на) десно
впредь 1.и даље, и у даљем периоду, убудуће 2.одсад
впригля,´дку (пити чај) без шећера
вприку,´ску (пити чај) грицкајући шећер
вприпры,´жку поскакујући (играти)
вприся,´дку приседајући (играти)
вприты,´к тик, уз, скоро спојено
впро,´голодь полугладно, гладујући
впрок 1. за резерву, као залиха 2 . одговарати, стајати ( одећа, обућа)
заготовлять впрок - сушити, конзервирати
впроса,´к доћи у шкрипац, у незгоду
попа,´сть(ся) впроса,´к-наћи се у необраном грожђу
впро,´чем уосталом, ипак
впряга,´ть, впрячь упрегнути
впря,´чься в рабо,´ту – почети рад ( посао)
впрямь впрямь доиста, стварно
впуск м. пуштање
впускать пуштати
впусту,´ю узалуд, забадава
впу,´тывать, впу,´тать уплести, умешати
враг м. 1. непријатељ 2. противник
вражда,´ ж. завада, свађа непријатељство
вражде,´бность ж. непријатељство
вражде,´бный непријатељски
враждова,´ть ратовати, гајити непријатељство
вра,´жеский непријатељски
вра,´жий ђаволски, демонски
враз заједно, у исто време, симултано
вразби,´вку испрекидано, без реда, раштркано
вразбро,´д несложно, раштркано, растурено
вразва,´лку гегајући се
вразре,´з против реда, неслагајући се, противречити
вразуми,´тельный разумљив, јасан
вразумля,´ть, вразуми,´ть уразумљавати, поучавати
вра,´ки мн. лажи, измишљотине
враньё с. брбљање, лагање,
враспло,´х изненада, неочекивано, изнебуха
врассыпну,´ю раштркано, на све стране, куд који
враста,´ть, врасти,´ урастати
врата,´рь м. спорт. голман
врать, совра,´ть 1. лагати 2. брбљати 3. бити нетачан (за сат) 4. грешити у певању
врач м. лекар, доктор
зубно,´й врач - зубни лекар, стоматолог.
враче,´бный лекарски, медицински
врачева,´ть уст. лечити
враща,´ть вртети, ротирати
вред м. штета, квар
вреди,´тель м. 1. штеточина 2. саботер
вреди,´ть, повреди,´ть штетити, шкодити
вре,´дно штетно, шкодљиво, убитачно
вре,´дный штетан, шкодљив, убитачан
вре,´зать, вреза,´ть урезати, уметнути;~ся 1. ударити се са залета 2. зацопати се
вре,´менно 1. привремено 2. пролазан
вре,´менный временски
временщи,´к м. фаворит, љубимац
вре,´мя с. 1. време 2. доба године 3. период
тем вре,´менем - међутим, у то исто време
до поры,´ до вре,´мени - дотле
в то же вре,´мя - у исто време
ско,´лько вре,´мени - колико је сати
вро,´вень 1. једнако 2. на истом нивоу
вро,´де као, налик
врождённый урођен, наследан
вро,´зницу на мало, на комад
врозь одвојено, појединачно, посебно
врукопа,´шную голим рукама (борити се)
врун м., врунья ж. 1. лажљивац 2. брбљивац
вруча,´ть, вручи,´ть уручивати
вруча,´ение с. уручење
вручну,´ю ручно, руком
врыва,´ть, врыть укопати
врыва,´ться, ворва,´ться упасти, провалити
вряд ли тешко, мучно
всади,´ть усадити, забити
вса,´дник м. коњаник, јахач
вса,´живать, всади,´ть усађивати, забијати
всади,´ть нож в спи,´ну - забити нож у леђа
вса,´сывание с. усисавати, упијати
все сви
всё 1. све, увек, непрестано, стално 2. још, досад 3. само, управо због
всё в порядке! - све је уреду!
всё ж(е) ипак, при том
всеве,´дение с. свезнање
всевозмо,´жный свакојак, разноврстан,
всевозмо,´жные цвета - свемогуће боје
всегда,´ свагда, свакад, увек
всегда,´ гото,´в! - (увек) спреман!
всегда,´шний свакидашњи
всего,´ свега, укупно
то,´лько и всего,´ -само толико
всезна,´йка м. и ж. свезналица
вселе,´нная ж. васона, универзум
вселя,´ть, всели,´ть 1. на-, уселити се 2. улити (страх)
всеме,´рно на све могуће начине, свим средствима
всеми,´лостивейший премнлостиви
всеми,´рный 1. светски 2. универзалан
всемогу,´щий свемогући, свемоћан
все,´нощная ж. церк. ночна служба
всео,´бщий (све)општи, универзлан
всеору,´жие само у изразу:
во всеору,´жии -1. потпуно наоружан 2. добро поткован, потпуно спреман
всепроща,´ющий свеобухватан
всеросси,´йский који се односи на целу Русију
всерьёз озбиљно, збиљски
всеси,´льный свемоћан
всеславя,´нский свесловенски
всесторо,´нне свестрано
всесторо,´нний свестран
всё-таки ипак, при свем том
всеуслы,´шание с. само у изразу:
во всеуслы,´шанье гласно, да сви чују
всеце,´ло 1.потпуно, искључиво 2. у целини, комплетно
вска,´кивать, вскочи,´ть 1. ускакати 2. скакати 3. брзо устајати
вска,´пывать, вско,´пать ускопавати
вскара,´бкаться успентрати се, успузати се
вска,´рмливать, вскорми,´ть 1. отхрањивати 2. гајити 3. дојити
вскачь у галопу, брзо
вски,´дывать, вски,´нуть 1. подићи, дизати 2. натоварити
вскипа,´ть, вскипе,´ть (у)заврети 2. планути, разљутити се
вскипяти,´ть загрејати, направити врелу (воду)
вскла,´дчину скупа
всклоко,´ченный разбарушен, накострешен
всколеба,´ть усколебати
всколыхну,´ть заљуљати, усколебати
вскользь летимично, овлаш, узгред
вско,´ре ускоро, убрзо
вскорми,´ть отхранити, одгајити
вскочи,´ть 1. ускочити 2. скочити, нагло устати
вскри,´кивать, вскри,´кнуть узвикивати, узвикнути, вриштати
вскружи,´ть само у изразу
вскружи,´ть го,´лову - завртети мозак
вскрыва,´ть, вскрыть 1. отворити, распечатити 2. обелоданити 3. извршити обдукцију;~ся 1. обелоданити се 2. пући (чир) 3.
ослободити се леда (река)
вскры,´тие с. 1. отварање 2. откриће 3. обдукција
всласть усласт, до миле воље
вслед 1. после 2. одмах, за 3. устопице
всле,´дствие предлог услед,због, иза, ради
вслепу,´ю 1. слепо 2. насумце
вслух гласно, наглас
вслу,´шиваться, вслу,´шаться пажљиво ослушнути, ослушкивати, пажљиво слушати
всма,´триваться, всмотре,´ться загледати се, пажљиво посматрати
всмятку сами у изразима
всмятку (яйцо) - ровито (јаје)
сапоги,´ всмятку - нонсенс, апсурд
всо,´вывать, всу,´нуть угурати, стрпати
всоса,´ть усисати, упити, апсорбовати
вспа,´ивать, вспои,´ть 1. дојити, отхрањивати млеком 2. гајити
вспа,´рывать, вспоро,´ть рашивати
вспахивать, вспахать изорати, узорати
вспа,´шка ж. орање
вспе,´ниться запенити се
всплакну,´ть плакати, пустити сузу
всплыва,´ть, всплы,´ть 1. испливати 2. појавити се
вспои,´ть 1. отхранити 2. одгајити
всполосну,´ть, вспола,´скивать оплакнути, испрати
вспомина,´ть, вспо,´мнить сетити се, сећати се, опомињати се
вспомога,´тельный 1. помоћни, потпорни 2. споредан
вспоможе,´ние помоћ, потпора
вспомяну,´ть поменути, сетити се
вспоро,´ть распорити, отворити трбух
вспорхну,´ть узлетети ,полетети, прхнути
вспоте,´ть 1.ознојити се 2. замаглити се
вспры,´скивать, вспры,´снуть 1. прскати 2. убризгавати 3. пити поводом нечега радосног, частити
вспу,´гивать, вспугну,´ть поплашити, уплашити
вспу,´хнуть отећи, надути се
вспуха,´ть почети отицати, надимати се
вспыли,´ть разљутити се, разјарити се.
вспы,´льчивость ж. напраситост, плаховитост, пргавост
вспы,´льчивый жесток, пргав, напрасит, плаховит, прек
вспы,´хивать, вспы,´хнуть 1. планути, букнути, севнути 2. разљутити се 3. црвенити ( о лицу) 4. ненада почети
вспы,´шка ж. 1. блесак 2. експлозија 3. ускипелост, наступ
вспять назад, обратно
встава,´ние с. устајање, дизање
встава,´ть, встать 1. устајати, дизати се 2. попети се 3. стати
встать поперёк доро,´ги - стати на путу
вставля,´ть, вста,´вить уметнути, урамити, наместити
вста,´вка ж. уметак, додатак
вставно,´й уметнут
встарь у старо време, некад
встать, вставать устати, устајати, дићи се
встать на,´ ноги-осамосталити се
встать с ле,´вой ноги,´ - устати на леву ногу,бити лоше расположен
встрево,´жить узнемирити, узбунити, узрујати
встрёпанный разбарушен, рашчупан
вскочи,´ть как встрёпанный - скочити као луд
встрепену,´ться 1. пренути се, пробудити се 2. брзо закуцати (срце)
встрёпка 1. грдња 2. душевни потрес
зада,´ть встрёпку- научити памети
встре,´тить 1. су срести, срести, наићи на 2. примити, дочекати
встре,´ча ж. 1. сусрет 2. дочек, пријем 3. спорт. сусрет, меч
встреча,´ть, встре,´тить 1. сусретати, сретати, наилазити на 2. примати, дочекивати 3. наићи
встро,´енный уградни
встря,´ска ж. 1. потрес 2. грдња
встря,´хивать, встряхну,´ть протрести, мућнути 2. заљуљати
встряхни,´сь! - дођи себи!
вступа,´ть, вступи,´ть 1. улазити, ступати 2. започети
вступи,´ть в брак - оженити се, удати се, ступити у брак
вступи,´тельный приступни, уводни, пријемни (испит)
вступи,´ть, вступа,´ть заступати, бранити
вступле,´ние с. 1. ступање, улазак 2. ступање на престо 3. увод, увертира
всу,´е узалуд, бесциљно, џабе
всухомя,´тку само у изразу
пита,´ться всухомя,´тку - јести суву храну
всуху,´ю насуво
сыгра,´ть всуху,´ю - изгубити са великом разликом у бодовима
всучи,´ть силом утрапити
всхли,´пнуть всхлипывать зајецати
всходи,´ть, взойти,´ 1. узлазити, ићи увис 2. изницати, израстати 3. рађати се (сунце)
всхо,´ды мн. тек изникао усев
всхо,´жесть ж. с.х. клијавост
всхрапну,´ть 1. дремнути, мало одспавати 2. тешко дисати ( о коњу)
всю,´ду свуда, свугде
вся,´кий 1. сваки, ма који 2. свакојак, разни
вся,´кая вся,´чина - свашта
вся,´чески свакојако, на сваки начин
вся,´чина ж. свашта
вта,´йне 1. (по)тајно, скривено 2. у себи
вта,´скивать, втащи,´ть увлачити
втёмную насумце, на невиђено, наслепо
втемя,´шить(ся) утувити се ( у главу)
втере,´ть(ся), втира,´ть(ся) 1. утрљати, утрљавати 2. увлачити се 3. подилазити неком
втере,´ть очки - бацити прашину у очи (преварити)
 втере,´ться в дове,´рие - подићи неком
вти,´скивать, вти,´снуть 1. утискивати 2. угуривати
втихомо,´лку, втиху,´ю ћутке, кришом, тајно
вторга,´ться, вто,´ргнуться упасти, насилно ући
вторже,´ние с.1. упад, провала 2. фиг.уплитање 3 инвазија
вто,´рить 1. одјекивати, одзвањати 2. пратити, секундирати 3. понављати нечије речи или мисли
втори,´чно поново, по други пут
втори,´чный 1. понован, рециклиран 2. секундаран 3. споредан, другостепени
вто,´рник м. уторак
второго,´дник м. понављач
второ,´й 1. други (по реду) 2. другоразредни, лошег квалитета 3. другог реда
второ,´е блю,´до - јело после супе и закуске, главно јело
второкла,´ссник ученик 2. разреда
второкла,´ссный другостепени, другоразредни
второпя,´х набрзину, набрзака
второразря,´дный другоразредни, другостепени
второсо,´ртный другоразредни, лошијег квалитета
второстепе,´нный 1. другоразредан, другог реда 2. споредан, узгредан
втри,´дорога трипут скупље, врло скупо
втридёшево трипут јевтиније врло јевтинo
вту,´не уст. узалуд
втыка,´ть, воткну,´ть 1.забадати 2.жарг. разумети, схватити
вты,´чка 1. прекор 2. чеп, запушач
втю,´риться жарг.заљубити се, зацопати се
втя,´гивать, втяну,´ть 1. увлачити 2. увући се, упасти 3. навићи се 4. ући у посао
вуа,´ль ж. вео, копрена
вуз м. (высшее учебное заведение) висока школа (у рангу универзитета)
вулка,´н ж. вулкан
вулканизи,´ровать тех. вулканизовати
вулкани,´ческий вулкански
вульга,´рность ж. вулгарност
вульга,´рный 1.вулгаран, простачки 2. прост, једноставан, уобичајан
вундерки,´нд м. талентовано, напредно дете
вурдала,´к м. вампир
вход м. 1. улаз 2. улазна врата 3. наступ
входи,´ть, войти,´ 1. улазити 2. ући 3. разумети
войти,´ в силу,´ - ојачати, опоравити се
войти,´ в ра,´зум - опаметити се
войти,´ в лета,´ - остарети
войти,´ в дове,´рие - стећи поверење
войти,´ в положе,´ние - разумети нечији положај
войти,´ в привычку - прећи у навику
войти,´ в моду - ући у моду
войти,´ в быт - одомаћити се
войти,´ в силу - ступити на снагу
войти,´ в чьё положение - ставити се у чији положај
входи,´ть в си,´лу -ступати на снагу
входно,´й улазни
входно,´й биле,´т - улазница
входя,´щая (бума,´га) - исходни ( папир), деловодни протокол
вхолосту,´ю узалудно, празно, без учинка
вцепля,´ться, вцепи,´ться чврсто се ухватити, закачити се
вчера,´ јуче
вчера,´ ве,´чером - синоћ
сего,´дня ве,´чером - вечерас
вчера,´шний јучера(ш)њи
вчисту,´ю прoст. потпуно, коначно
уво,´лен вчисту,´ю – отпуштен (с посла)
вчи,´тываться, вчита,´ться удубити се у читање
вчу,´же бити туђин. туђ
вшива,´ть, вшить уметнути, ушити
вши,´вый вашљив
вширь нашироко
въеда,´ться, въе,´сться убости, уједати, пробости
въезд м. улажење (колима), улазак
въезжа,´ть, въе,´хать 1. улазити колима 2. настанити се
въя,´ве 1. на јави, уствари 2. јавно, отворено
вы личн. мест. ви
выбива,´ть, вы,´бить 1. избити, избацити (стакло) разбити 2. (орден) исковати 3. (одећу) истрести 4. (траву) изгазити ;~ся 1.извући се 2. изгубити
снагу
вы,´биться из си,´л -изгубити снагу, малаксати
вы,´биться в лю,´ди -постати значајна личност
вы,´боина ж., удубљење, рупчага
вы,´бор м. бирање, избор
вы,´борка ж. избор, извод
вы,´борность ж. изборност
вы,´борный изборни, изабрани
вы,´борочный селективни
вы,´борщик м. бирач
вы,´боры мн. избори
вы,´бранить изгрдити
выбра,´сывать, вы,´бросить бацати, избацивати
вы,´брать из(а)брати;~ся 1. извлачити се, извући се(из незгоде) 2. иселити се 3. наћи(времена)
вы,´браться из нужды - спасити се беде
выбрива,´ть, вы,´брить избријати, обријати;~ся обријати се
вы,´бросить 1. избацити 2. истерати (с посла) 3. (новац) профућкати
вы,´брошенный избачени
выбыва,´ть, вы,´быть напустити(службу, школу),отићи
выва,´ривать, вы,´варить укувати, искувати
выве,´дывать, вы,´ведать распитати, дознати
вывёртывать, вы,´вернуть 1. одврнути, изврнути 2. преврнути 3. (руку) ишчашити 4. избећи тежак положај
выверя,´ть, вы,´верить 1. проверити, контролисати 2.дотерати да буде тачан
вы,´весить 1. обесити истаћи, залепити (оглас) 2. измерити тежину
вы,´веска ж. 1. натпис на излогу 2. мерење тежине
вы,´вести, выводи,´ть 1. извести, иселити 2. (из тешке ситуације) избавити 3. (буве, стенице идр.) таманити, истребити 4. (пилићи)
размножити 5. (флеке) извадити
вы,´вести из себя,´ - разљутити
вы,´вести нару,´жу - обелоданити
вы,´вестись 1. (птице) излећи се 2. нестати, изобичајити се
выветрива,´ть, вы,´ветрить 1 изветрети 2. геол. ерозирати
выве,´шивать 1. вешати 2. истицати, лепити 3. мерити тежину
выви,´нчивать, вы,´винтить одврнути, одшрафити
вы,´вих м. ишчашење
вы,´вихнуть ишчашити
вы,´вод м. 1. извођење, исељење 2. закључак (логички) 3. раст, одгој, размножавање 4. истребљење
выводи,´ть, вы,´вести 1. изводити, исељавати 2. (из беде) извлачити, избављати 3. уништавати, таманити 4. (птице) лећи 5. размножавати
6. писати, цртати 7. правити 8. иритирати, правити нервозним
вы,´вести из терпе,´ния - истерати из такта
вы,´вести на чи,´стую во,´ду - разоткрити
вы,´воз м. 1. извоз 2. эк. експорт
вывози,´ть, вы,´везти 1. извозити 2. експортирати 3. достављати
вывола,´кивать, вы,´волочь извлачити, вући
вы,´волочка ж. рибање, грдња
вывора,´чивать 1. одвртати 2. изпревртати, превртати, преокретати
вы,´воротить 1. извући окрећући 2. преврнути, преокренути
выга,´дывать, вы,´гадать извући корист, ућарити
вы,´гиб м. савијутак, кривина, окука
выгиба,´ть, вы,´гнуть савијати, испупчити
вы,´гладить 1.испеглати 2.изравнати, изгладити
выгля,´деть 1. изгледати 2. смотрити, спазити 3. разгледати
выгля,´дывать, вы,´глянуть 1. изгледати 2. извиривати 3. осматрати
вы,´гнать 1. изагнати, истерати 2. испећи (ракију)
выгова,´ривать, вы,´говорить 1. изговарати 2. обезбеђивати договором 3. прекоравати, укоравати
вы,´говор м. 1. изговор 2. прекор, укор
вы,´года ж. корист, добит, ћар
вы,´годно корисно
вы,´годный од користи, користан, повољан, пробитачан
вы,´гон испуст, утрина
выгоня,´ть, вы,´гнать 1. изгонити, истеривати 2. пећи (ракију) 4. отпустити ( с посла)
выгора,´живать, вы,´городить 1. заграђивати, ограђивати 2. извлачити из незгоде, бранити
выгора,´ть выгореть 1. изгорети, сагорети 2. избледети, бледети (на сунцу) 3. поћи за руком
выгреба,´ть, вы,´грести 1. вадити, изгртати, ишчепркавати 2. извеславати
выгружа,´ть, вы,´грузить истоварити, искрцати
выгрыза,´ть прогристи
выдава,´ть, вы,´дать 1. издавати, давати 2. пронаћи, разоткрити 3. извршити екстрадицију 4. погрешно представити се ;~ся истицати се,
одликовати се
выдава,´ть за,´муж - удавати
он выдаёт себя,´ за худо,´жника - он се представља као сликар
вы,´дать уголь на-гора,´ - произвести угаљ
сего,´дня вы,´дался хоро,´ший денёк - данас је леп дан
выда,´вливать, вы,´давить 1. исцедити 2. провалити 3. утиснути, начинити отисак
выда,´ивать, вы,´доить измузати
вы,´данье само у изразу:
на вы,´даньи за удају (девојка)
вы,´дать 1. дати, издати 2. удати
вы,´дача ж. 1. издавање, давање 2. исплата
выдаю,´щийся значајан, истакнути
выдвига,´ть, вы,´двинуть 1. помицати 2. извлачити 3. истицати 4. предложити, понудити; ~ся, выдвинуться 1. помаћи се; 2. извући се 3.
истаћи се
выдвижно,´й који се извлачи, покретан
выдвижно,´й я,´щик - фијока
вы,´делать, выде,´лывать 1.израдити, израђивати, начинити 2. обрађивати, обрадити, учинити, уштавити, штавити
выде,´лываться правити се важан, дизати нос
вы,´делка ж. выделка 1. израда 2. обрада 3. штављење
выделя,´ть, вы,´делить 1. оделити, одвојити, селектовати 2. издвојити, истаћи 3. одликовати 4. физиол. избацити; ~ся 1. одвајати се 2.
издвајати се 3. избацити се
выдёргивать, вы,´дернуть ишчупати, чупати
вы,´держанность ж. уздржљивост, владање собом, сталоженост
вы,´держанный 1. који влада собом, доследан, опробан 2. (сир) зрео 3. обучен, дресиран
выде,´рживать, вы,´держать 1. издржати, одржати, поднети, истрајати 2. уздржати се, отрпети 3. обучити, дресирати 4. одржати (брзину,
правац)
вы,´держать экза,´мен - положити испит
вы,´держка 1. извадак, цитат 2. уздржљивост, владање собом, чврстина карактера 3. време експозиције при фотографисању
вы,´дернуть ишчупати
выдира,´ть, вы,´драть 1. чупати 2. тући, ударати
вы,´долбить, выда,´лбливать 1. издубити 2. набубати
вы,´дох м. издахнути (ваздух)
вы,´дохнуть(ся) 1. изветрети 2. изгубити снагу, свежину
вы,´дра ж. 1. видра 2. злобна, ружна жена 3. сарага,изузетно мршава жена
вы,´дрессировать дресирати, измуштрати.
вы,´дубить уштавити, учинити (кожу)
выдува,´ть, вы,´дуть издувавати, изаћи са ветром, промајом
вы,´думанный измишљен, фиктиван
вы,´думка ж. 1.фантазија, измишљотина 2. проналазак
вы,´думщик м. 1. фантазер, маштар 2. преварант
вы,´думанная исто,´рия - измишљена прича.
выду,´мывать, вы,´думать 1. измишљати 2. проналазити
вы,´дуть издувати
выдыха,´ть, вы,´дохнуть 1. ветрети 2. губити снагу, свежину
выеда,´ть, вы,´есть изгризати, нагризати
вы,´еденный 1.поједен 2.изгрижен, нагрижен,изједен (киселином)
вы,´езд м. 1. излаз (из града) 2. одлазак (у иностранство) 3. кола са запрегом, аутомобил
вы,´ездить 1. обучити коња (јахању или вожњи) 2. пропутовати (многа места) 3. зарадити вожњом
выездно,´й 1.излазни 2. коме ј дозвољен излаз
выезжа,´ть 1. путовати (из места у место), селити се 2. обучавати коња 3. користити се нечијим радом
5. излазити у свет
вы,´емка ж. 1. вађење 2. узапћење 3. удубљење, жлеб 4. изрез (на хаљини)
вы,´ехать 1. отпутовати 2. иселити се
вы,´жать 1. исцедити 2. истиснути
выжива,´ть, вы,´жить 1. преживети, остати жив 2. преживљавати, преболевати 3. живети, бавити се 4. избацивати (из куће, службе)
вы,´жить из ума,´ - подетињити се, постати малоуман
вы,´жига м. протува, варалица, препредењак
выжига,´ть, вы,´жечь 1. спалити, палити, уништавати ватром 2. ставити жиг, жигосати
выжида,´ть, вы,´ждать сачекивати, ишчекивати
выжима,´ть, вы,´жать 1. цедити, гњечити, пресовати 2. спорт. подигнути у вис, дићи
вы,´жать сто килогра,´ммов - подигнути тежину од сто килограма
вы,´жимка 1. цеђење 2. истискивање, избацивање
вы,´жимки мн. дрождина
виногра,´дные вы,´жимки - комина
вызва,´ть 1. позвати, прозвати 2. изазвати, проузроковати
вызыва,´ться понудити се, добровољно се јављати,пријављивати се
вы,´звездить покрити се звездама
вызволя,´ть, вы,´зволить ослободити, избавити из невоље
выздора,´вливать, вы,´здороветь оздравити, прездравити, опорављати се од болести
выздора,´вливающий м. реконвалесцент
вы,´зов м. 1. позив, позивање; прозивка 2. изазов
вы,´зреть, вызрева,´ть сазрети, сазревати
вы,´зубрить, вызу,´бривать 1. искрзати (оштрицу), крзати 2. набубати, бубати
вызыва,´ть 1. позивати; прозивати 2. изазивати
вызыва,´ющий изазован, провокативан, дрзак
выи,´грывать, вы,´играть 1. добити на картама, лутрији 2. добити, постићи 3. однети победу
вы,´игрыш м. 1. добитак на картама, лутрији 2. добит, корист 3. победа
выи,´скивать, вы,´искать тражити, проналазити
вы,´йти 1. изићи, изаћи 2. појавити се 3. поћи за руком 4. испасти, постати 5. (новац) нестати, потрошити се 6. произаћи, настати;
вы,´йти за,´муж -удати се
вы,´йти в отста,´вку - напустити службу
вы,´йти из себя,´ - разљутити се, планути
выка,´лывать, вы,´колоть 1. пробадати; вадити очи 2. извадити (лед)
(темно,´) хоть глаз вы,´коли - мрки мрак
выканю,´чивать камчити, мољакати, богорадити
выка,´пывать, вы,´копать 1. ископавати 2. проналазити
выкара,´бкиваться, вы,´карабкаться испетљати се, искобељати се
выка,´рмливать, вы,´кормить отхрањивати, гајити
выка,´тывать, вы,´катить 1.искотрљати 2. бечити
вы,´катить глаза,´ - избечити очи
выка,´тывайся! - излази!
вы,´катка 1. рољање 2. извлачење руде из окна
вы,´кать говорити неком „ви“
выка,´чивать, вы,´качать 1. испумпати, испумпавати 2. (новац) измамити, измамљивати
вы,´кашлять, выка,´шливать искашљати, искашљивати
выки,´дывать, вы,´кинуть выкидывать 1. избацивати, искључивати 2. побацивати
выки,´дывать коле,´нца – 1. вешто играти, плесати 2. хистерисати, бити хировит
вы,´кидыш м. 1. побачај 2. мртворођенче, недоношче
вы,´кинуть 1. избацити, искључити 2. побацити
вы,´кинуть шту,´ку - направити шалу
вы,´кинуть флаг - истурити заставу
выкипа,´ть, вы,´кипеть уврети, увирати
вы,´кипятить искувати (рубље)
вы,´кладка ж. 1. мат. рачунање 2. воен. пуна опрема
вы,´кладывать, вы,´ложить 1. излагати 2. зидати, проплоћати
выклёвывать, вы,´клёвать 1. искљувати, кљувати 2. ископати кљуном
выклика,´ть, вы,´кликнуть 1. прозвати, прозивати 2. запевати (над мртвацем), нарицати
выключа,´тель м. прекидач (струје)
выключа,´ть, вы,´ключить искључивати
выкля,´нчивать, вы,´клянчить искамчити, камчити испросјачити, просјачити
выко,´вывать, вы,´ковать исковати, направити ковањем
выкола,´чивать, вы,´колотить 1. избијати, извлачити, избити, извући 2. истресати, чистити, истрести, очистити 3. цедити, изнуђавати,
исцедити, изнудити
вы,´колоть 1. ископати (очи) 2. изрезати комад (леда, камена)
вы,´коптить осушити на диму, надимити
выкорчёвывать, вы,´корчевать искоренити, уништити са кореном
выкра,´ивать, вы,´кроить 1. кројити, скројити 2. проналазити могућности за добијање (време, новац.)
вы,´красить обојити
вы,´красть тајно однети, украсти.
вы,´крик м. узвик, повик
выкри,´кивать, вы,´крикнуть узвикивати, викати
вы,´кройка ж. крој
выкрута,´сы мн. 1. хирови 2. замршене шаре 3. извештаченост(говора,стила) 4.хировитост
выкру,´чивать, вы,´крутить 1. одврнити 2. исцедити (рубље) 3. увинути (руку)
вы,´куп м. oткуп, откупнина
выкупа,´ть, вы,´купить откупити, откупљивати
вы,´купать окупати
вы,´купать ребёнка - окупати дете
выку,´ривать, вы,´курить 1. испушити, попуштити(цигарету) 2. истерати уз помоћ дима
вы,´кусить само у изразу
на,´кось, вы,´куси! - е, нећеш!
выла,´вливать, вы,´ловить уловити, извући из воде
вы,´лазка ж. 1. воен. извиђачки подухват, извидница 2. испад 3. шетња, поход
враждебная вылазка – непријатељски испад
выла,´мывать, вы,´ломать, вы,´ломить сломити, провалити, проваливати
вылеза,´ть, вы,´лезти, вы,´лезть 1. избијати, помаљати 2. (о коси) опадати
вы,´лет м. 1. полазак, полетање 2. полет
время,´ вы,´лета - време полетања
вылета,´ть, вы,´лететь 1. узлет, узлетање 2. устеривање 3. нагло истрчавање
вы,´лететь пу,´лей - излетити као метак
вы,´летело из головы,´ - заборавити
вы,´лететь в трубу,´ - банкротирати, остати на цедилу
выле,´чивать, вы,´лечить излечити
вылива,´ть, вы,´лить 1. просипати, просути 2. истресати 3. направити ливењем, изливати
вы,´лить негодова,´ние - истрести љутњу
во что вы,´льется всё это? - шта ће испасти на крају?
вы,´линять 1. олињати се променити перје 2. избледети
вы,´литый 1. изливен 2..као саливен, прави-правцати
вы,´литый отец - пљунити отац
вы,´ловить 1.уловити 2. уништити истребити ловом
вы,´ложить 1. извадити 2. изложити (речима) 3. обложити
вы,´лощить угладити, углачати
вы,´лощенный дотеран, испеглан, углачан
вы,´лудить, вылу,´живать калајисати, калајисавати
вы,´лупить, вылу,´пливать ољуштити
вы,´лупить глаза,´ разрогачити, избечити очи, избечити се
вы,´лупиться, вылупля,´ться 1. излећи се, испилити се 2. ишчаурити се
вы,´лущить, вылу,´щивать ољуштити, љуштити
вы,´мазать, вы,´мазаться измазати, умазати, упрљати, мазати, прљати
вы,´мазанный умазан, прљав
выма,´ливать, вы,´молить преклињати, намилити, измолити
выма,´нивать, вы,´манить 1. измамти, измамљивати 2. преваром отети
выма,´рывать, вы,´марать 1. за мрљати, умрљати, испрљати 2. пребрисати, прецртати
выма,´тывать, вы,´мотать 1. намотавати 2. изнуравати
вы,´махнуть 1. истрести машући 2. искочити, шмугнути 3. израсти висок
выма,´чивать, вы,´мочить 1. квасити 2. потапати
вы,´межевать, вымежо,´вывать премеривши издвојити (земљу)
выме,´нивать, вы,´менять замењивати, мењати, заменити, променити
вы,´мереть изумрети, угасити се
вымерза,´ть, вы,´мерзнуть 1. измрзнути, промрзнути 2. замрзнути се
вы,´мерить, вымеря,´ть 1. мерити, премеравати 2. измерити (метром)
вы,´месить умесити
вымета,´ть, вы,´мести ишчистити, помести (метлом)
вымётывать опшивати рупице
вымеща,´ть, вы,´местить 1. осветити се, светити се 2. искалити се, искаљивати се (на неком)
вымина,´ть 1. гњечити 2. газити, табати
вымира,´ть умирати, гасити се
вымога,´тель м. уцењивач, изнуђивач
вымога,´тель ство с. уцена, уцењивање, изнуђавање
вымога,´ть уцењивати, изнуђавати
вымока,´ть, вы,´мокнуть 1. киснути, киселити се 2. пропадати од влаге 3. квасити се, киснути
вы,´молвить изговорити, изрећи, казати, прозборити, прословити
вы,´молить измолити, искамчити
вы,´морить уништити, утаманити, истребити
вы,´морозить 1. пустити да измрзне 2. јако расхладити 3. уништити хладноћом(инсекте)
вы,´морочный юр. који припада држави после сопственика умрлог без наследника
вы,´мпел м. 1. заставица на катарци војног брода 2. почасна заставица 3. рекламна ознака
вы,´мученный изнуђени, извештачени
вымыва,´ть, вы,´мыть 1. опрати, очистити 2. испрати
вы,´мысел м. измишљотина, фикција
вы,´мышленный измишљени, фиктивни
вы,´мя с. виме
вына,´шивать, вы,´носить 1. рађати на време (дете) 2. пуштати да сазри (мисао), зрело промислити
вынима,´ть, вы,´нуть вадити, извлачити
вы,´нос м. 1. изношење покојника 2. у изразу:
на вынос - са собом (понети)
выноси,´ть, вы,´нести 1. изнети, извадити 2. донети, изгласати (резолуцију) 3. предложити 4. издржати, претрпети, поднети
выносить сор из избы – обелодањивати, износити у јавност
выно,´сливость ж. издржливост, отпорност
выно,´сливый издржљив, отпоран
вы,´ношенный 1. на време рођен 2. промишљен, сазрео
вынужда,´ть, вы,´нудить 1. приморати, принудити 2. изнудити
вы,´нуть извадити, извући
вы,´нырнуть 1.изронити, испливати 2.појављивати се изненада,банути
вы,´нюхать, выню,´хивать нањушити, њушкати
вы,´нянчить одгајити, однеговати
вы,´пад м. 1. испад, испадање, пад из нечега 2. наступ выпад, испад (против неког) 3. навала у мачевању
выпада,´ть, вы,´пасть 1. испадати, испасти 2. нестајати 3. опадати (коса) 4. падати, пасти (снег, киша) 5 догодити се,. задесити (срећа) 6.
вршити напад у мачевању 7. дешавати се
ночь вы,´пала тёмная - ноћ је била тамна
вы,´палить 1. испалити, пуцати 2. казати, неочекивано рећи, бубнути
выпа,´ливать 1. испаљивати 2. лупетати
выпа,´лывать плевити (више пута)
вы,´пачкать упрљати, замрљати, умрљати;~ся упрљати се, замазати се
выпека,´ть, вы,´печь пећи
выпе,´ндриваться правити се важан, дизати нос
вы,´переть избацити
вы,´печка ж. производе из теста
выпива,´ла м. пијанац, испичутура
выпива,´ть, вы,´пить 1. попити, испити, испијати 2. напијати се
вы,´пить ли,´шнее - исувише попити
выпивший напит
вы,´пивка ж. 1. пиће 2. пијење, опијање.
выпиво,´ха м. алкос, пијанац
выпи,´ливать, вы,´пилить тестерати, стругати
вы,´писать 1. исписати 2. отпустити (из болнице) 3. наручити (писмено)
вы,´писка ж. 1. извод из књиге, препис, испис 2. исечак 3. отпуст, отпуштање (из хотела, болнице) 4. наруџба
выпи,´хивать, вы,´пихнуть вы,´пихать изгурати, избацити
вы,´плавить истопити, излити.
вы,´плакать 1. измолити плачем, искукати 2. плачем исказати
вы,´плата ж. 1. исплата 2. отплата, рата
выпла,´чивать, вы,´платить 1. исплатити, исплаћивати 2. отплатити, отплаћивати
вы,´платить в рассро,´чку – оптлатити на рате
выплёвывать, вы,´плюнуть испљувати, испљувавати
выплёскивать, вы,´плеснуть испљуснути, избацити.
выплыва,´ть, вы,´плыть 1. испливати 2. избити (на површину), појавити се
вы,´плюнуть испљунути
выпола,´скивать, вы,´полоскать исплакнути(водом), испирати
выполза,´ть, вы,´ползти излазити милећи, измилети
выполне,´ние с. извршење (плана) извођење, остварење
выполнимый који може бити извршен, могућ
выполня,´ть, вы,´полнить выполнить 1. испунити, извршити 2.остварити
вы,´пороть 1. распарати 2. ишибати
вы,´порхнуть испрхнути, излетети
вы,´потрошить извадити утробу
вы,´правка ж. 1. поправка, исправка 2. војничко држање
выправля,´ть, вы,´править (выправить 1. исправити 2. поправити 3. (бритву) наоштрити
выпра,´стывать 1. испражњивати 2. вадити, извлачнти (руку из џепа)
выпра,´шивать, вы,´просить измолити, искукати
выпрова,´живать, вы,´проводить 1. испратити 2. удаљити, отерати
выпры,´гивать, вы,´прыгнуть искочити
выпрямля,´ть, вы,´прямить 1. исправљати, исправити се 2. исправити (криво)
вы,´пукло 1. испупчено, рељефно 2. изражајно
выпуклость ж. 1. испупченост, рељефност
выпуклый 1. испупчен, рељефан 2. буљав ( о очима) 3. изражајан
вы,´пуск м. 1. (ис)пуштање 2. коло (класа) свршених ученика 3. свеска (књига неког дела) 4. изостављање (из неког дела) 5.
емисија (новчанице) издање (књиге)
выпуска,´ть, вы,´пустить 1. (ис)пуштати 2. изостављат; 3. издавати 4. (школа) давати свршене ученике 5. производити (робу) 6.
избацивати на тржиште, пуштати у промет
вы,´пустить ко,´гти – показивати канџе
выпускни,´к м. ученик завршног разреда
выпускной завршни
выпускно,´й экза,´мен - завршни испит
вы,´путаться испетљати се
вы,´пучить 1.испупчити 2. избечити, избуљити, разрогачити очи
вы,´пушить опшити, опервазити крзном
вы,´пушка крзнени опшив на хаљини
выпы,´тывать, вы,´пытать изнудити признање
выпь ж. зоол. водени бик, букавац (птица)
выпя,´чивать, вы,´пятить 1.истурити 2.испрсити
выраба,´тывать, вы,´работать 1. начинити, израдити, произвести 2.зарадити 3. исцрпсти (рудник) 4. васпитавати (карактер)
вы,´работка ж. 1. израда 2. производња 3. исцрпено рударско окно
выра,´внивать, вы,´ровнять 1. равнити 2. равнати, стављати у ред (војнике)
выража,´ть, вы,´разить исказивати, изражавати
выражение исказивање, израз
выражаться 1. исказивати 2.псовати
вырази,´тельность ж. изразитост
вырази,´тельный изразит, изражајан
выраста,´ть, вы,´расти 1. расти, израстати 2. порасти ( у обиму), прерасти
выра,´щивать, вы,´растить гајити, неговати
вы,´рвать 1. ишчупати, истргнути, извући 2. (безлич.) повратити, побљувати се;~ся отети се, умаћи, отргнути се
вы,´рез м. 1. изрезак, исечак 2. деколте, изрез
выреза,´ть, вы,´резать 1. изрезивати, исецати 2. клати, сећи (људе) 3. гравирати
вы,´резка ж. 1. изрезак, исечак 2. говеђи филе 3. гравирање
вырисо,´вывать, вы,´рисовать оцртати, оцртавати, јасно се показати; ~ся оцртати се, оцртавати
выровняться 1. поравнити, уравнити 2. поравнати
вы,´родок м. 1.изрод, дегенерик, дегенерат 2. црна овца
вырожда,´ться, вы,´родиться изродити се, изметнути се, дегенерисати се
вы,´ронить испустити, упустити
вы,´рубка ж. 1. сеча 2. исечак; засек 3. исечена шума, сечина
вы,´ругать изгрдити~ся опсовати, испсовати
выруча,´ть, вы,´ручить 1. избавити, спасти, помагати, избављати, спасавати 2. зарадити, зарађивати, ћарити
вы,´ручка ж. 1. спасавање, помоћ 2. зарада, добит, ћар, зарађивати, пазар
вырыва,´ть, вы,´рвать 1. ископати, ишчупати, ископавати, чупати 2. истргнути 3. ископати;~ся 1. истргнути се, ослободити се 2. нагло се
појавити, излетити напред
вы,´рвать согла,´сие - насиљно добити пристанак
вы,´рядиться дотерати се, средити се
выса,´живать, вы,´садить 1. искрцати, искрцавати, скинути (с кола), 2. пресадити, пресађивати 3. (стекло) разбити
выса,´сывать, вы,´сосать 1. исисавати 2. измислити
вы,´сватать испросити (девојку)
вы,´свистать 1. одзвиждати 2. извиждати
высвобожда,´ть, вы,´свободить 1. ослободити 2. (нешто) извући
высева,´ть, вы,´сеять засејавати
высека,´ть, вы,´сечь 1. резати у камену 2. кресати
выселе,´нец м. исељеник
выселе,´ние с. исељење
выселя,´ть, вы,´селить иселити, преселити
вы,´сечь 1. изрезати у камену, исклесати 2. ишибати
выси,´живать, вы,´сидеть 1. проседети 2. (јаја) излећи 3. седети до краја
вы,´ситься надвисивати, уздизати, стајати високо
выска,´зывание с. исказ, изрека
выска,´зывать, вы,´сказать исказивати, изрицати, рећи, казати, изјавити, подржати изјавом
выска,´кивать искакати, излетити од некуд
выска,´льзывать, вы,´скользнуть 1. исклизавати, испадати, исклизнути, испасти 2. извући се, умаћи, извлачити се
вы,´скоблить 1.састругати ,истругати 2.мед.извршити киретажу
вы,´скочить 1. искочити 2. испасти 3. изјурити, банути
вы,´скочить из па,´мяти - заборавити
вы,´скочка м. и ж. 1.лакташ, хвалисавац 2. скоројевић
вы,´слать 1. послати, отправити, отпремити 2. протерати, административно иселити
высле,´живать, вы,´следить ући у траг, трагати, вребати
вы,´слуга ж. ислужење
за вы,´слугой лет - по завршетку година службе
выслу,´живаться, вы,´служиться 1. одслужити 2. заслужити, зарадити 3. додворити се
выслу,´шивать, вы,´слушать 1. саслушавати, саслушати, слушати чути до краја 2. (лекар) прегледати болесника куцањем
высма,´тривать, вы,´смотреть 1. осматрати, посматрати, вребати 2. разгледати, осмотрити, расмотрити 3. изабрати (после разгледања)
высме,´ивать, вы,´смеять исмејати, исмејавати
вы,´сморкать издувати (нос)
высо,´вывать, вы,´сунуть 1. истурати 2. пружати 3. промолити
высо,´кий 1. висок 2. велики (цена) 3. знатан, отмен 4. узвишен
высо,´ко 1. 1. високо 2. велико (цена) 3. отмено 4. узвишено
высокоме,´рие с. охолост, надувеност
высокоодарённый врло алентован, високообдарен, надарен
высокопа,´рный 1. патетичан 2. укочен, надмен 3. високопаран, извештачен
высокосо,´ртный високог квалитета, квалитетан
высокопоста,´вленный човек на високом положају
высокоро,´слый висок, високог раста
высокоуважа,´емый врло уважен
высокочасто,´тный ферквентан, високе ферквенције
высота,´ ж. висина,узвишица
высо,´тка (о згради) високоградња, небодер
вы,´сохнуть высыхать 1. осушити се 2. усахнути, увенути
высоче,´нный врло висок
высо,´чество с. височанство
высоча,´йший 1. највиши 2. царски
вы,´спаться наспавати се, испавати
выспра,´шивать, вы,´спросить распитати, распитивати, дознати, дознавати
вы,´ставить 1. истурити; изнети 2. изложити, показати 3. избацити, истерати (из службе) 4. иставити (врата) 5. (кого) представити,
окарактерисати
вы,´ставка ж. изложба
вы,´ставочный изложбени
выставля,´ть, вы,´ставить 1. истурати, износити 2. излагати, показивати 3. избацивати, истеривати 4. истављати; 5. представљати,
карактерисати
вы,´стегать 1. прошити, проштеповати 2. шибати.
выстила,´ть, вы,´стлать 1. покрити, обложити 2. мостити, плоћати
вы,´стирать опрати
вы,´стоять(ся) 1. отстојати, простојати 2. издржати 3. устајати се
вы,´стрел м. пуцањ, хитац
вы,´стрелить пуцати, опалити из пушке
вы,´студить, высту,´живать выстудить расхладити, расхлађивати
высту,´кивать, вы,´стукать 1. прегледати болесника куцањем 2. откуцати (кроз зид)
вы,´ступ м. испуст, истурени део
выступа,´ть, вы,´ступить 1. изићи, иступити, наступити 2. истурити се 3. кренути 4. избити, појавити се 5. устати у одбрану или против нечега
выступле,´ние с. 1. излазак, иступање 2. истуривање 3. појављивање, појава (глумца) 4. говор 5. интервенција 6. покрет (војске)
вы,´сший высший, највиши
в вы,´сшей сте,´пепи - у највећој мери
вы,´сшее образова,´ние - високо образовање
высыла,´ть, вы,´слать 1. одашиљати, отпремати 2. протеривати, насилно исељавати (из места)
вы,´сылка ж. 1. одашиљање, отпрема 2. прогонство
высыпа,´ть, вы,´сыпать 1. просути, просипати, изасипати 2. осути се (по кожи), осипати се 3. нагрнути, навалити
высыха,´ть, вы,´сохнуть 1. сушити се 2. венути 3. мршавити
высь ж. висина
выта,´лкивать, вы,´толкнуть изгуривати, избацивати
выта,´пливать, вы,´топить 1. угревати, ложити 2. топити (маст)
выта,´птывать, вы,´топтать утабати, газити
вы,´топтать тропи,´нку – утабати стазицу
вы,´таращить разрогачити, избечити очи
вы,´таскивать 1.износити 2.извлачити 3. покрасти
вы,´тачивать, вы,´точить 1. правити из дрвета фигуре на стругу 2. оштрити 3. прошити (обућу)
вы,´тащить извући, ишчупати
вы,´твердить, вытве,´рживать научити напамет, учити напамет
вытворя,´ть чинити, правити, изводити (глупости, смешне ствари)
вытека,´ть, вы,´течь 1. истицати 2. потицати, излазити (као последица)
вы,´тереть(ся) 1. обрисати, обрисати себе 2. излизати (одећу)
вы,´терпеть отрпети, претрпети, поднети, издржати
вы,´тертый похабан, излизан
вытесня,´ть, вы,´теснить 1. изгурати, истиснути, истискивати, потискивати 2. потиснути, заменити
вы,´течь 1. истећи; 2. потећи, изаћи
вытира,´ть, вы,´тереть брисати, трљати, брисати се, трљати се
вы,´ткать изаткати, саткати.
вы,´толкнуть изгурати, избацити
выторго,´вывать, вы,´торговать 1. зарадити тргујући 2. ценкајући се извући бољу цену
вы,´точенный тех. 1. остругати из дрвета стругом 2. наоштрити 3. избушити (црв)
вытра,´вливать, вы,´травить 1. изгазити траву 2. истребити, утаманити 3. урезати помоћу киселине 4. (зеца) хајком истерати, кренути
вы,´трамбовать утабати, утапкати
вы,´требовать 1. добити по захтеву 2. потражити, требовати, наручити
вы,´трезвить, вытрезвля,´ть истрежњити, растрезнити,
вытряса,´ть, вы,´тряхнуть истрести, истресати
вы,´турить избацити, истерати
выть 1. завијати, урлати 2. јаукати, кукати
вы,´тянуть, вытя,´гивать, 1. истезати, пружати 2. извући 3. ударати, млатити, опаучити;~ся 1. разтегнути се, истегнути се 2. исправити
се 3. извући се
вы,´тяжка 1. истезање, извлачење, пружање 2. екстракт
стоять на вытяжку стајати „мирно"
выу,´живать, вы,´удить уловити удицом, упецати
вы,´утюжить углачати, испеглати
выу,´чивать, вы,´учить 1. научити, запамтити 2. (кога) обучити
вы,´учка ж. учење, обука
вы,´франтить(ся) налицкати се, нагиздати се, нацифрати се
выха,´живать, вы,´ходить 1. гајити, васпитавати 2. неговати (болесника) 3. обилазити, пролазити 4. често излазити
выхва,´тывать, вы,´хватить истргнути, ишчупати
вы,´хлебать, вы,´хлебнуть посркати, сркнути
вы,´хлестать 1. истерати, избити ударцем 2. испљуснути 3. ишибати, избичевати
вы,´хлопотать 1. испословати 2. измољакати, с муком добити
вы,´ход м. 1. излазак, излаз,исход 2. појава (на позорници) 3. принос
вы,´ходец м. исељеник, емигрант
выхо,´дит в знач. вводн. сл. испада да
выхо,´дит (что) я был прав – испада да сам управу
выходи,´ть, вы,´йти 1. излазити, изаћи 2. обићи, проћи, отићи 3. одгајити, васпитати 4. однеговати 5. постати (неко) 6. удавати се 5. десити се
6. водити порекло, произилазити 7. трошити 8. полазити за руком
вы,´шел весь са,´хар - потрошен сав шећер
вы,´йти из себя,´ - изгубити се
вы,´йти в лю,´ди - правити каријеру
вы,´йти из берего,´в - изливати се
вы,´ходка ж. испад, дрзак поступак
выходно,´й 1. излазни 2. парадни, празнични
выходно,´й день - нерадни дан
выходно,´е посо,´бие - oтпремина
выхола,´щивать, вы,´холостить 1. штројити, јаловити, шкопити 2. сактити 3. редуковати
вы,´холенный брижљиво однегован
вы,´хухоль ж. бизански пацов
выцара,´пывать, вы,´царапать изгрепсти, исчупати, испарати ноктима
выцвета,´ть, вы,´цвести избледети, изгубити боју,свежину
вычёркивать, вы,´черкнуть брисати, изостављати
выче,´рпывать, вы,´черпать исцрпљивати, испражњавати
вычёсывать, вы,´чесать исчешљати
вы,´чет м. одузимање рачунањем, одбитак
за вы,´четом - по одбитку
вычисле,´ние с. обрачун, рачунање
вычисли,´тельный рачунарски, компјутерски
вычисля,´ть, вы,´числить 1. израчунати 2. обрачунати, калкулисати
вы,´чистить см. чистити
вычита,´емое с. мат. умалитељ ( у одузимању)
вычита,´ние с. мат. 1.одузимање 2.одбијање
вы,´читать, вы,´честь 1. прочитати 2. исчитати, прочитати, сазнати 3. исправити рукопис 4. одузети, одбијати
вы,´чурный извештачен, цифраст, усиљен
вышвы,´ривать, вы,´швырнуть избацити
вы,´ше 1. (од прид. высокий и пролога высоко) виши, више 2. изнад 3. горе 4. раније
вышиба,´ла м. истеривач
вышива,´льщица везиља
вышива,´ть, вы,´шить вести
вы,´шивка ж. вез, везење
вышина,´ ж. висина
вы,´шитый извезен
вы,´шка ж. 1. кула 2. војн. осматрачница 3. спорт.скакаоница 4. смртна казна
вы,´школенный 1. васпитан, дисциплинован 2. обучен, школован
выщи,´пывать, вы,´щипать почупати, черупати
выявление с. показивати, обелодањивати
выявля,´ть, вы,´явить показати, обелоданити
выясне,´ние с. објашњење, разјашњење
выясня,´ть, вы,´яснить 1. објаснити, разјаснити 2. безл. разведрити се
вью,´га ж. вејавица, мећава
вьюк м. товар, дењак на товарној животини
вьюн м. 1. (риба) чиков 2. (човек) покретљив, флексибилан 2. улизица, полтрон
вьюро,´к м. зоол. зеба
вя,´жущий oпот, трпак( укус)
вяз м. брест
вяза,´льный за плетење
вяза,´льная спи,´ца - плетећа игла
вяза,´льщ|ик м., ~ица ж. плетиља
вяза,´нка ж. нарамак, свежањ
вяза,´нье с. 1. плетење, плетиво 2. повезивање, везање
вяза,´ть, связа,´ть 1. везати 2. плести 3. спаривати 4. бити опор, трпак;~ ся 1. везати се 2. слагати се, одговарати
де,´ло не вя,´жется - никако не иде
вя,´зка ж. 1. везивање, везање 2. плетење 3. парење
вя,´зкий 1. лепљив 2. мочваран, глибовит
вя,´знуть упадати у блато, заглибљивати
вязь ж. везивање слова, лигатура
вя,´кать говорити када нико не очекије
вя,´лить, провя,´лить сушити на сунцу или ветру (месо, рибу)
вя,´лость ж. 1.млитавост, тромост 2.лабавост
вя,´лый млитав, тром
вя,´нуть, завя,´нуть 1. венути, сушити се 2. малаксавати
вя,´щий уст. већи, јачи
для вя,´щего успе,´ха - ради већег успеха

га м. (скраћено) хектар
Гаа,´га Хаг
габари,´т м. 1. профил 2. димензије
га,´вань ж. лука, пристаниште
гав! ав!
га,´вкать лајати, кевтати
гад м. 1. обыкн. мн. уст., прост. гмизавац, рептила 2. бран. гад, неваљалац
гада,´лка ж. гатара, врачара
гада,´ние с. 1. гатање, врачање 2. нагађање, домишљање
гада,´тельный 1. гатарски 2. сумњив, проблематичан
гада,´ть, пога,´дать 1. гатати, врачати, гледати 2. нагађати, домишљати се
гада,´ть на кофе,´йной гу,´ще - гледати у кафу
га,´дина ж. бран. гад, неваљалац
га,´дить 1. гадити, прљати, балегати 2. пакостити
га,´дкий гадан, мрзак, грозан, пакостан
га,´дкий утёнок – ружно паче
гадли,´вость ж. гадљивост, блаћење
гадли,´вый који изазива гадљивост
га,´дость ж. 1. гадост, пакост
га,´дюка ж. змија отровница, шарка (тж. перен.).
га,´ер устар. лакрдијаш, пајац,комедијаш
газ м. 1. гас 2. газа 3. притиснути акселератор, нагазити
на по,´лном газу,´ – пуном брзином
газе,´та ж. новине
газе,´тный новински
газе,´тчик м. 1. новинар 2. продавац новина
газиро,´ванный газиран,
га,´зовый 1.гасни 2. начињен од газе
газо,´н м. леја, травњак
газонокоси,´лка ж. косилица за траву
газопрово,´д м. гасовод
гаишник м. саобраћајац, представник саобраћајне полиције
гайду,´к м. ист. хајдук
га,´йка ж. навртка, матрица
не хвата,´ет га,´йки (в голове,´) - фали даска ( у глави)
гаймори,´т м. мед. синуситис
гак м. само у изразу:
с га,´ком - (све) и још мало
гала,´ктика ж. астр. Галаксија, васиона, универзум
галантере,´йный галантеријски
галантере,´я ж. галантеријска роба
гала,´нтность ж. учтивост,галантност
гала,´нтый учтив
галдёж м. бука, жагор, граја, галама
галде,´ть бучати, жагорити, галамити
галере,´я ж. галерија, изложбени простор
галёрка ж. театр. галерија у позоришту
галиматья,´ ж. бесмислица, нонсенс, галиматиjас
галифе,´ мн. нескл. коњичке чакшире
га,´лка ж. чавка
галлюцина,´ция ж. халуцинација
галлюцинировать имати халуцинације
гало,´п м. 1.галоп, јахање у галопу 2. врста плеса
гало,´пировать галопирати
га,´лочка ж. квачица, «птичица», значка
ста,´вить га,´лочки – штиклирати
гало,´ши мн. ( ед. галоша ж. ) каљаче
сесть в галошу – обрукати се
га,´лстук м. кравата, машна
зали,´ть за га,´лстук – напити се
галу,´н ширит, гајтан
галчо,´нок чавче
га,´лька ж. шљунак
гам м. жагор, граја, врева
гама,´к м. љуљашка од мреже
гама,´ши мн. ( ед. гамаша ж. ) камашне
гамбургер м. хамбургер
гамби,´т м. шахм. гамбит
гандбо,´л м. спорт. рукомет
гандбо,´л ист м. рукометаш; ~истка ж. рукометашица
ганте,´ль ж. спорт. тег
гара,´ж м. гаража
гаранти,´йный гарантни
гаранти,´ровать и 1.гарантовати, јамчити 2. осигуравати
гара,´нтия ж. 1. гаранција, јамчење 2. осигурање
гардеро,´б м. 1. гардероба 2. гардеробвер
гаре,´м м. харем
га,´ркать 1.дерати се, викати 2. крештати, гракати
га,´ркнуть 1. дрекнути, викнути 2. крекнути, гракнути
гармонизи,´ровать хармонизирати, правити,чинитихармоничним
гармо,´ника ж. хармоника
гармони,´ровать бити у складу, слагати се
гармони,´ст м. xaрмоникаш
гармони,´ческий, гармони,´чный хармоничан, складан
гармо,´ния ж. 1. хармонија 2. складност
гармо,´нь ж. хармоника.
гарни,´р м. прилог, додатак уз jeло
гарниту,´р м. гарнитура, сет, комплет ствари
гарцева,´ть поигравати на коњу
гарь ж. 1. гар 2. згариште, паљевина, шљака
гаси,´ть, погаси,´ть 1. гасити 2. смиривати 3. спорт. одузети лопту, ставити ван игре
га,´снуть 1.гасити се 2. губити снагу
гастри,´т м. мед. гастритис
гастролёр м. театр. глумац на гостовању, пропутовању
гастро,´ли мн. театр. гостовање глумца
гастро,´льный који је на гостовању, пропутовању
гастроно,´м м. 1. гурман, сладокусац 2. продавница прехрамбених производа
гастроно,´мический прехрамбени
гаубица ж. воен. хаубица
гауптва,´хта ж. воен. 1. стражарско место 2. војни затвор
гаше,´тка ж. воен. обарач (на пушци)
гаши,´ш м. хашиш
гвалт м. вика, бука, граја, шум
подня,´ть гвалт - дићи галаму
гварде,´ец м. гардиста
гво,´здик м. ексерчић
гвозди,´ка ж. каранфил( цвет), каранфилић (зачин)
гвозди,´чный од каранфила, каранфилића
гвоздь м. ексер, клинац, чавао
гвоздь програ,´ммы – срж програма
*и никаких ~ей - нар. и готово!без поговора
где-ли,´бо, ~нибудь, ~то 1. ма где, где му драго 2. где било 3. негде
гей! межд. хеј!
гекта,´р м. хектар
ге,´лий м. хим. хелијум
гелиотро,´п м. бот., мин. хелиотроп
гемоглоби,´н м. хемоглобин
геморро,´й м. 1.мед. хемороиди 2. жарг.проблеме
ген м. биол. ген.
гене,´зис м. генеза
генера,´л м. генерал
генера,´льный генерални, општи 2. oсновни, базни 3. главни
генера,´льная репети,´ция – главна проба
генера,´льский генералски, који се односи на генерала
генера,´льша ж. генералова жена, генералица
генера,´тор м. генератор
гене,´тик м. генетичар
генети,´ческий генетски
гениа,´льность ж. генијалност
гениа,´льный генијалан
ге,´ний м. геније
гео,´граф м. географичар
географи,´ческий географски
геогра,´фия ж. географија
геодези,´ст м. геодезиста
геоде,´зия ж. геодезија
геоло,´гия ж. геологија
геоме,´трия ж. геометрија
Гео,´ргий Ђорђе, Ђурђе, Ђурађ
гера,´льдика ж. хералдика
гера,´нь ж. бот. пелагронија (мушкатла)
герб м. грб
герба,´рий м. хербаријум
гербици,´ды мн. ( ед. хербицид м. ) хим. xебрициди
ге,´рбовый таксени
ге,´рбовая ма,´рка - таксена марка
геркуле,´с м. 1. Xеркул 2. снагатор 3. овсена прекрупа
герма,´нец 1. Герман 2. Немац
гермети,´чески херметички
герои,´зм м. јунаштво, херојство
герои,´н м. хероин.
герои,´ня ж. јунакиња
герои,´ческий, герои,´ский јуначки, херојски
геро,´й м. јунак, херој
ге,´рцог м. херцег,*војвода
ге,´тры мн. камашне
гиаци,´нт м. бот. зумбул
ги,´бель ж. 1. пропаст, погибија, смрт, деструкција 2. сила, мноштво 3. штета
ги,´бкий 1. гибак, витак 2. савитљив 3.окретан, попустљив
ги,´блый пропао, рђав, лош
ги,´блое де,´ло - пропала ствар
ги,´бнуть, поги,´бнуть 1.умирати 2.пропадати, нестајати
гибри,´д м. xибрид
гигие,´на ж. хигијена
гигие,´нический хигијенски
гигие,´ничный хигијеничан, здрав
ги,´дра ж. зоол. , 1. хидра 2. водена змија
гидра,´вл|ика ж. хидраулика; ~ический хидраулични
ги,´дро в сложн. хидро
гидродина,´мика ж. хидродинамика
гидропо,´ника ж. хидропоника
гидроэлектроста,´нция ж. хидроцентрала
гие,´на ж. зоол. хијена
гик м. поклик, узвикивање
ги,´кать, ги,´кнуть узвикивати, кликтати
ги,´льза ж. 1. чаура (метка)2. писак цигарете
гимн м. 1. химна 2. ода
гимнази,´ст м. гимназиста; ~ка ж. гимназијалка
гимна,´зи|я ж. гимназија
гимна,´зический гимназијски
гимна,´ст м. гимнастичар
гимнастёрка ж. војничка блуза
гимна,´стика ж. гимнастика
гимна,´стический гимнастички
гинекологи,´ческий гинеколошки
гинеколо,´гия ж. гинекологија
гипе,´рбола ж. хипербола
гипе,´рболический 1.хиперболски, хиперболичан 2. преувеличан, претеран
гиперинфля,´ция ж. эк. хиперинфлација
гипертония ж. мед. хипертензија, висок крвни притисак
гипно,´з м. хипноза
гипнот|изёр м. хипнотизер
гипнотизировать хипнотисати
гипнотизм м. хипнотизам
гипо,´теза ж. хипотеза, претпоставка
гипотену,´за ж. мат. хипотенуза
гипотони,´я ж. мед. xипотонија, низак крвни притисак
гиппопота,´м м. зоол. нилски коњ
гирля,´нда ж венац, гирланда
ги,´ря ж. тег
гистоло,´гия ж. хистологија
глава,´ 1. глава 2. поглавар, поглавица, старешина 3. глава у књизи, поглавље 4. црквено кубе
во главе,´ - на челу
глава,´рь м. поглавица, вођа
главе,´нство с. поглаварство, старешинство
главе,´нство вать владати, управљати, бити на челу
гла,´вный 1. главни 2. битан
глаго,´лить устар. казати
гла,´дить, вы,´гладить, погла,´дить 1. гладити, миловати 2. пеглати
гла,´дкий 1. гладак 2. пун, сјајан 3. испеглан 3. лак,течан 4.нар. дебео,ухрањен
взя,´тки гла,´дки - го као(*к'о) пиштољ
гла,´дкие ре,´чи - ласкање
гладь ж. 1. глатка, равна површина 2. врста веза
тишь да гладь - мир и тишина, идила
гла,´женье с. 1. глађење 2. пеглање
глаз м. 1. око 2. поглед 3. вид
в глаза,´ - лично
за глаза,´ - одсутно, иза леђа
куда,´ глаза,´ глядя,´т –(иди) куда те очи воде
с гла,´зу на глаз - очи у очи
пря,´мо в глаза,´ (сказа,´ть) - право у брк (рећи),баш кад треба, како ваља
глаза,´стый 1. окат, великих очију 2. проницљив
глазе,´ть бленути, зевати, зијати наоколо)
глазни,´к м. очни лекар, окулиста
глазно,´й очни
глазно,´й зуб - очњак
глазо,´к м. 1.мало око, оканце 2. пупољак
стро,´ить гла,´зки - флертовати
глазу,´нья ж. кулин. јаја на око
глазу,´рь ж. глеђ, глазура,емајл
гла,´нды мн. анат. ( ед. гланда ж. ) крајници
удали,´ть гла,´нды - одстранити крајнике
гласи,´ть 1. објављивати 2. гласити, казивати
гла,´сность ж. јавност, публицитет
гла,´сный 1. јавни 2. самогласник, вокал
глауко,´ма ж. мед. глауком
глаша,´тай м. објављивач, гласник
гли,´на ж. глина, иловача
бе,´лая гли,´на - каолин
гли,´наистый глинаст
гли,´няный глинен, начињен од глине
гли,´ссер м. хидроплан,глисер
глист м. глиста, пантљичара
глода,´ть (вн.; прям. и перен.) 1. глодати, гристи 2. мучити
глота,´ть (вн.) гутати
глота,´ть слова,´ - мумлати
гло,´тка ж. гуша, грло, ждрело
заткну,´ть гло,´тку - запушити уста
драть гло,´тку - дерати се
заткни,´ гло,´тку! - завежи!
глотну,´ть гутнути, гуцнути
глото,´к м. гутљај
сде,´лать глото,´к - повући гутљај
гло,´хнуть, огло,´хнуть, загло,´хнуть 1. глувети, губити слух 2. (звук) губити се, утишавати се 3. (врт) зарастати у коров 4. (град) постајати
пуст 5. (мотор) покварити се
глу,´бже ( сравнит. ст. прил. глубокий и нареч. глубоко) дубљи, дубље
глубина,´ ж. 1.дубина 2. унутрашњост
глуби,´нка ж. периферија, унутрашност
глубо,´кий 1.дубoки 2. касан 3.темељит,садржајан
глубо,´кая о,´сень - касна јесен
 до глубо,´кой но,´чи - до ситних сати
глубо,´ко нареч. дубоко 2. веома
глубо,´ко уважа,´ть -веома поштовати,уважавати
глубокоуважа,´емый врло поштован
глубь ж. 1. дубина 2. периферија, унутрашњост
глуми,´ться исмевати (неког), подсмевати се (неком), ругати се
глумле,´ние с. подсмевање, исмевање, подругивање
глупе,´ть, поглупе,´ть глупети, постати глуп
глупе,´ц м. глупан, глупак
глупи,´ть чинити глупости, будалити
глу,´пый глуп
не глупи,´! - не будали!
глуп как про,´бка - глуп као ноћ (ћускија)
глупова,´тый будаласт, приглуп
глу,´пость ж. глупост, лудост, лудорија
глуха,´рь м. 1.зоол. тетреб 2. глувоња,глувак
глу,´хо тихо, нејасно, пригушено
глухо,´й 1. глув, глух 2. (глас) потмуо, мукао, нејасан 3. (крај) усамљен, забачен, пуст 4. безвучан (сугласник)
глухома,´нь ж. усамљено, забачено, пусто место
глухонемо,´й 1. глувонем
глухота,´ ж. глувоћа
глуши,´тель м. тех. 1. пригушивач 2.ауспух
глуши,´ть 1. заглушивати 2. угушивати, гушити (биље) 3. притискати 4.ошамућивати 5.гасити (мотор)
глуши,´ть во,´дку - пијанчити , љуштити водку,ракију
глушь ж. забачено, усамљено место
глы,´ба ж. 1. грудва (снега) 2. санта(леда) 3. бусен (земље) 4. блок (камена)
глюк м. жарг. халуцинација
глюко,´за ж. глукоза , грожђани шећер
глю,´чить жарг. чинити се, приказати се
гляде,´ть, погляде,´ть 1. гледати (у кога) 2. мотрити (на кога, што), надгледати, надзирати 3. изгледати;~ся посматрати се, огледати се
на ночь гля,´дя - по доласку ноћи, увече
глядь межд. уст. гле!
гля,´нец м. сјај,гланц
гля,´нуть погледати ,бацити поглед
гля,´нцевый блистав, блештав, сјајан
гм межд. хм!
гнать 1. гонити, терати 2. прогонити, прогањати 3. јурити 4. дестиловати, пећи 5. жарг. лагати, измишљати; ~ся 1. гониги, јурити (неког),
трчати (за неким) 2. отимати се (за нешто), јурити (за нечим)
броса,´й гнать! жарг. – не лажи више!
гони,´ де,´ньги ! - дај паре!
гнев м. гнев , љутња, срџба
гне,´вный гневан, љут(ит)
гневли,´вый напрасит, пргав
гне,´ваться љутити се
гневи,´ть љутити
гнедо,´й доратаст, дорат коњ
гнезди,´ться 1. гнездити се 2. налазити се, крити се (болест)
гнездо,´ с. 1. гнездо (тж. перен.) 2. чвориште
гнездо,´ование гнежђење
гнёздышко с. гнезданце, гнездашце
гнести,´ притискивати, мучити
гнёт м. 1. притисак, терет 2. угњетавање, притискање
гнету,´щий тежак, мучан, мрачан
гни,´да ж. 1. гњида (ваш) 2. уштва (човек)
гние,´ние с. труљење, трулеж, трулост
гнило,´й 1. труо, кваран 2. (вода) покварен, устајао 3. нездрав слабуњав 4. (време) влажан, кишовит
гни,´лостный трулежни , труо
гни,´ль ж. 1. трулеж, трулост 2. плесан
гнить, сгнить (прям. и перен.) 1. трунути, трулити, кварити се 2. изнуравати се 3.распадати се 4.(вода) кварити се због устајалости 5. пропадати
6.плеснивити се
гноби,´ть жарг. мучити, гњавити
гнои,´ть, сгнои,´ть 1.излагати труљењу, гнојити се 2. трулети, трунути 3. боравити у затвору 3. загнојити (рана)
гной м. гној
гнойник гнојни извор, гнојавица,гнојница
гно,´йный гнојав, гнојан
гном м. миф. патуљак , гном
гнус м. собир. гамад ,мушице
гнуса,´вить уњкати (говорити кроз нос)
гнуса,´во уњкавo
гнуса,´вый уњкав
гну,´сный гнусан, гадан, мрзак, грозан
гнуть 1. савијати, сагибати 2. окретати 3. терати
гнуть в три поги,´бели - сатерати у мишју рупу
гнуть свою,´ ли,´нию - терати по своме
 к чему,´ он гнёт? -на шта он циља?
гнуша,´ться гадити се, гнушати се
гобо,´й м. муз. обоа
гове,´ть церк. постити
го,´вор м. 1. говор, разговор 2. дијалект,наречје
говори,´ть, сказа,´ть 1.говорити, разговарати 2. причати, казивати 3. говорити, сплеткарити
ина,´че говоря,´ - другим речима
че,´стно говоря - искрено говорећи
что ни говори,´ - у сваком случају;без обзира
что и говори,´ть - свакако, дакако
говорли,´вость ж. говорљивост, причљивост
говорли,´вый говорљив, причљив
говору,´н м. причало, брбљивац
говя,´дина ж. говедина, говеђе месо
го,´голь м. зоол. дивља патка
ходи,´ть го,´голем - држати се кицошки,шепурити се
го,´голь- мо,´голь м пиће од рума са шећером и жуманцетом
го,´гот м., го,´готанье с. 1. гакање (гусака) 2. грохотан смех
го,´готать 1. гакати 2. кикотати се
год м. 1. година 2.доба
в го,´ды ю,´ности - у доба младости
год от го,´ду - с године на годину
без го,´ду не,´деля - недавно, тек што
годи,´на ж. устар.1. време 2. година
годи,´ться 1.ваљати, вредети 2. пристајати, пасовати
никуда,´ не годи,´тся - ништа не ваља
в ма,´тери годи,´ться - може мајка да буде
го,´дность ж. 1. ваљаност, способност 2. готовност, спремност 3. употребљивост
го,´дный к прода,´же - спремност за продају
срок го,´дности - рок употребе
годова,´лый од годину дана, (једно)годишњак
годово,´й 1. годишњи 2. једном у години
годовщи,´на ж. годишњица
гол м. спорт. гол
заби,´ть гол - дати гол
гола,´вль м. зоол. клен(риба)
Голго,´фа ж. Голгота
голена,´стые мн. зоол. штакаре (птице)
голена,´стый дугоног, кракат
голени,´ще с. сара (чизме)
го,´лень ж. цевара, голен, цеваница
голи,´мый жарг. 1. велики 2. лош
голла,´ндец м. Холанђанин; ~ка ж. Холанђанка
голла,´ндский сыр - качкаваљ
голова,´ ж. 1. глава 2. чело 3. паметан човек 4.грло,марвинче
ста,´до в сто голо,´в-стадо од сто грла
городско,´й голова,´ - градоначелник, председник општине;
с ног до головы,´ - од главе до пете
сломя,´ го,´лову - наврат-нанос, главачке
намы,´лить го,´лову - изрибати, избрусити
как снег на го,´лову - као гром из ведра неба
очертя,´ го,´лову - насумце
в голова,´х - у узглављу
че,´рез го,´лову - заобилазећи
на свою,´ го,´лову - на своју штету
отвеча,´ть головой - одговарати главом
голова,´стик м. зоол. пуноглавац
голо,´вка ж. головка 1. главица 2. главић 3. руководство 4. (мн.) капна на ципели 5. колут ( сира)
головно,´й 1. који се тиче главе 2. чеони 3. лидер
головна,´я боль - главобоља
головокруже,´ние с. вртоглавица, несвестица
головокружительный вртоглав
головоло,´мка ж. 1.загонетка, пазл 2.тежак посао
головомо,´йка ж. грдња, укор
головоре,´з м. 1. разбојник 2. обешењак
головотя,´п м. звекан, тикван
голо,´вушка ж. ласк. главица
го,´лод м. 1. глад 2. недостатак, оскудица
го,´лод не тётка – са глађу нема шале
го,´лодать гладовати, оскудевати
го,´лодание с. гладовање
голо,´дный 1. гладан 2. оскудан, бедан
голодо,´вка ж. 1. штрајк гладовањем
голодра,´нец м. одрпанко
гололёд м., гололедица ж. поледица.
го,´лос м. 1. глас 2. мишљење
голоси,´стый звучан, грласт, гласат
голоси,´ть 1.плакати 2. кукати, нарицати,
голосло,´вно неосновано, безразложно, недоказано
голосло,´вный неоснован, безразложан, недоказан
голосова,´ние с. гласање
голосова,´ть, проголосова,´ть гласати 2. ставити на гласање 3. стопирати
голосово,´й гласни, гласовни
голосовы,´е свя,´зки анат. - гласне жице
голошта,´нник м. одрпанко, дроња, гоља
голубе,´ть 1. плавети се 2. плавети, постати плав
голубизна,´ ж. плаветнило
голу,´бить устар. нежно се старати, пазити
голуби,´ный 1.голубији 2. миран, благ
голу,´бка ж., голубушка ж. ласк. 1. голубица 2. мила, драга
голубогла,´зый плавоок
голубо,´й 1. плав (као небо) 2.идиличан, ружичаст 3. в знач. сущ. м. жарг. хомосексуалац
голубa,´я кро,´вь – племенита крв
голубa,´я мечта,´ – идеал, неостварива машта
голубцы,´ мн. ( ед. голубец м. ) сарма
голу,´бчик м., ласк. драги
го,´лубь м. голуб
голубя,´тник м. одгајивач голубова, голубар
голубя,´тня ж. голубињак
го,´лый 1. го, наг 2. прави 3. празан
го,´лыми рука,´ми - празним рукама
го,´лые факты - саме чињенице
он гол как соко,´л - он је го као прст (пиштољ)
голытьба,´ собир. голотиња
голы,´ш м. 1. голаћ (го човек) 2. крупан шљунак,облутак 3. луткица
голы,´шом нареч. наг, без одела
голь ж. собир. уст. 1. голаћи, одрпанци 2. пустош, усамљеност 3.мн. голотиња,сиротиња
гольф м. спорт. голф
го,´льфы мн. доколенице
гомеопа,´т м. xoмеопата
гомери,´ческий хомерски
гомоге,´нный хим. хомоген
го,´мон м. жагор, брујање, бука
гомосексуали,´ст м. хомосексуалaц
гоне,´ние с. репресије, прогон, прогањање
гоне,´ц м. гласник, курир
гони,´тель м. угњетач
го,´нка ж. 1. гоњење 2. журба, јурњава 3. дестилација, печење (ракије) 4. спорт. трка, рели
па,´русная го,´нка - регата
го,´нор м. самољубље, надувеност, охолост
гонора,´р м. хонорар
го,´ночный тркачки
гонча,´р м. грнчар
гонча,´рные изде,´лия - грнчарија
го,´нчая ж. ловачки пас, гонич
гоня,´ть гонити, терати; ~ся гонити, јурити
гоня,´ть соба,´к - беспосличити, ленствовати
гоп межд. хоп!
го,´пник м.жарг. бандит, хулиган
гопота,´ мн. жарг. банда хулигана
го,´пство с. жарг. насилно отимање новца, насиље
гора,´ ж. 1. брдо, брег 2. планина 3.хрпа,гомила
гора,´ книг - хрпе књига
в го,´ру, на го,´ру- узбрдо
под го,´ру - низбрдо
не за гора,´ми - убрзо, скоро
стоя,´ть горо,´й - свом снагом бранити
пир горо,´й - богата гозба
гора,´ роди,´ла мы,´шь - тресла се гора,родио се миш
гора,´зд в знач. сказ. способан, вешт
гора,´здо много далеко (бољи, гори и сл.)
горб м. 1.грба, грбина 2.леђа
горбатый грбав, савијен
горбун м. грбоња, грбав|ко
го,´рбить, сго,´рбить(ся) грбити се, савијати се
горбу,´шка ж. окрајак, крајка (хлеба)
горде,´ц м. охол човек
горди,´ться 1. поносити се, дичити се 2. охолити се, разметати се
го,´рдость ж. 1. понос, дика 2. охолост, надменост, гордост
горды,´ня ж. охолост, надменост
гордя,´чка ж. охола, надмена жена
го,´ре с. 1. јад, жалост, туга, бол (душевни) 2. беда, несрећа 3. мука, невоља (с неким)
хлебну,´ть го,´ря - знати што је неваља, бол
го,´ре вам! -тешко вама
(ему) и го,´ря ма,´ло - нимало се не секира
с горе,´м попола,´м - на једвите јаде
горева,´ть 1.туговати, бити жалостан 2. бедно живети, сиротовати
горе,´лка ж. 1.фитиљ 2. бренер
горе,´лки мн. дечја игра „коларићу-панићу
горемы,´ка м. и ж. јадник, сиромах, кукавац
горемы,´чный несрећан, јадан, бедан, кукаван
го,´рестный тужан, жалостан, ојађен
го,´ресть ж. 1. туга, несрећа
горе,´ть, сгоре,´ть 1.горети 2.блистати 3. имати температуру
дело гори,´т - посао напредује
го,´рец м. горштак, брђанин
го,´речь ж. горчина, горак укус
горизо,´нт м. 1.хоризонт, видокруг 2. круг могућности, перспективе
горизонта,´ль ж. хоризонтала, хоризонтална линија
горизонта,´льный хоризонталан, водораван
гори,´стый планински, брдовит
го,´рка ж. 1. брежуљак 2. витрина за скупоцено посуђе
кра,´сная го,´рка - прва недеља по Ускрсу
го,´ркнуть, прого,´ркнуть (о уљу) ужегнути, добити горак укус
горла,´нить галамити, драти се
горла,´н м.дрекавац, галамџија
го,´рлинка ж. го,´рлица ж. зоол. грлица
го,´рло с. 1. грло, гркљан 2. грлић (суда)3. мореуз
дыха,´тельное го,´рло - душник
по го,´рло - до гуше
крича,´ть во всё горло - викати у сав глас
горлово,´й 1. грлат 2. (о гласу) грлени
го,´рлышко с. грлић, гроце
гормо,´н м. физиол. xoрмон
горн м. тех. 1. ковачко огњиште, вигањ 2. рог (музич. инструмент), труба
го,´рний уст. небесни, узвишен
горни,´ло с. 1. вигањ 2. искушење, проба
горни,´ст м. трубач
го,´рница ж. уст. соба
го,´рничная ж. собарица
горнодобыва,´ющий рударски
горнорабо,´чий м. рудар
горноста,´й м. хермелин (животное)
го,´рный 1. планински 2. минерални 3. рударски
горня,´к м. рудар
горняцкий рударски, који се односи на рударство
го,´род м. град
столи,´чный го,´род – престоница
за го,´родом – ван града
ни к се,´лу ни к го,´роду - раз. ни у клин ни у плочу, без везе
го,´родок градић
городи,´ть 1.говорити измишљотине, глупости 2.ограђивати,заграђивати
городи,´шко м. паланка
городско,´й 1.градски 2. урбани 3. муниципални
горожа,´нин м.; ~ка ж. становник града
гороско,´п м. xoроскоп
горо,´х м. 1. грашак 2. собир. куглице
горо,´ховый 1. од грашка 2. боје грашка
при царе Горо,´хе - одавно, бог зна кад
шут горо,´ховый - лакрдијаш
горо,´шек м. 1. грашек, зрно грашка 2. пеге, куглице 3. тачкице ( на платну)
го,´рстка ж. прегршт, шачица
горсть ж. прегршт, шака ( нечег)
горта,´нный грљен
горта,´нь ж. анат. гркљан, грло
у него язы,´к прили,´п к горта,´ни - одузео му се језик
горте,´нзия ж. бот. хортезија
горчи,´ть бити горак, имати помало горак укус
горчи,´ца ж. сенф, слачица
горчи,´чник м. фластер од слачице
горчи,´чница ж. суд за слачицу
горчи,´чный од слачице
горшо,´к м. лонац, саксија
ночно,´й горшо,´к – ноша, ночна ваза
го,´рький 1. горак 2. тежак, несрећа 3.горућ, врео
го,´рький как полы,´нь - горак као пелен
го,´рький пья,´ница - тешка пијандура, пијанац
горю,´чее с. гориво
горю,´чий 1. тежак, несрећан 2. запаљив
горя,´чий 1. врео 2. страстан, ватрен 3. грозничав 4. плах,плаховит, пргав
горя,´чий характе,´р - плаха нарав
горячи,´ть, разгорячи,´ть загревати, распаљивати; ~ся вестити се, планути, падати у ватру
горя,´чка ж. 1. делиријум, бунило 2. грозница
поро,´ть горя,´чку - радити непромишљене ствари
горячо,´ 1. вруће, врело 2. ватрено, страствено 3. грозничаво 4. пасионирано, из душе, јако
гос- в сложн. државни
госба,´нк м. државна банка
госбезопа,´сность ж. државна безбедност
госбюдже,´т м. државни буџет
го,´спиталь м. војна болница
го,´споди! межд. Боже! Господи!
господи,´н мн. 1. господин 2. господар, власник
госпо,´дский 1.господствен 2. господарски, газдински
госпо,´дство с. 1. власт, упрвљање 2. доминација
госпо,´дствовать господарити, владати, управљати, доминирати
госпо,´дствующий 1. који је на власти, доминантан
Госпо,´дь м. Господ
госпожа,´ ж. 1. госпођа 2. газдарица, господарица
госпо,´шлина ж. фин. државни порез
гостево,´й гостински
гостеприи,´мный гостољубив
гостеприи,´мство с. гостољубље
гости,´ная ж. 1. гостинска соба 2. салон
гости,´нец м. дар, поклон
гости,´ница ж. гостионица, хотел
гости,´ть гостити, бити у гостима
гост|ь м. гост, званица;~ья гошћа
незва,´ный гость – непозвани гост, неочекивани гост
в гостя,´х хорошо,´, а до,´ма лу,´чше - свуда пођи, кући дођи
госуда,´рственный државни
госуда,´рственная изме,´на - велеиздаја
госуда,´рственный строй - политички систем
госуда,´рственный долг - државни дуг
государств|о с. држава
госуда,´р|ь м. уст., государыня ж. уст. 1. господар, господарица 2. титула руског цара, титула руске царице
готический готски
готовальня ж. кутија с цртаћим прибором, сет за цртање
готовить 1. спремати 2. образовати, едуковати 3. кувати
гото,´вность ж. 1.спремност 2. сагласност
гото,´вый 1. спреман 2. сагласан 3. завршен, готов
гофри,´ровать . утискивати рељефне шаре на тканини 2. правити таласастим, колмовати
грабёж м. отимачина, пљачка
грабитель м. пљачкаш, разбојник
грабительская политика – пљачкашка политика
гра,´бить 1. отимати, пљачкати, харати 2.грабуљати
гра,´бли мн. граб(у)ље
гравёр м. гравер, резач
гра,´вий м. шљунак
гравирова,´ть гравирати, резати
гравю,´ра ж. гравира, резбарија
град м. 1. град, лед, 2. (стар.) град, варош 3. маса, гомила 4. пљусак
сы,´пались гра,´дом (уда,´ры) - пљуштали ударци
градина зрно града, леда
градонача,´льник м. ист. градоначелник
гра,´дус м. 1.степен 2. (за алкохол) грани
под гра,´дусом - напит, припит
гра,´дусник м. топломер
граждани,´н м. , ~анка ж.1. грађанин, грађанка 2. држављанин, држављанка
гражда,´нский 1.грађански 2.цивилни
гражда,´нство с. држављанстњо, грађанство
грамма,´тика ж. граматика
грамма,´тический граматички
гра,´мота ж. 1. писменост 2. повеља, диплома, документ
 фи,´лькина гра,´мота - фиктивни документ, лажна диплома
верительная грамота - акредитивно писмо
гра,´мотность 1. писменост 2. информисаност
гра,´мотный 1. писмен 2. информисан, паметан 3. без грешака 4. жарг. добар, исправан 5.квалификован,стручан
гра,´мотная вечери,´нка – добра забава, журка
грана,´т м. 1. нар, шипак, моргањ 2. гранат (драги камен црвене боје)
грана,´та ж. воен. граната
ручна,´я грана,´та - ручна бомба
противота,´нковая грана,´та - противотенковска мина
грана,´товый 1.од нара 2.од граната, гранатни 3. боје граната ( црвене)
гранатомёт м. воен. минобацач
грани,´т м. гранит ( врста камена)
грани,´тный који се односи на гранит, од гранита
грани,´ть глачати, брусити, шлифовати
грани,´ца ж. 1.граница, међа 2. оквир, рам 3.могућност,мера
грани,´цы возмо,´жного - границе могућности
в грани,´цах прили,´чия - у оквирима пристојности
за грани,´цу - у иностранство, преко гране
всему е,´сть грани,´цы - свему има граница
грани,´чить граничити се, међити се
гра,´нка ж. 1. страна геометријског тела 2. полигр. шлајфна, коректурни шиф
грань ж. 1. граница, међа 2. страна геометријског тела 3. ивица
на грани войны - на ивици рата
граф м. гроф;~ня грофица
графа,´ ж. стубац
гра,´фик м. 1. графикон, дијаграм 2. редослед, распоред, план
графи,´н м. бокал(за воду)
графи,´ть шпартати хартију
графи,´ческий графички
графлёный шпартан, с линијамa
гра,´ция ж. 1. грација, грациозна особа 2. корзет
грач м. зоол. гакуља
гребёнка ж. кружни чешаљ
стричь под одну,´ гребёнку - изједначавати
гре,´бень м. 1.чешаљ 2.креста (у петла)3. гребен, хрбат (планине) 4. врх (таласа)
гребе,´ц м. веслач
гребешо,´к м. 1. чешлић 2. креста ( код птица)
гребн|о,´й веслачки, који је иде на весла
гребно,´й винт - вијак
гребо,´к м. завеслај
грёза ж. сањарење, маштање
гре,´зить 1. сањати 2. маштати, замишљати;~ся (безлич.) причињавати се
грек м. Грк
гре,´лка ж. грејалица, термофор
греме,´ть, прогреме,´ть 1. (гром) грмети 2.(музика) тутњити, орити се 3. звекетати, звецкати 4. жуборити 5. (слава) одјекивати, разносити
се
грему,´чий громовит, звонак, жуборан
грему,´чая змея,´ - звечарка
гренки мн. препечени комадићи хлеба (за супу)
грести,´ 1. веслати 2. грабуљати 3. сакупљати
греть 1. грејати 2. загревати; ~ся загревати се, грети се
греть ру,´ки - имати корист
грех м. 1. грех 2. (по)грешка
вы,´держать с грехо,´м попола,´м - једва издржати
грехо,´вный грешан
грехово,´дник м. уст. грешник, развратник
гре,´цкий грчки
гре,´цкий оре,´х - орах
греча,´нка ж. Гркиња
гре,´ческий грчки
гречи,´ха ж. бот. хељда
гре,´чневый хељдин
гре,´чневая к,´аша, гречка - каша од хељде
греши,´ть, согреши,´ть, погреши,´ть 1. грешити 2. правити грешке
греши,´ть про,´тив и,´стины – лагати, варати
гре,´шный грешан, грешник
грешо,´к м. грешчица, мала грешка, ситница
гриб м. гљива, печурка
съедо,´бный гриб –јестива гљива
несъедо,´бный гриб - отровна гљива
грибно,´й суп - супа од печурака
гри,´венник м. новчић од 10 копејки
грим м. шминка
гримировка шминкање
грима,´с|а ж. кревељeње
грима,´сничать кревељити се, бекељити се
гримёр м. шминкер; ~ша ж. шминкерица
гримирова,´ть, загримирова,´ть шминкати
гримирова,´ться претворити се у другу особу
грипп м. грип
грипповать боловати од грипа
гриф м. 1. кондор 2. врат (виолине) 3. печат с потписом
с гри,´фом "секре,´тно" - са ознаком "поверљиво"
гроб м. мртвачки сандук 2. гробница
гробово,´й 1.гробовски 2. страшан, језив
гробовщик м. израђивач мртвачких сандука
гроза,´ ж. 1. непогода, невреме, олуја с грмљавином и кишом, бура 2. страшило, баук 3. претња, угроза
гроздь ж. грозд
грози,´ть претити, припретити, запретити
гро,´зный 1. грозан, страшан, страховит 2. олујан, буран 3. претећи
грозово,´й олујни, који носи буру
гром м. 1. грмљавина2. гром, муња 3. грохот, тутњава, бука
грома,´да ж. 1. грдосија 2. велика гомила, мноштво
грома,´дный огроман, велики, енорман
громи,´ла м. 1. лопов, обијач 2.учесник погрома
громи,´ть, разгроми,´ть 1. разбијати, рушити 2. убијати и пљачкати 3. грмети 4.наступати против неког, атаковати
гро,´мкий гласан, јак 2. громак, бучан 3. познат, на гласу 4. патетичан
гро,´мко гласно, бучно
громкоговори,´тель м. мегафон
громове,´ржец м. миф. громовник
громово,´й 1. громовни, громовит 2. гласан, бучан
громозди,´ть гомилати, нагомилавати, трпати
громо,´здкий гломазан, кабаст
громоотво,´д м. громобран
гро,´мче ( сравнит. ст. прил. громкий и нареч. громко) гласније, јаче
громыха,´ть тутњити, клопарати
грот м. 1, пећина2. најниже право једро на главној катарци
грот-ма,´чта ж. мор. главна катарка
гро,´хнуть 1. лупнути 2. жарг. убити;~ся треснути, пасти с треском, љоснути
гро,´хот м. грохот 1. тресак, ломљава, тутњава 2. решето
грохота,´ть, загрохота,´ть грмети, тутњити, праскати
грош м. 1. уст. бакарни новац од пола копејке 2. (обично мн.) мале паре, багатела
гроша,´ ло,´манного не сто,´ит - не вреди ни пребијене паре
цена,´ ему,´ грош - не вреди ни гроша
ни в грош не ста,´вить - не зарезивати
грошо,´вый 1. врло јевтин, лош 2. ништаван
груби,´ть, нагруби,´ть грубо одговарати, грубо разговарати
грубия,´н м. сировина, простак
гру,´бо 1. грубо, сирово, 2. просто, неуљудно
гру,´бость ж. грубост, неуљудност
гру,´бый 1. бруталан, груб, сиров, необрађен 2. непријатан (глас) 3. прост, неуљудан, некултуран
гру,´бое искаже,´ние фа,´ктов - фалсификација
гру,´да ж. гомила, хрпа
груда,´стый прсат, великих груди
груди,´на ж. анат. 1. грудна кост, грудни кош
грудно,´й 1. грудни
грудна,´я кле,´тка - грудни кош
грудно,´й ребёнок - одојче, сисанче-
грудно,´й го,´лос - дубок, пун глас
грудь ж. 1. груди, прса, биста 2. дојка, сиса
корми,´ть гру,´дью - дојити
отня,´ть от груди,´ - одбити од сисе
встать гру,´дью (за кого,´-то) - мушки бранити неког
гружёный (на)товарен
груз м. 1. тежина 2. терет, товар
груздь м. млечница,папрењача (врста печурке)
грузи,´ло с. рыб. олово на удици или мрежи
грузи,´н м. Грузијац , ~ка ж. Грузијка
грузи,´ть, нагрузи,´ть, погрузи,´ть 1. товарити, утоваривати 2. пунити (брод, воз) 3. досађивати празним разговором, теретити
гру,´зный постајати тежак, дебљати
гру,´зная походка - тежак ход
грузови,´к м. теретни аутомобил, камион
грузово,´й теретни
грузова,´я маши,´на - теретни аутомобил, камион
грузово,´е су,´дно - теретни брод
грузооборо,´т м. промет робе
грузоподъёмность ж. 1.носивост, тонажа 2. способност дизања терета, капацитет
гру,´зчик м. радник-истоваривач
грунт м. 1. земљиште, тло, чврст слој земљишта 2. први слој боје на слици
грунтовать покрити првим слојем боје , грундирати
грунтовой приземан, подземни
грунтовые во,´ды - подземне воде
грунтова,´я доро,´га - неасвалтиран пут
гру,´ппа ж. група
группирова,´ть, сгруппирова,´ть груписати, класификовати; ~ся груписати се
группиро,´вка ж. 1.груписање 2.група
группово,´й групни, заједнички
грусти,´ть туговати
гру,´стно нареч. тужно, сетно
грусть ж. жалост, туга, сета
гру,´ша ж. 1.крушка 2. гумена пумпица крушкастог облика
грушеви,´дный крушкаст
гру,´шевый крушков
гры,´жа ж. кила,хернија
грызня,´ ж. 1. уједање, клање (међу псима) 2. свађа, зађевице 1. (драка между животными)
грызть 1.гристи 2.уједати 3. досађивати, мучити придикама
грызться 1. уједати се, клати се (пси) 2. свађати се
грызу,´н м. зоол. глодар
гряда,´ ж. 1. леја 2. планински ланац 3. низ
гря,´дка ж. лејица
гряду,´щее с. будућност
гряду,´щий будући
на сон гряду,´щий - пред спавање
грязево,´й 1.блатни 2. од лековитог блата
грязи,´ща блатиште, каљуга
грязни,´ть, загрязни,´ть 1.каљати, прљати 2. каљати, прљати ( образ, човека)
гря,´зно 1. каљаво 2. нечисто, прљавo 3.непристојно
грязну,´ля м. и ж. прљавко
гря,´знуть тонути у блато, заглибљивати се
гря,´зный 1. блатан, каљав 2. нечист, прљав 3. непристојни
грязь ж. 1.блато, глиб 2. прљавштина,гнусост
втоптать в грязь - оцрнити(кога)
не уда,´рить лицо,´м в грязь - не осрамотити се
гря,´нуть 1.загрмети, грмнути 2.заорити се 3. избити, развити се (бој)
губа,´ ж. 1.усна 2. геогр. залив3. нар.војни затвор
наду,´ть гу,´бы - наљутити се
у него,´ губа,´ не ду,´ра - он уме да бира
у него,´ молоко,´ на губа,´х не обсо,´хло - joш је млад, неискусан
губерна,´тор м. губернатор, гувернер
губерна,´торский
положе,´ние ху,´же губерна,´торского - тешка, критична ситуација
губерна,´торша ж. губернаторова жена
губе,´рния ж. губернија, највећа административна јединица у Русији
пошла,´ писа,´ть губе,´рния - кренула бирократска машинерија
губи,´тельный убилачки, деструктиван, убитачан, шкодљив, кобан
губи,´ть, погуби,´ть, сгуби,´ть упропашћивати, убијати
губи,´тьтель разарач, уништитељ
гу,´бка ж. 1. усница 2. сунђер, спужва
губно,´й уснени, за усне
губна,´я пома,´да - кармин, руж за усне
губошлёп м. зазјавало, наивац
гу,´бчатый 1.сунђераст 2.шупљикав
гуверна,´нтка ж. гувернанта, васпитачица.
гувернёр м. васпитач, домаћи учитељ
гугено,´т м. ист. хугенот
гу-гу,´ само у изразу
ни гу-гу,´! - ни речи, да ниси писнуо!
гуде,´ние с. 1.брујање, зујање 2. фијук (ветар)
гуде,´ть, прогуде,´ть 1. (буба) зујати 2. (звоно) брујати 3. (сирена) урлати, завијати
гудо,´к м. 1.сирена, аларм 2.сигнал
гудро,´н м. тех. катран
гудро,´нировать и катранисати, теросати
гуж м. омча (каиш) која везује рукунице за ам
гужево,´й тра,´нспорт - превоз живом вучом
гу,´зка ж. (код птице) тртица
гул м. тутњава, тутањ, хука, бука, брујање, јек
гу,´лкий 1. који добро одјекује 2. звонак, громак, јак
гульба,´ ж. 1. пијанчење, лумповање 2. беспосличење.
гуля,´ка м. и ж. 1. лумпач 2. беспосличар, мангуп, лола 3. женскарош
гуля,´нка ж. 1. пијанка 2. доколица 3. журка, забава
гуля,´нье с. 1.шетање, шетња, корзирање 2. пијанчење, лумповање 3. народно весеље под ведрим небом
гуля,´ть 1.шетати, корзирати 2. пијанчити, лумповати 3. веселити се 4. варати супруга(у)
гуля,´ш м. кул. гулаш
гуля,´щий 1. који шета, корзира 2. који вара супругу( а)
гуля,´щая же,´нщина - проститутка
гумани,´зм м. хуманизам
гуманист м. хуманиста
гуманита,´рный хуманитарни
гума,´нность хуманост, човекољубивост, човечност
гума,´нный хуман, човекољубив, човечан
гундо,´сить уњкати
гунн м. ист. Хун
гурт м. стадо
гуртовщик м. говедар
гуртом нареч. 1. скупа, заједно, ђутуре
гурьба,´ ж. бучна гомила
гурьбой у гомили
гуса,´к м. гусан
гуса,´р м. ист. хусар
гу,´сеница ж. 1. зоол. гусеница 2. тех. гусеница, гусенична трака
гусёнок м. гушче
гуси,´ный гушчији
гуси,´ные ла,´пки - боре код очних капака
гу,´сли мн. муз. старински музички инструмент налик на цитру
гу,´сляр гуслар
густе,´ть згушњавати се,постајати гушћи
гу,´сто 1. густо 2.изобилно, много 3. jaко
густо,´й 1. густи, чврст 2. (шума) чест 3. (глас) пун, дубок 4.таман
густота,´ ж. 1.густина 2. дубина
гусы,´ня ж. гуска
гусь м. гусан
гусь ла,´пчатый - преварант
как с гуся вода,´ - као да ништа( није било)
хоро,´ш гусь! - ирон. фина птичица!
гусько,´м један за другим(ићи)
гуся,´тина ж. гушчетина
гутали,´н м. маст за обућу, ималин
гу,´ща ж. 1. густиш, талог 2. густа шума 3. најгушће место (гомиле, скупа)
гу,´ще (комп. од густой и густо) гушћи, гушће
Гюго,´ (Виктор) Иго
гяу,´р м. уст. ђаур

да частица 1. утверд. да, јест(е) 2. вопрос. да? 3. усил. ма! 4. нека

да что вы говори,´те! - ма шта кажете!
да здра,´вствует! - нека живи!
да союз 1. соед. и, та, па 2. противит. али
ко,´жа да ко,´сти - кост и кожа, премршав
я бы пошёл, да он не хо,´чет - ја можда би и ишао, али он не жели
да,´бы устар. да би, зато да
дава,´й! хајде!
дава,´ть, дать 1. давати, предавати 2. приређивати 3. допуштати 4. доносити; ~ся, даться полазити
за руком, лако усвајати
дать взаймы,´ - позајмити
дать на чай - оставити напојницу
дать пощёчину - ошамарити
мне все легко,´ даётся - ја все лако усвајам
да,´веча недавно, малочас, ономад
да,´вешний недавни
дави,´ть 1. притискивати, стискати, цедити 2. давити, гушити 3. гњечити 4. смрскавати, убијати 5. угњетавати; ~ся 1. стискати се 2.
гушити се
да,´вка ж. 1. гњечење, цеђење 2. тискање, навала, гужва
давле,´ние с. 1.притискивање 2.притисак
да,´вний давни, стари
с да,´вних пор – одавно
давне,´нько поодавно, доста давно
давни,´шний давнашњи, давни, стари
давни,´шний знако,´мый - стари познаник
давно,´ 1. давно, одавно 2. дуго
давно,´ не ви,´делись - дуго нисмо се видели
 давно,´ пора,´! – време је!
да,´вность ж. 1. давнина, старина 2. юр. застарелост
давны,´м-да,´вно давно и давно, врло давно, пре много времена
да,´же чак, шта више
да,´кать потврђивати, одобравати
дактилоскопи,´я ж. дактилоскопија
да,´лее даље
и так да,´лее - и тако даље
далёкий далек, удаљен
далеко,´ 1. далеко 2. не никако, ни близу
он далеко,´ не дура,´к - он није будала
даль ж. даљина, удаљеност
дальне,´йший доцнији
в дальне,´йшем - 1. убудуће 2. даље, ниже (у књизи)
да,´льний 1. далек, удаљен 2. дуги
да,´льний ро,´дственник - далеки рођак
да,´льний свет авт. - дуга светла
без да,´льних слов - без много речи
дальнобо,´йный далекометни
дальнови,´дный ж. 1. далековид 2. проницљив
дальнозо,´ркий мед. далековид (очима)
да,´льность ж. 1.даљина, удаљеност 2. војн. удаљеност
дальтони,´зм м.далтонизам, слепило за боје
да,´льше (компар. од далекий и далеко) 1.даљи 2.даље
да,´льше! (продолжайте) - наставите!
да,´мка ж. (игра) даме
да,´нные мн. 1. подаци, чиненици, факте 2. информација, извештај 3. особине, карактеристика
вне,´шние да,´нные - изглед
да,´нный тренутни, постојећи
да,´нность датост, постојање
данти,´ст м. зубни лекар, зубар, стоматолог
дань ж. ист. данак
дар м. 1. дар, поклон 2. даровитост, обдареност, способност, талентованост
дарёный поклонен
дари,´тель м. ; ~ница ж. дародавац, дароватељ
дари,´ть 1.(об)даривати, поклањати2. награђивати
дармовщи,´на ж. готованство, муфташтво, џабалук
дармое,´д м. готован, бадавација, муфташ
дармое,´дничать живети на туђ рачун
дарова,´ние с. 1. (об)даривање, поклањање 2. обдареност, таленат
дарова,´ть (об)даривати, поклањати
дарови,´тость ж. таленат
дарово,´й бесплатан
да,´ром 1. бесплатно, бадава 2. узалуд, бескорисно, бесциљно 3. јевтино 4. маколико да, мада
достава,´ться да,´ром - добити бесплатно или јевтино
да,´ром что (дурак), но... - иако ( будала), али…
да,´рственный даровни, донаторски
да,´та ж. датум
дати,´ровать датирати, ставити датум
неве,´рно дати,´ровано - неисправно поствљен датум
датча,´нин м. Данац; ~ча,´нка ж. Данкиња
да,´тский дански
да,´тчик м. сенсор
дать дати, допустити; ~ся успети, поћи за руком 2.бити предметом пажње, интересовања
дать дуба – умрети
дать на оре,´хи – поделити батине
да,´ча ж. 1. давање, издавање 2. летњиковац
да,´ча показа,´ний - давање изјаве
да,´чник м. становник летњиковца
да,´чный који се односи на летњиковац
да,´чная ме,´стность, да,´чнное ме,´сто - летовалиште
два два
в двух шага,´х - близу, за два корака
двадцатиле,´тние с. двадесетогодишњица
двадца,´тый двадесети
два,´дцать двадесет
два,´жды двапут
два,´жды два -двапут два
двенадцатипе,´рстный дванаестопалачни
двенадцатипе,´рстная кишка,´ - дванаестопалачно црево
двена,´дцать дванаест
дверно,´й који припада вратима
две,´рца ж. 1. вратанца 2. врата на колима 2. врата на орману
дверь ж. врата
две,´сти двеста, двестотине
дви,´гатель м. 1. покретач 2. мотор
дви,´гательный 1.покретачки 2. моторни
дви,´гать, дви,´нуть 1. покретати, помицати, премештати 2. гурати. 3. мрдати (руком, ногом) 4. развијати, напредовати
движе,´ние с. 1. кретање, помицање, премештање 2. покрет 3. саобраћај 4. напредовање у служби 5. развој
дви,´жимость ж. 1.покретност 2.покретна имовина
недви,´жимость - непокретна имовина, некретнине
дви,´жимый 1. покретан 2. побуђен, руковођен
движо,´к м. 1. покретни детаљ, ротор 2. мотор
дво,´е двоје, двојица
на свои,´х двои,´х - пешке
двоебра,´чие с. бигамија
двоевла,´стие с. двовлашће
двоeду,´шие с. дволичност
двоето,´чие с. две тачке (у интерпункцији)
двое,´чка двојчица
двое,´чник двојкаш
двои,´ться делити се на два дела надвоје, дуплирати се
в глаза,´х двои,´тся - видим дупло
дво,´йка ж. 1. двојка 2. спорт. двојац (чамац)
двойни,´к м. 1. дублер 2. човек, који личи на неког другог
двойно,´й 1. двострук 2. двапут већи
двойно,´й подборо,´док - подваљак
в двойном размере- дупло
двойна,´я бухгалте,´рия - дупла рачуница, вођење послова на црно
дво,´йня ж. двојке, близанци
двойня,´шки мн. двојке, близанци
дво,´йственность ж. дволичност, амбивалентност
дво,´йственный 1. 1. двострук, амбивалентан 2. дволичан 3. двосмислен
двор м. 1. 1. двориште 2. сеоско газдинство, имање 3. особље владарског двора 4. спољни простор, споља
ско,´тный двор - обор, тор
зае,´зжий двор - друмска гостионица, механа
гости,´ный двор - тржни центар
моне,´тный двор - ковница новца
весна,´ на дворе,´ - напољу је пролеће
быть, прийти,´сь ко двору,´ - приличити, пристајати, одговарати (ситуацији, приликама, човеку)
быть не ко двору,´ - приличити, пристајати , неодговарати ( ситуацији, приликама, човеку)
дворе,´ц м. дворац
дво,´рник м. 1. чуваркућа, пазикућа 2. (на колима) брисач
дво,´рня собир. ист.чељад
дворня,´га ж., дворня,´жка ж. обичан пас, џукела
дворо,´вый дворишни
дворцо,´вый дворски
дворян|и,´н м. племић, властелин; ~ка пламкиња
дворя,´нский племићки
дворя,´нство с. племство, властела
двою,´родный : ~ брат, ~ая сестра брат ( сестра) од стрица, ујака, тетке
двоя,´кий дупли, двојак, двострук
двоя,´ко дупло
двояково,´гнутый биконкаван
двояковы,´пуклый биконвексан
двубо,´ртный са два реда (дугмади)
двугла,´вый двоглави
двугри,´венный м. двадесет копејака
двужи,´льный јак, снажан
двуо,´кись хим. диоксид
двукра,´тный дуплирани, двократан, који се двапут понавља
двули,´кий дволики, са два лица
двули,´чие с.дволичан
двули,´чность ж.дволичност
двуру,´шник м. 1. потказивач 2. дупли агент 3. човек који игра нечисту игру, дволичан човек
двусмы,´сленность ж. 1. двосмислен 2. непристојан
двуспа,´льный на ком могу спавати двоје
двуспа,´льная кровать - француски кревет
двуство,´лка ж. двоцевка
двуство,´рчатый двокрилан
двусторо,´нний 1. 1. двостран 2. обостран, међусобан
двусторо,´ннее сукно,´ - штоф са два лица
двусторо,´ннее у,´личное движе,´ние - кретање у оба правца
двусторо,´ннее сотру,´дничество - билатерална сарадња
двууглеки,´слый хим. бикарбонатски
двухвёсельный на два весла
двухгоди,´чный, двухгодовалый двогодишњи
двухдне,´вный дводневни
двухколе,´йный с дуплим колосеком
двухколёсный на два точка
двухко,´мнатный двособни
двухле,´тний 1. двогодишњи 2. двогодишњак
двухма,´чтовый са две катарке
двухме,´стный са два седишта
двухме,´сячный 1. двомесечни 2. на два месеца (рок)
двухнеде,´льный 1. двонедељни 2. на две недеље( рок)
двухсотле,´тие с. два века
двухсотле,´тний 1. двестагодишњица 2. двестагодишњак
двухсо,´тый двестотинити
двухто,´мник м. из два дела, из две целине
двухцветный двобојни
двухчасово,´й који траје два сата, на два сата (рок)
двухэта,´жный двоспратан
двучле,´н м. мат. бином, двочлан
двуязы,´чный двојезичан, билингвалан
де (скраћено од дескать) употребљава се при навођењу туђих речи, са значењем: вели, као, тобож
он де не зна,´ет - он тобож не зна
дебо,´ш м. бука, неред, скандал
дебоши,´р м. скандалиста, букач
дебоши,´рить правити буку, скандале
де,´бри мн. 1. густа непролазна шума 2. забачен, усамљен крај
дебю,´т м. 1. деби, почетак 2. први или пробни излазак на позорницу 3. шахм. отварање
дебю,´тировать дебитирати, дебитовати
де,´ва ж. 1. девојка 2. девица
дева,´ть, деть 1.девати, остављати 2. затурати, сакрити; ~ся девати се, нестати, сакрити се
куда,´ вы де,´ли кни,´гу? - где сте затурили књигу?
не знать, куда,´ глаза,´ деть - не зна како да сакрије очи ( од срамоте)
куда,´ он дева,´лся? - где је нестао?
де,´верь м. девер, брат мужа
деви,´з м. мото, девиз
деви,´ца ж. 1девојка, цура 2. девица
деви,´ческий девојачки, девичански
деви,´чество с. девојаштво
де,´ви,´чий девојчин, девојачки
де,´ви,´чья память - кратка памет
деви,´чник м. 1. журка само за девојке, жене 2. девојачко веће (пред свадбу)
де,´вка ж. девојка, цура 2. девојчура, развратница, проститутка 3. слушкиња
засиде,´ться в де,´вках - остатив неудата, уседељица
де,´вочка ж. девојчица, девојче
де,´вственник м., ~ица ж. невин, чедн момак, девојка
де,´вственность ж. девичанство, чедност, невиност
де,´вственный девичански, чедан, невин
де,´вственный лес - неначета шума
де,´вственная почва - ледина
де,´вственный снег - негажен снег
де,´вушка ж. 1. девојка, мома 2. служавка, слушкиња
де,´вчата мн. девојке
де,´вчонка ж. девојчурак
девчу,´шка ж. девојчица
девяно,´сто деведесет
девяно,´стый деведесети
девятикра,´тный деветострук, девет пута већи(или мањи)
девя,´тка ж. деветка
девятнадцатиле,´тний деветнајестогодишњи
девятна,´дцатый девтнаести
девя,´тый девети
де,´вять девет
девятьсо,´т девет стотина
дегенера,´т м. изрод, дегенерик
дёготь м. катран
деграда,´ция ж. деградација
дегтя,´рный катрански
дед м. 1. дед, деда 2. старац
Дед Моро,´з - Деда Мраз
де,´довский дедин
де,´душка м. дедица, дека, декица
дееприча,´стие с. грам. глаголски прилог
дееспосо,´бный 1. юр. пуноправан 2. способан за рад
дежу,´рить 1. дежурати 2. бдети
дежу,´рный 1. дежуран 2. уобичајан 3. досадан 4. редов ( у школи)
дежу,´рный администра,´тор (гости,´ницы) - рецепционар
дежурное блюдо - стандардно јело
ночно,´й дежу,´рный - ночни чувар
дежу,´рка ж. 1. соба за дежурање 2. мала лампица за паљење фењера и др. која стално гори
дежу,´рство с. дежурство, стража
дезерти,´р м. војни бегунац, дезертер
дезерти,´ровать дезертирати
дезинфе,´кция ж. дезинфекција.
дезинфици,´ровать дезинфиковати, дезинфицирати
дезинфици,´рующий антисептик
де,´йственностъ ж. активност; ефикасност
де,´йствие с. 1. рад, радња, делатност 2. војен. непријатељство, операција 2. дејство, остајање на снази, у важности 3. утицај, утисак 4. чин
(драме) 5. поступак
действи,´тельно 1. стварно, право, истински 2. успешно, делотворно, ефикасно 3. важеће 4. активно, редовно
действи,´тельность ж. 1. реалност 2. делотворност, ефикасност
действи,´тельный 1. реални, прави, истински 2. који је на снази, важећи 3. делотворан, ефикасан, успешан 4. активан, редован
де,´йствовать 1. радити, поступати 2. деловати, утицати 3. функционисати 4. важити, бити на снази 5. (вој.) оперисати
де,´йствовать кому,´-ли,´бо на не,´рвы - нервирати некога
де,´йствующий 1. радни (лице у драми) 2. који је на снази 3. делотворан, ефикасан 4. активан
де,´йствующий вулка,´н - активан вулкан
де,´йствующая а,´рмия - регуларна војска
декабри,´ст м. ист учесник устанка 14 децембра 1825. у Русији
дека,´брь м. децембар
дека,´брьский децембарски
декали,´тр м. децилитар
деклами,´ровать 1. декламовати, декламирати 2. претеривати у говору
деклари,´ровать декларисати, дати изјаву
декорати,´вный декоративни, украсни
декора,´тор м. декоратер, аранжер
декора,´ция ж. 1.декорација 2. фикција, привидност
декре,´т м. наредба, закон
декре,´тный оптпуск - продиљски одмор
де,´ланность ж. извештаченост, неприродост, усиљеност
де,´ланный извештачен, неприродан, усиљен
де,´ланная улы,´бка - извештачен осмех
де,´лать 1. радити, чинити, вршити 2. правити, производити 3. поступати;~ ся 1. постајати 2. дешавати се, збивати се
де,´лать вид - правити се
де,´лать че,´сть - указивати поштовање
де,´лать но,´ги - стругнути, побећи
делега,´ция ж делегација
делеги,´ровать делегирати
делёж м., делёжка ж. дељење, подела, деоба
деле,´ние с. 1. дељење, деоба 2. раздел 3. подељак
ртуть подняла,´сь на одно,´ деле,´ние – жива се попела на један подељак
деле,´ц м. послован човек
делика,´тничать имати сувише обзира према неком
делика,´тный 1. уљудан, пажљив 2. незгодан, тугаљив, шкакљив (случај) 3. нежан, слабачак
дели,´мое с. мат. дељеник
дели,´тель м. мат. делитељ
дели,´ть делити
дели,´ться 1. делити (с неким) 2. саопштавати, причати
дели,´шки мн. послови
тёмные дели,´шки - сумњиви послови
как дели,´шки? - како је?
де,´ло с. 1. рад, посао, делатност 2. дело, поступак 3. занат 4. предузеће 5. догађај 6. афера 7. парница 8. предмет (документи) 9. бој, битка
вое,´нное де,´ло - ратништво, војна наука
гонча,´рное де,´ло - лончарство
газе,´тное де,´ло - новинарство
золоты,´х дел ма,´стер - златар
на деле - уствари
в са,´мом де,´ле -доиста, баш
де,´ло в шля,´пе - свршена ствар, готово
моё де,´ло сторона,´, мне нет де,´ла - то ме се не тиче
пе,´рвым де,´лом - пре свега, најпре
не у дел -ван службе
делови,´тость ж. предузимљивост, практичност
делови,´тый предузимљив, практичан
делово,´й 1. послован 2. умешан, способан
делопроизво,´дство с. вођење канцеларијских послова
де,´льно 1. корисно 2. озбильно, паметно
де,´льный 1. умешан, способан, користан 2. озбиљан, паметан
де,´льная мысль - паметна мисао
де,´льное предложе,´ние - озбиљна понуда
 де,´льный сове,´т - користан савет
де,´льта ж. делта
дельфи,´н м делфин
деля,´нка ж. парцела,
демагоги,´ческий демагошки
дембель м. жарг. демобилисан војник
демисезо,´нный вансезонски
демисезо,´нное пальто - вансезонски капут
демобилизова,´ть демобилизовати
демографи,´ческий демографски
демократи,´ческий демократски
демони,´ческий демонски
демонстрати,´вный демонстративан, нарочит
демонстрацио,´нный демонстрациони
де,´мпинг м. ком. дампинг
де,´нежка ж. 1. пара, парица 2. старински новчић од пола копејке
пла,´кали ва,´ши де,´нежки - опростити се од новца
де,´нежный 1.новчани 2. богат ( за човека)
де,´нежный знак - новчаница
де,´нежная нали,´чность - кеш
де,´нежный мешо,´к (о човеку) - он лежи на новцу, јако је богат
денёк данак, дан
де,´нно дневни
де,´нно и но,´щно - дању и ноћу
день м. дан
день а,´нгела - имендан
день рожде,´ния - рођендан
рабо,´чий день - радни дан
выходно,´й день - дан слободан од рада, слободан дан
день деньско,´й - цео боговетни дан
тре,´тьего дня - прекјуче
день в день - тачно, на време
не по дням, а по часа,´м - брзо, нагло
на дня,´х - 1.недавно, ономадне 2. скоро
де,´ньги мн. новац, паре
нали,´чные де,´ньги - кеш
быть при деньга,´х - имати новац
быть не при деньга,´х - немати новац
деньжа,´та паре, капитал
деньжо,´нки парице
деньско,´й дневни
день-деньско,´й - цели дан (без прекида)
департа,´мент м. одељење министарства
депони,´ровать депоновати, уложити
депре,´ссия ж. депресија
депута,´т м. 1. депутат, изасланик 2. народни посланик
депута,´татский посланички
дёр трк
зада,´ть, дать дёру – дати се у трк, ухватити маглу (тутањ)
дёргать, дёрнуть 1. трзати, цимати 2. вући, чупати 3. (безлич.) жигати, пробати 4. узнемиравати, досађивати, гњавити
деревене,´ть 1. дрвенети, стврдњавати се 2. (ноги) кочити се, трнути
дереве,´нский сеоски
дереве,´нщина м. и ж. пренебр. сељачина, гејак, простачина
дереве,´нька сеоце, селанце
дере,´вня ж. мало село
де,´рево с. дрво (биљка и грађа)
кра,´сное де,´рево – махагони
чёрное де,´рево - абонос
де,´рево де,´ревом (за човека) - он је прави букван
де,´ревце, деревцо,´ дрвце
дереву,´шка ж сеоце, заселак
деревяни,´стый дрвенаст
деревя,´нный 1. дрвен 2. крут, несавитљив
деревя,´шка ж. 1. парче дрвета 2. дрвена нога
держа,´ва ж. 1. држава 2. златна лопта као знак владарске власти, монархичка регалија
держа,´вный 1. суверенски 2. моћан, величанствен
де,´ржаный употребљаван, изношен
держа,´тель м. 1.држалац, ималац 2.акционар
держа,´ть 1. држати (у разним значењима) 2. задржавати, хватати 3. имати, поседовати
держа,´ть пари,´ (закла,´д)- кладити се
держа,´ть ухо востро,´, нос по,´ ветру -бити на опрезу
держа,´ть контро,´ль - вршити контролу, контролисати
держа,´ть экза,´мен - полагати испит
держа,´ть де,´ло под сукно,´м - одлагати ствар
держа,´ться 1. држати се (у разним значењима) 2. одржавати се 3. уздржавати се, опирати се
дерза,´ть, дерзну,´ть смети, усуђивати се, бити слободан
дерзи,´ть дрско говорити, дрско се понашати
де,´рзкий 1. дрзак, безочан, безобразан 2. необично смео
де,´рзкий на язы,´к - свађалица
дерзнове,´ние с. смелост, одважност
дерзну,´ть дрзнути се, усудити се
де,´рзость ж. 1. дрскост, безочност 2. неуљудност, безобразлук
дёрн м. зелена трава, травњак
дёрнуть 1. тргнути, цимнути 2. (выпить) добро повући
дерьмо,´ с. груб. ђубре, говно
дерю,´га ж. 1. грубо платно 2. саргија
деря,´бнуть напити се
де,´скать (при навођењу туђих речи) вели, веле, каже, кажу
десна,´ ж. (мн. дёсны) десни
десни,´ца ж. поэт
де,´спот м. деспот
де,´спотический деспотски
де,´сятеро десеторо, десеторица
десятикла,´ссник м. ученик десетог разреда, средњешколац
десятикра,´тный десет пута већи
десятиле,´тие с. десетогодишњи
десятиле,´тка ж. (школа) десетогодишња школа
десяти,´на ж. уст. 1. десетина, мера за површину (1,092 хектара); 2. ист. десетак (порез)
деся,´тка ж. 1. десетка, десетица 2. десетерац (чамац)
деся,´тник м. десетар, пословођа
деся,´ток м. десет, десетина, десетак (људи)
не ро,´бкого деся,´тка - није плашљив, није кукавица
деся,´тый десети
с пя,´того на деся,´тое - без реда, с брда с дола
де,´сять десет, десеторо, десеторица
дета,´ль ж. детаљ
дета,´льно детаљни
детвора,´ ж. собир. мала деца, дечурлија
детёныш м. младунче
де,´ти мн. деца
дети,´на м. момчина
дети,´шки мн. дечица
де,´тище с.1. дете, чедо 2. дело,творење
де,´точка детенце, чедо
детоуби,´йство с. чедоморство
детса,´д м. (детский сад) вртић
де,´тский 1. дечји 2. детињи 3. невин
де,´тский во,´зраст - детињство
де,´тская - дечја соба
де,´тство с. детинство
впасть в де,´тство - подетињети
де,´тушки дечица
деть 1. дети 2. оставити, затурити
дефи,´с м. повлака, цртица,
деформи,´ровать деформисати, деформирати
дешёвенько врло јевтино
дешеве,´ть постајати јевтинији
дешевизна, дешёвка ж. јевтиноћа
дёшево 1. јевтино 2. неквалитетно, мање вредно
дешевый јевтин
дея,´ние с. активност, чин
де,´ятель м. јавни радник
де,´ятельность ж. 1. делатност, активност 2. рад, делање
де,´ятельный радaн, активан
джаз м. джез
джи,´нсы мн. фармерке
джигн,´т вешт коњаник на Кавказу
джигито,´вка 1.извођење јахачких вештина 2. мајсторство (у разговору, писању)
диабе,´тик м. дијабетичар
диа,´гноз м. дијагноза
диагно,´ст(ик) дијагнодстичар
диагона,´ль ж. дијагонала
диагра,´мма ж. дијаграм
диалектологи,´ческий дијалектолошки
диалоги,´ческий дијалошки
дива,´н м. кауч
диве,´рсия ж. диверзија
диви,´зия ж дивизија
диви,´ться 1. изненађивати се, чудити се 2. дивити се
ди,´вный 1. чудан, необичан 2. диван
ди,´во с. чудо
ди,´ву дава,´ться - чудити се
 на ди,´во - одлично
что за ди,´во! - 1. чудо 2. никакво чудо
дидакти,´ческий 1. дидактички 2. дидактичан, поучан
дие,´та ж. дијета
ди,´зель м. тех. дизел
дика,´рка ж. дивљакиња
дика,´рь м. дивљак
дика,´рский дивљачки
ди,´кий 1. дивљи, дивљачки 2. необуздан, бесан 3. чудан, необичан 4. неприродан, бесмислен, необичан, врло ружан 5. стидљив,
снебивљив 6. забачен, мрачан
дикобра,´з м. зоол. бодљикаво прасе
дико,´вин(к)а ж. необична појава, редкост
дико,´винный необичан, редак
ди,´кость ж. , 1. дивљина, дивљачност 2. необузданост, помама 3. забаченост 4. бесмисленост
дикта,´нт м. диктат
диктова,´ть, продиктова,´ть диктирати, диктовати
дикто,´вка ж. диктовање, диктат
ди,´ктор м. спикер
динами,´ческий, динами,´чный 1. динамички; 2. динамичан, врло покретљив
династи,´ческий династички
дина,´стия ж. династија
диноза,´вр м. динозаурус
дипло,´м м. диплома;
дипломи,´ровать дипломирати
диплома,´т м. дипломата
диплома,´тический дипломатски
дипло,´мный дипломски
дире,´ктор м. директор
исполни,´тельный дире,´ктор - извшни директор
директри,´са ж. 1. директорица 2. мат. директриса, водиља
дире,´кторствовать директоровати
дире,´кторша ж. 1.директорка 2.жена директор
дире,´кция ж. дирекција
дирижа,´бль м. цепелин
дирижёр м. диригент
дирижи,´ровать дириговати
дисгармо,´ния ж. дисгармония дисхармонија; несклад
диск м. 1. котур, круг 2. спорт. диск .
дисквалифика,´ция ж. спорт. дисквалификација
дисквалифицировать дисквалификовати, дисквалифицирати
дисконти,´ровать дисконтовати, десконтовати
дискредити,´ровать дискредитовати, озлогласити
дискути,´ровать дискутовати
диспа,´нсер м. диспанзер
диспе,´тчер м. диспечер
дистанцио,´нный далински
диста,´нция ж. дистанца
дистилля,´ция дестилација
дистиллиро,´ванный дестиловани
дистиллировать дестиловати, дестилисати
дисципли,´нарный дисциплински
дисципли,´нированный дисциплинован
дисципли,´нировать дисциплиновати
дитя,´ с. дете
дифира,´мб м. дитирамб, претерана похвала
дича,´ть, одича,´ть дивљати
дичиться 1. туђити се, бежати од људи 2. снебивати се
дичь ж. 1. дивљач, месо дивљачи 2. дивљина, забачен крај 3. бесмислица, глупост
длина,´ ж. дужина
длиннова,´тый подугачак
длинноголо,´вый дугоглав
длинноно,´гий дугоног
длинноно,´сый дугонос, носат
дли,´нный дуг, дугачак
гна,´ться за дли,´нным рублём - желети лаку зараду
дли,´тельность ж. дуготрајност
длить књиж. продужавати, дужити, отезати
дли,´ться, продли,´ться продужавати се, трајати
для за, за љубав, ради
днева,´льный м. воен. дежурни војник
дневно,´й дневни
дневна,´я вы,´ручка - дневни пазар
дни,´ще с. дно, данце
дно с. дно, данце
вверх дном - наглавачке
до предлог 1.до 2.пре, раније
до того,´ - пре тога
до сих пор - до сада
до морко,´вкина загове,´нья ( чекати) –(чекати) да на врби роди грожђе
до положения риз( напити се) – бити мртав пијан
доба,´вить додати, допунити
доба,´вка, доба,´вление с. ж. додатак, допуна
добавля,´ть, доба,´вить додавати, допуњавати
доба,´вочный допунски
добега,´ть, добежа,´ть дотрчати, дотрчавати
добе,´гаться претерти са трчањем, превише трчати
добела,´ до белог усијања
добива,´ть, доби,´ть убијати, докрајчити;~ ся постићи, доћи до чега
добива,´ться 1. постизавати с тешком муком 2. настојавати, трудити се
добира,´ть пријкупљати, додавати
добира,´ться, добра,´ться стизати, долазити до (с муком)
до,´блестный храбар, мушки, врли
до,´блесть ж. храброст, јунаштво, врлина
добра,´сывать, добро,´сить добацити, убацити
добрести,´ с муком доћи, довући се, докотурати се, полако доћи
добре,´ть 1. постајати бољи 2. гојити се, дебљати
добри,´ть, добри,´вать добријати, добријавати
добро,´ 1. добро, добро дело 2. имовина 3. ако би
не к добру,´ - не служи на добро
нет ху,´да без добра,´ - свако зло има своје добро
добро,´ пожа,´ловать - добро дошли
дать добро,´ - одобрити
доброво,´лец м. добровољац
доброво,´льческий добровољачки
доброде,´тель ж. врлина
доброде,´тельный честит, ваљан
доброду,´шие с. добродушност,доброћудност
доброду,´шный добродушан, доброћудан
доброжела,´тель м. (благо)наклоњен, (благо)склон
доброжела,´тельность ж.(благо)наклоњеност, благосклоност
доброка,´чественный који је доброг квалитета
добро,´м лепим, на леп начин
добросерде,´чный срдачан
добросо,´вестный савестан
добро,´тный доброг квалитета, солидан, дуготрајан
доброхо,´т м. уст. добричина, добар човек
до,´брый 1. добар (у моралном погледу) 2. ваљан, душеван 3. већи (део)
всего,´ до,´брого! - уздравље, збогом
чего,´ до,´брого - сачувај боже
по добру,´ по здоро,´ву (убира,´йся) - док си читав (губи се)
до,´брых два часа,´ (ждать) - читажих два сата ( чекати)
добря,´к м. добричина
добуди,´ться с муком пробудити, jeдва пробудити (некога)
добыва,´ть набављати, налазити, стицати
добы,´тчик м. газда, домаћин
добы,´ть 1. набавити, наћи, стећи, 2. извадити из земље (руду)
добы,´ча ж. 1. добијање 2. добит 3. лов, плен 4. вађење из земље (руде)
дова,´ривать, довари,´ть докувати, докувавати
дове,´ренность ж. 1. пуномоћ 2. устар. поверење
дове,´ренный повереник, пуномоћник
дове,´рие с. поверење
довери,´тель м. властодавац
дове,´рить поверити; ~ся ослонити се, поуздати се доверху
дове,´рчивый поверљив, лаковеран
доверша,´ть, доверши,´ть довршавати, окончавати, довршити, окончати
доверя,´ть, дове,´рить 1. имати поверења (у неког) 2. поверавати; ~ся довериться ослањати се, уздати се
дове,´сок м. допуна мери
дове,´сить, дове,´шать 1. домерити (тежину) 2. премерити (све)
не дове,´сить - измерити мање
до,´вод м. доказ, разлог, аргумент
приводи,´ть до,´воды - наводити (износити) доказе
доводи,´ть, довести,´ 1.доводити, довести 2. обавештавати; ~ся 1. догађати се, дешавати се 2. бити у сродству, падати (некоме)
довести,´ до све,´дения - известити, саопштити
довело,´сь встре,´титься! - посрећило да се видимо
дово,´дка ж. тех. завршна обрада
довое,´нный прератни
довози,´ть, дове,´зти 1. довозити, довлачити, доносити 2. завршити вожење
доволочи,´ть довући
дово,´льно 1. довољно, доста 2. прилично
дово,´льный задовољан
дово,´льствие с. воен. 1. опрема 2. храна, исхрана
дово,´льство с. 1. задовољство 2. изобиље, имућност
дово,´льствоваться 1. задовољавати се 2. снабдевати се храном
довыборы допунски избори
дога,´дка ж. 1. досетка 2. досетљивост
дога,´дываться, догада,´ться 1.досећати се, домишљати се досетити се 2. наслућивати , наслутити
догла,´дить завршити пеглање
догляде,´ть, догля,´дывать 1. догледати, сагледати, видети, гледати до краја 2. (са не) испустити из вида, не спазити, не запазити
догма,´тик догматичар
догмати,´ческий 1. догматски, догматички 2. догматичан
догна,´ть сустићи
догнива,´ть, догни,´ть иструлити
догова,´ривать, договори,´ть 1.изговарати докраја, јасно 2.рећи до краја, исказати
догово,´р м. уговор, споразум
договори,´ться 1. уговорити, споразумети се 2. избрбљати ( нешто апсурдно)
догово,´рный који је по уговору, споразуму
догола,´ до голе коже
догоня,´ть, догна,´ть достизати, сустизати
догора,´ть, догоре,´ть догоревати, догорети, иѕгорети до краја
дрова,´ догоре,´ли - дрва су изгорели до краја
догрести,´ 1. пограбуљати 2. довеслати ( до одредишта)
догрузи,´ть довршити укрцавање, накнадно укрцати
додава,´ть, дода,´ть додавати, додати
доде,´лывать, доде,´лать дорадити, довршити рад, дорађивати, довршавати рад
доду,´маться смислити, завршити мисао
доеда,´ть, дое,´сть појести до краја
доезжа,´ть 1. провести у вожљи (или јахању) још неко време, пре стизања на одредиште 2. завршити увежбавање коња
дое,´хать 1. доћи, стићи (превозним средством)
дожда,´ться дочекати
ты у меня дождёшься! - видићеш свога Бога!
дождеви,´к м 1. пухара (гљива) 2. кишни капут
дождево,´й кишни
дождево,´й червь - кишна глиста
до,´ждик м., дождичек м. кишица
дождли,´вый кишни, кишовит
дождли,´вая пого,´да - кишно време
дожди,´нка кишна кап
дожди,´ть падати ( за кишу)
дождь м. киша, дажд (устар.)
проливно,´й дождь - пљусак
дождь идёт - пада (иде) киша
доже,´чь догорети, изгорети докраја
дожива,´ть, дожи,´ть 1. доживети, дочекати дубоку старост 2. проживети,потрошити на издржавање
дожида,´ться чекати, ишчекивати
дожига,´ть догоревати
дожина,´ть дожњевати
дозаре,´зу до крајности, јако
дозволе,´ние с. устар. дозвола, допуштење
дозво,´ленный који има дозволу, допуштење
дозволя,´ть, дозво,´лить уст. дозволити, допустити
дозвони,´ться добити одговор на звоњење
дозиро,´вка ж дозирати
дозна,´ние с. юр. истрага
дозна,´ться, дознава,´ться 1. спровести истрагу 2. сазнати
дозо,´р м. патрола, стража
дозо,´рный патролни
дозрева,´ть, дозре,´ть сазревати, дозрети
доигра,´ть, доигры,´вать завршити игру, стићи до краја игре; ~ся долијати
доигра,´лся! - долијао!
дои,´льный музни, који служи за мужу
доиска,´ться, дои,´скиваться 1. дознати, пронаћи 2. распитати, распитивати се, истраживати
доистори,´ческий преисторијски
дои,´ть, подои,´ть мусти, измузавати
до,´йка ж. музење, мужа
дои,´льный музовни
до,´йная коро,´ва - музара
до,´йти 1. доћи( пешке) 2. стићи
до,´ка м. и ж. зналац, препредењак
доказа,´тельный уверљив, убедљив
доказа,´тельство доказ
веще,´ственное доказа,´тельство - корпус деликти
дока,´зывать, доказа,´ть доказати
докали,´ть довршити каљење
дока,´нчивать довршивати, окончавати
дока,´пываться прецизно истраживати, до детаља
докара,´бкаться успентрати се до одређеног места
докати,´ться 1. докотрљати се 2. доћи до краја( моралног), пасти (морално)
до,´кер м. мор. носач
доки,´дывать 1. довршивати бацање 2. добацивати
доки,´нуть добацити
докла,´д м. 1. извештај, реферат 2. предавање 3. реферисање
докла,´дчик м. 1. известилац, референт 2. предавач
докла,´дной који везан за извештај, реферат
докладна,´я запи,´ска - извештај
докла,´дывать, доложи,´ть 1. подносити извештај, реферисати 2. додавати
доко,´ле, доко,´ль устар. 1. докле 2. све док
докона,´ть дотући, уништити
доко,´нчить довршити
докопа,´ться 1. копањем доћи до чега 2. докучити, пронаћи, ископати
докрасна,´ 1. до црвеног усијања 2. док не поцрвени
докрича,´ться 1. довикати 2. викати све док не добијеш резултат
до,´ктор м. 1. доктор( научно звање) 2. лекар
до,´кторский 1.докторски 2. лекарски
до,´кторша ж. 1. лекарка, жена лекар2. лекарева жена
доку,´да докле
доку,´ка досадно мољакање
документа,´льный документаран
документи,´ровать документовати
доку,´ривать, докури,´ть допушити, завршити пушење
докуча,´ть устaр. досађивати, наметати се
доку,´чливый уст. досадан, наметљив
дол м. уст. долина, до
долбёжка ж. бубање (учење напамет)
долби,´ть 1. дубити( дрво), правити рупу у дрвету 2. стално понављати 3. бубати
долг м. 1. дуг 2. дужност, обавеза
оста,´ться в долгу,´ - не извршити своју дужност
дава,´ть в долг - давати на зајам
долг платежо,´м кра,´сен - чист рачун, дуга љубав
за ним мой долг - он ми дугује
до,´лгий 1. дуг, дугачак (просторно) 2. дуг, дуготрајан (временски)
откла,´дывать в до,´лгий я,´щик - одлагати у недоглед
долгове,´чность ж. дуговечност
долгово,´й дужнички, који се односи на дуг
долговре,´менный дуготрајан
долговя,´зый дугајлија
долгожда,´нный дугоочекивани
долгосро,´чный дугорочан
долгота,´ ж. дужина
долево,´й деони
долево,´й взнос - уплата на рате
долеза,´ть, доле,´зть успентрати се
долета,´ть, долете,´ть долетати, долетети
долечи,´ть излечити
до,´лжен в знач. сказ. дужан, обавезан
должно,´ мора, треба, ваља
должно,´ быть - мора бити, мора да
должни,´к м. дужник
несостоя,´тельный должни,´к - банкрот, дужник који није у стању да исплати дугове
должностно,´й службени, који је на дужности
должностно,´e преступле,´ние - службени прекршај
до,´лжность ж. дужност, служба
занима,´ть до,´лжность - служити
до,´лжный 1. какав треба да је 2. дужан
до,´лжным о,´бразом - ваљано
долива,´ть, доли,´ть сипати, допунити, додати
доли,´ть ча,´йник - додати воду у чајник
доложи,´ть 1. доставити, реферисати 2. при-, јавити 3. додати
доло,´й доле
уходи,´ с глаз доло,´й! - бежи ми с очију
долото,´ с. длето
до,´лька ж. кришка, парче
до,´льний, до,´льный 1. долински 2. земаљски
до,´льше (сравнит. ст. прил. долгий и нареч. долго) 1. даљи 2. даље, више
до,´ля ж. 1. део, удео 2. судба, усуд 3. мера за тежину (44 милиграма)
дом м. 1.кућа, дом 2.огњиште
воспита,´тельный дом устар.- дом за находчад
жило,´й дом - кућа за становање, стамбена зграда
иго,´рный дом - коцкарница
публи,´чный дом (дом терпимости устар.) - јавна кућа
 сумасше,´дший дом - лудница
у него,´ не все до,´ма - он је луд, није баш читав
дома,´шние мн. (семья) укућани
дома,´шние расхо,´ды - породични трошкови
дома,´шнее живо,´тное - кућни љубимац
дома,´шний 1.кућни, домаћи 2.породични 3. припитомљени, дресирани
дома,´шний а,´дрес - кућна адреса
до,´мик м. кућица
ка,´рточный до,´мик - кула од карата
доми,´на, доми,´ще кућерина
доми,´шко кућерак
домини,´ровать доминирати
домино,´ с. нескл. (игра) домине
до,´мна ж. тех. висока пећ
домови,´тый домаћински
домовладе,´л|ец м., ~ица ж. кућевласник
домово,´дство с. домаћинство, кућанство
домово,´й м. мит. кућни дух
домо,´вый кућни, домаћи.
домова,´я кни,´га - кадастарска књига, списе
домога,´ться упорно тежити да се постигне нешто, не бирајући средства
домо,´й (в сторону дома тж.) кући
ему пора,´ домо,´й - мора кући
доморо,´щенный 1. домаћи, одгајен код куће 2. ирон. прост, примитиван
домосе,´д м., ~ка ж. човек који редко излази из куће
домохозя,´|ин м.; ~йка ж. 1. домаћин, глава куће, газда 2. домаћица, газдарица
домоча,´дцы мн. укућани, чељад
домрабо,´тница ж. кућна помоћница
дому,´шник м. лопов-обијач
домча,´ть брзо довести (до циља)
до,´мысел м. претпоставка, домишљање
донага,´ до голе коже
доне,´льзя прекомерно, до крајности
он доне,´льзя упря,´м - он је крајне тврдоглав
донесе,´ние с. извештај, рапорт
донести,´, доноси,´ть 1 . донети 2. износити (одело) 3. доставити, јавити, саопштити, рапортирати 4. потказати
донести,´сь, доноси,´ться 1. допрети, долетети (звук) 2. дојурити
до,´низу до доле
све,´рху до,´низу - одозго до доле
донима,´ть, доня,´ть 1. изнуравати 2. досађивати, гљавити
доно,´с м. достава, потказивање
доноси,´ть, донести,´ доносити 2. износити (одело) 3. извештавати, реферисати 4. потказивати 5. родити на време (жена)
доно,´сч|ик м., ~ица ж. потказивач, достављач
доны,´не устaр. досад
доня,´ть 1. изнурити2. досадити, угњавити
допека,´ть, допе,´чь 1. довршавати печење 2. досађивати, гњавити
допе,´ть допевати
допечаты,´вать, допеча,´тать 1. завршити куцање, штампање 2. докуцати, доштампати
допива,´ть, допи,´ть 1. попити до краја 2. пропити се
допи,´ться до чёртиков - напити се до лудила, до бунила
допи,´сывать, дописа,´ть 1. довршити писање, исписати 2. додати још неколико редова, пасуса
допла,´та ж. доплата, допунска плата
допла,´чивать доплаћивати
доплати,´ть исплатити до краја
доплыва,´ть, доплы,´ть 1. допливати; 2. допловити
допо,´длинно сигурно
допо,´длинный прави, истински, оригиналан
мне допо,´длинно изве,´стно - ја сам сигуран, сигурно познајем
дополза,´ть, доползти,´ допузити, домилети
дополне,´ние с. додатак, допуна, допуњавање
дополни,´тельно додатно, допунски
дополни,´тельный допунски, додатни
дополня,´ть, допо,´лнить допуњавати, додавати, употпунити
допото,´пный 1. препотопски 2. старовремски, застарео, заостао 3.старомодни
допраши,´вать, допроси,´ть саслушавати, испитивати
допризы,´вник м. регрут
допро,´с м. саслушање, испитивање
перекрёстный допро,´с - унакрсно испитивање
допроси,´ть испитати , саслушати
допроси,´ться измољакати, искамчити
мы еле допроси,´лись обе,´да - једва смо искамчили ручак
до,´пуск м. 1. доступ, приступ 2. тех. допуштено одступање од норме
допуска,´ть, допусти,´ть допустити, допуштати, дозволити, дозвољавати, направити,
допуска,´ть оши,´бку - допустити грешку
допусти,´мый допустљив, дозвољен
допусти,´мые тра,´ты - дозвољенe трошкове
допуще,´ние с. 1.дозвола 2. претпоставка
допыта,´ться, допы,´тываться распитати (се), дознати
до,´пьяна,´ само у изразу
напи,´ться до,´пьяна,´ - бити мртав пијан
дораба,´тывать, дорабо,´тать 1. дорадити 2. порадити (све)
дораста,´ть, дорасти,´ дорасти, порасти
дорва,´ться докопати се
дорисо,´вывать, дорисова,´ть доцртати, досликати
дори,´ческий ист. архит. дорски
доро,´га ж. пут, друм, саобрачајница
просёлочная доро,´га - сеоски пут
шоссе,´йная доро,´га - насут пут, аутопут
желе,´зная доро,´га - железница
счастли,´вой доро,´ги - срећан пут
сби,´ться с доро,´ги - залутати
мне по доро,´ге - успут ми је
туда,´ ему,´ и доро,´га - тако му и треба
ска,´тертью доро,´га - срећан пут
дать доро,´гу - пропустити, направити пут
до,´рого скупо
дорогови,´зна ж. скупоћа
дорого,´й 1. скуп 2. драг, мио
дорогосто,´ящий скупоцени
доро,´дный крупан, пун, дебео
дорожа,´ть, вздорожа,´ть поскупљивати,постајати скупљи
доро,´же сравнит. ст. скупље
дорожи,´ть 1. високо ценити 2. много полагати на, држати до; ~ ся зацењивати
доро,´жка ж путић, путања, стаза
доро,´жник м. 1. саобраћајац 2. радник на путу
доро,´жный 1.путни 2.путњички
доруби,´ть довршити сечу, резање
дорыва,´ть 1. довршавати копање 2. кидати докраја
доры,´ть довршити копање, ускопати
доса,´да ж. 1. досада 2. јед, гњев, љутња, зловоља 3. непријатност
мне доса,´дно - криво ми је, једим се, љутим се
доса,´довать негодовати, нервирати се, љутити се, једити се
досажда,´ть, досади,´ть досадити, досађивати, причинити непријатност, наједити, једити
досе,´ле досад(а)
доска,´ ж. 1. даска 2. табла
кла,´ссная доска,´ - школска табла
от доски,´ до доски,´ - од почетка до краја
досказа,´ть испричати докраја
доскона,´льный темељан, исцрпан
досла,´ть послати накнадно
досле,´дование с. юр. додатна истрага
досло,´вно од речи ди речи
дослу,´шать саслушати докраја
досма,´тривать, досмотре,´ть прегледати
не досма,´тривать - пропуштати, не примећивати
досмо,´тр м. преглед , царинска контрола
доспе,´ть, доспева,´ть сазревати, сазрети
доспе,´хи мн. ист. оклопничка опрема
досро,´чный превремен, израђен пре рока
достава,´ть, доста,´ть 1. дохватати, вадити, извлачити 2. набављати 3. достизати 4. добити за казну 5. жарг. досађивати, смарати
доста,´лось же ему,´! - видео је свога Бога!
доста,´вка достављање, испорука
доставля,´ть, доста,´вить 1. одвозити; 2. давати, пружати 3. причињавати
доста,´ток м. угодност, имућност
доста,´точный 1. довољан 2. имућан
доста,´ть 1. дохватити; извадити, извући 2. набавити 3. бити довољно, достати; ~ся 1. припасти 2. добити, извући (казну)
достига,´ть, дости,´гнуть, дости,´чь 1. стизати до, стићи до 2. достизати, допирати 3. доживљавати, доживети 4. постизати, постићи
достиже,´ние с. достигнуће, успех
достове,´рно достигнуће, успех
из достове,´рных исто,´чников - из поузданих извора
досто,´инство с. 1. достојанство2. врлина, вредност3. особина, квалитет
облига,´ция досто,´инством в 25 рубле,´й - обвезница у вредности 25 рубаља
досто,´йный 1. достојан, вредан2. заслужан
достопа,´мятный знаменит, значајан
достопочте,´нный уст. уважен, цењен, поштован
достопримеча,´тельный уст. значајан, вредан пажње
достоя,´ние с. имање, својина;
достра,´ивать, достро,´ить завршивати зидање
до,´ступ м. 1.приступ, прилаз 2. комп. лозинка
досту,´пный 1.приступачан 2. пажлив 3. једноставан 4. лак за разумевање
досу,´г м. слободно време, доколица
досу,´жий докон, беспослен, празан
досу,´жие разгово,´ры - испразне приче
досчита,´ться само у изразу
не досчита,´ться - недостајати
досыла,´ть накнадно слати
досыпа,´ть, доспа,´ть досыпать досути,_досипати
до,´сыта до миле воље, до сита
наговори,´ться до,´сыта - сит се наразговарати
досье,´ с. нескл. досије
досяга,´емый достижан, доступан
досяга,´ть, досяга,´нуть досегнути, досезати, достизати достићи, домашити
дотаска,´ть 1. надоносити 2. износити (одело)
дотащи,´ть довући
дотемна,´ до мрака
дотла,´ до краја, потпуно
сгоре,´ть дотла,´ - потпуно изгорети
дото,´ле уст. дотад, дотле
дото,´шный 1. радознали 2.педантан, досадан
како,´й вы дото,´шный! - какав сте цепидлака!
дотра,´гиваться, дотро,´нуться дотицати се, додиривати
доту,´да дотле
дотя,´гивать, дотяну,´ть 1. довлачити 2. дочекати, истрајати 3. једва стизати, догурати
дотяну,´ть до весны,´ - дочекати пролеће
доупа,´ду до изнемоглости
дохлеба,´ть посркати
до,´хлый 1. цркнут, крепао 2. слаб, млитав
дохля,´тина цркотина, мрцина, стрвина
до,´хнуть цркавати, липсавати, крепавати, мањкавати
до,´хнуть с голоду - цркавати од глади
дохну,´ть дахнути, дисати
не сметь дохну,´ть - не смети ни писнути
дохо,´д м. приход, доходак
ожида,´емый дохо,´д - очекивани доходак
доходи,´ть, дойти,´ 1. долазити 2. стизати, допирати 3. постизати (мишљењем)
му,´зыка не дохо,´дит до слу,´шателей - музика не додирује слушаоце
дошло,´ до дра,´ки - завршило се тучом
у меня,´ не дохо,´дят ру,´ки - ја не стижем да урадим посао
дохо,´дный уносан
дохо,´дчивый окретан, промућуран
дохристиа,´нский прехришћански
до,´чиста потпуно, сасвим
огра,´бить до,´чиста - опљачкати до голе коже
дочь ж., дочька м. кћи, (к)ћер, (к)ћерка
дошко,´льный предшколски
де,´ти дошко,´льного во,´зраста - деца предшколског узраста
дощано,´й, доща,´тый дашчан
доще,´чка ж. дашчица
доя,´рка ж. жена која музи краву
драгоце,´нность ж. драгуљ
драгоце,´нный 1.драги 2.скупоцени, вредан
дража,´йший најдражи, врло драги
дража,´йшая полови,´на - супруга
дразни,´лка ругалица
дразни,´ть 1. дражити 2. зезати пецкати, задиркивати, љутити
дра,´ить мор. чистити, сређивати
дра,´ка ж. свађа, туча
драко,´н м. аждаја, змај
драко,´новский који се односи на змаја, змајев
драко,´новские зако,´ны - окрутни, неправедни закони
дра,´ма ж. драма
семе,´йная дра,´ма - породична драма
драматизи,´ровать драматизовати
драмати,´ческий драмски
драмати,´чный драматичан
драмату,´рг м. драмски писац
драндуле,´т м. шутл. направа у распадању, у трошном стању
дра,´нка ж. 1.шиндра (кровна дашчица) 2. дашчица
дра,´ный изношен, исцепан, дрпав
драп м. штоф
дра,´пать стругнути, загрепсти, ухватити маглу
драпирова,´ть застрети тканинама, тапетирати
драпиро,´вка ж. 1. тапетирање 2. завеса
драпри,´ нескл, завеса, драперија
дружи,´на ж. 1. устар. дружина, чета 2. кнежевска војска у средњевековној Русији 3. добровољна омладинска организација као помоћ милицији
дружи,´ть бити у пријатељстњу, пријатељствовати
дружи,´ще м. (у обраћању) пријатељу, драги мој!
дру,´жка м. 1. девер (на венчању)2. други само у изразима
друг дру,´жку, друг с дру,´жкой - један другог, један с другим
дру,´жный 1. пријатељски 2. сложан
дружо,´к, дружо,´чек м. (од мила) пријатељ
дры,´гать, дры,´гнуть ритати се, ритнути се
дры,´хнуть жарг.спавати
дря,´блость ж. 1. увео, слаб, млитав 2. бухав, мек
дря,´зги мн. свађа, сплетке, оговарање
дрянно,´й рђав, лош, ништаван
дрянь ж. 1. ђубре, прње 2. лоша роба 3. (човек) гад, нитков 4. глупост, бесмислица
дряхле,´ть, дря,´хнуть старети, немоћати
дря,´хлый стар, оронуо, немоћан
дуали,´зм м. дуализам
дуб м. 1. дуб, храст2. букван, глупак
дать ду,´ба - умрети
дуба,´сить 1. лемати, млатити 2. јако ударати
дуби,´на 1. батина, тољага 2. букван, тикван
дуби,´на стоеро,´совая – букван, глупак
дуби,´нка ж. штап, палица
рези,´новая дуби,´нка - гумена палица, пендрек
дублёнка ж. бунда от штављене коже
дублёный 1.штављен 2. груб
дуби,´ть чинити, штавити (кожу)
дублика,´т м. дупликат, копија
дубли,´ровать 1. понављати 2. копирати 3.синхронизовати( филм)
дубова,´тый незграпан, приглуп
дубо,´вый 1.храстов, од храста 2. глуп, незграпан
дубо,´вый стол - храстов сто
дубо,´вая голова,´ - букван, тикван
дубра,´ва ж. храстова шума, дубрава
дуга,´ ж. 1. лук (део коњске опреме) 2. лук (део круга)
согну,´ть в дугу,´ - сатерати у мишију рупу
дугово,´й лучки (који се односи на лук)
дуде,´ть 1. свирати у фрулу 2. досађивати
ду,´дка ж. свирала, фрула
пляса,´ть под чью-ли,´бо ду,´дку - пратити нечија наређења
ду,´дки! - ма, никако (не желим) ! таман посла! (у функцији одбијања)
ду,´жка ж. 1. дршка у облику лука 2. кобилица (код птица)
ду,´ло с. излазни отвор (пушке, топа)
ду,´ля шипак (знак прстима)
ду,´ма 1. мисао 2. врста лирско-епских песама 3. представничко тело разних врста
городска,´я ду,´ма - градско веће
Госуда,´рственная Ду,´ма - народна скупштина
ду,´мать 1. мислити, размишљати 2. сматрати, рачунати 3. намеравати;~ся чинити се
когда,´ вы ду,´маете е,´хать на о,´тдых? - када вы намеравате да путујете на одмор?
мне ду,´мается, что он хоро,´ший челове,´к - чинити се да је он добар човек
Дуна,´й Дунав
ду,´нуть дунути, пирнути
дупло,´ с. дупља, шупљина
ду,´ра ж. 1. луда, будала 2. ћурка, гуска (женска)
ду,´рак м. лудак, будала; ~ чка лудица
кру,´глый (наби,´тый) дура,´к - глуп као ноћ
игра,´ в дурака,´ - игра (с картама) магараца
оста,´вить в дурака,´х - насамарити
валя,´ть дурака,´ - измотавати се
на дурака,´ (де,´лать) - неозбиљно, аљкаво
без дурако,´в - озбиљно
ду,´рачок м. мала будала, будалица
ду,´рень глупак, будала
дуракова,´тый приглуп, шашав
дурале,´й лудак, будала, шашавац
дура,´цкий лудачки, глупачки
дура,´цкая привы,´чка - глупа навика
дура,´чество 1. лудирање, будалаштина 2. детињасто понашање
дура,´чить1. правити будалом, вући за нос 2. варати
дурачьё (збир.) будале, лудаци
дуре,´ть 1. лудети, постати глуп, пошашавити 2. шалити се, шегачити се 3. помамити се
дури,´ть варати, лагати
дурма,´н м. 1. бот. татула2. опијум 3. омама
дурма,´нить 1.омамити 2. опијати, заносити
дурне,´ть, подурне,´ть лоше изгледати, постати ружан
ду,´рно 1. рђаво, лоше 2. ружно 3. непријатно, мучнo
 мне ду,´рно - тешко ми је
дурно,´й 1. рђав, лош 2. ружан 3. непријатан, мучан
дурно,´й глаз - зле, урокљиве очи
дурна,´я сла,´ва - лош глас
дурнота,´ ж. 1. несвестица 2. ружноћа
дурну,´шка ж. ружна девојка
дуршла,´г м. цедељка
дурь ж. глупост, будалаштина
на него,´ нашла,´ дурь - дошле му лутке, узјогунио се
у вся,´кого своя,´ дурь в голове - сваки је луд на своју руку
напусти,´ть на себя,´ дурь - направити се луд
ду,´ся м. и ж. шутл. драговићу
ду,´тый 1. шупљи, надувен, напет 2. фалсификован, преувеличан
ду,´тые це,´ны - луде цене, преко мере подугнуте
ду,´тое зо,´лото - шупље злато, мање вредно
дуть 1. дувати 2. прекомерно пити;~ся 1. љутити се 2. дурити се
он в ус не ду,´ет - он ни бригне ни за ништа
дух м. 1. дух, ум, морална снага 2. дах, дисање 3. душевно расположење 4. смисао 5. одлучност, смелост, бодрост
перевести,´ дух - одахнути
быть в ду,´хе - бити (добро) расположен
он не в ду,´хе - рђаво је расположен
собра,´ться с ду,´хом - прибрати се, охрабрити се
ни слу,´ху ни ду,´ху - ни трага ни гласа
у меня,´ ду,´ху не хвата,´ет - ја немам храброст, немам петљу
духи,´ мн. парфем, мирис
духове,´нство с. собир. свештенство, духовништво
духо,´вка ж. рерна, пећница
духо,´вный 1. духовни 2. црквени, свештенички
духово,´й 1. дувачки 2. који је у вези с топлим ваздухом
духова,´я печь устар., духовка - рерна, пећница
духота,´ ж. запара, загушљивост
душ м. туш
принимать душ - туширати се
душа,´ ж. 1. душа 2. осећање, осећајност, срце
отвести,´ ду,´шу (на чем) - разонодити се, разгалити се
покриви,´ть душо,´й - огрешити душу, казати неистину
душа,´ нараспа,´шку (челове,´к) - искрен, отворен
души,´ не ча,´ять - лудо волети
душа,´ в пя,´тки ушла,´ - отишло срце у пете
от души,´, по душа,´м - од свег срца, искрено, отворено
вы,´мотать всю ду,´шу - измучити, попети се на врх главе
за ми,´лую ду,´шу - драге воље, врло радо
в чем душа,´ де,´ржится - душа му у носу
душегре,´йка крзнени грудњак без рукава
душе,´вный 1. душевни; 2. душеван, искрен
душева,´я ж. соба за туширање
душевнобольно,´й душевни болесник
душегу,´б м. убица
душегу,´бство с. убиство
душегу,´бка ж. 1. жена убица 2. гасна комора 3. узан, превртљив чамац
душеприка,´зчик извршилац завештања
ду,´шенька м. и ж. душица
душераздира,´ющий 1. душепарајући, срцепарајући 2. јак
души,´стый миришљав, мирисан
души,´ть 1. гушити, давити 2. угњетавати, тлачити 3. намирисавати; ~ся намирисавати се
ду,´шка м. и ж. пријатан човек, душа од човека
ду,´шно загушљиво, спарно
ду,´шный загушљив, спаран
душо,´к м. 1.задах, воњ 2. низак морални ниво ( о човеку)
душо,´нка ж. пренебр. ситна душа
дуэ,´ль ж. двобој
вызва,´ть на дуэ,´ль - позвати на двобој
дуэ,´т м. 1. дует, дуета 2. спорт. двојац, дуо
ды,´бом усправљено, накострешено (о коси)
дыбы,´ усправно, само у изразу
стать на дыбы,´ - пропети се
ды,´лда м. и ж. грмаљ, клипан
дым м. дим
дым коромы,´слом - галама, бука
дымить димити, пушити:~ся димити(се), пушити се
дымок мали дим
ды,´мка ж. сумаглица
дымный 1. пун дима, надимљен 2. димни
ды,´мовой димни
дымова,´я труба,´ - димњак, оџак
дымохо,´д м. чунак (за дим), сулундар
ды,´мчатый сивкаст, пепељаст
ды,´ня ж. диња
дыра,´, ды,´рка ж. 1. рупа 2. забачено, усамљено место
дырoчка ж. рупица
дыря,´вый бушен, избушен
дыря,´вить бушити
дыха,´ние с. 1. дисање 2. дах (ветра)
дыха,´тельный који се односи на дисање, дисајни
дыха,´тельное го,´рло - душник
дыша,´ть 1. дисати 2. дувати, пиркати (ветар) 3. одисати, изражавати
дыша,´ть на ла,´дан - налазити се пред смрт, умирање
дья,´вол м. ђаво, враг
дья,´волёнок м. ђаволче, ђаволак
дья,´вольски 1.ђаволски, врашки 2.тежак
дья,´вольщина ж. врашка посла
дю,´жий јак, снажан, крепак
дю,´жина ж. туце, сет од дванаест комада
чёртова дю,´жина - тринаест
дю,´на ж. дина
дя,´дя м 1. (брат отца) стриц 2. (брат матери) ујак 3. (муж тетки) тетак, теча 4. (взрослый мужчина) чика
дя,´дька 1.слуга за дечаке, гувернер 2. чика, чикица
дя,´тел м. 1.зоол. детлић 2. досадњаковић, досадан човек

жа,´ба ж. жаба, краства жаба

грудная жаба - ангина пекторис
жа,´бий жабљи
жабры мн. шкрге
взять за жа,´бры - притиснути, натерати ( на нешто)
жа,´воронок ж. зоол. шева
жа,´дина м. и ж. циција, тврдица
жа,´дничать цициjашити, тврдичити
жа,´дно жедно, жудно, жељно, похлепно
жа,´дность ж. похлепност, лакомост, халапљивост
жа,´дный грамзив, похлепан, жудан, лаком, незасит
жадю,´га м. и ж. циција, похлепан човек
жа,´жда ж. 1. жедња, жеђ 2. похлепа
жа,´жда мщения - жеља(жудња) за осветом
жале,´ть 1. жалити, сажаљевати 2. чувати 3. устар, волети
жа,´лить 1.жацати, боцкати 2.жарити (о коприви) 3.бости (о ружи,трњу) 4. пецкати(о пчели)
жа,´лкий 1. jадан, бедан 2.несрећан, тужан
играть жа,´лкую роль - играти јадну улогу
жа,´лкий трус - бедна кукавица
жа,´лко жалосно, jадно, бедно
жа,´ло с. жаока, жалац (у пчеле)2. жалац језик(у змије) 3. ошрица, сечиво
жа,´лоба ж. 1 .тужба, жалба 2. jадање 3. вајкање
пода,´ть жа,´лобу - поднети тужбу
го,´ркая жа,´лоба - горко јадање
жа,´лобный 1. јадан, бедан 2. тужан, несрећан, молећив, жалбени
жа,´лобный го,´лос - молећив глас
жа,´лобная кни,´га - књига жалбе
жа,´лобщик м. юр.тужилац
жа,´лованье с. 1.плата 2.награда
жа,´ловать 1. даривати, награђивати 2. ценити, поштовати 3.посећивати;~ ся 1.тужити, тужакати 2.молити 3. подносити жалбу,тужбу
на что вы жа,´луетесь? - что вас мучи ?
жа,´лостливый 1.сажаљив, жалостиван саосећајан, болећив 2. тужан, који изазива сажаљење
жа,´лость ж. сажаљење, саосећање, туга, жалост,јад
кака,´я жа,´лость! - каква штета!
жаль 1. жао(је)кога,чега 2. штета 3. нажалост
мне жаль - жао ми jе
мне жаль его - жао ми га
жа,´ль тра,´тить вре,´мя - штета је губити време
жалюзи,´ с. нескл. ролетне, жалузине
жанда,´рм м.жандар
жанда,´рмерия ж. жандармерија
жар м. 1. врућина, жега 2. ватра, угљен 3. одушевљење, занос 4. температура, врућица 5. врелина,топлота
с жа,´ром говори,´ть - говорити одушевљено
зада,´ть жа,´ру – издеветати, изгрдити (на пасја кола)
в жару,´ сраже,´ния - у боjноj ватри
 загреба,´ть жар чужи,´ми рука,´ми - вадити кестење из ватре туђим рукама
у него жар - он има врућицу
жара,´ ж. жега, врућина
в са,´мую жару - по највећој врућини
жа,´реный 1. ( на ватри) пржен 2. ( у рерни) печен
жа,´реная карто,´шка - помфрит, пржени кромпир
жа,´рить(ся) 1. пржити, пећи, пржити се 2. трчати 3. пећи се,пржити се на сунцу
жа,´рить во все лопа,´тки - бежати стрмоглавице
жа,´риться на со,´лнце - сунчати се
жа,´ркий 1. врућ, врео 2. ватрен, страстан 3. јужни,тропски
жа,´ркий день - врео дан
жа,´ркий поцелуй - ватрени пољубац
жа,´ркий пояс - тропски појас
жа,´рко вруће, ватрено, страсно
не,´бу бу,´дет жа,´рко - да све пуца
жарко,´е с. печње
жаро,´вня ж. мангал
жаропонижа,´ющее с. антипиретик
жар-пти,´ца ж. фольк. птица са жатреним крилима
жасми,´н м. јасмин
жа,´тва ж. жетва, време жетвених радова, род,летина
жа,´твенный жетвени
жа,´твенная маши,´на, жатка - жетелица
жать 1.стискати, гњечити 2.жети 3. жуљати, стезати(одећа,обућа) 4.спорт. дизати тегове;~ ся 1. прибиjати се, устезати се 2. грчити се, стискати се
3. тврдичити, шкртарити
жва,´чка ж. жвака, жвакање
жева,´ть жва,´чку- понављати једно те исто
жва,´чное животное - преживар
жгут м. 1. свитак 2. сребрн или златан гаjтан 3. гумена врпца
жгу,´чий 1. врео, ватрен 2. актуелан, изразит3. жесток,јак 4. оштар,мучан
жгу,´чий стыд - мучан стид
жгу,´чие вопро,´сы – актуелна, горућа питања
она жгу,´чая брюне,´тка - она jе изразита црнка
ждать 1. чекати, очекивати 2.надати се
жда,´ть не дожда,´ться - чекати
не жда,´ть,не гада,´ть - не очекивати
он ждёт не дождётся - он jе нестрпљив
же, ж союз 1. а, па, пак 2. исти, ипак, одмах, већ
она,´ остаётся, он же уезжа,´ет - она остаjе, он пак одлази
тот же - исти
за,´втра же - већ сутра
всё же - ипак
если же - ако пак
а как же! - наравно
всё же - ипак
она,´ тотча,´с же пришла,´ - одмах jе дошла
жёваный 1. прежвакан, изжвакан 2.веома изгужван
жевать жвакати, жвачити
жезл м. палица( симбол власти) жезло,скиптар
жела,´ние с. жеља, воља, жудња
по жела,´нию - по жељи, по вољи
жела,´нный 1. жељени, пожељан 2. драги, мио,вољен
жела,´тельно пожељно
жела,´тельно что,´бы - пожељно је да...
жела,´ть желети, пожелать, жудети
жела,´ю вам всего,´ хоро,´шего - желим вам све најбоље
железа,´ ж. анат. жлезда
миндалеви,´дная железа,´ - крајник
поджелу,´дочная железа,´ - гуштерача, панкреас
щитови,´дная железа,´ - штитаста жлезда
желе,´зистый 1. гвожђевит, који садржи гвожђе 2. жлездаст
желе,´зка ж. 1. парче гвожђа 2. врста игре у карте
на всю желе,´зку - из све снаге,пуном паром
желёзка ж. анат. 1. жлездица 2. биљна ћелија која лучи смолу или уље
железнодоро,´жник м. железничар
желе,´зный 1. гвожђен, из гвожђа, гвозден 2. јак ,гвозден,челичан,несаломив
желе,´зная ло,´гика - снажна, прецизна логика
желе,´зная дисципли,´на - гвоздена дисциплина
желе,´зное здоро,´вье - челично здравље
железня,´к м. гвоздена руда, хематит
желе,´зо 1. гвожђе, железо 2.мед.гвожђе
желе,´зно! нареч. - сигурно!
 прока,´тное желе,´зо - ваљано гвожђе
кро,´вельное желе,´зо - лим, плех
куй желе,´зо пока горячо,´ - гвожђе се кује док је вруће
железобето,´н м. армирани бетон
жёлоб м. жлеб, усек, јаз
желте,´ть жутети, постато жут
желтизна ж. жутина, жутило
желтова,´тый жућкаст
желто,´к м. жуманце
желторо,´тый жутокљунац
желту,´ха ж. мед. жутица, хепатитис
жёлтый жут, жуте боје
жёлтый дом - лудница
жёлтая пре,´сса - жута штампа
желудёвый од жира (храстовог)
желу,´док м. желудац
на голо,´дный желу,´док - наташте, наштину, на празан стомак
желу,´дочный желудачни, стомачни
жёлудь м. в. жир
жёлчный, 1. жучни 2. жучан, раздражљив, једак, пакостан
жёлчный челове,´к - заједљив (пакостан) човек
жёлчный хара,´ктер - раздражљив карактер
жёлчь ж. 1. жуч 2. жучност, јед, пакост
по,´лный жёлчи - пун једа
жема,´ниться пренемагати се, афектирати, понашати се извештачено, претварати се
жема,´нница ж. извештачена жена
же,´мчуг м. 1. бисер 2. бисерна белина, сјај
же,´мчужина ж. 1. зрно бисера; 2. лепотица
же,´мчужный 1. бисерни 2. бео
жена,´ ж. 1. удата жена, супруга 2. устар. женска
жена,´тый ожењен човек
же,´нин од жене, који припада жени, супрузи
жени,´ть женити
жени,´тьба ж. женидба
жени,´х м. 1. вереник, младожења 2. момак стасао за женидбу
жениха,´ться флертовати
женолю,´б м. који воли жене, женољубив, женскарош
женоненави,´стник м. женомрзац
женоненави,´стничество с. женомрштво
женоподо,´бный који сличан жени, женскаст, феминизиран
же,´нский женски
же,´нственность ж. женскост, женственост
же,´нщина ж. женско чељаде, женско, женска, жена (уопште)
жёрдочка ж. штапич
жердь ж. 1 мотка 2. дугајлија , жисок човек
жерёбая ждребна, суждребна(кобила)
жеребёнок м. ждребе
жеребец м. ждребац, пастув
жеребиться ждребити се
жеребьёвка ж. 1.жребање 2. извлачење лутрије 3.бацање коцке
жеребя,´чий ждребећи
же,´рло с. 1. отвор топа, пушке 2. гротло, кратер
жёрнов м. воденични камен, млински камен, жрвањ
же,´ртва ж. жртва
принести,´ в же,´ртву - жртвовати
принести,´ же,´ртву чему-либо - жртвовати се за нешто
же,´ртвовать жртвовати, прилагати,даривати
же,´ртвовать в пользу бедных,на бедных - давати прилог за сиромашне
жертвоприноше,´ние с. жртвовање, приношење жртве
жест м. гест
краси,´вый жест - леп гест
жестикули,´ровать гестикулирати
жестикуляция ж. гестикулација
жёсткий 1. тврд 2. груб, суров, оштар 3.строг,прецизан
жёсткая вода,´ - тврда (кречна) вода
жёсткий хара,´ктер - оштар карактер
жёстокие усло,´вия - сурови услови
мя,´гко сте,´лет, да жёстко спать - на језику мед, а у срцу јед
жёсткие черты,´ лица - грубе црте лица
жёсткий сро,´к - прецизно(строго) одређен рок
жесто,´кий 1. жесток, јак 2. суров, немилосрдан
жесто,´кая оши,´бка - фатална грешка
 жесто,´кая неопходи,´мост - неумитна дужност
жесто,´кость ж. 1. жестокост 2. окрутност, суровост
жесто,´кий моро,´з - јак мраз
жесть ж. 1.лим, плех 2. жарг. жестока ствар, шок
жестя,´нка ж. 1.лимена кутија 2. парче лима
жестяно,´й лимен, плехан
жестя,´нщик м. лимар
жечь 1. жећи, палити, спаљивати 2. пећи, мучити
крапи,´ва жжётся - коприва пецка
жже,´ние с. 1.пецкање 2. горушица, жгаравица
жжёнка ж. врста пунча
жжёный ужегао
живи,´тельный животворан, благотворан
жи,´вность ж. собир. живина, стока
жи,´во 1. живо 2, снажно, јако, оштро 3. брзо, живахно
жи,´во сюда,´! - брзо ( долази) овамо!
живодёр м. 1. стрводер 2. гуликожа, дерикожа 3. садиста
живодёрня ж. стрводерница
живо,´й 1. жив 2. живахан, активан, немиран 3. животворан
оста,´ться в живы,´х - остати у животу
заде,´ть за живо,´е - дирнути у живац
сде,´лать на живу,´ю ни,´тку (ру,´ку) - урадити површно, на брзу руку
живой ребёнок - несташко
жив-здоров - жив и здрав
жива,´я рана - жива(отворена) рана
живо,´й язык -живи језик
на нём живо,´го ме,´ста не оста,´лось - пребили су га на мртво име
живописа,´ть и устaр. сликати, насликати
живопи,´сец м. сликар, живописац
живопи,´сный живописан, сликовит, сликарски
жи,´вость ж. 1. покретлижост 2. оживљење 3. снага, јачина
живо,´т м. 1. трбух, стомак 2. устар.живот
живо,´т надорва,´ть от сме,´ха - пући од смеха
мне живо,´т подвело,´ - једе ми се
не на живо,´т, а на смерть - на живот и смрт
живо,´тик м. трбушчић, стомаће
животи,´на ж. 1. домаћа животиња 2. животиња (за човека) 3. трбушина
животново,´д м. сточар
животново,´дство с. сточарство
живо,´тное с. 1.живо биће 2. животиња
живо,´тный 1. животни 2. груб, првобитан, натуралан 3.животињски,зверски
из живо,´тных побужде,´ний - из ниских побуда
живо,´тный страх - првобитан страх
животрепе,´щущий 1. савремен, актуелан, важан 2. пун живота
живу,´честь ж. 1.животност, жилавост, отпорност 2. трајан,укорењен (обичај итд.)
живу,´чий животан, жилав, отпоран
живу,´чее расте,´ние - отпорно биље
живу,´ч как ко,´шка - жилав као мачка
жи,´вчик м. 1.живахан дечко, чигра, вртиреп 2. сперматозоид 3. јако куцање артерије
живьём нареч. жив, жива (ухватити)
взять живьём - узети жива
жид м. 1. Жид, Чивутин, Јеврејин 2. циција, шкртац; ~овка ж. Јеврејка, Чивуткиња
жидовский јеврејски, чивутски
жи,´дкий 1. жидак, водњикав 2. редак (коса) 3. слаб, мршав
жи,´дкость ж. 1.течност 2. житкост, водњикавост 3. слабост, мршавост
жи,´жа ж. густиш, житко блато
жиже комп. од жидкий течније, више течан
жи,´зненный 1. животни, витални 2. неопходан, насушни 3. актуелан
жи,´зненные интере,´сы - животне интересе
жизнеописа,´ние с. животопис, биографија
жизнера,´достный весео, оптимистички расположен
жизнесто,´йкий 1.отпоран, стабилан 2. жилав, јак
жизнь ж. 1.живот 2.животно доба 3.живљење, реалност
влачи,´ть жизнь - животарити
ни в жизнь - никад, ни за што
при жи,´зни - за живота
жи,´зни не рад - врло забринут, огорчен
никогда,´ в жи,´зни - никада у животу
как жизнь? - како сте ? како је живот (тече, протиће)?
по гро,´б жи,´зни - до саме смрти (до самог краја)
не на жи,´знь,а на сме,´рть - на живот и смрт
жи,´ла ж. 1.крвна жила, крвни суд 2. рудна жица 3. циција, тврдица, шкртица
жиле,´т, жилетка м прслук
плака,´ть(ся) в жиле,´тку - јадати се, жалити се коме
жиле,´ц м., жиличка ж. 1.станар, укућанин 2. који жив
он не жиле,´ц (на бе,´лом све,´те) - он није за живот, спреман да умре
жи,´листый 1. жилав, жиличав 2. сувоњав 3. снажан, отпоран, издржљив
жили,´ще с. стан, кућа 2. боравиште
жили,´щный станбени
жи,´лка ж. 1. жилица 2. нит, жица 3. жица (рудна)
романти,´ческая жи,´лка - романтичарска нит (у сижеу, у карактеру)
жило,´й настањен насељен, стамбени
жило,´е зда,´ние - стамбена зграда
жилпло,´щадь ж. (жилая площадь) стан, стамбена површина
жильё с. 1. насеље 2. дом, кућа 3. становање,боравак
жим м. спорт. избачај
жи,´молость ж. бот. орлови нокти
жир м. маст, уље
ры,´бий жир - рибље уље
заплы,´ть жи,´ром - одебљати
жире,´ть дебљати, гојити се
жи,´рный 1. мастан 2. дебео, угојен 3. меснат,сочан
жи,´рное пятно,´ - масна флека
жи,´рный шрифт - масна слова
жи,´рно бу,´дет! - много тражиш!
жирови,´к м. мед. масно ткиво, липом
жирово,´й масни, масан, за производњу масноћа
жите,´йский свакидашњи,обичан
жи,´тель м. становник
жи,´тельство с. становање, боравак, пребивалиште
ме,´сто постоя,´нного жи,´тельства - место сталног боравка
вид на жи,´тельство - дозвола за боравак
жить 1. живети 2. становати 3. издржавати се;~ ся водити живот, живети
приказа,´л до,´лго жить - умро је
за здоро,´во живёшь - ни за што, без икаквог разлога
жить на широ,´кую но,´гу - богато живети
ему живётся непло,´хо - он добро живи
как вам живётся? - како живете?
ему не живётся на одно,´м ме,´сте - не може да се скраси на једном месту
жи,´ть душа,´ в ду,´шу - живети као једна душа(као једно)
житьё с. 1. живот 2. живљење, издржавање 3. становање
житьё-бытьё - животарење, таворење
житья,´ от него,´ нет - од њега немогуће вињети
жлоб м. жарг. циција
жмот м. циција ,тврдица,шкртица
жму,´рить жмурити
жмых м. дрождина од сунцокретовог семена
жне,´йка ж. жетелица (машина)
жнец м. жетелац
жнивьё с. стрњика
жни,´ца ж. жетелица (жена)
жоке,´й м. жоке, џокеј
жонглёр м. жонглер
жо,´па ж. задница, дупе
жратва,´ ж. жарг. храна, јело, клопа
жрать жарг. ждерати, клопати
жра,´ть ни,´чего - нема ништа за клопу(да се клопа)
жре,´бий м. 1. коцка, жреб 2. судба, судбина, удес
броса,´ть жре,´бий - бацати коцку
жрец м. многобожачки свештеник; ~ица многобожачка свештеница
жри,´ца любви,´ - жена лаког морала
жу,´желица ж. зоол. трчуљак (буба)
жужжа,´ние с.зујање, брујање, звиждање, фијукање
жужжать 1. зујати, брујати, звиждати, фијукати (метак) 2.зврндати,блебетати
жуи,´р м. уст. човек који воли уживања, провод
жуи,´ровать проводити се, уживати
жук м. 1. буба (тврдокрилац) 2. варалица, преварант
жу,´лик м. 1. лупеж, варалица, каишар 2. битанга, мангуп
жуликова,´тый варлив, препреден,склон лоповлуку, лупешки,мангупски
жульё с. собир. мангупарија
жу,´льничать варати, подваљивати, каишарити
жу,´пел м. страшило, баук
журавлёнок м. мали ждрал, ждралић
журавли,´ный ждраловски
 журавли,´ные ноги - дуге ноге
жура,´вль м. ждрал
жури,´ть корити, грдити
журна,´л м. 1. часопис 2. дневник
кла,´ссный журна,´л - разредни дневник
журна,´л заседа,´ний - записник седнице
ва,´хтенный журна,´л - књига страже
журнали,´ст м. новинар; ~ика новинарка
журча,´ние с. жубор, жуборење
журча,´ть жуборити
жу,´ткий грозан, jезив, страшан
жу,´тко jезиво, грозно, страшно
жуть ж. jеза, страх, jезивост, плашљивост
жуть берёт - хвата језа
жу,´хлый увенуо, избледео (боја)
жу,´чить жарати, лагати
жучо,´к м. 1. бубица, буба 2. уређај за прислушкивање
жюри,´ с. нескл. собир. жири

за с аккуз. одређуjе: 1.правац за, иза 2.правац преко 3. правац на кроз или понекад се не преводи
за глаза,´ - иза леђа
за До,´н - преко Дона
за грани,´цу - преко границе, у иностранство
вы,´йти за воро,´та - изићи на (кроз) капију
он живёт за пять верст отсю,´да - он живи пет врста одавде
4.време за, понекад се не преводи 5. време преко
за день - за дан
за шесть дней до Па,´схи - шест дана до Ускрса
за неде,´лю до э,´того - недељу дана до (пре) тога
ему,´ должно,´ быть за пятьдеся,´т лет - мора да има преко 50 година
бы,´ло уже,´ за,´ полночь - било је већ преко пола ноћи
6. предмет за
взять за руку - узети за руку
взя,´ться за де,´ло - латити се посла
7. узрок због
брани,´ть за безде,´лие - грдити због нерада
8. начин уместо 9. начин за
я сде,´лаю за вас - учинићу (у)место вас
купи,´ть за безде,´лицу - купити будзашто
за с инстр. одређуjе: 1. место за, иза, с оне стране
за село,´м - иза села, за селом
за Дуна,´ем - с оне стране Дунава
2. циљ по, у
за водо,´й - по воду
за поку,´пками - у куповину
3. узрок због
за шу,´мом ничего,´ не слы,´шно - због галаме ништа се не чује
за неиме,´нием де,´нег - због немања новаца
4. припадање, не преводи
за тобо,´й о,´чередь - твој је ред
за ва,´ми (остаётся) ещё де,´сять рубле,´й - дугујете још 10 рубаља
запиши,´те э,´ти кни,´ги за мной - запишите ове књиге на моје име
за ним нет никаки,´х поро,´ков - он нема никаквих мана
очере,´дь за ва,´ми - ред је на вас
5) с,са, уз
за всем тем - поред свега тога, ипак
за ней да,´ли большо,´е прида,´ное - уз њу је дат велики мираз
за по,´дписью - са потписом
зале,´ться зацрвенети се, заруменети се
заплоди,´ровать запљескати
зарендова,´ть узети под најам (закуп, аренду), најмити, закупити
зарта,´читься узјогунити се
заба,´ва ж. забава, разонода
заба,´влять забављати, веселити, увесељавати
заба,´вник м.весељак, шаљивчина
забалоти,´ровать оборити на изборима
забасто,´вка ж. штрајк
забасто,´вщик м. штрајкач
забасто,´вочный штрајкачки
забасто,´вать ступити у штрајк
заба,´цать жарг. почети свирати
забве,´ние с.заборав
забе,´г м. трка
забега,´ловка ж. биртија
забега,´ть 1. свраћати на кратко време 2. трчати далеко
забега,´ть вперёд - истрчавати се
забе,´гаться сустати трчећи
забежа,´ть свратити на кратко време
забели,´ть 1. за белити, обелити 2. зачинити млеком или павлаком
забере,´менеть затруднети
забеспоко,´иться узнемирити се
забива,´ть, заби,´ть 1. забијати, закуцавати, укуцати 2. препуњавати 3. запушавати, зачепљавати, закрчивати, закрчити (пролаз) 4. набијати (топ)
5. спорт. погађати у мету 6. почети бити, почети ударати 7. жарг. заборавити, прекинути
заби,´ть себе,´ в го,´лову - увртети себи у главу
заби,´ть го,´лову – заглупити
забить на разговор жарг.– прекинути разговор
забинтова,´ть превити (рану), метнути завој
забира,´ть, забра,´ть 1. захватати, присвајати 2. заузети, узимати, освајати 3. затварати, ухапсити, заробљавати 4. узимати, куповати 5. добијати,
стицати, добити, стећи
забира,´ться, забра,´ться 1. завлачити се, увлачити се, увући се 2. пети се, пентрати се, попети се, успентрати се
заби,´ться 1. завући се, скрити се 2. почети бити, ударати (срце) 3. запушити се
забия,´ка м. свађалица, кавгаџија
заблаговре,´менно на време, раније
заблагорассу,´дить сматрати потребним, одлучити по своме нахођењу
заблесте,´ть, заблиста,´ть заблистати(се), засијати(се), синути
заблуди,´ться залутати, забасати
заблужда,´ться варати се
заблужде,´ние с.заблуда, обмана
забода,´ть убити роговима, пробуразити
забо,´й м. 1. клање стоке 2.количина заклане стоке 3. ред коља
заболева,´ть разболевати се
заболе,´ть 1. заболети 2. разболети се
заболта,´ть 1. почети брбљати 2. почети мешати
заболта,´ться заговорити се, запричати се
забо,´р м. ограда, тараба
забо,´ристый 1. јак, љут (пиће, дуван) 2. занимљив 3. заједљив, пикантан
забо,´рный 1. оградни 2. непристојан, простачки
забо,´рные слова,´ - непристојне речи
забо,´та ж. брига, старање
забо,´титься бринути се, старати се, трудити се
забо,´тливость ж. брига, старање, брижљивост, пажња
забо,´тливый брижљив, брижан, пажљив
забракова,´ть одбацити лошу робу, шкартирати
забра,´ло с. визир на шлему
забра,´сывать 1. обасипати, затрпавати 2. забацивати, затурати
забре,´дить почети бунцати
забре,´зжить 1. почети свитати 2. засветлети
забрести,´ залутати
забри,´ть обријати само у изразу
забри,´ть лоб - узети у војску
заброди,´ть 1. почети лутати 2. почети превирати, врети
заброни,´ровать обезбедити, резервисати
заброса,´ть затрпати
забро,´сить 1. забацити, затурити 2. напустити, занемарити
забро,´шенный 1. забачен 2. напуштен, занемарен
забры,´згать 1. почети прскати 2. попрскати, упрскати
забрюха,´теть затруднети
забубённый разуздан, раскалашан, безбрижан
забулды,´га м. пијаница, бекрија
забыва,´ть заборављати
забывчивый забораван
забы,´ть, забы,´ться 1. заборавити заборавити се 2. занети се, онесвестити се
забытьё 1. несвест, занос2 . дремеж, полусан
зава,´жничать почети се правити важан
зава,´л м. 1. запушавање, затвор 2. застој због пренатрпаности
зава,´линка ж. земљани насип око куће
завали,´ть 1. затрпати, претрпати 2. затурити, забацити (уназад)
зава,´литься 1. запасти 2. искренути се 3. срушити се 4. извалити се (лећи)
заваля,´ться 1. улежати се 2. остати непродат (роба)
заваля,´щий лош, слабог квалитета
завари,´ть, зава,´ривать 1. закувавати, закувати 2. попаравати, попарити
заварно,´й закуван, попарен
заведе,´ние с. 1. завођење 2. одвођење 3. завод, установа 4. предузеће
уче,´бное заведе,´ние - школа
промы,´шленное заведе,´ние - индустријско предузеће
богоуго,´дное заведе,´ние устар. - сиротињски дом
заве,´довать управљати, руковати
заве,´домо 1. несумњиво, безусловно 2. свесно, намерно
заве,´дующий м.управник, директор
завезти,´ 1. повести 2. довести, доставити 3. одвести далеко
заве,´ивать завејавати
завербова,´ть 1. узети у војску, регрутовати 2. привући, придобити (у чланство и др.)
заве,´рить 1. уверити 2. оверити
завере,´ние с. 1.уверавање, јемство 2. овера (документа) 3.изјава
завери,´тель оверавач, јемац
заверну,´ть 1. за врнути, |врнути 2. умотати, завити, упаковати 3. скренути 4. свратити
заверну,´ться умотати се, увити се
заверте,´ть, заверте,´ться 1. почети окретати (вртети), завртети се 2. завртети памет (главу, мозак), залудити , изгубити главу
заверша,´ть, заверши,´ть завршити, свршити
заверя,´ть 1. уверавати 2. оверавати
заве,´са ж. завеса, застор
заве,´сить метнути завесу, застрети
завести,´, заводи,´ть 1. одвести 2. завести 3. установити, увести 4. основати (предузеће) 5. (познанство) склопити 6. (сат) навити 7. започети
(причу)
завести,´сь појавити се, запатити се
заве,´т 1. завет, завештање 2. препорука, савет
заве,´тный драг, свети
заве,´тренный који је у заветрини
завеща,´ние с.завештање, тестамент
завеща,´ть завешт(ав)ати, оставити (остављати) после смрти
заве,´ять 1. завејати, засути 2. почети вејати
завзя,´тый 1. упоран, страстан, фанатичан 2.велики
завзя,´тый плут - велика лопужа
завива,´ть 1. завијати 2. сукати бркове
завивка м. 1. завијање косе 2. фризура
зави,´деть угледати, опазити, спазити
зави,´днеться помолити се
зави,´дно безл. завидети
зави,´дный завидан
зави,´довать завидети
завизжа,´ть 1. цикнути, вриснути 2. (прасе) заскичати
завинти,´ть, зави,´нчивать заврнути, зашрафити, ушрафити, завртати, зашрафљивати, ушрафљивати
завира,´ться претерано лагати
завира,´льный претеран, апсурдан
зави,´сеть 1. зависити 2. бити потчињен
зави,´симость зависност, потчињеност
зави,´симый зависан, потчињен
зави,´стливость завист, завидљивост
зави,´стливый завидљив
зави,´стник м.завидљивац; ~ница завидљивица
за,´висть ж. завист, завидљивост
завито,´к м., завиту,´шка ж. коврђа, увојак
зави,´ть 1. увити, коврђати 2. уплести 3. исплести;~ся 1. почети се увијати 2. коврђати се
завладе,´ть 1. завладати, о|владати 2. привладати, освојити, отети
завладева,´ть 1. овладавати 2. при свајати, освајати, отимати
завлека,´ть 1. намамљивати, примамљивати 2. заводити, одвлачити
завле,´чь 1. на мамити, примамити 2. завести, одвући
заво,´д 1. завод 2. фабрика 3. навијач у сата
быть в заво,´де - имати, бити у обичају
нет в заво,´де - нема ни трага (ни за лек)
ко,´нный заво,´д - ергела
кирпи,´чный заво,´д - циглана
пивова,´ренный заво,´д - пивара
мылова,´ренный заво,´д - фабрика сапуна
заводи,´ться појављивати се, намножавати се
заво,´дка ж. 1. навијање сата 2. навијач у сата
заво,´дной који се навија
заво,´дский, заводской 1. заводски, фабрички 2. фабрички радник
заво,´дчик м. 1. фабрикант 2. устар. коловођа 3. расни пастув
за,´водь ж. речни залив
завоева,´ть 1. освојити, заузети 2. (ретко) заратити
завоева,´тель м. освајач
завоёвывать освајати, заузимати
заво,´з м. 1. довожење, довоз 2. довезена роба
завози,´ть 1. возити са собом 2. довозити, достављати 3. одвозити 4. почети мрдати; ~ся почети правити буку, галаму, узврпољити се
завола,´кивать застирати, заклањати
заволнова,´ться 1. узбуркати се, усталасати се 2. узбудити се
заволо,´чь 1. завући, увући 2. застрети, заклонити
завоня,´ть засмрдети
завопи,´ть викнути, дрекнути, закукати
завора,´живать замађијавати, омађијавати
завора,´чивать 1. скретати, заокретати, свртати 2. завртати, посувраћивати (рукав, сукњу)
заворкова,´ть почети гукати, гукнути
заворожи,´ть 1. омађијати 2. опчинити, очарати 3. почети врачати
заворо,´т завезивање (црева, вена)
завороти,´ть 1. скренути, свратити 2. заврнути, посувратити
заворо,´чать 1. почети окретати (превртати) 2. почети располагати (управљати)
заворо,´чаться узврпољити се
завороши,´ться промешкољити се, узврпољити се
завра,´ться 1. претерати у лагању 2. постати велики лажов
завсегда,´ увек
завсегда,´тай м. стални посетилац
за,´втра сутра
за,´втра же - већ (одмах) сутра
за,´втрашний сутрашњи
за,´втрак доручак
за,´втракать доручковати
завши,´веть увашљивити се
завы,´ть заурлати, зафијукати
завы,´вать завијати, урлати, (ветер) фијукати
завяда,´ть венути
завя,´дший увео
завяза,´ть, завя,´зывать 1. свезати, привезати, увезати 2. (односи) установити 3. (прича) почети, заподети
завязнуть заглибити се
завязка 1. завезивање, увезивање 2. врвца, трака, веза 3. заплет
завязы,´ваться, завяза,´ться заметати се
за,´вязь ж. заметак (биљке)
завя,´лить завя,´ливать осушити, сушити (месо)
завя,´нуть завенути, увенути
загада,´ть 1. загоненути 2. замислити 3. почети загонетати
зага,´дить, зага,´живать загадити, упрљати, загађивати, прљати
зага,´дка загонетка
зага,´дочный загонетан
зага,´дывать 1. загонетати 2. замишљати, смишљати
загалде,´ть (без 1 л. јед.) загаламити, заграјати
зага,´р препланулост
загаса,´ть, загаси,´ть, зага,´снуть гаснути, загасити, угасити
загвозди,´ть 1. прикуцати ексерима 2. довести у шкрипац
загвоздка сметња, тешкоћа, шкрипац
заги,´б 1. превој, прегиб 2. окука 3. претеривање, крајност
заги,´бать превијати,савијати, прегибати
загипнотизи,´ровать хипнотисати, хипнотизјирати
загла,´вие 1. наслов 2. заглавље у књизи
загла,´вный насловни
загла,´вная буква - велико слово
загла,´дить, загла,´живать 1. загладити , угладити 2. (кривицу) поправити 3. испеглати
заглазе,´ться загледати се, забленути се
загла,´зный који бива у одсутности, иза леђа
загла,´тывать, заглота,´ть гутати, прогутати
загло,´хнуть 1. утишати се 2. зарасти у коров 3. запустети 4. (успомене) избледети
заглуша,´ть, заглуши,´ть 1. (звук) заглушивати, приглушивати 2. (коров) загушивати 3. гасити, угасити 4. (бол) утишавати, ублажавати; 5.
(мирис) упијати, уништавати
загляде,´ться загледати се
загля,´дывать загледати, завиривати
загляну,´ть 1. загледати (се), завирити 2. свратити часком
загна,´иваться загнојавати се
загна,´ть 1. утерати 2. забити 3. забацити, затурити 4. изнурити гоњењем, јахањем
загнива,´ть, загни,´ть трулити, трунути, иструлити, иструнути
загнои,´ть, загнои,´ться пустити да иструли, загнојити се
загну,´ть 1. превити, савити изврнути 2. скренути, сврнути 3. изговорити, извалити 4. заценити
загова,´ривать 1. почињати разговор 2. умарати, гњавити разговором 3. омађијавати, зачарати, бајањем, врачањем отклонити
загова,´ривать зу,´бы - заваравати, бацати прашину у очи
загова,´риваться 1. заговарати се 2. булазнити, лагати
За,´говение, За,´говень Покладе
загове,´ться 1. покладовати 2. испостити се
за,´говор 1. завера 2. бајање, врачање
за,´говорщик м. завереник
заговори,´ться 1. заговорити се 2. почети лагати
за,´годя навреме
заголи,´ть разголитити, обнажити, разголаћити
заголовок наслов, заглавље
заголосн,´ть 1. загаламити 2. закукати, нарицати
заголубе,´ть заплавети се
заго,´н 1. утеривање 2. тор, обор
заго,´нщик м. хајкач
заго,´нять 1. угонити, утеривати 2. измучити, заморити
быть в заго,´не - бити у немилости
загора,´живать, загороди,´ть 1. за грађивати, ограђивати, преграђивати 2. претрпавати, претрпати
загора,´ть, загоре,´ть сунчати се
загора,´ться, загоре,´ться 1.палити се, почињати горети, запалити се, планути 2.(очи) ужагрити се 3. (рат) распалити се, заподети се 4.
безлич. добити изненадну жељу
загорди,´ться понети се, узохолити се
загорева,´ть почети туговати
загоро,´дка ж. ограда, тараба
за,´городный ванградски
загорячи,´ться распалити се, пасти у ватру
загости,´ться остати дуго у гостима
загота,´вливать, загото,´вить, заготовля,´ть 1.припремати, спремати 2. набављати, снабдевати (више пута)
заготовка ж. 1. снабдевање, набавка 2. скројен материјал
заготови,´тель, загото,´вщик 1. набављач, снабдевач, лиферант
заграба,´стать украсти, здипити, смотати
загради,´тельный 1. препречни 2. који за сузбијање, спречавање
загради,´тельный ого,´нь - баражна ватра
загради,´ть, загражда,´ть преградити, препречити, преграђивати, препречавати
заграни,´ца ж.иностранство
заграни,´чный инострани, намењен иностранству
загреба,´ть 1. грабити 2. завеславати
загребущий грабљив, грамжљив
загребной веслач на првој клупи до крме
загребно,´е ве,´сло - прво весло до крме
загреме,´ть загрмети, затутњити
загрести,´ 1. з(а)грабити 2. завеслати
загри,´вок м. 1. (коњ) гребен 2. (човек) доњи део врата
загримирова,´ть 1. нашминкати 2. маскирати
загро,´бный загробни, посмртни
загроможда,´ть, загромодить претрпавати, закрчивати, преоптерећивати
загромыха,´ть затутњити, затандркати
загро,´хать загрмети, затутњити
загрубе,´ть огрубети
загружа,´ть, загрузи,´ть претрпавати, претоваривати, препунити
загрунтова,´ть покрити слику првим слојем боје
загрусти,´ть растужити се, ражалостити се, сневеселити се
загрыза,´ть, загры,´зть 1. растргнути зубима 2. мучити, досађивати, измучити, досадити
ЗАГС (запись актов гражданского состояния) матичарски уред (за регистровање грађанског стања)
загуби,´ть 1. уништити, упропастити 2. изгубити
загу,´л м. пијанчење, бекријање
загу,´ливать одавати се пијанчењу
загу,´лять одати се пијанчењу
загу,´ляться 1. задржати се много у шетњи 2. запити се
загусте,´ть згуснути се
зад 1. задњи део, задња страна2. задњица
зада,´бривать (кого) одобровољавати (поклонима), подмазивати
задава,´ть, зада,´ть 1. давати (задатак) 2. давати, метати (у неку машину) 3. задавати, причињавати (страх) 4.приређивати (бал)
зада,´ть встрёпку (взбу,´чку) - натрљати нос
зада,´ть тя,´гу - стругнути, ухватити маглу (тутањ)
я те зада,´м - даћу ја теби
зада,´ть пе,´рцу - излемати
задава,´ться правити се важан, копечити се, шепурити се
задави,´ть 1. задавити, удавити, угушити 2. смрвити, уништити
зада,´лбливать бубати (учити напамет)
зада,´ние задатак, посао
зада,´ривать, задари,´ть 1. обасипати даровима 2. поткупљивати, подмићивати
зада,´ром без ножца, бесплатно
зада,´ток м.капара
зада,´ться 1. ставити себи у дужност, узети као свој циљ 2. десити се
зада,´ча ж. 1. задатак 2. проблем 3. циљ, сврха
зада,´чник м. збирка задатака
задвига,´ть, задви,´нуть 1. гурати, уметати, угурати, уметнути 2. затварати (резом), затворити
задви,´жка ж. реза
задво,´рки мн. задње двориште
задева,´ть 1. закачивати, задевати 2. дирати, вређати 3. девати, затурати, остављати
заде,´лать запушити, заптити, зачепити
задёргать 1. почети трзати, задрмати, дрмнути 2. измучити, изнурити
задёрганный измучен, изнурен
задеревене,´ть 1. сдрвенити се 2. постати неосетљив, укочити се, умртвити се
заде,´рживать, задержать задржавати, обустављати, заустављати
заде,´ржка ж. застој, закашњење
задёрнуть 1. (завесу) навући, намаћи 2. покрити, превући танким слојем
заде,´ть 1. закачити, задети 2. увредити 3. затурити, дети, оставити
зади,´ра, задира,´ла м.,ж. свађалица
задира,´ть, задра,´ть 1. дизати увис, задизати, забацивати 2 . зацепљивати 3. (волк) клати 4. задиркивати, дражити, изазивати
зади,´рать нос - правити се важан
за,´дний задњи, стражњи
за,´дний ход - ход уназад, рикверц
за,´дние зу,´бы - кутњаци
за,´дним число,´м - антидатирано
за,´дним умо,´м кре,´пок - касно се опаметио
ходи,´ть на за,´дних ла,´пах - улагивати се
за,´дник задњи део обуће
задо,´брить одобровољити (поклонима), подмазати
задолби,´ть 1. почети дупсти 2. набубати
задо,´лго задуго пре, много раније
задолжа,´ть задужити се
за,´дом назад, натрашке, задњом страном
задо,´р м. жестина, жустрина, страсност
задо,´рина, задо,´ринка 1. устар. бразготина, огреботина 2. стастност, жестина
ни сучка,´, ни задо,´ринки - глатко, без икаквих сметња
задо,´рный 1. пргав, прзница, свадљив2. пикантан
задохну,´ться загушити се, задавити се
задра,´знивать задиркивати, дражити, пркосити
задрапирова,´ть застрети (завесом, тепихом)
задра,´ться 1. задићи се 2. зацепити се 3. побити се
задребезжа,´ть затрести се, зазвечати
задрема,´ть задремати, заспати
задрожа,´ть задрхтати
заду,´мать замислити, намислити, смислити
заду,´маться 1. замислити се 2. почети премишљати се
заду,´мчивый замишљен, сањалички
заду,´мываться 1. давати се у мисли 2. премишљати, колебати се
заду,´ть 1. дунути, почети дувати 2. погасити дунувши; 3. запалити, наложити
задуше,´вный искрен, срдачан, интиман
задуши,´ть угушити, удавити
задыми,´ть 1. задимити се 2. надимити
задыха,´ться гушити се, тешко дисати
задыша,´ть почети дисати
заеда,´ть, зае,´сть 1. јести уз пиће, мезетити 2. клати зубима 3. мучити 4. присвајати
зае,´зд м. 1. свраћање 2. део трке
зае,´здить 1. изнурити јахањем 2. изнурити (послом)
заезжа,´ть 1. заобилазити 2. свраћати путујући 3. улазити (колима)
зае,´зженный 1. изнурен јахањем 2. отрцан, баналан (израз)
зае,´зжий путник- намерник
зае,´зжий двор устар.- гостионица, свратиште
заём м.зајам
взять в заём -узети на зајам, узајмити
дать в заем - дати на зајам, позајмити
заёмщик м. зајмопримац
зае,´хать 1. заћи 2. ући колима 3. свратити путујући 4. забасати, отићи далеко
зажа,´ривать 1.пећи (у ререни) 2.пржити ( на ватри)
зажа,´рить 1.испећи 2. испржити
зажа,´ть 1. притиснути, стиснути, стегнути 2. запушити 3. почети жетву
зажда,´ться начекати се
зажева,´ть почети жватати
зажелте,´ть почети се жутети, зажутети
заже,´чь запалити
зажива,´ть зарастати, зацељивати (се) (рана)
заживля,´ть, заживи,´ть залечивати
за,´живо 1.живог (сахранити) 2.за живота
зажига,´лка упаљач
зажигательный 1. који служи за паљење 2. запаљив, узбудљив
зажига,´ть палити, распаљивати
зажи,´лить присвојити, забушити, зајести
зажи,´м 1. притисак, стисак 2. угушивање
зажи,´мать 1. стезати, притискивати, стискати 2. запушавати (нос, уста)
зажина,´ть почињати жетву
зажире,´ть прегојити се
зажи,´точный имућан
зажи,´ть 1. почети живети 2. зарасти, залечити се, зацелити се (рана)
зажи,´ться сувише дуго живети
зажму,´риться, зажму,´риваться зажмурити, жмурити
зазва,´ть позвати (к себи)
зазвене,´ть 1. зазвечати, звецнути 2. зачути се, одјекнути
заздра,´вный који се односи на здравицу
зазева,´ться забленути се
зазелене,´ть, зазелени,´ть озеленети, зазеленети се, озеленити
заземли,´ть уземљити
зазнава,´ться правити се важан, бити надувен
зазнайство с. надувеност, уображеност
зазнаться направити се важан, уобразити
зазно,´ба ж. 1. љубавна страет, заљубљеност 2. предмет љубави
зазно,´бить 1. пустити да промрзне 2. почети хватати језа
зазо,´р м. 1. срам(ота), стид 2. пукотина
зазо,´рный сраман, постидан, ружан
зазре,´ние само у изразу
без зазре,´ния со,´вести - бестидно, бесавесно
зазу,´бривать, зазубри,´ть 1. назубљивати 2. бубати (учити напамет)
зазу,´брина ж. зубац, крзотина, шкрботина
зазы,´в м. позив, позивање
зазы,´вать позивати, призивати
заигра,´ть 1. заиграти 2. засвирати 3. честим играњем упропастити; ~ся заиграти се
заи,´грывать 1. кокетирати, флертовати 2. улагивати се, удварати се
заи,´ка муцавац
заи,´каться муцати, запињати у говору
заикну,´ться 1. замуцати 2. прозборити, зуцнути
заимода,´вец, заимода,´тель м.зајмодавац, поверилац
заимообра,´зный дат или узет на зајам
заиндеве,´ть покрити се ињем, сланом
заинтересова,´ть, заинтересо,´вывать заинтересовати, интересовати
заинтригова,´ть заинтерсовати, побудити радозналост
заи,´нька зека
заи,´скивать (перед кем) ласкати, улагивати се
заискри,´ться почети се искрити
зайти,´ 1. ући 2. свратити 3. (сунце) заћи, смирити се
за,´йчик м. 1. зечић 2. одблесак сунца
за,´йчиха ж. зечица
за,´йчонок м. зечић
закабали,´ть, закабаля,´ть заробити, подчинити, заробљавати
закады,´чный друг, пријатељ
зака,´з м.1. наруџбина, поруџбина 2. устар. забрана
на зака,´з - по мери
заказа,´ть 1. наручити, поручити 2. забранити 3. наредити
заказной наручен, поручен
заказчик м. наручилац, муштерија
заказно,´е письмо,´ - препоручено писмо
зака,´иваться кајући се зарицати се
зака,´л м.1. каљење 2. прекаљеност, издржљивост 3. ков
зака,´ливать, зака,´лить 1. калити 2. челичити, очвршћавати
зака,´лывать 1. клати 2. придевати, прикачивати (чиодом)
закамене,´ть окаменити се
зака,´нчивать завршавати, свршавати
закапри,´зничать узјогунити се, заинатити се
зака,´пывать закопавати
зака,´ркать заграктати
зака,´рмливать прехрањивати, кљукати
зака,´т м.1. залазак, смирај сунца 2. крај живота
заката,´ть, зака,´тывать 1. умотати, увити 2. уваљати (земљу) 3. конзервирати
закати,´ть, зака,´тывать 1. откотрљати 2. ошамарити, звизнути, млатнути
закати,´ть глаза,´ - преврнути очима
закати,´ть исте,´рику - добити живчани напад, хистерисати
закача,´ть 1. заљуљати 2. преузети са интернет мреже
закача,´ться смучити се од љуљања
закача,´ешься! - изванредно! пашћеш с ногу!
зака,´шлять закашљати се
зака,´яться зарећи се да неће више чинити нешто
заква,´ска ж. 1. кисељење 2. квасац 3. маринада
заква,´сить укиселити
у него,´ хоро,´шая заква,´ска - он има добру основу
заква,´шивать 1.киселити, подмешивати (тесто) 2. пити, опијати се
закива,´ть заклимати главом
заки,´дывать, закида,´ть 1. засипати, затрпавати, засути, затрпати 2. забацивати, почети бацати
закида,´ть вопро,´сами - затрпати питањима
закли,´нить забити клин, заклинчити
заклуби,´ть усковитлати
заключа,´ть, заключи,´ть 1. затварати, хапсити 2. (у себи) садржавати 3. закључивати (изводити закључак) 4. (уговор) закључивати, склапати 5.
(реч) завршавати
заключа,´ться 1. садржавати се (у нечему) 2. састојати се, сводити се (на) 3. завршавати се
заключе,´ние с.1. затварање. хапшење 2. затвор, хапс 3. закључивање, склапање 4. закључак 5. завршетак, крај (књиге)
заключи,´тельный закључни, завршни, коначни
закля,´сть омађијати, опчинити, уврачати;~ся заклети се, зарећи се
закля,´тие 1. заклетва2. мађијање, чини, бајање, врачање
закова,´ть заковати, оковати
зако,´вывать за кивати , окивати
заковыля,´ть почети храмати (гегати)
заковы,´ристый заплетен, замршен
закола,´чивать, заколоти,´ть 1. закуцавати, прикуцавати 2. забијати, утеривати
заколдова,´ть, заколдо,´вывать 1. почети мађијати, бајати 2. омађијати, опчинити
заколоси,´ться почети класати (влатати)
заколо,´ть 1. заклати 2. прикачити 3. почети цепати 4. почети пробадати (бол)
заколыха,´ть заљуљати, зањихати
зако,´нник м. зналац закона
зако,´нность законитост
законове,´д м. устар. правник, јурист
законоведение с. право (као наука)
законода,´тель м. законодавац
закономе,´рность ж. законитост, легалност, правилност
закономе,´рный правилан
законтрактова,´ть најмити уговором
зако,´нченность завршност, потпуност
зако,´нчить довршити , за|вршити, испунити
закопти,´ть 1. осушити на диму 2. нагарити 3. почети се димити 4. почети сушити на диму
закорене,´лый 1. укорењен 2. окорео, непоправљив
закоренеть укоронити се, учврстити се
закорми,´ть прехранити
закорю,´чка ж. 1. кукица, закачка2. сметња, зачкољица
закоси,´ть 1. почети косити 2. захватити туђе при кошењу
закосне,´лый окорео, отупео, непоправљив
закосне,´ть окорети у неком пороку, отупети
закостене,´ть 1. стврднути се, отврднути 2. скаменити се, укочити се (од ужаса)
закоу,´лок м. уличица (забачена), буџак
закочене,´ть укочити се
закра,´шивать, закра,´сить обојити, офарбати
закрасне,´ть, закрасне,´ться зацрвенети се, поцрвенети
закра,´сться увући се кришом
закрепи,´ть, закрепля,´ть 1. причврстити, учврстити 2. (желудац) прекратити пролив 3. потврдити, обезбедити (право на нешто)4. чврсто
спојити, везати
закрепости,´ть 1. везати (сељака) за земљу 2. заробити, потлачити
закрича,´ть 1. повикати, викнути, дрекнути 2. заплакати
закрои,´ть 1. почети кројити 2. скројити
закро,´й м. кројење; крој
закро,´йщик м.кројач (одела или обуће)
закругле,´ние заокругљивање ,заокругљеност
закругли,´ть, закругля,´ть заокруглити
закружи,´ть 1. почети кружити, почети се окретати 2. завртети мозак
закружи,´ться завртети се
закрути,´ть 1. почети окретати, почети вртети 2. (конопац) уврнути, усукати, намотати 3. (шраф) увртети 4. завртети (памет),
залудити
закру,´чивать 1. увртати, усукивати, намотавати 2. завртати, увртати (шраф)
закручи,´ниться растужити се, ожалостити се
закры,´ть, закрыва,´ть 1. затворити 2. покрити 3. заклонити
закупа,´ть, закупи,´ть 1. закупљивати 2. поткупљивати 3. накуповати
заку,´пка ж.1. куповање 2. куповина
заку,´пленный 1.купљен 2. поткупљив
закупо,´ривать, заку,´порить запушавати, зачепљивати запушити, зачепити
закупо,´рка 1. запушавање, зачепљивање
заку,´порка вен - зачепљење вена
заку,´пщик м. купац, накупац
заку,´ривать, закури,´ть 1. палити, запалити 2. пушити 3. угушити, гушити дуванским димом 4. почети пећи ракију, дестиловати смолу, катран
закуса,´ть изуједати, изгристи
закусить 1. угристи, ујести 2. мезетити, презалогајити
заку,´ска ж.закуска, мезе
заку,´сывать 1. уједати, угризати 2. мезетити, јести уз неко пиће
заку,´тать, заку,´тывать умотати, увити
закути,´ть запити се, забекријати
зал м., за,´ла ж. сала, дворана
зала,´дить почети понављати све исто
залата,´ть закрпити
зала,´ять залајати
залега,´ть 1. легати 2. укорењивати се 3. налазити се (руда)
заледене,´ть следити се, смрзнути се,укочити се од зиме
залежа,´ться, залёживаться 1. остати дуго лежећи 2. устајати се, покварити се од стајања
за,´лежь ж. 1. наслага, слој руде 2. парлог (земља која се дуго не оре) 3. устајала роба
залеза,´ть, зале,´зть 1. улазити, увлачити се (кришом и муком), ући, увући се 2. успентрати се, пентрати се 3. завлачити руку, завући руку
залени,´ться олењити се, улењити се
залепи,´ть 1. залепити, замазати 2. излепити 3. ошамарити
залепля,´ть лепити, замазизати
залета,´ть, залете,´ть 1. узлетати, узлетети 2. улетати, улетети 3. жарг. затруднети
зале,´чь 1. лећи (на дуже време) 2. засести (у заседу) 3. утиснути се, укоренити се (утисак)
зали,´в м.залив, затон
залива,´ть, зали,´ть 1. заливати, поливати 2. пијанчити
зали,´ть за га,´лстук - попити
залива,´ться 1. певати на сав глас 2. дуго и гласно лајати 3. обливати се сузама, кидати се од смеха
заливно,´й 1. водоплаван 2. који служи за заливање 3. (глас) с преливима (вибрирањем)
заливно,´е хладно предјело у желеу, пихтије
зализа,´ть 1. об лизати , полизати 2. зализати, загладити (косу)
зали,´пнуть, залипа,´ть улепити се, лепити се
залихва,´тский јуначан, дрзак, смео
зало,´г м. 1. залог, јемство, хипотека 2. грам. глаголско стање (радно или трпно)
заложи,´ть 1. заложити, дати у залог 2. поставити, метнути 3. претрпати 4. запушити 5. упрегнути 6. одложити
зало,´жник м. талац
заломи,´ть, зала,´мывать 1. заламати, ломити, заломити 2. (цену) зацењивати
залп м.плотун, паљба
залупи,´ть 1. здерати, згулити, ољуштити 2. заценити
залучи,´ть намамити, завести
зама,´зать 1. замазати, премазати, умазати 2. умрљати, упрљати 3. прикрити, ублажити
зама,´зка ж. 1. за мазивање, премазивање 2. лепак, кит
замалёва,´ть, замалёвывать 1. премазати бојом, префарбати 2. почети бојити
зама,´ливать измољавати опроштај грехова
зама,´лчивать прећуткивати
зама,´нивать, замани,´ть намамити, намамљивати
зама,´нчивый примамљив, заводнички
замара,´ть запрљати, упрљати, умрљати,укаљати
замара,´чиваться жарг. 1.имати проблеме 2. смишљати проблеме, бринути без потребе
замара,´шка прљавко
зама,´ривать умарати, морити
зама,´рывать 1. прљати, каљати 2. прецртавати
зама,´слить 1. замазати, умазати, умастити 2. подмазати, поткупити
зама,´сливаться 1. умазати се 2. (очи) засијати се
заматере,´ть остарити, оматорити
зама,´тывать замотавати
зама,´чивать 1.мочити 2. квасити, киселити 3.влажити
зама,´шка ж. навика (рђава), манир
зама,´щивать, замости,´ть поплочавати, калдрмисати
замедле,´ние успоравање; застој
заме,´длить, заме,´длять 1. успорити 2. закаснити, задоцнити
заме,´на замењивање, замена
замени,´мый заменљив
замени,´ть, заменя,´ть мењати, заменити, променити, измењати
замере,´ть 1. обамрети, умртвити се 2. премрети 3. замрети, притајити се 4. обуставити се, престати (живот)
замерза,´ние с. смрзавање
замерзать замрзавати, смрзавати се
замерзнуть 1.замрзнути се, с|мрзнути се 2. промрзнути
за,´мертво намртво, без свести, као мртав
замеси,´ть замесити
замести,´, замета,´ть 1. почистити. помести 2. засути, завејати (снегом)
замести,´ след - затурити, уништити траг
замести,´ть заменити, заступити
замести,´тель м. заменик
замета,´ть 1. почети бацати 2. засути, затрпати
замета,´ться устумарати се, узмувати се
заме,´тить , замеча,´ть 1. запазити, опазити, спазити, приметити 2. запамтити 3. напоменути, ставити примедбу
заме,´тка ж. 1. чланак (у новинама) 2. забелешка, примедба
брать на заме,´тку - забележити,запамтити
заме,´тный 1. видан, видљив, упадљив 2. истакнут, одличан
замеча,´ние с. 1. напомена, примедба 2. замерка, приговор
замеча,´тельный особит, изврстан, изванредан, необичан
замеша,´тельство с. 1. збрка, поремећај 2. забуна, сметеност
привести,´ в замеша,´тельство - довести у неприлику, збунити
прийти,´ в замеша,´тельство - збунити се
замеша,´ть 1. почети мешати 2. умешати, уплести
заме,´шивать 1. мешати, уплитати 2. замесивати
заме,´шкать(ся) задржати се, забавити се, замајати се
заменя,´ть 1. замењивати 2. заступати
замина,´ть забашуривати, заташкавати
замина,´ться 1. запињати у говору 2. оклевати
зами,´нка ж. 1. застој 2. запињање у говору
замира,´ть 1. обамирати, премирати 2. притајивати се, оклевати
за,´мкнутый 1. затворен, закључан 2. закопчан, повучен
за,´мкнуть затворити, закључати
за,´мковый замковски
замко,´вый који се односи на браву (катанац)
за,´мок м. замак
замо,´к м. брава
вися,´чий замо,´к – катанац, локот
замокну,´ть, замокать 1. овлажити се, оквасити се, влажити се, квасити се 2. набрекнути (буре)
замо,´лвить само у изразу
замо,´лвить сло,´во (слове,´чко) за кого - замолити за неког, препоручити
замоли,´ть измолити опроштај
замо,´лкнуть, замолчать умукнути, заћутати, у|ћутати
замора,´живать замрзавати, с|мрзавати
заморга,´ть затрептати очима
замори,´ть 1. убити (глађу, рђавим поступањем) 2. измучити, изнурити
замори,´ть червя,´чка - појести нешто
заморо,´зить пустити да се замрзне, с|мрзне
за,´морозки мн. лак јесењи или пролећни мраз
заморо,´чки мн. жарг. 1.проблеме 2. хирови
замороси,´ть безлич. почети сипити, почети ромињати (киша)
замо,´рский прекоморски, иностран
замо,´рыш м. слабуњаво, изгладнело створење, кењкаво дете
замочи,´ть поквасити, овлажити
за,´муж, само у изразу:
идти,´ (вы,´йти, по,´йти) за,´муж - удати се
выходи,´ть за,´муж - удавати се
заму,´жество удаја, брак
замурова,´ть, замуро,´вывать зазидати
замурлы,´кать почети прести (мачка)
заму,´сорить запрљати, нађубрити
замути,´ть 1.замутити 2. жарг. започети
замухры,´шка м. неугледан, аљкав човек
заму,´чивать, заму,´чить 1. убијати , убити мучењем 2. изнуравати, изнурити 3. досађивати, досадити
за,´мша ж. уштовљена кожа
замше,´ть 1. обрасти маховином 2. остарити 3. постати ленив
замыка,´ние с. спајање, спој (електрични)
замыка,´ть 1. закључавати 2. затварати низ
замы,´сел м. 1. замисао 2. намера, план 3. (мн.) сплетке, интриге
замы,´слить смислити
замы,´словатый 1. замршен, заплетен, сложен, тежак 2. (стил) извештачен, надувен
замы,´ть запрати
замы,´чать замукати, мукнути
замышля,´ть смишљати, смерати, намеравати
замя,´ть заташкати, забашурити
замя,´ться 1. збунити се, ушепртљити 2. запети у говору
замяу,´кать замаукати
за,´навес, занаве,´ска ж. завеса
за,´навесить 1. навући завесу 2. покрити (тканином)
заневе,´ститься задевојчити се
занеме,´ть 1. занемити, учутати 2.утрнути (нога)
занемога,´ть разболевати се
занемочь занемоћи, разболети се
занести,´, заноси,´ть 1. донети (успут) 2. (ногу) подићи 3. занети (у страну) 4. унети 5. засути, завејати
занести,´сь, заноси,´ться 1. занети се (мислима) 2. понети се, постати поносан
занима,´ть, заня,´ть 1. узајимати 2. заузимати простор 3. држати (стан, место)4. узимати, освајати 5. занимати, забављати
занима,´ться 1. занимати се; радити, бавити се (нечим)2. разгоревати се
занима,´тельный занимљив, интересантан
за,´ново поново, наново, изнова
зано,´за ж. 1. трн 2. џангризало, закерало
зано,´зистый свадљив, заједљив
зано,´зить набости се на трн
зано,´с м. 1. снежни смет 2. замах весла
зано,´счивый охол, надувен, уображен
заночева,´ть заноћити
зано,´шенный изношен, похабан
занумерова,´ть нумерисати, унети у књигу
заня,´тие с. 1. заузимање, освајање 2. занимање, рад 3. забављање
заня,´тный забаван, занимљив, интересантан
заня,´той заузет (радом), запошљен
заня,´ться 1. прихватити се, латити се 2. забавити се 3. обратити пажњу 4. сванути, распалити се
зао,´блачный 1. надоблачни, небесни 2. непрактичан, нереалан
заодно,´ 1. заједно, уједно, скупа 2. узгред, успут
заокеа,´нский прекоокеански
заора,´ть продерати се, дрекнути, викнути
заостри,´ть заоштрити, пооштрити, зашиљити
зао,´хать зајечати, застењати
зао,´чник м. који учи дописним путем
зао,´чный који се врши у одсутности, удаљености
зао,´чный пригово,´р - пресуда у одсуству
зао,´чное обуче,´ние - учење дописним путем, на дистанци
за,´падник м. западњак, присталица западних идеја
за,´падничество с.западњаштво
западня,´ ж. клопка, замка
запа,´здывать закашњавати
запа,´ивать лемити
запа,´йка ж. лемљење
запакова,´ть, запако,´вывать запаковати, у паковати, паковати, упакивати
запа,´л м. упаљач (експлозива)
запа,´ливать, запалить 1. палити, потпаљивати 2. почињати палити (пуцати) 3.распалити (ударити)
запа,´льчивый раздражљив, напрасит, пргав
запа,´мятовать заборавити
запанибра,´та другарски, фамилијарно, без устезања
запа,´рить запа,´ривать 1. опарити, ошурити, шурити 2. уморити, досадити 3. знојити, ознојити (коња)
запа,´риться 1. препарити се 2. сустати (од хода, рада) 3. уморити се, досађивати се
запа,´рывать шибати до смрти
запа,´с м.залиха, резерва, остава, готовина
запа,´сать снабдевати (се), спремати залиху
запа,´сливый чуваран, штедљив
запа,´сной 1. резервни2. резервист
запа,´сть 1. запасти 2. дубоко се урезати (у душу)
за,´пах м. 1. мирис, аромат 2. задах, смрад
запа,´хнуть замирисати, осетити се
запахну,´ть преклопити једну полу капута преко друге, огрнути
запахну,´ться заогрнути се, умотати се
запа,´чкать запрљати, упрљати, умрљати
запа,´шка ж.орање
запая,´ть залемити
запева,´ла м., ж. солиста у хору
запева,´ть почињати песму
запека,´ть пуштати да се запече
запелена,´ть завити у пелене, повити
запе,´нить успенушати
запере,´ть, запира,´ть 1. закључати 2. затворити; ~ся 1. закључати се 2. упорно одрицати
запеча,´литься ражалостити се
запечатле,´ть 1. урезати у памети, утувити 2. јасно изразити (у уметности)
запе,´чь запећи
запе,´чься 1. запећи се 2. (кровь) згрушати се 3. (губы) испуцати
запива,´ть 1. пити уз јело2. опијати се повремено
запина,´ться запињати у говору, замуцкивати
запинка ж. 1.замуцкивање 2. пауза
запира,´ться упорно одрицати
записа,´ть 1. записати, у|писати 2. (имение) преписати, пренети 3. почети писати
записка ж. 1. писамце, цедуља 2. забелешка 3. (мн.) дневник, мемоари
докладна,´я запи,´ска - извештај, реферат
записно,´й 1. који служи за записиваље 2. ватрен, ревностан
записно,´й игро,´к - страстан коцкар
записно,´й гуля,´ка - древна пијаница
записна,´я кни,´жка - бележница
запи,´сывать 1. записивати, уписивати 2. преписивати, преносити
запи,´сывание 1. записивање, уписивање
запись ж.1.запис, упис 2. белешка, забелешка, прибелешка
запи,´ть 1. попити уз јело 2. почети пијанчити
запиха,´ть 1. утурити, угурати 2. почети угуривати
запи,´чкать накљукати, прехранити
запища,´ть запиштати, писнути
запла,´вать 1. запливати 2. запловити
запла,´та ж. закрпа
запла,´тать закрпити
заплева,´ть попљувати
заплеска,´ть, заплёскивать 1. запљуснути, попрскати, запљускивати, прскати 2. почети запљускивати
заплесневе,´ть уплеснивити се, убуђати се
заплести,´ 1. уплести (косу) 2. почети плести
заплетаться заплитати се, уплитати се
заплечный, запле,´чье леђни, који се односи на део лопатица
запле,´чных дел ма,´стер устар. - целат, крвник
заплута,´тьзалутати, изгубити пут
запляса,´ть заиграти, заплесати
запну,´ться запети у говору
запове,´дник м. национални парк
запове,´дный 1. забрањен, неприкосновен 2. присан 3. драгоцен
за,´поведь м. 1. завет 2. заповест
заподо,´зрить посумњати
запо,´й м. повремено опијање
пить запо,´ем - неумерено пити
запо,´лнить, заполня,´ть испунити, напунити, пунити, попунити, исјпуњавати
заполони,´ть, заполоня,´ть 1. опчаравати, омађијавати, опчарати, омађијати 2. попунити, испуњавати
заполуча,´ть, заполучи,´ть 1. добијати унапред, добити унапред 2. добијати, стицати, добити, стећи
заполя,´рный који је иза поларног круга
запо,´мнить, запомина,´ть 1. запамтити 2. (само одрично) сећати се
за,´понка ж. копча (на кошуљи)
запо,´р м. 1. затварање 2. реза 3. затвор (црева)
запороши,´ть 1. засути танким слојем снега 2.почети засипати снегом
запоте,´ть 1. ознојити се2. (окно) замаглити се
заправи,´ла м.,ж. руководилац, предводник
запра,´вить 1. уметнути, утурити 2. удесити (за употребу) 3. зачинити (јело)
запра,´вка ж. 1. уметање, удешавање 2. зачин, запршка
 запра,´влять 1. уметати 2. удешавати 3. зачињавати
запра,´вский прави, истински
запре,´т м. забрана
запре,´тить забранити
запре,´тный забрањен, недопуштен
запреща,´ть бранити, забрањивати
запрещение с. забрана
заприме,´тить приметити, запазити
запроки,´дывать забацивати назад, затуривати
запроки,´нуть забацити назад, затурити
запро,´с м. 1. питање 2. интерпелација (у парламенту) 3. захтев
за,´просто просто, без устручавања
запру,´да ж. брана
запру,´дить 1. зајазити 2. претрпати, закрчити
запряга,´ть запрезати, упрезати
запряжка ж.1. запрезање, упрезање 2. запрега
запрячь запрегнути, упрегнути
запря,´тать, запря,´тывать склонити, сакрити
запу,´гивать, запуга,´ть плашити, заплашивати, заплашити, поплашити, уплашити
запуска,´ть, запусти,´ть 1. бацати, хитати 2. пуштати увис (змаја) 3. турати, завлачити (руку) 4. запуштати, занемаривати
запусте,´ние запуштеност
запу,´тать, запу,´тывать 1. заплести, уплести, уплитати 2. замрсити, мрсити 3. сплести, збунити, збуњивати 4. уплести, умешати, уплитати,
мешати (неког у нешто)
запу,´хнуть, запуха,´ть отећи, надути се, отицати
запыла,´ть 1. букнути, запламтети се 2. зацрвенети се
запыха,´ться задувати се (при ходу, раду)
запья,´нствовать запијанчити
запя,´стье с.подлактица
запята,´я ж.1. зарез 2. препрека, сметња
запя,´тки мн. устар. место за слуге иза задњег седишта у кочијама
запятна,´ть упрљати, укаљати
зараба,´тывать, зарабо,´тать зарађивати, зарадити
за,´работная пла,´та, зарпла,´та - плата, зарада
за,´работок м. зарада, плата
за,´работки мн. најамни рад, печалба
заража,´ть инфекцирати, заразити
зарази,´тельный 1. заразан 2. привлачан, примамљив
зара,´ние с. унапред
зарапортова,´ться запричати се, претерати у причању, забраздити
зараста,´ть, зарасти,´ 1. зарастати, обрастати 2. (рана) зарасти
зарва,´ться залетети се, забраздити, претерати
зарде,´ться зацрвенети се, заруменити се
зареве,´ть 1. заурлати 2. заплакати (гласно)
за,´рево с. 1. одсјај пожара 2.сунца на заласку
заре,´з само у изразу
до заре,´зу - преко потребно, по сваку цену
заре,´зать 1. заклати, посећи 2. упропастити
зарека,´ться зарицати се
зарекомендова,´ть показати се добро
зарисова,´ть нацртати
зарисовка ж. цртеж
за,´риться (на что) завидети, бити похлепан
зарни,´ца ж. севање без грмљавине
за р овня,´ ть по |р а внит и
зароди,´ться заметнути се, родити се, понићи
заро,´дыш м. клица, заметак
зарожда,´ть, зарожда,´ться 1. рађати, рађати се 2. порађати, побуђивати, изазивати 3. заметати се, појављивати се
зарожде,´ние с.1. рађање 2. заметање 3.појављивање
зарозове,´ть заруменети се
заро,´к м. завет, свечано обећање, зарицање
зарони,´ть изазвати, побудити
за,´росль ж. шипраг, шибље
зарубить, заруба,´ть 1. посећи, убити 2. засећи
зарубить на носу – запамтити
зарубка ж. зарез, усек
зарубе,´жный инострани
зарубцева,´ться зарасти, зацелити се (рана)
заручи,´ться осигурати се, обезбедити се
зарыва,´ть закопавати; ~ся 1. закопавати се 2. претеривати
зарыча,´ть рикнути
заря,´ ж. зора
ни свет ни заря,´ - зором
заря,´д м.1. метак (пушчани, топовски) 2. електрично пуњење
холосто,´й заря,´д - ћорак
заряди,´ть, заряжа,´ть 1. напунити (оружје, електр. батерију) 2. заредити, учестати, заинтачити (радити, говорити)
заря,´дка ж. 1. пуњење 2. бодрост, расположење, воља за нешто 3. јутарња гимнастика
заса,´да ж. 1.заседа 2.жарг. неповољни преокрет догођаја, безизлазна ситуација
засади,´ть, заса,´живать 1. засадити, посадити 2. забити 3. силом метнути
засахарить зашећерити, укувати у шећеру
засверка,´ть засветлуцати (се), заблистати се, затреперити
засвети,´ть, засвети,´ться 1.запалити (осветљење)2. засветлети (се), засијати (се)3. жарг. изаћи на јавност, обелоданити (нешто)
за,´светло за вида, за видела
засвиде,´тельствовать 1. засведочити, посведочити 2. потврдити (потписом)
засвиста,´ть звизнути, зазвиждати, писнути
засе,´в м.сетва
заседа,´ние с.седница, заседање
заседа,´тель м. изабрани представник
 наро,´дный заседа,´тель - поротник
заседа,´ть заседа(ва)ти, држати седницу
засека,´ть 1. обележавати дрвеће засецањем 2. шибати намртво
засекре,´тить 1. начинити тајним 2. упознати с поверљивим документима
засели,´ть населити
заселя,´ть насељавати
засе,´сть 1. засести 2. заседети се 3. (пуля) запасти, застати
засе,´чка м. зарез, засекотина
засе,´чь 1. обележити дрво зарезом 2. ишибати намртво
засе,´ять засејати, посејати
засиде,´ть (мухи) упрљати изметом
засиде,´ться дуго седети, задржати се
засиде,´ться в де,´вках - остати уседелица, плести седе
заси,´живаться задржавати се дуго
заси,´лье с. насиље, притисак
заси,´м затим, после тога
засини,´ть обојити плаво
засия,´ть засијати (се), засветлети (се)
заскака,´ть почети галопирати, заобићи галопирајући
заскору,´знуть 1. окорети се, скорушити се 2. огрубети, отупети
заскочи,´ть 1. скочити иза нечега или на нешто 2. трчећи излетети испред неког
заскрежета,´ть зашкрипати, зашкргутати (зубима)
засла,´ть 1. изаслати, одаслати 2. послати куд не треба
засла,´щивать заслађивати, сладити
заследи,´ть испрљати ногама
заслези,´ться засузити
заслу,´га ж. заслуга
заслу,´живать, заслужи,´ть заслуживати, заслужити
заслужи,´ться превише служити
заслу,´шать саслушати
заслу,´шаться занети се слушајући
заслы,´шать 1. зачути 2. осетити
заслюни,´ть, заслюня,´вить обалавити
засме,´ивать, засмея,´ть засмејавати, исмејати
засмея,´ться засмејати се, почети се смејати
засмоли,´ть умазати смолом, катраном
засмотре,´ться загледати се
засну,´ть заспати
засо,´веститься застидети се, збунити се
засо,´л м. 1.усољавање 2. спремање туршији
засо,´ли,´ть усолити, ставити у туршију
засори,´ть, засоря,´ть 1. направити, правити ђубре 2. (желудац) покварити 3. запушити, закрчити, запушавати, закрчивати
засоса,´ть 1. почети сисати 2. прогутати сишући 3. (туга) измождити
засо,´хнуть осушити се, увенути
за,´спанный поспан
заспа,´ться дуго спавати
заспеш,´ить пожурити се, похитати
заспиртова,´ть ставити у шпиритус
заспо,´рить почети препирку
заста,´ва ж.1. ђерам (градски)2. стража
застава,´ть застајати, затицати
заста,´вить, заставля,´ть 1. закрчити, претрпати 2. заклонити, заградити 3. натерати, приморати
застаи,´ваться 1. дуго се задржавати 2. кварити се од дугог стајања
заста,´ть застати
застега,´ть 1. почети шибати 2. ишибати намртво
застёгивать, застегну,´ть закопчавати, закопчати
застёжка ж. копча, пређица
застекли,´ть, застекля,´ть застаклити, застакљивати
засте,´нок м. мучилиште
засте,´нчивый бојажљив, стидљив, снебивљив
застига,´ть застигнуть затицати, захватати, затећи, задесити, захватити
застила,´ть застлать 1. застирати, покривати,застрети, покрити 2. заклањати, заклонити
засти,´лка ж. 1. застирање, покривање2. застирач, покривач
застира,´ть, засти,´рывать запрати, запирати
застой м.застој, стагнација
засто,´льный који се дешава за столом (здравица, песма)
застона,´ть јекнути, зајецати
засто,´порить обуставити рад (машине)
застоя,´ться 1. устојати се (коњ)2. устајати се, укварити се од стајања 3. сувише се задржати
застра,´ивать, застро,´ить изграђивати
застрахова,´ть, застрахо,´вывать 1. осигурати (код друштва) 2. обезбедити
застраща,´ть заплашити
застрева,´ть 1. западати 2. пропадати, дуго се задржавати
застре,´льщик м. 1. (војн.) стрелац 2. коловођа, руководилац
застрога,´ть 1. почети стругати 2. зашиљити рендетом
застрочи,´ть 1. прошити на машини 2. (митраљез) почети штеповати
застря,´ть 1. запасти 2. пропасти, дуго се задржати
застуди,´ть пустити да озебе
застуди,´ться назепсти, озепсти
за,´ступ м.ашов
заступа,´ться, заступи,´ться заузимати се, заузети се, залагати се, бранити, узети у одбрану
засту,´пничество заузимање, залагање, заштита
застуча,´ть закуцати, залупати
застыва,´ть, засты,´нуть, засты,´ть 1. стезати се 2. хладити се, кочити се (леш) 3. умртвљавати се (живот)
засты,´ть от удивле,´ния - запањити се, пренеразити се
застыди,´ть застидити, посрамити;~ься застидети се
засуди,´ть строго осудити
засуети,´ться 1. ужурбати се, устумарати се, узмувати се 2. сустати од јурњаве
засу,´нуть утурити, за|турити, увући, ћушнути
за,´суха ж. суша
засухоусто,´йчивый отпоран према суши
засу,´чивать, засучи,´ть , засукати, заврнути, посувратити
засуши,´ть осушити
засу,´шливый сушан
засчита,´ть, засчи,´тывать урачунати
засыла,´ть 1. изашиљати, одашиљати 2. слати куд не треба
засы,´пать засути, посути
засыпа,´ть 1. засипати, посипати 2. почињати спавати
засы,´пка засипање, посипање
засыха,´ть сушити се, венути
затаённый 1. скривен (у души), тајан 2. пригушен (говор)
зата,´ивать, затаи,´ть крити (у души), тајити
затанцева,´ться занети се играњем
зата,´пливать загревати, ложити
зата,´птывать газити, табати
затарато,´рить поћети брзо причати, брбљати
зата,´сканный 1. отрцан 2. баналан
затаска,´ть 1. износити, похабати, отрцати 2. измрцварити вукући
затащи,´ть довући, увући
затвердева,´ть стврдњавати се
затверде,´ние 1. стврдњавање 2. жуљ
затверде,´ть стврднути се
затверди,´ть 1. научити напамет понављајући 2 . почети тврдити једно исто, заинтачити
затво,´р м. 1. затварање 2. затварач (на пушци) 3. реза
затвори,´ть затворити
затева,´ть 1. смишљати, смерати, канити 2. почињати, заподевати
зате,´йливый 1. занимљив, духовит, оштроуман 2. заплетен, тежак
зате,´йник м. весељак, досетљивац
затека,´ть отицати
зате,´м 1. затим, потом 2. зато, јер
затемне,´ние замрачење, помрачење
затени,´ть, затеня,´ть 1. засенчити, осенчити, сенчити 2. заклонити од светлости
затепли,´ть упалити (свећу)
затере,´ть 1. отрти, избрисати, пребрисати 2. излизати, похабати 3. прикљештити, пригњечити
затере,´ться 1. почети се трљати 2. увући се, ушуњати се
затеря,´ть загубити
затесни,´ть, затесня,´ть 1. притеснити, притешњавати 2. пригњечити, гњечити 3.угњавити,гњавити
зате,´чь 1. улити се 2. отећи
зате,´я ж. 1. замисао 2. измишљотина, фантазија, ћеф
зате,´ять измислити, наумити, наканити се
затира,´ть 1. отирати, брисати 2. изнашати, хабати
зати,´скать придавити, пригњечити
зати,´скаться утиснути се, угурати се
зати,´снуть утиснути, угурати
затиха,´ть , зати,´х|нуть 1. с тишати, утишати , умирити 2. престати
зати,´шье с. 1. затишје, заветрина 2. миран, усамљен кутак
заткну,´ть 1. запушити, зачепити 2. затаћи, заденути
затле,´ть 1. почети трулити 2. почети замрачење, помрачење
зато,´ али, али зато
затовари,´ть нагомилати робу
затолкну,´ть забити, угурати, сатерати
затолкова,´ться запричати се
затоло,´чь почети туцати;~ся почети се гурати
затоми,´ться 1. преморити се, сустати 2. почети се умарати
затону,´ть потонути
зато,´пать затупкати
затопи,´ть 1. потопити, поплавити 2. заложити, наложити (пећ) 3. почети ложити
зато,´пка ж. 1. ложење 2. потпала затопление поплава
затопля,´ть 1. потапати, плавити 2. ложити (пећ) 3. почињати ложити
затопта,´ть 1. утабати, утапкати 2. погазити 3. почети табати
зато,´р м. 1. застој, прекид (у саобраћају) 2. закрченост, нагомиланост
затормози,´ть 1. укочити, задржати2. почети кочити
затормоши,´ть 1. измучити, изнурити 2.почети трести 3 уморити тресањем
затоскова,´ть почети туговати
заточи,´ть 1. заоштрити, наоштрити 2. почети оштрити 3. устар. заточити, затворити 3. смучити се, згадити се
затрави,´ть 1. убити у хајци 2. измучити гоњењем
затра,´гивать додиривати, дотицати
затрапе,´зный 1. који се врши за столом 2. свакодневни, кућни (хаљина)
затра,´та (у)трошак, расход
затра,´тить потрошити, утрошити
затре,´бовать затражити, потражити (званично)
затрепа,´ть 1. износити, похабати, отрцати 2. измучити, угњавити
затреща,´ть затрештати, зашкрипати, запуцкарати
затре,´щина шамар, ћушка
затро,´нуть дирнути, додирнути, дотаћи
затрудне,´ние тешкоћа, сметња, незгода, мука
затруднительный тежак, мучан
затрудни,´ть, затрудня,´ть 1. правити, причинити тешкоће, сметње 2. отежати, отежавати
затрудня,´ться колебати се, двоумити се
затру,´сить побојати се, поплашити се
затруси,´ть 1. истрести 2. закаскати
затрясти,´ затрести
затума,´нить замаглити, замрачити
затупи,´ть, затупля,´ть затупити, отупити, тупити, затупљивати
зату,´хнуть, затуха,´ть 1. загасити, погасит, угасити, гаснути 2.иструнути, иструлити, (по)кварити се
затушева,´ть, затушёвывать 1. осенчити (тушем), сенчити, шатирати 2. заташкати, прикрити, заташкавати, прикривати
затуши,´ть загасити, погасити, у|гасити, утрнути
за,´тхлость ж. 1. загушљивост, устајалост, задах 2. застој, заосталост, некултурност
за,´тхлый 1. устајао, загушљив 2. заостао, некултуран
заты,´кать 1. почети гурати, почети бости 2. почети говорити на „ти"
затыка,´ть забадати, задевати, запушавати
заты,´лок м. потиљак
заты,´чка ж. запушач, чеп
вся,´кой бо,´чке заты,´чка - у свакој чорби мирођија
затя,´гивать, затяну,´ть 1. стезати, затезати 2. отезати, одуговлачити 3. увлачити 4. (облак) покривати 5. почињати
ра,´ну затяну,´ло - рана је зарасла,
затя,´гиваться 1.увлачити дувански дим у себе 2.залечивати се (рана)
затя,´жка 1. застој, одуговлачење 2. увлачење дима у себе
зауны,´вный тужан, сетан, меланхоличан
заупря,´миться узјогунити се
зауря,´дный осредњи, обичан
заусе,´нец м. заноктица
зау,´треня ж. јутрење
заутю,´жить испеглати, запеглати на страну
зау,´чивать, заучи,´ть 1. учити напамет 2. мучити учењем
зафрахтова,´ть најмити теретни брод
захвати,´ть 1. захватити, дохватити, у|хватити 2. обухватити, обузети 3. отети, присвојити 4. затећи, стићи (бура) 5. занети, очарати
захва,´тнический отимачки, освајачки, насилнички
захва,´тчик м.отмичар, узурпатор
захва,´тывать 1. захватати, дохватати 2. обухватати, обузимати 3. отимати, присвајати 4. стизати 5. заносити, очаравати
захвора,´ть разболети се, занемоћи
захире,´ть 1. постати болешљив2. закржљати
захлебну,´ться, захлёбываться загрцнути се
захлес(т)ну,´ть, захлёстывать 1. запљуснути 2. затегнути 3. прелити се
захлеста,´ть почети шибати
захло,´пать запљескати
захло,´пнуть 1. залупити 2. затворивши врата ухватити
захо,´д 1. залазак, смирај (сунца) 2. заобилазак 3. свраћање, посета
заходи,´ть 1. залазити (сунце)2. заобилазити 3. залазити, ићи одвећ далеко 4. свраћати 5. почети ићи
заходи,´ться уморити се ходом
захожде,´ние 1. залажење (далеко) 2. свраћање 3. обилажење 4. залазак (сунца)
захолода,´ть, захолоде,´ть захладнети
захолустье забачено место, провинција
захолуст забачен, паланачки, заостао
захорони,´ть 1. склонити, затурити 2. сахранити, погрепсти
захоте,´ть зажелети;~ся (безлич.) прохтети се
захохота,´ть закикотати се
захрапе,´ть захркати
захрипе,´ть промукнути; закрчати
захрома,´ть почети храмати
зацвести,´, зацвета,´ть процветати, процветавати
зацелова,´ть 1. изљубити 2. уморити пољупцима
заце,´пка ж. 1. кукица, закачка 2. сметња, препрека
зацепи,´ть, зацепля,´ть закачити, закачивати, качити
зачарова,´ть очарати, опчинити, замађијати
зачасти,´ть учестати, често долазити
зачасту,´ю често
зача,´тие с.зачеће
зача,´тoк м. 1. клица, заметак 2. почетак
зача,´точный зачетни, ембрионални, рудиментарни
зача,´ть 1. зачети, понети (плод) 2. почети
зача,´хнуть 1. закржљати, увенути, онемоћати 2. пресушити (извор)
заче,´м зашто, због чега
зачерви,´веть уцрвљати се
зачёркивать, зачеркну,´ть прецртавати, прецртати
зачерстве,´ть 1. стврднути се, отврднути, окорети се 2. огрубети
зачерти,´ть 1. почети цртати 2. нацртати, исцртати
заче,´сть 1. урачунати 2. оценити (ученика)
зачёт м. 1. урачунавање, обрачун 2. оцењивање (ученика) 3. колоквијум
зачи,´н м. почетак
зачи,´нщик м.изазивач, покретач, подстрекач, коловођа
зачи,´слить, зачисля,´ть 1. убројити, унети, уносити у списак 2. урачунати, урачунавати
зачи,´стка ж. чишћење територије( војна операција)
зачита,´ть, зачи,´тывать 1. почети читати 2. прочитати гласно 3. не вратити књигу узету на читање 4. читањем упропастити
зачумлённый заражен кугом
зачу,´ять нањушити
зашага,´ть почети корачати
зашата,´ться заљуљати се, зањихати се
зашвартова,´ть привезати брод
зашвы,´ривать, зашвырну,´ть забацивати, забацити
зашевели,´ться покренути се, мрднути се, промешкољити се
зашелесте,´ть зашуштати, шушнути
зашепта,´ть почети шаптати, прошаптати
зашиби,´ть 1. повредити, озледити 2. зарадити
зашипе,´ть 1. (змия) зашиштати 2. (гуска) зашикати 3. (уље) зацврчати
заши,´ть зашити, ушити
зашифрова,´ть шифровати
зашнурова,´ть ушнирати
зашпаклева,´ть закитовати
зашпи,´лить прикачити чиодом
заштемпелева,´ть жигосати, запечатити
зашто,´пать закрпити, окрпити
заштукату,´рить измалтерисати
зашуме,´ть 1.зашумети, зашуштати, захујати 2. загаламити
зашурша,´ть зашуштати
защекота,´ть заголицати
защёлка ж. реза
защёлкать 1. зацвоктати (језиком) 2. запуцкати (прстима, бичем) 3. (соловей) запевати
защёлкивать, защёлкнуть шкљоцнути, шкљоцати (бравом)
защеми,´ть приштинути, пригњечити, притиснути
заще,´мило на се,´рдце - тишти у срцу
защи,´та одбрана, заштита
защи,´тительный одбранбени, заштитни
защи,´тить одбранити, заштитити
защи,´тник м. 1.бранилац, заштитник 2. спорт.крило
левый защитник – лево крило
защища,´ть бранити, штитити, заштићавати
заяви,´ть 1. објавити, пријавити 2. изјавити 3. показати се (као);~ся појавити се
зая,´вка ж. захтев, пријава, представка
зая,´вление с. изјава
зая,´влять 1. обављивати, пријављивати 2. изјављивати
зая,´витель м. 1. подносилац пријаве 2. онај који изјављује
зая,´длый задрт, окорео, страстан
за,´яц м.1. зец 2. путник без карте
за,´ячий 1. зеч(и)ји 2. плашљив
зва,´ние с. 1. сталеж 2. занимање, професија 3. титула, чин, звање 4. име
зва,´ный зван, позван
зва,´ный обе,´д - свечан ручак
зва,´тельный паде,´ж вокатив
звать 1. звати, позивати 2. називати
как тебя,´ зову,´т - како се зовеш? како ти је име?
помина,´й как зва,´ли - нема ни трага ни гласа
звезда,´ звезда
паду,´чая звезда,´ - метеор
звёзд с неба не хвата,´ет – није баш бистар ( о човеку)
звездануть звизнути
звездистый звездан, звездаст
звездочка ж. звездица
звездообра,´зный звездаст
звене,´ть 1. (звоно) звонити 2. (ланац) звечати, звецкати
звено,´ 1. колут, карика 2. најнижа јединица неке организационе целине
звери,´нец зоолошки врт
звери,´ный зверињи, зверски
зве,´рствовать поступити зверски
зверь м. звер, зверка, дивља животиња
звон м.1. звоњење, звоњава 2. звук, звек-(ет)
звонить звонити
звони,´ть по телефо,´ну - звати телефоном, телефонирати
зво,´нкий звонак, звучан
зво,´нкая моне,´та - звечећи (метални) новац
звоно,´к м звонце
звук м. 1. звук 2. (грам.) глас
звуковой 1. звучни2. гласовни
звукоподража,´ние ономатопеја, подражавање природним гласовима
звуча,´ть звучати, одјекивати
звучный звучан, звонак, гласан
звя,´кать, звя,´кнуть звецкати, звекетати, звецнути, звекнути
зги само у изразу
ни зги не ви,´дно - не види се ни прст пред носом
зда,´ние с.зграда, грађевина
здесь овде, ту
здесьшний овдашњи
здоро,´ваться поздрављати се
здорове,´нный 1. снажан, чврст 2. голем, огроман
здорове,´ть оздрављати, опорављати се
здоро,´виться само у изразу
мне не здоро,´вится - није ми добро
здо,´рово 1. јако, силно 2. лепо, вешто
за здоро,´во живёшь - без икаквог повода, низашто
здоро,´во! здраво
здоро,´вый 1. здрав 2. снажан, јак, крупан
здоро,´вье с. здравље
на здоро,´вье - изволите
здоровя,´к м. здрав снажан човек
здра,´вница санаториј(ум)
здра,´вствовать 1. бити здрав 2. бити жив и здрав
да здра,´вствует - живео!
здра,´вствуй(те)! - здраво, добар дан
зев м. грло, ждрело
зева,´ка м.,ж.зазјавало
зева,´ть 1. зевати 2. бленути, зазјавати
зево,´та ж. зевање
зелене,´ть, зелени,´ть зеленити, зеленети се
зеленова,´тый зеленкаст
зеленщи,´к м.устар. пиљар
зелёный 1. зелен 2. недозрео, 3.млад
зелёный змий – 1.жестока пића 2.алкохолизам
зе,´лень м. 1. зеленило 2. зелен (поврће) 3. жарг.долари
зе,´лье с.биљни отров
земе,´льный земљишни; аграрни
землеве,´дение с. земљопис, географија
землевладе,´лец м. земљопоседник
земледе,´лец м. земљорадник
земледе,´льческий земљораднички
землепа,´шец м. земљорадник, ратар
землетрясе,´ние с. земљотрес
землечерпа,´лка ж. багер
земли,´стый 1. који има много земље у себи 2. земљаст, земљине боје
земля,´ ж. земља
земляни,´ка ж. шумска јагода
земля,´нка земуница
земляно,´й земљани
земля,´чество удружење људи истог краја
земля,´к земљак ;~ячка ж.земљакиња
земно,´й земаљски
земно,´й шар - земаљска кугла
земно,´й покло,´н - клањање до земље
зе,´мство с. устар. месна самоуправа
зени,´тный зенитски
зени,´тка ж. противавионски топ
зени,´тчик м. противавионски артилерац
зени,´ца само у изразу
бере,´чь как зени,´цу о,´ка - чувати као очи у глави
зе,´ркало с. огледало
зе,´ркальце с. огледалце
зерни,´стый зрнаст
зерно,´ с. 1. зрно 2. жито (у зрну)
зернови,´дный зрнаст
зерново,´й житни
зернохрани,´лище с. силос
зёрнышко с. зрнце
зигза,´г м. цикцак
зима,´ ж. зима
зимо,´й - зими, преко зиме
зимний зимски, зимни
зимовать зимовати
зипу,´н м.дугачак гуњ
зия,´ть 1. зевати, отварати уста 2. зијати, зјапити (провалија)
злак м. трава
хле,´бные зла,´ки - жита
зла,´чный 1.житородан, богат 2. лош, препун порока
зла,´чное место – место разврата, рђаво место
злить љутити
зли,´ться 1. љутити се 2. (бура) беснети
зло с. 1. зло 2. невоља, несрећа, беда, напаст
зло его взя,´ло - помамио се, разбеснео се
на зло кому,´ -успркос, заинат коме
зло,´ба ж. злоба, мржња, пакост, јед
сорва,´ть зло,´бу - искалити јед
зло,´ба дня - дневна сензација, горуће питање
зло,´бить љутити, једити
зло,´бный злобан, пакостан, једак
злободне,´вный актуелан, сензационалан
зло,´бствовать (на кого) љутити се, бити љут (на кога)
злове,´щий злослутан, злокобан
злово,´ние с.смрад, задах
злово,´нный смрдљив, смрадан
зловре,´дный штетан, шкодљив, убитачан
злоде,´й м. злочинац, зликовац
злоде,´йский злочиначки, зликовачки
злоде,´йство, злодея,´ние злочин
злоде,´йствовать чинити злочин
злой 1. рђав, лош 2. зао, пакостан, злобан 3. љут
злока,´чественный 1. опак, опасан 2. злочудан(тумор)
злоключе,´ние с. несрећа
злонаме,´ренный злонамеран
злопа,´мятный (человек) злопамтило
злополу,´чие с. беда, несрећа
злополу,´чный несрећан, злосрећан
злора,´дный злурад, злобан
злора,´дствовать бити злурад, злобан
злоречи,´вый злогук
злосло,´вие с.оговарање, опадање
злосло,´вить оговарати, опадати, оцрњивати
злость м. 1. злоћа, злоба, пакост 2. љутња, јед
злостный 1. зао, злобан 2. злонамеран, нечастан
злоча,´стие с. зла срећа, несрећа
злоча,´сный злосрећан, несрећан
злоумы,´шленник м. зликовац, злочинац, разбојник
злоумы,´шленный злонамеран
злоупотребля,´ть злоупотребљавати
злоязы,´чие с. склоност за оговарање
злю,´ка, злю,´чка м.,ж. злоћа, љутица, прзница
злю,´щий 1.врло зао, опак 2. крвожедан
змееви,´дный, змееобра,´зный змијаст, змијолик
змеи,´ный змијски
змеи,´стый змијаст
змеи,´ться вијугати се, извијати се, кривудати
зме,´й м. 1. змај 2. аждаја
змея,´ ж. змија
грему,´чая змея,´ - звечарка
очко,´вая змея,´ - наочарка
зми,´й м. устар. 1. змија 2. ђаво у лику змије
знава,´ть (садашњего времена нема) познавати
знак м. 1. знак 2. ознака
водя,´ной знак - водени отисак
де,´нежный знак - новчаница
знако,´мец м. устар. познаник
знако,´миться упознавати се
знако,´мство с. познанство
знако,´мый 1. познат 2. упознат
знамена,´тель м. мат. именитељ (разломка)
знамена,´тельный значајан
знамени,´тость м.чувен човек
знамени,´тый чувен, славан, гласовит, знаменит
знаменова,´ть обележавати, означавати
знамено,´сец м.заставник, барјактар
зна,´мо зна се, наравно, дабогме
зна,´мя с. застава, барјак
зна,´ние с. 1. знање 2. познавање
зна,´тный 1. знатан, угледан, отмен 2. јак, велики
знато,´к м.зналац, познавалац
знать 1. знати 2. познавати 3. ж. отмен свет, аристократија
дать кому,´ знать - обавестити некога
дать знать о себе,´ - jавити се
знать, (као уво,´дна реч) - очевидно, свакако
зна,´харь м. врачар, гатар
зна,´харьство с. гатарство
значе,´ние 1. значење, смисао 2. значај, важност, вредност
значи,´тельный 1. знатан, значајан, важан 2. велики, јак 3. изразит
зна,´чить 1. означавати, изражавати 2. значити, важити, имати вредност, вредети;~ся водити се у списку
значо,´к м. значка
зной м. жега, врућина, припека
знойный 1. врео, врућ, усијан 2. ватрен, страстан
зоб м. гуша
зов м. глас, позив, поклич
зо,´дчество грађевинарство, архитектура, неимарство
зо,´дчий м.архитект, неимар
зола,´ ж.пепео
золо,´вка ж.заова
золота,´рь м.чистач, асенизатор
золоти,´стый златаст
золотить позлаћивати
золотиться златити се, блистати се као злато
золотни,´к м. старинска, најмања мера за тежину (4,25 гр.)
зо,´лото с. злато
зо,´лотой 1. златан 2. златник
золоты,´х дел ма,´стер - златар, јувелир
золото,´е сече,´ние - златни пресек
золоту,´ха ж. шкрофуле
золоче,´ние позлаћивање
зо,´лушка ж. пепељуга
зонд м. сонда
зондировать 1. испитивати сондом 2. сондирати, распитивати
зонт м. зонтик кишобран
зоологи,´ческий зоолошки
зоопа,´рк м. зоолошки врт
зо,´ркий оштар, проницљив, далековид
зо,´рька ж. зора
зрачок м. зеница
зре,´лище с. 1. призор, слика 2. представа
зре,´лость м. зрелост
аттеста,´т зре,´лости - матурска сведоџба
зре,´лый зрео
зреть 1. зрети, сазревати 2. видети, гледати
зре,´ние с. вид
то,´чка зре,´ния - гледиште, становиште
по,´ле зре,´ния видокруг, хоризонт
зри,´мый видљив, видан
зри,´тель м. гледалац
зря узалуд, бадава
зря,´чий који није слеп, окат
зря,´шный узалудан, непотребан
зря,´щий који гледа
зуб м. 1. зуб 2 . зубац
моло,´чный зуб - млечњак
зуб му,´дрости - умњак
име,´ть зуб про,´тив кого,´ - бити киван на неког, имати пик на неког
зубастый зубат
зубной зубни
зубец м. зубац
зубок м. зубић
зуболече,´бница ж.зубна амбуланта
зубоска,´л м. церекало, подсмевало
зубоска,´лить кезити се, церекати се, подсмевати се
зубочи,´стка ж. чачкалица
зубр м. 1. тур, врста бизона 2. назадњак
зубрёж(ка) бубање
зубри,´ла ж. бубало, бубалица
зубри,´ть 1. назубљивати 2. бубати (учити напамет)
зубро,´вка ж. ракија с миришљавим травама
зу,´бчатый зупчаст
зуд м.свраб
зуде,´ть 1. сврбети 2. зујати
зы,´бкий 1. колебљив 2. непоуздан, несигуран
зыбь ж. 1. лако таласање 2. морски таласи
зыбу,´чий колебљив
зы,´рить жарг. гледати
зы,´чный гласан, јак, оштар (глас)
зя,´бкий зимогрожљив
зя,´бнуть зепсти
зя,´блик м. зеба
зябь ж. јесења угар
зять м. зет

И
и союз, частица 1. и, а, па 2. их!
и то и другое – и једно и друго
и,´бо устар.јер, пошто
и,´ва ж. врба, ива
плаку,´чая и,´ва - жалосна врба
Ива,´н Купа,´ла Ивањдан
Ива,´н -да- Ма,´рья бот. дан и ноћ
ива,´новский иванов
во всю ива,´новскую - из све снаге, врло гласно
иваси,´ ж. нескл. врста харинге
ивня,´к м. 1. врбак, ивик 2. шибље од иве
и,´вовый ивов, врбин
и,´волга ж. жуња, стрнадица
игла,´ ж. 1. игла 2. чекиња 3. бодља
сесть на иглу – постати наркоман
игли,´стый. игловатый игличаст, бодљикав
иглоука,´лывание с. акупунктура
игнори,´ровать не обраћати пажњу, пренебрегавати, игнорисати
и,´го с. јарам, ропство
иго,´лка ж. игла
сиде,´ть как на иго,´лках - седети као на иглама, нервирати се
как с иголочки, с иголки- нов новцат
иго,´лочка ж. иглица
иго,´лочный иглени
иго,´льник, иго,´льница игленица, јастучић за игле
иго,´льный иглени
иго,´льное ушко,´ - иглене уши
иго,´рный коцкарски, карташки
иго,´рный дом - коцкарница
иго,´рный стол - коцкарски сто
игра,´ ж. 1. игра, играње, забава 2. свирање, свирка
игра,´ не сто,´ит свеч - покушај се неисплати
игра,´льный коцкарски
игральные карты - карте (за картање)
игральные кости - коцке ( за коцкање)
играть играти се, забављати се 2. играти (карте, глума, спорт)
игра,´ть в пря,´тки - играти скривалице, жмурке
игра,´ть в ка,´рты - картати се
игра,´ть пе,´рвую скри,´пку - бити лидер, вођа
игра,´ть на,´ руку - ићи на руку
игра,´ть на не,´рвах - нервирати, ићи на нерве
 игра,´ть глаза,´ми - кокетирати
игра,´ть в молча,´нку - муком ћутати
игра,´ючи играјући се
игри,´вый 1. живахан, враголаст, весео 2. шаљив, кокетан 3. несташан, лакомислен
игри,´вое настрое,´ние - несташно раположење
игри,´стый пенушав (пиће)
игрово,´й играни
игрово,´й фильм - играни филм
игро,´к м. 1. играч (у картању, спорту) 2.муз. свирач
игру,´н несташко, обешењак
игру,´шка ж. играчка
магази,´н игру,´шек - продавница играчака
и,´гры мн. спорт. игре
Олимпи,´йские и,´гры - Олимпијске игре
игу,´мен м. церк. игуман; ~ья ж. игуманија.
идеа,´л м. идеал
идеа,´лизация ж. идеализација
идеа,´лизировать идеализовати.
идеали,´зм м. идеализам
идеали,´ст м. идеалиста
идеа,´листический идеалистички
идеа,´льный идеалан.
иде,´йность ж. идејност
иде,´йный идејни
идентифика,´ция ж. идентификација
идентифици,´ровать идентификовати.
иденти,´чность ж. идентичност, истоветност
идео,´лог м.идеолог
идео,´логический идеолошки
идео,´логия ж. идеологија
идёт! частица добро, пристајем, у реду!
иде,´я ж. мисао, замисао, идеја 2. појам
навя,´зчивая иде,´я - фиксна идеја, фикс-идеја
иди,´ллия ж. идила
иди,´ллический идилички
иди,´лличный идиличан
иди,´ллик м. идиличар
идио,´ма ж. лингв. идиом
идио,´т м. идиот
идио,´тизм м.идиотизам
идио,´тский идиотски.
и,´дол м. идол
идти,´ (идёт) 1.ићи (пешке) 2. кретати се, (по води) пловити, путовати 3. одлазити, полазити, долазити 4. полазити, похађати 5.
излазити, избијати 6. пролазити, продавати се 7. пружати се, водити 8. радити 9. падати 10. протицати, тећи, трајати 11.
(позоришт.) давати се 12. пристајати, слагати се 13. трошити 14. водити се, тећи 15. улазити 16. напредовати 17. клонити се,
водити 18. полазити (у игри) 19. тицати се 20. рачунати се
пи,´сьма до,´лго иду,´т - писма дуго долазе
весна,´ идёт - кренуло је пролеће
из трубы,´ идёт дым - из оџака куља дим
идёт за бесце,´нок - продаје се у бесцење
доро,´га идёт по,´лем - пут прозлази кроз ливаду
часы,´ иду,´т то,´чно - сат је прецизан
снег идёт - пада сњег
идёт 1995 год - траје 1995 година; сада је 1995 година
пиджа,´к ему,´ не идёт - сако њему не одговара, не слаже се
речь идёт о том, что - говори се о томе, да; реч је о томе, да; ради се о томе, да
идти,´ за,´муж - удавати се
идти,´ на при,´ступ - јуришати
идти,´ впрок - користити
идти,´ на лад - успевати
идёт как по маслу - иде као по лоју (као подмазано)
ему,´ идёт деся,´тый год - ушао је у десету годину
куда,´ ни шло - куд пукло, да пукло
идти,´ вразре,´з - ићи у раскорак
идти,´ на у,´быль - смањује се
идти,´ ко дну - давити се, пропадати
иегови,´ст м. церк. јеховиста
иезуи,´т м. језуита
иера,´рх м. церк. јерарх.
иера,´рхия ж. хијерархија
иере,´й м. церк. јереј, свештеник.
иеро,´глиф м. јероглиф
иждиве,´ние с. 1. издржање 2. средства, трошак, новац
состоя,´ть на иждиве,´нии - живети на туђи рачун
из, изо 1. из 2. од
из Белгра,´да - из Београда
из ко,´жи - од коже
лу,´чший из всех - најбољи од свих
из кни,´ги - из књиге
изба,´ ж. дрвена сеоска кућа
изба,´биться разнежити се, постати мек као жена
избави,´тель м. спасилац, ослободилац
изба,´вить (ся), избавля,´ть(ся) избавити (се), спасити (се), ослободити (се)
изба,´вление с. спасење, спас, ослобођење
избавля,´ть, изба,´вить спасити, ослободити; ~ся спасити се, ослободити се
изба,´вь меня,´! - пусти ме!
изба,´ви Бог! - сачувај Боже!
избало,´ванный размажен
избалова,´ть размазити, распустити
избе,´гать оптрчати, обићи трчећи
избега,´ть, избегнуть, избежать 1. избећи, избегнути 2. клонити се, туђити се, избегавати 3. спасавати се
избежа,´ть просту,´ды - избегнути прехладу
избива,´ть, изби,´ть 1. бити, тући 2. убијати
избиение с. туча, покољ
избира,´тель м. бирач
избиный бирачки
избира,´тельный уча,´сток - бирачко место
избира,´тельная у,´рна, избира,´тельный я,´щик - бирачка кутија
избира,´ть, избра,´ть изабирати. бирати.
изби,´тый 1. избијен, истучен, излупан 2. отрцан, баналан
изби,´тый сюже,´т - неоригиналан, баналан сиже
изби,´ть, избива,´ть 1. избити, истући 2. испребијати, побити.
избичева,´ть ишибати бичем
изблева,´ть избљувати, повратити
избода,´ть избости
изборозди,´ть избраздати
избоче,´ниться избочити се, подбочити се
избрани,´ть изгрдити, испсовати
и,´збранный 1. бирани 2.изабрани, елитни
и,´збранные произведе,´ния - сабрана дела
для и,´збранных - за елиту
избу,´шка ж. избица, држена кућица, мала изба
избы,´ток м. 1. сувишак, вишак, преостатак 2. (из)обиље
от избы,´тка чу,´вств - због вишка емоција
избы,´точный (из)обилан
избы,´ть отрести се, спасти се, отарасити се неког
извая,´ние с. кип, статуа, скулптура
извая,´ть извајати, исклесати, истесати из камена
изве,´дать 1. искусити 2. сазнати, разумети
изве,´дать сча,´стье - сазнати што је срећа
изве,´ка устар. одвајкада, отпамтивека
и,´зверг м. изрод, нечовек, чудовиште
изверга,´ть 1. избацивати; 2. изгонити, искључивати
изве,´ргнуть 1. избацити 2. изагнати, искључити
изверже,´ние с. избацивање, ерупција.
изве,´риться изгубити поверење, преварити се
изверну,´ться устар. 1. извити се 2. искобељати се, измигољити се, изврдати
извести,´ 1. потрошити 2.истребити, утаманити 3. изнурити 4. разљутити, разгоропадити
изве,´стие с. вест, извештај, глас, саопштење
извести,´сь 1. измучити се 2. ослабети 3. истрошити се
извести,´ть обавестити
извёстка, и,´звесть ж. креч
известко,´вый кречни
изве,´стно безл. 1. познато 2. наравно, дабогме
хорошо,´ изве,´стно - добро познато
наско,´лько мне изве,´стно - колико ја познајем
изве,´стность ж. 1.познатост, популарност 2. вест, глас
по,´льзоваться изве,´стностью - бити полуларан, познат
поста,´вить в изве,´стность - обавестити
изве,´стный 1. познат, чувен 2. неки, одређен
изве,´стный факт - позната чиненица
в изве,´стной ме,´ре - до неке границе
при изве,´стных усло,´виях - уз одређене услове
известня,´к м. кречњак.
известняко,´вый кречњачки
изветша,´ть остарити, оронути
изве,´чный вечит
извеща,´ть, извести,´ть известити, обавештавати
извещение с. обавештење, обавештај
изви,´в м. окука, савијутак
изви,´ваться 1. извијати, савијати, увијати се, вијугати се, кривудати 2. изврдавати
изви,´лина ж. вијуга, кривина
изви,´листый вијугав, кривудав
изви,´листые у,´лицы - кривудаве улице
извине,´ние с. 1. оправдање 2. опроштење, извињење.
извини,´тельный који се може оправдати, извинити.
извини,´ть, извинять 1. оправдати 2. опростити, извинити; ~ть(ся) 1. правдати, оправдавати 2. опраштати,
извлека,´ть извлачити, вадити
извле,´чь 1.извући, извадити 2. добити, имати
извле,´чь удово,´льствие - добити задовољство
извле,´чь уро,´к - научити се (памети)
извлече,´ние с. 1. извлачење, вађење 2. извод, цитат
извне,´ споља, извани
без помо,´щи извне,´ - самостално, без вањске помоћи
изводи,´ть 1. трошити 2. таманити, истребљивати 3. изнуравати 4. раздраживати, љутити; ~ся изнуравати се, слабети,
известись.
изво,´зчик м. 1. кочијаш, фијакерист 2. најамни фијакер
ломово,´й изво,´зчик - таљигаш, рабаџија
е,´хать на изво,´зчике - возити се фијакером
изволе,´ние с. устар. воља, жеља, допуштење
по Бо,´жьему изволе,´нию - по Божјој воли
изво,´лить устар. устар. хтети, желети
чего изво,´лите? - шта желите?
изво,´льте молим, изволите
извора,´чиваться 1. извијати се 2. изврдавати, измигољавати се, извернуться
извора,´чивание 1. извијање 2. изврдавање, околишење
изворо,´тливый 1. савитљив, гибак; 2.окретан, умешан
изврати,´ть изврнути, изопачити, покварити
извраща,´ть 1.извртати, изопачавати 2.кварити, извратить
извращение с. извртање, изопачавање, кварење
извращённость ж. ненормалност, перверзност, изопаченост.
изга,´дить загадити, забалегати
изги,´б м. 1.савијутак, окука, кривина 2. танани преливи (гласа)
изгиба,´ть, изогну,´ть савијати, кривити
изгла,´живать, изгла,´дить 1. изгладити, загладити 2. испеглати 3. избрисати
изгла,´дить из па,´мяти - избрисати из сећања
изгна,´ние с. 1. истеривање, прогон 2.изгнанство, прогонство
изгна,´ние ду,´хов - истеривање духова
изгна,´ть 1. про, из(а)гнати, протерати 2. искоренити, уништити
изго,´й м. отпадник, изопаченик
изголо,´вье с. узглавље, јастук
изголода,´ться 1. нагладовати се, изгладнети 2. ужелети се
изгоня,´ть истеривати, протеривати
и,´згородь ж. ограда, тараба, плот
изгота,´вливать припремати, готовити, израђивати
изготови,´тель м. израђивач
изгото,´вить устар. приготовити, припремити, израдити, спремити
изготовле,´ние с. припремање, израда, спремање
изграфи,´ть ишпартати
изгуби,´ть уништити, упропастити
издава,´ть, изда,´ть 1.издати, објавити (књигу) 2. прогласити (уредбу) 3. испустити ( звук, мирис)
и,´здавна одавно, давно
изда,´лбливать издубљивати
издалека,´, и,´здали издалека, из даљине
изда,´ние с. 1. издавање 2. издање
изда,´тель м. издавач
изда,´тельский издавачки
изда,´тельское де,´ло, изда,´тельство - издавачко предузеће, издавачка кућа
изда,´ть штампати, објавити
издева,´тельство с. подсмевање, шегачење, спрдање
издева,´ться подсмевати се (коме), исмевати (неког), шегачити се, спрдати се (с неким).
издёвка ж. спрдња
изде,´лие с. 1. израда, производња 2. производ, артикал
гото,´вые изде,´лия - готове производе
издёргать устар. 1. искрзати 2. искидати (нерве)
издёргивать 1. крзати; 2. кидати
издержа,´ться истрошити се
изде,´ржки мн. трошак, расход
нести,´ изде,´ржки - трошити се
цено,´й больши,´х изде,´ржек - по цену великих трошкожа
издолби,´ть издубити, избушити
издо,´хнуть устар. црћи, цркнути, липсати, крепати
издре,´вле одвајкада.
издыха,´ние с. цркавање, липсавање
при после,´днем издыха,´нии - на самрти
до после,´днего издыха,´ния - до последњег даха
издыха,´ть цркавати, лисавати, крепавати
изжа,´рить устар. 1. ( на рингли) испржити 2. (у рерни) испећи
изжева,´ть, изжёвывать сажвакати
и,´зжелта жућкасто (у сложеницама)
изже,´чь, изжига,´ть 1. прогорети 2. ожећи 3. изгорети (дрва)
изжива,´ть 1. избављати се, искорењивати 2. уништавати
изжо,´га ж. горушица
и,´з-за 1. иза, за, позади 2. због
ссо,´риться и,´з-за пустяко,´в - свађати се ѕбог ситиница
иззя,´бнуть устар. назепсти.
излага,´ть, изложи,´ть 1.испричати 2.препричати
изложи,´ть в пи,´сьменной фо,´рме - написати
изложи,´ть свои,´ми слова,´ми - препричати својим речима
излени,´ться пролењити се
излёт м. само у изразу
пу,´ля на излёте - крај лета пушчаног зрна, метка
излече,´ние с. 1. лечење 2. излечење
изле,´чивать, излечи,´ть лечити, излечити
излечи,´ться, изле,´чиваться излечити се
излива,´ть из, проливати, лити (сузе); ~ ся 1. лити се 2. протицати 3. уливати се
изли,´ть 1. пролити (сузе) 2. отворено исказати 3. искалити
изли,´ть ду,´шу - отворити душу
изли,´ться 1. пролити се 2. излити се, истећи 3. показати се
изли,´ться в выраже,´ниях благода,´рности - захваливати
излиза,´ть полизати
изли,´шек м. сувишак, преостатак
хва,´тит с изли,´шком - биће довољно, чак остати вишак
изли,´шество с. сувишност
изли,´шний сувишан, непотребан
излия,´ния мн. 1. истицање 2. излив, искаљивање (осећања)
излови,´ть уловити, ухватити.
изловчи,´ться снаћи се
изложе,´ние 1.излагање (мисли) 2. писмена вежба препричавања
изло,´м м. прелом, пукотина
излома,´ть 1.сломити 2.преламати
излохма,´тить разбарушити, рашчупавити
излуча,´ть испуштати, зрачити
излучение с зрачење
излу,´чина ж. окука, кривина,
излучи,´ть испустити (зраке)
излю,´бленный омиљен
изма,´зать 1. умазати, испрљати 2. потрошити мажући (боју)
измалева,´ть потрошити малајући
измара,´ть 1.испрљати, умрљати 2.прецртати
изма,´тывать, измота,´ть изнурити се, уморити се
изма,´яться намучити се, изнурити се
измельча,´ть, измельчи,´ть 1. мрвити, ситнити 2. оплићати, сманити се
изме,´на ж. 1. издаја, издајство, предаја
госуда,´рственная изме,´на - велеиздаја
супру,´жеская изме,´на - превара
измене,´ние с. 1.промена 2. поправка
без измене,´ния - без промене
измени,´ть, изменя,´ть 1.променити, преиначити 2. издати, изневерити (кога)
сча,´стье нам измени,´ло - срећа нам окренула леђа
изме,´нник м. издајник, издајица
изме,´ннический издајнички
изме,´нничество издаја, издајство
изме,´нчивый променљив
изменя,´емый променљив
изменя,´ться, измени,´ться променити се, преиначити се
измени,´ться к лу,´чшему - променити се на боље
измени,´ться в лице,´ - променити се у лицу
измере,´ние с. 1. мерење, премеравање 2. димензија
измёрзнуть озепсти, промрзнути
измери,´мый мерљив.
измея,´ть, изме,´рить одмерити, измерити, премерити; ~ся мерити се
вре,´мя измеря,´лось секу,´ндами - одбројавање ишло на секунде
измождённый изнурен
измока,´ть, измо,´кнуть скроз покиснути
измола,´чивать извршивати (жито)
измоло,´ть самлети
измо,´р м. 1.изгладњивање, глад 2. смарање
брать, взять измо,´ром - смарати
и,´зморозь ж. иње
изморось ж. измаглица
измота,´ть измучити, изнурити
измоча,´ливать, измоча,´лить 1. растрести на влакна 2. изнурити
измочи,´ть исквасити
изму,´чить измучити, изнурити смарати
измыва,´тельство с. тротура
измыва,´ться устар. вршити тротуру, мучити
измы,´згать устар. испрљати, измастити
измы,´лить потрошити (сапун) на прање
измышле,´ние с. 1. измишљање 2. измишљотина
измышля,´ть измишљати
измя,´тый 1.изгужван 2.улубљен
измя,´ть 1. изгужвати 2. изгњечити
изна,´нка ж. наличје
на изна,´нку - наопако, наопачке
изнаси,´лование с.1. силовање 2. присиљавање
изнаси,´ловать устар. 1. силовати 2. насиљем приморати, принудити
изнача,´льный пржобитан
изна,´шивать абати, трошити
изнемога,´ть, изнемо,´чь малаксавати,
изнеможе,´ние с. изнемоглост, малаксалост, клонулост
рабо,´тать до изнеможе,´ния - радити до изнемоглости
изнемо,´чь изнемоћи, малаксати, клонути
изне,´рвничаться изнервирати се, растројити живце
износи,´ть 1. износити се, поабати се 2. оронути
изно,´шенный 1. исцепан, поабан 2. искварен употребом
изнури,´ть изнурити, исцрпсти
изнуря,´ть изнуравати, исцрпљивати
изнутри,´ изнутра
изныва,´ть, изны,´ть 1. изнемогавати, изнемоћи, малаксавати, измучити се 2. умирати
изныва,´ть от жела,´ния - умирати од чежње
изоби,´лие с. обиље, изобилност
изоби,´ловать обиловати
изоби,´льный обилан
изоблича,´ть, изобличи,´ть 1. изобличити, ухватити (у кривици, лажи) 2. доказивати, обелодањивати
изобража,´ть, изобрази,´ть 1. описивати, сликати 2.приказивати, представљати, изражавати
изображе,´ние с. 1. описивање, сликање, приказивање, представљање 2. слика, фигура, лик
изобрести,´ изумети, измислити, пронаћи
изобрета,´тель м. проналазач
изобрета,´тельный довитљив, сналажљив, вешт
изобрета,´ть измишљати, изумевати, проналазити
изобрете,´ние с. проналазак, изум
изодра,´ть издерати, исцепати
изойти,´ изнемоћи због губитка (нечега)
изойти,´ кро,´вью - изнемоћи због губитка крви
изолга,´ться исувише лагати
изоли,´ровать изоловати, издвојити, осамити
изорва,´ть поцепати; ~ся поцепати се
изостла,´ть застрети
изотка,´ть изаткати
изощря,´ть, изощри,´ть изоштравати, вежбати, усавршавати, изоштрити, извежбати, усавршити
и,´з-под испод, под
изразе,´ц м. плочица каљеве пећи
изразцовый проплоћан
изра,´нить израњавити
израсхо,´довать потрошити
и,´зредка (по)каткад
изре,´зать изрезати, исећи
изрека,´ть 1.изрицати 2.свечано изјављивати
изречение с. изрека
изрешети,´ть изрешетати, избушити
изруба,´ть, изруби,´ть исећи, изрезати
изрыва,´ть ископавати
изрыга,´ть, изрыгну,´ть 1.повраћати, бљувати, повратити, избљувати 2. викати, прегласно и пребрзо
изры,´ть раскопати
изря,´дный 1. устар. изврстан, одличан 2. повелики, прилично велики
изря,´дная сумма денег – поприлични износ новца
изуве,´р м. верски занесењак, фанатик.
изуве,´чить унаказити, обогаљити, осакатити.
изукра,´сить украсити, искитити
изукра,´шивать украшавати, китити
изуми,´тельный 1.чудан, необичан 2.изванредан, редак.
изумле,´ние с. изненађење, запрепашћење
изумля,´ть изненађивати, запрепашћивати
изуми,´ть изненадити, запрепастити, пренеразити
изумру,´д м. смарагд
изумру,´дный од смарагда, смарагдне боје
изуро,´довать нагрдити, унаказити
изуча,´ть, изучи,´ть 1. изучавати, изучити 2. проучити, истражити
изучение с.истраживање, проучавање
изъеда,´ть 1. разједати 2. изгризати
изъе,´здить пропутовати
изъе,´зженный израбљен, често коришћен, проваљен (пут)
изъе,´сть изгристи, изуједати
изъяви,´тельный:
изъяви,´тельное наклонение грам.- индикатив.
изъяви,´ть изразити, исказати
изъявление с. израз, исказ(ивање)
изъявля,´ть изражавати, исказивати
изъязви,´ть покрити живим ранама
изъя,´н м. 1. штета, квар 2. мана, недостатак
без изъя,´на - без мане
това,´р с изъя,´ном - фелерична роба
изясне,´ние објашњење, изјава.
изъясни,´ть, изъясня,´ть објаснити, објашњавати
изъя,´тие с. 1. изузимање, издвајање 2.изузетак 3. конфискација 4. искључење
все без изъя,´тия - сви без изузетка
изъя,´ть, изыма,´ть изузимати, изузети, издвојити, кофисковати, искључти
изыска,´ние с. 1. тражење 2. истраживање, испитивање
изы,´сканность ж. префиненост
изы,´сканный 1. (про)нађен 2. одабран, префињен
изыска,´ть, изы,´скивать 1. проналазити, (про)наћи 2. истраживати, испитивати
изю,´м м. суво грожђе
изю,´мина, изю,´минка ж. 1. зрнце сувог грожђа 2. привлачност
быть с изю,´минкой - бити привлачан, духовит
изя,´щество с. елеганција, финоћа
изя,´щный елегантан, префинен
ика,´ть, икну,´ть штуцати
ико,´на ж. икона
иконопи,´сец м. иконописац
ико,´та ж. штуцање
икра,´ ж. 1.рибља јаја, икра 2.лист на нози
икри,´нка ж. зрнце од икре
икри,´ться мрестити се, бацати икру
икромета,´ние с. мрешћење, мрест
ил м. муљ (речни, морски)
илистый муљевит
и,´ли 1. или 2. зар (с негацијом)
иллю,´зия ж. илузија, обмана
иллю,´зорный илузоран, варлив
иллюмина,´тор м. прозорће (на броду, авиону)
иллюмина,´ция ж. илуминација
иллюминировать илуминирати
иллюстра,´ция ж. илустрација
иллюстрировать илустровати
ильм м. бот. брест
имби,´рь м. ђинђер, исиот
име,´ние с. имање, имовина
имени,´нник м.; ~ица ж.; слављеник, који слави имендан
имени,´ны мн имендан
имени,´тый угледан, важан, поштован
и,´менно 1. наиме 2. управо, баш
именно,´й који гласи на име
име,´ть 1.имати, поседовати 2.имати, бити, налазити се
имитация ж.имитација
имитировать имитирати
импера,´т|ор м.император; ~рица ж. императорка, царица
импе,´рия ж.империја
импе,´рский имперски
импони,´ровать импоновати
и,´мпорт м.увоз, имперт
и,´мпортёр м. увозник, импортер
и,´мпортировать увозити, импортирати
импоте,´нция ж. мед.импотенција
импрессиони,´зм м.импресионизам
импрессионист м.импресиониста
импровизация ж. импрозација
импровизировать импровизовати
и,´мпульс м. импулс
иму,´щественный имовни, имовински
иму,´щество с. имање, имовина, власништво
дви,´жимое иму,´щество - покретна имовина
ли,´чное иму,´щество - лично власништво
недви,´жимое иму,´щество - некретнине, непокретна имовина
иму,´щий имућан
власть иму,´щий - властодржац
и,´мя с. име, назив
имяре,´к м. неки, такав и такав
инакомы,´слящий који друкчије мисли.
ина,´че друкчије, иначе
инвентариза,´ция ж.инвентаризација
инвентаризи,´ровать инвентарисати
инвента,´рь м. инвентар, опис
инвести,´ция ж. инвестиција
инвести,´ровать инвецтирати
ингаля,´тор м. инхалатор
ингаля,´ция ж. мед. инхалација
индеве,´ть покривати се ињем
инде,´ец м. Индијанац
инде,´йка ж. ћурка (као јело)
инде,´йский индијански
индиа,´нка ж. Индијанка
индивидуа,´льный 1. индивидуалан, специфичан 2.издвојен, засебан
индивидуа,´льное хозя,´йство - приватно газдинство, домаћинство
индивидуа,´льный слу,´чай - засебан догођај
индиви,´дуум м. индивидуа, личност
инди,´го с. модри, плав (за боју)
индоевропе,´йский индоевропски
инду,´кция ж.индукција
инду,´с, инди,´ец м.Индијац, Индус; ~ка ж.Индијка
индустри,´я ж. индустрија
индустри,´альный индустријски
индю,´к м. ћуран
индю,´шка ж. ћурка
индю,´шонок м. ћуре
индю,´шачий ћурији, ћурећи
и,´ней м. иње,слана
ине,´ртность ж.инертност
ине,´ртный инертан
ине,´рция ж. инерсија
инжене,´р м. инжињер
инжене,´р-меха,´ник - машински инжињер
инжене,´р-строи,´тель - грађевински инжињер
инжи,´р м. смоква
инициати,´ва ж.иницијатива
инициатор м.иницијатор
инквизи,´тор м.инквизитор
инквизи,´ция ж.инквизиција
иногда,´ (по)каткад, понекад
иногоро,´дний који је из другог града
инозе,´мец м. странац, туђин
ино,´й 1. други 2. другаћији 3. понеки, неки
ино,´й раз 1. понекад 2. други пут
и,´нок м. калуђер
инопланетя,´нин м. ванземаљац
иноплеме,´нник м. човек другог племена, туђин
иноро,´дец м. ист. устар.човек неруске народности
иноро,´дный 1.другћији, друге врсте 2.неприродан
иносказа,´ние с. алегорија
иносказа,´тельный алегоричан, алгоријски.
иностра,´н|ец м. странац, ~ка ж.странкиња
иностра,´нный страни
иностра,´нный по,´дданный - страни држављанин
инохо,´дец м. касач
и,´ноходь ж. раван, кас (кад обе леве или обе десне ноге иду истовремено)
идти и,´ноходью -ићи касом
и,´ноческий калуђерски, монашки
иноязы,´чный који говори туђим језиком
инспе,´ктор м. инспе,´ктор
налоговый инспе,´ктор –порески инспектор
страховой инспе,´ктор – инспектор осигурања
таможенный инспе,´ктор –царински инспектор
инспе,´кция ж. 1. инспекција 2. провера, контрола
инспири,´ровать надахнути, инспирисати
инсти,´нкт м. инстинкт
инсти,´нктивный инстинктиван
институ,´т м. 1. висока школа 2. юр.институција
инстру,´ктор м. инструктор
инстру,´кция ж.инструкција
инстру,´кция по эксплуата,´ции - инструкција за коришћење
инструме,´нт м.инструмент, инструменат, алат
инструме,´нтальный 1.алатски 2. инструментални( оркестар)
инструме,´нтовка ж. муз. инструментација (за оркестар)
инсцени,´ровать 1. инсценирати, представити 2. одглумити 3. преварити
инсцени,´ровать о,´бморок - симулирати несвестицу
интегра,´ция ж.интеграција
интегри,´ровать интегрисати
интелле,´кт м.интелект
интелле,´ктуальный интелектуалан
интеллиге,´нтция ж. интелигенција
интеллиге,´нтность ж.интелигентан
интенси,´вность ж.интензивност
интерве,´нция ж.интервенција
интервью,´ с. нескл.интервју
интервью,´ировать интервјуисати
интере,´с м. 1. интересовање 2. интерес, корист
интере,´сный 1.занимљив, интересантан 2.леп
интере,´сничать правити се интересантним
интересова,´ть интересовати, занимати
интернациона,´льный интернационалан
интерпрета,´ция ж.интерпретација
интерпрети,´ровать интерпретирати
инти,´мничать понашати се интимно
инти,´мность ж. интимност, присност
инти,´мный интиман, присан, близак
интри,´га ж. 1.интрига, сплетка 2. заплет
интрига,´н м., ~ка ж. сплеткарош, сплеткарашица
интрига,´нство с. интриге, спеткарање
интригова,´ть 1. интригирати 2. изазивати радозналост
интури,´ст м. страни туриста
инфекцио,´нный инфективан, заразан
инфекцио,´нная больни,´ца - инфективна болница
инфекцио,´нное заболева,´ние - заразна болест
инфе,´кция ж. инфекција
инфици,´рование с.инфицирање
инфици,´ровать инфицирати. заразити
инфля,´ция ж. инфлација
информацио,´нный информациони
информа,´ция ж. информација
информи,´рованный информирани
информи,´ровать информисати, информирати
инциде,´нт м. инцидент, инциденат
инъе,´кция ж. мед. ињекциja
сде,´лать инъе,´кцию - урадити ињекцију
йод јод
ио,´н м. физ.ион
ио,´низация ионизација
ипоте,´ка ж. хипотека
ипоте,´чный хипотекарни
ипподро,´м м. хипохондрија
ира,´н|ец м. Иранац, ~ка ж. Иранка
ира,´нский ирански
и,´рис м. 1. дужица (ока) 2. перуника
ирла,´нд|ец м. Ирац; ~ка ж. Иркиња
ирла,´ндский ирски
и,´род м. чудовиште, нечовек
иронизи,´ровать иронизирати
иро,´ния ж.иронија
иск м. потраживање (преко суда), тужба
иму,´щественный иск - имовинска тужба
предъявля,´ть иск - тужити
искажа,´ть, искази,´ть унаказивати, кварити, исказить унаказити, покварити
искажение с. 1. промена 2. грешка, неправилност
искажённый 1. промењен 2. унакажен
искале,´чить, искале,´чивать обогаљити, осакатити, богаљити, сакатити
иска,´ния мн. потрага
иска,´тель м. 1.трагатељ, претраживач 2. молиоц
иска,´тель приключе,´ний - авантуриста
иска,´ть 1. тражити 2. молити (суд)
исключа,´ть, исключи,´ть 1. изузимати, изостављати, изузети, изоставити, 2. искључивати, искључити
исключение с. изузимање, изузетак, искључење
исключе,´ние из пра,´вил - одступање од правила
в ви,´де исключе,´ния - као изузетак
по ме,´тоду исключе,´ния - уз методу редикције
исключи,´тельно 1. само, толико, баш 2. изузетно, изванредно, посебно 3. јединствен
исключи,´тельный изузетан, изванредан, посебан
исключи,´тельно он - само он
исключи,´тельный слу,´чай -јединствен догођај
искове,´рканный 1. унакажен, изломљен, накарадан 2. наисправан, лош
на искове,´рканном ру,´сском языке,´ - на лошем руском (говорити)
искове,´ркать 1. изокренути, испретурати 2. нагрдити, изопачити
исколеси,´ть 1. пропутовати 2. избраздати околину путујући
исколоти,´ть измлатити, излемати
исколо,´ть избости
иско,´мкать изгњечити, изгужвати
иско,´мое с. мат непозната
иско,´мый 1. тражени 2. непознат
искони,´ одвајкада, отпамтивека.
иско,´нный 1.исконски, вајкадашњи 2.прастари, прадавни.
ископа,´емое фосил
ископа,´емый 1. ископине, руда, минерали 2. фосилни, прастари
ископа,´ть устар. прекопати, ископати
ископти,´ть зачадити
искорёженный кривудав, изврнуте структуре
искорени,´ть, искореня,´ть искоренити, уништити, утаманити, искорењивати, уништавати, таманити
и,´скоса 1. искоса 2. косо, попреко
и,´скра ж. 1. искра, варница 2. шаре на тканини
и,´скренне отворено
и,´скренний искрен, отворен
и,´скренность ж. искреност, отвореност
искриви,´ть, искривля,´ть 1. искривити 2. згрчити, унаказити;~ся 1. искривити се 2. згрчити се, унаказити се3.
скренути, застранити
искривле,´ние с. 1. искривљење, кривина 2. скретање, застрањивање
исктивле,´ние позвоно,´чника - сколиоза, искривљење кичме
искривля,´ть 1. искривљивати; 2. (лице) грчити, унаказивати, искривить; ~ся кривити се, грчити се,
правити кривим
искри,´стый 1. искричав, са варницама 2. пенушав ( о вину) 3. изразит, блистав, духовит
искри,´ться 1. светлуцати се, треперити, преливати се 2. пенушати се (вино) 3. блистати, бити изразит
искрова,´вить искрвавити
искромётный са варницама
искромса,´ть искомадати, искасапити, распарчати
искроши,´ть истрошити, измрвити, издробити, искасапити
искупа,´ть 1. искупати, окупати 2. искупљивати , испаштати, искупити (грех) ;~ся искупати се, окупати се
искупи,´ть искупљивати, испаштати, искупити
искупи,´тель спасилац
искури,´ть испушити
искуса,´ть изуједати
комары,´ иску,´сали - комарци изуједали
искусить искушење
искуси,´тель м. саблажњнвач
довести,´ в искушење - навести на зло, саблазнити
иску,´сник м., ~ица ж. вешт човек( жена)
иску,´сный вешт, умешан
иску,´сственный вештачки, неприродан 2. лажни ,извештачен
иску,´сственные цветы,´ - вештачко цвеће
иску,´сственная улы,´бка - извештачен осмех
иску,´сство с. 1. уметност 2. вештина
иску,´шать 1. доводити у искушење, наводити на зло 2. кушати, искушавати, искусить
исла,´нд|ец м. Исланђанин, ~ка ж.Исланђанка
исла,´ндский исландски
испа,´костить 1. упрљати, покварити 2. нагрдити, наружити
испа,´н|ец м. Шпанац; ~ка ж.Шпанкиња
испа,´нский шпански
испа,´рение с. испаравање
испа,´рина ж. знојење, презнојавање
испаря,´ть, испари,´ть 1. претворити у пару, ветрети 2. нестати, изгубити се
испаха,´ть преорати
испа,´чкать упрљати, умрљати
испепели,´ть, испепеля,´ть претворити у прах и пепео, спалити до тла, уништити
испестри,´ть ишарати (разнобојно)
испещря,´ть, испещри,´ть ишарати (мрљама)
испива,´ть испијати
испи,´сывать, исписа,´ть 1. исписивати, исписати 2. сликати, насликати 3. потрошити у писању
испито,´й испијен, изнурен
испи,´ть попити, испити
исплева,´ть попљувати, испљувати
испове,´дание 1. исповедање 2. вероисповест
испове,´дать 1. исповедити, исповедати 2. распитати, распитивати
испове,´довать исповедати
и,´споведь ж. исповед, исповест
испо,´д доња страна нечега
и,´сподволь полако, (по)лагано, поступно
исподло,´бья попреко, неповерљиво
испо,´дний доњи
испо,´дняя руба,´шка - поткошуља
исподтишка,´ кришом, тајом, мучки
испоко,´н одвајкада, отпамтивека
исполи,´н м. див, џин, горостас
исполи,´нский дивовски, џиновски
исполко,´м м. (исполнительный комитет) извршни одбор
исполне,´ние с. 1. извршење, испуњење, остварење 2. извођење
при исполне,´нии служе,´бных обя,´занностей - на служби
исполни,´тель м. 1. извршилац 2. извођач (уметник)
суде,´бный исполни,´тель - судски извршитељ
исполни,´тельный 1. извршни 2. тачан, савестан
исполни,´тельный лист - извршна пресуда
испо,´лнить, исполня,´ть 1. извршивати,остваривати, испуњавати, извршити, остварити, испунити 2. изводити, извести
(уметнички) 3. пунити, испуњавати напунити, испунити
исполосова,´ть 1. исцепати на траке 2. избраздати бичем
испо,´льзование с. искоришћавање, коришћење
испо,´льзовать користити се чим, послужити, употребити
испоро,´ть испарати
испо,´ртить искварити, покварити
испо,´рченность ж. кварност
испо,´рченный покварен; неморалан, рђав
испо,´шлить принизити, огадити, направити вулгарним
исправи,´тель исправљач
исправи,´тельный поправни
исправи,´тельная коло,´ния - поправни логор
исправле,´ние с. поправка, исправка
испра,´вить, исправля,´ть поправити, исправити, устранити грешку
испра,´вник устар. шеф среске полиције
испра,´вность ж.1. исправност 2. тачност, уредност
испра,´вный 1. исправан 2. тачан, уредан
испражне,´ние мн. 1. вршење велике нужде 2. измет
испражниться извршити нужду
испро,´бовать 1. испробати, пробати 2. испитати
испроси,´ть добити, издејствовати
испры,´скать испрскати
испрямля,´ть исправљати
испря,´сть испрести
испу,´г м. страх
испу,´ганно со страхом
испу,´ганный престрашен, преплашен
испуга,´ть уплашити
испуска,´ть, испусти,´ть пуштати, испуштати, испустити
испыта,´ние с. 1. испитивање, оглед, проба 2. испит 3. искушење
испы,´танный који прошао испитвање, веран, одан, поуздан
испы,´танное сре,´дство - поуздано средство
испы,´танный друг - веран пријатељ
испыта,´тельный испитни, огледни
испыта,´ть, испы,´тывать 1. испитати, опробати, испробати, проверити 2. искусити, осетити
испы,´тывающий испитивачки
испятна,´ть умрљати, исфлекати
иссверли,´ть избушити (бургијом)
иссе,´чь 1. исећи, изрезати 2. ишибати
и,´ссиня (у сложеницама) плавкасто
иссле,´дование с. 1. испитивање, анализа; 2. истраживање, студија
иссле,´дователь м. истраживач
иссле,´довать 1. истраживати 2.прегледати
иссо,´хнуть исушити се, осушити се, сасушити се
и,´сстари од старине, од давнина
исстрада,´ться измучити се, напатити се.
исстреля,´ть испуцати, испалити.
исступле,´ние с. 1. бес, помама; 2. занос, усхићење
иссуша,´ть, иссуши,´ть исушивати, исушивати, сушити
иссыха,´ть 1. исушивати се 2. сушити се
иссяка,´ть, исся,´кнуть пресушити
иста,´пливать 1. растапати 2. ложити, загревати (пећ)
иста,´птывать, истопта,´ть 1. изгазити, угазити, утабати 2. износити (обућу)
иста,´сканный изношен, похабан
иста,´скать износити, похабати
истека,´ть, исте,´чь 1. истицати 2. пролазити (време)
истека,´ть, исте,´чь кро,´вью - претерано крварити; губити снагу због крварења
исте,´кший протекли, истекли, прошли
за исте,´кший год - прошле године
истере,´ться излизати се, похабати се
истерза,´ть 1. измучити 2. устар. поцепати
исте,´рик м. хистеричан човек
исте,´рика ж. хистеричан напад, хистерија
би,´ться в исте,´рике - хистерисати
исте,´рический хистерички
исте,´ричный хистерични
истёртый излизан, похабан, изношен.
ист|е,´ц м. юр. тужилац (у грађанском спору); ~ица тужиља (у грађанском спору)
истече,´ние с. 1. истек, завршетак 2. истицање
по истече,´нии двух часо,´в - након два сата, по истеку два сата
исте,´чь 1. истећи; 2. протећи, проћи (време)
и,´стина ж. истина
в это,´м есть до,´ля и,´стины - у томе има нешто истине, делић истине
и,´стинно стварно, заиста, доиста
и,´стинный истински, прави
и,´стинный друг - прави пријатељ
истлева,´ть, истле,´ть трулити, трунути, иструлити, иструнути
и,´стово устар.усрдно, ватрено
и,´стовый уст ревностан, ватрен, усрдан.
исто,´к м. извор, врело
истолко,´вывать, истолкова,´ть објаснити, протумачити
исто,´ма ж. 1.малаксалост, млитавост 2.љубавна чежња
истоми,´ть заморити, уморити, измучити, изнурити
истопи,´ть заложити( печ)
истопни,´к м. ложач
исторга,´ть, исто,´ргнуть 1. трзати, чупати, истргнути, ишчупати 2. изгонити, изагнати, истеривати 3. извлачити, извући,
изазивати, изазвати (признање)
исто,´рийка ж. 1.причица 2.догађај
исто,´рик м. историчар, историк
истори,´ческий историјски
истори,´чный историјски тачан, правилан
исто,´рия ж. 1. исттроија 2. догођај 3. прича
попа,´сть в неприя,´тную исто,´рию - упасти у непријатности
исто,´рия боле,´зни - болеснички картон
ве,´чная исто,´рия! - вечита прича!
истоскова,´ться тугоњати, натуговати се
источа,´ть 1. испуштати, ширити (мирис) 2. лити, изливати
источи,´ть 1. наоштрити 2. изгристи, избушити (жижак) 3. испустити, излити
исто,´чник м. 1. извор, врело 2. документ
исто,´шный очајаи, дивљи (глас)
истоща,´ть, истощи,´ть 1. исцрпљивати, изнуривати, исцрпсти, изнурити 2. трошити, истрошити (снагу, ресурсе)
истоще,´ние с. исцрпљење, изнуреност
истра,´тить по трошити, утрошити, истрошити
истреби,´тель м. 1. истребљивач, утамањивач2. разарач (ратни брод) 3. ловац (авион)
истребле,´ние уништавање
истреблить, истреблять истребити, уништити,утаманити
истре,´бовать добити на захтев
истрепа,´ть 1. износити, похабати 2. (књигу) раскупусати 3. (нерве) растројити, искидати 4. (здравље) упропастити
истре,´скаться попуцати, испуцати
истука,´н м. устар кип, статуа, идол
стоя,´ть истука,´ном - укипити се
иступи,´ть 1. тиступити 2. тупити, отупљивати
иступля,´ть тупити, отупљивати
и,´стый 1. истински, прави 2. ревностан
исты,´кать испробадати, избушити
истяза,´ние с. мучење, муке
истязатель м. мучилац
истязать мучити, стављати на муке, кињити
исхо,´д м. 1.завршетак, крај, резултат 2.устар. излаз, излазак
быть на исхо,´де - бити при крају
исха,´живать обилазити, пролазити унакрст
исхитри,´ться довити се
исхлеста,´ть ишибати
исхода,´тайствовать испословати, израдити, измолити
исходи,´ть, изойти,´ 1. обићи, прокрстарити 2. произилазити, долазити (од) 3. оснивати се на нечему, полазити од нечега
исходи,´ть, изойти,´ кро,´вью - много крварити
исхо,´дный полазни, почетни
исхуда,´ть смршати, омршавити
исходя,´щий излазни
исцара,´пать изгрепсти, изгребати
исцеле,´ние с. исцелење, оздравлење
исцеля,´ть, исцели,´ть излечити, исцелити
исча,´дие с. пород, чедо, накот (у рђавом смислу)
исча,´дие а,´да - порођење ђавола
исча,´хнуть ослабети, опасти, изнурити се
исчеза,´ть, исче,´знуть ишчезнути, ишчезавати, изгубити се, губити се, нестајати, нестати
исчерка,´ть испрецртавати, избрљати
исче,´рпывать, исчерпа,´ть 1. исцрпсти; 2. (питање) уредити, решити
исче,´рпывающий потпун, свестран, темељан;
исче,´рчивать, исчерти,´ть исцртати, ишарати.
исчисле,´ние с. 1. бројање 2. обрачунавање, израчунавање 3.мат. рачун
исчисля,´ть, исчи,´слить 1. бројити, избројити 2. израчунавати, обрачунавати, обрачунати, израчунати
ита,´к союз и тако, дакле
италья,´н|ец м. Италијанац, ~ка ж.Италијанка
италья,´нский италијански
и т.д. и так даље, итд.
ито,´г м. 1. збир, сума, свота 2. резултат
итого,´ бухг. свега, укупно
ито,´говый укупан, закључан
и т.п. и томе слично
ито,´жить сабирати, изводити резултат
Иу,´да 1. Јуда 2. издајица, издајник
иудаи,´зм м. рел. јудаизам
иша,´к м.1. магарац. 2. глупан, магаре
ишь види
ишь ты како,´й! - види ти њега!
ище,´йка ж. 1. полициски пас 2. полициски агент
и,´щущий 1.који тражи 2. молећив
и,´щущий взгляд - молећив поглед.
июль м. јул
июлский јулски
июнь јун
июнский јунски

к (ко испред два сугласника) 1. (за правац): к, ка, према, пут 2. (за циљ): на, за 3. (за однос): к, према, за 4. (за приближно време) око
 к моему,´ стыду,´ - на моју срамоту
к сча,´стью - на срећу
ка речца која се ставља после заповедног начина и неких израза сличног значења ради појачавања одговара речцама: -де, -дер (понакад се
испушта у преводу)
да,´й-ка мне - дајде(р) ми
поди,´-ка - иди-де
каба,´к м. устар. крчма
кабала,´ ж. 1. тешка обавеза 2. ропство (духовно)
быть в кабале,´ - робовати
каба,´льный ропски, зависан
кабали,´ть држати у потчињености, ропству
каба,´н м. 1. дивља свиња 2. вепар
каба,´тчик м. устар. крчмар
каба,´цкий 1. устар. крчмарски 2. непристојан
кабачо,´к м. 1. тиквица 2. крчмица, мала крчма
ка,´бель м. кабал
ка,´бельный 1. од кабла 2. кабловски
каби,´на ж. кабина
кабине,´т м. 1.кабинет, канцеларија 2. соба
кабине,´тный канцеларијски, собни
кабине,´тный роя,´ль - собни клавир
каблу,´к м. потпетица, штикла
быть под каблуко,´м у жены,´ - бити папучар
кабы кад би, ако би
кавале,´р м. 1. партнер ( у плесу) 2. каваљер 3. који одликован наградом
Гео,´ргиевский кавалер - који је одликован војничком наградом св. Ђорђа
кавалери,´йский коњички
кавале,´рия ж. коњица
каварда,´к м. збрка, дармар
ка,´верза ж. 1. сплетка, интрига 2. заврзлама, петљавина, смицалица 3. несташлук, пакост
ка,´верзный вопро,´с - запетљано питање
кавка,´зец м. кавказац
кавы,´чки мн. знак навода, наводници
откры,´ть (закры,´ть) кавы,´чки – отворити (затворити) наводници
када,´стр м. юр. катастар
када,´стрский катастарски
каде,´т м. 1. ученик војне гимназије 2. ист. члан некадашње уставно-демократске странке
каде,´тский кадетски
кади,´ло с. церк. кадионица
кади,´ть 1. кадити 2. ласкати
кади,´ть фимиа,´м - ласкати
ка,´дка, каду,´шка ж. каца, качица
кадр м. кино 1. кадр 2. епизода, секвенца
ка,´дровый 1. кадровски 2. радни 3. активан
ка,´дровый офице,´р - активан официр
ка,´дры мн. 1. кадрове, персонал
нача,´льник отде,´ла ка,´дров - начелник кадровске службе
кадри,´ть удварати се, набацижати се (некоме)
ка,´дык м. јабучица на врату
каёмка ж. уска ивица, узак поруб
каёмчатый оивичен, порубљен, опшивен
каждодне,´вный свакодашњи
ка,´ждый сваки
ка,´жется, кажи,´сь устар. 1. као да, чини ми се
ка,´жущийся привидан
каза,´к м. Козак
каза,´рма ж. касарна
каза,´рменный касарнски
каза,´рменный ю,´мор - простачке шале
казать само у изразу:
он к нам не ка,´жет глаз - давно не долази код нас
каза,´ться, показа,´ться 1. чинити се 2. изгледати
каза,´цкий козачки
каза,´чка Козакиња
казачо,´к м. 1. мали козак 2. слушче у племићкој кући 3. народна игра, плес
казема,´т м. казамат, тамница
казённый 1. устар. државни 2. формалистички, бирократски 3. неоригиналан, баналан
казёнщина ж. бирократски формализам
на казённый сч`т - бесплатно
казна,´ ж. ист. 1. државна благајна 2. устар. имовина, новац
казначе,´й м. 1. устар. благајник 2. војн. интендант
казначе,´йский који се односи на благајну, благајнички
казни,´ть 1. погубити, извршити смртну казну 2. казнити, мучити; ~ся казнити се, мучити се
казнокра,´д м. поткрадивач
казнь ж. 1. смртна казна 2. казна, мучење, екзекуција
ка,´зус м. необичан случај, догођај
кайма,´ ж. ивица, перваз, оквир, руб
ка,´йф м. ужитак, уживање
как 1. (упитно) како 2. (узвик) како 3. (поређење) као, као што 4. (време) откако
с тех пор как - откад
как то,´лько - чим
тогда,´ как - док
как когда,´ - како кад
вот как! - гле!
как бы то ни,´ было - ма како било
как же 1. како 2. него како, дабогме, наравно 3.никако ( у случају привидног слагања)
ка,´к-либо 1. како било, ма како 2. некако
как-нибу,´дь 1. некако 2. некад, једном 3. немарно, којекако
как бу,´дто 1.као да 2.тобоже, наводно
как бы 1.како, као 2.као да, кобајаги
како,´в мест. 1. који 2. какав
како,´в поп тако,´в и прихо,´д - од попа и беседа
како,´в 1. какав 2. како
како,´й 1. какав 2. који
како,´й-ли,´бо какав било, ма какав
како,´й-нибу,´дь какав било, некакав
како,´й-то некакав
как раз 1.управо 2.баш
как-то 1.некако 2. једаред
ка,´ктус м. кактус
кал м. тк. ед. измет
каланча,´ ж. 1. осматрачница 2. врло висок човек, дугајлија
кала,´ч м. врста белог хлеба
тёртый кала,´ч - препредењак, префриганац
сверну,´ться кала,´чиком - савити се као ђеврек
кале,´ка м. и ж. богаљ
календа,´рный календарски
календа,´рь м. календар
кале,´ние с. усијање, каљење (гвожђа)
довести,´ до бе,´лого кале,´ния - изиритирати, изнервирати
калёный 1. усијан 2. испечен на жару
калёные оре,´хи - печене орахе
вы,´жечь калёным желе,´зом - остажити жиг, жигосати
кале,´чить богаљити, сакатити
кали,´бр м. калибар
ка,´лий м. калиј, калијум
кали,´йный калијумски
кали,´тка ж. вратанца, капијица
кали,´ть 1. калити 2. усијавати 3. (орехи) пећи
кало,´ши мн. каљаче
сесть в кало,´шу - насести, претрпети неуспех
калья,´н м. наргиле
каля,´кать разговарати, ћаскати
кама,´ринская руска народна песма и игра уз њу
камене,´ть каменити се
камени,´стый каменит
ка,´менный 1. камен, каменит 2. немилосрдан
камнетёс м. каменорезац
ка,´мещик м.зидар
ка,´мень м. камен
ка,´мера ж. комора
ка,´мерный 1. коморски 2. камерни (концерт)
ка,´мешек м. каменчић
камо,´рка ж. устар. собичак
кампа,´ния ж. 1. војни поход 2. борба, кампања
камуфля,´ж м. војничко маскирано одело
камы,´ш м. трска, рогоз
камы,´шевый, камышо,´вый тршчани, рогозни
кана,´ва ж. ров, јарак
кана,´л м. 1. канал 2. мореуз
мочеиспуска,´тельный кана,´л - мокраћни канал
кана,´лья м.,ж. гад, неваљалац, нитков
канаре,´йка ж. канаринац
кана,´т м. дебело уже, паламар
кандалы,´ мн окови, ланци, букагије
кани,´кулы мн. школски распуст
каните,´ль ж. 1. златна или сребрна жица за вез, срма 2. досадно понављање, гњаважа
тяну,´ть каните,´ль - одуговлачити
канифо,´ль ж. колофонијум
каноне,´рка ж. топовњача (ратни брод)
канони,´ческий канонски
кант м. перваз, опшив
кантоватова,´ть опшивати
кану,´н навечерје празника
ка,´нуть 1. нестати 2. потонути
как в во,´ду ка,´нуть - као да је у земљу пропао
канцеля,´рия ж.канцеларија
канцеля,´рщина ж. бирократизам, формализам
ка,´нцлер м. канцелар
каню,´чить камчити, мољакати
ка,´пать 1. капати 2. прокишњавати
капе,´ль 1. капање 2. капље (отопљеног снега)
капельди,´нер м. позоришни разводник
ка,´пелька ж.капљица
хоть ка,´пельку - макар малко
ни ка,´пельки - нимало, ни трунке
капельме,´йстер м. капелник, диригент
капилля,´р м. капилар
капитали,´зм м. капитализам
капита,´н м. капетан
капитули,´ровать капитулирати
капитуля,´ция ж. капитулација
ка,´пище с. многобожачки храм
капка,´н м. замка, клопка, кљуса
ка,´пля ж. 1. кап(ља), капљица 2. (мн. капли) медицина (лек)
капо,´т м. женска собна хаљина
капра,´л м. каплар
капри,´з м. хир
капри,´зничать бити хировит, јогунаст
капри,´зный хировит, јогунаст
капу,´ста ж. 1.купус 2.жарг.новац
цветна,´я капу,´ста - карфиол
капу,´стник м. 1. купусара 2. пита са купусом 3. глумачко вече
капу,´стница ж. купусар (лептир)
ка,´ра ж. казна
кара,´бкаться пузати се, пентрати се
карака,´тица ж. сипа, сепија (морски мекушац)
кара,´куль м. астраган (крзно)
кара,´кулевый астрагански
кара,´кули мн. нечитак рукопис, сврачије ноге, жврљотине
каранда,´ш м. оловка
цветной карандаш - оловка у боји, бојица
карапу,´з м.шврћа, малишан
кара,´сь м. караш
кара,´ть кажњавати
кара,´тельный казнени
карау,´л м.1. војничка стража 2. стражарско место, караула
карау,´л! - у помоћ!
де,´лать на карау,´л - одавати почаст (војничку)
карау,´лить 1. стражарити, чувати 2. вребати, мотрити
карау,´льный 1. стражарски 2. стражар
кара,´чки мн. само у изразу:
на кара,´чках - четвороношке
карга,´ зла жена, роспија, вештица
ка,´рий (глаз) кестењасто, смеђе (око)
карка,´с м.1. скелет 2. жичани калуп за шешире
ка,´ркать грактати, гакати
ка,´ркнуть гракнути
ка,´ркать на беду,´ - слутити несрећу
ка,´рлик м.патуљак
карма,´н м. џеп
держи,´ карма,´н ши,´ре - не надај се да ћеш добити
не лезть за сло,´вом в карма,´н - бити сналажљив у разговору
положи,´ть в карма,´н - зарадити, набити џепове
карма,´нник м. џепарош, кесарош
карма,´нный џепни
 карма,´нные де,´ньги - џепарац
карнава,´л м. карневал
карп м. шаран
ка,´рта ж. карта (географска, играћа)
раскры,´ть свои,´ ка,´рты - изаћи отворено са предлозима
ка,´рта би,´та - план је пропао
ре,´заться в ка,´рты- картати се
карта,´вить изговарати р из грла, грлено
карта,´вый 1. који изговара р из грла 2. нејасан, нечитак (глас)
картёжник м. карташ, коцкар
карте,´чь м. 1. крупна ловачка сачма 2. метак за сачму
карти,´на ж.слика
карти,´нный 1. који се односи на слике 2. сликовит, живописан, изразит
картографи,´ческий картографски
карто,´нка ж.кутија од картона
карто,´фель м. кромпир
карто,´фелина ж. један кромпир
ка,´рточка ж. 1. картица 3. мала фотографија 4. картон, листић 5. карта (као легитимација)
почто,´вая ка,´рточка - дописница, дописна карта
визи,´тная ка,´рточка - посетница
ка,´рточный који се односи на карте
карто,´шка ж. кромпир
карту,´з м. качкет
ка,´рцер м. самица у затвору
карье,´ра ж. каријера
каса,´тельная мат. тангента
каса,´тельно што се тиче
каса,´тельство с. веза, однос
каса,´тик устар. голубе, драги мој
каса,´тка 1. обл. ластавица 2. драга, мила
каса,´ться 1. дотицати(се) додиривати 2. тицати се, односити се
ка,´ска ж. шлем
ка,´сса ж. каса, благајна
сберега,´тельная ка,´сса - штедионица
касси,´р м. благајник
касса,´ция ж. поништај судске пресуде врховним судом
касси,´ровать поништити судску пресуду
касте,´т м. боксер (оружје)
ка,´стовый кастински
касто,´рка ж. рицинус
касто,´ровое ма,´сло - рицинусово уље
кастра,´т м. ушкопљеник
кастри,´ровать ушкопити, кастрирати
кастрю,´ля ж. шерпа
катава,´сия ж. збрка, неред
ка,´танье с.1. котрљање, ваљање 2. возање, вожња
не мытьём, так ка,´таньем - ако неће милом, онда ће силом
ката,´ть 1. котрљати, ваљати 2. рољати (рубље) ваљати (гвожђе) 3.жарг. преписивати
ката,´ться 1. котрљати се, ваљати се 2. возити се (ради уживања или спорта)
ката,´ться на саня,´х - санкање
ката,´ться на конька,´х - клизање
ката,´ться на лы,´жах - скијање
ката,´ться верхо,´м - јахати
ката,´ться со,´ смеху - ваљати се (пуцати, искидати се) од смеха
ката,´ться как сыр в ма,´сле - живети као бубрег у лоју
категори,´чно с. категорично, одлучно
ка,´тер м. мали путнички брод
кати,´ть 1. котрљати, ваљати 2. возити, возати 3. брзо се кретати, јурити
като,´к м. 1. ваљак 2. оклагија 2. клизалиште
католи,´ческий католички
католи,´чество с. католичанство
ка,´торга ж. робија, принудни рад као казна
каторжа,´нин м. бивши робијаш
ка,´торжник м. робијаш
ка,´торжный робијашки
кату,´шка ж. калем
кау,´рый алатаст, риђ (конь)
кафе,´ м. кафић, кафана
ка,´федра ж. катедра
каца,´п м. подругљив украјински назив за Руса
кача,´ть 1. љуљати, њихати 2. (главом) махати, вртети (у знак одобравања или неодобравања) 3. (воду) пумпати, црпсти
его,´ кача,´ет - он клати се, посрће
каче,´ли мн.љуљашка
ка,´чественный квалитативни
ка,´чество с. 1. квалитет 2. особина, својство в качестве (кого, чего) као
ка,´чка ж. 1. љуљање 2. пумпање
качо,´к м. бодибилдер, висок снажан човек
качну,´ть 1. заљуљати, љуљнути 2. климнути, махнути
ка,´ша ж. каша од прекрупе
ма,´нная ка,´ша - каша од гриза
берёзовая ка,´ша - батине
расхлёбывать ка,´шу - размрсивати заплетену ствар
завари,´ть ка,´шу - направити неприлике
кашева,´р м. војнички или раднички кувар
ка,´шель м. кашаљ
кашляну,´ть накашљати се, кашљуцнути
ка,´шлять кашљати
кашне,´ мн. нескл. шал
кашта,´н м. кестен
кашта,´новый 1. кестенов, од кестена 2. кестењаст
ка,´яться 1. кајати се 2. признавати своју кривицу
ква,´кать крекетати
кваку,´ша, кваку,´шка ж. жаба крекетуша
ква,´кша зелена жаба
квалифици,´ровать квалификовати, квалифицирати
кварта,´л м. 1. кварт, четврт, рејон (градски) 2. четвртина године (3 месеца)
кварта,´льный 1. квартовски, рејонски 2. тромесечни
кварта,´льный надзира,´тель устар. - шеф квартовске полиције
кварти,´ра ж. стан
квартира,´нт м. станар
квартирова,´ть становати
квартпла,´та ж.станарина
квас м. руско национално безалкохолно пиће
ква,´сить 1. киселити 2. опијати се, бесомучно пити
квасно,´й квасни
квасно,´й патриоти,´зм - вулгарни патриотизам, пренаглашени
ква,´шеный кисео, преврео
ква,´шеное молоко,´ - кисело млеко
квашня,´ ж.1. наћве 2. тесто које је почело киснути
квёлый слабачак, кењкав, мек
кве,´рху увис, горе
квита,´нция ж. признаница
квита,´ться сводити рачуне, обрачунавати се
квохта,´ть квоцати (за кокошку)
кекс м. 1. кекс, суво пециво 2. жарг. пријатељ
ке,´лья ж. религ. ћелија, одаја усамљеника
келе,´йный 1. ћелиски 2. скривен, тајананствен
кента,´вр м. центаур
кержа,´к м. страоверац
кероси,´н м. петролеј, керозин
ке,´сарь м. цар, ћесар
ке,´сарево сече,´ние - царски рез (при порођају)
ке,´та ж. сибирски лосос
киби,´тка ж.покривена кола
кива,´ть махати, климати главом (дајући знак)
кивну,´ть махнути, климнути
киво,´к м.знак главом
кида,´ла м. варг. преварант, варалица
кида,´ть 1. бацати 2. остављати, напуштати
кида,´ться бацати се, устремљивати се
кидаться в глаза - падати у очи
кида,´ться со всех ног - јурити што ноге носе
кий м. 1. штап, палица, кијак 2. билијарски штап
кики,´мора ж. 1. баук 2. наказа, ругоба
кило - у слож. са кило, килограм
ки,´ллер м. плаћени убица
кинжа,´л м. кама (нож с обе стране оштар)
кино,´ с. биоскоп, кинематограф
ки,´новарь м. цинобер (црвена боја)
ки,´нуть 1. бацити 2. оставити, напустити 3. жарг. преварити, обманом отети
ки,´нуться јурнути, појурити, полетети, устремити се
кио,´т м орманчић на зиду с иконама
ки,´па ж. 1. свежањ (документа) 2. бала 3. хрпа, гомила
кипе,´ть 1. врети, кључати 2. врвети 3. (море) пенити се 4. (рад) бити у јеку 5. (злост) бујати, кипети
кипу,´чий 1. узаврео, кључао 2. (поток) пенушав 3. ватрен, жесток 4. (рад) неуморан
кипяти,´ть варити, кувати до кључања, прокувавати
кипеть кључати
кипято,´к врела, кључала вода
кипяче,´ние с. варење прокувавање
кираси,´р м.оклопник
кири,´ллица ж. ћирилица
кирка,´ ж. пијук
ки,´рха ж. лутеранска црква
киря,´ть жарг. пити, опијати се
кирпи,´ч м. цигла, опека
кирпи,´чник м. циглар
кис! (за мамљење мачке) мац!
ки,´са ж.маца
кисе,´йный муслински
кисе,´ль м. руско национално јело, дезерт од воћа
кисе,´т м. дуванкеса
кислова,´тый накисео
кислоро,´д м. кисеоник
кислота,´ ж. киселина
се,´рная кислота,´ - сумпорна киселина
у,´ксусная кислота,´ - сирћетна (оцатна) киселина
ки,´слый кисео
кисля,´тина м., ж. 1. кисело (пиће или јело) 2. досадан, мрзовољан човек
ки,´снуть 1. киснути, киселити се 2. осећати досаду, бити мрзовољан, млитав
киста,´ ж. мед. циста
кисть ж. 1. кићанка 2. грозд 3. кичица, 4. шака
кита,´|ец м. Кинез; ~янка ж. Кинескиња
ки,´тель ж. горњи део униформе
кичи,´ться разметати се, хвастати се
кичли,´вый разметљив, хвалисав
кише,´ть гамизати, врвети, киптети
кише,´чник м. цревни систем
кише,´чный цревни
кишка,´ м. црево
пряма,´я кишка,´ - дебело црево
вы,´мотать кишки,´ - измучити
кишка,´ слаба,´ - слаба петља, млакоња
кишмя,´ само у изразу:
кишмя,´ кише,´ть - врвети, киптети
клавиату,´ра ж. тастатура
кла,´виша ж. 1. тастер, типка 2. клавирска дирка
клад м. закопано благо
кла,´дбище с. гробље
кладби,´щенский гробљански
кла,´дка ж. 1. намештање, полагање 2. зидање зид 3. ношење јаја
кладова,´я ж. 1. складиште, стовариште, магацин 2. соба за оставу
кладовщи,´к м. магационар
кладь ж. 1. товар на колима 2. пртљаг
ручна,´я кладь - ручни пртљаг
кла,´няться 1. клањати се 2. поздрављати
кла,´пан м.поклопац
предохрани,´тельный кла,´пан - сигурносни вентил
класс с. 1. класа, разред 2. врста (биолошка)
класси,´ческий класичан
кла,´ссный 1. м. разредни, који одговара за разред 2. изванредан, перфектан
кла,´ссовый класни
класть 1. метати, стављати, полагати, намештати 2. улагати (новац) 3. зидати 4. носити јаја (кокош)
класть зу,´бы на по,´лку - врло тешко живети
клёв с. кљуцање удице
клёво с. жарг. супер, изванредно
клева,´ть кљувати, кљуцати
кле,´вер м. детелина
клевета,´ ж. клевета, пањкање, опадање
клевета,´ть клеветати, пањкати
клеветни,´ческий клеветнички
клеёнка ж. мушема
клеёнчатый начињен од мушеме
кле,´ить 1. лепити 2. удварати се (некоме)
кле,´иться 1. лепити се 2. (обично са не) ићи глатко, испадати за руком
рабо,´та не кле,´ится - посао не иде како треба
клей м. лепак
кле,´йка ж. лепљење
кле,´йкий лепљив
клейкови,´на м. глутеин
клейми,´ть жигосати
клеймо,´ с. жиг
кле,´йстер м. лепак од штирка или брашна
клёкот м. кликтање
клекота,´ть кликтати
клён м. jaвор
клепа,´ть 1.спајати закивкама, нитовати 2. (косу) клепати, откивати 3. клеветати, пањкати
клёпка ж. 1. спајање закивкама 2. откивање, клепање 3. чаканац (за откивање) 4. дуга (на бурету)
кле,´тка ж. 1. кавез, крлетка 2. квадратић на тканини, каро3. ћелија (организма)
грудная клетка - грудни кош
клетча,´тка ж.1. целулоза 2. тканина с квадратићима, карирана
кле,´тчатый с квадратним утканим шарама, кариран
клёцки мн. квадратићи теста у супи, флекице
клешня,´ ж . клешта (у рака)
клещ м. зоол. крпељ
кле,´щи мн клешта
кли,´зма ж. клистирање, клистир
клик м. 1.узвик, усклик, поклич 2. кликтај
кли,´кать 1. звати, дозивати, викати 2. називати 3. кликтати, гакати 4. притискати тастер на компјутерском мишу
кли,´мат м. клима
климати,´ческий климатски
клин м. клин
де,´ло кли,´ном сошло,´сь - дошло се у ћорсокак
подбива,´ть кли,´нья - удварати се (некоме), набацивати се
клини,´ческий клинички
кли,´нья мн. клинови
клип м. спот, видеоспот певача, певачице
клич м. поклич, поклик, дозивање
кли,´чка м. назив (животиња), надимак (човеку)
клок, клочо,´к м. 1. (косе) прамен, чуперак 2. (сена) руковет 3. (папира) парче 4. (тканине) дроњак
кло,´кот м. бучање, бурлање
клокота,´ть 1. (вода) клокотати, кључати 2. (водени слап) бучати 3. (у стомаку) бурлати 4.(у грудима) крчати
клон м. 1.нагиб, савијање 2. биол. клон
клони,´ть 1.савијати, сагибати, нагињати 2. приклањати терати 3. (очи) обарати 4. (посао) водити 5. окретати, смерати
клоп м. стеница
клуб м. 1. клуб 2. клупко, клупче 3. колут (дима)
клу,´бень м. бот. задебљао корен биљке
клуби,´ться колутати се, ковитлати се, куљати
клубни,´ка ж. јагода
клубо,´к м. клупко
клу,´мба ж. леја са цвећем
клык м. 1. очњак 2. кљова (дугачак зуб слона и дивљег вепра)
клюв м. кљун
клюка,´ ж. штака, штап
клю,´ква ж. брусница (жбунаста биљка с бобичастим плодом)
разве,´систая клю,´ква - шарене лажи
клю,´кнуть повући, поднапити се
клю,´кнуться љоснути носом
ключ м. 1. кључ 2. извор, врело
запере,´ть на ключ - закључати
бить ключо,´м - извирати, избијати куљати
кипе,´ть ключо,´м - кључати, кипети
ключево,´й 1. кључни 2. изворски 3. основни
ключево,´й вопро,´с - важно, основно питање
клю,´чик м. кључиђ
кля,´кса ж. флека, мрља од мастила
кля,´нчить мољакати, просјачити, камчити
клясть клети, проклињати
кля,´сться си клети се, заклињати се
кля,´тва ж. заклетва
клятвопресту,´пник м. кривоклетник
кля,´уза ж. 1. дојава, сплетка 2. устар. парничење
кля,´узничать 1. пањкати, сплеткарити 2. парничити се
кля,´ча ж. кљусе, рага
кнару,´жи напоље
кни,´га м. књига
книгое,´д м. књижни мољац
книгоизда,´тельство с. издавачко предузеће
кни,´жечка, кни,´жка ж. књижица
кни,´жный књишки
кни,´жный магази,´н - књижара
кни,´зу надоле
кно,´пка ж. 1. метално дугме из два дела 2. дугме,тастер
кнут м. бич, камџија
княги,´ня ж. кнегиња
княже,´ние с. кнезовање
кня,´жеский кнежевски
кня,´жество с. кнежевина кнежевство
князь м. кнез
ко 1.(испред групе сугласника) к, ка 2 .-ко (речца за појачавање) понакад се испушта у преводу.
кобе,´ль м. 1. пас (мужјак), кер 2. похотљив човек
кобе,´ниться опирати се, пренемагати се, нећкати се
кобура,´ ж. кубура
кобы,´ла, кобы,´лка ж.1. кобилица 2. кобилица на виолини
кова,´рный подмукао
кова,´ть ковати, поткивати
ковёр м. ћилим, тепих, простирач
кове,´ркать 1. кварити, нагрђивати 2. (мысль) извртати 3. (језик) натуцати
ко,´вка ж.ковање, поткивање
ко,´вкий лак за ковање, кован
коври,´га ж. велики округао хлеб, сомун
коври,´жка ж.1. хлепчић 2. медењак
ко,´врик ж. ћилимчић
ко,´вшик ж. кутлача
ковы,´ль м. ковиље
ковыля,´ть 1.храмати, ћопати, гегати 2. тешко ходати
ковыря,´ть 1. чепркати, чачкати 2. невешто, аљкаво радити
когда,´ кад, када, кадгод
когда,´-ли,´бо ма кад, кад било
когда,´-нибу,´дь кадгод, једном
когда,´-то некад, кад-тад
ко,´готь канџа
ко,´е-где којегде, овде-онде
ко,´е-как којекако, некако, полако
ко,´е-како,´й 1. којекакав 2. неки 3. неколики
ко,´е-кто које ко, понеко
ко,´е-что које што, штошта, понешто
ко,´жа м. кожа
из ко,´жи вон лезть - упињати се из петних жила
ко,´жаный кожни
коже,´вник м.кожар
коже,´венный кожни кожарски
ко,´жистый кожаст, кожнат
ко,´жник м. лекар за кожне болести, дерматолог
кожура,´ ж. кожица, кожур(иц)а
коза,´ ж. коза
драть (лупи,´ть) как си,´дорову ко,´зу - лемати као вола у купусу
козёл м. 1. јарац 2. погрдни назив за мушкарца
ко,´зий козји
козлёнок м. јаре
козля,´та мн. јарчићи
ко,´злик м. јарчић
козли,´ный јарећи
козли,´ться јарити се, козити се
козли,´ще с. јарчина, -екања
ко,´злы мн 1. ногаре 2. кочијашево седиште
ко,´зни мн. подвала, смицалице, сплетка
козырёк м. штит на капи
сде,´лать под козырёк - салутирати
ко,´зырь м. 1. адут
ходи,´ть с ко,´зыря - адутирати
козяря,´ть 1. адутирати 2. салутирати
козя,´вка ж. бубица, мушица
ко,´й, ко,´я, ко,´е који, какав
ко,´йка ж. 1. висећа постеља на броду 2. кревет у болници и касарни
ко,´кать 1. ударати 2. убијати 3. разбијати
ко,´кнуть 1. ударити, чукнути 2. убити 3. разбити
коке,´тка ж. кокета
коке,´тничать кокетовати
коклю,´ш м. велики кашаљ, рикавац
коко,´шник м. висок женски украс на глави
кол м. 1. колац 2. јединица, кец (оцена)
у него,´ ни кола,´, ни двора,´ - нема ни кучета, ни мачета
колбаса,´ ж. 1.салама 2.кобасица
кровяна,´я колбаса,´ - крвавица
ли,´верная колбаса,´ - џигерњача
колба,´сить жарг. имати хирове, нападе; ~ся жарг. забављати се, уживати
колдо,´бина ж. јама, рупчага
колдова,´ть бајати, врачати
колдовство,´ с. враџбине, чаролије, гатање
колду,´н м. чаробњак, врач, мађионичар; ~ья чаробница, врачара, мађионичарка
колеба,´ть љуљати, њихати, колебати
коленко,´р м. јевтина памучна материја
вот тако,´й коленко,´р - тако стоје ствари ( резигнирано)
коле,´но с. 1. колено 2. зглоб на стабљици, на цеви 3. поколење, генерација
коле,´нчатый коленчаст, зглавкаст
колёсико с.точкић
колеси,´ть 1. заобилазити 2. много путовати
колёсный који се односи на точак
колесо,´ с.точак, коло
но,´ги колесо,´м - криве ноге
ходи,´ть колесо,´м - 1. претурати се преко главе 2. шепурити се
колёса мн. жарг. таблете
колесова,´ть распети на точку
коле,´чко с. прстенчић
усы,´ коле,´чком - уврнути бркови
колея,´ ж. 1. коловоз 2. колосек (железнички)
коли,´чество с. количина
коли,´чественный количински
коли,´чественные числи,´тельные - прости бројеви
ко,´лкий 1. који се лако цепа 2. бодљикав 3. заједљив
ко,´лкость 1. бодљикавост 2. заједљивост
колобро,´дить 1. бити несталан, правити буку, галамити 2. (мисао) лутати
коловоро,´т 1. велики сврдао 2. вртлог, вихор
коло,´да ж. 1. клада, трупац 2. стуб 3. шпил карата
коло,´дка ж. 1. кладица 2. обућарски калуп 3. клада (за робијаше)
коло,´дник м. устар. робијаш
ко,´локол м.звоно
колоко,´льчик м. 1. звонце, прапорац 2. (бот.) звонце
ко,´ломазь ж. коломаз
коло,´нка ж.1.стубацу у новинама 2. колона, стубац
ко,´лос м. клас
колоси,´стый класат
колоси,´ться класати
коло,´сс м. колос, див, џин, горостас
колоти,´ть 1. ударати, лупати 2. тући, млатити, лемати 3. разбијати, лупати 4. (гроыница) трести
колоти,´ться 1. ударати се 2. (зубе) цвокотати 3. (срце) бити, куцати 4. таворити
колоту,´шка ж. маљица
коло,´ть 1. цепати (дрво) дробити 2. разбијати, лупати 3. бости 4. (у стомаку) пробадати, жигати 5. клати 6. пецкати
колча,´н м.тоболац за стреле
колчено,´гий хром, ћопав
колыбе,´ль ж. колевка
колыбе,´льная пе,´сня - успаванка
колыма,´га ж.тешка сеоска кола
колыха,´ть љуљати, њихати
ко,´лышек м. кочић
колье,´ с. огрлица од драгог камења
кольну,´ть боцнути, жигнути, пецнути
кольра,´би мн. нескл. келераба
кольцево,´й прстенаст
кольцо,´ с. 1. прстен 2. колут
ко,´льчатый 1. састављен из колутова 2. прстенаст
кольчу,´га ж. панцирна кошуља
колю,´честь бодљикавост
колю,´чий 1. бодљикав, трновит 2. (бол) оштар, жесток, љут 3. заједљив, боцкав, пецкав
коляда,´ ж. 1. божићни обреди 2. Бадње вече
колядова,´ть певати коледарске песме
коля,´ска ж. 1. лака кола на федер с покретним кровом 2. мала дечја колица
ком м. грумен, грудва (земље)
командирова,´ть службено послати
командиро,´вка м. службено путовање
кома,´р м. комарац
комари,´ный комарчев
комба,´т м.1. командант батаљона 2. командир батерије
комбини,´ровать комбиновати
ко,´мик м. 1. комичар 2. шаљивчина
коми,´ческий комични комичан, смешан
коми,´чный комичан
ко,´мкать 1. гужвати, гњечити 2. аљкаво радити
коммента,´рий м. коментар
комменти,´ровать коментарисати
коммуна,´льный 1. комунални 2. општински
ко,´мната ж. соба
комо,´к м. груменчић, грудвица, лоптица
компа,´ния ж. 1друштво 2.удружење
компле,´кт м. комплет, потпун број нечега
комплектова,´ть потпунити
компре,´сс м. мокар облог
компю,´терный компјутерски
конво,´й м. 1. оружана пратња 2. караван трговачких бродова под заштитом ратних
конвои,´ровать спроводити, пратити под оружјем
конво,´йный 1. пратилачки, спроводни 2. оружани пратилац
конди,´тер м. посластичар
конди,´терская ж. посластичарница
конду,´ктор м. кондуктер возовођа
конёк м. 1. коњ(ч)ић 2. клизаљка 3. омиљена ствар
коне,´ц м.1. крај, свршетак 2. смрт
в конце,´ концо,´в - на крају крајева
на худо,´й коне,´ц - у најгорем случају
коне,´чно наравно, дабо(г)ме, разуме се
коне,´чность м. уд
коне,´чный крајњи, завршни, последњи
кони,´на ж. коњетина
кони,´ческий купаст
ко,´нный коњски,
ко,´нный заво,´д - ергела
конокра,´д м. коњокрадица
конопа,´тить запушавати пукотине
конопля,´ ж. конопља
консерва,´тор м. конзервативац
конспе,´кт м. кратак извод из неког дела
конститу,´ция ж. устав
конституцио,´нный уставан
ко,´нсул м. конзул
конто,´ра ж. устар. канцеларија
конто,´рщик м. устар.писар
контраба,´нда ж. кријумчарење
контрабанди,´ст м. кријумчар
контро,´ль м.контрола, надзор
контролёр м. контролор, надзорник
контроли,´ровать контролисати, надзиравати
ко,´нтур м. обрис
конура,´ ж. штенара
ко,´нус м.купа
конусови,´дный, конусообра,´зный купаст
конфета м. бомбона
конфиденциа,´льный поверљив, тајан
конфу,´з м. забуна, збуњеност
конфу,´зить збуњивати, стидети
концево,´й коначни, завршни
концентри,´ровать 1. концентрисати, усредсређивати 2. нагомилавати 3. згушњавати
концетри,´ческий концентричан
концо,´вка ж. завршетак
конча,´ть, ко,´нчить 1. за-, с- довршивати 2. прекидати, прекраћивати
ко,´нчик м. вршак, крајичак
кончи,´на ж. смрт
конь м. коњ
конь не валя,´лся - тек кренуо, још у повоју (посао, рад)
конькобе,´жец м. клизач на леду
ко,´нюх м. коњушар
коню,´шня ж. коњушница
координи,´ровать координирати, ускладити
копа,´ть копати
копа,´ться 1. копати 2. (в душе) рити, претурати
копейка ж. стоти део рубље
копе,´ечный 1. који вреди једну копејку: 2. који мало вреди, ништаван
копе,´ечная душа,´ - ситна душа
копи,´лка ж.касица
копи,´ровать копирати
копи,´ть 1. скупљати, штедети 2. нагомилавати
копна,´ ж. пласт (сена)
ко,´поть м. гар, чађ
копоши,´ться 1. гамизати, врвети, киптети 2. (у глави) врсти се 3. чепркати, петљати
копте,´ть усрдно радити
копти,´ть 1. чадити 2. гаравити 3. сушити се на диму
копти,´льня сушница за месо
копу,´н м. оклевало, спор човек
копчёный димљен, сушен на диму
ко,´пчик м.завршетак кичменог стуба
копы,´то м. копито
копы,´тные биол.копитари, папкари
ко,´пи мн. рудник, мајдан
копьё с. копље
копьено,´сец м. копљаник
кора,´ ж. кора
мозгова,´я кора,´ - мождана опна
кора,´бль м.брод
па,´русный кора,´бль - једрењак
корабе,´льный бродски
кораблекруше,´ние м. бродолом
кораблестрое,´ние с. бродоградња
кора,´блик м.дечја лађица (играчка)
корёжиться грчити се, кривити се
корена,´стый 1. темељан 2. здепаст, дежмекаст
ко,´рень м. корен
коренно,´й 1. првобитан 2. основни 3. главни
коренно,´й зуб - кутњак
ко,´реш м. жарг. приjaтељ, ортак
корешо,´к м. 1. коренчић 2. леђа књиге 3. талон (признанице)
корзи,´на ж. котарица, корпа корзинщик корпар
коридо,´р м. ходник
кори,´ть грдити, пребацивати, приговарати
кори,´ца ж. цимет
кори,´чневый браон боје, смеђ
кори,´чный циметни
ко,´рка ж. 1. кора, кожица 2. корица књиге
корм м. сточна храна
не в коня,´ корм - ништа не вреди( као човек), не вредан труда
корма,´ ж. задњи део лађе, крма
кормёжка ж. 1. храњење 2. дојење 3. исхрана стоке
корми,´лец м. хранилац, хранитељ
корми,´лица ж. 1. хранитељка 2. устар. дојкиња
корми,´ть 1. хранити 2. дојити
кормле,´ние с. 1. исхрана 2. дојење
кормово,´й 1. који се односи на храну који служи за храну, прехранбени 2. који се односи на задњи део брода 3. бродар на крми
корму,´шка ж. корито за живину
корневи,´ще с. корен
корнево,´й коренов, коренски
корнепло,´д м. коренаста биљка (кромпир, цвекла,)
ко,´роб м. котарица од луба (дрвене коре)
коробе,´йник м. трговац, торбар
коробе,´йничать торбарити
коро,´бить безлич. 1. грчити, кривити, искривљивати 2. вређати, не свиђати се
коро,´бка ж. кутија
черепна,´я коро,´бка - лобања
коробо,´к, коро,´бка, коро,´бочка ж. 1. кутијица 2. бот. чаура, махуна
коро,´ва ж. крава
до,´йная коро,´ва - крава музара
приста,´ло как коро,´ве седло,´ - не приличи, не пристаје (нешто некоме)
коро,´вий крављи
коровье масло - маслац, бутер
коро,´вка ж. кравица
бо,´жья коро,´вка - бубамара
короле,´ва ж. краљица
короле,´вич м. краљевић
короле,´вна ж. краљева кћи
короле,´вский краљевски
короле,´вство с. краљевина, краљевство
коро,´ль м. краљ
коромы,´сло 1. обрамица 2. полуга на теразијама 3. ђерам (бунарски)
дым коромы,´слом -збрка, гужва
коро,´на ж.1. круна 2. венац
коро,´нка ж.1.мала круна, круница 2. зубна круница
коро,´нный крунски, државни
коро,´нная роль - најбоља улога (неког глумца)
коронова,´ние с. крунисање
коронова,´ть крунисати, окрунити
коро,´ста ж. краста
корота,´ть (време) кратити, прекраћивати
коро,´ткий 1. кратак 2. краткотрајан 3. близак, интиман
быть на коро,´ткой ноге,´ - бити врло интиман с неким
коро,´че 1. (комп. од коротко) краћи краће 2. краће речено, једном речју
ко,´рочка ж. корица
ко,´рпус м. 1. тело, труп 2. и здвој ен д ео зграде 3.војн. корпус
корреги,´ровать 1. исправљати 2. кориговати (текст)
корса,´р м. гусар
ко,´ртик м. шпада (у маринских официра)
ко,´рточки само у изразу:
сиде,´ть на ко,´рточках - чучећи
ко,´рчить 1. (безлич.) грчити, савијати 2. (безлич.) гадити се 3. подражавати, представљати
ко,´рчить ро,´жу - пр а вити гр имас е
ко,´р чить с я грч ити с е, превијати се
ко,´ршун м. луња, врста јастреба
коры,´сть 1. корист, ћар 2. грамжљивосг, лакомост, похлепа, користољубље
коры,´стный грамжљив, лаком, похлепан, користољубив
коры,´то с.корито
корь ж. мале богиње, оспице
коря,´вый 1. квргав, чворновит 2. окорео, рапав 3. богињав, оспичав
коря,´читься 1. раскорачивати се 2. опирати се, јогунити се
коса,´ ж.1. коса (за кошење) 2. плетеница, витица, кика, перчин 3. пешчани спруд
ко,´свенный 1. посредан 2. зависан косвенная речь - индиректни говор
косе,´ц м. косац
коси,´лка ж.косачица (направа)
косить 1. косити 2. укошавати (намештати косо) 3. стајати косо 4. гледати разроко
коси,´ться 1. гледати искоса, попреко 2. мислити неповољно, са неповерењем
косма,´тить чупавити, разбарушивати
косма,´тый длакав, разбарушен, чупав
ко,´смы мн. праменови косе
косне,´ть 1. губити гипкост, крутити се 2. упорно се држати нечега, огрезнути у неч ем
ко,´сность ж. учмалост, закржљалост, застој
косноязы,´чие муцање, муцавост, нејасност у говору
косну,´ться коснути се, дотаћи (се), додирнути
ко,´сный 1. учмао, непријемчив, који је роб навика 2. непокретан, инертан 3. који се односи на косу (алатку) 4. који се односи на
плетеницу
кособо,´кий укошен, крив
косоворо,´тка ж.руска кошуља с закопчавањем са стране
косого,´р м. падина, страна (брда)
косой 1. кос, крив 2. разрок 3. сумњив, неповерљив
косола,´пый м.1. кривоног, шепав 2. неспретан, трапав
костене,´ть кочити се од хладноће
костёр м. велика ватра, ломача
кости,´стый пун костију, кошчат
костля,´вый кошчат, мршав
ко,´стный коштан
ко,´сточка ж.кошчица
перемыва,´ть ко,´сточки - оговарати
косты,´ль м. штака (болесничка)
костыля,´ть млатити, лемати
кость ж. 1. кост 2. коцка, коцкица (за игру)
лечь костьми,´ - погинути у боју
пересчита,´ть ко,´сти - наместити кости, излемати
до мо,´зга косте,´й - до сржи, скроз
костю,´м м.1. одело, одећа, хаљина 2. женски костим
костюми,´ровать костимирати
костя,´к м. костур, скелет
костяно,´й коштан
косы,´нка ж. троугласта марама, повезача
косьба,´ ж. косидба, кошња
кося,´к м. 1. довратак 2 . јато птица или риба 3. жарг. цигарета са марихуаном
кот м. мачак
кот напла,´кал - нема ни за лек
морско,´й кот - фока
котёл м.1 . котао, бакрач 2 . казан
котело,´к м.1. котлић, бакрачић 2. крут, округао мушки шеш ир , полуцилиндер
коте,´ль ник, коте,´льщик м. котлар, казанција
котёнок м. маче
котя,´та мн.мачићи
ко,´тик м. 1. мацан 2. фока 3. фокино крзно
коти,´ться мацити се, котити се
котле,´та ж.котлет, пљескавица
котлова,´н м. јама
кото,´мка ж.торба упртњача
кото,´рый 1. који 2, колико
кото,´рый час - колико је сати
ко,´фе м. нескл. кафа
кофе,´йный кафени
ко,´фта ж. блуза
ко,´фто чка ж.блузица
коча,´н м. главица купуса
кочева,´ть сељакати се, живети као номад
коче,´ вник м.номад, ч ер гар
кочево ,´й номадски, чергарски, скитачки
кочега,´р м. ложач (парних котлова)
кочега,´рка ж. ложионица
кочега,´рный ложионички
кочене,´ть кочити се, крутити се
кочерга,´ ж. жарач
кочеры,´жка ж. купусни корен, кочањ
ко,´чка м. бусен обрастао тр авом
коша,´тник м. љубитељ мач ака
кошачий мачј и
коше,´ль м. 1. устар. кеса, новчаник 2. плетена торба
кошелёк м. новчаник
ко,´шка м. 1. мачка 2. мање трокрако сидро
(ла,´дят) как ко,´шка с соба,´кой - слажу се као пас и мачка
кошма,´р м. 1. мора, тежак сан 2. страшна ствар
кошма,´рный стр ашан, ужасан
Коще,´й м. 1. митско биће у облику мршавог, злог и богатог старца 2. тврдица
кощу,´нство с. хуљење, скрнављење вере
кощу,´нствовать исмевати верске обреде
краево,´й 1. покрајински 2. ивични
краеуго,´льный основни, главни
кра,´ешек м. крајичак, ивица
кра,´жа ж. крађа
край м. 1. крај 2. ивица, руб 3. предео, завичај
хвати,´ть че,´рез край - претерати
конца,´ кра,´я нет - нема ни краја ни конца
кра,´йний 1. крајњи, последњи, задњи 2. претеран
по кра,´йней ме,´ре - бар(ем), макар
кра,´йность м. 1. крајност 2. претераност 3. нужда, невоља в крайности у случају потребе, у крајњем случају
крамо,´ла устар. побуна завера
крамо,´льник м. бунтовник, револуционар
крамо,´льничать правити завере, бунити се
крамо,´льнический бунтовнички, револуционарни
кран м. 1. славина 2. дизалица
крап м. 1. тачкица, пега 2. тајни знак на полеђини карте
крапи,´ва ж.коприва, жара
краса,´ ж. 1. лепота, красота 2. украс 3. лепотица
краса,´вец м. лепотан
краса,´вица ж. лепотица, лепојка
краса,´вчик м. 1. лепотан 2. кицош
краси,´вый леп
краси,´льня ж. фарбарница, бојаџиница
краси,´льщик м. фарбар, бојаџија
кра,´сить 1. бојити, бојадисати, фарбати 2. устар. украшавати, красити
кра,´ска ж. 1. боја, фарба 2. румен(ило) лица
красне,´ть црвенети
красноба,´й м. причало, фразер
красноко,´жий црвенокожац
красноречи,´вый лепоречив, красноречив
красноре,´чие с. говорништво, беседништво
краснота,´ ж. црвен, црвенило, румен, руменило
красну,´ха ж.мед. оспе
кра,´сный 1. црвен 2. револуционаран 3. устар. леп, красан
кра,´сное крыльцо,´ - парадне степенице
кра,´сное вино,´ - црно вино
кра,´сный пе,´рец - паприка (туцана)
кра,´сное словцо,´ - досетка, виц
красный петух - пожар
кра,´сная строка,´ - нов пасус у тексту
красова,´ться 1. лепо изгледати 2. парадирати, шепурити се
красота,´ ж. лепота, красота
кра,´сочный 1.који се односи на боје, фарбе 2.живописан, изразит
красть краду красти
кра,´сться прикрадати се, шуњати се
крат устар. пута, само у изразу:
во сто крат (лу,´чше или ху,´же) - сто пута (боље или горе)
кра,´ткий кратак
кра,´ткость ж.краткоћа
краткосро,´чный 1. краткотрајан 2. краткорочан
кра,´тный мат. дељив без остатка
крахма,´л м. штирак
крахма,´лить штиркати
кра,´ше лепше, боље
кра,´шение бојење, бојадисање, фарбање
краю,´ха, краю,´шка м.кришка, крајика хлеба
креди,´т м.1. кредит 2. поверење
креди,´тка ж. 1.новчаница, банкнота 2.кредитна картица
кредитова,´ть кредитирати
кре,´йсер м. крстарица
креме,´нь м. кремен, кременчић (за упаљач)
кремль м.устар. тврђава у средини старих руских градова
кре,´мний силицијум
кремни,´стый 1. каменит, посут камењем 2. силицијумски
крен м.1. нагиб 2. скретање
кре,´ндель м.перец
крепи,´ть укрепљавати, учвршћивати
крепи,´ться 1. уздржавати се 2. држати се чврсто
кре,´пкий 1. јак, чврст, снажан 2. крепак, издржљив, здрав
кре,´пкие напи,´тки - алкохолна пића
кре,´пкое словцо,´ - псовка
кре,´пкий на у,´хо - наглув
кре,´пнуть јачати, снажити се
крепостно,´й м. 1. тврђавски 2. сељак спахиски роб (до 1861. г.) 3. тапијски
крепостно,´е пра,´во - право спахије да може располагати животом, радом и имовином својих сељака
кре,´пость ж. 1. јачина, снага, чврстина 2. тврђава 3. тапија
крепча,´ть јачати, снажити се
крепы,´ш м. снажан, здрав човек
кре,´сло с. наслоњача, фотеља
крест м. крст
креста,´ нет на тебе,´ - ти немаш душе
поста,´вить крест - изгубити сваку веру (наду)
кресте,´ц м. крста
кре,´стик м. крстић
крести,´ны мн. крштење
крести,´ть 1. крстити 2. прекрстити
кре,´стник, кре,´стница кумче
кре,´стный м. крсни
кре,´стный ход - литија
с нами кре,´стная сила! - буди Бог с нама!
крёстный отец - кум на крштењу
крёстная мать - кума на крштењу
кресто,´вый 1. крсни 2. крстат, крсташки
кресто,´вый поход - крсташки поход
крестоно,´сец м. крсташ
кре,´сти мн. карта треф
крестья,´нин м. сељак
крестья,´нка ж. сељанка
крестья,´нство с. сељаштво
кре,´чет м. соко обучен за лов
креще,´ние с. 1. крштење, крштавање, покрштавање 2. Богојављење
креще,´нский богојављенски
крещёный 1. (по)крштен 2. хришћанин
крива,´я крива (линија)
кривда ж.неистина, лаж
криве,´ть ћоравити
кривизна,´ ж. 1. кривина, искривљеност
криви,´ть 1. кривити, искривљавати 2. (лицо) грчити
криви,´ть душо,´й - говорити неистину
криви,´ться кревељити се, правити гримасе
кривля,´ка м., ж. онај који се кревели
криво,´й 1. крив 2. неправилан, нетачан, лажан 3. ћорав, једноок
крива,´я крива (линија)
крива,´я улы,´бка (усме,´шка) - неискрен, извештачен осмех
кривоно,´сый м. кривонос
криворо,´тый м. кривоуст
кривото,´лки мн. лажни гласови
кривоше,´ий м. кривоврат
кри,´зис м .криза
крик м. 1. јаук, узвик, крик врисак, вика, дрека 2. (орла) кликтање, (гуске) гакање, крештање
крикли,´вый крештав, дречав
кри,´кнуть викнути, дрекнути
криминалисти,´ческий криминалистички
кристаллизи,´ровать кристалисати
крите,´рий м. критеријум, критериј
кри,´тик м. критичар
критикова,´ть критиковати
крити,´ческий критички
крити,´чный 1. критичан 2. опасан, тежак
крича,´ть 1. јаукати, дерати се, дречати 2. викати, узвикивати 3. кликтати, крештати
крова,´вый крвав, окрвављен
крова,´тка ж. креветић, креветац
крова,´ть ж. кревет
кро,´вельный кровни
кровено,´сный сосуд крвни суд
кровообраще,´ние крвоток
крови,´нка ж. капља крви
кро,´вля ж. кров
кро,´вный 1. крвни 2. крвав жесток, тежак
кро,´вная месть - крвна освета
кровожа,´дный м. крволочан
кровоизлия,´ние с. излив крви
кровообраще,´ние с. крвоток
кровопи,´ец м., кровопи,´йца ж. крвопи ја, крволок
кровоподтёк м. модрица
кропроли,´тие с. крвопролиће, покољ
кровопуска,´ние с. пуштање крви
кровосмеше,´ние с. родоскврњење
кровотече,´ние с. крварење, крволиптење, одлив крви
кровоточить крварити
кровоха,´ркание с.искашљивање крви
кровь ж. крв
изби,´ть до кро,´ви - на мртво име
кровь с молоко,´м - леп и здрав ( човек)
кровяно,´й 1. 2. крвав, окрвављен 3. као крв, крвни
кровяно,´й ша,´рик - крвно зрнце
крои,´ть кројити
крой м. 1. крој 2. кројење
кро,´йка ж. кројење
кро,´лик м. кунић, питоми зец
кро,´ме осим, сем, изузев, поврх
кро,´ме шу,´ток - без све шале, сасвим озбиљно
кро,´мка ж. крај, ивица окрајак
кромса,´ть комадати, раскидати, касапити
кро,´на ж. 1. круна дрвета, крошња 2. круна (новчана јединица)
кропа,´ть 1. радити пипаво 2. клепати (стихове)
кропи,´ть прскати, шкропити
кропотли,´вый 1. пипав (посао) 2. брижљив, педантан
крот м. кртица
крото,´вый кртичин
кро,´ткий кротак, благ, миран
кро,´ха ж. мрва, мрвица
крохобо,´р м. ситничар, циција, шкртац
кроши,´ть дробити, ситнити, мрвити
кроши,´ться мрвити се
кро,´шка ж.1. мрва, мрвица 2. малиша, малишан
круг 1.(мат.) круг, кружна површина 2.котур, колут 3. кружна линија 4. низ, ток (догађаја) 5. област, сфера (пословања) 6. група људи
на круг - просечно, приближно
кру,´гленький округао, пуначак
кругле,´ть заокругљавати се, заобљавати се
кру,´глость округлина, облина
кру,´глый 1. округао, обао 2. потпун, прави
кру,´глый год - целу годину
кру,´глая сирота,´ -пуко сироче
кру,´глый дура,´к - потпуни будала
кругово,´й кружни
кругова,´я пору,´ка - узајамно јемство целе групе (сви за једнога, један за све)
круговоро,´т м., круговраще,´ние с. 1. кружење, оптицај, циркулација 2. (живота) вихор, вртлог
кругозо,´р видокруг, хоризонт
кру,´гом само у изразу:
голова,´ идёт кру,´гом - врти се у глави
круго,´м 1. укруг 2. унаоколо, около 3. сасвим, потпуно
кругооборо,´т м. кружење, циркулација
кругообра,´зный кружан, у облику круга
кружева,´ ж. чипка
кружевно,´й 1. који се односи на чипку, начињен од чипака 2. мрежаст, лак
кружи,´ть 1. вртети, окретати у круг 2. кружити, кретати се у круг 3. ковитлати 4. лутати
кружи,´ть го,´лову (ко,´му) - завртати памет
кру,´жка ж. кригла
кру,´жный околишан, заобитлазан
кружо,´к м.1. мали круг 2. друштво, клуб
крупа,´ м. прекрупа
ма,´нная крупа,´ - гриз
гре,´чневая крупа,´ - прекрупа од хељде
перло,´вая крупа,´ - гершла
пшённая крупа,´ - просена прекрупа
крупи,´нка, крупи,´ца ж.зрнце,трунка, трунчица
крупи,´тчатый врло фино самлевен
кру,´пный крупан, велики, важан
крупча,´тка ж. најфинија врста брашна
крутизна,´ ж. стрмост
крути,´ть 1. окретати, вртети 2. савијати, увртати, усукивати 3. узвитлавати, ковитлати
круто,´й 1. стрм(енит), окомит 2. нагао, неочекиван 3. крут, несавитљив, 4.упоран, строг 5. (лицо) тврд, тврдо скуван(јаја), (тесто) тврдо
замешен 6. жарг. изванредан, јак, снаван
кру,´ча ж. стрм обронак, литица, окомитост
кру,´че (комп. од крутой и круто) 1. окретање, врћење, увртање 2. савијање, умотавање
кручи,´на ж. јад, бол, туга черная к. меланхолија
кручи,´ниться туговати, жалостити се, једити се, секирати се
круше,´ние с. 1. судар возова 2. слом, пропаст, катастрофа
круши,´ть 1. ломити, крхати 2.устар. уништавати 3. мучити
крыжо,´вник м. огрозд
крыло,´ с. крило
кры,´лышко с.крилашце
крыльцо,´ спољашњи улаз, степениште, доксат
кры,´нка ж. крчаг
кры,´са ж. пацов
крыси,´ный пацовски
кры,´тый покривен
кры,´ть покривати
кры,´ша ж. 1. кров 2. жарг. заштита 3. жарг. глава, памет
желе,´зная кры,´ша - лимени кров
черепи,´чная кры,´ша - кров од црепа
у него,´ кры,´шу снесло,´, кры,´ша протекла,´ - он је полудео
кры,´шка ж. 1. поклопац 2. крај, пропаст
крюк м. 1. кука 2. заобилазан пут
крючкова,´тый 1. кукаст 2. препреден
крючкотво,´р м. устар. чиновник-бирократа
крючо,´к м. 1. кукица 2. удица 3. смицалица, зачкољица
кря,´жистый 1. дебео, јак 2. здепаст, дежмекаст
кря,´кать 1. гакати, кречати 2. искашљивати се, исхракивати се
кря,´ква ж. крупна дивља патка
кряхте,´ть стењати, јечати
кста,´ти 1. умесно, згодно, баш кад треба, као поручено 2. узгред
кто ко
кто кого - ко кога
кто-либо - ма ко, свако
 кто-нибудь - било ко
кто-то - неко
куб м. 1. куб, коцка 2. кубни метар, кубик 3. кубни степен
ку,´барем стрмоглавце, главачке
скати,´ться ку,´барем - стрмоглавити се, стропоштати се
ку,´бик м. 1. кубић 2. кубни сантиметар 3. коцкица (дечја играчка)
куби,´ческий кубни
ку,´бок м. пехар
кубоме,´тр м. кубни метар, кубик
кубы,´шка ж.1. буца, буцов 2. жути локвањ 3. кутијица са новцем, драгуљима
кува,´лда ж. 1. маљ 2. незграпна жена, трапавица
кувши,´н ж. крчаг, ћуп
кувши,´нка ж.бели локвањ
кувырка,´ть тумбати
кувырка,´ться превртати се преко главе, котрљати се
куда,´ куд(а), камо
хоть куда,´ - одличан, не може бољи бити
куда,´-ли,´бо - ма куд(а) било, куд(а) му драго
куда-нибудь - некуд(а), ма куд(а)
куда-то - некуд(а)
куда,´хтать кокодакати
куде,´сник м. врач, чаробњак, мађионичар
ку,´дри мн. коврџе, увојци
кудря,´вый 1. кудрав, гргурав, коврџав 2. китњаст
кузне,´ц м. ковач
кузне,´чик м.цврчак
кузне,´чный ковачки
ку,´зница м. ковачница
ку,´зов м. 1. велика котарица 2. кош 3. покретни кров на аутомобилу
ку,´зькина мать само у изразу:
он тебе,´ пока,´жет ку,´зькину мать - видећеш ти свога бога
ку,´киш м. шипак (знак прстима)
ку,´киш с ма,´слом! - ево ти шипак!
ку,´кла ж. лутка
кукова,´ть кукати као кукавица
ку,´колка ж. 1. луткица 2. лутка инсекта
вы,´лупиться из ку,´колки - ишчаурити се
ку,´кситься бити натмурен, кисео
кукуру,´за м. кукуруз
куку,´шка ж. кукавица
куку,´шечий кукавичји
кула,´к м. 1. песница 2. богат сељак, зеленаш 3. тврдица, циција
кула,´чный који се односи на песницу
кула,´чный бой - песничање
кула,´чное пра,´во - право јачега
кулёк м. 1. кеса 2. фишек од хартије 3. џак од рогоза, хартије
кули,´ч м. сладак ускршњи колач ваљкастог облика
кули,´чки само у изразима:
у чёрта иа кули,´чках - богу иза ногу, далеко
к чёрту на кули,´чки - отишао бестрага
культ м.култ
культу,´ра ж.култура
культури,´ст м. бодибилдер
культя,´ ж. патрљак (руке, ноге)
кум, куманёк 1. кум 2. лукава особа
кума,´, ку,´мушка 1. кума, кумица 2. сплеткашица
кумовья,´ мн. кумови
куми,´р м. идол
куми,´ться окумити се, покумити се
кумовско,´й кумовски
кумовство,´ с. кумство
кумы,´с м. пиће од преврелог кобиљег млека
куна,´к м. пријатељ (на Кавказу)
кунжу,´т м. сусам
куни,´ца ж. куна
купа,´льщик м. купач
купа,´льщица ж. купачица
купа,´ть купати
купе,´ль крстионица
купе,´ц м. трговац
купе,´ческий трговачки
купе,´чество с. трговачки сталеж, трговци
купи,´ть купити, поткупити
ку,´пля ж. куповина
ку,´пно устар. заједно, скупа
ку,´пол м. купола
ку,´польный у облику куполе
купоро,´с м. зелена галица, витриол
ку,´пчая ж. тапија
ку,´пчик м. 1. трговчић 2. простак
купчи,´ха 1. трговкиња, трговчева жена 2. проста особа
кур устар. петао само у изразу
попа,´л как кур во щи - пропао буди зашто
кура,´тор м. старалац, тутор
курга,´н м. хумка
кургу,´зый кратак, кус(ав)
ку,´рево с. дуван, цигарети
куре,´ние 1. пушење 2. кађење надимљавање
кури,´лка 1. пушионица 2. страстан пушач
жив, курилка! - још је жив!
кури,´льщик м. страстан пушач
кури,´ный кокошији
кури,´тельный који служи за пушење, пушачки
кури,´ть 1. пушити 2. димити, кадити 3. дестиловати
ку,´рица ж. 1. кокош(ка) 2. глупа женска особа
мо,´края ку,´рица - покисла кокошка
курно,´сый прћаст
курну,´ть повући један дим
куро,´к м. ороз (на пушци)
куроле,´сить правити лудорије, шегачити се
куропа,´тка ж. јаребица
куро,´рт м.бања, лечилиште
ку,´рочка ж.кокица
курси,´ровать саобраћати
ку,´ртка ж. јакна
курча,´вый коврџав
ку,´ры мн. кокошке, кокице
стро,´ить ку,´ры - удварати се
де,´нег ку,´ры не клюю,´т - не зна шта ће с парама (тако их има много)
это ку,´рам на,´ смех - томе се цео свет смеје, то је сасвим глупо
курьёз м. 1. занимљив, смешан случај 2. необичност, реткост
курьёзный 1. занимљив, смешан 2. необичан, чудан
курье,´р м. 1. курир (дипломатски) 2. служитељ, разносач
курье,´рский 1. курирски 2. врло брз
курье,´рский по,´езд - експресни воз
куря,´тина ж. пилетина
куса,´ть 1. уједати, гристи 2. пецати (мува)
куси,´ще с.комадина
кусково,´й у комадима
кусо,´к м. комад, парче
кусо,´чек м. комадић, парченце
куста,´рник, куст м. жбун,шибљак, шипраг, грм
куста,´рь м. кућни занатлија
куста,´рничать занимати се кућном радиношћу
куста,´рничество с. 1.кућна радиност 2. невешт, примитиван рад
куста,´рный 1. који се односи на кућну радиност 2. невешт, примитиван
ку,´стик м. жбунић
ку,´тать умотавати, увијати, утоплавати
кутёж м. пијанка, лумповање
куте,´рьма ж.метеж, неред, гужва
кути,´ла ж. пијаница, бекрија
кути,´ть пијанчити, лумповати
куту,´зка ж. затвор, бувара
кутья,´ ж. кувано и заслађено жито, кољиво
куха,´рка ж. куварица
ку,´хня ж. кухиња
ку,´хонный кухињски
ку,´цый 1. м. кус(ав), безреп 2. кратак
ку,´ча ж. гомила, хрпа
кучево,´й који на купи, на гомили, нагомилан
кучевы,´е облака,´ - кумулуси
ку,´чер м. кочијаш
кучеря,´вый 1. кудрав, гргурав, коврџав 2. китњаст
ку,´чка ж. гомилица, група
ку,´чный густ, збијен
куш м. 1. улог при картању 2. велика сума новаца
ку,´шанье с. јело
ку,´шать јести

лаба,´з м. устар. 1. магацин 2. продавница затрговину житом и брашном

лаба,´ть жарг. свирати
лабиализа,´ция ж. лингв 1. лабијализација
лабиальный лингв. 1. лабијални
лабири,´нт м.лавиринт
лабора,´нт м. лаборант
ла,´ва ж. 1. лава 2. ров,ходник
лава,´нда ж. бот. лаванда
лави,´ровать врдати, околишати, лавирати
ла,´вка ж. 1. клупа 2. дућан
ла,´вочка ж. 1. клупица 2. дућан
все они - одна ла,´вочка - све је то иста банда
ла,´вочник м. дућанџија
лавр м. лавор, лаворика
почи,´ть на ла,´врах - пожњети славу
лавро,´вый мн. ловоров
лавро,´вый вено,´к - ловорике, ловоров венац
лавро,´вый лист - ловоров лист
ла,´герный логорски
ла,´герь м. логор, табор
раски,´нуть ла,´герь, стоя,´ть ла,´герем - улогорти се, утаборити се
лад м. 1.слога, сагласност, мир 2. начин 3. музикалост, тоналност 4. дирке 5. сложно, мирно;
не в лада,´х - није у слоѕи, није сагласно
перебира,´ть лады,´ - свирати, додиривати дирке
де,´ло идёт на лад – успешно
на сво,´й лад - на свој начин
ла,´да ж. мила, љубљена
ла,´дан м. тамњан, тамјан
ла,´данка ж. 1.кадионица 2. амајлија (о врату)
кури,´ть ла,´дан - дизати у небеса
дыша,´ть на ла,´дан - бити при смрти
ла,´дить 1. живети у слози, у миру 2. удешавати подешавати 3. муз. штимовати 4. понављати;~ся полазити за руком, ићи као што треба
дело не ла,´диться - ствар не иде како треба
ла,´дно 1.добро. лепо, у реду 2.слажем се, па лепо
ла,´дный разг1.добар 2.згодан 3.погодан 4. сложен, хармоничан
ладо,´нь ж. длан
ви,´дно как на ладо,´ни - јасно као на длану
бить, хло,´пать в ладо,´ни - пљескати, аплаудирати
ладья,´ ж. 1. велики чамац на весла 2. топ у шаху
лаз м. 1. тесан пролаз 2. излаз
лазаре,´т м. пољска војна болница
лазе,´йка ж. излаз
оста,´вить лазе,´йку - направити излаз
ла,´зер м. тех. ласер
ла,´зить, лезть 1.пентрати се, попети се 2. провлачити се,увлачити се
лазо,´ревый плав азуран, светлоплав
лазу,´рный азурни, боје неба, небеско плаветнило
лазо,´ревка ж. плава сеница
лазу,´тчик м. ухода,извидник,војни шпијун
лай м. лајање, лавеж
ла,´йка ж. 1. врста паса 2. утовљена кожа
ла,´йнер м. 1. путњички брод, 2. путњички авион
лак м. лак покрывать
лака,´ть локати
лаке,´й м. слуга
лакиро,´ванный 1. лакован, лакиран 2. премазан, фалсификован
лакиро,´вать 1. лаковати, лакирати 2. лагати, премазити, прекрити стварност
лакиро,´вщик м. лакирер
ла,´ковый 1.лакиран 3. лакован (о кожи), сјајан
ла,´комиться хранити (се) слаткишима, сладити се
ла,´комка м.,ж. сладокусац
ла,´комство с. 1. посластица, слаткиш 2. укусно јело, ђаконија
ла,´комый 1. укусан 2.лаком, грамжљив
лакони,´зм м. лаконизам
ла,´мпа ж. 1. лампа 2. стона лампа 3. сијалица
паяльная ла,´мпа - летлампа
лампа,´да, лампа,´дка ж. кандило
лампа,´с м. шеврон
ландша,´фт м. пејзаж, предео
ла,´ндыш м. ђурђевак, ђурђица
лань ж. кошута
ла,´па ж. 1. шапа 2. грана ( бора, јеле)
дать на ла,´пу – подмитити
попа,´ст в ла,´пы - пасти у шаке
ла,´пник м. свежањ грана ( бора, jеле)
ла,´потник м.1.опанчар 2. гејак
ла,´поть м. ликов опанак
лапта,´ ж. врста руске игре налик куглању
ла,´пушка ж.1.шапица 2.(од мила) душице!
лапша,´ ж. резанци
лапше,´вник м. супа са резанцима
ларёк м. 1. киоск, трафика 2. тезга на пијаци
ларе,´ц м. сандук
ла,´рчик сандуче, сандучић
ларь м. устар. 1. сандук за жито, брашно 2. дућанчић на пијаци
ла,´ска ж. 1.љубав,нежност; 2.доброта, умиљатост 3. зоол. ласица
ласка,´тельный 1. умиљат, нежан, ласкав; 2. исказан одмила
ласка,´ть 1.показивати љубав 2.миловати, мазити 3. тешити;~ ся умиљавати се, мазити се
ла,´сковый 1.умиљат, нежан, љубак, љубазан 2. благ, тих
ла,´стик м. 1.ластиш 2. гума за брисање
ла,´ститься умиљавати се
ла,´сточка ж. ласта, ластавица, прва ласта
пе,´рвая ла,´сточка весны,´ ещё не де,´лает - једна ласта не чини пролеће
лата,´ть крпити, закрпити
ла,´тка ж. закрпа
латини,´зм ж. латинизам
латини,´ст м. латиниста
латиноамерика,´нский латиноамерички
латиноамерика,´нские стра,´ны - латиноамеричке земље
лату,´к м. бот. лоћика
лату,´нь м. месинг
лату,´нный месинган
ла,´ты мн. оклоп
латы,´нь ж. латински језик
латы,´ш м. Летонац, ~ка ж. Летонка
лафа,´ жарг. успех, срећа, уживање
ла,´цкан м. ревер
лачу,´га ж. кућерак, страћара
ла,´ять. лајати 2. грдити, псовати;~ ся свађати се, псовати се
лбище м. високо чело
лганьё с. 1. лагање 2. лаж
лгать лагати, слагати
лгун, лгуни,´шка м. лажов, лажљивац, лажовчина;~ья лажљивица
лебеда,´ ж. бот. лобода
ле,´бедь м. лабуд
лебеди,´ный лабудов, лабудовски
лебёдка ж. 1.лабудица 2.дизалица, чекрк, витао
лебези,´ть ласкати, улагивати се, удварати се
лебя,´жий лабудов, лабудовски
лев м. зоол. лав
лева,´да ж.луг
лева,´к м. полит1. левичар 2.левичарски
леве,´ть постајати левичар
левобере,´жный који је на левој обали
левре,´тка ж. зоол.кућно псетанце, пудлица
левша,´ м. и ж. левак, леворик
ле,´вый 1.лево 2. со стране, стран 3. лажни, неисравни
ле,´во руля,´! - крму лево!
левый совет –лош савет
лега,´вый 1. врста пса, птичар 2. жарг. милиционер
легализа,´ция ж. юр. легализација
лега,´льность ж. легалност, легални, законитост
леге,´нда ж. 1. легенда. 2. фантазија 3. фолклорна прича
леге,´ндарный легендаран, измишљен
легитими,´зм м. легитимизам
лёгкий 1.лак 2. брз 3. лак за освајање 4.забаван 5. неозбиљан 6. лакомисљен
 лёгкий шаг - лак корак
лёгкое чте,´ние - лако чтиво
же,´нщина лёгкого поведе,´ния - лака женска
с лёгким се,´рдцем - мирне душe
лёгок на поми,´не - ми о вуку, вук на врата
лёгок на поми,´не! - ко кец на десетку ( на време се појавио)
легко,´ 1. лако 2. једноствно 3. слабо, незнатно
легкоатле,´т м. спортсмен койи се бави лаком атлетиком
легкове,´рный лаковерност; лаковерни
легкове,´сный 1. лак, мале тежине 2. површан, безначајан
легково,´й путнички
легково,´й автомоби,´ль - путничко возило
легкомы,´сленный лакомислен, површан,непромишљен
легкомы,´сленность ж. лакомисленост
легкопла,´вкий лако топљив
лёгкость ж. 1. лакоћа 2. окретност 3. хитрина
лёгонький м. лаган
лего,´нько 1. полако, лагано 2. пажљиво, опрезно
лёгочный плућни
легча,´ть 1.слабети,смањивати се,попуштати 2.лакшати,олакшавати
мне полегча,´ло - мени је лакнуло
ле,´гче лакше
ле,´гче! - опрез!
ле,´гче на поворо,´тах!- пази да не претераш!
лёд м. лед
слома,´ть лёд - ломити лед
леда,´щий ленив
ледене,´ть, ледени,´ть ледити се, смрзавати се
кровь ледене,´ет в жи,´лах - крв се следила у венама
ледене,´ц м. карамела
ледни,´к м. глечер, ледник
леднико,´вый ледени
леднико,´вый пери,´од - ледено доба
ледо,´вый ледени
Ледо,´вое побо,´ище - битка имеђу војске Александра Невского и Тевтонского ордена 5 априла 1242.г
ледоко,´л м ледоломац
ледохо,´д м. кретање леда реком
леды,´шка ж. лед, комадић леда
ледяно,´й 1.леден, студен. 2. хладан 3. хладан,непријатељски
лёжа лежећи, лежећке
лежа,´к м. лежај
лежа,´нка ж. банак за лежање уз пећ 2.лежај
лежа,´ть 1. лежати 2. боловати 3. бити, налазити се, стајати
лежа,´ть под сукно,´м - чекати
лежа,´чий лежећи, у лежећем положају, положен
ле,´жбище с. масовно легало животиња
лежебо,´ка м. и ж. лењивац
лёжка ж. 1. лежање 2. јазбина
напи,´ться в лёжку - напити се у мртво име
лежмя,´ 1.лежећи 2. немоћно
ле,´звие с. оштрица, сечиво,рез (ножа)
лезть 1. пентрати се 2. наваљивати, увлачити се 3. мешати се 4. досађивати се 5. упадати, продирати 6.опадати
лезть в дра,´ку - бити се
куда,´ ле,´зешь? груб. - где се гураш?
лезть вон из ко,´жи - из кожи излазити, трудити се
ле,´зть на рожо,´н – заподевати кавгу
ле,´йка ж. 1. канта за заливање 2. левак
лейтена,´нт м. њој. звање
ста,´рший лейтена,´нт - поручник
мла,´дший лейтена,´нт - потпоручник
лейтмоти,´в м. лајтмотив, главна мисао
лека,´ло с. (за цртање) лењир за криве линије
лека,´рственный лековит
лека,´рство с. лек
дава,´ть лека,´рство - давати лек
принима,´ть лека,´рство - примати лек
ле,´карь м. устар. лекар
лекси,´ческий лексички
лексикологи,´ческий лексиколошки
ле,´кция ж. лекција, предавање
чита,´ть ле,´кции - предавати
леле,´ять 1. чувати, пазити 2. миловати, веселити 3. гајити, неговати
 леле,´ять мечту,´ - гајити машту
леле,´ять наде,´жду - гајити наду
ле,´мех м. раоник
лён м лан.
лени,´вый 1. лењ 2. тром
лени,´вец м. лењивац (човек и животиња)
лени,´вый ленив, спор
лени,´ться лењити се, бити лењ
не лени,´сь! - не буди ленив
ле,´ность ж. лењост, лењивост
ле,´нта ж. 1. трака, пантљика 2. лента
ле,´нточка ж. тракица
лентя,´й м., ~ка ж. лењивац, прилењ човек, ленштина
лентя,´йничать лењити се
ленца,´ ж. лењост
рабо,´тать с ленцо,´й - лењиво радити
лень ж. лењост
леопа,´рд м. леопард
лепесто,´к м. латица
ле,´пет м. 1.тепање,чаврљање,брбљање 2.жубор,жуборење
лепёшка ж. лепиња 2. устар.таблета
разби,´ться в лепёшку - разбити се радећи нешто, трудити се
лепи,´ть 1. лепити 2. моделовати
ле,´пка ж. моделовање
ле,´пной 1.моделован 2.моделарски
ле,´пта ж. лепта, мали прилог
лес м. 1. шума 2. устар. одсечено дрво (за потпалу или за грађу)
дрему,´чий лес - густа,непроходна шума
кто в лес, кто по дрова,´ - ко у клин, ко у плочу
хво,´йный лес - борова шума
тёмный лес - шпанска села (непознате,нејасне ствари)
леса,´ 1. шуме 2. мн. зидарске скеле
лесби,´йский лезбијски
лесбия,´нка ж. лезбејка
ле,´сенка ж. разг мале степенице, лествице
леси,´стый шумовит
ле,´ска ж. канап удице
лесни,´к м. чувар шуме, лугар
лесни,´чество с. шумско газдинство
лесно,´й шумски
лесо,´к м.шумица
лесово,´дство с. шумарство
лесово,´дческий шумарски
лесозагото,´вки мн. сеча шуме
лесоматериа,´лы мн. дрвена градња
лесопи,´лка ж. 1. машина за стругање дрвета 2. стругара, пилана
лесо,´чек м. шумица
ле,´стница ж. 1. степенице 2. мердевине
ле,´стный ласкав,похвалан
лесть ж. ласкање, улагивање
лёт м. лет,летење
на лету - 1. у лету 2. на брзину
лета,´ мн. 1.(у ген. мн. лет) уз бројеве значи број година 2. (само мн.) узраст, доба живота године, узраст
ско,´лько вам лет? - колико имате година?
с де,´тских лет - од малена
на ста,´рости лет - пред старост
лета,´льный мед. кобан, смртан
лета,´тельный летећи, летачки
лета,´ть летети (више пута)
лете,´ть 1. летети ( у једном правцу) 2. јурити, брзо пролазити
ле,´тний летњи
лётный 1. који је намење летењу 2. који се односи на ваздухопловство
ле,´то с. лето
ба,´бье ле,´то - михољско лето
ско,´лько лет, ско,´лько зим! - колоко година прошло!
лето,´к м. дашћица на кошници
ле,´топись ж. летопис
ле,´тописец м. летописац
ле,´тописный летописни
летосчисле,´ние с. систем рачунања времена
лету,´чий 1.који лако лети, летећи ,покретљив 2.брз 3.испарљив 4. краткотрајан, кратак(састанак)
лету,´чая мышь - слепи миш
лётчик м. пилот, авијатичар,ваздухопловац
лече,´бница ж болница
лече,´бный лековит
лече,´ние с.лечење
лечь 1. лећи 2. погинути 3. распрострети се, спустити се 4. (платье) прилећи, пристати 5. послужити као снова
лечи,´ть 1.лечити 2.жарг. давати совете
ле,´ший м. фольк. шумски дух
к ле,´шему! груб. -иди до врага!
како,´го ле,´шего! груб.- којег врага!
лещ м. деверика (риба)
лещи,´на ж. бот. лешник, лескова шума
лжеприся,´га ж. юр. кривоклетство
лжесвиде,´тель м. лажан сведок
лжесвиде,´тельствовать лажно сведочити
лжец м. лажов
лжи,´вость ж. лажљивост, неискреност
лжи,´вый лажљив
ли, ль 1. честица
придёт ли? - да ли ће доћи?
2. везник
не знаю, пришёл ли - не знам да ли ће доћи
лиа,´на ж. бот. лијана
либера,´лизм м. либерлизам
либера,´льничать бити либералан, опонашати либералне ставове
ли,´бо 1. или 2. или или 3. било било
ли,´бо пан, ли,´бо пропа,´л - или успео или си пропао
ли,´бо я,ли,´бо он - или ја или он
ли,´вень м. пљусак, провала облака
ли,´внем лить - као из кабла
ли,´вер м. дроб(животиња), изнутрица
ли,´дер м. лидер, вођа
ли,´дерство с. лидирство
ли,´деровать лидирати
лиза,´ть, лизну,´ть лизати , лизнути
лизоблю,´д м. улизица, чанколизац, полтрон
лик м. 1.лик, лице 2.икона 3.цркв. скуп 4.црквени хор
ликвида,´тор м. ликводатор
ликвида,´ция ж.ликвидација, уништавање
ликова,´ть клицати, веселити се гласно, ликовати
ликова,´ние с.ликовање, клицање, радовање
ликёр м. ликер
лиле,´йный бео као љиљан
лилипу,´т м. патуљак, кепец
ли,´лия ж. љиљан, крин
водяна,´я ли,´лия - локвањ
лило,´вый љубичаст
лило,´веть постајати љубичаст
лимо,´н м. лимун
вы,´жатый лимо,´н - исцеђен лимун, уморан (о човеку)
лимона,´д м. лимунада
лимо,´нный лимунов, лимунски
лимузи,´н м. лимузина
лингви,´стика ж. лингвистика
лингви,´с ический лингвистички
лине,´йка ж. 1. линија, пруга 2. лењир 3. ред, низ 4. војн. скуп, постојавање 6. устар. фијакер
тетра,´дь в лине,´йку - свеска у линијама
вече,´рняя лине,´йка - вечерње постројавање
лине,´йный линијски
лине,´йчатый пругаст, ишпартан
ли,´нза ж. сочиво
ли,´ния ж.1. линија, црта, пруга 2. низ 3. железнички крак, правац 4. правац (политички)
вести,´ свою,´ ли,´нию - ити свој
по ли,´нии наиме,´ньшего сопротивле,´ния - линијом мањег отпора
ли,´ния поведе,´ния - начин понашања
линко,´р м. велики ратни брод
лино,´ванный исшпартан, са линијама
линова,´ть лењирати,шпартати
линь м. 1. лињак (риба) 2. мор. канап
ли,´нька ж. лињање, митарење (птица)
линя,´ть 1.бледети, губити боју 2. лињати се 3. митарити се, мењати перје
линю,´чий 1. оји бледи, губи боју 2. који лиња
ли,´па ж. 1. липа(дрво) 2. лажна направа, фалсификат, имитација
ли,´пка ж. мала липа, липица
ободра,´ть как у ли,´пку - огулити до голе коже
ли,´пкий 1. лепљив 2. досадан (за човека)
ли,´пнуть лепити се, бити лепљив, пријањати, слепљивљти се
липня,´к м. липова шума, липовица, липик
ли,´повый 1. липов, од липе 2. тобожњи, лажан
ли,´повый мёд - липов мед
ли,´повый друг - вајни пријатељ, лажни пријатељ
липу,´чий насртљив, досадан
липу,´чка ж. досадњаковић
ли,´рик м. лиричар,лирски песник
лири,´ческий лирски
лиса,´ ж. 1. лисица 2. лукав човек
чернобу,´рая лиса,´ - поларна лисица
лисёнок м. лисић
ли,´сий лисичији
лиси,´ца ж. женка лисице
лиси,´чка ж. 1. женка лисице, лија 2. (глива) лисичарка
лист м. 1. лист (биљни) 2. лист (књиге, метала) 3. штампани табак (арак) 4. званична исправа, документ
5.листа, списак
вопро,´сный лист - упитник
исполни,´тельный лист - извршна наредба
похвальный лист - захвалница
расчётный лист - обрачун
листа,´ть листати, прелиставати
листва,´ ж. собир. лишће на дрвећу
ли,´стик м. листић
листо,´вка ж. летак
листово,´й 1.који је у листу 2 . који је у табацима
листо,´к м. 1. листић 2.бланкет,формулар
листопа,´д м јесење опадање лишћа
лите,´йный ливачки
лите,´йный заво,´д - ливница
лите,´йщик м. ливац
ли,´тера ж. 1. штампарски писмени знак 2. карт за повлашћену вожњу на железници
литерату,´ра ж. 1. литература 2. књижевност
литературове,´д м. књижевни теоретичар
ли,´терный који обележен словом, а не бројем
лито,´й ливен
литр м. литар
литро,´вка литрењача
лить 1. лити, просипати (течност) 2. изливати (из метала)
литьё с. 1.ливење 2.лив
лиф м. струк (горњи део женске хаљине)
лифчик м. бустхалтер, грудњак
лиха,´ч м. 1. одважан човек 2. фијакериста 3. дрзак,безобзиран возач
лихва,´ ж. зеленашка добит
с лихво,´й - са процентима, са вишком ( добит)
ли,´хо с. 1. зло 2. храбро, јуначки 3. брзо, спретно
не помина,´й(те) ли,´хом! - не памтите по злу, задржите у доброј успомени
узнать, почём фунт ли,´ха - сазнати што је то зло
лиходе,´й м. злотвор, злочинац
лиходе,´йство с. устар. злочин
лихои,´мец м. устар. лихвар, дерикожа
лихои,´мство устар. зеленаштво
лихо,´й 1. зао, злобан, лош 2. рђав, тежак 3. чио, храбар 4. кицошки, лолски 5. брз (о коњу)
лихоле,´тье зле године, тешка времена
лихора,´дка 1.грозница 2.језа 3. узбуђење,узрујаност
лихора,´дить осећати језу
меня,´ лихора,´дит - хвата ме грозница
лихора,´дочный грозничав
ли,´хость ж. 1. храброст, смелост, чилост 2. брзина
лицева,´ть 1. облагати 2. (одећу) превртати 3.окретати
лицево,´й 1. који се односи на лице 2. спољни 3. лични, на име
лицево,´й счёт - рачун на име, властити рачун, конто
лице,´вая сторона,´ тка,´ни - лице тканине
лицеде,´й м 1. глумац 2. преварант
лицеде,´йство 1. глума 2. превара
лицезре,´ть видети
лицеме,´р м. лицемер, притворан, дволичан човек
лицеме,´рный лицемеран дволичан,притворан
лицеме,´рная улы,´бка - лицемеран осмех
лице,´нзия ж. эк. лицензија, дозвола
лицо,´ с. 1. лице човека 2. лице(ствари), спољашњост 3. личност,особа 4. (грам.) лице
от лица,´ - у име
лицо,´м к лицу,´ - у лице,непосрадно
в лицо,´ (сказа,´ть) - у брк (рећи)
лица,´ на нем нет - страшно се променио у лицу (од старха)
физи,´ческое лицо,´ - физичко лице
юриди,´ческое лицо,´ - правно лице
лицо,´м в грязь не уда,´рить - понети се достојанствено
стере,´ть с лица,´ земли,´ - збрисати са лица земље
на нём лица,´ нет - он је изван себе
ли,´чико с. лишце
личи,´на ж. образина, маска
под личи,´ной дру,´жбы - испод маске пријтељства
личи,´нка ж. зоол. ларва (инсеката)
ли,´чность ж. личност,особа, индивидуалност
удостовере,´ние ли,´чности - лична документа
подозри,´тельная личность - сумњиво лице
устано,´вить личность - утврдити идентитет
ли,´чный лични, особни
ли,´чное де,´ло - персонални предмет, досије
лиша,´ть, лиши,´ть лишавати, лишити , одузети
лиши,´ть себя,´ жи,´зни - одузети себи живот, извршити самоубиство
лишённый који лишен нечега, не поседује
лишённый рассу,´дка - без памети, луд
лишённый чу,´вства ю,´мора - без смисла за хумор
ли,´шек м. вишак, поврх тога, прида
лише,´ние с. 1. лишавање, лишење 2. (мн) сиромаштво, оскудица
лише,´ние свобо,´ды - хапшење
терпе,´ть лише,´ния - трпети сиромаштво
ли,´шний 1. сувишан 2. непотребан, некористан 3. допунски
доба,´вьте ли,´шних два рубля,´ - додајте још две рубље;
позво,´лить себе,´ ли,´шнее - прећи меру
ему,´ пятдеся,´т с ли,´шним лет - он има више од педесет година
не ли,´шнее - није на одмет,није сувишно
лишь 1. честица само
всего,´ лишь раз - само једном
2. везник тек што, чим
лишь то,´лько начнётся весна,´ - тек што ће почети пролеће
лоб м. чело
лоб забри,´ть устар. - узети у војску
семи,´ пя,´дей во лбу - врло паметан
что в лоб, что по лбу - баш га брига, не брине ни о чему
в лоб - отворено, у лице (питати,разговарати)
лоба,´стый који је високог чела
ло,´бби нескл. лоби
ло,´ббировать лобирати
лобза,´нье с. љубљење
лобза,´ть љубити
ло,´бзик м. тестерица за резбарију
ло,´бный 1.анат. чеони 2.фронтални 3.предњи(део нечега)
ло,´бная кость - чеона кост
Ло,´бное место ист.- узвишење у Москви на Црвеном тргу за читање царских заповести или вршење смртне казне
лобово,´й чеони, челни
лобовой удар воен. - директан напад, у чело непријатељске војске
лобо,´к м. анат. стидна кост
лоботря,´с м. нерадник
лов м. лов, ловљење
ловела,´с м. женскар
лове,´ц м. 1.рибар 2. устар. ловац
на ловца,´ и зверь бежи,´т - ми о вуку, а вук на врата
лови,´ть 1. хватати 2. (рибу) ловити 3. вребати,хватати 4. пецати,ловити,тражити
лови,´ть ка,´ждое сло,´во - брижно слушати сваку реч
лови,´ть мыше,´й – бити експерт ( у неком послу)
лови,´ть удобный момент - хватати згодну прилику(повољан тренутак)
лови,´ть мужа - пецати мужа
лови,´ть такси - хватати такси

ловка,´ч м. препредњак
ло,´вкий 1. окретан, вешт 2. умешан, препреден 3. спретан,сналажљив 4. удобан, погодан
ло,´вля ж. 1. хватање, ловљење 2. риболов
лову,´шка ж. клопка,замка
 пойма,´ть в лову,´шку - ухватити у клопку
ло,´вчий м. 1. који је обучен лову, ловачки 2. који служи као клопка 3. устар. ист. старешина лова
ловчи,´ть преварати, насамарити
лог м. 1. увала 2. парлог 3. дужа страна цигле
логари,´фм м. мат. логаритам
логарифми,´ческий мат. логаритамски
ло,´гик м. логичар
логи,´ка ж. логика
логи,´ческий, логи,´чный логичан
ло,´говище с. легло, јазбина
ло,´джия ж. тераса, лођа
ло,´дка ж. чамац
па,´рная ло,´дка - двојац
ло,´дочка ж. 1. мали чамац, чамчић 2. мн. женске ципеле, салонке
ло,´дочник м. чамџија
лоды,´жка ножни чланак, глежањ
ло,´дырничать лењствовати, дангубити
ло,´дырь м. нерадник, беспосличар
гоня,´ть ло,´дыря - лењчатири
ложби,´на ж. увала,удољица
ло,´же с. 1. кревет, лежај, лежиште 2. речно корито 3. кундак
ло,´жечка ж. 1. кашичица 2. устар. лажица (на грудима), дијафрагма
у меня сосёт под ло,´жечкой - 1. мука ми је 2. гладан сам
ложи,´ться, лечь 1. легати 2. распоредити се
ложи,´ться на курс мор. авиа. - изабрати правац
ло,´жка ж. кашика
столо,´вая ло,´жка - велика кашика
ча,´йная ло,´жка - мала кашика кашичица
разлива,´тельная ло,´жка - кутлача
че,´рез час по ча,´йной ло,´жке - полако, споро
ложка,´рь кашикар
ло,´жный погрешан, лажан
ло,´жная скро,´мность - лажна скромност
идти,´ по ло,´жному пути,´ - ићи погрешним путем
ложь ж. лаж, измишљотина
лоза,´ ж. 1. лоза 2. шиб, прут 3. врба
ло,´зунг м. 1. мото 2. плакат, постер
лоя,´льный лојалан
локализова,´ть локализовати
лока,´льный локални
ло,´кон м. увојак, коврџица
ло,´коть м. 1. лакат 2. старинска мера за дужину (око 0,5 м)
ло,´ктевой лакатни
лом 1. ћускија, полуга 2. лом, крш
лома,´ка м. и ж. човек који се каприцира, измотава, пренемагало
ло,´маный 1. изломљен 2. покварен, накарадан, лош 3. неприродан
не сто,´ит ло,´маного гроша,´ - не вреди ни пребијене паре
говори,´ть на ло,´маном ру,´сском языке,´ - говорити лош руски језик
лома,´ть 1. ломити, преламати 2. размышљати 3. осећати бол у костима, пробадати 4. уништавати ,нагло мењати, вршити преокрет;~ ся 1.ломити
се, преламати се 2. пренемагати се 3. вршити преокрет 4. мењати се (глас), мутирати
лома,´ть тради,´ции - уништавати, мењати традицији
лома,´ть свою,´ жизнь - преокренути живот
лома,´ть го,´лову - размишљати
лома,´ть шапку - клањати се
меня,´ все,´го ломае,´т - сав сам лом (лом сам)
ломба,´рд м. залагаоница
ломи,´ть 1. осећати бол у костима, пробадати 2. ломити 3. уништавати, нагло мењати
ло,´мит кости - пробада кости
ломи,´ться 1. преламати се 2. упадати силом, проваљивати 3. (гомила) наваљивати, навирати
ломи,´ться в откры,´тую дверь - упадати, где није забрањено, компликовати
ло,´мка ж. 1. ломљава 2. сламање 3. мењање 4. апсиненција 5. нагла промена, нагли преокрет
ло,´мкий ломљив, крт
ломови,´к 1. таљигаш, рабаџија 2. тежак теретни коњ
ломо,´та ж . пробадање, жигање у костима
ломо,´ть, ло,´мтик м. кришка, парче
отре,´занный ломо,´ть - одсечено парче
ло,´но с. груди, недра, наручје, крило
лопа,´та ж. 1. лопата, ашов, лопатица (мала лопата) 2. плећка
положи,´л он тебя,´ на о,´бе лопа,´тки! - оборио, побио
ло,´пать ждерати, клопати;~ ся 1. прскати, пуцати 2. кидати се
ло,´пнуть 1. прснути, пући 2. прекинути се 3. (банк) пропасти,банкротирати
моё терпе,´ние ло,´пнуло - моје стрпљење је пукло
 чтоб ты ло,´пнул! - цркао дабогда
лопота,´ть лапарати, клепетати
лопоу,´хий м. клемпав
лопу,´х м. 1. бот. локвань 2. глупав,бенаст ( о човеку)
лопухнуться доспети у незгодан положај, преварити се
лоск м. сјај, углађеност
напи,´ться в лоск - напити се, препити
лоску,´т м. 1. одрезак, крпица 2. крпе, дроњци, прње 3. (земля) парче, комадић
лосни,´ться сијати се, блештати, цаклити се
ло,´со,´сь м. лосос
ло,´со,´сина ж. месо лососа
лот м. 1. сонда за мерење морске дубине 2. стара мера за тежину (12,8 гр)
лотере,´йный лутријски
лотере,´йный биле,´т - срећка
лотере,´я ж. лутрија
лото,´ с. нескл. томбола
лото,´к м. 1. тезга 2. излог трговца -торбара 3. жлеб, олук
лото,´чник м. трговац -торбар
лох м. жарг. губитник, глуп, поводљив човек
лоха,´нка ж., лохань м. 1. корито 2. анат. карлица
лохма,´тый чупав разбарушен
лохма,´тить чупавити, разбарушивати
лохма,´тить ба,´бушку –лагати, причати измишљотине
лохма,´ч чупавко,чупавац
лохмо,´тья мн. дроњци,крпе, прње
ло,´ция ж. мор. пипот(бродарски)
лошади,´ный 1. коњски 2.јак, велик
лошади,´ная с,´ила физ. - коњска снага
лошади,´ная до,´за - велика, јака доза
лошади,´ное здоро,´вье - челично здравље
лоша,´дник м. 1. љубитељ коња 2. трговац коњима
ло,´шадь ж. коњ
верхова,´я ло,´шадь - јахаћи коњ
бегова,´я ло,´шадь - тркачки коњ;
спе,´шиваться с ло,´шади - сјахати с коња
лоша,´к м. мазгов(мелез коња и магарицеа)
лоще,´ние глачање, глађење, полирање
лощи,´ть глачати, полирати,лаштити
лощёный 1.углађен, сјајан, блистав 2. претерано углађен, сноб
лощи,´на ж. удолина
лоя,´льность ж. лојалност
луб м. 1. луб (доња кора дрвета) 2. кончасти део конопље, лана и коприве
лубяной начињен од луба, лубни, влакнаст
лубок м. 1. слика на липовом или храстовом лубу 3.удлаг(за преломљену кост) 3. кич, шунд
лубочный који се односи на слику на лубу
луг м. ливада
лугвой ливадски
луди,´льщик м. калајџија
луди,´ть калајисати
лу,´жа ж. бара, локва
сесть в лу,´жу - насести, осрамотити се
лужа,´йка ж. проплнак, ливадица, пољаница
луже,´ние с. калајисање
лужёный калајисан
лужёная гло,´тка - који има јак, снажан глас
лужо,´к м. ливадица
лузга,´ љуска,љуспа
лук м. 1.црни лук 2. лук (оружје)
лу,´к-поре,´й - празилук
голо,´вка лу,´ка - главица лука
натяну,´ть лук - спремити лук (за бој)
лука,´ ж. 1. окука 2. облучје седла
лука,´вить лукаво поступати, врдати, околишати
лука,´вый 1.лукав, препреден 2.ђаво, нечастиви, слукавить
лу,´ковица ж. 1. главица лука 2. арх. црквена купола
лу,´ковый од лука
го,´ре лу,´ковое – није озбиљна несрећа, шаљива незгода
луко,´шко с. котарица од прућа
луна,´ ж. астр. Луна,Месец
как будто с луны,´ свали,´лся - као да је пао с Марса
лунати,´зм с. мед. месечарење
луна,´тик м. мед. сомнабула, месечар
лу,´нка ж. 1. мало удубљење, јамица,рупица 2. анат.удубљење изнад зуба,алвеола
лу,´нный месечев
лу,´нная ночь - месечина
лу,´нный свет - месечева светлост
лу,´нное затме,´ние - помрачење месеца
лунь м. зоол. јастреб мишар, мишјака
лупи,´ть 1. љуштити, гулити 2. дерати (скупо наплаћивати) 3. лемати, млатити
лупогла,´зый буљав,буљоок
луч м. зрак
лучевой 1.зрачни, зракаст 2. радиактиван
лучева,´я кость - жбица
лучева,´я боле,´знь - зрачење
лучеза,´рный 1. сјајн, блистав 2. који зрачи од среће, озарен радошћу
лучеза,´рные мечты - ружичасти снови
лучи,´стый 1. зрачан, зракаст 2. сјајан
лучи,´ться сијати се, светлети се, зрачити
лу,´чше 1. бољи 2. боље, лепше
как нельзя,´ лу,´чше - боље не може бити
лу,´чший 1. бољи 2. најбољи
в лу,´чшем слу,´чае - у најбољем случају
лу,´чше на спра,´шивай - боље не питај
как мо,´жно лу,´чше - што боље
тем лу,´чше - утолико боље
лу,´чше по,´здно чем никогда,´ - боље икад него никад
лущи,´ть 1. љуштити, гулити 2. крцкати семенке, орахе
лы,´жи мн. скије
ходи,´ть на лы,´жах - скијати
навостри,´ть лы,´жи - стругнути, побећи
лы,´ж|ник м., скијач; ~ница скијачица
лы,´жный скијашки
лы,´ко с.лико
он лы,´ка не вя,´жет - он је јако пијан
он не лы,´ком шит - он није тако прост
лы,´ковый ликов, од лике
лы,´сина ж. ћела
лы,´сый ћелав
лы,´сеть ћелавити
львёнок м. лавић лавче
львица ж. лавица
львиный 1. лављи, лавовски 2. велики
льви,´ная до,´ля - лавоски део, вечи део ( зараде)
льго,´та ж. олакшица, повластица
льго,´тный повлашћен
нало,´говые льго,´ты - пореске олакшице
льди,´на ж. ледина, санта леда
льново,´д м. одгајивач лана
льнуть прибијати се, лепити се (уз неког)
льняно,´й 1.ланен 2. бео као лан
льняны,´е во,´лосы - бела коса
льстец м. ласкавац
льстивый улагижачки, ласкав
льстить ласкати,улагивати се
любе,´зничать удварати се, делити комплименте
любе,´зность ж. љубазност
любе,´зный љубазан
будьте любе,´зны - 1. изволите 2. молим
люби,´мец м. љубимац, миљеник
люби,´мчик м. 1. миљеник (презрив) 2. мезимац
люби,´мый 1. вољен, драг, мио 2. омиљен
люби,´ть волети
люби,´тель 1. љубитељ 2. аматер
лю,´бо пријатно, милина је
лю,´бо не лю,´бо - хтео не хтео
любова,´ться 1. посматрати 2. дивити се
полюбу,´йтесь на него,´! - гле ти њега!
любо,´вн|ик м. љубавник; ~ица ж. љубавница
любо,´вный 1. љубавни 2. брижни, нежан
любо,´вь ж. љубав
матери,´нская любо,´вь - мајчинска љубав
взаи,´мная любо,´вь - узајамна љубав
любо,´вь к де,´тям- љубав према деци
любозна,´тельность ж. радозналост, љубопитљивост
любозна,´тельный радознао, љубопитљив
любо,´й 1. било који, свакакав 2. било како свакако
любо,´й цено,´й - по сваку цену
любопы,´тно 1. занимљиво, интересантно 2. чудно
любопы,´тный 1. радознао, љубопитство 2. занимљив
любопы,´тство радозналост, љубопитљивост
любопы,´тствовать показивати радозналост
любостяжа,´ние с. рел. грамжљивост, користољубље
лю,´бящий 1. који воли 2. заљубљен
лю,´ди, люд мн. 1.људи,свет 2.устар. послуга
на лю,´дях - пред светом, јавно
вы,´йти в лю,´ди - пробити се, направити каријеру
вы,´вести в лю,´ди - помоћи неком да се уздигне
лю,´дный 1. многољудан 2. густо насељен
людое,´д м. људождер
людое,´дство с. људождерство, каниибализам
людско,´й људски
люк м. 1. округао отвор ( на броду, авиону, тенку и сл.; у позоришту и сл.)
лю,´лька ж. 1. лула 2. колевка
лю,´стра м. лустер
лю,´тик м. бот. љутић
лю,´тый 1. крвожедан, крволочан 2. суров, немилосрдан 3. љут, жесток, неиздржљив
ля с. нескл. муз., ла
ляга,´ть ритати ритнути
лягуша,´чий, лягу,´шечий жабљи
лягу,´шка ж. жаба
ля,´жка ж. меснати део бутине
лязг м. 1. звекет, цвокот зуба
ля,´згнуть, ля,´згать 1. звецкати, звекетати, цвокотати
ля,´мка ж. каиш за вучу и ношење
тяну,´ть ля,´мку - радити тежак посао,диринџити, црнчити
ля,´пать, ля,´пнуть 1. радити набрзу руку, аљкаво 2. гњечити 3.бубати којешта
ля,´псус м. лапсус
лярд м. маст, лој
ля,´сы мн. само у изразу
точи,´ть ля,´сы - 1. сплеткарити, оговарати 2. трабуњати, блебетати, млатити празну сламу

мавзоле,´й м. маузолеј
мавр м. Мавар; ~итанка ж. Маварка
маврита,´нский мавританский маварски
маг м. маг, чаробњак
магази,´н м. 1. продавница, трговачка радња, дућан 2. магацин на аутоматской пушци
универса,´льный магази,´н, универма,´г - робна кућа
бакале,´йный магази,´н - бакалница
гастрономи,´ческий магази,´н - продавница прехране
магази,´н самообслу,´живания - самопослуга
магази,´нный 1. који се односи на радњу, дућански 2. магацински
магары,´ч м. 1. тура пића као накнада за неки рад, залагање, чашћавање 2.врста мита
с вас магары,´ч! - дугујете пиће!
магистра,´ль ж. магистрала
маги,´ческий мађијски, чаробњачки
ма,´гия ж. 1. мађије, чини 2. чаробњаштво врачање
магнети,´зм м. магнетизам
магнети,´ческий магнетски
магни,´тить магнетисати
магни,´тный магнетни, магнетски
магнитофо,´н м. магнетофон
магнитофо,´нный магнетофонски
магомета,´нин м. мухамеданац, муслиман
маёвка ж. мајски уранак
мажо,´р м. 1. муз. мажор 2. весело расположење 3. жарг.размажено дете богатих родитеља
быть в мажо,´ре - бити весео
маза,´ ж. жарг. срећа, срећан прилика
ма,´занка ж. кућица из блата
ма,´зать 1. мазати 2. прљати 3. дрљати, рђаво сликати
мази,´ла 1. мазало, лош сликар 2. лош стрелац
мазня,´ ж. лоша слика
мазо,´к м. 1.потез кичицом 2. мед. узимање узорка на анализу
мазохи,´ст м. мазохиста
мазу,´рик м. прост. варалица, лупеж
мазу,´рка ж. врста плеса
мазу,´т м. мазут (остаци пречишћене нафте)
мазь ж. маст, мазиво
на мази,´ - као подмазано
май м. мај
майда,´н м. 1. пијаца, трг 2. збориште
ма,´йка ж. мајица
майоне,´з м. мајонез
майо,´р м. мајор
ма,´йский мајски
ма,´йский жук - гундељ
ма,´йский день - 1. мајски дан 2.леп дан
мак м. мак
ди,´кий мак - булка
ма,´ков, ма,´ковый 1.као мак 2. црвен
макаро,´ны мн. макароне
мака,´ть макати, умакати
македо,´н|ец м. Македонац; ~ ка ж.Македонка
македо,´нский македонски
македо,´нская стрельба,´ - пуцњава са обе руке
ма,´клер м. посредник, прекупац, препродавац
ма,´ковка ж. 1. макова чаура, кутијица за макова зрнца 2. кубе 3. теме
максимали,´зм м. максимализам
максима,´льный максималан
макулату,´ра ж. 1. стари папир.2 лоша књижевност, аматерска, непрофесионална
маку,´ха дрождина од макова семена
маку,´шка ж. 1. врх дрвета 2. теме
держа,´ть у,´шки на маку,´шке - бити на опрезу
ша,´пка на маку,´шке - капша нв темену
малева,´ть, намалева,´ть 1. сликати бојама 2. дрљати, лоше сликати
мале,´йший најмањи
ни мале,´йшего поня,´тия - немам нимало појма
малёк м. младица рибе
ма,´ленький 1. мали, мален 2. малолетан 3. безначајан
ходи,´ть по ма,´ленькому - мокрити
мале,´нько малко, малчице
малёхонький премален, сасвим мали, мајушан
мале,´ц м. малиша, дечко, деран
мали,´на ж. 1. малина 2. дивота 3. лоповско скровиште
житьё-мали,´на - изванредан живот
мали,´нник малињак
мали,´новый 1. од малина, малинов 2. боје малина, тамноцрвен 3. врло пријатан
мали,´новое варе,´нье - слатко од малина
мали,´новый звон - нежна звоњава црквених звона
ма,´ло 1. мало (количински)2. свашта
ма,´ло того... - не само ..., него и
ма,´ло сказа,´ть, на,´до показа,´ть - мало казати, потребно показати
ма,´ло кто ска,´жет - свако може казати ( али мене баш брига)
ма,´ло что сде,´лают - свашта могу да ураде
ма,´ло где бу,´дет - било где може бити
ма,´ло ли кто придёт - може свако да дође
ма,´ло ли что! - може бити свашта
малова,´жный безначајан
малова,´т мали, ситан
малова,´то 1. мало 2. узано
малова,´т ро,´стом - омаљен
малове,´сный мале тежине
малово,´дье плићак
маловы,´годный од мале користи
малогабари,´тный малих димензија
малогабари,´тная ме,´бель - намештај малих димензија
малогра,´мотый полуписмен
малоговоря,´щий чутлив
малодостове,´рный маловероватан
малодохо,´дный са малим приходом, дохотком
малоду,´шие с. малодушије, ситна душа
малозаме,´тный малоприметан, сакривен
малозначи,´тельный безначајан
малоизве,´стный мало познат
малоимущий сиромашан
малоинтере,´сный мало интересантан
малокали,´берный малог калибра
малокро,´вие с. малокрвност
малокро,´вный малокрван
малоле,´тний малолетан
малолитра,´жка ж. разг аутомобил мале литраже
малома,´льски колико толико, иоле
малонадёжный мало поуздан; сумњив
малоподви,´жный мало покретљив
малопоня,´тный мало разумљив
малопри,´быльный малог дохотка
малоприго,´дный мале користи
малора,´звитый 1. мало развијен 2. мало образован
малоро,´слый омален, онизак
малоро,´сс м. устар. Украјинац
малосве,´дущий слабо обавештен, који мало зна
малоси,´льный слаб, нејак
малосодержа,´тельный бессодержајни
малосо,´льный неслан, малослан
малосостоя,´тельный 1. устар. слабог имовног стања 2. недоказан, неуверљив
ма,´лость ж. маленкост, ситница
малоубеди,´тельный мало уверлив
малоупотреби,´тельный некористан
малоуспе,´шный мало успешан
малоце,´нный мале вредности
малочи,´сленный малобројан
малоэффекти,´вный неефикасан, малоефикасан
ма,´лый 1. мали, мален 2. момчина, људина
ма,´лое число,´ - мало
мал мала,´ ме,´ньше - једно другом до ушију
до,´брый ма,´лый - добар човек
са,´мое ма,´лое - најмање, барем
с ма,´лых лет - измалена
малы,´ш м. 1. малишан, дечко, деран 2. чоовек малог раста
ма,´льчик м. дечко, дечак
ма,´льчик с па,´льчик - палчић
мальчи,´шеский дечачки
мальчи,´шество с. дечаштво
мальчи,´шка м. деран
мальчи,´шник м момачко вече
мальчуга,´н м. деран, дечко
малю,´сенький мајушан, сасвим мали
малю,´тка м., ж. малишан, малиша
маля,´р м. 1. молер 2. мазало (рђав сликар)
маля,´рный молерски
маляри,´йный маларичан
малю,´сенький мајушан, сасвим мали
ма,´ма ж. мама
мама,´ша ж. мајка, мајчица
ма,´менькин мамин
ма,´менькин сыно,´к - мамин син, мамлаз
ма,´менька, ма,´мочка, маму,´ся ж. мамица
ма,´монт м. мамут
ма,´мушка дојкиња, дојиља
мана,´тки мн. жарг. личне ствари
мандари,´н м. мандарина
мандра,´ж м. жарг. нервоза, трема
манёвр м. маневар
мане,´вренный маневарски
мане,´ж м. 1.манеж ( за обуку коња у јахању) 2. циркуса арена 2. шеталица (за десу)
манеке,´н м. манекен
манеке,´нщик м. , ~ица ж. манекенка, модел
мане,´ра ж.1. начин, облик 2. начин понашања, манир 3. уметнички стил
мане,´рный извештачен, усиљен
мане,´рничать правити се важан, цифрати се
манже,´та ж. манжетна
маниака,´льный манијакални
маникю,´р м. маникир
манипуля,´ция ж. манипулација
мани,´ть мамити, примамљивати
манифести,´ровать манифестовати
ма,´ния ж. манија
ма,´ния вели,´чия - манија више вредности
манки,´ровать 1. пропуштати, одсуствовати 2. избегавати обавезе
ма,´нный од гриза
ма,´нная крупа,´ - гриз
манса,´рда ж. међуспрат
манья,´к м. манијак
мара,´ть 1. прљати, флекати 2. срамотити 3. дрљати (рђаво сликати)
марафо,´нец м. маратонац
марафо,´нский маратонски
ма,´рганец м. хим. манган
маргари,´тка ж. бот бела рада, красуљак
ма,´рево с. 1. фатаморгана 2. сумаглица
марина,´д м. маринада
марини,´ст м. мариниста
маринова,´ть маринирати, стављати туршију
марионе,´тка ж. марионета
ма,´рка ж. 1. маркица,марка 2. врста, квалитет 3. глас, репутација
держа,´ть ма,´рку - поносити се трајним квалитетом
ма,´ркий који се лако прља
маркирова,´ть обележити, означити, маркирати
ма,´рля ж. газа
мармела,´д м. мармалада
мародёр м. 1.пљачкаш 2. ратни профитер
ма,´рочный који се односи на нешто маркирано, елитно
ма,´рочное ви,´но - врхунско вино, вино високог квалитета
марсиа,´нин м. марсијанац
март м. март
ма,´ртовский мартовски
марты,´шка ж. мајмун
марш м. 1. муз. марш 2. марширање 3. команда за излаз
шагом марш! - напред марш!
марш отсю,´да! - губи се одавде! марш!
марширова,´ть марширати
маршру,´т м. маршрута
ма,´ска ж. маска
сброси,´ть (с себя,´) ма,´ску - збацити маску, открити право лице, праве намере
маскара,´д м. маскен-бал
маскирова,´ть маскирати, прикрити
маскиро,´вка ж. маскирање
ма,´сленица ж. Покладе
маслёнка ж. кантица за уље
ма,´сленый уљани, мастан
ма,´слиться 1. мазати се, мастити се 2. сијати се
масляни,´стый мастан
масли,´чный маслинов
масли,´чная ветвь - маслинова гранчица
ма,´сло с. 1. маслац, бутер 2. уље, зејтин
как по ма,´слу - као по лоју, као подмазано
как сыр в ма,´сле - као бубрег у лоју
маслобо,´йня ж. маслобойня радионица масла
ма,´сляный 1. маслен, мастан, зејтињав 2. (глас) удворички, улизички 3. (поглед) похотљив, сладострастан
ма,´сляная кра,´ска - масна фарба
ма,´сса ж. 1. маса, мноштво 2. скуп
массо,´вка ж. масовни скуп
ма,´ссовый масован
масса,´ж м. масажа
массажи,´ст м. масер
массажи,´стка ж. масерка
масси,´ровать масирати
маста,´к м. добар мајстор, вештак
маста,´чить мајсторисати
ма,´стер м. мајстор
золоты,´х дел ма,´стер - златар
запле,´чных дел ма,´стер - џелат, крвник
сапо,´жный ма,´стер - шустер
мастери,´ть мајсторисати
мастерово,´й устар. 1. фабрички радник 2. занатлиja
мастерска,´я занатска радионица
ма,´стерский, мастерско,´й 1. мајсторски 2.савршен
масти,´ка ж. маст за паркет
масти,´стый чистокрван (коњ)
масти,´тый 1. човек у годинама 2. заслужан, уважен
масть ж. боја (длаке, карата)
масшта,´б м. размер, мерило
мат м. 1. спорт. асура 2. шахматни мат, победа 3. неравност, рапавост 4. псовке, псовање
благи,´м ма,´том (крича,´ть) - из свег гласа (викати)
матема,´тика ж. математика
матема,´тик м. математичар
математи,´ческий математички
матере,´ть 1. остарити 2. оснажити
матери,´ть, матери,´ться псовати
материа,´л м. 1. материјал, грађа 2. материја, тканина
мате,´рчатый платнен
материали,´зм м. материјализам
материалисти,´ческий материјалистички
материа,´льный материјалан
матери,´к м. копно
матери,´нский мајчински
матери,´нство с. мајчинство
ма,´терный псовке, погрдне речи
матерщи,´на ж. псовка, псовање
матёрый 1. крупан 2. стар, матор 3. искусан
матёрый волк - 1. стари вук 2. искусан човек
ма,´тица ж. тех. главна таванска греда
ма,´тка ж. 1. материца 2. женка, матица (код пчела)
ма,´товый мутан, мат боје
ма,´точник м. матичњак (код пчела)
ма,´точный матерични
матра,´с м. матрац, душек
матрёшка ж. руска дрвена лутка
матро,´с м. морнар, маринац
матро,´сский морнарски, марински
матро,´сский костю,´м - морнарско одело
ма,´тушка ж. 1. устар. мајка, мајчица 2. при обраћању старијој жени
матч м. спорт. меч
мать ж. мати, мајка
крёстная мать - кума
посажённая мать - старосватица
мать-и-ма,´чеха ж. бот. подбел
ма,´фия ж. мафија
мах м. мах, замах, размах
дать ма,´ху - промашити, погрешити
с ма,´ху - одједном, неопрезно
маха,´ть, махну,´ть махати
маха,´ть хвосто,´м - махати репом
махи,´на ж. грдосија, нешто гломазно
махина,´ция ж. махинација
махну,´ть 1. замахнути, махнути 2. изненада отпутовати, одмаглити махати 3. мењати се
маха,´ть хвосто,´м - махати репом
махну,´ть руко,´й 1. махнути руком 2.напустити, дићи руке
махови,´к м. тех. замајни точак
махово,´й маховой замајни
махова,´я са,´жень - размак између врхова прстију кад се раставе руке;
маховы,´е пе,´рья - велика пера у крилима
ма,´хом брзо, хитно, одмах
ма,´хонький мајушан, малецан
махо,´рка ж. прост дуван, крџа
махры,´ ресе, ките, ројте
ма,´чеха ж. маћеха
ма,´чта ж. катарка, јарбол
ма,´чтовый лес - висока шума, налик на јарбол
маши,´на ж. 1. машина, направа 2. аутомобил 2. машинерија
машина,´льный махиналан, несвестан
машини,´ст м. машиниста, машиновођа
машини,´стка ж. дактилографкиња
маши,´нка ж. 1. машина (писаћа, шиваћа) 2. машиница (за шишање)
маши,´нный машински
маши,´нопись ж. дактилографија
машинострое,´ние с. машинство
мая,´к м. маяк кула светиља, светионик
ма,´ятник м. клатно, шеталица
ма,´ять мучити, кињити, изнуравати
ма,´яться 1. мајати се, петљати 2. мучити се, чамети
мая,´чить 1. назирати се, видети се у даљини 2. шетати без циља
мгла,´ ж. 1. магла (сува), мутан ваздух 2. тама
мгли,´стый мглистый магловит, замагљен
мгнове,´ние с. тренутак, трен ока
мгнове,´нный 1. тренутан 2. муњевит
ме,´бель ж. собир. намештај
ме,´бельщик продавац намештаја
меблиро,´ванный снабдевен намештајем („меблиран")
меблиро,´вка ж. намештај
мёд м. 1. мед 2. медовина (пиће)
меда,´ль ж. медаља
оборо,´тная сторона,´ меда,´ли - реверс
медве,´диха, медве,´дица медведица
медве,´дка ж. 1. ровац 2. столарски струг, ренде
медве,´дь м. медвед, мечка
медве,´жий 1. медвеђи, мечји 2. који личи на медведа, снажан
медве,´жий у,´гол - недођија, забачено место
медве,´жья услу,´га - непотребна, лоше изведена услуга
медвежо,´нок м. медведић, мече
медвежа,´тник м. 1. мечкар 2. ловац на медведе 3. жарг. обијач сефова
медвя,´ный 1. меден 2.мирисан
медикаме,´нт м. лек
медици,´на ж. медицина
медици,´нский медицински
медици,´нская сестра,´, медсестра,´ - медицинска сестра
ме,´дленный, медли,´тельный лаган, спор
ме,´длить 1. споро радити 2. оклевати
ме,´дный бакарни
ме,´дные де,´ньги - 1. бакарни новац 2. ситан новац
ме,´дный лоб - глуп човек
медо,´вый 1. меден 2. сладак
медо,´вый пря,´ник - медењак
медо,´вые ре,´чи - слакде речи
медо,´вый ме,´сяц - медени месец
медо,´к м. мед од миља
медосмо,´тр м. медицински преглед
медпу,´нкт м. амбуланта
медсестра,´ ж. медицинска сестра
медь ж. бакар
медя,´к м. бакаруша, ситан бакрени новац
медя,´нка ж. 1. неотровна змија мрке боје 2. бакарножута боја
межа,´ ж. међа, граница
междоусо,´бица ж. међусобица
междоусо,´бный међусобан
ме,´жду, меж међу, између
междугоро,´дный међуградски
междунаро,´дный међународни
междусе,´льский међусеоски
межева,´льный земљомерски
межева,´ть разграничавати, међити
межеви,´к м. земљомер, геодет
межево,´й гранични
межево,´й столб, ка,´мень - међаш
межкле,´точный биол. међућелијични
межрёберный анат. међуребарни
межсезо,´нье с. између сезоне
мездра,´ унутрашња страна коже
мезони,´н м. надспрат
мексика,´н|ец м. Мексиканац , ~ка ж. Максиканка
мел м. креда
меле,´ть плићати, постати плитак
мелиора,´ция ж. мелиорација, наводњавање
мели,´ть мазати кредом
ме,´лкий 1. мален, ситан 2. незнатан 3. плитак 4. жарг. деран, малиша
ме,´лкая со,´шка - безначајан човек, ситна риба
ме,´лкая таре,´лка - плитак тањир
ме,´лкая душо,´нка - ситна душа
ме,´лкой ры,´сью - брзо, трчећи, трком
ме,´лко 1. ситно 2. плитко
мелково,´дный плитак
мелково,´дье с. низак водостај, плиткост
мелкозерни,´стый ситнозрн
мелкозу,´бый ситнозуб
мелкокали,´берный малог калибра
мелкосо,´бственнический ситносопственички
ме,´лкость с. 1. сићушност 2. ситничарство 3. плиткост, плићак
мелкота,´ ж. собир. 1. сића, ситнина 2. дечурлија
мелкошёрст(н)ый с кратком длаком
мелово,´й кредин, кредаст
мелова,´я бума,´га - фин папир
мелово,´й пери,´од геол . - доба креде
мелоди,´ческий 1. мелодичан 2. мелодијски
мелодрамати,´ческий мелодрамски
мело,´к м. комад креде за писање
мелочи,´ться ситничарити
не мелочи,´сь! - не буди ситне душе! не ситничари!
ме,´лочный ситничав, ситничарски
ме,´лочная ла,´вка - ситничарска трговина, ситничарница
ме,´лочные приди,´рки - ситне замерке
ме,´лочь ж. 1. ситница 2. сића
мель ж. плићак
сесть на мель - насести, насукати се
сиде,´ть на мели,´ - бити у новчаном шкрипцу
мелька,´ть, мелькну,´ть 1. промицати, помаљати се, промаћи, помолити се 2. светлуцати се, засветлуцати, затреперити
ме,´лько,´м 1. брзо, летимично 2. површно, овлаш
ме,´льник м. млинар, воденичар;~ чиха ж. млинарка, воденичарка
ме,´льница ж. млин
водяна,´я ме,´льница - воденица, поточара
 ветряна,´я ме,´льница - ветрењача
лить во,´ду на чью,´-либо ме,´льницу - навијати за неког
мельтеши,´ть промицати, помаљати се, мувати се без циља
мельча,´йший 1. најситнији 2. најнезнатнији
до мельча,´йших подро,´бностей - до ситних детаља
мельча,´ть 1. смањивати се, постајати ситнији, кржљавити 2. постати плитак ( о реци)
мельчи,´ть 1. ситнити, дробити 2. смањивати
мелюзга,´ ж. собир. 1. ситнеж, ситнурија 2. дечурлија
мемуа,´ры мн. мемоари
ме,´на ж. 1. мена, мењање 2. за мена, размена
ме,´нее мање
тем не ме,´нее - па ипак, при свем том
мензу,´рка ж. лабораторијска посуда
меново,´й који се тиче размене
менова,´я торго,´вля - трампа
мент м. жарг. милицаjac, милиционер
менту,´ра ж. жарг. милиција
ме,´ньше 1. мањи 2. мање
как мо,´жно ме,´ньше - што могуће мање
ме,´ньший 1. мањи 2. млађи
ме,´ньший сын - млађи син
меньшинство,´ с. мањина
меню,´ с. нескл. јеловник
меня,´ла, меня,´льщик мењач
меня,´льный мењачки
меня,´ть, меня,´ться 1. мењати, мењати се 2. замењивати, размењивати
меня,´ться в лице,´ - мењати се у лицу
ме,´ра ж. мера
сверх ме,´ры, че,´рез ме,´ру - превише, исувише претерано, прекомерно
в ме,´ру - умерено
по кра,´йней ме,´ре - барем
по ме,´ньшей ме,´ре - најмање, у најмању руку, бар
по ме,´ре (че,´го) - према, зависно
мере,´щиться причињавати се
мерза,´вец м. нитков
ме,´рзкий 1. мрзак, гадан, одвратан 2. рђав, непријатан
мёрзлый смрзнут, промрзао
мерзля,´тина смрзотина
мёрзнуть 1. мрзнути, зепсти 2. смрзавати се (вода)
ме,´рзость ж. гадост, гнусност
ме,´рин м. ушкопљен коњ
врёт как си,´вый ме,´рин - бесомучно лаже
ме,´рить 1. мерити, измеравати 2. пробати ( одећу, сипеле)
мери,´тельный мерачки
ме,´рка ж. 1.мерење, мера; 2. мерило
мерканти,´льный меркантилан
ме,´ркнуть 1. мркнути, тамнети 2. смркавати се
мерлу,´шка ж. астраган
мерлу,´шковый од астрагана
ме,´рный одмерен, равномеран, уједначен
ме,´рная по,´ступь - одмерено крачење
мероприя,´тие с. догођај, организована радња, процес
ме,´ртвенный мртвачки, беживотан
мертве,´ть 1. умртвљавати се, обамирати 2. кочити се, трнути
помертве,´ть от у,´жаса - укочити се од страха
мертве,´ц м. мртвац
мертве,´цкая ж. мртвачница
мертве,´цки мртавпијан
мертвечи,´на ж. мрцина, стрвина, лешина
мертви,´ть умртвљавати
мертворождённый мртворођенче
мёртвый 1. мртав 2. мртвац, мртвак
пить мёртвую - пити до бесвести, бесомучно
мерца,´ть светлуцати, треперити
ме,´сиво с. 1. мећа (храна за стоку) 2. блато. прљавштина
меси,´ть месити
меси,´ть грязь - газити блато
ме,´сса ж. церк. католичка меса
места,´ми местами местимично, овде-онде
месте,´чко с. 1. местанце 2. варошица, паланка
местечко,´вый паланачки
мести,´ 1. мести, чистити 2. терати 3. вејати (мећава)
местко,´м м. синдикална подружница
ме,´стность ж. 1. место 2. крај, предео
ме,´стный 1. месни, локални 2. овдашњи
ме,´стный нарко,´з - локална анестезија
ме,´сто с. место
отхо,´жее ме,´сто устар. - тоалет
ме,´ста не нахо,´дит - страшно је узрујан
местожи,´тельство с. обиталиште
местоиме,´ние с. грам. заменица
местоположе,´ние с. положај
месторожде,´ние с. 1. место рођења 2. . геол. место наласка (руде)
месть ж. освета
крова,´вая месть - крвна освета
ме,´сячные мн. менструација
ме,´сяц м. 1. месец дана 2. месец
ме,´сяц на уще,´рбе - месец се смањује
ме,´сячный месечни
мета,´лл м. метал
металли,´ческий металан, метални
металлоло,´м м. старо гвожђе
мета,´ние с. 1. спорт. бацање 2. рађање
мета,´ть 1. бацати 2. рађати, котити 3. метати ( карте)4. фирцати 5. опшивати 6.заметати траг
рвать и мета,´ть - љутити се
мета,´ться 1. бацакати се, превртати се 2. мувати се, устумарати се 3. батргати се, копрцати се
метафи,´зик м. метафизичар
метафизи,´чический метафизички
мета,´фора ж. метафора
метафори,´ческий метафорски
мете,´лица ж. мећава
метёлка ж. метлица
мете,´ль ж. мећава, вејавица
мете,´ние чишћење
метеори,´т м. метеорит
метеори,´ческий метеоритски, метеорски
метеоро,´лог м. метереолог
метеорологи,´ческий метеоролошки
метеосво,´дка ж. метереолошки извештај
мети,´с м. мелез
ме,´тить 1. гађати, нишанити 2. циљати, алудирати 3. тежити, стремити 4. обележавати, жигосати
ме,´титься нишанити, циљати
ме,´тка ж. знак, ознака, белег
ме,´ткий 1. који добро погађа 2. згодан, духовит (израз)
метла,´ ж. метла
но,´вая метла,´ - промене, долазак новог руководиоца
метлови,´ще дршка од метле
метну,´ть бацити, хитнути
ме,´тод м. метод(а)
мето,´дика ж. методика
методи,´ст методичар
методи,´ческий методски, методичан
методологи,´ческий методолошки
метр м. метар
метри,´ческий 1. метарски 2. матични
метри,´ческая кни,´га - матична књига
метро,´ с. нескл. метрополитен, метро
мех м. 1.крзно 2. мешина
мехово,´й крзнен
меховщи,´к м. крзнар
механи,´зм м. механизам, направа
меха,´ник м. механичар
механи,´ческий механический механички, механичан
механиза,´ция ж. механизација
механизи,´ровать механизовати
мецена,´т м. мецена, доброчинитељ
меч м. мач
вложи,´ть меч в но,´жны - прекинути рат
обнажи,´ть меч - почети рат
преда,´ть меч - предати се
мечено,´сец м. маченосац, мачевалац
ме,´ченый обележен, жигосан
мече,´ть ж џамија
ме,´чта ж. 1. машта, уобразиља, фантазија
мечта,´ние с. маштање, сањарењ
несбы,´точная мечта,´ - неостварљива машта, жеља
мечта,´тель м. сањалица, сањар
мечта,´тельный 1. сањалички 2. измишљен
мечта,´ть маштати, сањарити, заносити се, замишљати
меша,´лка ж. мешалица
мешани,´на ж. мешавина, смеса
меша,´ть 1. мешати 2. погрешити 3. сметати, ометати
не меша,´й! - не ометај!
меша,´ться 1.ометати 2.умешати се 3. мешати се
ме,´шкать задржавати се, оклевати
не ме,´шкай! - не оклевај !
мешкова,´тый 1. налик на џак 2. неспретан, трапав
ме,´шкотный незгодан, некомфоран
мешо,´к м. џак, врећа
мешки,´ под глаза,´ми - подочњаке, кесе испод очију
мешо,´чек м. мали џак, џакће
мешо,´чник торбар
мещани,´н м. 1. грађанин, припадник градског сталежа 2. малограђанин
мещани,´нство с. малограђанство
мзда ж. 1. награда, плата 2. мито, поткуп
мздои,´мец подмитљивац
миг м. тренутак, трен ока
в один миг - за један трен
мига,´ние с. 1. трептање 2. намигивање
мига,´ть, мигну,´ть 1. трептати, трепнути 2. намигивати, (на)мигнути
ми,´гом разг сместа, одмах
мигра,´ция ж. миграција, премештање
мигре,´нь ж мигрена
ми,´зе,´рность ж. мизерија
ми,´зе,´рный мизеран, мали, бедан
мизи,´нец м. мали прст (на руци)
не сто,´ит ва,´шего мизи,´нца - он ништа не вреди
мики,´тки само у изразима
под мики,´тки (уда,´рить) - ударити под ребра, у слабину
носи,´ть на мики,´тках - носити на леђима
микроавто,´бус м. минибус, комби
микроволно,´вый микроталасни
микроволно,´вка - миктоталасна пећница
микроскопи,´ческий микроскопски
микролитра,´жка ж. аутомобил са малом литражом, потрошњом
микроплёнка ж. микротрака
миксту,´ра ж. лек у облику сирупа
миксту,´ра от ка,´шля - сируп против кашља
мила,´шка мила, драга
ми,´лая ж. мила, драга особа
ми,´ленький мили, драги
милитариза,´ция ж. милитаризација
милитаризова,´ть милитаризовати
милице,´йский 1. милицијски, милици онарски 2. устар. милиционар
милиционе,´р м. милиционер, милицајац
миллиа,´рд м. милијарда
миллигра,´мм м. милиграм
миллиме,´тр м. мили метар
миллио,´н м. милион
миллионе,´р милионер
миллио,´нный милионски
ми,´ло мило, драго, пријатно
ми,´ловать 1. миловати 2. ослобађати казне, поклањати
милови,´дный мио, љубак, симпатичан
милосе,´рдие с. милосрдност
милосе,´рдный милосрдан, милостив
сестра,´ милосе,´рдия устар. - медицинска сестра
ми,´лостивец м. устар. добротвор
ми,´лостивый устар. ваша милост ( у обраћању)
ми,´лостыня ж. милостиња
проси,´ть ми,´лостыню - просити, просјачити .
ми,´лость ж. 1. милост, милосрђе 2. доброчинство 3. поверење
ми,´лости про,´сим, сде,´лайте ми,´лость - 1. изволите 2. молим
скажи,´те на ми,´лость - та шта кажете?
ми,´лочка ж. драга моја!
ми,´лый 1. мио, драг 2. привлачан, симпатичан 3. драган
мильто,´н м. жарг. милиционер, милицајац
мими,´ческий мимички, мимичан
ми,´мо мимо, поред
бить ми,´мо - промашити циљ
мимое,´здом путујући мимо
мимолётный 1.пролазан, краткотрајан, несталан 2. летимичан
мимохо,´дом узгред, успут
ми,´на ж. 1. воен. мина 2. мина на лицу, фаца
сде,´лать ки,´слую ми,´ну - направити киселу фацу
ми,´нный мински
минёр м. минер
минаре,´т м. минаре
миндалеви,´дный у облику бадема, који личи на бадем, бадемаст
минда,´лина ж. крајник
минда,´ль м. бадем миндаль
минда,´лина бадемово језгро
минда,´льный бадемов
минда,´льник бадемово дрво
минда,´льничать бити извештачено сентименталан, пренемагати се
минералоги,´ческий минералошки
минера,´льный минерални
минера,´льная вода,´ - минерална вода, кисела вода
минздра,´в м. (сокр. от Министерство здравоохранения) министарство здравља
ми,´ни с. нескл. 1. мини 2. минић , минисукња
ми,´нимум м. 1.минимум 2. минималац
прожи,´точный ми,´нимум - минималац, минимална потрошачка корпа
мини,´ровать минирати
министе,´рский министарски
министе,´ртво с. министарство
минию,´бка ж. минисукња
минова,´ние истек
по минова,´нии - по истеку
за минова,´нием - због истека (рока)
минова,´ть, ми,´нуть 1. минути, проћи 2. свршити се, завршити се, напунити се (време)
зима,´ минова,´ла - зима је прошла
ему,´ ми,´нуло три,´дцать лет - он напунио тридесет година
минова,´ться устар. проћи, протећи, свршити се
мино,´га ж. зоол. змијуљица, гујавица (риба)
миномёт м. воен. минобацач
миномётный воен. минобацачки
миноно,´сец м. миноносац
мино,´р м. 1. муз. минор 2. тужно расположење
я в мино,´ре - тужан сам
мину,´вшее с. прошлост
мину,´вший прошли
мину,´вшие дни - прошле дани
ми,´нус м. 1. мат. минус 2. мана, недостатак
мину,´та ж. 1. минут(а) 2. тренутак
сию,´ мину,´ту! - овог тренутка!
мину,´тная заба,´ва - тренутачна забава
мир м. 1. мир 2. свет 3. устар. сеоска општина
на миру,´ и смерть красна,´ - у друштву ни смрт није тешка
пусти,´ть по,´ миру - осиромашити,отерати у просјаке
ходи,´ть по,´ миру - просјачити
он не от ми,´ра сего,´ - он је непрактичан, сањалица
мири,´ть, мири,´ться мирити, помиривати
дава,´й мири,´ться! - хајде да се миримо!
ми,´рный 1. миран, 2. мирољубив 3. мировни
ми,´ро с. ед. церк. миро, уље
одни,´м ми,´ром ма,´заны - исте су, истоветне, имају исте особине
мирова,´я ж. помирење
пойти,´ на мирову,´ю - помирити се
мировоззре,´ние с. гледање на свет, схватање
мирово,´й 1. светски; међународни 2. одличан, изванредан
мирова,´я война,´ - светски рат
мирово,´й о,´тдых - изванредан одмор
мирое,´д дерикожа, гуликожа
миролюби,´вый мирољубив
миротво,´рец м. миротворац
мирско,´й 1. светски, земаљски 2. световни, мирски 3. општински
ми,´ска ж. чинија
миссионе,´р м. мисионар
миссионе,´рство с. мисионарство
ми,´ссия ж. 1. мисија, задатак 2. посланство, делегација
мисте,´рия ж. мистерија
ми,´стик м. мистичар
ми,´стика ж. мистика
мистифика,´ция ж. мистификација
мисти,´ческий мистички, мистичан
митка,´ль м. миткаль најпростије памучно платно, врта цица
миф м. 1.мит 2.легенда
мифи,´ческий митски, легендаран
мифологи,´ческий митолошки
мифоло,´гия ж. митологија
ми,´чман м. најнижи официрски чин у морнарици
мише,´нь ж. мета, циљ, нишан
ми,´шка м. медвед, меца
мишура,´ ж. варак, лажно злато
мишу,´рный 1. превучен варком 2. лажан, привидан
младе,´нец м. дете, беба
младе,´нческий младеначки, дечији
младе,´нчество с. детињство
младо,´й устар. млад
мла,´дший 1. млађи 2. најмлађи
млекопита,´ющее с. зоол. сисар
млеть 1. обамирати, трнути 2. премирати, бити ван себе (од усхићења)
мле,´чный млечан, од млека
Мле,´чный Путь астр. - Кумова слама
мнемо,´ника ж. мнемоника
мнемони,´ческий мнемонски
мне,´ние с. мишљење
мни,´мый привидан, тобожњи, наводни
мни,´тельность ж. сумњичавост
мни,´тельный с. уображено болестан, сумњичав
мнить устар. 1.мислити, сматрати 2. замишљати, уображавати
мно,´гие мн. многе, већина
мно,´го 1. много, више 2.много више, највише
мно,´го раз - више пута
ни мно,´го, ни ма,´ло - нити много, нити мало
многобо,´жие с. многобоштво
многобо,´рец м. спорт многоборац
многобра,´чие с. полигамија
многова,´то одвећ, сувише
многовеково,´й многовековни
многогра,´нник м. мат. полиедар
многоде,´тный са много деце
мно,´гое с. много, мноштво
многозна,´йка свезналица
многозна,´чный вишецифарни
многокварти,´рный са више станова
многокле,´точный биол. вишећелијски
многоколёсный са жише точкова
многокра,´сочный у више боја, њишебојан
многокра,´тно више пута, у више наврата
многолепестко,´вый бот. са много латица
многоле,´тний вишегодишњи
многоли,´кий многолик
многонациона,´льный вишенационалан
многоно,´жка ж. зоол. стонога
многопарти,´йность ж. вишепартијност
многопрогра,´ммный вишепрограмски
многосеме,´йный који има велику породицу
многосери,´йный са много епизода, делова
многосторо,´нний вишестран, многостран
многото,´мный са више делова
многоуважа,´емый многопоштован
многофа,´зный многофазни
многоцве,´тный вишебојни
многочи,´сленный многобројан
многочле,´н м. мат. вишечлан
многоэта,´жный вишеспратни
мно,´жественный многи, многобројан
мно,´жество с. множина, велики број
мно,´жимое с. мат. множеник
мно,´житель м. мат множитељ
мно,´жить умножавати, множити
мобилиза,´ция ж. мобилизација
мобилизова,´ть мобилисати, мобилизовати
моби,´льник, моби,´ла м. жарг. мобилни телефон
моби,´льный мобилан
могика,´не мн. Мохиканци
моги,´ла ж. гроб, хумка
моги,´льный 1. гробљански 2. мртав
моги,´льная тишина,´ - мртва тишина
моги,´льщик м. гробар
могу,´чий моћан, јак, силан
могу,´щественный моћан, јак, силан
могу,´щество с. могущество моћ, снага, сила, јачина
мо,´да ж. мода
мо,´дный модан, модеран, у моди
моде,´ль ж. модел, образац
модели,´ровать моделовати, правити образац
моделье,´р м. креатор
модерниза,´ция ж. модернизација
модернизова,´ть модернизовати
модерни,´ст м. модерниста
модерно,´вый, моде,´рный модерни
модифика,´ция ж. модификација
модифици,´ровать модификовати
мо,´дник м. помодар
мо,´дница помодарка
мо,´дничать пратити моду
мо,´дный модни, помодни
мо,´ечный пераћи, за прање
можжеве,´льник м. смрека
мо,´жет, мочь 1. может, моћи 2. можда
мо,´жет быть - можда
не мо,´жет быть! - немогуће!
мо,´жно 1. могуће, могућно, 2. дозволите, могу ли
всё, что мо,´жно - све што је могуће
мо,´жно откры,´ть окно,´? - дозвољањате да отворим прозор? могу ли да отворим прозор?
как мо,´жно! - како ли можете !
моза,´ика ж. мозаик
мозг м. 1.мозак 2. мождина, срж 3.памет
спинно,´й мозг - кичмена мождина
до мо,´зга косте,´й - до сржи
шевели,´ть мозга,´ми - размишљати
мозгля,´к 1. ништаван човек 2. ситне грађе
мозгови,´тый 1. промућуран 2. паметан
мозгово,´й анат. мождани
мозжечо,´к м. мали мозак
мозжи,´ть жигати, тиштати
мозо,´ль ж. жуљ
мозо,´листый мозолистый, жуљав, жуљевит
мозо,´лить 1. нажуљати 2. досађивати, гњавити
мо,´й мој
по мо,´ему - по моме мишљењу
мо,´йка ж. 1. прање, умивање, испирање 2. направа за прање (возила)
мо,´йщик м. перач
мо,´йщица праља
мо,´кнуть киснути, квасити се, влажити се
мо,´кро мокро, сирово
мокрота,´ ж. влага, влажност
мокро,´та ж. слуз, шлајм
мо,´крый мокар, влажан
глаза,´ на мо,´кром ме,´сте - једва се не расплаче
мокрёхонек скроз мокар
мол м. моло
мол частица (скраћено од молвил) употребљава се при казивању туђих речи: каже, вели
он, мол, не винова,´т - он каже да није крив
молва,´ ж. 1. гласови, приче 2. јавно мишљење
дурна,´я молва,´ - лоша слава
мо,´лвить устар. рећи, казати
молдава,´н|ин м. Молдавац, ~ка ж. Молдавка
моле,´бен м. церк. молебан
моле,´кула ж. молекула молекулярный молекуларан
моле,´льня соба за молитву
моли,´тва ж. молитва
моли,´ть 1. молити 2. умољавати; ~ся молити се
моллю,´ск м. заглавкар
молниено,´сно муњевито
молниено,´сный молниеносный муњевит
молниеотво,´д м. громобран
мо,´лния ж. 1. муња 2. зип, рајсферсшлус 2. хитан телеграм
с быстрото,´й мо,´лнии - муњевитом брзином
молодёжь ж. собир. омладина
молодёжный омладински
моло,´денький врло млад, премлад
молоде,´ть, молоди,´ть подмладити се
мо,´лодец м. 1. јунак
молоде,´ц м. 1.снажан младић, јуначина 2. малд момак, младич
молоде,´ц! - јуначина!
молодцу,´ все к лицу,´ - младичу све пристаје!
вести,´ себя,´ молодцо,´м - понашати се јуначки
молоде,´цкий храбар, срчан, смео
молоде,´чество с. несташлук, момачке забаве
молоди,´ца, молоду,´ха, моло,´дка ж. млада, снаша, снаја
молодня,´к м. 1. подмладак 2. младар, млада шума
молодожён м. младожења
молодожёны мн. младенци
молодо,´й 1. млад,тек стасао 2. младалачки 3. устар. младожења
молодо,´й карто,´фель - малд кромпир
молода,´я млада, невеста
молоды,´е младенци
мо,´лодость ж. младост
не пе,´рвой мо,´лодости - није више тако млад( а)
молодцева,´тый кршан, наочит, срчан, окретан
моло,´дчик м. 1. млад човек 2. сумнив младич
молодчи,´на м. и ж. јуначина
моложа,´вый младолик
моло,´же млађе
моло,´ки мн. млечац (семене жлезде код риба)
молоко,´ с. млеко
кровь с молоко,´м - румен, здрав човек
у него,´ молоко,´ на губа,´х не обсо,´хло - још је млад, жутокљунац
молокосо,´с м. жутокљунац
мо,´лот м. маљ, бат
молото,´к чекић
с молотка,´ - на добош, на лицитацији
молото,´чек мали чекић
молоти,´лка ж. вршалица
молото,´чек м. 1. уменьш. от молоток 2. анат
мо,´лотый самљевен
моло,´ть 1. млети 2. брбљати, дробити
моло,´ть вздор, чепуху,´ - говорити којешта
молотьба,´ ж. вршење, вршидба
молоча,´й м. бот. млечика
молоче,´ние вршење, вршидба
моло,´чная ж. млекара
моло,´чник м. молочник млекар
моло,´чница ж. 1. млекарица 2. мед. дечје афте (устобоља) 3.мед. врста гљивичног обољења
моло,´чный 1. млечни 2. млад, сисанче
моло,´чный брат - брат по млеку
моло,´чный поросёнок - прасе-сисанче
моло,´чные зу,´бы - млечне зубе, прве зубе
мо,´лча ћутећи, ћутке
молчали,´вый ћутљив
молча,´льник м., ~ица ж. чутљивац
молча,´ние с. молчанка ж. чутање
игра,´ть в молча,´нку - чутати
молча,´ть ћутати
молча,´ть! - тишина
молчо,´к чутати
об э,´том молчо,´к! - о томе да чутиш!
моль ж. мољац
мольба,´ ж. преклињање, молба
внять мольбе,´ - услишати молбу
мольбе,´рт м. штафелај
моме,´нт м. моменат, тренутак
удо,´бный моме,´нт - згодан тренутак,
момента,´льный моментальный тренутан
монархи,´ческий монархијски
монасты,´рь м. манастир
подвести,´ под монасты,´рь - издати, насамарити
мона,´х м. монах, калуђер
мона,´хиня ж., монахшенка м. монахиња, калуђерица
мона,´шеский монашки, калуђерски
моне,´та ж. 1. метални новац 2. новац уопште
ме,´лкая моне,´та - ситан новац
отплати,´ть той же моне,´той - вратити мило за драго
моне,´тный који се односи на метални новац
моне,´тный двор - ковница новца
мони,´сто с. огрлица, ђердан
моногра,´мма ж. монограм
моногра,´фия ж. монографија
моноли,´т м. монолит, стена
моноли,´тный 1. монолитан 2. јединствен
монополи,´ст м. монополиста
монстр м. монструм
монта,´ж м. монтажа
монтажёр, монта,´жник м. монтер
монти,´ровать монтирати
монуме,´нт м. монуменат, споменик
монумента,´льный 1. монументалан, 2. величенствен, велик
мопе,´д м. скутер
мор м. морија, помор, епидемија
мора,´ль ж. морал
прописна,´я мора,´ль - банална истина
морали,´ст моралиста
морализи,´ровать морализирати
морг м. мртвачница
морга,´ть, моргну,´ть трептати, трепнути, намигивати, жмиркати
гла,´зом не моргну,´ть - оком није трепнуо
морда ж. њушка
морда,´стый с. великом њушком
мордобо,´й м. туча
мордова,´ть, замордова,´ть 1. бити, разбијати, тепати 2. малтретирати, гањати
мо,´рдочка 1. њушчица 2. (одмила) лице
море с. море
вы,´йти в мо,´ре - испловити па пучину
мо,´ре по коле,´но - није ништа, није страшно
ждать у мо,´ря пого,´ды - чекати повољан тренутак
морепла,´вание с., морехо,´дство с. морепловство
мореплаватель м. морепловац
морж м. 1. зоол. морски коњ, морж 2. који се купа зими
Мо,´рзе нескл. а,´збука Мо,´рзе, морзя,´нка Морзеова азбука
мори,´ть 1. убијати, таманити 2. замарати, умарати
морко,´вь ж. шаргарепа
морко,´вный од шаргарепе, боје шаргарепе
моровой кужан
морова,´я я,´зва - куга
моро,´женое с. 1. нешто смрзнуто 2. сладолед
моро,´женщик продавац сладоледа
моро,´женый смрзнут, промрзао
моро,´женое мя,´со - смрзнуто месо
моро,´з м. мраз
моро,´з по ко,´же - језа, дрхтавица
моро,´зить морозить излагати мразу
морози,´льник м. замерзивач
морозосто,´йкий, морозоусто,´йчивый отпоран према мразу
моро,´ка ж. проблеме, недаче
одна,´ моро,´ка с ним - са њим имамо само проблеме .
мороси,´ть сипити, ромињати ( о киши)
моро,´чить варати, вући за нос
моро,´чить го,´лову - завртети главу
моро,´шка ж. норжешка купина
морс м. освежавајуће пиће од воћног сока
морско,´й морски
морти,´ра ж. воен. мерзер, прангија
мо,´рфий м. фарм. морфијум
морфологи,´ческий морфолошки
морфоло,´гия ж. морфологиja
морщи,´на ж. 1. бора 2. изгужваност (на тканини)
морщи,´нистый 1. наборан, пун бора 2. изгужван
моря,´к м. морнар
моска,´ль Москов (погрдан назив Руса за Украјинце)
москате,´льный дрогеријски
москате,´льные това,´ры - дрогеријска роба
москате,´льная ла,´вка - дрогерија
москви,´ч м. 1. Московљанин 2. Москвич (аутомобил); ~ка ж. Московљанка
моски,´т м. инсект
моско,´вский московски
мост м. мост, ћуприја 2. зубни мостић
подъёмный мост, разводной мост - покретан мост
навести,´ мост - спустити покретан мост, поставити мост
развести,´ мост - подићи покретан мост, демонтирати мост
вре,´менный мост - привремени мост
мо,´стик м. 1. мостић 2. командно место( на броду)
мости,´льщик м. калдрмџија
мости,´ть калдрмисати, поплочавати
мостки мн. 1. бродски мост 2. скеле
мостова,´я ж. калдрма, плочник
мо,´ська ж. мопс
мот м. распикућа, расипник
мота,´лка мотовило
мота,´ть 1. мотати, намотавати 2. (репом, главом) махати 3. гњавити 4. расипати, трошити
мота,´ть се,´бе па ус - добро пазити, држати у глави (нешто)
мота,´ться 1. њихаци се 2. мувати се, врзмати се 3. лутати
мота,´ться по све,´ту - лутати светом
моте,´ль м. мотел
моти,´в м. 1. мотив 2. разлог 3. мелодија, музикални мотив
мо,´тка мотање, намотавање
мото,´вка ж. расипница
мотовско,´й расипачки, расипнички
мотовство,´ с. мотовство, расипништво
мотого,´нки мн. трке мотора
мото,´к м. клупче, клупко, канура
моториза,´ция ж. моторизација
мото,´рка ж. моторни чамац
мото,´рный који са мотором, моторни
мотоци,´кл м. мотоцикл
 мотоци,´кл с коля,´ской - трицикл, мотоцикл на три точка
мотоцикли,´ст м. мотциклиста
мотошле,´м м. кацига
моты,´га ж. 1. мотика 2. будак, пијук
моты,´жить обрађивати мотиком
мотылёк м. лептирић
моты,´ль м. лептир
мотылько,´вый бот. лептираст
мох м. маховина
мохово,´й маховинаст
мхом обрасти,´ - 1. покрити се маховином 2. бити нерадник, устајати се од нерада
мохна,´тый 1. чупав, космат, рундав 2. густ
мохна,´тые брови - густе обрве
моцио,´н м. 1. шетња 2. телесно вежбање
моча,´ ж. мокраћа
моча,´листый влакнаст, кончав
моча,´лить 1. цепати на влакна 2. купати, рибати сунщером 3. грдити, рибати
моча,´лка ж. сунђер за купање
моча,´ло с. свежањ ликових влакана за прање
мочеви,´на ж. уреа у мокраћи
мочево,´й мокраћни
мочево,´й пузы,´рь - мокраћна бешика
мочего,´нный диуретски
мочеиспуска,´ние с. мокрење
мочёный укисељен, кисео
мочето,´чник м. анат. мокраћни канал
мочи,´ть 1. квасити 2.киселити 3. жарг. убијати; ~ся 1. киселити се 2. мокрити
мочи,´ть в сорти,´ре - убијати непријатеља где год можеш, где год га стигнеш
мо,´чка ж. 1. мочење, кисељење 2. меки део ува, ушна ресица
мочь ж. 1. види может 2. моћ, сила, снага
мо,´чи нет - неиздржљиво
во всю мочь - снажно
моше,´нник м. варалица, лупеж, хуља, битанга
моше,´нничать варати
моше,´ннический варалички
мо,´шка ж. мушица
мошкара,´ ж. рој мушица
мошна,´ ж. кеса за новац
наби,´ть мошну,´ - напунити кесу
мошо,´нка ж. анат. мошнице
моще,´ние с. мощение калдрмисање, поплочавање
мощёный проплочан, калдрмисан
мо,´щи мн.1. мошти 2. кост и кожа (мршав човек)
мощь ж. моћ, јачина, јакост, снага
мо,´щность ж. моћ, снага
мо,´щный моћан, јак, снажан
мо,´ющий који за прање
мразь ж. собир. ништавило, олош
мрак м. 1. мрак, тама 2. непросвећеност, некултурност
мракобе,´с м. мрачњак
мракобе,´сие мрачњаштво
мра,´мор м. мермер
мра,´морный мермерни
мрачне,´ть постајати тмур у лицу, смркнути се
мра,´чный 1. тмур, мрачан 2. тмур, тежак ( о човеку)
мсти,´тель м. осветник
мсти,´тельный мстительный осветољубив
мстить светити се
мудре,´но замршено, тешко разумљиво, заплетено
мудре,´но поня,´ть - тешко разумети
не мудрено,´ - сасвим је разумљиво
мудрёный 1. несхватљив, чудан 2. замршен, заплетен
мудре,´ц м. мудрац, мислилац
мудри,´ть мудровати
мудрствова,´ть мудровати, мозгати
му,´дрый мудар, паметан
зуб му,´дрости - умњак
муж м. 1. муж, супруг 2. зрео мушкарац 3. устар. државник
муженёк м. мужић
мужа,´ть постајати зрео
мужа,´ться 2. постати јак, снажан
мужа,´йтесь! - будите снажне!
мужеподо,´бный мушкобањаст
му,´жеский мушки
му,´жественный 1. енергичан, храбар 2. снажан, мушки
му,´жественный хара,´ктер - мушки карактер
му,´жество с. мушкост, храброст
мужи,´к м. 1. сељак, земљорадник 2. мушкарац 3. муж, супруг
мужикова,´тый сељачки, неотесан
мужи,´цкий 1. сељачки 2. мушки
мужичьё 1. сељачине, гејаци 2. мушкарци
мужла,´н неваспитан човек, простак, гејак
му,´жнин мужевљи
мужско,´й мушки
мужчи,´на м. мушкарац
музе,´й м. музеј
музе,´йный музејни
му,´зыка ж. музика, свирка
положи,´ть что,´-либо на му,´зыку - компоновати
музыка,´льность ж. музикалност, музички таленат
музыка,´льный музыкальный музички, музикалан
музыка,´нт м. музичар, свирач;~ж.ша музичарка, свирачица
му,´ка ж. мука, страдање
хожде,´ние по му,´кам - ход по мукама
мука,´ ж. брашно
мукомо,´л м. млинар
мул м. мазга
мультиплика,´ция ж. мултипликација
мультипликацио,´нный мултипликаторски
мультипликацио,´нный филм, мультфи,´льм - цртани филм, анимирани филм
мумифика,´ция ж. мумификација
му,´мия ж. мумија
мунди,´р м. униформа
карто,´фель в мунди,´ре - кувани кромпир у љусци
честь мунди,´ра - војничко достоjaнство
мундшту,´к м. 1. муштикла 2. ђем на узди 3. део дувачког инструмента
мура,´ ж. жарг. глупости
мурава,´ ж. 1. млада трава, рудина 2. глеђ, емаљ
мура,´вить глеђосати, емаљирати
мураве,´й м. мрав
мураве,´йник м. мравињак
муравье,´д м. зоол мравојед
муравьи,´ный мрављи, мравињи
мура,´шка ж. 1. мали мрав 2. мравци. жмарци
мурло,´ с. њушка, губица
мурлы,´кать 1. прести (мачка) 2. певушити тихо
мурова,´ть зидати
муска,´т м. 1. орашчић (зачин) 2. тамњаника (вино ) 3. врста винограда
му,´скул м. мишић
мускулату,´ра ж. мускулатура
мускули,´стый мишићав, развијен
му,´скус м. мошус
мусо,´лить балавити
му,´сор м. 1. ђубре, смеће 2. зидарски отпаци, крш, шут, лом 3. жарг. милицајац, милиционер
му,´сорить ђубрити
му,´сорный који за смеће, смећарски
му,´сорная я,´ма - јама за отпатке
му,´сорный я,´щик - кутија за смеће
му,´сорщик м. ђубретар
мусси,´ровать 1. правити пену 2. пенити се 3. оговарати, сплеткарити
мусульма,´нин м. муслиман(ин)
мусульма,´нский муслимански
мута,´ция ж. мутација
мути,´ть 1. мутити, чинити нејасним 2. бунити 4. безл. гадити се
меня,´ мути,´т - мука ми је
созна,´ние мути,´лось - свест се помутила
мутне,´ть мутити се, постати мутан, непровидан
му,´тный 1. мутан 2. збркан 3. сумњив
му,´тные дела,´ - сумнив посао
муто,´вка ж. мутилица
му,´торный тежак (на души), мутан
муть ж. талог
му,´фта ж. муф
му,´ха ж. мува
де,´лать из му,´хи слона,´ - увеличавати, претиривати у нечем
кака,´я му,´ха его,´ укуси,´ла? - који му је враг?
быть под му,´хой - попити, напити се
мухомо,´р м. мухомор (отровна гљива)
муче,´ние с. мучење, патња
му,´ченик м. мученик, патник
му,´ченический мученички
му,´ченичество с. мучеништво
мучи,´тель м. мучитељ
мучи,´тельный мучан, тежак, несносан
му,´чить мучити, кињити
му,´читься 1. мучити се, патити 2. трудити се
меня,´ му,´чит со,´весть - мене пече савест
му,´чится над зада,´чей - трудити се над задатком
мучни,´стый брашњав
мучно,´й брашнени
муши,´ный мувин
му,´шка ж. 1. мушица 2. вештачки младеж 3. нишанска мушица
взять на му,´шку - нанишанити
муштро,´вка ж. муштрање
мчать 1. брзо возити 2. трчати
мча,´ться јурити, летети
мши,´стый м. обрастао маховином, маховинаст
мще,´ние с. освета
мы личн. мест. ми
мы с бра,´том - ја и брат
мы с ва,´ми - ја и ви
мы с ним - ја и он
мы,´згать прљати
мы,´кать 1. (вуну) чешљати 2. (лан) трљат 2. мучити муку
мы,´кать го,´ре, мы,´каться - злопатити се
мы,´ло с. 1. сапун 2. пена на коњу
весь в мы,´ле - сав ознојен
мы,´лить сапунити, сапуњати
мы,´лкий сапуњав
мылова,´р м. сапунџија
мы,´льница ж. кутија за сапун
мы,´льный сапунски, сапуњав
мы,´льная пе,´на - сапуница
мыс м. рт, гребен
мы,´сленный 1. замишљен 2. мисаони мислен, мисаони
мы,´слимый могућан
мы,´слимо ли э,´то? - да ли то могуће
мы,´слить 1. мислити 2. замишљати 3. размишљати
мысли,´тель м. мислилац
как вы мы,´слите себе,´ э,´то? - како ви то замишљате?
мысль ж. 1. мисао 2. мишљење
мы,´слящий 1. који мисли 2. замишљен
погрузи,´ться в свои,´ мы,´сли - замислити се
у меня,´ э,´того и в мы,´слях не,´ было - нисам ни помислио
мыта,´рить мучити, узнемиривати
мыта,´рство страдање, мучење, злопаћење
мыть мити, умивати
мыть зо,´лото - тражити злато
мыть посу,´ду, автомоби,´ль - прати посуђе, аутомобил
мытьё с. умивање, прање, рибање
не мытьём, так ка,´таньем - добити нешто на више начина
мы,´ться купати се, умивати се
мыча,´ние с. мукање
мыча,´ть мукати, рикати
мышело,´вка ж. мишоловка
мы,´шечный мишићни
мыши,´ный 1. мишји 2. ситан, мали 3. сивкаст, сиве боје
мыши,´ная возня,´ - ситно задиркивање, гурање
мы,´шка ж. 1. мишић, мали миш 2. мишка, пазухо
мы,´шле,´ние с. мишљење, размишљање
мы,´шца ж. мишица, мишић на руци
мышь ж. миш
лету,´чая мышь - слепи миш
мышо,´нок м мишић, мали миш
мышья,´к м. мишомор, арсеник
мэр м. градоначелник
мя,´гкий 1. мек, мекан 2. нежан
мя,´гкость ж. 1. мекост, мекота 2. нежност, благост
мя,´гкий челове,´к - мек човек
мягкоте,´лый мн. мекушац
мягкошёрстный м. меког крзна
мягча,´йший најмекши
мягчи,´ть 1. мекшати, размекшавати 2. ублажавати
мяки,´на ж. мекиње
ста,´рого воробья,´ на мяки,´не не проведёшь - старог лисца не можеш преварити
мя,´киш м. средина хлеба, мекани део хлеба без коре
мя,´кнуть 1.мекшати, размекшавати 2. разнежавати се
мя,´коть ж. 1. меки делови тела 2. меки део воћног плода
мя,´млить 1. мумлати, развлачити речи 2. споро радити, гњавити
мя,´мля м., ж. 1.неодлучан човек 2. мамина маза
мяси,´стый 1. меснат 2. дебео
мяси,´стый нос - дебео нос
мя,´со с. месо
ни ры,´ба, ни мя,´со - ни смрди, ни мирише
мясни,´к м. месар, касапин
мясно,´й месни, од меса мясной магазин
мясна,´я ла,´вка - месарница, касапница
мясокомбина,´т м фабрика месних прерађевина
мясопу,´ст м. церк. Покладе, недеља пред Велики пост
мясору,´бка ж. машина за млевење меса
мя,´та ж. мента, нана
мя,´тный са ментом, који има укус на менту
мя,´тные леденцы,´ - бонбоне са ментом, ментол бонбоне
лимо,´нная мя,´та - матичњак
мяте,´ж м. побуна, устанак
мяте,´жник м. устаник, побуњеник
мяте,´жный 1. бунтовнички 2.бунтован, немиран,
мя,´тый 1. изгњечен 2. изгужван 3 изгажен
мятый фрукт - изгњечено воће
мять 1. месити, гњечити 2. гужвати 3. (лан) набијати 4. (траву) газити
мя,´ться 1. гужвати се 2. (у говору) устезати се, снебивати се
мяу,´канье с. маукање
мяу,´кать маукати
мяч м. лопта
игра,´ть в мяч - лоптати се
мяч вне игры,´ спорт. - аут
подава,´ть мяч - додавати лопту
бить по мячу,´ - ударити, ударати лопту
мя,´чик м. лоптица

на предлог на, у, за
на кани,´кулах - за време распуста
на стене,´ - на зиду
1. кад означује време, не преводи се
на сле,´дующий год - идуће године
на про,´шлой неделе - прошле недеље
на днях - ових дана
на сле,´дующий день - сутрадан, сутра
2. уз глагол жениться не преводи се
жени,´лся на бога,´той - оженио се богатом
3. уз глаголе кратања не преводи се
е,´хать на по,´езде - ићи возом
4. уз бројеве са
подели,´ть семь на три - поделити седам са три
5. на! на, ево, узми
вот тебе,´ на! - ето ти сад!
наба,´вить, набавля,´ть додати, повисити, додавати, повишавати
наба,´вить зарпла,´ту - повећати плату
набалда,´шник м. округла дршка штапа
наба,´ловать размазити;~ся завршити шалу, игру
набальзами,´ровать забалзамовати
наба,´т м. звук за узбуну
бить в наба,´т - дићи узбуну
набе,´г м. разбојнички напад
набе,´гаться натрчати се, завршити трчање
набедоку,´рить направити штету,
набежа,´ть, набега,´ть 1. наићи, појавити се изненада 2. сакупити се 3. дотрчати
набежа,´ли ту,´чи - појавили се облаци
набежа,´ло по,´лное ве,´дро во,´ды - сакупила се пуна кофа воде
набежа,´ла толпа,´ - сакупла се гомила људи
набекре,´нь 1. накриво, нахеро (капа) 2. није под либелом (за човека)
мозги,´ набекре,´нь - луд је
на,´бело,´ начисто (преписати)
на,´бережная ж. кеј, обала
набива,´ть, наби,´ть 1. набијати, пунити 2. (ексере) забијати 3. (посуђе) разбијати 4. (цену) дизати, набијати 6. (тканину) штампати
7. нагњечити, повредити
наби,´ть оско,´мину - 1. досадити 2. добити кисео укус у устама
набива,´ться, наби,´ться 1. попунити, напунити се 2. увлачити се 3. набацивати се силом
набива,´ться в го,´сти - силом терати да те позову у госте
грязь наби,´лась в боти,´ки - прљавшина се увукла у ципеле
наби,´вка ж. 1. набијање 2.пуњење
набира,´ть, набра,´ть 1. купити, скупљати, прикупити 2. слагати, откуцати 3. постићи 4. примити ( на посао, на школовање) 5.
комплетирати 6. окренути
набра,´ть корзи,´ну грибо,´в - скупити котарицу гљива
 набра,´ть высоту,´, ско,´рость - постићи одређену висину, брзину
набра,´ть те,´кст - 1.откуцати текст 2. слагати текст( у штампарији)
набра,´ть рабо,´чих - примити раднике
набра,´ть гру,´ппу - комплетирати групу
набра,´ть но,´мер телефо,´на - окенути број телефона
набра,´ть в рот воды,´ - учутати
набира,´ться, набра,´ться 1. попунити се, сакупити се, набити се 2. покупити 3. напити се
набра,´ться хра,´брости - напунити се снагом, пронаћи снагу у себи
набра,´ться блох - покупити буве, напуњити се бувама
наби,´тый 1. набијен 2. препун, пун пунцат
наби,´тый дура,´к - тешка будала
битко,´м наби,´т - пепун, крцат
наблюда,´тель м. посматрач
наблюда,´тельность ж.осматрање, посматрање, надзирање
наблюда,´тельный 1.посматрачки 2. који добро опажа
наблюде,´ние с. 1. посматрање, запажање 2. надгледање, надзор
наблюда,´тельный пункт - осматрачница.
наблюда,´ть 1. посматрати,осматрати 2. пазити на кога, надгледати
наблюда,´ть за ребёнком - пазити на дете
наблюда,´ть за поря,´дком - надзирати
на,´божный побожан
набо,´йка ж. потковица на штикли, блокеј
на,´бок устрану
наболе,´ть 1. постати преосетљив према болу 2. боловати, болети
наболта,´ть 1. намутити 2. набрбљати
набо,´р 1. скупљање, сабирање 2. регрутовање 3. слагање текста 4. боре на чизми
набо,´рщик м. словослагач слагач
набо,´рный слагачки
набра,´сывать набацивати
набра,´сываться, набро,´ситься нападати, налетати
набреда,´ть, набрести,´ наићи, нагазити, натрапати
набрести,´ на след - наићи на траг
набрести,´ на мысль - наићи на мисао
наброса,´ть 1. набацити 2. записати , забележити
наброса,´ть, набра,´сывать 1. набацати, иатрпати 2. скицирати
набро,´сить 1.набацити 2. огрнути;~ся навалити, напасти
набро,´сок м. скица
набры,´згать попрскати
набуха,´ть, набу,´хнуть 1. отицати, бубрити, набубрити 2.набрекивати, набрекнути
наважде,´ние с. помама
нава,´ливать, навали,´ть 1.натрпати, нагомилати 2. навалити, притиснути
навали,´ли забо,´ты - притисле проблеме
нава,´лом 1.безброј, много 2. без реда (натрпати)
нава,´р м. густина
нава,´ристый густ, концентрисан
навари,´ть 1. накувати, спемити храну 2. заварити (метал)
наварно,´й тех. заварен, завариван
навева,´ть, наве,´ять 1. навејавати, наносити 2. сугерисати, улити
ве,´тер наве,´ял - ветар нанаео
наве,´даться, наве,´дываться 1. свратити (код неког) 2. обићи (неког), посетити
наве,´дайтесь к нам - посетите нас, свратите код нас
навезти,´, навози,´ть навући, донети (возом, колима)
навезти,´ дров на,´ зиму - донети држа за огреж (зими)
наве,´к(и) заувек, засвагда
наве,´рно, наве,´рное можда, могуће, ваљда
наве,´рное он похо,´ж на отца,´ - ваљда он личи на оца
наве,´рное бу,´дет снег - можда ће пасти киша
наверну,´ть 1. намотати 2. зашрафити
наверняка,´ заиста, зацело, несумњиво, сигурно
наверняка,´ бу,´дет па,´дать снег - сигурно ће пасти киша
никто,´ ничего,´ не знал наверняка,´ - зацело нико ништа није знао
игра,´ть наверняка,´ - играти насигурно
навёрстывать , наверстать надокнадити, надокнађивати
наверстать упущенное время - надокнадити изгублено време
наверте,´ть 1. намотати 2. зашрафити
навёртка 1. намотавање 2. зашрафљивање 3. мала бургија
навёртываться, наверну,´ться 1. наићи 2. пасти 3.
слёзы наверну,´лись - сузе су наишли
наве,´рх 1. горе, увис 2. на горњи спрат
наве,´рху 1. на горе, наврху 2. на горњем спрату
наве,´с м. наслон, настрешница, стреха
навеселе,´ поднапит, накресан
навести,´, наводи,´ть 1. довести 2. направити, нанишанити 3. средити, дотерати
навести,´ спра,´вку - добити обавештење
навести,´ страх - улити страх
навести,´ блеск - средити, довести у ред
навести,´ тень - сакрити, замаглити
навести,´ть, навеща,´ть обићи, посетити, посећивати, обилазити
навесу,´ обешено (држати)
наве,´т м. устар. клевета
наве,´тчик клеветник
наве,´тренный са стране где је ветар
наве,´чно заувек, вечито
наве,´шивать, наве,´сить 1. вешати, качити, навешати, обесити 2. мерити, измерити
наве,´сить дверь - качити врата
на,´взничь потрбушке
навзры,´д на сав глас
навига,´тор м. навигатор
навига,´ция ж. навигација
навида,´ться нагледати се
нависа,´ть, нави,´снуть 1. надносити се, наднети се, истурати се изнад нечега 2. претити, запретити
нави,´сла угро,´за отравле,´ния - прети опасност од тровања
нави,´сший наднете, истурене
нави,´сшие брови - истурене обрве
навлека,´ть, навле,´чь навући, привући
навле,´чь подозре,´ние - привући сумњу
наво,´дка ж. 1. дизање (моста) 2. воен. нишањење 3. одавање тајне информације
наво,´дчик м. 1. нишанџија (војник) 2. који наводи на кражу, који одаје потребну, за извршење крађе, информацију
наводне,´ние с. поплава
наводня,´ть, наводни,´ть поплавити, преплавити, претрпати
наводни,´ть това,´ром - затрпати робом
наводя,´щий помоћни
наводя,´щий вопрос - помоћно питање ( на испиту)
наво,´з м. ђубре, балега
наво,´зить ђубрити
наво,´зный који се односи на ђубре
наво,´зный жук - балегар
навози,´ться 1. наиграти се 2. намучити муку (с нечим или неким)
наво,´й вратило
навола,´кивать довлачити
на,´волочка ж. навлака (јастучна), јастучница
наволо,´чь навући, надовлачити
навоня,´ть засмрдети
навора,´чивать, навороти,´ть 1. окренути, преокренути 2. жудно, аљкаво јести 3. направити хаос, лом
наворова,´ть покрасти
навостри,´ть 1. наоштрити 2. начуљити 3. спремити, спермити се
навостри,´ть у,´ши - пажљиво слушати
навостри,´ть лы,´жи - спремити се за бег, побећи
он навостри,´лся пляса,´ть - он спремио се да плеше
навощи,´ть увоштити, изгланцати воском
навра,´ть 1. слагати 2. начинити погрешку 3. оклеветати
навра,´ть с три ко,´роба - налагати се до миле, много лагати
навреди,´ть нашкодити, напакостити
навря,´д ли частица тешко да, једва да
навсегда,´ заувек, засвагда
раз и навсегда,´ (люби,´ть) - једном и заувек (волети)
навстре,´чу усусрет
навы,´ворот 1. обрнуто 2. наопако, наопачкe
шиворот-навыворот - преокренуто, наопачке
на,´вык м. навика
навы,´кат(е) само у изразу:
глаза,´ навы,´кате - избуљене очи
навыка,´ть навикавати се, привикавати се
навы,´кнуть навићи се, привићи се, навадити се
навы,´лет кроз
пу,´ля прошла,´ навы,´лет - метак је прошло скроз, изашао ван тела
ра,´нен навы,´лет - рањен тако да метак прошако кроз тело
навы,´нос са собом, носити са собом
продава,´ть навы,´нос - продавати за понети
навы,´пуск одозго, не увлачећи
руба,´шка навы,´пуск - са пиштеном кошуљом, није увученом у кајиш
навы,´тяжку право, равно
стоя,´ть навы,´тяжку - стајати војнички, као на смотри
навью,´чивать, навью,´чить навьючивать натоварити (коња, магарца)
навяза,´ть, навя,´зывать, навя,´знуть 1. повезивати 2. наметнути 3. досађивати
это у всех навя,´зло в зуба,´х - то је свима досадило
навя,´зчивый досадан
навя,´зчивая иде,´я - фиксна идеја, фикс-идеја
нагада,´ть прорећи врачањем
нага,´дить 1. загадити 2. напакостити
нага,´йка ж. бич с оловом на крају
нага,´н м. врста револвера
нага,´р м. гар, чађ
нагиба,´ть, нагну,´ть нагињати (се), сагињати (се)
нагишо,´м го, голцат
нагле,´ть постајати дрзак, безочан
нагле,´ц м. безобразник, дрзак човек, дрзник
на,´глость ж. дрскост, безочност, безобразлук
на,´глый дрзак, безобразан, безочан
это верх на,´глости! - овоје врхунски безобразлук!
на,´глая ложь - безопчна лаж
наглота,´ться нагутати се
на,´глухо 1. чврсто 2. потпуно
на,´глухо заби,´ть - чврсто закуцати
застегну,´ться на,´глухо - закопчати се до грла
нагляде,´ться нагледати се
нагля,´дно 1. очигледно 2. показно
нагля,´дный 1. очигледан 2. огледан
нагля,´дный уро,´к - огледан час
нагля,´дное доказа,´тельство - очигледан доказ
нагна,´ть, нагоня,´ть 1. дотерати, натерати 2. сустићи 3. (страх) побудити, улити 4. (цену) вештачки подићи, набити
ве,´тер нагна,´л ту,´чи - ветар дотерао облаке
нагна,´ть тоску,´ - улити очај
нагнета,´ть, нагнести,´ притискивати, притиснути, гњечити
нагни,´ть 1. иструлити, натрулити 2. загнојити се, подљутити се (рана)
нагное,´ние с. загнојење
нагнои,´ться загнојити се
нагну,´ть нагнути, сагнути, савити
нагова,´ривать, наговори,´ть 1. клеветати, пањкати 2. бајати, врачати 3. наговорити, убедити
нагово,´р м. 1. клеветање, пањкање 2. бајање, гатање, врачање
нагово,´риться напричати се, много и дуго говорити
нагово,´рщик клеветник
наго,´й го, наг
на,´голо 1.до голе коже 2. на
са,´бли на,´голо - сабље вади!
остри,´женный на,´голо - пошишни до голе коже
на,´голову потући до ноге, потпуно уништити
наголода,´ться 1. нагладовати се 2. прегладнети
нагоня,´й м. грдња
нагора,´ горн. на горе, на површину
нагора,´ть, нагоре,´ть 1. оставити гар, чађ 2. почети чадити 3. много трошити електричну енергију 4. извући грдњу, добити своје
нагори,´т тебе,´ - добићеш батине, казну
наго,´рный брдски, планински
нагороди,´ть 1. испреграђивати 2. натрпати 3. напричати глупости, лажи
наго,´рье с. висораван
нагота,´ ж. нагост, голотиња
нагото,´ве бити спреман, у приправности
нагото,´вить 1. спремити, скувати 2. прикупити залихе
награ,´бить 1. напљачкати 2. награбуљати
награ,´бленный опљачкан
награ,´да ж. 1. награда 2. одликовање
награ,´дной наградни
награжда,´ть, награди,´ть награђивати, доделивати
награжде,´ние с. 1. награђење 2. одликовање
нагре,´в м. 1. загревање 2. загрејана површина
нагре,´вание с. загрејавање, загревање
нагрева,´ть, нагре,´ть загревати, загрејавати
со,´лнце нагре,´ло песо,´к - сунце загрејало песак
нагре,´ть 1. загрејати 2. овајдити се пљачком, преваром; ~ся нагреться загрејати се
нагре,´л ру,´ки - овајдио се преваром
нагримирова,´ть нашмињкати се, маскирати се
нагроможда,´ть, нагромозди,´ть, ~ся гомилати, нагомилавати, трпати, натрпати, претрпати
нагроможение нагомиланст, пренатрпаност
нагруби,´ть рећи грубости
нагружа,´ть, нагрузи,´ть 1. товарити, укрцавати 2. оптерећивати; ~ся 1. натоварити, укрцати 2. нагомилати, натрпати 3. оптеретити
4. напити се
нагру,´зка ж. 1. товарење, укрцавање 2. товар 3. дужност, обавеза
допусти,´мая нагру,´зка - дозвољен претовар
дополни,´тельная нагру,´зка - додатна обвеза (на послу), додатно оптерећење ( тежине)
нагря,´нуть 1. банути 2. (беда) изненада се појавити, задесити
нагу,´ливать, нагуля,´ть 1. додати на тежини 2. добити дете ван брака 3. добити шетајући
нагулять румянец - шетајући добити руменило( добар тен)
нагуля,´ться 1.нашетати се 2. завршити са раскалашним животом
над, надо изнад, над, поврх, на
над го,´родом пролете,´л самолёт - изнаг града пролетео авион
рабо,´тать над прое,´ктом - радити на пројекту
смея,´ться над собо,´й - смејати се над собом
надава,´ть надавати, много давати, претрпати
надава,´ть обеща,´ний - много обећавати
надави,´ть, нада,´вливать 1. притиснути, притискивати, згњечити 2. исцедити, цедити 3. убијати
нада,´ивать, надои,´ть измузати
надари,´ть напоклањати, поклањати много поклона
надба,´вить, надбавля,´ть додати, додавати
надба,´вка ж. додатак
надба,´вка к к зарпла,´те - додатак плати, повишица
 надба,´вка к цене,´ - додатак на цену
надби,´ть, надбива,´ть окрњити, откинути део разбијајући
надбро,´вье део чела над обрвама
надбро,´вный који изнад обрва
надбро,´вная дуга,´ анат. - каскада
надвига,´ть, надви,´нуть намаћи, намакнути
надвигаться, надви,´нуться 1. приближавати се, претити 2. наваљивати се
надви,´нуть шля,´пу - намакнути капу
надвига,´ться, надви,´нуться 1. приближити се, запретити 2. навалити се, наткрилити
ночь надви,´нулась - приблизила се ноћ
надви,´ть допрести, продужити
надво,´дный који изнад воде
на,´двое 1. на две стране ( поделити се) 2. дуплирати се
доро,´га раздели,´лась на,´двое - пут се раздвојио
надвяза,´ть, надвя,´зывать 1. доплести 2. довезати
надгро,´бный изнад гроба, надгробни
надго,´бное сло,´во - опроштајна реч
надгрыза,´ть, надгры,´зть изуједати
наддава,´ть, надда,´ть 1. додавати, додати 2. повећати
надда,´й ходу! - додај брзину!
надёванный похабан, који већ искоришћен (одећа)
надева,´ть, наде,´ть 1. навлачити, ставити на, метнути 2. облачити 3. обувати
наде,´ть боти,´нки - обути ципеле
наде,´ть очки,´ - ставити наочаре
наде,´жда ж. нада, уздање
пита,´ть наде,´жду - имати наду
надёжность ж. 1. поузданост, 2. сигурност
надёжный 1. поуздан, сигуран
наде,´лать 1. начинити, направити. учинити 2. причинити непријатност
что ты наде,´лал! - што си учинио!
наделе,´ние с. додељивање, додела
надели,´ть, наделя,´ть 1. доделити, додељивати 2. обдарити, обдаривати
надёргать, надёргивать, надёрнуть 1.извлачити, извући без реда, без плана. 2. исчупати
наде,´ть навући, обући
наде,´яться надати се, уздати се
надзе,´мный изнад земље
надзира,´тель м. надзорник;~ница ж. надзорница
надзира,´тельский надзорнички
надзира,´ть надгледати, надзиравати
надзо,´р м. надзиравање, контрола, пратња
быть под надзо,´ром - бити под контролом
надиви,´ться гледати са дивљењем
надклеи,´вать, надкле,´ить налепљивати, налепити
надко,´стница ж. анат. покосница
надку,´с м. загризање, угриз
надкуси,´ть, надку,´сывать загристи, одгристи
надкуси,´ть я,´блоко - загисти јабуку
надла,´мывать, надломи,´ть 1. заламати, сламати, сломити се 2. попустити, пући
здоро,´вье надломи,´лось - здравље попустило
надлежа,´щий 1. надлежан 2. потребан 3. прописан
надлежа,´щий срок - утврђени рок
за надлежа,´щими по,´дписями - са потребним потписима
надлежа,´щим о,´бразом - прописним начином
надлежа,´щие ме,´ры - потребне мере
надло,´м м. 1. прелом 2. слом (морални)
надломи,´ть, надла,´мывать 1. заломити 2. сломити (морално)
надме,´нность ж. надменост, охолост
надме,´ный надменный надувен, охол
надмогильный надгробни
надмо,´кнуть овлажити се, поквасити се
на дня,´х 1. ових дана 2. недавно
на,´до, на,´добно треба, потребно је, ваља
не на,´до! – није потребно!
что на,´до? – изволите? шта желите?
на,´добность ж. потреба
на,´добный устар. потребан, нужан
без на,´добности - без потребно, нема потребе
надоеда,´ть, надое,´сть досађивати
надое,´л до чёртиков! - досадио до лудила!
надое,´дливый досадан
надои,´ть намусти
надо,´лго задуго, на дуже време
надо,´мник м. , ~ица ж. који зараду остварује радећи кући
надорва,´ть, надрыва,´ть 1. поцепати, искидати мало 2. повредити, оштетити, изнемоћи
надорва,´ть си,´лы - преморити се, изнурити се
надорва,´ться со сме,´ху - пући од смеха
надоу,´мить посаветовати, научити, уразумити
на,´дпись ж. натпис
переводна,´я на,´дпись на ве,´кселе - потпис на полеђини менице
надписа,´ть, надпи,´сывать потпистати, поставти потпис
на,´дпись ж. натпис
надпо,´чечник м. анат. надбубрежник
надпо,´чечная железа,´ - надбубрежна жлезда
надра,´ть одрати, огулити
надра,´ть у,´ши - искидати уши
надре,´з м. засек
надреза,´ть, надре,´зывать засећи, направи рез
надруба,´ть, надруби,´ть засећи
надруга,´тельство с. 1. масакр 2. понижење
надруга,´ться 1. масакрирати 2. понизити
надры,´в м. слом
надрыва,´ть, надорва,´ть 1. цепати, кидати 2. упропашћивати, оштећивати
надрыва,´ть не,´рвы - кидати живце
надорва,´ться 1. цепати се, кидати се 2. премарати се, сатирати се 3. плакати
надсади,´ть, надса,´живать 1. измучити 2. упропашћивати (глас)
надса,´живаться 1. сатирати се од рада 2. плакати 3. викати
надста,´вить, надставля,´ть додати, наставити, продужити
надстра,´ивать, надстро,´ить надзиђивати, дозидати, надградити
надстро,´йка ж. надградња
надтре,´снутый 1. напрснут, напукао 2. дрхтав (глас)
надува,´ла м. и ж. варалица
надува,´тельский варалички
надува,´тельство с. варање
надува,´ть, наду,´ть 1. надувати, напумпати, напунити гасом 2. варати, преварити
наду,´ть гу,´бы - наљутити се
наду,´ть щёки - правити се важан
надувно,´й који је за напумпавање
надувно,´й матра,´с - душек за напумпавање
наду,´манный измишљен, уображен
наду,´мать измислити, смислити
надури,´ть преварити, направити будалом
наду,´тый 1. набубрен, напумпан, надувен 2. надмен, охол 3. љут, увређен
наду,´шенный намирисан, напарфемисан
наду,´шить, наду,´шиться намирисати, ставити парфем, парфемисати
надчерепно,´й који изнад лобање
надшива,´ть, надши,´ть 1. опшивети 2. додати шивењем, надставити
нады,´бать жарг. наћи, пронаћи
надыми,´ть задимити, зачадити
надыша,´ть направити ваздух загушљивим, надисати
надыша,´ться 1. дисати пуним плућима 2. обожавати (кога), бринути, надисати се
наеда,´ться, нае,´сться 1. најести се, наситити се 2. презаситити се, прејести
наедине,´ насамо, у четири ока, без сведока
нае,´зд м. најезда, напад, насртај
нае,´здить 1. стално се возити, добити искуство стално возећи се 2. обучити коња јахању или вучи 3. зарадити вожњом
нае,´здник м. јахач, џокеј
нае,´здом свраћати накратко, повремено
наезжа,´ть, нае,´хать 1. наилазити, наићи (на неког), сударати се 2. долазити, свраћати 3. надолазити, дола,´зити (у великом
броју) 4. зарађивати вожњом 5. обучавати коња
нае,´зженный утабан, угажен ( пут)
наём м. 1. најам 2. закуп, кирија
наёмник м. најамник
наёмный 1. најамни, унајмљени, изнајмљени 2.плаћени
наёмный рабо,´чий - изнајмљени радник
наёмный уби,´йца - плачени убица
наёмщик закупац
нажа,´ловаться пожалити се
нажа,´ривать, нажа,´рить 1. испржити 2. испећи
нажа,´тие с. притисак
нажа,´ть, нажима,´ть 1. притиснути, стиснути 2. нацедити 3. извршити притисак на неког 4. прилећи на посао, интензивно радити
нажда,´к м. шмиргла, шмиргл-папир
наже,´чь спаливато већу колићину
нажи,´ва корист, зарада, ћар
лёгкая нажи,´ва - лака зарада
нажива,´ть, нажи,´ть 1. добити, зарадити 2. ућарити 3. обогатити се
нажи,´вка ж. охот. и рыб. мамац за рибу
наживля,´ть, наживи,´ть 1. ставити мамас 2. крпити на брзу руку, аљкаво, краткотрајно
наживно,´й 1. који се добија стицањем 2. који служи као мамац
нажи,´м м. 1. притискивање, притисак 2. притискивач
писа,´ть с нажи,´мом - писати притискујући перо
нажира,´ться, нажра,´ться груб. 1. најести се, наждерати се 2. напити се пијан
наза,´втра сутрадан
наза,´д 1. назад 2. натраг
назва,´нивать стално телефонирати, звати телефоном, зивкати
назва,´ние с. назив, име, надимак
фи,´рменное назва,´ние това,´ра - робни знак, бренд
на,´званный 1. назван 2. прозван, поменут; 3. позван
 на,´званный брат - побратим
назва,´ть, называ,´ть 1. назвати 2. прозвати, дати надимак 3. именовати, поменути 4. позвати (у великом броју)
назва,´ться, называ,´ться 1. називати се 2. именовати се поменути 3. позвати се ( сам)
назва,´лся в го,´сти - дошао у госи непозван, својом вољом
на,´земь на земљу, на под, на тле ( лећи, пасти)
назида,´ние с. поука
назида,´тельный поучан
назло,´ заинат, успркос
назнача,´ть, назна,´чить 1. назначити, назначивати 2. поставити, постављати 3. одредити, одређивати 4. прописивати,
прописати
назна,´чить лека,´рство - прописати лек
назо,´йливый насртљив, наметљив, досадан
назрева,´ть, назре,´ть 1. сазревати, дозрети 2. приближавати се, претити, запретити (бура)
назубо,´к у потпуности, дословце
знать роль назубо,´к - знати улогу дословце, од речи до речи
назу,´бривать, назубри,´ть назубљивати, назубити
называ,´емый звани
так называ,´емый - тако звани
наибо,´лее највише
наибо,´льший највећи
наи,´вность ж. безазленост, наивност
наи,´вничать правити се безазленим
наи,´вный безазлен, наиван
наи,´вняк м. наивац
наивы,´сший највишиј
наи,´гранный одглумљени, неприродан
наи,´гранность глуматање
наи,´гранный жест - вештачки гест
наигра,´ть, наи,´грывать одсвирати тихо или одсвирати без посебног труда
наигра,´ться наиграти се , зањршити игру
наизна,´нку наопако, наопачке
вывора,´чивать наизна,´нку - окренути налице
наизу,´сть напамет, дословце
наилу,´чший најбољи
наиме,´нее најмање
наименова,´ние с. назив, именовање
наименова,´ть називати, наденути име
наиме,´ньший 1.најмањи 2. најкраћи (о дистанци)
наипа,´че устар. највише, пре свега
наискосо,´к косо, укосо, попреко
на,´искось косо, укосо, попреко
наи,´тие с. устар. надахнуће
по наи,´тию - интуицијом
наиху,´дший најгори, најлошији
найдёныш м. устар. нахоче
найти,´, находи,´ть 1. наћи 2. (на кого) наићи, набасати
найти,´сь сов. 1. наћи се 2. снаћи се 3. наићи на неког
нака,´з м. 1. наредба 2. упутство.
наказа,´ние с. казна
теле,´сное наказа,´ние - шибање
наказа,´ние тюре,´мным заключе,´нием - затворска казна
отбыва,´ть наказа,´ние - лежати у затвору
не ребёнок, а су,´щее наказа,´ние! - ово дете је права мора !
наказа,´ть, нака,´зывать казнити, кажњавати
наказно,´й који је према наредби
наказу,´емый кажњени
нака,´л м. 1. каљење, усијавање 2.ел. напон
ла,´мпочка гори,´т не в по,´лный нака,´л - сијалица гори не пуним напоном
накалённый 1. усијан 2. напет (атмосфера)
нака,´ливать, накали,´ть 1. усијавати, калити 2. стварти напетост
нака,´лывать, наколо,´ть 1. набадати, прикачивати 2. клати (у великом броју) 3. бости
накаля,´ть 1. усијавати се 2. постати напет
накану,´не 1. дан пре 2. предлог уочи
нака,´пать сов. 1. просути, уфлекати капајући 2. сипати, улити капајући
нака,´пливать, накопи,´ть сакупити, скупити
накопи,´ться накупити се, скупити се
нака,´ркать слутути несрећу
наката,´ть, нака,´тывать 1. докотрљати 2. нарољати 3. (пут) утрти, утабати, прокрчити 4. брзо написати
наката,´ться возити се до миле воље
накати,´ть, нака,´тывать наићи у таласу, запљуснути
накача,´ть, нака,´чивать напумпати
накида,´ть набацати
наки,´дка ж. 1. огртач, плашт, покривач 2. додатак цени
наки,´дывать, наки,´нуть 1. пребацивати, огртати 2. додавати; ~ся, накинуться напасти ( неког), пребацивати пуном жестином
на,´кипь ж. 1. кречни талог у судовима 2. пена при врењу
накла,´д метање
 оста,´ться в накла,´де - претрпети губитак
не в накла,´де - извући корист
накипа,´ть, накипе,´ть 1. добити кречни талог у судовима 2. добити пену на врењу 3. прекипети, прелити се преко краја, избацити бес,
љутњу
у него,´ накипе,´ло - њему је прекипело
накла,´дка ж. 1. тупе, уметак вештачке косе 2. уметак, додатак 3. грешка, погрешка
чай в накла,´дку - зашећерен чај
накладна,´я ж. товарни лист, фактура
накла,´дно скупо
это бу,´дет накла,´дно - то ће скупо коштати
накладно,´й 1. допунски, накнадан 2. лажан, вештачки 3. који је за облагање, апликацију
накладно,´е серебро,´ - сребро за облагање
накладны,´е во,´лосы - вештачка коса
накла,´дывать, наложи,´ть 1. метати, стављати 2. пунити, набијати 3. оптерећивати, натрпати, напунити, набити
накле,´ивать, накле,´ить за лепити, прилепити
накле,´йка ж. 1. стављање лепка 2. етикета
наклепа,´ть 1. заковати закивкама, нитовати 2. оклеветати, опањкати
накло,´н м. 1. нагиб 2. падина, страна
наклоне,´ние с. 1. нагиб, нагнутост 2. грам. начин
повели,´тельное наклоне,´ние - заповедни начин
наклони,´ть, наклоня,´ть сагнути, савити, нагнути, нагињати, сагибати; ~ ся сагнути се, савити се, нагнути се
накло,´нность ж. 1. нагнутост, нагиб 2. наклоност, склоност, навика
накло,´нный 1. нагнут, сагнут 2. наклоњен
накло,´ная пло,´скость мат. - коса равнина
наклю,´каться опити се
накова,´льня ж. наковањ
нако,´жный мед. кожни
накола,´чивать набијати, забадати
нако,´лка ж. 1. набадање 2. цепање 3. жарг. тетовираве, тату
наколо,´ть, нака,´лывать 1. нацепати 2. набости 3. поклати
наколо,´ть дров - нацепати дрва
наколо,´ться, нака,´лываться набости се
наконе,´ц 1. на крају, најзад 2. већ једном
да уходи,´те же, наконе,´ц! - одлазите већ једном
наконе,´чник м. капица, навлака (на врху нечега)
накопа,´ть ископати
накопи,´ть, нака,´пливать скупити штедећи, нагомилати
накопле,´ние с. нагомилавање, скупљење
накопля,´ть скупљати, нагомилавати
накопти,´ть 1. зачадити 2. насушити (меса)
накорми,´ть 1. нахранити 2. подојити (дете)
накра,´пывать ромиња, роси (киша)
накра,´сить офарбати (усне, обрве)
накрахма,´ленный уштиркан
накрахма,´лить уштиркати
накреня,´ть, накрени,´ть искретати, нагињати, нагнути, померити
на,´крепко 1. чврсто 2. одлучно
обещаю крепко-накрепко - обећам одлучно
накрича,´ть 1. подвикнути 2. извикати се
накроши,´ть надробити, издробити, измрвити
накрути,´ть, накру,´чивать 1. намотавати намотати 2. увртати
накрыва,´ть, накры,´ть 1. покривати, поклапати 2. затицати, хватати на делу 3.(сто) поставити; ~ся 1. покрити се, преклопити 2.
поставити се 2. бити ухващен на делу
накупа,´ть, накупи,´ть куповати, накуповати
накури,´ть 1. задимити, надимити 2. окадити 3. устар. напећи (ракије) ; ~ся претерати с пушењем, препушити
накуса,´ть изуједати
наку,´шаться устар. најести се
налага,´ть, наложи,´ть 1. метати,стављати (жиг) 2. (порез) наметати 3. (траг) остављати
налага,´ть штраф - новчано казнити
наложи,´ть аре,´ст на иму,´щество - запленити имовину
нала,´дить 1. организовати 2. уредити, удесити
нала,´дка ж. удешавање, сређивање
нала,´живать 1. организовати 2. уређивати, удешавати;~ся средити се, уредити се, доћи на своје
всё нала,´диться - све ће бити у реду
рабо,´та ещё не нала,´дилась - посао још није доведен у ред, није сређен
налга,´ть 1. слагати 2. опањкати
нале,´во 1. на лево, улево, лево
ходи,´ть нале,´во - варати, преварати жену
налега,´ть, нале,´чь 1. наваљивати се, наслањати се 2. налегати 3. лаћати се посла, кренути са ентузиазмом
налегке,´ 1. без пртљага 2. лако обучен
налеза,´ть, нале,´зть 1. наваљивати, навалити пузећи 2.наилазити, наићи (капа)
налепить налепљивати
налёт м. 1.налет, напад (изненадан) 2. танак слој на нечему, патина 3. загнојеност крајника 4. провала, провална крађа 5. тон,
нианса
налета,´ть, налете,´ть 1. налетати, нападати, напасти 2. сударати се, сударити се 3. долетати, долетети 4. прелетати (авион),
прелетети
налётчик м. провалник
нале,´чь, налега,´ть 1. навалити се, наслонити се 2. налећи 3.латити се, прионути (на посао)
нали,´в м. 1. наливање 2. сазревање
наливно,´й 1.сочан, зрео 2. за наливање
бе,´лый нали,´в - врста јабука, петровке
налива,´ть, нали,´ть 1. наливати, сипати, налити, насути 2. изливати, излити (метал); ~ся 1. сипаси се, налити се 2. напунити се
 её глаза,´ налили,´сь слеза,´ми - њене очи напуњиле сузе
нали,´вка ж. 1. наливање 2. домаћи ликер
нализа,´ться опити се, нашљемати се
нали,´м м. манић, пузија (риба)
налинова,´ть ишпартати
налипа,´ть, нали,´пнуть лепити се, налепити се, нахватати се
налито,´й 1. наливен 2. сочан, пун
налицо,´ присутан, на лицу места, очит
нали,´чие с. присутност, присуство
нали,´чность ж. 1. присутност 2. готовина
нали,´чный 1. присутан
нали,´чные де,´ньги - готов новац, готовина
нало,´бный чеони
налови,´ть уловити, похватати
наловчи,´ться извештити се
нало,´г м. порез
нало,´г на сверхпри,´быль - порез на екстра профит
облага,´ть нало,´гом - оптерићивати порезом, опорезивати
нало,´говый порески
нало,´говая льго,´та - пореска олакшица
налогоплате,´льщик м. порески обвезник
наложи,´ть, накла,´дывать, налага,´ть 1. метнути, ставити 2. оставити 3. натрпати 4. напунити 5. ударити 6. наметнути,
оптеретити
налома,´ть наломити, изломити
налома,´ть дров - 1. направити крш, хаос 2. упрскати ствари
нало,´паться најести се, накркати се
налощи,´ть углачати, усијати, улаштити
намагни,´тить, намагни,´чивать намагнетисати, намагнитить
нама,´зать, нама,´зывать 1. намазати, мазати 2. нашмињкати 2. аљкаво нацртати, насликати 3. испрљати
намалева,´ть лоше, немарно насликати
намара,´ть 1. лоше, немарно насликати 2. испрљати
нама,´тывать, намота,´ть намотавати
намота,´й это себе,´ на ус - запамти
нама,´чивать квасити
нама,´щивать мастити, замашћивати
нама,´яться уморити се
наме,´дни недавно, ономад
намёк м. циљање, наговештај, алузија
намека,´ть, намекну,´ть циљати, наговештавати, алудирати
намерева,´ться намеравати
наме,´рение с. намера
наме,´ренный са намером, намеран
намерза,´ть, намёрзнуть 1. смрзавати се, смрзнути се 2. прозепсти, озепти
наме,´ривать, наме,´рить одмерити, измеравати
на,´мертво до смрти, на мртво
намести,´, намета,´ть нагомилати чишћењем; нанети (ветром)
наме,´стник м. намесник, заступник
наме,´стничество с. намесништво, заступништво
намётанный 1. оштар, прецизан 2. профирцан
намета,´ть, намётывать 1. наносити, нагомилавати 2. профирцати
наме,´тить, намеча,´ть 1. означити, означавати, обележити 2. скицирати 3. нанишанити 4. предложити, предлагати 5. начинити
план, испланирати
наме,´тить день отъе,´зда - одредити дан за полазак
намётка ж. 1. фирцање, фирц 2. конац за фирцање 3. нацрт, скица
наме,´шивать, намеша,´ть измешати, умешати
намина,´ть 1. газити 2.гњечити 3. жуљити
намно,´го нешто мало, немного
намоги,´льный надгробни
намозо,´лить 1. нажуљати 2. досадити
намозо,´лить глаза,´ - досадити својим присуством, угњавити
намока,´ть, намо,´кнуть квасити се, поквасити се, овлажити се
намо,´л количина самлевеног жита
намола,´чивать, намолоти,´ть изврећи
намоло,´ть на млети, самлети
намоло,´ть ко,´фе - самлети кафу
намо,´рдник м. корпа, штитник од уједа на псећој њушки
намори,´ть 1. поморити, потаманити 2. изморити, изнурити
намори,´ться заморити се, сустати
намо,´рщить намрштити, наборати, изгужвати
намочи,´ть поквасити, исквасити
намудри,´ть измудровати
наму,´сорить нађубрити, запрљати
намути,´ть 1. замутити 2. направити узбуну, дармар, забрљати
наму,´чить мучити, страдати намучити се
намы,´в м. геол. наносна обала
намы,´вной геол., наносни, алувијални
намыва,´ть, намы,´ть 1. наносити током реке 2. добити испирањем 3. опрати, испрати
намы,´ть золото,´го песку,´ - испирати златан песак
намы,´ливать, намы,´лить сапуњати 1.насапуњати се 2. спремити се за одлазак
намы,´лить го,´лову - изгрдити
намы,´литься жарг. спремити се, намеравати нешто, започети нешто
намяка,´ть, намя,´кнуть мекшати омекшати
намя,´ть нагњечити, изгњечити изгазити
намя,´ть бока,´ - излемати
нанести,´, наноси,´ть 1. нанети, наносити 2. наносити, снети (јаја) 3. обележити, унети (на мапи) 4. причинити, начинити 5. нагомилати,
натоварити
наноси,´ть визи,´т - посетити
нанести,´ яи,´ц - снети много јаја
нанести,´ уще,´рб - оштетити, нанети штету
нани,´зывать, наниза,´ть низати
нанима,´тель м. закупац, кирајџија
нанима,´ть, наня,´ть 1. узимати под најам(кирију), изнајмљивати, закупити 2. примати (на посао)
на,´нка ж. текст. груба памучна тканина, ћитајка.
на,´ново изнова, поново
нано,´с м. нанос
наноси,´ть, нанести,´ 1. наносити, нанети (вн.; нагромождать)
нано,´сный 1. наносни 2. случајан, несвојствен
на,´нятый унајмљен, измајмљен
наобеща,´ть превише обећати, третерати са обећањима
наоборо,´т 1. наопако, натрашке 2. обрнуто, напротив
де,´лать наоборо,´т - радити наопако
наобу,´м насумце, непромишљено
наостри,´ть наоштрити
нао,´тмашь размахнувши руком, са залета
уда,´рить нао,´тмашь - ударити са залета
наотре,´з одлучно, сасвим, дефинитивно
отказа,´ть наотре,´з - дати дефинитивни отказ
напа,´дать нападати (у великој количини)
напада,´ть, напа,´сть 1. напасти, нападати 2. обузети (туга) 3. нападати (снег) 4. наићи , набасати се
нападе,´ние с. напад, атак, упадање
напа,´дки мн. напади, оптужбе
напа,´ивать 1. напајати 2. опијати 3. заваривати, лемити
напая,´ть 1. напајати 2. заваривати, лемити
напа,´костить 1. загадити 2. покварити, рђаво урадити 3. напакостити
напа,´рник м. ортак, партнер
напа,´сть ж. напаст, несрећа
напаха,´ть узорати
напа,´чкать замрљати, испрљати
напе,´в м. напев, мелодија
напева,´ть, напе,´ть певушити
напе,´вный мелодичан
на,´перво устар. први пут
пе,´рво-на,´перво - пре свега, као прво
наперебо,´й утркујући се, надмећући се
говори,´ть наперебо,´й - говорити утркујући се
наперегонки,´ утркујући се
наперёд 1унапред 2.зараније
напереко,´р 1. успркос 2. заинат
наперере,´з пресецајући пут
наперехва,´т отимајући се, на јагму
наперечёт 1. потпуно, упрсте (знати) 2. мало, недовољно
напёрсток м. напрстак
наперстя,´нка ж. бот. прстенак
напе,´рчить 1. забиберити 2. заљутити
напестри,´ть нашарати
напе,´ть, напева,´ть 1. отпевати почетак мелодије 2. зарадити певањем
напечата,´ть наштампати
напе,´чь 1. напећи 2. опећи
напива,´ться, напи,´ться напити се, напијати се
напили,´ть настругати (тестером)
напи,´льник м. тех. турпија
напира,´ть 1. притискивати, наваљивати 2. јасно изговарати
написа,´ние с. писање
написа,´ть написати
на лбу,´ напи,´сано - очигледно
напита,´ть 1. нахранити 2. заситити
напи,´ток напитак, пиће
спиртны,´е, кре,´пкие напи,´тки - жестока пића
напи,´тывать квасити, натапати, засићавати
напи,´ть испити
напиха,´ть, напи,´хивать набити, напунити, препунити
напи,´чкать набити, накљукати
напла,´ваться напловити се
напла,´вить излити (много метала)
наплаву,´ пловећи
напла,´кать исплакати очи;~ся 1.исплакати се 2. имати много неприлика
кот напла,´кал - сасвим мало, мачије сузе
наплева,´ть 1.напљувати 2. бити немаран
наплева,´тельский немаран, равнодушан
мне наплева,´ть! - марим ја, брига ме
это наплева,´ть! -то је ситница
наплести,´ 1. наплести 2. напричати глупости 3. опањкати
наплы,´в м. 1. навала 2. нанос
наплыва,´ть 1. наилазити пливајући 2. скупљати се као нанос
наплы,´ть 1. наићи пливајући 2. скупити се као нанос
напова,´л наместу, намртво (убити)
наподдава,´ть надавати
наподо,´бие предлог налик, слично, као
напои,´ть напојити
напока,´з напоказ, ради показивања
наползти,´ 1. наићи пузећи 2. наићи у великом броју
напо,´лнить, наполня,´ть наполнить напунити, испунити
наполови,´ну упола, пола, напола
наполо,´ть исплевити
напомина,´ние с. напомена, опомена
напо,´мнить, напомина,´ть напоменути, напомињати, подсетити, подсећати, опоменути, опомињати
напо,´р м. навала, притисак
напо,´ристый упоран, одлучан
напоро,´ться 1. налетити 2. закачити се ( за ексер)
напо,´ртить 1. искварити 2. нашкодити
напосле,´док 1. при крају 2. најзад
напра,´вить, направля,´ть 1. управити, упутити, управљати, упућивати 2. послати 3. наоштрити (бријач), оштрити
направле,´ние с. 1.правац 2. ток. упут
напра,´во десно, на десно,удесно
напра,´слина ж. лажна оптужба, клевета
возводи,´ть напра,´силну - клеветати
напра,´сный 1. узалудан, бескористан, безуспешан, 2. неоснован, непотребан 3. неоправдан
напра,´шиваться, напроси,´ться 1. мољакати, камчити 2. својим наметљивим понашањем желети постићи нешто 3. долазити на памет, наметати
се
наприме,´р на пример , сокр. напр.
напры,´скать испрскати, пошкропити
напрока,´зить, напрока,´зничать починити, чинити несташлуке
напрока,´т на послугу, под најам, на реверс
напролёт непрекидно, непрестано
проси,´живать но,´чи напролёт - седети читаву ноћ без сна
напроло,´м насилно, силом
напропалу,´ю безумно, смело, без резервно
напроси,´ться, напра,´шиваться 1. измољакати, искамчити 2. својим понашањем добити нешто, извући силом
напроси,´ться на комплиме,´нт - извући комплименат
напро,´тив 1. 1. прекопута, преко 2. према, спрам, против 3. супротно, успркос 4. обрнуто, напротив
он сиде,´л напро,´тив - он је седео прекопута
на,´прочь потпуно
напряга,´ть, напря,´чь напрезати, напињати; ~ся, напрячься напрезати се, упињати се, силити се напрегнутост
напряже,´ние 1. напрезање, напор 2. напон
напряжённость ж. 1. напрезање, напор 2. извештаченост, неприродност у односима
напрями,´к право, не бирајући пут
напря,´сть напрести
напря,´тать посакривати
напря,´чь, напряга,´ть напрегнути, напети; ~ ся напрегнути се, упети се
напуга,´ть уплашити, заплашити, преплашити
напу,´дриться пудерисати се
на,´пуск м. 1. пуштање 2. испуст блузе прекр појаса, косе на челу 3. стреха 4. пуштање паса
напуска,´ть, напусти,´ть 1. пуштати, пустити 2. пунити
напуска,´ть на себя,´ - правити се важан
напуска,´ть соба,´к - пуштати псе
напуска,´ть на себя,´ дурь - правити се луд
напусти,´ть по,´лную ва,´нну - напунити пуну каду
напускно,´й намештен, извештачен, притворан
напуска,´ться, напусти,´ться напасти, налетети
напу,´тать, напу,´тывать 1. замрсити, запетљати, замрсивати, запетљавати 2. погрешити, грешити
напу,´тствовать 1. пожелети срећан пут 3. испратити речима
напуха,´ть, напу,´хнуть отицати,отећи, надути се
напыли,´ть запрашити
напы,´щенный 1. надувен, надмен 2. (стил) извештачен, високопаран
напя,´лить, напя,´ливать навући, натући нешто тесно
нарабо,´тать 1. нарадити 2. зарадити ; ~ся уморити се радећи
наравне,´ 1. подједнако 2. напоредо
нараспа,´шку раскопчан
душа,´ нараспа,´шку - отворен човек
нараспе,´в отегнуто, певајући
нараста,´ние с. пораст
нараста,´ть, нарасти,´ порасти, расти, израстати
нарасти,´ть 1. пустити да порасте 2. одгајити 3. наставити, продужити
нарасхва,´т отимајући се, на јагму
эту кни,´га идёт нарасхва,´т - ова књига је јако травена, за њу се отимају
нара,´щивать 1.пуштати да порасте 2. настављати, продуживати 3. одгајивати
нара,´щивание с. 1. повећање 2. продужење основе
нарва,´ть 1. набрати; 2. исцепати 3. отећи, загнојити се
нарва,´ться, нарыва,´ться 1. набасати, натрапати 2. тражити неприлике
наре,´зать, нареза,´ть 1. нарезати, насећи, резати, сећи 2. зарезати, засећи, зарезивати, засецати 3. додељивати, доделити
земљу, комад земље
нарека,´ние с. прекор
нарека,´ть, наре,´чь 1. назначивати, именовати, назначити, наименовати 2. називати, давати име, назвати, дати име
ма,´льчика нарекли,´ Петро,´м - дечаку наденули име Петар
наречённый устар. вереник, драги
наре,´чие грам прилог
нарисова,´ть нацртати, насликати
нарица,´тельный эк. номинални
нарица,´тельная сто,´имость - номинална вредност
нарко,´з м. анестезија
ме,´стный нарко,´з - локална анестезија
о,´бщий нарко,´з - тотална анестезија
наркома,´н м. наркоман, дрогераш
наркома,´ния наркоманија, дрогирање
нарко,´тик м. наркотик , дрога
нарко,´тический наркотичан
наро,´д м. 1. народ 2. народност, нација 3.свет, људи,
просто,´й наро,´д - обичан свет
челове,´к из наро,´да - припадник обичних људи
народи,´ть изродити 1. родити се 2.појавити се, понићи
наро,´дник м. народњак, присталица народњаштва
наро,´дничество с. ист. народњаштво (социјално-политички покрет интелигенције у Русији у другој половини 19. века)
наро,´дность ж. блискост народу
наро,´дный 1. народни 2. национални
народовла,´стие с. устар. демократија
наро,´ст м. 1. чвор, тумор 2. израслина
наро,´чно намерно, хотимице
как наро,´чно - као из ината, заинат
на,´рочный м. 1. нарочит, особит, специфичан 2. устар. курир, разносач телеграма
наруби,´ть 1. нарезати, насећи 2. (купус) нарибати
нару,´бка зарез, засекотина
наруга,´ться напсовати се
нару,´жное с. за спольну употребу ( лек)
нару,´жность ж. спољашност
обма,´нчивая нару,´жность - варлива спољашност
нару,´жностьый спољашни, спољни
нару,´жу споља, вани
на,´руку у корист, повольно, у прилог
ему,´ это на,´руку - њему то иде у пролог
нарумя,´нить наруменити; ~ся руменити се
нару,´чники мн. лисице, окови за руке
нару,´чный ручни, који се носи на руци
наруша,´ть, нару,´шить 1. нарушавати, кварити, нарушити, покварити 2. прекршити, прекршавати 3. реметити
штраф за наруше,´ние - казна за прекршај
нарци,´сс м. бот. нарцис
на,´ры мн. затворски кревет, кревет на спрат
нары,´в м. чир
нарыва,´ть, нарва,´ть 1. ископавати 2. брати, кидати, чупати 3. гнојити се
у меня,´ па,´лец нарыва,´ет - прст ми се загноио
наря,´д м. 1. одећа, одело 2. наредба, распоред рада 3. налог за пријем или отправку робе 4. воен одред
наряди,´ть, наряжа,´ть 1. оденути, обући, облачити, одевати 2. маскирати 3. накитити, нагиздати, украшавати 4. одредити,
одређивати на посао
наря,´дный нагиздан, кицошки одевен,елегантан
наряду,´ напоредо, заједно, подједнако
насади,´ть 1. засадити, насадити 2. натаћи, наглавити 3. метнути, ставити 4. (културу) увести, проширити 5. (дугме) ушити 6.
ставити на јаја кокошку
наса,´дка 1. наглавак 2. мамац за рибу
насажда,´ть 1. засађивати 2. уводити, ширити, укорењивати
наса,´живать, насажа,´ть 1. засађивати, засадити2. насађивати, наглављивати, метати, стављати 3. пришивати
наса,´харить зашећерити
насви,´стывать 1. звиждукати 2. (птице) свиркати
насева,´ть 1. засејавати 2. просејавати
наседа,´ть, насе,´сть 1. скупљати се, падати (по површини) 2. наваљивати, нападати 4. досадити мољкањем
насе,´дка ж. квочка, кокошка на јајима
насе,´ивать 1. на-, зајсејавати 2. просејавати
насека,´ть 1. засецати, зарезивати 2. (купус) сецкати, рибати
насеко,´мое с. инсек(а)т
населе,´ние с. становништво
населённость ж. настаненост
населённый настанен
населёный пункт - настанено место, варош
населя,´ть, насели,´ть 1. насељавати, засељити 2. становати, настанити се
насе,´ст м. мотка ыа кокошке и кокошињцу, седало
насе,´чка ж. 1. зарез, засек 2. шаре на металу
насе,´чь 1. засећи, зарезати 2. нарезати 3. нарибати
насе,´ять 1. насејати 2. просејати
насиде,´ться наседети се
наси,´женный згодан за седење
наси,´женное место - удобно место
наси,´женное яйцо,´ - полог, мућак
наси,´лие с. 1. насиље, принуда 2. силовање
наси,´ловать 1. приморавати, силити 2. силовати
наси,´лу једва, с (тешком) муком
наси,´лу дожда,´лся - једва дочекао
наси,´льник м. насилник, силеџија
наси,´льно силом
наси,´льственный насилан, принудан
наси,´льнический насилнички, силеџијски
наскака,´ть, наска,´кивать, наскочи,´ть 1. јашући налетети на нешто 2. дотрчати, дотрчавати у великом броју 3. налетети,
насрнути,напасти речима
наскво,´зь 1. скроз 2. потпуно, сасвим
промо,´кнуть наскво,´зь - поквасити се скроз
наско,´к м. 1. налет 2. груб напад
наско,´ком без размишљања
наско,´лько уколико
наско,´лько мне изве,´стно - уколико мени познато
на,´скоро брзо, журно, на брзу руку
наскрести,´ нагрепти, скупити гребањем
наску,´чить досадити, додијати
наслажда,´ться насладиться, наслађивати се, науживати се, уживати
наслажде,´ние с. наслада, уживање
насла,´иваться, наслоиться слагати слој по слој
насла,´щивать преслађивати
насле,´дие с. наслеђе, наследство
насле,´дить оставити траг
насле,´довать 1. наследити, наслеђивати 2. бити нечији наследник, доћи (долазити) после некога
насле,´дственность ж. наследност
насле,´дственный наследан
насле,´дство с. наследство, наслеђе
насле,´дник м. наследник
наслое,´ние с. наслага
наслои,´ть наслагати, наместити у слојевима
наслужи,´ть постићи службом
наслы,´шаться наслушати се
наслы,´шка само у изразу
по наслы,´шке - по чувењу
насма,´рку узалуд
идти,´ насма,´рку - пропадати
насмеха,´ться подсмевати се, исмевати, исмејавати
насмеши,´ть насмејати, засмејати
насме,´шка ж. подсмех шала
насме,´шливый подсмешљив, подругљив
насме,´шник м. подругљивац
насме,´шничать подсмевати се, подругивати се
насмея,´ться 1. сит се насмејати 2. подсмехнути се
на,´сморк м. кијавица
насмотреться нагледати се
насоба,´читься 1. извештити се 2. постати љут као пас
насова,´ть нагурати, натрпати
насоли,´ть 1. засолити, посолити 2. напакостити, учинити непријатности
насори,´ть 1. направити много ђубрета, засути смећем 2. бацати отпадке на под
насо,´с м. пумпа, црпка
насо,´сный који се односи на пумпу
насоса,´ть напумпати
насоса,´ться насисати се
на,´спех хитно, журно, на брзу руку, површно
наспле,´тничать изоговарати, изнатраћати се
наст м. тврда кора на снегу
настава,´ть, наста,´ть 1. настајати, постајати, настати, почети 2. доћи, почињати
наста,´ла ночь - дошла је ноћ
ещё не наста,´ло - још није постајало
наста,´вить, наставля,´ть 1. поставити, наместити, постављати, намештати 2. наставити, настављати, додати, продуживати 3.
уперити 4. поучити, поучавати
наставля,´ть не,´сколько сантиме,´тров - додати неколико сантиметара
наставля,´ть на путь и,´стинный - поучавати, учити
наста,´вить рога,´ – направити ( неког) рогоњом, преварити супруга(- у)
наставле,´ние с. 1. поука 2. упутство, руководство
наставно,´й настављен, продужен
наста,´ивать, настоя,´ть 1. настојавати, наваљивати, остати при своме, истрајати 2. правити ликер од воћа
настоя,´ть на своём - терати своје
наста,´иваться, настоя,´ться закувати се, пустити боју (чај)
на,´стежь широм отворен
насте,´нный зидни
настига,´ть, насти,´гнуть, насти,´чь достизати, достићи
настил м. под, патос
па,´лубный насти,´л - бродски под
настилка патосирање, покривање
настила,´ть, настла,´ть патосирати, покривати
насто,´й м. 1. тинктура 2. лековит чај
насто,´йка ж. 1. ликер 2. тинктура
насто,´йчивость ж. упорност, истрајност
насто,´йчивый упоран, истрајан
насто,´лько толико, тако много
не насто,´лько умён - не тако паметан
насто,´льный 1. стони 2. приручни
насто,´льный те,´ннис - стони тенис
насто,´льная кни,´га - омиљена књига
настороже,´ на опрезу
настора,´живать, насторожи,´ть бити на опрезу, начулити уши
насторо,´женный, насторожённый 1. опрезан 2. неповерљив
настоя,´ние с. наваљивање, упорно заузимање
настоя,´тель м. старешина мушког манастира, старешина цркве
настоя,´тельный 1. упоран, истрајан, јак 2. хитан, неодложан
настоя,´тельная необходи,´мость - јака потреба
настоя,´щее с. садашњост
настоя,´щее вре,´мя - презент
настоя,´щий 1. садашњи 2. прави, истински 3. овај
настоя,´щая кни,´га - ова књига
настоя,´щий дура,´к - прави будала
настреля,´ть наубијати из пушке
на,´строго строго
стро,´го на,´строго - врло строго
настрое,´ние с. расположење
в дурно,´м настрое,´нии - у лошем расположењу
быть не в настрое,´нии - бити лоше раположен
настро,´ить, настра,´ивать 1. сазидати (много) 2. муз. подесити жице, штимовати 3. расположити, доводити у одређено
расположење
настро,´йка ж. 1. подешавање 2. штимовање
настро,´йщик м. мајстор који подешава инструменте
настропали,´ть подбости
настрочи,´ть 1. проштеповати (много) 2. написати (вешто, брзо)
настря,´пать наготовити, наспремати (јело)
наступа,´тельный нападни, агресиван
наступа,´ть, наступи,´ть 1. ступати,ступити ногом на нешто, нагазити 2. наступати, нападати 3. настајати, почињати
медве,´дь на,´ ухо наступи,´л - седео на ушима
наступи,´ло ле,´то - дошло је лето
наступле,´ние с. 1. наступање, офанзива 2. почетак, настанак, долазак
настуча,´ть откуцати
насу,´пить 1. намрштити се, намргодити се 2. скупити обрве
на,´сухо на суво, потпуно суво
насу,´щный 1. насушни, животни 2. преко потребан
насу,´щные потре,´бности - основне потребе
хлеб насу,´щный - храна, потребна за живьт
насчёт у погледу, што се тиче
насчёт э,´того... – што се тиче овога...
насчита,´ть, насчи,´тывать 1. избројити, набројити, бројити 2. садржи
библиоте,´ка насчи,´тывает три,´дцать ты,´сяч книг - библиотека садржи (броји) тридесет хиљада књига
насыла,´ть, насла,´ть слати
насы,´пать, насыпа,´ть насути, насипати
на,´сыпь ж. . насип
насыща,´ть, насы,´тить заситити, наситити, засићавати
насы,´щенность ж. засићеност
ната,´лкивать, натолкну,´ть 1. гурати (на), угуравати 2. наићи, наилазити, набасати се 3. неочекивано пронаћи
натаска,´ть, ната,´скивать 1. надовлачити, навући 2. учити, увежбавати навике
натащи,´ть 1. довући, надовлачити, навући 2. увежбати, научити
натвори,´ть урадити, починити
что вы натвори,´ли! - што сте урадили!
на,´те ево вам, узмите
натека,´ть, нате,´чь наливати се, налити се, пунити, напунити се водом
нате,´льный који се близак телу
нате,´льный крест - крстић, који се носи на телу
натира,´ть себе,´ мозо,´ли - добити жуљеве
натерпе,´ться натрпети се, намучити се, издржати
нате,´шиться довољно се забавити
натере,´ть, натира,´ть 1. трљати, мазати 2. глачати 3. жуљити 4. стругати, рендати
на,´тиск м. напад, притисак
наткну,´ть набости, натаћи, набити
наткну,´ться, натыка,´ться наићи неочекивано на нешто, набасати се
натолкну,´ть, ната,´лкивать 1. гурнути (на) 2. навести на мисао, сугерирати
натоло,´чь истуцати
натопи,´ть 1. натопити, истопити 2. загрејати
натопта,´ть сов. оставити трагове, испрљати
наторе,´ть 1. извежбати се, извештити се 2. постати искусан
наточи,´ть наоштрити
натоща,´к наште (срца), на празан стомак
натрави,´ть, натра,´вливать 1. подстаћи, подбости, подстицати, подбадати 2. направити шаре помоћу киселине 3. изгазити,
утабати
натре,´скаться накљукати се, најести се
на,´туго врло чврсто
нату,´житься, нату,´живаться напрегнути се, напрезати се, напети се, упињати се запети, запињати
нату,´жный 1. напрегнут, напет 2. извештачен
нату,´ра ж. 1. устар. природа 2. нарав, ћуд 3. роба као платежно средство
нату,´рально 1. природно 2. наравно, дабогме
нату,´ральный 1. природан 2. истински, прави 3 .који се плаћа у натури
нату,´рщик м. , ~ица ж. жив модел (за сликање)
натыка,´ть испробадати
натюрмо,´рт м. мртва природа
натя,´гивать, натяну,´ть 1. затезати, запињати 2. навлачити, обувати
натя,´нутый 1. натегнут, напет 2. крут, неприродан
натя,´нуться 1. затегнути, запети 2. навући, обући
науга,´д насумце, насрећу
идти,´ науга,´д - ићи насумице
наудалу,´ю бесомучно, насрећу
науда,´чу насрећу, насумце
науди,´ть напецати
нау,´ка ж. 1. наука 2. наук, поука 3. обука
прикладны,´е нау,´ки - применене науке
это вам нау,´ка! - нека ово вам буде наук(поука)!
нау,´ськивать, нау,´ськать подстаћи, подбости, подстицати, подбадати
наутёк побећи, одмаглити
нау,´тро сутрадан, ујутро
научи,´ть научити, обучити
нау,´чно-иссле,´довательский који за научно истраживање
нау,´чный научан, научни
нау,´чный рабо,´тник - научник
нау,´чные учрежде,´ния - научне установе
нау,´шник м. (на шапке) 1. слушалице 2. наушњак на капи 3. достављач, потказивач
нау,´шничать потказивати
науща,´ть подговарати, подстицати на зло
наха,´л м. безобразник, дрзник; ~ка ж. дрзница
наха,´льный безобразан, безочан, дрзак
наха,´льство с. безобразлук, безочност, дрскост
нахами,´ть дрзити,бити дрзак
нахва,´ливать, нахвали,´ть хвалити, прехвалити
нахле,´бник м. готован, муфташ
нахле,´бничать живети готовански
нахлеста,´ться напити се пијан.
нахлобу,´чивать, нахлобу,´чить набити на чело, натакнути, ставити
нахлобу,´чить ша,´пку - натаћи капу
нахлобу,´чка ж. рибање, грдња
нахлы,´нуть навалити, покуљати
нахму,´рить намрштити се, намргодити се
находи,´ть, найти,´ 1. налазити, наћи 2. наилазити 3. мислити, рачунати
его нахо,´дят глу,´пым - рачунају да је он глуп
найти свою смерть - наћи своју смрт
нахо,´диться, найти,´сь налазити се, находити се, бити
не найдётся ли у вас..? - да ли можда имате?...
у вас, наве,´рное, найдётся... – вероватно ви имате
находи,´ться сов. находати се, много ходати
нахо,´дка ж. проналазак
нахо,´дчивый сналажљив, досетљив, довитљив, промућуран
нахо,´хлиться рашепурити се, накокорити се, натмурити се
нахра,´пом изненада, дрско, насилно
нацарапать изгрепсти, испарати неким оштим предметом
нацеди,´ть, наце,´живать наточити, точити
наце,´лить нанишанити
на,´цело потпуно, сасвим
наце,´нка ж. додатак на цену
нацепи,´ть, нацепля,´ть 1. обесити, вешати, окачити, закачити 2. обући нешто брзо или неукусно
наци,´зм м. нацизам
наци,´стский нацистички
национали,´зация ж. национализација
национа,´льность ж. националност
национа,´льный 1. националан,народни 2. државни
национа,´льное меньшинство,´ - национална мањина
начади,´ть надимити, зачадити
нача,´ло с. 1. почетак, зачетак, извор 2. основа, начине, принципе 3. вођство, начело
под мои,´м нача,´лом - под мојим вођством
нача,´льник м. начелник, старешина, шеф
нача,´льный 1. почетни 2. елементарни 3. први
нача,´льная шко,´ла - основна школа
нача,´льные затра,´ты - почетне трошкове
нача,´льствовать управљати, заповедати
нача,´тки мн. прво, основно знање
нача,´ть, начина,´ть почети, започети, отпочети
начека,´нить исковати
начеку,´ бити на опрезу, будан
начерни,´ть нацрнити
на,´черно у концепту (написано), радна верзија
начерпа,´ть нацрпсти, напумпати
начерта,´ние с. устар. цртеж, нацрт
начерта,´ть, начерти,´ть 1. написати у општим цртама 2. нацртати 3. приказати
наче,´рчивать цртати много
начёс м. 1.чешљање 2. тапирање косе 3. дугачке ресе, длаке на тканини
начеса,´ть исчешљати
начи,´н м., начинание с. почетак подухват
начина,´тель иницијатор, зачетник
начина,´ть, нача,´ть почети, начети, почињати, започињати, отпочињати
начина,´ющий почетник
начини,´ть, начиня,´ть 1. напунити, пунити (јело), филовати 2. починити, урадити 3. зарезати много (оловка)
начи,´нка ж. 1. пуњење (јела) 2. надев, фил
конфе,´ты с начи,´нкой - филоване бонбоне
начисле,´ние с. 1. урачунавање 2. додатак, проценат
начисля,´ть, начи,´слить бухг. 1. пребацивати на рачун 2. урачунавати, обрачунавати
начи,´стить 1. очистити много 2. врло добро очистити
на,´чисто 1. начисто (преписати) 2. коначно, потпуно 3. отворено, искрено
огра,´бить на,´чисто - потпуно опљачкати
начистоту,´ отворено, искрено
начи,´танный 1. који много прочитао 2. образован
начита,´ться 1. начитати се, прочитати много
наш притяж. мест
наш с тобо,´й - мој и твој
по-на,´шему - по нашем мишљењу, нашеј вољи
на,´ша взяла,´ - ми смо победили
знай на,´ших - видићете ви ко смо ми!
и на,´шим и ва,´шим - и овим, и оним
на,´ше вам! - поздрав!
нашали,´ть правити несташлуке
нашаты,´рный који се односи на раствор амонијака у води
нашаты,´рь м. нишадор, амонијачна со
нашепта,´ть, нашёптывать 1. шапнути, дошапнути 2. врачати
наше,´ствие с. најезда
на,´шивать више пута носити, стално носити
нашива,´ть, наши,´ть 1. пришити, пришивати 2. нашити много, нашивати
наши,´вка ж. воен .војничка значка на грудима, трака са ознаком чина, ширит
нашлёпать избити, ћушнути
нашля,´ться наскитати се
нашпи,´ливать, нашпи,´лить набадати, набости, надевати (на чиоду)
нашуме,´вший који подигао много галаме, привукао пажњу
нашуме,´ть подићи много галаме,изазвати тречеве
нащу,´пать 1. напипати 2. испитати
наэконо,´мить заштедети
ная,´бедничать пањкати, тувити
наяву,´ на јави, стварнo
ная,´ривать додавати( у плесу, музици)
не частица 1.не, није 2.не,нема
он не зна,´ет - он незна
ничего,´ не сказа,´л - ништа није рекао
не име,´ю ничего,´ - немам ништа
неаккура,´тность ж. 1.аљкавост, неуредност 2. нетачност 3. бахатост
неаппети,´тный малопримамљив
небезопа,´сный није безбедан
небезоснова,´тельный није без основа
небезрезульта,´тный није без резултата
небезуспе,´шный није без успеха, успешно
небезызве,´стно познато
небезынтере,´сный није без интереса, интересантно
небеса,´ мн. небеса
небескоры,´стный није без користи, користан
небе,´сный небесни, небески
небе,´сный цвет - боје неба
неблагови,´дный ружан, рђав
неблагода,´рность ж. незахваланост
неблагозву,´чие с. немелодичност
неблагонадёжный 1. непоуздан 2. подозрив, сумњив (политички)
неблагоприя,´тный неповољан, непожељан
неблагоразу,´мный неразуман, непромишљен
неблагоро,´дный неплеменит
неблагоустро,´енный несређен
нёбо с. анат. непце
нёбный непчани
не,´бо с. небо
попа,´сть па,´льцем в не,´бо - лупнути, извалити глупост
небога,´то 1. сиромашно 2. мало
небога,´тый вы,´бор - мали избор
небольшо,´й мали, мален, омален
метр с небольши,´м - метар и нешто више
небоскрёб м. облакодер, небодер
небо,´сь вероватно, по свој прилици, биће да; па наравно
небре,´жничать бити небрижљив, бахат
небре,´жность ж. немарност, нехат
небри,´тый необријен
небыва,´лый 1. нечувен, невиђен, необичан 2. измишљен, фантастичан 3. неискусан
небыва,´льщина, небыли,´ца ж. измишљотина, лаж
небытие,´ с. непостојање
неважне,´цкий није добар, малог квалитета
нева,´жный 1. осредњи, прилично лош 2. безначајан, небитан
нева,´жное здоро,´вье - осредње здравље
невдалеке,´ недалеко, близу, блиско
невдомёк ни на крај памети.
неве,´данный неизвестан, тајанствен
неведе,´ние с. незнање, необавештеност
неве,´домый непознат, незнан; неразумљив
неве,´жа м. и ж. простак, неотесан човек
неве,´жда м. и ж. незналица
неве,´жественный 1. прост, неотесан 2. незналица
неве,´жливый неуљудан, неучтив
невезе,´ние с. несрећа, недаћа
невели,´кий 1. невелик, ситан 2. није битан
невелика,´ беда,´! - ситна невоља! ситница!
неве,´рие с. 1. неверовање, неверица 2. безверје, атеизам
неве,´рный 1. неистинит, нетачан, лажан, погрешан 2. неверан, вероломан, непоуздан 3. неверник 4. нестабилан
неве,´рная но,´та - погрешна нота
неве,´рная похо,´дка - нестабилан корак
невероя,´тный невероватан; необичан
неве,´рующий 1. безверник, атеист 2. неверник
Фома,´ неве,´рующий - неверни Тома
невесёлый невесео, тужан
невесо,´мость ж. без тежине
состоя,´ние невесо,´мости - безтежинско стање
невесо,´мый немерљив
неве,´ста ж. млада, удавача
неве,´стка ж. 1. снаха (братова и синовља жена) 2. јетрва (жена мужевљег брата)
неве,´сть богзна, бог те пита, ко зна
невзго,´да ж. незгода, несрећа
невзира,´я без обзира на
невзира,´я на ли,´ца - безобзира на лица
невзнача,´й случајно, нехотице
невзно,´с м. неплаћање на време
невзра,´чный неугледан, ружан
невзыска,´тельный скроман, једноставан
не,´видаль ж. реткост, нешто необично, чудо
эка не,´видаль! - није нешто!
неви,´данный 1. невиђен, нечувен 2. необичан, чудан
невиди,´мка м. и ж. невидљив човек
невиди,´мкой прошёл - кришом, неприметно
невиди,´мый невидљив
неви,´дный 1. невидљив 2. безначајан 3. није леп, осредњег изгледа
неви,´дящий слеп
неви,´нность ж. 1.невиност 2. целомудреност, девичанство
неви,´нный 1.невин, некрив 2. простодушан, наиван 3. девичански 4. безопасан
невино,´вный некрив, невин
невку,´сный неукусан
невменя,´емость ж. нерачунливост
невме,´стный устар. неумесан
невмоготу,´, невмо,´чь неподношљиво, неиздржљиво
невнима,´ние, невнима,´тельность с. 1. непажња, расејаност 2. занемаривање
невнима,´тельный 1.непажљив, расејан 2. нељубазан, неуљудан
невня,´тный неразговетан, нејасан
не,´вод м. алов,рибарска мрежа
невозбра,´нный допуштен, слободан
невозвра,´тный неповратан
невозде,´ланный необрађен
невозде,´ржный 1. неуздржљив 2. неопрезан
он невозде,´ржан на язы,´к - он неопрезан у разговору
невозмо,´жный 1. немогућ(ан) 2. неподношљив
невозмути,´мый 1. хладнокрван 2. потпун, апсолутан (мир)
невознагради,´мый 1. незаменљив 2. неисплатив
нево,´лей устар. невољно
во,´лей-нево,´лей - вољно-невољно
нево,´лить приморавати, кињити
нево,´льн|ик м. роб, сужањ, ~ица ж. робкиња
нево,´льничество с. ропство
нево,´льный 1. нехотичан, случајан 2. принуђен, приморан 3. устар. неслободан
нево,´ля ж.1. ропство 2. невоља, нужда
невообрази,´мый непојмљив, несхватљив
невооружённый ненаоружан
невосприи,´мчивый имун, резистентан
невостре,´бованный непотражен, нетражен, неискоришћен
невпопа,´д неумесно, хаотично
невпроворо,´т много,
дел невпроворо,´т - много посла, преко главе
невразуми,´тельный неразумљив, нејасан
невралги,´ческий мед. неуралгичан
неврастени,´ческий неурастеничан, нервозан
невреди,´мый неповређен, читав
невре,´дный нешкодљив, безопасан
невро,´з м. мед. нервоза
неврологи,´ческий мед. неуролошки
невтерпёж несносно, неиздржљиво
невы,´года ж. штета
невы,´годный 1. штетан, бескористан 2. неугодан, неповољан 3. непривлачни
показа,´ть себя,´ с невы,´годной стороны,´ - показати себе с непривлачне стране
невы,´деланный неуштављен (кожа)
невы,´держанный 1. (сир, вино) млад 2. неуздржљив, који не влада собом 3. непостојан, колебљив 4. (стил) неуједначен, недоследан
невы,´лазный 1. непролазан 2. безизлазан
невыноси,´мый неиздржљив, неподношљив
невы,´плаканный неисплакан
невырази,´мый неисказан, неизрецив
невырази,´тельный неизражајан
невы,´сказанный неисказан, тајни
невысо,´кий 1. омален, онизак 2. (цена) незнатан, умерен, осредњи 3. (мишљење) доста рђав
не,´га ж. 1. нега 2. задовољство, безбрижност 3. наслада
негармони,´чный нехармоничан
негаси,´мый неугасиви
негашёный непогашен
негашёная и,´звесть - непогашен креч
не,´где 1. негде 2. нема где, нема откуд
я,´блоку не,´где упа,´сть - тесно
неги,´бкий крут, нееластичан, несавитљив
негигиени,´ческий нехигијенски
негла,´дкий нераван, рапав
негла,´сный тајан, скривен
неглубо,´кий 1. недубоки 2. површински, плитак
неглубо,´кие зна,´ния - плитко знање
неглу,´пый неглупи, паметан
него,´дник м. неваљалац, рђа
него,´дный 1. рђав, лош 2. непогодан, незгодан 3. неваљао, несавестан
него,´дность ж. постати непотребан, дотрајати
негодя,´й м. хуља, нитков
негостеприи,´мный негостољубив
негр м. црнац
негритёнок м. црнће
негритя,´нка ж. црнка
негритянский црначки
негра,´мотность ж. неписменост
негро,´мкий тихи, смањен
неда,´вний недавни, скорашњи
неда,´вно скоро, недавно
недалёкий 1. недалек, близак 2. недавни 3. ограничен, приглуп
недалёк тот день - близак тај дан
он недалёкий челове,´к - он приглуп човек .
недальнови,´дность ж. кратковидост, ограниченост
неда,´ром није без разлога, није узалуд
недви,´жимость ж. непокретност
недви,´жимый непокретан, непомичан
недействи,´тельный 1. безуспешан, неефикасан 2. неважећи, без вредности
неделика,´тность ж. нетактичност
недели,´мый недељив
неделово,´й непословни
неде,´ля ж. 1. недеља 2. седмица
неде,´лый недељни
недёшево скупо
недисциплини,´рованный недисциплинован
недобо,´р м. мањак (мање постигнуто него што се очекивало)
недобра,´ть недокупити, мање сабрати
недоброжела,´тельный злонамеран, непријатељски
недоброка,´чественный лош, рђавог квалитета
недобросо,´вестный несавестан
недо,´брый 1. непријатељски, зао, опак 2. рђав, неповољан, непријатан, мучан
недова,´ривать, недовари,´ть недокувати, не скувати до краја
недове,´рие с. неповерење, сумња
недове,´рчивый неповерљив, сумњичав
недове,´с м. мањак у тежини
недове,´шивать, недове,´сить измерити мању тежину, закинути на мери
недово,´льно мањак
недово,´льный незадовољан, незадовољник
недово,´льство с. незадовољство
недовы,´пуск мањак у производњи
недовы,´работать недорадити, показати мањак у производњи
недога,´дливость ж. недосетљињост, недовитљивост
недога,´дливый недосетљив, мало интелигентан
недогова,´ривать, недоговори,´ть пречутати
недогру,´зка ж. непотпун утовар, непотпуно отпремање
недодава,´ть, недода,´ть недовољно дати, закинути у давању, закинути на исплати
недоде,´ланный није до краја урађен, није завршен
недоеда,´ть, недое,´сть недовољно се хранити
недозво,´ленный без дозволе, забранен
недозре,´лый незрео
недои,´мка ж. дуговање пореза, заостало плаћања
недои,´мщик м. дужник
недока,´занность ж. без доказа, недоказан
недоко,´рм недовољна исхрана стоке
недолга,´ краткоћа
вот и вся недолга,´ - то је то
недо,´лгий кратак
недо,´лгий век - кратак живот
недо,´лго 1. кратко 2.лако, брзо
недо,´лго и до греха,´ - лако и у грех запасти
недо,´лго утону,´ть - лако удавити се
недолгове,´чный краткотрајан, кратковек
недолёт м. подбачај метка, недовољно дуг лет
недоло,´в недовољан улов
недолю,´бливать не марити особито, не волети (некога)
недоме,´рок м. омален човек
недомога,´ние с. болест
недомогать поболевати
недомо,´лвка ж. прећуткивање
недоно,´сок м. недоношче
недооце,´нивать, недооцени,´ть недовољно оценити, заценити
недопечённый недопечен
недополуча,´ть, недополучи,´ть не добити довољно
недопусти,´мый недопуштен, непријемљив
недоразуме,´ние 1. неспоразум 2. спор, свађа
недорабо,´танный недорађен, недовољно урађен
недорабо,´тка ж. незавршени посао, неурађен до краја
недора,´звитый 1. слабо развијен 2. ометен у развоју
недоразуме,´ние с. неспоразум
недо,´рого јевтино
недорого,´й 1. јевтин 2. није драг
недоро,´д м. неродица, рђава летина
не,´доросль м. жутокљунац, шмокљан
недосе,´в м. непотпун посев
недослы,´шать пречути, недовољно чути
недосмо,´тр м. непажња, превиђање
по недомо,´тру - непажњом
недосмотре,´ть превидети
недосо,´л м. неслана (храна)
недоспа,´ть недовољно спавати
недоспе,´лый недозрео
недостава,´ть недостајати
недостаёт терпе,´ния - недостаје стрпљење
чего,´-то недостаёт - нешто недостаје, нешто фали
нам о,´чень вас недостаёт - ви нама недостајете
э,´того ещё достава,´ло! - само ово фали!
недоста,´ток м. 1. недостатак, мањак 2. оскудица, беда
недоста,´точный недостаточный 1. недовољан 2. оскудан
недоста,´ча ж. мањак
возмеща,´ть недоста,´чу - надокнадити мањак
недостижи,´мый недостижан, недоступан
недостове,´рный неистинити
недосто,´йный недостојан
недостро,´енный недоизграђен
недосту,´пный 1. неприступачан 2. неразумљив, несхватљив
недосту,´пный моему,´ понима,´нию - несхватљив, неразмљив
недосу,´г немање времена
мне недосу,´г - немам времена
недосчита,´ться, недосчи,´тываться имати мањак при бројању, изгубити на бројању
недосчита,´лись трои,´х - изгубили смо тројицу
недоспа,´ть осећати мањак сна, неиспавати се
недосяга,´емый недостижан, неприступачан
недотёпа м. и ж. шмокљан
недотро,´га м. и ж. 1. прзница, раздражљив човек 2. бот праскавац
недоу,´здок м. улар
недоумева,´ть бити у недоумици, бити збуњен
недоуме,´ние с. недоумица, двоумљење, збуњеност
недоучка м. и ж. недоучен човек
недочёт м. 1. мањак у новцу 2. недостатак, погрешка
не,´дра мн. 1. недра 2. утроба земље
не,´друг м. непријатељ
недружелю,´бный непријатељски
неду,´жный болестан
неду,´г м. болест, немоћ, слабост
неду,´рно није лоше
неду,´рно бы... - не би било лоше
недурно,´й приличан, доста добар, доста леп
недурён собо,´й - лепушкаст
недю,´жинный који није обичан, који се истиче, редак
недю,´жинный ум - редак ум
неесте,´ственный извештачвн, неприродан
нежда,´нно неочекивано
нежданно-негаданно изненада
нежела,´тельный нежељен, непожељан
не,´жели него, неголи
нежена,´тый није ожењен.
не,´женка м. и ж. мамлаз, пекмез
неживо,´й 1. мртав 2. није жив 3. увео, изгубио снагу
нежи,´зненный 1. нереалан 2. неистинит
нежизнеспосо,´бный није за живот
нежило,´й 1. ненасељен, ненастањен 2. непогодан за становање
не,´жить 1. нежно пазити, мазити 2. (слух, глаз) миловати, пријатно утицати 3. собир. фольк. неживо биће, демон; ~ся уживати
не,´житься на со,´лнце - уживати на сунцу, сунчати се
не,´жничать говорити нежне речи
не,´жность ж. нежност
не,´жный 1. нежан 2. мали, слаб
не,´жный во,´зраст - рање доба, детинство
не,´жный пол - женски пол
незабве,´нный незабораван
незабу,´дка ж. бот. назаборавак
незабыва,´емый незабораван
незаве,´ренный није оверен
незавершённый незаршени, није урађен до краја
незави,´дный незавидан, тежак
незави,´дное положе,´ние - тежак положај
незави,´симый независан
незада,´ча ж. невоља, недаћа
незадо,´лго до мало пре, кратко време пре
незадо,´лго до конца,´ уро,´ка - кратко време пре крај часа
незаинтересо,´ванный незаинтересован
незаконнорождённый ванбрачни
незаконнорождённый ребёнок - ванбрачно дете
незако,´нный незаконит
незако,´нченный незавршени, недовршен
незамедли,´тельный хитан, неодложан
незамени,´мый незаменљив
незаме,´тный 1. неприметан 2. ситан, безначајан 3. лаган, поступан
незамужняя неудата
незапа,´мятный 1. незапамћен, давни 2. незабораван
незапя,´тнанный неуфлекан, неиспрљан
незара,´зный није заразан
незаслу,´женный незаслужен
незаслу,´женный упрёк - незаслужени укор
незастрахо,´ванный није осигуран, није под осигурањем
незастро,´енный без грађевина, неизграђен
незате,´йливый скроман, прост, једноставан
незауря,´дный редак, необичан
не,´зачем нема зашто, није потребно, нема сврхе
незащищённый незаштичен, без заштите
незва,´ный непозван
незва,´ный гость - непозван гост
незде,´шний није одавде, није овдашњи
нездоро,´вье с. слабост, болешљивост
нездоро,´вый 1. болестан, болешљив 2. нездрав, штетан по здравље
неземно,´й 1. неземаљски, небесни, нестваран 2. необичан, изванредан
незло,´би,´вый добродушан, безлобан
незлопа,´мятный није злопамтило, који не памти зло
незнако,´мец м. непознат човек, назнанац
незнако,´мый незнан, непознат
незна,´ние с. незнање, непознавање
незначи,´тельный незнатан, безначајан
незре,´лый 1. незрео 2. млад
незре,´лый виногра,´д - незрело грође
незре,´лая де,´вушка - млада девојка
незри,´мый 1. невидљив, неприметан 2. скривен, тајанствен, недостижан
незы,´блемый 1. чврст, постојан 2. непоколебљив, непроменљив
неизве,´данный 1. недоживљен, непознат 2. непроучен
неизве,´стный непознат, незнан
неизглади,´мый неизбрисив, вечит
неи,´зданный није штампан, није објављен,
неизлечи,´мый неизлечив
неизме,´нный 1. непроменљив, сталан 2. свакидашњи, обичан 3. одан, веран
неизмени,´мый неизменљив
неизмери,´мый 1. неизмерљив, немрељив 2. неизмеран, превелик, огроман
неизмери,´мо несамерљив
неизрасхо,´дованный некоришћени, неискоришћени
неизречённый устар. неизречен
неизъясни,´мый неисказан, необичан, изванредан
неиме,´ние с. немање, недостатак
за неиме,´нием де,´нег - у недостатку новца, немајући новаца
неимове,´рный 1. невероватан, необичан 2. огроман, велик
неиму,´щий сиромашан, убог
неинтере,´сный 1. неинтересантан, незанимљив 2. мало симпатичан, није леп
де,´вушка совсе,´м неинтере,´сная (вне,´шне) - девојка упоште није сипатична
неи,´скренний неискрен
неискушённый невешт, без искуства
неисповеди,´мый устар. неразумљив, нејасан за обичног човека
неисполни,´мый неостварљив
неисполни,´мое жела,´ние - неостварљива жеља
неисполни,´тельный недисциплинован
неиспо,´льзованный неискоришћен
неиспо,´рченный неискварен
неиспра,´вность ж. неисправан
неиспы,´танный 1. непроверени 2. недоживљени
неиссле,´дованный неистражени
неиссяка,´емый неисцрпан, неисцрпљив
неи,´стовый бесан, помаман, горопадан
неистощи,´мый нисцрпљив,пун
он неистощи,´м на шу,´тки - он jе увек пун шала
неисчерпа,´емый неисцрпан
неисчисли,´мый неизбројан, безбројан
ней њој, јој; њом(е)
нейло,´н м. најлон
неймётся безл. не може да се смири, немиран
ему,´ неймётся - никако да се скраси, да се смири
нейтра,´льный неутралан
некази,´стый неугледан, неприметан, ружан
не,´кать одрицати, отказивати се
нека,´чественный неквалитетан
неквалифици,´рованный неквалификован
некле,´точный биол. нећелијски
не,´когда 1. некад(а), давно 2. нема када, имати мањак времена
не,´когда мне с тобо,´й говори,´ть - немам када да прићам с тобом
не,´кого 1. нема кога 2. неког, непознато кога
некороно,´ванный некрунисан
некорре,´ктный некоректан
не,´который неки, некоји, понеки
не,´которым о,´бразом - на неки начин
некраси,´вый 1. ружан, није леп 2. руван, није етичан
некре,´пкий 1. слаб, није чврест 2. слаб, није здрав
некру,´пный ситан
некры,´тый непокривен, без крова
некста,´ти у невреме, неумесно, незгодно
появле,´ние бы,´ло некста,´ти - појава мила неумесна
не,´кто мест. неко, неки, некакав
не,´кто Смирно,´в - некакав Смирнов
не,´кто в се,´ром плаще,´ - неко у сижом мантилу
не,´куда нема (се) куда
ему,´ не,´куда дева,´ться - он нема куда да крене
некуря,´щий непушач
купе,´ для некуря,´щих - купе за непушаче
нела,´дный 1. незгодан, рђав 2. нескладан, неподесан
будь он нела,´ден! - нека иде до ђавола!
нелады,´ мн. неспоразум, несугласица, неслога
нела,´сковый 1. нељубазан 2. сув, хладан
нелёгкий доста тежак
неле,´пый 1. бесмислен, апсурдан 2. нескладан, ружан
неле,´стный непријатан, неповољан
нело,´вкий 1. невешт, неокретан 2. неспретан, неуместан 3. неугодан, незгодан
нело,´вкое движе,´ние - неспретан покет
нело,´вкое положе,´ние - нзгодан положај
нели,´шне потребно, није на одмет
нельзя,´ 1. не може се, није могућно 2. не треба, не ваља (се) 3. забрањено је
как нельзя,´ лу,´чше - не може боље бити
нельзя,´ сказа,´ть, что он умён - не може се речи да је он паметан
нелюбе,´зный нељубазан
нелюби,´мый невољен, немио, мрзак
нелюби,´мый ребёнок - невољено дете
нелюбопы,´тный није радознао, апатичан
нелюди,´мый 1. недружеван 2. пуст
нелюди,´мый о,´стров - пусто острво
нема,´ло немало, доста, прилично
немалова,´жный вредан, није безвредан
нема,´лый велик, повелик
неме,´дленно одмах, сместа
неме,´дленный брз, хитан, неодложан
неме,´ть, онеме,´ть 1. онемети, изгубити моћ говора 2. занемити, стати као укопан, следити
не,´м|ец м. Немац;~ка Немица
немилосе,´рдный немилосрдан
немину,´емый неминован, неизбежан
немно,´гие мало њих, мали број
немно,´гий, немно,´гoe мало, нешто, понешто
немно,´гим ме,´ньше - нешто мало
в немно,´гих слу,´чаях - ретко
немногосло,´вный 1. чутлив 2. кратак
немногочи,´сленный малобројни, редак
немно,´жечко, немно,´жко малко, малчице
немну,´щийся који се не гужва
немо,´й 1. нем, мутав 2. тих, безгласан 3. скривен, неприметан
немо,´е кино,´ - неми филм
немолодо,´й у годинама, није више млад
немота,´ ж. 1. немост 2. ћутање
не,´мочь ж. болест, слабост
бле,´дная не,´мочь - малокрвност
немощёный непроплохан, некалдермисан
не,´мощный немоћан, слаб, болестан
не,´мощь ж. 1. немоћ, изнуреност 2. болест
немудрено,´ сасвим природно, није чудно
немудрёный 1. прост, лак, једноставан 2. припрост, ограничен
это де,´ло немудрёное - ови је једноставан посао!
немчура,´ собир. Шваба, Швабица
немы,´слимый невероватан, немогућан
ненави,´деть мрзети
не,´нависть ж. мржња
не,´навистый мрзак , омрзнут
ненагля,´дный премио, предраг
ненадёванный ново, није обућено
ненадёжный непоуздан, сумњив
ненадо,´лго на кратко, на кратак рок
ненападе,´ние с. ненападање
пакт о ненападе,´нии - пакт о ненападању
ненаро,´ком случајно, ненамерно
нена,´стный кишовит, гадан (време)
ненасто,´ящий није прав, вештачки
нена,´стье с. непогода, гадно време
ненасы,´тный ненасит, незаситљив
ненатура,´льный 1. неприродан 2. вештачки
ненорма,´льный није нормалан, ненормалан
нену,´жный непотребан, некористан
необду,´манный непромишљен, лакомислен
необита,´емый ненасељен, пуст
необлага,´емый који има пореску олакшицу
необозна,´ченный неозначен ( на мапи)
необозри,´мый непрегледан
необосно,´ванный неоснован, безразложан
необразо,´ванность ж. необразован
необремени,´тельный лак, без тешкоће
необу,´тый небувен, бос
необходи,´мый преко потребан, неопходан
необщи,´тельный недружељубив
необъя,´тный огроман; простран
необыкнове,´нный необичан
необыча,´йный изванредан, редак
неоде,´тый неообућен, го, голи
неодина,´ковый није исти, различити
неоднокра,´тно више пута
неодобре,´ние с. неодобрење
неодоли,´мый неодољив, несавладљив
недоро,´слый који је ниског раста
неодушевлённый нежив, мртав
неожи,´данный неочекиван, изненадан
неопла,´тный неисплатљив
неопла,´ченный неисплачен
неопо,´знанный непрепознатљив
неопределённый 1. неодређени 2. нејасан, магловит 3. безизражајан
неопределённые занятия - мутне послови
неопровержи,´мый неоспоран, необорив
неопря,´тный нечист, прљав
нео,´пытный неискусан
неоргани,´ческий неоргански
неосведомлённый неинформисан, необавештен
неосе,´длый скитачки, номадски
неосла,´бный постојан, истрајан
неосмотри,´тельный несмотрен, неопрезан
неосмотри,´тельный посту,´пок - неопрезан потез
неоснова,´тельный 1. неоснован, неоправдан 2. неозбиљан, лакомислен
неоспори,´мый неоспоран , сигуран
неосторо,´жный неопрезан, несмотрен
неосуществи,´мый неостварљив
неосяза,´емый 1. неопипљив 2. неприметан
неотврати,´мый неотклонљив, неизбежан
неотдели,´мый неодељив, нераздвојан
неотёсанный неотесан, прост
неотло,´жка ж. возило хитне помоћи
неотло,´жный неодложан, хитан
неотло,´жая по,´мощь - хитна помоћ
неотлу,´чный нераздвојан, неразлучан
неотрази,´мый 1. неодољив 2. неизбежан, сигуран 3. неоспоран
неотрази,´мый уда,´р - сигуран ударац
неотразимая де,´вушка - неодољива девојка
неотсту,´пный непрестан, истрајан
неотчётливый нечитак, нејасан
неотчужда,´емый неотуђив
неотъе,´млемый неотуђив
неохо,´та ж. нерадо, преко воље
мне говори,´ть с ним неохо,´та - немам жеље да причам са њим
неоцени,´мый неоцењив, неоцењен
неощути,´тельный неосетан, неприметан, незнатан
непарнокопы,´тные копитари
непарти,´йный ванпартијски
непередава,´емый неисказан, неизрецив
неперехо,´дный непрелазан
неплатёж м. одбијање плаћења
неплате,´льщик м. који одбија да плаћа давбине
непло,´тный није чврст, слаб
неплохо,´й није лош, доста добар
непобеди,´мый непобедљив, несавладљив
непови,´нный невин, некрив, недужан
неповинове,´ние с. непокорност
неповоро,´тливый гломазан, крут, тром
неповтори,´мый непоновљиви
непого,´да ж. невреме
неподалёку није далеко, близу, поред.
непода,´тливый непопустљив
неподви,´жный непокретан, укочен
неподви,´жный взгляд - укочен поглед
неподде,´льный 1. природан, оригиналан, праж 2. неизвештачен, искрен
неподку,´пный непоткупљив, неподмитљив
неподоба,´ющий неуместан, неподесан ,непристојан
вести,´ неподоба,´ющим образо,´м - понашати се недолично
неподража,´емый неупоредљив, изврстан
неподходя,´щий неудобан, незгодан, неподесан
непозволи,´тельный недопуштен
непоко,´рный непокоран
непокры,´тый отворен, неприкрит
с непокры,´той голово,´й - гологлав
непола,´дки мн.1.тешкоће невоље 2. сукоби, несугласице
неполнота,´ ж. непотпуност, мањкавост
неполноце,´нность ж. мања вредност
ко,´мплекс неполноце,´нности - комплекс мање вредности
непо,´лный непун, непотпун
прошло,´ непо,´лных два,´дцать лет - прошло нешто мање од двадесет година
 непо,´лное сре,´днее образова,´ние - осмогодишња школа
непоме,´рный прекомеран, претеран
непонима,´ние с. неразумевање, несхватање
непоня,´тливый који слабо схвата, тупав
непоня,´тный 1. неразумљив, несхватљив 2. чудноват, загонетан
непопада,´ние с. спорт. промашај
непоправи,´мый који немогуће поправити, коначан
непопуля,´рный непопуларан
непоро,´чный 1. безгрешан 2. беспрекоран
непоря,´док м. неред
непоря,´дочный непоштен, недостојан
непосе,´да м. и ж. немирко
непосе,´дливый немиран човек, који не може да се скраси
непоси,´льный претежак, прекомеран, који премаша снагу
непосле,´довательный недоследан
непослу,´шный непослушан, немиран
непослу,´шные во,´лосы - немиран коса
непосре,´дственный 1. непосредан, директан 2. отворен, простодушан
непостижи,´мый недостижан, недокучив, несхватљив
непостоя,´нный несталан, променљив
непотре,´бный вулгаран, непристојан
непотре,´бные слова - грубе речи, псовке
непохо,´жий особит, који не личи на остале
непоча,´тый неначет, цео, читав
рабо,´ты непоча,´тый край - обиље посла
непоча,´тая буты,´лка - неначета флаша
непочте,´ние с. непоштовање
непра,´вда ж. неистина, лаж
неправдоподо,´бный невероватан, неистинит
непра,´вильный 1. неправилан, погрешан 2. неправедан
неправоме,´рный незаконит
непра,´вый 1. који нема право 2. неправедан
непревзойдённый непревазиђен, изванредан, врхунски
непревзойдённый ма,´стер - изванредан мајстор
непревзойдённая глу,´пость - врхунска глупост
непредвзя,´тый непоткупљив, праведан
непредви,´денный непредвиђен, није урачунат
непредви,´денные расхо,´ды - непредвиђене тршкове
непреднаме,´ренный ненамеран
непредусмо,´тренный непредвиђен, неочекиван
непрекло,´нный непоколебљив, несавитљив
непрекраща,´ющийся беспрекидан
непрело,´жный несумљив, неоспоран, апсолутан
непреме,´нный 1. неизоставан, обавезан 2. сталан, редован
непреодоли,´мый несавладљив
непреодоли,´мое препя,´тствие - несавладљива жеља
непререка,´емый неоспоран, беспоговоран
непрерывный не прекидан, беспрекидан
непреры,´вная цепь собы,´тий - непрекидан ланац догођаја
непреста,´нный сталан, беспрекидан
неприве,´тливый нељубазан, тмуран
непривлека,´тельный непривлачан
непривы,´чка ж. одсуство навике
непривы,´чный ненавикнут, необичан , туђ
непригля,´дный непривлачан, неугледан
неприго,´дный неупотребљив
неприе,´млемый непријемљив, неприхватљив
неприка,´янный немиран, не налазећи себе места, без места
неприкоснове,´нный 1. неприкосновен, недодирљив 2. резервни
неприкосновенный запас - резервне залихе
неприкра,´шенный неулепшан, недотеран, природан, прави
неприкры,´тый 1. отворени, лоше затворен ( врата) 2. без покрића 3. без заштите 4. јавни
неприкры,´тая ложь - чиста лаж
неприли,´чный непристојан, неуљудан
неприме,´тный 1. неопажен, невидљив 2. невидан, уобичајан
неприме,´тная ра,´зница - невидљива разлика
неприме,´тный челове,´к - невидан чеовек
непримири,´мый непомирљив
непринуждённый неусиљен, неприродан
непристо,´йность ж. вулграност, непристојност
непристу,´пный 1. неприступан, недоступан 2. неприступачан
непритво,´рный без претварања, искрено, отворено
непритяза,´тельный обичан, скроман
неприхотли,´вый 1. који мало тражи, скроман 2. једноставан
неприхотли,´вая пи,´ща - једноставна храна
неприча,´стный неумешан у нешто, који нема везе
неприя,´знь ж. непријатељско расположење, непријатељство
неприя,´тель м. собир. непријатељ
неприя,´тность ж. непријатност, неприлике
непробива,´емый 1. непробојан 2. чврст (карактер)
непрогля,´дный непровидан, непрозиран, таман
непрогля,´дная ночь - тамна ноћ, мрки мрак
непродолжи,´тельный кратак, краткотрајан
в тече,´ние непродолжи,´тельного вре,´мени - за кратко време
непроду,´манный непромишљен
непрое,´зжий тежак за пролаз возилом, непролазни
непрозра,´чный непрозиран
непроизво,´льный нехотичан, невољан
непрола,´зный непролазан, закрчен
загря,´з в непрола,´зной грязи,´ - заглибио се у блату
непромока,´емый непромочив
непроница,´емый 1. непроницљив, непробојан 2. затворен, повучен
непросвещённый непросвећен
непрости,´тельный неопростив
непротивле,´ние с. непротивљење
непроторённый неугажен, неутабан (пут)
непроходи,´мый 1. непролазан, непроходан 2. (будала) преисподњи, потпун
непро,´чный 1. трошан, несолидан 2. краткотрајан, неодржљив
непро,´шеный 1. непожељан 2. невољан, нежељан
непро,´шеные мысли - нежељне мисли
непру,´ха ж. жарг. несрећа
непрямо,´й 1. посредан 2. крив, није прав
непутёвый беспутан, неозбиљан (човек)
непью,´щий који не пије, није пијанац
неработоспосо,´бный неспособан за рад
нерабо,´чий нерадан
нерабо,´чий день - нерадан дан
нера,´венство с. неједнакост
нера,´вный неједнак
неради,´вый небрижљив, нехатан, лењ
неразбери,´ха ж. 1.збрка, замршеност 2. дармар, гужва
неразбо,´рчивый 1. нечитак, нејасан 2. без везе, хаотичан
неразбо,´рчивые свя,´зи - хаотичне везе
неразгово,´рчивый чутлив, малопричљив
нераздели,´мый, неразде,´льный недељив
неразлу,´чный нераздвојан, неразлучан
неразрешённый 1. који без дозволе, забрањен 2. неразрешљив
неразры,´вный нераскидљив, нераздружљив, нераздвојан
нерассуди,´тельный неразуман, неразмишљен
нераствори,´мый који се нераствара
нерасторо,´пный неокретан, спор
нерасчётливый 1. неувиђаван 2. расипачки, неекономичан
нерв м. живац
де,´йствовать на не,´рвы - ићи на живце
нерви,´ровать нервирати ( некога)
нервничать нервирати се, бити нервозан
не,´рвный 1.нервни, живчани2. нервозан
нереа,´льный реалан, нестваран
нерегуля,´рный нередован
не,´рест м. мрест, мрешћење
нереши,´тельный неодлучан, колебљив
неро,´вный 1. нераван, рапав 2. неједнак 3. неуједначен, неуравнотежен
не ровён час - не дај боже
неро,´вня м. и ж. који није једнак, раван, дорастао другом
он ей неро,´вня - он није њој пара
неруши,´мый неразрушљив
неря,´ха м. и ж. прљав, аљкав човек
неря,´шливый 1. прљав, неуредан 2. немаран, аљкав
несбы,´точный неостварљив
несве,´дущий који мало зна, слабо обавештен
несве,´жий 1. покварен, није свеж 2. није чист 3. застарео
несво,´йственный није карактеран
несвя,´зный збркан, нелогичан
несгиба,´емый несавитљив
несгово,´рчивый неуразумљив, упоран
несгора,´емый несагорљив, који не гори
несде,´ржанный 1. неизвршен, неодржан 2. незадржан 3. неуздржљив
несе,´ние с. несение 1. ношење 2. вршење
несе,´ние обя,´занностей - вршење дужности
несерьёзный лакомислен, није озбиљан
несказа,´нный неисказан, неописан
нескла,´дица збрка, галиматијас
не,´сколько 1. неколико 2. унеколико, донекле
несконча,´емый бескрајан
нескро,´мный 1. нескроман 2. непристојан
несло,´жный прост, једноставан
неслы,´ханный нечувен
неслы,´шный нечујни
несме,´лый плах, плашљив
несменя,´емый 1. непроменљив 2. сталан
несме,´тный безбројан, неизбројан
несмолка,´емый непрестан, непрекидан
несмотря,´ без обзира на, и поред тога да
несмотря,´ на то - без обзира на
несмыва,´емый неоперив, које тешко опрати
несмышлёный наразумљив
несно,´сный неподношљив
несовершенноле,´тие с. непунолетство, малолетство
несовершенноле,´тний малолетан
несоверше,´нный 1. несавршен 2. грам. несвршени (вид)
несовмести,´мый, несовме,´стный неспојив, несагласан, који не иде с другим, некомпатибилан
несовмести,´мые поня,´тия - неспојиве везе
несогла,´сие с. несугласица, размирица
несогласо,´ванный неусклађени
несозна,´тельный 1. несавестан 2. неодговран
несозна,´тельное отноше,´ние - неодговоран однос
несокруши,´мый неразорљив
несо,´лоно није слано, само у изразу
оста,´ться (уйти,´) несо,´лоно хлеба,´вши - остати празних шака
несомне,´нный несумњив
несообрази,´тельный који тешко схњата, тешко размишља, бесмислен, глуп
несообра,´зный 1. несагласан, нескладан
несоразме,´рный несразмеран
несостоя,´тельный 1. неспособан да плаћа, несолвентан 2. није богат, сиромашан 3. неоснован, недовољан
несостоя,´тельная тео,´рия - теорија која нема научни фундамет, основ
неспе,´лый незрео
неспе,´шный полаган
несподру,´чный незгодан за руковање
неспоко,´йный немиран
неспосо,´бный неспособан
несправедли,´вый неправедан, неправичан
неспроста,´ није без разлога, није тек онако
несравне,´нный неупоредив, изванредан
несравни,´мый 1. неупоредив 2. различит од осталих
нестерпи,´мый неиздржљив, неподношљив
нести,´, носи,´ть 1. носити, до носити 2. вршити (дужност) 3. подносити, трпети 4. заударати
нести,´ чепуху,´ - брбљати
от него,´ несёт не,´фтью - он мирише на нафту
нести,´ вое,´нную слу,´жбу - испуњавати војничку дужност
нести,´сь 1. јурити, летети 2. проносити , ширити се 3. разлегати се, чути се 4. (кокошка) носити јаја
по,´езд нёсся по мосту,´ - воз јури преко моста
несто,´йкий 1. није чврст 2. није сталан
несто,´йкие духи,´ - није сталан мирис
несто,´ящий који ништа не вреди, лош
нестроево,´й воен. 1. неборачки 2. неграђевни
нестро,´йный 1. није витак 2. хаотичан, без реда, није сложан
несуди,´мость ж. юр. неосуђиваност
свиде,´тельство о несуди,´мости - сведочанство да( лице) ниjе под истрагом
несура,´зный 1. нескладан, неспретан 2. нелогичан
несусве,´тный невероватан, незамисљив
несусве,´тная чушь - преисподња глупост
несу,´шка ж. кока-носиља
несуще,´ственный неважан, споредан
несу,´щий несећи
несу,´щая стена - носећи зид
несхо,´дный 1. различит, друкчији 2. неподесан
несчастли,´вец несрећник
несчастли,´вый несрећан; несрећник
несча,´стный несрећан, јадан
несча,´стнье несрећа, беда
несчётный безбројан, неизбројан, небројен
несъедо,´бный 1. нејестив 2. није укусан
нет отриц. частица, нету 1.не( као одговор на питање)
пойдёшь в кино,´? - нет (не пойду,´) – да ли ћеш ићи у биоскоп? - не, нећу (нећу ићи)
2. не (на почетку одречне реченице или крају упитне реченице)
нет, мы его,´ не ви,´дели - не, нисмо њега видели
почему,´ нет? - зашто не?
3. није (од одсуству/присуству)
 никого,´ нет до,´ма - нико није код куће
4. нема, не ( у безличној реченици)
нет оши,´бок - нема грешака
у него,´ нет ничего,´ - он ништа нема.
5. није
я чита,´л, а он нет - читао сам, али он није
свести,´ на на нет - до краја, савим, потпуно
нетвёрдый 1. мек 2. нестабилан 3. неодлучан
нетвёрдая похо,´дка - нестабилан корак
он нетвёрд в матема,´тике - он нестабилан у математици
нетерпёж, нетерпе,´ние нестрпљење, нестрпљивост
нетерпели,´вый нестрпљив
нетерпи,´мый 1. нетрпељив 2. недопуштен, недопустљив
нетле,´нный 1. који не труне 2. вечит, вечан
нетова,´рищеский недругарски
нетопы,´рь м. зоол. слепи миш
неторопли,´вый лаган, спор
нето,´чный нетачан, погрешан
нетре,´бовательный који мало тражи, скроман
нетре,´звый није трезан, пијан
нетро,´нутый нијие дирнут
нетру,´дный није тежак, лак
нетрудоспосо,´бность ж. неспособност за рад
неубеди,´тельный неубедљив
неу,´бранный 1. није сређен, није уређен, није распремљен 2. није покупљен
неу,´бранная ко,´мната - није сређена соба
неу,´бранные виногра,´дники - није сакупљен род грожђа, непокупљено грође
неуваже,´ние с. непоштовање
неуважи,´тельный 1. непоштован, дрзак 2. неоснован, без основа
неуважи,´тельная причи,´на - неоснован разлог
неуважи,´тельный тон - дрзак тон
неуве,´ренный ж. несигуран
неувяда,´емый неувенуо
неувяда,´емая сла,´ва - вечита слава
неувя,´зка ж. неповољна, замршена ситуација,
неугаса,´емый, неугаси,´мый 1. који се никад не гаси, неугасан 2. неутољив
неугаса,´емое жела,´ние - неутољива жеља
неугомо,´нный 1. несташан, немиран; 2. неуморан, сталан
неугомо,´нный шум - стална галама
неуда,´ча ж. неуспех
неуда,´чник м. губитник
неуда,´чный 1. безуспешан, неуспешан 2. недовољан, који незадовољава 3. невешт, лош
неуда,´чливый злосрећан
неудержи,´мый неудржив, незадржив
неудиви,´тельно није чудно, ништа чудно
неудо,´бный незгодан
неудобовари,´мый несварљив, тешко сварљив
неудо,´бство с. 1. неудобност 2. незгода, неприлика
неудовлетворённый није задовољан
неудовлетвори,´тельный који не задовољава, недовољан, лош
неудово,´льствие с. незадовољство
неуёмный незаситан
неуже,´ли частица, неужто зар, је ли могуће, та није ваљда
неуже,´ли он хо,´чет э,´того? - зар он то жели ?
неуже,´ли это пра,´вда? - зар је могуће да је то истина?
неужи,´вчивый недружеван, недружељубив
неузнава,´емый 1. који се не може познати 2. није препознатљив
неукло,´нный 1. истрајан, сталан 2. когда тешко померити, променити
неуклю,´жий неспретан, трапав
неукосни,´тельный обавезан
неукроти,´мый неукротљив, несавладљив
неулови,´мый 1. неухватљив; 2. неопажљив, неосетан, нечујан
незаме,´тный звук - нечујан звук
неуме,´лый невешт, неук
неуме,´ренный 1. неумерен, без мере 2. прекомеран
неуме,´стный није на месту, неуместан
неумоли,´мый 1. неумољив, строг 2. неумитан, ненарушив
неумолка,´емый, неумо,´лчный без прекида, чујан
неумы,´шленный ненамеран, без предумишљаја
неупла,´та ж. неплаћање
неупоря,´доченный непоређен, без редоследа
неупотреби,´тельный неупотребљив
неуравнове,´шенный неуравнотежен
неурожа,´й м. неродица
неурожа,´йный неродни
неуро,´чный ван рока, није у одређено време
 в неуро,´чное вре,´мя - у незгодан час
неуря,´дица ж. 1. неред, збрка, пометња 2. неслагање, неспоразум
неуси,´дчивый несташан, немиран
неуспева,´ющий који не успева, нема успеха
неупева,´ющий студе,´нт - слаб ученик
неуспе,´х м. неспех, пораз
неуста,´нный неуморан
неусто,´йка ж. ком. пенал( за неизвршење контракта, погодбе)
штрафна,´я неусто,´йка - казнени пенал
неусто,´йчивый 1. колебљив, нестабилан 2. непоуздан, колебљив, лабав 3. (време) непостојан, променљив
неустрани,´мый неотклонљив
неустрани,´мое препя,´тствие - неотклонљива препрека
неустраши,´мый неустрашљив
неусту,´пчивый непопустљив, упоран
неусы,´пный будан, неуморан
неутоли,´мый неутољив
неутоми,´мый неуморан
не,´уч м. 1. простак 2. незналица
неучти,´вый неуљудан, непристојан, неучтив
неую,´тно 1. нелагодно 2. непријатно
неуязви,´мый 1. неповредљив 2. неувредљив, неосетљив према увредама 3. (доказ) необорив
нефтено,´сный који има нафте.
нефтеперераба,´тывающий (завод) рафинерија нафте
нефтепро,´вод м. нафтовод
нефтепромы,´шленность ж. индустија нафте
нефть ж. нафта
нефть-сыре,´ц - сирова нафта
нефтя,´ник м. нафташ
нефтяно,´й нафтни
нехва,´тка ж. мањак, недостатак
нехи,´трый 1. није лукав, наиван 2. прост, једноставан
неходово,´й ком. који се тешко продаје, неквидан
нехоро,´ший 1.ружан 2.рђав, лош
нехорошо,´ лоше, није добро, рђаво
не,´хотя 1. без воље, нерадо 2. нехотице
не,´христь м. и ж. устар. 1. није крштен 2. бездушан човек
нецелесообра,´зный нецелисходан, неприкладан
нецензу,´рный 1. недопуштен цензуром 2. непристојан, неуљудан
нецензу,´рное слово - псовка
неча,´янный 1. нехотичан, случајан 2. изненадан, неочекиван
неча,´янная встре,´ча - изненадансусрет
неча,´янный вы,´стрел - случајан пуцањ
не,´чего, не,´чему, не,´чем 1. нема шта, не може се 2. нема потребе, не треба
от не,´чего де,´лать - из дуга времена
мне не,´чего сказа,´ть - ја ненам што да кажем
вам не,´чего беспоко,´иться - нема потребе за бригу
спеши,´ть не,´чего - нема потребе за журбу
нечелове,´ческий 1. натчовечански 2.прекомеран
нечелове,´чный нечовечан
нечёсаный није очешљан, чупав
нечести,´вый 1. лош, рђав 2. ђаво, враг
нече,´стный нечастан, непоштен
нечёт непаран број
чёт и нечёт - пар непар
нечёткий 1. нечитак, нејасан 2. неконкретан, непрецизан
нечётный непаран
нечистопло,´тный 1. нечист,прљав 2. неморалан
нечистота,´ ж. нечистоћа, прљавштина
нечистоты мн. канализациони отпад, ђубре
нечи,´стый 1. нечист, прљав 2. неисправан, нетачан 3. нечастан, непоштен
нечи,´стая сила - зао дух, ђаво
нечи,´стое произноше,´ние - нетачан, лош изговор
он на,´ руку нечи,´ст - он није краде
не,´чисть ж. собир. зао дух, ђаво
нечленоразде,´льный неразговетан
не,´что нешто
не,´что вроде,´ - нешто као
нечувстви,´тельный неосетљив
неширо,´кий узан, није широк
нешу,´точный 1. прилично озбиљан 2. доста тежак
де,´ло нешу,´точное! - доста озбиљна ситуација
неща,´дный немилосрдан, суров
нея,´вка ж. недолазак, одсуство
неядови,´тый неотрован
нея,´ркий пригушен
нея,´сный 1. нејасан, мутан 2. неодређен
ни 1. ни, нити
ни он, ни его,´ брат - нити он нити његов брат
ни сло,´ва не сказа,´л - ни реч нисам рекао
2. (после упитних заме ница и прилога) ма, макар (ко, шта, где, како и др.)
что он ни ска,´жет, все нехорошо,´ - ма шта да каже, ништа не ваља
3. (с императиво и инфинитвом) да ниси, ни
ни пи,´кни! - да ниси писнуо
ни гу-гу,´ - ни речи
ни так, ни сяк - како год окренеш
ни то ни сё - ни смрди ни мирише
ни с того,´, ни с сего,´ - с неба па у ребра
ни-ни! - нипошто
ни за что! - я ни за что туда
ни пу,´ха ни пера,´!- срећно! ( ловачки и ђачки поздрав)
-нибудь речца после упитних заменица и прилога, која им даје неодређено значење
ни,´ва ж. њива
нивели,´р м. нивелир
нивели,´ровать нивелирати, нивелисати
нигде нигде
его ни,´где нет - нигде га нема
нигили,´зм м. нихилизам
нигили,´ист м. нихелиста
нигили,´истический, нигили,´стский нихилистички
нидерла,´ндец м. Холанђанин, ~ка ж. Холанђанка
нижа,´йший 1. најнижи 2. устар. понизни
ваш нижа,´йший слуга,´ - ваш понизни слуга
ни,´же 1. нижи 2. доле, ниж 3. испод
брат ни,´же сестры,´ - брат је нижи од сестре
этажо,´м ни,´же - спрат испод
смотри,´ ни,´же - види доле
ни,´же нуля,´ - испод нуле
нижеизло,´женный доленаведени
нижеподписа,´вшийся долепотписани
нижесле,´дующий који следи даље
нижестоя,´щий који стоји испод
ни,´жний доњи
ни,´жнее бельё - доње рубље
ни,´жний этаж - доњи спрат
низ м. 1. доњи део, основа 2. доњи спрат, приземље 3. доњи ток реке 4. широке народне масе
я жду внизу,´ - чекам тебе у приземљу
низа,´ть низати
низверга,´ть, низве,´ргнуть 1. збацивати, обарати, збацити, оборити, пасти са велике висине 2. свргавати, свргнути
низвести,´, низводи,´ть 1. обарати, оборити спуштати са висине 2. свргавати, свргнути
ни,´зенький онизак, омален
низи,´на ж. удолина
ни,´зкий 1. низак 2. рђав, лош
низколо,´бый који има ниско чело
низкоопла,´чиваемый малоплачени
низкопокло,´нник удворица, улизица
низлага,´ть, низложи,´ть збацивати, свргавати с власти
ни,´зменность ж. 1. низија, удолина 2. непоштење, одсуство достојанства
ни,´зменный 1. низак 2. нечастан, рђав 2. животињски
ни,´зменные жела,´ния - нисле жеље
ни,´зменные инсктинкты,´ - животне инстинкте
низово,´й 1. низински; 2. који се односи на доњи ток реке 3. периферан
низо,´вье с. доњи ток реке
низойти,´ устар. спустити се, сићи
ни,´зость ж. нискост, нечасност
ни,´зший 1. најнижи; 2. најгори 2. најпрости
низы,´ мн. 1. непривелиговане друштвене кругове 2. муз. доњи регистар
ника,´к 1. никако 2. као да, изгледа
ника,´к не могу,´ - никако не могу
ника,´к он верну,´лся - изгледа да је он вратио се
никако,´й 1. никакав 2. лош, рђав
нет никако,´й наде,´жды - нема никаве наде
до,´ктор он никако,´й - он је лош лекар
ни,´кель м. никал
ни,´келовать никловати, поникловати
ни,´кнуть, пони,´кнуть 1. опуштати се, савијати се, прегибати се 2. падати, слабети
никогда,´ никад(а)
как никогда,´ в жи,´зни - као никад у животу
нико,´й (стар.) никакав, само у изразу:
нико,´им о,´бразом - никако, нипошто
никто,´ ( рд., вн. никого, дт. никому, тв. никем, пр. ни о ком) 1. нико 2. ништавна личност, ситна риба
он никого,´ не ви,´дел - никога није видео
он ни,´кто и звать ника,´к - он нико и ништа
никуда,´ 1. никуд(а), нигде 2. јако лоше
мы сего,´дня никуда,´ не идём - данас нигде нећемо ићи
это никуда,´ не годи,´тся! - ово је јако лоше!
никуды,´шный не вреди ништа, јако лош, дотрајао
никчёмный никакав, лош, рђав
ниотко,´ле, ниотко,´ль устар. ниодакле, ниоткуда
ниотку,´да ниодакле, ниоткуда
нипочём 1. врло јевтино 2. врло лако, без по муке 3. не значи ништа 4. никако, нипошто
ему всё нипочём - њему баш брига за све
ниско,´лько нимало
я ниско,´лько не уста,´л - нисам умора нимало
ниспада,´ть па,´дати у слапу, ниспуштати се
ниспроверга,´ть, ниспрове,´ргнуть 1. обарати, претурати 2. збацивати с власти
ниспуска,´ть, ниспусти,´ть спуштати, спустити
нисходи,´ть силазити, спуштати се
нисходя,´щий силазни
нисхожде,´ние силажење, спуштање
нитеви,´дный, нитеобра,´зный кончаст, влакнаст
ни,´тка ж. конац, нит
вы,´тянуть в ни,´тку - поставити у ред
вы,´тянуться в ни,´тку -1. стати у ред 2. смршати; 3. дати све од себе за другога
на живу,´ю ни,´тку шить - фирцати
промо,´кнуть до ни,´тки - покиснути до голе коже
обобра,´ть до ни,´тки - опљачкати до голе коже
бе,´лыми ни,´тками ши,´то - 1. лажно варлижо 2. извештачено, неприродно
нить ж. 1. конац 2. нити, везе
ни,´точка ж. кончић
ниц устар. доле, потрбушке
ничего,´ 1. ничега, ништа 2. свеједно, не мари ништа 3. (често са „себе") доста добро прилично
ту,´фли?...так, ничего,´ себе,´ - ципели? ..онако, доста добре
у меня,´ ничего,´ нет - ја немам ништа
ничегонеде,´лание с. разабибрига
ниче,´й мест. ничији
ниче,´й сове,´т - ни је нам потребан ничији савет
ниче,´йный 1. ничији 2. спорт. резултат пет – пет, изједначење
ничко,´м ничице, потрбушке
ничто,´ мест. ( рд. ничего, дт. ничему, тв. ничем, пр. ни о чём) 1. ништа 2. не мари ништа
он ничего,´ не зна,´ет - он ништа незна
ничего,´ подо,´бного! - никако, нипошто, боже сачувај!
ничто,´жество с. 1. незнатност, ништавност 2. ништавило
ничто,´жный ништаван, незнатан
ничу,´ть нимало
ничья,´ ж. спорт. изједначење
нулева,´я ничья,´ - резултат нула-нула
ништя,´к жарг. изванредно, супер
нища,´ть, обнища,´ть сиромашити
ни,´щая, ни,´щенка ж. 1. сиромашна жена 2. просјакиња
ни,´щенский 1. сиротињски, просјачки 2. ништаван, незнатан
ни,´щенствовать живети јако сиромашно
нищета,´ ж. 1. сиромаштво 2. собир. сиротиња
нищий 1. убог, пуки сиромах 2. просјачки,просјак
но 1. али, но 2. ипак 3. него, већ, па 4. ђи, хајде (за коња)
нове,´йший најновији
но,´венький 1. сасвим нов 2. новајалија
новина,´ ж. 1. устра. новост
нови,´инка новина
новичо,´к м. новајлија, почетник
новобра,´нец м. регрут
новобра,´чная ж. млада
новобра,´чные мн. младенци
нововведе,´ние с. новотарија
нового,´дний новогодишњи
новоиспечённый новајлија, тек стасао
новолу,´ние с. нов (млад) месец
новоприбы,´вший тек пристигао, дошљак
новорождённый новорођени, новорођенче
новосёл м. досељеник, нов станар.
новосе,´лье с.1. нов стан 2. усељење у нов стан
новостро,´йка ж. 1. новоградња 2. градња нове зграде
но,´вость ж. новост вест, новина
но,´вшество с. новина, новотарија
но,´вый нов
нача,´ть но,´вую жизнь - почети нов живот
что но,´вого? - што има ново?
новь ж. 1. ледина 2. новина
нога,´ ж. нога (у човека, животиње, предмета)
он бежа,´л со всех ног - бежао је што га ноге носе
с ног до головы,´ - од главе до пете
лёгкий на,´ ногу - лаконог
сби,´ться с ног - спасти с ногу
от дурно,´й головы,´ и нога,´м поко,´я нет - ко нема у глави, има у ногама
на коро,´ткую но,´гу - у тесном пријатељству
вверх нога,´ми - наопачке, тумбе
наступи,´ть на н о,´гу - стати коме н а жуљ
быть без за,´дних ног - пасти од умора
ноготки,´ мн. бот. невен
но,´готь м.нокат
но,´готок м. мали нокат, ноктић
мужичо,´к с ногото,´к - палчич
нож м. нож
быть на ножа,´х - бити у завади свађи
ножева,´я ра,´на - убод ножем
нож в спи,´ну - превара
ножевой од ножа, урађен ножем
ножик м. ножић
но,´жка ж. 1. ножица 2. нога, ногар (стола, столице)
но,´жной ножни
но,´жище ножина, велика нога
но,´жницы мн. маказе
но,´жны мн. корице
вы,´тащить меч из но,´жен - исукати мач из корица
ноздря,´ ж. ноздрва
ноздреватый шупљикав, порозан
нолево,´й, нулево,´й који од нуле, нулти
ноль, нуль м. нула
счёт три-ноль - резултат три-нула
но,´мер м. 1. број 2. хотелска соба 3. ћудљив поступак, фантазија, лутке
э,´тот но,´мер не пройдёт! - ово вама неће моћи да прође!
номерно,´й бројни
номерованный нумерисани, обележен бројевима
номерок м. број у гадрероби
нора,´ ж. рупа, јама
норве,´ж|ец м. Норвеђанин, ~ка ж. Норвеђанка
но,´рка ж. (животное и мех) 1. јамица 2. нерц
но,´рковый од нерца
но,´рковая шу,´ба - бунда од нерца
норма,´льный нормалан
норма,´лизовать нормализовати
но,´ров м. 1. нарав, карактер 2. тврдоглавост, ћудљивост, јогунство
но,´ровистый норовистый тврдоглав, јогунаст, ћудљив
норови,´ть настојавати, тежити, пуцати на неки положај
он норови,´т стать к о,´сени дире,´ктором - он тежи да на јесен постане директор
нос м. 1. нос 2. предњи део лађе, прамац 3. кљун у птица
говори,´ть в нос - говорити кроз нос, уњкати
оста,´ться с но,´сом - остати празних шака, бити насамарен, намагарчен
заруби,´ть на носу,´ - утувити, добро запамтити
утере,´ть нос кому,´ - натрљати нос, убрисати кога
клева,´ть но,´сом - дремати
держа,´ть нос по ве,´тру - дрвати нос уз ветар
зима,´ на носу,´ - зима тек што није
задра,´ть нос - дићи нос
пове,´сить нос - обесити нос
носа,´тый носоња
но,´сик м. носић
носи,´лки мн. 1. носила 2. носиљка
носи,´льщик м. носач
носи,´тель м. 1. носилац, представник 2. преносилац (заразе)
носи,´ть 1. носити 2. имати
ве,´тер но,´сит - ветер носи
он но,´сит усы,´ - он има бркове
носи,´ть во,´ду в решете,´ – радити бесмислен посао
носи,´ться 1. летети, јурити 2. проносити се, ширити се (гласови) 3. носити се, трудити се (око некога или нечега)
в во,´здухе но,´сятся снежи,´нки - у ваздуху проноси се пахуљице
пла,´тье хорошо,´ но,´сится - хаљина је добра за ношење
но,´сится как ку,´рица с яйцо,´м - јури ко кокошка без главе
носки,´ мн. собир. чарапе
носочки чарапице
но,´ский 1. који се лако не цепа, трајан
но,´ска ж. ношење
но,´ская ку,´рица - добра носиља
носово,´й носни
носово,´й плато,´к - џепна марамица
носогло,´тка ж. анат. горње (носно) ждрело
носо,´к м. 1. носић 2. кљунић 3. предњи део ноге, ципеле или чарапе 4. чарапа
на носка,´х - на врховима прстију
но,´та ж. 1. муз. нота 2. дип. протестна нота
как по но,´там - као режирано
но,´тный нотни
нотариа,´льный оверен
ночева,´ть ноћити, ноћивати
ночёвка ж. 1. ноћивање; 2. преноћиште
оста,´ться на ночёвку - остати на конак
но,´чка, но,´ченька ноћца
ночле,´г м. ноћиште, преноћиште, конак
ночь ж. ноћ
ночник м. ноћна лампица
ночной ноћни
но,´ша ж. терет, бреме
но,´шеный који већ јеном ношен, половни
но,´ющий досадан, туп ( бол, глас)
ноя,´брь м. новембар
ноя,´брский новембарски
нра,´в м. 1. нарав, ћуд, карактер 2. обичаји, начин живота
нра,´виться, понра,´виться свиђати се, допадати се
нра,´вственный моралан
ну 1. де, дела, деде, но 2. е па, дакле 3. ала! 4. па, та, и тако
ну хорошо,´! - па добро
ну так во,´т - дакле тако
ну,´дный нудный досадан, непријатан, тежак
ну,´дить бити досадан, досађивати
нужда,´ ж. оскудица, нужда, невоља
нуждаться 1. оскудевати 2. имати потребу
нет нужды,´ - не мари
нужда,´ться в деньга,´х - осећати потребу за новцем
ну,´жник м. тоалет
ну,´жно треба, ваља, потребно је
ну,´жный потребан, нужан
что ну,´жно?- што је потребно?
ну,´-ка дела, деде, хајде
ну,´кать говорити ну, пожуривати неког, подбадати
нуль м. 1. нула 2. ништаван човек
нульевой који од нуле, нулти
ну,´трия ж. зоол. водени пацов
нутро,´ с. 1. унутрашњост, нутрина 2. утроба, унутрашњи органи тела 3. унутрашња садржина, једро
не по нутру,´ - не по вољи, не свиђами се
ны,´нешний данашњи, садашњи
ны,´нешняя молодёжь - садашња омладина
ны,´нче, ны,´не сад, данас
нырну,´ть, ныря,´ть 1. заронити, загњурити се 2. шмугнути, изгубити се
ныро,´к 1. роњење, гњурање, 2. м. зоол. (птица) гњурац
ныря,´ть, нырну,´ть ронити, гњурати се
ны,´тик м. гунђало, закерало
ныть 1. тупо болети, тиштати 2. гунђати, стално се жалити
нытьё с. гунђање
нюа,´нс м. нианса, прелив
ню,´ни мн. бале
распусти,´ть ню,´ни - раскењкати се, пустити бале
ню,´нить кењкати, слинити
ню,´ня м. и ж. устар. њоња, кењкало, слабић
нюх м. чуло мириса, њух
ню,´хать, нюхну,´ть 1. мирисати, помирисати ,њушкати 2. шмркати, шмркнути дуван
он по,´роха не ню,´хал - 1. он није ратовал 2. он не зна за несрећу
ня,´нчить неговати дете
ня,´нчиться 1. неговати 2. носити се, имати муке (с ким)
ня,´нька ж. дадиља
ня,´ня ж. 1. дадиља 2. помоћна радница, теткица у болници

О
о, об (обо) 1. са акузативом о, око
идти,´ с кем рука,´ о,´б руку - ићи руку под руку
2. с локативом на
дом о трёх этажа,´х - кућа на три спрата
3. узвик о! о, ох!
о,´ба, обо,´их, о,´бе, обе,´их оба, обе, обадва, обадве, обоје
оба,´бнться 1. (о мушкарцу) постати слабићем, као жена 2. (за жену) огрубети, попростачити се
обагри,´ть 1. обојити црвено, обагрити 2. окрвавити
обагря,´ть 1. црвенити, багрити 2.крвавити
обалде,´ть изгубити главу, ошамутити се, пошашавити
обанкро,´титься банкротирати
обая,´ние с. 1. чар, бајност 2. зачараност
обая,´тельный бајан, чаробан, диван, заносан
оббега,´ть 1. оптрчавати, обилазити трчећи 2. мимоилазити трчећи 3. претицати, престизати
обва,´л м. 1. одроњавање 2. лавина, усов
обва,´ливать, обвали,´ть обарати, рушити
обварить 1. попарити 2. опарити, ошурити
обвева,´ть, обве,´ять 1. вејати, овејати 2. запахивати
обвенча,´ть венчати
обверну,´ть за мотати, о(б)мотати, увити
обверте,´ть о(б)мотати, завити (неколико пута)
обвёртывать умотавати, увијати
обвёртка ж. пакпапир, папир за паковање
обве,´с м. 1. превара на мери 2. завеса
обве,´сить, обве,´шать 1. преварити на мери 2. навешати, измерити
обвести,´ 1. обвести (водећи унаоколо) 2. окружити, оградити 3. обухватити погледом
обве,´треть испуцати од ветра
обве,´трить пустити да огруби од ветра
обветша,´ть овештати, износити се, изанђати
обвива,´ть 1. обавијати, омотавати 2. обухватати, грлити
обвине,´ние оптужба, окривљење
обвини,´тель тужилац
обще,´ственный обвини,´тель - јавни тужилац
обвини,´ть окривити, оптужити
обвини,´тельный оптужни, тужбени
обвиня,´емый окривљени, оптужени
обвиня,´ть окривљавати, оптуживати
обвиса,´ть висити, бити оклембешен
обви,´снуть обесити се, опуститити се, оклембесити се
обви,´ть 1. об(а) вити, омотати 2. обухватити, обгрлити
обво,´д м. 1. обвођење 2. ограда
обво,´дить 1. обводити 2. окруживати, ограђивати 3. обухватати погледом
обводни,´ть снабдети водом
обво,´з м. обвожење, обилажење колима
обво,´зить возити унаоколо
обвола,´кивать 1. умотавати 2. превлачити нечим
обволочь 1. умотати 2. превући нечим
обвора,´живать опчињавати, опчаравати
обворова,´ть покрасти
обворожи,´тельный чаробан, бајан, заносан
обворожи,´ть опчинити, очарати
обвя,´лить просушити на ваздуху
обгла,´дить, обгла,´живать 1. изгладити, углачати. гладити 2. испеглати, пеглати
обгла,´дывать, обглода,´ть глодати, оглодати
обгоня,´ть обилазити, престизати
обда,´ть, обдава,´ть 1. облити, обливати 2.обухватити, обухватати 3. запахнути, запахивати
обде,´лать 1. обрадити 2. углавити, уоквирити, опточити 3. унередитити
обде,´лать де,´ло - удесити ствар
обде,´лка ж.сређивање, декорисање, декор
обде,´лывать 1. обрађивати 2. уоквиравати, урамљивати, опточавати 3. декораисати
обдели,´ть, обделя,´ть оштетити, штетити закинути при подели
обдёргать 1. очупати, потргати 2. наместити, довести у ред
обдира,´ть 1. дерати, гулити 2. дерати, цепати 3. дерати, пљачкати (новчано)
обдира,´ла дерикожа, гуликожа, глобаџија
обдува,´ть, обду,´ть одувавати, одувати
обду,´мать промислити, размислити
обегать оптрчати, обићи
обега,´ть 1. оптрчавати, обилазити 2. престизати трчећи 3. избегавати, клонити се
обега,´ться навићи се на трчање (коњ)
обе,´д м. 1. ручак 2. време у подне
обе,´дать јести, ручати
обе,´денный који се односи на ручак
обедне,´ть осиромашити
обедни,´ть начинити сиромашним
обедня,´ть чинити сиромашним
обе,´дня служба божија, литургија
обе,´дывать ручавати
обежа,´ть 1. оптрчати, заобићи трчећи 2. мимоићи трчећи 3. претећи, престићи
обезбо,´лить учинити неосетљивим за бол, анестизирати
обезвре,´дить, обезвре,´живать учинити нешкодљивим, неопасним
обезгла,´веть обезглавити се
обезгла,´вить обезглавити
обезголо,´сеть изгубити глас
обезде,´нежеть обеспарити
обездо,´лить унесрећити
обезду,´шить 1. лишити душе 2.банализовати
обезара,´зить дезинфиковати
обезземе,´лить лишити земље
обеззу,´беть обезубити
обезле,´сить лишити шуме
обезли,´чить обезличити
обезлоша,´деть остати без коња
обезлоша,´дить оставити без коња
обезно,´жеть 1. изгубити ноге 2. остати паралисан
обезобра,´зить, обезобра,´живать унаказити, унаказивати
обезопа,´сить обезбедити, осигурати
обезору,´жить разоружати
обезу,´меть обезумити, избезумити се, полудети
обезья,´на мајмун
обезья,´ний мајмунски
обезья,´нить, обезья,´ничать мајмунисати
обели,´ть 1. обелити, окречити 2. оправдати
оберега,´ть, обере,´чь чувати, сачувати, бранити, одбранити ,штитити, заштитити
оберну,´ть 1. умотати 2. обрнути, окренути 3. преврнути 4. преобратити (мађијама)
обёртка омотач, завој
обёртывать умотавати, завијати
обескро,´вить обескрвити, лишити крви
обескры,´лить опстати без крила
обеспе,´чить, обеспе,´чивать обезбедити, обезбеђивати, осигурати осигуравати
обеспе,´чeнный ситуиран, добро стојећи(материјално)
обеспло,´деть остати бесплодан, изјаловити се
обеспло,´дить ујаловити
обеспоко,´ить узнемирити
обесси,´леть ослабити, онемоћати, изнемоћи
обесси,´лить изнурити, измождити
обесси,´ливать изнуравати, савлађивати
обессла,´вить осрамотити, обешчастити
обессме,´ртить обесмртити
обессмы,´слить лишити смисла
обессмы,´сливать лишавати смисла
обесцве,´титься изгубити боју, избледети
обесцве,´чиваться губити боју, бледети
обесце,´нть, обесце,´нивать обесценити
обесче,´стить обешчастити, осрамотити
обе,´т м. завет
обе,´тование с. свечано обећање
обеща,´ние с. обећање
обещать обећати
обещаться 1. обећати 2. обећати се једно другом (за брак)
обжа,´лование с. жалба против пресуде
обжа,´ловать жалити се против пресуде
обжа,´ть 1. исцедити 2. пожети
обже,´чь, обжига,´ть 1. нагорети, опалити, палити 2. ожећи, жећи, опећи 3. (циглу) испећи, пећи
обжива,´ться, обжи,´ться 1. уживљавати се, привикавати се, привићи се (на нов живот) 2. стицати, стећи, закућити се
о,´бжнг м. 1. паљење, печење 2. испек
обжи,´м м. цеђење
обжи,´мать цедити
обжи,´мки дрождина
обжи,´нки обред, гозба на завршетку жетве
обжира,´ться преједати се, преждрати
обжо,´ра м.,ж. прождрљивац, ждера, ждероња
обжо,´рливый прождрљив
обжо,´рство с. преједање, прождрљивост
обзавести,´сь снабдети се, набавити
обзаводи,´ться снабдевати се, набављати
обзнако,´миться упознати се
обзо,´р м.1. преглед 2. видокруг
обзыва,´ть називати (погрдно) , зезати
оби,´вка ж.1. обијање, млаћење 2. набијање, тапацирање 3. облагање, окивање 4. пресвлака (кожна, плишана)
оби,´да ж. увреда
оби,´деть 1. увредити 2. учинити неправду 3. мало дати, лишити нечега
оби,´деться наћи се увређен, осетити се увређен
оби,´дчивый увредљив, осетљив
оби,´дчик м. наносилац увреде
мне оби,´дно - криво ми је
обижа,´ть 1. вређати 2. чинити неправду
оби,´лие с.1. обиље, мноштво 2. изобиље, богатство
оби,´льный изобилан, богат
обиня,´к околишење, увијање , само у изразу
говори,´ть обиняка,´ми (обиняко,´м) - околишити, изврдавати
обира,´ла дерикожа, пљачкаш
обирать красти, пљачкати, дерати
обита,´ть живети, становати, пребивати
обитаемый настањен
обитатель м. становник, житељ, станар
обитель ж. 1. манастир 2. устар. стан, обиталиште, пребивалиште
оби,´ть 1. обијати, млатити 2. (лан) набијати, трти 3. оштећивати, повређивати 4. (намештај) превлачити, тапацирати, 5. (зид) облагати ,
(металом) окивати
обива,´ть поро,´ги - обијати прагов, потуцати се од врата до врата тражећи
оби,´ться 1. искрзати се 2. одвалити се
обихо,´д м. 1. домаћи ред 2. навика, начин живота
обихо,´дный уобичајен, свакодневни
обка,´рмливать прехрањивати , исувише хранити
обката,´ть 1. уваљати 2. (пут) уваљати, утапбати, углачати (клизањем)
обкатить 1. опкотрљати 2. обићи, пропутовати
обкла,´дка ж. 1. облагање 2. облога
обкла,´дывать облагати
обкорми,´ть прехранити
обкра,´дывать поткрадати
обкури,´ть окадити, зачадити
обку,´сывать обгризати
обку,´сить обгристи
обла,´ва ж.1. хајка 2. полицијска потера, рација
облагоде,´тельствовать учинити добро дело
облагора,´живать оплемењивати
облагородить оплеменити
облада,´ть имати, држати у својини, поседовати
облада,´тель м.ималац, поседник
обла,´зить обићи, свуда бити
о,´блако м. облак
пе,´ристое о,´блако - цирус
 кучево,´е о,´блако - кумулус обламывать ломити, преламати
обла,´пить шчепати, обгрлити шапама
облапо,´шить преварити, опељешити
обласка,´ть љубазно примити, пријатељски се показати
областно,´й који се односи на област
о,´бласть 1. крај, предео, област 2. управна област, регион
обла,´тка 1. обланда 2. лепињица за причест 2. устар. коверат
облачи,´ть, облека,´ть устар. облачити, обући
облачение 1. облачење 2. одежда (у цркви)
о,´блачко облачић, облачак
облега,´ть покривати, обухватати, окруживати
облегча,´ть олакшавати
облегче,´ние олакшање, олакшица
облегчи,´ть 1. олакшати 2. ублажити, умањити
обледене,´ть, обледеневать заледити се
облежа,´ть лежањем учинити удобнијим
обле,´зть, облеза,´ть 1. лињати се, олињати се 2. (птица) митарити се, изгубити перје 3. (боја) љуштити се, ољуштити се 4. заобилазити,
заобићи пузећи
облени,´ться о лењити се, улењити се
облепи,´ть, облепля,´ть 1. облепити, улепити, лепити 2, (гомила) окружити, окруживати, опколити, опкољавати
облета,´ть облетати;~ся оспособити се за летење
облете,´ть 1. облетети; прећи летећи 2. престићи у лету3. (трач) ширити се
обле,´чь 1. обући; 2. поверити 3. покрити 4. обухватити 5. опколити, окружити
обле,´чься 1. обући се 2. окружити се 3. (машта) изразити се, остварити се
обли,´вка ж.1. обливање 2. глазура, глеђ на посуђу
обли,´вной глеђосан
облиза,´ть, облизыва,´ть олизати, полизати, облизивати
облиза,´ться 1. полизати се, олизати се (мачка), облизивати се 2.испустити, изгубити нешто чему се надао
облиня,´ть 1. олињати се 2. (птица) изгубити перје, омитарити се 3. (боја) ољуштити се, спасти
облицо,´вка ж.облагање
облицовывать облагати
облицевать обложити
облобыза,´ть устар. пољубити
обложи,´ть 1. обложити 2. (војском) окружити, опсести 3. (порезом) оптеретити, опорезовати
обло,´жка ж.корице (књиге)
обложно,´й дуготрајан
облока,´чиваться, облокоти,´ться налакћивати се, налактити се
обло,´м м.1. преламање 2. прелом 3. жарг. крај, разочарање
обло,´мать поломити, одломити
обло,´мок м.1. одломак 2. остаци, рушевине
обло,´мовщина ж. лењост, безвољност ( од имена јунака романа Гончарова „Обломов“)
облупи,´ть, облу,´пливать 1. ољуштити, љуштити 2. опљачкати, пљачкати, опељешити, гулити, одрати, дерати
облуча,´ть зрачити
облуче,´ние с.зрачење
облучи,´ть озрачити
облучо,´к м. устар. кочијашко седиште
облы,´жный устар. лажан, преваран
облысе,´ть оћелавити
облюбова,´ть изабрати по свом укусу
обма,´кивать умакати
обма,´кнуть умочити
обма,´н м. 1. превара 2. обмана, варка, заваравање 3. опсена, илузија
обма,´нывать варати, преварати
обма,´нуть преварити, обманути
обма,´нчивый варљив
обма,´нщик м. варалица
обмара,´ть, обма,´рывать упрљати, прљати, измазати, флекати
обма,´слить умастити
обма,´тывать умотавати, обавијати
обма,´хивать 1. пајати, чистити од прашине 2. хладити лепезом
обмеле,´ть оплићати
обмели,´ть умазати кредом
обме,´н м.мењање, размена
обме,´нивать мењати, размењивати, замењивати
обме,´нить заменити (погрешно узети)
обме,´нять 1. разменити (једну ствар за другу) 2. измењати (мишљење, дарове)
обме,´р м. 1. премер 2. превара на мери ( метром)
обме,´рить 1. из мерити, премерити 2. преварити на мерењу (метром)
обме,´рять 1. мерити, премеравати (метром); 2. варати на мери ( метром)
обмере,´ть, обмира,´ть 1. обамрети, обамирати, падати у несвест 2. премрети, премирати (од страха)
обмёрзнуть 1. замрзнути се, заледити се 2. смрзнути се, озепсти
обмерза,´ть 1.замрзавати се, ледити се 2. смрзавати се, зепсти
обмести,´ почистити
обмета,´ть 1.чистити метлом, мести 2.опшити рупице 3. осути се (по кожи)
обмётывать 1. опшивати; 2. изосипати се , изосути се(по кожи)
обмина,´ть газити, табати
обмозгова,´ть промозгати
обмо,´кнуть овлажити се, оквасити се
обмо,´кать квасити се, влажити се
обмо,´л 1. млевење 2. самлевена количина
обмо,´лвиться 1. рећи нешто погрешно, непромишљено 2. изрећи се, рећи нешто нехотице
обмо,´лвка м.омашка у говору
обмоло,´т м.1. вршидба 2. извршена количина
обмоло,´тить изврећи
обмора,´живать пуштати да се смрзне, да озебе
обморозить пустити да се смрзне да озебе
обморозиться промрзнути, јако озепсти
о,´бморок м. несвест(ица)
упа,´сть в о,´бморок - онесвестити се, обезнанити се
обмо,´тки мн. устар. увијачи (на ногама)
обмота,´ть о(б)мотати, увити
обмочи,´ть поквасити
обмочи,´ться 1. поквасити се 2. помокрити се пода се
обмундирова,´ние, обмундиро,´вка 1. снабдевање војничком униформом 2. војничка униформа
обмундировать снабдети војничком униформом
обмурова,´ть обзидати
обмусо,´лить обалавити
обмы,´лить насапунити
обмы,´ть умити, опрати
обмыва,´ть умивати, прати
обмыва,´ться 1. умити се 2. спрати се
обмя,´кнуть омекшати
обмя,´кать омекшавати, мекшати
обмя,´ть нагњечити, угњечити
обнагле,´ть обезобразити се
обнадёжить улити наду, успокојити
обнажить, обнажа,´ть 1. оголити, обнажити, исукивати 2. открити, изнети у јавност
обнару,´живать 1. показивати 2. испољавати, манифестовати 3. откривати, проналазити
обнару,´жить 1. показати 2. испољити, манифестовати 3. открити, пронаћи
обнести,´ 1. обнети 2. окружити, оградити
обнима,´ть 1. грлити 2. обухватати
обнища,´ть осиромашити
обнови,´тель м. обновилац
обновлять обнављати
обнова, обновка ж.принова
обновление с. обнова, обновљење
обноси,´ть 1. обносити 2. о(п)кружити, оградити 3. износити (одело)
обно,´ски мн.изношене ствари
обню,´хать, обню,´хивать поњушити, њушити
обня,´ть 1. загрлити 2. обухватити
обо, обо- употребљавају се испред два сугласника место о
обобра,´ть 1. обрати 2. покрасти, опљачкати
обобща,´ть, обобщи,´ть 1. уопштавати, уопштити 2. спајати, спојити
обобществить 1. социјализовати 2. здружити
обовши,´веть увашљивити се
обогати,´ть, обогаща,´ть обогатити, богатити
обогна,´ть престићи, претећи
обогну,´ть заобићи
обоготвори,´ть, обоготворя,´ть прогласити божанством. обожавати
обогре,´ть . обогре,´вать огрејати грејати
о,´бод м. обод, оквир
ободра,´нец м. одрпанац, одрпанко, дроња
ободра,´ть 1. огулити, 2. подерати, исцепати 3. одерати, опљачкати
ободри,´ть охрабрити, подстаћи
ободре,´ние с.подстицај
ободря,´ть храбрити, подстицати
обоепо,´лый двополни (цвет)
обожа,´ние обожавање
обожа,´тель м.обожавалац
обожа,´ть обожавати
обожда,´ть причекати, сачекати
обожестви,´ть 1. признати за божанство 2.обожавати
обо,´з м. поворка товарних кола
обозва,´ть назвати (погрдно)
обозли,´ть наљутити
обозна,´ться преварити се, примити једно за нешто друго
обознача,´ть 1. означавати, обележават 2. показивати, оцртавати
обозначить 1. означити, обележити 2. показати, оцртати
обозначиться указати се, помолити се
обозрева,´тель м. хроничар (у новинама, ТВ)
обозрева,´ть разгледати, осматрати
обозре,´ть разгледати, осмотрити
обозри,´мый прегледан
обо,´и мн. зидни тапети
обо,´йма ж. магацин ( на пушци)
обойти,´ 1. обићи 2. избећи 3. посетити 4. престићи 5. прећутати 6. преварити
обойти,´сь 1. проћи без нечега 2. коштати
обойдётся - не мари
обо,´йщик м. тапетар
обокра,´сть покрасти
оболга,´ть опањкати, оклеветати
оболо,´чка ж. омотач
ра,´дужная оболо,´чка - дужица (у оку), ирис
рогова,´я оболо,´чка - рожњача
се,´тчатая оболо,´чка - мрежњача
сли,´зистая оболо,´чка - слузокожа
обо,´лтус м.глупак, простак, нерадник
обольсти,´тель заводник
обольсти,´ть 1. заслепити, опсенити 2. завести (жену)
обольстительный заводнички
обольща,´ть 1. заслепљивати, опсењивати 2. заводити
обомле,´ть 1. онесвестити се 2. запањити се, запрепастити се
обоня,´ние с.чуло мириса, њух
обоня,´ть мирисати, њушити
обора,´чивать 1. окретати, превртати 2. обртати, вртети 3. увијати, запаковати
оборва,´нец м. одрпанац, -ко, дроња
оборва,´ть 1. откинути; покидати 2. прекинути (говор) 3. поцепати
оборва,´ться 1. прекинути се 2. пасти, оклизнути се 3. зауставити се, прекинути се (реч) 4. поцепати се
обо,´рка ж. набор на ивици хаљине
оборо,´на ж.одбрана, заштита
оборо,´нный, оборо,´ни,´тельный одбранбени, заштитни
оборо,´нить одбранити, заштитити
оборо,´нять бранити, штитити
оборо,´т м.1. окрет, обрт 2. промет, обрт 3. полеђина, наличје 4. превртање 5. обрт, преокрет
оборо,´тливый окретан, предузимљив
оборо,´тный 1. обратни 2. (капитал) обртни, прометни
пусти,´ться в оборо,´т - упустити се у шпекулације
о,´боротень м. вукодлак, вампир
о,´боротить 1. окренути, обрнути,преврнути 2. преобратити (у нешто) 3. обрнути (новац), направити промет
обору,´довать 1. снабдети (снабдевати) опремом, прибором 2. уредити ствар
обору,´дование с. инвентар, опрема
обоснова,´ть, обосно,´вывать образложити, поткрепити доказима
обоснова,´ться настанити се, сместити се
обосо,´бить, обособля,´ть издвојити, поделити, делити
обостри,´ть, обостря,´ть 1. заоштрити, пооштрити, заоштравати 2. појачати, појачавати
обо,´чина ж.ивица, крај, руб
обою,´дный обостран, узајамни
обоюдоо,´стрый са две оштрице
обраба,´тывать 1. обрађивати 2. свршавати ствар (повољно)
обработать 1. обрадити 2. свршити ствар, средити
обработка ж. обрађивање; обрада
обработчик м. обрађивач
обра,´довать обрадовати, ухинити срећним
обра,´з м.1. слика, лик, фигура 2. икона; 3. начин
гла,´вным о,´бразом -углавном
каки,´м о,´бразом - како, на који начин
ра,´вным о,´бразом - подједнако
таки,´м же о,´бразом - исто
образе,´ц м.1. образац, узорак, мустра 2. начин
о,´бразность с. живописност, сликовитост
о,´бразный живописан, сликовит, пластичан
образова,´ние с. 1. стварање, образовање, формирање 2. творевина 3. просвета, обука, школовање, настава 4. образованост, образовање
образо,´ванность образованост, култура
образова,´тельный 1. поучан 2. васпитни
образова,´ть, образо,´вывать 1. створити, основати, образовати, формирати 2. просветити, васпитати, образовати
образо,´к иконица
образу,´мить уразумити
образцо,´вый 1. узоран, примеран 2. угледан
обра,´зчик 1. образац 2. пример
обрами,´ть, обрамля,´ть урамити, уоквирити
обраста,´ть, обрасти,´ 1. зарасти (у), обрастати 2. покрити се,
обрати,´ть 1. обратити, обрнути, кренути 2. преобратити,преокренути, претворити у нешто друго
обратиться 1. окренути се, обрнути се 2. преобратити се 3. прећи у, примити (веру) 4. обратити се (речима)
обра,´тный 1. обрнут 2. (страна) супротан 3. (однос) узајаман
обраща,´ть 1. обраћати, обртати, окретати 2. преобраћати, преокретати
обращаться 1. окретати се, обртати се 2. преобраћати се 3. (крв) кретати се, тећи 4. (торг.)оптицати 5. поступати, понашати се 5. руковати,
служити се
обраще,´ние 1. обртање, окретање 2. преокретање, преобраћање (у) 3. обраћање, прелаз (у веру) 4.кретање, ток; 5. промет, оптицај 6. понашање,
поступање, поступак 7. руковање, служење, коришћење 8. обраћање, ословљавање, говор, апел
обре,´з 1. ивица, руб (књиге) 2. карабин 3. књиговезачки нож
в обре,´з - тачно, баш колико треба
обреза,´ние с. обрезање, суњечење
обре,´зать 1. обрезати, подрезати 2. одрезати 3. порезати, посећи;~ ся 1. посећи се 2. насести, опећи се
обреза,´ть 1. обрезивати, подрезивати 2. одрезивати 3. обрезивати, суњетити
обре,´зок одрезак, комад
обрека,´ть 1. обрицати, намењивати, одређивати (за) 2. осуђивати (на)
обремени,´ть оптеретити, претрпати
обремени,´тельный тежак, теретан
обременя,´ть оптерећивати, теретити, претрпавати
обрести,´ пронаћи
обрета,´ть проналазити, налазити
обретение с.1. проналажење, налажење 2. проналазак
обре,´чь 1. обрећи, заветовати, наменити, одредити 2. осудити
обре,´тение с. 1. обрицање, заветовање, намењивање 2. осуда
обре,´тённый 1. обречен, намењен 2. осуђен на пропаст
обрива,´ть, обри,´ть бријати, обријати
обрисова,´ть оцртати, скицирати
обровня,´ть сравнити, изгладити
обро,´к м. устар. годишњи данак сељака спахији
обру,´б м.1. обрезивање 2. поруб 3. пресек 4. устар.парцела, плац
обру,´бить, обру,´бать 1. зарубити, опсећи 2. одсећи, одрезати 3. порубити
обру,´бок м. одрезак, одсечак
обруга,´ть изгрдити, испсовати
обрусе,´ть порусити се
обруси,´ть оштро одговорити
о,´бруч м. обруч
обруча,´льный веренички
обруча,´льное кольцо,´ - веренички прстен, бурма
обручи,´ть прстеновати, верити
обруче,´ние прстеновање, веридба
обру,´шить 1. срушити, развалити 2. осути, сручити (грдњу); ~ся 1. срушити се, развалити се 2. срушити се, пасти (на неког) 3. окомити се,
напасти
обры,´в м.1. прекидање, прекид 2. обронак, стрмен, урвина
обры,´вать 1. кидати, прекидати 2. цепати
обры,´вистый 1. стрм, стрменит), окомит 2. (речь) испрекидан
обры,´вок м. одломак
обры,´згать попрскати, испрскати
обры,´скать пропутовати тражећи
обры,´ть 1. обронити 2. окопати
обрю,´зглый, обрю,´згший отечен, подбуо, подадуо
обрюха,´теть затруднети
обря,´д м. обред
обря,´довый обредни
обряди,´ть, обряжа,´ть уредити, уређивати
обсади,´ть засадити око нечега
обса,´живать засађивати око нечега
обсали,´ть, обса,´ливать умастити, умазати, мастити
обсахари,´ть пошећерити, посипати шећером одозго
обседа,´ть 1. седати у круг 2. опседати (град)
обсека,´ть 1. одсецати, сасецати 2. тесати 3. скраћивати сечењем
обсе,´сть 1. сести око некога (нечега) 2. опсести
обсе,´чь 1. от сећи, сасећи 2. отесати 3. скратити одсецањем
обсе,´ять засејати
обскака,´ть, обскочи,´ть 1. оптрчати 2. престићи трчећи
обсле,´довать 1. истраживати (истражити), научно испитивати (испитати) 2. прегледати
обслу,´живать, обслужи,´ть 1. служити (нечему) 2. радити на нечему
обслюни,´ть избалавити, обалавити
обсоса,´ть посисати
обсо,´хнуть осушити се, сасушити се
обста,´вить, обставля,´ть 1. опколити, окружити 2.снабдети намештајем, меблирати 3.организовати
обстано,´вка ж.1. намештај 2. околина, средина, околности, положај
обстоя,´тельный 1. свестран, подробан, темељан 2. трезвен, солидан
обстоя,´тельство м.1. околност 2 мн. прилике, услови, положај, ситуација
обстоя,´ть само у изразу
так обстои,´т де,´ло - ствар тако стоји
обстре,´л м. пуцање, гађање, обасипање ватром
обстреля,´ть, обстре,´ливать обасипати ватром
обстрога,´ть остругати, изрендати
обступа,´ть опкољавати, окруживати
обсуди,´ть, обсужда,´ть расмотрити, проучити, претрести
обсчита,´ть 1. пребројити, обрачунати; 2. преварити при обрачуну
обсыпа,´ть, обсы,´пать обасути, посути
обсыха,´ть сушити се, сасушивати се
обта,´чивать, обточи,´ть 1. опшивати 2. отесавати, састругати
обта,´ять 1. отопити се 2. растопити
обтека,´ть, обте,´чь 1. оптећи, обилазити текући 2. обићи
обтере,´ть 1. обрисати 2. истрљати 3. излизати
обтеса,´ть тесати;~ся дотерати се, угладити се
обти,´рать 1. брисати 2. трљати
обтрепа,´ть износити, похабати
обтя,´гивать, обтяну,´ть 1. опшивати, превлачити, превући (фотељу) 2. затезати
обтя,´жка ж.1. превлачење, опшивање 2. превлака
о,´бувь ж. обућа
солда,´тская о,´бувь - цокуле
о,´бувщик м. обућарски радник, шустер
обу,´глиться угљенисати се
обу,´за ж.терет, бреме
обузда,´ть, обу,´здывать 1. зауздати, уздати 2. обуздати, укротити, укроћавати
обу,´зить, обу,´живать сузити, сужавати, потеспити
обурева,´ть узбуркавати, узбуђивати
обусло,´вить условити, уговорити
обу,´ть обути
о,´бух м.ушице (секире), телуће (ножа)
обуча,´ть обучавати, по|учавати
обучение с.обука, настава
обучить обучити. поучити, научити (неког)
обуя,´ть обузети
обха,´живать 1. обилазити 2. мољакати 3. припитомлавати
обхва,´т 1. обухват 2. обим
обхвати,´ть, обхваты,´вать 1. обухватити, обујмити 2. обузети
обхо,´д 1. обилажење, обилазак 2. неиспуњавање, избегавање
обходи,´ть 1. заобилазити, обилазити 2. ширити се, распростирати се 3. избегавати, клонити се, не испуњавати 4. варати;~ ный
заобилазан, кружан;~ ся 1. (с кем) поступати, понашати се 2. стајати, коштати 3. живети, излазити накрај, задовољавати се 4.
бити, пролазити
обходи,´тельный предусретљив, услужан
обхожде,´ние с. поступање, понашање
обчи,´стить 1. очистити 2. покрасти, опељешити
обша,´рить претражити, претрести, опипати
обли,´ть, облива,´ть 1. полити, посути водом
обшла,´г м. посувратак рукава на капуту
обща,´ться дружити се
общежи,´тие с. 1. интернат 2. друштвена заједница
о,´бщество с.1. друштво 2. удружење
обще,´ственность 1. јавност, јавно мишљење 2. друштвене организације 3. друштвеност
обще,´ственный 1. друштвени, јавни, социјални 2. општи, заједнички
обществове,´дение с. социологија
о,´бщий 1. општи, заједнички 2. укупан, цео, сав
общи,´на ж.општина
общипа,´ть, общи,´пывать 1. очупати, очерупати, брстити 2. опељешити (на картама)
общи,´тельный друштвен, дружеван, дружељубив
о,´бщность заједница, целина, заједништво
объего,´рить преварити, подвалити
объеда,´ться, объе,´сться преједати се, прејести се
объедине,´ние 1. удруживање, уједињавање 2. удружење, друштво
объедини,´ть, объединя,´ть 1. удружити 2. ујединити
объе,´дки мн. остаци јела
объе,´зд м.1. обилажење 2. заобилазак
объе,´здить, объезжа,´ть 1. обићи, обилазити, пропутовати 2. обучавати, обучити коња јахању
объе,´зжий заобилазан, околишан (пут)
объём м. обим, опсег
объёмистый обиман, опсежан, простран
объе,´хать 1. обићи (возилом) 2. претећи, престићи 3. пропутовати (многе крајеве)
объяви,´ть, объявля,´ть 1. саопштити, изјавити, рећи 2. објавити 3. огласити, прогласити
объявля,´ться, объяви,´ться појавити се
объявле,´ние с.1. објављивање, саопштавање 2. објава, изјава, саопштење
объясне,´ние с. 1. објашњавање, објашњење 2. изјашњење
объясне,´ние в любви -изјава љубави
объясни,´мый објашњив
объясня,´ть, объясни,´ть објашњавати, тумачити
объясни,´ться, объясня,´ться објаснити се, споразумети се, разговарати
объясни,´ться в любви,´ - изјавити љубав
объя,´тие с. загрљај, наручје
обня,´ть обухватити
обыва,´тель 1. становник, житељ 2. малограђанин, ћифта
обыва,´тельство с. малограђанштина, ћифтинство
обыгра,´ть надиграти (на картама,у шаху)
обы,´денный свакидашњи, обичан
обы,´денщина ж. свакидашњост, прозаичност, учмалост
обыкнове,´ниес.обичај, навика
обыкнове,´нный 1. уобичајен 2. обичан, осредњи
по обыкнове,´нному - као обично
обвы,´кнуть обикнути се, привићи, навићи
о,´быск м. преметачина, претрес стана
обыска,´ть, обы,´скивать претрести стан, претресати стан, вршити преметачину
обы,´чай м. 1. обичај 2. навика
обы,´чный обичан
обя,´занностьж. обавеза, дужност
вмени,´ть в обя,´занности - ставити у дужност, обавезати
обяза,´тельство с.1. обавеза 2. облигација
обяза,´тельно зацело, сигурно, неизоставно
обяза,´ть обвезивати, терати
овдове,´ть обудовети
овёс м.овас, зоб
ови,´н м.житна сушара
овладе,´ть, овладева,´ть 1. овладати 2. савладати
о,´вод м. обад
о,´вощи мн. собир. поврће
о,´вощево,´дство с.повртарство, градинарство, баштованство
овра,´г м.јаруга
овра,´жек м. јаружииа
овра,´жистый пун јаруга
овся,´нка ж.1. прекрупа од овса, овсена каша 2. жутовољка (птица)
овся,´ный овсени, зобни
овца,´ ж.1. овца 2. глупа особа
ове,´чий овч(и)ји
ове,´чка ж.овчица
овцево,´д одгајивач оваца
овцево,´дство овчарство
овча,´рка ж. овчарски пас, овчар
овча,´рня м. овчија штала
овчи,´на ж. овчија кожа (уштављена)
овчи,´нка само у изразима
мне не,´бо с овчи,´нку показа,´лось - видео сам све звезде (због удара по глави)
овчи,´нка вы,´делки не сто,´ит - не вреди се трудити
ога,´рок м. остатак догореле свеће
огиба,´ть обавијати, опасивати
оглавле,´ние с.садржај књиге
огладить, огаживать гладити, миловати
огласи,´ть, оглаша,´ть 1. (докуменат) гласно прочитати, гласно читати 2. објавити, објављивати 3. испунити звуцима
огласи,´ться 1. разгласити се 2. одјекнути, разлегнути се
огла,´ска ж.разглашење, ширење у јавност
получи,´ть огла,´ску - разгласити се, избити на јавност
огло,´блн мн. рукуница
поверну,´ть огло,´бли - вратити се
огло,´хнуть оглувети
оглуша,´ть заглушивати
оглушительный који има јак звук
оглушить оглушити, учинити глувим
огляде,´ть разгледати
огяде,´ться, огляну,´ться 1. обазрети се, осврнути се, погледати око себе 2. привићи се, снаћи се
огля,´дка ж.обзирање, освртање
без огля,´дки 1. без обзира (бежати) 2. необазриво, неопрезно
с огля,´дкой - обазриво
огля,´дыватся 1. об(а)зирати се, освртати се 2. поступати опрезно 3. гледати у другог
огнемёт м.` бацач пламена
огнево,´й, о,´гненный ватрен
огнеопа,´сный лако запаљив
огнесто,´йкий несагорљив, незапаљив
огнестре,´льный ватрени (оружје)
огнеупо,´рный отпоран према ватри, незапаљив, нерастопљив
огни,´во с.огњило
ого,´ охо, гле
огова,´ривать 1. клеветати, бедити, пањкати, оцрњивати 2. уговарати 3. ограђивати се (речима), чинити резерву;~ся 1. ограђивати
се, чинити резерву 2. погрешно говорити, начинити грешку у говору
огово,´р клеветање, клевета, убеђивање, пањкање, оцрњивање
оговори,´ть 1. оклеветати, обедити, опањкати, оцрнити 2. уговорити 3. оградити се (речима), учинити резерву;~ся 1. оградити се
(од нечега), учинити резерву 2. погрешно рећи
огово,´рка ж.1. ограда, резерва, накнадно објашњење 2. омашка у речима
огово,´рщик м.клеветник, опадач
оголе,´ть 1. оголети 2. осиромашити
оголи,´ть оголити, обнажити
оголте,´лый бујан, необуздан, лудачки
ого,´нь м.1. ватра, огањ 2. светлост, сјај 3. паљба, ватра 4. жар, пламен, страст
из огня,´ да в по,´лымя - са зла на горе
бе,´глый ого,´нь - покретна ватра
за,´лповый ого,´нь - плотунска ватра
перекрёстный ого,´нь - унакрсна ватра
загради,´тельный ого,´нь - запречна (баражна) ватра
нет ды,´ма без огня,´ - није то без ичега, има ту нечега
ого,´нёнек м. 1. ватрица 2. светлост, сјај пламен
огора,´живать ограђивати
огоро,´д м. повртњак, градиница, башта
огоро,´дник м. (по)вртар, баштован
огра,´да ж. 1. ограда; 2. заштита
огороди,´ть, огорожда,´ть 1. устар. оградити, ограђивати 2. заштитити, штитити
ограни,´ть одшлифовати
ограни,´чить, ограни,´чивать ограничити
огра,´нка ж.шлифовање
огрести,´ 1. пограбуљати унаоколо 2. приграбити себи 3. добити батине
огре,´ть 1. загрејати 2. млатнути, опаучити
огре,´х м. 1. рђаво обрађено место у њиви, оплаза (при орању) 2. погрешка, омашка
огру,´знуть 1. отежати 2. потонути под теретом
огрыза,´ться 1. (пас) режати 2. љутито одговарати
огу,´лом, огу,´льно 1. све (сви) одреда 2. (стар.) навелико 3. ђутуре
огу,´льный неоснован, површан
огуре,´ц м. краставац
одарённый обдарен, даровит
одари,´ть, ода,´ривать обдарити
одева,´ть облачити одевати
оде,´жда ж. одело, хаљина, одећа
оделя,´ть, одели,´ть 1. поделити поклоне, делити 2. обдарити (особинама), обдаривати
одёр м. 1. рага, кљусина 2. матор човек, дртина
одереве,´неть одрвенети
одержа,´ть одржати (победу)
оде,´рживать одржавати
одержи,´мый 1. обузет 2. манијак
одёрнуть 1. уредити, дотерати 2. ућуткати, прекинути у говору
оде,´ть обући, одети, оденути
одея,´ло с. покривач,ћебе
стёганое одея,´ло - јорган
оди,´н 1. један 2. сам (без других) 3. исти, један исти 4. неки
оди,´н-одинёшенек - сам самцит
оди,´н на оди,´н - очи у очи
оди,´н к одно,´му - једно уз друго, скупа
одина,´ковый (под)једнак, исти
одина,´рный прост (број)
одинёхонек, одинёшенек сам самцит
оди,´ннадцать еданаест
оди,´ннадцатый једанаести
одино,´кий 1.усамљен 2.самохран
одино,´чество с.усамљеност, повученост, самоћа
одино,´чка м. 1. самац 2. самица (затвор) 3. чамац за једног, скиф
жить одино,´чкой - живети сам, издвојен
в одино,´чку - својим снагама
по одино,´чке - свако за себе
одино,´чник м.затвореник самице
одино,´чный издвојен, изолован
одича,´ть појдивљати
одна,´жды једанпут, једаред, једном
одна,´ко, одна,´кож(е) 1. ипак, па ипак 2. али, но
однобо,´кий 1. једностран 2. искључив
одногла,´зый једноок
одногоди,´чный једногодишњи
одного,´док м.1. вршњак 2. који има једни годину
одного,´рбый једногрб
однозву,´чный једнозвучан, монотон
одноимённый једноимен, истоимен
однокла,´ссник, однока,´шник м. школски друг, другар
однокле,´точный једноћелијски
одноко,´лка двоколице, чезе
однокопы,´тные копитари
однокра,´тный једнократан
одноле,´тний 1. једногодишњи 2. једнолетњи
одноле,´ток м.вршњак
однообра,´зный једнолик, монотон
однопала,´тный једнодомни (парламент)
однополча,´нин м. друг из пука
однопо,´лый једнополни, истог пола
односельча,´нин м.који је из истог села с другим
односпа,´льный удешен за спавање само једног
одноство,´льный једноцевка (пушка)
односторо,´нний једностран
одностру,´нный једножичани
однофами,´лец м.презимењак
одноцве,´тный 1. једнобојан 2. једнолик
одношёрстный који је исте боје длаке
одноэта,´жный једноспратан
одо,´брить, одобря,´ть 1. одобрити, похвалити 2. допустити
одоле,´ть, одолева,´ть 1. савладати, победити 2. овладати
одолжа,´ть, одолжи,´ть 1. позајмити 2. обавезати, задужити
одолже,´ние с.услуга љубазност
сде,´лайте одолже,´ние - молим, изволите
одома,´шнить, одома,´шнивать припитомити
одряхле,´ть ослабети, оронути, онемоћати
одува,´нчик м.маслачак
оду,´маться, оду,´мываться предомислити, одустати
одура,´чить, одурачивать намагарчити, магарчити, вући за нос, насамарити,
одуре,´ние с. отупелост,омамљеност
одуре,´ть отупети, оглупавити
одурма,´нить, одурма,´нивать опити, занети, ошамутити, опијати, заносити
одутлова,´тый устар. отекао, подбуо
одухотвори,´ть 1. одуховити 2. одушевити
одуше,´вить, одушевля,´ть 1. замислити, представљати живим 2. одушевити
одушевлённый 1. одушевљен 2. жив (биће, а не ствар)
оды,´шка ж.задуваност, задиханост, тешко дисање
ожереби,´ть ождребити
ожере,´лье с. огрлица, ниска, ђердан
ожесточа,´ть, ожесточи,´ть 1. чинити, начинити суровим, неосетљивим 2. жестити, ражестити, разљутити, разјарити;
ожесточе,´ние с. јарост, разјареност, суровост
ожива,´ть, оживи,´ть, оживля,´ть оживљавати, оживити ,васкрсавати
оживлённый 1. оживљен 2. пун живота, живахан
ожида,´ть 1. чекати, очекивати 2. надати се
ожире,´ть угојити се, одебљати
ожи,´ть 1. оживети, васкрнути 2. живахнути
ожо,´г м. опекотина
озабо,´тить, озабо,´чивать забринути, забрињавати, узнемирити
озагла,´вить дати наслов
озада,´чить, озада,´чивать збунити, смутити, запањити, запрепастити
озаря,´ть, озари,´ть озарити, обасјати
озвере,´ть подивљати као звер, побеснети
оздорове,´ть оздравити
оздоро,´вить 1. учинити здравим 2. излечити, поправити
о,´земь о земљу, на земљу
озёрный језерски
озерцо,´, озерко с.језерце
ози,´мые озими, озими усев, озимица, озимац
озира,´ться обзирати се, освртати се, гледати око себе
озло,´бить наљутити, озлоједити
озлобля,´ть озлојеђивати, љутити
ознако,´мить упознати (некога с нечим)
ознакомля,´ть упознавати
ознаменова,´ть 1. означити, обележити 2. прославити, отпразновати
означа,´ть, озна,´чить 1. означавати, обележавати 2. значити
озно,´б дрхтавица
озноби,´ть пустити да озебе
озолоти,´ть позлатити
озорни,´к м. несташко, обешењак
озорни,´кичать бити несташан, безобразан
озорство,´ с. несташлук, обешењаштво, безобразлук
озя,´бнуть озепсти, промрзнути
оказа,´ть учинити, указати
оказа,´ться 1. показати се 2. наћи се
ока,´зия ж. 1. згодан случај, прилика 2. несрећан случај, неприлика
ока,´зывать 1. чинити, указивати 2. показивати
оказывается уствари
окайми,´ть, окаймля,´ть опшити, оивичити
окамене,´ть окаменити се
ока,´нчивать до вршавати, свршавати
ока,´пывать окопавати
окати,´ть, ока,´чивать облити
окая,´нный проклет, проклетиња
оки,´нуть (взором, глазами) обухватити погледом
окисле,´ние с. оксидација
окисля,´ться оксидирати
оккупи,´ровать окупирати
окла,´д ж.1. плата 2. порез 3. оков на икони 4. обрис, контура
окла,´дистый широк и густ (брада)
о,´клик м. позив, дозивање
окли,´кнуть, оклика,´ть викнути, позвати, викати, позивати
окно,´ с.прозор
слухово,´е окно,´ - кровни прозор
о,´ко с. стар. око
в мгнове,´ние о,´ка - за трен ока
окова,´ть, око,´вывать оковати, окивати
око,´вы мн. 1. окови 2. лисице, букагије
окола,´чиваться лутати, потуцати се
околдова,´ть 1. омађијати 2. опчарати, опчинити
околдо,´вывать 1. омађијавати 2. опчаравати, опчињавати
околе,´сица бесмислица, будалаштина
околе,´ть црћи, скапати, липсати, крепати
око,´лица ж.1. ограда око села 2. околишење, заобилажење
о,´коло 1. око, около 2. близу, крај, код 3. (с бројем) скоро, готово
околпа,´чить, околпа,´чивать насамарити, намагарчити
око,´льный 1. околишан, (за)обилазан, 2. суседни
око,´нный прозорски
оконча,´ние 1. завршетак, свршетак 2. грам. наставак
оконча,´нтельный коначан, завршан
око,´п ров, шанац
око,´пать 1. окопати 2. опкопати
окостене,´лый 1. стврднут, укочен од зиме 2. заостао, учмао
окостене,´ть стврднути се као кост 2. заостати (умно), учмати
окочене,´ть укочити се, скочањити се
око,´шечко, око,´шко с.прозорче, прозорчић
окра,´ина ж. 1. крај, периферија 2. граничпа област, крајина
окра,´сить, окра,´шивать бојити, фарбати
окра,´ска ж. 1. бојење, фарбање 2. боја, нианса
окре,´пнуть ојачати, очврснути
окре,´ст 1. около 2. унаоколо
окре,´стность ж. околина
окре,´стный околни
окрести,´ть 1. крстити 2. назвати
окриве,´ть оћоравити
о,´крик м.1. позив, дозивање, довикивање 2. опомена, претња
окри,´кивать, окри,´кнуть викнути, позвати, позивати по имену,
гру,´бо окри,´кнуть - издерати се
окрова,´вить, окрова,´вливать окрвавити, крвавити
окровене,´ть окрвавити се, наквасити се крвљу
окропи,´ть, окропля,´ть шкропити, прскати
окро,´шка ж. хладно јело од кваса, поврћа и комадића меса
округли,´ть, округля,´ть заокруглити, заокругљивати
окру,´глый округао, округласт
окружа,´ть, окружи,´ть окружити, опколити
окру,´жность 1. круг, обим 2. околина
окру,´жной 1. окружни 2. околни, оближњи
окру,´жающий околни, оближњи
октя,´брь м. октобар
октя,´брьский октобарски
оку,´клиться учаурити се (ларва)
окуна,´ть, окуну,´ть загњурити, замочити
о,´кунь м. гргеч
окупа,´ть, окупи,´ть покривати расходе приходима, покрити расходе приходима
окури,´ть, оку,´ривать кадити, окадити
оку,´рок м.опушак, пикавац
оку,´тать, оку,´тывать омотати, умотати, увити
оку,´чить, оку,´чивать загртати(усев)
ола,´дьи мн. врста дебеле палачинке
оледене,´ть следити се
оле,´нь м. јелен
оле,´ний јелењи
оли,´ва ж. маслина (дрво и плод)
оли,´вка ж. маслинка
оли,´вковый маслинов
олигархи,´ческий олигархијски
оли,´фа ж.сликарско уље
олицетворе,´ние с.оличење, персонификација
олицетвори,´ть, олицетворя,´ть оличити, персонификовати, персонифицирати
о,´лово с.калај, коситер
оловя,´нный калајни
о,´лух м.будала, глупак, простачина, клипан
ольха,´ ж. јова, јошика
оме,´ла ж. имела
омерзе,´ние с. гађење, гнушање, одвратност
омерзительный гадан, одвратан, мрзак
омертве,´ть укочити се, утрнути
омола,´живать подмлађивати
омолoже,´ние с. подмлађивање
омолоди,´ть, омоложа,´ть подмладити, подмлађивати
омочи,´ть поквасити, овлажити
омрача,´ть, омрачи,´ть замрачити, помрачити
о,´мут м. 1. вртлог, чеврнтија 2. вир
в ти,´хом о,´муте че,´рти во,´дятся - испод мирa триста вира
омыва,´ть, омы,´ть 1. умивати, прати умити, опрати 2. квасити, запљускивати
он, его,´ (него,´ с предлогом) он, њега
она,´, её, ей (неё, не,´й с предлогом) она, ње
онеме,´ть 1. занемети, постати, нем 2. умртвити се, утрнути
о,´ный устар. тај, онај
опада,´ть опадати, спадати
опа,´здывать задоцњавати, закашњавати, каснити
опали,´ть, опа,´ливать опалити, осмудити, палити, смудити
опа,´мятоваться устар. освестити се, доћи к себи
опарши,´веть ошугати се
опа,´ска ж. бојажљивост, опрезност
опа,´сение бојазан, страховање, плашња
опаса,´ться бојати се, страховати
опа,´сть 1. опасти 2. смршати
опаха,´ло м. велика лепеза
опаха,´ть узорати око нечега
опашка ж. 1. орање око нечега 2. оплаза
опе,´ка ж. старалаштво, туторство
опека,´ть бити коме старалац, старати се о неком
опереди,´ть, опережа,´ть претећи, престићи
опере,´ние с. перје у птица
опери,´ть покрити, украсити перјем;~ ся1. покрити се перјем (птица) 2. сазрети. осамосталити се (писац)
опере,´ть ослонити, упрети;~ся одупрети се
опери,´ровать оперисати
опе,´рный оперски
опеча,´лить ожалостити, растужити, ојадити
опеча,´тать пописати и запечатити
опеча,´тка ж. штампарска грешка
опе,´шить запањити се, запрепастити се
опива,´ть, опи,´ть опијати, опити се
опи,´ливать, опили,´ть стругати турпијом
опилки мн. опиљци, струготине
опира,´ть 1. оспањати, упирати 2. оснивати, темељити, базирати;~ся ослањати се
описа,´ние с. описивање, опис
описа,´тельный описни
описка ж. погрешка при писању
описа,´ть 1. описати 2. пописати;~ся погрешити при писању
о,´пись ж. 1. списак 2. попис
опла,´та плаћање, плата
оплати,´ть, опла,´чивать платити, исплатити
оплева,´ть попљувати, испљувати
оплести,´, оплета,´ть 1. оплести 2. варати, подваљивати
оплеу,´ха ж. шамар, ћушка
оплеши,´веть оћелавити
оплодотвори,´ть, оплодотворя,´ть оплодити, оплођавати
опломбирова,´ть пломбирати
опло,´т м.бедем, тврђава, заштита
оплоша,´ть невешто урадити, начинити омашку
опло,´шность м. погрешка, омашка, пропуст, несмотреност
оплы,´ть 1. опловити 2. отећи, поднадути 3. (свеча) отопити се 4.(брег) склизнути
оповести,´ть, оповеща,´ть известити, обавестити
оповеще,´ние с. саопштење, обавештење, обавест
опозда,´ние закашњење
опоздать одоцнити, закаснити
опозна,´ть познати, разазнати
опозо,´рить осрамотити
опои,´ть напити (неког)
о,´ползень м. клижење земљишта
оползти,´ склизнути (земља)
ополоска,´ть, опола,´скивать, ополосну,´ть оплакнути, исплакнути
oполчи,´ться, ополча,´ться 1. наоружати се, спремати се за рат устати с оружјем 2. устати против неког, окомити се
опо,´мниться освестити се, доћи к себи
опо,´р само у изразу
во весь опо,´р (скакать, нестись) - из све снаге, пуном паром, што игда може
опо,´ра ж. 1. ослонац, подупирач 2. потпора, помоћ, подршка
опорожни,´ть, опоражня,´ть празнити, испразнити
опоро,´чить осрамотити, опањкати
опосты,´леть огадити, досадити
опохмели,´ться растерати мамурлук,
опочива,´льня ж.устар. спаваћа соба
опочива,´ть спавати, одмарати се
опочи,´ть 1. заспати, одмарати 2. умерти
опошле,´ть попростачити се
опо,´шлить попростачити, учинити баналним
опоя,´сать, опоя,´сывать 1. опасати, пасати 2. окружити
опра,´ва ж. оквир, рам
оправда,´тельный правдајући
оправда,´тельный пригово,´р - судска пресуда да неко није крив
оправда,´ть оправдывать оправдати, оправдавати, правдати
опра,´вить, оправля,´ть 1. уредити, наместити 2. урамити, уоквирити
оправля,´ться, опра,´виться 1. опоравити се, придићи се (после болести) 2. прибрати се, повратити се (од страха) 3. удесити се, довести у ред
(одело, косу)
опра,´шивать саслушавати, испитивати
определе,´ние с. 1. означење, одређење 2. одредба 3. дефиниција 4. (суда) одлука 5. (грам.) атрибут, одредба;~енный 1. одређен, утврђен,
установљен 2. јасан, тачан
определи,´ть, определя,´ть 1. одредити2. дефинисати 3. (суд) одлучити, решити
определи,´тель мат. детерминанта
опресни,´ть очистити од соли
опри,´чник м. војник у личној гарди цара Ивана Грозног
опри,´чнина ж. 1. режим периода владавоне Ивана Грозног 2. терор, деспотија
опро,´бовать 1. испробати 2. пробати (јело)
опроверга,´ть оспоравати, побијати
опровержение ж. оспоравање, побијање, деманти
опроки,´дывать, опроки,´нуть 1. претурати, превртати 2. (рaкију) испијати 3. опровргнути, оборити
о,´прометью стрмоглавце, наврат нанос
опроме,´тчивый пренагљен, непромишљен, брзоплет, неопрезан
опро,´с м. 1. испитивање, саслушање, ислеђење 2. анкета 3. референдум
опроси,´ть испитати, саслушати
опросный иследни, анкетни
опроста,´ть испразнити
опрости,´ться попростачити се
опростоволо,´ситься начинити омашку
опротестова,´ть 1. протестовати (меницу) 2. жалити се (против пресуде)
опроти,´веть постати мрзак, огадити (коме)
опря,´тный чист, уредан
о,´птик м. оптичар
опти,´ческий оптички, оптичарски
о,´птом 1. (продаја) на велико 2. скупа, ђутуре
оптови,´к трговац на велико, гросист
опубликова,´ть објавити , штампати
опусти,´ть, опуска,´ть 1. спустити,опустити, оборити 2. попустити, олабавити 3. пропустити, испустити, изоставити;~ся 1. спустити се,
сићи 2. пасти духом, упустити се
опусте,´ть опустети
опустоши,´ть, опустоша,´ть 1. опустошити, уништити 2. упропастити, онеспособити
опу,´тать, опу,´тывать спутати, упетљати
о,´пухоль ж. оток
о,´пухнуть надути се, отећи
о,´пухать отицати
опуша,´ть, опуши,´ть 1. опшивати крзном 2. (сњег) покрити танким слојем, попрашити
опу,´шка 1. крзнени опшив (перваз) 2. ивица шуме
опыли,´ть запрашити цветним прахом
о,´пыт м. 1. искуство 2. оглед, опит, експеримент 3. покушај, проба
о,´пытность ж. 1. искуство 2. искусност, извежбаност,практичност
о,´пытный 1. огледни, опитни 2. искусан, практичан
опьяне,´ть, опьяня,´ть опијати се
опя,´ть опет, поново
опя,´ть-таки,´ - па ипак
ора,´ва ж.гомила
ора,´нжевый наранцаст
оранжере,´я ж. стаклена башта
ора,´нье викање, дрека, дерњава
ора,´тор м. беседник, говорник
ора,´ть 1. викати, дерати се 2. орати
о,´рган м.орган
органи,´ческий органски
орга,´н м.оргуље
орга,´нный оргуљски
о,´рдер м. наредба, налог
ордина,´рец м.посилни
ордина,´рный 1. редовни (професор) 2. обичан, прост
орёл м.орао
орлик м.орлић
орлёнок м. орлић (младунче)
орли,´ный орловски
орлянка ж. игра крајцарица
оре,´х м. коштуничав плод
гре,´цкий оре,´х - орах
лесно,´й оре,´х - лешник
отде,´лать под оре,´х - изгрдити, избрусити
доста,´ть на оре,´хи - извући, добити своје
оре,´шник м. лешњак, лескова шума
оригина,´льный оригиналан, особит
оригина,´льничать правити се особењак
оробе,´ть уплашити се
ороси,´ть, ороша,´ть 1. полити, оросити 2. залити, наводнити
ортодокса,´льный ортодоксни
ору,´дие с.1. оруђе, инструмент, алат(ка) 2. топ
ору,´довать 1. руковати оруђем 2. управљати, заповедати
ору,´жие с.оружје
оруже,´йный оружни
орфогра,´фия ж. правопис
орфогра,´фи,´ческий ортографски, правописни
оря,´сина ж.1. мотка, батина 2. дугајлија
оса,´ оса, осица
оси,´ный осињи
оса,´да ж. опсада
оса,´дка ж. 1. спуштање, слегање (земље) 2. дубина гажења брода
оса,´дный опсадни
оса,´дное положе,´ние - опсадно стање
осади,´ть, осажда,´ть 1. опсадити, опсести 2. пуштати да се таложи 3. (коњ) нагло зауставити у трку
оса,´док м. 1. талог, наслага 2. водени талог, падавина 3. тешко на души (после неке непријатности)
осажде,´ние с.таложење
осажда,´ться таложити се
оса,´живать нагло заустављати у трку
оса,´нка ж. држање тела, став
оса,´нистый наочит, достојанствен
осатане,´ть 1. разбеснети се 2. (кому) досадити, постати мрзак
осведоми,´ть, осведомля,´ть обавестити
освежа,´ть, освежи,´ть освежити
освежева,´ть уредити, тангирати (заклано живинче)
освети,´ть осветлити
осветли,´ть, осветля,´ть разбистрити
освеща,´ть осветљавати
освеще,´ние с. 1. расвета, осветљавање 2. осветљење, светлост
освиде,´тельствовать прегледати, испитати
освиста,´ть, освисте,´ть извиждати
освободи,´ть ослободити, избавити
освободитель м. ослободилац
освобожда,´ть ослобађати, избављати
освобожде,´ние с. ослобођење, избављење
осво,´ить овладати, успети у изради, употреби нечега 2. прилагодити, аклиматизовати 3. усвојити, схватити;~ся 1. навићи се 2. прилагодити се
освяще,´ние с. освећивање, освећење освештавање
освятить, освящать осветити, освећивати
оседа,´ть, осе,´сть 1. слегати се 2. таложити се 3. (прашина) падати 4. стално се настањивати
осёдлый стално настањен
осёдлость стална настањеност
осёдлывать оседлавати
осёл м. магарац
ослёнок м. магаре
о,´слик мали магарац
осли,´ца магарица
ослиный магарећи
осело,´к белегија за косу
осемени,´ть вештачки оплодити
осени,´ть, осеня,´ть изненада се појавити, синути у глави
осени,´ть кресто,´м - прекрстити
о,´сень јесен
по о,´сени, о,´сенью - у јесен
осе,´нний јесењи, јесенски
осерди,´ть устар. разљутити
осеребри,´ть 1. посребрити, додати сребрног сјаја 2. устар. осипати сребром, учинити богатим
осётр м. јесетра
осе,´чься направити омашку, промашити циљ
дать осе,´чку - слагати (пушка)
оси,´лить, оси,´ливать 1. надвладати, победити 2. савладати (при учењу)
оси,´на ж. јасика
оси,´нник м. jасик, jасикова шума
оси,´новый јасиков
оси,´плый промукао
оси,´пнуть промукнути
осироте,´ть осиротети, постати сироче
осироти,´ть учинити сирочетом
осия,´ть обасјати, озарити
оска,´бливать стругати
оска,´литься, оска,´ливаться кезити се
осканда,´литься осрамотити се
оскверни,´ть оскрнавити, оскврнити
оскла,´биться развући усне на осмех
оскобли,´ть састругати
оско,´лок м. одломак, парче
оско,´мина само у изразу
он себе,´ наби,´л оско,´мину - заситио се, досадило му
оскопи,´ть ушкопити, уштројити, почистити
оскорби,´ть, оскорбля,´ть увредити
осокрбле,´ние с.увреда
осокрбительный увредљив
оскоро,´миться омрсити се
оскуде,´ть, оскудева,´ть осиромашити
ослабе,´ть, осла,´бнуть ослабети
осла,´бить, ослабля,´ть 1. ослабити 2. попустити, олабавити 3. ублажити (казну)
осла,´вить, ославля,´ть озлогласити, извикати
ослепля,´ть, ослепи,´ть 1. ослепити 2. заслепити, засенити 3. увести у заблуду
ослепи,´тельный заслепљив
осли,´злый љигав, клизав
осложне,´ние с. заплетеност, замршеност, заплет, компликација
осложни,´ть, осложня,´ть замрсити, заплести, замрсивати, заплитати, компликовати
ослу,´шаться оглушити се, не послушати
ослы,´шаться пречути, не чути добро
осме,´литься, осме,´ливаться осмелити се, усудити се
осмея,´ть, осме,´ивать исмејати
осмо,´тр м. прегледање, преглед
осмотри,´тельный обазрив, опрезан, смотрен
осмо,´трщик м. прегледач
осмотре,´ть, осма,´тривать разгледати, прегледати;~ся 1. обазрети се, погледати око себе 2. снаћи се, привићи се
осмы,´слить дати смисао, схватити
оснасти,´ть, оснаща,´ть, осна,´щивать 1. опремити брод 2. снабдети (муницијом, техничком опремом)
осно,´ва, основа,´ние с. 1. основица, основ(а), темељ 2. основа (у ткању) 3. хем. база
основа,´тель м. оснива
основа,´тельный темељан, основан, разложан, озбиљан, позитиван
основа,´ть, осно,´вывать 1. основати, утемељити 2. засновати
основно,´й основни, главни 1. хем. базни 2. основин у ткању
основополо,´жник м. оснивач
осно,´вываться почивати, базирати се
осо,´ба ж. лице, личност, особа
осо,´бенный особит, нарочич, посебан
особня,´к м. засебна кућа
особняко,´м засебно, посебно, одвојено
осо,´бый 1. особит, нарочит 2. засебан,по|себан
о,´собь ж. индивидуа, јединка
осозна,´ть схватити, постати свестан
осо,´ка ж.барска трава, сита
о,´спа ж. богиње
ветряна,´я о,´спа, ветря,´нка - мале (дечје) богиње
чёрная о,´спа - велике (црне, арапске) богиње
о,´спенный богињав, рошав
оспа,´ривать 1. спорити, побијати, препирати се 2. такмичити се
оспопривива,´ние с. калемљење богиња, вакцинација
оспо,´рить 1.оспорити, порећи 2.побити (разлоге)
осрами,´ть 1. осрамотити 2. посрамити
остава,´ться 1. остајати 2. преостајати
оста,´вить, оставля,´ть 1. оставити 2. задржати 3. напустити
оста,´вить за собо,´й - задржати за себе
оста,´вить в дурака,´х (с но,´сом) - преварити, намагарчити, насамарити
остально,´й остали, други
останови,´ть, остана,´вливать 1. заустављати, задржавати 2. обустављати 3. обраћати, усредсређивати;~ ся 1. зауставити се, (за)стати 2.
одсести 3. (работа) прекинути се
оста,´нки мн. смртни остаци
остано,´вка ж. 1. заустављање, задржавање 2. прекид, застој 3. трамвајска станица, железничка постаја
оста,´ток (пре)остатак
оста,´точный преостали
оста,´ться 1. остати 2. преостати 3. изгубити на коцки 4. понављати разред
оста,´ться за кем - 1. остати (припасти) неком 2. дуговати
оста,´ться в барыша,´х - бити на добитку
оста,´ться с но,´сом - насести, бити намагарчен
остепени,´ться постати озбиљнији, разборитији
остервени,´ться разјарити се, помамити се, разбеснети се
остере,´чь остерега,´ть опоменути, упозорити;~ся бити опрезан, пазити, чувати се
ости,´стый пун осја, бодљикав
о,´стов костур, скелет, окосница
остолбене,´ть 1. запањити се, запрепастити се 2. претворити се у стуб
остоло,´п глупан, глупак, клипан, шмокљан
осторо,´жный 1. опрезан, обазрив 2. уздржљив, пажљив
осточерте,´ть дојадити
остра,´стка претња казном, застрашивање
остриё 1. шиљак 2. оштрица
о,´стрить оштрити, изоштравати
остри,´ть говорити духовитости, правити досетке
остри,´чь, острига,´ть ошишати
о,´стров м. острво, оток
островитя,´нин острвљанин, оточанин
островно,´й острвски, оточки
островок м. острвце, оточић
остро,´г м.устар. затвор, тамница
острогла,´зый који је оштра погледа
остро,´жный затворски, тамнички
остроконе,´чный шиљат, шиљаст, заоштрен
остросло,´в м. оштроуман, духовит човек
остросло,´вить говорити духовитости, правити досетке
острота,´ ж. 1. оштрина 2. жестина, напрегнутост 3. љутина, пикантност
остро,´та ж. оштроумност, духовитост
остроуго,´льный оштроугаони
остроу,´мный оштроуман, духовит, домишљан
о,´стрый 1. оштар, шиљаст, шиљат, заоштрен 2. изоштрен, фин 3. љут
остря,´к духовит човек, домишљан
остуди,´ть, остужа,´ть расхладити
оступа,´ться спотицати се, посртати
оступи,´ться спотаћи се, посрнути
осты,´ть, остыва,´ть 1. хладити се 2. расхладити се, охладнети, хладнети
осуди,´ть, осужда,´ть 1. осудити 2. неповољно се изјаснити против неког или нечег, замерити
осу,´нуться опасти, смршавити
осуша,´ть, осуши,´ть 1. осушити, сушити 2. искапити
осушестви,´ть, осуществля,´ть остварити
осуществи,´мый остварљив
осчастливи,´ть, осчастливли,´вать усрећити
осы,´пать 1. обасути, посути 2. осути, развалити
осыпа,´ть 1. обасипати, посипати 2. осипати, разваљивати;~ся 1.осипати се, опадати 2.(зрно) крунити се
ось ж. 1. геом. оса 2. осовина
осяза,´емый опипљив
осяза,´тельный 1. који везан додиривање, тактилно чуло 2. врло значајан
от од, от- предметак сложеница са истим значењем као и од-
ота,´пливать грејати, загревати, ложити
ота,´ра м. велико стадо оваца
отба,´в|ить, отбавля,´ть одлити, одасути, одливати, одасипати
хоть отбавля,´й - врло много, напретек
отбега,´ть, отбежа,´ть бежати даље од нечега,побећи
отбели,´ть избелити, убелити
отби,´ть, отбива,´ть 1. одбити (напад) 2. отети, освојити 3. удаљити, одвратити 4. одламати, одломити, одвалити 5. (руку) повредити 6. (такт)
дати 7. (косу) откивати
отбира,´ть 1. одузимати 2. одабирати 3. сабирати, прикупљати (податке)
отби,´ться, отбива,´ться 1. одбити ударац, одбранити се 2. изостати, изгубити се 3. одломити се
отблагодари,´ть захвалити
о,´тблеск м. одблесак, одсјај, одсев
отбле,´скивать одсјајивати
отбо,´й м.1. одбијање 2. откивање (косе) 3. знак за одступање 4. знак за свршетак телефонског разговора
отболе,´ть одболовати преболети, оздравити
отбо,´р м.одабирање, избор
отбо,´рный одабран, изабран, биран
отбо,´рное руга,´тельство - псовка
отборони,´ть подрљати
отбоя,´риться извући се, измигољити се
отбрани,´ть изгрдити, испсовати
отбра,´сывать одбацивати
отбри,´ть одбрусити, оштро одговорити
отбро,´сить коньки,´ - умрети
отбро,´сы мн. отпаци, смеће, ђубре
отбро,´сить 1. одбацити 2. одбити (непријатеља) 3. одбити (свет)
отбы,´ть, отбыва,´ть 1. отпутовати, одлазити на пут 2. служити, издржавати (војску, казну)
отбы,´тие с.одлазак
отва,´га ж. смелост, храброст
отва,´дить, отва,´живать одвићи, одучитиж
отва,´живаться, отва,´житься усудити се, осмелити се
отва,´жный смео, храбар, одважан
отвали,´ть, отва,´ливать 1. уклонити, уклањати 2. (брод) отпловити 3. жарг.одлазити
отва,´ливай, отвали,´! - одлази!
отвали,´ться 1. отпасти 2. уклонити се, одустати
отва,´р м.1. одвар 2. чај из биљака
отварно,´й варен, барен, куван
отвари,´ть 1. прокувати 2. одлемити (нешто метално загревањем)
отве,´дать, отве,´дывать окусити, пробати
отвезти,´ одвести (колима), одвући
отверга,´ть, отве,´ргнуть одбацити, одгурнути
отверде,´ть, отвердева,´ть отврднути, очврснути
отве,´рженный 1. одбачен 2. бесправан, угњетен
отврну,´ть 1. одврнути 2. окренути, обрнути
отвёртка м.1. одвртање 2. шрафцигер
отвёртывать одвртати
отве,´с м. 1. зидарски висак 2. одсек, литица, стрмен
отве,´сить измерити, одмерити
отве,´сить покло,´н - дубоко се поклонити
отве,´сный 1. вертикалан 2. стрм, окомит
отвести,´ 1. одвести 2. уклонити, одстранити 3. доделити 4. одбити, не признати
отвести,´ глаза,´ - заварати
отвести,´ ду,´шу (се,´рдце) - олакшати душу, срце
отвести,´ дух - одахнути, окрепити се
отве,´т м.одговор
держа,´ть отве,´т - давати рачуна
быть в отве,´те - бити одговоран
привлека,´ть к отве,´ту - водити истрагу
отве,´тчик м. туженик
ответвле,´ние с.1. гранање, рачвање 2. огранак, грана 3. споредан железнички крак
отве,´тить 1. одговорити 2. одазвати се
отве,´тственный 1. одговоран 2. важан, озбиљан
отвеча,´ть 1. одговарати 2. бити одговоран, сносити одговорност 3. подударати се, слагати се
отве,´шать, отве,´шивать одмерити (тежину)
отвива,´ть одвијати
отви,´ливать изврдавати, избегавати
отвинти,´ть, отви,´нчивать одврнути, одшрафити
отвиса,´ть, отви,´снуть висити, опустити се, отомбољити се
отвлече,´ние апстракција
отвлечённый 1. апстрактан 2. одвојен
отвле,´чь, отвлека,´ть 1. одвратити, скренути (пажњу) 2. издвојити, изузети
отво,´д м.1. одвођење, уклањање, одстрањивање 2. додељивање 3. захтев за изузеће у суду 4. крак канала
для отво,´да глаз - да би се заметнуо траг
отводи,´ть 1. одводити 2. уклањати 3. одстрањивати 4. додељивати 5. одбијати, не признавати
отво,´дный 1. одводни 2. протестни (у суду)
отвоева,´ть 1. извојевати, освојити 2. изратовати, свршити ратовање
отво,´з м. одвожење, одвоз
отво,´зить 1. одвозити 2. свршити превоз
отвора,´чивать 1. уклањати 2. окретати 3. одвраћати
отвори,´ть, отворя,´ть отворити, отварати
отворо,´т м. 1. уклањање 2. посувратак, ревер (на капуту)
отврати,´тельный гадан, мрзак, одвратан
отврати,´ть, отвраща,´ть 1. окренутиж 2. отклонитиж 3. одвратитиж
отвраще,´ние 1. гнушање, згражање, одвратност 2. одвраћање, отклањање
отвыка,´ть, отвы,´кнуть ж одвићи се, одвикнути се
отвы,´чка ж. одвика, одука
отвяза,´ть одвезати, одрешити
отвяза,´ться, отвя,´зываться 1. одвезати се, одрешити се 2. ослобађати се, отресати се 3. оставити на миру, остављати на миру
отвя,´зывать одвезивати, дрешити
отгада,´ть, отга,´дывать одгоненути, погодити
отгла,´дить испеглати
отгова,´ривать одвраћати;~ся изговарати се, правдати се
отговори,´ть одвратити;~ся изговорити се, оправдати се
отгово,´рка ж.изговарање, изговор, правдање
отголо,´сок м. одјек, отклик, ехо
отгоня,´ть 1. одгонити, терати 2. дестиловати
отгороди,´ть, отгора,´живать преградити;~ся оградити се, издвојити се
отгрести,´ 1. одгрнути, уклонити (снег, сено) 2. одвеслати
отгрузи,´ть 1. истоварити 2. отправити товарним вагоном
отгры,´зть одгристи
отдава,´ться 1.одавати се, посвећивати се 2. предавати се 3. одбијати се, огледати се 4. одјекивати, разлегати се
отдави,´ть 1. пригњечити 2. исцедити 3. одгурнути (у гурњави)
отда,´ивать измузати
отдале,´ние с.1. удаљивање 2. удаљеност, даљина
отдали,´ть, отдаля,´ть 1. удаљити 2. одложити
отдари,´ть, отда,´ривать узвратити поклон
отдать, отдавать 1. дати назад, вратити 2. уступити 3. посветити 4,. предати 5. продати, платити 6. (наређење) издати 7. (пушка)
тргнути се 8. (мирис) осећати се 9. одвезивати, попуштати, лабавити
отда,´ть до,´лжное - одати признање
отда,´ться 1. одати се, посветити се 2. предати се 3. одбити се 4. (глас) одјекнути, разлегнути се
отда,´ча ж.1. враћање 2. устуиање 3. предавање 4. одавање, посвећивање 5. издавање (наредба); 6. трзање (пушке) 7. одвезивање, попуштање
отде,´л м. 1. део, раздео 2. одељење
отде,´лать 1. обрадити 2. преправити, украсити 3. изгрдити, удесити;~ся 1. ослободити се, избавити се, отарасити се 2. (чем) извући се
отделе,´ние с. 1. дељење, издвајање 2. лучење, излучивање 3. одељење, одељак 4. део
отдели,´ть 1. издвојити, одвојити 2. доделити 3. оделити
отде,´лка ж. 1. обрада 2. удешавање 3. украс
отде,´лывать 1. израђивати, обрађивати 2. удешавати, украшавати 3. грдити;~ся 1. ослобађати се, избављати се 2. (чем) извлачити се
отде,´льный засебан, посебан, одвојен
отделя,´ть 1. издвајати, одвајати 2. додељивати 3. делити
отдёрнуть, отдёргивать тргнути, трзати (завеса) , размаћи
отдира,´ть 1. откидати, дерати 2. шибати
отдохну,´ть одахнути, одморити се
отду,´ваться 1. тешко дисати од умора 2. испаштати за туђу кривицу
отду,´мать, отду,´мывать предомислити се
о,´тдых м. одмор
о,´тдыхать одмарати се
отдыша,´ться издувати се
отёк м.оток
отека,´ть отицати
отёл м. тељење
оте,´ль м. хотел
отепли,´ть, отепля,´ть загрејати
отере,´ть отрти, обрисати
оте,´ц м.отац
крёстный оте,´ц - кум
приёмный оте,´ц - поочим
посажённый оте,´ц - стари сват
на,´званный оте,´ц - поочим
оте,´ческий очински
оте,´чество с. отаџбина, домовина
оте,´чь отећи
отзвене,´ть одзвонити (звоно)
отзвони,´ть престати звонити (звонар)
о,´тзвук м.1. одзвук, ехо 2. отклик
отзвуча,´ть умукнути
отзимова,´ть презимити
о,´тзыв м. 1. војн. одзив 2. оцена, мишљење 3. опозивање, опозов
отзыва,´ть, отзываться 1. одазивати 2. опозивати 3. заударати, осећати се на нешто 4.одјекивати
отзы,´вчивый сажаљив, осећајан
отира,´ть отирати, брисати
отка,´з м. 1. одбијање 2. одрицање, отказивање, отказ 3. (мотор) прекид, престанак рада
до отка,´за - потпуно, сасвим
отказа,´ть 1. одбити, одрећи 2. отказати (службу) 3. завештати 4. престати радити;~ ся 1. одбити, не признати 2. одрећи се, отказати се
отка,´лывать одбијати, одваљивати
отка,´т м. 1. одскок, трзај (топа при пуцању) 2. жарг. наплата процената за услуге. мито
отка,´тывать 1. изрољати (рубље) 2. смандрљати (сувише брзо урадити) 3. излемати
откати,´ть откотрљати
откача,´ть 1. поцрпсти, испумпати 2. повратити у живот вештачким дисањем
откачну,´ться одбити се, удаљити се
отка,´шля|ть, отка,´шлянуть искашљати се
отквита,´ть обрачунати се, квитирати
откидно,´й који се расклапа, на расклапање
отки,´нуть, отки,´дывать 1. одбацити 2. отворити, расклопити 3.забацити
откла,´дывать 1. одлагати 2. остављати настрану
откле,´ить, откле,´ивать одлепити
о,´тклик м. одзив, одјек
отклика,´ться од(а)зивати се
отклоня,´ть, отклони,´ть 1. уклањати, отклањати, остранити, удаљивати 2. одбити, одбацити 3. одвратити, одговорити (неког)
отключить искључити;~ся 1.искљу;ити се, пасти у несвест 2.жарг. заспати
откова,´ть, отко,´вывать 1. исковати, искивати , сковати, 2. отковати
отколоти,´ть 1. одбити, одвалити 2. излемати, измлатити
отколо,´ть, отка,´лывать 1. одбити, одвалити 2. откачити
отколо,´ть шту,´ку - нашалити се
откомандирова,´ть откомандовати, послати на службени пут
откома,´ндовать престати командовати
откопа,´ть откопавати, откопати
отко,´рм м. гојење, товљење, тов
откорми,´ть, отка,´рмливать хранити , утовити
отко,´с м. падина, страна
откоси,´ть 1. искосити 2. жарг. избећи служење војног рока, регрутацију
открепи,´ть одрешити, откачити
открове,´ние откриће
открове,´нный 1. отворен, искрен 2. очевидан, несумњив
откры,´ть, открыва,´ть 1. открити, отворити 2. пронаћи
откры,´тие с. 1. откривање, отварање 2. откриће, проналазак
откры,´тка поштанска карта: разгледница или честитка
отку,´да откуд(а), одакле
откупи,´ть, откупа,´ть 1. откупити 2. закупити, узети под најам
отку,´порить отпушити, отчепити
откуси,´ть 1. одгристи 2. одсећи, откинути клештима
отку,´шать устар.појести, попити
отлага,´ть одлагати, одгађати;~ся одвајати се, излазити из заједнице
отлежа,´ть лежањем учинити да утрне;~ся 1. одморити се лежећи 2. опоравити се
отлёживаться 1. лешкарити 2. одмарати се
отлёт м. одлетање
держа,´ть на отлёте - држати на испруженој руци
отлете,´ть, отлета,´ть одлетети, одлетати
отле,´чь 1. одмаћи се при лежању 2. удаљити се 3. лакнути
отлегло,´ од се,´рдца (души) - лакнуло на души
отли,´в м.1. осека (морска) 2. (боја) прелив, нианса
отлива,´ть преливати се
отлипа,´ть, отли,´пнуть одлепити се
отли,´ть 1. одлити, просути 2. излити 3. жарг. мокрити се
отли,´чие 1. разлика 2. одликовање (у служби)
отличи,´тельный карактеристичан, који служи за разликовање
отличи,´ть, отлича,´ть 1. разликовати, распознати, разликовати 2. одликовати, одликовати
отли,´чный одличан, изврстан, савршен
отло,´гий, отложно,´й с благим нагибом, спуштен
отложно,´й воротни,´к - спуштен оковратник
отло,´гость м. низбрдица
отложи,´ть, отлага,´ть одложити, одгодити
отломи,´ть, отлома,´ть ломити, одломити
отлупи,´ть избити, излемати
отлучи,´ть, отлуча,´ть 1. одвојити, издвојити, одлучити 2.искључивати
отлучи,´ться, отлуча,´ться удаљити се
отлу,´чка м. одсутност
отлы,´нивать извлачити се од посла
отлюби,´ть престати волети
отма,´лчиваться прећуткивати
отмани,´ть одмамити
отма,´тывать одмотавати
отма,´хиваться бранити се од мува
отмежева,´ть омеђити, ограничити
о,´тмель ж. плићак
отме,´на ж.укидање
отмени,´ть, отменя,´ть укинути укидати
отме,´нный одличан, изврстан, савршен
отмере,´ть, отмира,´ть 1. умртвити се 2. изумрети
отмерза,´ть, отмёрзнуть промрзнути, смрзнути се
отме,´рить, отмеря,´ть одмерити, одмеравати
отме,´тить, отмеча,´ть 1. означити, означавати 2. запазити, приметити 3. одметати (из списка)
отме,´титься 1. регистровати се 2. одјавити се
отме,´тка ж.1. белешка, знак 2. оцена
отмока,´ть, отмо,´кнуть влажити се, квасити се
отмолоти,´ть самлети
отморо,´зить, отмора,´живать пустити да промрзне, пуштати да промрзне
отморо,´зиться промрзнути
отмы,´ть умити, опрати
отмы,´чка ж. калауз
отмя,´кнуть, отмяка,´ть одмекнути, омекшати, омекшавати
отнести,´ 1. однети, пренети 2. убројити, приписати
отнести,´ть поступити
отнима,´ть одузимати
относи,´тельный 1. релативан, односан 2. ограничен, умерен 3. односни
отноше,´ние с. 1. однос, веза 2. извештај, акт
по отноше,´нию к - према
во всех отноше,´ниях - у сваком погледу
отню,´дь нипошто, никако, нимало
отня,´ть, отнима,´ть 1. одузети, отети 2. узети (времена) 3. уклонити
ото, ото- употребљава се испред п и неких група сугласника уместо от, от-
отобе,´дать свршити ручак
отобра,´ть, отбира,´ть 1. одузети 2. одабрати, изабрати
отова,´рить, отова,´ривать снабдети робом
отовсю,´ду одасвуда, са свих страна
отогна,´ть отерати, одагнати
отогну,´ть 1. исправити савијено 2. засукати, заврнути (рукаве) 3. уклонити (грану)
отогре,´ть, отогрева,´ть загрејати, угрејати
отодви,´нуть 1. помаћи, одмаћи 2. одложити
отодра,´ть 1. откинути, отцепити 2. истући, излемати
отож(д)естви,´ть идентификовати, схватити истоветним
отозва,´ть одазвати, опозвати
отойти,´, отходи,´ть 1. одмаћи се, уклонити се 2. одступити 3. кренути (воз) 4. удаљити се 5. повратити се, доћи к себи 6.лакнути
отомкну,´ть 1. откључати 2. скинути
отомсти,´ть, отомща,´ть осветити се, светити се
отопи,´ть, отопля,´ть загрејати, наложити, грејати, ложити
отопле,´ние грејање, ложење, огрев
оторва,´ть, отрыва,´ть 1. откидати, тргати, откинути. отргнути, отцепити 2. одвојиги, раздвојити
о,´торопь ж. запањеност, пренеражење
о,´торопеть запањити се, пренеразити се
меня,´ взяла,´ о,´торопь - запањио сам се
оторо,´чка ж. опшивање, опшив
оторо,´чить опшити
отосла,´ть 1. одаслати, послати 2. удаљити, уклонити
отоспа,´ться наспавати се, испавати се
отоща,´ть смршати, ослабити
отпа,´ривать пеглати преко мокре крпе, користећи пару
отпа,´рывать парати
отпа,´сть отпасти, одвалити се
отпаха,´ть узорати
отпая,´ть одлемити
отпева,´ть, отпе,´ть 1. опојавати, опојати 2. сахранивати
отпеча,´тать, отпеча,´тывать 1. одштампати, исштампати 2. распечатити
отпеча,´ток м. 1. отисак 2. жиг,обележје
отпира,´ть, отпере,´ть откључати
отписа,´ть 1. отписати, одговорити 2. завештати
отпи,´ска ж. бирократски одговор без стварне садржине
отпихну,´ть, отпи,´хивать гурати, одстранити
отпла,´та м. одмазда, освета
отплёвывать пљувати
отплы,´ть 1. отпловити, отпливати 2. одлазак, полазак (брода)
отпля,´сывать, отпляса,´ть играти
о,´тповедь ж. одговор, утук
отпо,´р м.отпор
встре,´тить отпо,´р - наићи на отпор
отпо,´тчевать почастити, угостити
отправле,´нние с. 1.пошиљка 2.отправка,
отпра,´вить, отправля,´ть отправити, отпремити, послати
отпра,´виться, отправля,´ться упутити се, отићи, отпутовати, одлазити, путовати
отпроси,´ться, отпра,´шиваться молити за изостанак (излазак, одсуство)
отпры,´гнуть, отпры,´гивать одскочити
о,´тпрыск м. 1. младица, изданак 2. потомак
отпря,´нуть одскочити
отпугну,´ть расплашити, преплашити
о,´тпуск м. 1. одсуство, годишњи одмор 2. отпуштање 3. издавање
отпускно,´й који се односи на одсуство, који је на одсуству
отпускны,´е де,´ньги - отпремнина
отпускна,´я (цена,´) - фабричка продајна цена
отпусти,´ть 1. издати 2. пустити 3. отпустити, ослободити 4. дати, снабдети 5. пустити на одсуство 6. попустити, олабавити
отрабо,´тать, отраба,´тывать одрадити, одрађивати
отра,´ва ж. отров
отрави,´ть, отравля,´ть отровати,тровати
отра,´да ж. радост, утеха, уживање
отра,´дный радостан, утешан, мио
отраже,´ние с. 1. одбијање 2. одблесак, рефлекс 3. израз 4. побијање
отрази,´ть, отража,´ть 1. одбити (ударац, светлост) 2. изразити, представити 3. побити (разлоге)
отрапортова,´ть рапортирати
о,´трасль ж.1. младица, изданак 2. област,грана (научна, привредна)
отрасти,´ одрасти, израсти
отрасти,´ть, отраста,´ть пустити да порасте, расти одгајити
отра,´щивать пуштати да порасте, гајити
отре,´бье м. олош, друштвсни талог
отре,´зать, отреза,´ть одрезати, одсећи
отрезве,´ть отрезнети
отрезви,´ться, отрезвля,´ться отрезнети, трезнити се
отре,´зок м. одрезак, одсечак, одломак
отрека,´ться одрицати се, отказивати се
отрекомендова,´ть 1. представити, упознати (с неким) 2. препоручити
отремонти,´ровать оправити (кућу)
отре,´пье с. дроњци, прње
отрече,´ние 1. одрицање 2. абдикација
отречься 1. одрећи се, отказати се 2. абдицирати
отреша,´ть ослободити, разрешити
отри,´нуть одбацити, одбити
отрица,´ть одрицати, порицати
отрица,´тельный 1. одричан 2. неповољан, негативан
отро,´ду 1. од рођења
о,´троду, отродя,´сь никад
о,´троду ни кури,´л - никада нисам пушио
отро,´дье с. 1. род, врста, сој, пасмина 2.потомство
отрои,´ться изројити се
о,´трок м. устар. дечак
отрокови,´ца ж.устар. девојчица
отро,´сток м. изданак, младица
отруба,´ть одсецати
о,´труби мн. собир. мекиње
отруби,´ть одсећи, одрезати, одрубити
отры,´в м.откидање, кидање, тргање, чупање
отры,´вистый испрекидан
отры,´вной који се може откидати
отры,´вок м. одломак
отры,´вочный испрекидан, у одломцима, непотпун
отры,´жка ж.подригивање
отрыгну,´ть подригнути
отры,´ть, отрыва,´ть откопати, ископати
отря,´д м.1. одред 2.зоол. врста, ред
отряди,´ть, отряжа,´ть упутити, откомандовати
отсади,´ть, отса,´живать 1. пресадити 2. променити место некоме, преместити
о,´тсве,´т м.одсјај, одблесак
отсве,´чивать одсјајивати
отсе,´в м.1. просејавање, чишћење 2. остаци
отсе,´ять 1. просејати 2. посејати
отсе,´ле, отсе,´ль устар. одавде
отсе,´сть сести даље, пресести
отсе,´чь, отсека,´ть одсећи, одсецати, одрезати
отсиде,´ть, отси,´живать 1. одседети, одлежати (затвор), издржати (робију) 2. седењем учинити да утрне (нога)
отскочи,´ть, отскака,´ть 1. одскочити, одскакати 2. одбијати се, отбити се
отсоса,´ть посисати
отсо,´хнуть 1. сасушити се 2. усахнути
отсро,´чить, отсро,´чивать одложити, одгодити
отсро,´чка ж. одлагање, одгађање
отста,´вить 1. одмаћи, уклонити 2. отпустити (из службе)
отста,´вка ж. оставка (на службу)
вы,´йти в отста,´вку - напустити службу
отставно,´й чиновник у оставци
отста,´ивать бранити, заштићавати
отста,´лый 1. изостао, заостао 2. назадан
отста,´ть, отстава,´ть 1. заостати, изостати 2. одустати, одвајати се 3. отпасти, одлепити се
отстега,´ть 1. прошити, проштеповати 2. истући шибом
отстегну,´ть, отстёгивать откопчати, раскопчати
отстира,´ть испрати
отсто,´й м. 1.талог 2. жарг. глупости, назадне ствари
отстоя,´ть 1. бити удаљен, бити на растојању 2. одстојати, престојати 3. одбранити
отстоя,´ться, отста,´иваться 1. сталожити се, таложити се 2. избистрити се, разбистравати се
отстра,´нить, отстраня,´ть одстранити, уклонити, удаљити
отстре,´л м. убијање у лову
отстреля,´ть, отстре,´ливать 1. убијати у лову 2.завршавати пуцање
отстре,´ливаться бранити се пуцањем
отступи,´ть, отступ|а,´ть одступити, измаћи, повући се
отступле,´ние с. одступање, узмицање, повлачење
отсту,´пник м.отпадник (од вере)
отступно,´е с. накнада за уступљено
отстуча,´ть откуцати
отсу,´тствие с.одсутност
отсу,´тствовать бити одсутан, одсуствовати
отсчита,´ть 1. одбројати 2. одбити од рачуна
отсыла,´ть одашиљати, слати
отсы,´пать, отсыпа,´ть одасути, одасипати
отсыре,´ть овлажити се,
отсыха,´ть сушити се
отсю,´да одавде, одзвуд
отта,´ивать откравити, одмрзавати
отта,´лкивать одгуривати
отта,´лкивающий одвратан, гнусан
отта,´скивать одвлачити
оттаска,´ть одвући (у неколико пута)
отта,´чивать оштрити
оттащи,´ть одвући ( једном)
отта,´ять откравити
оттени,´ть осенчити
отте,´нок м. прелив боја, нианса
отте,´нять сенчити, осенчавати
о,´ттепель ж. југовина
оттере,´ть, оттира,´ть 1. отрти, избрисати, брисати 2. истрљати 3. одгурнути
оттеса,´ть отесати
оттесни,´ть, оттесня,´ть 1. одгурнути 2. потиснути, сузбити
о,´ттиск м. 1. отисак 2. примерак посебно отштампаног чланка (сепарат)
отто,´к м. сливник
оттолкну,´ть одгурнути, одбити (од себе)
оттопы,´рить 1.раширити, истурити 2.начуљити (уши)3. напућити (усне)
отто,´ргнуть 1.отргнути, откинути 2. отети
отточи,´ть наоштрити
оттрясти,´, оттря,´хивать, оттряхну,´ть отрести, стрести, трзнути се
оттяга,´ть одузети помоћу суда
оттяну,´ть, оття,´гивать 1. отезати, одлагати, одуговлачити 2. одвући 3. повући (војску) 4. тргнути назад (мач)
оту,´жинать вечерати, завршити вечеру
отума,´нить замаглити, замрачити, помрачити
отупе,´ть заглупети, отупети
отутю,´жить испеглати
отуча,´ть, оту,´чивать, отучи,´ть 1. свршавати обуку, свршити обуку 2. одвикнути, одучити
отха,´живать лечити добром негом
отха,´ркнуть изхракнути
отхвати,´ть одрезати, откинути
отхлебну,´ть сркнути
отхлёбывать сркати
отхлы,´нуть 1. одбити се (таласи) ,узмаћи, одступити 2. отпасти (од неког)
отхо,´д м.1. одлазак 2. одступање, повлачење 3. сезонски рад, печалба
отходи,´ть 1. одлазити 2. одмицати, измицати 3. одступати, повлачити се 4. повраћати се, долазити к себи 5. удаљавати се 6. излечити добром
негом 7. устар. умирати
отхо,´дная предсмртна молитва
отхо,´жее ме,´сто - нужник
отхо,´жий про,´мысел устар. - сезонски рад, печалба
отцвести,´, отцвета,´ть 1. прецветати 2. бледети, венути
отцепи,´ть , отцепля,´ть откачити
отцо,´вский очев, очински, очин
отча,´иваться очајавати
отча,´лить, отча,´ливать отпловити, одлазити од обале
отча,´сти делимично, унеколико
отча,´янный 1. очајан 2. смео, храбар
отча,´янность храброст, смелост
отча,´яться пасти у очајање
отчего,´ зашто, због чега
отчека,´нить 1. исковати (новац) 2. јасно, изразито изговорити
отчеркну,´ть, отчерти,´ть одвојити цртом
о,´тчество с.презиме по оцу
отчёт м. 1. извештај, реферат 2. рачун
дать себе,´ отчёт - в чем бити свестан
взять под отчёт - узети аконто (предујмом)
отчётливый јасан, разговетан, читак
отчётность ж. 1. рачуни 2. рачуноводство
отчётный рачунски
отчи,´зна ж.отаџбина
о,´тчий очев, очински
о,´тчим м.очух
отчисле,´ние с.1. одузимање, одбијање (суме) 2. одбитак
отчи,´слить, очисля,´ть одузети, одбити (суму)
отчита,´ть 1. очитати буквицу, изгрдити 2. свршити читање
отчуди,´ть отуђити, експроприсати
отчужде,´ние отуђење
отчуждать 1. отуђивати 2. удаљивати
отшатну,´ться 1. стукнути, одступити 2. удаљити се, отуђити се
отшвырну,´ть одбацити
отше,´льник м. пустињак, испосник
отши,´б само у изразу
на отши,´бе - пострани
отшиби,´ть, отшиба,´ть 1. одбити 2. одвалити 3. повредити ударцем
отши,´ть свршити шивење
отштукату,´рить измалтерисати
отшути,´ться окренути на шалу
отщеми,´ть пригњечити, приштинути, прикљештити
отшепе,´нец м. отпадник, ренегат
отщепи,´ть отцепити
отъеда,´ть 1. свршавати једење 2. одгризати;~ся гојити се
отъе,´зд м. одлазак возилом
отъе,´здить 1. прећи, пропутовати 2. завршити путовања
отъе,´сть 1. појести 2. одгристи;~ся угојити се
отъе,´хать, отъезжа,´ть 1. удаљити се, отићи, удаљавати се, одлазити возилом 2. одвојити се, одлепити се 3. отпутовати 4. пропутовати,
прећи
отъя,´вленный озлоглашен, по злу познат, непоправљив
отыгра,´ться 1. повратити прокоцкано 2. извући се из незгоде
отыска,´ть, оты,´скивать пронаћи, тражити
отяготи,´ть, отягоща,´ть оптеретити, теретити
отягча,´ть, отягчи,´ть отежати, оптеретити
отяжеле,´ть 1. отежати (постати тежак) 2. затруднети
офе,´ня м. устар. трговац-торбар
офице,´р м. официр;~ша официрка
офице,´ришка официрчић
официа,´льный саужбен, званичан
официа,´нт м. келнер (за јело)
офо,´рмить уобличити, дати облик, обликовати
оха,´пка ж.наручје, нарамак
о,´хать, о,´хнуть јекнути, уздисати, уздахнути
охвати,´ть 1. обухватити 2. обузети 3. схватити
охладе,´ть 1. охладнети 2. постати равнодушан
охлади,´ть, охлажда,´ть расхлађивати, охладити, исхладити;~ся охладити се, исхладити се, охладнети
охло,´пок м. 1. прамен (памука, вуне) 2. (само једн.) поздер
охмеле,´ть, охмеля,´ть опити се, опијати
охолоди,´ть расхладити
охора,´шивать улепшавати, лицкати, дотеривати
охо,´та ж. 1. воља, жеља 2. лов
охо,´та тебе,´ - шта ти треба, шта ти је наспело
в охо,´ту - са задовољством, радо
охо,´таничий ловачки
охо,´титься 1. ловити, бавити се ловом 2. желети, намеравати
охо,´тник м. 1. ловац 2. добровољац 3. љубитељ, аматер
охо,´тно радо, драге воље
о,´хра ж. окер (боја, жута или црвена)
охра,´на ж.1. одбрана, заштита 2. безбедност 3. стража
охрани,´тель м. заштитник, бранилац
охрани,´ть бранити, чувати
охри,´плый промукао
охри,´пнуть промукнути, промући
охроме,´ть постати хром
оцара,´пать, оцара,´пнуть огрепсти
оцени,´ть, оце,´нивать оценити, проценити, оцењивати, ценити
оце,´нка м. оцена, процена
оце,´нщик м. оцењивач
оцепене,´ть 1. укочити се, умртвити се 2. запрепастити се
оцепи,´ть, оцепля,´ть окружити, опколити, окруживати, опкољавати
оча,´г м.1. огњиште 2. жариште
очарова,´ние 1. чар, драж 2. очараност
очарова,´тельный бајан, заносан
очарова,´ть, очаро,´вывать очарати, занети
о,´чень врло, много, јако веома
о,´чередь ж. 1. ред 2. одређени број метака
чья о,´чередь? -на кога је ред?
очередно,´й наредни
о,´черк м.1. нацрт, скица 2. контура 3. оглед (есеј)
очерни,´ть, очерня,´ть оцрнити, оцрњивати
очерстве,´ть, очерстви,´ть очврснути, огрубити
очерта,´ние с.обрис, контура
очерти,´ть, оче,´рчивать 1. скицирати, оцртати 2. описати , описивати
очертя,´ го,´лову - без размишљања, непромишљено, лудачки
очини,´ть, очиня,´ть заоштрити (оловку)
очи,´стить очистити, почистити
очи,´стка ж. чишћење
очища,´ть чистити
очки,´ мн. наочари
челове,´к в очка,´х - човек с наочарима
очко,´ с. 1. окце 2. тачка на картама и доминама 3. поен, бод (јединица за бројање резултата у спорту)
о,´чный у изразу:
о,´чная ста,´вка - суочење
дать кому,´ о,´чную ста,´вку - суочити кога
о,´чное обуче,´ние - учење под руководством наставника (у школи)
очну,´ться пробудити се, пренути се
очути,´ться наћи се, обрести се
ошале,´ть изгубити главу, пошашавити, ошамутити се
оше,´йник м. псећа огрлица, каиш
ошеломи,´ть, ошеломля,´ть запрепастити, запањити, ошамутити
ошельмова,´ть срамотити, обешчастити
ошепеля,´веть почети шушкетати, окрезубити
ошиба,´ться, ошиби,´ться варати се, грешити
оши,´бка ж. погрешка, грешка
оши,´бочный погрешан, неправилан
оши,´кать извиждати
ошмётки мн.траље, подерани опанци
ошпа,´рить, ошпа,´ривать парити, шурити
оштрафова,´ть казнити новчано
оштукату,´рить омалтерисати
ощени,´ться оштенити се
още,´риться, още,´риваться церити се, кезити се
ощети,´ниться, ощети,´ниваться кострешити се, љутити се
ощипа,´ть очупати, очерупати
ощу,´пать, ощу,´пывать опипати, напипати, пипати
о,´щупь ж. у изразу
на о,´щупь - пипајући
ощути,´тельный осетан, приметан, опипљив
ощуща,´ть, ощути,´ть осећати (чулом)
ощуще,´ние с. осећа (чулни)
оягни,´ться ојагњити се
оя,´ловеть изјаловити се

П
па,´ва ж. пауница
павли,´н м. паун
павли,´ний паунов
павильо,´н м. павиљон
па,´водок м. велика вода
па,´губа ж. пропаст, несрећа
па,´губный убитачан, штетан
па,´даль ж. мрцина, стрвина
па,´дать падати, спадати
паде,´ние с. падање, спадање, пад
па,´дкий лаком на нешто, грамжљив за нечим
паду,´чая ж. падавица, епилепсија
па,´дчерица ж. пасторка
падь ж. јаруга, кланац
паево,´й деоничарски, акционарски
паёк м. оброк, следовање хране или ствари
паз м. 1. жлеб, утора 2. узан отвор међу даскамa
па,´зить правити длетом жлеб, удубљење
па,´зуха ж. недра
за па,´зухой - у недрима
па,´инька м., ж. паметно, добро дете
пай м. део, удео акција
това,´рищество на пая,´х - акционарско друштво
паево,´й акционарски, деоничарски
па,´йщик м. удеоничар, акционар
пакга,´уз м. стовариште, складиште
па,´кля ж. кучине
пако,´вка ж. паковање
па,´костить 1. поганити 2. прљати 3. кварити 4. пакостити
пал м. 1. згариште 2. степски пожар
пала,´та ж.1. дворац, палата 2. високо државно надлештво
суде,´бная пала,´та - апелација
казённая пала,´та устар. - губернијска финансијска управа
пала,´тка ж. шатор, шатра
пала,´точный шаторски
пала,´ч м. џелат, крвник
пала,´ш м.тежак мач
палестины ж. мн. место, крај, завичај
па,´лец м. 1. прст 2. зубац на машинском колу
большо,´й па,´лец - палац
указа,´тельный па,´лец - кажипрст
безымя,´нный па,´лец - домали прст
палиса,´д м. 1. тараба 2. утврђење
палиса,´дник м. баштица пред кућом
пали,´тра ж. палета сликарска
пали,´ть 1. палити, смудити 2. пуцати
па,´лица ж. буздован, топуз
па,´лка ж. палица, штап
па,´лка о двух конца,´х - батина има два краја
пало,´мник м. ходочасник, хаџија
пало,´мничество с.хаџилук, ходочашће
па,´льма ж. палма
па,´льмовый палмин, палмов
пальто,´ с. горњи капут
пальцеобра,´зный, па,´льчатый прстаст лист
па,´льчик м. прстић
памятли,´вый памтљив
па,´мятник м. споменик
па,´мятный незабораван
па,´мятная кни,´жка - бележница
па,´мятовать устар. памтити
па,´мять ж. 1. памћење 2. сећање, успомена 3. помен 4. свест
в па,´мяти - при свести
совсе,´м из па,´мяти вон - сасвим сам га заборавио сметнуо с ума
на па,´мять - за успомену
за мою,´ па,´мять - колико се сећам
пан м. устар. господин, господар, спахија
ли,´бо пан, ли,´бо пропа,´л - све или ништа куд пукло, да пукло
пане,´ль ж. 1. тротоар 2. дашчана оплата на кући
па,´ни устар. госпођа
панибра,´та само у изразу
за панибра,´та - као старог пријатеља
паникади,´ло с. полијелеј
панихи,´да ж. заупокојена служба, помен, парастос
пани,´ческий паничан, панички
па,´нна ж. устар. госпођица
панталы,´к само у изразу
сбить с панталы,´ка - изгубити главу, збунити се
па,´ныч м. устар. господичић, млади господин
па,´па м. тата
папа,´ша м. татица
папа,´ха ж. чупава кавкаска шубара
па,´пенька м. татица
па,´перть ж. паперта
папиро,´са, папиро,´ска ж. цигарета
папиро,´сница ж.кутија за цигарете, табакера
па,´пка ж. корице за акта, картон
па,´поротник м. папрат
пар м. 1. пара, испарење 2. угар
на всех пара,´х - пуном паром
по,´ле под па,´ром - њива под угаром
па,´ра пар, двоје, два, две
два сапога,´ па,´ра - нашла врећа закрпу
пара,´д м. парада
паразити,´ческий паразитски
парали,´ч м. парализа, узетост
паралле,´ль ж. паралела
паре,´ние с. лебдење у ваздуху
па,´рение с. парење, попаравање
па,´рень м. момак, младић
пари,´ опклада
держа,´ть пари,´ - кладити се
Пари,´ж м. Париз
пари,´жский париски
пари,´к м. перика, власуља
парикма,´хер м. берберин, фризер
парикма,´херская берберница
пари,´ровать парирати, одбити ударац
пари,´т безлич. запара је, оморина је
па,´рить 1. парити 2. кувати у пари 3. остављати земљу под угар 4. спаривати, парити 5. жарг. досађивати, замрати; ~ся 1.парити се у парном
купатилу 2. жарг. смишљати проблеме, бринути без потребе
па,´рить мозги,´ жарг. - смарати
пари,´ть лебдети у ваздуху
парке,´тина ж. паркетска дашчица
парке,´тчик м. паркетар
парни,´к м. стаклена башта, топла леја
парни,´шка м. дечак, деран
парно,´й 1. врућ, топао, свеж 2. спаран загушљив
парно,´е молоко,´ - тек помужено млеко
парнокопы,´тные мн. папкари
па,´рный паран
парови,´к м. 1. парни котао 2. парна машина
парово,´з м.локомотива
парово,´й 1. парни 2. скуван у пари 3. одгајен у стакленој башти 4. који је под угаром
пароко,´нный двопрежан
паро,´м м. скела
паро,´мщик м. скелеџија
по,´росль ж. шикара, млада шумица
парохо,´д м. пароброд
па,´рочка ж. пар, двоје
па,´рта ж. скамија, школска клупа
партиза,´нщина ж. 1. партизански покрет 2.неплански рад
парти,´йный партијски
па,´рус мн. једро, једрило
паруси,´на ж. дебело пртено платно, сегелтух
па,´русник ж. једрењак, једрењача
па,´русный који је на једра
па,´русный кора,´бль - једрењак
па,´русная ло,´дка - једрилица
парча,´ ж. брокат
парша,´ ж. 1. красте на глави, струп 2. шуга
парши,´веть шугати се
парши,´вый 1. крастав, шугав 2. рђав, лош, никакав, кукаван
па,´сека м. пчелињак
паску,´дный гадан, прљав, поган
паслён бот. помоћница
па,´смурный 1. натуштен, тмуран 2. натмурен, туробан
пасова,´ть 1. осећати се немоћним 2. предавати игру лопту, карте другом
па,´спорт м. пасош, путна исправа
пасса,´ж м.1. пасаж, покривена улица 2. обрт, неочекиван догађај 3. муз. комад
пасти,´ пасу пас, пасла напасати
пасти,´сь пасти, напасати се
пасту,´х м. пастир, чобанин, паша
пасту,´шеский, пасту,´ший пастирски, чобански
па,´стырь м. 1. пастир песн. 2. свештеник
пасть ж. ждрело
пасть м. 1. пасти 2. погинути 3. црћи, липсати
пастьба,´ ж. напасање, паша
па,´сха ж. 1. пасха јевр. 2. Ускрс 3.ускршњи колач од слатког сира са сувим грожђем
па,´схальный ускршњи
па,´сынок м. пасторак
патети,´ческий страстан, патетичан
патла,´стый чупав
па,´тлы мн. чуперци
па,´тока ж. меласа, сируп
патологи,´ческий патолошки
патриа,´ршеский, патриа,´рший патријархов
пау,´к м. паук
паути,´на ж. паучина
паф! данг! звук испаљене пушке
па,´фос м. патос, страсност, одушевљење
пах м. слабина, препона
па,´харь м. ратар
паха,´ть орати
па,´хнуть мирисати, заударати чиме, осећати се
пахну,´ть духнути, запахнути чим
па,´хота м. орање
па,´хотный ораћи
па,´хтать бућкати масло
па,´хталка ж. бућкало
паху,´честь ж. миришљавост
паху,´чий мирисан, миришљав
паца,´н м. жарг. дечко, момак
па,´чка ж. свежањ, пакло, пакетић
па,´чкать прљати, брљати
пачку,´н м.1. брљавко 2. мазало рђав сликар
па,´шенка ж. њивица
па,´шня ж. узорана њива, ораница, орање
па,´юсная (икра,´) пресован црни кавијар
пая,´сничать лакрдијати, ачити се, лудирати се, измотавати се
пая,´ть лемити
пева,´ть през. не употребљ. певати више пута
пев|е,´ц певач: ~ица певачца
певу,´н ко воли певати
певу,´чий звонак, звучан
пе,´вчий 1. који пева 2. м. црквени хорски певач
пе,´вчая пти,´ца - птица певачица
пе,´гий шарен коњ, шарац
пе,´йсы мн. зулуфи у Јевреја
пека,´рня ж. пекара, пекарница
пе,´карь м. пекар, хлебар
пеклева,´нный хлеб хлеб од ситно млевеног и просејаног брашна
пеклева,´ть ситно млети и просејавати
пе,´кло с. 1. припека 2. пакао
пелена,´ 1. покривач, застор 2. пелена
пелена,´ть умотавати, увијати
пелёнка м. пелена
пельме,´ни мн. ташци, кувано тесто пуњено месом
пе,´на ж. пена
пенёк м. пањић
пе,´ние с. 1. певање 2. песма, поезија
пе,´нистый пенушав
пе,´ниться пенити се, пенушати се
пе,´нка ж. 1. скрама 2. кајмак
пе,´ночка ж. ћубасти царић
пенсне,´ с. цвикер
пе,´нтюх м. простак, клипан, тикван
пень м. пањ
стать в пень - запањити се
че,´рез пень коло,´ду - као преко бундева радити
пенька,´ ж. кудеља
пе,´ня ж. казна, глоба за неизвршење обавезе
пеня,´ть на кого прекоравати, кривити неког
пе,´пел м. пепео
пепели,´ще с.1. згариште 2. огњиште, дом
пе,´пельница м. пепељара
пе,´пельный пепељав, пепељаст
пе,´рвенец м. првенац
пе,´рвенствовать бити први, главни
перви,´чный 1. први по реду 2. првашњи, првобитни
первобы,´тный 1. првобитан, прастар 2. природан, примитиван
пе,´рво-на,´перво пре свега
первонача,´льный почетни, први, основни, ранији
первоо,´браз м. праоблик, прототип, оригинал
перворазря,´дный првоврстан, првокласан
первостате,´йный устар. првоврстан, главни, врло важан
первоцве,´т м. јагорчевина
пе,´рвый 1. први 2. првобитан
пе,´рвое де,´ло - најбоље, најлепше
пере- предметак сложених речи, пре-
перебега,´ть, перебежа,´ть 1. претрчати 2. престићи трчањем 3. пребећи к непријатељу
перебега,´ть доро,´гу - пресећи пут
перебе,´жка ж.1. претрчавање 2. пребегавање 3. поновно трчање на тркама
перебе,´жчик м. пребеглица војник
перебива,´ть 1. пребијати, ломити, разбијати много 2. убијати многе 3. протресати јастук 4. прекидати у говору, упадати у реч; ~ся 1. ломити се,
разбијати се 2. протурати се 3. тешко излазити на крај, таворити
перебинтова,´ть превити, променити завој
перебира,´ть 1. пребирати 2. пипкати, пропуштати кроз прсте 3. претресати у памети 4. прелиставати 5. ударати у струне 6. поново слагати слова
переби,´ть 1. пребити 2. испреламати, поразбијати 3. поубијати 4. претрести јастук 5. прекинути у говору;~ся 1. протурити се 2. изаћи накрај
перебо,´й м.1. задржавање, прекидање, неуредност саобраћаја, неуједначено куцање срца или сата, неправилан коњски ход 2. утркивање
переболе,´ть преболети, оздравити
переболта,´ть, переба,´лтывать 1. промућкати 2. избрбљати
перебо,´рка ж. 1. пребирање 2. танка унутрашња преграда
перебрани,´ть изгрдити многе
перебра,´нка ж. међусобно псовање, грдња
перебра,´сывать 1. бацати једно за другим 2. пребацивати
перебра,´ть, перебира,´ть 1. пробрати 2. претрести у памeти 3. пропустити кроз прсте 4. прелистати 5. поново сложити при штампању
перебрести,´ прећи, прегазити преко реке
переброди,´ть 1. преврети пиће 2. прокиснути 3. наскитати се
переброса,´ть, перебро,´сить пребацити, побацати
перебуди,´ть, перебу,´живать будити све
перебыва,´ть бивати свугде
перева,´л м. 1. вододелница, превој 2. прелаз преко гребена
перевали,´ть 1. пребацити, превалити 2. прећи преко гребена
перева,´лка претовар
в перева,´лку - гегајући
перевали,´ть 1. пообарати 2. поваљати 3. преваљати
перевари,´ть 1. преварити желудац 2. прекувати
перевезти,´, переводи,´ть превести, превући
переверну,´ть 1. преврнути 2. преокренути
переверста,´ть поново преломити ( у штампарству)
перевёртывать превртати, изокретати
переве,´с м. претежност, премоћ, већина, предност
переве,´сить 1. поново премерити тежину 2. претегнути 3. обесити на другом месту;~ся обесити се, оклембесити се, нагнути се
переве,´ска ж.1. премер тежине 2. вешање слике на другом месту
перевести,´ 1. превести 2. преместити 3. помаћи 4. пренети 5. уништити, истребити;~ сь нестати, ишчезнути
перевести,´ дух - одахнути, предахнути
переве,´шать, переве,´шивать 1. извешати 2. повешати људе 3. измерити све, премерити
переви,´ть 1. поново уплести, уврнути канап 2. увити, увезатичся испреплетати се
перево,´д м.1. превод 2. премештај 3. пренос 4. уништење, истрага
почто,´вый перево,´д - поштанска уплата
стре,´лочный перево,´д - скретница
нет перево,´ду - увек има
переводи,´ть 1. преводити 2. премештати 3. преносити 4. уништавати, затирати, таманити
перево,´дчик м. преводилац, тумач
перево,´з м. превожење, превоз
перевози,´ть 1. превозити 2. превести све
перево,´зчик скелеџија
перевола,´кивать превлачити
переволо,´чь превући
перевора,´чивать превртати, преокретати
переворо,´т м. 1. преокрет, прелом 2. преврат, револуција
перевороти,´ть 1. преврнути, преокренути 2. испретурати, испревртати
переворо,´чать поиспретурати, поиспревртати
перевра,´ть 1. погрешно рећи 2. надлагати
перевы,´боры мн.поновни избори
перевы,´брать поново изабрати
перевяза,´ть 1. повезати 2. превити рану 3. преповезати
перевя,´зка ж. завој, повеска
перевя,´зочный пу,´нкт завојиште
перевязь м.1. каиш или лента преко рамена 2. кајас за сабљу 3. завој
перега,´р м. 1. оно што је прегорело 2. непријатан укус у устима од пића
переги,´б м. савијање, прегиб
перегиба,´ть превијати, пресавијати
перегля,´дываться згледати се
перегляну,´ться згледати се, погледати један у другог
перегна,´ть 1. претерати 2. претећи, престићи 3. превазићи 4. препећи ракију, дестиловати
перегни,´ть потрулити, иструлити
перегну,´ть 1. превити, пресавити 2. претерати
переговори,´ть, перегова,´ривать 1. преговарати 2. разговарати 3. надвикивати
переговоры мн. преговори
перего,´н 1. прегоњење 2. растојање међу двема станицама
перего,´нка ж. 1. престизање, претицање, утркивање на перегонки ко ће пре, утркујући се 2. печење ракије, дестиловање
перегоня,´ть 1. престизати, претицати 2. пећи ракију, дестиловати
перегора,´живать преграђивати
перегора,´ть 1. прегоревати 2. изгарати
перегоре,´ть 1. прегорети 2. изгорети
перегороди,´ть преградити
перегоро,´дка ж. преграда
перегре,´в м. прегрејавање
перегрева,´ть прегрејавати
перегре,´ть прегрејати
перегрузи,´ть, перегружа,´ть претоварити, претрпати
перегру,´зка ж. 1. претовар 2. претовареност, претрпаност
перегру,´зочный претоварни
перегры,´зть прегристи
пе,´ред 1. предња страна, лице, фасада 2. капна на ципели
перед с инстр. пред, испред
передава,´ть 1. предавати, уступати 2. надавати много 3. казивати, саопштавати
передави,´ть 1. подавити, погњавити 2. изгњечити
переда,´точный предајни
переда,´точный пункт - предајна станица
переда,´ть 1. предати, дати,уступити 2. казати, саопштити
переда,´ча ж. предаја, достава, саопштење
передва,´ивать предвајати
передвига,´ть 1. преносити, премештати, помицати 2. одлагати рок
передвиже,´ние с. 1. премештање, преношење, помицање 2. одлагање
передвижно,´й покретан
передви,´нуть 1. пренети, преместити, помаћи 2. одложити рок
передво,´ить предвојити
переде,´л м. нова подела земље
переде,´лать прерадити, преправити, преиначити, променити
передели,´ть поново разделити
переде,´лка ж. прерада, преправка, промена
переде,´лывать прерађивати, преправљати, мењати, измењивати
передели,´ть поново делити
передёргать почупати
передёргивать 1. чупати све 2. варати при картању
меня,´ передёргивает - сав се стресам
передержа,´ть сувише задржати
передёрнуть 1. тргнувши преместити 2. подвалити при картању
пере,´дний предњи
пере,´днее нёбо - тврдо непце
пере,´дник ж. прегача, кецеља
пере,´дняя ж. предсобље
передо место перед испред неких група сугласника пред, испред
передове,´рить своју дужност поверити другом
передови,´ца ж. уводник, уводни чланак
передово,´й 1. предњи, први 2. напредан
передова,´я статья,´ в. передовица
передо,´к ж. 1. предњи део кола 2. предњак топовски
передо,´хнуть поцркати, полипсати
передохну,´ть одахнути, предахнути
передра,´знивать смешно подражавати кога
передра,´ться побити се
передро,´гнуть прозепсти
передря,´га ж. непријатност, главобоља
переду,´мать, переду,´мывать 1. предомислити се 2. смислити
передуши,´ть 1. подавити 2. намирисати многе
передыха,´ть 1. цркавати, липсавати 2. предисати, опорављати се од умора
переды,´шка ж.1. предах 2. прекид, одмор
перее,´зд м. 1. превоз, прелаз 2. пресељење, сеоба 3. в. перегон
перее,´здить пропутовати
переезжа,´ть 1. превозити се, прелазити 2. пресељавати се
перее,´сть, перееда,´ть 1. прејести се 2. разјести, изгристи
перее,´хать 1. прећи, превести се 2. преселити се 3. кого прегазити
пережа,´рить, пережа,´ривать препећи
пережда,´ть причекати, сачекати док се нешто не деси
пережёвывать 1. жвакати 2.преживати
пережева,´ть прежвакати
пережени,´ть поженити
переже,´чь препећи, прегорети
пережи,´ток преостатак прошлости, застарелост
пережи,´ть, пережива,´ть 1. преживети 2. проживети 3. надживети
перезво,´н звоњење у сва звона
перездоро,´ваться испоздрављати се
перезимова,´ть презимити
перезнако,´мить поизупознавати
перезре,´ть презрети
перезя,´бнуть промрзнути, испромрзавати
переигра,´ть 1. поново одсвирати 2. претерати у игрању улоге 3. надиграти
переименова,´ть променити име, назив
перейти,´ 1. прећи 2. променити се, претворити се 3. проћи бура
перекали,´ть 1. прекалити 2. прегрејати
перекале,´чить обогаљити многе
перека,´пывать прекопавати
перека,´рмливать прехрањивати
перека,´т м. 1. котрљање 2. грмљавина, тутњава
переката,´ть 1. прекотрљати, преваљати све 2. прерољати рубље
перекати,´-по,´ле бот. ветроваљ, котрљан
перекати,´ть прекотрљати, преваљати
перекача,´ть 1. препумпати 2. изљуљати све
перекачну,´ться заљуљати се и нагнути се
перека,´шивать укошавати
перекида,´ть побацати
перекидно,´й који се пребацује
переки,´дывать пребацивати
переки,´нуть пребацити
перекипяти,´ть прекувати
переки,´слить прекиселити
пе,´рекись ж. супероксид
перекла,´дина ж. 1. попречна греда 2. брвина, моштаница
перекладны,´е поштанска кола која мењају коње у станицама
перекла,´дывать 1. премештати 2. мењати поштанске коње
перекла,´сть преместити
переклика,´ть сазвати, дозвати, довикати
переклика,´ть прозивати
перекли,´чка дозивање, довикивање прозивање, прозивка
перекова,´ть 1. прековати железо, коња 2. испоткивати
перекове,´ркать нагрдити, унаказити, изопачити
переко,´вывать прекивати
переколоти,´ть поразбијати, полупати
переколо,´ть 1. избости 2. прибости, прикачити 3. побити, поклати 4. исцепати сва дрва
переко,´п м. попречан ров
перекопа,´ть прекопати
перекопти,´ть 1. пресушити месо 2. посушити све 3. поново осушити
перекорми,´ть 1. прехранити 2. нахранити многе
переко,´рм м. препирка, свађа
перекоси,´ть искосити, укосити
перекочева,´ть преселити се номади, преместити се
перекраивать прекрајати
перекра,´сить префарбати
перекра,´шивать префарбавати
перекрести,´ть 1. прекрстити 2. покрстити
перекрести,´ться 1. прекрстити се, 2. укрстити се
перекрёстный унакрстан
перекрёсток м. раскрсница, раскршће
перекре,´щивать прекрштавати
перекре,´щиваться укрштати се
перекри,´кивать надвикивати
перекрича,´ть надвикати
перекрои,´ть 1. прекројити 2. покројити 3. разрезати попола
перекроши,´ть измрвити
перекрути,´ть 1. сувише уврнути 2. повезати много
перекры,´ть 1. препокрити 2. поиспокривати
перекувырка,´ть испретурати, испревртати
перекувырну,´ть преврнути, претурити
перекупа,´ть 1. прекупљивати 2. искупати све
перекупи,´ть прекупити
переку,´пщик м. прекупац
перекури,´ть испушити, попушити
перекуса,´ть изуједати
перекуси,´ть 1. прегристи 2. прихватити се, презалогајити
переку,´сывать 1. прегризати, уједати 2. прихватати се јела
перела,´вливать хватати, ловити
перелага,´ть 1. преносити, пребацивати 2. устар. преводити на други језик 3. преправљати, преудешавати, мењати
перела,´дить преудесити, преиначити
перела,´живать преудешавати, преиначавати
перела,´зить прелазити
перела,´мывать преламати
перележа,´ть прележати
перелеза,´ть прелазити
переле,´зть прећи, препентрати се
переле,´сок м. шумица
перелёт м.1. лет, прелетање 2. сеоба птица 3. пребацивање метака
перелета,´ть прелетати, прелетети
перелётные пти,´цы - птице селице
перели,´в м. прелив боја
перелива,´ть 1. преливати 2. преливати се боја
перелиня,´ть олињати, лињати се, добити нову длаку
перелиста,´ть препистати
перели,´стывать прелиставати
перели,´ть прелити, пресути, претопити
перелицева,´ть преврнути одело
перелицо,´вывать превртати одело
перелови,´ть похватати, наловити
переложи,´ть 1. пренети, преместити 2. превести књигу 3. преиначити
перело,´м м. прелом
перелома,´ть испреламати
переломи,´ть преломити, сломити
перема,´нивать премамљивати
перемани,´ть премамити
перемара,´ть избрљати, умрљати прецртати
перема,´рывать прецртавати
перема,´тывать премотавати
перемахну,´ть, перема,´хивать 1. прескочити 2. прекардашити у причању
перемежа,´ться одмењивати се, наизменце долазити
перемежа,´ющаяся лихора,´дка - наступна повратна грозница
перемежева,´ть поново разграничити
перемежёвывать поново разграничавати
переме,´на ж. 1. промена 2. преобука 3. одмор у школи
перемени,´ть променити, изменити
переме,´нный, переме,´нчивый променљив
перемёрзнуть јако озепсти, промрзнути
переме,´рить, перемеря,´ть 1. премерити 2. поново измерити
перемести,´ поново почистити, почистити све
перемёт м. рибарска мрежа
перемета,´ть 1. поново чистити 2. преметнути 3. профирцати
перемётный који се пребацује преко рамена, коњског седла
перемётная су,´мка - бисаге
перемеша,´ть смешати, помешати, побркати
переме,´шивать мешати, бркати
перемеша,´ть премештати
перемиги,´ваться подмигивати се, намигивати један на другог
перемина,´ть гужвати, гњечити
перемина,´ться ступати с ноге на ногу оклевајући
переми,´рие м. примирје
перемога,´ть надвлађивати, савлађивати, покоравати
перемо,´кнуть 1. скроз покиснути 2. прокиснути
перемо,´лвиться поразговарати
перемоло,´ть 1. самлети 2. премлети
перемори,´ть 1. поморити, утаманити 2. угњавити говором
перемости,´ть поново поплочати, покалдрмисати
перемота,´ть премотати
перемочи,´ть 1. прекиселити лан 2. исквасити
перемо,´чь надвладати, савладати, покорити
перемы,´чка ж. 1. спојница 2. надвратник, лук над прозором 3. брана
перемы,´ть опрати, испрати
перемы,´ть ко,´сточки - трачати, оговарати
перенапря,´чь, перенапряга,´ть пренапрегнути
перенаселённость пренасељеност
перенасыща,´ть презасићавати
перена,´шивать 1. пренашати 2. изнашати одело
перенести,´ 1. пренети 2. преместити 3. одложити 4. поднети, издржати, отрпети
перенима,´ть 1. примати, усвајати туђу особину 2. отимати 3. јазити, гатити реку
перено,´с м. 1. преношење 2. премештај 3. одлагање
переноси,´ть 1. преносити 2. премештати 3. одлагати 4. подносити, издржавати, трпети 5. износити одело
перено,´сица ж. горњи део носа, преконосица
переночева,´ть преноћити
переня,´ть 1. примити, усвојити туђу особину 2. отети 3. зајазити, загатити реку
переоде,´ть преодети, преобући
переоцени,´ть 1. поново проценити 2. преценити
переоце,´нка 1. поновна процена 2. процењивање
перепа,´дать попадати
перепада,´ть 1. припадати 2. пролазити време
перепаха,´ть преорати
перепа,´шка ж. преоравање, друго орање
перепека,´ть препицати
пе,´репел препелица
перепёлка ж. препелица женка
перепелена,´ть преповити
перепе,´рчи,´ть сувише забиберити, запаприти
перепе,´ть 1. натпевати 2. отпевати све песме 3. препевати
перепеча,´тать 1. прештампати 2. преписати на машини
перепе,´чь 1. препећи 2. испећи све
перепили,´ть 1. престругати, претестерити 2. истестерити све
переписа,´ть 1. преписати 2. пописати
перепи,´ска ж. 1. преписивање, препис 2. дописивање, преписка
перепи,´сывать 1. преписивати 2. пописивати;~ся дописивати се
пе,´репись ж. попис ствари, становништва
перепи,´ть 1. препити 2. кого попити више него други
перепла,´вить, переплавля,´ть 1. претопити 2. превести сплавом
переплати,´ть преплатити
перепла,´чивать преплаћивати
переплести,´ 1. преплести, уплести 2. књигу укоричити, повезати
переплёт м. 1. преплет 2. сплет обстоятельств 3. повез, корице књиге
переплета,´ть 1. преплитати, уплитати 2. повезивати, коричити књигу
переплётчик м. књиговезац
переплётная ж. књиговезница
переплоти,´ть, перепло,´чивать 1. повезати у сплав 2. зајазити, загатити реку
переплыва,´ть 1. препливати 2. судно препловити
перепои,´ть опити, изопијати
перепо,´лнить, переполня,´ть препунити
переполо,´ть поново оплевити, оплевити све
переполо,´х м. узбуна, узнемиреност
переполоши,´ть узбунити, заплашити, узнемирити
перепо,´нка ж. 1. опна 2. анат. препона
перепоя,´сать 1. преповити 2. препојасити
перепра,´ва ж. прелаз, превоз
перепра,´вить 1. превести 2. отправити, послати, отпремити 3. поправити 4. испоправљати
перепра,´вка ж. 1. превоз 2. отправка, пошиљка 3. преправка, поправка
переправля,´ть 1. превозити 2. отпремати, слати 3. поправљати
перепре,´ть 1. иструлити 2. прекувати се
перепродаве,´ц м. препродавац
перепрода,´жа ж. препродаја
перепрода,´ть препродати
перепруди,´ть, перепру,´живать зајазити, загатити
перепры,´гнуть прескочити
перепуга,´ть поплашити, престрашити
перепусти,´ть 1. пропустити 2. одлити, преточити 3. попустити
перепу,´тать замрсити, побркати
перепу,´тье с. распутица, раскршће
перерабо,´тать, перераба,´тывать 1. прерадити 2. преправити 3. радити преко норме норме
перерасти,´, перераста,´ть 1. прерасти 2. надвисити
перерва,´ть 1. прекинути 2. поцепати све
перере,´зать, перереза,´ть 1. пресецати, пререзивати 2. киати
перероди,´ться 1. препородити се 2. изродити се
перерожда,´ться препорађати се изрођавати се
переруби,´ть, переруба,´ть 1. пресећи 2. искасапити
переруга,´ть изгрдити све
переры,´в м. 1. прекид 2. одмор у раду
перерыва,´ть 1. прекидати 2. прекопавати
переры,´ть 1. прекопати 2. в поисках претурити
переряди,´ть, переряжа,´ть преобући, прерушити
пересо,´хнуть сасушити се
пересади,´ть пересаживать 1. преместити 2. пресадити
переса,´дка ж. 1. прелаз 2. пресађивање прелаз у други воз
пересоли,´ть, переса,´ливать пресолити
пересда,´ть 1. издати под пазакуп 2. поделити поново карте 3. поновити испит
пересда,´ча ж. 1. давање у закуп 2. поновна подела карата 3. поновно полагање испита
пересе,´ивать пресејавати
пересека,´ть пресецати
пересели,´ть, переселя,´ть преселити
пересе,´сть 1. променити седиште 2. променити превозно средство
пересе,´чь пресећи
пересе,´ять 1. пресејати 2. просејати
переси,´лить одолети, савладати, надјачати
пересказа,´ть, переска,´зывать 1. препричати 2. поново испричати 3. сувише казати
перескочи,´ть, переска,´кивать 1. прескочити 2. претицати на тркама
пересласти,´ть пресладити
пересла,´ть послати, отправити, отпремити
пересма,´тривать 1. разматрати 2. разгледати поново прегледати, проверавати
пересме,´ивать исмевати, подсмевати се
пересме,´шка ж. подсмевање, подругивање
пересме,´шник м. подсмевало
пересмо,´тр м.1. преглед 2. проверавање, ревизија
пересмотре,´ть 1. размотрити 2. разгледати поново прегледати, проверити
пересозда,´ть преобразити
пересо,´л м. 1. пресољавање 2. фиг. претеривање
пересоли,´ть 1. пресолити 2. претерати у причању
пересо,´хнуть 1. пресахнути, пресушити 2. сасушити се
переспа,´ть преспавати
переспе,´ть презрети
переспроси,´ть, переспра,´шивать 1. пропитати 2. поново упитати
перессо,´риться позавађати се
перестава,´ть престајати
переста,´вить, переставля,´ть преместити, пренети, преметнути
перестано,´вка ж. премештање
переста,´ть престати
перестира,´ть 1. поново опрати 2. опрати много
перестоя,´ть 1. престојати 2. сачекати
перестрада,´ть препатити
перестрахова,´ть реосигурати поново осигурати
перестре,´лка ж. пушкарање, чарка
перестрели,´ть 1. побити из пушке 2. испуцати
перестро,´ить 1. президати 2. реорганизовати, преформирати
перестро,´йка ж.1. презиђивање 2. преправка, реорганизација
перестуди,´ть, перестужа,´ть прехладити
пересту,´кать 1. полупати, изразбијати 2. прекуцати на машини; ~ся споразумевати се куцањем кроз зид у затвору
переступи,´ть, переступа,´ть 1. прелазити, прекорачивати 2. ступати с ноге на ногу
пересу,´дчик м. сплеткаш
пересу,´ды мн.сплетке, оговарање, торокање
пересу,´живать сплеткарити, оговарати
пересуши,´ть пресушити исушити све
пересчёт м. пребројавање
пересчита,´ть, пересчи,´тывать 1. избројити, пребројити 2. прерачунати
пересчита,´ть рёбра - излемати, наместити ребра
пересыла,´ть слати, шиљати, отпремати, отправљати
пересы,´лка ж. пошиљка, отправка, отпрема
пересы,´пать 1. преспављивати 2. пресипати 3. посипати, засипати
пересыпа,´ть 1. пресути 2. посути, засути
пересыха,´ть 1.засушивати (река) 2. пресушивати, сасушивати се (земља)
перетаска,´ть, перетащи,´ть, перета,´скивать превући, пренети
перетасова,´ть поново измешати карте, хартије
перетере,´ть 1. (веревку) престругати 2. (зерно) растрљати 3. (посуду) пребрисати
перетерпе,´ть претрпети, поднети
перете,´чь разлити се, прелити се
перетиха,´ть, перети,´хнуть утишавати се, (боль) уминути
перетле,´ть иструлити, иструнути
перето,´лки мн. сплетке, оговарање
перетолкова,´ть протумачити на свој начин
перетоло,´чь 1. поново истуцати 2. истуцати сувише ситно
перетоми,´ть преморити
перето,´пка ж. претапање
перетопи,´ть 1. претопити 2. загрејати све 3. подавити у води
перетопта,´ть изгазити
перетрави,´ть отровати, побити, потаманити,
перетре,´скаться попуцати, испуцати
перетруди,´ть преморити
перетру,´сить уплашити се
перетруси,´ть 1. протрести 2. испросипати
перетрясти,´, перетряхну,´ть, перетря,´хивать претрести, претресати (јастук)
пере,´ть 1. притискивати, наваљивати се 2. вући на себи 3. ићи, гурати; ~ся 1.ићи, гурати се 2. жарг. добијати задовољство
перетяну,´ть, перетя,´гивать 1. превући 2. затегнути, натегнути
переу,´лок м. попречна уличица,сокак
переутоми,´ть, переутомля,´ть преморити
переутомле,´ние с. премореност
переуче,´сть 1. реесконтовати 2. инвентарисати
переучёт 1. реесконт 2. инвентарисање
переха,´живать прелазити
перехва,´т 1. захватање, узимање 2. струк на хаљини
перехвата,´ть 1. похватати 2. товар разграбити, покуповати
перехвати,´ть, перехватывать 1. задржати, зауставити 2. захватити, дохватити, обухватити 3. еду прихватити се, презалогајити
перехвора,´ть прележати болест
перехитри,´ть надмудрити, доскочити некоме
перехо,´д м. 1. прелаз 2. пут, марш 3. пролаз, ходник
два перехо,´да - два дана марша
переходи,´ть 1. прелазити 2. пролазити 3. пресељавати се 4. обићи, пропутовати
перехо,´дный прелазни
пе,´рец м. бибер, паприка
чёрный пе,´рец - бибер
стручко,´вый кра,´сный пе,´рец - паприка
перецеди,´ть, переце,´живать 1. процедити 2. преточити
перецелова,´ть изљубити све
перечека,´нить прековати
пе,´речень м. 1. списак, попис 2. регистар, каталог
перече,´ркать, перечерка,´ть, перечеркну,´ть, перечёркивать прецртати, брисати
перечисле,´ние с. 1. пребројавање, набрајање попис, списак 2. пренос на други рачун
перечи,´слить 1. побројити, пребројити 2. увести, зачислити 3. пренети на други рачун
перечища,´ть, перечи,´стить чистити поново
перечита,´ть, перечи,´тывать поново читати
пере,´чить противуречити
пе,´речница суд за бибер или паприку
чёртова пе,´речница - наџак-баба, роспија
перешагну,´ть, переша,´гивать прекорачити
переша,´рить, переша,´ривать претражити, претрести џепове
переше,´ек м. превлака, земљоуз
перешёптываться дошаптавати се
перешиби,´ть 1. преломити ударцем 2. прекинути цену 3. пресећи пут
переши,´ть преправити шивењем
перещу,´пать испипати
переэкзаменова,´ть поново испитати ђака
переэкзамено,´вка ж. поновни испит
пери,´ла мн. ограда на степеницама балкону
периоди,´ческий, периоди,´чный периодски, периодичан
пе,´ристый перјаст, покривен перјем
пе,´ристые облака,´ - цируси
перл м. устар. бисер
перламу,´тр м. седеф
перламу,´тровый седефни, седефски
перло,´вка ж. гершла
перо,´ 1. перо 2. пераје ( код рибе)
перочи,´нный (но,´жик) перорез
пе,´рсик бресква
пе,´рсиковый бресков, бресквин
пе,´рстень прстен с каменом
пе,´рхоть ж. перут
перцо,´вка ж. ракија с бибером
перча,´тка ж. рукавица с прстима
перча,´точник м. рукавичар
перчи,´ть биберити, паприти
пёрши,´ть безлич. голицати у грлу
пёрышко с. перце
пёс м. пас
пёс его,´ зна,´ет - ђаво га знао
пе,´сенка ж. песмица
пе,´сенник м. 1. устар. народни хорски певач 2. народна песмарица
песе,´ц бела поларна лисица
пёсик псетанце
песка,´рь м. гргеч
песо,´к м. песак
са,´харый песо,´к - шећер
песо,´чница пескаоница
песо,´чный пешчани
пе,´стик м. 1. тучак у цвета 2. тучак
пе,´стовать неговати, гајити
пестре,´ть 1. шаренити се 2. треперити
пестрота,´ ж. шаренило
пестру,´шка ж. пастрмка
пёстрый шарен
пе,´телька ж. петљица, замчица
петли,´ца ж. 1. рупица за дугме 2. испуска на јаци
пе,´тля м. 1.петља, чвор, узао, замка 2. рупица за дугме 3. дверная шарка
мета,´ть пе,´тли -1. опшивати рупице 2. затурати траг зец
петля,´ть врдати, врлудати, варакати
петро,´вки мн. Петровски пост
петру,´шка ж.1. першун 2. народно позориште с луткама
пету,´х м. петао, певац
кра,´сный пету,´х - пожар
пету,´ший, петуши,´ный петлов, петловски
петуши,´ться кочоперити се, шепурити се
петушо,´к петлић
петь певати
петь сла,´ву - величати
Ла,´заря петь - жалити се на судбину
пехо,´та ж. пешадија
пехоти,´нец м. устар. пешак
пехо,´тный пешачки, пешадијски
печа,´лить жалостити, растуживати, цвелити
печа,´ль ж. 1. жалост, туга, јад 2. брига
печа,´льный жалостан, тужан, ојађен
печа,´тать 1. штампати 2. писати на машини 3. фотогр. копирати
печа,´ть ж. 1. печат, жиг 2. штампање, штампа
печёнка, пе,´чень ж. јетра, црна џигерица
пече,´нье с. пециво, кекс
печни,´к м. пећар
печь, пе,´чка ж. пећ, фуруна
печь пећи
пе,´чься 1. пећи се 2. бринути се, старати се
пешехо,´д м. пешак тј. онај који иде пешке
пе,´ший пешачки пешадијски
пе,´шка ж. пешак у шаху, пион
пешко,´м м. пешке, пешице
пеще,´ра ж. пећина, пештера
пива,´ть често пити
пивна,´я ж. пивница
пивно,´й пивски
пивно,´й заво,´д - пивара
пи,´во с. пиво
тёмное пи,´во - црно пиво
пивова,´рня ж. завод пивара
пи,´галица ж.1. вивак 2. мршав, ситна женска особа
пиджа,´к м. кратак доњи капут „сако"
пи,´ка ж. копље
пи,´кать пискати, пијукати
пикирова,´ться пецкати се, задиркивати се
пи,´кнуть писнути
пила,´ ж. тестера, пила
пили,´кать цигуљати рђаво свирати
пили,´ть стругати, тестерити
пи,´льщик м. тестераш
пилю,´ли мн. пилула
пина,´ть ћушкати ногом, шутати рукой мувати
пино,´к м. шут, ударац песницом
пио,´н м. божур
пир м. гозба, пировање, чашћење
пирова,´ть гостити се, частити се, пировати
пиро,´г м. бурек од киселог теста, испуњен месом, сиром, јајима и др.
пиро,´жник м. бурегџија
пиро,´жное с. сладак колач
пирожо,´к м. мали пирог дугуљаста облика
пи,´ршество с. пир
писа,´ка ж. пискарало, шкрабало
пи,´саный 1. писан 2. шарен 3. сликан
пи,´саная краса,´вица - лепа као уписана
писа,´тель м. писац, књижевник
писа,´ть 1. писати 2. сликати
пи,´сец м. устар. писар, преписивач
писк м. писак, писка, врисак, вриска
пискля,´вый пискав
пи,´снуть писнути, вриснути
пистоле,´т м. пиштољ
пису,´лька ж. писамце, цедуља
писчебума,´жная фа,´брика - фабрика хартије
пи,´счий писаћи
пи,´сывать више пута писати
письмецо,´ с. писамце
письмо,´ с. 1. писмо 2. слово
откры,´тое письмо,´ - дописница
письмоводи,´тель м. деловођа
пита,´ние с. храна, исхрана
пита,´тельный хранљив
пита,´ть 1. хранити 2. снабдевати 3. надежду гајити
пи,´терский петроградски
пито,´мец м. питмица ж. питомац, васпитаник
пито,´мник м. 1. расадник 2. одгајилиште, васпитни дом
пить пити
питьё с. 1. пијење 2. пиће, напитак
питьево,´й питак
пиха,´ть гурати, ћушкати, мувати, шутати
пихну,´ть гурнути, ћушнути, мунути, шутнути
пи,´хта ж. бела јела
пичка,´ть пунити кљукати
пичу,´га, пичу,´жка ж. птичица
пи,´шущий који пише, писаћи
пи,´ща ж. храна јело
пища,´лка ж. звиждаљка, свирала
пища,´ть пиштати, вриштати
пищеваре,´ние с. варење хране у желуцу
пищево,´д м. једњак
пищевой који служи за храну, прехрамбени
пия,´вка ж. пијавица
пла,´вание с.1. пливање 2. пловљење судна
пла,´вательный који служи за пливање
пла,´вать 1. пливати 2. пловити
пла,´вить 1. спуштати сплавом 2. металл топити, растапати
пла,´вка ж. топљење метала
пла,´вки мн. купаће гаћице
пла,´вкий топљив
плавле,´ние топљење
плавни,´к м. пераје
пла,´вный 1. равномеран, уједначен 2. речь течан 3. походка лак
пла,´кальщица ж. нарикача, тужбалица
пла,´кать плакати; ~ся жалити се
пла,´каться в жиле,´тку - јадиковати, жалити се
пла,´кса м., ж. плачко
пла,´ксивый плачљив, кењкав
плаку,´чий само у изразу
плаку,´чая и,´ва - жалосна врба, јадиковина
пламене,´ть пламтети, буктати
пла,´менный 1. пламен, ватрен, жарки 2. одушевљен, страстан
пла,´мя ж.1. пламен 2. ватра, жар, одушевљење
пла,´нер м. авион без мотора, једрилица
плани,´ровать планирати
пла,´нка ж. дашчица
планови,´к м. стручњак за састављање планова, планер
пла,´новый плански
планоме,´рный плански, систематски, смишљен
пласт м. слој
пласта,´ть, пластова,´ть сећи на слојеве рыбу, расплашћивати
пласти,´на ж.1. плоча, металла лист 2. полутка брвна
пласти,´нка ж. плоча фотографска, грамофонска
пла,´стырь м. фластер
пла,´та ж. 1. плата, награда 2. накнада
за,´работная пла,´та - радничка зарада
кварти,´рная пла,´та - кирија, станарина
входна,´я пла,´та - улазница
плата,´ть крпити
платёж плаћање, исплата
долг платежо,´м кра,´сен - чист рачун, дуга љубав
платёжный платни
пла,´тинный, пла,´тиновый платински
плати,´ть платити
плато,´к 1. марама 2. марамица
платони,´ческий платонски
пла,´тье с. одело, хаљина
пла,´ха ж. 1. цепаница 2. губилиште
плац м. вежбалиште за војничке смотре
плач м. 1. плач 2. на похоронах нарицање, тужбалица
плаче,´вный 1. жалостан, плачеван, плачан 2. бедан, ништаван
плашмя,´ пљоштимице
плащ м. плашт, огртач
плева,´ть 1. пљувати 2. не обраћати пажњу, не зарезивати
плева,´ть я хоте,´л! - баш ме брига!
пле,´вел м. коров
плево,´к м. испљувак, пљуванак
пле,´вра ж. плућна марамица
плёвый 1. ништаван, безначајан 2. лак
племенно,´й чистокрван, приплодни
пле,´мя с. 1. племе 2. народ 3. животных запат, накот
племя,´нни|к м. син брата синовац, братанац син сестри сестрић, нећак;~ца синовица, братаница, сестричина, нећака
плен м. зароблеништво
плени,´тельный привлачан, замамљив, заносан, дражестан
плени,´ть 1. заробити, покорити 2. освојити, очарати
пле,´нник, пле,´нный м. заробљеник
пленя,´ть 1. заробљавати 2. освајати
пле,´сень ж. плесан, буђа
пле,´сенный плеснив, буђав
плеск м.1. пљесак пљускање, запљускивање 2. рибљи реп
плеска,´ть, плесну,´ть пљеснути пљуснути, запљуснути;~ся пљускати се, брчкати се
плести,´ 1. плести 2. вздор говорити бесмислице којешта 3. на кого лагати, клеветати
плести,´сь 1. једва се вући, с муком ићи 2. трчати или ићи без журбе
плетёнка ж.1. котарица од прућа 2. оплетена флаша
плете,´нь м. плот
плеть плетка ж. 1. бич, корбач 2. лозица
плечо,´ 1. раме 2. анат. мишица
пожа,´ть плеча,´ми - слећи, смаћи раменима
э,´то ему,´ не по плечу,´ - он није томе дорастао
плеши,´веть ћелавити
плеши,´вый м. ћелав
плеши,´на, плешь ж. 1. ћела 2. пропланак голо место у шуми
плита,´ ж.1. плоча 2. штедњак „шпорет"
плитня,´к м. шкриљац
плове,´ц м. 1. пливач 2. устар. морепловац
плову,´чий 1. пловни 2. који плови
плову,´честь ж. пловност, способност пловљења
плод м. 1. плод 2. воће
плоди,´ть плодити, рађати, порађати
пло,´дник у цветка тучак
пло,´дный плодан
плодови,´тый плодан, плодоносан, родан
плодоро,´дие плодност
пло,´ский 1. раван, пљоснат 2. тарелка плитак 3. недуховит, бљутав, простачки
пло,´ская остро,´та - стереотипна, банална шала
плоского,´рье с. висораван, плато
пло,´скость ж. равна површина, равнина
накло,´нная пло,´скость - стрма равнина
плот м. сплав
плотва,´ ж. црвенперка риба
плоти,´льщик м. сплавар
плоти,´на ж. брана, насип
плотне,´ть постајати збијенији, чвршћати, једрати
пло,´тник м. дрводеља, тесач
пло,´тный 1. збијен, чврст 2. человек пун, здепаст 3. чврст дебео 4. материл трајан
плотоя,´дный 1. месождерски 2. похотљив
пло,´тский телесни, чулни
плоть ж. 1. човечје тело 2. мушко семе
плохо,´й рђав, лош
плоша,´ть 1. радити невешто, погрешно 2. погоршавати се
пло,´шка ж. 1. земљани чанак 2. жижак светиљка
площа,´дка ж. 1. платформа 2. спортивная, учебная равна површина намењена неком циљу 3. мали трг
пло,´щадь ж. 1. пољана, трг, пијаца 2. површина, парцела
плуг м. плуг
плут м. варалица, лупеж, битанга, хуља
плута,´ть лутати
плу,´тни мн. превара, подвала
плутова,´ть варати, лупешки радити
плутовско,´й варалички, лупешки
плутовство,´ с. превара, подвала
плыву,´чий течан, жидак
плыть 1. пливати 2. судно пловити
плюга,´вый здепаст, низак
плю,´нуть пљунути
плюс м. плус, више
плю,´хнуться скљокати се, пасти
плюш м. плиш
плю,´шевый плишан
плющ бршљан
плю,´щить 1. спљоштавати 2. жарг. правити несрећним, гњечити (живот)
пляж м. плажа
пляс м. 1. плес, игра 2. плесање
пляса,´ть играти, плесати
пля,´ска игра, плес
плясу,´н страстан играч; ~ья страсна играчица
пневмати,´ческий пнеуматички
пни,´стый пун пањева
по по, до
по коле,´но - до колена
по го,´рло - до грла
по пя,´тое мая - до петог маја
поба,´иваться прибојавати се
побагрове,´ть поруменети
поба,´ливать поболевати
побасёнка ж. причица
побе,´г м. 1. бекство 2. изданак, младица, летораст
побе,´да ж. победа
победи,´тель м. победилац, победник
победи,´ть, побежда,´ть победити
побежа,´ть потрчати
побеле,´ть побелети
побели,´ть обелити, окречити
побере,´жье обала, приморје
побере,´чь причувати
побираться просјачити
поби,´ть, побива,´ть 1. истући 2. побити 3. победити ( на утакмици) 4. разбити, поломити стакло
поблагодари,´ть захвалити
побла,´жка м. попуштање
побледне,´ть побледети, пребледети
поблёкнуть увенути
поблёскивать светлуцати се
побо,´и мн. ударци, батине
побо,´ище 1. битка 2. туча 3. бојиште
поболе,´ть мало болети
поболта,´ть 1. промућкати 2. помлатарати 3. проћаскати
побо,´р м. 1. глоба 2. мито
поборо,´ть 1. победити у рвању 2. савладати, сузбити
побо,´чный 1. побочан 2. споредан 3. ванбрачан
побра,´сывать бацати помало
побра,´ть однети, покупити
побре,´згать згадити се
побрести поћи полако
поброди,´ть пролутати, налутати се
побря,´кивать звецкати, цинцикати
побуди,´ть, побужда,´ть 1. будити неко време 2. пробудити, побудити све 3. подстаћи 4. дићи, кренути (животиње)
побужде,´ние с. побуда, мотив
побы,´вка ж. кратко бављење
побы,´ть задржати се, остати неко време, пробавити
пова,´дить навадити, навикнути
пова,´диться навадити се, навићи се, уобичајити
пова,´дка ж. навика
пова,´дливый поводљив
пова,´дно само у изразу
что,´бы не,´ было пова,´дно -1. да се други пут не понови 2. поменуло се, не повратило се
пова,´живаться навађати се, навикавати се
повали,´ть 1. повалити, превалити, преврнути, претурити, оборити 2. снег ударити 3. иардд навалити
пова,´льный општи
пова,´льная боле,´знь устар. - епидемија
поваля,´ть 1. поваљати 2. пообарати
по,´вар м. кувар; ~иха куварица
поварёнок паракувар
провари,´ть, пова,´ривать прокувати
поварско,´й куварски
пове,´дать устар. испричати, казати
поведе,´ние понашање, владање
повезти,´ 1. повести, одвести 2. безлич. срећа
ему,´ повезло,´ - имао је среће
повелева,´ть 1. заповедати 2. управљати, владати
повеле,´ние с. заповест, наредба
повелеть устар. заповедити, наредити
повели,´тель м. заповедник, господар
повели,´тельный 1. заповеднички 2. категоричан, безуслован
повели,´тельое наклоне,´ние грам. - императив
пове,´ренный опуномоћен, пуномоћник
пове,´ренный в дела,´х - отправник послова
поверну,´ть, повороти,´ть 1. окренути, обрнути 2. преокренути, преиначити
повёртывать окретати, вртети неко време
пове,´рхность ж. 1. површина 2. површност
пове,´рхностный површан
по,´верху одозго површно
пове,´рье с. народно веровање
пове,´рнть 1. поверавати 2. проверавати
пове,´са м. обешењак, ветропир, ветрогоња, лола
пове,´сить 1. обесити 2. голову оборити главу нос покуњити се
повествова,´ть причати, приповедати
повести,´ 1. повести 2. себя понети се, показати се 3. мрднути, махнути
пове,´стка ж. 1. позив, позивница 2. сигнал опомена
пове,´стка дня - дневни ред
повива,´ть повијати
повида,´ться видети се, наћи се( са неким)
пови,´димому по свој прилици, чини се, вероватно
пови,´дло с. пекмез
повили,´ка бот. вилина косица
повини,´ться признати своју кривицу
пови,´нность ж. 1. дужност, обавеза 2. кулук
во,´инская пови,´нность - војна обавеза
трудова,´я пови,´нность - радна обавеза
пови,´нный дужан, обавезан
повинова,´ться 1. покорити се, потчинити се, послушати 2. покоравати се, потчињавати се, слушати
повинове,´ние с. покорност, послушност
пови,´снуть обесити се, обиснути, оклембесити се
повиту,´ха ж. бабица
пови,´ть повити, умотати
повле,´чь 1. повући за собом 2. имати као последицу
повлия,´ть 1. утицати 2. наговорити
по,´вод м. повод, случај
поводи,´ть 1. поводити, проводати 2. превући по површини
пово,´зка ж. таљиге, кочије
повора,´чивать скретати, окретати, обртати
поворо,´т м. 1. окрет, савијутак 2. преокрет
поворо,´тливый окретан, савитљив, вешт
поворо,´тный 1. који служи за окретање 2. прекретни
повреди,´ть, поврежда,´ть 1. повредити 2. оштетити, покварити
повремени,´ть почекати, причекати
повседне,´вный свакодневни, свакидашњи
повсеме,´стно свуда, свугде
повста,´нец м. устаник
повстреча,´ть срести, сусрести; ~ся срести се, сусрести се
повсю,´ду свуда, свугде, свагде
повторе,´ние с. понављање
повтори,´тельный, повто,´рный понован
повтори,´ть, повторя,´ть поновити
повы,´сить повисити, подићи
повыша,´ть повишавати, подизати
повяза,´ть повезати
повя,´зка ж. завој, повеска трака
повя,´зывать повезивати
погаси,´ть, погаса,´ть, пога,´снуть погасити, угасити
погаша,´ть 1. гасити свећу, креч 2. гушити 3. поништавати марке, амортизовати дуг
погиба,´ть пропадати, страдати
поги,´бель ж. погибија, пропаст
в три поги,´бели -1. гнуть гњавити, кињити 2. савивши се ниско, четвероношке
поги,´бнуть пропасти, страдати
погла,´живать гладити, миловати
поглоща,´ть, поглоти,´ть 1. гутати 2. упијати, апсорбовати З. привлачити пажњу
погляде,´ть 1. погледати 2. припазити
как я погляжу,´ - како видим, по свему судећи
погляде,´ть за ребёнком - причувати дете
погля,´дывать погледати, освртати се
погна,´ть потерати, погнати; ~ся појурити
погни,´ть натрулити, потрулити
погну,´ть савити
поговори,´ть, погова,´ривать говоркати, зуцкати се, поразговарати
погово,´рка изрека, узречица
пого,´да ж. време, атмосферске прилике
погоди,´ть причекати
немно,´го погодя,´ - мало после
пого,´дный 1. временски 2. годишњи
пого,´жий леп
поголо,´вный 1. који се врши по главама 2. свеопшти
пого,´н м. нараменица, еполета
пого,´ня ж. потера
погоня,´ть гонити, терати
погоре,´ть 1. изгорети, остати без куће због пожара 2. горети неко време
пого,´ст м. сеоско гробље
погости,´ть гостити се
пограни,´чник м. граничар
по,´греб м. 1. подрум 2. сутерен
порохово,´й по,´греб - барутана
погреба,´льный погребни
погреба,´ть сахрањивати
погребе,´ние с. погреб, сахрана, укоп
погребно,´й подрумски
погрему,´шка ж. звечка
погрести,´ 1. сахранити 2. грабуљати неко време 3. повеслати
погре,´ться огрејати се мало
погро,´м пустошење и убијање од стране гомиле
погромы,´хивать тутњити, тандркати
погрузи,´ть, погружа,´ть заронити, потопити, натоварити; ~ся 1. заронити се 2. удубити се, задубити се
погры,´зть 1. грицкати неко време 2. изгристи (миш)
погря,´знуть огрезнути, заглибити се
погуби,´ть упропастити, уништити
погу,´дка ж. 1. мелодија, арија 2. стара прича узречица
погу,´ливать, погуля,´ть 1. шеткати 2. пијанчити
под под ређе пред- , код-, при-, до-, за или се испушта у преводу
ему,´ под три,´дцать - он има близу 30 година
под ве,´чер - пред вече
под пра,´здник - пред сам празник
сраже,´ние под Сталингра,´дом - битка код Стаљинграда
по му,´хой - припит, пијан
под сурди,´нку - под сурдинку, тихо
подави,´ть, подавля,´ть 1. притиснути 2. погазити 3. угушити 4. превазићи 5. запањити
подавля,´ющий претежан, знатан ( број)
пода,´вно тим пре, тим више или мање
пода,´льше даље
подари,´ть поклонити, подарити, даривати
пода,´рок м. дар, поклон
пода,´тель м. доносилац
пода,´тливый 1. попустљив, податан, поводљив 2. мек, еластичан
податно,´й устар. порески
по,´дать ж. устар. порез
пода,´ть, подава,´ть 1. дати, пружити 2. послужити, уделити
пода,´ть ми,´лостыню - делити милостињу
пода,´ть блю,´до - сервирати храну
пода,´ча ж. 1. давање, подношење 2. помощи пружање письма предаја
пода,´чка ж. мала милостиња преко срца
подая,´ние с. устар. милостиња
подбега,´ть, подбежа,´ть дотрчавати, притрчавати
подбива,´ть 1. прикуцавати, прикивати 2. подшивати, постављати крзном 3. жуљити (леђа) 4. подбадати, подстрекавати, туткати
подбира,´ть 1. купити, сакупљати 2. притезати 3. засукивати, подизати 4. бирати, одабирати; ~ся 1. прикрадати се, кришом се примицати 2.
задизати
подби,´ть 1. прикуцати, приковати подметку 2. подшити ставити, мехом поставити 3. подбости, подстаћи 4. спину нажуљити
подбо,´йка ж. 1. постава 2. ђон
подбо,´р м.1. одабирање 2. избор 3. збирка
подборо,´док м. брада, доња вилица
подбоче,´ниться подбочити се
подбри,´ть подбријати
подбро,´сить, подбра,´сывать 1. добацити у, дометати, додати 2. бацити увис
подва,´л м. 1. подрум 2. сутерен 3. (у новинама) подлистак
подвали,´ть 1. навалити, натрпати 2. додати, дометнути
подве,´домственный подручан, потчињен
подвезти,´ 1. довести 2. повести успут
подве,´ргнуть, подверга,´ть подвргнути, изложити
подверну,´ть, подвёртывать 1. заврнути још мало 2. подвући, засукати 3. подметнути
подверну,´ться 1. наћи се, задесити се 2. пасти под
подве,´сить, подве,´шивать обесити испод
подвести,´ 1. довести, привести подвести 2. довести у незгоду 3. сабрати, закључити
подвести,´ под монасты,´рь - преварити, издати, довести у неприлику
подвига,´ть помицати, кретати
подви,´жник м. 1. испосник 2. борац, јунак
подви,´жный, подвижно,´й покретан, покретљив
подвижно,´й соста,´в - железнички возни парк
подвиза,´ться радити, бити заузет на неком пољу рада
подвинти,´ть заврнути, зашрафити
подви,´нуть помаћи, кренути
подви,´нчивать завртати, шрафити
подво,´да ж. коњска теретна кола
подводи,´ть доводити, приводити
подводи,´ть кого,´ под отве,´т - чинити одговорним
подводи,´ть ито,´ги - сабирати, закључивати
подво,´дник м. морнар подморнице
подво,´дный 1. подводни 2. подморнички 3. који се односи на теретна кола
подво,´дная ло,´дка - подморница
подво,´з м. 1. довоз 2. вожња, подвоз
подвози,´ть 1. довозити 2. возити успут
подво,´зка ж. подвоз
подвороти,´ть, подвора,´чивать посувратити, подавити
подво,´рье с. устар. 1. црквени или манастирски дом за свештена лица 2. гостионица
подво,´х м. подвала, превара, смицалица
подвыва,´ть урлати, завијати
подвяза,´ть, подвя,´зывать подвезати, извести вез
подвя,´зка 1. подвезивање 2. подвеза
подгиба,´ть подвијати
подгляде,´ть, подгля,´дывать вребати, кришом видети
подголо,´сок м. 1. други глас у хору 2. аминаш
подгоня,´ть 1. терати, подстицати, журити 3. подешавати
подгоре,´ть загорети, прегорети
подгото,´вить, подгота,´вливать готовити, спремати, припремати
подгото,´вка ж.1. спремање 2. спрема, припрема
подгрести,´, подгреба,´ть 1. грабуљати 2. довеславати 3. помагати у веслању
подгуля,´ть опити се
поддава,´ть 1. појачавати 2. ударати одоздо
подда,´кивать одобравати нечији говор, повлађивати
по,´дданный м. поданик, држављанин
подда,´ть 1. појачати 2. ударити одоздо
подда,´ться 1. подати се, потчинити се 2. попустити
поддви,´нуть подметнути, потурити
поддева,´ть 1. облачити испод 2. подухватати, закачивати, задевати
подде,´лка ж. фалсификовање, фалсификат
подде,´лывать фалсификовати
подде,´льный лажан, фалсификован, вештачки
поддёргивать вући у вис
поддержа,´ть, подде,´рживать 1. придржати, прихватити 2. потпомоћи 3. одржати
поде,´лать поде,´лывать учинити, урадити, радити
что поде,´лываете? како сте? шта радите?
подели,´ться 1. поделити 2. саопштити, испричати
поде,´лка ж. 1. израда, производња 2. оправка
подело,´м тако му и треба, и заслужио је
подённый дневни
подёнщик м. надничар
подёнщина надничење
подёргать, подёргивать тргнути неколико пута, цимнути
поджа,´ривать пећи
поджа,´ристый добро пропечен, реш печен
поджа,´рить испећи
поджа,´рый мршав, сувоњав
поджа,´ть, поджима,´ть подвити, подвући
подже,´чь потпалити, запалити прегорети
поджига,´тель м. потпаљивач, паликућа подстрекач
поджига,´ть палити, потпаљивати
поджида,´ть чекати, ишчекивати
поджи,´лки мн. жиле испод колена
поджо,´г м. паљевина
подзадо,´рить, подзадо,´ривать дражити, подбадати
подзаты,´лок м. потиљак
подзаты,´льник м. шамар, ударац по врату
подзащи,´тный м. штићеник, клијент
подземе,´лье подземна просторија, подрум, поткоп
подзо,´рный дурбински
подзо,´рная труба,´ - доглед, дурбин
подзо,´рная ба,´шня - осматрачница
подзыва,´ть позивати, призивати гласом, знаком
подка,´пывать поткопавати
подкарау,´лить увребати
подка,´рмливать добро хранити, гојити
подкати,´ть 1. докотрљати, откотрљати под 2. коляска брзо доћи 3. довести до на колима
подка,´шливать намерно кашљуцати
подки,´нуть, подки,´дывать подбацити, подметнути
подки,´дыш м. подметнуто дете, нахоче
подкла,´дка ж. 1. подметач, постава 2. уложак
подкла,´дывать подметати, постављати
подко,´ва м. потковица
подкола,´чивать прикивати
подколоти,´ть приковати
подкорми,´ть добро ухранити, подгојити
подкра,´сить, подкра,´шивать бојити, фарбати
подкра,´сться 1. поткрасти се, прикрасти се, дошуњати се 2. изненада наступити
подкрепле,´ние с. 1. оснажење 2. поткрепљење, помоћ, потпора
подкрепля,´ть појачавати, снажити, потпомагати едой поткрепљавати
подкрути,´ть, подкру,´чивать заврнути, зашрафити
подкузьми,´ть подвалити, насамарити, учинити непријатност
по,´дкуп потплаћивање, подмићивање
подкупа,´ть поткупљивати, подмићивати
подкупно,´й подмитљив
подкуси,´ть 1. одгристи одоздо 2. подсећи
подла,´дить, подла,´живать подесити, прилагодити
по,´дле поред, код
подлежа,´ть потпадати, бити потчињен
подлежа,´щее грам. субјекат
подле,´зть, подлеза,´ть подвући се , подилазити
подле,´сок м. младар, шикара
подле,´ц м. подлац, хуља, нитков
подлива,´ть подливати доливати, досипати
подли,´вка ж. сос уз јело
подлиза м., ж. улизица
подлиза,´ться, подли,´зываться додворити се, подвући се неком, улизивати се, улагивати се
по,´длинник м. оригинал
по,´длинный оригиналан, изворан, самосвојан
по,´длинно заиста, доиста, тачно
подлипа,´ла улизица
подлипа,´ть 1. лепити се одоздо 2. улизивати се, улагивати се, ласкати
по,´дличать поступати простачки, ниско
подло,´г м. подвала, превара, фалсификат
подложи,´ть подметнути, потурити
подло,´жный лажан, фалсификован
по,´длый низак, подао
подлю,´га м. подлац
подма,´зать 1. подмазати 2. подмитити; ~ся додворити се, подвући се неком
подма,´зка ж. 1. подмазивање 2. подмићивање
подмани,´ть подманивать домамити, примамити
подма,´слить 1. замастити 2. кого подмитити
подмасте,´рье занатски помоћник, калфа
подмахну,´ть, подма,´хивать потписати не прочитавши
подма,´чивать квасити, влажити одоздо
подме,´на ж. нехотична или намерна замена
подме,´нивать, подмени,´ть, подменя,´ть замењивати кришом
подмета,´ть 1. подметати, потурати 2. фирцати 3. подшивати
подмести,´ помести
подме,´тить, подмеча,´ть запазити, приметити
подмётка потплата
подми,´гивать намигивати, подмигивати се
подмина,´ть притискивати, гњавити
подмо,´га помоћ, потпора
подмока,´ть, подмо,´кнуть квасити се, влажити се одоздо
подмолоди,´ть, подмола,´живать подмладити
подморо,´зить безлич. помрзнути
подмоско,´вный из околине Москве
подмо,´стки мн. 1.ногаре 2.подијум, бина
подмы,´лить насапунити
подмы,´ть, подмыва,´ть 1. прати, брисати 2. безл. копкати, потстицати
подмы,´шка м. пазухо
подмя,´ть притиснути, пригњечити
поднадзо,´рный који је под надзором полиције
поднаду,´ть 1. мало надувати 2. насамарити, подвалити
поднача,´льный зависан, подчињен
поднево,´льный зависан, потчињен, присилан
поднести,´ 1. поднети, принети 2. пружити, дати
поднима,´ть 1. дизати, подизати 2. покретати 3. орати
поднови,´ть, подновля,´ть обновити, освежити
подного,´тная највећа тајна
подно,´жие 1. подножје 2. пиједестал
подно,´жка ж. ногоступ папуча на колима
подно,´с м. 1. приношење 2. послужавник
подноси,´ть 1. подносити, приносити 2. пружати, давати
подня,´ть 1. дићи, дигнути 2. покренути 3. узорати
подня,´ть на,´ смех - учинити смешним, изложити подсмеху
подо, подо- место под, под- испред два сугласника пода, пода-
подоба,´ет 1. приличи, доликује 2. добро jе
подо,´бие сличност
на подо,´бие - слично, као
подо,´бный 1. сличан 2. такав, тај
подобостра,´стие ропска понизност, сервилност
подобра,´ть 1. покупити, подићи 2. одабрати
подобра,´ться 1. примаћи се, прикучити се 2. удесити се
подня,´ть ю,´бку - задићи се сукњу
подобре,´ть 1. подобрити се 2. угојити се
подогна,´ть 1. притерати 2. сатерати под нешто 3. пожурити 4. подстаћи 5. подесити
подогну,´ть подавити, пресавити
подогре,´ть подгрејати
пододви,´нуть примаћи, прикучити, привући
подожда,´ть сачекати, причекати
подозва,´ть позвати, призвати гласом, знаком
подозрева,´ть сумњати
подозре,´ние с. сумња
подозри,´тельный 1. сумњив 2. неповерљив, сумњало
подои,´ть помусти
подойти,´ 1. прићи, пристати 2. приступити 3. подићи
подоко,´нник истурена даска на доњем крају прозора
подо,´л скут хаљине
подо,´лгу дуго, задуго
подоплёка наличје, тајни узроци неког догађаја
подорва,´ть 1. поткопати, дићи у ваздух 2. поцепати одоздо 3. растројити
подорожа,´ть поскупети
подоро,´жник м. боквица
подоро,´жный путни
подостла,´ть подастрети, прострети под
подо,´хнуть поцркати, полипсати
подохо,´дный који се обрачунава по приходу, добитку
подохо,´дный нало,´г - порез на приход
подо,´шва 1. табан 2. ђон 3. подножје (планине)
подпа,´ивать 1. лемити одоздо 2. опијати
подпа,´рывать парати одоздо
подпа,´сок м. чобанче, чобанов помоћник
подпа,´сть потпасти
подпая,´ть залемити оздо
подпева,´ть 1. певушити 2. певати уз неког, припевати, секундирати и фиг.
подпере,´ть, подпира,´ть подупрети
подписа,´ть 1. потписати 2. претплатити
подпи,´ска ж. 1. писмена обавеза 2. претплата
подпи,´счик м. претплатник
по,´дпись ж. 1. потписивање 2. потпис
подпи,´ть поднапити се
подпихну,´ть угурати, потурити
подплы,´ть приближити се пловећи или пливајући
подпля,´сывать подигравати
подползти,´ допузити, домилити
подполко,´вник потпуковник
подпо,´лье 1. подрум 2. подземље 3. илегалан политички рад
подпо,´льный 1. подземни 2. илегалан, тајан
подпоро,´ть распарати одоздо
подпору,´чик м. потпоручник
подпоя,´сать, подпоя,´сывать потпасати, опасати
подпра,´вить поправити овде-онде
подпры,´гивать подскакивати
подпуска,´ть, подпусти,´ть пуштати неког да приђе
подпуши,´ть 1. поставити крзном 2. пасти у танком слоју, попрскати
подража,´тель м. подражавалац
подража,´ть подражавати, угледати се
подразде,´л м., подразделение с. подраздео, пододељак
подраздели,´ть, подразделя,´ть разделити, поделити на одељке
подразни,´ть, подра,´знивать задиркивати, задевати, пецкати
подра,´ть 1. подерати, поцепати 2. поклати, побити звер;~ ся побити се, потући се
подре,´зать подрезивати
подрёмывать дремуцкати
подро,´сток м. тинејџер
подруби,´ть, подруба,´ть 1. подсећи, подрезати 2. порубити
подру,´га, подру,´жка другарица
подружи,´ться спријатељити се
подрумя,´ниться, подрумя,´ниваться 1. мало се наруменити 2. мало се заруменети
подры,´в м. 1. поткопавање, поткоп, подривање 2. штета
подрыва,´ть поткопавати, подривати
подря,´д 1. узастопце, једно за другим 2. предузеће, предузимачки посао
подряди,´ть, подряжа,´ть најмити, погодити, предузимати посао
подря,´дчик м. предузимач
подря,´сник м. доња мантија
подсади,´ть, подса,´живать 1. помоћи неком да седне, да се попне 2. наместити поред неког 3. жарг. намамити, навадити (неког на нешто)
подсвечник свећњак
подсви,´стывать пратити звиждањем
подсе,´сть 1. присести, сести до 2. навичи се на нешто
подсиде,´ть, подси,´живать доћи главе, угрозити положај
подсказа,´ть, подска,´зывать дошапнути
подсласти,´ть, подсла,´щивать засладити
подсле,´дственный који је под истрагом
подслепова,´тый врло кратковид
подслу,´шивать прислушкивати
подсма,´тривать, подсмотре,´ть мотрити, вребати, смотрити тајно
подсме,´иваться 1. смешкати се 2. подсмевати се
подсне,´жник м. висибаба
подсоби,´ть помоћи, потпомоћи
подсобля,´ть потпомагати, помагати
посо,´бный 1. помоћни 2. споредан
подсо,´вывать потурати, подметати
подсозна,´тельный подсвестан
подсо,´лнечник, подсо,´лнух м. сунцокрет
подсо,´хнуть 1. увенути 2. осушити се
подспо,´рье с. потпора, помоћ
подста,´вить 1. подметнути, примаћи 2. изложити 3. заменити
подста,´вка м. подметач, подупирач
подставно,´й 1. подметнут 2. лажан
подстака,´нник м. метални подметач с дршком за чајне чаше
подста,´ть таман, управо, баш као што ваља
подстегну,´ть, подстёгивать 1. подшити 2. ошинути, шибати
подстере,´чь, подстерега,´ть увребати, вребати
подстила,´ть простирати, подастирати
подсти,´лка ж. простирка, простирач
подстрека,´ть подбадати, подстицати, подстрекавати
подстрека,´тель м. подстрекач, подбадач
подстрекну,´ть подстаћи, подбости, подстрекнути
подстрели,´ть ранити или убити из пушке, устрелити
подстри,´чь подшишати
подстро,´чный који је испод главног текста
по,´дступ м. приступ, прилаз
подступа,´ть приступати, прилазити
подсуди,´мый који је под судом, оптужени
подсу,´дность судска надлежност
подсу,´мок патронташ
подсу,´нуть подметнути, потурити
подсчёт 1. бројање, пребројавање 2. рачун
подсчита,´ть 1. срачунати, израчунати 2. пребројити
подсыпа,´ть досути, додати
подсыпа,´ть досипати, додавати
подта,´лкивать подгуривати, гурати под нешто
подта,´пливать 1. загревати 2. растапати
подтасова,´ть 1. варалички помешати карте 2. изврнути чињенице
подтача,´ть подшити обућу
подтверди,´ть подтврждать потврдити
подтвержде,´ние с. потврђење, потврда
подтёк м. модрица
подте,´чь, подтека,´ть 1. долити 2. процурити 3. отећи
подтолкну,´ть гурнути испод
подтопи,´ть 1. подпожити пећ додати 2. истопити мало масла
подточи,´ть 1. подгристи 2. подлохати 3. наоштрити
подтруни,´ть, подтру,´нивать подсмевати се неком, исмејати
подтя,´жки мн. пораменице
подтяну,´ть, подтя,´гивать 1. подвући, привући 2. притегнути
поду,´мать подумывать размислити
подура,´читься нашалити се, нашегачити се
подурне,´ть поружнети
подуши,´ть 1. погушити, подавити 2. намирисати
поду,´шка ж. јастук, узглавље
подхали,´м м. улизица, удворица
подхали,´мничать улизивати се, удварати се
подхвати,´ть, подхва,´тывать 1. подухватати, прихватати 2. дохватати
подходи,´ть 1. прилазити, примицати се 2. граничити се 3. доликовати, пристајати
подходи,´ть к концу,´ - бити на измаку
подходя,´щий 1. погодан, подесан, прикладан 2. згодан, сходан
подцепи,´ть при качити, закачити, поткачити
подча,´с каткад, покашто
подчеркну,´ть, подчёркивать 1. подвући 2. нагласити, истаћи
подчиня,´ть, подчини,´ть потчињавати
подчи,´стить почистити, састругати
подшта,´нники мн. доње гаће
подшу,´чивать задиркивати, шегачити се, спрдати се
подъе,´зд 1. прилаз колима 2. улаз у стамбену зграду
подъезжа,´ть 1. дојахивати, прилазити колима 2. подилазити коме, улагивати се
подъём 1. подизање 2. успон, узбрдица 3. пораст 4. полет, одушевљење
подъёмный помичан, покретан
подъёмные мн. попутнина
подъе,´хать 1. дојахати, дојездити 2. прићи колима 3. додворити се, подићи коме
подъяре,´мный подјармљен, заробљен
поды,´грывать пратити свирањем
подыска,´ть, поды,´скивать наћи, одабрати
подъя,´чий устар. писар
поеди,´нок устар. двобој, мегдан
по,´езд м. 1. воз 2. поворка кола
пое,´здить пропутовати
пое,´здка ж. путовање, пут
поездно,´й возни
пое,´сть појести, изести
пое,´хать 1. отпутовати 2. кренути се, поћи
пожале,´ть 1. пожалити, сажалити се на кога 2. зажалити за нечим
пожа,´ловать 1. изволети 2. доћи 3. устар. поклонити, даровати
добро,´ пожа,´ловать - добро дошли!
пожа,´ловаться пожалити се, тужити некога
пожа,´луй 1. изволи, хајде 2. прил. можда, могуће 3. па, богами
пожа,´луйста - изволите, молим
пожа,´р м. пожар, ватра
пожа,´рище с. 1. велики пожар 2. згариште
пожа,´рный 1. пожарни 2. ватрогасац, пожарник
пожа,´тие с. стисак руке
пожа,´ть стегнути, стиснути
пожа,´ть плеча,´ми - слећи смаћи раменима
пожа,´ться згрчити се, шћућурити се
пожда,´ть попричекати
пожела,´ние с. жеља
пожела,´ть пожелети, усхтети
пожелте,´ть пожутети
пожени,´ться узети се, венчати се
поже,´ртвование с. 1. жртвовање 2. поклон, прилог
поже,´ртвовать 1. жртвовати 2. поклонити, приложити
поже,´чь погорети, спалити
пожи,´ва ж. корист, добит, ћар
пожива,´ть живети
поживи,´ться користити се, вајдити се, ћарити
пожи,´зненный доживотни
пожило,´й човек у годинама, старији
пожима,´ть 1. стезати, стискати 2. слегати( раменима)
пожина,´ть довршивати жетву
пожина,´ть ла,´вры - уживати на ловорикама
пожи,´нки мн. намиреница жетве
пожра,´ть, пожира,´ть ждерати, прождирати
пожира,´ть глаза,´ми - гутати очима
пожире,´ть одебљати, угојити се
пожи,´тки мн. иметак, имовина домаћа покретност
пожи,´ть поживети, проживети
пожури,´ть изгрдити
позабы,´ть заборавити
позавче,´ра ж. прекјуче
позади,´ 1. позади, остраг 2. иза, за
позаи,´мствовать позајмити
позапро,´шлый претпрошли, преклањски
позва,´ть позвати
позвене,´ть позвонити
позволе,´ние с. допуштење, дозвола
с позволе,´ния сказа,´ть - ако смем рећи
позво,´лить допустити, дозволити
позволи,´тельный допуштен, слободан
позвоно,´к м. кичмени пршљен
позвоно,´чник м. кичмени стуб
позвоно,´чные мн. кичмењаци
по,´здний комп. позже касан
до по,´здней но,´чи - касно у ноћ
поздоро,´ваться поздравити се
поздорове,´ть оздравити, прездравити
поздоро,´виться безлич. са не- рђаво се провести
не поздоро,´виться - лоше проћи
поздра,´вить честитати
поздравля,´ть с пра,´здником! - срећан празник!
поздравле,´ние честитање, честитка
позе,´мица, позёмка ж. вејавица с ниским ветром
по,´зже доцније, касније
пози,´ция ж. 1. положај 2. став
познако,´мить упознати (кога с ким)
позна,´ние с. 1.знање, познање 2. познавање
позна,´ть, познава,´ть 1. дознати, сазнати, упознати 2. искусити, искуством сазнавати
позоло,´та ж. позлата
позолоти,´ть позлатити
позо,´р м. срамота
позо,´рить срамотити
позо,´рный сраман
позо,´рище с. 1. устар. призор 2. сраман призор
позуме,´нт м. гајтан, ширит
позы,´в м.1. позив 2. воља, побуда
позы,´в на рво,´ту - гађење, мучнина
позыва,´ть 1. позивати 2. осећати потребу, имати вољу
поиздержа,´ться истрошити се
поимённый поименичан
пои,´мка ж. хватање
по,´иск м. тражење, трагање
поиска,´ть потражити
пои,´ть 1. појити 2. напајати
по,´йло с. 1. мећа за стоку 2. пиће ниског квалитета
пойти,´ 1. поћи 2. отићи 3. ићи 4. почети 5. метнути се на некога
пошёл! - одлази! марш!
пошёл вон! - напоље!
пока,´ 1. док 2. засада
по,´ка что - међутим
пока,´з м. показивање
на пока,´з - за гледање
вы,´ставить на пока,´з - јавно изложити
показа,´тель м. изложитељ
показа,´ть 1. показати 2. доказати
показно,´й који се излаже за углед, угледни
по-како,´вски како, на који начин
покаля,´кать проћаскати
покати,´ть 1. поваљати, закотрљати; ~ся 1. закотрљати се 2. скотрљати се
покати,´ться со,´ смеху - пући од смеха
пока,´тость ж. падина, нагиб. низбрдица, стрмен
пока,´тый нагнут, кос
покачну,´ть, пока,´чивать 1. љуљнути, зањихати 2. махнути, климнути главом
пока,´шливать кашљуцати
покая,´ние с. кајање
поквита,´ться обрачунати се, изравнати се
покида,´ть 1. побацати 2. остављати, напуштати
поки,´нуть напустити, оставити
поклада,´я: само у изразу
не поклада,´я рук - неуморно, марљиво
покла,´дистый попустљив, помирљив
покла,´жа ж. товар, пртљаг
поклева,´ть 1. позобати 2. искљуцати
поклёп м. клевета, оговарање
взвести,´ поклёп - на кого оклеветати, опањкати
покло,´н м. 1. клањање, поклоњење 2. поздрав
поклони,´ться 1. поклонити се 2. поздравити
поклоня,´ться клањати се
покля,´сться заклети се
поко,´ем у облику слова п
поко,´иться 1. мировати, мирно почивати 2. одмарати се 3. оснивати се на нечем
поко,´й м. 1. мир, тишина 2. устар. соба
приёмный поко,´й - соба за преглед болесника у болници
уйти,´ удали,´ться на поко,´й - отићи у пензију
поко,´йный 1. тих, миран, спокојан, удобан 2. покојни
поко,´йницкая ж. мртвачница
поколе,´ние с. поколење
поколеси,´ть напутовати се
поколе,´ть поцркати, полипсати
поколоти,´ть 1. поразбијати 2. истући, излупати
поколо,´ть 1. избости 2. исцепати дрва
поко,´нчить довршити, завршити
покори,´ть, покоря,´ть покорити, потчинити, освајати
покоро,´биться искривити се, извитоперити се
поко,´с м.1. кошење, косидба 2. ливада
покоси,´ть 1. покосити 2. искосити накривити; ~ся 1. попреко погледати, испречити се 2. накривити се
покра,´пывать ромињати, прокапљивати
покрасне,´ть поцрвенети
покра,´сть покрасти
покриви,´ть накривити, искривити
покриви,´ть душо,´й - огрешити душу
покро,´й м. крој одела
покры,´ть, покрыва,´ть 1. покрити 2. превући 3. опшити 4. скрити 5. оплодити, опасати (кобилу )
покры,´шка 1. заклопац, поклопац 2. аутомобилска гума
покупа,´тель м. купац
покупа,´ть 1. куповати 2. мало купати
поку,´пка ж. куповина
поку,´пщик м. купац
покури,´ть мало пушити
покуса,´ть изуједати
поку,´шать 1. јести мало 2. појести
покуша,´ться, покуси,´ться 1. покушати 2. вршити нападе, нешто недопуштено
покуше,´ние 1. покушај 2. атентат
пол под, патос
пол половина, пола
пол- у сложеницама: пола, по, полу-
полага,´ть 1. полагати стављати 2. мислити, рачунати
полага,´ться 1. уздати се, ослањати се, веровати 2. безлич. полагается допуштено је, треба, ваља се
пола,´дить сложити се
пола,´ти мн. широк кревет од дасака под таваницом
полго,´да ж. пола године
по,´лдень м. подне
полдне,´вный подневни
по,´лдник м. ужина
по,´лдничать ужинати
по,´ле с. 1. поље 2. њива 3. маргина
не на,´шего по,´ля я,´года - није наше горе лист
по,´ле бра,´ни - бојиште, бојно поље
по,´ле зре,´ния - видокруг
полево,´й 1. пољски 2. ратни, војни
полева,´я су,´мка - официрска торба за мапе
полего,´ньку полако, лагано, истиха
полегча,´ть лакнути, бити боље
полежа,´лый устајао, бајат
полёживать лешкарити
поле,´зный користан
поле,´зность ж. корист, корисност
поле,´зть 1. почети се пети или улазити 2. машити се 3. почети испадати (коса)
поле,´нница ж. гомила сложених дрва
поле,´но с. 1. цепаница 2. вучји реп
поле,´сье с. шумовита равница
полёт м.1. лет, летење 2. полет
полете,´ть 1. полетети 2. одлетети
поле,´чь 1. полегати многи 2. полећи жито 3. изгинути
по,´лзать пузити, пузати, милети
ползко,´м пузећке, пузећи
ползти,´ пузити, милети једаред
ползу,´чий пузав, који пузи
ползу,´чее расте,´ние - пузавица
полива,´ть поливати
полиня,´ть избледети, изгубити боју
полирова,´ть глачати, полирати
по,´лис м. полица осигурања
поли,´тик м. политичар
полити,´ческий политички
политру,´к м. политички руководилац у војсци
полице,´йский 1. полицијски 2. м. полицајац
поли,´чное с. доказно средство нађено код преступника, корпус деликти
пойма,´ть с поли,´чным - ухватити на делу
полк м. пук
по,´лка ж. 1. полица 2. плевљење
положи,´ть зу,´бы на по,´лку - гладовати, животарити
полко,´вник м. пуковник
полково,´дец м. војсковођа
полково,´й пуковски
полне,´ть дебљати, гојити се
по,´лноте 1. доста, оставите, маните 2. којешта
полнове,´сный 1. који има пуну тежину 2. тежак, снажан
полновла,´стный неограничен, с пуном влашћу
полнокро,´вный пунокрван
полноли,´цый округла лица
полнолу,´ние с. пун месец, уштап
полномо,´чие с. пуномоћ, пуномоћство
по,´лностью потпуно
полнота,´ ж. пуноћа
полноте,´лый пун, гојазан
полно,´чный 1. поноћни 2. песн. северни
по,´лночь ж. поноћ
по,´лный 1. пун, потпун 2. дебео, гојазан
полови,´к м.отирач за обућу
полови,´на, полови,´нка ж. половина, полутина, полутка
полови,´нчатый 1. полован 2. половичан непотпун 3. осредњи
полови,´ца ж. даска патосна
поло,´вник м. наполичар
полово,´дье с. пролећни поводањ
полово,´й 1. сполни 2. подни, патосни
по,´лог креветска завеса
поло,´гий положен, благо нагнут, кос
поло,´гость м. благ нагиб
положе,´ние с. 1. положај 2. став 3. стање, ситуација 4. уредба 5. поставка, теза
интере,´сное положе,´ние - благословено стање, трудноћа
поло,´жим рецимо, допустимо, узмимо
положи,´тельный 1. потврдан 2. позитиван 3. темељан, практичан
положи,´ть положити, метнути, оставити
положи,´ться на кого,´ ослонити се, поуздати се
поло,´м, поло,´мка ж.1. ломљење 2. квар
полома,´ть изломити, поломити
полоса,´ ж.1. трака, пруга 2. појас, зона 3. узано парче земље цепка 4. период времена 5. страна штампарског слога
полоса,´тый пругаст
полоска,´ть испирати, исплакати
полоска,´ться 1. брчкати се 2. лепршати се
полосну,´ть мазнути, ударити (ножем)
по,´лость ж. шупљина, празнина
полоте,´нце с. убрус, пешкир
поло,´тнище с. комад платна
полотно,´ с. 1. платно 2. железнички насип
полотня,´ный платнен
поло,´ть плевити
полоу,´мный луцкаст, шашав
по,´лочка ж. поличица
полпре,´д (полномо,´чный представи,´тель) дипломатски представник
полти,´на ж., полтинник м. новац од пола рубље, 50 копејки
полтора,´ један и по
полтора,´ста сто педесет
полугла,´сная полугласник
полугоди,´чный, полугодово,´й полугодишњи
полугра,´мотный полуписмен
полуди,´кий полудивљи
полумёртвый полумртав
полуме,´сяц м. полумесец
полу,´ндра! мор. пази! чувај се!
полуо,´стров м. полуострво, полуоток
полуоткры,´тый полуотворен
полусве,´т м. 1. сумрак, сутон 2. полусвет
полусо,´тня ж. пола стотине
полуте,´нь ж. полусенка
полутьма,´ ж. полутама, полумрак
получа,´тель м. прималац
получа,´ть примати, добијати
получа,´ться 1. дешавати се, догађати се 2. испадати
получи,´ть примити, добити
получи,´ться 1. десити се, догодити се 2. испасти
полуша,´рие с. полулопта, хемисфера
полушерстяно,´й полувунен
полушу,´бок м. кратка бунда
по,´лчище с. 1. велика гомила 2. голема војска
по,´лый 1. шупаљ, празан 2. непокривен ледом
полынья,´ незамрзнуто или одмрзнуто место на реци
полысе,´ть оћелавити мало
по,´льза ж. 1. корист 2. добит, вајда
по,´льзовать 1. користити неком 2. лечити; ~ся 1. користити се, вајдити се 2. послужити се, употребити
по,´лька 1. Пољакиња 2. врста плеса, полка
польсти,´ть поласкати
польсти,´ться полакомити се
полюби,´ть заволети, заљубити се свидети се, допасти се
полюбова,´ться нагледати се с уживањем, надивити се
полюбо,´вно пријатељски, мирно, на леп начин
по,´люс с. земљин пол
поля,´к м. Пољак; ~чка Пољакиња
поля,´рный поларни
помале,´ньку 1. помало 2. полако, мало по мало
пома,´лкивать, пома,´лчивать оћуткивати
пома,´рка ж. брљотина, прецртано место у књизи
пома,´хивать махати с времена на време
помеле,´ть оплићати
помели,´ть намазати кредом
помело,´ пајалица, метла
поменя,´ться мењати се, измењати
помера,´нец китра, горка поморанџа
помере,´ть умрети
помёрзнуть промрзнути
поме,´риться одмерити снаге
поме,´ркнуть 1. потамнети, помрчати, смркнути се 2. (звезда) побледети
помертве,´ть обамрети, премрети от ужаса
поме,´риться одмеравати снагу
помести,´тельный простран, обиман
помести,´ть сместити, унети, наместити
поме,´стный 1. месни 2. спахиски, великопоседнички
поме,´стье с. велики посед, спахилук
по,´месь ж. 1. мешавина, укрштање 2. мелез
поме,´сячный месечни
поме,´т м.1. измет, балега 2. накот
поме,´та ж. белешка, ознака, знак
поме,´тить обележити, означити
поме,´ха ж. сметња, препрека
помеча,´ть обележавати, означавати
поме,´шанный полудео, луд
помеша,´тельство с. лудило
помеша,´ть 1. промешати 2. омести, сметати; ~ся полудети
помеща,´ть 1. смештати 2. уносити у списак; ~ся налазити се
помеще,´ние с. просторија, локал
поме,´щик м. великопоседник, спахија
поме,´щичий великопоседнички, спахијски
помидо,´р м. црвени патлиџан, парадајз
поми,´ловать 1. смиловати се 2. помиловати, опростити казну
поми,´луй, -те! забога!
поми,´мо мимо, поред, осим
поми,´н помен, спомен
лёгок на поми,´не - ми о вуку, а вук на врата
помина,´нье 1. парастос 2. читуља
помина,´ть 1. помињати, спомињати 2. сећати се, памтити 3. приређивати помен
не помина,´йте ли,´хом - задржите нас у доброј успомени
помина,´й как зва,´ли - нема га ни од корова, ухватио маглу
поми,´нки мн. 1. парастос, даћа 2. помен
помину,´тно сваки час, стално
помира,´ть умирати, мрети
помири,´ть измирити, помирити
по,´мнить памтити, сећати се
не по,´мнить себя,´ - бити ван себе
помно,´жить, помножа,´ть помножити, множити
помога,´ть помагати
помо,´и мн. помије, сплачине
помо,´йка, помо,´йная я,´ма помијара, ђубриште
помо,´л м. 1. млевење 2. мељаја, мливо
помо,´лвить испросити, верити
помо,´лвка ж. прошевина, веридба
помолоде,´ть подмладити се
помоло,´ть самлети
помолча,´ть поћутати
помороси,´ть попрскати (киша)
помо,´рье с. приморје
помо,´ст м. подијум, естрада
по,´мочи мн. пораменице
води,´ть на помочах - руководити неким
помочи,´ть поквасити
помочи,´ться помокрити се
помо,´чь помоћи
помо,´щник помоћник
по,´мощь ж. помоћ
помпо,´н, помпо,´нчик м. 1. округла кићанка, пуфница 2. мало, пуначко дете
помути,´ть замутити, помутити
помутне,´ть замутити се, потамнети
помча,´ться полетети, појурити, одјурити
помыка,´ть кињити, тлачити
по,´мысел м. помисао, замисао; рђава намера
помышле,´ние с. мисао, помисао
помы,´слить 1. размишљати 2. помишљати
помяну,´ть поменути, споменути, сетити се
помя,´ть згужвати, згњечити
помя,´ть бока,´ - истући, излемати
понаде,´яться понадати се
пона,´добиться затребати
понаторе,´ть привићи, увежбати се
понату,´житься напрегнути се, запети
понево,´ле хтео не хтео, нерадо
понеде,´льник м. понедељaк
поне,´же устар. пошто, јер
понемно,´гу мало по мало, поступно
понести,´ 1. понети 2. однети 3. поднети, отрпети; ~сь појурити
пониже,´ние с. снижавање, опадање
пони,´зить, понижа,´ть 1. снизити 2. спустити, спуштати (глaс)
понизо,´вье с. доњи ток реке
пони,´кнуть, поника,´ть 1. савити се, сагнути се 2. (жито) полећи
пони,´кнуть голово,´й - оборити главу, покуњити се
понима,´ть схватати, разумевати
понови,´ть, поновля,´ть 1. обновити, поновити 2. оправити
поножо,´вщина ж. туча ножевима
поно,´с м. пролив
поноси,´ть грдити, ружити
поно,´сить имати пролив
поно,´шенный изношен,похабан
понра,´виться свидети се, допасти се
понт м. жарг. мањир, стил понашања
понтова,´ться жарг. правити се важан
понуди,´тельный принудан
понужда,´ть, пону,´дить принуђавати, приморавати
понука,´ть подстицати, пожуривати
пону,´риться покуњити се, снуждити се
по,´нчик м. уштипак, крофна
поны,´не досад, доданас
поню,´хать 1. помирисати 2.оњушити 3. ушмркнути (дуван)
поня,´тие с. 1. схватање; 2. појам
поня,´тливый бистар,паметан
поня,´тный разумљив, схватљив, јасан
понято,´й м. грађанин при претресу
поня,´ть схватити, разумети
поо,´даль подалеко
поодино,´чке појединачно, један по један
поочерёдный наизменичан
поощри,´ть, поощря,´ть подстаћи, ободрити
поп м. поп; ~адья попадија
како,´в поп тако,´в и прихо,´д - од попа и беседа
по,´пa ж. задница, дупе
попада,´ние с. погађање у мету
попали,´ть 1. попалити, спалити 2. жарг. издати, отрити тајну
попа,´рить попарити, напарити
попа,´рно по два, по двоје
попа,´сть, попада,´ть 1. доспети, запасти 2. упасти 3. наићи 4. погодити у мету;~ся 1. западати 2. сретати се 3. падати коме шака 4. бити
ухваћен
поперёк 1. попреко 2. успркос
вдоль и поперёк - уздуж и попреко
попереме,´нно наизменично, наизменце
попере,´чник м. пречник
попере,´чный попречан
встре,´чный и попере,´чный - сви одреда
поперхну,´ться загрцнути се
поперчи,´ть забиберити
попече,´ние с. брига, старање
попечи,´тель м. старалац, тутор
попива,´ть 1. пијуцкати 2. опијати се с времена на време
попира,´ть газити
попи,´ть 1. попити 2. напити се (воде)
поплаво,´к м. 1. пловак; 2. (мор.) бова
поплева,´ть попљувати
поплести,´сь отићи полако, не журећи се
поплы,´ть 1. запливати 2. запловити
попо,´в|ич м. попов син; ~на попова кћи
попо,´йка ж. пијанка
попола,´м попола, напола
с грехо,´м попола,´м - површно, аљкаво
поползнове,´ние с. скривена жеља, намера, претензија
пополне,´ние с. 1. допуњавање, попуњавање 2. допуна, попуна
пополня,´ть, попо,´лнить допунити, попунити
пополу,´дни по(сле) подне
пополу,´ночи по поноћи
попо,´на ж. аша, коњски покривач
попо,´ртить покварити, искварити
попо,´тчевать почастити, угостити
попра,´вить 1. поправити, оправити, исправити 2. побољшати
попра,´ть погазити
попрёк м. укор, прекор, пребацивање
попрекну,´ть, попрека,´ть прекорити, укорити, пребацити
по,´прище с. поље рада, делокруг
вое,´нное по,´прище - бојиште
попро,´бовать покушати, огледати, опробати
попроси,´ть замолити
по,´просту 1. просто; 2. отворено, искрено
попроша,´йка м., ж. 1. мољакало, наметљивац 2. просјак
попроша,´йничать мољакати, просјачити, камчити
попроща,´ться опростити се
попрыгу,´н м. вртиреп, ветрогоња, ветропир; ~ья ветропиркa, лакомислена особа
попры,´скать попрскати
попуга,´й м. папагај
попуга,´йничать папагајски понављати туђе речи, покрете
популя,´рный популаран, омиљен
попусти,´тельство попустљивост,слабост према некоме
попусти,´ть, попуска,´ть пропустити, прогледати кроз прсте
по,´пусту узалуд, бадава
попу,´тать 1. помести, замрсити; 2. збунити,завести, уплести
попу,´тный 1. успутан, узгредан 2. (ветaр) повољан
попу,´тчик м. сапутник
попуще,´ние с. попустљивост
попы,´тка ж. покушај, проба
попя,´титься поћи назад, устукнути
попя,´тный обратан, који иде уназад
идти,´ на попя,´тный - одустати, променити мишљење
пора,´ ж. време, доба
в ту пo,´ру - тада, онда
до сих пор - досад
до тех пор - дотле, донде, дотада
с да,´вних пор - одавно
с э,´тих пор - одсада
с тех пор - отада, одонда
с тех пор как - откад
до каки,´х пор - докле
на пе,´рвых пора,´х - испрва, упочетку
до поры,´ до вре,´мени - док не
тепе,´рь са,´мая пора,´ - сад је прави час
порабо,´тать радити одређено време
поработи,´ть, порабоща,´ть потчинити, подјармити
пора,´довать обрадовати
порази,´тельный чудан, необичан
порази,´ть, поража,´ть 1. погодити 2. разбити, поразити 3. изненадити,запрепастити
порва,´ть 1. раскинути, прекинути 2. набрати (цвећа) 3. поцепати, покидати
поре,´з м. 1. засецање 2. рез, зарез, посекотина
поре,´зать посећи, исећи, нарезати
поре,´й м. празилук
пореши,´ть 1. решити, одлучити 2. жарг. убити, упуцати
порица,´ть кудити, корити, осуђивати
по,´рка ж. 1. парање 2. шибање
по,´ровну равномерно, подједнако
поро,´г м. 1. праг 2. речни брзак
поро,´да ж. 1. род, племе, порекло 2. пасмина, сој, раса 3. руда
поро,´дистый од чисте расе, чистокрван
породни,´ться ородити се
породи,´ть, порожда,´ть изазвати, побудити, причинити
поро,´жистый пун речних брзака
поро,´жний празан
порожня,´к м. празан теретни воз
порожняко,´м празан, без терета
по,´рознь засебно, одвојено
поро,´й каткад
поросёнок с. прасе
пороси,´ться прасити (се)
пo,´росль ж. 1. младице, изданци 2. шикара
порося,´тина ж. прасетина
порося,´чий прасећи
поро,´ть 1. парати 2. шибати
поро,´ть чушь (вздор, дичь, чепуху,´) - говорити бесмислице, млатити глогиње (празну сламу)
поро,´ть горя,´чку - губити главу, поступати непромишљено
по,´рох м. пушчани прах, барут
не хвата,´ет по,´роху - немати снаге
порохово,´й барутни
порохово,´й по,´греб - барутана
поро,´чить 1. кудити, оговарати 2. оспоравати, побијати 3. срамотити
поро,´чный порочан, покварен погрешан, неправилан
поро,´ша ж. први танак снег
поро,´шить падати помало, сипити (сњег)
порошо,´к м. 1. прах 2. (лек) прашак
порт м. лука, пристаниште
по,´ртить кварити
портно,´вский, портня,´жный кројачки
портн|о,´й м. кројач; ~иха кројачица
портня,´жить, портня,´жничать бити кројач
портово,´й пристанишни
портупе,´я ж. кајас за сабљу
порты,´, портки,´ мн. гаће
портя,´нка ж. обојак
поруби,´ть исећи
поруга,´ние срамоћење, вређање
поруга,´ть 1. изгрдити 2. осрамотити
пору,´ка ж. јемство
кругова,´я пору,´ка - солидарно јемство
взять на пору,´ки (кого,´) - јамчити (за некога)
порусе,´ть постати плав (коса)
поруче,´ние с. 1. налог 2. наредба 3. мисија 4. порука, наруџбина
по,´ручень м. шипка, колут или уже за придржавање
пору,´чик м. поручник
поручи,´тель м. јемац
поручи,´тельство с. јемство
поручи,´ть, поруча,´ть 1. поверити 2. наложити 3. наредити 4. наручити, поручити
порха,´ть прелетати с места на место
по,´рция ж. порција, оброк
по,´рча 1. квар, квареж, штета 2. урок
по,´рченый 1. покварен 2. урекнут
по,´ршень м. клип
поры,´в м. 1. жестина, силина 2. занос, одушевљење
порыва,´ть (пре)кидати
поры,´вистый 1. жесток, бујан 2. (ветaр) нестабилан 3. који се лако одушевљава
порыже,´ть постати риђ
поря,´дковый редни
поря,´дком знатно, прилично
поря,´дливый уредан, тачан
поря,´док м. 1. ред 2. поредак 3. начин, поступак 4. систем
в поря,´дке веще,´й - нормално, обично
поря,´док дня - дневни ред
поря,´дочно 1. много, знатно, прилично 2. часно, пристојно
поря,´дочный 1. поштен, честит, ваљан 2. знатан, повелики
поса,´д м. 1. предграђе 2. трговиште
посади,´ть, посажа,´ть 1. посадити 2. наместити, метнути, ставити 3. ухапсити 4. збунити
посади,´ть в кало,´шу - насамарити
 посади,´ть на мель - насукати (лађу)
поса,´дка ж. 1. сађење 2. расад 3. седање у воз 4. атерирање авиона 5. јахаћи став
поса,´дник м. 1. устар. кнежев намесник у граду или области 2. изабрани управитељ града
посажённый посађен
посажёная мать - старосватица
посажёный отец - стари сват
по,´свист м. звиждање, звиждук
посвиста,´ть, посвисте,´ть звизнути, зазвиждати
посви,´стывать звиждукати
посвя,´тить посветити
посве,´щать посвећивати
посе,´в м.1. сејање, сетва 2. усев
посевно,´й сетвени
посе,´вщик м. сејач
поседе,´ть оседети
поселе,´нец 1. насељеник 2. исељеник по казни
поселе,´ние с. 1. насељавање 2. насеље, насеобина
посели,´ть, поселя,´ть 1. настанити, населити 2. изазвати, побудити , уливати
посёлок м. насеље, варошица
посему,´ зато, стога
посеребри,´ть посребрити
посереди,´(не) нар. насред, посред
посере,´ть посивети
посе,´стриться посестримити се
посе,´сть поседати
посетн,´тель м. посетилац
посети,´ть посетити, походити
посе,´чь 1. ишибати 2. устар. посећи (сабљом)
посе,´чься испасти (коса)
посеща,´ть посећивати, похађати
посеще,´ние с. посећивање; посета
посе,´ять посејати
посиде,´ть поседети
поси,´льный сразмеран снази, могућности
посине,´ть поплавети, помодрети
поскака,´ть полетети, појурити, одјурити (на коњу)
поскользну,´ться оклизнути се, поклизнути
поско,´льку уколико
поско,´нный кудељни, пртени
поскоре,´е што пре, што брже
поскри,´пывать шкрипуцкати
послабля,´ть 1. попуштати 2. прочишћавати
посла,´нник м. посланик, изасланик
посла,´ннический посланички
посла,´ть послати, отпремити, отправити
по,´сле 1. (с ген.) после, иза 2. доцније
по,´сле до,´ждичка в четве,´рг - на Маркове конаке, кад на врби роди грожђе
после,´д м. постељица (при порођају)
после,´дний 1. последњи, крајњи 2. најгори
после,´дователь м. следбеник, присталица
после,´довательный 1. наизменичан 2. доследан
после,´довать следити, следовати, ићи (доћи) за неким
после,´дствие с. последица
в после,´дствии - доцније, после тога
после,´дующий следећи, наредни
после,´дыш м. мeзимче, последње дете
послеза,´втра ж. прекосутра
послуша,´ние с. послушност, покорност
послу,´шать 1. послушати 2. слушати неко време 3. чути; ~ся (кого) послушати некога
посма,´тривать погледати
посме,´иваться смешкати се
посме,´нный наизменичан
посме,´ртный посмртни
посме,´ть усудити се, смети
посме,´шище с. 1. предмет смеха 2. спрдња
посмея,´ться 1. смејати се неко време 2. подсмехнути се
посмотре,´ть 1. погледати 2. обазрети се, узети у обзир
посо,´бие с. 1. новчана помоћ 2. уџбеник 3. учило
пособи,´ть помоћи
посо,´бник м. помагач, саучесник
посове,´товать посаветовати
посо,´л м. 1. амбасадор 2. сољење, усољавање
посоли,´ть усолити, посолити
посолове,´ть (очи) потамнети, посукнути, добити туп израз
посо,´льство с. амбасада; изасланство
по,´сох м. дугачак штап (с куком), штака
поспе,´ть, поспева,´ть 1. стићи; 2. бити готов 3. сазрети
поспеши,´ть, поспеша,´ть пожурити, журити, хитати
поспе,´шность ж. ужурбаност, хитња, журба
поспе,´шный брз, журан, хитан
посрами,´ть, посрамля,´ть 1. осрамотити 2. посрамити
посре,´дственный 1. осредњи 2. посредан
посре,´дством помоћу
пост м. 1. пост 2. место (положај) у служби
поста,´вить, поставля,´ть 1. (по)ставити, метнути 2. усправити 3. доставити, лиферовати
поста,´вка ж. добавка, лиферација
поставщи,´к м. набављач, лиферант
постанови,´ть решити, одлучити
постано,´вка 1. постављање, намештање 2. став, поза 3. организација 4. извођење, представа
постановле,´ние с. одлука, решење
постановля,´ть решавати, одлучивати
постано,´вщик м. редитељ, режисер
постара,´ться постарати се, побринути се
постаре,´ть остарети
посте,´ль ж. 1. постеља, кревет 2. речно корито
постере,´чь причувати
пости,´гнуть, постига,´ть 1. постизати 2. схватати, поимати
постиже,´ние с. схватање, поимање, разумевање
постижи,´мый 1. достижан 2. докучљив, схватљив, појмљив
пости,´лка ж. 1. простирање 2. простирка, простирач
постира,´ть опрати
пости,´ться, по,´стничать постити
пости,´чь 1. постићи, задесити 2. схватити, појмити, разумети
постла,´ть, постила,´ть прострети
по,´стный 1. постан 2. (мeсо) мршав 3. (лицо) снужден, кисео
по,´стное ма,´сло - уље, зејтин
постово,´й стражарски
посто,´льку утолико
посторо,´нний 1. стран, туђ 2. који стоји пострани, незаинтересован
постоя,´лец м. станар, кирајџија
постоя,´лый двор устар. - народна гостионица, механа
постоя,´нный 1. сталан, непрекидан 2. постојан, чврст 3. истрајан; трајан
постоя,´ть 1. постојати 2. причекат; 3. (за кого) одбранити
пострада,´ть страдати, претрпети
постраща,´ть заплашити
постре,´л м. 1. обешењак, ветрогоња, ђаво 2. крстобоља, протисли, лумбаго
наш постре,´л везде,´ поспе,´л - он је у свакој чорби мирођија
постри,´чь, пострига,´ть ошишати, острићи
постро,´ить 1. саградити, подићи 2. постројити, поставити у редове
постро,´йка ж. грађевина
посту,´кивать куцкати, лупкати
поступи,´ть 1. поступити 2. ступити, ући 3. стићи 4. уписати; ~ся одустати у корист другога, попустити
посту,´пок м. дело, чин, поступак
по,´ступь ж. ход, начин хода
постуча,´ть куцнути
посты,´дный срамотан, сраман
посты,´лый досадан, мрзак, бљутав
посты,´ть 1. охладити се 2. стинути се
посу,´да ж. суд, посуда
посуди,´ть позајмити
посу,´л м. 1. обећање 2. устар. мито
посули,´ть обећати
посу,´точно за 24 сата
посчастли,´виться имати среће, поћи за руком
посчита,´ть избројити
посы,´лка ж. пошиљка
посыла,´ть слати
посы,´льный м. разносач, курир
посы,´пать, посыпа,´ть посути, посипати
посяга,´тельство с. напад, атентат
посяга,´ть посезати, покушавати присвојити , покушавати оштетити
пот м. зној
семь пото,´в сошло,´ с него,´ - пробило га девет знојева
потаённый (по)тајан, скривен
потака,´ть повлаћивати, бити попустљив према некоме
пота,´птывать тупкати, тапкати, цупкати
потаску,´н м. развратник
потаску,´ха, потаску,´шка ж. развратница
потасо,´вка ж. туча, песничање
потащи,´ть повући
потво,´рство с. попуштање, повлачење
потёмки мн. мрак, тама, помрчина
потемне,´ть потамнети, помрачити се, помрчати
поте,´ние с. знојење
потепле,´ть отоплити
потере,´ть протрти, протрљати; ~ся очешати се
потерпе,´ть 1. претрпети 2. отрпети
поте,´ря ж. 1. губитак 2. изгубљена ствар
потеря,´ть изгубити
поте,´ть знојити се
поте,´ха ж. забава, разонода
пошла,´ поте,´ха - наста гужва
поте,´чь потећи
поте,´шить, потеша,´ть забавити, забављати
поте,´шный забаван, смешан
поти,´р м. путир
потира,´ть трљати
потихо,´ньку полако, тихо, кришом, крадом
по,´тный знојав
потли,´вость ж. знојавост
потово,´й знојни
пото,´к м. бујица
потолкова,´ть поразговарати
потоло,´к м. таваница, плафон
потолсте,´ть угојити се
пото,´мок м. потомак
пото,´мственный наследни, прави, коренит
потому,´ зато, јер, пошто
потону,´ть потонути
потопи,´ть 1. потопити 2. загрејати, наложити (мало)
потопля,´ть топити, потапати
поторопи,´ть, потора,´пливать пожурити некога, пожуривати
потрави,´ть 1. изгазити, потрти 2. уништити, утаманити
потра,´тить потрошити; ~ся истрошити се
потра,´фить угодити
потреби,´тель м. потрошач
потребля,´ть трошити
потре,´бность ж. потреба
потре,´бовать затражити, заискати
потрево,´жить узнемирити
потрёпанный 1. изношен, изанђао 2. оронуо, похабан
потрепа,´ть 1. залепршати 2. рашчерупати 3. исцепати ( обућу) 4. протрести 5. потапшати ( по рамену)
потре,´скаться испуцати, испраскати
потре,´скивать пуцкарати, праскати
потро,´гать додирнути, дотаћи
потроха,´ мн. животињски унутрашњи делови
суп с потроха,´ми - чорба од ситнежи
потроши,´ть вадити утробу
потрясти,´, потряса,´ть 1. потрести, продрмати 2. размахнути 3. дрмати
потря,´хивать потресати, трести
потря,´хивать голово,´й - трести главом
поту,´ги мн. 1. напрезање мишића 2. напрезање, напор
поту,´пить, потупля,´ть отупити мало
поту,´пить взор, глаза,´ - обарати поглед, очи
потускне,´ть потамнети, посукнути
потуха,´ть, поту,´хнуть гасити се
потучне,´ть угојити се
потуши,´ть 1. угасити 2. продинстовати, пропирјанити
по,´тчевать частити, угошћавати
потяга,´ться одмерити снаге
потя,´гивать 1. потезати, вући 2. пијуцкати;~ся теглити се, истезати се
потяну,´ть 1. повући, потегнути 2. вагнути;~ся 1. протеглити се 2. пружити се
ве,´тром потяну,´ло - пирнуо је ветар
поуба,´вить скратити
поумне,´ть опаметити се, постати паметан
поутру,´ јутром, изјутра
поучи,´тельный поучан
поучи,´ть, поуча,´ть 1. учити; 2. поучити, поучавати
поха,´бничать говорити безобразне речи, понашати се безобразно
поха,´бный 1. безобразан, скаредан 2. циничан, сраман, развратан
поха,´живать 1. ходати 2. похађати (некога)
похвала,´ ж. хвала, похвала
похва,´ливать похваљивати, хвалити
похва,´льный похвалан
похва,´рывать поболевати
похва,´статься похвалити се
похити,´тель м. отимач, отмичар
похи,´тить, похища,´ть отети, уграбити, украсти
похлеба,´ть посркати
похлёбка ж. чорба
похлёбывать сркати
похло,´пать потапшати
похме,´лье с. мамурлук
похмеля,´ться пити да би растерати мамурлук
похо,´д м. 1. марш 2. поход 3. рат
походи,´ть 1. походати 2. личити
похо,´дка ж. начин хода, корак
похо,´дный маршевски, ратни, пољски
похо,´дный лазаре,´т - пољска болница
похо,´дным поря,´дком - у маршу
по,´ходя идући, успут
похожде,´ние с. доживљај, пустоловина
похо,´жий сличан, налик на
похолода,´ть 1. захладнети 2. озепсти
похолоде,´ть охладити се, охладнети
похорони,´ть 1. сахранити, погрепсти 2. предати забораву
по,´хороны мн. сахрана, погреб
похоро,´нный погребни
похороше,´ть пролепшати се
по,´хоть ж. похота, похотљивост
похра,´пывать 1. хркати 2. (коњ) фркати
похуде,´ть смршати, смршавити
поцара,´пать изгрепсти
поцелова,´ть пољубити
поцелу,´й м. пољубац
почасово,´й који се рачуна од сата
поча,´ток м. кукурузни клип
по,´чва ж.1. земљиште 2. основа
почём? пошто?
почему,´ зашто, због чега
почему,´-ли,´бо, почему,´-нибу,´дь - зашто било, било зашто, због чега било, било због чега
почему,´-то - због нечега
по,´черк м. рукопис, шакопис
почерне,´ть поцрнети
почерпа,´ть, почерпну,´ть 1. црпсти захватити (воде) 2. преузети, покупити
почеса,´ть 1. почешати 2. очешљати 3. засврбети;~ся 1. почешати се 2. очешљати се
поче,´сть сматрати, рачунати
по,´честь ж. почаст
почёсывать чешкати
почёт м. поштовање, пошта, уважење
почётный 1. почасни 2. цењен, угледан
по,´чечный бубрежни
почива,´ть 1. устар. почивати, бити мртав 2. спавати
почи,´н м. 1. почетак 2. иницијатива
починя,´ть починить оправити
почи,´стить 1. очистити 2. жарг. покрасти, опељешити
почита,´й 1. скоро, готово 2. можда, биће, вероватно
почита,´ние с. поштовање, пошта
почита,´тель м. поштовалац
почита,´ть 1. поштовати 2. почитати, мало читати
почи,´ще 1. мало чистије 2. боље
по,´чка ж. 1. бубрег; 2. пупољак
по,´чта ж. пошта
почтальо,´н м. поштар
почта,´мт м. главна пошта
почте,´ние с. поштовање
почте,´нный уважен, достојан поштовања
почти,´ скоро, готово
почти,´тельный пун поштовања, смеран
почто,´вый поштански
почу,´вствовать осетити
почу,´диться причинити се, привидети се, учинити се
почу,´ять осетити, нањушити
поша,´тываться, пошатну,´ться љуљати се, њихати се, клатити се, посртати 2. колебати се
пошевели,´ть, пошевельну,´ть размрдати, помаћи
поши,´б м. 1. начин, стил 2. калуп 3. врста, карактер
по,´шлина ж. 1. царина 2. трошарина, такса
по,´шлый 1. прост, простачки, тривијалан 2. ружан, бљутав
пошля,´к м. простак
пошту,´чно од комада, појединачно
пошути,´ть пошалити се
поща,´да поштеда, милост
пощади,´ть поштедети, смиловати се
пощёчина ж. шамар, пљуска
пощи,´пывать штипкати
пощу,´пать пипнути, опипати
поэ,´зия ж. поезија, песништво
поэ,´т м. песник; ~есса ж.песникиња
поэтизи,´ровать постизовати
поэти,´ческий песнички
поэ,´тому зато, стога
появи,´ться појавити се
появле,´ние с. појава
появля,´ться појављивати се
поя,´рковый начињен од јагњеће вуне
поя,´рок м. прва ошишана јагњећа вуна
по,´яс м. 1. појас, пас, опасач 2. струк 3. зона 4. техн. оплата
поясне,´ние с. објашњење
поясни,´ть објаснити, протумачити
поясни,´ца ж. крста
поясно,´й појасни; који је до појаса
праба,´бка, праба,´бушка прабаба
пра,´вда 1. истина 2. истинитост, тачност
ва,´ша пра,´вда - право кажете, имате право
правди,´вый истинит, истинољубив
правдоподо,´бный вероватан
пра,´вильный правилан, редован
прави,´тель м. управљач, владар
прави,´тельство с. влада, управа
пра,´вить 1. управљати, владати 2. устар. вршити 3. исправљати поправљати
пра,´вка ж. оправка, исправка, поправка
правле,´ние с. 1. управљање 2. управа
пра,´вну|к м. праунук; ~чка ж. праунука
пра,´во доиста, богами,
правове,´д правник
правове,´дение права, правна наука
правово,´й правни
правомо,´чный правомоћан, пуноправан
правописа,´ние правопис
правосу,´дие правосуђе
правота,´ 1. право, правилност, истинитост 2. невиност
пра,´вый 1. прави, истински 2. који има право 3. праведан, правичан 4. невин
пра,´вый 1. десни 2. конзервативан
пра,´здник, пра,´зднество празник, свечаност, прослава
пра,´здновать празновати, прослављати
праздносло,´вие брбљање, бесмислице
пра,´здность ж. беспосличење
праздношата,´ние с. беспосличење, скитање
пра,´здный 1. празан 2. беспослен
пра,´ктик м. практичар
пра,´ктика ж. пракса
практикова,´ть 1. примењивати, практиковати 2. занимати се
практи,´чный, практи,´ческий практичан практични
пра,´порщик м. заставник најнижи официрски чин
прах прах, прашина
в пух и прах - у прах и пепео
пра,´чечная перионица, праоница
пра,´чка ж. праља
праща,´ праћка
пра,´щур м. чукундед
пребыва,´ние с. борављење, боравак
пребыва,´ть боравити, налазити се
превзойти,´ превазићи, надмашити
превозмо,´чь над владати, савладати
превозноси,´ть превознести сувише хвалити, величати; ~сь понети се, почети самог себе хвалити
превосходи,´ть превазилазити, надмашивати
превосходи,´тельство преузвишеност, екселенција
превосхо,´дный 1. надмоћан 2. изврстан, одличан, диван 3. грам. превосходая степень суперлатив
превосхо,´дство с. надмоћ, надмоћност, преимућство, предност
преврати,´ть, превраща,´ть претворити, преобратити, променити
превра,´тный 1. променљив, несталан 2. обрнут, наопак 3. погрешан, нетачан
превы,´сить превышать превисити, прећи, прекорачити( власт)
прегради,´ть, прегражда,´ть преградити, препречити
прегражде,´ние с. преграда, препрека
прегреше,´ние с. грешка, огрешење, грех
прегреши,´ть погрешити, огрешити се о
пред- предметак у сложеним речима пред
предава,´ть 1. предавати 2. издавати
преда,´ние с. 1. предавање, предаја 2. предање, традиција
пре,´данный одан, веран
преда,´тель м. издајник
преда,´тельство с. издаја, издајство
преда,´ть 1. предати 2. издати напријатељу
предвари,´тельный претходан
предвари,´тельный счёт - предрачун
предвари,´ть 1. предупредити, упозорити, опоменути 2. предухитрити, претећи
предве,´стие с. предзнак
предве,´стник м. 1. весник, гласник, претеча 2. предзнак, знамење
предве,´дать прорицати, предсказивати
предвзя,´тость ж. предубеђење
предвзя,´тый предумишљен
предвзя,´тая мысль - предубеђење
предви,´деть предвиђати
предвкуси,´ть унапред осетити задовољство
предвкуша,´ть унапред уживати
предводи,´тель м. вођа, предводник
предводи,´тель дворя,´нства устар. - представник племства у срезу
предвозвести,´ть прорећи, предсказати
преде,´л м. 1. крај, предео 2. граница, међа 3. врхунац, крајност
преде,´льный крајњи
предзнаменова,´ние с. знак, предзнак, знамење
предисло,´вие с.1. предговор 2. увод у говору
предлага,´ть 1. предлагати 2. нудити 3. наређивати
предло,´г м. 1. повод, изговор, вид 2. грам. предлог
под предло,´гом - под видом, под изговором
предложе,´ние 1. предлог, понуда 2. грам. реченица
предложи,´ть 1. предложити, понудити 2. наредити, заповедити
предме,´стье с. предграђе
предме,´т м. предмет
на предме,´т чего,´ - у циљу, ради чега
предназна,´чить, предназнача,´ть унапред одредити, предодредити
преднаме,´ренность намера, предумишљај
преднаме,´ренный унапред смишљен, предумишљен
предначерта,´ние претходно упутство
предо пред-
предобе,´денный који се дешава пре ручка
пре,´док м. предак
предопределе,´ние с. судба, судбина, фаталност, предестинација
предорого,´й прескуп
предоста,´вить, предоставля,´ть 1. уступити 2. оставити 3. дати могућност
предостерега,´ть 1. опомињати, упозоравати 2. одвраћати
предостереже,´ние с. опомена, упозорење
предостере,´чь 1. опоменути, упозорити 2. одвратити
предосторо,´жность ж. опрезност, обазривост
предосуди,´тельный покудан, неприличан, који је за осуду
предотврати,´ть, предотвраща,´ть на време отклањати, одвраћати, спречавати
предохрани,´ть, предохраня,´ть заштитити, обезбедити, отклонити опасност
предощуща,´ть предосећати
предощуще,´ние с. предосећај
предписа,´ние с. 1. писмена наредба 2. пропис 3. рецепт, лекарско упутство
предписа,´ть 1. наредити писмено 2. прописати
предпле,´чье с. подлактица
предполага,´емый замишљени, могућни
предполага,´ть, предположи,´ть 1. мислити, помишљати 2. намеравати, рачунати, претпостављати
предположе,´ние с. претпоставка, хипотеза
предпосы,´лка ж. погодба, премиса
предпоче,´сть дати првенство, претпоставити једно другом, више волети
предпочита,´ть давати првенство, претпостављати, више волети
предпочте,´ние с. 1. претпостављање, давање првенства 2. првенство, предност
предпочти,´тельный који заслужује првенство, најпогоднији
предприи,´мчивый предузимљив, заузимљив
предпринима,´тель м. предузимач
предпринима,´ть предузимати
предприня,´ть предузети
предприя,´тие с. предузеће
предрасположе,´ние с. склоност, предиспозиција
предрассу,´док м. предрасуда
предре,´чь предрекать прорећи, предсказати
председа,´тель м. председник
председа,´тельство с. председништво
председа,´тельствовать председавати
предсе,´рдие с. предња срчана комора
предсказа,´ние с. прорицање, пророчанство
предсказа,´ть предсказати, прорећи
предска,´зывать предсказивати, прорицати
предсме,´ртный предсмртан
представа,´ть јављати се, излазити пред некога
представи,´тель м. представник
представи,´тельный 1. представнички 2. солидан, наочит, личан
предста,´вить 1. поднети 2. привести 3. представити, упознати 4. замислити 5. показати 6. насликати
предста,´виться 1. представити се, упознати се 2. дураком начинити се 3. причинити се 4. јавити се, показати се
предста,´вка ж. грам. предметак, префикс
представле,´ние с. 1. подношење, показивање 2. представка 3. представљање 4. представа 5. појам
предста,´ть 1. изаћи пред очи 2. изаћи, доћи куда
предстоя,´ть 1. стајати пред нечим 2. предстојати, очекивати се
предстоя,´щий који долази, који ће бити, близак
предте,´ча м. претходник, претеча
предубежда,´ть кого,´ про,´тив кого,´ стварати предубеђење против некога
предубежде,´ние с. предубеђење, предрасуда
предумы,´шленность м. предумишљај
предупреди,´тельный 1. превентиван 2. предусретљив, услужан
предупреди,´ть 1. предупредити, 2. опоменути, упозорити 3. предухитрити, претећи 4. опасность одвратити, отклонити
предупрежда,´ть 1. упозоравати, опомињати 2. предупређивати 3. предухитравати, претицати 4. одвраћати, отклањати
предупрежде,´ние с. 1. упозорење, опомена 2. одвраћање, отклањање
предусмотре,´ть, предусма,´тривать предвидети, предвиђати, зараније се постарати
предусмотри,´тельный 1. далековид 2. опрезан, обазрив
предчу,´вствие с. предосећање
предчу,´вствовать предосећати
предше,´ственник м. претходник
предше,´ствовать претходити
предъяви,´тель м. доносилац
предъяви,´ть, предъявля,´ть 1. поднети, показати 2. требование изнети, поставити
предыду,´щий претходни
прее,´мник м. 1. наследник, последник 2. следбеник, ученик
прее,´мственный 1. наследан 2. сукцесиван
пре,´жде пре, пређе, раније
преждевре,´менный превремен, преран
пре,´жний пређашњи, некадашњи, ранији
презира,´ть презирати
презре,´ние с. презрење, презир, презирање
презреть презрети
преизбы,´ток м. устар. изобиље, претек
преиму,´щественно претежно, поглавито, највише
преиму,´щество с. 1. преимућство, предност, надмоћ, првенство 2. претег, превага
преиспо,´дняя ж. пакао
преиспо,´лнить препунити
преисполня,´ть препуњавати
прейскура,´нт м. ценовник
преклоне,´ние 1. сагибање 2. нагињање 3. страхопоштовање
преклони,´ть 1. нагнути, сагнути, спустити, оборити главу 2. наговорити
прекло,´нный поодмакле (године)
прекосло,´вие с. приговор, противречност без прекословия без поговора
прекосло,´вить противречити, приговарати, опирати се
прекра,´сный 1. врло леп, диван, красан 2. врло добар, изврстан, одличан
прекрати,´ть, прекраща,´ть прекинути, завршити; ~ся престати, престајати
прекраще,´ние с. прекид, завршетак, престанак
преле,´стни|к м. заводник; ~ца заводница
преле,´стный бајан, диван, красан
пре,´лесть ж. бајност, чар, лепота, дивота
преломи,´ть, преломля,´ть преломити, сломити
прель ж. трулеж, трулост
пре,´лый труо
прельсти,´тель м. заводник
прельсти,´ть, прельща,´ть привући, примамити, завести; ~ся саблазнити се, полакомити се
прелюбоде,´й м. устар. прељубник; ~ка ж. прељубница
прелюбодея,´ние с. устар. прељуба
премиа,´льный премијски
преми,´нуть само одрично заборавити, пропустити
пренебреже,´ние 1. занемаривање, немарност 2. презривост, непажња
пренебрежи,´тельный немаран, презрив тон
пренебре,´чь, пренебрега,´ть 1. занемарити 2. не обратити пажњу, потценити
пре,´ние с. 1. спор, препирка 2. расправа, претрес
преоблада,´ть преовлађивати, имати превагу
преоблада,´ющий претежан
преобража,´ть преображавати, мењати, преокретати, прекрајати
преображе,´ние с. 1. преображај 2. праздник Преображење
преобрази,´ть преобразити, изменити, преокренути, прекројити
преобразова,´ние с. реорганизација
преобразова,´ть, преобразо,´вывать преуредити, реорганизовати, реформисати, преиначити
преодоле,´ть, преодолева,´ть савладати, победити, надјачати
преосвеще,´нный преосвећени
препина,´ние с. само у изразу:
зна,´ки препина,´ния - интерпункција
преподава,´ние с. предавање
преподава,´тель м. предавач
преподава,´ть предавати, обучавати
преподнести,´, преподноси,´ть свечано предати, поднети
препоруче,´ние порука, налог
препоручи,´ть, препоруча,´ть поверити
препроводи,´ть, препровожда,´ть 1. слати, отпремати 2. проводити време
препя,´тствие с. сметња, препрека, тешкоћа
препя,´тствовать сметати, пречити
прерва,´ть, прерыва,´ть 1. прекинути, пресећи говор 2. обуставити
пререка,´ние с. препирање, препирка, спор
пререка,´ться препирати се, прегањати се
преры,´вистый испрекидан
пресе,´чь, пресека,´ть пресећи, прекинути, спречити савладати, угушити, уништити
пресле,´довать 1. гонити, прогањати, терати 2. тражити 3. тежити
преслову,´тый по злу познат, злогласан
пресмыка,´ться пузити, гмизати
пресмыка,´ющиеся мн. гмизавци
пресново,´дный слатководан
пре,´сный 1. пресан, накисео хлеб 2. неслан, сладак вода 3. бљутав, безукусан
пресс м. 1. преса, цедница 2. притискивач
пре,´сса ж. штампа новине
прессова,´ть притискивати, цедити
престава,´ть устар. престајати
преста,´виться умрети
престо,´л м. престо
престо,´льный престони
престра,´нный врло чудан
преступле,´ние с. преступ, злочин
престу,´пник м. преступник, злочинац
престу,´пный злочиначки
пресыща,´ть засићавати, пресићавати
претвори,´ть, претворя,´ть претворити, преобратити, променити
прете,´нзия ж. 1. захтев, тражња, жеља 2. жалба
быть в прете,´нзии (на кого,´) - љутити се
претерпе,´ть претрпети, поднети
преть 1. знојити се 2. трулити
преувели,´чить преувеличати, претерати
преуме,´ньшить умањити
преуспеть, преуспевать успети, напредовати
преходя,´щий 1. прелазан 2. привремен
при с лок. 1. при, пред, крај, уз, са 2. за време3. предметак сложених речи при-, до-, за-
приба,´вить додати, допунити, повећати
приба,´вка додатак, допуна
прибавля,´ть додавати, допуњавати, повећавати
приба,´вочный допунски
прибау,´тка пошалица, духовита узречица
прибега,´ть, прибе,´гнуть 1.дотрчавати, притрчавати 2. прибегавати, обраћати се, узимати у помоћ
прибежа,´ть, прибега,´ть дотрчати, притрчати
прибере,´чь, приберега,´ть приштедети
приби,´ть, прибива,´ть 1. прикуцати, приковати 2. истући, избити
приближа,´ть приближавати, примицати
приближённый 1. приближан, недовољно тачан 2. близак, поверљив 3. придворни
приблизи,´тельно приближно, отприлике
приблуди,´ть долутати
приблу,´дный 1. долутао 2. ванбрачан
прибо,´й м. 1. запљускивање, ударање морских таласа 2. навала
прибо,´р м. 1. справа 2. прибор, спрема
прибо,´рка м. успремање, довођење у ред
прибра,´ть, прибира,´ть довести у ред, поспремити 2. склонити
прибыва,´ть 1. стизати, долазити, приспевати 2. повећавати се, умножавати се, расти
при,´быль ж. 1. добит, добитак 2. корист ћар, вајда, 3. пораст, увећање
при,´быльный користан, пробитачан
прибы,´тие с. долазак, приспеће
прибы,´ть 1. стићи, приспети, доћи 2. повећати се, порасти, умножити се
прива,´дить намамити, примамити
прива,´живать 1. намамљивати, примамљивати 2. довађати
прива,´л 1. пристајање лађе 2. одмор војске на маршу 3. одмориште
привезти,´ довести, донети
привере,´дливый пробирач, ћудљив
привере,´дник м. ћудљивац, пробирач, закерало
привере,´дничать пробирати, замерати, закерати
приве,´рженец м. присталица
приве,´рженный одан, привржен
приве,´сить 1. обесити, привесити 2. домерити тежину
привести,´ 1. довести 2. побудить навести 3. ухапсити
привести,´ цита,´ту - цитирати
приве,´т м. поздрав
приве,´тливый предусретљив, љубазан
приве,´тствие м. поздрав
приве,´тствовать 1. поздравити 2., поздрављати
привива,´ть калемити, пелцовати
приви,´вка м. калемљење, пелцовање
привиде,´ние с. привиђење, утвара
привилегиро,´ванный привилегован, повлашћен
привинти,´ть причврстити завртњем, пришрафити
приви,´ть прикалемити
при,´вкус м. споредан укус
привлека,´тельный привлачан, примамљив
привлека,´тельность ж. 1. привлачити, примамљивати 2. позивати на суд
привле,´чь 1. привући, примамити 2. позвати на суд
приво,´д м.1. до, привођење 2. хапшење
при,´вод м. трансмисија
приводи,´ть 1. доводити 2. наводити 3. хапсити
приводи,´ться 1. дешавати се, догађати се 2. кому чем падати, долазити у погледу сродства
приво,´з м. довожење, довоз
привози,´ть довозити, доносити
привола,´кивать довлачити, вући
приволокну,´ться почети се удварати
приволочи,´ть, приволо,´чь довући
приво,´лье с. 1. слободан простор, слобода 2. угодност, лагодност
приво,´льный 1. слободан 2. угодан, пријатан
привора,´живать омађијавати, опчињавати
приворожи,´ть омађијати, опчинити
приворо,´т м. чини, мађије
привра,´тник м. вратар
привскочи,´ть поскочити
привста,´ть устати мало, поиздићи се
привыка,´ть навикавати се, привикавати се
привы,´чка м. навика, навада
привы,´чный 1. вешт вичан 2. уобичајен, обичан
привя,´занный 1. привезан 2. предан, одан, веран, наклоњен
привяза,´ть завезати, привезати, свезати за; ~ся 1. наметнути се, прилепити се 2. привити се
привя,´зчивый 1. наметљив 2. прилепчив, заразан
привя,´зывать привезивати, везати за
пригвозди,´ть, пригвожда,´ть прибити, прикуцати
пригиба,´ть сагибати, сагињати, савијати
пригла,´дить, пригла,´живать загладити, поравнати
пригласи,´ть, приглаша,´ть позвати
пригласи,´тельный биле,´т - позивница
приглаше,´ние с. позив
приглуши,´ть, приглуша,´ть 1. заглушити 2. пригушити ударом
пригляде,´ться 1. довољно се нагледати, навићи се гледајући 2. досадити се
пригляну,´ться свидети се
пригна,´ть 1. дотерати 2. подесити, удесити
пригне,´сть притиснути, пригњечити
пригнета,´ть притискивати, гњечити
пригну,´ть пригнути, сагнути, савити
пригова,´ривать 1. осуђивати на казну 2. пропраћати речима
пригово,´р м. пресуда, решење, одлука
приговори,´ть 1. осудити 2. устар. решити, одлучити
пригоди,´ться устребати, добро доћи, ваљати
приго,´дный подесан, погодан, згодан, користан
приго,´жий згодан, леп
приголу,´бить пригрлити
пригонка ж. 1. дотеривање 2. подешавање, удешавање
пригна,´ть 1. дотеривати 2. подешавати, удешавати
пригоре,´ть, пригора,´ть загорети
при,´город м. предграђе
пригороди,´ть 1. присвојити оградивши 2. дозидати
приго,´рок м. брежуљак, хум у подножју планине
при,´го,´ршня ж.1. шака 2. прегршт
пригорю,´ниться растужити се, сневеселити се, покуњити се
пригото,´вить, приготовля,´ть приготавливать спремити, припремити
приготови,´тельный припремни
приготовле,´ние с. спремање, припрема
приграни,´чный погранични
пригреба,´ть 1. пригртати 2. привеславати
пригре,´зиться причинити се, приказати се
пригрести,´ 1. пригрнути 2. привеслати
пригре,´ть 1. загрејати 2. дати уточиште, пригрлити
пригрози,´ть по претити, припретити
придава,´ть 1. додавати 2. давати
придави,´ть, прида,´вливать притиснути, пригњечити
прида,´ное с. мираз
прида,´ток м. додатак, допуна
прида,´точный допунски
прида,´ть 1. додати 2. дати
прида,´ча ж. додатак, допуна
в прида,´чу - приде
придвига,´ть примицати, прикучивати, приближавати
придви,´нуть примаћи, прикучити, приближити
придво,´рный дворски, дворанин
приде,´лать, приде,´лывать 1. причврстити 2. дозидати
придержа,´ть, приде,´рживать задржати, придржати, зауставити;~ ся придржавати се држати се
приди,´ра свађалица, закерало, цепидлака, џангризало
придира,´ться хватати се за ситнице, закачивати се, закерати
приди,´рка ж. закерање
приди,´рчивый 1. ситничар, свађалица, закерало, џангризало 2. формалист
придоро,´жный успутни
придра,´ться ухватити се за ситницу, закачити се
приду,´мать, приду,´мывать измислити, смислити
придуркова,´тый луцкаст, шашав
при,´дурь ж. ћудљивост, настраност
придуши,´ть задавити, удавити
придыха,´ние с. аспирација
придыха,´тельный аспировани сугласник
приеда,´ться доједати се, губити вољу за јелом
прие,´зд м. долазак не пешке, приспеће
приезжа,´ть долазити не пешке, приспевати
прие,´зжий који је допутовао, путник
приём м. 1. пријем, дочек 2. начин
в оди,´н приём - одједном, једним махом
прие,´млемый пријемљив, пријемчив
приёмная соба за пријем, чекаоница
приёмник м. радио
приёмный пријемни
приёмный сын - усињеник, посинак
приёмная дочь - поћерка
приёмный отец - поочим
приёмная мать - помајка
приёмыш м. подсвојче
прие,´сться 1. дојести се 2. досадити
прие,´хать доћи не пешке, допутовати, стићи, приспети
прижа,´ть притиснути, притеснити, пригњечити
прижа,´ться приљубити се, прибити се уз некога
приже,´чь 1. прегорети 2. опећи лаписом
прижива,´л, прижива,´льщик готован, који живи код богатих људи, чанколиз
прижива,´ть рађати децу ванбрачно
прижива,´ться привикавати се, одомаћивати се
приживи,´ть учинити да срасте
прижига,´ть прегоревати пећи лаписом
прижима,´ть 1. притискивати, гњечити, притешњавати
прижи,´мистый без срца, суров, тврдица
прижи,´ться привићи се, одомаћити се
прижи,´ть дете,´й - изродити децу ванбрачно
приз мн. награда на утакмици
призаду,´маться замислити се
призва,´ние с. 1. позив 2. наклоност
призва,´ть дозвати, позвати, призвати
призе,´мистый дежмекаст, здепаст
приземи,´ться пригнути се к земљи
приземли,´ться спустити се на земљу авион, атерирати
призира,´ть давати уточиште, примати у кућу
признава,´ть 1. признавати 2. познавати
при,´знак м.1. знак, симптом 2. обележје, ознака, карактеристична особина
призна,´тельный захвалан
призна,´ть 1. признати 2. познати 3. разумети, увидети
призово,´й наградни
призо,´р само у изразу
без призо,´ра - без надзора, напуштен
при,´зрак м.1. привиђење, утвара, визија 2. уображење
при,´зрачный привидан, варљив, уображен, тобожњи
призре,´ние с. старање, брига
призре,´ть дати уточиште, примити у кућу
призы,´в м. 1. позивање 2. позив, класа војних обвезника 3. молба
призыва,´ть дозивати, позивати, призивати
при,´иск рудник драгоцених минерала
прийти,´ 1. доћи пешке 2. настати
прийти,´сь 1. подесити се, одговорити укусу, мери 2. доћи, припасти 3. безлич. морати 4. десити се 5. пасти у део
прика,´з, приказа,´ние наредба, заповест
приказа,´ть 1. наредити, заповедити, поверити 2. приказал долго жить – умро је
прика,´зчик м.1. трговачки помоћник, калфа 2. управник имања
прика,´зывать 1. наређивати, заповедати 2. поверавати
прика,´лывать придевати, прибадати чиодом
прика,´нчивать 1. довршавати 2. убијати
прика,´рмливать прихрањивати
прикаса,´ться додиривати, дотицати се
прикати,´ть докотрљати, доваљати
прики,´д жарг. oдећа, одело
прики,´дывать 1. добацивати 2. додавати
прики,´дываться правити се, претварати се
прики,´нуть 1. добацити 2. додати 3. измерити или израчунати отприлике
прики,´нуться направити се, начинити се
прикла,´д м.1. кундак 2. прибор за одело 3. устар. пример
прикладно,´й 1. применљив 2. примењен 3. практичан
прикла,´дывать 1. прислањати, наслањати 2. присаједињавати, прилагати
прикла,´дывать ружьё - нишанити
прикле,´ивать лепити, прилепљивати
прикле,´ить залепити, прилепити
приклепа,´ть 1. приковати закивкама, нитовати 2. спљоштити крај ексера
приклони,´ть, приклоня,´ть нагнути, савити, оборити главу
приключа,´ться дешавати се, догађати се
приключе,´ние с.1. догађај 2. авантура
приключи,´ться десити се, догодити се
прико,´вывать прикивати, закивати
прико,´кнуть умлатити, уцмекати
прико,´л м. жарг. трик, гег
прико,´льный жарг. забаван, жесео
приколдова,´ть опчинити, омађијати
приколоти,´ть, прикола,´чивать закуцати, прикуцати
приколо,´ть 1. приденути чиодом 2. дотући оштрим оружјем
прикомандирова,´ть прикомандовати, откомандовати
прико,´нчить 1. довршити, свршити 2. докусурити, дотући
прикопи,´ть приштедети новац
прикорми,´ть 1. придобити храном стоку 2. поткупити
прикорну,´ть прилећи и задремати
прикоснове,´ние 1. додир 2. веза
прикосну,´ться дотаћи се, додирнути
прикра,´са улепшавање, удешавање
прикра,´шивать улепшавати, удешавати
прикрепи,´ть, прикрепля,´ть 1. причврстити 2. везати
прикри,´кнуть, прикри,´кивать подвикнути
прикры,´тие с. 1. заклон 2. заштита 3. војн. заштитница
прикры,´ть, прнкрыва,´ть 1. покрити 2. заклонити 3. заштитити
прикупи,´ть, прикупа,´ть докупити, прикупити
прикури,´ть, прикурну,´ть припалити цигарету од другог
при,´ку,´с м. положај стегнутих зуба, загрижа
прикуси,´ть, прику,´сывать 1. ујести 2. загристи
прику,´ска ж. грицкање само у изразу
пить чай в прику,´ску - пити чај грицкајући шећер
прила,´вок м. тезга
прилага,´тельное грам. придев
прилага,´ть I. прилагати 2. улагати 3. примењивати
прила,´дить подесити, прилагодити, дотерати
прила,´живать подешавати, прилагођавати, дотеривати
приласка,´ть 1. помиловати 2. нежно поступити; ~ся прићи умиљавајући се
прилега,´ть 1. припијати се, приањати 2. бити блиско уз нешто
прилежа,´ние марљивост, усрдност
прилежа,´ть 1. показивати вољу за нешто 2. бити уз нешто
прилежа,´щий гранични, додирни
приле,´жный вредан, марљив
приле,´зть допузити
приле,´пливать, прилепля,´ть лепити, прилепљивати
прилете,´ть долетети, прилетети
приле,´чь 1. прилећи 2. злак полећи 3. прионути, приљубити се
прили,´в 1. морска плима 2. прилив, навала
прилива,´ть доливати, досипати
прили,´занный зализан, глатко очешљан
прили,´зывать 1. лизати 2. зализивати, глатко чешљати
прили,´ка само у изразу
для прили,´ки - реда ради
прилипа,´ла м., ж. наметљивац
прилипа,´ть, прили,´пнуть 1. лепити се, приањати, прилепљивати се 2. наметати се
прили,´пчивый прилепчив, заразан
прили,´чествовать приличити, доликовати
прили,´чие с. пристојност, уљудност, ред
прили,´чный 1. пристојан, уљудан 2. доличан
приловчи,´ться извештити се
приложе,´ние с. 1. прилог, додатак 2. примена 3. грам. апозиција
приложи,´ть 1. приложити, присајединити 2. метнути, ставити 3. употребити 4. применити
приложи,´ть печа,´ть - ударити печат
прильну,´ть приљубити се, прионути
прима,´зать 1. намазати, замазати 2. у картама додати масти; ~ся 1. намазати косу 2. подићи некоме, залепити се уз некога
примани,´ть, прима,´нивать намамити, примамити
прима,´нка ж. мамац
прима,´нчивый примамљив, заводљив
прима,´слить намазати
примене,´ние с. 1. примена, употреба 1. прилагођавање
примени,´ть применити
примени,´мый, примени,´тельный применљив
примени,´тельно сходно, саобразно
применя,´емость ж. применљивост
примени,´ть примењивати, прилагођавати
приме,´р м. 1. пример 2. образац
брать приме,´р с кого,´ - угледати се на некога
не в приме,´р - несравњено, далеко, куд и камо
примери,´ть, приме,´ривать 1. опробати одело 2. домерити
приме,´рка ж. проба одела
приме,´рно 1. примерно 2. приближно, отприлике
примести,´ чистећи скупити ка гомилу
прислу,´живать м. послуживати; ~ся додворивати се, улагивати се
прислу,´жник м. слуга, лакеј презриво
прислу,´шаться 1. ослушнути 2. послушати, обратити пажњу
присма,´тривать 1. мотрити, пазити 2. тражити, меркати
присмире,´ть примирити се, утишати се
присмо,´тр м. надзор
присмотре,´ть 1. припазити 2. издвојити; ~ся 1. загледати се 2. снаћи се, оријентисати се
присни,´ться снити
присовокупи,´ть, присовокупля,´ть додати, спојити, прикључити
присоедине,´ние с. спајање, сједињење, прикључење
присоедини,´ть припојити, присајединити, прикључити
присоса,´ться 1. упити се 2. прилепити се наметнути се
присо,´ска ж. сисаљка, пипак
присо,´хнуть залепити се осушивши се завој
приспе,´ть 1. пришети, стићи 2. настати, наступити
приспи,´чить безлич. пасти на памет, спопасти, ватрено зажелети
приспосо,´бить подесити, прилагодити
присопособле,´ние с. 1. подешавање, прилагођавање 2. справа, прибор
приспособля,´ть подешавати, прилагођавати
пристава,´ла ж. наметљивац
при,´стальный усредсређен, напрегнут
при,´стальный взгляд - нетремичан, упоран поглед
приста,´нище с. уточиште, прибежиште, склониште
при,´стань ж. пристаниште
приста,´ть, пристава,´ть 1. к кому придружити се 2. прилепити се, прионути 3. (брод) пристати 4. наметнути се
пристёгивать 1. фирцати 2. закопчавати
пристегну,´ть закопчати
присто,´йный пристојан, уљудан
пристра,´ивать 1. дограђивати 2. смештати, збрињавати
пристра,´стие с. 1. страст 2. пристрасност
пристрасти,´ться страсно се предати, занети се нечим
пристраща,´ть заплашити
пристрели,´ть убити из пушке
пристре,´лка ж. пробно пуцање
пристро,´ить 1. доградити 2. дозидати 3. сместити, збринути
пристро,´йка 1. дограђивање, дозиђивање 2. дозидана зграда
приструни,´ть (кого,´) притегнути, сатерати у мишју рупу
при,´ступ м. 1. навала, јуриш 2. напад
приступи,´ть 1. прићи, приступити 2. приближити се
пристыди,´ть постидити
присуди,´ть, присужда,´ть 1. досудити, досуђивати 2. осуђивати, осудити на нешто
прису,´тствие присутност
прису,´тствие ду,´ха - присебност
прису,´тствовать 1. присуствовати 2. држати седницу, заседавати
прису,´тствующий 1. присутан 2. учесник
прису,´щий својствен, урођен
присыла,´ть слати
прися,´га ж. заклетва, обл. присега
присяга,´ть заклињати се, клети се
присягну,´ть заклети се, присегнути
прися,´дка ж. приседање
притаи,´ться притајити се, скрити се
прита,´скивать довлачити, привлачити
притво,´рный притворан, неискрен, извештачен, лажан
притворя,´ться притварати се, правити се, чинити се
притека,´ть 1. притицати 2. пристизати
притесне,´ние 1. притешњавање 2. угњетавање
притесня,´ть 1. притешњавати 2. угњетавати
прите,´чь 1. притећи 2. стићи
прити,´скать, прити,´снуть притискати, притискивати
притиха,´ть, прити,´хнуть стишавати се
приткну,´ть прибости, приденути, прикачити
прито,´к м. 1. притока 2. прилив, навала
при,´толока ж. довратак, рагастов
прито,´н м. склониште рђавих људи, јазбина, тајна коцкарница
притопта,´ть утапкати, изгазити, угазити
прито,´птывать трупкати, цупкати
при,´торный отужан, сладуњав
притупи,´ть, притупля,´ть затупити, отупити
притуха,´ть, притуши,´ть 1. гаснути, тулити се 2. губити се
притяга,´тельный привлачан
 притяжа,´тельное местоиме,´ние грам. - присвојна заменица
притя,´гивать привлачити
притяже,´ние с. тежа
притяза,´ние с. захтев, полагање права, претензија
притяза,´ть полагати право на нешто, претендовати
притяну,´ть привући, примаћи
приуро,´чить одредити време, подесити временски
приучи,´ть, приуча,´ть научити некога, навићи
прифранти,´ться накицошити се
прихвати,´ть 1. узети, понети са собом 2. набавити 3. привезати на брзу руку 4. (мраз) дохватити
при,´хвостень прирепак, пришипетља
прихлеба,´ла м., ж., прихлеба,´тель м. готован, чанколиз, муфташ
прихлебну,´ть, прихлёбывать сркнути, сркутати
прихло,´пнуть, прихло,´пывать 1. затварати с треском, залупити 2. пљескати, тапшати
прихо,´д м. 1. долазак 2. приход, принос 3. парохија
приходи,´ть долазити
приходи,´ться 1. падати, бити у сродству 2. долазити, падати на свакога 3. безлич. морати
прихо,´дский парохијски
прихожа,´нин м. парохијанин
прихо,´жая ж. предсобље
прихора,´шивать улепшавати
прихотли,´вый 1. ћудљив, настран 2. фантастичан
при,´хоть ж. прохтев, ћуд, ћеф, каприс, бубе у глави
прихра,´мывать нахрамљивати
прице,´л ж. нишан
прице,´литься, прице,´ливаться нишанити
прице,´п м. приколица
прицепи,´ть закачити,прикачити
прице,´пка ж.1. прикачивање вагона 2. зачкољица, формалност
прицепля,´ть прикачивати
прича,´ливать пристајати уз обалу
прича,´стие с.1. причест, причешће 2. грам. глаголски придев
причасти,´ть причестити
прича,´стный који учествује, умешан, близак
причаща,´ть причешћивати
причеса,´ть причесывать очешљати, чешљати
причёска м. фризура
приче,´тник м. црквени појац
причи,´на ж. узрок, повод
причи,´нность узрочност
причини,´ть, причиня,´ть причинити, проузроковати
причи,´слить 1. убројити, урачунати 2. унети у списак, доделити на службу
причисля,´ть 1. убрајати, урачунавати 2. уносити у списак, додељивати на службу
причита,´льщица ж. нарикача
причита,´ние с. нарицање
причита,´ть нарицати, јадиковати
причу,´да ж. причуда 1. настраност, ћудљивост, каприс 2. фантазија
причу,´диться причинити се
причу,´дливый 1. ћудљив, настран 2. фантастичан
прише,´лец м. дошљак
прише,´ствие с. долазак, појава
пришиби,´ть, пришиба,´ть пребити, претући, премлатити
приши,´ть, пришива,´ть пришити, пришивати
при,´шлый дошљачки, досељенички
пришпи,´ливать прикачити, придети
пришпо,´рить, пришпо,´ривать мамузнути, обости
прищёлкнуть, прищёлкивать пуцнути, зврцнути, шкљоцнути (зубима), цвокнути( језиком), цмокнути (уснама)
прищеми,´ть приштинути, пригњечити, приклештити
прище,´пка ж. штипаљка
прищу,´риться, прищу,´риваться зажмирити, зашкиљити
прию,´т м. 1. склониште 2. прибежиште, уточиште
приюти,´ться склонити се, наћи уточиште
прия,´знь ж. пријатељство, наклоност
прия,´тель м. близак познаник, пријатељ
прия,´тный пријатан, мио
про 1. с ген. за, о 2. предметак сложеница про-, за-, из-, о-
про,´ба ж. проба, пробање, проверавање
пробаси,´ть рећи или отпевати басом
пробе,´г м. 1. трк, трка 2. вагона пређени пут
пробе,´гать провести у трчању
пробега,´ть, пробежа,´ть 1. протрчати, пројурити 2. летимично прочитати, прелетити
пробе,´л м. празнина, чистина на хартији
пробива,´ть пробијати
проби,´рка ж. епрувета
про,´бка ж. запушач, чеп, плута
глуп как про,´бка - глуп као ћускија
проблемати,´чный проблематичан
проблесну,´ть блеснути, синути кроз што
про,´бовать 1. пробати 2. покушавати
пробо,´ина ж. пробој, пролом, рупа
проболта,´ть избрбљати се пробалтываться избрбљавати се
пробо,´р м. раздељак
пробормота,´ть промрмљати
пробуди,´ть, пробужда,´ть 1. пробудити 2. побудити, изазвати, подстаћи
прова,´л м.1. проваљивање 2. провалија 3. пропадање 4. пропаст
провали,´ть 1. провалити , обити 2. оборити на испиту
провали,´ться 1. пропасти 2. нестати 3. пасти на испиту
провари,´ть прокувати, искувати
прове,´дать, прове,´дывать 1. дознати, сазнати 2. обићи, посетити
провезти,´ провести, провозати (аутом)
прове,´рить проверити, проконтролисати
прове,´рка ж. проверавање, контрола
проверте,´ть провртети
провести,´ 1. провести 2. извршити 3. линию повући 4. время провести 5. подвалити
прови,´деть предвиђати, гледати у будућност
прови,´зор м. фармацеутски радник
провини,´ться скривити
прови,´нность ж. кривица, грешка
провинциа,´л м. паланчанин
провинциа,´льный паланачки
про,´вод м. електрична жица
проводи,´ть 1. проводити, спроводити 2. испраћати, пратити
проводни,´к м.1. пратилац, вођ, водич 2. спроводилац, проводник ( топлоте)
про,´воды мн. испраћај
провожа,´тый м. пратилац, спроводник
провожа,´ть 1. пратити, спроводити 2. испраћати
провозгласи,´ть, провозглаша,´ть прогласити, објавити, обнародовати
провозить провозити, превозити, возити
провози,´ться провести време у нечему, занимати се
про,´волока ж. жица
про,´волочка ж. мала жица
проволо,´чка ж. одуговлачење, застој
проволо,´чь провући
прово,´рный окретан, брз
проворча,´ть прогунђати
провоци,´ровать провоцирати
провя,´лить сушити на сунцу (рибу)
прога,´лина пропланак
проги,´б угибање, угнуће, удубљење
проглоти,´ть прогутати
прогляде,´ть 1. разгледати 2. превидети
прогляну,´ть провирити
прогля,´дывать 1. провиривати 2. разгледати газету
прогна,´ть 1. отерати 2. растерати, прогнати
прогне,´вать разљутити
прогни,´ть иструнути, иструлити
прогнуси,´ть проуњкати, рећи кроз нос
проговори,´ть 1. проговорити 2. провести у разговору; ~ся изрећи се, избрбљати се
прогоня,´ть прогонити, терати, протеривати
прогоре,´ть 1. изгорети, сагорети 2. прогорети 3. пропасти
програ,´мма ж. програм
програ,´ммный програмски
прогреме,´ть протутњити, прогрмети
прогу,´л м. неоправдано изостајање од посла
прогу,´лка ж. шетња
прогуля,´ть, прогу,´ливать 1. дангубити 2. изостати с посла 3. водити у шетњу
продав|е,´ц м. продавац; ~щица продавачица
прода,´жа ж. продаја
прода,´жный 1. продајни 2. подмитљив
прода,´ть, продава,´ть продати, продавати
продвига,´ть, продви,´нуть покретати ,помаћи, покренути напред
проде,´ть, продева,´ть проденути, уденути, увући (конац)
проде,´лать, проде,´лывать 1. извршити 2. направити шалу
проде,´лка ж. несташлук, мајсторија, шеретлук, мангуплук, марифетлук
продёргать 1. проденути 2. проредити
продержа,´ть 1. придржати 2. задржати код себе
продешеви,´ть јевтино продати
продиктова,´ть издиктирати
продли,´ть продужити, отегнути
продово,´льствие с.1. животне намирнице 2. снабдевање, исхрана
продолжа,´ть продужавати, настављати
продолже,´ние с. продужење, наставак
продолжи,´тельный трајан, дуг, отегнут
продо,´лжить продужити, наставити
продо,´льный уздужи
продра,´ться 1. продерати се 2. пробити се, прогурати се, провући се
продро,´гнуть јако озепсти
продуби,´ть уштавити
продувно,´й 1. јак ветер, промаја 2. препреден, лукав
продувно,´й ве,´тер - јака промаја
проду,´мать промислити
проду,´ть 1. продувати 2. проветрити 3. прокоцкати
продыря,´вить пробушити
прое,´зд вожња
прое,´здом успут, узгред
проезжа,´ть, прое,´здить возити се, извозати се
прое,´зжий 1. пролазни 2. м. путник
проекти,´ровать пројектовати
проём прорез, отвор
прое,´хать проћи, пропутовати
прожа,´рить пропећи, испећи
прожда,´ть сачекати
прожева,´ть сажватати
проже,´ктор м. рефлектор
проже,´чь, прожига,´ть 1. прогорети 2. опећи
прожива,´ть становати
прожива,´ться траћити, трошити много новаца
про,´жига м. пробисвет, протува
прожи,´лка 1. капилар испод коже 2. жица у дрвету, минералу
прожи,´точный довољан
прожи,´ть 1. проживети 2. потрошити, профућкати
прожи,´ться истрошити се
прожо,´ра м., ж. прождрљивац, ждероња, ждера
прожо,´рливый прождрљив
прожужжа,´ть прозујати, прозвиждати
прозаи,´ческий, про,´зный прозни прозаичан
прозва,´ть назвати
прозвене,´ть зазвонити
про,´звище м. надимак
прозева,´ть пропустити непажњом
прозорли,´вый проницљив, оштроуман, виспрен
прозра,´чный провидан, прозрачан
прозре,´ть, прозрева,´ть 1. прогледати 2. прозрети, почети разумевати
прозыва,´ть називати, давати надимак
прозяба,´ть, прозя,´бнуть 1. прозебати, смрзавати се 2. тешко живети, животарити, таворити
проигра,´ть изгубити, прокоцкати
про,´игрыш м. 1. губитак на картама 2. губитак
произведе,´ние с. 1.производ 2. дело ( уметничко)
произвести,´, производи,´ть 1. извести, извршити 2. произвести, израдити 3. причинити, нанети 4. произвести, унапредити у виши чин
производи,´тель 1. произвођач 2 бик за оплодњу
производи,´тельность ж. плодност, продуктивност
произво,´л м. 1. самовоља 2. самовлашће, деспотизам 3. произвољност
произво,´льный 1. самовољан 2. својевољан 3. произвољан
произнести,´, произноси,´ть изговорити, рећи
произноше,´ние с. изговарање, изговор
произойти,´ 1. десити се, догодити се 2. произићи, постати 3. настати, изродити се
произраста,´ть 1. ницати 2. расти, успевати
про,´иски мн. сплетке, смицалице
происте,´чь, проистека,´ть 1. истећи, излити се 2. произићи, доћи од
происходи,´ть 1. дешавати се, догађати се, збивати се 2. водити порекло, долазити од
происхожде,´ние с. порекло
происше,´ствие с. случај, догађај
пройдо,´ха м., ж. препреденко, префриганац, лисац
пройти,´ 1. проћи 2. прећи 3. весть пронети се 4. дождь престати
пройти,´ ого,´нь, во,´ды и ме,´дные тру,´бы - проћи сито и решето
прок м.1. корист, вајда 2. успех 3. ваљаност
прокажённый губавац
прока,´за ж.1. губа 2. несташност, ђаволија, враголија, лудорија
прока,´зить, прока,´зничать правити несташлуке, ђаволити, лудирати се
прока,´зливый обешењачки, несташан
прока,´зник несташко, ђаволан
прока,´ливать усијавати
прокали,´ть усијати
прока,´лывать пробадати
прока,´т м. најам, закупнина, кирија за покретност
взять на прока,´т - унајмити, узети под закуп, кирију
дать в прока,´т - дати под најам
прокати,´ть, проката,´ть 1. провозати 2. прокотрљати 3. возити колима 4 уваљати гвожђе
прока,´тка ж. ваљање гвожђа
прока,´тный 1. најамни, закупни 2. који служи за ваљање метала
прокипе,´ть, прокипа,´ть прокључати, прокључавати
прокипяти,´ть пустити да прокључа
прокла,´дывать пробијати, просецати, крчити пут
проклина,´ть проклињати
прокля,´сть проклети
прокля,´тие с. проклетство, клетва
проколеси,´ть провозати се
проколо,´ть пробости, пробушити, пробуразити
прокорми,´ть исхранити
прокра,´сться, прокра,´дываться прокрасти се
прокрахма,´лить уштиркати
прокуро,´р м. јавни тужилац
прокуси,´ть, проку,´сывать прогристи, напрањити рупу гризањем
прокути,´ть потрошити пијући, пролумповати
про,´лежень м. рана од лежања
проле,´зть, пролеза,´ть проћи, увући се
проле,´сок дугачак пропланак међу двема шумама
пролете,´ть, пролета,´ть прелетати, пролетати
проли,´в м. мореуз, морски канал
проливно,´й само у изразу
проливно,´й дождь - пљусак
проли,´ть, пролива,´ть 1. пролити, просути 2. пљуснути, пасти киша
проложи,´ть 1. положити уздуж 2. провести, просећи, утрти пут
проломи,´ть, пролома,´ть проломити, провалити
пролы,´сина 1. ћела 2. голо место у у шуми, проштанак
прома,´зать 1. намазати 2. промашити при пуцању
промакну,´ть осушити мастило упијачем
про,´мах м. 1. промашај 2. пропуст, погрешка 3. неуспех
промахну,´ться, прома,´хиваться 1. промашити, не погађати мету 2. погрешити, преварити се
прома,´ять измучити; ~ся 1. промучити се 2. изићи накрај
промедле,´ние с. одлагање, оклевање, губљење времена
проме,´длить задоцнети, заксанети,отегнути неки посао
проме,´ж, проме,´жду међу, између
промежу,´ток м. 1. размак, растојање, међупростор 2. међувреме, интервал
промежу,´точный који се налази између, посредни, међупросторни
промелькну,´ть 1. промаћи 2. пролетети
промени,´ть променити, размењати, измењати
промёрзнуть река замрзнути се, промрзнути
промока,´ть, промокну,´ть 1. квасити се, влажити се 2. пропуштати влагу
промо,´лвить проговорити, рећи
промоло,´ть изамлети, самлети
промолча,´ть прећутати оћутати
промости,´ть премостити
промота,´ться, прома,´тывать 1. промувати се, провести у лутању 2. профућкати
промочи,´ть поквасити, оквасити
промтова,´ры мн. мануфактура
промча,´ться пројурити
промыва,´ть испирати
про,´мысел м. 1.занат, занимање 2. посао
промы,´шленность привреда, индустрија
промы,´шленный привредни, индустријски
промышля,´ть бавити се неком радиношћу, занатом
пронести,´ пронети
пронести,´сь 1. пролетети, пројурити 2. одјекнути, разлегнути се
пронзи,´тельный јак, оштар, продоран, пискав
пронзи,´ть, пронза,´ть пробости, пробуразити
прониза,´ть, прони,´зывать 1. низати, нанизати 2. прожимати
проника,´ть, прони,´кнуть продирати, пробијати се
проникнове,´нный ганут, ганутљив
проница,´емый пробојан
проница,´тельный 1. проницљив, продоран 2. оштроуман
проноси,´ть проносити
проноси,´ться јурити, летети на коњу
проны,´ра м., ж. препредењак, лисац
проны,´рливый препреден, префриган
проню,´хать проњушкати, дознати
проня,´ть, пронима,´ть прожмати, прожети, скроз пробити
проо,´браз м. прототип
пропаганди,´ровать пропагирати
пропаганди,´стский пропагандистички, пропагандни
пропада,´ть 1. пропадати, гинути 2. губити се, нестајати
пропа,´жа ж. нестанак, губитак
пропа,´лзывать милети, пузити поред
пропа,´лывать плевити
про,´пасть 1. ж. провалија, бездан 2. безброј, много, пропаст
пропа,´сть 1. пропасти 2. изгубити се, нестати
пропаха,´ть пропахивать узорати
пропа,´хнуть напунити се
пропа,´щий 1.изгубљен 2.лош, рђав
прописа,´ть 1. прописати (лек) 2. скицирати (слику) 3. регистровати
про,´пись ж. 1. образац за писање 2. рутина, шаблон 3. скица
прописна,´я бу,´ква - велико слово
прописна,´я и,´стина - свима позната истина
пропита,´ние с. исхрана
пропита,´ть, пропи,´тывать 1. исхранити 2. наквасити, овлажити, натапати 3. прожмати
пропить, пропивать пропити, потрошити на пиће
пропиха,´ть, пропи,´хивать прогурати, протурити
проплы,´ть пливајући или пловећи проћи мимо
пропо,´ец пијаница
прополоска,´ть, пропола,´скивать испрати, исплакнути
про,´пуск м.1. пропуштање, пропуст 2. допуштање за пролаз 3. улазница, објава, лозинка
пропусти,´ть, пропуска,´ть 1. пропустити 2. протурити 3. пустити у 4. испустити 5. не доћи на посао
прорабо,´тать 1. провести у раду неко време 2. проучити, обрадити
прорасти,´, прораста,´ть проклијати,изнићи
прорва,´ть 1. провалити, пробити, продрети 2. продерати
проре,´живать проређивати
проре,´зать, прореза,´ть прорезати, просећи
проре,´ха ж. рупа, продеротина
проре,´чь, прорека,´ть прорећи, предсказати
проржаве,´ть зарђати
пророни,´ть проговорити, прословити
проро,´ческий пророчки, пророчански
проро,´чество с. пророчанство
проро,´чествовать, проро,´чить прорицати, пророковати
проруба,´ть, проруби,´ть просецати, просећи, прорезати
про,´рубь ж. рупа у леду
прору,´ха ж. устар. грешка, омашка, пропуст
проры,´в м.1. прокопавање 2. пробој, продор 3. неизвршење плана
прорыва,´ть 1. пробијати, прокопавати, проваљивати 2. дерати
прорыча,´ть рикнути, зарикати
просади,´ть, проса,´живать 1. пробости, бушити 2. профућкати, истрошити
просвежи,´ть освежити, проветрити
просверли,´ть пробушити сврдлом
просве,´т м. 1. слаба светлост у мраку 2. узан отвор за светлост, прозорски отвор 3. побољшање, олакшање 4. срећа
просвети,´тель м. просветилац, просветитељ
просвети,´тельный просветилачки, просветни
просветле,´ть синути, разведрити се
просветли,´ть, просветля,´ть осветлити, обасјати
просве,´чивать 1. осветљавати скроз 2. просијавати се 3. назирати се
просвеща,´ть просвећивати
просвеще,´ние с. просвећивање просвећеност, просвета
просвисте,´ть, просвиста,´ть 1. звизнути, зазвиждати 2. одзвиждати 3. прозујати, фијукнути 4. профућкати
про,´седь ж. мала седина
с про,´седью - просед
просёлок, просёлочная доро,´га сеоски пут
просиде,´ть, проси,´живать 1. проседети, седети дуго 2. поцепати седећи
про,´синь ж. 1. плава нијанса 2. ведрина међу облацима
проси,´тель м. молилац
проси,´тельный молећив
проси,´ть 1. молити, искати, тражити 2. просити милостињу
просия,´ть засијати, синути, разведрити се
проскака,´ть протрчати, пројурити (на коњу)
проскользну,´ть, проска,´льзывать промаћи, провући се, прокрасти се
проследи,´ть, просле,´живать 1. пратити нечији траг 2. иследити, испитати
просле,´довать пропутовати (важна личност)
прослези,´ться пустити сузу
просло,´йка танак слој међу дебљим
прослу,´шать, прослы,´шать 1. саслушати све 2. пропустити, не чути 3. испитати слушањем( лекар)
прослы,´ть прочути се
просма,´тривать 1. прегледати, проматрати, осматрати 2. превиђати, пропуштати
просмо,´тр м. 1. преглед, осматрање 2. превиђање, пропуст
просну,´ться пробудити се, пренути се
просоли,´ть усолити
просо,´хнуть просушити се
просочи,´ться, проса,´чиваться 1. процурити, цурити кроз 2. пробити се, продрети 3. упити се
проспа,´ться испавати се, наспавати се, одморити се
проспе,´кт м. 1. широка и права улица 2. проспект
просро,´чить пропустити или прекорачити рок
просро,´чка ж. 1. пропуштање рока, закашњење 2. застарелост
проста,´вить 1. уписати у документ 2. изгубити у игри
просте,´йший најпростији
про,´стенький врло прост
прости,´тельный који се може опростити
простира,´ть 1. простирати, ширити, пружати 2. опрати
проституи,´ровать проституисати, проституирати
прости,´ть опростити
простова,´тый припрост, приглуп
простоволо,´сый гологлав
просто,´й 1. прост, обичан 2. једноставан, неизвештачен 3. простодушан 4. приглуп
простая,´ душа,´ - искрена душа
просты,´ми глаза,´ми - голим оком
просто,´й м. застој, заустављање у послу
простоква,´ша ж. кисело млеко
простолюди,´н м. прост човек из народа
просто,´р 1. слободан простор, пространство, бескрајна ширина 2. слобода
просторе,´чие с.1. језик простога народа 2. народске речи и изрази
простосерде,´чный 1. добродушан, срдачан 2. наиван
простота,´ ж. 1. простота, једноставност 2. безазленост, наивност 3. глупост, ограниченост
простофи,´ля м. простак, букван, грмаљ, тикван
простре,´л пробад од назеба
прострели,´ть прострелити, пробити метком
прострочи,´ть, простра,´чивать проштеповати
просту,´да ж. назеб, прехлада
простуди,´ть пустити да озебе; ~ся озепсти, назепсти, прехладити се
проступи,´ть избити на површину, помолити се
просту,´пок м. мала кривица, грешка, омашка
простыва,´ть хладити се
простыня,´ ж. чаршав постегни, обл. плахта
просты,´ть 1. охладити се 2. озепсти
его,´ и след просты,´л - нема му ни трага ни гласа, нема га ни од корова
просу,´нуть, просо,´вывать протурити, провући
просчёт погрешка у рачунању
просчита,´ть 1. пребројити, избројити 2. погрешити при рачуну, забројити се;~ся преварити се у рачуну
просчи,´тывать 1. бројити, пребројавати 2. грешити у рачуну, забројавати се
про,´сып само у изразу
(спать) без про,´сыпу - без буђења, непробудно
просы,´пать просути; ~ся просути се
просыпа,´ть дуго спавати, пропустити време за устанак; ~ся будити се
просыха,´ть просушивати се
про,´сьба ж. молба
прота,´ивать лрастапати се, одмрзавати се
прота,´лина ж. место где се отопио снег
протёкший протекли, истекли, прошли
протере,´ть, протира,´ть 1. трљати, протрљати 2. исхабати
протере,´ть глаза,´ - истрљати, протрљати очи
проте,´чь 1. протећи 2. процурити 3. проћи време
про,´тив с ген. 1. против, супротно 2. према, спрам 3. прекопута
про,´тивень м. плех за печење
проти,´вный 1. противан, супротан, обратан 2. гадан, мрзак, непријатан
противобо,´рство борба против нечега
противове,´с м. противотег, противтежа
противоде,´йствие с. одупирање, противљење
противоде,´йствовать одупирати се, сузбијати
противоесте,´ственный противприродан, неприродан, перверзан
противополо,´жный супротан, обратан, сасвим други
противоречи,´вый противуречан, опречан, несагласан
противостоя,´ть устати против, одупрети се бити против
противоя,´дие противотров
проткну,´ть пробости
протолка,´ть, протолкну,´ть протурити, прогурати
прото,´к м. речни рукавац, канал
проторгова,´ться пропасти тргујући
протори,´ть, проторя,´ть пут пропртити, начинити пут
прото,´чина ж. рупа, пукотина
проточи,´ть 1. пробушити, прогристи 2. пробити
протрезве,´ть растрезнити се
протруси,´ть 1. прокаскати 2. испросипати
протрясти,´, протря,´хивать протрести, продрмати
протуха,´ть, проту,´хнуть трулити
протя,´гивать 1. протезати, пружати 2. отезати, одуговлачити
по одёжке протя,´гивай но,´жки - пружај се колико дуг
протяже,´ние с. 1. растојање, простор 2. димензија
протя,´жный отегнут, спор, лаган
протяну,´ть протегнути, пружити отегнути
проу,´лок кратка споредна улица, сокак
проучи,´ть научити памети, опаметити
профе,´ссор м. професор високих школа
профсою,´з м. синдикат
проха,´живаться ходати, шетати се
прохвати,´ть 1. пробити, прожмати, обузети 2. прогристи
прохво,´ст м. неваљалац, нитков, битанга, мангуп
прохла,´да ж. хладовина, свежина
прохлади,´ть, прохлажда,´ть расхладити, освежити
прохла,´дный прохладан, хладовит, свеж
прохо,´д 1. пролажење 2. пролаз, прелаз пешке
за,´дний прохо,´д - чмар
проходи,´мец м. пробисвет, протува
проходи,´мый пролазан
проходи,´ть 1. пролазити, прелазити 2. престајати
проходно,´й пролазни, који служи за пролаз
прохо,´жий м. пролазник, путник пешак
процвести,´ процветати, расцветати се
процвета,´ние с. процват, цветање, успевање, срећа
проце,´живать процеђивати, цедити
проце,´нка ж. оцена, процена
проце,´нтщик м. лихвар, каматник, зеленаш
про,´чий остали, други
прочи,´стка ж. чишћење
прочита,´ть, проче,´сть прочитывать прочитати, прочитавати
про,´чить одређивати, намењивати некога за нешто
прочища,´ть прочишћавати
про,´чный 1. чврст, јак 2.трајан, дуготрајан, 3.солидан
прочу,´хаться нар. истрезнити се, расанити се
прочь даље
уходи,´ прочь! - одлази!
я не прочь - нисам противан
проше,´дшее прошлост
проше,´дший прошли, минули
проше,´ние с. молба
прошепта,´ть прошаптати, шапнути
проше,´ствие с. само у изразу
по проше,´ствии - по истеку
проши,´ть 1. прошити 2. провести у шивењу
прошлого,´дний прошлогодишњи, лањски
про,´шлое прошлост
про,´шлый прошли, минули
прошмыгну,´ть промаћи, провући се
прошуме,´ть 1. протутњати, пронети се 2. извикати се, нагаламити се
проща,´йте збогом! уздрављу!
проща,´льный опроштајни
проща,´ние с. опраштање, растанак
проща,´ть опраштати; ~ся опраштати се, поздрављати се на растанку
про,´ще комп. од простой и просто простији, простије
проще,´ние с.1. опраштање 2. опроштај, помиловање
прощу,´пать 1. опипати 2. испитати
прояви,´ть, проявля,´ть показати, испољити
проявле,´ние с. показивање, испољавање, манифестовање
проя,´снеть разведрити се
проясни,´ть начинити јаснијим, објаснити
проясни,´ться разведрити се
проясня,´ться постати јасно, схватљиво
пруд м. вештачко језеро, рибњак
пруди,´ть устављати, гатити воду
пружи,´на ж. опруга, федер
пруса,´к м. риђа бубашваба, бубарус
прусса,´к м.Прус
прут м. прут, шиб
пру,´ха ж. жарг.срећа
пры,´гать, пры,´гнуть скакати, скочити
прыгу,´н м. 1. скакач 2. врло покретан човек
прыжо,´к м. скок
пры,´скать, пры,´снуть прскати, шкропити
пры,´ткий жив, окретан, брз
прыть ж. 1. брзина 2. окретност 3. трк
во всю прыть - с највећом брзином, у галопу
прыщ м. пришт, бубуљица
прыщева,´тый бубуљичав
пряди,´льня ж. предионица
прядь ж. прамен, коврџа
пря,´жа ж. пређа
пря,´жка ж. пређица, копча
пря,´лка преслица
пряма,´я ж. права линија
прямёхонько под конац, право
прямизна,´ ж. 1. правост 2. отвореност, искреност
прямико,´м право, правце
пря,´мо 1. право 2. искрено, отворено
прямоду,´шный искрен, простодушан
прямо,´й 1. прав 2. непосредан 3. отворен, јаван 4. истински, прави
пряма,´я речь грам. - директни говор грам.
прямо,´е дополне,´ние - прави директни објект
пряма,´я кишка,´ - дебело црево
прямо,´й нало,´г - непосредни порез
прямолине,´иный праволинијски
прямота,´ ж. отвореност, искреност
прямоуго,´льник м. правоугаоник
прямоуго,´льный правоугли, правоугаони
пря,´ник м. медењак, медени колач
пря,´ность ж. 1. зачин 2. пикантност
пря,´ный 1. миришљав, који служи као зачин 2. пикантан
прясть прести
пря,´тать скривати, склањати
пря,´тки мн. игра жмуре
пря,´ха ж. преља
пса,´рня ж. штенара
псевдони,´м м. псеудоним
пси,´на 1. псећи задах 2. м. велики пас
пси,´ный, псо,´вый псећи, пасји
психи,´ческий психички, душевни
психологи,´ческий психолошки
пта,´ха, пта,´шка ж. птичица
птене,´ц 1. птич 2. жутокљунац, полетарац
пти,´ца ж. птица
больша,´я пти,´ца - велика зверка
птицево,´д м. живинар
птицело,´в м. птичар
пти,´чий птичији
пти,´чий двор - живинарник
пти,´чка ж. птичица
пти,´чник м. 1. живинарник 2. птичар 3. живинар
публикова,´ть објавити, обнародовати
публи,´чный 1. јаван 2. јавни, друштвени
публи,´чный дом - јавна кућа
публи,´чная же,´нщина - проститутка
публи,´чные торги,´ - јавна лицитација
пу,´гало с. страшило
пуга,´ть плашити; ~ся плашити се, бојати се
пу,´ганая воро,´на и куста,´ бои,´тся - кога су змије уједале, и гуштера се боји
пуга,´ч м. 1. сова, буљина, јејина 2. дечји пиштољ
пугли,´вый плашљив, бојажљив
пугну,´ть уплашити, застрашити
пу,´говица м. дугме, пуце
пу,´говка ж. 1. дугменце 2. дугме електричног звонцета
пуд м. мера за тежину 4.0 фунти = 1.6.,3.8 кгр
пуд со,´ли съесть (с кем) - дуго живети, водити дуго пријатељство
пу,´дель м. пудлица
пу,´дра м. пудер
пу,´дрить пудерисати
пу,´дрить мозги,´ - варати, лагати
пуза,´н м. трбоња
пуза,´тый трбушаст
пузырёк м. 1. мехурић 2. флашица за лек
пузы,´рь м. 1. мехур, бешика 2. пуначко дете, буцов 3. жарг. флаша, боца(пића)
пузы,´ристый, пузы,´рчатый мехураст
пузыри,´тся 1. мехурати се 2. љутити се, бурити се
пук м. свежањ, руковет
пулемёт м. митраљез
пульс м. пулс, било
пу,´ля ж. пушчано зрно, тане, куршум
пункт м. 1. тачка 2. место, станица 3. параграф
пунцо,´вый отворено црвен, пурпуран
пуп м. 1. пупак 2. средина, средиште
пупови,´на ж. пупчана врпца
пурга,´ ж. снежна мећава
пургу,´ мести,´ - лагати
пуск м. пуштање
пуска,´ть 1. пуштати 2. допуштати
пустова,´тый 1. доста празан 2. прилично лакомислен
пустова,´ть бити празан, незаузет, неузоран
пусто,´й 1. празан шупаљ 2. неважан, безначајан 3. узалудан 4. неозбиљан, лакомислен
пустоме,´ля м. пустослов брбљивац
пустосло,´вить брбљати, млатити празну сламу
пустота,´ ж.1. шупљина, празнина 2. пустош
пусты,´нник м. пустињак
пусты,´нничество пустињаштво
пусты,´нный 1. пустињски 2. ненасељен, усамљен
пусты,´ня пустиња
пусты,´рь 1. ненасељен део вароши 2. запуштено место,
пусть 1. нека 2. ако, не мари
пустя,´к 1. ситница, маленкост 2. бесмислица
пустяко,´вый, пустя,´чный ништаван, безначајан
пу,´таница збрка, замршеност, дармар
пу,´тать 1. мрсити, бркати, правити збрку 2. говорити без везе 3. уплитати;~ся 1. мешати се, уплитати се 2. бркати се у говору 3. говорити без везе
путёвка ж. путни налог
путеводи,´тель м. путовођа
путево,´й путни
путём ваљано, паметно, као што треба
путеше,´ственник м. путник
путеше,´ствие с. пут, путовање
путеше,´ствовать путовати
пу,´тный разуман, разбсрит, ваљан
путь м. 1. пут 2. колосек 3. путовање 4. начин, средство 5. корист, вајда, успех
пух м. паперје, маље, фина длака
пу,´хлый дебео, буцмаст, подбуо
пу,´хнуть отицати
пучегла,´зый буљоок
пучи,´на м.1. провалија, бездан 2. вир 3. морска дубина
пучо,´к м. свежњић, снопић, китица
пу,´шечный топовски
пуши,´нка ж. маља, прамичак
пуши,´стый маљав, мек, нежан
пуши,´ть 1. чешљати, растресати 2. покривати пахуљицама 3. опшивати крзном
пу,´шка ж. топ
пушка,´рь м. тобџија
пушни,´на м., пушной товар м.крзно
пушны,´е зве,´ри - животиње које дају крзно
пушо,´к м. маља
пу,´ща ж. густа непролазна шума
пу,´ще више, јаче
пчела,´ ж. пчела
пчёлка пчелица
пчелово,´д м. пчелар
пчелово,´дство с. пчеларство
пшено,´ с. прекрупа, просо
пшённый просени
пы,´житься шепурити се, копечити се
пыл м.1. ватра, жар 2. узбуђење страст, занос, успламтелост
пыла,´ть горети, пламтети, буктети
пыли,´ть прашити, дизати прашину
пы,´лкий ватрен, плаховит, страстан
пыль ж. прашина
пуска,´ть пыль в глаза,´ - бацати прашину у очи, заваравати
пы,´льный прашњив
пыльца,´ ж. цветни прах, полен
пырну,´ть парнути, убости ножем
пы,´тать 1. мучити при испитивању 2. обл. распитивати
пыта,´ться покушавати
пы,´тка м. мучење, муке
пытли,´вость ж. радозналост
пытли,´вый испитивачки, радознао
пы,´хать, пыхте,´ть 1. дувати, дахтати 2. здоровьем оцисати, бити
пы,´шка 1. земичка 2. буца пуна и румена девојка
пы,´шный диван, раскошан, бујан
пье,´са позоришни или музички комад
пьяне,´ть постајати пијан, опијати се
пьяни,´ть опијати
пья,´ница пијаница
го,´рький пья,´ница – древна пијаница
пьянчу,´га пијандура
пья,´ный пијан
пюпи,´тр пулт за ноте
пядь ж. педаљ
пя,´лить растезати, разапињати
пята,´ пета
ходи,´ть по пята,´м - ићи устопице
пята,´к, пятачо,´к петак, пет рубаља
пято,´к приближно пет

раб м. роб
раба,´, рабы,´ня ж. робиња, ропкиња
ра,´бство с. ропство
раболе,´пие с. раболепство, ропска понизност, удвориштво
раболе,´пствовать ропски се понашати, улизивати се
рабо,´та м. рад, радња, посао
рабо,´тник м. радник
работода,´тель м. послодавац
рабо,´тать радити, пословати, израђивати
рабо,´чий 1. радни 2. м. радник
ра,´венство с. 1. једнакост 2. једначина (алгебарска)
равне,´ние с. равнање
равни,´на ж. 1. равнина, равница 2. површина
равно,´ 1. равно 2. подједнако, исто
мне,´ всё равно,´ - мени је свеједно
равнове,´сие с. равнотежа
равноде,´нствие с. равнодневица
равноду,´шие с. равнодушност
равномерный 1. равномеран, подједнак 2. уједначен
равнопра,´вие с. равноправност
равноси,´льный истоветан, једнак
равносторо,´нний равностран
равноуго,´льный равноугли
ра,´вный раван, једнак
равня,´ть 1. равнати 2. сравњивати
рад рад, задовољан
я рад за вас - мило ми је због вас
раде,´ть потпомагати, старати се
радёхонек, радёшенек врло радостан, рад
ра,´ди (с ген.) због, ради, за
ра,´довать радовати, веселити
ра,´достный радостан, весео
ра,´дость 1. радост 2. мили, драги мој
ра,´дуга ж. дуга
ра,´дужный дугиних боја
ра,´дужная оболо,´чка - дужица (у оку)
раду,´шие с. срдачност, гостољубље
раду,´шный срдачан, предусретљив, гостољубив
раёк м. 1. панорама 2. позориште с луткама 3. последња галерија
раз 1. један, прво 2. једанпут, једаред -пут, -пута (у вези с бројевима) 3. пошто, кад
как раз - управо, баш
разба,´вить, разбавля,´ть разводнити, разблажити
разбалова,´ть размазити
разба,´лтывать 1. мућкати 2. разбрбљавати
разбе,´г м. залет
с разбе,´гу - из трке
разбе,´гаться растрчати се, разлетети се
разбега,´ться затрчавати се
разбежа,´ться 1. затрчати се 2. растрчати се
разбира,´тельство судски претрес
разбира,´ть 1. растављати (на саставне делове), анализовати 2. одвајати, сортирати 3. испитивати, истраживати, распитивати 4. распознавати,
разабирати, разликовати
его разбира,´ет жела,´ние - само што не пукне од жеље
разбира,´ться схватати, сналазити се
разбитно,´й живахан, окретан, отресит, спретан, промућуран
разби,´тый 1. разбијен, сломљен, ломан, изнурен 2. узет, парализован
разби,´ть, разбива,´ть 1. разбити, сломити 2. разделити 3. разапети 4. поставити 5. побити, оборити
разбогате,´ть обогатити се
разбо,´й м. разбојништво, пљачкање, харање
разбо,´йнический разбојнички, пљачкашки
разбо,´йник м. разбојник, хајдук, харамија
разбо,´йничать бавити се разбојништвом, пљачкати, харати
разбо,´р м.1. растављање 2. анализа 3. испитивање 4. приказ, рецензија 5. врста, квалитет 6. распродаја
с разбо,´ром - опрезно, пробирачки
без разбо,´ра - без разлике
он пришёл к ша,´почному разбо,´ру - дошао је доцкан
разбо,´рка ж. жарг. расправа, обрачун
разбо,´ристый који има добру прођу
разбо,´рчивость 1. читкост 2. префињеност
разбо,´рчивый 1. читак 2. пробирачки 3. савестан 4. префињен (укус)
разбра,´сывать разбацивати
разбрести,´сь 1. раштркати се, разићи се 2. расејати се (мисли)
разбро,´д м. 1. растурање 2. раштрканост
у,´мственный разбро,´д - збрка у појмовима
разбро,´с м. разбацаност
разброса,´ть разбацати
разбу,´хнуть набубрети, набрекнути, отећи
разбуха,´ть бубрети, отицати
разбушева,´ться разбеснети се
разва,´л м. рушење, распадање распад
развали,´ть, разва,´ливать развалити, порушити; ~ся 1. развалити се, распасти се 2. забацити се
развари,´ть, разва,´ривать раскувати, прекувати
ра,´зве 1. зар 2. можда, како би било да 3. сем ако не
разве,´дать 1. распитати 2. (вој.) извидети
разведе,´ние с. 1. (моста) растављање 2. (ватре) распаљивање 3. гајење 4. размножавање
разве,´дка ж. 1. извиђање 2. извидница, патрола 3. истраживање
разве,´дчик м. 1. извидник, извиђач 2. војни шпијун
разве,´дывательный извиђачки, извиднички
разве,´дывать 1. извиђати 2. науч. истраживати
развезти,´ развести, разнети
разве,´ивать развејавати
развенча,´ть 1. развенчати 2. лишити престола или славе
разверну,´ть 1. одвити, развити, одмотати, размотати 2. раздрешити, развезати
разверста,´ть распоредити
развёрстка ж. разврставање, распоређивање
разверте,´ть 1. одмотати, одвијати 2. одврнути, одшрафити
разве,´систый гранат, разгранат
разве,´сить 1. размерити (тежину) 2. (ветви) разгранати 3. извешати
развести,´ 1. развести, одводити 2. поставити, разместити 3. (брак, мост) раставити 4. разблажити 5. одгајити, размножити 6. (тестеру)
разметнути
разветви,´ться, разветвля,´ться гранати се, рачвати се
разветвле,´ние гранање, рачвање
разве,´шать извешати
разве,´ять 1. развејати 2. (застава) развити 3. (коса) разбарушити
развива,´ть 1. развијати 2. одвијати, расплитати
разви,´лина ж. 1. раскрсница 2. рачва
развинти,´ть одврнути, одшрафити
разви,´тие с. 1. развијање 2. развитак, развој
развито,´й развијен
разви,´ть 1. развити 2. одвити 3. расплести
развлека,´ть забављати, занимати, разонођивати
развле,´чь забавити, разонодити
развлече,´ние с. забава, разонода
разво,´д м. 1. развођење 2. размештање 3. (брак) развод, растава 4. (мост) растављање 5. смена страже 6. размножавање 7. шара на
тканини 8. жарг. превара, отимање новца преваром
разводи,´ть 1. разводити 2. размештати 3. (брак, мост) растављати 4. размножавати, гајити 5. (тестеру) разметати
6. разблаживати
разводи,´ть туру,´сы на колёсах - млатити празну сламу
разво,´дка м. 1. (моста) растављање 2. превара
разво,´дье с.1. пролећни поводањ 2. део реке без леда
разволо,´чь, развола,´кивать 1. развући 2. (тучи) растерати
развора,´чивать 1. разбацивати 2. (мост) растављати 3. одмотавати
развороти,´ть 1. разбацати, испревртати 2. (мост) раставити 3. одмотати
развра,´т м. поквареност, разврат
разврати,´тель м. развратник
разврати,´ть, развраща,´ть развратити, покварити
развращённость ж. поквареност
развью,´чить растоварити (коња)
развяза,´ть одвезати, развезати, одрешити, ослободити
развя,´зка ж. 1. одвезивање 2. свршетак, расплет (у драми)
развя,´зный сувише слободан у понашању, неусиљен
разгада,´ть одгоненути, досетити се, схватити
разга,´р м. жестина, врхунац, јек (борбе)
разгиба,´ть исправљати (савијено)
разгильдя,´й м. сметењак, неспретан, аљкав човек
разглаго,´льствовать распричати се
разглаша,´ть разглашавати
разгляде,´ть, разгля,´дывать 1. видети, распознати 2. схватити, одгоненути
разгова,´ривать разговарати, говорити
разгове,´ться омрсити се
разгово,´р м. разговор
разгово,´рчивый разговоран, говорљив
разговори,´ться 1. упустити се у разговор 2. распричати се
разго,´н м. 1. разгон, растеривање 2. проред у штампарском слогу 3. залет
разгоня,´ть 1. разгонити, растеривати 2. убрзавати ход
разгора,´живать преграђивати
разгоре,´ться, разгора,´ться разгорети се, разбуктати се
разгороди,´ть преградити
разгорячи,´ть 1. загрејати 2. распалити; ~ся планути, распалити се
разгра,´бить опљачкати, похарати
разграфля,´ть лењирати, извлачити линије
разгрести,´, разгреба,´ть 1. разгрнути 2. развршити (стог)
разгро,´м уништење опустошење, разорење
разгроми,´ть уништити, сатрти, поразити
разгрузи,´ть, разгружа,´ть 1. истоварити, растоварити 2. растеретити , ослободити терета
разгу,´л м. 1. пијанчење, лумповање, бекријање 2. разузданост, пуна слобода
разгу,´лье с. весео, безбрижан живот
разгу,´ливать шетати (се)
разгу,´льный 1. пијаначки 2. необуздан, дивљи, раскалашан
разгуля,´ть развеселити, разонодити, (дете) забавити; ~ся 1. разонодити се, дати себи на вољу 2. расанити се 3. разведрити се
раздави,´ть, разда,´вливать згазити, згњечити, здрузгати, смрскати
разда,´ть 1. раздати 2. разделити раширити; ~ся 1. зачути се, одјекнути, разлегнути се 2. распасти се 3. раставити се (гомила) 4. раширити
се (ципеле)
разда,´ча ж. 1. раздавање 2. подела
раздвижно,´й који се расклапа, развлачи
раздви,´нуть, раздвига,´ть 1. размаћи 2. раздвајати, растављати 3. расклопити, развући; ~ся 1. растављати се 2. размицати се
раздвое,´ние с.1. раздвајање, раздвојеност 2. рачвање
раздвои,´ть, раздва,´ивать раздвојити, поделити на двоје
разде,´л м. 1. деоба, подела 2. раздео, део 3. међа
разде,´лать 1. обрадити, израдити 2. нашарати 3. проширити (отвор) 4. изгрдити; ~ся 1. обрачунати се, свести рачун 2. ослободити се
разделе,´ние с. дељење подела, деоба
разде,´лка ж. обрада, израда
разде,´льный дељив
раздели,´ть, разделя,´ть 1. разделити, поделити 2. раставити, раздвојити
разде,´лывать 1. обрађивати, израђивати 2. изводити (разне вештине)
раздёргать исцепати, подерати
раздёрнуть развући (завесу)
разде,´ть, раздева,´ть свући одело
раздира,´ть цепати, раздирати
раздобре,´ть 1. одобровољити се 2. угојити се
раздо,´брить одобровољити
раздобы,´ть, раздобыва,´ть добити, наћи, набавити
раздо,´лье с. 1. ширина, слободан простор 2. безбрижан живот
раздо,´льный слободан, безбрижан, угодан
раздо,´р м. раздор, свађа, неспоразум
раздоро,´жье с. распуће
раздоса,´довать јако разљугити, расрдити
раздража,´ть дражити, раздраживати, љутити
раздраже,´ние раздражење, љутња
раздражи,´тельный раздражљив, пргав
раздразни,´ть, раздра,´знивать 1. зезати 2. изазивати 3, иритирати, нервирати
раздрако,´нить жарг. 1. растурити на делове 2. разжестити, разљутити
раздроби,´ть, раздробля,´ть дробити, ситнити , раскомадати
раздружи,´ть завадити, посвађати
разду,´мать предомислити се, попишманити се
разду,´мывать 1. размишљати, премишљати 2. предомишљати се, колебати се, двоумити (се)
разду,´мчивый колебљив, неодлучан
разду,´мье с. 1. размишљање 2. предомишљање, двоумљење
разду,´ть, раздува,´ть 1. раздувати, надувати, распирити 2. надути, надувати 3. преувеличавати
раздуши,´ть намирисати ( превише)
разева,´ть (рот) отварати уста, зијати
разжа,´лобить ражалити, ражалостити
разжа,´ловать ражаловати, рашчинити, лишити чина
разжа,´ть расклопити, отворити
разжева,´ть сажватати
разже,´чь, разжига,´ть распалити
разжива,´ться 1. богатити се 2. снабдевати се
разжижа,´ть, разжиди,´ть чинити течним
разжима,´ть 1. отварати 2. расклапати
разжире,´ть угојити се
разжи,´ться 1. обогатити се 2. снабдети се
раззадо,´ривать дражити, подстрекавати, чикати, пркосити
раззадо,´рить надражити, подстрекнути
раззнако,´миться покварити пријатељство, распријатељити се
раззолоти,´ть раззолачивать, позлатити
рази,´нуть разјапити уста, зинути
рази,´ня ж., м. зазјавало
рази,´тельный упадљив, необичан, чудноват
рази,´ть 1. обарати, убијати, поражавати 2. задивљавати
разлага,´ть 1. размештати, растављати 2. рашчлањавати 3. дезорганизовати; ~ся распадати се
разла,´д м. 1. несклад, несагласност 2. неслагање, неслога, несугласица, раздор
разла,´дица ж. несугласица
разла,´дить покварити пореметити
разла,´комиться полакомити се добити јаку вољу за нечим
разла,´мывать разламати, преламати, ломити
разле,´зться, разлеза,´ться распасти се, рашити се, поцепати се
разлени,´ться, разле,´ниваться разлењити се, улењити се
разлете,´ться 1. разлетети се 2. залетети се 3. разбити се
разли,´в м. 1. (вино) разливање, точење 2. поводањ, пролећна поплава
разлива,´ть 1. (светлост) проливати, просипати 2. разливати 3. (река) изливати се 4. точење
разлинова,´ть, разлино,´вывать излењирати, ишпартати
разли,´ть 1. разлити 2. (вино) наточити 3. просути 4. (река) излити се
различа,´ть разликовати, распознати
разли,´чие разлика, распознавање
зна,´ки разли,´чия - знаци распознавања
разложе,´ние 1. распадање распад 2. растављање рашчлањавање 3.дезорганизовање, дезорганизација
разложи,´ться 1. распасти се 2. разместити се разлом преламање, ломљење прелом
разложи,´ть 1. изломити, сломити 2. срушити
разломи,´ть 1. разломити, преломити 2. сломити, изнурити
разлу,´ка ж. 1. растанак 2. одвојен живот
разлуче,´ние с. раздвајање растанак
разлучи,´ть, разлуча,´ть раздвојити, раставити; ~ся растати се, раставити се
разлюби,´ть престати волети
разма,´зать размазати, умазати
размазня,´ ж. 1. житка каша 2. млитавко, шоња
разма,´зывать размазивати, мазати
размалева,´ть, размалёвывать моловати
разма,´лывать ситно млети
разма,´ривать клонути, сморити се
разма,´тывать одмотавати, размотавати
разма,´х м. 1. замах, замајна снага 2. физ. амплитуда 3. растојање међу врховима крила
во весь разма,´х - из све снаге
разма,´чивать квасити
разма,´шистый 1. са замахом 2. широк 3. развучен (рукопис)
размежева,´ть, размежёвывать разграничити, размеђити
размельча,´ть ситнити, туцати
размельчи,´ть уситнити, истуцати
разме,´н м. 1. размена (новца) 2. замена, замењивање
разменя,´ть разменивать замењивати, разменити
разме,´р м. 1. размер 2. размера, величина, обим, степен 3. метар (у стиху)
разме,´ренный 1. одмерен 2. ритмичан
разме,´рить, размеря,´ть премеравати, размерити, одмерити
размести,´, размета,´ть рашчистити, очистити
размести,´ть 1. разместити 2. разделити
размета,´ть разбацати, растурити; ~ся 1. испружити се, прућити се, разбашкарити се 2. почети се бацакати (у сну)
разме,´тить, размеча,´ть обележити, означити
разме,´тка м. обележавање, ознака
размеша,´ть промешати
размеща,´ть размештати, смештати
размина,´ть размекшавати гњечењем, гњечити
размина,´ть но,´ги - 1. испружати ноге, пустити да одморе 2. шетати (после дугог седења)
размину,´ться разминути се, мимоићи се
размножа,´ть размножавати
размноже,´ние с. размножавање размозжить смождити, смрскати, здробити
размока,´ть, размо,´кнуть расквасити се
размо,´л м. 1. млевење, мељаја, мељава 2. врста брашна (по кваквоћи)
размо,´лвка ж. неслагање, неспоразум, размирица, несугласица
размоло,´ть самлети
размочи,´ть наквасити; ~ся поквасити се, набубрити
разнима,´ть 1. размицати, растављати 2. раскидати 3. растерати, поступно заборавити (тугу)
размягчи,´ть, размягча,´ть размекшати, омекшати
размя,´кнуть омекшати
размя,´ть 1. гњечећи размекшати 2. изгњечити
разне,´жить разнежити
разне,´жничаться разнежити се
разнемо,´чься, разнемога,´ться занемоћи, разболети се
разнести,´ 1. разнети, расејати 2. изгрдити
разнима,´ть растављати, раздвајати
разни,´ться разликовати се
ра,´зница ж. разлика
разнобо,´й м. несагласност, неслагање
разнови,´дность ж. подврста, варијетет, варијанта
разнови,´дный разнолик, разноврстан
разногла,´сие с. несугласица, неслога, неслагање, дисхармонија
разнообра,´зный разнолик, разноврстан
разноси,´ть 1. разносити 2. (обућа) разгазити
разносторо,´нний разностран многостран
ра,´зность ж. 1. разлика (при одузимању) 2. разноликост, неслагање
разноцве,´тный разнобојан
разношёрстный разнобојан, шарен (према длаци)
разну,´зданный разуздан, распуштен
разнузда,´ть разуздати; ~ся разуздати се, распојасити се
ра,´зный разни, различит, свакојак
разня,´ть 1. раставити (на саставне делове) 2. раздвојити
разоблачи,´ть 1. цркв. свући одежду 2. јавно открити, јавно утврдити (тајну, кривицу)
разобра,´ть 1. раставити (на саставне делове) 2. разграбити (робу) 3. разумети 4. распознати 5. анализовати;~ся 1. распаковати се 2. снаћи се
разобща,´ть раздвајати, растављати
разогна,´ть растерати
разогну,´ть 1. исправити 2. (књигу) отворити
разогре,´ть, разогрева,´ть загрејати, подгрејати
разоде,´ть кицошки оденути
разодра,´ть раздерати, поцепати
разозли,´ть разљутити
разойти,´сь 1. разићи се, растати се 2. распродати се 3. мимоићи се 4. раставити се (са женом) 5. распомамити се
ра,´зом 1. одмах 2. наједанпут, одједном
разомкну,´ть размаћи, раставити
разора,´ться развикати се, раздерати се
разорва,´ть 1. расцепити, исцепати 2. (вук) рашчеречити, раскинути 3. разнети експлозијом 4. уништити
чтоб тебя,´ разорва,´ло - цркао дабогда!
разори,´ть, разоря,´ть 1. разорити, опустошити 2. упропастити
разоружи,´ть, разоружа,´ть 1. разоружати 2. обезоружати
разохо,´титься, разохо,´чиваться расположити се, добити вољу
разочарова,´ние с. разочарање, разочараност
разочарова,´ть, разочаро,´вывать разочарати
разрабо,´тать, разраба,´тывать обрадити, разрадити
разрабо,´тка обрада, разрада
разража,´ться (олуја) избијати, разбешњавати се
разрази,´ть устар. смрскати, уништити; ~ся избити, разбеснети се
разрасти,´сь порасти, разгранати се
разреве,´ться 1. разурлати се 2. раздрекати се (дете)
разрежа,´ть проређивати, разређивати
разре,´з м. 1. раз рез, прорез 2. просек идти в разрез ићи ураскорак, не слагати се
разре,´зать разрезати, расећи
разреза,´ть разрезивати, расецати
разреше,´ние с. 1. решавање 2. допуштење, одобрење 3. ослобођење (терета), растерећење
разреши,´ть, разреша,´ть 1. допустити, одобрити 2. ослободити 3. (задатак) решити 4. (загонетку) одгоненути
разрисова,´ть нашарати, нацифрати
разро,´зненность 1. раздвојеност 2. распарчаност 3. подвојеност (мишљења)
разро,´знить раздвојити, разделити, распарити
разруби,´ть, разруба,´ть пресећи, расећи, разрезати
разруга,´ть изгрдити, испсовати
разрумя,´нить наруменити; ~ся 1. наруменити се 2. заруменити се
разру,´ха ж. 1. поремећај, растројство 2. разорење, уништење
разруша,´ть рушити, разваљивати, уништавати, кварити
разруши,´тель м. рушилац, разарач
разруши,´тельный разоран, рушилачки
разры,´в м. 1. раскид, прекид, прелом 2. несагласност
разрывно,´й разоран, експлозиван
разры,´в се,´рдца - срчани удар, кап
разрыва,´ть 1. кидати, раскидати 2. прекидати 3. цепати 4. преламати 5. раскопавати
разры,´в-трава,´ бот. - расковник
разры,´ть разрити, прерити, раскопати
разрыхлять, разрыхлить ситнити (земљу)
разряд м. 1. ред, одељак, одељење 2. разред, класа 3. категорија
разрядить, разряжать 1. кицошки обући, нагиздати, накинђурити, удесити 2. испразнити (пушку, електр. батерију)
разубедить разуверавати
разувать изувати
разуве,´рить, разуверя,´ть разуверити
разузна,´ть, разузнава,´ть сазнати, распитивати
разукра,´сить, разукраша,´ть китити
ра,´зум м. 1. разум 2. ум 3. смисао разумник мудрица, мудријаш, паметњаковић
разуме,´ть разумети, појмити, схватити
разу,´ть изути
разуха,´бистый 1. ђида, лола 2. необуздан, раскалашан
разу,´чивать 1. учити, проучавати 2. одучавати
разъеда,´ть разједати, разгризати
разъедини,´ть одвојити, раздвојити, раставити, разјединити
разъеди,´ный један једини, сам самцит
разъединя,´ть разједињавати, раздвајати, растављати
разъе,´зд 1. разилазак, разилажење 2. путовање 3. мимоилажење 4. железничка раскрсница, скретница 5. коњичка патрола
разъезжа,´ть путовати, ићи свуда; ~ся 1. разилазити се (кућама) 2. мимоилазити се 3. распадати се (кошуља)
разъе,´хаться 1. отићи на разне стране разићи се 2. мимоићи се 3. распасти се
разъяри,´ть љутити
разъясни,´ть, разъясня,´ть објаснити, протумачити
разыгра,´ть 1. одиграти (на позорници) 2. одсвирати 3. изиграти; ~ся 1. разиграти се 2. достићи врхунац (бура, руменило)
разы,´грывать 1. играти (на позорници) 2. свирати 3. изигравати
разыска,´ть 1. наћи, пронаћи 2. иследити
рай м. рај
райо,´н м. 1. рејон 2. област
рак м. рак (животиња и болест)
когда,´ рак сви,´стнет - кад на врби грожђе роди
раки,´та ж., раки,´тник м. 1. ракита, врба 2. врбак
ра,´ковина ж. 1. шкољка 2. лавабо
ра,´ку,´шка ж. шкољчица
ра,´ма ж. рам, оквир
ра,´на ж. рана
ра,´нка ж. раница
ра,´нее раније
ра,´не,´нько, ранёхонько врло рано
ра,´нец м. ранац, ђачка торба
ра,´нить ранити, обранити
ра,´нний 1. рани 2. јутарњи 3. преран
ранова,´то прилично рано
рань ж. рано јутро
ра,´ньше раније, пре
рапортова,´ть рапортирати
раскабали,´ть ослободити, избавити из ропства
раска,´иваться кајати се
раскали,´ть, раска,´ливать усијати
раска,´пывать раскопавати
раска,´т м. 1. одмотавање 2. котрљање 3. развијање (теста) 4. залет, затрчавање
раска,´ты гро,´ма - грмљавина
раска,´тистый громовит, који се ори, разлеже испрекидан
раската,´ть, раска,´тывать 1. закотрљати, котрљати 2. одвити, одмотати 3.(тесто) развити 4. уваљати .
раскача,´ть, раска,´чивать 1. заљуљати, зањихати 2. раздрмати
раска,´яться покајати се
расква,´сить згњечити, спљоштити
расквита,´ться 1. обрачунати се, измирити рачуне 2. разрачунати се
раскида,´ть разбацати
раски,´дистый гранат, разгранат
раскидно,´й који је на расклапање, развлачење
раски,´нуть, раски,´дывать разбацити, раширити
раскипе,´ться прокључати, узаврети
раскиса,´ть, раски,´снуть 1. (тесто) киснути и расти 2. млитавити, малаксавати
раскла,´дка ж. 1. расподела 2. размештање 3. (огоњ) ложење
раскла,´дывать 1. налагати, разлагати 2. расклапати 3. размештати 4. простирати 5. (ватра) ложити
раскла,´няться поздравити се
расклева,´ть пробушити кљуном, прокљувати
раскле,´ить, раскле,´ивать излепити, лепити
раскли,´нить расцепити клином
раско,´вывать раскивати
раско,´л м. 1. цепање 2. расцел 3. отпадништво од вере
раско,´льник м. секташ
расколоти,´ть, раскола,´чивать разбити, разлупати
расколо,´ть, раска,´лывать цепати, разбијати
раско,´пка ж. откопавање, раскопавање
раскорми,´ть раскармливать гојити ,угојити
раскоря,´ка ж. човек раскречених ногу
раскоря,´читься раскречити се, раскорачити се
раско,´сый разрок
раскоше,´литься одрешити кесу, почети трошити
раскра,´дывать красти (све)
раскраса,´вица ж. изванредна лепотица
раскра,´сить ишарати
раскрасне,´ться заруменети се јако
раскра,´шивать 1. шарати 2. дробити, ситнити
раскрича,´ться развикати се
раскрои,´ть, раскра,´ивать 1. искројити 2. расећи, разбити (главу)
раскроши,´ть издробити, иситнити
раскрути,´ть распрести (конопац)
раскру,´чивать распредати (конопац)
раскры,´ть, раскрыва,´ть 1. отворити 2. открити, показати, обелоданити
раскупи,´ть, раскупа,´ть покуповати
раскупорить отпушити, отчепити (флашу)
раскури,´ть 1. распалити (лулу) 2. попушити
раскуси,´ть изломити, раздробити зубима, скрцкати
раску,´тать раскутывать одмотати, одвити, одвијати
распа,´ивать одлемљавати
распали,´ть 1. распалити 2. загрејати
распа,´рить, распа,´ривать напарити, распарити
распа,´рывать парати
распаха,´ть разорати
распа,´хивать 1. разоравати 2. широм отварати
распахну,´ть широм отворити
распа,´шка ж. 1. разоравање, орање 2. откопчан, раскопчан
пальто,´ нараспа,´шку - откопчан капут
душа,´ нараспа,´шку - што на уму, то на друму
распая,´ть одлемити
распе,´в м. 1. певање, пробање гласа 2. мотиви, стил певања
нараспе,´в - отегнуто, певајући
распева,´ть 1. певати ради вежбања 2. много и ватрено певати
распека,´ние с. строг укор, буквица, вакела
распека,´ть строго укоравати, читати буквицу (вакелу)
распе,´ть 1. отпевати ради вежбе 2. распевати (глас)
распеча,´тать 1. распечатити 2. озлогласити
распеча,´тывать 1. распечаћивати 2. озлоглашавати
распива,´ть испијати, пијуцкати
распили,´ть престругати, претестерити
распина,´ть распињати, разапињати
расписа,´ние с. распоред, ред
расписа,´ть 1. ишарати, измалати 2. улепшати 3. распоредити
расписа,´ться потписати се
распи,´ска 1. распоред 2. признаница, потврда
расписно,´й шарен
распи,´сывать 1. шарати, малати 2. улепшавати 3. распоређивати
распиха,´ть, распихну,´ть разгурати, растерати
распи,´хивать разгуривати, растеривати
распла,´вить, расплавля,´ть растопити
распласта,´ть 1. спљоштити 2. располутити, распластити
распла,´та ж. 1. плаћање, исплата 2. обрачун
расплати,´ться, распла,´чиваться 1. исплатити 2. обрачунати се 3. разрачунати се
расплеска,´ть, расплёскивать испљускати
расплоди,´ть расплодити, размножити, намножити; ~ся расплодити се, размножити се
расплы,´вчатый расплинут, нејасан
расплы,´ться, расплыва,´ться 1. расплинути се 2. раширити се 3. угојити се 4. разићи се пливајући
расплю,´снуть, расплю,´щить, расплю,´щивать 1. распљескати, распљоштити 2. размрскати
распляса,´ться разиграти се
располага,´ть 1. располагати 2. намештати, размештати 3. стварати добро расположење
располза,´ться 1. разилазити се милећи 2. распадати се
расположе,´ние с. 1. размештај 2. положај 3. расположење наклоност
расположи,´ть 1. разместити 2. распоредити 3. расположити
распо,´рка подупирач
распоро,´ть распорити распарати
распоряди,´ться, распоряжа,´ться 1. наредити 2. (чем) организовати 3. употребити
распоря,´док м. распоред, ред, поредак
распоряди,´тель м. распоређивач, аранжер
распоряди,´тельный који уме руководити, умешан, енергичан
распоряже,´ние с. 1. наредба, заповест 2. руковање, распоређивање располагање
распоя,´сать, распоя,´саться распасати се обезобразити се
распра,´ва ж. насиље, одмазда, репересалиjа
распра,´вить исправити, изгладити; ~ся исправити се, разрачунати се
распределе,´ние с. расподела, распоред
распредели,´ть, распределя,´ть распоредити поделити
распрода,´жа ж. распродаjа
распрода,´ть, распродавать распродати
распростереть, распростира,´ть распрострети, прошити, раширити
распрости,´ть, распространя,´ть ширити, популарисати; ~ся ширити се, причати надугачко
зако,´н не распространя,´ется - закон не важи
распростране,´ние с. ширење
распроща,´ться опростити се, растати се, поздравити се на растанку
ра,´спря ж. распра, спор
распряга,´ть испрезати
распрями,´ть, распрямля,´ть исправити; ~ся исправити се
распуга,´ть расплашити
распуска,´ться 1. процветати 2. попустити у дисциплини
распусти,´ть, распуска,´ть 1. распустити 2. олабавети 3. растворити 4. развити
распуска,´ть на кани,´кулы - пустити на распуст
распусти,´ть ню,´ни - плакати
распусти,´ть во,´лосы - расплети косу
распуска,´ть парла,´мент - распуштати парламенат
распуска,´ть слу,´хи - ширити вести
распуска,´ть дете,´й - кварити децу
распу,´тать размрсити, расплести решити
распу,´тица време кад су путеви рђави рђаво стање путева
распу,´тничать живети неморално
распу,´тничество покварењаштво, неморал
распу,´тник м. покварењак, развратник
распу,´тывать расплитати, размрсивати
распу,´тье с. раскршће, распутица
распу,´хнуть, распуха,´ть отећи, надути се, набрекнути
распу,´щенность разнузданост, распуштеност, неморал
распу,´щенный распуштен, развратан, покварен, разнуздан
распыле,´ние распрштавање
распыли,´ть распрштати распарчати уситнити; ~ся распрштати се планути
распя,´лить растегнути, раширити, истегнути
распя,´тие с. распеће, распело
распя,´ть распети
расса,´да ж. расад
расса,´дка ж. размештај
рассади,´ть 1. расадити 2. разместити
расса,´живать 1. расађивати 2. размештати
рассвести,´ сванути
рассве,´т м. освит(ак), свитање
рассвета,´ть свитати, расвитати
рассвирепе,´ть разјарити се, разбеснети се
рассели,´ть раселити
рассе,´сться, расседа,´ться 1. поседати 2. разбашкарити се 3. (скала) расести се
рассе,´чь расећи, пресећи
рассиде,´ться заседети се
расска,´з м. прича, приповетка
расска,´зывать, рассказа,´ть причати, приповедати
рассла,´бить ослабити, изнурити; ~ся слабити, изнуравати
рассла,´бнуть ослабети
рассла,´вить разгласити, озлогласити
рассле,´довать 1. проучити, проучавати 2. иследити, ислеђивати
расслу,´шать саслушати, дочути
расслы,´шать јасно чути, разабрати
рассма,´тривать 1. разгледати, проматрати 2. разматрати
рассмеши,´ть насмејати
рассмея,´ться гласно се насмејати
рассо,´л м. 1. пресолац 2. расо
рассо,´льник м. супа с киселим краставцима
рассо,´рить 1. просути 2. профућкати; ~ся посвађати се
рассо,´хнуться расушити се, расанути се
рассоса,´ться спласнути
расспро,´с м. распитивање
расспроси,´ть, расспра,´шивать распитати
рассро,´чка ж. отплата , рата
расста,´вить 1. раставити (ноге), раширити 2. разместити 3. разапети (мрежу)
расстано,´вка 1. размештање, размештај 2. размак, растојање 3. прекид, пауза
расстанови,´ть разместити
расста,´ться, расстава,´ться растати се
расстега,´й м. пирог напуњен рибом, сиром и другим, с отвором у средини
расстега,´ть прошити (јорган)
расстёгивать 1. прошивати 2. раскопчавати
расстегну,´ть раскопчати
расстила,´ть разастирати, простирати, ширити
расстоя,´ние с. растојање, размак
расстре,´л м. стрељање, пушкарање
расстерля,´ть, расстре,´ливать 1. стрељати 2. испуцати све метке
расстри,´га м. распоп
расстри,´чь распопити
расстро,´ить, расстра,´ивать 1. покварити, пореметити 2. нарушити, побркати 3. онерасположити 4. раштимовати
расстро,´йство с. 1. поремећај неред, збрка
расступи,´ться раставити се, размаћи се
рассу,´док м. разум
рассуди,´тельный разуман, разборит, промишљен, смотрен
рассужда,´ть размишљати
рассужде,´ние с. 1. размишљање, расуђивање 2. расправа
рассучи,´ть расплести, расукати
рассчита,´ть, рассчи,´тывать 1. израчунати 2. узети у обзир, рачунати; ~ся 1. обрачунати се 2. разрачунати се
рассыла,´ть 1. слати, разашиљати 2. ширити, растурати
рассы,´льный м. разносач, курир
рассы,´пать просути, расути, растурити
рассыпа,´ть просипати, растурати
рассыпно,´й 1. зрнаст 2. који се продаје на комад
рассы,´пчатый сипкав
рассыха,´ться расушивати се
раста,´лкивать разгуривати
раста,´пливать 1. растапати 2. загревати, ложити (пећ)
раста,´птывать газити, табати
растаска,´ть, раста,´скивать 1. развући, разнети 2. покрасти
раста,´ять растопити се (лед), отопити се (снег)
раствори,´ть 1. широм отворити 2. (сахар) растворити
растворя,´ть 1. широм отварати 2. растварати
растека,´ться 1. тећи на све стране 2. (чернила) расплињавати се
расте,´ние с. биљка, растиње
растереби,´ть рашчупати, разбарушити
растере,´ть растрљати размазати
растерза,´ть раскинути, растргнути, измрцварити
растеря,´ть погубити; ~ся изгубити главу, збунити се
растеря,´ха м., ж. расејан човек
расте,´чься 1. отећи на разне стране 2. расплинути се
расти,´ расти
растира,´ть растрљавати размазивати
расти,´тельность с. 1. биље, флора, вегетација 2. длаке (на телу)
расти,´ть гајити, одгајивати
растли,´ть, растлева,´ть 1. силовати 2. морално покварити
растолка,´ть 1. разгурати 2. дрмусањем пробудити
растолкова,´ть растумачити, објаснити
растоло,´чь утуцати
растолсте,´ть угојити се
растопи,´ть угрејати, наложити (пећ)
расто,´пка ж. 1. грејање, ложење 2. потпала
растопта,´ть изгазити, разгазити
растопы,´рить, растопы,´ривать раширити, раскречити
расто,´ргнуть, расторга,´ть 1. кидати, раскидати 2. прекинути
расторже,´ние с. 1. раскидање, раскид 2. прекидање, прекид
растормоши,´ть 1. пореметити 2. раздрмати, разбудити
расторо,´пный жустар, окретан, брз у послу, умешан
расточи,´тель м. расипач, распикућа
расточи,´ть, расточа,´ть 1. улудо потрошити, профућкати, трошити страћити 2. расточити
растрави,´ть, растравля,´ть позледити
растранжи,´рить проћердати, страћити, спискати
растра,´та ж. 1. лудо трошење 2. проневера
растра,´тить, растра,´чивать 1. лудо трошити, траћити, профућкати 2. проневерити
растрепа,´ть 1. (коса) рашчупати, разбарушити 2. изгужвати 3. раскупусати
растрёпывать 1. рашчупавати, чупавити разбарушивати 2. гужвати 3. раскупусавати
растре,´скаться распући се, испуцати
растро,´гать дирнути, ганути, разнежити
раструси,´ть 1. просути, расути 2. распрострети
растрясти,´ 1. прострети (сено) 2. профућкати 3. дрмусањем пробудити
растя,´гивать растезати, истезати, развлачити
растяжи,´мость ж. растегљивост
растя,´жка ж. растезање, истезање, отезање
растяжно,´й растегљив
растяну,´ть растегнути, развући; ~ся опружити се, прућити се
расформирова,´ть расформирати
расфранти,´ться накинђурити се, нагиздати се
расха,´живать ходати
расхва,´ливать прехваљивати, много хвалити
расхвали,´ть прехвалити
расхвата,´ть, расхва,´тывать разграбити, поузимати, покуповати (брзо, све)
расхвора,´ться разболети се
расхити,´ть покрасти, опљачкати, проневерити
расхити,´тель м. пљачкаш, дефраудант
расхлеба,´ть 1. посркати 2. (неприятное дело) размрсити
расхлёбывать 1. сркати, јести срчући 2. размрсивати
расхля,´бать разљуљати, разлабавити
расхо,´д м. 1. разилазак, растурање 2. издатак, расход
расходи,´ться 1. разилазити се, растајати се 2. не слагати се у мишљењу 3. разљутити се, развикати се 4. (бура) разбеснети се
расхо,´довать трошити
расхожде,´ние с. 1. разилажење, растајање 2. неслагање
расхолоди,´ть, расхола,´живать расхладити
расхохота,´ться закикотати се, прснути у смех
расцвести,´, расцвета,´ть расцветати се
расцвети,´ть нашарати разним бојама
расцелова,´ть изљубити
расцени,´ть проценити
расце,´нка ж. процена
расце,´ночный оцењивачки
расцепи,´ть, расцепля,´ть откачити
расчерти,´ть исцртати, ишпартати
расчеса,´ть 1. рашчешљати 2. рашчешати (рану)
расчёска ж. 1. чешљање 2. чешаљ
расчёт м. 1. рачун 2. обрачун
расчи,´стить расчищать рашчистити, чистити
расчлени,´ть, расчленя,´ть рашчланити
расшата,´ть разљуљати, расклимати
расшвыря,´ть разбацати
расшевели,´ть раздрмати, оживити
расшиби,´ть, расшиба,´ть 1. разбити 2. повредити; ~ся 1. разбијати се 2. ударати се, поврсђивати се; ~ся ударити се, убити се
расшива,´ть 1. вести 2. рашивати, парати
расши,´рить ширити, раширивати
расши,´ть 1. извести 2. рашити, опарати
расшнурова,´ть одрешити, рашнирати
расшуме,´ться развикати се, разгаламити се
расще,´лина ж. 1. пукотина 2. кланац
расщепля,´ть цепати
рать ж. устар. војска
рвану,´ть 1. тргнути 2. смотати, шчапити, побећися јурнути, полетети, надрети
рва,´нь ж. 1. прње 2. ништавило
рваньё с.1. чупање 2. дроње, траље, прње
рвать 1. чупати, трзати 2. извлачити 3. брати 4. цепати 5. рушити експлозијом
его рвёт - он повраћа
рвать и мета,´ть - љутити се, пући од љутње
рва,´ться отимати се, стремити, тежити некуд, јурити
рве,´ние с. старање, ревност, усрдност
рво,´та ж. 1. повраћање 2. избљувак
реаги,´ровать реагирати
реа,´льный стваран
ребёнок м. дете
ребёнок из проби,´рки - дете из епрувете
ре,´берный ребарни
ребро,´ с.1. ребро 2. ивица
ребри,´стый 1. с испалим ребрима 2. ребраст
поста,´вить вопро,´с ребро,´м - поставити отворено питање
ребя,´та мн. момци, другови
ребя,´ческий детињаст
ребя,´чий детињи, дечји
ребя,´чество с. 1. детињство 2. детињарија
ребя,´читься понашати се као дете, лудирати се
рёв м. 1. рика, урлање 2. бука, хука 3. гласан плач, кукњава, дрека, јаук
рёва м., ж. плачко
реве,´ть 1. ( магарац) њакати 2.(вол) рикати 3.(медведь) урлати 4. хучати, бучати 5. плакати, дречати 6. кукати, јаукати
ревмя,´ реве,´ть - гласно, снажно плакати
ревнова,´ть бити љубоморан
ре,´вность ж. 1. љубомора 2. устар. ревност, усрдност
ревни,´тель м. ватрен присталица, љубитељ, поборник
ревни,´вый љубоморан
револьве,´р м. револвер
револю,´ция ж. револуцијаре
революционе,´р м. револуционар
революцио,´нный револуционарни
реву,´н м. плачко, дрекавац
регистри,´ровать регистровати
регули,´ровать регулисати, регулирати
регуля,´рный редован
реда,´кция ж. уредништво, редакција
реда,´ктор м. уредник, редактор
редакти,´ровать уређивати
реде,´ть проређивати се
реди,´с(ка) м. ротквица
ре,´дкий редак
ре,´дька м. ротква
режисёр м. редитељ, режисер
ре,´зать, ре,´жу 1. резати, сећи 2. клати
резви,´ться играти се, бити несташан
ре,´звый несташан, живахан
резву,´н м. несташко
резе,´ц м. 1. вајарско длето 2. секутић
рези,´на ж. гума
рези,´нка ж. гума за брисање
ре,´зкий 1. (бол) оштар, продоран 2. (глас) одсечан, осора 3. (промена) нагао 4. (мирис) јак
резно,´й резбарски
резня,´ ж. крвава туча, покољ
резо,´нный разуман, оправдан
результа,´т м. резултат
резь ж. оштар бол
резьба,´ ж. резбарија
ре,´йд м. 1. место усидравања морских лађа 2. војн. налет (коњички или ваздушни)
ре,´йка ж. летва
ре,´йс м. морски пут (линија)
река,´ м. река
рекоменда,´ция ж. препорука
рекоменда,´тельный препоручен
рекомендова,´ть препоручити, саветовати; ~ся представити се
ре,´крут м. регрут
рекрути,´ровать регрутовати, регрутирати
рельс м. железничка шина, трачница
реме,´нь м. каиш, ремешок каишчић
ремесло,´ с. занат
реме,´сленник м. занатлија
реме,´сленный занатски, занатлијски
ремо,´нт м. преправка, оправка
ре,´нта ж. рента
земе,´льная ре,´нта - земљишна рента
рента,´бельный рентабилан, уносан
репе,´й, репе,´йник м. чичак
репети,´ровать 1. понављати (учећи) 2. (когд) поучавати
репрезенти,´ровать, репрезентова,´ть репрезентовати, репрезентирати, представљати
репродуци,´ровать репродуковати
ресни,´ца ж. трепавица, трепуша
респу,´блика ж. република
рессо,´ра ж. опруга, федер
реставри,´ровать обновити обнављати
рети,´вый 1. усрдан, марљив 2. ватрен, жустар, плаховит
ретирова,´ться повући се, повлачити се
рехну,´ться полудети, шенути
речи,´тый речит, говорљив
речно,´й речни
ре,´ченька, речо,´нка ж. речица
речь ж. 1. говор, говорни језик 2. говорни стил 3. разговор 4. беседа, реч
реша,´ть одлучивати, решавати
реша,´ющий 1. одлучан 2. основни, главни
решётка ж. 1. решетка 2. плот 3. страна новца без лика
решето,´ с. решето
голова,´ решето,´м - забораван човек
решётчатый решеткаст
реши,´мость ж. смелост, одлучност
реши,´тельно смело, одлучно, категорично, несумњиво, апсолутно
реши,´тельный 1. смео, одлучан 2. коначан (одговор)
реши,´ть решити, одлучити
ржа, ржа,´вчина ж. рђа
ржа,´вый зарђао
ржаве,´ть рђати
ржано,´й ражани, ржани
ржать 1. њакати 2. смејати се
ри,´за ж. црквено свештеничко одело
ри,´зница ж. црквена благајна
ри,´нуться јурнути
рнс м. пиринач
риск м. ризик, опасност
рискну,´ть ризиковати, изложити се опасности, урадити насрећу
рискова,´ть излагати се опасности, радити насрећу
рисова,´льщик м. цртач
рисова,´ть цртати, рисати
рисова,´ться 1. парадирати шепурити се, кочоперити се
риста,´лище с. устар. игралиште, тркалиште
рису,´нок м. цртеж скица, контура
рито,´рика ж. реторика
ри,´фма ж. слик, рима
робе,´ть плашити се, снебивати се
ро,´бкий плашљив, страшљив, бојажљив
ро,´бость плашљивоет, бојажљивост, неодлучност
рове,´сник м. вршњак, врсник
ро,´вно 1. равно 2. тачно, управо 3. сасвим, потпуно 4. као, као да
ро,´вный 1. раван 2. прав 3. уједначен, равномеран, без промене, подједнак 4. миран
ро,´вня вршњак, парњак, пар (по имању, образовању)
ровня,´ть 1. равњати, поравњивати 2. иоправљати 3. равнати
рога,´тка ж. 1. дечја праћка 2. преграда на улазу 3. препрека, сметња
рога,´ч м. 1. јеленак (буба) 2. рогоња
рогови,´ца ж. рожњача
рого,´жа ж. рогожина, асура
рого,´жка ж. грубо платно за летње одело
рогоно,´сец м. рогоња (преварен муж)
рогу,´ля ж. ракља, рачва
род м. 1. род, племе 2. колено, поколење 3. порекло 4. рођење 5. врста, начин
роди,´льница ж. породиља
роди,´льный породиљски
роди,´мый 1. свој, рођени 2. драги
ро,´дина отацбина, домовина, завичај
роди,´тельский родитељски
родительный падеж генитив
роди,´ть родити, породити
ро,´дич м. рођак
родни,´к м. извор, врело
родничо,´к м. 1. изворчић 2. меки део темена у новорођенчета
родни,´ть својтати, орођавати
родно,´й 1. рођени 2. завичајни, близак, свој, драг, мио
родня,´ ж. родбина, рођаци, својта
родови,´тый који је угледна рода
родово,´й 1. наследни 2. родовски 3. порођајни
родонача,´льник м.праотац, предак
родосло,´вная генеалогија
ро,´дственник м. рођак, сродник
ро,´дственница ж. рођака, сродница
ро,´дственный родбински, сроднички, рођачки
родство,´ с. сродство својта
ро,´ды мн. порођај
ро,´жа м.1. лице (ружно), њушка 2. ругоба 3. мед. црвени ветар
дела,´ть (ко,´рчить, стро,´ить) ро,´жу - плазити се, ругати се
рож(д)а,´ть рађати
рожде,´ние с. рођење рођендан
рожде,´ственский божићни
рождество,´ с. Божић
ро,´женица ж. породиља
рожо,´к м. 1. рошчић 2. пастирски рог 3. дечја цуцла 4. махуна, рошчић (плод) 5. кашика за ципеле
рожо,´н м. устар. оштар колац
ни рожна,´ - ништа
како,´го рожна,´ - зашто? кога врага?
лезть на рожо,´н - хтети нешто немогућно
пере,´ть про,´тив рожна,´ - ударати главом о зид
рожь ж. раж
ро,´за м. ружа
ро,´звальни мн. широке ниске сељачке саонице
ро,´зга ж. прут, шиба пацка
ро,´здых кратак одмор
розмари,´н м. рузмарин
ро,´зниться разликовати се
ро,´зница ж. продаја на мало
ро,´зничная торго,´вля - малопродаја
ро,´зный 1. засебан, одвојен 2. распарен
рознь ж. 1. разлика 2. несугласица, неслога, раздор
розова,´тый помало ружичаст, руменкаст
ро,´зовый ружичаст румен
розове,´ть постајати ружичаст, румен руменети
ро,´зочка ж. 1. ружица 2. ситан брилијант
ро,´зыгрыш м. 1. нерешена игра 2. лутријско вучење
ро,´зыск м. 1. тражење 2. ислеђивање, истрага 3. (иаучно) истраживање, испитивање
рой м. рој
роково,´й судбоносан, кобан
ро,´кот м. грмљавина, тутњава брујање
рокота,´ть грмети, тутњити, проламати се, брујати
роль м. улога
романи,´ст м. 1. романописац 2. романист
романи,´ческий 1. романски (као у роману) 2. романтичан
роня,´ть 1. испуштати 2. обарати 3. (сузе) ронити 4. (коса) губити 5. унижавати
ро,´пот м.1. гунђање, роптање 2. жамор, жагор, жубор
ропта,´ть роптати, гунђати
роса,´ ж. роса
роси,´нка ж. росна капљица
роси,´стый роснат
роско,´шество раскош, раскошност
роско,´шный 1. раскошан 2. одличан, фин 3. изобилан, богат 4. диван, прекрасан, живописан
роско,´шествовать, роско,´шничать живети раскошно
ро,´скошь ж. 1. дивота, лепота 2. изобиље, богатство 3. раскош
ро,´слый висок, крупан
ро,´спись ж. списак, инвентар
ро,´спуск м. 1. распуштање, распуст 2. саонице или кола без трапа
росс м. устар. Рус
росси,´йский руски
Росси,´я м. Русија
россия,´нин м. становник Русије
ро,´ссыпь ж. 1. расипање 2. зрно у расутом стању 3. слој земље који садржи минерале 4. изобиље
рост м. 1. рашћење раст, пораст узраст 2. повећање, висина 3. камата, интерес
дава,´ть де,´ньги в рост - давати новац под интерес
во весь рост - колико је дуг
ростовщи,´к лихвар, зеленаш
ростовщи,´ческий лихварски, зеленашки
росто,´к м. 1. клица, изданак 2. садница
ро,´счерк м. цифраст завршетак потписа
рот м. уста
во весь рот - из свега гласа
ро,´та м. чета
ро,´тик м. усташца, устанца
ро,´тмистр м. коњички капетан
ро,´тный четни, четни командир
ротозе,´й м. зазjавало, зевало
ротозе,´йничать зазjавати, бленути
ро,´ща ж. шумица, шумарак
ело,´вая ро,´ща - jелова шумица
берёзовая ро,´ща - брезова шумица
ртуть ж. жива
руба,´ка м. мегданџиjа, храбар човек
руба,´ха м. кошуља
руба,´ха-па,´рень - јуначина
руба,´шка ж. 1. кошуља 2. омотач
своя,´ руба,´шка бли,´же к те,´лу - бог jе прво себи браду створио
рубе,´ж м. граница, међа
за рубежо,´м - у иностранству
оборони,´тельный рубе,´ж - линиjа одбране
руби,´ть сећи, резати; ~ся жарг. бити се, тући се
руби,´ть избу,´ - градити кућу
руби,´ть с плеча,´ - кресати у брк
ру,´бка ж. 1. резање, сеча 2. командно одељење (на броду)
рублёвка ж. новчаница од jедне рубље
рубль м. рубља
ру,´брика ж. колона, стубац
ру,´гань ж. псовање, псовка, грдња
руга,´тельство псовка
руга,´тельный погрдан, псовачки
руга,´ть псовати, грдити; ~ся псовати свађати се
руда,´ м. руда
ме,´дная ру,´да - бакарна руда
рудни,´к м. рудник
ружьё с. пушка
в ружьё! -к оружjу!
руже,´йный пушчани
руже,´йный ма,´стер - пушкар
рука,´ ж. 1. рука 2. рукопис
махну,´ть руко,´й на что-ли,´бо - дићи руке од нечега
по пра,´вую ру,´ку - с десне стране
под руко,´й - при руци
под пья,´ную ру,´ку - у напитом стању
вести,´ по,´д руки - водити испод руке
э,´то не е,´го рука,´ - то ниjе његов рукопис
уда,´рить по рука,´м - закључити погодбу
он нечи,´ст на,´ руку - он краде
де,´лать на живу,´ю ру,´ку - радити површно
держа,´ть чью,´-либо ру,´ку - подржавати некога
всё из рук ва,´литься - све наопако
из рук вон пло,´хо - сасвим рђаво
нагре,´ть ру,´ки - зарадити непоштено
 сон в ру,´ку - сан се обистинио
отсю,´да руко,´й пода,´ть - одавде jе сасвим близу
рука,´в м. 1. рукав 2. црево 3. речно корито
рукави,´ца ж. рукавица
руководи,´ть руководити
руково,´дство с. руководство, руковођење
руководи,´тель м. руководилац
кла,´ссный руководи,´тель - разредни старешина
руково,´дствоваться руководити се
рукоде,´лие с. ручни рад
рукоплеска,´ние с. аплауз, тапшање
рукопожа,´тие с. руковање, стисак руку, поздрављање
кре,´пкое рукопожа,´тие - чврст стисак руке
рулево,´й крмарош
рули,´ть 1. возити, управљати мотроним возилом, бродом 2. жарг. напредовати, бити у првим редовима
руль м. 1. крмило, управљач 2. волан
румя,´на ж. косметичко руменило
румя,´нец м. руменило
румя,´нить руменити
румя,´ный румен
ру,´пор м. мегафон
руса,´к м. зец
ру,´сло с. речно корито
войти,´ в ру,´сло - уходати се, ући у колотечину
ру,´сск|ий 1. м. Рус 2. руски; ~ая ж. Рускиња
ру,´сый рус, отворено-смеђ
Русь ж. устар.Русиjа
ру,´хнуть пасти, пропасти, срушити се, сручити се
руча,´тельство с. гаранциjа, јемство
руча,´ться jемчити
ручеёк м. поточић
руче,´й м. поток
ру,´чка ж. 1. ручица, квака 2. држаља, дршка 3. мала рука, рућица 4. хемијска
ручно,´й 1. ручни 2. припитомљен
ры,´ба ж. риба
рыба,´к м. рибар
рыба,´к рыбака,´ ви,´дит издалека,´ - мутав мутавог најбоље разуме
рыба,´чить ловити рыбу
ры,´бий рибљи
рыда,´ние с. jецање, плач
рыда,´ть јецати, плакати
рыжева,´тый риђаст
рыже,´ть постаjти риђ
ры,´жий риђ циркуски кловн
ры,´ло с. њушка
ры,´нок м.1. пиjаца 2. тржиште
ры,´нок сбы,´та - продаjно тржиште
чёрный ры,´нок - црна берза
ры,´ночный 1. тржни, пиjачни 2. тржишни
ры,´ночная цена,´ - тржишна цена
рыса,´к м. касач
рысца,´ ж. мали кас
рысь м. 1. кас 2. рис
на рыся,´х - касом
идти,´ ры,´сью - jахати касом
ры,´твина ж. jаруга, рупчага
рыть копати, рити; ~ся чепркати, тражити
рыхле,´ть постаjати мек, сипкав, ситан
рыхли,´ть растресати, дробити, ситнити
ры,´хлость трошност, дробљивост
ры,´хлый трошан, дробљив, сипкав
ры,´царь м. витез
рыча,´г м. полуга
рыча,´ть режати
рю,´мка ж. чашица
ряби,´на ж. оскоруша
ря,´бина ж. траг од богиња
ряби,´новка ж. ракиjа од оскоруша
ряби,´ть светлуцати, треперити
рябо,´й богињав, рошав, храпав
рябь м. таласићи на води засењивање, заслепљивање
ряд м.ред, низ
 три дня подря,´д - три дана узастопице
привести,´ ряд приме,´ров - навести низ примера
ряди,´ться 1. погађати се, цењкати се 2. гиздати се 3. прерушавати се
ряди,´ться о цене,´ - погађати се око цене, цењкати се
рядово,´й 1. редов 2. уобичајан
ря,´дом 1. поред, раме уз раме 2. напоредо
сплошь да ря,´дом - врло често
ря,´дышком jедно краj другог, упоредо
ря,´са ж. мантиjа, сутана

с 1. с ген. и акуз. с, са, од, због 2. с акуз. значи меру - са, отприлике, као
с гу,´лькин нос - врло мало
са,´бельник м. бот. перуника
са,´бля ж. сабља
са,´ван м. мртвачки покров
савра,´сый отворено мрк (коњ), дорат боја
савра,´ска - коњ дорат боје
сад м. 1. башта, воћњак 2. парк
са,´дик м. баштица
сади,´ть сажу, садишь 1. садити, сејати 2. посађивати, давати да седне 3. затварати, стављати у тамницу 4. намештати на неку службу; ~ся 1.
седати 2. (сунце) залазити 3. (одећа) стезати се, скупљати се 4. (кућа) слегати се
са,´днеть сврбети до бола
са,´днить боли, пече
садо,´вник м. вртар, баштован
садово,´д м. онај који се бави баштованством
садово,´дство с. повртарство, баштованство
садо,´вый вртни, баштенски
са,´жа ж. чађ, гар
дела,´ как са,´жа бела,´ - ствар рђаво стоји
сажа,´ть 1. садити 2. посађивати, намештати 3. насађивати (кокош) 4. метати (у затвор)
са,´женец м. садница, расад
са,´жень ж. хват, мера од 2,134 м.
саза,´н м. врста шарана
са,´йка ж. земичка
сала,´зки мн. ручне саонице
сала,´т м. салата
сала,´тник м. чинија за салату
са,´лить мазати, мастити
са,´ло с. 1. сало, маст, лој 2. сланина
салфе,´тка ж. салвета
са,´льник м. мед. трбушна марамица
са,´льный мастан, лојан
салютова,´ть салутирати
сам, сама,´, само,´ сам (лично)
сам по себе,´ - сам за се, издвојен
сам не сво,´й - ван себе
саме,´ц м. мужјак; ~ка ж. женка
самобы,´тный 1. самоникао, изворан 2. оригиналан
самова,´рничать пити чај уз самовар
самовла,´стие неограничена власт, апсолутизам
самовла,´стный 1. самовластан 2. самовољан
самовнуше,´ние с. аутосугестија
самово,´льничать бити самовољан
самого,´н м. ракија домаће израде
самоде,´льный домаће израде, рукотворан
самоде,´ржец самодржац, аутократ, неограничен владар
самодержа,´вие неограничена власт, аутократија
самоде,´ятельность ж. иницијатива
самодово,´льный самозадовољан, заљубљен у себе
самоду,´р м. деспот, бандоглавац
самока,´т м. тротинет
самолёт м. авион, аероплан
самокру,´тка ж. цигарета коју пушач сам савија
самоли,´чно лично, сам главом
самолю,´бие с. самољубље
самомне,´ние с. уображеност, надувеност
самонаблюде,´ние с. самопосматрање
самонаде,´янность ж. самопоуздање, уображеност
самоотверже,´ние с. пожртвовање
самоотрече,´ние с. самоодрицање
самоохра,´на ж. самоодбрана
самопроизво,´льный који постаје сам од себе, спонтан
саморо,´дный природан
саморо,´док м. 1. природан комад метала 2. природан дар,таленат
самоса,´д м. дуван домаће производње
самосохране,´ние с. самоодржање
самостоя,´тельный самосталан
самосу,´д м. линч
самоуби,´йца м. самоубица
самоуве,´ренный самопоуздан, поносит
самоуправле,´ние с. самоуправа
самоупра,´вство с. самовоља, самовољност, осионост
самоу,´чка м., ж. самоук
самохва,´льство с. самохвалисање
самочи,´нный 1. самовољан, незаконит 2. урађен по својој иницијативи
са,´мый 1. сам, баш он (тај) 2. у суперлативу: нај-: самый высокий највиши
в са,´мом де,´ле - доиста, заиста, стварно, збиља
на са,´мом де,´ле - уствари
тот са,´мый - исти
сан м. чин, достојанство
санови,´тый 1. високог чина 2. отмен, господствен, достојанствен, наочит
сано,´вник м. достојник, достојанственик, великаш
санато,´рий м. санаториј(ум)
са,´ни, са,´нки мн. саониш, санке
не в свои,´ са,´ни не сади,´сь - гледај свој посао
са,´нный који се односи на саонице
санита,´р м. болничар
санита,´рный 1. здравствени 2. хигијенски
сапо,´г м. чизма
сапожо,´к м. чизмица
сапо,´жник м. обућар
сапо,´жный обућарски
сара,´й м. шупа
саранча,´ ж. (нема мн.) скакавац
сарафа,´н м. народна ношња, дугачка женска горња хаљина без рукава
сатане,´ть љутити се, беснети
сатири,´ческий сатиричан
сафьян м. сактијан (учињена козја кожа)
са,´хар м. шећер
сахари,´стый шећераст
са,´харить шећерити
са,´харный шећерни
са,´харный песо,´к - шећер
са,´харный тростни,´к - шећерна трска
сба,´вить спустити, снизити цену
сбег м. 1. бежање, отицање 2. отвор за отицање (воде), сливник
сбе,´гать отрчати ( негде)
сбега,´ть стрчавати ( са висине)
сбега,´ться дотрчавати (са свих страна)
сбежа,´ть 1. стрчати, слетети 2. утећи, одбећи 3. отећи, опасти (река)
сберега,´тельный штедни
сберега,´тельная ка,´сса, сберка,´сса - штедионица
сбереже,´ние с. 1. чување, штедња 2. уштеда
сбере,´чь сачувати, заштедети, уштедети
сбива,´ться 1. спадати 2. (ципела) кривити се 3. грешити, збуњивати се 4. збијати се 5. личити, напомињати
сбива,´ться с доро,´ги - губити пут
сби,´вчивый збуњен, противречан, непоуздан
сби,´тень м. врућ напитак из меда и зачина
сбить, сбива,´ть 1. потиснути 2. сабити 3. смаћи, скинути 4. оборити 5. стрести 6. избућкати 7. збуњивати
сбива,´ть це,´ну - обарати цену
сбива,´ть разгово,´р - окретати разговор
сбива,´ть с ног - обарати (неког)
сбива,´ть с то,´лку - збуњивати
сбива,´ть ма,´сло - бућкати масло
сбива,´ть белки,´ - мутити jaja
сбить с панталы,´ку - збунити, завести у заблуду
сби,´ться 1. спасти 2. сабити се 3. (с дороги) залутати 4. заплести се, збунити се
 сби,´ться с доро,´ги - промашити пут
сбли,´зить сближать зближити, приближити
сбо,´ку со стране, поред
сболта,´ть промућкати
сболтну,´ть 1. мућнити 2. избрбљати се, изланути се
сбор м. 1. сабирање, збирање, с(а)купљање, окупљање 2. приход (државни) 3. берба, брање 4. спремање 5. сет, комплет 6. збор, окуп
ге,´рбовый сбор - приход од таксе
бить сбор - добовати за збор војника
сбо,´рище с. збир, збориште, гомила
сбо,´рка ж. састављање (делова), монтирање
сбо,´рщик м. 1. скупљач 2. монтер
сбо,´рник м. зборник, збирка
сбо,´рный 1. састављен, комбинован 2. зборски
сбо,´рная кома,´нда - репрезентација
сбо,´рчатый наборан, плисиран
сбра,´сывать 1. збацивати 2. бацати на једно место, набацивати
сбрить, сбрива,´ть бријати, обријати
сброд м.олош, шљам
сбро,´сить 1. збацити 2. набацити
сбруя ж.1. амови 2. устар. оруђе, алат
с бу,´хты-бара,´хты! изненада, с неба па у ребра
сбыва,´ть 1. брзо продавати робу 2. ослобађати се 3. опадати, смањивати се (вода)
сбыт м.продаја, прођа, промет робе
сбы,´точный могућан, остварљив
сбыть 1. продати, истурити робу 2. ослободити се 3. (вода) опасти
сбы,´ться сбываться, испунити се, остваривати се
сва,´дебный свадбени
сва,´дебный по,´езд - сватовска поворка
сва,´дьба ж. свадба
сва,´ливать 1. сваљивати, обарати, збацивати, скидати 2. трпати на гомилу 3. опадати, смањивати се 4. разг. побећи, умаћи
сва,´лка ж. 1. сваљивање, збацивање, обарање гомила 2. гужва, општа туча
сваля,´ть 1. уваљати 2. урадити аљкаво
свари,´ть, сва,´ривать 1. сварити, укувати 2. заварити (метал)
сварли,´вый свадљив
сварно,´й, сва,´рочный заварен
сват м. 1. пријатељ (младожењин и младин рођак) 2. наводаџија, проводаџија
сва,´тья ж. прија
сватовство,´ с. просидба, наводаџисање, проводаџилук
сва,´тать проводаџисати
сва,´таться просити (девојку)
сва,´ха ж. наводаџика, проводаџика
све,´дущий зналац, добро упознат, компетентан
свежева,´ть редити заклану животињу
све,´жесть ж. свежина, хладовина
све,´жий 1. прохладан хладан 2. нов
свеже,´ть захлађивати
свезти,´ свести, одвести (колима), одвући
свёкла ж. цвекла
са,´харная свёкла - шећерна репа
кормова,´я свёкла - сточна репа
свеклови,´чный од шећерне репе
свеко,´льник м. јело од цвекле
свёкор м. свекар
свекро,´вь ж. свекрва
сверже,´ние збацивање, свргавање
све,´рить 1. проверити 2. сравнити
сверка,´ть светлуцати (се), севати, блистати се
сверло,´ с. бургија,сврдао
сверли,´ть бушити бургијом, сврдлом
сверста,´ть 1. преломити штампарски слог 2. изравнати
све,´рстник м. врсник, вршњак
све,´рстница ж. врсница, вршњака, вршњакиња
сверте,´ть, сверну,´ть 1. смотати, савити 2. окренути, скренути; ~ся 1. савити се, смотати се 2. претурити се 3. (молоко) згрушати се
свёрток м. 1. свитак, замотуљак 2. завежљај
свёртывать 1. завијати, савијати, замотавати 2. скретати; ~ся 1. завијати се 2. (молоко) згрушавати се
сверх 1. изнад, поврх 2. осим, сем, поред 3. супротно, без обзира на
сверхсро,´чный 1. прековремен 2. врло хитан, неодложан
све,´рху одозго
сверхуро,´чный прековремен, изванредан
сверхчелове,´к м. надчовек
сверхшта,´тный прекобројан (радник)
сверхесте,´ственный натприродан
сверчо,´к м. зрикавац, цврчак, попац
всяк сверчо,´к знай свой шесто,´к - гледај свој посао
сверша,´ть 1. устар. извршивати 2. завршивати; ~ся збивати се, дешавати се
сверя,´ть 1. проверавати 2. сравњивати
све,´сить, све,´шивать 1. обесити 2. измерити тежину
свести,´, сведу,´ 1. саставити 2. свести 3. скинути 4. одвести 5. скупити 6. везати 7. извести 8. навести, окренути
свести,´ знако,´мство - упознати се спријатељити се
свет м. 1. светлост, светло 2. свануће, освитак 3. свет 4. људи
света,´ть свитати, свањивати
свети,´льник м. 1. кандило 2. лампа 3. светило, луча (ум)
свети,´ть сијати, светлети
светле,´йший 1. најсветлији 2. прејасни (кнежевска титула)
светле,´ть постајати светао
светли,´ть усијавати, чинити да се сија
светли,´ца устар. соба
све,´тлый 1. светао, сјајан 2. прозрачан, видан 3. јасан 4. радостан, весео
светля,´к, светлячо,´к м. свитац
све,´точ м. 1. устар. буктиња, зубља 2. светило, луча
свеча,´, све,´чка ж. свећа
све,´ять развејати, здувати
свида,´ние с. 1. виђење 2. састанак
до свида,´ния! - до виђења! збогом!
свиде,´тель м.сведок, очевидац
свиде,´тельство с. сведочанство, сведоџба
свиде,´тельствовать 1. сведочити 2. званично потврђивати, оверавати
сви,´деться видети се, састати се
свина,´рник м., свина,´рня ж. свињац
свине,´ц м. 1. олово, 2. оловна боја
сви,´нтус м. разг. свиња, лош или прљав човек
свинья,´ ж. свиња
свини,´на ж. свињетина
сви,´нка ж. 1. мала свиња 2. заушњаци (болест)
свиново,´дство с. свињарство
свино,´й, сви,´нский свињски
сви,´нство с. свињарија
свиня,´чий свињећи, свињски
свина,´рь м. свињар
морска,´я сви,´нка - морско прасе
свиня,´чить понашати се свињски
свире,´ль ж. свирала, дудук, фрула
свирепе,´ть беснети
свире,´пость ж. дивљаштво, жестина, свирепост
свире,´пствовать поступати дивљачки, бити жесток, немилосрдан
свире,´пый 1. немилосрдан, неумољив 2. страшан, јак, љут
свиса,´ть 1. висити 2. нагињати се (од некуд са висине)
свист м. 1. звиждање, звиждук 2. пискање 3. писак, фијук 4. жарг. трач, лажна информација
свисто,´к м. 1. звиждук, писак 2. фијук 3. пиштаљка
сви,´стнуть, свиста,´ть 1. звизнути, писнути, звиждати 2. фијукати 3. пиштати 4. звизнути, опаучити, ударити
свита ж. свита, пратња
свить, свива,´ть 1. завити, савити, увити 2. (конопац) уплести
свихну,´ть ишчашити, уганути; ~ся 1. исча; ити се 2. шенути
свищ м. 1. рупа 2. фистула
свобо,´да ж. слобода
свободомы,´слящий слободоуман
свод м. 1. свођење 2. одвођење 3. састављање 4. зборник закона
своди,´ть 1. одводити 2. сводити 3. скидати 4. састављати 5. сливати 6. скупљати 7. скретати
своди,´ть концы,´ с конца,´ми - састављати крај с крајем
своди,´ть знако,´мство - упознавати се
сво,´дка ж. 1. одвођење 2. свођење 3. састављање 4. преглед, извештај 5. последња ревизија при штампању
сво,´дник м. подводач
сво,´дный 1. састављен, мешовит, комбинован (пук) 2. (текст) сравњен с другим текстовима
сво,´дный брат - полубрат
сво,´дчик м. 1. посредник, сензал 2. слагач који врши последњу исправку
своевла,´стный самовластан
своевре,´менный благовремен
своекоры,´стный себичан
своенра,´вный ћудљив, тврдоглав, јогунаст
своеобра,´зный особен, особит, оригиналан
свози,´ть 1. свозити 2. одвозити 3. извозити (у шетњу)
сво,´й 1. властити, сопствени, лични 2. сродан
сво,´й брат - једномишљеник
он сам не сво,´й - свой ван себе је, не зна где му је глава
 он не в своём уме,´ - он није при себи
сво,´й своего,´ и,´щет - свака птица своме јату
сво,´йски родбински
сво,´йственник својта, род
сво,´йство с. својство, особина, квалитет
своло,´чь 1. свући 2. одвући 3. привући 4. смотати, украсти
сво,´лочь ж. 1. шљам 2. олош, фукара, хуља
сво,´ра ж. 1. чопор паса 2. гомила, банда
сворова,´ть украсти
свороти,´ть, свора,´чивать 1. свраћати, скретати 2. помицати 3. обарати, превртати 4. савијати, смотавати
своя,´к м. пашеног, шогор
своя,´чница ж. свастика
свыка,´ться навикавати се, привикавати се
свысока,´ с висине, охоло, надувено, презриво
свы,´ше 1. одозго, од виших власти 2. с неба, од бога
связа,´ть 1. свезати, завезати 2. исплести
свя,´зка 1. свежањ, веза, врвца 2. грам. копула, помоћни глагол
свя,´зывать завезивати, свезивати, везати
связь ж. 1. веза, спој 2. служба везе, телекомуникација
связи,´ст м. радник у служби везе
святи,´лище с. светилиште, храм
святи,´ть освећивати
свя,´тки мн. време од Божића до Богојављења
свя,´точный који се односи на божићне празнике
свято,´й свети, светац
святота,´тство с. крађа црквених ствари, вређање светиња
свято,´ша ж. лажни светац, лицемер
свя,´тцы мн. црквени календар, месецослов
святы,´ня ж. светиња
свяще,´нник м. свештеник, свећеник
свяще,´нский свештенички
священоде,´йствие с. служба божја
свяще,´нный 1. свети 2. црквени, верски
сгиб м. 1. прегиб, савијутак, окука 2. зглавак, чланак
сгиба,´ть пресавијати, сагибати, савијати
сгла,´дить, сгла,´живать 1. углачати 2. загладити 3. изравнити, исправљати
сглаз м. урок
сгла,´зить урећи (погледом)
сгнета,´ть гњечити
сгнить, сгнива,´ть иструлити
сгова,´ривать устар. уговарати; ~ся 1. договарати се 2. слагати се
сговори,´ть 1. уговорити 2. заручити, верити; ~ся 1. договорити се 2. сложити се
сго,´вор м. 1. договор 2. веридба, заруке
сгово,´рчивый попустљив
сгоня,´ть терати, стеривати, истеривати
сгоре,´ть изгорети, сагорети
сго,´рбить искривити; ~ся погрбити се, згрбити се, погурити се, згурити се
сгоряча,´ љутито, у жестини (казати)
сгреба,´ть, сгрести,´ 1. згртати, грабуљати 2. зграбити, шчепати
сгрузи,´ть, сгружа,´ть истоварити
сгруппирова,´ться груписати се
сгусти,´ться, сгуща,´ться згуснути се, згушњавати се
сдави,´ть, сда,´вливать 1. стиснути, притиснути, стегнути 2. згњечити
сдать, сдава,´ть 1. предати 2. издати 3. вратити, одбити; ~ся 1. предавати се 2. попуштати 3. чинити се
сдава,´ть ка,´рты - поделити карте
сдава,´ть экза,´мен - положити испит
сда,´ча ж. 1. издавање 2. предавање, предаја 3. кусур
сдва,´ивать 1. двојити, удвајати, удвостручавати 2. понављати песму
сдвиг м.1. помицање, гурање 2. (земля) померање 3. преокрет, прелом
сдви,´нуть, сдвига,´ть помаћи, гурнути
сдви,´нуть бро,´ви - намрштити обрве, намргодити се
сде,´лать, сде,´латься 1. урадити, учинити 2. начинити, направити
сде,´льный који се ради на акорд
сде,´лка ж. 1. погодба, споразум 2. компромис
сдёргивать смицати, скидати
сдержа,´ть, сде,´рживать задржати, уздржати, зауставити
сдира,´ть, сдёрнуть 1. дерати, скидати, гулити 2. (закидати коме што)
сдо,´ба ж. врста теста зготовљен с јајима
сдо,´бный који је од сдобног теста
сдо,´бная де,´вушка - лепа, раскошна девојка
сдо,´брить, сда,´бривать зачинити (јело)
сдоброва,´ть (употребљава се само одрично) не проћи добро
 не сдоброва,´ть - ему неће добро, проћи рђаво ће се провести
сдо,´хнуть, сдыха,´ть црћи, липсати
сдружи,´ться спријатељити се
сду,´ру из лудости, неразмишљено, лудачки
себе,´ себи (понекад се испушта у преводу)
спи,´те себе,´ - спавајте
спит он себе,´ - спава ти он она
не в себе,´ - она је нерасположена, осећа се нелагодно
он себе,´ на уме,´ - он је опрезан
себя,´ себе, се
у себя,´ - код куће , код своје кући
чита,´ть про себя,´ - тихо читати, за себе, за се
прийти,´ в себя,´ - доћи к себи, освестити се
себялю,´бие с. себичност
себялю,´бец м. себичњак
себялюби,´вый себичан
сев м.1. сејање 2. сетва, посев
севооборо,´т м. плодоред
се,´вер м.север
се,´верный северњак
севрю,´га м. риласта јесетра
сего,´дня данас
сего,´дняшний данашњи
седа,´лище с. 1. столица 2. задњица
седло,´ с. седло
как коро,´ве седло,´ - као ждребету кашика
седоборо,´дый седобрад
седо,´й сед
седе,´ть седети (постајати сед)
седо,´к м. 1. јахач 2. путник у колима
седьмо,´й седми
седьма,´я вода,´ на киселе,´ - даља родбина
се,´й, сия,´, сие,´ устар. овај (понекад се испушта у преводу)
сию,´ мину,´ту - одмах
за сим - затим, после
до сих пор - досад
сего,´ ра,´ди - тога ради, стога, зато, због тога
сезо,´н м. сезона годишње доба
сезо,´нный сезонски
сейча,´с 1. одмах 2. сад, малочас
секре,´т м. тајна, тајност
секре,´тничать радити у тајности, нешто крити, сакривати
секрета,´рь м. секретар
селёдка ж. усољена харинга
селезёнка ж. слезина
се,´лезень м. патак, плован
ходи,´ть се,´лезнем - шепурити се
селе,´ние с. устар. село, заселак
сели,´ть насељавати
село,´ с. село
сельцо,´ с. мало село
сельча,´нин м. сељанин, сељак
сельдере,´й м. целер
се,´льдь ж. харинга
сёмга ж. врста лососа, лакс
семени,´ть ситно корачати
семёрка 1. карта седмица 2. оцена седмица
семигла,´вый седмоглав
семигра,´нный седмостран
семидеся,´тник седамдесетогодишњак
семидеся,´тый седамдсети
семидесятиле,´тие седмогоишњица
семисо,´тый седамстотинити
семна,´дцать седамнаест
семна,´дцатый седамнаести
семь седам
се,´мьдесят седамдесет
семья,´ м. породица
семе,´йка ж. мала породица
семе,´йный породични
семе,´йство с. породица
семе,´йный 1. човек који воли породицу 2. човек који има породицу
семенни,´к м. 1. семењак 2. семениште
семенно,´й 1. семенски 2. остављен за семе
се,´мечко с. семенка
семеново,´дство с. семенарство
се,´ни мн. 1. трем 2. предсобље
се,´но с. сено
сенова,´л м. сенара
сенса,´ция ж. сензација
сентя,´брь м. септембар
сентя,´брьский септембарски
се,´ра ж. 1. сумпор 2. восак у ушима
серб м. Србин; ~ка Српкиња
се,´рбский српски
серде,´чко с. срдашце
серде,´чный 1. срчани 2. срдачан, искрен 3. болећив, душеван
серди,´тый строг, суров, немилостив
быть серди,´тым - љутити се
серди,´ть срдити, љутити
сердобо,´льный болећив, милосрдан, жалостиван
сердоли,´к м. врста ахата
се,´рдце м. срце
э,´то ему,´ по,´ сердцу - то је баш као што жели
се,´рдце но,´ет - тишти у срцу
отлегло,´ от се,´рдца - лакнуло ми је
имени,´ны се,´рдца - срећан дан
сказа,´ть в сердца,´х - љутито рећи
сердцебие,´ние с. лупање срца
сердцеве,´д м. познавалац душе
сердцеви,´на ж. срж, срчика (дрвета)
серебри,´ть посребравати
серебро,´ с. сребро
серебри,´стый сребраст
сере,´брянный сребрен
сере,´бреник м. сребрник
среда,´ ж. среда
середи,´на ж. средина
середи,´нный средњи
серёдка 1. средина 2. унутрашњост
серёжка ж. 1. минђушица 2. реса (на дрвету)
сермя,´га ж. 1. грубо сељачко сукно 2. гуњ
се,´рна ж. дивокоза
се,´рнистый, се,´рный сумпорни
сероводоро,´д м. сумпорводоник
серп м. срп
серпови,´дный српаст
серча,´ть љутити се
се,´рый 1. сив, зелен (према длаци коња) 2. мутан, тмуран (дан) 3. неугледан, прост, незанимљив
се,´ренький 1. сив 2. безначајан, неугледан
серова,´тый сивкаст
сере,´ть постајати сив, тамнети
серьга,´ ж. минђуша
серьёзный озбиљан
серьёзничать правити се озбиљан, важан
сестра,´ сестра
двою,´родная сестра,´ - сестра од стрица (ујака, тетке)
моло,´чная сестра,´ - сестра по млеку (дојкињина кћи)
единоро,´дная сестра,´, родна,´я сестра,´ - рођена сестра
сестри,´чка, сестри,´ца ж. сестрица, сека, сеја
сесть 1. сести 2. (сунце) заћи 3. попасти 4. (кућа) слећи се
сесть на мель - 1. насукати се 2. доћи у тежак положај
сесть в кало,´шу - насести, претрпети неуспех, осрамотити се
се,´товать 1. (о чем) жалити, туговати, јадиковати, вајкати се 2. (на кого) жалити (се) на кога, кривити некога
сеть м., сетка ж. мрежа
се,´тчатый мрежаст
сетча,´тка ж. мед. мрежњача (очна)
сече,´ние с. 1. сечење, резање 2. пресек, разрез, (мед.) рез
сечь 1. сећи, сецкати, резати 2. шибати; ~ся 1. крзати се, чимкати се 2. борити се у боју 3. (коса) испадати
се,´ялка ж. сејалица, сејачица
се,´ятель м. сејач
се,´ять 1. сејати 2. култивисати (бактерије)
сжа,´литься сажалити се
сжать 1. стиснути, стегнути, згњечити 2. збити
сжать дожети, пожети
сжева,´ть сажвакати
сжечь, сжига,´ть сагорети, спалити
сжива,´ть истеривати неког, правити његов живот неподношљивим
сжижа,´ть чинити течним
сжать, сжима,´ть 1. стискати, стезати, гњечити 2. збијати
сжи,´ться, сжива,´ться 1. (с кем) саживети се 2. навићи се
сза,´ди отпозади, одостраг
сзыва,´ть сазивати
сиби,´рский сибирски
сибиря,´к м. Сибирац; ~ячка ж. Сибирка
сивола,´пый груб, неотесан, незграпан
сиву,´ха ж. лоша домаћа ракија, шома
си,´вый 1. сив 2. сед
си,´венький сивкаст
си,´вка, си,´вко сивко, зекан (о коњу)
сиве,´ть постајати сив, сед
сиг м. врста лососа
сига,´ть, сигану,´ть скакати
сига,´ра ж. цигара
сигна,´л м. сигнал
сигнализи,´ровать сигнализирати, давати знаке
сиде,´ние с. 1. седење 2. седиште
сиде,´лка ж. болничарка, нудиља
си,´день м. 1. који воли седети у соби 2. дете које дуго не прохода 2. одузет, богаљ
си,´днем сиде,´ть - не моћи ићи никуд не излазити
сиде,´ть 1. седети 2. чучати 3. (птица) стајати 4. налазити се, бавити се, бити негде
си,´зый сивоплав, пепељаст, голубије боје
си,´ла ж. 1. сила, снага, јачина, моћ 2. мноштво
быть в силах - моћи, бити кадар
что есть си,´лы, и,´зо всех сил - из све снаге
э,´то ему,´ не по си,´лам - то је изнад његових могућности
на си,´лу - једва, с муком
собра,´ться с си,´лами - прикупити снагу
вы,´биться из сил - клонути под теретом
сила,´ч м. 1. врло снажан човек 2. атлетa
си,´лища 1. силетина 2. тушта и тма
си,´литься упињати се, напрезати се, покушавати
силко,´м силом, насилу
сило,´к м. замка за хватање птица
си,´льный силан, снажан, јак
симпатизи,´ровать симпатисати
сине,´ть плавети се, модрети се
си,´ний плав, плаветан, модар
синева,´ ж. плаветнило (небеско, морско), модрина
сини,´ть плавити
сини,´ца ж. сеница
лу,´чше сини,´ца в рука,´х, чем жура,´вль в не,´бе - боље врабац у руци него зец у шуми
си,´нтаксис м. синтакса
синтакстический синтактички, синтаксни
си,´нтез м. синтеза
синь м. 1. плавило 2. плаветнило, модрина
си,´нька 1. плавило за рубље 2. плава хартија за копирање цртежа
синя,´к модрица
сипе,´ть, си,´пнуть говорити промукло, постајати промукао
сипота,´ ж. сип, промуклост
си,´плый промукао
сиплова,´тый мало промукао
сире,´нь ж. јоргован
сире,´невый боје јоргована
сирота,´ м., ж. сироче, сиротан
сироти,´нка, сиро,´тка ж. сироче
сиро,´тский сиротански, сирочадски
сиротли,´вый тужан, усамљен
сироте,´ть постајати сироче
си,´рый 1. осиротео, без родитеља 2. несрећан, убог
системати,´ческий систематски
си,´тец м. циц (платно)
сия,´ние 1. сијање 2. сјај, светлост
сия,´тельство с. светлост (кнежевска титула)
сия,´ть сијати, светлети се
скабре,´зный раскалашан, скаредан, простачки
сказ м. 1. причање, прича 2. предање
сказа,´ние с. предање, легенда
скази,´тель м. народни певач, приповедач
вот тебе,´ и весь сказ - то ти је све
сказа,´ть казати, рећи; ~ся 1. јавити се 2. показати се, одразити се, испољити се
ска,´зка ж. народна прича, бајка
ска,´зочный 1. натприродан 2. необичан, невероватан
ска,´зывать причати, приповедати, казивати; ~ся показивати се, испољавати се
скака,´ть 1. скакати 2. трчати, јурити 3. играти
скаку,´н м. 1. скакач 2. брз коњ, тркач
скаково,´й тркачки
скала,´ ж. стена, хрид
скали,´стый стеновит, кршевит
ска,´лить зу,´бы кезити се, церити се
ска,´лка ж.1. роља 2. оклагија
ска,´лывать 1. скидати разбијањем 2. прикачивати 3. откачивати
скаме,´йка ж. клупа
ска,´пливать скупљати, гомилати
скарб м. покућство
ска,´ред(а) м. похлепан човек циција, цимрија, шкртац
ска,´редный тврдица, циција
скарлати,´на ж. шарлах
скат м. нагиб падина, страна
ската,´ть савити уваљати
ска,´терть ж. столњак, стони чаршав
ска,´тертью доро,´га - срећан пут
скати,´ть скотрљати
ска,´тка ж. 1. савијање 2. шињел савијен за ношење преко рамена
ска,´тывать 1. савијати 2. скотрљавати
ска,´чка ж. 1. галоп 2. мн. коњске трке
скачо,´к м. скок
сква,´жина ж. рупa, шупљика, пукотина
сква,´жистый шупљикав, порозан
сквалы,´га м., ж. циција, лихвар, зеленаш, дерикожа
сква,´сить, сква,´шивать укиселити, киселити (купус)
скве,´рна ж. устар.1. гадост 2. пороци
скверносло,´вие с. псовање, псовке, скаредне речи
скве,´рный рђав, ружан, гадан непристојан
скверни,´ть скрнавити, загађивати
сквита,´ться 1. обрачунати се, исплатити дуг 2. разрачунати се
сквози,´ть 1. пробијати, продирати 2. провиривати, помаљати се 3. провидети се
сквози,´т - промаја је
сквозня,´к м. промаја
сквозно,´й 1. шупљикав, порозан 2. прозрачан 3. који пролази скроз
сквозь 1. кроз 2. скроз
скворе,´ц м. чворак
ски,´дка ж. 1. скидање 2. попуст у цени 3. убацивање
ски,´нуть, ски,´дывать 1. скинути, збацити 2. бацати на гомилу 3. учинити попуст у цени
ски,´петр м. скиптар
скипе,´ться згуснути се кувањем или топљењем
скипида,´р м. терпентин
скирда,´ ж. стог жита, пласт сена, камара сламе
скиса,´ть, ски,´снуть киснути, киселити се2. постати кисео, скуњити се
скит м. 1. усамљен сиромашан манастир 2. пустињачка ћелија
скита,´лец м. скитач, скитница
скита,´льческий скитачки, скитнички
скита,´ться скитати се, лутати, потуцати се
склад м.1. складиште, слагалиште, стовариште 2. крој, састав 3. начин мишљења, складност, хармонија 4. смисао, логика 5. устар. слог
чита,´ть по склада,´м - срицати
скла,´день м. икона на склапање (из три дела)
скла,´дка ж. набор, бора, савијутак
скла,´дчатый наборан
складно,´й који се може склапати, на склапање
скла,´дный 1. складан, хармоничан 2. стасит, наочит
скла,´дывать 1. слагати 2. сабирати 3. метати на гомилу 4. намештати 5. (товар) скидати 6. муз. састављати, компоновати
скле,´ить, скле,´ивать 1. залепити 2. скрпити
скле,´ить ла,´сты - умрети
склеп м. гробница, костурница
склепа,´ть, склёпывать заковати закивкама, нитовати
скли,´зкий 1. љигав 2. клизав
склика,´ть сазвати, окупити
склон м.1. нагиб, падина, страна (брда), низбрдица
 на скло,´не лет - у старијим годинама
склоне,´ние с. 1. сагибање, савијање 2. отступање 3. грам. деклинација
склони,´ть 1. нагнути, савити, оборити (главу) 2. склонити, приволети, навести; ~ся 1. нагнути се, наслонити се 2. приволети се, пристати уз
чије мишљење
скло,´нность ж. наклоност
скло,´нный наклоњен, расположен (за нешто)
склоня,´ть 1. савијати, обарати (главу) 2. склањати, приволевати, наводити 3. мешати по падежима
скло,´чник м. сплеткаш, интригант
скля,´нка ж. бочица, флашица, стакленце
скоба,´ ж. 1. скоба, гвоздена спона, спојница, кланфа 2. звекир
ско,´бка ж. 1. кланфица 2. заграда (при писању) 3. начин шишања
скобли,´ть стругати макљом, макљати
скобяно,´й који је од гвожђа, гвожђарија
скобяна,´я ла,´вка - гвожђара
скова,´ть, ско,´вывать 1. сковати, заковати (једно за друго), уковати 2. оковати
ско,´ванный укован
сковорода,´ ж.тигањ
скок м. 1. скок, скакање 2. трк, галоп
сколоти,´ть сколачивать 1. саставити, спојити, заковати 2. накупити (новац) 3. скинути ударцем
сколо,´ть 1. одвалити, одломити ударцима 2. прикачити, приденути 3. откачити
ско,´льзкий 1. клизав 2. несталан
скользну,´ть, скользи,´ть склизнути, клизити
ско,´лько колико
ско,´лько-нибудь - ма колико, колико било
ско,´мкать згужвати
скоморо,´х м. 1. устар. комедијаш 2. путујући свирач
сконфу,´зить збунити
сконцентри,´ровать (с)концентрисати, усредсредити
сконча,´ние с. свршетак, крај, смрт
сконча,´ться умрети
скопе,´ц м. 1. ушкопљеник 2. члан секте шкопаца
скопидо,´м м. претерано штедљив човек, тврдица, циција, шкртац
скопидо,´мить шкопити
скопи,´ть 1. скупљати 2. штедети, уштедети; ~ся искупити се, нагомилати се
ско,´пище с. гомила, руља
скопле,´ние с. гомилање, нагомилавање навала
ско,´рбный 1. тужан 2. устар. болестан
скорбь ж. велика жалост, туга, јад
скорбе,´ть тужити, туговати, јадиковати
скоре,´е брже, пре
скорлупа,´ ж. кора, љуска
скорня,´к м. крзнар, ћурчија
ско,´ро скоро, брзо
скорогово,´рка ж. 1. брзалица 2. брз говор
скоро,´мничать мрсити
скоро,´мный мрсан (уз пост)
скоро,´мная пи,´ща - мрс
скоропали,´тельный пребрз, одвећ брз
скоропости,´жный изненадан, напрасан
скороспе,´лый 1. који рано зри 2. превремен 3. брзоплет, лакомислен
скоростре,´льный брзометан
ско,´рость ж. брзина
скороте,´чный брз, галопирајући
скороте,´чная чахо,´тка - галопирајућа сушица
ско,´рчить згрчити
ско,´рый 1. брз 2. хитар, окретан 3. близак (временски)
скоси,´ть, ска,´шивать 1. покосити 2. укосити
скот м. 1. стока, марва 2. животиња
ско,´тный сточни
ско,´тный двор - обор, тор
ско,´тский 1. животињски 2. низак, груб
скоти,´на ж. 1. стока, марва 2. живинче, домаћа животиња 3. животиња, прост, груб човек
скотобо,´йня ж. кланица
скотово,´д м. сточар
скотово,´дство с. сточарство
скотоло,´жство с. полни сношај са животињама
скра,´дываться скривати се, губити се
скра,´сить скрашивать улепшати, дотеривати
скребо,´к м. стругач
скре,´жет м. шкргу
скрежета,´ть шкргутати
скре,´пка ж. спајалица
скрепи,´ть, скрепля,´ть 1. чврсто спојити, учврстити 2. потврђивати, утврђивати (потписом)
скрепя,´ се,´рдце - преко срца, нерадо
скрести,´ 1. грепсти 2. стругати
скрести,´ть, скре,´щивать 1. скрстити, укрстити, прекрстити 2. прецртати
скриви,´ть искривити
скрип м. шкрипање, шкрипа
скрипе,´ть, скри,´пнуть шкрипати
скри,´пка ж. виолина
скрипа,´ч м. виолинистa; ~ка виолинисткиња
скрипи,´чный виолински
скрои,´ть скројити
скрои,´ть ро,´жу - избекељити се
скро,´мный 1. скроман 2. умерен, прост
скро,´мничать бити скроман
скрути,´ть, скру,´чивать 1. (конопац) упрести 2. савити, завити 3. притезати, спетљати 4. изнурити
скры,´тность ж. закопчаност, неповерљивост, потуљеност
скры,´тый закопчан, неповерљив, потуљен
скрыть, скрыва,´ть с(а)крити, заклонити; ~ся с(а)крити се, изгубити се, нестати
скря,´га м., ж. тврдица, циција, џимрија
скря,´жничество тврдичење, тврдичлук шкртост
скря,´жничать тврдичити, цицијашити
ску,´дный оскудан, сиромашан
скудне,´ть 1. сиромашити 2. умањивати се
скудоу,´мие с. умна ограниченост
ску,´ка ж. досада
скула,´ ж. јагодица (на лицу)
скула,´стый с испупченим јагодицама
скули,´ть 1. молити плачући, камчити 2. (собака) скамукати, скичати
скульпту,´ра ж. скулптура, вајарство, кипарство
скупи,´ть, скупа,´ть накуповати, покуповати; ~ся тврдичити, цицијашити
скупо,´й 1. тврдица, шкрт 2. оскудан
ску,´пость 1. тврдичење, тврдичлук, цицијаштво, шкртост 2. оскудност
ску,´пщик м. прекупац
скуча,´ть досађивати се, чамети
ску,´чить скупити у гомилу, згомилати, стрпати
ску,´чный 1. досадан, тегобан 2. тужан нерасположен
слабе,´ть слабети, малаксавати
сла,´бить прочишћавати црева
слаби,´тельное средство за чишћење
слабоду,´шный малодушан
слабоси,´льный слаб, немоћан
сла,´бость ж. слабост, млитавост
слабина,´ 1. слабо место 2. лабавост
сла,´бый 1. слаб, нејак 2. млитав, лабав 3. недовољан
сла,´ва слава, похвала
сла,´вный 1. славан 2. мио, пријатан, симпатичан 3. леп, диван
сла,´ва Бо,´гу - хвала богу
сла,´вить славити
славолю,´бие славољубље
славосло,´вие славопојка
славян|и,´н Словен; ~ка Словенка
сла,´дить 1. изићи на крај с ким 2. удесити ствар; ~ся 1. уредити се 2. споразумети се
сла,´дкий сладак
сладкова,´тый сладуњав
сладостра,´стие с. похотљивост, сладострашће
сла,´дость ж. сласт, пријатност
сла,´дости м. посластице, слаткиши
сластёна м., ж. сладокусац
сла,´живать удешавати, излазити накрај
сла,´зить сићи
сла,´нец м. шкриљац
сласти,´ть сладити
слать слати
сла,´ще (комп. од сладкий и сладко) слађи, слађе
слега,´ть 1. легати због слабости, изнемоглости 2. (пшеница) полегати
слегка,´ лако, малко, слабо, овлаш
след м. траг
и след просты,´л - нема ни трага
вам не след вме,´шиваться в э,´то - не треба да се мешате у то
сле,´дом одмах за, непосредно иза
следи,´ть 1. пратити 2. посматрати, гледати 3. пазити
сле,´дователь м. истражни судија, иследник
сле,´довательно према томе, дакле
сле,´довать 1. ићи, путовати 2. ићи за ким 3. угледати се на неког, придржавати се 4. излазити из, бити резултат нечега 5. припадати 6.
требати
сле,´дствие с. 1. последица, резултат 2. истрага
сле,´дственный иследни, истражни
сле,´дующий 1. следећи, наредни, идући 2. овај, овакав
слежа,´ться, слёживаться слећи се (сено), слегати се
сле,´жка ж. 1. присмотра, неговање 2. ухођење, шпијунирање
слеза,´ ж. суза
слези,´нка ж. сузиц
слезли,´вый плачљив
слёзный сузни
слези,´ться сузити, плакати
слезть, слеза,´ть 1. сићи, с(и)лазити, спуштати се 2. спадати, отпадати
сле,´пень м. коњска мува
слепи,´ть 1. залепити, слепити 2. измоделовати
слепля,´ть 1. лепити, слепљивати 2. моделовати
сле,´пнуть слепети, постајати слеп
слепо,´й слеп, слепац
слепе,´ц м. слепац
слепова,´тый кратковид, слаба вида
слепота,´ ж. слепило, слепоћа
слепа,´я ку,´рица - кратковид човек
сле,´пок м. копија статуе, медаље
сле,´сарь м. бравар
слеса,´рный браварски
слеса,´рня м. браварница
слёт м. 1. слет 2. јато
слета,´ть 1. слетати 2. одлетети 3. отрчати
слете,´ть 1. слетети 2. спустити се
слечь 1. лећи у постељу болестан 2. полећи
слив м. 1. одливање 2. ливење 3. сливник
сли,´ва ж. шљива
сли,´вовый шљивови
сли,´вовица ж. шљивовица
слива,´ть 1. просипати 2. одливати 3. сливати
слн,´вка ж. 1. одливање 2. ливење 3. шљивица
сли,´вки мн. павлака
сли,´вочный од кајмака, скорупа, павлаке
слиза,´ть, слизну,´ть полизати
сли,´зень м. зоол. мекушац
сли,´зистый слузав, слузни
сли,´зкий 1. слузав, љигав 2. клизав
слизня,´к 1. зоол. мекушац 2. љигавац, мекушац (о човеку)
слизь ж. слуз, љиге
слиня,´ть 1. избледети 2. олињати се 3. побећи
слипа,´ть лепити, слепљивати; ~ся лепити се (очи од сна)
сли,´пнуться залепити се, слепити се
сли,´тный 1. непрекинут 2. збијен 3. сажет
сли,´ток м. комад, шипка изливеног метала
слича,´ть сличавати, поредити, сравњивати
сли,´шком одвећ, сувише
слия,´ние с. 1. сливање, спајање 2. утока
слова,´рь м. речник
слова,´рик м. мали речник
слова,´рный реченички
слове,´сность ж. 1. књижевност 2. филологија
слове,´сник м. 1. филолог наставник језика и књижевности 2. студент филологије
слове,´сный 1. усмен 2. филолошки
сло,´вно као, као да, чисто
сло,´во с. 1. реч, говор 2. разговор, беседа
сло,´во в сло,´во - од речи до речи, тачно
сло,´вом сказа,´ть - једном речју
к сло,´ву - узреч
не хвата,´ет слов - немам речи
словцо,´ с. оштроумна реч
кра,´сное словцо,´ - лепа реч
слове,´чко с. мала реч
словоблу,´дие, словоблу,´дство брбљање, трабуњање, фразерство
словоизмене,´ние с. грам. промена речи
словообразова,´ние с. грам. творба речи
словоохо,´тливый говорљив, разговоран
слог м. 1. слог 2. стил
слогово,´й у слоговима, слоговни, који чини слог
слоёный састављен из слојева, листова (тесто)
слоёный пирог - пита
сложе,´ние с. 1. сабирање 2. састављање 3. сачињавање 4. ослобађање 5. састав, структура
сложи,´ть 1. сложити 2. сабрати 3. саставити 4. сачинити 5. скинути 6. ослободити 7. наместити
сложа,´ ру,´ки - скрстивши руке не радећи ништа
сложи,´ть ору,´жие - положити оружје, предати се
сложи,´ть го,´лову - погинути
слага,´ть 1. слагати, састављати 2. скидати
сложи,´ться 1. саставити се 2. понићи, постати, створити се, формирати се, уобличити се
сло,´жный 1. сложен, састављен, компликован 2. тежак
слои,´стый слојевит
слой м. слој, наслага
сло,´йка 1. прављење слојева 2. ж. питица
сло,´йчатый слојевит
слом м. 1. ломљење 2. уништавање слом 3. прелом
слома,´ть, сла,´мывать 1. сломити, преломити, ломити 2. уништити
сломя,´ го,´лову - главачке, на врат на нос
слон м. слон
слонёнок м.слонче
слоня,´ться луњати, базати
сло,´пать смазати (појести)
слуга,´ м. слуга
служа,´нка ж. служавка, слушкиња
служа,´ка м. стари службеник
слу,´жащий м. службеник, чиновник
слу,´жба ж. служење, служба
нести,´ слу,´жбу - вршити службу
сослужи,´ть слу,´жбу - учинити услугу
служби,´ст м. педантан чиновник
служе,´бный 1. службени 2. помоћни, споредан
служи,´ть 1. служити, послуживати 2. радити,извршавати обавезе
служи,´ть секретарём - служити као секретар
слупи,´ть 1. одерати, огулити, ољуштити 2. опељешити
слух м. 1. слух, чуло слуха 2. глас
быть на слуху,´ - бити у јавности
иду,´т слу,´хи - гласови се проносе
по слу,´ху - по чувењу , по причама
ни слу,´ху ни ду,´ху - ни трага ни гласа
слухово,´й слушни
слу,´чай м. случај, прилика
на вся,´кий слу,´чай - за сваки случај
во вся,´ком слу,´чае - свакако
при слу,´чае - згодном приликом
случи,´ться, случа,´ться десити се, догодити се, збити се
случи,´ть, случа,´ть (животиња) саставити спарити
слу,´чка ж. спаривање
слу,´шать слушати; ~ся слушати, покоравати се
слу,´шатель м. слушалац
слу,´шательница ж. слушатељка
слыть бити чувен, бити на гласу, бити познат
слыха,´ть 1. чути, сазнавати 2. слушати
не слыхать не чује се
слы,´шать 1. чути 2. осећати, примећивати; ~ся 1. чути се 2. осећати се, чинити се
мне слы,´шится - чујем, чини ми се да чујем
слы,´шно 1. чује се 2. причињава се
слы,´шный чујан
слышь чуј-де, имај на уму
слюда,´ ж. лискун
слюдяно,´й лискунов
слюна,´ ж. пљувачка, бале
слю,´ни теку,´т - цури вода на уста
слюни,´ть, слюня,´вить балавити
слюнтя,´й м. балавко
сля,´коть ж. лапавица
сля,´мзить украсти, здипити, смотати
сма,´зать 1. намазати 2. мазнути, ошамарити 3. подмазати (подмитити)
сма,´зка ж. мазање
смазно,´й који се маже
сма,´зочный којим се маже
сма,´зчик м. подмазивач
смазли,´вый лепушкаст
сма,´зывать 1. мазати, подмазивати 2. шамарати 3. подмићивати
смак м. 1. укус 2. задовољство
смакова,´ть 1. сладити се, јести и пити с уживањем 2. пробати 3. с уживањем (читати, гледати, слушати)
сма,´лец м. топљена маст
сма,´лывать самлевати
смани,´ть, сма,´нивать одмамити домамити, примамити
смастери,´ть начинити, измајсторисати
сма,´тывать одмотавати, смотавати
сма,´хивать 1. пајати 2. бити налик, личити
смахну,´ть опајати
сма,´чивать мочити, квасити, влажити
сма,´чный укусан, пријатан
сме,´жить смежать затварати, склапати, склопити
сме,´жный суседни, гранични
смека,´лка ж. досетљивост, довитљивост, промућурност
смека,´лкистый досетљив, довитљив, промућуран
смека,´ть, смекну,´ть разумевати се, досећати се, довијати се
смеле,´ть осмељивати се, постајати смелији, дрскији
сме,´лый одлучан, дрзак
смельча,´к м. смео човек
сме,´на м. промена, замена
на сме,´ну - у замену
смени,´ть, сме,´нивать 1. променити, сменити, мењати 2. заменити
смерде,´ть смрдети
смерза,´ть, смерзну,´ть мрзнути се, зепсти; ~ся замрзавати се, замрзнути се
сме,´рить премерити, одмерити
смерка,´ться, смеркну,´ться смркнути се, смрачити се
смерть ж. с(а)мрт
при,´ смерти - на самрти
разби,´ться на,´ смерть - убити се
смерте,´льный смртоносан, јак, страшан
сме,´ртный с(а)мртан, смртоносан смерч вихор, циклон
смесь ж. смеса, мешавина
сме,´та ж. прорачун
смести,´ть, смеща,´ть уклањати, смењивати (чиновника)
смета,´на ж. кисела павлака
смета,´ть, смести,´ 1. шчишћавати, чистити 2. уштеповати 3. уништити
смета,´ть саденути (стог)
смётка ж. 1. досетљивост, довитљивост 2. смишљеност, промућурност
сме,´тли,´вый досетљив, смишљен, промућуран, довитљив
сме,´тный предрачунски
смех м. смех
без сме,´ху - без све шале, озбиљно
на,´ смех - шале ради
подня,´ть на,´ смех - изложити подсмеху
покати,´ться со,´ смеху - ваљати се од смеха
смехотво,´рный смешан, неозбиљан
смеша,´ть, сме,´шивать 1. смешати, помешати 2. збунити
смешно,´й смешан
смешо,´к кратак смех
сме,´шанный помешан, смешан, мешовит, разнородан
смея,´ться смејати се, подсмевати се
смигну,´ться подмигнути се
смина,´ть гужвати, гњечити
смире,´ние 1. смирење, скрушеност 2. понизност, кроткост
смире,´нный 1. скрушен, кротак 2. понизан
смири,´ть смирити, умирити, укротити
сми,´рно! вој. мирно!
сми,´рный миран, кротак
смола,´ ж. смола
чёрная смола,´ - катран
смоли,´стый смоласт
смо,´лка смољење, катранисање
смоляно,´й смо(л)ни, који се односи на смолу
смоли,´ть мазати смолом, катранисати
смо,´лкнуть, смолка,´ть ућутати, умукнути, утишати се
смо,´лоду из младости, измалена
смолоти,´ть оврећи
смоло,´ть самлети
смолча,´ть оћутати, прећутати
смоль ж. црне боје, гарав
 чёрный как смоль - црн као гар
сморгну,´ть трепнути
смори,´ть изморити, изнурити, исцрпсти
сморка,´ться, сморкну,´ться шмркивати се, ушмркнути се, усекњивати се, усекнути се
сморо,´дина ж. рибизла
сморо,´зить бубнути, казати глупост
сморчо,´к м. смрчак
смо,´рщиться, смо,´рщиваться 1. набрати се, набирати се 2. намрштити се, мрштити се
смотр 1. смотра (војске) 2. преглед
смотри,´тель м. 1. надзорник, инспектор 2. управник, старешина
смотре,´ть 1. гледати, посматрати разгледати 2. пазити, надгледати 3. изгледати (као) ;~ся огледати се
смотри,´! пази!
смотря,´ према, с обзиром на, зависи
смочи,´ть поквасити, овлажити
смочь моћи, узмоћи
сму,´глый мрк, црномањаст, црнпураст
смугля,´нка ж. црнка
сму,´рый 1. тамносив 2. суморан, натуштен
сму,´та ж. смутња, метеж, неред
смутно,´й 1. нејасан, неразговетан 2. немиран, узбуркан
смути,´ть 1. збунити 2. узбунити, узнемирити, побунити
смутья,´н подстрекач
сму,´шка ж. астраган (крзно тек ојагњеног јагњета)
сму,´шковый астрагански
смуща,´ть 1. узнемиравати, узбуњивати 2. збуњивати
смуще,´ние 1. узнемирење, узнемиреност 2. забуна, збуњеност, смућеност, узбуђење
смущённый 1. узнемирен, узбуђен 2. збуњен
смысл м. 1. смисао 2. разум 3. разлог
смы,´слить разумевати, имати појма
смыть, смыва,´ть 1. спрати, уклонити спирањем, исплакати 2. збрисати
смы,´чка ж. спајање, склапање, спој
смычо,´к м. 1. гудало 2. дрндало
смышлёный смишљен, разборит, довитљив
смягчи,´ть, смягча,´ть 1. размекшати, умекшати 2. ублажити
смяте,´ние 1. забуна 2. збрка, пометеност 3. узрујаност, узбуђење, узбуна, паника
смять 1. угужвати згњечити 2. смлавити (противника)
снабди,´ть, снабжа,´ть снабдети, снабдевати
сна,´добье с. лек од разних трава
снару,´жи споља
снаря,´д м.1. оруђе, алат 2. топовски метак, граната, шрапнел
снаряди,´ть, снаряжа,´ть опремити, снабдети
снаряже,´ние опрема, спрема
снасть ж. бродска једра и ужад
снача,´ла 1. испочетка, спочетка 2. испрва, прво
снег м. снег
как снег на,´ голову - изненада, изнебуха, као гром из ведра неба
снегово,´й снежни
снеги,´рь м. зимовка (птица)
снегу,´рочка ж.снежана
снедь ж. храна, јестиво
снежи,´нка ж. снежна пахуљица
снежо,´к м. снежна грудва
снести,´ 1. снети, однети 2. срушити 3. откинути, отсећи 4. поднети, отрпети 5. снети; ~сь 1. ступити у везу 2. обавестити један другог 3.
(кокошка) снети
сни,´зить, снижа,´ть 1. спустити ниже 2. (цену) снизити 3. (тон) спустити, понизити (тон)
снизойти,´ устар. 1. сићи доле спустити се 2. поступити благо, попустити
сни,´зу одоздо, оздо
снима,´ть 1. скидати 2. брати жети 3. снимати (фотографски) 4. узимати под најам 5. узимати (меру) 6. сећи (карте)
сни,´мок м. снимак, отисак
сниска,´ть задобити, наћи, стећи
сни,´скивать задобијати, налазити, стицати
снисходи,´тельный 1. попустљив, благ, милостив 2. покровитељски
снисходи,´ть 1. спуштати се 2. бити попустљив, благ, милостив 3. држати се покровитељски
снисхожде,´ние попустљивост, благост
сни,´ться сањати
мне сни,´лось - сањао (сањала) сам
сно,´ва по-, наново, изнова, опет
снова,´ть 1. сновати платно 2. мотати се, мувати се, перјати
сновиде,´ние с. сан, сањаке
сноповяза,´лка ж. жетелица (машина што веже снопове)
сноро,´вка ж. умешност, вештина, окретност, промућурност
сноро,´вистый вешт, окретан, сналажљив, промућуран
снос м. носивост, ношење снашање, однос
сно,´су нет - не може се подерати
не знать сно,´су - бити неподерив
жена,´ на снося,´х - жена је пред порођајем
сно,´сный 1. сносан, сношљив 2. умерен сносить, снашивать 1. сносити, односити 2. подносити, трпети;~ ся 1. имати везу, дописивати се 2.
изнашати се, дерати се
снотво,´рный 1. успављив 2. досадан
сноха,´ ж. снаха (синовља жена)
сноше,´ние с. 1. устар.однос, одношај, везе 2. сношај
сню,´хаться 1. упознати се њушењем (пси) 2. слизати се, тајно се договорити
снять 1. скинути, уклонити 2. пресећи (карте)
снять ме,´рку - узети меру
снять портре,´т - портретирати
как руко,´й сня,´ло - као руком однето
соба,´ка ж. пас, псето
соба,´ку съесть - знати у прсте (нешто), бити експерт (у нечем)
собача,´та мн. штенад
соба,´ченька, соба,´чка ж. псетанце, пашче, керче
соба,´чий пасји, псећи
соба,´чник м. 1. љубитељ паса 2. трговац псима
собесе,´дник м.саговорник
собира,´тельный 1. збирни 2. скупни, сабирни
собира,´ть 1. сабирати, бирати, скупљати 2. брати (јагоде); ~ся скупљати се, спремати се, канити се
соблаговоли,´ть милостиво допустити, изволети
собла,´зн м. 1. саблазан, искушење 2. завођење, навођење на грех
соблазни,´тельный саблажњив, заводљив, заводнички
соблазни,´ть, соблазня,´ть 1. саблажњавати, доводити у искушење 2. наводити на грех
соблюда,´ть придржавати се чега, извршивати, испуњавати
соблюсти,´ 1. сачувати 2. извршити, испунити, одржати
соболе,´знование с. саучешће, сажаљење
соболе,´зновать сажаљевати, исказивати саучешће
со,´боль м. 1. самур 2. самуровина
собо,´р м. сабор, саборна црква
собо,´ровать свештати масла
собра,´ние с. 1. прикупљање 2. скуп, збор, скупштина 3. клуб, касина 4. збирка зборник
собра,´т м. побратим, саборац, садруг
собра,´ть 1. сабрати, скупити, покупити 2. спремити (на пут); ~ся 1. сабрати се, скупити се 2. спремити се (на пут) 3.поћи (на некога) 4.
прибрати се, осоколити се
собра,´ться с мы,´слями - прибрати се
собра,´ться с ду,´хом - 1. одахнути 2. осмелити се, усудити се
ту,´чи собра,´ли,´сь - навукли се облаци
со,´бственник м. сопственик, власник, ималац
со,´бственно управо
со,´бственно говоря,´ - управо рећи, ако ћемо право
собственнору,´чный својеручан
со,´бственность ж. сопственост, власништво, имовина
со,´бственный 1. сопствени, властити 2. свој, лични, рођени
собуты,´льник м. друг у пијанкама
собы,´тие с. догађај, случај
сова,´ ж. сова, буљина
сова,´ть гурати, увлачити, завлачити, метати; ~ся гурати се, мувати се, мешати се, завлачити свој нос
соверша,´ть 1. довршавати, завршавати, свршавати 2. вршити, чинити; ~ся дешавати се, збивати се, догађати се
соверше,´нно потпуно, сасвим
соверше,´нный 1. савршен, изврстан 2. потпун, коначан 3. несумњив, прави
совершенноле,´тний м. пунолетан
соверше,´нствовать усавршавати
соверши,´ть 1. извршити, довршити, свршити 2. учинити; ~ся десити се, збити се
со,´вестить утицати на чију савест, застиђивати; ~ся стидети се
со,´весть ж. савест
со,´вестно стид (ме), срамота
совестли,´вый савестан, частан, поштен
сове,´т 1. савет 2. веће, одбор
сове,´тник м. саветник, већник, одборник
сове,´тчик м. саветник, саветодавац
сове,´товать саветовати
совеща,´ться саветовати се
совлада,´ть (с кем, чем) овладати, савладати
совлада,´ть с собо,´й - савладати се
совладе,´лец м.сувласник
совмести,´мый сагласан, у складу с нечим, компатибилан
совме,´стный заједнички
совмести,´ть, совмеща,´ть сложити, сјединити, сместити
сово,´к м. угнута лопатица, кашика за брашно
совокупи,´ть спојити, саставити; ~ся спарити се, извршити полни сношај
совокупле,´ние с. полни сношај
совоку,´пность ж. укупност, целина
совоку,´пный 1.спојен, здружен 2.заједнички, укупан
совпаде,´ние с. поклапање, подударање
совпа,´сть, совпада,´ть поклопити се, подударити се
соврати,´ть, совраща,´ть скренути, навести на стрампутицу
совра,´ть слагати
совреме,´нный савремен, актуелан
совреме,´нник м. савременик
совсе,´м сасвим, сасма, потпуно, коначно
согла,´сие с. сагласност, пристанак, слога, склад, хармонија
согла,´сно 1. сложно 2. сагласно, сходно, према
согла,´сный 1. сагласан 2. складан, хармоничан
согла,´сная бу,´ква - сугласник
согласи,´ться, соглаша,´ться 1. сагласити се 2. сложити се, слагати се 3. пристајати
согласова,´ть 1. довести у склад, сложити 2. ускладити
согляда,´тай устар. ухода, шпијун
согна,´ть 1. отерати 2. сагнати, сатерати
согну,´ть савити; ~ся погнути се, сагнути се
согну,´ть в бара,´ний рог - сатерати у мишју рупу
сограждани,´н м. суграђанин
согрева,´ть грејати, загревати
согреши,´ть, согреша,´ть сагрешити, згрешити, грешити
соде,´йствие с. помагање, помоћ, потпора
соде,´йствовать (пот)помагати
содержа,´ние с. 1. садржај, садржина 2. издржа(ва)ње, помоћ
содержа,´тельный садржајан, богат садржином
содержа,´ть 1. садржавати, имати у себи 2. издржавати 3. држати, имати (гостионицу); ~ся налазити се, садржати се у нечему
содержи,´мое с. садржина
содержи,´мость запремина, просторност
содра,´ть одерати, огулити
содрога,´ние дрхтање, дрхтај, дрхтавица, стресање
содрога,´ться, содрогну,´ться задрхтати, уздрхтати, дрхтати, стресати се
содру,´жество с. дружба, пријатељство
соедине,´ние с. 1. састављање, спајање 2. спој, веза 3. једињење (хемијско)
соедини,´ть, соединя,´ть састављати, спајати, спојити
сожале,´ние с. сажаљење, жаљење, милосрђе
к сожале,´нию - на жалост
сожале,´ть (о ком, о чем) сажаљавати, жалити
сожже,´ние с. спаљивање
сожи,´тель м. невенчани супруг
сожи,´тельница ж. невенчана супруга
сожра,´ть пождерати
созва,´ть сазвати, позвати
созве,´здие с. сазвежђе
созву,´чие с. складност, хармонија, акорд
созда,´ние с. 1. стварање 2. створ(ење)
созда,´тель м. творац, стваралац, оснивач
созда,´ть, создава,´ть стварати, створити, основати
созерца,´ние с. 1. посматрање, размишљање 2. интуиција
созерца,´тельный 1. посматрачки 2. сањалачки, неактиван, пасиван
созерца,´ть посматрати, јасно видети
созида,´ть стварати, оснивати
созна,´ние с. сазнање, свест
созна,´тельный свестан
созна,´ть, сознава,´ть увидети, увиђати, постати свестан; ~ся признати, признавати
созре,´ть, созрева,´ть сазревати, дозревати, узрети, сазрети
созыва,´ть сазивати
соизво,´лить устар. дати пристанак, милостиво допустити
со,´йка ж. сојка, креја
сойти,´ 1. сићи, спустити се 2. спасти 3.исклизнути; ~сь 1. срести се, састати се, скупити се 2. сукобити се 3. спријатељити се 4. саживети се 5.
сложити се
сок м. сок
в со,´ке - у соку
в соку,´ - 1. у властитом соку 2. здрав, чио човек
со,´кол м.соко
гол как соко,´л - го као пиштољ
соко,´лик м. соколић
соколи,´ный соколов
сократи,´ть, сокраща,´ть скраћивати, смањивати
сокраще,´ние с. 1. скраћивање 2. смањивање, смањење 3. скраћеница
сокрове,´нный скривен, тајан
сокро,´вище с. благо, драгоценост, реткост
сокро,´вищница ж. ризница
сокруши,´тельный разоран, рушилачки, јак
сокруши,´ть, сокруша,´ть 1. срушити, обарати, уништавати 2. ожалостити, уцвелити, жалостити
солга,´ть слагати
солда,´т м. војник
солда,´тка ж. војникова жена, солдатуша
солда,´тчина ж. 1. регрутовање 2. војништво, служење у војсци
солдафо,´н м. војничина
соле,´ние с. 1. сољење 2. туршија
солидаризи,´роваться солидаризовати се, солидарисати се
солитёр м. солитер (крупан брилијант) 2. пантљичара
соли,´ть 1. солити 2. усољавати, стављати у туршију
со,´лнечный сунчани, сунчан
со,´лнечный уда,´р - сунчаница
со,´лнце с. сунце
солнцепёк м. пригревица
со,´лнышко с. сунашце
солове,´й м. славуј; ~ка ж. славуј-женка
соловьи,´ный славујски
солове,´ть млитавити, постајати туп (од пића, од умора)
соло,´вый кулашаст, жућкаст (коњ са светлијим репом и гривом)
со,´лод м. слад
соло,´ма ж. слама
соло,´менный сламни
соло,´минка, соло,´мка ж. сламка
соло,´нка ж. сланик
солонова,´тый доста слан
солонча,´к м. сланача, слатина
соль ж. 1. со 2. срж 3. оштроумност духовитост
пова,´ренная соль - кухињска со
соляно,´й сони, од соли
солёный 1. слан 2. усољен, кисео, из туршије
сомкну,´ть, смыка,´ть 1. саставити, склопити 2. збити, збијати
сомнева,´ться сумњати, подозревати
сомне,´ние с. 1. сумња, подозрење 2. недоумица
сомни,´тельный 1. сумњив, подозрив 2. двосмислен
сон м. 1. сан, спавање 2. сан, сањање
наво,´дит на сон - успављује
ви,´деть сон - снити
сон в ру,´ку - сан се обистинио
сонли,´вый дремљив, сањив, поспан
сонли,´вец м. дремљивко
со,´нник м. сановник
со,´нный 1. спаваћив, заспао 2. сањив, бунован, млитав
со,´нная боле,´знь - спаваћа болест
сонм м. устар. скуп, мноштво
со,´ня ж. 1. спавало, дремљивац млитавко 2. (глодар) пух, пухаћ
сообража,´ть 1. смишљати, размишљати 2. схватати, поимати, досећати се
соображе,´ние с. размишљање, домишљање, обзир, разлог
сообрази,´тельный разборит, паметан
сообрази,´тельно према чему, сходно
сообрази,´ть смислити, схватити, појмити
сообща,´ заједно, заједнички
сообща,´ть, сообщи,´ть 1. саопштити, јавити 2. казати, рећи, пренети на
сообще,´ние с. 1. саопштење, глас 2. саобраћај, веза
соо,´бщество с. друштво, заједница
сообщи,´тельный разговоран, дружеван
соо,´бщник м. саучесник
сооруди,´ть, сооружа,´ть 1. саградити, градити 2. измислити, измишљати
сооруже,´ние с. 1. градња, подизање зграда 2. зграда, грађевина
соотве,´тствие с. сагласност, слагање, подударност
соотве,´тствовать слагати се, одговарати у свему нечему, пристајати уза што
соотве,´тствующий, соотве,´тственный одговарајући, прикладан, сходан
сооте,´чественник м. земљак, суграђанин
соотноси,´тельный узајаман, корелативан
соотноше,´ние с. узајамни однос, веза
сопе,´рник м. супарник, противник, такмац
сопе,´рничать такмичити се, бити супарник
сопе,´рничество с. супарништво, такмичење
сопе,´ть дувати на нос
со,´пка ж. чука, вулкан
со,´пли мн. слине, бале
соплёй перешибёшь - слабуњав, ситан (о човеку)
сопли,´вый слинав, балав
сопли,´вец м. балавко, слинавко
сопля,´к м. дериште
сопоставля,´ть сравњивати, упоређивати
сопреде,´льный гранични, суседни
сопре,´ть иструнути, иструлити, угњилети, укварити се
соприкаса,´ться, соприкосну,´ться 1. дотицати се, узајамно се додиривати 2. долазити у додир 3. граничити се
соприкоснове,´ние 1. додир, дотицај 2. познанство
сопроводи,´ть, сопровожда,´ть 1. спровести 2. пратити, пропратити
сопровожде,´ние с. 1. пратња 2. спровођење
сопротивле,´ние с. противљење, опирање, отпор
сопротивля,´ться опирати се, противити се
сопряга,´ть спајати, везивати
сопу,´тствовать 1. путовати с ким 2. пратити
сор м. ђубре, сметлиште
сори,´нка ж. трунка
сорня,´к м. коров
соразме,´рить соразмерять подесити, подешавати, ускладити
соразме,´рный 1. сразмеран, симетричан 2. прикладан, подесан
сора,´тник м.1. ратни друг, суборац 2. колега 3. истомишљеник
сорване,´ц м. деран, обешењак, спадало
сорва,´ть 1. откинути скинути 2. отети 3. упропастити 4. искалити (злобу); ~ся 1. откинути се 2. отети се 3. одвалити се 4. полетети 5. претрпети
неуспех, пропасти
сорвиголова,´ ж. лудачки смео човек, делија
сорганизова,´ть организовати, удесити
соревнова,´ние с. такмичење
соревнова,´ться такмичити се
сори,´ть ђубрити, правити ђубре
со,´рок четрдсет, четрдесеторо, четрдесеторица
соро,´ка ж. сврака
сорокале,´тие четрдесетогодишњица
сорокови,´ны мн. четрдесетница (помен)
сороково,´й четрдесети
сороконо,´жка э. стонога
соро,´чий сврачији
соро,´чка ж.1. кошуља 2. полеђина играће карте
сортирова,´ть сортирати
сортиро,´вка 1. сортирање 2. машина за сортирање
соса,´ть 1. сисати 2. гристи (црв) 3. тиштати, (бол) мучити
сосе,´д м. сусед, комшија
соси,´ска ж. виршла
со,´ска э. цуцла
соскобли,´ть, соска,´бливать остругати, састругати
соска,´кивать 1. скакати са (из) нечега 2. (дверь) спадати
соскользну,´ть, соска,´льзывать склизнути, исклизнути
соскочи,´ть 1. скочити (доле) 2. (дверь) спасти
соскрести,´, соскреба,´ть о-,са|стругати
соску,´читься 1. осетити досаду, зачамати 2. ужелети се
сосло,´вие с. сталеж
сосло,´вный сталешки
сослужи,´вец м. друг у служби, колега
сослужи,´ть учинити услугу
сосна,´ с. бор
сосно,´вый боров
сосну,´ть дремнути, малко одспавати
сосо,´к м. брадавица
сосредото,´чить 1. усредсредити, концентрисати 2. напрегнути, уперити
соста,´в м. 1. састав 2. смеса 3. композиција
составно,´й 1. састављен, сложен 2. саставни
соста,´вить, составля,´ть 1. саставити, спојити 2. створити
соста,´риться остарети
состега,´ть проштеповати
состоя,´ние с. 1. стање 2. имовина, имање
состоя,´тельный имућан, богат
состоя,´ть 1. састојати се, бити састављен из нечега 2. (кем) бити 3. налазити се; ~ся одржати се
состои,´т на слу,´жбе - служити
собра,´ние не состоя,´лось - састанак се није одржао
сострада,´ние с. сажаљење, саучешће
сострада,´тельный милосрдан, болећив
сострада,´ть саосећати, сажаљевати
состри,´ть казати нешто духовито
сострога,´ть састругати
состря,´пать спремити (јело)
состяза,´ние с. такмичење утакмица
состяза,´ть такмичити се
сосу,´д м. суд, посуда
сосу,´дистый пун крвних судова
сосу,´лька ж. леденица (на стрехи, крову)
сосуно,´к сисанче, одојче, одојак
сосчита,´ть, сосчи,´тывать избројити, пребројити , пребројавати
сотворе,´ние с. стварање, створење
сотвори,´ть, сотворять стварати, створити
сотка,´ть саткати, изаткати
со,´тник м. командир козачке чете од 100 људи
со,´тенный 1. стотинити 2. који вреди сто, од сто
со,´тня ж. 1. стотина 2. сто рубаља 3. козачки ескадрон
сотова,´рищ м. садруг, другар
сотрапе,´зник м. друг за столом, при јелу
сотру,´дник м. сарадник
сотру,´дничать сарађивати
сотрясти,´, сотряса,´ть 1. трести, стресати 2. потресати, дрмати
со,´ты мн. сат (пчелињи)
со,´ус м. сос
со,´усник м. суд за сос
соуча,´ствовать учествовати (нарочито у злочину)
соуча,´стник м. саучесник
соха,´ ж. 1. рало, ралица 2. соха
соха,´тый 1. ракљаст, рачваст 2. рогат 3. зоол. лос
со,´хнуть 1. сахнути, сушити се 2. венути
сохрани,´ть, сохраня,´ть 1. чувати, сачувати 2. задржати за себе (право)
сохра,´нный 1. нетакнут, неповређен, читав 2. поуздан, безопасан
соче,´льник м. бадње вече
сочета,´ние с. 1. спој 2. комбинација
сочета,´ть спајати, сједињавати спојити, сјединити; ~ся 1. спајати се, сједињавати се спојити се, сјединити се 2. хармонирати, бити у складу
сочине,´ние с. 1. дело, производ, творевина 2. школски писмени рад
сочини,´ть, сочиня,´ть 1. саставити, створити 2. измислити, слагати
сочлене,´ние с. зглоб, зглавак
сочлени,´ть саставити, спојити
сочу,´вствие с. 1. саосећање 2. разумевање 3. сажаљење, саучешће
сочу,´вствовать саосећати, показивати пријатељско расположење, разумевање,симпатизовати
со,´шка ж. 1. мала ралица 2. соха, ракља, рачваст подупирач мелкая с. незнатан човек, ситна боранија (риба)
сощу,´рить зажмирити; ~ся зажмирити се
сою,´з м.1. савез 2. грам. свеза, везник
сою,´зник м. савезник
сою,´зный савезни
сою,´знический савезнички
спаге,´тти мн. шпагете
спад м. 1. спадање 2. опадање, смањивање
спада,´ть 1. спадати, спуштати се 2. смањивати се, опадати
спа,´ивать 1. лемити 2. опијати
спа,´йка ж. 1. лемљење 2. спој 3. уједињење
спали,´ть 1. спалити, изгорети 2. жарг. издати
спа,´льня ж. спаваћа соба
спаньё с. спавање
спа,´ржа ж. шпаргла
спа,´рить, спа,´ривать спаривати
спаса,´ть спасавати
спасе,´ние с. спасавање, спасење
спаса,´тельный, спаси,´тельный спасилачки, спасоносан
спаси,´бо 1. хвала! 2. захвалност
спаси,´бо, что пришли,´ - хвала да сте дошли
за спаси,´бо - забадава, бесплатно
спасова,´ть 1. „пасовати“ (у картању) 2. попустити 3. уступити
спасть 1. спасти 2. умањити се, опасти
спасть с го,´лоса - изгубити глас
спать спавати
спать и ви,´деть - жудети, сањати о нечем
спая,´ть 1. залемити 2. спојити, сјединити
спекта,´кль м. представа
спекуля,´ция ж. спекулација, шверц
спекули,´ровать спекулисати, шверцовати
спелена,´ть увити (у пелене)
спе,´лый зрео, сазрео
сперва,´ 1. прво, пре свега 2. испрва, испочетка
спе,´реди 1. спреда, напред 2. (с ген.) испред
спере,´ть 1. одгурнути 2. придавити, стегнути 3. здипити, украсти
спёртый покварен, загушљив (ваздух)
спеси,´вый охол, надувен, уображен
спеси,´вец м. надувенко, уображенко
спесь ж. охолост, надувеност, уображеност
спеть 1. зрети, сазревати 2. отпевати
специа,´льность ж. специјалност, струка
специфи,´ческий специфичан, особит, нарочит
спечь испећи
спе,´чься, спека,´ться 1. испећи се 2. запећи се, закоревати се (крв) 3. жарг. уништити себе, уморити се
спе,´шить наредити да сјаше
спеши,´ть хитати, журити (се)
спе,´шиться сјахати
спе,´шка ж. журба, хитња
спе,´шный хитан, журан
спива,´ться почети се опијати
спили,´ть, спи,´ливать претестерисати
спина,´ ж. леђа
спи,´нка ж. 1. леђица 2.наслон столице
спира,´ль ж. спирала, завојница
спирт м. шпиритус
списа,´ть, спи,´сывать 1. преписати 2. узети за углед (у уметности)
спи,´сок м. 1. списак 2. копија, препис
спито,´й 1. који је већ једном био куван, слаб 2. несвеж
спито,´й чай - други пут закуван чај
спихну,´ть, спи,´хивать одгурнути
спи,´ца ж. 1. плетића игла 2. шпица, паоц на точку
после,´дняя спи,´ца в колесни,´це - последња рупа на свирали
спи,´чка ж. шибица
спи,´чечный који се односи на шибицу
сплав м. 1. топљење 2. легура, метална мешавина 3. пуштање низ воду
спла,´вщик м. 1. топилац, ливац метала 2. сплавар
спла,´вить 1. растопити 2. спустити низ воду 3. жарг. отерасити се
сплавля,´ть 1. топити 2. спуштати низ воду
сплёвывать, сплю,´нуть испљувавати
сплести,´, сплета,´ть 1. оплести, уплести, исплести 2. измислити
спле,´тничать сплеткарити
спле,´тни мн. сплетка
спле,´тник м. сплеткар
сплоти,´ть, спла,´чивать саставити, чврсто спојити; ~ся окупити се, збити се
сплохова,´ть 1. погрешно урадити 2. промашити
сплоче,´ние с. збијање, збијеност
сплошно,´й 1. непрекидан, сталан, компактан, масиван 2. потпун, чист
сплошь 1. одреда, једно уз друго, непрекидно 2. потпуно
сплошь да ря,´дом - обично, често
сплутова,´ть преварити
сплю,´щивать, сплю,´снуть спљескати, спљоштити
спляса,´ть одиграти
сподви,´жник м. сарадник, учесник у раду
спо,´дличать учинити нешто ниско
сподру,´чный 1. згодан, погодан, удобан 2. подесан
спозара,´нку од раног јутра, рано ујутру
спои,´ть опити
споко,´йствие с. мир, мирноћа, спокојство
споко,´йный миран, тих
споко,´йной ночи! - лаку ноћ!
спола,´скивать, сполосну,´ть исплакнути, испрати
сполза,´ть силазити пузећи; ~ся сићи пузећи, спустити се
сполна,´ потпуно
спор м. 1. спор, препирка 2. парничење, парба
спо,´рщик м. 1. који воли да се препире 2. који воли да се клади
спо,´рить 1. препирати се 2. борити се 3. парничити се 4. кладити се; ~ся напредовати, успевати
споро,´ть опарати, рашити спарывать парати
спо,´соб м.1. начин 2. средство
спосо,´бный 1. способан, вешт 2. даровит 3. кадар
спосо,´бствовать 1. помагати 2. олакшавати, доприносити
споткну,´ться, спотыка,´ться 1. спотаћи се, посрнути 2. запети (у говору)
спотыка,´ч м. врста жестоког пића, јако пиће
спохвати,´ться увидети у последњем тренутку, изненада се сетити
спра,´ва десно, здесна
справедли,´вость ж. правда, правичност
справедли,´вый 1. правичан, праведан 2. истинит
спра,´виться 1. уредити 2. изаћи на крај 3. обавестити се 4. сравнити, проверити
спра,´вка ж. 1. потврда 2. подаци
справля,´ть разг. 1. одржавати, славити 2. спремати; ~ся разг. 1. обавештавати се, распитивати се 2. излазити накрај
спра,´вочник м. именик, регистар
телефо,´нный спра,´вочник - телефонски именик
железнодорожный справочник - возни ред
спра,´шивать 1. (кого) питати 2. (что) молити 3. (с кого) захтевати, тражити;~ ся молити
спрова,´дить, спрова,´живать отрести се кога удаљити, уклонити
спрос м. (по)тражња
спроси,´ть за питати, упитати
спроси,´ть счёт - затражити рачун
спросо,´нок буновно, сањиво, изненада пробудивши се
спры,´гнуть, спры,´гивать скочити доле
спры,´снуть, спры,´скивать 1. попрскати, пошкропити 2. чашћавати, пити поводом нечега (новог одела, унапређења)
спряже,´ние с. глаголска промена, конјугација
спря,´тать сакрити
спугну,´ть расплашити
спуск м. 1. силазак 2. спуштање 3. падина, страна брда 4. обарач
не дава,´ть спу,´ска, спу,´ску - понашати се без милости
спусти,´ть, спуска,´ть 1. спустити 2. пустити, ослободити 3. окинути (пушку) 4. опростити
спустя,´ 1. (с акуз.) после 2. потом, доцније
спустя,´ рукава,´ - немарно, аљкаво
спу,´тать, спу,´тывать 1. сапети 2. побркати, збркати, помешати
спу,´тник м. 1. сапутник, пратилац 2. спутњик, сателит
спя,´тить сренути, шенути, полудети
спя,´чка ж. 1. зимски сан код животиња 2. сањивост, дремљивост
срабо,´тать 1. израдити, направити 2. прорадити
сравне,´ние с. сравњење, поређење
по сравне,´нию - у поређењу
сравни,´тельная сте,´пень грам. - компаратив
сравни,´тельный упоредан, односан, релативан
сра,´внивать 1. изједначавати 2. поредити, упоређивати 3. поравњавати
сравни,´ть, сравня,´ть 1. упоредити, сравнити 2. изједначити
сража,´ться тући се, бити се (у рату)
сраже,´ние с. бој, битка
срази,´ть 1. оборити, срушити 2. убити, потући 3. поразити; ~ся побити се, сукобити се сразу одједном, сместа, отпут
срам м. срам, срамота, стид
срамно,´й сраман, стидан
срамны,´е ча,´сти - полни органи
срами,´ть 1. срамотити, срамити 2. грдити
срасти,´ть, сра,´щивать 1. учинити да срасте 2. чврсто спојити; ~ся срастати, срашћивати
среда,´ ж. 1. среда (дан) 2. средина
среди, средь (с ген.) посред, усред
средневеко,´вье с. средњи век
сре,´дний средњи
средото,´чие с. средиште, центар
срез м. 1. пресек 2. одсецање
сре,´зать обрезати, срезати, скресати; ~ся пасти на испиту
среза,´ть, сре,´зывать обрезивати, сасецати
срисова,´ть, срисо,´вывать прецртати
сробе,´ть уплашити се, збунити се
сровня,´ть сравнити, поравнити
сродни,´ться 1. постати род 2. зближити се, спријатељити се
сроду од рођења
срок м. рок
в срок - о року
дай срок - причекај
сро,´чный 1. који је везан за рок 2. хитан, неодложан срочным порядком хитно
сруб м. брвнара, дрвена грађевина
сруби,´ть, сруба,´ть 1. одсећи, оборити (дрво) 2. саградити од дрвета
срыва,´ть 1. кидати, откидати, скидати 2. упропашћивати 3. искаљивати 4. раскопавати
срыть раскопати, развалити
сса,´дина ж. огреботина
ссади,´ть, сса,´живать 1. скинути, спустити 2. огрепсти, огулити
ссечь, ссека,´ть одсећи, сасећи
ссо,´ра ж. свађа, кавга
ссо,´риться 1. свађати се 2. грдити се
ссо,´хнуться сасушити се, спарушити се
ссу,´да ж. позајмица
ссуди,´ть, ссужа,´ть позајмити
ссыла,´ть, сосла,´ть прогнати (по казни)
ссыла,´ться, сосла,´ться позивати се на нешто
ссы,´лка ж. 1. прогонство 2. позивање на чије речи, цитирање, цитат
ссы,´льный прогнаник
ссы,´пать насути, сасути
ссыпа,´ть насипати, сасипати
ссыха,´ться сасушивати се
ста,´вень м. капак на прозору
ста,´вить 1. постављати, метати, 2. намештати
ста,´вить в счёт - урачунавати
ни во что не ста,´вить - нимало се не обзирати
ста,´вить паруса,´ - разапињати једра
ста,´вить солда,´т во фронт - постројавати војнике
ста,´вить в вину,´ - окривљавати
ста,´вить в упрёк - прекоравати
ста,´вка ж.1. стављање, намештање 2. улог при картању 3. главни штаб у рату
о,´чная ста,´вка - суочење
ста,´вленник м. штићеник, миљеник, протеже
ста,´до с. 1. стадо, крдо 2. (птиц) јато
стака,´н м. чаша
стака,´нчик м. чашица
ста,´лкивать, столкну,´ть 1. сучељавати 2. сударати
ста,´ло постало
ста,´ло быть - значи, према томе, дакле
сталь ж. челик
стально,´й челичан
стаме,´ска ж. длето
стан м. стас
стани,´ца ж. велико козачко насеље
стани,´чник м.козак
станко,´вый учвршћен на постољу
станко,´вый пулемёт - митраљез на постољу
станко,´вая жи,´вопись - сликарство на платну
станови,´ться 1. стајати, постављати се 2. постајати, настајати
ста,´нция ж. станица (поштанска, железничка)
станцио,´нный станични
ста,´пель м. место у бродоградилишту где се спуштају нови бродови
стара,´ние с. старање, труд, напор
стара,´тельный вредан, марљив, брижљив
стара,´ться 1. трудити се 2. старати се
старе,´ть 1. старети 2. застаревати
ста,´рец м.1. старац 2. калуђер, пустињак
стари,´к м. старац
старика,´шка м. старчић
старико,´вский старачки
стари,´нный старински
ста,´риться 1. старети 2. правити се старим
старожи,´л м. старинац, староседелац
старообра,´зный старолик
старообря,´дец м. староверац
ста,´рость ж. старост
на ста,´рости лет - под старе дане
старичо,´к м. старчић
стару,´ха, стару,´шка ж. старица, баба, бака
ста,´рческий старачки
ста,´рший 1. старији (по годинама) 2. најстарији 3. виши, први по чину
старшинство,´ с. старешинство
ста,´рый стар, стари 2. бивши
по ста,´рой па,´мяти - по старој навици
старьё с. 1. старудија 2. мн. разг.старци
ста,´скивать свлачити одвлачити
статисти,´ческий статистички
ста,´тный стасит, личан
ста,´туя ж. статуа, кип
стать ж. 1. стас 2. телесни састав 3. прилика 4. разлог, повод 5. начин
с како,´й ста,´ти? - зашто?
под стать - истог раста
как раз под стать - баш као што треба, као поручено
стать 1. стати 2. зауставити се 3. постати 4. достати, бити довољно 5. почети 6. коштати
 стать на коле,´ни - клекнути
стать на я,´корь - укотвити се
река,´ ста,´ла - река се смрзла, стао лед
за чем дело ста,´ло - где је запело
во что бы то ни ста,´ло - пошто пото, по сваку цену
ста,´ться - десити се
статья,´ 1. расправица, чланак 2. параграф, тачка (у закону) 3. глава, одељак 4. предмет
ста,´чивать 1. отакати, изоштравати 2. пришивати, сашивати, штеповати
стащи,´ть 1. свући, смаћи 2. украсти
ста,´я ж. 1. јато 2. гомила
ста,´ять отопити се
ствол м.1. стабло, дебло 2. (пушка) цев
ство,´рка ж. крило (прозора, врата)
створо,´жить, створа,´живать усирити
ство,´рчатый са крилима, вратима (орман)
стёб жарг.шала
сте,´бель м. 1. стабљика 2. петељка
стега,´ть 1. шибати 2. прошивати (јорган)
стёжка ж.1. шав 2. стазица
стезя,´ ж. стаза, путања
стека,´ть сливати се; ~ся скупљати се, стицати се
стекло,´ с. стакло
стёклышко с. стаклени предмет, парче стаклаж
стеклови,´дный стакласт
стекля,´нный стаклен
стеко,´льный стаклени, који се односи на стакло
стеко,´льщик м. стаклар (који намешта стакла)
сте,´лька ж. постава у обући
пьян в сте,´льку - пијан као ћускија
сте,´льная (корова) стеона
стемне,´ть смркнути се, смрачити се
стена,´ ж. зид
на сте,´ну лезть - беснети
стенно,´й зидни
стенна,´я газе,´та, стенгазе,´та - зидне новине
стена,´ть уздисати
степе,´нный 1. озбиљан, разуман 2. важан 3. старији
сте,´пень ж. степен, ступањ
степь ж. 1. степа 2. пешчана пустиња
степня,´к м. степски становник
степно,´й степски
сте,´рва ж. 1. устар. стрвина, мрцина 1. роспија, свађалица, лајавица
стервене,´ть разјаривати се, беснети
стервя,´тник орао лешинар, стрвинар
стере,´ть збрисати, избрисати
стере,´чь 1. чувати, стражарити, мотрити 2. вребати
сте,´ржень 1. срж, језгро 2. осовина, основа
сте,´рлядь ж. кечига
стернь ж. стерня стрњика, стрниште
стерпе,´ть отрпети
стесне,´ние 1. притешњавање 2. ограничење 3. сметање 4. нелагодност
стесни,´ть 1. стешњавати, притискивати 2. ометати, сметати 3. стезати 4. доводити у неприлику
стесня,´ться 1. осећати се притешњен 2. устручавати се, снебивати се
стече,´ние 1. сливање 2. (народа) скупљање
стечь слити се; ~ся 1. слити се, спојити се 2. скупити се, стећи се, слећи се нагрнути
сти,´брить украсти, смотати, здипити
стилисти,´ческий стилски
стиль м. стил
сти,´льный стилски
стира,´ть 1. прати 2. растрљавати, мешати 3. брисати, отирати
сти,´рка прање
сти,´снуть, сти,´скивать 1. стиснути, притиснути, стегнути 2. згњечити
стих, стихотворе,´ние с. 1. стих 2. песма 3. расположење
стиха,´ть, сти,´хнуть 1. стишавати се, утишавати се 2. (бол) умукнути
стлать стерати, простирати
сто сто, стотина
стог м. стог, пласт
сто,´имость ж. вредност, цена
сто,´ить стајати, вредети, коштати
сто,´йка ж. 1. стуб подупирач 2. псеће вребање 3. држање тела, став, поза ( за пса)
стоймя,´ стојећи, усправно
сто,´йкий постојан, непоколебљив, чврст, издржљив, упоран
сто,´йло с. преграда у штали за коња или краву, бокс
сток м. 1. отицање 2. жлеб, олук, сливник
стокра,´тный стострук
стол м. 1. сто 2. одсек неког надлештва 3. устар. престо
держа,´ть стол - угошћавати
а,´дресный стол - централна пријавница
сто,´лик м. сточић
столб м., столп устар. м. стуб, колона
столпы,´ о,´бщества - стубови друштва
столбе,´ц стубац (књиге)
столбене,´ть пренеражавати се, запањивати се
столбня,´к м. 1. тетанус 2. укоченост, скамењеност
столбово,´й дворинин племић старинског рода
столе,´тие столеће, век
столе,´тний стогодишњи
столи,´ца ж. престоница, главни град
столкнове,´ние с. судар, сукоб
столкну,´ться сударити се, сукобити се
столова,´ться хранити се
столо,´вая ж. 1. трпезарија 2. менза
столо,´вый 1. стони 2. који је намењен исхрани
столпи,´ться скупити се, нагомилати се
столпотворе,´ние с. пометња, збрка
столь устар. столько толико
сто,´льник м. жарг. новчаница од сто рубаља, стотка
столя,´р м. столар
столя,´рный, столя,´рский столарски
столя,´рня ж. столарска радионица
стон м. 1. јечање 2. шум, бука
стона,´ть јечати
стончи,´ть утањити, стањити
стопа,´ ж. 1. устар. стопа, стопало 2. стопа у стиху
припада,´ть к стопа,´м - падати пред ноге
стопи,´ть, ста,´пливать 1. стопити, слити 2. истопити (масло)
сто,´порить заустављати кретање нечега, кочити
стопта,´ть, ста,´птывать 1. утапкавати, утабати, изгазити 2. искривити (ципелу)
сторгова,´ться погодити се (о цени)
стори,´ца ж. стоструко, сто пут више
сто,´рож м. стражар,чувар (ноћни)
сторожево,´й који чува, стражари
сторожево,´й пёс - пас чувар
сторожева,´я бу,´дка - стражара
сторо,´жка ж. стражара, стражарница
сторожи,´ть 1. стражарити 2. чувати 3. вребати
сторона,´ ж. 1. страна 2. крај, земља
держа,´ть себя,´ в стороне,´ - држати се пострани
моё де,´ло сторона,´ - ја се у то не мешам
по сторона,´м - с обе стране
по ту сто,´рону - с оне стране
сторо,´нний 1. побочни, који је са стране 2. туђ, стран
сторо,´нник м. присталица, приврженик, једномишљеник
сторони,´ться 1. уклањати се, клонити се, склањати се 2. туђити се, обилалазити, избегавати
стоскова,´ться ужелети се, осетити чежњу
сточи,´ть изравнати на тоциљу
сто,´чный 1. који отиче 2. који служн за отицање
стошни,´ть 1. осећати мућнину, повраћати 2. згадити се
сто,´я стојећи, стојећке, усправно
стоя,´нка ж.1. задржавање, борављење, одмор (на путу) 2. паркинг, паркиралиште
стоя,´ть 1. стајати 2. боравити, пребивати, становати 3. бити
стоя,´ть за кого,´ - бранити некога свом снагом
стоя,´ть за пра,´вду - бранити истину
стоя,´ть на своём - остајати при своме
стоя,´чий 1. стојећи 2. (вода) стајаћи, устајан 3. усправан (оковратник, положај)
страви,´ть, стра,´вливать, стравля,´ть 1. натуткати, навући на свађу 2. изгристи (нечим љутим) 3. (траву) изгазити
страда,´ние с. страдање, мучење, патња
страда,´лец м. патник, паћеник, мученик
страда,´льческий паћенички, мученички
страда,´ть мучити се, трпети, патити
страда,´ть боле,´знью - боловати од нечег
стра,´ивать 1. више пута градити, подизати 2. удешавати 3. утројавати
страна,´ ж. 1. земља, крај 2. страна света
страни,´ца ж. страница, страна у књизи
стра,´нник м. 1. путник 2. путник-богомољац
стра,´нничать путовати пешке као богомољац
стра,´нный чудноват, чудан, особењачки
стра,´нствие с. путовање
стра,´нствовать путовати
страсть ж. 1. страст 2. страшио, јако, много
стратеги,´ческий стратегијски, стратешки
стра,´ус м. ној
страх м. 1. страх, страхота 2. страшно, јако
страхова,´ть осигуравати
страхо,´вка ж. осигурање
страхово,´е о,´бщество - осигуравајуће друштво
страши,´лище с. страшило
страши,´ть страшити, плашити
стра,´шный страшан опасан
страща,´ть плашити, застрашивати
стрека,´ть 1. бежати, скакати 2. жарити (копривом)
стрека,´ч м. само у изразу
дать стрекача,´ - ухватити маглу (тутањ)
стрекоза,´ ж. вилин коњиц
стре,´кот м. зрика, цврчање
стрекота,´ть цврчати, зрикати
стрела,´ ж. стрела
стре,´лка ж.1. сказаљка, игла (на компасу) 2. скретница 3. жарг. сусрет, састанак
стрело,´к м. 1. стрелац 2. ловац
стре,´лочник м. скретничар
стрельба,´ ж. пуцање, пуцњава
стре,´льбище с. стрелиште, стрелана
стреля,´ть 1. стрељати, пуцати 2. убијати из пушке 3. (безлич.) пробадати (у телу)
стремгла,´в стрмоглавце, главачке, безобзирце
стреми,´тельный брз, нагао, плаховит
стреми,´ться 1. тежити за чим, смерати 2. брзо тећи
стремле,´ние с. 1. тежња 2. ток
стремни,´на ж.1. брзак (речни) 2. стрмен, урвина
стре,´мя с. стремен, узенгија
стрено,´жить сапети коња, ставити му букагије
стриж м. брегуница (ласта)
стри,´жка ж. шишање
стричь шишати
строга,´ть стругати рендетом, рендисати,рендати
стро,´гий 1. строг, оштар, озбиљан 2. суров, страшан
строево,´й 1. стројни, фронтовски 2. грађевни
строе,´ние с.1. грађење, грађевина, зграда 2. састав, структура
строи,´тель м. 1. грађевинар, зидар, неимар 2. оснивач, организатор
строи,´тельство 1. грађење, зидање 2. (прен.) изградња
стро,´ить 1. градити, подизати 2. постројавати 3. уређивати, организовати 4. усклађивати, удешавати музички инструмент, штимовати
строи,´ть утројити
строй м.1. строј, ред (војнички), фронт 2. поредак 3. уређење 4. музичка складност, хармонија
стро,´йка ж. 1. грађење, зидање 2. организовање
стро,´йный 1. складан, симетричан, хармоничан 2. лепо сложен, стасит, витак
строка,´ ж. ред (у књизи)
кра,´сная строка,´ - нов став, нов ред
стропти,´вый непослушан, тврдоглав, јогунаст
строчи,´ть 1. прошивати 2. брзо писати
стро,´чка ж. 1. прошивање 2. редак, ред (у књизи)
стро,´чный који се односи на ред у књизи
стро,´чная бу,´ква - мало слово
струг м. 1. струг, макље, ренде 2. старинска лађа пљоснатог дна
струга,´ть стругати, рендисати
стру,´жка ж. 1. стругање, рендисање, макљање 2. струготине, шушке
струи,´стый пун струја, млазева
струи,´ться 1. струјати, цурити, тећи млазевима 2. бити ишаран пругама
стру,´йчатый пругаст
струна,´ ж. жица
э,´то его,´ сла,´бая струна,´ - то му је слабо место
стру,´нка ж. фина жица
вы,´тянуться в стру,´нку - стати право као свећа
ходи,´ть по стру,´нке - ићи равно, право
стру,´нный жични
стру,´нные инструме,´нты - гудачки инструменти
струп м. краста на рани
стру,´сить уплашити се
струси,´ть, стряса,´ть стрести, отресати
стручо,´к м. љуска, махуна, чаура
струя,´ ж. 1. струја, ток, млаз 2. пруга
стря,´пать 1. готовити јело 2. припремати, удешавати
стря,´пчий устар.адвокат, правозаступник
стряхну,´ть, стря,´хивать стрести
студёный студен, хладан
сту,´день м. пиктије студень
студени,´стый пихтијаст
студи,´ть хладити, расхлађивати
сту,´жа ж. студ, студен, мраз, зима
стук м. лупа, куцање звекет тутањ
сту,´кать, сту,´кнуть куцати, лупати
стул м. столица
сту,´льчик столичица
сту,´па ж. ступа, аван
толо,´чь во,´ду в сту,´пе - радити бесмислен посао
ступи,´ть, ступа,´ть 1. корачити, коракнути, ступити 2. наступити (на нешто)
ступня,´ ж. 1. стопало 2. табан
стуча,´ть 1. лупати, куцати 2. цвокотати 3. звецкати 4. тутњити
стушева,´ться 1. снуждити се 2. збунити се 3. неприметно се изгубити
стыд м. стид, срам, срамота
стыдли,´вец м. стидљивац
стыди,´ть застиђивати, срамити, посрамљивати
стык м. саставак, спој
стыка,´ть спајати крајевима
сты,´нуть 1. хладити се, стињавати се 2. замрзавати се
сты,´чка ж. сукоб, чарка, свађа
стяг м. стег, застава
стяжа,´ние с. 1. стицање, зарађивање 2. зарада
стяжа,´ть стицати, зарађивати
стяну,´ть, стя,´гивать 1. притезати, стезати, утезати 2. скупити, скупљати 3. свући, смаћи 4. здипити, украсти
суббо,´та м. субота
суббо,´тник м. 1. добровољни колективни прековремени рад који се испрва вршио суботом 2. суботар, припадник верске секте
сугли,´нок м. пешчана земља помешана с иловачом
сугро,´б м. снежни нанос, смет
суд м. 1. суд суђење 2. мишљење
суда,´к м. смуђ
су,´дарь устар. господине, господине мој, драги мој
суда,´рыня ж. госпођо, госпођице
суда,´чить (о ком) сплеткарити
суде,´бный судски
суде,´бный сле,´дователь - истражни судија
суде,´бник зборник судских закона
суде,´йский судијски
суди,´мость ж. осуда
суди,´ть 1. (кого) судити 2. осуђивати 3. расуђивати, мислити 4. рачунати
су,´дно с. 1. брод, лађа 2. суд, посуда 3. болесничка „гуска" или лопата
судово,´й који се тиче лађе
судомо,´йка ж.1. судопера 2. суд за прање посуђа
судопроизво,´дство с. суђење, судски поступак
су,´дорога ж. грч, трзај
су,´дорожный грчевит
судострое,´ние с. бродоградња
судохо,´дство с. бродарење, пловидба
судохо,´дный плован
судьба,´, судьби,´на ж. судба, судбина
суеве,´рие с. празноверство, празноверица
суета,´ ж. 1. ништавност, таштина 2. ужурбаност, трчкарање
суети,´ться бити ужурбан, трчкарати, бактати се
суетли,´вый 1. ужурбан, немиран 2. који задаје много посла
су,´етный 1. сујетан, ташт 2. немиран, пун журбе
суетня,´ ж. журба, трчкарање
сужде,´ние с. 1. расуђивање, мишљење 2. суд о нечему, закључак
су,´женый 1. суђени (судбином) 2. суђеник (младожења)
су,´живать 1. суживати 2. судити више пута; ~ся скупљати се
сук м. 1. огранак 2. чвор (у дасци)
сукова,´тый чворнат, чворновит
су,´ка ж. кучка
су,´кин сын - кучкин син, пасји син, неваљалац
сукно,´ м. штоф, сукно, шајак,чоха
суко,´нный сукнен
 суко,´нный язы,´к - бирократски, тежак стил
су,´кровица сукрвица
сули,´ть обећавати, обрицати
сума,´ ж. торба
сумасбро,´д м. шашавко, будала
сумасше,´дший лудак
сумато,´ха ж. 1. ужурбаност, трчкарање, јурњава 2. гужва, неред
сумбу,´р м. збрка, бесмислица
су,´мерки мн. сумрак, сутон
суме,´ть моћи, узмоћи
су,´мка ж. торба
перемётная сума - бисаге
су,´мма ж. сума, збир, свота
сумми,´ровать 1. сабирати 2. правити закључак
су,´мрачный 1. таман, тмур 2. туробан, натмурен, суморан
сумя,´тица ж. јурњава, неред, хаос
сунду,´к м. сандук
сундучо,´к м. сандучић
су,´нуть ставити негде, метнути, гурнути
суп м. супа
густо,´й суп - чорба
су,´пник м., супница ж. супена чинија
супово,´й супени
су,´песь ж. песковита иловача
су,´пить мрштити
насу,´питься - намрштити се
супо,´нить притезати ам (огрлину)
супо,´нь ж. каиш којим се притеже ам (огрлина)
супоста,´т м.1. противник, непријатељ 2. зликовац
супроти,´в 1. против, према 2. усусрет 3. успркос, заинат
сургу,´ч м. црвени восак за печате
суре,´пка ж. уљана репица
суро,´вый 1. суров, груб, немилостив 2. сиров, неучињен (свила)
суро,´к м. мрмот (врста глодара)
су,´сло с. 1. комина, дрождина 2. шира
суста,´в м. 1. чланак 2. зглоб, зглавак
суста,´вчатые зглавкари
су,´тки мн. дан и ноћ (24 сата)
су,´толока ж. гурњава, гужва, тишма, кркљанац
су,´точный који траје 24 сата мн.
су,´точные (деньги) - надница
суту,´литься грбити се, гурити се
сутулова,´тый мало погурен
суту,´лый згурен, погурен, погрбљен
суть ж. суштина, битност, главно
суть (3 л. мн. од гл. быть ) јесу, постоје
сутя,´га м. 1. парничар за ситне ствари 2. свађалица
сутя,´жничать 1. парничити се због ситница 2. тужити
суфлёр м. шапта ( у позоришту)
суха,´рь м. двопек, препеченац, осушена кришка хлеба
сухожи,´лие с. жила
сухо,´й 1. сув 2. мршав 3. хладан, безосећајан 4. сувопаран, досадан
су,´хонький сувоњав
сухомя,´тка ж. сува храна
сухопа,´рый мршав
сучок м. 1. грана 2. чворић
сучи,´ть 1. сукати, упредати 2. развијати (тесто) 3. засукивати
су,´чья мн. гране
суши,´ть сушити
сушь, су,´ша ж. 1. суша, сува земља, копно 2. врло сува земља оно што је врло суво, без влаге
су,´шка ж. сушење
суши,´лка ж. сушница, сушара
суще,´ственный битан, основни, главни, важан
и,´мя существи,´тельное грам. - именица
существо,´ с. створење, биће по существу уствари, стварно
существова,´ть постојати, бити, живети
су,´щий 1. постојећи 2. прави
су,´щность битност, суштина, стварност
сфери,´ческий сферни
сформирова,´ть саставити, створити, образовати
схва,´тка ж.1. туча, окршај 2. грчеве у стомаку
родовы,´е схва,´тки - порођајни болови
схвати,´ть, схва,´тывать дохватити, ухватити, докопати, зграбити, шчепати
схитри,´ть урадити нешто лукаво
сход м.1. силазак 2. састанак, збор
сход с ре,´льсов - исклизнуће (воза)
сходи,´ть 1. с(и)лазити 2. губити се, спадати (боја) 3. отићи, свратити 4. (с рельсов) исклизавати (воз)
сходи,´ться 1. сретати се 2. скупљати се, састајати се 3. сукобљавати се 4. зближавати се, спријатељавати се 5. саживљавати се (полно) 6.
слагати се 7. састављати, се 8. подударати се
схо,´дка ж. збор, састанак
схо,´дный 1. подесан, повољан, згодан 2. сличан, подобан
схо,´дство с. сличност
схо,´жий 1. сличан 2. који се скупио с разних страна
сце,´на ж. 1.поjава, призор 2. позорница
сцена,´рий м. сценарио
сценари,´ст м. писац сценариjа
сцепи,´ть закачити; ~ся 1. закачити се 2. ухватити се у коштац
сцепле,´ние с.1. квачило 2. квачење, ахтезиjа
счастли,´вец м. срећковић, баталиjа
счастли,´вый срећан счастливого пути! срећан пут!
сча,´стье с. срећа
счесть изброjити, сматрати, узети у обзир
счесть за ну,´жное - сматрати за потребно
счёт м.1. рачун 2. конто стање 3. резултат
дохо,´дный счёт - рачун прихода
расчётный счёт - обрачунски рачун
теку,´щий счёт - текући рачун
счёт 3:0 в по,´льзу на,´шей кома,´нды - засада jе стање 3:0 у корист нашег тима
пя,´тый по счёту - пети по реду
быть на хоро,´шем счету,´ - добро стоjати
счётный рачунски
счетово,´д м. рачуновођа
счетово,´дство с. рачуноводство
счётчик м. елетрични броjач, електрични сат-броjач
счёты мн. рачунаљка
счита,´ть 1. држати, сматрати 2. броиjти
счита,´ть в уме,´ - рачунати у главе, напамет
не счита,´я - не рачунаjучи
счита,´ть свои,´м до,´лгом - сматрати своjом дужношћу
счита,´ться 1. сматрати се, важити 2. узимати у обзир, водити рачуна
э,´то не счита,´ется - ово се не рачуна
съеда,´ть 1. jести 2. разjедати
съедо,´бный коjи jе за jело
съезд м. 1. конгрес 2. долажење, долазак
съе,´здить отићи и вратити се
съезжа,´ть силазитит, пресељавати; ~ся скупљати се, састаjати се
съёмка ж. снимање, премеравање
съёмщик м. закупац
съестно,´е који за jело
съестны,´е припа,´сы - животне намирнице
съесть поjести
соба,´ку съесть - имати добро знање у неког области, сфери живота, бити маjстор у нечему
съе,´хать сићи, спустити се; ~ся састати се, окупити се
сы,´воротка ж.1. сурутка 2. серум
сыгра,´ть одиграти; ~ся уиграти се
сы,´знова поново, наново
сын м. син
сыни,´шка м. сынок, сыночек синчић
сыно,´вий синовљи
сы,´пать сипати, просипати; ~ся просипати се, опадати пуштати, обасипати
сыпно,´й оспичаст, пегав
сыпь м. оспе
сыр м.сир
как сыр в ма,´сле - кататься живети као бубрег у лоjу
сыре,´ть влажити се
сыро,´й 1. влажан 2. некуван, сиров
сы,´рость ж. влага
сырьё с. сировина
сырьево,´й сировински
сырьева,´я ба,´за - сировинска база
сыска,´ть наћи, пронаћи
сыч м. буљина, jеjина, ћук
сы,´щик м. детектив, полициски агент
сэконо,´мить уштедити
сюда,´ овамо, овуда
иди,´те сюда,´ - дођите овамо
сюже,´т м. сиже, тема
сюрпри,´з м. изненађење, неочекивана радост
сюрту,´к м. реденгот, дугачак капут на струк
сюсю,´кание с. врскање
сяк онако
и так и сяк - и овако и онако, свакаjако
то так, то сяк - час овако, час онако
сям онамо
и там и сям - и тамо и овамо, свугде
то там, то сям - и овамо и онамо, час овамо, час онамо
ни там, ни сям - ни тамо ни овамо

таба,´к м. дуван
де,´ло таба,´к - лоше се пише
цыплёнок-табака,´ - пиле спремљено на посебан начин
таба,´чный дувански
таба,´чная фа,´брика - фабрика дувана
табаке,´рка ж. табакера
табаково,´д м. одгаjивач дувана
табаково,´дство гаjење дувана
та,´бель м. 1. табла 2. списак, табела
табле,´тка ж. таблета, пилула
противозача,´точная табле,´тка - пилула за контрацепцију
табли,´ца ж. таблица, табела
табли,´ца умноже,´ния - таблица множења
табли,´ца вы,´игрышей - таблица сгодитака, добитака
табли,´чка ж. табла, табличица
табу,´н м. стадо, чопор (коња)
табуре,´т м., табуре,´тка ж. табуре, столица без ослонца
тавро,´ с. жиг на коњу
накла,´дывать тавро,´ - жигосати (коње)
таёжный који се односи на тајгу, припада тајги
таз м. 1. лавор 2. мед. карлица
таи,´нственность ж. тајни, мистични
таи,´нственный тајанствен, мистичан
таи,´ть 1. таjити, крити, сакривати 2. имати у себи; ~ся крити се, сакривати се
тайга,´ ж. тајга, сибирска шума
тайко,´м кришом, таjно
тайм м. спорт. период
та,´йна ж. таjна, мистериjа, таjанственост
госуда,´рственная та,´йна - државна таjна
покры,´то та,´йной - тајанствено
та,´йный таjан, потаjан, прикривен, скривен
тайни,´к м. скровиште, таjно складиште
в тайника,´х души,´ - у дубине душе
так 1. тако, овако, онако 2. па, дакле, према томе
де,´ло обстои,´т так - ето, таква jе сти ствар!
случи,´лось так, что... - десило се тако да
э,´то тебе,´ так не пройдёт - то неће проћи тек онако
говори,´ла я, так ты слу,´шать не хоте,´л - говорила сам, а ти ниси слушао
вот э,´то ло,´шадь так ло,´шадь! - ово је прави коњ, баш коњ!
лет так де,´сять тому,´ наза,´д - отприлике пре десетак година
так и есть! - тако и јесте! тако стоји ствар!
как бы не так! - како да не!
так и,´ли ина,´че - oнако или овако
так на так - ништа на ништа ( мењати)
так держа,´ть! - настави!
так напиши,´те, пожалуйста - дакле, напишите, молим вас
что с ва,´ми? Так. - Што jе вама? Ништа
так называ,´емый - тако звани
так себе,´ - осредње
как бы не так! - како да не би!
так как - пошто, jер
так что же? - па шта?
та,´кже такође, исто тако
я та,´кже не чита,´л э,´той кни,´ги - и jа нисам читао ову књигу
таки,´ ипак, поред свега тога, при свему томе
тако,´в такав
таковы,´ фа,´кты - такве су чињенице
и был тако,´в - нестаде га
тако,´вский разг.таков
не тако,´вский он - человек ниjе он такав човек
тако,´й таков, овакав, онакав
я не ду,´мала, что он тако,´й - нисам мислила да jе он такав
что тако,´е? - шта је, шта jе то?
кто вы тако,´й? - ко сте ви?
тако,´й-то - такав и такав
э,´то бы,´ло в тако,´м-то году,´ - то jе било те и те године
тако,´й же - исти
та,´кса ж. 1. наплата, такса 2. jазавичар
такси,´ с. нескл. такси
такси,´ст м.таксиста
пойма,´ть такси,´ - ухватити такси
такт м. 1. муз. такт, ритам 2. тактичност
держа,´ть себя,´ с та,´ктом - понашати се тактично
та,´ктика ж. тактика
та,´ктик м.тактичар
тала,´нт м. таленат, способност, дар
зарыва,´ть тала,´нт в зе,´млю - не користити свој таленат
тала,´нтливый талентован, даровит, обдарен
талисма,´н м. амајлија
та,´лия ж.стас, струк
пла,´тье в та,´лию - струкирана хаљина
то,´нкая та,´лия - танак струк
тало,´н м. купон
поса,´дочный тало,´н - купон за улаз у авион
регистрацио,´нный тало,´н - регистарска дозвола
тало,´нчик м.мали купон
та,´лый који се отопио
та,´лый снег - сњег који се топи
там тамо, затим,онда
кто там? - ко jе тамо?
и там и сям - и тамо и онамо
там ви,´дно бу,´дет - видићемо
тамо,´жня ж. царинарница
тамо,´женник м. цариник
тамо,´женный царински
тамо,´женный досмо,´тр - царински преглед
та,´нец м. игра, плес
танк м. тенк
танки,´ст м.тенкиста
та,´нковый тенковски
танцева,´льный коjи се односи на плес
танцева,´ть играти, плесати
танцо,´вщик, танцо,´р м. играч
та,´ра м. амбалажа
возвра,´тная та,´ра - повратна амбалажа
тараба,´нить 1. тандркати 2. клепетати, чегртати, клопаратит
тараба,´рский язык, тарабарщина бесмислица
тарака,´н м. бубашваба
тарара,´м м. гунгула, бука, галама
подня,´ть (устро,´ить) тарара,´м - дићи галаму, направити гужву
тарара,´хнуть грунути, jако пући
тарата,´йка ж. чезе
тарато,´рить брбљати, блебетати, изговарати брзо и неjасно
тарато,´рка м.,ж. брбљивац, наклапало, блебетало
тара,´щить, вы,´таращить бечити
тара,´щить глаза,´ - бечити очи
таре,´лка ж. 1. тањир 2. тасови на бубњу
лета,´ющая таре,´лка - летећи тањир
фарфо,´ровая таре,´лка - порцулански тањир
фая,´нсовая таре,´лка - керамички тањир
не в своей тарелке ( быть) – лоше, нелагодно се осећати
тари,´ф м. тарифа
тари,´ф большо,´й ско,´рости - брзовозна тарифа
тари,´ф ма,´лой ско,´рости - споровозна тарифа
ги,´бкий тари,´ф - флексибилна тарифа
порто,´вый тари,´ф - лучка тарифа
 льго,´тный тари,´ф - повлашћена тарифа
служе,´бный тари,´ф - режиjска тарифа
фрахто,´вый тари,´ф - бродска возарина
таска,´ть, тащи,´ть 1. вући, носити 2. красти 3. носити дуго време; ~ся вући се, скитати се
тасо,´вка м. мешање карата
тасова,´ть мешати карте
тахта,´ ж. кревет на расклапање
тача,´ть, стача,´ть 1. правити ципеле 2. стесати
та,´чка ж. 1. ручна колица (с jединим точком) 2. разг. кола, аутомобил
та,´яние с. топљење
та,´ять 1. топити се 2. нестаjати 3. венути
тварь ж. створење, створ
э,´кая тварь! - баш jе животиња!
тверде,´ть стврдњавати се
тверди,´ть непрестано понављати
тверди,´ть наизу,´сть - научити напамет
твердоло,´бый тврдолав
твёрдость ж. тврдоћа, чврстина
твёрдый 1. тврд, чврст 2. непокољеблив, поуздан 3. стабилан
сказа,´ть твёрдым го,´лосом - рећи одлучно
твёрдое убежде,´ние - чврсто уверење
твёрдые це,´ны - стабилне цене
тверды,´ня ж. тврђава, ослонац, бедем, заштита
тво,´й твој
твоё пальто,´ - твој капут
твоего,´ мне не на,´до - није ме потребно твоје
творе,´ние с. 1. стварање 2. створ, створење 3. дело, производ
творец м. творац, стваралац
твори,´тельный: творительный падеж инструментал
твори,´ть 1. стварати, чинити 2. растварати; ~ся збивати се
что здесь твори,´тся? - што се овде дешава?
тво,´рог м. ситан сир, урда
творо,´жный од ситног сира, урде
тво,´рчество с. стваралаштво
тво,´рческий стваралачки
теа,´тр м. позориште
идти,´ в теа,´тр - ићи у позориште
теа,´трал м.љубитељ позоришта
театра,´льный 1. позоришни 2. одглумљени, нарочит
театра,´льное представле,´ние - позоришна представа
театра,´льный жест - нарочит гест
тёзка м., ж. имењак
текст м. текст
текстуа,´льный текстуални
теку,´чий 1. течан 2. несталан
теку,´щий 1. текући 2. актуелни
теку,´щий счёт - текући рачун
телеви,´дение с. телевизиjа
телеви,´зор м., те,´лик м.жарг. м. телевизор
телеви,´зионный телевизиjски
теле,´га ж. сеоска кола
теле,´жка ж. 1. колица 2. мала сеоска кола
телегра,´ф м. телеграф
телеграфи,´ровать телеграфисати
телезри,´тель м. гледалац телевизиjе
телёнок м. теле, теленце
телепереда,´ча ж. телевизиjска емисиjа
програ,´мма телепереда,´ч - телевизиjски програм
телеце,´нтар м.телевизиjски центар
теле,´сный 1. телесни 2. боје тела 3. опиплив, материалан
колго,´тки теле,´сного цве,´та - унихоп боје тела
телефо,´н м. телефон
провести,´ телефо,´н - увести телефон
связа,´ться по телефо,´ну - телефонирати
телефони,´ровать телефонирати
телефо,´нный телефонски
телефо,´нная ста,´нция - телефонска централа
тёлка ж. 1. теле 2. жарг. женска особа, женска
те,´ло с. тело
спасть с те,´ла - омршавети
она в те,´ле - она jе пуначка
держа,´ть в чёрном те,´ле - строго поступали
телогре,´йка ж. ватирани раднички капут
телодвиже,´ние с. покрет тела, гест
телосложе,´ние с. градња тела, стас
тельня,´шка ж. пругаста мајица коју носе морнари
теля,´тина ж. телетина
теля,´та мн. телад
теля,´чий телећи
теля,´чий восто,´рг - лудо одушевљење
теля,´чьи не,´жности - сладуњаве нежности
те,´ма ж. тема
запре,´тная те,´ма - забрањена тема, табу-тема
темати,´ческий тематски
темне,´ть, потемне,´ть, стемне,´ть 1. смркавати се 2. тамнети; ~ся 1. смркавати се 2. црнети се, замрачивати се
темни,´ть 1. потамнивати, правити тамним 2. врдати, варати, бити непоштен
темни,´ца ж. тамница, затвор
темно,´ тамно, мрачно, неjасно
темнота,´ 1. мрак, тамнина, помрчина 2. непросвећеност
тёмный 1.таман 2. мрачан 3. сумњив, непоштен 4. неjасан непросвећен 5. загасит
тёмная ту,´ча - црн облак
тёмный лес - густа шума
тёмные дела,´ - сумњиви послови
тёмные лю,´ди - необразовани људи
темны,´м-темно,´ - прст се пред оком не види
те,´ннис м. тенис
насто,´льный те,´ннис - стони тенис
те,´ннисный тениски
те,´ннисный корт, те,´ннисная площа,´дка - тениско игралиште
тент м. платнени заклон од сунца, тенда
тень ж. 1. сенка 2. сен, авет, утвара, призрак
ночна,´я тень - ноћни мрак
боя,´ться со,´бственной те,´ни - плашити се своjе сенке
ни те,´ни пра,´вды - ни трунке истине
тень сомне,´ния - сенка сумње
тенево,´й 1. у сенци 2. сумњив
тенева,´я эконо,´мика - сива економија, црно тржиште
тео,´рия ж. теориjа
тео,´рия и пра,´ктика - теориjа и пракса
тео,´рия относи,´тельности - теориjа релавитета
тео,´рия вероя,´тности - теориjа вероватноће
теоре,´тик теоретичар
теорети,´чный теориjски
тепе,´рь сад, сада
тепе,´решний садашњи
тёпленький 1. топао, млак 2. принапит
тепле,´ть, потепле,´ть отопљавати
те,´плиться тихо горети, светлуцати
тепли,´ца ж. стаклена башта
тепло,´ 1. топло, вруће 2. срдачно 3. топлота
мне тепло,´ - врућина ми jе
теплота,´ ж. топлота, топлина
теплоёмкость ж. топлотни капацитет
теплопрово,´дность ж. спроводљивост топлоте
теплоцентра,´ль ж. термичка централа
теплу,´шка ж. теретни вагон
тёплый 1. топао, млак 2. срдачан, топао
тёплый приём - срдачан приjем
тёплые слова,´ - љубазне речи
тёплая компа,´ния - весело, загреjано друштво
теплово,´й топлотни
теплово,´й уда,´р - топлотни ударац, сунчаница
теплы,´нь ж. топло време
терапи,´я ж. терапија
терапе,´вт м. терапеут
тереби,´ть 1. вући, трљати 2. пребирати, требити
тере,´ть 1. трљати 2. жуљати 3. разг. расправљати; ~ся 1. трљати се 2. мотати се, муњати се
тере,´ть глаза - трљати очи
трётся вокруг да около - мува се унаоколо
терза,´ть 1. цепати, кидати 2. мучити; ~ся мучити се
тёрка ж. ренда
термо,´метр м. термометар, топломер
термоя,´дерный термонуклеарни
термоя,´дерное ору,´жие - термонуклеарно оружjе
тёрн м. трн, трнине
терно,´вник м. трн (жбун)
терни,´стый трновит
терпели,´во с. стрпљиво
терпели,´вость м. стрпљивост
терпели,´вый стрпљив
терпе,´ние с. стрпљење, стрпљивост
вы,´вести из терпе,´ния - изнервирати
терпе,´ть 1. трпети 2. подносити, мирити се
терпе,´ть пораже,´ние - трпети пораз
его,´ едва,´ те,´рпят - њега једва подносе
тепри,´мость ж. трпељивост, толерантност
дом терпи,´мости - jавна кућа
терпи,´мый толерантан, подношљив
те,´рпкий опор, трпак
тёртый 1. изрендан, рендан 2. искусан
тёртый кала,´ч - који прошао сити и решето
теря,´ть, потеря,´ть губити
не теря,´ть наде,´жды - не губити наду
теря,´ть в ве,´се - губити на тежини
теря,´ть созна,´ние - губити свест
теря,´ть по,´чву под нога,´ми - губити тло под ногама
теря,´ться 1. губите се, нестаjати 2. очаjавити
теса,´ть тесати, стешњавати
ему хоть кол на голо,´ве теши,´ - баш га брига!
тесёмка, тесьма ж. врпца, тракица
тесни,´на ж. теснац, кланац
тесни,´ть, потесни,´ть 1. притешњавати 2. угњетавати 3. стезати 4. потискивати
тесни,´ть врага,´ к мо,´рю - потискивати непријатеља ка мору
грудь тесни,´т печа,´ль - груди стеже туга
теснота,´ ж тескоба, збиjеност
тесни,´ться гурати се, тискати се
те,´сный 1. тесан, узан, сувише мали 2. збиjен, чврст 3. присан, близак, поверљив
те,´сная дру,´жба - присно приjатељство
в те,´сном кругу,´ - у интимном кругу
мир те,´сен! - свет је мал!
те,´сто с. тесто
из одного,´ те,´ста - исти су
из друго,´го те,´ста - различите
тестообра,´зный који личи на тесто
тесть м. таст
те,´терев м. тетереб
тетёрка ж. тетеребица
тете,´ря ж. 1. тетеребица 2. лења особа
глуха,´я тете,´ря - наглува
со,´нная тете,´ря - спавалица
тётя ж тета, ујна, стрина
тётушка ж.теткица
тётка ж. тетка
те,´фтели мн. кул. чуфте
те,´хника ж. 1. техника 2. опрема, машинериjе
вычисли,´тельная те,´хника - рачунарска техника
те,´хника безопа,´сности - заштита на раду
те,´хник м.техничар
те,´хнический технички, индустриални
те,´хникум м. виша школа
техно,´лог м. технолог
технологи,´ческий технолошки
техобслу,´живание с. сервисирање
ста,´нция техобслу,´живания - сервисна станица
тече,´ние ж. 1. ток 2. струjа 3. правац
в тече,´ние го,´да - током године
морско,´е тече,´ние - морска струjа
возду,´шное тече,´ние - ваздушна струjа
но,´вое тече,´ние в жи,´вописи - нови правац у сликарству
ве,´рхнее тече,´ние - горњи ток
про,´тив тече,´ния - узводно
по тече,´нию - низводно
течь 1. ж. цурење 2. цурити, тећи 3. пролазити
вре,´мя течёт бы,´стро - време брзо пролази
вре,´мя течёт как песо,´к - време цури као песак
те,´шить, поте,´шить 1. забављати, задовољавати, радовати 2. тешити; ~ся 1. забављати се 2. исмевати, збиjати шалу 3. тешити се
тёща ж. ташта
тигр м. тигар
ти,´канье с. куцање (сата)
ти,´кать куцати (сат)
тип м. 1. тип 2. модел, образац
самолёт но,´вого ти,´па - авион новог образца
типа као да је
типи,´ческий, типи,´чный типичан
типово,´й типски, стандардни
типово,´й догово,´р - стандардни уговор
типо,´граф м. штампар
типогра,´фия штампариjа
типогра,´фский штампарски
типогра,´фская оши,´бка - типографска грешка
тип-то,´п разг. све је у реду, све је добро
типу,´н м. пипа (птичjа болест)
типу,´н тебе,´ на язы,´к! - jезик прегризао!
тира,´ж 1. тиража 2. извлачење (згодитака)
вы,´йти в тира,´ж - отићи у старо гвожђе
тире,´ с. цртица, повлака
ти,´скать, ти,´снуть 1. притискивати, стезати, гњечити 2. отштампати, штампати
тиски,´ мн. стеге, менгеле
в тиска,´х нищеты,´ - у канџама немаштине
титр м. наслов, надпис, титл
ти,´тул м. титула, заглавље
ти,´тульный насловный
ти,´тульный лист - насловная страна
тиф м. тифус
брюшно,´й тиф - трбушни тифус
сыпно,´й тиф - пегави тифус, пегавац
тифо,´зный тифусни
ти,´хий 1. тих 2. миран 3. лаган, спор
ти,´хая у,´лица - мирна улица
ти,´хий шаг - 1.спор корак 2. лаган корак
тихо,´хонько сасвим лаагно, полако
тихомо,´лком крадом, таjно
тихо,´ня м. и ж. разг миран човек
тишина,´, тишь ж. тишина, мир
наруша,´ть тишину,´ - реметити мир
соблюда,´ть тишину,´ - пазити на тишину
ткань ж. 1. тканина 2. биол.ткиво
ткать, сотка,´ть ткати
ткач м. ткач
тка,´цкий ткачки
тка,´цкий стано,´к - разбоj
тлен м. трулеж
тле,´ние 1.труљење 2.тињање
тле,´нный пролазан, кратка века
тлетво,´рный кужан, заразан, штетан
тлеть трунути, тињати
тмин м. бот. ким
то тај, то, час
то был - то jе био
то,´ есть - то jест
то вверх, то вниз - час горе, час доле
то и де,´ло - jеднако, непрестано
то,´-то мне говори,´ли - зато су ми рекли
то,´-то и есть - то jе то
идёт не то снег, не то дождь - пада да ли сњег, да ли киша
това,´р м. роба, производ
живо,´й това,´р - бело робље
бытовы,´е това,´ры - производе за домачинство
забрако,´ванный това,´р - фелерична роба, роба са грешком
това,´ры оте,´чественного произво,´дства - домаће производе
скоропо,´ртящийся това,´р - кварлива роба, роба која се брзо квари
това,´рность ж. тржишна прођа
товарове,´д м. вештак за робу
товарооборо,´т м. робни промет
товаропроизводи,´тель м. произвођач робе
това,´рищ м. 1. друг, другарица, другар 2. колега, помоћник, заменик
това,´рищ мини,´стра - помоћник министра
това,´рищеский другарски, приjатељски
 това,´рищеский матч - приjатељcка утакмица
това,´рищество с. 1. другарство 2. друштво, удружење
това,´рка ж. разг. пријатељица, ортакиња
тогда,´ тада, онда
тогда,´ как - док, док међутим
тогда,´шний разг.тадашњи
тожде,´ственность м. сличност, истоветност, jеднакост
то,´же такође, исто тако
он то,´же не глуп - он такође није глуп
я то,´же! - и ја исто!
ток м. 1. струjа, струjање 2. место птичjег окупљања 3. место за вршидбу
ток высо,´кого напряже,´ния - струjа високог напона
вы,´ключить ток - искључити струjу
то,´карь м. бравар
тока,´рный браварски
толк м. 1. мишљење, смисао 2. корист 3. мн. оговарање
без то,´лку -1. узалуд 2. без смисла
сбить с то,´лку - збунити, реметити
не возьму,´ в толк - не схватам о чему
толкова,´ние с. тумачење, обjашнење, коментар
толкова,´ть 1.тумачити, обjашњење 2. причати, разговарати
толко,´вый разуман, разборит
то,´лком 1. jасно, разговетно 2. паметно. 3. озбиљно
толка,´ть, толкну,´ть 1. гурати, гурнути 2. терати; ~ся 1. гурати се 2. мувати се
толка,´ть ядро,´ - бацати куглу
что вас толкну,´ло на э,´то? - што је вас натерало на то?
толкотня,´ ж. гужва
толку,´чка ж. 1. гужва 2. бувља пиjаца, бувљак
толо,´чь, растоло,´чь туцати
толо,´чь во,´ду в сту,´пе - млатити празну сламу
толпа,´ ж. гомила
толпи,´ться гурати се, правити гужву
толсте,´ть, потолсте,´ть гоjити се, дебљати
толсти,´ть чинити пуниjим
толстоко,´жий дебелокожац
толстоно,´сый носоња
толстопу,´зый трбоња
толстосу,´м м. богаташ
то,´лстый дебео, угоjен, гоjазан
то,´лстая кишка,´ анат. - дебело црево
толстова,´тый подебео
толсту,´ха м. дебела жена
толстя,´к м. дебељко
толчёный туцан
толчея,´ ж. разг. гужва, гомила
толчо,´к м. 1. одбачаj, потисак 2. потицаj 3. разг. тоалет, сортир
то,´лща ж. дебљина; средиште (догађаj)
толщи,´на дебљина
то,´лько само, само што, тек, толико
я то,´лько что встал - тек што сам устао
она,´ то,´лько хоте,´ла узна,´ть - она jе само хтела да сазна
то,´лько что - тек што, малопре, истом
то,´лько бы он пришёл! - само да он дође!
то,´лько попро,´буй! - само пробај! само покушај!
смеётся, да и то,´лько - само се смеje (и толико)
том м. том, свеска, књига
тома,´т м. парадајз
тома,´тный од парадаjза
тома,´тный со,´ус - сос од парадаjза
томи,´тельный мучан, заморан, тегобан
томи,´т|ь мучити, морити; ~ся мучити се, чезнути
томле,´ние с. мучење, досада, чама, туга
то,´нкий 1. танак 2. фин, утачан 3. препреден
то,´нкий вкус - префињен укус
то,´нкий за,´пах - дискретан мирис
то,´нкий намёк - алузиjа
то,´нкий поли,´тик - лукав политичар
то,´нкий стан - витак стас
то,´ненький танани
то,´нкость ж. 1. тананост, финоћа 2. поjединост
вдава,´ться в то,´нкости - улазити у поjединости
то,´нна ж. тона
то,´ннаж м. тонажа, носивост
тонне,´ль м. туннель
тону,´ть, потону,´ть, утону,´ть 1. тонути 2. давити се
то,´пать, то,´пнуть 1. лупати ногом, ударати ногом 2. ићи
то,´пай спать! - иди на спавање!
топи,´ть 1. топити, ложити пећ 2. потапати, давити у води 3. топити, истопити
топи,´ть го,´ре в вине,´ - тражити заборав у вину
то,´пка ж. 1. ложење, греjање 2. пећ, ложиште
то,´пкий 1. баровит, мочваран 2. топљив, сагорљив
топлёный истопљен, топлени
то,´пливо с. гориво
жи,´дкое то,´пливо - течно гориво
то,´поль м. топола
топо,´р м. секира
топо,´рный незграпан, неукусан, невешт
топо,´рная рабо,´та - груба израда
топо,´рщить штрчати, кострешити, jежити; ~ся кострешити се, надувати се, кочоперити се
то,´пот м. топот, бат
то,´потать тапкати
топта,´ть табати, газити, прљати; ~ся тапкати
топта,´ться без де,´ла - доколичити, траћити време
топь ж. блатиште, мочвара
торг м. 1. ценкање 2. погађање 3. пиjаца, тржиште
торги,´ аукциjа, jавна лицитациjа
торга,´ш м. ћифта, ситничар
торга,´шеский ћифтински, ситричарски
торгова,´ть трговати; ~ся ценкати се
торгова,´ть в ро,´зницу - трговати намало
торгова,´ть о,´тптом - трговати навелико
торго,´вля ж. 1. трговина, продавница
менова,´я торго,´вля - размена
вести,´ торго,´влю - трговати
торго,´вец м. трговац
торго,´вый трговачки, трговински
торго,´вые перегово,´ры - трговински переговори
торго,´вый флот - трговачка морнарица
торго,´вая пала,´та - трговинска комора
торго,´вый дом - трговачка кућа
торе,´ц м. 1. чело 2. поперечни пресек балвана
торже,´ственность свечаност
торже,´ственный свечан
торжество,´ с. свечаност, тријумф, победа
торжествать прослављати, триjумфовати
торма,´шки мн. само у изразу
вверх торма,´шками - наглавачки
торможе,´ние с. кочење
то,´рмоз м. 1.кочница 2. жарг. успорен човек, глупак
тормози,´ть 1.кочити 2. жарг. касно схватити, реаговати успорено
тормозно,´й кочнички
тормозно,´й башма,´к - папуча за кочење
торопи,´ть пожуривати; ~ся журити се, хитати
торопли,´вый журан, хитан, ужурбан
торф м. тресет
торча,´ть 1. стрчати, вирити 2. дреждати
торча,´ть це,´лый день - дреждати цео дан (очекујући)
торчко,´м стречећи, усправно
тоска,´ ж.1. туга, бол 2. досада, чама 3. чежња
тоска,´ по ро,´дине - носталгиjа
тоскли,´вый тужан, меланхоличан, сетан, досадан
тоскова,´ть 1. туговати 2. жудети 3. чамити
тост м. здравица
провозгласи,´ть тост - наздравити
тот таj, oнaј
тот же са,´мый - таj исти
то,´тчас одмах
точи,´ть, наточи,´ть 1. оштрити, гристи, разjедати 2. уништавати 3. стругати
точи,´льщик м.оштрач
то,´чка м. 1. оштрење, точење 2. тачка 3. крај
то,´чка зре,´ния - гледиште, тачка гледишта
то,´чка соприкоснове,´ния - додирна точка
смотре,´ть в одну,´ то,´чку - загледати се
то,´чно 1. тачно 2. доиста 3. исто тако 4. као, као да
 стоя,´л то,´чно окамене,´лый - стајати као скаменен
прибыва,´ть то,´чно по расписа,´нию - стизати тачно по возном реду
то,´чный тачан, прецизан
то,´чность ж. тачност
то,´чные нау,´ки - прецизне науке
точь-в-то,´чь исти, тачно такав
тошнота,´ ж. гађење, мука
то,´шный одвратан, неприjатан, досадан
то,´шнить имати муку
его тошни,´т - мука му jе, гади му се
то,´шно гадно, рђаво
то,´щий 1. мршав, кржљав 2. празан
то,´щая земля,´ - посно, неплодно земљиште
натоща,´к, на то,´щий желу,´док - на празан стомак, наште срца
то,´щать слабети, мршавети
трава,´ ж. трава
со,´рная трава,´ - коров
травяни,´стый травнат, траван
травоя,´дный травоjед
трави,´ть 1. тровати 2. ловити, гонити 3. мор. попуштати, лабавити
тра,´вля ж. хаjка, лов, ловљење
тра,´вма ж. мед. трума
траге,´дия ж. трагедија
траги,´ческий, траги,´чный трагичан
тракт м. устар. друм
тракти,´р м. устар. крчма
тракти,´рщик м. крчмар
трамва,´й м. трамваj
трамва,´йный трамваjски
трамва,´йная остано,´вка - трамваjска станица
тра,´нспорт м. 1. транспорт, саобраћаj 2. поворка, колона
железнодоро,´жный тра,´нспорт - железнички транспорт
транспортиро,´вка ж. транспортовање
трап м. мор. степенице мердевине
тра,´та ж. 1. губитак, штета 2. издатак
тра,´тить истра,´тить, потра,´тить губити, трошити; ~ся трошити новац, трошити се
тра,´ур м. црнина
носи,´ть тра,´ур - носити црнину
тра,´урный погребни
тра,´урный марш - погребни марш
тра,´хнуть 1. ударити, лупити 2. жарг. имати полни однос
тре,´бование с. 1. захтев, тражење 2. докуменат
тре,´бовательный строг, пробирљив
тре,´бовать 1. захтевати, тражити 2. позивати
трево,´га ж. 1. узбуна, узнемиреност, узруjаност 2. аларм
трево,´жный немиран, узбуђен
трево,´жить узнемиравати, узбуђивати, узбуњивати
треволне,´ние узнемиреност, узруjаност, узбуђеност
тре,´звый 1. трезан 2. трезвен
трезве,´ть отрезвењавати, постаjати трезвен
быть тре,´звым - бити трезан
тре,´звое размышле,´ние - трезвено размишљање
тре,´звенник м. трезвењак
трезво,´н м. 1. звоњење, звоњава, ударање у сва звона 2. наклапање, сплеткарање
трезво,´нить 1. звoнити у сва звона 2. наклапати, разносити гласове
тре,´ние с. трење
тре,´ния мн. неслагање, опрека, сукоб
тренирова,´ть тренирати, вежбати; ~ся вежбати се
трениро,´вка тренинг
трениро,´вочный који за тренинг
трениро,´вочный костю,´м - тренерка
трёп м. разг. лака прича, лак разговор
трепа,´ть 1. лупкати, тапкати 2. дрмати, кварити ношењем 3. набиjати (лан)
трепа,´ть не,´рвы - упропашћивати живце
трепа,´ть языко,´м - торокати, брбљати
трепа,´ться 1. кварити се ношењем 2. трућати, разметати се
трепа,´ч м. разметљивац, хвалиша
тре,´пет м. страх, треперење
трепета,´ть 1. дрхтати, стерепети 2. треперити
тре,´петный плашљив, дрхтав
трёпка ж. 1. свађа, лака туча 2, набијање (лан) 3. дрмусање
трепло,´ с. жарг. хвалиша, брбљивац
треск м. пуцкетање
тре,´скаться прскати
треска,´ ж. бакалар
тре,´скать разг. ждерати
трескотня,´ 1. пуцкарање, праскање 2. брбљање
треску,´чий трштав, пуцкетав
треску,´чие моро,´зы - jак мраз
треску,´чие фра,´зы - бомбасте фразе
тре,´снуть 1. ударити, млатнути 2. прснути; ~ся ударити се (о нешто)
трете,´йский само у изразу
трете,´йский суд - изабрани суд, арбитража
тре,´тий трећи
треть ж. трећина
третьекла,´ссник м. ђак трећек разреда
треуго,´льник троугао
трёхгоди,´чный, трёгодова,´лый трогодишњи
трёхдне,´вный тродневни
трёхле,´тний трогодишњи
трёхме,´стный с три седишта
трёхсотле,´тие тристагодишњица
трёхсо,´тый тристоти
трёхто,´нка м. камион носивости 3 тоне
трёхцве,´тный тробоjан
трёхчле,´н м. трочлан
трёхэта,´жный двоспратан
треща,´ть пуцкарати, шкрипати, пуцати
голова,´ трещи,´т - глава пуца
тре,´щина ж.пукотина
трещо,´тка ж. чегртаљка
тридевя,´ть само у изразу
за три,´девять земе,´ль - негде накраj света
тридцатиле,´тие тридесетогодишњица
тридца,´тый тредесети
три,´дцать тридесет
три,´жды трипут
трина,´дцать тринаест
трина,´дцатый тринаести
тро,´гательный дирљив, узбудљив
тро,´гать, тро,´нуть 1. дирати 2. узбуђивати 3. почети кретање
не тро,´гай! - не дираj!
тро,´гай! - крени! ( на путу)
тро,´гаться 1. кренути 2. узбуђивати се
тро,´йка 1. троjе 2. комплетно мушко одело
тройно,´й троjни, трострук
тройно,´й прыжо,´к - троскок
тро,´йня мн. троjка
тро,´йственный троjни
трон м. престо
тронный престони
тро,´нуться 1. кренути 2. полудети 3. покварити се
тропи,´ческий тропски
трос м. уже, кабл
тростни,´к м. трска
тро,´сточка, трость ж. штап, палица
труба,´ ж. 1. труба, цев, пропуст 2. димњак 3. жарг. мобилни телефон
подзо,´рная труба,´ - доглед
фабри,´чная труба,´ - фабрички димњак
пожа,´рная труба,´ - ватрогасно црево
водосто,´чная труба,´ - цев, олук
труби,´ть трубити, свирати у трубу
тру,´бка ж.1. цев 2. ролна 3. слушалица 3. лула 4. жарг. мобилни телефон
пове,´сить тру,´бку - обесити слушалицу
вы,´курить тру,´бку ми,´ра - попушити лулу мира
трубопрово,´д м.цевовод
трубочи,´ст м. димничар, оџачар
труд м. 1. рад 2. дело 3. напор, тешкоћа
производи,´тельность труда,´ - продуктивност рада
с трудо,´м - с муком
труди,´ться радити, напрезати се, трудити се
тру,´дно тешко
тру,´дность ж. тешкоћа
тру,´дный тежак, напоран
трудово,´й радни, трудбенички
трудова,´я кни,´жка - радна књижица
трудоёмкий 1. тежак 2. обиман, простран 3. заметан
трудолюби,´вый вредан
трудоспосо,´бность радна способност
трудя,´щийся радник
тру,´женик м. трудбеник
труп м. леш
трус м. кукавица, плашљивац
тру,´сость плашљивост
тру,´сить, стру,´сить 1. трести 2. расипати 3. плашити се 4. ићи малим касом
трусца,´ каскање
бежа,´ть трусцо,´й - лагано касати
трусы,´ мн.гаће
тру,´сики мн. гаћице
трущо,´ба ж. 1. прљавно, забачено место 2. ћумез, jазбина 3. непролазна шума
трынде,´ть жарг. блебетати, причати којешта
трын-трава,´ само у изразу
ему,´ всё трын-трава,´ - њему jе све равно
трюк м. трик
трюм м. бродски магазин, спремиште
тряпьё мн. прње, дроње
тря,´пка ж. крпа, пачвара
тря,´ска ж.1. тресење, дрмање 2. дрмусање
трясти,´, тряхну,´ть затрести, трести; ~сь трести се, дрхтати (од страха)
трясти,´сь над ка,´ждой копе,´йкой - чувати сваку пару , сваки динар
туале,´т м. 1. тоалет, клозет 2. одећа
туале,´тный тоалетни
туале,´тное мы,´ло - сапун за лице
туберкулёз м. туберкулоза
ту,´го 1. стегнуто, затегнуто 2. чврсто, тврдо 2. тешко, јадно
ту,´гой 1. стегнут, затегнут 2. чврст, крут, тврд
туго,´й на,´ ухо - наглув
ту,´го с деньга,´ми - тешко са новцем
туда,´ туда, тамо, онуда
туда,´ и наза,´д - тамо и натраг
ни туда,´ ни сюда,´ - ни тамо ни овамо
туда,´-сюда,´ - 1. овамо-онамо 2. може се поднети
туда,´ ему,´ и доро,´га! - и нека га!
тужи,´ть туговати, jадовати;~ся упињати се, напрезати се
туз м. 1. кец 2. утицаjан човек, богаташ
тузи,´ть ударати песницама
тук-ту,´к! куц-куц!
ту,´ловище с. тело, труп
тулу,´п м. оклагиjа, кожух
тума,´н м. магла
тума,´нить замагљивати, замрачивати
тума,´нный магловит, неjасан, мрачан, неразумљив
тума,´нное представле,´ние - магловита представа
туне,´ц м. туна (риба)
ту,´ндра ж. тундра, поларна пустиња
тунея,´дец м. бадаваџија, лењштина
тупи,´к м. 1. ћорсокак 2. крњи колосек
тупи,´ть 1. тупити, иступљивати 2. говорити глупости
тупо,´й 1. туп, није оштар 2. тупав, блесав, ограничен
тупи,´ца м. органичен, туп човек, тупоглавац
ту,´пость ж. тупост, ограниченост
тура,´ ж. шахм. топ
туристи,´ческий, тури,´стский туристички
турне,´ с. нескл гостовање
ту,´р|ок м.Турчин; ~чанка ж.Туркиња
туре,´цкий турски
ту,´склый 1. мутан, слаб 2. безизразан, неjасан
тускне,´ть тамнети, гасити се
тусо,´вка ж. жарг. окупљање, скуп са циљем забаве
тусова,´ться окупљати се, забављати се
тут 1. ту, овде 2. тада
тут же - одмах, на истом месту
туто,´вник м., тутовое дерево дуд
ту,´фли мн. ципеле
дома,´шние ту,´фли - папуче, кућне ципеле
ту,´фта жарг. лаж, фалсификат
ту,´хлый натруо, покварен
ту,´хнуть 1. гасити се 2. почети се кварити
ту,´ча ж. облак
тучне,´ть 1. гоjити се 2. постаjати плодан (земљиште)
ту,´чный 1. дебео, крупан 2. плодан, сочан
тушёный динстован
тушёнка ж. месна конзерва
туши,´ть 1. гасити 2. динстовати
туши,´ть пожа,´р - гасити пожар
тушь ж. мастило
тща,´тельный 1. брижљив 2. темељан, темељит
тща,´тельное рассле,´дование - брижљива истрага
тщеду,´шный слабуњав, мршав, неjак, немоћан
тщесла,´вный ташт, суjетан
тще,´тный узалудан, бесплодан,jалов, бескористан
ты ( рд., вн., тебя, дт., пр. тебе, тв. тобой, тобою) ти
ты,´кать, ткну,´ть 1. забадати, турати 2. говорити «ти»
ты,´ква ж. тиква
ты,´квенный од тикве
тыл м. позадина, залеђе
напа,´сть с ты,´ла - напасти с леђа
тылово,´й позадински
тырить жарг. красти, поткрадати
ты,´сяча хиљада
тысячеле,´тие с. хиљадугодишњица
ты,´сячный 1. хиљадити 2. од више хиљада
тьма ж.1. тама, помрачина, мрак 2. врло много, мноштво
тьма тьму,´щая - тушта и тма
тьфу! пи! пих!
тю,´бик м. туба, тубица
тюк м. дењак, бала
тюль м. тил
тю,´левый од тила
тюльпа,´н лала
тюрьма,´ ж., тюряга ж. жарг. затвор
посади,´ть в тюрьму,´ - стрпати у затвор
вы,´пустить из тюрьмы,´ - пустити из затвора
отсиде,´ть в тюрме,´ - одлежати у затвору
тюре,´мный затворски, тамнички
тюре,´мщик м. тамничар
тю,´телька ж.само у изразу
тю,´телька в тю,´тельку - тачно, прецизно
тюфя,´к м. 1. душек 2. цмоља, млакоња
соло,´менный тюфя,´к - сламњача
тя,´вкать, тя,´вкнуть лајати, кевтати
тя,´га ж.1. вучење, вуча 2. полуга 3. жеђ, jака жеља
электри,´ческая тя,´га - електрична вуча
тя,´га к зна,´ниям - жеђ за знањем
дать тя,´гу - побећи, стругнути
тяга,´ться 1. парничити се 2. мерити снагу
тяга,´ч м. тегљач
тя,´гость ж. бреме, терет, тежина, тегоба
тя,´гостный мучан, тегобан, тежак
тя,´гостное зре,´лище - мучан призор
тяготе,´ние 1. гравитирање 2. тежња, стремљење
тяготе,´ть гравитирати, тежити, стремити
тяготи,´ть постати бреме, терет, притискиват; ~ся мучити се, осећати терет
тя,´жба ж. парница
тяжёлый 1. тежак. отежан 2. озбиљан
тяжёлая промы,´шленность - тешка индустриjа
тяжёлая боле,´знь - тешка, озбилна болест
тя,´жесть 1. тежина 2. терет, бреме
тяжело,´ тешко
тя,´жкий тежак, озбиљан
тяну,´ть 1. вући, теглити 2. извлачити 3. говорити полако 4. одуговлачити; ~ся 1. протезати се, развлачити се, вући се 2. трајати
тяну,´ть жре,´бий - вући коцку
тяну,´ть с отве,´том - одуговлачити с одговором
тяну,´ть де,´ло - одуговлачити ствар
тяну,´ть ля,´мку - мучити се
тяну,´чка ж. карамела коjа се растеже
тяп-ля,´п аљково, немарно, коjекако
тя,´пнуть 1. ударити 2. посећи 3. шћапити 4. попити
тя,´тя м. устар. ћаћа, тата

У
у 1. ( место у простору) код, краj, близу, при, поред 2. (припадање) у или без превода
стоя,´ть у окна,´ - стаjати крај прозора
шкаф у него,´ в ко,´мнате - орман је у његовој соби
как глаза,´ у ко,´шки - као очи код мачке
он у себя,´ до,´ма? - да ли jе он код куће?
у кого,´ он живёт? - где он станује?
у меня,´ нет - немам
у меня,´ есть кни,´га - ја имам књигу
убавля,´ть, уба,´вить 1. смањити, умањити 2. скратити, одузети;~ся 1. смањити се, умањити се 2. скратити се
дни уба,´вились - дани су постале краћи
воды,´ в ре,´ке уба,´вилось - вода jе реци опала
ни уба,´вить, ни приба,´вить - нити смањити, нити додати
убаю,´кать, убаю,´кивать 1. уљуљати, успавати 2. умирити, утишати
убе,´гать, убежа,´ть 1. побећи, трком нестати 2. изврети, искипити
молоко,´ убежа,´ло - млеко је искипело
убеди,´тельность убедљивост, уверљивост
убеди,´тельный уверљив, убедљив
убеди,´тельный до,´вод - уверљив разлог
убежда,´ть, убеди,´ть 1. уверити 2. доказати 3. наговорити; ~ся уверити се
убежде,´ние с. 1. увереност, уверавање 2. наговарање 3. уверење, мишлење, поглед, схватање
убе,´жище с. склониште, уточиште, азил
убере,´чь, уберега,´ть заштити, штитити, сачувати
убере,´чься сачувати се
убить, убива,´ть убити, уништити, убиjати, уништавати; ~ ся 1. ударити се, убити се 2.туговати
убить вре,´мя - убити време
убива,´ться над пропа,´жей - туговати због губитка
уби,´тый убијен, мртав
спать как уби,´тый - спавати као мртав
уби,´йство с. убиство
предумы,´шленное уби,´йство - убиство са предумишљањем
уби,´йственный убилачки, убиствен, смртоносан
уби,´йца м.убица
убира,´ть, убра,´ть 1. склањати, скупљати 2. спремати, чистити, уклањати 3. декорисати,украшавати, китити
убира,´ть я,´корь - дизати котву
убра,´ть урожа,´й - убрати летину
убра,´ть посте,´ль - наместити кревет
убира,´ться 1. одлазити, склањати се 2. спремати се 3. украшавати се, китити се
убира,´йся! - губи се!
убира,´йся подобру,´-поздоро,´ву! - губи се с милим богом!
ублю,´док м. мелез, изрод
убо,´гий 1. убог, бедан 2. сиромашан, jадан 3. богаљ
убо,´гое содержа,´ние - бедан садржај
убо,´жество с. убоштво, беда, невоља
убо,´й м. клање
корми,´ть на убо,´й - гоjити за клање
корми,´ть как на убо,´й - обилато хранити
убо,´ристо ситно, густо, збиjено
писа,´ть убо,´ристо - писати ситно, збиjено
убо,´рка ж.1. жетва 2. чишћење, спремање 3. одвлачење
убо,´рщица ж. чистачица (у установама, предузећима и сл.)
убо,´рная ж. 1. облачионица, гардеробер 2. клозет
убра,´нство с. 1. украс 2. кућни намештаj 3. опрема
убыва,´ние с. смањење, опадање
убыва,´ть, убы,´ть 1. смањивати се, опадати 2. одлазити
убыва,´ть в о,´тпуск - одлазити на годишњи одмор
у,´быль ж. смањивање, опадање
идти,´ на у,´быль - опадати
убы,´ток м. губитак, штета
возмеща,´ть убы,´тки - накнађивати штету
взы,´скивать убы,´тки - наплаћивати штету
с убы,´тком - са губитком, на штету
уважа,´ть поштовати, ценити
уваже,´ние с. поштовање
уважа,´емый поштовани
уважи,´тельный 1. основан, оправдан2. пун поштовања
ува,´жить учинити по вољи, задовољити, изићи усусрет, испоштовати
ува,´жить ста,´рого челове,´ка - испоштуј стару особу
у,´валень м. разг. трапавко
уве,´домить, уведомля,´ть обавестити, известити
уведомле,´ние с. саопштење
увезти,´, увози,´ть 1. одвести 2. украсти
увеличе,´ние с. повећање, проширење, увеличавање
увели,´чить, увели,´чивать, увели,´чиваться повећавати, повећати, увеличавати, проширивати;~ся повећати се, порасти, проширити се
увели,´чивать запрла,´ту - повећати плату
увенча,´ть наградити, крунисати; ~ся крунисати се
увере,´ние с. чврсто обећање, свечано уверавање
уве,´ренно поуздано, уверено, сигурно
уве,´ренность м. 1. поуздање 2. уверење, вера, уздање, сигурност
уве,´ренный уверен, поуздан, сигуран
бу,´дьте уве,´рены! - будите сигурни!
увёртка ж. изговор, смицалица, врдање
увёртливый препреден, лукав, окретан, врдав
увёртываться 1. врдати, изврадавати 2. цизговарати се 3. избегавати (ударац)
уверну,´ться от встре,´чи - избећи сустрет
уверя,´ть, увери,´ть уверити, обећати;~ ся уверити се
увеселе,´ние с. забава, разонода, весеље
увеселительный забаван, занимљив
увеселя,´ть забављати, занимати
увеси,´стый 1. тежак 2. jак
увеси,´стый уда,´р - тежак ударац
уве,´чить осакатити, сакатити
уве,´чье с. сакаћање
увеща,´ние с.саветовање, опомињање, поучавање
увещева,´ть, увеща,´ть советовати, опомињати
уви,´деть, увида,´ть видети, спазити, увидети, схватити, опазити; ~ся видети се
увильну,´ть, уви,´ливать избегавати, врдати, изговарати се избећи, изврдати
увлека,´тельно с. занимљиво, интересантно
увлека,´тельный занимљив, интересантан
увлече,´ние с. 1. занос, одушевљење 2. страст
увлечённый ентузиаста, одушевљен
увле,´чь, увлека,´ть 1. очарати ,освоjити, занети ,осваjати, заносити 2. одвести, одводити; ~ся 1. заносити се, одушевљавати се 2. заволети
уво,´д м. 1. повлачење 2. одвођење, отмица 2. отимање
уводи,´ть, увести,´ 1. повлачити 2. одводити, красти
уводи,´ть домо,´й - одводити кући
уво,´з м. одвођење, отмица
увози,´ть, увести,´ одвозити, одводити
увезти,´ дете,´й на мо,´ре - возити децу на море
увола,´кивать, уволо,´чь одвлачити, вући
увольне,´ние с. отпуштање, ослобођење (дужности)
увольня,´ть отпуштати, ослобађати (дужности)
уво,´льте меня,´ от э,´того челове,´ка! - ослободите мене од тог човека!
уво,´лить по сокраще,´нию шта,´тов - отпустити с посла збор кадровске редукције
увы,´! аваj! jао!
увяза,´ть, увя,´зывать 1. увезати. повезати 2. заглибљивати се
увяза,´ться прикачити се, пратити
увя,´знуть заглибити, упетљати се
угада,´ть, уга,´дывать погодити, погађати, одгонетнути
уга,´р м. 1. разг. угљен-моноксид 2. тровање углен-моноксидом 3. опиjање; опиjеност
угаса,´ть, угасну,´ть 1. гасити се , угасити се 2. умирати, издахнути
углево,´д м. угљени хидрат
углеводоро,´д м. угљен-водоник
угледобы,´ча ж. производња угља
углеко,´п м. устар. рудар, копач угља
углепромы,´шленность ж. индустриjа угља
углеро,´д м. угљеник
углова,´тый неотесан, незграпан
углово,´й угаони
углово,´й уда,´р - корнер (у фудбалу)
углуби,´ть, углубля,´ть удубити, продубити, удубљивати; ~ся удубити се, удубљивати се
углубле,´ние с. 1. удубљивање, дубина 2. котлина, щупљина, дупља
углублённый 1. просубљен, дубок 2. озбиљан, фундаменталан, дубок
углублённое изуче,´ние - дубоко, озбиљно проучавањ
угна,´ть, угоня,´ть 1. одвести, истеривати, гонити 2. украсти (моторно возило)
угна,´ть коро,´в с па,´стбища - отерати краве са паше
угна,´ть мопе,´д - украсти скутер
угна,´ться 1. стићи, ићи у корак с неким 2. чинити исто као и други
за ним не угна,´ться - не можеш да га стигнеш
угнета,´ть угњетавати, притискивати
угнета,´тель м. угњетач
угнете,´ние с. угњетавање
угнетённость ж. утученост, снужденост
угнетённый угњетен, утучен, потиштен
угово,´р м. 1. наговарање, придобиjање 2. погодба, споразум, договор
уговори,´ть, угова,´ривать 1. наговорити, саветовати 2. побудити, побуђивати; ~ся договорити се
уговори,´ться о встре,´че - уговорити састанак
уговори,´ться о цене,´ - погодити се (за цену)
угоди,´ть, угожда,´ть угодити, учинити по вољи угађати, чињити по вољи
уго,´дничать ласкати, угађати
уго,´дливый 1. услужан, предусретљив 2. сервилан, понизан, ропски
уго,´дничество с. слугерањство, сервилност
уго,´дно угодно, приjатно, по вољи
в уго,´ду - за љубав (некоме), за вољу (некоме)
у,´гол м. 1. угао 2. чоше, чошак, кут 3. пребитвалиште, обитавалиште
име,´ть сво,´й у,´гол - имати кров над главом
медве,´жий у,´гол - забит, недодђија
уголо,´к м. 1. чошће, кутак 2. угаона гарнитура, угаони намештај
уголо,´вный кривични, криминални
уголо,´вный ко,´декс - кривични законик
уголо,´вный ро,´зыск, уголо,´вка разг. - криминална полициjа
уголо,´вный престу,´пник - криминалац
уголо,´вщина ж. кажњиво дело, криминал
у,´голь м. угаљ
древе,´сный у,´голь - ћумур
бу,´рый у,´голь - мрки угаљ
то,´щий у,´голь - посни угаљ
у,´гольный угљени
у,´гольщик м. угљар
уго,´н м. крађа моторного возила
уго,´нщик м. крадљивац аутомобила
угомони,´ть утишати, умирити; ~ся умирити се
угора,´здить обрести се, наћи се
угора,´ть, угореть тровати се углен-моноксидом
угоре,´лый 1. отрован углен-моноксидом 2. ошамућен, суманут
бежа,´ть как угоре,´лый - трчати као луд
у,´горь м. 1. митесер 2. зоол. jегуља
угости,´ть, угоща,´ть угостити, почастити, угошћавати, чашћавати
угоще,´ние с.1. угошћавање 2. jело, пиће за госте
угро,´бить упропастити, уништити
угро,´бить ситуа,´цию - упропастити ситуацию
угрожа,´ть претити
угрожа,´ющий претећи, неизбежан
угро,´за м. 1. претња 2. опасност
угро,´хать убити, уништити
угро,´хать вре,´мя - убити време
угры,´зение с. 1. грижа, нагризање
угрызе,´ния со,´вести - грижа савести
угрю,´мый намрштен, суморан, невесео
удава,´ть удавати; ~ся полазити за руком, успевати
удави,´ть давити, стискати;~ся обесити се
у,´даль м., удальство с. смелост, храброст
удало,´й смео, храбар
удале,´ц м. jунак, храбар човек
уда,´р м. ударац
со,´лнечный уда,´р - сунчаница
лобово,´й уда,´р - директан ударац
уда,´рить, ударя,´ть ударити, лупнути, потапшати по рамену; ~ся ударити се, одати се
уда,´рить по рука,´м - опкладити се, погодити се
уда,´рить по карма,´ну - коштати прескупо
па,´лец о па,´лец не уда,´рил - прстом ниjе мрднуо
уда,´риться в нау,´ку - одати се учењу
уда,´рный 1. ударни 2. хитан, приоритетан
уда,´рное зада,´ние - хитан задатак
уда,´рная но,´вость - ударна вест
уда,´ча ж. срећа, успех
уда,´чный, уда,´чливый, уда,´чник м. срећан, коjи има успеха батлиjа
уда,´чно успешно, срећно, повољно
уда,´чный вы,´бор - срећан избор
удвое,´ние с. удвостручавање, удвостручење, удаваjање
удво,´ить, удва,´ивать удвостручити, удвоjити, удваjати, удвостручавати; ~ся удовстручити се, удовоjити се
уде,´л м. 1. део, удео, судбина 2. део земље, имовина (у Русији у средњем веку)
удели,´ть, уделя,´ть поклонити, дати, посвећивати, удељивати
у,´держ м. суздржавање
без у,´держу - без суздржавања
удержа,´ние с. 1. наплата 2. задржавање, присваjање
удержа,´ть, уде,´рживать 1. наплатити 2. задржати, присвоjити 3. спречити, ~ся 1. уздржати се 2. задржати се 3. остати
удержа,´ться на коне,´ - задржати се на коњу
удесятеря,´ть удесетостручавати
удиви,´тельный 1. необичан, чудноват 2. ванредан, диван
удиви,´ть, удивля,´ть зачудити, изненадити, запањити; ~ся изненадити се, зачудити се, дивити се,
удивле,´ние с. зачуђеност, дивљење
удила,´ мн. жвале, ђем
уди,´лище с. прут за удицу, пецарошки штап
уди,´льщик м. пецач
уди,´ть ловить рибу ( на удицу), пецати
удлине,´ние с.продужење, продужавање
удлинённый продужен, настављен
удлини,´ть, удлиня,´ть продужити, протегнути, продуљити
удо,´бный удобан, згодан, повољан, подесан, прикладан, умесан
удобовари,´мый сварљив
удобоисполни,´мый изводљив, остварљив, могућ
удо,´бство с. 1. удобност 2. угодност
удобре,´ние с. 1. ђубрење 2. ђубриво
иску,´сственное удобре,´ние - вештачко ђубриво
удо,´брить, удобря,´ть нађубрити, ђубрити
удовлетворе,´ние с. задовољење, сатисфакциjа
удовлетворённый задовољан, смирен
удовлетвори,´тельный задовољаваjући, довољан
удовлетвори,´ть, удовлетворя,´ть 1. задавољити 2. одговорити, снабдети; ~ся задовољити се
удовлетворя,´ть потре,´бности - задовољити потребе
удово,´льствие с. задовољство, радост, наслада, уживање
удово,´льствоваться задовољавати се
удо,´й м. 1. млеко од jедне муже 2. мужа
удо,´йливость м. млечност
удо,´йник м. музлица
удосто,´ить, удоста,´ивать 1. удостоjити, указати част 2. одликовати, наградити
удосто,´ить награ,´дой - одликовати; наградити
удочери,´ть посвојити, узети за кћерку
удостове,´рение с.1. уверење, сведочанство 2. оверавање
удостовере,´ние ли,´чности - лична карта
удостове,´рить, удостоверя,´ть оверити, потврдити
у,´дочка ж. удица, пецарошки штап
заки,´нуть у,´дочку - бацити удицу
попа,´сться на у,´дочку - упасти у клопку
пойма,´ть на у,´дочку - упецати
удра,´ть, удира,´ть побећи, умаћи, ухватити маглу
удручённость утученост, снужденост, клонулост, потиштеност
удручённый утучен снужден, потиштен, обесхрабрен
удручи,´ть, удруча,´ть утући, снуждити, обесхрабрити, потиштити
удуше,´ние гушење, угушивање, угушење, загушење
уду,´шливый загушљив, угушљив
удуши,´ть, удуша,´ть угушити, удушити, давити, зашгушити
уду,´шье с. гушење, астма
уедине,´ние с. самоћа, усамљеност, повученост
уединённый усамљен, повучен, осамљен
уедини,´ть уединять одвоjити, издвојити, усамити;~ся одвоjити се, осамити се, повући се
уе,´зд м. срез
уе,´здный срески
уе,´хать, уезжа,´ть отпутовати одлазити (не пешке)
уж 1. м. смук 2. већ 3. уствари, сигурно, та
ужа,´лить уjести
у,´жас м. 1. ужас, страхота, страх 2. много, страшно, огромно
у,´жас как хо,´лодно! - ужасно хладно!
ужаса,´ющий коjи запрепашћуjе, одвратан, грозан
ужа,´сный страшан, грозан, ужасан, стравичан
ужасну,´ть, ужаса,´ть запрепастити, застрашити, престравити, ужаснути; ~ся препадати се, ужасавати се, престрављивати се
уже већ, тек
я уже пообе,´дал - већ сам ручао
уже,´ли устар. ужель зар
ужи,´вчивый коjи се лако саживљава с другима, дружеван, коммуникативан
ужи,´ться, ужива,´ться навикнути, саживети се
ужи,´мка ж. гримаса, кревљење
у,´жин м. вечера
за у,´жином - за время вечере
ужина,´ть вечерати
у,´зел м. 1. чвор 2. завежљаj
железнодоро,´жный у,´зел - железнички чвор
у,´зелок м. чворић, мали завежљаj
у,´зкий 1. узан, тесан 2 . органичен
у,´зкая колея,´, узкоколе,´йка - узани колосек
у,´зкая специа,´льность - ужа струка
узкова,´тый узан, доста узан
узлово,´й чворни
узлова,´я ста,´нция - чворна станица
узлова,´тый чворовит, чворноват
у,´зость ограниченост, ускост
узна,´ть, узнава,´ть 1. дознати, сазнати, препознати 2. питати, обавестити се
узна,´ть по похо,´дке - препознати по кроаку
у,´зник м. сужань
узо,´р м. 1. шара 2. узорак, мустра, модел, образец
у,´зы мн. веза, спона, стега
у,´зы дру,´жбы - приjатељске везе
у,´йма ж. мноштво, врло много
уйти,´ отићи, умаћи, утећи
ука,´з м. декрет, наредба
ука,´зание с. директива, упутство
указа,´тель м. 1. списак, садржаj 2. показивач, показна табла, путовођа
алфави,´тный указа,´тель - азбучни регистар
библиографи,´ческий указа,´тель - библиографски преглед
указа,´тель ско,´рости - брзиномер
указа,´тельный показни
указа,´тельный па,´лец - кажипрст
указа,´тельное местоиме,´ние - показна заменица
указа,´ть, ука,´зывать 1. показати 2. објаснити, разjаснити
указа,´ть доро,´гу - показати пут
уката,´ть, ука,´тывать утрти саоницама, уравнати; ~ся 1. углачити се 2. бити изнурен вожњом
укати,´ть, ука,´тывать 1. откотрљати 2. отпутовати, одjурити
укача,´ть, ука,´чивать успавати, уљушкати
укла,´д м. устар. начин, уређење
укла,´д жи,´зни - начин живота
укла,´дка ж. 1. полагање 2. ускладиштење робе 3. сређивање фризуре
укла,´дывать, уложи,´ть 1. полагати 2. слагати, смештати 3. ставити да лежи; ~ся 1. паковати се, спремати се 2. улазити 3. легати
уложи,´ть чемода,´н - паковати кофер
уложи,´ть в посте,´ль - ставити у кревет
уклоне,´ние 1. отклањање 2. одступање 3. избегавање
укло,´н неодређен
уклони,´ться, уклоня,´ться одступити, склонити се, избећи, измаћи
уклоня,´ться от те,´мы - одступати од теме
уклю,´чина ж. рашља
укоко,´шить убити, уцмекати
уко,´л м. 1. убод 2. инjекциjа
уко,´лоть 1. убости, пецнути 2. дати инjекциjу
укомплектова,´ть, укомплекто,´вывать попунити, допунити, комплетирати
укоризна ж. прекор, укор
укори,´зненный прекоран
укори,´ть, укоря,´ть прекоревати
укороти,´ть, укора,´чивать скратити, скраћивати
укореня,´ть усађивати, уводити, укорењивати
укра,´дкой кришом, таjно, крадом
украи,´н|ец м.Украјинац; ~ка ж. Украјинка
украи,´нский украјински
украша,´ть, укра,´сить украшавати, дотеривати, улепшавати
украше,´ние украс, декор, украшавање
укрепи,´ться учврстити се, оjачати
укрепле,´ние с. 1. утврђење 2. jачање, учвршћивати
укро,´мный 1. одвоjен, издвоjен 2. усамљен, повучен
укро,´мное месте,´чко - кутак, скровиште
укро,´п м. мирођиjа
укроти,´ть, укроща,´ть 1. укротити, обуздати 2. утишати, умирити 3. припитомити
укроще,´ние с. 1. обуздање, умиривање 2. припитомљење
укрупне,´ние с. 1. проширење, проширивање 2. повећавање, спајање
укрпня,´ть, укрупни,´ть 1. проширивати 2. повећавати, спаjати
укры,´тие с. заклон, склониште
укры,´ть, укрыва,´ть 1. сакрити, склонити 2. покрити; ~ся 1. склонити се, сакрити се 2. покрити се
у,´ксус м. сирће
уку,´с м. уjед, угриз
укуси,´ть уjести, угристи
уку,´тать, уку,´тывать умотати, огрнути;~ся умотати се, огрнути се
ула,´дить, ула,´живать уредити, средити, удесити
ула,´мывать, улома,´ть 1. наговарати, убеђивати 2. говорењем придобиjати
у,´лей м. кошница
улепетну,´ть разг. побећи, утећи
улета,´ть, улете,´ть одлетати
улету,´чиваться, улету,´читься 1. испаравати се, ветрити се 2. нестаjати, ишчезавати
уле,´чься 1. лећи 2. утишати се
ули,´ка ж. доказ
пряма,´я ули,´ка - директан доказ
ко,´свенная ули,´ка - индиректан доказ
ули,´тка ж. пуж
у,´лица ж. улица
вы,´гнать на у,´лицу - истерати
у,´личный улични
уличи,´ть, улича,´ть 1. доказати, утврдити кривицу 2. изобличити
уличи,´ть во лжи - ухватити у лажи
уло,´в м. улов, количина уловљење рибе
улови,´мый 1. коjи се може запазити 2. коjи се може ухватити
уло,´вка ж. лукавство, трик, смицалица, подвала, обмана
улови,´ть ухватити, запазити
уложе,´ние с. устар. кодекс, законик
уложи,´ть 1. положити 2. сложити, сместити; ~ся 1. упаковати се, спремити се 2. ограничити се на
уломать, уламывать наговорити, убедити
улучи,´ть увребати, уграбити, изабрати
улучше,´ние с. побољшање, поправљање
улу,´чшить побољшати, поправити, исправити; ~ся поправљати се, побољшавати се
улыба,´ться, улыбну,´ться 1. смешкати се, осмехивати се 2. свиђати се
улы,´бка ж. осмех
улюлю,´кать викати, дерати се, викати «уа»
ум м. ум, памет, разум
сойти,´ с ума,´ - полудети
вы,´жить из ума,´ - излапети
не ва,´шего ума,´ де,´ло! - није ваша ствар!
счита,´ть в уме,´ - израчунавати напамет
взя,´ться за ум - опаметити се
что на уме,´, то и на языке,´ - шта на уму, то на друму
умник м. паметан човек
умница ж. паметан, послушан
умничать мудровати
умный уман, паметан, мудар
умалишённый луд, полудео
дом умалишённых - лудница
умали,´ть, умаля,´ть омаложавати, потцењивати, умањивати
ума,´ять изнурити, исцрпсти, изморити, умањивати; ~ся изнурити се, заморити се, малаксати, посустати
уме,´лый, уме,´лец 1. вешт 2. окретан, умешан, вичан, спретан
уме,´ние с. вештина, умешност, спретност, разумевање
уменьша,´ть смањивати, умањивати, ситнити
умере,´ть, умира,´ть умрети, погинути
уме,´рший умрли
умерщвля,´ть 1. убиjати, усмрћивати 2. мучити
умерщвля,´ть плоть - мучити тело
уме,´рить, умеря,´ть умерити, ублажити, стишати
умести,´ть, умеща,´ть сместити
уме,´ть умети, знати
уме,´ючи вешто, вично, окретно, умешно, спретно
умиле,´ние с.ганутост, умимиљење
умили,´тельный умиљат, дирљив, патетичан, узбудљив
умили,´ть, умиля,´ть дирнути, ганути, разнежавати
умилённый ганут, дирнут
уми,´льность ж. љупкост, сладост, приjатност
уми,´льный љубак, драг, приjатан, дражестан
умира,´ть умирати, венути
умира,´ть от ску,´ки - досађивати се
умозаключе,´ние с. закључак, логичан суд
умолка,´ть, умо,´лкнуть престаjати говорити, ућутати, умукнути
без у,´молку - непрестано, стално, непрекидно
говори,´ть без у,´молку - говорити неприкидно
умоло,´т м. количина овршеног жита
умоля,´ть преклињати
умопомеша,´тельство лудило
умо,´ра м. смеjуриjа
умори,´тельный смешан, забаван
умори,´ть убити, усмртити; исцрпсти
у,´мственный умни, духовни
у,´мствовать умовати, расуђивати, размишљати
умча,´ть брзо одвести; ~ся одjурити
умыва,´льник м. умиваоник
умыва,´ние с. умивање
умы,´ть, умыва,´ть умити, умивати; ~ся умивати се, умити се
умыка,´ние с. насилно одвођење, отмица
умыка,´ть одвлачити, силом или преваром одводити
у,´мысел м. намера, умишљаj
с у,´мыслом - намерно, хотимично
умы,´слить, умышля,´ть намислити, смислити, намеравати, смерати, замишљати
умы,´шленный намерно учињен
умягчи,´ть, умягча,´ть ублажити, омекшавати
унава,´живание, унаво,´живание с.пођубравање, ђубрење
унасле,´довать наследити
унести,´, уноси,´ть однети; ~сь одлетети, одјурити
унести,´ но,´ги - утећи, умаћи
универма,´г м. (универсальный магазин) робна кућа
университе,´т м. универзитет
университе,´тский универзитетски
унижа,´ть понижавати, унижавати; ~ся понижавати се
униже,´ние с. понижење
уни,´женность пониженост
уни,´женный понижен
унизи,´тельность ж. понижење, понижавање
уни,´зить понизити, унизити; ~ся понизити се, унизити се
уни,´зывать низати, покривати, облагати
унима,´ть, уня,´ть умиривати, смиривати, стишавати; заустављати; ~ся 1. стишавати се, смиривати се, умиривати се 2. заустављати се
унита,´з м. клозетска шоља
уничто,´жить, уничтожа,´ть уништити, срушити, укинути
уничтоже,´ние с. уништавање, рушење, укидање
у,´нты мн. чизме од крзна
уныва,´ть обесхрабрити се, клонути духом, туговати
уны,´лость ж., уны,´ние с.снужденост, утученост, обесхрабреност
уны,´лый снужден, суморан, сетан
уня,´ть 1. умирити; зауставити утишати 2. ућуткати
уня,´ть кровотече,´ние - зауставити крвављење
упа,´док м. 1. опадање, слабљење 2. пропадање, декаденциjа
упа,´док сил - малаксалост, оронулост
упа,´док ду,´ха - потиштеност, утученост, клонулост
до упа,´ду - до изнемоглости
упа,´днический декадентан
упакова,´ть, упако,´вывать упаковати, паковати, увиjати
упако,´вка ж. 1. пковање, увиjaње, умотавањње 2. материjал за паковање, пак-папит
упако,´вщик м. пакер
упе,´чь, упека,´ть сместити, предати
упе,´чь под суд - предати суду
упека,´ть в тюрьму,´ - сместити у затвор
упере,´ть, упира,´ть 1. упрети, одупрети 2. украсти
упере,´ться, упира,´ться 1. упрети, наслонити се, ослањати се 2. заинатити се, одупирати се
упи,´танность ж. гоjазност, дебљина
упи,´танный угоjен, дебељушан, пуначак
упла,´та ж. плаћање
уплати,´ть, упла,´чивать уплатити, плаћати
уплотне,´ние с. збиjање,згушњавање
уплотни,´ть, уплотня,´ть сабити, збити
уплы,´ть, уплыва,´ть 1. отпловити, отпливати 2. нестајати
де,´ньги уплы,´ли - новац jе нестао
упова,´ние с. надање, нада
упова,´ть надати се
уподо,´бить, уподобля,´ть упоредити, поредити, изjедначити; ~ся бити сличан, личити, уjедначити се
упое,´ние с.занос, наслађивање, усхићење, одушевљење
упоённый опиjен, занет, усхићен
упои,´тельный чаробан, диван, заносан
уползти,´ одмилети, отпузити
уполномо,´ченный 1. овлашћен, опуномоћен 2.м. опуномоћеник
уполномо,´чить, уполнома,´чивать опуномоћити, овластити
упомина,´ние с.спомињање, помињање
упомяну,´ть, упомина,´ть споменути, поменути
упо,´р м. ослонац, наслон, подупирач
вы,´стрелить в упо,´р - опалити из непосредне близине
смотре,´ть в упо,´р - буљити, гледати нетремице, зурити
де,´лать упо,´р - истицати, подвлачити, наглашавати
упо,´рство с. тврдоглавост, постоjаност, истраjност, издржљивост
упо,´рный упоран, jогунаст, истраjан, тврдоглав
упо,´рстововать остаjати постоjан, бити тврдоглав
употреби,´ть, употребля,´ть 1. употребити 2. искористити
употреби,´ть все сре,´дства - искористити сва средства
употребле,´ние с. употреба, примењивање
упра,´ва ж. 1. правда, правичност 2. одбор, веће
городска,´я упра,´ва - градско веће
найти,´ упра,´ву на кого,´-нибу,´дь - наћи суда против некога
управдо,´м м. (управля,´ющий до,´мом) председник месне заједнице
управле,´ние с.1. руковођење, управљање 2. установа, надлештво, управа, дирекциjа
управле,´нческий управни, административни
управле,´нческий персона,´л - административно особље
управля,´емый диригован
управля,´ющий 1. м.управник, управитељ2.који управља
управля,´ть управљати, руководити
упражне,´ние с. вежба, вежбање
упражня,´ться вежбати се
упра,´шивать умољавати, преклињати, молити
упреди,´ть, упрежда,´ть претећи, предухитрити, престићи
упрёк м.пребацивање, прекор
упрека,´ть пребацивати (некоме), корити
упроси,´ть умолити, намолити
упро,´чить, упро,´чивать учврстити, оjачати, утврдити
упроща,´ть упрошћавати, поjедностављивати
упроще,´ние с. упрошћение, поjдностављивање
упру,´гость еластичност, гипкост
упру,´гий еластичан, гибак
у,´пряжь ж. коњска опрема
упря,´жка ж. запрега
упряжно,´й запрежни
упряжна,´я ло,´шадь - запрежни коњ
упря,´миться, упря,´мствовать 1. противити се, jогунити се, бити упоран, тврдоглав 2. инсистирати
упря,´мство с. упорност, тврдоглавост, jогунство, инат
упря,´мец м. тврдоглавац, инатливац
упря,´мый тврдоглав, jогунаст, бандоглав, упоран, инатлив
упря,´тать, упря,´тывать сакрити, склонити; ~ся сокрити се
упуска,´ть, упусти,´ть пропуштати, упуштати, испуштати
упусти,´ть слу,´чай - пропустити прилику
упуще,´ние с. пропуст, омашка, погрешка, занемаривање
упы,´рь м. вампир
уравне,´ние с. 1. jедначина 2. изjедначивање
уравне,´ние с двумя,´ неизве,´стными - jедначина с две непознате
ура,´внивать, уровня,´ть 1.изjедначивати, уjедначивати 2. равнати
уравни,´ловка ж. изjедначавање
уравнове,´сить, уравнове,´шивать уравнотежити
уравнове,´шенность ж. сталоженост
уравнове,´шенный сталожен, озбиљан, уредан
уразуме,´ть разумети, схватити
уре,´зать, уре,´зывать одсецати, смњивати, скресати, кресати
уре,´зать расхо,´ды - смањити издатке
у,´рка м. ситан криминалац, лопужаж.
у,´рна ж. урна, кутиjа
избира,´тельная у,´рна - бирачка кутиjа
у,´ровень м. 1. ниво 2. либела
у,´ровень воды,´ - водостање
жи,´зненный у,´ровень - животни стандард
ни,´же у,´ровня мо,´ря - испод нивоа мора
уро,´д м., уро,´дина м.,ж. наказа, ругоба,чудовиште
уро,´дливость унакаженост, нагрђеност; ружноћа
уро,´дливый унакажен, нагрђен, наказан, ружан
уро,´дство с. ружноћа, ругоба, наказаност
уро,´довать унаказивати, ружити, богаљити
урожа,´й 1. род, летина 2. берићет, принос
усто,´йчивый урожа,´й - стабилан принос
урожа,´йность жетвени принос по хектару
уроже,´нец рођен, пореклом
уро,´к м. 1. час, лекциjа 2. задатак 3. наук
дава,´ть уро,´к - одржавати час
брать уро,´ки - узимати часове
де,´лать уро,´ки - спремати домаће задатве
э,´то бу,´дет уро,´ком - то ће бити наук
уро,´н м. губитак, штета
нести,´ большо,´й уро,´н - трпети велике губитке
урони,´ть испустити
урони,´ть себя,´ в обще,´ственном мне,´нии - нашкодити своме угледу у друштву
уро,´чный 1. одређен 2. згодан, удобан
уро,´чная рабо,´та - одређени посао, који има рок
урыва,´ть уграбљивати
урю,´к сува каjсиjа
ус брк
он и в ус себе,´ не ду,´ет - баш га брига за то
мота,´ть себе,´ что-ли,´бо на ус - 1.смишљати 2. памтити
усач м.бркалија
усатый бркат
усики м. бркчићи
уса,´дьба ж.кућа велипоседника
уса,´живать 1. посађивати, посадити 2. засађивати, садити; ~ся седати
усвое,´ние с. усваjање, примање
усво,´ить, усва,´ивать усваjати, примати, стећи
усво,´ить привы,´чку - стећи навику
хорошо,´ усво,´ить уро,´к - добро научити домаћи задатак
усе,´рдие усердност, марљивост, ревност
усе,´рдный ревностан, усрдан, марљив
усе,´рдствовать бити ревностан, усрдан
усе,´сться сести, поседати
усе,´сться по места,´м - заузети места
усечённый отсечен, скраћен
усиде,´ть остати седећи, задржатти своjе место
уси,´дчивый истраjан, неуморан, стрпљив
усиле,´ние с. поjачање, повећање
уси,´ленный поjачан
уси,´ленное пита,´ние - поjачана исхрана
уси,´лие с. напрезање, напор, упињање
усили,´тель м. поjачивач
о,´бщими уси,´лиями - заjедничким напорима
уси,´лить, уси,´ливать поjачати
ускоре,´ние с. убрзање
ускоре,´ние си,´лы тя,´жести - убрзање Земљине теде
ускоре,´нный убрзан
уско,´рить ускорять убрзати
усла,´да ж. уживање, радост, наслада, задовољство
услажда,´ть наслађивати, увесељавати, очаравати, заноситит, усхићавати
усло,´вие 1. услов, погодба 2. уговор 3. прилика
усло,´вия догово,´ра - одредбе уговора
жили,´щные усло,´вия - станбене прилике
усло,´виться, усло,´вливаться договорити се, споразумети се, погодити се
усло,´вно условно, релативно
усло,´вность ж. конвенционалност
усло,´вный 1. услован 2. уговорен, погодбени
усло,´вный пригово,´р - условна пресуда
усло,´вное наклоне,´ние - погодбени начин
усложне,´ние с. компликациjа
усложнённость ж. компликованост
усложнённый компликован
усложни,´ть, усложня,´ть искомпликовати, отежати, зепетљавати, заплитати
услу,´га ж.услуга
оказа,´ть услу,´гу - учинити услугу
усма,´тривать запажати, видети
усмотре,´ние с. нахођење, слобода одлучивања
предста,´вить на усмотре,´ние - уступити на одлуку
де,´йствовать по со,´бственному усмотре,´нию - радити по сопственом нахођењу
усмотре,´ть увидети, запазити
уснасти,´ть, уснаща,´ть 1. удесити, украсити, накитити 2. снабдети, снабдевати
усну,´ть заспати
усну,´ть наве,´ки - заспати вечним сном, умрети
усомни,´ться посумњати
успева,´емость ж. успех
успева,´ть 1. стизати на време 2. успевати, напредовати
успе,´ть 1. стићи на време 2.имати успеха
успе,´х м. 1. успех, срећа 2.напредак
успокое,´ние умирење, душевни мир
успокои,´тельный умируjући
успоко,´ить, успока,´ивать 1. умирити, стишати, утешити 2. олакшати, смањити; ~ся 1. умирити се, стишати се, утешити се, умањити се 2.
престати
уста,´в м. правила, статут
устава,´ть умарати се, сустаjати
уста,´вить 1. ставити, метнути 2. поставити 3. упрети поглед
уста,´лость м. умор, сусталост, малаксалост
не знать уста,´лости, у,´стали - не знати за умор
без уста,´лости, без у,´стали - неуморно, неприкидно
уста,´лый уморан, заморен, малаксао, изнурен
устана,´вливать 1.стављати, постављати, инсталирати 2. успостављати 3. утврђивати
устана,´вливать контро,´ль - уводити контролу
устана,´вливать це,´ну - одређивати цену
установи,´ть 1. поставити, инсталирати 2. успоставити 3. утврдити, одредити
установи,´ть в ряд - поређати
установи,´ть поря,´док - увести ред
установи,´ть фа,´кты - утврдити чињењице
устано,´вка ж. 1. став, поставка 2. директива 3. уређаj 4. постављање, инсталирање
устаре,´ть застраети
у,´стно усмено
у,´стный усмен, усмени
у,´стная слове,´стность - фолклор, народне умотворине
усто,´и мн. основа, темељ
нра,´вственные усто,´и - морални принципи
усто,´йчивость стабилност, сталност, постоjаност
усто,´йчивый стабилан, сталан, постоjан
устоя,´ть 1. одржати се 2. одолети, одупрети се; ~ся 1. избистрити се, наталожити се 2. ухватити се
устра,´ивать 1. приређивати, оснивати; уређивати 2. смештати 3. одговарати
устране,´ние с. 1. склањање, уклањање, удаљавање 2. одстрањење 3. убијање, уништавање
устрани,´ть, устраня,´ть 1. склонити, уклонити, удаљити 2. одстранти 3. убити, уништити; ~ся удаљити се, повући се
устраше,´ние с. страх, боjазан, плашња
устраши,´ть, устраша,´ть уплашити, плашити; ~ся упалшити се
устреми,´ть, устремля,´ть управити, усмерити, концентрисати
устри,´ца ж. острига
устро,´ить приредити, основати, уредити, сместити
устро,´итель м. организатор, припеђивач
устро,´йство с. 1. уређивање, довођење у ред 2. уређаj 3. структура, уређење, размештаj
усту,´п м. 1. ивица, руб 2. испуст, избочина
усту,´пка ж. 1. попуштање, уступање 2. снижење
усту,´пчивый попустљив, повадљив
уступа,´ть 1. уступати, давати 2. пристаjати 3. попуштати, покоравати се 4. снижавати, обарати, заостаjати
уступа,´ть давле,´нию - попуштати на притисак
уступи,´ть 1. попустити, покорити се 2. снизити заостати
у,´стье с. 1. ушће 2.отвор, грлић
усугу,´би,´ть, усугу,´бля,´ть поjачати, повећати, погоршати
усугу,´бля,´ть вину,´ - отежавати кривицу
усугубле,´ние с. 1. повећање, поjчање 2. отежавање, погорщавање
усынови,´ть усвоjити, усинити
усыновле,´ние с.усвоjење, усиновљење
усыпа,´льница ж. породична гробница
усы,´пать посути
усыпа,´ть посипати, покривати (лишће)
усыпля,´ть успављивати
утаи,´ть, ута,´ивать 1. сакрити, држати у таjности 2. утаjити, проневерити
ута,´йка ж. затаjивање, прикривање, држање у таjности, прећуткивање
без ута,´йки - отворено, искрено
утащи,´ть украсти, одвући
утверди,´тельный потврдан, сагласан
утверди,´ть, утвержда,´ть оснажити, потврдити, ратификовати
утвержде,´ние с. 1. тврдња 2. одобрење, ратификациjа
утека,´ть 1. истицати, протицати 2. излазити, пролазити
мно,´го вре,´мени утекло,´ - прошло jе много времена
уте,´ря ж. губидак, штета
утеря,´ть изгубити
утёс м.стена
утеше,´ние с. утеха, бодрење, охрабрење, радост
утеши,´тельный охрабруjћи, утешан
уте,´шить, утеша,´ть утешити, ободрити; ~ся тешити се
 уте,´шить изве,´стиями - обрадовати вестима
ути,´ль м., утиль-сырьё с. отпаци за рециклажу
утира,´ть брисати
утиха,´ть, ути,´хнуть стишавати се, престаjати, умиривати се
утихоми,´рить, утихоми,´ривать смирити, стишати, умирити
у,´тка ж. патка, пловка
газе,´тная у,´тка - новинарска патка
утконо,´с м. кљунар
уткну,´ть забити, гурнути; ~ся забити се
уткну,´ть нос в кни,´гу - забити нос у књигу
у,´тлый слаб, несигуран, трошан
у,´тлая ло,´дочка - трошан чамац
утолсти,´ть, утолща,´ть задебљати, подебљати
утоми,´тельность ж. заморност, мучнина, неугодност, несносност
утоми,´тельный заморан, тегобан, досадан, мучан
утоми,´ть, утомля,´ть заморити, уморити, изнурити; ~ся уморити се, заморити се, исцрпсти се
утомле,´ние умор, замор, сусталост, изнуреност
утону,´ть удавити се, потонути
утончённость ж. истањеност, префињеност
утончи,´ть 1. стањити 2. префинити, оплеменити
утопи,´ть, утопа,´ть удавити у води, утопити
утопа,´ть в ро,´скоши - луксузно живити
уточне,´ние с. прецизирање
уточни,´ть, уточня,´ть прецизирати, одредити
утрамбова,´ть утабати, утапкати
утра,´та ж. губитак, штета
утра,´тить, утра,´чивать изгубити, губити
у,´тренний jутрањи
у,´тренник ж. 1.матине 2. jутрањи мраз
у,´тро с. jутро
к утру,´ - пред зору
с утра,´ - одjутра
на сле,´дущее у,´тро - сутра уjутро
у,´тром уjутро
утруди,´ть, утружда,´ть оптеретити, узнемирити, обеспокоjити
утю,´г м. пегла
утю,´жка пеглање
утю,´жить пеглати
уха,´ ж. рибља чорба
Демья,´нова уха,´ - претерано чашћавање
уха,´б м. рупа на путу
уха,´бистный изривен, сав у рупама
ухажёр м. удварач
уха,´живание с. 1. удварање 2. дворење, неговање
уха,´живать 1. удварати се 2. дворити, неговати
ухвати,´ть ухватити, уловити, заграбити, дочепати се
ухва,´тка ж. манири, држање, начин кретања и држања тела
ухитри,´ться, ухитря,´ться, ухищря,´ться смислити, сначћи се, довиjати се
у,´хо м. уво
пропуска,´ть ми,´мо уше,´й - не обраћати пажњу
держа,´ть у,´хо востро,´ - бити опрезан
он по,´ уши влюблён - он jе до ушиjу заљубљен
туго,´й на,´ ухо - наглув
ухо,´д м. 1. одлазак 2. старање
ухо,´дить 1. одлазити 2. пролазити
уходи,´ть от наказа,´ния - избећи казну
ухудша,´ть погоршавати; ~ся погоршавати се
ухудше,´ние с. погоршавање
уча,´ствовать учествовати, суделовати, сарађивати
уча,´стие с.1. учешће, суделовање 2. интересовање
принима,´ть уча,´стие - учествовати
уча,´стник м. учесник
участи,´ть учестати, постати чест
уча,´сток м. 1. део, комад, парче (земље) 2. деоница
уча,´сток пути,´ - део пруге
избира,´тельный уча,´сток - изборна jединица
у,´часть м. судбина
уча,´щийся, учени,´к м. ученик, ђак
учёба ж. учење
уче,´бник м. уџбеник
уче,´бный наставни, школски
уче,´бный год - школска година
 уче,´бное заведе,´ние - школа
уче,´ние с. учење, обука
учёный научник
учёт м. 1. евиденциjа, урачунавање 2. узимање у обзир
учётчик м. евидентичар
учи,´тывать 1. узимати у обзир, водити рачуна 2. евидентирати, есконтовати
учи,´лище с. училиште
учи,´тель м. учитељ, наставник
учи,´тельский наставнички
учи,´тельская - наставничка канцелариjа
учи,´ть учтити, обучавати, изучавати; ~ся учити се
учреди,´тель м. оснивач
учереди,´ть, учрежда,´ть оснивати, успостављати, установљати
учрежде,´ние с. 1. оснивање 2. установа
уша,´т м.чабар
уши,´б м. повреда ударом
уши,´бать ударати се
ушко,´ 1. мало уво 2. иглене уши 3. каиш на ципели
уще,´лье клисура, кланац
ущеми,´ть пригњечити, приштинути, приклештити, увредити, погазити
ущеми,´ть чьё-либо самолю,´бие - повредити нечиjе самољубље
ущеми,´ть чьи,´-либо инте,´ресы, чьи,´-либо права,´ - закинути ничиjе интересе, ничиjе права
уще,´рб м. губитак, штета
нанести,´ уще,´рб - нанети штету
ущипну,´ть уштинути, штипнути
ую,´т м. угодност, комфор, лагодност, приjатност, интимна атмосфера, удобност
ую,´тный угодан, удобан, приjатан, лагодан
уязви,´ть убости, увредити, жацнути
уясни,´ть схватити, створити своjе мишљење
Ф

фа,´брика ж. фабрика
фабрикова,´ть производити, израђивати; измишљати
фабри,´чный фабрични, фабрички
фабри,´чный го,´род - индустриjски град
фа,´кел м. буктиња
фа,´кельное ше,´ствие бакљада
факт м. чињеница, податак
общеизве,´стный факт - ноторна чињеница
факти,´ческий фактичан, чињеничан, стваран
факти,´ческое положе,´ние дел - чињенично стање
фа,´ктор м. фактор
факультати,´вный факултативан
факульте,´т м. факултет
факульте,´тский факултетски
фальсифика,´т м. фалсификат
фальсифици,´ровать фалсифековати
фальцо,´вка ж.пресавиjање
фальцева,´ть ужлебљивати, савиjати, пресавиjати
фальшбо,´т м. прамчани валобран
фальши,´вить 1. погрешно певати или свирати 2. претварати се, бити неискрен;
фальшивомоне,´тчик м. фалсификатор лажног новца
фальш м. неискреност, лажност, лицемерjе, дволичност
фальши,´вый лажан, вештачки, фалсификован
фами,´лия ж. презиме
де,´вичья фами,´лия - девоjачко презиме
фами,´льный породични
фами,´льные драгоце,´нности - породични накит
фамилья,´рный фамилиjаран, прост, простачки срдачан
фамилья,´рничать понашати се сувише слободно
фанабе,´рия ж.уобрженост, охолост, осионост
фане,´ра ж. фурнир
петь под фане,´ру - певати на плей-бек
фант м. фота
игра,´ть в фа,´нты - играти фоте
фантик м. папир за увијање(бомбона)
фантазёр м. сањалица, маштар
фанта,´зия ж. 1. фантазиjа, уобразиља, машта 2. хир, лутка, буба, мушица
фантази,´ровать сањати
фанта,´ст м. 1. фантаста 2. визионар, занесењак, мистичар
фантасти,´ческий фантастичан, невероватан
фанфаро,´н м. хвалисавац, разметљивац
фарва,´тер м. пловни канал
фа,´ртук м. кецеља
фармацевт м. фармацеут
фарс м. фарса
фарцо,´вщик м. разг. шверцер
фарцева,´ть шверцовати
фарфо,´р м. порцелан
фарфо,´ровый порцелански
фарфо,´ровый заво,´д - фабрика порцелана
фарш м. надев, материjал за пуњење
фарширо,´ванный напуњен, надевен
фарширова,´ть надевати, пунити
фасо,´вка ж. паковање, пакирана роба
фасо,´ванный пакован, упакован
фасо,´ль м. пасуљ
фасо,´н м. стил, облик
фат м. кицош, уображенко
фатовство с. уображеност, кицошлук
фа,´та ж. невестин вео
фая,´нс м. собир. керамика
фая,´нсовая посу,´да - керамичко посуђе
фаэто,´н м. лак фиjакер
февра,´ль м. фебруар
февра,´льский фебруарски
федера,´ция ж. федерациjа
феери,´ческий, феери,´чный чаробан, вошебан, диван, чаролиjски
фейерве,´рк м.ватромет
фе,´льдшер м.лекарски помоћник
феода,´л м. феудалац
феода,´льный феудални
ферзь м. краљица (у шаху)
фе,´рма ж. фарма
животново,´дческая фе,´рма - сточарска фарма
фе,´рмер м. фармер
феня ж. лоповски арго
ферт м. устар. кицош
фестива,´ль м. фестивал
фехтова,´ние с. мачевање
учи,´тель фехтова,´ния - учитељ мачевања
фехтова,´льщик м. мачевалац
фе,´я ж. вила
фиа,´лка ж. љубичица
фиг м. груб. у изразима
фи,´га с два! - нипошто!
ни фига,´!- 1.никако! 2. израз за чуђење
иди,´ ты на фиг! - губи се!
фиг с тобо,´й! - нака те ђаво носи!
фи,´га ж. 1. смоква 2.шипак(знак прстима)
фигня,´ ж. 1.небитна незначајна ствар 2. глупост
фигля,´р м.лакрдијаш, комедијаш, шаљивчина
фигля,´рничать шегачити се, лакрдијашити
фигу,´ра ж. 1. фигура, облик, прилика, појава 2. стас
фигу,´рный фигуран
фигу,´рное ката,´ние - уметничко клизање
фигура,´льный сликовит, фигуративан ,симболичан
фи,´зик м. физичар
физи,´ческий физички
физи,´ческий труд - физички рад
физи,´ческая культу,´ра - физичка култура
филиа,´л м. филиjала
фильм м. филм
цветно,´й фильм - филм у боjи
полнометра,´жный фильм - дугометражни филм
короткометра,´жный фильм - краткометражни филм
документа,´льный фильм - документарни филм, документарац
фильмоте,´ка ж.кинотека
фимиа,´м м. тамjан
кури,´ть фимиа,´м - кадити
фина,´нсы мн. финансиjе; новац
фина,´нсовый финансиjски
финанси,´рование финансирање
фи,´ник м. урма
фин|н м. Финац;~ ка ж. Финкиња
финский фински
фи,´нский нож, фи,´нка - посебна врста кривог ножа
финти,´ть претварати се, измотавати се, врдати
фиолетовый љубичаст
мне фиолетово! – баш ме брига!
фиска,´л м. 1.потказивач 2. ухода
фиста,´шки мн. пистаћи
фи,´шка ж. 1. жетон 2. жарг. трик, цака
ру,´бит фи,´шку - разуме се у ствари, зна свој посао
флаг застава
подня,´ть флаг - дићи заставу
флажок м. заставица
фла,´гман м. 1.командант ескадре 2. адмиралски брод
флагшто,´к м. део катарке коjи ности заставу
флако,´н м. фина бочица ( за парфем)
фланг крило, бок
фланговый бочни, крилни
фле,´йта ж. флаута
флёр м. вео, копрена
фли,´гель м. крило куће, засебна споредна зграда
флот м. флота, морнарица
вое,´нно-морско,´й флот - ратна морнарица
возду,´шный флот - воздухопловство
гражда,´нский флот, торго,´вый флот - трговачка морнарица
фля,´га, фля,´жка ж. воjничка чутурица
фок м. доње jедро на прамчаноj катарци
фок-ма,´чта -прамчана катарка
фо,´кус м. 1. фокус( оптички) 2. трик, опсенарева вештина 3. ћуд, ћеф, мушица
фо,´кусник м. мађионичар, опсенар
фо,´кусничать измотавати се, лудирати се
фо,´кусный фокусни, средишни
фо,´кусное расстоя,´ние - фокусна даљина
фольга,´ ж. алуминијумска фолија
фолькло,´р м. фолклор
фольклори,´ст фолклориста
фо,´мка ж. разг. кука (за обијање)
фон м.1. позадина слике, основа, основна боjа. 2.позадина
фона,´рь м. 1.фењер, светиљка 2. модрица испод ока
фонд м. фонд
жили,´щный фонд - стамбени фонд
фонд зарпла,´ты - платни фонд
премиа,´льный фонд - наградни фонд
фонта,´н м. фонтана, водоскок, извор
фонта,´нировать куљати, сипати
фо,´ра ж. у изразу
дать фо,´ру - попустити, дати шансу за победу ( у такмичењу)
форе,´ль ж.пастрмка
фо,´рма ж.1. форма, облик 2. образац, калуп 3. униформа
формирова,´ние с. формирање, састављање
фо,´рменный униформисан
формирова,´ть, сформова,´ть формирати, састављати, образовати
фо,´рточка, фраму,´га ж. мали прозор за луфтирање, проветравање просторија
фотовы,´ставка ж. изложба фотографиjа
фотогра,´фия, фо,´то разг., фотокра,´точка устар. фотографиjа,слика
фотографи,´ровать фотографисати
фотографи,´ческий фотографски
фотолюби,´тель м. фотограф-аматер
фотоплёнка ж. фотографски филм
фра,´ер м. жарг. кицош, припрост разметливац, гиздавац
франт м.гиздавац, кицош
францу,´з м.Француз;~ ка ж. Францускиња
францу,´зский француски
фрахт м.1. превоз робе воденим путем 2. бродарина 3. аренда брода за превоз робе
френч м. војна јакна, кратак капут
фрикаде,´лька ж. месне кнедле у супи
фронт м. 1.фронт 2. чело, лице
фронтовик м. фронтовац, борац
фрукт м. воће, плод
фруктовый воћни
фрукто,´вый сад - воћњак
фуже,´р м. бокал
фунда,´мент м. темељ, основа
фундамента,´льный темељан, основни, битан, главни, солидан
фура,´жка ж. капа као део униформе
фуры,´чить жарг. радити
футбо,´л м. фудбал
футболи,´ст м.фудбалер
футбо,´лка ж. маjица кратких рукава
футбо,´льный фудбалски
футбо,´льная кома,´нда - фудбалски тим
футля,´р м. футрола
фуфло с. жарг.безвредна, непотребна ствар
фуфа,´йка м. маjица, подкошуља
фы,´ркать 1.фркати 2. церити се, церкати се

хавро,´нья ж. разг. 1. прасе, свиња 2.аљкав човек

ха,´вать жарг. јести
ха,´ки с. нескл. каки (боја)
хала,´т м. огртач
хала,´тность ж. аљкавост, немарност
хала,´тный аљкав, немаран
хала,´тное отноше,´ние - немаран однос
халва,´ ж. алва
халту,´ра ж. жарг.1.аљкав рад 2. допунски рад, тезга
халту,´рить аљкаво радити, тезгашити
халту,´рщик м. 1.тезгаш 2.надриуметник 3. аљкав радник
халя,´ва ж. жарг. джабалук, нешто што је бесплатно , бадава
жить на халя,´ву - живети на туђ рачун
хам м. простак, неваспитан човек, грубиjан
хами,´ть простачки се понашати
ха,´мский простачки, груб
хандра,´ ж. туга, депресија
хандри,´ть туговати, бити у депресији
ханжа,´ ж. лицемер, привидно побожан
ха,´нжество с. лицемерје, притворност
ха,´пать, ха,´пнуть 1. расти 2. зграбити, шчепати 3. здипити, украсти, смотати
хапу,´га м. и ж. разг. тешка лопужа, безобзиран крадљивац
хара,´ктер м. 1.карактер, нарав 2. природа, природна особина, своjство
тяжёлый хара,´ктер - тешка нарав
си,´льный хара,´ктер - снажан карактер
характе,´рный карактеран, карактеристичан
ха,´ркать пљувати, изхаркивати
харч разг. храна
харче,´вня ж. крчма
ха,´ря ж. њушка, губица, ружно лице
ха,´та ж. сељачка кућица
хачапу,´ри мн. питица
ха,´ять грдети
хвала,´ ж. похвала, хвала
воздава,´ть хвалу,´ - хвалити
хвали,´ть хвалити
хвале,´бный похвалан
хвале,´бная песнь - славопоjка
хва,´стать(ся) хвалити (се), разметати (се)
хвастли,´вость хвалисавост, разметљивост
хвастли,´вый хвалисав
хвасту,´н м., хвастунья ж. хвалиша, хвалисавац, разметљивац
хвата,´ть, хвати,´ть 1. хватати, узимати , зграбити 2. бити довољан 3. стизати, достизати; ~ся машити се, сетити се
хвата,´ть что попа,´ло - грабити без реда, не гледајући
мне не хвати,´ло вре,´мени - не достаје времена
э,´того ещё не xвата,´ло! - joш то мени фали ( недостаје)!
хвати,´ть ли,´шнего - превише попити
хво,´рост м. танке гранчице за потпалу, суво шибље
хворь ж. болешљивост
хвора,´ть побољевати
хво,´рый бољешлив
хвост м. 1. реп 2. ред 3. крај 4. заостали испит
сдава,´ть хвосты,´ - полагати заостале испите
хвоста,´тый репат
хво,´стик м. репић
хво,´я ж. бодља четинарског дрвета
хво,´йный четинарски
хво,´йный лес - четинарска шума
хек м. ослић
хе,´рить разг. устар. прецтравати, брисати
хиба,´рка ж. кућерак
хи,´жина ж. колиба, кућица
химика,´ты мн.хемикалиjе
хи,´мия ж. хемиjа
хи,´мик м. хемичар
хими,´ческий хемиjски
хими,´ческий ана,´лиз - хемиjска анализа
хими,´ческая чи,´стка - хемиjско чишћење
хи,´лый разг. слабуњав, слабичко
хире,´ть слабети, опадати
хитри,´ть 1. бити лукав, препреден 2. врдати, изврдавати
хи,´трый 1. лукав, препреден 2. запетљан, заплетен
хи,´трость ж. 1. лукавство, препреденост 2. запетљаност, заплетеност
хитре,´ц м. лукав човек, препреденко
хихи,´кать, хихи,´кнуть кикотати
хище,´ние с. краћа, лоповлук, проневера
хи,´щник м. 1. грабљивац, пљачкаш, отимач 2. грабљива животиња, грабљивац
хлам м. старудија, старе безвредне ствари
хлеб м. 1. хлеб 2. жито
това,´рный хлеб - тржишно жито
хле,´бный 1. хлебни 2.житни
хле,´бец м. xлебић, хлепчић
хлеба,´ть, хлебну,´ть сркати, сркнути
хле,´бница ж. корпа или кутија за хлеб
хлебозагото,´вка ж. откуп жита
хлебопа,´шество с. ратарство
хлебопа,´шец м. ратар, орач, земљорадник
хлебопека,´рня ж. пекара
хлеборо,´б м. земљорадник
хлебосо,´л м. гостољубив човек
хлебоубо,´рка ж. жетва
хлев м. штала
хлеста,´ть шибати, тући, ударати
хлёсткий оштар, заjедљив, увредљив
хлёстнуть ошинути
хли,´пкий слаб, нејак
хлобыста,´ть превише пити
хлоп! трас!
хло,´пать 1. лупати 2. тапштати, аплодирати
хло,´пать в ладо,´ши - пљескати, аплодирати
хло,´пать глаза,´ми - трепетати очима
хло,´пнуть 1. залупити 2. потапшати
хлопо,´к м. памук
хло,´пок-сыре,´ц - сирови памук
хло,´пковый памучан
хлопковая плантация - плантажа памука
хлопо,´к м. пљесак, пљескање
хло,´поты мн. брига, старање
хлопотли,´вый 1. тежак, заметан посао 2. вредан, радан
хлопота,´ть 1. бринути се, старати се 2. заузимати се
хлопу,´шка ж. конфета
хло,´пья мн. пахуље, пахуљице
хлы,´нуть 1. покуљати, пљуснути 2.навирити
хлыст м. 1.шиба, бич
хлыщ м. разг. 1.непријатан човек 2.кицош
хлыста,´ть шибати
хлю,´пать 1. шљапкати 2. шмркати носом
хлябь ж. 1. влага, влажност 2. киша
хля,´стик м. каишчић, копча
хмеле,´ть опиjати се
хмель м. 1. бот. хмељ 2. напитост, пиjано стање
хмельно,´й пиjан, опоjни
хму,´рить мрштити се, мргодити се; ~ся 1.мрштити се 2. тмурити се, облачити се, замрачивати се
хму,´рый 1. таман, мрачан, суморан 2. тужан, жалостан, намрштен
хны,´канье тих плач, кењкање, кевтање
хо,´бби с. нескл. хоби, интерес
хо,´бот м. сурла
ход м. 1.ход, брзина, кретање, ток 2.потез
по,´лным хо,´дом - пуним паром
три часа,´ хо,´ду - дотле је три сата вожње
дипломати,´ческий ход - дипломатски потез
хода,´тай м. посредник, заступник
хода,´тайство с. заузимање, посредовање
ходи,´ть 1. ићи, кретати се, ходити, посећивати 2. дворити, бринути се о неком 3. вући потез
ходи,´ть на охо,´ту - ићи у лов
ходи,´ть на лы,´жах - скијати се
ходи,´ть пе,´шкой - поћи пешаком, пиуном ( у шаху)
ходи,´ть за больны,´м - неговати болесника
часы,´ хорошо,´ хо,´дят - сатовник добро ради
хозрасчёт м. (хозяйственный расчёт) самостално финансирање
хозя,´ин м. 1.домаћин, газдав 2. господар, властник
хозя,´йничать 1. водити домаћинство 2. газдовати
хозя,´йство с. 1. домаћинство, газдинство 2. привреда
хозя,´йственник м. руководилац у привреди
хозя,´йка ж. 1. газдарица 2. домаћица
хокке,´й м. хокеj
холёный негован, очуван
холе,´ра ж. мед. колера
хо,´лить неговати, пазити, чувати
холм м. брежуљак, брег
хо,´лод м. хладноћа, зима
холоде,´ть, холоди,´ть 1. расхлађивати хладити 2. хладнети, хладити се
холоде,´ц м. пихтиjе
холодильник м. фрижидер, хладњача
хо,´лодно хладно
холо,´дный 1. хладан 2. равнодушан
холодо,´к м. 1. хладовина, сенка, хлад 2. резервисаност
холости,´ть штроjити, шкопити
холосто,´й 1. м. неожењен човек 2. празан (ход)
холосто,´й патро,´н - ћорак
холостя,´к м. нежења
ста,´рый холостя,´к - стар момак
холу,´й м. слуга, лакеj
хо,´ля само у изразу
жи,´ть в хо,´ле - живети окружен бригом (негом)
хомя,´к м. морско прасе
хомя,´чить жарг. јести
хорва,´т м. Хрват; ~ка ж. Хрватица
хорва,´тский хрватски
хорёк м. зоол. хрћак
хорово,´д м. коло
хорово,´диться 1. играти коло 2. траћити време 3. водити познанство
хорово,´й хорски
хоро,´мы мн. одаје
хорони,´ть, схорони,´ть, похорони,´ть 1. сахранити 2. сакрити
хороше,´нько потпуно, темељно, као што треба
хороше,´ть 1. постаjати лепши 2. опијати се, постати све више пијан
хоро,´ший 1. добар 2. леп, згодан
хоро,´шенький м. лепушкаст
хорошо,´ лепо, добро
о,´чень хорошо,´ - врло добро
хоте,´ть хтети, жељети; ~ся хтети
хоть макар, бар, ма, мада, иако
хоть за,´втра - макар и сутра
подожди,´те хоть мину,´ту! - сачекајте бар минут
хоть бы поскоре,´е коне,´ц! - једва чекам крај
хоть бы что! - баш њега брига!
хотя,´ мада, иако, бар да, премда
он хотя,´ стар, но соверше,´нно здоро,´в - он је стар, али потпуно здрав
хотя бы и так! - макар и ово
хо,´хма ж. жарг. шала
хохо,´л м. 1. креста (код птица) 2. погрдан назив за Украјинце
хо,´хот смех, кикот
хохота,´ть смеjати се. кикотати се
храбре,´ц м. jуначина
храбри,´ться правити се храбар
хра,´брость м. храброст, jунаштво, смелост
хра,´брый храбар, смео
хране,´ние с. чување
 на хране,´нии - на чувању
храни,´ть чувати, држати
храни,´ть та,´йну - чужати тајну
храни,´тель м. чувар
храп м., храпение с. хркање
хребе,´т м. 1. кичма, ртењача 2. гребен
го,´рный хребе,´т - планински гребен
хрен м. рен
ста,´рый хрен - старкеља
хрено,´вый жарг. лош
хрено,´вая му,´зыка - лоша музика
хрень ж. жарг. 1.неприлика, непријатност 2. нејасна ствар, ситуација
хрип м., хрипота ж. хрчање, промуклост
предсме,´ртный хрип - ропац
хри,´плый промукао
хрипе,´ть крчати, говорити промукло
христиа,´нство с. хришћанство
христиа,´нин м. хришћанин
христо,´соваться љубити се (за Ускрс)
хрома,´ть храмати
хромота,´ ж. сакатост, хромост
хромо,´й, хромоно,´гий м. хром, сакат
хру,´пкий крт, слаб
хруста,´лик м. сочиво у оку
хруста,´ль м. кристал
хруста,´льный кристалан
хрусте,´ть, хру,´стнуть 1. кврцнути 2. крцкати
хрущёвка ж. 1. стан изграђен у доба Хрушћова 2. мал, лош стан
хрыч м. разг. кретенчина
ста,´рый хрыч - старкеља
хрю,´канье с. грокотање
хрю,´кать грокотати
ху,´до м. зло, невоља, рђаво
худоба,´ ж. мршавост
худо,´й 1. мршав2. изанђао, похабан
худо,´жество 1. уметност 2. смицалица, уjдурма
худо,´жественный уметнички
худо,´жник м. уметник, сликар
худосо,´чие с. малокрвност
худоща,´вость ж. мршавост
худоща,´вый мршав, сувоњав
хули,´ть омаловажавати, осуђивати, кудити, хулити
хули,´тель м. онаj коjи куди, осуђуjе, критикуjе
хурма,´ ж. јапанска јабука
ху,´тор м. мајур, салаш

ца,´пать, ца,´пнуть 1. хватати, шчепавати, ухватити, шчепати, шћапити 2. грпсти, огрепсти

ца,´паться жарг. нападати у љутни, свађати се
цара,´пать, цара,´пнуть 1. грепсти, огрепсти 2. нечитко писати
цара,´пина ж. огреботина
ца,´рственный царски, величанствен
ца,´рствование с. владавина
ца,´рство с. царство, владавина
живо,´тное ца,´рство - царство животиња
расти,´тельное ца,´рство - биљно царство
ца,´рствовать царовати, владати
царь м. цар
царёк м. владарчић, старешина племена
ца,´рский царски
цари,´ть царовати, владати
ца,´ца ж. 1. жарг. хирожита жена 2. устар. дечија играчка
ца,´цкаться жард. превише узимати у обзир, пазити
цвести,´ 1. цветати 2. буђавети, постаjати плесњив
цвет м.1. боjа 2. цвет, процват
во цве,´те лет - у најбољим годинама
цвета,´стый шарен, китњаст
цветни,´к м. цвећњак, леjа цвећа
цветно,´й шарен, разнобоjан, обоjен
цветны,´е мета,´ллы - обоjени метали
цветна,´я капу,´ста - карфиол
цветово,´д м. цвећар, одгајивач цвећа
цвето,´чник м. продавац цвећа
цветы,´ мн. собир.цвеће
цвето,´к м. цвет
цеди,´ть 1. цедити 2. сипати полако 3. разг. говорити кроз зубе
це,´дра сушена кора лимуна или поморанџе
цейтно,´т м. цаjтнот, оскудица времена (у шаху)
цейхга,´уз м. воjно слагалиште
целе,´бность ж. лековитост
целе,´бный лековит
целево,´й наменски
целева,´я устано,´вка - сврха, смер, циљ, замисао
целесообра,´зный користан, целисходан
целеустремлённость ж. решеност, одлучност
целико,´м у целини, потпуно
целина,´ ж. ледина
по,´днятая целина,´ - узорана ледина
це,´лить 1. циљати 2. гађати, нишанити; ~ся нишанити
целко,´вый сребрна рубља
целова,´ть љубити; ~ся љубити се
целому,´дренный чедан, невин, чист, непорочан
целому,´дрие чедност, чистота, невиност, непорочност
це,´лостность целовитост, интегритет
территориа,´льная це,´лостность - териториjални интегритет
це,´лостный читав, неокрењен
це,´лый 1. цео, сав, читав 2. здрав
це,´лых два, три и т.д. часа,´, дня - читавих два, три дана, сата
цель циљ, мета; намера, сврха
це,´льный 1. цео, читав, потпун, монолитан 2. чист, непомешан
цена,´ м. цена
договорна,´я цена,´ - уговорена цена
заку,´почная цена,´ - набавна цена
любо,´й цено,´й - по сваку цену
цени,´ть ценити, оцењивати, уважавати, поштовати
це,´нник м. ценовник
це,´нность ж. вредност
объя,´вленная це,´нность - означана вредност
це,´нный скупоцен, скуп, драгоцен, користан
це,´нные бума,´ги - вредносне папире
центр м. центар
вычисли,´тельный центр - рачунарски центар
иссле,´довательский центр - истраживачки центар
быть в це,´нтре внима,´ния - бити у центру пажње
центра,´льный централни, средишњи
центробе,´жный центифугални
центростреми,´тельный центрипетални
цепене,´ть 1. мрзнути се, кочити се од зиме 2. запрепашћивати се
це,´пкий 1. чврст, жилав 2. коjи се лако закачиње, лепљив 3. упоран, истраjан
цепля,´ться ухватити се за, обесити се, закачити се
цепь ж. ланац, вериге
цепо,´чка ж. ланчић
цепно,´й ланчан
церемо,´ниться снебивати се, устезати се, пренемагати се
церко,´вный црквени; церковный приход парохиjа
церко,´вный ста,´роста - црквени тутор
це,´рковь ж. црква
цех м. 1. еснаф 2. одељење, погон (фабрика)
циге,´йка ж. уштављено овчије крзно
цико,´рий ж. цигура
цили,´ндр м. цилиндар
цинга,´ ж. скорбут
цино,´вка ж. простирка од трске
цирк м. циркус
цирка,´ч м. циркуски артист, циркусант
цирково,´й циркуски
ци,´ркуль м. шестар
циркуля,´р м. циркулар, окружница
циркуля,´ция ж. циркулациjа, кружење, оптицаj (новцв, крви и сл.)
цирю,´льник м. уст. фризер
цисте,´рна ж. цистерна
цитаде,´ль ж. тврдђава
цифербла,´т м. броjчаник, цифарник
ци,´фра ж. броj(ка)
контро,´льные ци,´фры - контролне броjке
цо,´кать 1. лупкати 2. изговарати «ц» место «ч»
цу,´гом jедан иза другог (о два коња), упрегнути jедног иза другог
цука,´т м. кандирано воће
цыга,´н м. Циганин; ~ка ж. Циганка
цыга,´нский цигански
цы,´кать ућуткивати, стишавати, тражити мир, говорити «пст»
цыплёнок м. пиле
цыпля,´чий пилећи
цы,´почки мн. у изразу
на цыпочках - на врховима ножних прстиjу
цып-цып! пи! пи!
цыц! ћут! тишина! пст!
Ч

чаба,´н м. чобанин
ча,´вкать 1.мљацкати (при јелу) 2. извлачити ноге из блата( са звуком)
чад м. чађ, гар
быть как в чаду,´ - бити као ошамучен
чади,´ть чадити, димити се, пушити
ча,´до с. устар. чедо, дете
чадра,´ ж. фереџа
чаёвничать пити чај
чаево,´д м. одгајивач чаја
чаевы,´е мн. напојница
чаи,´нка ж. чајни лист
чай м. 1.чај 2. по свој прилици, без сумње, вероватно
травяно,´й чай - биљни чај
устро,´ить чай - приредити чај
дать на чай - дати напојницу
а вы, чай, не привы,´кли? - по свој прилици нисте се навикли?
ты, чай, проголода,´лся - ти си сигурно гладан, ти си без сумње огладнео
ча,´йный чајни
ча,´йная ло,´жка - кашићица
чайный паке,´тик - кесица са чајем
чайнoe си,´течко - цедаљка за чај
ча,´йная ж. чајџиница
ча,´йник м. 1.чајник 2. незналица, неупућен човек
ча,´йка ж. галеб
чал м. уже (за везивање лађа)
ча,´лить привезивати (лађу)
ча,´рка ж. бокал
чаровни,´ца ж чаробница, привлачна, дражесна жена
чарова,´ть очаравати
чароде,´й м. чаробњак, мађионичар
ча,´ры мн. чари, враџбине, мађије
час м. 1.сат, доба, време 2.тренутак, час
на часо,´к - накратко
в ночно,´й час - у ноћно доба
в час дня - у један поподне
кото,´рый час? - колико је сати?
служе,´бные часы,´ - радно време
в до,´брый час!- срећно!
стоять на часа,´х - стражарити
час о,´т часу не ле,´гче! - све горе и горе, све теже и теже
час разлу,´ки - време растанка
мёртвый час - време одмарања
коменда,´тский час - полицијски час
часо,´к м. 1.час 2. кратко време
часово,´й м. 1.стражар 2. који везан са одређено време 3. сатни
часовщи,´к м. часовничар
части,´чный деломичан, једним делом, парцијалан
ча,´стник м. приватник
ча,´стное с. количник
ча,´стный 1.приватан 2. посебан
ча,´стная со,´бственность - приватна својина
э,´то моё ча,´стное де,´ло - то је моја приватна ствар
 ча,´стным о,´бразом - приватно
ча,´стный слу,´чай - посебан случај
ча,´сто 1. често 2. густо
дере,´вья поса,´жены ча,´сто - дрвеће је густо посађено
частоко,´л м. плот
частота,´ ж. 1. бројност 2. фреквенција
часто,´тность ж. 1. учесталост 2. релативна фреквенција
ча,´стый 1. брз, чест 2.густ
ча,´стый пульс - брз пулс
часту,´шки мн. поскочице
часть ж. 1. део, компонент, рата 2. одељење, јединица (војске) 3. ресор, поље рада
больша,´я ча,´сть већина
пя,´тая часть - пети део
во,´инская часть - војна јединица
рабо,´тать по учёной ча,´сти - радити у научној струци
он знато,´к по торго,´вой ча,´сти - он добро познаје трговину
запасны,´е ча,´сти - резервни делови
платёж частя,´ми - исплата на рате
часы,´ мн. часовник
нару,´чные часы,´ - ручни часовник
со,´лнечные часы,´ - сунчани часовник
часы,´ отстаю,´т - сат заостаје, касни
часы,´ спеша,´т - часовник иде напред, жури
стоя,´ть на часа,´х - стајати на стражи
ча,´хлый увенуо, кржљав, учмао, оронуо
ча,´хнуть венути, кржљати
чахо,´тка ж. сушица, јектика, туберкулоза
скороте,´чная чахо,´тка - галопирајућа туберкулоза
чахо,´точный сушичав, туберкулозан
ча,´ша ж. чаша, пехар, суд
ча,´ша, ча,´шка весо,´в - тас, теразије
в до,´ме по,´лная ча,´ша - изобиљна кућа
ча,´шка ж. 1.шоља, чинија 2. тас
коле,´нная ча,´шка - чашица
вы,´пить ча,´шку чаю - попити шољу чаја
ча,´ща ж. честар, шипраг
ча,´ще чешће
чаще всех - чешће него било ко
ча,´яние с. очекивање, надање
ча,´ять очекивати, надати се
чва,´ниться правити се важан, разметати се, дизати нос
чебуре,´к м. врста бурека, питица са месом
чей - , чья, чьё, чьи чије
чей бы то ни был - ма макари чији био
чья взяла,´? - ко је победио?
чек м. чек
безнали,´чный чек - чек без покрића
предъяви,´тельский чек - чек на доносиоца
чека,´ окидач на бомби
чека,´нить 1. ковати новац 2. гравирати, сликати по металу 3. мерити, бити читак, одмерен,
прецизан
чека,´нить шаг - корачати у строју, одмеравајући покрете
чека,´нить слова,´ - мерити речи, говорити одмерено
че,´ковый чековни
чёлка ж. шишке
чёлн м. чамац
чeлнo,´к 1. мало чамац 2. котур за конац 3. жарг. препродавац, шверцер
челове,´к м. 1.човек 2.уст. момак, слуга
молодо,´й челове,´к - младић
он хоро,´ший челове,´к - он је добра душа
ше,´сть челове,´к дете,´й - шестеро деце
о,´коло десяти,´ челове,´к - десетак људи
челове,´чек м. мали човек
человеколюби,´вый човекољубив
человеконенави,´стник м. човекомрзац
человекообра,´зный човеколик
челове,´ческий човечански
челове,´чество с. човечанство
че,´люсть ж. вилица
ве,´рхняя че,´люсть - горња вилица
ни,´жняя че,´люсть - доња вилица
че,´лядь ж. устар. укућани
чем ( акуз. од што), чим, чиме, уместо
чем да,´льше, тем ху,´же - чим даље, тиме је и горе
чем сиде,´ть, ты бы пошёл гуля,´ть - уместо да седиш ишао би у шетњу
чемода,´н м. кофер
уложи,´ть чемода,´н - спаковати кофер
чемпио,´н м. првак, шампион
чемпио,´н ми,´ра - првак света
чемпио,´н по ша,´хматам - шаховски првак
чемпиона,´т м. првенство
чепуха,´ ж. бесмислица, глупост, будалаштина
чепухо,´вый мален, безначајан, ситан, неозбиљан
че,´рви мн. 1.црви 2. херц (у картама)
черви,´веть црвљати се
черво,´нный златан, црвен
черво,´нная да,´ма - дама херц
черво,´нное зо,´лото - чисто злато
червото,´чина ж. црвоточина, црвоједина
че,´рвы мн. херц (у картама)
червь, червя,´к црв
шелкови,´чный червь - свилена буба
дождево,´й червь - кишна глиста
замори,´ть червячка,´ - презалогајити
червячо,´к м. црвић
черёд м. ред
идёт свои,´м чередо,´м - иде своим редом
чередова,´ться мењати се по реду, ређати се
че,´рез преко, помоћу, кроз, после
пройти,´ че,´рез лес - проћи кроз шуму
е,´хать че,´рез Ки,´ев - путовати преко Кијева
че,´рез два часа,´ - кроз два сата
черёмуха ж. дивља вишња
черепа,´ха ж. корњача
идти,´ черепа,´шьим ша,´гом - ићи као корњача (полако)
черепа,´ховый корњачин
черепи,´ца ж. цреп
черепи,´чный од црепа
черепи,´чная кры,´ша - кров од црепа
чересчу,´р сувише, претерано
черне,´ть црнети; ~ся црнети се
черни,´ка ж. боровница
черни,´ла мн. мастило
черни,´льный мастиљави
черни,´льная душа,´ - канцеларијски пацов
черни,´льница ж. мастионица
черни,´ть 1.црнити 2.клеветати, оцрњивати
чернобу,´рка ж. поларна лисица, сребрена лисица
чернови,´к м. 1.концепт, први нацрт 2. рукопис (нередигован)
черногла,´зый, черноо,´кий м. црноок
черного,´р|ец м. Црногорац; ~ка ж. Црногорка
черного,´рский црногорски
чернозём м. (земља) црница
чернокни,´жие с. уст. црна магиja
черноко,´жий м. црнац
черномо,´рский црноморски
чернорабо,´чий м. обичан, физички радник
черносморо,´динный од црне рибизле
чёрный црн, таман
чёрный год - гладна година
чёрная ле,´стница - споредне степенице
чёрный ко,´фе - кафа без млека
чёрная икра,´ - црни кавијар
чёрная работа - тежак, груб посао
ходи,´ть в чёрном - носити црнину
чёрный день - несрећан дан, црни дан
чёрный ры,´нок - црно тржиште
держа,´ть кого,´-ли,´бо в чёрном те,´ле - малтретирати
чёрный нал - кеш, новац сакривен од пореза
чернь ж. 1.руља, гомила 2. црнење
чёрствый 1. бајат 2. неосетљив, крут, бездушан
чёрт м. ђаво, враг
чёрт с тобо,´й - ђаво да те носи!
чёрт возьми,´! - ђаво га однео!
 чёрт его зна,´ет! - ђаво би га знао!
чёрта с два! - шипак!
иди к чертя,´м! - иди к врагу! иди дођавола
у чёрта на кули,´чках - иза божијих леђа
тут сам чёрт но,´гу сло,´мит - ту ће сам ђаво сломити ногу
ни черта,´ не понима,´ю! - ништа не разумем
чёртoв ђаволи
чёртова дю,´жина - тринаjест комада
чёрточка цртица
черпа,´ть црпети, вадити
черта,´ ж. 1. линија, црта 2. граница 3. особина, својство
провести,´ черту,´ - повући линију
черты,´ лица,´ - црте лица
в о,´бщих черта,´х - у општим цртама, уопштено
чертёж м. цртеж, скица
чертёжник м. цртач
чертёнок м. ђаволак
чертовщи,´на ж. проклештина, ђаволска посла
черти,´ть цртати
черче,´ние с. цртање
чеса,´ть 1.чешати 2. чешљати
чеса,´ть языко,´м - брбљати
чеса,´ть ре,´пу - размишљати
чеса,´ться 1.сврбети, чешљати се 2. чешати се
чесно,´к м. бели лук
чесо,´тка ж. шуга
чесо,´точный шугав
че,´ствовать прослављати, почастовати, указивати поштовање
че,´стно поштено
че,´стность ж. поштење
честно,´й частан, уважен, цењен
че,´стный поштен, частан
че,´стное сло,´во - часна реч
честолю,´бие с. частољубље
честь ж. част
честь че,´стью - све као што ваља
счита,´ю за честь - сматрам за част
э,´то де,´лает ему честь - то му служи на част
честь име,´ю - имам част
чёт м. пар
чёт- нечёт - пар-непар
чета,´ ж. пар
он тебе,´ не чета,´ - није он за тебе, није теби пар с
супру,´жеская чета,´ - брачни пар
четве,´рг м. четвртак
по,´сле до,´ждичка в четве,´рг - никад, о Кукову лету, Лимбурга месеца, на свети Никад
по четверга,´м - четвртком
четвере,´ньки мн. четвороношке
стать на четвере,´ньки - стати четвороношке
четвёрка ж. 1.четворка 2. четворац 3.четворопрег
че,´тверо четворо, четворица
четверта,´к м. четвртина рубље (25 копејки)
четвертно,´й новчаница од 25 рубаља
четвертова,´ть комадати
четвёртый четврти
четвёртое ию,´ня, четвёртого ию,´ня - четврти јун
четвёртая часть - четврти део
че,´тверть ж. 1четврт 2.тромесечје
чётный паран
чётки мн. бројанице
чёткий прецизан, јасан, тачан, разговетан, читак
четы,´ре четири
четы,´режды четири пута
четы,´реста четири стотине
четырёхгодичный четворогодишњи
четырёхклассный четвороразредни
четырёхлетний четворогодишњи
четырёхсторонний четворостран
четырёхэтажный троспратни
четы,´рнадцатилетний четрнаестогодишњи
четы,´рнадцатый четрнаести
четы,´рнадцать четрнаест
чех м. Чех
чехарда,´ 1. игра труле кобиле 2. ређање, померање
министе,´рская чехарда,´ - промене у министарству
чехо,´л м. навлака
чечеви,´ца ж. сочиво, лећа
чечётка ж. врста плеса с тапкањем, степ
че,´шка ж. 1.Чехиња 2.обућа за гимнастичарке
че,´шский чешки
чешуя,´ ж. крљушт, љуска
чи,´бис ж. зоол. вивак
чини,´ть 1.оправљати, крпити 2. оштрити, зарезивати 3. правити , радити
чини,´ть препя,´тствия - стварати препреке, сметње
чи,´нность уредност, учтивост, пристојност
чи,´нный уредан, учтив, пристојан
чину,´ша м. чиновник-бирократа
чири,´канье цвркутање
чири,´кать цвркутати
чи,´ркать кресати
чи,´ркать спи,´чкой - кресати шибицу
чи,´сленность ж. бројно стање, бројност
чи,´сленный бројни
числи,´тель м. бројилац
чи,´слить бројити, рачунати
чи,´слиться водити се, убрајати се
чи,´слится больным - убрајати у болеснике
число,´ с.број, датум, количина
дро,´бное число,´ - разломак
еди,´нственное число,´ - једнина
мно,´жественное число,´ - множина
како,´е сего,´дня число,´? - који је данас датум?
поме,´тить за,´дним число,´м - антидатирати
чисти,´лище с. чистилиште
чи,´стильщик м. чистач
чи,´стильщик сапо,´г - чистач обуће
чи,´стить чистити, љуштити
чи,´стить карто,´фель - љуштити кромпир
чи,´стить ло,´шадь - тимарити коња
чи,´стка ж. 1.чишћење, спремање 2. чистка
чи,´сто 1.чисто 2.као (неко)
чи,´сто оде,´тый - чисто обучен
чи,´сто случа,´йно - сасвим случајно
здесь чи,´сто - овде је чисто
тут де,´ло не чи,´сто -ту нису чиста посла
чи,´сто сде,´ланный - лепо урађен
чи,´сто по-матери,´нски - као мајка, мајчински
чистови,´к м. оно што је преписано начисто
чистово,´й чист
чистога,´н м.. готов новац; готовина, кеш
заплати,´ть чистога,´ном - платити уготову, платити кешем
чистописа,´ние с. краснопис
чистоплю,´й м., чистю,´ля м., ж. чистунац
чистопло,´тность ж. чистота, чистоћа
чистосерде,´чность ж. искреност, отвореност, простодушност
чистота,´ ж. чистота, чистоћа
говори,´ть на чистоту,´ - говорити отворено
чи,´стый 1.чист, уредан 2. празан, слободан 3. непокварен, невин 4. прави, стваран
чи,´стый вес - нето тежина
он не чист на,´ руку - он краде
чи,´стая случа,´йность - пука случајност
чита,´льня ж. читаоница
чита,´ть 1. читати 2. предавати 3 рецитовати.
чита,´ть ле,´кции - држати предавања
чита,´ть наставле,´ния - држати буквицу
чита,´тель м.читалац
чифи,´рь м. посебно припремљен чај, јак чај
чиха,´ние с. кијање
чиха,´ть, чихну,´ть кијати, кинути
член м. 1. члан 2. уд
член профсою,´за - члан синдиката
член-корреспонде,´нт - дописни члан
чле,´нский члански
чле,´нский взнос - члански улог, чланарина
 чмо с.;~шник м.;~шница ж. жарг. 1. неуредан, аљкав човек 2. глупак, тикван
чмо,´кать 1.љубити 2. цокати, терати коња
чо,´каться куцати се
чо,´кнуться 1. куцнути се 2. полудети
чо,´порно натегнуто, извештачено, надувено
чо,´порный извештачен, надувен, натегнут
чрева,´тый бременит
чре,´во с. уст. трбух
чревовеща,´ние с. говор из трбуха
чревоуго,´дие с. прождрљивост, ждеравост
чрезвыча,´йный необичан, особит, ванредан
чрезвыча,´йный посо,´л - амбасадор
чрезвыча,´йное положе,´ние - ванредно стање
чрезвыча,´йный съезд - ванредни конгрес
чрезме,´рно преко мере
чте,´ние с. читање
чти,´во с. разг. штиво
чтить уважавати, поштовати
что што, шта, зашто, колико, зар, да,
что э,´то? - шта је то?
что э,´то за челове,´к? - какав је ово човек?
что с ва,´ми? - шта вам је?
а что мне за де,´ло?! - марим ја!
у вас, что ни сло,´во, то ложь - у вас је свака реч лаж
что и говори,´ть - нема се шта рећи
что она,´ молчи,´т? - зашто она ћути?
что сто,´ит э,´та кни,´га? - колико кошта ова књига?
я ду,´мал, что она,´ придёт - мислио сам да ће она доћи
что,´бы да би , да
встать ра,´но, что,´бы попа,´сть на по,´езд - устати рано да би стигао на воз
что,´бы я э,´то не ви,´дел бо,´льше! - да ни сам то видео више!
что-ли,´бо, что-нибу,´дь нешто, штогод, ма шта
что-то нешто
чуб м. ћуба
чуба,´тый ћубаст, капораст
чува,´к м. жарг. момак
чуви,´ха ж. жарг. девојка
чу,´вственность чулност, пожудност, похотљивост
чу,´вственный чулан, пожудан, похотљив
чувстви,´тельность ж. осетљивост, утанчаност нежност, сентименталност
чувстви,´тельный осетљив, осећајан, утанчан, сентименталан
чу,´вство м. 1. чуло 2.осећање 3. свест 4.смисао
чу,´вство слу,´ха, зре,´ния, обоня,´ния, осяза,´ния и вку,´са - чуло слуха, вида, мириса, додира и укуса
чу,´вство до,´лга - осећање дужности
лиши,´ться чувств - изгубити свест
прийти,´ в чу,´вство - освестити се
чу,´вство ю,´мора - смисао за хумор
чу,´вствовать осећати
чу,´вствовать боль в ноге,´ - осећати бол у нози
чувы,´рла ж. ружна женсак особа
чугу,´н м. сирово гвожђе
чугунолите,´йный заво,´д - ливница гвожђа
чугуно,´к м. метални лонац
чуда,´к м. чудак
чудакова,´тый хировит
чуда,´чка ж. чудна особа, хировита жена
чуди,´ла м., ж. жарг. особењак
чуда,´чить правити будалаштине, лудирати се
чуде,´сный чаробан, диван, красан
у него,´ чуде,´сный вид - он одлично изгледа
чуди,´ть чудновато се понашати, правити лудорије
чу,´диться причињавати се, чинити се
чу,´дище, чудо,´вище с. монструм, страшило, чудовиште
чудно,´й чудноват, необичан, чудан
чу,´дный красан, диван, заносан, чаробан
чу,´до 1. чудо 2. лепота, дивота
чу,´до-ю,´до - чудовиште у руским бајкама
чу,´дом на чудесан начин, чудесно
чужа,´к м. туђин
чужби,´на ж. туђина
чужда,´ться туђити се
чу,´ждый туђ, стран
чужезе,´мный страни
чужестра,´нец, чужезе,´мец, чужа,´к м. туђин, странац
чужо,´й туђ, стран чужбина туђина
на чужо,´й счёт - на туђ рачун
чужа,´я страна,´ - туђа земља
чу,´кча м. и ж. 1. мештанин Чукотке 2. жарг. глупан, букван
чула,´н м. шпајс, остава
чуло,´к м. чарапа
шёлковые чулки,´ - свилене чарапе
чума,´ ж.1. куга 2. жарг. ружна особа
чумно,´й кужан
чума,´зый прљав, неуредан, умрљан
чур даље!
чур меня,´! - не мене, даље!
чур молча,´ть! - пст!, ћут!
чура,´ться клонити се, избегавати, уздржавати се
чурба,´н м. 1. клада 2. неосетљив, неемотиван човек
чурка ж. 1. мала клада 2. жарг. човек са истока Русије, не Рус (погрдно)
чу,´ткий 1.осетљив, утанчан, нежан, префињен 2. пажлив
чу,´ткий сон - лак сан
чу,´ткий слух - танан слух
чуть мало, умало, једва, тек што, истом
чуть свет - у свитање
она,´ чуть не упа,´ла - умало што није пала
дверь чуть-чуть де,´ржится врата се једва држе
чуть-чуть - мало, јако мало
чу,´точка мало
ни чу,´точки - ни најмање
чу,´точку - малчице, врло мало
чуто,´к малчице
чутьё с. 1.њух 2. инстинктивно разумевање, чуло
чухо,´нец м. устар. Финац
чу,´чело с. страшило
чу,´чело живо,´тного - препарирана животиња
чу,´чело пти,´цы - пуњена, препарирана птица
чу,´чело горо,´ховое - накарада
чу,´шка ж. разг. 1. прасенце 2. прљав човек 2. тех. комад метала
чушь ж. бесмислица, којештарија;
говори,´ть чушь, нести,´ чушь, поро,´ть чушь - говорити којешта
чу,´ять осећати, предосећати, чувствовати
чуяло моё се,´рдце - осећао сам!

шаба,´ш 1. доста! 2.допунски посао, тежак

ша,´баш 1. скуп 2. шабат, јеврејска субота
ша,´баш ведьм - ноћни скуп вештица
шаба,´шить радити, ринтати
шаг м. корак
бы,´стрыми шага,´ми - брзим корацима
приба,´вить шаг - убрзати корак
шаг за ша,´гом - корак по корак
на ка,´ждом шагу,´ - на сваком кораку
в двух шага,´х - близу
ша,´гом марш! - корак напред!
шага,´ть, шагну,´ть корачати, закорачити
ша,´йба ж. 1. плочица за хокеј, пак 2. навртањ
ша,´йка ж. 1.банда, клика, разбојничка дружина 2.метална вангла
шала,´нда ж. теретњак са пљоснатим дном
шале,´ть постајати луд, губити памет, шашавети
шали,´ть бити несташан, несташно се играти, правити русвај
здесь шаля,´т овде није сигурно
шали,´шь! - зезаш ме
шаловли,´вый несташан, склон шали. шаљив, враголаст
шалу,´н м., шалунья ж. враголан, несташко
шалопа,´й лакомислена особа
шаль ж. шал, велика свилена или вунена марама
шально,´й шашав, узбуђен, одушевљен
шальна,´я пу,´ля - залутало зрно
ша,´мкать мрмљати, мумлати
ша,´мканье с. мрмљање, мумлање
шампа,´нское с. шампањац
шампу,´нь м. шампон
шанс м. шанса, прилика, изглед, могућност
шантрапа,´ ж. олош, бараберија
ша,´пка ж. капа
мехова,´я ша,´пка - шубара
дать по ша,´пке - ударити
без ша,´пки - гологлав
ша,´пками закида,´ть - хвалити се, обећати лаку победу
ша,´почка капица
Кра,´сная ша,´почка - Црвенкапа
ша,´почный који се односи на капу
ша,´почное знако,´мство - познанство из виђења, кратко познанаство
прийти,´ к ша,´почному разбо,´ру - закаснити, задоцнети
шар м. лопта, балон, кугла
возду,´шный шар - ваздушни балон
хоть шаро,´м покати,´ - празднина, осдуство основних намерница
ша,´рик м. лоптица, куглица
кра,´сные кровяны,´е ша,´рики - црвена крвна зрнца
у него,´ ша,´риков не хвата,´ет - фали му даска у глави
шарово,´й, ша,´риковый куглични, лоптасти
шарова,´я мо,´лния - лоптаста муња
ша,´риковая ру,´чка - хемијска
шарикоподши,´пник м. куглични лежај
шара,´хаться, шара,´хнуться клонити се, избегавати
ша,´рить претурати (по џепу), тражити
ша,´риться тумарати се, мувати се
ша,´ркать трти, вући, повлачити
ша,´ркать нога,´ми - вући ногама, повлачити ногама
ша,´ркать но,´жкой - клањати се
шарма,´нка ж. вергл
шарма,´нщик м. верглаш
шарни,´р м. зглоб, шарка
шарова,´ры мн. устар. широке панталоне
шаромы,´жник м. разг. 1. нерадник, просјак 2. преварант
шарф м. марама око врата, шал
шата,´ть њихати, клатити, љуљати, трести, дрмусати; ~ься 1. љуљати се, њихати се 2. скитати се, беспосличити
зуб шата,´ется - зуб се клати
шате,´н м. смеђокос
шатёр м. шатор
шату,´н м. клатно
ша,´фер м. венчани девер
ша,´хматы мн. 1.шах 2.шаховске фигуре
игра,´ть в ша,´хматы - играти шаха
шахмати,´ст шахист
ша,´хматный шаховски
ша,´хматная доска,´ - шаховска табла
ша,´хматные фигу,´ры - шаховске фигуре
ша,´хта ж. рударско окно, рудник
каменноуго,´льная ша,´хта - рудник угља
шахтёр м. рудар
шахтёрский рударски
шахтёрская ла,´мпа - рударска лампа
ша,´шка ж. 1. сабља 2. кружић за игру дама
игра,´ть в ша,´шки - играти даме
дымова,´я ша,´шка - димна бомба
шашлы,´к м. врста кавкаских ражњића
ша,´шни мн. шашни мн. тајна веза, прељуба
шва,´бра ж. брисач, бриско за под
шварто,´в м. дебело уже за приставанье бродова
шварто,´вка ж. пристајање
швед м. Швеђанин, ~ка ж. Швеђанка
шве,´дский швецки
швейца,´р м. портир, вратар
швейца,´рская ж. вратарева соба
швейца,´рец м. Швајцарац; ~ка ж.Швајцаркиња
швейца,´рский швајцарски
швея,´ ж. шваља, кројачица
шве,´йный шиваћи
шве,´йная маши,´на - шиваћа машина
швыря,´ть, швырну,´ть бацати, метати, разбацивати се
 швыря,´ть деньга,´ми - разметати се новцем, трошити немилице
шевели,´ть, шевельну,´ть мрдати, мицати, њихати, љуљати, мрднути, помаћи, зањихати, заљуљати
шевельну,´ть мозга,´ми - размислити
шевельну,´ться - промешкољити се, покренути се, мрднути се
шеде,´вр м. ремек-дело
ше,´лест м. шуштање
шелестеть шуштати
шёлк м. свила
в долгу,´ как в шелку,´ - задужен до грла, до гуше
шёлковый свилен
он стал как шёлковый - постао је миран као јагње
шелково,´дство с. свиларство
шелкопря,´д м. свилена буба
шелохну,´ть затреперити, макнути, эаталасати; ~ся зањихати се, заталасати се, затреперити
шелуди,´вый крастав
шелуха,´ ж. љуска, кора, кожура
ше,´льма м. и ж. варалица, лопужа, битанга
шельмова,´ть 1.пањкати, оговарати клеветати 2.изложити јавном руглу 3. варати на картама
Шемя,´кин само у изразу
Шемя,´кин суд - неправичан
шепну,´ть шапнути
шепта,´ть шаптати
шепту,´н м. 1.шаптач 2.оговарач, клеветник
шёпот м. шапат
шере,´нга ж. ред (војника)
шерохова,´тый храпав, нераван
шерсти,´стый длакав, вунаст
шерсть м. 1. вуна, вунена пређа 2. длака
гла,´дить кого,´-ли,´бо по ше,´рсти - уз длаку, угађати некоме
гла,´дить про,´тив ше,´рсти уз дла,´ку - ићи против, противити се
шерстяно,´й вунен
шерстяна,´я промы,´шленность - вунарска индустриjа
шерша,´вый храпав
шест м. мотка
прыжо,´к с шесто,´м скок с мотком
ше,´ствие с. поворка
погреба,´льное ше,´ствие - погреб, опровод
ше,´ствовать свечано ићи, корачати
шестёрка 1. шесторица, шестица 2. шестерац 3. шестопрег 4. м. жарг. ситна риба, незначајан човек
шестерно,´й шестострук
ше,´стеро шесторо, шест, шесторица
шестигра,´нник м. хексаедар, тело са шест равни
шестидесятиле,´тний шездесетогодишњи
шестидеся,´тый шездесети
в нача,´ле шестидеся,´тых годо,´в - почетком шесте деценије
шестиле,´тие с. шестогодишњица
шестиле,´тний шестогодишњи
шестипа,´лый шестопрст
шестисотле,´тие с. шестогодшњица
шестиуго,´льник м. шестоугао
шестнадцатиле,´тний шеснаестогодишњи
шестна,´дцатый шеснаести
шестна,´дцать шеснаест
шесто,´й шести
шесть шест
шестьдеся,´т шездесет
шестьсо,´т шестотина
ше,´стью шест пута
ше,´стью шесть шест пута шест
ше,´я ж. врат, шија
слома,´ть себе,´ ше,´ю - сломити врат
гнать кого,´-л. в ше,´ю, в три ше,´и - терати
ши,´ворот м. 1.оковратник , крагна 2.обратна страна нечег
взять кого,´-ли,´бо за ши,´ворот - шчепати, дохвати некога за крагну
ши,´ворот-навы,´ворот - наопачке
шика,´рно елегантно, кицошки, гиздаво
шика,´рный елегантан, дотеран, удешен, гиздав, нагиздан
ши,´кать, ши,´кнуть ућуткивати узвиком „пст”
шикова,´ть водити раскошан живот
шине,´ль ж. шињел, војнички капут
шинкова,´ть рибати (поврће)
шип м. бодља, боцка
шипо,´вки мн. спорт. копачке
шипе,´ть шиштати, шуштати, сиктати, шиктати, пиштати
шипе,´ние с. шиштање, шуштање, сиктање, пиштање
шипо,´вник м. шипурак, шипак
шипу,´чий пенушав
ширина,´ ж. ширина
в ширину,´ - у ширину
ши,´риться ширити се
ши,´рма ж. параван
широ,´кий широк, простран
жить на широ,´кую но,´гу - живети на великој нози
широта,´ ж. ширина
широкогру,´дый широкогруд
широкопле,´чий широких плећа
широкопо,´лый широког обода, широких скута
широта,´ ж. ширина
ширпотре,´б м. роба широке потрошње
ширь ж. ширина
ши,´то-кры,´то скривено, потајно
шить шити
шитьё с. 1.шивење 2.вез, везење
шифонье,´р м. орман за гардеробу, гардеробер
шифр шифра
шифрова,´льщик м. шифрант
шифрова,´ть шифровати
шиш м. шипак( знак прстима)
показа,´ть шиш - показати шипак
у него,´ ни шиша,´ нет - он ништа нема
ши,´шка ж. 1. шишарка 2.чворуга
он ва,´жная ши,´шка - он је велика зверка
ело,´вая ши,´шка - јелова шишарка
шкату,´лка ж. кутија
шкаф м. орман
несгора,´емый шкаф - сеф
шквал м. 1.вихор на мору 2. велики талас
шква,´рки мн. чварке
шкет м. жарг. малиша
шко,´ла ж. школа
нача,´льная шко,´ла - основна школа
шко,´льный школски
шко,´льник м. ученик
шку,´ра ж. непрерађена кожа
испыта,´ть на со,´бственной шку,´ре - осетити на сопственој кожи
дели,´ть шку,´ру неуби,´того медве,´дя - правити рачун без крчмара
шку,´рник м. себичњак, крајне егоистичан човек
шлагба,´ум м. брана (на путу)
шлак м. шљака
шланг м. шмрк, црево
пожа,´рный шланг -ватрогасно црево
шлем м. шлем
мотоциклетный шлем -кацига
шлепо,´к м. ћушка, ударац
шлёп м.шљап
шлёпать шљапкати, шопати
шлёпанцы мн. папуче, кломпе
шлёпнуть 1. ударити 2. жарг. убити; ~ся звучно пасти, шљснути се
шлифова,´ние с. брушење, глачање, оштрење
шлифова,´ть брусити, глачати, оштрити
шлифо,´вщик м. брусач, оштрач
шлюз м. устава, брана
шлю,´пка ж. чамац
спаса,´тельная шлю,´пка - чамац за спасавање
шлю,´ха ж. курва, распутна жена
шля,´па ж. шешир
де,´ло в шля,´пе - ствар је свршена
эх ты, шля,´па! - млакоња!
шля,´пка ж. шешрић
шля,´ться скитати се, тумарати
шмато,´к м. разг. комад, парче
шмель м. бумбар
шмон м. жарг. претрес
шмона,´ть претресати
шмо,´тки мн. жарг. одећа, ствари
шмы,´гать, шмыгну,´ть шуњати се, шмугнути, ишчезавати, отшуњати се, шмугнути, проћи, ишчезнути
шмы,´гать но,´сом - шмркати
шнур м. 1. канап 2. гајтан
шнуро,´к м. пертла, врпца
шнурки,´ гла,´дить - лагати, зажарати речима
шнурова,´ть шњирати
шныря,´ть мотати се, тумарати, повсюду забадати свуда нос
шов м. 1.шав 2. спој, место спајања
ру,´ки по швам! - мирно!
шокола,´д м. чоколада
все в шокола,´де - срећан живот, успех у животу
шо,´мпол м. арбија
шо,´рник м. седлар, сарач
шо,´рох м. шушањ, шуштање
шо,´рты мн. шорц, шорцеве, кратке панталоне
шоссе,´ с. друм, пут
автомоби,´льное шоссе,´ аутострада, аутопут
шотла,´нд|ец м. Шкот; ~ка ж. 1.Шкоткиња 2. карирана тканина
шотла,´ндский шкотски
шпа,´га ж. шпада, мач
шпага,´т м. 1. врпца, гайтан 2. спорт. шпага
шпаклёвка ж. кит
шпаклева,´ть китовати
шпа,´ла ж. железнички праг
шпана,´ ж. тж. собир. битанге, хулигани
шпа,´рить 1. шурити 2. осути, распалити, брзо причати
шпарга,´лка ж. разг. пушкице
шпигова,´ть шпиковати, зачињавати сланином
шпик м. 1. димљена сланина 2. жарг. ухода, шпијун
шпи,´лька ж. укосница; клинац
подпуска,´ть шпи,´льки - боцкати, чинити заједљиве примедбе
шпина,´т м. спанаћ
шпио,´н м. шпијун
шпиона,´ж м. шпијунажа
шпио,´нить шпијунирати, уходити
шпо,´ра ж. мамуза, острула
шпро,´ты мн. димљене сарделе
шпу,´лька ж. калем конца
шрам м. ожиљак
шрифт м. штампарска слова
ме,´лкий шрифт - ситна слова
жи,´рный шрифт - масна слова
курси,´вный шрифт - курзив
штаб м. штаб
генера,´льный штаб - генералштаб
штаб-кварти,´ра - врховни штаб
шта,´нга ж. 1. тег 2. спорт. пречка
штанги,´ст м. дизач тегова
штаны,´ мн. панталоне
штани,´на ж. ногавица панталона
штат м. 1.статус особља 2. држава
Соединённые Шта,´ты Аме,´рики (США) - Сједињене Америчке Државе (САД)
сокраще,´ние шта,´тов - редукција особља, отпуштање персонала
штати,´в м. статива
шта,´тный редован (службеник)
шта,´тная до,´лжность - систематизовано место
шта,´тский цивилни, грађански
в шта,´тском пла,´тье у цивилном оделу
ште,´мпель м. жиг, штамбиљ, печат
ште,´псель м. утикач
штиль м. ведро време (на мору)
што,´льня ж. штолна, поткоп
што,´пать крпити
што,´панье с. крпење, ушивање
што,´пор м. отпушач
войти в штопор - извести авионску егзибицију
што,´ра ж. завеса
шторм м. јака бура( на мору)
штормова,´ть издржавати буру на мору
штраф м. новчана казна
штраф за хране,´ние - лежарина
взы,´скивать штраф - наплачивати казну
штрафно,´й казнени
штрафна,´я площа,´дка - казнени простор
штрафно,´й уда,´р - казнени ударац
штрафова,´ть кажњавати (новчано)
шту,´ка ж. 1.комад 2.ствар 3.догађај, испад 4. жарг. хиљада
де,´сять штук - десет комада
что э,´то за шту,´ка? - каква је то ствар?
вот так шту,´ка! - его ти сад!
в том-то шту,´ка - у томе и јесте ствар
сыгра,´ть шту,´ку с кем-ли,´бо - изиграти некога
это его,´ шту,´ки - то су његове смицалице
шту,´ка до,´лларов, ба,´ксов - хиљада долара
штукату,´рка ж. малтер
штукату,´рить малтерисати
штурва,´л м. крмарски точак, кормило
штурва,´льный кормилар
штурм м. јуриш, напад
брать шту,´рмом - освајати на јуриш
штурмовать јуршлати, освајати на јуриш
штурмови,´к м. јуришни авион
штурмова,´ть јуришати, освајати на јуриш
штурмовщи,´на ж. кампањски рад, рад на јуриш
шту,´рман м. навигатор
шту,´чный на комад, на ситно (у трговини)
штык м. бајонет
встре,´тить в штыки,´ - дочекати на бајонет
шу,´ба ж. бунда
шубе,´йка ж. бундица
шу,´лер м. варалица у картању
шум м. галама, лупа, бука, ларма
а,´дский шум - паклена галама
мно,´го шу,´му из ничего,´ - много вике ни око шта
шум и гам - дрека и граја
шумиха ж. галама, ларма, бука, урнебес
шумок м. мали шум
под шумо,´к - кришом, у потаји, крадом
шуме,´ть 1. шумети, жуборити, жагорити 2. галамити, лармати, викати
шу,´мный бучан, хучан, жагоран
шу,´мное приве,´тствие - клицанье
шумово,´й звучан
шумовы,´е эффе,´кты - звучим ефекти
шуми,´ха ж. галама, граја
шу,´рин м. шурак
шурф м. ископина, коп
шурфовать ископавати
шуру,´п м. шраф
шурша,´ние с. шуштање
шурша,´ть шуштати
шу,´ры-му,´ры мн. разг. флерт, флертовање
шут м. 1. дворска будала 2. пајац, кловн
шут его,´ зна,´ет! - ђаво га знао!
шути,´ть шалити се, терати шегу, лакрдијати, неозбиљно узимати
шу,´тка ж. 1. шала 2. смицалица, марифетлук
ему,´ не до шу,´ток - није му до шале
глу,´пая шу,´тка - глупа шала
без шу,´ток - 6ез шале
обрати,´ть в шу,´тку - окренути на шалу
с ним шу,´тки пло,´хи - с њим нема шале
шу,´тки в сто,´рону- шалу на страну
шутни,´к м. шаљивџија, шаљивац
шутли,´вый шаљив
шутовство,´ с. лакрдијање, лудирање
шу,´точный 1.шаљив 2.безначајан, незнатан
э,´то де,´ло не шу,´точное - то није мала ствар
шутя,´ као од шале
шу,´шера ж. разг. олош
шушу,´каться шапутати, дошаптавати, зуцкати
 Щ

щаве,´ль м. кисељак
щади,´ть штедети, поштеђивати
щебёнка ж., ще,´бень м. туцаник
ще,´бет м., щебета,´ние с. цвркут, цвркутање
щебета,´ть цвркутати
щего,´л м. штиглица
щеголева,´тый кицошки, гиздав
щёголь м. кицош, гиздавац
щёголять кочоперити се, хвалити се, показивати се, парадирати
ще,´дрость ж. дарежљивост
ще,´дрый дарежљив
щека,´ ж. образ
уда,´рить по щеке,´ - ударити по образу
щеко,´лда ж. реза
щеко,´тка ж. голицање, боцкање, шкакљивост
щекота,´ть голицати, шкакљати , боцкати
щекотли,´вый 1.голицав 2. шкакљив, деликатан
щёлк! шкљоц!, кврц!
щёлка ж. 1. мали отвор 2. пукотина
щёлкать, щёлкнуть 1.крцкати, кврцнути, шкљоцати, шкљоцнути 2.зврцати, зврцнути 3. љуштити
щёлкать клю,´вом - испустити нешто због немара или наивности
щёлкать се,´мечки - љуштити семенке
щёлок м. цеђ, луг
щёлочь ж. алкалија, лужна со, база
щёлочный алкални, лужни, базни
щёлочность ж. алкаличност, алкалност, лужност
щелку,´нчик м. крцко
бале,´т «Щелку,´нчик» - балет «Крцко Орашчић»
щётка ж. четка
зубна,´я щётка - четка за зубе
щётка для воло,´с - четка эа косу
сапо,´жная щётка - четка за обућу
щель ж. пукотина, узан отвор
щеми,´ть болети, тиштати, притискивати
у меня,´ се,´рдце щеми,´т - срце ме тишти, срце ми се стеже
щени,´ться штенити се
щено,´к м. штене
щеня,´та мн. штенад
щепа,´, ще,´пка ж. иверје, ивер
щепети,´льный претерано тачан, педантан, претерано савестан
щепо,´тка ж., ще,´по,´ть ж. прстохват
щерба,´тый 1. шкрбав, начет, окрњен 2. безуб
щерби,´на ж. крзотина
щети,´на ж. чекиња
щети,´нистый чекињав, бодљикав
щети,´ниться кострешити се, јежити се
щи мн. врста чорбе од купуса
щи,´колотка ж. чланак на нози
щипа,´ть, щипану,´ть 1. чупкати 2. штипати, брстити; ~ся штипати се
щипцы,´ мн. клешта, машице
щит м. штит, табла, плоча
щитови,´дный штитаст
щу,´ка ж. штука
щу,´чий штукин
щу,´чий сын - кућкин син
щу,´пальце с. пипак
щу,´пать пипати
щу,´плый мршав, слабуњав, крх
щу,´рить жмиркати, жмирити, шкиљити

эвакуа,´ция ж. евакуација
эвакуировать евакуисати
эвкали,´пт м. бот.еукалиптус
эге,´ ехе!
эгои,´зм м. eгоизам, себичност
эгои,´ст м. егоиста, себичњак
э,´дак см. этак
эй! хеј!
экза,´мен м. испит
держа,´ть экза,´мен - полагали испит
вступи,´тельный, приёмный экза,´мен - пријемни испит
госуда,´рственный экза,´мен - државни испит
провали,´ться на экза,´мене - пасти на испиту
выпускно,´й экза,´мен - дипломски испит
экза,´мен на аттеста,´т зре,´лости - испит зрелости, матура
экза,´менатор м. испитивач
экза,´меновать испитивати
экзе,´ма ж.мед. екцем
экземпля,´р м. примерак
э,´кий ала, баш, гле какав
э,´кое сча,´стье! каква срећа!
экиво,´к м. 1. хир. 2. заврзлама, трик
без экиво,´ков! - без трикова!
экипа,´ж м. посада
экипа,´ж самолёта - посада авиона
экипиро,´вка ж.1.снабдевање, опремање, намиривање 2. опрема
экипиро,´вать снабдети потребним стварима, опремити
эконо,´мика ж. 1.економика 2.привреда
тенева,´я эконо,´мика - сива економика, економика у сенци, црно тржиште
эконо,´мист м. економист
эконо,´мический економски
эконо,´мный 1.економичан 2. штедљив
эконо,´мить, эконо,´мничать 1. економити 2. штедети, чувати
эконо,´мить свои,´ си,´лы - штедети своју снагу
эконо,´мия ж. 1.економија 2.уштеда, штедња
соблюда,´ть эконо,´мию - штедити
полити,´ческая эконо,´мия - политичка економија
эконо,´мия средств на ремо,´нте - уштеда у материјалу за оправку
экра,´н м. 1. екран 2. заклон 3. биоскопско платно
экра,´низировать филмовати, снимати за филм, екранизовати
вы,´пустить на экра,´н - снимити
экскава,´тор м. багер
экску,´рсия ж. 1.излет, шетаьа, екскурзија 2. излетничка група, група туриста
экску,´рсант м. излетник
экску,´рсовод м. водич
экспеди,´ция ж. експедиција, отпремиште
нау,´чная экспеди,´ция - научна експедиција
спаса,´тельная экспеди,´ция - екипа за спасавање
кара,´тельная экспеди,´ция - казнена експедиција
экспеди,´тор м. шпедитор, експедитор
экспериме,´нт м. експерименат, проба, оглед
экспериме,´нты с я,´дерным ору,´жием -пробе нуклеарног оружја
экспе,´рт м. вештак, стручњак, зналац, експерт
экспе,´ртиза ж. вештачење, експертиза, стручна комисија
заключе,´ние эксперти,´зы - мишљење стручне комисије, исказ вештака, налаз вештака
эксплуата,´ция ж. експлоатација, израбљивање, искоришћавање
сдать, ввести,´ в эксплуата,´цию - ставити у погон, пустити у рад
эксплуата,´тор м. експлоататор
эксплуата,´торский експлоататорски, израбљивачки
экспона,´т м. изложени предмет, експонат
экспони,´ровать излагати
экспоне,´нт м. излагач
э,´кспорт м. експорт, извоз
э,´кспортный извозни
э,´кспортная торго,´вля извозна трговина, извоз
экстреми,´ст м. екстремиста
экстраордина,´рный ванредан, необичан, редак
экстраордина,´рный профе,´ссор -ванредни професор
э,´кстренный 1. хитан, неодложан 2. ванредан, изванредан
э,´кстренный вы,´пуск - ванредно издање
эле,´ктрик м. електричар
инжене,´р-эле,´ктрик - електроинжењер
электри,´ческий електрични
электри,´ческая пли,´тка - решо
электри,´ческий ток - електрична струја
 электри,´ческая ла,´мпочка - сијалица
электри,´ческая ста,´нция - електрична централа
электри,´ческое освеще,´ние - електрично осветљење, расвета
электри,´чество с. електрика, електрицитет
электри,´чка ж. електрифицирана железничка пруга, електрични воз
электро,´нный електронски
электропереда,´ча ж.далековод
электросва,´рка ж. електрозаваривање
электросе,´ть ж. електрична мрежа
электроста,´нция ж. електрана
электрото,´к м. електрична струја
электроте,´хник м. електротехничар
электорутю,´г м. електрична пегла
электроча,´йник м.чајник на струју
элемента,´рный 1. елементаран, једноставан, прост 2. који се односи на елементе
эма,´ль ж. прелив, емайл (на посуђу), глеђ
эмбле,´ма ж. амблем
эми,´грант м. емигрант, досељеник
эмо,´ция ж.емоција
эмоциона,´льный емотиван
э,´ндшпиль м. завршница
эне,´ргия ж. енергија
затра,´та эне,´ргии - утрошак енергије
энерге,´тик м. енергетичар
энергети,´ческий енергетски
энергоёмкость ж. енергетски капацитет
энерги,´чный енергичан
э,´нный неодређен, неозначен
э,´нное число,´ х (икс) број
э,´нский неки, известан, један
э,´нский полк један пук
энтузиа,´зм м. ентузијазам, занос, одушевлење, полет
энциклопе,´дия ж. енциклопедија
энциклопеди,´ческий енциклопедијски
энциклопеди,´ческий слова,´рь -енциклопедијски речник
эпиго,´н м. имитатор
эпиго,´нство с. имитација
эпизо,´д м. епизода
эпизоди,´ческий епизодски
эпи,´ческий епски
эпо,´ха ж. епоха
эпоха,´льный епохалан
эска,´дра ж. ескадра
эскадри,´лья ж. ескадрила
эскадри,´лья истреби,´телей -ескадрила ловачких авиона, ловачка ескадрила
эскадро,´н м. ескадрон
эски,´з м. скица, нацрт
эскимо,´ с. сладолед на штапићу
эскимо,´с м. Eским; ~ка ж. Ескимоска
эсми,´нец м. (эскадренный миноносец) разарач
эссе,´ с. нескл. есеј
эстафе,´та ж. штафета
эсте,´т м. естета
эстети,´ческий естетички, естетичан
эстра,´да ж. естрада, позорница
эта,´ж м. спрат
пе,´рвый этаж - приземље
второ,´й этаж - први спрат
дом в оди,´н этаж приземна кућа
дом в 4 эта,´жа троспратна кућа, троспратница
этаже,´рка ж. полица за књиге
э,´так овако, тако, онако
и так и э,´так - и овако и онако
я э,´так могу,´ и забы,´ть - овако могу и да заборавим
киломе,´тров э,´так 30 - једно тридесетак километара
э,´такий такав, овакав
этало,´н м. мустра, образац, стандард, правило, норма, узор
этимоло,´гия ж. етимологија
этимологи,´ческий етимолошки
эти,´ческий, эти,´чный етнички
этнографи,´ческий етнографски
э,´то ово, то
я ви,´жу э,´то - видим ја то
э,´то хорошо,´ - то је добро
что э,´то с ва,´ми? - шта је то са вама?
э,´тот овај
и тот и э,´тот - и онај и овај
этю,´д м. етида
ша,´хматный этю,´д шаховски проблем
эфи,´р м. етар
эфи,´рный етеричан, етерски
эффе,´кт м. ефекат
эффекти,´вный ефективан, ефикасан
эффе,´ктный ефектан
эхма,´! ех!
э,´хо с. одјек, ехо
эхоло,´т м. дубиномер
эшело,´н м. ешалон, транспорт
во,´инский эшело,´н- војни транспорт

юбиле,´й м. јубилеј
столе,´тний юбиле,´й - стогодишњица
юбиле,´йный јубиларни
юбиля,´р м. слављеник
ю,´бка ж. сукња
ни,´жняя ю,´бка - доња сукња, подсукња, жипон
ювели,´р м. златар
ювели,´рный златарски
юг м. југ
юго-восто,´к м. југоисток
юго-за,´пад м. југозапад
Югосла,´в|ия Југославија
югосла,´вский југословенски
южа,´нин м. јужњак
ю,´жный јужни
ю,´жное полуша,´рие - јужна хемисфера, полулопта
ю,´зом клизајући, проклизавајући
автомоби,´ль пошёл ю,´зом - аутомобил почео да клизи
юла,´ ж.1. чигра 2. несташко, немирко
юлить ускомешати се, мувати се
ю,´мор м. хумор
чу,´вство ю,´мора - смисао за хумор
ю,´мореска ж. хумореска
ю,´мористический хумористичан
ю,´нга м. ученик на броду
юне,´ц м. момче
ю,´ность ж. младост
ю,´ный млад
с ю,´ных лет - од детињства
ю,´ноша ж. младић
ю,´ношеский младићки
юриди,´ческий правни
юриди,´ческое лицо,´ - правно лице
юриди,´ческий факульте,´т - правни факултет
юри,´ст м. правник
ю,´ркий хитар живахан, окретан, брз
ю,´ркнуть шмугнути, сакрити се, брзо ишчезнути
юро,´дивый 1. суманут 2. ненормалан, слабоуман, будаласт
ю,´рский геол. који се односи на доба Јуре
юрский период - доба Јуре
Юрьев день м. Ђурђевдан
ют м. задња палуба
юти,´ться налазити се, склањати се, смештати се

Я
я (меня,´, мне, мной, мно,´ю, мне) ја (мене, мени, мене, мном, мени)
э,´то я - то сам ја
меня,´ не,´ было до,´ма -,´ нисам био код куће
идёмте со мной! -пођите са мном!
я чита,´ю - читам
моё второ,´е я - моје друго „ја"
я,´беда ж.1. клевета, достава 2. клеветник, пањкало, тужибаба
я,´бедник м. клеветник, пањкало
я,´бедничать клеветати, пањкати, достављати
я,´блоко с. јабука
ада,´мово я,´блоко - jaбучица (на грлу)
я,´блоко от я,´блони недалеко,´ па,´дает - ивер не пада далеко од кладе
я,´блоня ж. јабука (дрво)
я,´блочный јабучни
яви,´ть, явля,´ть показати, јавити, поднети;~ся 1. појављивати се, долазити, јављати се, приспевати, јавити се, појавити се2. бити 3.указати се
(могућност), показати се
явля,´ться авторите,´том - бити ауторитет
яви,´лась возмо,´жность - указала се могућност
яви,´ться в ко,´мнату - ући у собу
яви,´ться в пья,´ном ви,´де - појавити се у пијаном стању
яви,´ться на рабо,´ту - доћи на посао
как то,´лько я,´вится возмо,´жность - чим се укаже прилика
я,´вка ж. 1.јавка 2. појављивање, предстајање 3.долазак, излазак (пред суд)
я,´вление с. појава
я,´вный очевидан, јасан, познат отворен
я,´вное неудово,´льствие - отворено незадовольство, јавно незадовољство
я,´вная ложь - ноторна лаж
я,´вный вздор - савршена глупост
я,´вственный разговетан, јасан, чист, чујан
я,´вствовать произилазити, постати јасан
из э,´того я,´вствует - из овога се види, из овога произилази
явь ж. јава
ягдта,´ш м. ловачка торба
ягнёнок м. јагње
ягни,´ться јагњити се
ягня,´та мн. јагањци, јагњад
я,´года ж. јагодаст плод
на,´шего, одного,´ по,´ля я,´года - наше горе лист
ягоди,´ца ж. дебело месо
яд м. отров
приня,´ть яд - попити отров
ядови,´тый отрован
я,´дерный нуклеарни
я,´дерная фи,´зика - нуклеарна физика
я,´дерная радиа,´ция - нуклеарна радијација
я,´дерное ору,´жие - нуклеарно оружје
ядрёный 1. једар, здрав, снажан 2. свеж 3. крупан, велик
ядро,´ с. 1. језгро, језгра, срж, суштина 2. кугла 3. топовско ђуле
ядро,´ оре,´ха - орахово језгро
а,´томное ядро,´ - атомско језгро
я,´зва ж. жива рана
я,´зва желу,´дка - чир у стомаку
морова,´я я,´зва - мора, куга
язви,´тельный заједљив, пакостан
язви,´ть жацаги, пецкати, задиркивати
язы,´к м. 1.језик 2. звечак (у звона), језичак (ципеле) воспале,´ние язы,´ка - запаљење језика
вы,´сунувши язы,´к - исплазивши језик
у него,´ дли,´нный язы,´к - он има дугачак језик
чеса,´ть язы,´к - брбљати
язы,´к до Ки,´ева доведёт - ко пита, не скита
у него,´ что на уме,´ то и на язы,´ке - код њега ти је што на уму то на друму
прикуси,´ть язы,´к - 1. ујести се за језик 2. учутати
литерату,´рный язы,´к - књижевни језик
иностра,´нный язы,´к - страни језик
найти,´ о,´бщий язы,´к - наћи заједнички језик
языково,´й језички
языкова,´я но,´рма - језичка норма
языко,´вый из језка, од језика направљен
языко,´вый паште,´т - паштета од језика
языкове,´дение, языкозна,´ние с. лингвистика
языкове,´д м. лингвист
язы,´чный језични, језички
язы,´ческий незнабожачки
язы,´чество с. незнабоштво
язы,´чник м. незнабожац
яи,´чный од јајета
яи,´чница ж. кајгана
яи,´чник м. мед.јајник
яи,´чко с. јајце
яи,´чный који од јајета
яи,´чный желто,´к -жуманце
яи,´чный бело,´к - беланце
яи,´чный порошо,´к - јаје у праху
яйцо,´ с. јаје
круто,´е яйцо,´ - тврдо кувано јаје
яйцо,´ всмя,´тку - ровито јаје
я,´кобы тобоже
он я,´кобы всё по,´нял - он је тобоже све разумео
я,´корь м. котва, ленгер
бро,´сить я,´корь - укотвити се
сня,´ться с я,´коря - дићи котву, кренути
якша,´ться дружити се, пајташити, друговати
я,´ловый јалов
я,´ловая коро,´ва - јалова крава, јаловица
я,´ма ж. јама, рупа
я,´мка ж. јамица
я,´мочка ж. рупица
ямщи,´к м. устар. кочијаш
янва,´рь м. јануар
янва,´рьский јанварски
янта,´рь м. ћилибар
япо,´н|ец м. Јапанац ~ка ж. Јапанка
япо,´нский jaпански
яр м. стрмина, обронак
я,´ркий јак, сјајан, светао
я,´ркий свет - блистава светлост
ярлы,´к м. етикета
я,´рмарка ж. сајам
я,´рмарочный сајамски
ярмо,´ с. јарам, ропство
сбро,´сить ярмо,´ - збацити јарам
я,´рость ж бес, помама, јарост
вне себя,´ от я,´рости изван себе од љутине
я,´ростный бесан, помаман, љут
я,´рус м. 1. ред, галерија 2. слој
пе,´рвый я,´рус -прва галерија
я,´рый 1. ватрен, пламен, усрдан, ревностан 2. бесан, необуздан, љут
я,´сень м. јасика
я,´сли мн. 1. јасле 2. обданиште за децу, јаслице
я,´сно 1. јасно, светло 2. разговетно
ко,´ротко и я,´сно - кратко и јасно
я,´сно как день - јасно као дан
яснови,´дение с. видовитост
я,´сный 1. јасан, светао 2. ведар, чист, разумљив, разговетан
я,´стреб м. јастреб
яче,´йка ж. ћелија
ячме,´нь м. 1.јечам 2.чмичак на оку
я,´щерица ж. гуштер
я,´щик м. 1.сандук, кутија 2. жарг. телевизор
почто,´вый я,´щик - поштанско сандуче
выдвижно,´й я,´щик - фиока
отложи,´ть в до,´лгий я,´щик - одгодити за дуже време
я,´щур м. шап (болест)
 Фонетическое руководство

§ 1. Сербский язык использует 2 азбуки – латиницу и кириллицу

Кириллица Латиница
Аа Аа Нн Нн Aa Aa Ll Ll
Бб Бб Њњ Њњ Bb Bb Lj lj Lj lj
Вв Вв Оо Оо Cc Cc Mm Mm
Гг Гг Пп Пп Ćć Ćć Nn Nn
Дд Дд Рр Рр Čč Čč Nj nj Nj nj
Ђђ Ђђ Сс Сс Dd Dd Oo Oo
Е е Ее Тт Тт Dj dj Dj dj Pp Pp
Жж Жж Ћћ Ћћ ðñ ðñ Rr Rr
Зз Зз Уу Уу Ee Ee Ss Ss
Ии Ии Фф Фф Ff Ff Šš Šš
Jj Jj Хх Хх Gg Gg Tt Tt
Кк Кк Цц Цц Hh Hh Uu Uu
Лл Лл Чч Чч Ii Ii Vv Vv
Љљ Љљ Џџ Џџ Jj Jj Zz Zz
 Мм Мм Шш Шш Кк Кк Žž Žž

§ 2. Гласные в сербском языке произносятся одинаково чётко как в ударных, так и в безударных слогах.
§ 3. В сербском языке есть только пять мягких согласных. Они обозначаются буквами љ, њ, ћ, ђ, j. Эти согласные всегда произносятся мягко.
Остальные согласные всегда остаются твёрдыми.
§ 4.В сербском языке в конце слова не происходит оглушения звонких согласных. Не происходит также оглушения в перед глухими согласными.
§ 5. При произнесении звука л кончик языка должен находиться на альвеолах (бугорки над верхними зубами).
§ 6. При произнесении звука љ кончик языка упирается в нижние зубы.
§ 7. При произнесении звука њ кончик языка также упирается в нижние зубы.
§ 9. Звук ч — это произнесённое слитно сочетание тш. Язык при этом поднимается к альвеолам( горловое ч)
§ 10. Звук џ — это произнесённое слитно сочетание дж. Язык при этом поднимается к альвеолам.
§ 11. Звук ћ произносится как тьщ. Кончик языка при этом находится за нижними зубами. Звук ћ произносится мягче русского ч.
§ 12. Звук ђ произносится как слитнe дьжь. Кончик языка при этом находится за нижними зубами.
§ 13. В сербском языке звук р может быть слогообразующим. При этом он звучит более раскатисто и может быть долгим и кратким. На него
может падать ударение.
§ 14. Звук л произносится как русское л, но кончик языка находится на альвеолах
§ 15. Звук љ произносится мягче русского ль.
§ 15. Звук њ произносится мягче русского нь.
§ 17. В сербском языке равноправны экавская произносительная норма( произносят один краткий звук е) и екавская произносительная норма
(произносится два звука jе или три звука иjе). В этом Лексиконе представлена экавская норма
§ 18. Ударение в сербском языке является музыкальным.
§ 19. Ударный слог выделяется не только силой произнесения, но и понижением или повышением тона. Поэтому ударение может быть
восходящим или нисходящим. При этом ударные слоги могут быть долгими или краткими.
§ 20. Выделяется четыре типа ударения: краткое нисходящее пäс-пас; краткое восходящее jèдини -jедини; долгое нисходящее љŷди - људи; долгое
восходящее изненађéње- изненађење
§ 21. По долготе и краткости различаются не только ударные, но и безударные слоги.
§ 22. Место ударения непостоянно. Ударение может падать на разные слоги. Но если в слове больше одного слога, последний слог не может быть
ударным.

А
а свеза 1. супротна: а, но 2. спојна: и, да 3. раздвојна: или, либо 4. исказна: что (бы), как
а да не - что,´бы не
а камоли - тем бо,´лее (ме,´нее), не говоря,´ уже,´
а оно - между те,´м, в тако,´м слу,´чае
а пре, а после - ра,´ньше и,´ли по,´зже
а то... - между те,´м, в то,´ же вре,´мя
а а, ах, ах!
абати изна,´шивать
абдикација ж. отрече,´ние от престо,´ла
абдицирати отре,´чься от престо,´ла
абер м. устар. изве,´стие, весть
од њега ни абера нема - о нём ни слу,´ху, ни ду,´ху
абецеда ж. а,´збука, алфави,´т
абецедан а,´збучный, алфави,´тный
у абецедном реду - в алфави,´тном поря,´дке
абнормалан ненорма,´льный
абонирати абони,´ровать
абонос м. эбе,´новое, чёрное де,´рево
абортус м. або,´рт
аван м. сту,´пка
авангарда ж. аванга,´рд
аванзовати получа,´ть бо,´лее высо,´кое зва,´ние
он је аванзовао за пуковника - ему,´ присво,´ено зва,´ние полко,´вника
авантура ж. авантю,´ра
авантуристички авантюристи,´ческий, авантю,´рный
август м. а,´вгуст
аверзија ж. отвраще,´ние
авет ж. при,´зрак, привиде,´ние
авијатика ж. воздухопла,´вание, авиа,´ция
авијатичар м. лётчик
авијација ж. авиа,´ция, возду,´шный флот
грађанска, цивилна авијација - гражда,´нская авиа,´ция
авион м. самолёт, аэропла,´н
путнички авион - пассажи,´рский самолёт
транспортни авион - тра,´нспортный самолёт
авион за обрушавање - пикиро,´вщик
носач авиона - авиано,´сец
безмоторни авион - планёр
индустрија авиона - авиацио,´нная промы,´шленность
 авион на млазни погон - реакти,´вный самолёт
авионски 1. самолётный 2. авиацио,´нный, возду,´шный
авионски мотор - авиамото,´р
авионски саобраћај - возду,´шное сообще,´ние
авлија ж. двор
авлијанер м. жарг. дворня,´жка
авлијски дворово,´й
агент м. аге,´нт
агентура ж. агенту,´ра
агенција ж. аге,´нтство
агенција за информације - информацио,´нное аге,´нтство
агилан де,´ятельный, акти,´вный
агитатор м. агита,´тор
агитација ж. агита,´ция
предизборна агитација - предвы,´борная агита,´ция
агитовати агити,´ровать
агонија ж. аго,´ния
аграрни агра,´рный
аграрна реформа - агра,´рная рефо,´рма
аграрно питанье - агра,´рный вопро,´с
агресиван агресси,´вный
агресија ж. агре,´ссия
агресор м. агре,´ссор
агроном м. агроно,´м
агрономија ж. агроно,´мия
агрономски агрономи,´ческий
ада ж. острово,´к
адвокат м. адвока,´т
адвокатирати, адвокатисати занима,´ться адвокату,´рой
адвокатски адвока,´тский
административни администрати,´вный
административна подела - администрати,´вное деле,´ние
администрација ж. администра,´ция
адмирал м. адмира,´л
адмиралски адмира,´льский
адмиралски брод - адмира,´льский (фла,´гманский) кора,´бль
адреса ж. а,´дрес
адресар м. а,´дресная кни,´га
адресовати адресова,´ть
адут м. ко,´зырь
ађутант м. адъюта,´нт
аеродром м. аэродро,´м
аеромитинг м. возду,´шный пара,´д
аеронаутика ж. аэрона,´втика
аероплан м. аэропла,´н
аждаја ж. змей, драко,´н
азбест м. асбе,´ст
азбестни асбе,´стовый
азбука ж. а,´збука
морзеова азбука - а,´збука Мо,´рзе
азбучни а,´збучный, алфави,´тный
азбучни ред - алфави,´тный поря,´док
азијски азиа,´тский
азил м. прию,´т, убе,´жище
политички азил - полити,´ческое убе,´жище
азот м. азо,´т
азотни азо,´тный
азотна киселина - азо,´тная кислота,´
азурни лазу,´рный
ајвар м. икра,´ из пе,´рца
ајкула ж. аку,´ла
академац м. 1. студе,´нт 2. курса,´нт, воспи,´танник вое,´нного учи,´лища
академија ж. акаде,´мия
Академија наука - Акаде,´мия нау,´к
поморска академија - морехо,´дное учи,´лище
свечана академија - торже,´ственное собра,´ние
војна академија - вое,´нное учи,´лище
академик м. акаде,´мик
академски академи,´ческий
академски грађанин - студе,´нт
академски образован човек - челове,´к с вы,´сшим образова,´нием
академски сликар - худо,´жник с вы,´сшим образова,´нием
акамоли тем бо,´лее, не говоря,´ уже,´, где уж, куда,´ уж
акварел м. акваре,´ль
акламација ж. гро,´мкое единоду,´шное одобре,´ние
изабрати акламацијом - единоду,´шно избра,´ть
ако 1. е,´сли, хотя,´ 2. пуска,´й, всё равно,´, ничего,´
аков устар. ме,´ра жи,´дкости (около 50 л.)
аконтација ж. зада,´ток, ава,´нс
акорд м. акко,´рд, акко,´рдная рабо,´та, сде,´льщина
радити у акорду - рабо,´тать акко,´рдно, сде,´льно
акреп м. жарг. некраси,´вый, непривлека,´тельный челове,´к
акробат м. акроба,´т
акробатски акробати,´ческий
актива ж. акти,´в
активан де,´ятельный, де,´йствующий, акти,´вный
активна војна служба - действи,´тельная вое,´нная слу,´жба
активна војска - де,´йствующая а,´рмия
актуелан актуа,´льный
акузатив м. вини,´тельный паде,´ж
акумулатор м. аккумуля,´тор
акумулаторска батерија - аккумуля,´торная батаре,´я
акумулаторски аккумуля,´торный
акумулација ж. аккумуля,´ция, накопле,´ние
акумулирати аккумули,´ровать, накопи,´ть
акустика ж. аку,´стика
акустичан акусти,´ческий
акутан 1. о,´стрый 2. кри,´зисный
акценат м. ударе,´ние, акце,´нт
акценатовати 1. расста,´вить ударе,´ния 2. подчёркивать, акценти,´ровать
акциза ж. 1. де,´ятельность, де,´йствие 2. фин. а,´кция, пай
акција ж. де,´йствие
ступити у акцију - нача,´ть де,´йствовать
борбене акције - боевы,´е де,´йствия
акционар м. акционе,´р
акционарски акционе,´рный
акционарско друштво - акционе,´рное о,´бщество
ала ах, ах как
ала ж. 1. драко,´н, змей 2. обжо,´ра
ала си паметан! - ах, как ты умён!
алабастер м. алеба,´стр
алав ненасы,´тный, прожо,´рливый
алавко м. обжо,´ра
алал м. благослове,´ние
нека му је алал! - уда,´чи ему,´!
алал ти вера! - молоде,´ц!
алалити 1. подари,´ть 2. жале,´ть
аламун м. 1. безде,´льник 2. безала,´берный челове,´к
алапача ж. болту,´нья
аларм м. трево,´га
алармантан, алармирајући трево,´жный
алармантне вести - трево,´жные слу,´хи
алармирати подня,´ть трево,´гу, встрево,´жить
алас м. рыба,´к
алат м. инструме,´нты
алатка ж. инструме,´нт
алатни инструмента,´льный
Албан|ац м. алба,´нец; ~ка Алба,´нка
албански алба,´нский
албум м. альбо,´м
алва ж. халва,´
алга ж. во,´доросль
алгебарски алгебраи,´ческий
алев алый, пунцо,´вый
алева паприка - кра,´сный пе,´рец
алегорија ж. аллего,´рия
али но, да, а, одна,´ко
одело је доста широко, али је кратко - костю,´м доста,´точно широ,´к, но кра,´ток
алиби м. а,´либи
алка ж. кольцо,´, звено,´ цепи,´
алкалије ж. мн. щёлочи
алкални щелочно,´й
алкос м. жарг. алкого,´лик, пья,´ница
алкохол м. алкого,´ль, спирт
алкохолизам м. алкоголи,´зм
алкохоличар м. алкого,´лик
алкохолна пића - спиртны,´е напи,´тки
алкохолни алкого,´льный, спиртно,´й
алманах м. альмана,´х
алпинизам м. альпини,´зм
алпски альпи,´йский
алт м. альт
алтернатива ж. альтернати,´ва
алтернативан альтернати,´вный
алтруизам м. альтруи,´зм
алтруистичан альтруисти,´ческий
алудирати намека,´ть
алузија ж. намёк
алуминијум м. алюми,´ний
алуминијумски алюми,´ниевый
алфабет м. алфави,´т
аљкав небре,´жный неря,´шливый, неопря,´тный
аљкавац м. неря,´ха, растрёпа
аљкаво неря,´шливо, как попа,´ло, спустя,´ рукава,´
ам м. 1. хому,´т 2. ля,´мка
ама но, да
вратио бих се, ама се не може - я бы верну,´лся, да нельзя,´
амајлија ж. талисма,´н, амуле,´т
амалин м. устар. носи,´льщик, гру,´зчик
амам м. устар. ба,´ня
аман! устар. ми,´лость!
амандман м. попра,´вка предложе,´ния
аманет м. 1. зало,´г 2. завеща,´ние
аматер м. люби,´тель, дилета,´нт
аматерски люби,´тельский
амбалажа ж. упако,´вка, та,´ра
амбасада ж. посо,´льство
амбасадор м. посо,´л
амбасадски посо,´льский
амбијент м. окружа,´ющая среда,´, окруже,´ние
амбис м. бе,´здна, про,´пасть
амбициoзан самолюби,´вый
амбиција ж. самолю,´бие, амби,´ция
здрава амбиција - здоро,´вое самолю,´бие
амбуланта ж. амбулато,´рия
пољска амбуланта - полево,´й лазаре,´т
амбулантни амбулато,´рный
Амер м. жарг. америка,´нец
Американ|ац м. америка,´нец; ~ка америка,´нка
амерички америка,´нский
аминаш м. подхали,´м, челове,´к не име,´ющий своего,´ мне,´ния
аминовати подда,´кивать, сле,´по соглаша,´ться
амнестија ж. амни,´стия
амнестирати амнисти,´ровать
амо тамо - туда,´-сю,´да
амо туда,´, в ту сто,´рону
амонијак м. аммиа,´к
амонијачни аммиа,´чный
амор м. аму,´р
амортизација ж. амортиза,´ция
амортизовати амортизи,´ровать, погаша,´ть
ампутација ж. ампута,´ция
ампутирати ампути,´ровать
анали м. мн. анна,´лы
анализа ж. ана,´лиз
анализирати анализи,´ровать
аналогија ж. анало,´гия
аналогни аналоги,´чный
аналфабет м. негра,´мотный челове,´к
аналфабетизам м. негра,´мотность
ананас м. анана,´с
анархизам м. анархи,´зм
анархија ж. ана,´рхия
анархстичан анархи,´ческий
анатема ж. прокля,´тие, ана,´фема
анатемисати предава,´ть ана,´феме
анатомија ж. анато,´мия
анатомски анатоми,´ческий
анахронизам м. анахрони,´зм
ангажман м. ангажеме,´нт
ангажовати ангажи,´ровать, привлека,´ть к уча,´стию, нанима,´ть
ангина ж. анги,´на
анђео м. а,´нгел
анегдота ж. анекдо,´т
анексија ж. анне,´ксия
анемија ж. малокро,´вие
анемичан малокро,´вный
анестезија ж. обезбо,´ливание, анестези,´я
анкета ж. анке,´та
аномалија ж. непра,´вильность, анома,´лия
анониман анони,´мный
анонимно писмо - анони,´мное письмо,´
антагонизам м. антагони,´зм
антена ж. анте,´нна
сателитска антена - спу,´тниковая анте,´нна
антика ж. старина,´
антиквар м. антиква,´р
антикварница ж. антиква,´рный магази,´н
антикварски антиква,´рный
антимон м. антимо,´ний, сурьма,´
антипатија ж. антипа,´тия
антипатичан антипати,´чный
антипод м. антипо,´д
антирелигиозен антирелигио,´зный
антирелигиозна пропаганда - антирелигио,´зная пропага,´нда
антисоцијалан антиобще,´ственный
антифашист м. антифаши,´ст
антички анти,´чный
антички свет - анти,´чный мир
ануитет м. погаше,´ние
анулирати аннули,´ровать
аорта ж. ао,´рта
апарат м. аппара,´т
апатија ж. апа,´тия
апатичан апати,´чный
апел м. возва,´ние, призы,´в, обраще,´ние
апелација ж. апелля,´ция
апелациони апелляцио,´нный
апендикс м. аппендици,´т
апетит м. аппети,´т
апити жарг. схвати,´ть
аплаудирати аплоди,´ровать
аплауз м. аплодисме,´нты, рукоплеска,´ния
апотека ж. апте,´ка
апотекар м. апте,´карь
апотекарски апте,´карский
април м. апре,´ль
апс м. тюрьма,´
апсана ж. темни,´ца, тюрьма,´
апсанџија м. тюре,´мщик
апсолвент м. диплома,´нт, выпускни,´к вы,´сшего уче,´бного заведе,´ния
апсолвирати зако,´нчить курс уче,´ния
апсолутан абсолю,´тный, по,´лный
апсолутизам м. абсолюти,´зм
апсолутистичан абсолюти,´сткий
апсорбовати поглоща,´ть, абсорби,´ровать
апсорбовати се воспринима,´ться, абсорби,´роваться
апстрактан абстра,´ктный
апсурдан абсу,´рдный
ар м. ар
арабиски арави,´йский
Арабљанин м. ара,´б
аранжирати аранжи,´ровать
аранжман м. предвари,´тельное соглаше,´ние, сго,´вор
Арапин м. ара,´п
арапски ара,´бский
арбитража ж. арбитра,´ж
арбитражни арбитра,´жный
Аргентин|ац м. аргенти,´нец; ~ка ж. аргенти,´нка
аргуменат м. аргуме,´нт
аргументовати аргументи,´ровать
арена ж. аре,´на
аренда ж. аре,´нда земе,´льного уча,´стка, аре,´ндная пла,´та
примити земљу у аренду - арендова,´ть зе,´млю
арендатор м. аренда,´тор
арија ж. а,´рия
аристократа м. аристокра,´т
аристократски аристократи,´ческий
аритметика ж. арифме,´тика
аритметички арифмети,´ческий
арктични аркти,´ческий
армија ж. а,´рмия
армирани укреплённый
армирани бетон - железобето,´н
армирати укрепля,´ть, скрепля,´ть
арогантан наха,´льный, на,´глый, высокоме,´рный
ароганција ж. наха,´льство, на,´глость, высокоме,´рие
арома ж. арома,´т
ароматичан арома,´тный
арсенал м. арсена,´л
арсеник м. мышья,´к
артерија ж. арте,´рия
артеријски артериа,´льный
артериосклероза ж. артериосклеро,´з
артикал м. сорт, вид това,´ра
у продаји су следећи артикли - в прода,´же име,´ются сле,´дующие това,´ры
артикулација ж. артикуля,´ция
артикулисати артикули,´ровать
артиљерац м. артиллери,´ст
артиљерија ж. артилле,´рия
противавионска артиљерија - зени,´тная артилле,´рия
противтенковска артиљерија - противота,´нковая артилле,´рия
обалска артиљерија - берегова,´я артилле,´рия
далекометна артиљерија - дальнобо,´йная артилле,´рия
артиљеријски артиллери,´йский
артиљеријска бригада - артиллери,´йская брига,´да
артиљеријска припрема - артподгото,´вка
артист м. арти,´ст
архаичан архаи,´чный
археологија ж. археоло,´гия
архива ж. архи,´в
архивар м. архива,´риус
архивски архи,´вный
архивска грађа - архи,´вные материа,´лы
архитекта м. архите,´ктор
архитектонски архитекту,´рный
архитектура ж. архитекту,´ра
ас м. жарг. едини,´ца (шко,´льная оце,´нка)
асигнација ж. ассигнова,´ние
асимилација ж. ассимиля,´ция
асимилирати ассимили,´ровать
асистент м. ассисте,´нт
аскет м. аске,´т
асортиман м. ассортиме,´нт
асоцијација ж. ассоциация
аспирант м. аспира,´нт
аспирација ж. 1. стремле,´ние 2. вдыха,´ние
аспирирати 1. стреми,´ться 2. вдыха,´ть
астраган м. кара,´куль
астрономија ж. астроно,´мия
астрономски астрономи,´ческий
асура ж. рого,´жа, цино,´вка
асфалт м. асфа,´льт
асфалтирати асфальти,´ровать
асфалтни асфа,´льтовый
атар м. 1. преде,´л, грани,´ца 2. симпа,´тия, пристра,´стие
атар истины - по пра,´вде говоря,´
аташе м. атташе,´
војни аташе - вое,´нный атташе,´
аташе за штампу - пресс-атташе,´
атеизам м. атеи,´зм, безбо,´жие
атеиста ж. атеи,´ст, безбо,´жник
атеље м. ателье,´
атентат м. покуше,´ние, террористи,´ческий акт
атентатор м. террори,´ст, покуша,´ющийся на чью,´-либо жизнь
атерирати приземля,´ться, сади,´ться
атлантски атланти,´ческий
атлас м. а,´тлас
атлетика ж. атле,´тика
лака атлетика - лёгкая атле,´тика
тешка атлетика - тяжёлая атле,´тика
атлетски атлети,´ческий
атмосфера ж. атмосфе,´ра
атмосферски атмосфе,´рный
атмосферски притисак - атмосфе,´рное давле,´ние
атом м. а,´том
атомски а,´томный
атомска енергија - а,´томная эне,´ргия
атомска физика - а,´томная фи,´зика
атомски погон - а,´томный дви,´гатель
аудијенција аудие,´нция
аудијенција ж. аудие,´нция
добити аудијенцију - получи,´ть аудие,´нцию
аудиториум м. аудито,´рия
аула ж. а,´ктовый зал в университе,´те, вестибю,´ль
Аустралиј|анац м. австрали,´ец; ~ка австрали,´йка
Аустриј|анац м. австри,´ец; ~ка австри,´йка
аустроугарски а,´встро-венге,´рский
аут 1. спорт. вне игры,´ 2. жарг. немо,´дный, вне мо,´ды 3. жарг. быть в плохо,´м настрое,´нии, быть в депре,´ссии
аутентичан достове,´рный, по,´длинный
ауто м. автомоби,´ль
аутобиографија ж. автобиогра,´фия
аутограм м. авто,´граф
аутомат м. автома,´т
аутоматска пушка - автома,´т
аутоматски автомати,´ческий
аутомобил м. автомоби,´ль
теретни аутомобил - грузово,´й автомоби,´ль, грузови,´к
путнички аутомобил - легково,´й автомоби,´ль
аутомобилски автомоби,´льный
аутомобилски саобраћај - автомоби,´льное сообще,´ние
аутономан незави,´симый, автоно,´мный
аутономија ж. автоно,´мия
аутопут м. автостра,´да
аутор м. а,´втор
ауторитативан авторите,´тный
ауторитет м. авторите,´т
ауторски а,´вторский
аутосугестија ж. самовнуше,´ние
афекат м. аффе,´кт
у афекту - в состоя,´нии аффе,´кта
афера ж. афе,´ра
афераш м. афери,´ст
афирмација ж. подтвержде,´ние, утвержде,´ние
афиширати афиши,´ровать, разглаша,´ть
афоризам м. афори,´зм
Африкан|ац м. африка,´нец; ~ка африка,´нка
африкански, афрички африка,´нский
ачити се кривля,´ться, лома,´ться
ашов м. за,´ступ, лопа,´та

баба ж. ба,´бушка, стару,´ха

бабин, бапски ба,´бушкин, стару,´хин, стару,´шечий
бабиње послеродово,´й пери,´од
бабица ж. акуше,´рка
бабичин акуше,´ркин, акуше,´рский
бабо м. оте,´ц
бабура ж. зелёный сла,´дкий пе,´рец
бабускера жарг. ста,´рая ве,´дьма, вре,´дная стару,´ха
бавити се занима,´ться чем-ли,´бо
багатела ж. 1. дешёвка 2. безде,´лица, пустя,´к
багателисати недооце,´нивать, пренебрега,´ть
багер м. землечерпа,´лка, ба,´ггер
багеровати чи,´стить ру,´сло, углубля,´ть дно
багра ж. ша,´йка, кли,´ка, лю,´ди ни,´зкого поши,´ба
багрем м. ака,´ция
багремов из ака,´ции
багремово лишће - ли,´стья ака,´ции
багремовина ж. древеси,´на ака,´ции
бадава 1. напра,´сно, зря, бесце,´льно, тще,´тно, по,´пусту 2. беспла,´тно, да,´ром
бадаваџија м. безде,´льник, дармое,´д
бадавадисати безде,´льничать
бадем м. минда,´ль
бадемаст миндалеви,´дный
бадемов минда,´льный
бадњак м. 1. рожде,´ственское де,´рево 2. соче,´льник рождества,´
бадњи предрождественский
Бадњи дан - Соче,´льник
Бадње вече - ве,´чер накану,´не рожде,´ства, Соче,´льник
база ж. осно,´ва, ба,´за
поморска база - морска,´я ба,´за
економска база - экономи,´ческая осно,´ва
база и надградња - ба,´зис и надстро,´йка
базичан осново,´й, ба,´зисный
базична индустрија - промы,´шленность производя,´щая сре,´дства произво,´дства
бактати се труди,´ться, суети,´ться
базати ходи,´ть без де,´ла, шата,´ться, слоня,´ться
баздети воня,´ть
базен м. бассе,´йн
базен за пливање - пла,´вательный бассе,´йн
базирати бази,´ровать; ~се бази,´роваться
бајаги бу,´дто бы, я,´кобы
као бајаги – как бу,´дто
баjан обая,´тельный, очарова,´тельный, плени,´тельный, обворожи,´тельный
бајка ж. ска,´зка
баја м. жарг. 1 брат 2. молодо,´й челове,´к, па,´рень
бајат несве,´жий, чёрствый
бајато јело - несве,´жая еда,´
бајање с. за,´говор, заклина,´ние, ворожба,´
бајати ворожи,´ть, колдова,´ть, загова,´ривать
бајалац м. колду,´н, зна,´харь
бајонет м. штык
бајонетски штыково,´й
бајонетски напад - штыкова,´я ата,´ка
бајс, бајк м. жарг. велосипе,´д
бака ж. ба,´бушка, бабу,´ся
бакалар м. треска,´
бакалин м. 1. ла,´вочник 2. бакале,´йщик
бакалница ж. бакале,´йня, бакале,´йная ла,´вка
бакалски бакале,´йный
бакар м. медь
бакарни ме,´дный
бакаруша ж. ме,´дная моне,´та
баки м. жарг. па,´рень, прия,´тель, друг (при обраще,´нии)
бакин ба,´бушкин
бакльа ж. фа,´кел
бакљада ж. фа,´кельное ше,´ствие
бакрач м. ме,´дный котёл
бакрорез м. гравю,´ра, офо,´рт
бакрорезац м. гравёр
баксуз м. 1. неуда,´чник 2. принося,´щий несча,´стье
бактати се му,´читься, каните,´литься, вози,´ться
бактерија ж. бакте,´рия
бактериологија бактериоло,´гия
бактериолошки бактериологи,´ческий
бактериолошко испитивање –
бакута ж. жарг. ба,´бка, ба,´бушка, стару,´ха
бактериологи,´ческое иссле,´дование
бакшиш м. 1. чаевы,´е 2. взя,´тка
бала м. тюк, ки,´па
балав 1. сопли,´вый 2. слюня,´вый
балавац м. 1. сопля,´к 2. молокосо,´с
балавити 1. пуска,´ть слю,´ни, распуска,´ть со,´пли 2. слюнтя,´йничать
балада ж. балла,´да
баланс м. равнове,´сие
балансирати баланси,´ровать
баласт м. балла,´ст
балван м. бревно,´, ба,´лка
бале мн. со,´пли, слю,´ни
балега ж. наво,´з
балегар м. наво,´зный жук
балегати 1. испражня,´ться (о живо,´тных) 2. грязни,´ть
балерина ж. балери,´на
балет м. бале,´т
балетски бале,´тный
балзамовати бальзами,´ровать
балистика ж. балли,´стика
балистички баллисти,´ческий
балистичка кривуља - баллисти,´ческая траекто,´рия
Балкан|ац м. жи,´тель Балка,´н, балка,´нец; ~ка балка,´нка
балкански балка,´нский
балкон м. балко,´н
балон м. 1. возду,´шный ша,´р(ик) 2. аэроста,´т
балони м. мн. жарг. же,´нская грудь
балтички балти,´йский
балчак м. эфе,´с
баљезгати болта,´ть вздор, говори,´ть глу,´пости
бамбадава 1. зря 2. беспла,´тно
бамбус м. 1. бамбу,´к 2. жарг. кокте,´йль из кра,´сного вина,´ и ко,´ка-ко,´лы 3. жарг. глу,´пый, наи,´вный челове,´к, дура,´к
бамбусов бамбу,´ковый
банак м. лежа,´нка, зава,´линка
баналан бана,´льный
банана ж. бана,´н
Банаћанин м. жи,´тель Бана,´та
банда ж. ба,´нда, ша,´йка
бандит м. банди,´т
бандера ж. телегра,´фный столб
бандоглав упря,´мый
бандоглавац м. упря,´мец
банка ж. 1. банк 2. жарг. десятка, десятилетие
државна банка - госуда,´рственный банк
банкар м. 1. банки,´р 2. банкомёт
банкарски ба,´нковый
банкарски чиновник - ба,´нковский слу,´жащий
банкарство ба,´нковское де,´ло
банкет м. банке,´т
банкротирати обанкро,´титься
банути неожи,´данно яви,´ться, нагря,´нуть
банчити 1. пирова,´ть 2. кути,´ть 3. бессмы,´сленно тра,´тить вре,´мя, безде,´льничать
бања ж. куро,´рт
лековита бања - лече,´бный куро,´рт
бањски куро,´ртный
бањати купа,´ть; ~се купа,´ться
бар(ем) 1. хоть, хотя,´ бы 2. по кра,´йней ме,´ре
бара ж. лу,´жа
барски боло,´тный
бараба ж. 1. бося,´к 2. негодя,´й
барабар 1. одина,´ково 2. на ра,´вных, в ра,´вной ме,´ре
баража ж. 1. вал, загражде,´ние 2. плоти,´на
баражни загради,´тельный
баражна ватра - загради,´тельный ого,´нь
барака ж. бара,´к
баратати 1. иску,´сно обраща,´ться с че,´м-либо 2. знать, разбира,´ться в чём-либо
барем хотя,´ бы, по кра,´йней ме,´ре
баријера ж. барье,´р
баријум м. ба,´рий
барикада ж. баррика,´да
барити 1. вари,´ть, отва,´ривать 2. жарг. уха,´живать за кем-ли,´бо
барјак м. зна,´мя, флаг
барјактар м. знамено,´сец
барјаче с. флажо,´к
барка ж. ло,´дка
барометар м. баро,´метр
барометарски барометри,´ческий
барометарски притисак - барометри,´ческое давле,´ние
барут м. по,´рох
није омирисао барут - не ню,´хал по,´роху
барутана порохово,´й склад
барутни порохово,´й
баруштина ж. боло,´то, топь, тряси,´на
баршун м. ба,´рхат
баршунаст бархати,´стый
басамак м. устар. ступе,´нька
басна ж. ба,´сня
баснописац м. баснопи,´сец
баснослован басносло,´вный
бат м.1. мо,´лот 2. язы,´к ко,´локола 3. стук 4. то,´пот
бата м. бра,´тец, брати,´шка
батак м. бедро,´, но,´жка пти,´цы
баталити бро,´сить, оста,´вить
батаљон ж. батальо,´н
батерија ж. батаре,´я, батаре,´јка
противавионска батерија - зени,´тная батаре,´я
акумулаторска батерија - аккумуля,´торная батаре,´я
батеријски батере,´йный
батеријска лампа- фонарик
батина ж. то,´лстая па,´лка, дуби,´на
добити батине - бить па,´лкой, дуба,´сить
батинати бить па,´лкой
батинаш м. па,´лочник
батине мн. побо,´и
батлија м. счастли,´вец, уда,´чник
батргати се 1. брыка,´ться 2. идти,´ подбры,´кивая, дры,´гать нога,´ми
баук м. привиде,´ние, пу,´гало
бауљати 1. по,´лзать на четвере,´ньках 2. пресмыка,´ться
баханалије ж. мн. вакхана,´лия
бахат 1. надме,´нный 2. на,´глый
бацакати се подбры,´кивать
бацати, бацити 1. броса,´ть, бро,´сить, кида,´ть, ки,´нуть 2. толкну,´ть, мета,´ть; ~се броса,´ться, кида,´ться
бацити куглу - толкну,´ть ядро,´
бацити се на нешто - увле,´чься че,´м-либо
бацити се некоме пред ноге - бро,´ситься кому,´-либо в но,´ги
бацати карте - гада,´ть на ка,´ртах
бацати у бригу - озабо,´чивать
бацати кривицу - обвиня,´ть
бацач м. мета,´тель
бацач мина - миномёт
бацач пламена - огнемёт
бачац бомби - бомбомёт
бацил баци,´лла
бачва ж. бо,´чка
бачва за вино - ви,´нная бочка
бачваст бочкообра,´зный
бачвар м. бо,´нда,´рь
баџа ж. 1. слухово,´е окно,´ 2. дымово,´е отве,´рстие на кры,´ше 3. жарг. бога,´тый челове,´к
баш вполне,´, и,´менно, как раз, по,´длинно, впо,´ру
6аш смо о томе говорили - и,´менно об э,´том мы и говори,´ли
баш је лепо време - действи,´тельно хоро,´шая пого,´да
баш као - сло,´вно, бу,´дто бы
баш да - хотя,´ бы
башка отде,´льно, обосо,´бленно
башкарити се 1. валя,´ться 2. безде,´льничать, не,´житься 3. жить приво,´льно
башта ж. 1. огоро,´д 2. сад
стаклена башта - оранжере,´я
баштенски 1. садо,´вый 2. огоро,´дный
баштован м. 1. огоро,´дник 2. садо,´вник
баштованство с. 1. огоро,´дничество 2. садово,´дство

баштина ж. 1. родово,´е име,´ние 2. насле,´дство

баштиник м. насле,´дник
баштинити унасле,´довать
бдење с. 1. бо,´дрствование, бде,´ние 2. бди,´тельность
бдети 1. бо,´дрствовать 2. неуста,´нно забо,´титься
беба ж. грудно,´й ребёнок, младе,´нец
бегeнисати люби,´ть, полюби,´ть
бегунац м. бегле,´ц; ~уница бегля,´нка
војни бегунац - дезерти,´р
беда ж. нищета,´
допасти беде - впасть в нищету,´
радити нешто као од беде - де,´лать что-ли,´бо понево,´ле
бедак м. жарг. 1. плохо,´е настрое,´ние, депре,´ссия 2. неуда,´ча, неприя,´тность
бедан несча,´стный, жа,´лкий
бедем м. 1. крепостна,´я стена,´, вал 2. опо,´ра, опло,´т
бедити клевета,´ть
бедник м. несча,´стный, жа,´лкий челове,´к
бедрењача ж. бе,´дренная кость
бедро с. бедро,´
бежанија ж. 1. бе,´гство 2. бе,´женство
бежати 1. бежа,´ть 2. избега,´ть
беживотан безжи,´зненный
бежичан беспро,´волочный
бежични телефон - беспро,´волочный телефо,´н
безазлен незлоби,´вый, беззло,´бный, простоду,´шный, наи,´вный
безакоње с. беззако,´ние
безаконски беззако,´нный
безалкохолан безалкого,´льный
безалкохолна пића - безалкого,´льные напи,´тки
безбедан 1. находя,´щийся в безопа,´сности 2. безопа,´сный
безопа,´сность
безбедност ж. безопа,´сность
јавна безбедност - обще,´ственная безопа,´сность
државна безбедност - госуда,´рственная безбожан безбо,´жный
безбожништво с. безбо,´жие
безбојан бесцве,´тный
безболан безболе,´зненный
безбрижан беззабо,´тный, беспе,´чный
безбројан бесчи,´сленный
безбрк голоу,´сый
безвадушни безвозду,´шный
безвездан беззвёздный
безверан неве,´рующий
безверник м. 1. неве,´рующий 2. вероло,´мный челове,´к
безвлашће с. безвла,´стие, ана,´рхия
безводан безво,´дный
безвољни безво,´льный
безвредан не име,´ющий це,´нности, никому,´ не ну,´жный
безвредност ж. нену,´жность, отсу,´тствие це,´нности
безвучан беззву,´чный
безглав 1. безголо,´вый 2. глу,´пый, бестолко,´вый
безгласан безголо,´сый
безграничан беспреде,´льный, безграни,´чный
безгрешан 1. безгре,´шный 2. безоши,´бочный
бездан м. бе,´здна, про,´пасть, (мо,´рска) пучи,´на
бездетан безде,´тный
бездимни безды,´мный
бездимни барут - безды,´мный по,´рох
бездушан безду,´шный, безжа,´лостный
бездушник м. безду,´шный, жесто,´кий челове,´к
безидејан безыде,´йный
безизлазан безвы,´ходный
безизлазна ситуација - безвы,´ходное положе,´ние
безимен безымя,´нный, анони,´мный
безличан безли,´чный
безлична заменица - безли,´чное местоиме,´ние
безљудан безлю,´дный
безмало почти,´
безмеран неизмери,´мый, безграни,´чный
безнадежан, безнадан безнадёжный
безначајан незначи,´тельный
безначелан беспринци,´пный
безобзиран 1. бессо,´вестный 2. бесцеремо,´нный, де,´рзкий
безобзирце 1. бессо,´вестно 2. без огля,´дки
безобличан бесфо,´рменный
безобразан 1. бессты,´дный, на,´глый, наха,´льный 2. (говор) нецензу,´рный, поха,´бный
безобразлук м. бессты,´дство, на,´глость
безобразник м. бессты,´дный челове,´к, наха,´л
безопасан безопа,´сный
безосећајан бесчу,´вственный
безочан бессо,´вестный, бессты,´дный
безочник м. бессты,´дник
безразложан необоснованный
безреп бесхво,´стый
безродан беспло,´дный, неплодоро,´дный
безродна земља - беспло,´дная, неплодоро,´дная земля,´
безрук безру,´кий
безуб беззу,´бый
безузрочан беспричи,´нный
безуман 1. безу,´мный 2. безрассу,´дный
безумље с. безу,´мие
безумник м. сумасше,´дший; безу,´мец
безуслован безусло,´вный
безуспешан безуспе,´шный
бекeлити се грима,´сничать, кривля,´ться
бекнути 1. забле,´ять 2. жарг. сказа,´ть
ни бeкнути - (не зна,´eт) ни бельме,´са
бекрија м. пья,´ница, кути,´ла
бекријати пьянствова,´ть, кути,´ть
бекство с. бе,´гство
натерати у бекство - обрати,´ть в бе,´гство
белај м. несча,´стье, беда,´
споља калај, а изнутра белај - снару,´жи ми,´ло, а внутри,´ гни,´ло
белајисати терпе,´ть неуда,´чу, неприя,´тности
беланце с. бело,´к (в яйце)
беланчевина ж. бело,´к
белац м. 1. челове,´к бе,´лой ра,´сы 2. бе,´лый конь
Белгиј|анац м. бельги,´ец; ~ка бельги,´йка
белег м. 1. знак, ме,´тка 2. роди,´мое пятно,´, ро,´динка 3. клеймо,´ 4. ве,´ха
бележити 1. запи,´сывать 2. отмеча,´ть 3. ме,´тить
бележник м. нота,´риус
бележница ж. записна,´я кни,´жка, блокно,´т
белешка ж. заме,´тка
белети 1. беле,´ть 2. выцвета,´ть
белина ж. белизна,´
белити 1. бели,´ть, де,´лать бе,´лым 2. перепи,´сывать
белица ж. белозёрная пшени,´ца
беличаст белова,´тый, белёсый
белетристика ж. беллетри,´стика
бело 1. бе,´лый, бе,´лого цве,´та 2. жарг. нарко,´тики: герои,´н, кокаи,´н
белобрад м. седоборо,´дый
белобрк м. седоу,´сый
белогрли белоше,´ий
белокос 1. седоволо,´сый 2. белобры,´сый
белолик белоли,´цый
Белорус м. белору,´с; ~киња белору,´ска
белутак м. кварц
белцат только в выражении:
бео белцат - бе,´лым бел(o)
бена м. дура,´к, простофи,´ля
бенавити се 1. кривля,´ться 2. дура,´читься
бенаст слабоу,´мный, глу,´пый
бенефиција ж. привиле,´гия
бензин м. бензи,´н
бензински бензи,´новый
бенџа м. жарг. автомоби,´ль ма,´рки BMW
бенка ж. распашо,´нка
бео бе,´лый
бео белцат - соверше,´нно бе,´лый
бела џигерица - лёгкое живо,´тных
бела рада - рома,´шка
бели лук - чесно,´к
Београд м. Белгра,´д
Београђанин м. белгра,´дец
беоњача ж. бело,´к гла,´за
берба ж. 1. сбор урожа,´я 2. вре,´мя убо,´рки урожа,´я
берач м. сбо,´рщик урожа,´я
берберница ж. устар. парикма,´херская
берберин м. парикма,´хер
берберски парикма,´херский
берза ж. би,´ржа
берза рада - би,´ржа труда,´
црна берза - чёрная би,´ржа

берзански биржево,´й
берзански курс - биржево,´й курс
берзијанац м. биржеви,´к
берићет м. 1. урожа,´й 2. успе,´х, сча,´стье 3. изоби,´лие
берићетан урожа,´йный
берићетна година - урожа,´йный, изоби,´льный год
бес м. яро,´сть, бе,´шенство
бесан 1. я,´ростный 2. бе,´шеный 3. на,´глый
бесавестан бессо,´вестный
бесадржајан бессодержа,´тельный
бесаница ж. бессо,´нница
бесвестан бессозна,´тельный
беседа ж. 1. про,´поведь 2. речь
беседити 1. произноси,´ть речь, про,´поведь 2. говори,´ть
беседник м. ора,´тор
беседнички ора,´торский
беседнички дар - ора,´торский тала,´нт, дар сло,´ва
беседништво с. ора,´торское иску,´сство
бесилан не,´мощный, бесси,´льный
бескаматни беспроце,´нтный
бескарактеран бесхара,´ктерный
бескичмен 1. беспозвоно,´чный 2. беспринци,´пный (бесхребе,´тный) челове,´к, мягкоте,´лый
бескичмењак м. 1. беспозвоно,´чное живо,´тное 2. бесхара,´ктерный челове,´к
бескичмењаштво с. бесхребе,´тность, бесхара,´ктерность
бескласни бескла,´ссовый
бесконачан беско,´нечный, беспреде,´льный
бесконачност ж. беспреде,´льность, бесконе,´чность
бескористан 1. бесполе,´зный 2. напра,´сный, тще,´тный
бескрајан бесконе,´чный
бескрајни ланац - приводно,´й реме,´нь
бескрвни бескро,´вный
бескућник м. бездо,´мный челове,´к, бродя,´га
бесмислен бессмы,´сленный, неле,´пый, несура,´зный
бесмислица ж. бессмы,´слица, вздор, неле,´пость, чепуха,´, сумбу,´р, ерунда,´, чушь, дичь, дребеде,´нь
бесмртан бессме,´ртный
беснети 1. неи,´стовствовать, свире,´пствовать 2. бушева,´ть
беснило с. 1. бе,´шенство 2. неи,´стовство, бу,´йство, исступле,´ние
бесомучан 1. беснова,´тый, безу,´мный 2. оголте,´лый, неи,´стовый, одержи,´мый
бесомучна хајка - оголте,´лая тра,´вля
беспаран непа,´рный
беспарица ж. безде,´нежье
бесплатан беспла,´тный, безвозме,´здный, дарово,´й
бесплодан 1. неплодоро,´дный 2. неурожа,´йный
бесповратно безвозвра,´тно
бесполан беспо,´лый
бесполно размножавање - беспо,´лое размноже,´ние
беспомоћан беспо,´мощный
беспослица ж. 1. безде,´лье, пра,´здность, досу,´г 2. безрабо,´тица
беспослен 1. безде,´льный, безрабо,´тный, не име,´ющий рабо,´ты 2. неза,´нятый, досу,´жий, пра,´здный
беспосленост ж. 1. безде,´лье 2. досу,´г, пра,´здность
беспосличар м. безде,´льник, ло,´дырь
беспосличарити безде,´льничать, ло,´дырничать
бесправан беспра,´вный
беспредметан беспредме,´тный
беспрекидан бесперебо,´йный, непреры,´вный
беспрекоран безупре,´чный, безукоризненный
беспримеран бесподобный, бесприме,´рный
беспутан 1. бездоро,´жный, непроходи,´мый 2. беспу,´тный, разгу,´льный, развра,´тный
беспутица ж. 1. бездоро,´жье, распу,´тица 2. безвы,´ходное положе,´ние
беспуће с. распу,´тица, бездоро,´жье
бесраман бессты,´дный
бесрамник м. бессты,´дник
бестемељан необосно,´ванный
бестиалност ж. зве,´рство
бестија ж. зверь
бестидан бессты,´дный
бестидник м. бессты,´дник
бестрага без следа,´
иди бестрага - ступай к чёрту
бестрага далеко - у чёрта на кули,´чках
бестрага ти глава - пропади,´ ты про,´падом
бесцен 1. бесце,´нный 2. неоцени,´мый
бесцење с. бесце,´нок
продати у бесцење - прода,´ть за бесце,´нок, за небольши,´е де,´ньги
бесциљан бесце,´льный
бетон м. 1. бето,´н 2. жарг. кокте,´йль из пи,´ва и како,´го-ли,´бо кре,´пкого напи,´тка (во,´дки, ра,´кии)
бетонски бето,´нный
бетонирати бетони,´ровать
бећар м. весельча,´к
бећарски разгу,´льный
бечити се 1. тара,´щить, пу,´чить глаза,´ 2. коси,´ться
бечки ве,´нский
Бечлија м. жи,´тель Ве,´ны, ве,´нец
бешика ж. устар. пузы,´рь
мокраћна бешика - мочево,´й пузы,´рь
бешуман бесшу,´мный
бешчашће с. бесче,´стье, позо,´р
бибер м. чёрный пе,´рец
млевени бибер - мо,´лотый пе,´рец
бибер у зрну - чёрный пе,´рец горо,´шком
биберити пе,´рчи,´ть
Библија ж. би,´блия
библиографија ж. библиогра,´фия
библиотека ж. библиоте,´ка
библиотекар м. библиоте,´карь
бивати бывать, случа,´ться
то бива - э,´то быва,´ет
не бива - не быва,´ет
биво м. бу,´йвол; ~лица ж. бу,´йволица
биволски, бивољи бу,´йволовый
бивши бы,´вший
бигамија ж. двоежёнство
бизгов м. ло,´дырь, лежебо,´ка
бизмут м. ви,´смут
бијење с. бие,´ние
бијење била, пулса - пульса,´ция
бик м. бык
биланс м. бала,´нс
направити биланс - 1. подвести,´ ито,´г 2. подвести,´, подби,´ть бала,´нс
билде (от дебил) м. жарг. дура,´к, идио,´т
билетарница ж. биле,´тная ка,´сса
билијар м. билья,´рд; ~ски билья,´рдный
билијарски штап - билья,´рдный ки,´й
било с. пульс
билтен м. бюллете,´нь
биље с. расте,´ния, тра,´вы
лековито биље - лека,´рственные расте,´ния
индустријско биље - техни,´ческие расти,´тельные культу,´ры
биљка ж. расте,´ние
биљни расти,´тельный
биљна храна - расти,´тельная пи,´ща
биљни свет - расти,´тельный мир, фло,´ра
биљождер м. травоя,´дное живо,´тное
биљур м. хруста,´ль
биљурни хруста,´льный
бина ж. сце,´на
биограф м. био,´граф
биографија ж. биогра,´фия
биографски биографи,´ческий
биолог м. био,´лог
биологија ж. биоло,´гия
биолошки биологи,´ческий
биоскоп м. кино,´, кинотеа,´тр
биоскопски кинематографи,´ческий
биоскопска апаратура - киноаппарату,´ра
биохемија ж. биохи,´мия
биралиште с. избира,´тельный пу,´нкт
бирати 1. выбира,´ть 2. избира,´ть
бирач м. избира,´тель
бирачки избира,´тельный
бирачки листић - избира,´тельный бюллете,´нь
бирачко место - избира,´тельный пункт
биро м. бюро,´
биро за запошљавање – бюро по трудоустройству
бирократизам м. бюрократи,´зм
бирократа м. бюрокра,´т
бирократија ж. бюрокра,´тия
бирократски бюрократи,´ческий
бирташ м. каба,´тчик, тракти,´рщик
бирташки каба,´цкий, тракти,´рный
биртија ж. тракти,´р, пивна,´я бисаге
ж. мн. перемётные су,´мки
бисер м.1. же,´мчуг 2. жарг. глу,´пая или смешна,´я иде,´я, неуме,´стная и смешна,´я ре,´плика, ляп
бисерни жемчу,´жный
бисквит м. бискви,´т
бискуп м. католи,´ческий епи,´скоп
биста ж. бюст
бистар 1. чи,´стый, прозра,´чный 2. поня,´тливый, смeтли,´вый, сообрази,´тельный
бистрина ж. прозра,´чность, сообрази,´тельность
бистрити 1. разжижа,´ть 2. объясни,´ть 3. очища,´ть, де,´лать прозра,´чным
бистрити се 1. разжижа,´ться 2. очища,´ться
бит ж. существо,´, суть
битан суще,´ственный
битанга м. 1. бродя,´га, бося,´к 2. негодя,´й, хулига,´н, плут
бити, јесам, je (будeм, био, била) 1. быть 2. жить 3. находи,´ться 4. годи,´ться 5. стоя,´ть 6. лежа,´ть 7. состоя,´ть 8. стать 9. прибы,´ть 10. име,´
ться 11. вы,´йти, произойти,´
бити вољан - жела,´ть, хоте,´ть
шта ће од тога бити - что из э,´того вы,´йдет
метла jе у углу - метла,´ стои,´т в углу,´
књига jе на столу - книга лeжи,´т на столe,´
кад будeш велики - когда,´ ста,´нешь взро,´слым
кад будeш у граду - когда,´ прибу,´дешь в го,´род
колико jе војника у чети - ско,´лько солда,´т (име,´ется) в ро,´те
oн ниjе за лекара - он не годи,´тся для врача,´
бити родом - быть по происхожде,´нию
бити уз некога - быть чьим сторо,´нником
било што било - будь, что бу,´дeт
бити бить, колоти,´ть, уда,´рить, поро,´ть; ~се бить друг дру,´га, дра,´ться, сража,´ться
битисати существова,´ть, влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние
било и битисало - бы,´ло и прошло,´
битност ж. су,´щность
биће с. существо,´
живо биће - живо,´е существо,´
битка ж. би,´тва, сраже,´ние
добити битку - вы,´играть би,´тву
битумен м. би,´тум
бифе м. буфе,´т
бифтек м. бифште,´кс
бицикл м. велосипе,´д
бициклист м. велосипеди,´ст
бич м. бич, плеть, кнут, хлыст
бичевати бичевать, хлеста,´ть, поро,´ть, сечь
благ 1. ла,´сковый, не,´жный 2. сла,´дкий, прия,´тный 3. мя,´гкий 4. ти,´хий 5. снисходи,´тельный
благ глас - не,´жный го,´лос
блага клима - мя,´гкий кли,´мат
благост ж. 1. доброта,´ 2. ла,´сковость 3. не,´жность
благајна ж. ка,´сса
државна благајна - госуда,´рственная казна,´, казначе,´йство
благајнички ка,´ссовый
благајничка књига - ка,´ссовая кни,´га
благајник м. касси,´р; ~ица ж. касси,´рша
благдан м. устар. пра,´здник
благо с. 1. сокро,´вище 2. бога,´тство 3. устар. скот 4. хорошо,´
благо теби - хорошо,´ тебе,´, твоё сча,´стье
Благовести мн. Благове,´щение
благоволети 1. благово,´лить 2. соизво,´лить
благовремен своевре,´менный
благодарити благодари,´ть кого,´-ли,´бо или за что-ли,´бо
благодарност ж. благода,´рность
благодаран благода,´рный
благодет ж. благода,´ть
благодушан благоду,´шный
благонаклон благоскло,´нный
благородан благоро,´дный
благосиљати благословля,´ть
благослов м. благослове,´ние
благословен благослове,´нный
блажена у благословеном стању - бере,´менная же,´нщина
благословити благослови,´ть
благостање с. благосостоя,´ние
благотворан благотво,´рный
блажен блаже,´нный, блаже,´нствующий
блаженство с. блаже,´нство
блажити 1. смягча,´ть, ослабля,´ть, успока,´ивать 2. (вино,´) разбавля,´ть
блазиран 1. самодово,´льный 2. попо,´рченный, пресы,´щенный
блам м. позо,´р, стыд
блам ме је од њега - я стыжу,´сь его,´, мне сты,´дно из-за его,´ поведе,´ния
бламирати позо,´рить; ~се 1. осрамиться 2. позо,´риться
бланкет, бланк м. бланк, формуля,´р
бланко потпис - бла,´нковая по,´дпись
бланко кредит - бла,´нковый креди,´т
блато с. грязь
лековито блато - лече,´бные гря,´зи
блатобран м. крыло,´ автомоби,´ля
блатњав гря,´зный
блебетати болта,´ть
блебетало м. болту,´н
блебетуша ж. болту,´нья
блед 1. бле,´дный 2. ту,´склый
бледило с. бле,´дность
бледети 1. бледне,´ть 2. тускне,´ть
бледолик бледноли,´цый, бле,´дный
бледуњав бледнова,´тый
блејати 1. бле,´ять 2. глазе,´ть 3. бессмы,´сленно проводи,´ть вре,´мя
бленути 1. бессмысле,´нно смотре,´ть 2. глазе,´ть, ротозе,´йничать
бленути као теле у шарена врата - гляде,´ть как бара,´н на но,´вые воро,´та
блесав слабоу,´мный, придуркова,´тый, бестолко,´вый
блесавко, блесан м. дурачо,´к, глупе,´ц
блесак м. 1. бле,´ск, я,´ркий свет 2. пы,´шность, великоле,´пие
блеснути блесну,´ть, сверкну,´ть, вспы,´хнуть
блештав блестя,´щий, ослепи,´тельный, глянцова,´тый
блештати блесте,´ть, сверка,´ть
ближити се приближа,´ться
близак 1. бли,´зкий 2. (друг) те,´сный 3. ско,´рый
блиски рођак - бли,´зкий ро,´дственник
близак крај - ско,´рый коне,´ц
близанац м. близне,´ц
близина ж. бли,´зость
у близини - вблизи,´
близу 1. близ, (прил.) бли,´зко, вблизи,´, невдалеке,´, ско,´ро 2. (предл. с ген.) близ, о,´коло, по бли,´зости, по,´дле, возле
близу села - во,´зле села,´
зима је близу - ско,´ро зима,´
блиндиран брони,´рованный
блиндирани аутомобил - бронеавтомоби,´ль
блиндирани воз - бронепо,´езд
блиндирати брони,´ровать
блистав сия,´ющий, бле,´щущий
блистати 1. блесте,´ть 2. блиста,´ть
блитва ж. ботва,´ (свекольная)
блок м. блок
блокада ж. блока,´да
економска блокада - экономи,´ческая блока,´да
блокирати блоки,´ровать
блуд м. развра,´т
блудан 1. развра,´тный 2. блу,´дный
блудети блужда,´ть, броди,´ть
блудник м. 1. развра,´тник 2. скита,´лец
блудница ж. развра,´тница, блудни,´ца
блудња ж. 1. блужда,´ние 2. заблужде,´ние, оши,´бка
блуза ж. 1. блу,´зка 2. гимнастёрка, ки,´тель
бљак! фу!, проти,´вно, отврати,´тельно
бљувати 1. блева,´ть 2. изверга,´ть
бљувати ватру - изверга,´ть пла,´мя
бљувати крв - ха,´ркать кро,´вью
бљувотина ж. 1. рво,´та, блево,´тина 2. по,´шлость
бљутав 1. безвку,´сный, пре,´сный 2. по,´шлый, неле,´пый, пло,´ский
боб м. боб
бобичав 1. бобо,´вый 2. кру,´глый
бог м. бог; ~иња ж. боги,´ня
до зла бога - черто,´вски скве,´рно
бог те пита - бог его зна,´ет
помози Бог! - Бог в по,´мощь!
на правди бога - неви,´нно, напра,´сно
хвала Богу! - сла,´ва Бо,´гу!
сачуваj Боже - сохрани,´ Госпо,´дь!
ништа под богом не зна - ро,´вно ниче,´го не зна,´ет
то jе богу плакати - до слёз жаль, о,´чень печа,´льно
Богу иза ногу - о,´чень далеко,´, у чёрта на кули,´чках
богаљ м. кале,´ка
богами ей бо,´гу, пра,´во
богат бога,´тый
богаташ м. бога,´ч
богатство с. бога,´тство
богатити обогаща,´ть; ~ се богате,´ть
богац м. убо,´гий, ни,´щий
богаштина ж. большо,´е бога,´тство
богзна бог его,´ зна,´ет
богаћење с. обогаще,´ние
богиње ж. мн. оспа
мале богиње 1. корь 2. ветряна,´я о,´спа
велике богиње - чёрная о,´спа
богињав с о,´спинами, рябо,´й
боговати 1. жить бога,´то 2. самово,´льничать
боговетни бо,´жий
цео боговетни дан - це,´лый бо,´жий день
боговски как у бо,´га
богомдан 1. бо,´гом да,´нный 2. тала,´нтливый
богомдани песник - тала,´нтливый поэт
богомоље с. храм
богомољац м. богомо,´лец
богомрзац богоненави,´стник
богорадити 1. умоля,´ть 2. проси,´ть ми,´лостыню, христара,´дничать, попроша,´йничать
богословија ж. духо,´вная семина,´рия
богословац м. семинари,´ст
богохулник м. богоху,´льник
бод м. 1. стежо,´к 2. укол 3. очко,´, балл
бодеж м. кинжа,´л
бодља ж. колю,´чка, шип, игла,´
бодљикав колю,´чий, ко,´лкий, игли,´стый
бодљикаво прасе - дикобра,´з
бодар бо,´дрый
бодрити ободря,´ть
божански 1. боже,´ственный, чуде,´сный 2. превосхо,´дный 3. бо,´жий, бо,´жеский
божанствен 1. боже,´ственный 2. превосхо,´дный
божанство с. божество,´
Божић м. Рождество,´
божур м. пио,´н
боза ж. буза,´
бој м. бой, сраже,´ние
заметнути, почети бој - нача,´ть сраже,´ние
бојиште с. 1. по,´ле сраже,´ния 2. теа,´тр вое,´нных де,´йствий
бојни боево,´й
бојно поље - по,´ле бра,´ни, сраже,´ния, би,´твы
бојна кола - боева,´я маши,´на
боја ж. 1. цвет 2. окра,´ска 3. тембр 4. масть
пуштати боју - линя,´ть
водена боја - акваре,´ль
масна боја, уљана боја - ма,´сляная кра,´ска
боја гласа - тембр го,´лоса
бојити, бојадисати кра,´сить, окра,´шивать
бојаџија м. краси,´льщик
бојажљив ро,´бкий, боязли,´вый
бојазан ж. страх, боя,´знь, ро,´бость, опасе,´ние
 нема бојазни - нет стра,´ха
бојати се боя,´ться
бојкот м. бойко,´т
бојкотовати бойкокоти,´ровать
бок м. 1. бок, сторона,´ 2. фланг 3. борт
бочни 1. боково,´й 2. фла,´нговый 3. бортово,´й
бокал м. кувши,´н, кру,´жка
бокаст толстобо,´кий
боквица ж. подоро,´жник
бокор м. пук, пучо,´к, буке,´т
бокораст ветви,´стый, кусти,´стый
бокс м. бокс
боксер м. боксёр
бол м. боль
болан больно,´й
болесник м. больно,´й, пацие,´нт
болеснички 1. относя,´щийся к больно,´му 2. больни,´чный
болесничка листа - больни,´чный лист
болест ж. боле,´знь, заболева,´ние, неду,´г
болестан больно,´й
болети боле,´ть
боли ме глава - у меня,´ боли,´т голова,´
боли глава – жарг.1. отли,´чный, замеча,´тельный 2. отли,´чно, замеча,´тельно, превосхо,´дно
боли ме - мне все равно,´, мне нет до э,´того никако,´го де,´ла, меня,´ э,´то не волну,´ет
болешљив, болећив 1. боле,´зненный, хи,´лый 2. жа,´лостливый
болница ж. больни,´ца
војна болница - го,´спиталь
пољска болница - лазаре,´т
болничар м. санита,´р
болничарка ж. санита,´рка, сиде,´лка
болнички больни,´чный
болничка кола - маши,´на ско,´рой по,´мощи, ско,´рая по,´мощь
боловати боле,´ть, хвора,´ть
боловати од туберкулозе - боле,´ть туберкулёзом
боље лу,´чше
тим боље - тем лу,´чше
што боље - как мо,´жно лу,´чше
бољи лу,´чше, лу,´чший
бољитак м. 1. улучше,´ние; попра,´вка 2. по,´льза, вы,´года
бомба ж. бо,´мба
авионска бомба - авиабо,´мба
атомска бомба - а,´томная бо,´мба
ручна бомба - ручна,´я грана,´та
бомбардер м. бомбардиро,´вщик
бомбардовање с. бомбардиро,´вка, бомбёжка
бомбардовати бомбардирова,´ть, бомби,´ть
бомбаст 1. бомбообра,´зный 2. высокопа,´рный, патети,´чный
бомбасте фразе - треску,´чие фра,´зы
бомбаш м. бомбомётчик, гранатомётчик
бон м. 1. о,´рдер 2. тало,´н 3. накладна,´я
бомбона ж. конфе,´та
бор м. сосна,´
бора ж. 1. скла,´дка 2. морщи,´на
боравак м. пребыва,´ние, прожива,´ние
боравити пребыва,´ть, прожива,´ть
боравиште с. ме,´сто пребыва,´ния, жи,´тельства
боракс м. бура,´
боранија ж. стручки,´ зелёной фасо,´ли
борац м. 1. боре,´ц 2. бое,´ц
борачки боево,´й
борба ж. борьба,´
борбен боево,´й
борбена способност - боеспосо,´бность
борбене снаге - боевы,´е си,´лы
борбена линија - передова,´я пози,´ция
борбеност ж. 1. боево,´й дух 2. гото,´вность, боро,´ться
борити се 1. боро,´ться, сража,´ться 2. состяза,´ться, сопротивля,´ться
борити се с душoм - быть при после,´днем издыха,´нии
борити се прса у прса - дра,´ться врукопа,´шную
борити се на живот и смрт - боро,´ться не на жизнь, а на смерть
борни боево,´й
борна кола - боева,´я маши,´на
боров сосно,´вый
боровина ж. древеси,´на сосны,´
боровница ж. черни,´ка
бос босо,´й
босоног босоно,´гий, босо,´й
Босан|ац м. босни,´ец; ~ка босни,´йка
боснийски босни,´йский
босиљак м. базили,´к
бостан м. бахча,´, башта,´н
обрати бостан - попа,´сть впроса,´к
бостанџија м. бахче,´вник
бости 1. коло,´ть 2. жа,´лить; ~ се коло,´ться, принима,´ть нарко,´тики внутриве,´нно
ботаника ж. бота,´ника
ботаничар м. бота,´ник
ботанички ботани,´ческий
ботаничка башта - ботани,´ческий сад
боца ж. буты,´лка
боца вина - буты,´лка вина,´
боцкати, боцнути 1. пока,´лывать, кольну,´ть, (ножо,´м) пырну,´ть 2. задира,´ть, поддра,´знивать, язви,´ть, уязви,´ть
бошчалук м. сва,´дебные пода,´рки
брав м. 1. одна,´ голо,´ва ме,´лкого скота,´ 2. бо,´ров
брава ж. замо,´к, запо,´р
бравар м. сле,´сарь
машински бравар - сле,´сарь-меха,´ник
браварница слеса,´рная мастерска,´я
браварски слеса,´рный
брада ж. 1. борода,´ 2. подборо,´док
брадат борода,´тый
брадица ж. 1. боро,´дка 2. подборо,´док
брадоња м. борода,´ч
брадавица ж. 1. борода,´вка 2. сосо,´к
брадавичаст борода,´вчатый
бразготина ж. 1. шрам, рубe,´ц 2. цара,´пина
бразда ж. борозда,´
браздаст изборождённый
бразлетна ж. брасле,´т
брак м. брак
дивљи брак - незарегистри,´рованный брак
браколомство с. прелюбодея,´ние
браколомник м. прелюбоде,´й
бракоразводни бракоразво,´дный
бракоразводна парница - бракоразво,´дный проце,´сс
брачни бра,´чный
брачни пар - супру,´жеская па,´ра
брана ж. 1. плоти,´на 2. да,´мба
браник м. 1. защи,´та, укрепле,´ние 2. засло,´н, шлагба,´ум 3. (на пушци) руже,´йная скоба,´, амортиза,´тор 4. автомоби,´льный ба,´мпер, бу,´фер
бранилаштво с. защи,´та, адвокату,´ра
бранилац м. 1. защи,´тник, покрови,´тель 2. адвока,´т
бранити 1. обороня,´ть, защища,´ть, отста,´ивать, заступа,´ться 2. запреща,´ть, возбраня,´ть, меша,´ть; ~се обороня,´ться, защища,´ться
брањеник м. подзащи,´тный
брат м. брат
брат од стрица, тетке, ујака - двою,´родный брат
рођени брат - родно,´й брат
братанац м. племя,´нник
брати рвать, срыва,´ть, снима,´ть (плоды, цветы)
не бери бриге - не беспоко,´йся
братимити 1. называ,´ть бра,´том 2. побрата,´ться
братов принадлежа,´щий брату
братов капут - пальто,´ бра,´та
братоубилачки братоуби,´йственный
братски бра,´тский
брашнара ж. мучно,´й магази,´н, склад
брашнарска индустрија - мукомо,´льная промы,´шленность
брашно с. мука,´
бело брашно - бе,´лая мука,´
пројино брашно - кукуру,´зная мука,´
брашаст мучни,´стый
брашњав мучни,´стый
брбљати болта,´ть
брбљив болтли,´вый
брбљивац м. болту,´н
брвнара ж. бреве,´нчатая постро,´йка
брдашце с. хо,´лмик, буго,´р, приго,´рок
брдо с. гора,´
с брда с дола - 1. (причати) че,´рез пя,´тое (на) деся,´тое, 2. (скупити се) с бо,´ру по со,´сенке
брдовит холми,´стый, гори,´стый
брдски го,´рный
брђански го,´рский
брђанин м. го,´рец
бре да ну, ну же
хајде бре - ну, иди,´ же
брег м. холм
бреговит холми,´стый
брежуљак м. хо,´лмик
брежуљаст холми,´стый
бреза ж. берёза
брезик м. березня,´к
брезов берёзовый
брезовина ж. древеси,´на берёзы
бректати пыхте,´ть
бреме с. 1. бре,´мя, но,´ша 2. обу,´за, тя,´жесть 3. вяза,´нка
бременит обременённый
бременита жена - бере,´менная же,´нщина
бренце с. язы,´к ко,´локола
бресква ж. пе,´рсик
брест м. бе,´рест, вяз
брестов бе,´рестовый, вя,´зовый
брестовина ж. древеси,´на вя,´за
брецати се прикри,´кивать
брже быстре,´й, скоре,´й
брже боље - как мо,´жно ра,´ньше
брз 1. бы,´стрый, ско,´рый, стреми,´тельный 2. (човек) торопли,´вый, поспе,´шный
брзи воз - ско,´рый по,´езд
на брзу руку - на,´спех, поспе,´шно
брзак м. быстри,´на
брзати торопи,´ться
брзина ж. 1. ско,´рость 2. быстрота,´
брзина кретања - ско,´рость движе,´ния
ухватити на брзину - улу,´чить моме,´нт
средња брзина - сре,´дний ход
пуна брзина - по,´лный ход
брзинометар м. спидо,´метр
брзо скоро, бы,´стро
брзовозни подлежа,´щий перево,´зке с бо,´льшей ско,´ростью
брзојав м. устар. телегра,´мма
брзојавити устар. телеграфи,´ровать
брзометан скоростре,´льный
брзометна пушка - скоростре,´льная винто,´вка
брзоног быстроно,´гий
брзоплет суетли,´вый
брзопотезни молниено,´сный
брзопотезна партија - молниено,´сная игра,´
брига ж. 1. забо,´та, хло,´поты 2. беспоко,´йство, трево,´га
водити бригу - забо,´титься
будите без бриге - не беспоко,´йтесь
брига ме - наплева,´ть
брижан 1. озабо,´ченный 2. забо,´тливый, внима,´тельный
брижљив 1. забо,´тливый, хлопотли,´вый 2. стара,´тельный, тща,´тельный, аккура,´тный
бригада ж. брига,´да, еки,´па
бригадни брига,´дный
бригадни генерал - брига,´дный генера,´л
радна бригада - рабо,´чая брига,´да
бридети зуде,´ть, свербе,´ть
бризгалица ж. опры,´скиватель, пульвериза,´тор
бризгати опры,´скивать, бры,´згать, пры,´скать, спринцева,´ть
бризнути бры,´знуть, пры,´снуть
бризнути у плач - зали,´ться слеза,´ми
бријати брить; ~ се бри,´ться
бријаћи бри,´твенный
бријач м. бри,´тва
бријачница ж. парикма,´херская
брикет м. брике,´т
брикетовати брикети,´ровать
брилијант м. брилья,´нт
брилијантски брилья,´нтовый
брилијантан блиста,´тельный
бриљирати блиста,´ть
бринути се 1. забо,´титься, стара,´ться, хлопота,´ть, пе,´чься 2. беспоко,´иться, трево,´житься
брисати 1. стира,´ть 2. вычёркивать 3. жарг. убега,´ть, уходи,´ть
брисани простор - простре,´ливаемое простра,´нство
бритак о,´стрый
бритва ж. складно,´й нож, перочи,´нный нож
брк м. ус
бркајлија м. уса,´тый челове,´к, усач
бркат уса,´тый
бркати 1. приводи,´ть в беспоря,´док, растра,´ивать 2. перепу,´тывать, сме,´шивать
брлог м. гря,´зное помеще,´ние, берло,´га, свинарник
брљати па,´чкать, мути,´ть
брљотина ж. мазня,´, пачкотня,´
брљив бестолко,´вый, безала,´берный, ша,´лый, сумасбро,´дный
брљивко м. бестолоко,´вый челове,´к
брњица ж. 1. намо,´рдник 2. кольцо,´, продева,´емое сквозь но,´здри живо,´тных
брод м. су,´дно, кора,´бль
парни брод - парово,´е су,´дно
моторни брод - теплохо,´д
бродар м. 1. матро,´с, моря,´к 2. судовладе,´лец 3. корабе,´льщик, морепла,´ватель
бродарац м. судострои,´тель
бродарење с. судопла,´вание
бродарски корабе,´льный, судово,´й
бродарско друштво - парохо,´дное о,´бщество
бродарство с. судохо,´дство
бродарина ж. фрахт, пла,´та за перево,´з
бродарити, бродити 1. пла,´вать на су,´дне 2. брести,´, переходи,´ть в брод
бродовласник м. судовладе,´лец
бродоградилиште с. судострои,´тельная верфь
бродоградња ж. судострое,´ние, кораблестрое,´ние
бродолом м. кораблекруше,´ние
бродоломац м. потерпе,´вший кораблекруше,´ние
бродски корабе,´льный, судово,´й
бродска посада - судова,´я кома,´нда, экипа,´ж
бродски дневник - ва,´хтенный судово,´й журна,´л
број м. 1. число,´ 2. но,´мер 3. ци,´фра 4. (грам.) и,´мя числи,´тельное
сви су на броjу - все налицо,´
бројач м. счётчик
бројач обртаја - счётчик оборо,´тов
бројање с. счёт
бројанице ж. мн. чётки
бројити счита,´ть
бројни 1. чи,´сленный 2. коли,´чественный
бројно стање стоке - поголо,´вье скота,´
брокат м. парча,´
бром м. бром
бронза ж. бро,´нза
бронзан бро,´нзовый
бронзано доба - бро,´нзовый век
бронхитис м. бронхи,´т
брошура ж. брошю,´ра
броширати брошюрова,´ть
брст м. молода,´я листва,´
брстити общи,´пывать листву,´
брујање с. 1. звон 2. гуде,´ние, гул 3. ро,´кот 4. (пчела,´) жужжа,´ние
брујати 1. звене,´ть 2. гуде,´ть 3. рокота,´ть 4. жужжа,´ть
брука ж. позо,´р, стыд, сканда,´л
брукати позо,´рить; ~ се позо,´риться
брундало с. ворчу,´н
брундати ворча,´ть, бормота,´ть, брюзжа,´ть
брус м. точи,´льный ка,´мень
брусар м. точи,´льщик
брусити ната,´чивать, остри,´ть
бруцош м. студе,´нт-первоку,´рсник
брушење с. точе,´ние, шлифо,´вка
брушалица ж. шлифова,´льный стано,´к
бруталан гру,´бый
бруто 1. валово,´й 2. бру,´тто
бруто производ - валова,´я проду,´кция
бруцош м. первоку,´рсник
брчкати 1. плеска,´ть 2. копа,´ться; ~ се плеска,´ться
бршљан м. плющ
буба ж. 1. насеко,´мое 2. бука,´шка, жук
свилена буба - шелкови,´чный червь
имати бубе у глави - име,´ть дурь в голове,´
бубамара ж. бо,´жья коро,´вка
бубашваба ж. тарака,´н
бубица ж. бука,´шка, жучо,´к
бубоједи м. мн. насекомоя,´дные
бубалица ж. зубри,´лка
бубати зубри,´ть
бубањ м. бараба,´н
ударити у бубань - дать широ,´кую огла,´ску
бубни бараба,´нный
бубна опна - бараба,´нная перепо,´нка
бубнути 1. бу,´хнуть 2. дать тумака,´ 3. сказа,´ть неле,´пость, ля,´пнуть
бубњар м. бараба,´нщик
бубњати бараба,´нить
буботак м. тума,´к, колоту,´шка
бубрег м. по,´чка
живети као бубрег у лоју - как сыр в ма,´сле ката,´ться
бубрежни по,´чечный
бубрити раздува,´ться, набуха,´ть
бубуљица ж. прыщ, пры,´щик
бубуљичав прыщева,´тый
бува ж. клоп
бувара ж. 1. клопо,´вник 2. куту,´зка
Бугар|ин м. болга,´рин; ~ка болга,´рка
бугарски болга,´рский
бугарити 1. оболга,´ривать 2. причита,´ть
буд хотя,´
буд како - как уго,´дно
будак м. кирка,´, моты,´га
будала м., ж. дура,´к, ду,´ра
правити се будала - валя,´ть дурака,´
будаласт придуркова,´тый
будалаштина ж. глу,´пость
будалити глупи,´ть, де,´лать глу,´пости
будан бди,´тельный, бо,´дрствующий
будите будни - бу,´дьте бди,´тельны
ја сам будан - я не сплю
будзашто за бесце,´нок
будилник м. буди,´льник
будити 1. буди,´ть, пробужда,´ть 2. возбужда,´ть; ~се пробужда,´ться, просыпа,´ться
будност ж. бди,´тельность
буђење с. пробужде,´ние
будзашто за бесце,´нок, дёшево
будући 1. бу,´дущий 2. поско,´льку
будући да - хотя
будућност ж. бу,´дущее
буђ м. пле,´сень
буђав 1. заплесневе,´лый 2. жарг. плохо,´й, отврати,´тельный
буђати плесневе,´ть
буђелар м. жарг. бума,´жник
буздован м. 1. булава,´, па,´лица 2. дуби,´на, чурба,´н
бујан 1. бу,´йный, пы,´шный 2. по,´лный жи,´зни
бујна киша - проливно,´й дождь
бујати пы,´шно разраста,´ться
бујица ж. пото,´к
бујица речи - пото,´к слов
бука ж. гул, рёв, шуми,´ха гам, го,´мон, гвалт
направити буку - подня,´ть шум
подићи хуку и буку - подня,´ть гвалт
букавац м. зоол. выпь
букати 1. поднима,´ть шум 2. реве,´ть, мыча,´ть
букач м. 1. реву,´н, крику,´н 2. буя,´н, смутья,´н, подстрека,´тель
буква ж. бук
буковина ж. древеси,´на бу,´ка
букван м. болва,´н, дуби,´на, дубo,´вая голова,´, чурба,´н
буквар м. буква,´рь
буквица 1. а,´збука 2. устар. биле,´т (чле,´нский и др.)
очитати буквицу (коме) - отчита,´ть (кого)
букет м. буке,´т
букнути вспы,´хнуть
буктети 1. горе,´ть 2. пыла,´ть 3. бушева,´ть
буктиња ж. 1. фа,´кел 2. све,´точ
була ж. туре,´цкая заму,´жняя же,´нщина
булазнити 1. бре,´дить 2. моло,´ть вздор (чепуху,´), поро,´ть чушь, пустосло,´вить
булдожер м. бульдо,´зер
булевар м. бульва,´р
булка ж. полево,´й мак
булумента ж. толпа,´, вата,´га
буља ж. жарг. за,´дница
буљав вы,´пученный
он има буљаве очи - он пучегла,´зый
буљбаша м. устар. команди,´р ро,´ты, отря,´да
буљина ж. сова,´
буљити тара,´щиться, глазе,´ть
буљити очи - выпу,´чивать глаза,´
буљоок лупогла,´зый
буљук м. устар. 1. ро,´та, отря,´д 2. толпа,´, ба,´нда 3. ста,´до
бумбар м. шмель
буна ж. 1. бунт, мяте,´ж, возмуще,´ние, сму,´та 2. восста,´ние
бунтовник м. бунтовщи,´к, мяте,´жник
бунтован взбунтова,´вшийся
бунтовнички бунта,´рский
бунити 1. возмуща,´ть, смуща,´ть 2. подстрека,´ть к бу,´нту; ~се 1. возмуща,´ться 2. бунтова,´ть, восстава,´ть
бунар м. коло,´дец
бунарски коло,´дезный
бунда ж. шу,´ба
бундева ж. ты,´ква
буника ж. белена,´
најео се буникe - белены,´ объе,´лся
бунило с. бред
бунован полусо,´нный
бунцати бре,´дить
буп! бух, бряк, плюх!
бупнути, бупити 1. бу,´хнуть, плю,´хнуть 2. бря,´кнуть
бура ж. 1. бу,´ря, шторм 2. се,´верный ве,´тер
бура аплауза - бу,´рные аплодисме,´нты
буран бу,´рный, шу,´мный, поры,´вистый, бу,´йный
бурно море - волну,´ющееся мо,´ре
буразер м. брат
бургија ж. сверло,´
бургијати сверли,´ть
буре с. бо,´чка
буренце м. бочёнок
бурегџија м. продаве,´ц слоёных пирого,´в
бурек м. слоёный пиро,´г
буржуј м. буржу,´й
буржоазија ж. буржуази,´я
ситна буржоазија - ме,´лкая буржуази,´я
буржоаски буржуа,´зный
бурити се ду,´ться, наду,´ть гу,´бы, серди,´ться
бурма ж. обруча,´льное кольцо,´
бурмут м. ню,´хательный таба,´к
бурмутица ж. табаке,´рка
бус м. жарг. авто,´бус
бусати се 1. бить себя,´ в грудь 2. чва,´ниться
бусен м. 1. куст 2. дёрн
бусење с. 1. куста,´рник 2. дёрн
бусола ж. компа,´с, буссо,´ль
бут м. 1. бедро,´ 2. о,´корок
бутина ж. бедро,´, ля,´жка
бутни бе,´дренный
бутна кост - бе,´дренная кость
бутер м. ма,´сло бућкалица ж.
маслобо,´йка
бућкати, бућнути 1. плеска,´ть 2. сбива,´ть ма,´сло 3. взба,´лтывать; ~ се шлёпнуться
бућкуриш м. по,´йло, смесь
буца 1. толстощёкий ребёнок 2. толстя,´к
буцмаст, буцов м. толстощёкий
бучан 1. бу,´рный 2. шу,´мный, шумя,´щий 2. (мо,´ре) бушу,´ющий
бучити 1. шуме,´ть 2. гуде,´ть
 бучи ми глава - у меня,´ гул в голове,´
буџа ж. дуби,´на
буџак м. 1. у,´гол 2. конура,´ 2. захолу,´стье
буџован м. жарг. влия,´тельный челове,´к, функционе,´р, поли,´тик
буџет м. бюдже,´т
изгласати буџет - утверди,´ть бюдже,´т
буџетски бюдже,´тный
бушалица ж. сверли,´льный стано,´к, дрель
вертикална бушалица - вертика,´льная дрель
електрична бушалица - электродре,´ль
бушач м. 1.коловоро,´т 2. пробо,´йник
бушилац м. сверли,´льщик
бушити 1. сверли,´ть 2. бури,´ть 3. пробива,´ть
бушотина ж. 1. сква,´жина 2. дыра,´

вабити прима,´нивать
вага ж. 1. весы,´ 2 . вес
жива вага - живо,´й вес
вагати взве,´шивать
вагон м. ваго,´н
вагон за спавање - спа,´льный ваго,´н
вагон за пушаче - ваго,´н для куря,´щих
вагон за пртљаг - бага,´жный ваго,´н
вагонски ваго,´нный
вадити 1. вынима,´ть, выта,´скивать, извлека,´ть 2. (руду) добыва,´ть 3. (очи) выка,´лывать 4. (зуб) вырыва,´ть; ~се 1. спаса,´ться 2. опра,´
вдываться
вадити карту - покупа,´ть биле,´т
вадити зуб - вырыва,´ть зуб
вадити кестење из ватре - таска,´ть кашта,´ны из огня,´
вадити документе - оформля,´ть докуме,´нты
вадити мрље - выводи,´ть пя,´тна
вадичеп м. што,´пор, сто,´пор
вађење с. 1. вынима,´ние, выта,´скивание; извлече,´ние 2. добыва,´ние, добы,´ча
вађење угља - добы,´ча у,´гля,´
важан 1. ва,´жный, значи,´тельный; суще,´ственный 2. (реч) ве,´ский 3. (човек) степе,´нный, го,´рдый
правити се важан - ва,´жничать
важити 1. зна,´чить, име,´ть значе,´ние 2. (закон) име,´ть си,´лу, де,´йствовать 3. (новац) ходи,´ть, быть в ходу,´
4. каса,´ться, относи,´ться 5. счита,´ться, слыть
то за мене не важи - э,´то ко мне не отно,´сится, э,´то меня,´ не каса,´ется
важи ла,´дно
важност ж. 1. ва,´жность, значе,´ние 2. це,´нность
то за мене нема важности - э,´то для меня,´ не име,´ет значе,´ния
вазал м. ва,´ссал
вазални васса,´льный
ваздан 1. постоя,´нно 2. всегда,´
ваздух м. во,´здух
дигнути у ваздух - взорва,´ть
ваздухопловство с. возду,´шный флот, авиа,´ция
ратно ваздухопловство – вое,´нно-возду,´шные си,´лы
ваздушни возду,´шный
ваздушна кочница - возду,´шный то,´рмоз
ваздушни притисак -давле,´ние во,´здуха
ваздушна бања - климати,´ческий куро,´рт
вазелин м. вазели,´н
вајар м. ску,´льптор, вая,´тель
вајарство с. скульпту,´ра, вая,´ние
вајати вая,´ть
вајда ж. по,´льза, при,´быль, вы,´года, прок
вајдити извлека,´ть по,´льзу, при,´быль
вајдити се по,´льзоваться, извлека,´ть по,´льзу
ваjкада давны,´м давно,´, и,´здавна, и,´здрeвле
вајкадашњи о,´чень дре,´вний
вајкати се 1. жа,´ловаться 2. опра,´вдываться 3. ка,´яться, раска,´иваться, се,´товать на себя,´
вајни 1. мни,´мый, ка,´жущийся 2. никуды,´шный, горемы,´чный
вајни приjатељ - ли,´повый друг
вал м. вал, волна,´
вала ей бо,´гу
валовит 1. (вода) волну,´ющийся, бу,´рный 2. (земљиште) волни,´стый, волнообра,´зный
валобран м. волноре,´з
валенца ж. вале,´нтность
валута ж. валю,´та
чврста валута - усто,´йчивая валю,´та
валутне операције - валю,´тные опера,´ции
валутни валю,´тный
валцер м. вальс
ваљак м. 1. цили,´ндр 2. като,´к
ваљан 1. ва,´ляный 2. прока,´тный
ваљани метал - прока,´т мета,´лла
ваљаоница ж. 1. прока,´тый цех 2. сукнова,´льня
ваљати вали,´ть, прока,´тывать; ~се 1. валя,´ться 2. ката,´ться 3. от души,´ смея,´ться, хохота,´ть
ваљушкати се 1. валя,´ться 2. пока,´чиваться
ваљан поря,´дочный, че,´стный
ваљано хороше,´нько, поря,´дочно, надёжно, как сле,´дует
ваљати 1. сто,´ить 2. годи,´ться, быть це,´нным
не ваља ни луле дувана - гроша,´ ло,´маного не сто,´ит
ништа не ваља - никуда,´ не годи,´тся
тако ваља радити - так на,´до де,´лать
ваљање жарг. перепрода,´жа, спекуля,´ция, незако,´нная прода,´жа, прода,´жа нарко,´тиков
ваљда мо,´жет быть, вероя,´тно, пожа,´луй, аво,´сь
ваљушке ж. мн. клёцки, галу,´шки
ваљушкати се валя,´ться, разва,´ливаться
вампир м. вампи,´р, упы,´рь
ван 1. прил. вон 2. вне, извне,´, на дворе,´ 3. предл. с ген. кро,´ме, исключа,´я
ван граница наше земље - вне грани,´ц на,´шей страны,´
он је ишао ван - он вы,´шел вон
ванармијски вневойсково,´й
ванармијска обука - вневойско,´вая подгото,´вка
ванбрачан внебра,´чный
ванекономски внеэкономи,´ческий
ванканцеларијски внеслуже,´бный
ванканцеларијско време - внеслуже,´бное вре,´мя
ванкласни внекла,´ссовый
ванматерични внемато,´чный
ванматерична трудноћа - внема,´точная бере,´менность
ванпарнични внесуде,´бный
ванпарнично поравнање - реше,´ние де,´ла без суда,´
ванпартијни м. беспарти,´йный
ванредан 1. внеочередно,´й 2. чрезвыча,´йный, необыкнове,´нный, необыча,´йный 3. удиви,´тельный,
исключи,´тельный
ванредни професор - экстраордина,´рный профе,´ссор
ванстраначки внепарти,´йный
ванчулни внечу,´вственный
ваншколски внешко,´льный
вањски устар. вне,´шний
вандализам м. вандали,´зм
ванила ж. вани,´ль
вапај м. 1. вопль 2. крик бо,´ли
вапијући вопи,´ющий
вапити вопи,´ть, крича,´ть от бо,´ли
вапити за нечим - стреми,´ться к чему,´-ли,´бо
вапно с. и,´звесть
вапнен известко,´вый
варак м. мишура,´, суса,´льное зo,´лото
варалица м., ж. обма,´нщик, моше,´нник, плут, жу,´лик, шу,´лер, мазу,´рик
варалички моше,´нический, жу,´льнический
варати обма,´нывать, моше,´нничать се; ~се ошиба,´ться, обма,´нываться, заблужда,´ться
они се љуто варају - они,´ жесто,´ко ошиба,´ются
варварин м. ва,´рвар
варваризам м. 1. ва,´рварство 2. варвари,´зм
варварски ва,´рварский
варварство с. ва,´рварство
варгањ м. борови,´к
вареника ж. топлёное молоко,´
варење с. 1. ва,´рка, варе,´ние 2. пищеваре,´ние 3. сва,´рка
вариво варёные о,´вощи
варилац м. сва,´рщик
варити 1. вари,´ть 2. перева,´ривать 3. сва,´ривать мета,´лл
варити се вари,´ться; перева,´риваться; сва,´риваться
варјача ж. деревя,´нная ку,´хонная ло,´жка
варка ж. 1. обма,´н, заблужде,´ние, хи,´трость 2. иллю,´зия, при,´зрак
варљив обма,´нчивый
варница ж. и,´скра
варничав искри,´стый
варош ж. го,´род
варошанин м. горожа,´нин
варошки городско,´й
варошица ж. городо,´к, месте,´чко
васељенски вселе,´нский
васељенски сабор - вселе,´нский собо,´р
васиона ж. вселе,´нная
васионски косми,´ческий
васкрснути. васкресавати воскреса,´ть, воскре,´снуть
васкрснуће с. воскресе,´ние
васпитавати воспи,´тывать
васпитан воспи,´танный
васпитаник м. воспи,´танник
васпитати воспита,´ть
васпитач м. воспита,´тель
васпитачки воспита,´тельский
васпитни воспита,´тельный
васпитни систем - воспита,´тельная систе,´ма
васпитни завод - воспита,´тельный дом
ватра ж. 1. ого,´нь 2. пожа,´р 3. (у болести) жар 4. пыл, горя,´чность
унакрсна ватра - перекрёстный ого,´нь
баражна ватра - загради,´тельный ого,´нь
ватрал м. 1. кочерга,´ 2. сово,´к для у,´глей
ватрен 1. жа,´ркий, кипу,´чий 2. горя,´чий, пла,´менный, пы,´лкий, запа,´льчивый, я,´рый, рья,´ный 3. стра,´стный
ватрено оружје - огнестре,´льное ору,´жие
ватрени присталица - пла,´менный сторо,´нник
ватриште с. оча,´г
ватрогасан, ватрогаски пожа,´рный
ватрогасно друштво - пожа,´рная дружи,´на
ватрогасна справа - пожа,´рное обору,´дование
ватрогасни апарат - огнетуши,´тель
ватрогаска чета - пожа,´рная кома,´нда
ватрогасац м. пожа,´рник, пожа,´рный
ватромет м. фейерве,´рк
ватросталан огнеупо,´рный
ватростала цигла - огнеупо,´рный кирпи,´ч
ватруштина ж. 1. горя,´чка, лихора,´дка 2. си,´льный ого,´нь
ваш ваш
ваш, вашка ж. вошь
вашар ж. 1. я,´рмарка 2. сумато,´ха, неразбери,´ха
вашљив вши,´вый
вашљивко м. вши,´вый (челове,´к)
веверица ж. бе,´лка
веверичји бе,´личий
вегетаријанац м. вегетариа,´нец
вегетација ж. расти,´тельность
вегетирати 1. расти,´ 2. прозяба,´ть, влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние
ведар 1. я,´сный, све,´тлый, чи,´стый 2. весёлый, бо,´дрый
време је ведро - пого,´да я,´сная
под ведрим нeбом - под откры,´тым не,´бом
ведрина ж. 1. я,´сное не,´бо 2. весёлость, бо,´дрость, жизнера,´достность
ведрити проясня,´ть; ~се 1. проясня,´ться 2. быть прозра,´чным
он ведри и облачи - он распоряжа,´ется по своему,´ усмотре,´нию
ведро вёдро, я,´сно
веђа ж. бровь
вежба ж. 1. упражне,´ние 2. трениро,´вка
гимнастичке вежбе - гимнасти,´ческие упражне,´ния
вежбанка ж. тетра,´дь для упражне,´ний
вежбање с. упражне,´ние
вежбаоница ж. трениро,´вочный зал
вежбати упражня,´ть; ~се упражня,´ться, тренирова,´ться
вез м. вы,´шивка
везење с. вышива,´ние
везиља ж. вышива,´льщица
вести вышива,´ть
веза ж. 1. связь, при,´вязь, скре,´па 2. свя,´зка, вяза,´нка 3. связь, отношe,´ние, обще,´ние
директна веза - пряма,´я связь
везан свя,´занный
везати 1. привяза,´ть 2. свя,´зывать 3. завяза,´ть; ~се связа,´ться, привяза,´ться
 везати се за некога - привяза,´ться к кому,´-либо, свя,´зываться с кем-либо
везиван соедини,´тельный
везивно ткиво, везиво - соедини,´тельная ткань
везивати завя,´зывать, свя,´зывать; ~ се свя,´зываться, устана,´вливать конта,´кт
вејавица ж. мете,´ль, вью,´га
вејалица ж. ве,´ялка
вејати ве,´ять
вејач м. ве,´яльщик
век м. век; ~ овни 1. веково,´й 2. ве,´чный
стари век - дре,´вний мир
средњи век - сре,´дние века,´
нови век - но,´вое вре,´мя
људски век - челове,´ческая жизнь
вековечан векове,´чный
вечан, вечит ве,´чный
велеиздаја ж. госуда,´рственная изме,´на
велеиздајник м. госуда,´рственный изме,´нник, изме,´нник ро,´дины
велекупац м. опто,´вый покупа,´тель
велелепан великоле,´пный
велемајстор м. шах. гроссме,´йстер
велепосед м. кру,´пное землевладе,´ние
велепоседник поме,´щик, кру,´пный землевладе,´лец
велесајам междунаро,´дная я,´рмарка
велесила ж. вели,´кая держа,´ва
велеуважен многоуважа,´емый
велеуман гениа,´льный
велеучен высокообразо,´ванный
велик 1. большо,´й 2. (духовно) вели,´кий 3. зна,´тный, значи,´тельный
велика зима - суро,´вая зима,´
велика зверка - ва,´жная ши,´шка
велики кашаљ - коклю,´ш
велика вода - высо,´кая (по,´лая) во,´да, полово,´дье
велика зверка - ва,´жная ши,´шка
Велики Мeдвед - Больша,´я Медве,´дица
Велика нeдеља - Страстна,´я неде,´ля
продавати на велико - продава,´ть о,´птом
великан м. 1. велика,´н 2. знамени,´тый челове,´к
великаш м. вельмо,´жа
великашки аристократи,´ческий
великодостојник м. сано,´вник
великосвeтски све,´тский, фешене,´бельный
величанствен вели,´чественный
величанство с. вели,´чество
величати превозноси,´ть, возвели,´чивать; ~се 1. восхваля,´ться 2. заноси,´ться
величина ж. 1. величи,´на, разме,´р 2. вели,´чие
велможа м. 1. вельмо,´жа 2. сано,´вник
велур м. ба,´рхат
вена ж. ве,´на
венски вено,´зный
венска крв - вено,´зная кровь
венац м. 1. вено,´к, гирля,´нда 2. венe,´ц, коро,´на
планински венац - го,´рная цепь
венеричан венери,´ческий
венерична болест - венери,´ческая боле,´знь
вентил м. 1. ве,´нтиль 2. кла,´пан
сигурносни вентил - предохрани,´тельный кла,´пан
вентилатор м. вентиля,´тор
вентилација ж. вентиля,´ция
вентилирати вентили,´ровать
венути 1. вя,´нуть, увяда,´ть, со,´хнуть 2. (човек) ча,´хнуть, томи,´ться, иссыха,´ть
венчавати венча,´ть; ~се венча,´ться
венчање с. венча,´ние, сва,´дьба
венчаница ж. 1. свиде,´тельство о бракосочета,´нии 2. подвене,´чное, сва,´дебное пла,´тье
венчани венча,´льный, сва,´дебный
венчати обвенча,´ть
венчати се венча,´ться, обвенча,´ться
вео м. покрыва,´ло, вуа,´ль, фата,´
црни вео - тра,´ур
веома о,´чень, весьма,´
вепар м. бо,´ров, каба,´н
дивљи вепар - ди,´кий каба,´н
вера ж. 1. ве,´ра, вероисповеда,´ние, рели,´гия 2. дове,´рие, креди,´т 3. ве,´рность
 вeрe ми - ей бо,´гу, ей-ей
дати на веру - дать в долг
веран 1. ве,´рный, пре,´данный, надёжный, неизме,´нный 2. достове,´рный, то,´чный
верник м. ве,´рующий
верски религио,´зный
верска трпељивост - веротерпи,´мость
вероисповест ж. вероисповеда,´ние
веронаука ж. вероуче,´ние
верати 1. пря,´тать 2. запи,´хивать; ~се лезть, влеза,´ть, кара,´бкаться
вербалан 1. глаго,´льный 2. слове,´сный, у,´стный
вербално у,´стно, на слова,´х
вергл м. шарма,´нка
верглаш м шарма,´нщик
вереник м. жени,´х
вереница ж. неве,´ста
веренички обруча,´льный
веренички прстен - обруча,´льное кольцо,´
вересија ж. креди,´т
давати на вересију -дава,´ть в креди,´т (долг)
веридба ж. 1. обруче,´ние 2. помо,´лвка
верити обруча,´ть
он је верно ту девочку - он обруча,´лся с э,´той де,´вушкой
верзија ж. ве,´рсия
верификација ж. удостовере,´ние по,´длинности
верификација мандата - прове,´рка манда,´тов, полномо,´чий
верификациони прове,´рочный
верификациони одбор - манда,´тная, прове,´рочная коми,´ссия
верификовати подтверди,´ть, засвиде,´тельствовать по,´длинность
вероватан вероя,´тный, возмо,´жный
веровати ве,´рить
вероватно возмо,´жно, вероя,´тно
вероватноћа ж. вероя,´тность
веродостојан достове,´рный
вероломство с. вероло,´мство
вероломан вероло,´мный
вертикала ж. вертика,´ль
вертикалан вертика,´льный
веселити ра,´довать
веселити се ра,´доваться, забавля,´ться
весело ве,´село
весеље с. 1. весе,´лье, заба,´ва 2. пра,´здненство, пиру,´шка
весељак м. весельча,´к
весео весёлый
веслати грести,´

весло с. весло,´
веслање с. гре,´бля
веслач м. гребе,´ц
веслачки гребно,´й
веслачко такмичење - гребны,´е го,´нки веслачки спорт - гребно,´й спорт
вест ж. 1. изве,´стие, весть 2. слух
ветар м. ве,´тер
јак ветар - си,´льный ве,´тер
говорити у ветар - броса,´ть слова на ве,´тер
ветренаст ве,´треный, легкомы,´сленный
ветрењача ж. ветряна,´я ме,´льница
ветрети испаря,´ться
ветрити прове,´тривать
ветровит ве,´треный
ветрогоња м. ж ве,´треник, ве,´треница
ветроказ м. флю,´гер
ветромет м., ветрометина ж. ве,´треное ме,´сто
ветропир м. ве,´треник
ветропираст легкомы,´сленный
ветерина ж. ветеринари,´я
ветеринар м. ветерина,´р
ветеринарски ветерина,´рный
ветеринарски помоћник - ветерина,´рный фе,´льдшер
већ 1.уже 2.но, а
он је већ дошао - он уже,´ пришёл
већати 1. совеща,´ться 2. обсужда,´ть
веће с. сове,´т, ве,´че
 извршно веће - исполни,´тельный сове,´т
већник м. сове,´тник, член сове,´та
већница ж. 1. городска,´я упра,´ва 2. зал заседа,´ний
већи бо,´льший
већим делом - бо,´льшей ча,´стью
већина ж. большинство,´
већина гласова - большинство,´ голосо,´в
у већини случајева - в большинстве,´ слу,´чаев
већином бо,´льшей ча,´стью
вече с. ве,´чер
добро вече - до,´брый ве,´чер
пред вече - под ве,´чер
вечера ж. у,´жин
вечеравати у,´жинать
вечерати поу,´жинать
вечерас сего,´дня ве,´чером
вечерашњи вече,´рний
вечерашнье новине - вече,´рняя газе,´та
вечерњи вече,´рний
вечит 1. ве,´чный 2. постоя,´нный, всегда,´шний
веш м. бельё
вешала с. мн. ви,´селица
осудити на вешала - приговори,´ть к ка,´зни че,´рез пове,´шение
вешалица ж. 1. ве,´шалка 2. кусo,´к копчёного мя,´са
вешерај м. пра,´чечная
вешати ве,´шать
вешати се ве,´шаться
вешт 1. о,´пытный 2. ло,´вкий
вештак м. 1. знато,´к, экспе,´рт, специали,´ст 2. арти,´ст (цирково,´й) 3. ловка,´ч, ма,´стер
вештаченье с. эксперти,´за
вештачити производи,´ть эксперти,´зу
вештачки 1. иску,´сный, уме,´лый, ло,´вкий, мастерско,´й; 2. иску,´сственный, фальши,´вый
вештачко дисање - иску,´сственное дыха,´ние
вештачко ђубриво - иску,´сственное удобре,´ние
вештац м. колду,´н, зна,´харь, чароде,´й
матори вештац - ста,´рый хрыч
вештина ж. 1. иску,´сство, мастерство,´ 2. уме,´ние, ло,´вкость, сноро,´вка
ратна вештина - вое,´нное иску,´сство
вештица ж. 1. ве,´дьма, колду,´нья, чароде,´йка 2. карга,´ 3. ночна,´я ба,´бочка
ви вы
вибрација ж. вибра,´ция
вибрирати вибри,´ровать
вивак м. чи,´бис
вид м. 1. зре,´ние 2. вид 3. грам. вид
очњи вид - зре,´ние
имати у виду - име,´ть в виду,´
изгубити из вида - потеря,´ть из по,´ля зре,´ния
за вида - за,´светло
видар м. зна,´харь
видати устар. лечи,´ть (раны), исцеля,´ть
видело с. 1. свет 2. освети,´тельный прибо,´р, свети,´льник 3. свети,´ло, све,´точ
за видела - за,´светло
изнети на видело - вы,´тащить на свет бо,´жий
видети 1. ви,´деть, узре,´ть 2. уви,´деть, усмотре,´ть; ~се 1. ви,´деться, ви,´деть друг дру,´га, повида,´ться 2. видне,´ться, быть ви,´дным
не види се ни прст пред очима - ни зги не ви,´дно
видик м. кругозо,´р, горизо,´нт
он има широк видик - у него,´ широ,´кий кругозо,´р
видљив 1. ви,´дный, ви,´димый; зри,´мый; 2. я,´вный, очеви,´дный
видљивост ж. ви,´димость
видност ж. ви,´димость
видовит 1. яснови,´дящий 2. прозорли,´вый
видокруг м. 1. кругозо,´р 2. по,´ле зре,´ния
видра ж. вы,´дра
виђати ча,´сто ви,´деть; ~се ча,´сто встреча,´ться
виђен 1. ви,´дный 2. уважа,´емый
виђење с. 1. виде,´ние, зре,´ние 2. свида,´ние, встре,´ча
знати из виђења - знать в лицо,´
до виђења - до свида,´ния
вижљаст 1. то,´нкий 2. подвижно,´й
виза ж. ви,´за
визија ж. виде,´ние
визирати визи,´ровать, ста,´вить по,´дпись
визита ж. визи,´т, посеще,´ние
визит-карта ж. визи,´тная ка,´рточка, визи,´тка
вијак м. 1. винт 2. пропе,´ллер
вијати гнать, пресле,´довать
вијорити се развева,´ться
вијуга изви,´лина, излу,´чина, изги,´б, изви,´в
мождана вијуга - мозгова,´я изви,´лина
вијугав изви,´листый, вью,´щийся
вијугати извива,´ться
вика ж. крик, галдёж
много вике ни око чега - мно,´го шу,´му из ничего,´
викати 1. крича,´ть 2. звать
викач м. крику,´н
викнути 1. кри,´кнуть 2. окли,´кнуть
виком кри,´ком крича,´
викар м. вика,´рий
викс м. ва,´кса
вила ж. 1. фея, руса,´лка, ни,´мфа 2. ви,´лла, да,´ча
вилењак м. о,´боротень
вилин фе,´ин, приналежа,´щий фе,´е
вилина коса - повили,´ка
вилин коњиц - стрекоза,´
вилински волше,´бный
вилица ж. че,´люсть
доња вилица - ни,´жняя че,´люсть
горња вилица - ве,´рхняя че,´люсть
виљушка ж. ви,´лка
виме с. вы,´мя
винар м. виноторго,´вец
винарски ви,´нный
винарска радња - ви,´нная торго,´вля
винарство с. виноде,´лие
винарина ж. по,´шлина на вино,´
вино с. вино,´
црно вино - кра,´сное вино,´
стоно вино - столо,´вое вино,´
вински ви,´нный
винско сирће - ви,´нный у,´ксус
винов виногра,´дный
винова лоза - виногра,´дная лоза,´
виноград м. виногра,´дник
виноградар м. виногра,´дарь
виноградарски виногра,´дарский
виноградарство с. виногра,´дарство
виноделство с. виноде,´лие
винопија м., ж. люби,´тель вина,´
винородан бога,´тый вино,´м, принося,´щий мно,´го вина,´
винородна земља - урожайная земля,´ для виногра,´дников
винути взметну,´ть
винути се взлете,´ть
виолина ж. скри,´пка
виолинист м. скрипа,´ч
виолински скрипи,´чный
виолински кључ - скрипи,´чный ключ
виолончело с. виолонче,´ль
вир м. водоворо,´т, о,´мут
вирити 1. торча,´ть 2. выгля,´дывать
виртуозан виртуо,´зный
вис м. 1. возвы,´шеность 2. высота,´
висак м. отве,´с
висећи вися,´чий
висећа железница - подвесна,´я желе,´зная доро,´га
висибаба ж. подсне,´жник
висина ж. 1. возвыше,´ние 2. высота,´
висински высо,´тный
висинска разлика - разли,´чие высо,´т
висити 1.висе,´ть 2. жарг. проводи,´ть мно,´го вре,´мени в како,´м-ли,´бо ме,´сте – в кафе,´, клу,´бе, Интерне,´те и т.д
живот му виси на концу - жизнь его,´ виси,´т на волоске,´
висок 1. высо,´кий, ро,´слый 2. возвы,´шенный 3. значи,´тельный, большо,´й
висока пећ - до,´менная печь
висока школа - высшая шко,´ла
високоучен высокообразо,´ванный
висораван ж. плоского,´рье
височанство с. высо,´чество
вискоза ж. виско,´за
вискозан виско,´зный
вискозно влакно - виско,´зная нить
виспрен 1. ло,´вкий, нахо,´дчивый, прово,´рный 2. изворо,´тливый, расторо,´пный
витак 1. ги,´бкий 2. стро,´йный
виткост ж. 1. ги,´бкость 2. стро,´йность
виталан жи,´зненно ва,´жный
витално питање - вопро,´с жи,´зни
виталитет м. жизнеспосо,´бность
витамин ж. витами,´н
витез м. ви,´тязь, ры,´царь
витешки ры,´царский
витештво с. 1. ры,´царство 2. му,´жество
вити 1. вить 2. крути,´ть, скру,´чивать
вити се 1. извива,´ться 2. ви,´ться
виторог круторо,´гий
витлати 1. враща,´ть 2. разма,´хивать 3. крути,´ть
витриол м. купоро,´с
вихор м. вихрь
вихорити ви,´ться, развева,´ться
виц м. анекдо,´т
вицкаст 1. остроу,´мный 2. ста,´тный
вичан о,´пытный, иску,´сный
вишак м.1. изли,´шек, избы,´ток 2. оста,´ток
вишак рада - доба,´вочный труд
више 1. бо,´льше 2. бо,´лее 3. над
шта више - бо,´льше того,´
више или мање, више-мање - бо,´лее или ме,´нее
у толико више - тем бо,´лее
више главе - над голово,´й
више пута неоднокра,´тно, ча,´сто
вишегодишњи многоле,´тний
вишесложан многосло,´жный
вишестепени многостепе,´нный
вишестепени избори - многостепе,´нные вы,´боры
вишестран многосторо,´нний
вишња ж. ви,´шня
вишњик м. вишнёвый сад
вишњов вишнёвый
вишњовача ж. вишнёвая насто,´йка
влага ж. сы,´рость
влажан вла,´жный, сыро,´й
влажити ороша,´ть
влажност ж. вла,´жность, мокрота,´
влада ж. 1. госпо,´дство 2. прави,´тельство
владавина ж. госпо,´дство, влады,´чество
облик владавине - фо,´рма правле,´ния
владалац м. 1. прави,´тель 2. властели,´н 3. мона,´рх
владин прави,´тельственный
владина већина - прави,´тельственное большинство,´
владина штампа - прави,´тельственная печа,´ть
владајући госпо,´дствующий, пра,´вящий
владање с. 1. госпо,´дство 2. правле,´ние, владе,´ние 3. поведе,´ние
владати 1. вла,´ствовать, госпо,´дствовать, пра,´вить, цари,´ть 2. владе,´ть
владика м. епи,´скоп, влады,´ка
влажан сыро,´й, мо,´крый, вла,´жный
влакно с. волокно,´
влакнаст волокни,´стый
влас м. во,´лос
власат 1. волоса,´тый 2. волосяно,´й
власуља ж. пари,´к
власник м. 1. владе,´тель, со,´бственник 2. (локала) содержа,´тель, хозя,´ин
власнички со,´бственнический
власништво с. со,´бственность
власник непокретне имовине - владе,´лец недви,´жимого иму,´щества
властит со,´бственный
властито име - со,´бственное и,´мя
власт ж. 1. власть 2. си,´ла
врховна власт - верхо,´вная власть
судска власт - суде,´бная власть
властан 1. вла,´стный 2. правомо,´чный, спосо,´бный
властела ж. аристокра,´тия, дворя,´нство
властелин м. дворяни,´н, аристокра,´т
властелински госпо,´дский, дворя,´нский
властит со,´бственный, самоли,´чный
властодржац м. прави,´тель
властољубив властолюби,´вый
властољубље с. властолю,´бие
Влашићи м. мн. созве,´здие Плея,´д
во м. вол
воловски воло,´вий
воловско око - златоцве,´т
вод м. 1. взвод 2. про,´вод
водник м. взво,´дный
вода ж. 1. вода,´ 2. вo,´дная ма,´сса (река,´, о,´зеро, мо,´ре)
вода за пиће - питьева,´я вода,´
кисела вода, минерална вода - минера,´льная вода,´
слатка вода - пре,´сная вода,´
колоњска вода - одеколо,´н
кречна вода - известко,´вая вода,´
дeстилована вода - дистиллиро,´ванная вода,´
ићи уз воду - идти про,´тив тече,´ния
тиха вода брег рони - в ти,´хом о,´муте че,´рти во,´дятся
вода иде на уста - у негo,´ слю,´нки теку,´т
водица ж. води,´ца 1. води,´чка 2. освящённая вода,´
воден, водени 1. водяно,´й 2. водяни,´стый
водена боја - акваре,´ль
воденица ж. водяна,´я ме,´льница
воденични ме,´льничный
воденични камен - жёрнов
воденичар м. ме,´льник
водњикав водяни,´стый
водовод м. водопрово,´д
водоводни водопрово,´дный
вододелница ж. водоразде,´л
вододерина ж. промо,´ина, вы,´моина
водоземац м. земново,´дное живо,´тное, амфи,´бия
водоказ м. водоме,´р
водолија м. созвезди,´е Водоле,´я
водомер м. водоме,´р
водоник м. водоро,´д
водонични водоро,´дный
водоноша м., ж. водоно,´с
водопад м. водопа,´д
водоплаван заливно,´й
водоплавна ливада - заливно,´й луг
водопривреда ж во,´дное хозя,´йство
водораван горизонта,´льный
водоскок м. фонта,´н
водостај м. у,´ровень воды,´
водати води,´ть
водиља ж. вожа,´тая
звезда водиља - путево,´дная звезда,´
водити 1. вози,´ть 2. води,´ть, вести,´, проводи,´ть
водити бригу - забо,´титься о чём-либо
водити књиге - вести,´ бухгалте,´рию
водити истрагу - вести,´ сле,´дствие
водити рачуна (о чему) - счита,´ться (с чем)
водити порeкло - происходи,´ть
водити се - чи,´слиться
водич м. 1. вождь, предводи,´тель 2. вожа,´к, проводни,´к, поводы,´рь 3. путеводи,´тель 4. гид
вођа м. 1. вождь 2. руководи,´тель 3. проводни,´к 4. вожа,´к
вођа брода - ло,´цман
вођење с. 1. вожде,´ние 2. управле,´ние
вођење књига - веде,´ние книг
вожња ж. 1. езда,´ 2. пое,´здка
вожња чамцем - ката,´ние на ло,´дке
воз м. по,´езд
путнички воз - пассажи,´рский по,´езд
брзи воз - ско,´рый по,´езд
теретни воз - това,´рный по,´езд
оклопни воз - бронепо,´езд
возни 1. поездно,´й 2. проездно,´й
возни ред - расписа,´ние поездо,´в
вoзна карта - проездно,´й биле,´т
возни парк - подвижно,´й соста,´в
возарина ж. пла,´та за перево,´з
возати 1. вози,´ть 2. жарг. обма,´нывать, дура,´чить; ~се ката,´ться
возило с. перево,´зное сре,´дство
возити 1. вози,´ть, везти,´ 2. пра,´вить; ~се е,´хать, е,´здить
вози десно - езжа,´й праве,´е, держи,´сь пра,´вой сторо,´ны
вози лагано - езжа,´й ти,´ше
воздра! (от здраво) 1. здра,´вствуй, приве,´т 2. пока,´
војвода м. воево,´да
војводина ж. воево,´дство
Војводина ж. Воево,´дина
Војвођанин м. жи,´тель Воево,´дины
војевати воева,´ть
војни вое,´нный
војно лице - военнослу,´жащий
војни обвезник - военнообя,´занный
војни рок - срок вое,´нной слу,´жбы
војни позив - вое,´нный призы,´в
војни бегунац - дезерти,´р
војне вежбе - манёвры
војни изасланик - вое,´нный представи,´тель
војник м. солда,´т, во,´ин
војнички во,´инский, солда,´тский
војничка спрема - солда,´тская амуниция
војска ж. 1. а,´рмия, во,´йско 2. отбыва,´ние во,´инской пови,´нности, солда,´тчина
активна војска - де,´йствующая а,´рмия
отићи у војску - поступи,´ть на вое,´нную слу,´жбу (на отбыва,´ние во,´инской пови,´нности)
војсковођа м. полково,´дец
вокал м. гла,´сный звук
вокалан гла,´сный, вока,´льный
волети люби,´ть; ~ се люби,´ть друг дру,´га
више волети - предпочита,´ть
волумен м. объём
волфрам м. вольфра,´м
воља ж. 1. во,´ля 2. жела,´ние, охо,´та, скло,´нность
имати вољу - жела,´ть, хоте,´ть
немам воље - мне не хо,´чется
бити добре воље - быть в хоро,´шем настрое,´нии
бити без воље - не быть располо,´женным к чему,´-ли,´бо
колико ти је воља - ско,´лько хо,´чешь
драге воље - охо,´тно
до миле воље - ско,´лько душе,´ уго,´дно
пролази ме воља - теря,´ю охо,´ту
добити вољу - захоте,´ть
до миле воље - ско,´лько уго,´дно, дo,´сыта
чинити по вољи - угожда,´ть
вољан 1. жела,´ющий, располо,´женный
бити вољан - хоте,´ть, жела,´ть
вољно во,´льно
воњ м. за,´пах, смрад
воњати па,´хнуть, смерде,´ть
вопи (от пиво) мн. жарг. пи,´во
восак м. воск
црвени восак - сургу,´ч
воштан восково,´й
воштаница ж. воскова,´я свеча,´
воћар м. садово,´д
воћарски садово,´дческий
воћарство с. садово,´дство
воће с. фру,´кты
воћка ж. 1. фрукто,´вое де,´рево 2. плод, фрукт
воћни фрукто,´вый
воћни шећер - фрукто,´вый са,´хар
воћњак м. плодо,´вый сад
врабац м. воробе,´й
боље врабац у руци него голуб на грани - лу,´чше сини,´ца в рука,´х, чем жура,´вль в не,´бе
врапчји воробьи,´ный
враг м. 1. чёрт, дья,´вол, де,´мон 2. (дете) постре,´л, шалу,´н, прока,´зник
 иди до врага -иди,´ к чёрту
враговати шали,´ть, прока,´зничать, озорнича,´ть, балова,´ться
враголан м. шалу,´н, прока,´зник, баловни,´к
враголаст шаловли,´вый, озорно,´й
враголаштво с. шаловли,´вость, озорство,´
враголије мн. ша,´лости, прока,´зы, озорство,´, шту,´ки, баловство,´
вражји чёртов, дья,´вольский, де,´монский
врашки черто,´вский
вран вороно,´й, чёрный
врана ж. воро,´на
вранац м. вороно,´й конь
вранити черни,´ть
врат м. ше,´я
скинути с врата - сбыть с рук
имати на врату - име,´ть кого,´-ли,´бо на иждиве,´нии
на врат на нос - сломя,´ го,´лову, стремгла,´в, o,´прометью
вратни ше,´йный
вратна кост -подъязы,´чная кость
вратна марама -кашне,´
вратоломан 1. опа,´сный, ги,´бельный 2. головокружи,´тельный
врата мн. 1. две,´ри 2. воро,´та
показати врата - вы,´гнать вон
куцати на врата - стуча,´ть в дверь
вратанца мн. 1. две,´рца 2. воро,´тца 3. кали,´тка
вратар м. 1. швейца,´р, привра,´тник 2. спорт. врата,´рь
вратарница ж. дверно,´й кося,´к
вратило с. 1. коле,´нчатый вал 2. рыча,´г 3. наво,´й 4. гимн. турни,´к
вратити, враћати вернуть, возвратить возвраща,´ть; ~ се вернуться, возвратиться, возвраща,´ться
вратити мило за драго - заплати,´ть той же моне,´той
врач м. колду,´н, зна,´харь, чароде,´й, волше,´бник
врачара ж. колду,´нья, зна,´харка, чароде,´йка, гада,´лка, волшебница, вороже,´я, предсказа,´тельница
врачати ворожи,´ть, гада,´ть
враџбина ж. колдовство,´, ворожба,´, волшебствo,´, чароде,´йство, заклина,´ние, нагово,´р, ча,´ры
врба ж. ве,´рба, и,´ва
жалосна врба - плаку,´чая и,´ва
кад на врби роди грожђе - когда,´ рак сви,´стнет
то jе на врби свирала - э,´то совсе,´м ненадёжно
врбак м. ивня,´к
врбица ж. ве,´рбочка
Врбица ж. Ве,´рбная суббо,´та
врбов и,´вовый
врбов клин - плоха,´я опо,´ра
врбовина ж. древеси,´на и,´вы
врбовање с. вербо,´вка
врбовати вербова,´ть, завербо,´вывать; ~се завербо,´вываться
врвети 1. толпи,´ться 2. кише,´ть
врдалама ж. 1. ненадёжный челове,´к 2. ха,´ос
врдати 1. верте,´ться, крути,´ться 2. избега,´ть, увёртываться
врднути отклони,´ться; уклони,´ться
вребати 1. подстерега,´ть, стере,´чь 2. сторожи,´ть, карау,´лить 3. подсма,´тривать, подгля,´дывать
вребати прилику - лови,´ть моме,´нт
врева ж. 1. шум, гам, галдёж 2. сумато,´ха, су,´толока
вредан 1. трудолюби,´вый 2. досто,´йный
хвале вредан - достосто,´йный похвалы,´
вредети. 1. сто,´ить, име,´ть це,´ну 2. быть досто,´йным, заслу,´живать 3. годи,´ться, быть действи,´тельным
то не вреди ни луле дувана/ то не вреди ни пребијене паре - ничего,´ не сто,´ит
вреди злата - дорого,´ сто,´ит
ова исправа више не вреди - э,´тот докуме,´нт уже,´ недействи,´телен
вредећи 1. сто,´ящий 2. действи,´тельный, име,´ющий си,´лу
вредно поле,´зно
вредносни це,´нный
вредносни папири - це,´нные бума,´ги
вредност ж. 1. сто,´имость, цена,´ 2. це,´нность 3. досто,´инство
хартије од вредности - це,´нные бума,´ги
вредноћа ж. трудолю,´бие, прилежа,´ние, стара,´тельность
вређати 1. (рану) поврежда,´ть, растравля,´ть 2. (некога) оскорбля,´ть, обижа,´ть;~се 1. обижа,´ться 2. оскорбля,´ть друг дру,´га
врелина ж. жара,´, зной
врело с. исто,´чник, ключ, родни,´к
време с. 1. вре,´мя 2. пого,´да 3. пора,´ 4. час
средњеевропско време - среднеевропе,´йское вре,´мя
тачно време - то,´чное вре,´мя
време је да ручамо - пора,´ обе,´дать
 кишовито време - дождли,´вая пого,´да
лепо време - хоро,´шая пого,´да
пре времена - преждевре,´менно
које је време? - кото,´рый час?
доћи на време - прийти,´ во,´время
годишња доба - времена,´ го,´да
за врeме - во вре,´мя
на врeме - во,´время, заблаговре,´менно
за некo врeме - на не,´которое вре,´мя
прe времена - преждевре,´менно
с времена на врeме - вре,´мя от вре,´мени
свe у свojе врeме - своевре,´менно
нeмам времена - мне не,´когда
од дуга времена - от не,´чего де,´лать
временски вре,´менный
временска прогноза - прогно,´з пого,´ды
времешан пожило,´й, прекло,´нных лет
врење с. 1. кипе,´ние 2. броже,´ние
врео 1. горя,´чий, раскалённый 2. (вода) кипя,´щий 3. жа,´ркий, жгу,´чий, зно,´йный 4. пы,´лкий, пыла,´ющий, пла,´менный
врес м. ве,´реск
врети 1. кипе,´ть 2. броди,´ть
вретенаст веретенообра,´зный
вретено с. веретено,´
врећа ж. 1. мешо,´к 2. кулёк
нашла врећа закрпу - два сапогa,´ па,´ра
врисак м. пронзи,´тельный крик
врисак коња - гро,´мкое ржа,´нье коне,´й
врискати пронзи,´тельно крича,´ть
вриснути пронзи,´тельно закрича,´ть
вриштати ора,´ть
врзмати се сова,´ться, лезть
врзина живая и,´згородь
врзино коло -1. ша,´баш 2. суматo,´ха
врлет ж. кру,´ча, утёс
врлетан круто,´й; скали,´стый; камени,´стый
врли 1. доброде,´тельный 2. добросо,´вестный
врлина ж. 1. доброде,´тель 2. до,´блесть
ратничка врлина - во,´инская до,´блесть
врло о,´чень, ве,´сьма, кра,´йне
врлудати 1. ходи,´ть из стороны,´ в сто,´рону 2. виля,´ть, уви,´ливать, извёртываться
врљав 1. раско,´сый 2. косо,´й
вршљати шата,´ться
врљика ж. жердь, кол
врпољити се беспоко,´йно сиде,´ть или стоя,´ть, ёрзать, егози,´ть
врпца ж. верёвочка, бечёвка
врскав шепеля,´вый
врскати сюсю,´кать, шепеля,´вить
врста ж.1. ряд, верени,´ца, шере,´нга, строй, ли,´ния 2. сорт, поро,´да, ка,´чество, поши,´б 3. род, вид, разбо,´р, сорт 4. разря,´д, катего,´рия, стать
врстан 1. досто,´йный, до,´блестный, поря,´дочный 2. це,´нный
врстати 1. поставля,´ть в строй (ряды,´, шере,´нгу), стро,´ить, выстра,´ивать 2. разбира,´ть 3. линева,´ть, графи,´ть; ~се стро,´иться
врт м. 1. сад 2. огоро,´д
вртар м. садо,´вник
вртарски садово,´дческий
вртарство с. садово,´дство
вртети 1. верте,´ть, вращa,´ть, кружи,´ть, крути,´ть 2. сверли,´ть, бура,´вить; ~се 1. верте,´ться, кружи,´ться; 2. юли,´ть, егози,´ть, гомози,´ться
врти му се у глави - у него,´ кру,´жится голова,´
вртешка ж. 1. верту,´шка 2. карусе,´ль
вртиреп м. 1. (птица) трясогу,´зка 2. (човек) вертопля,´с, егоза,´, юла,´
вртлог м. водоворо,´т, круговоро,´т
вртоглав головокружи,´тельный
вртоглавица ж. головокруже,´ние
хвата ме вртоглавица - у меня,´ кру,´жится голова,´
врућ 1. горя,´чий 2. жа,´ркий
врућина ж. 1. жара,´ 2. горя,´чка
врућица ж. лихора,´дка
врх м. 1. верх, верху,´шка 2. верши,´на 3. (дрвета) маку,´шка 4. (ножа) ко,´нчик, остриё 5. (прста) коне,´ц 6. (ципеле) носо,´к
врхом пун - по,´лный до,´верху
врх (с ген.) сверх; на, над
врхњe мн. сли,´вки
врховит име,´ющий мно,´го верши,´н
врховни верхо,´вный
врховна власт - верхо,´вная власть
 врховна команда - штаб верхо,´вного кома,´ндования
врхунац м. 1. вы,´сшая то,´чка, верши,´на 2. апоге,´й, (борбе) разга,´р
врцати бры,´згать;~се 1. пу,´таться 2. суети,´ться
врцкати се 1. суети,´ться 2. жема,´ниться, лома,´ться
врч м. гли,´няный кувши,´н
вршај м. молотьба,´
вршалица ж. молоти,´лка
вршидба ж. молотьба,´, обмоло,´т
вршење с. выполне,´ние, исполне,´ние
вршилац м. исполни,´тель
вршилац дужности - исполня,´ющий обя,´занности
вршити 1. исполня,´ть 2. соверша,´ть
вршити притисак - ока,´зывать давле,´ние
вршљати хозя,´йничать, своево,´льничать
вршњак м. све,´рстник, рове,´сник
вуга ж. и,´волга, ре,´мез
вук м. волк
вук длаку мења, а ћуд никако - как во,´лка ни корми,´, а он всё в лес смо,´трит
ми о вуку, а вук на врата - про во,´лка речь, а он навстрe,´чь; лёгок на поми,´не
појео вук магарца - исче,´з без следа,´, пиши,´ пропа,´ло
вукодлак м. вурдола,´к
вучица ж. волчи,´ца
вучјак м. неме,´цкая овча,´рка
вучји во,´лчий
вулкан м. вулка,´н; ~ ски вулкани,´ческий
вуна ж. шерсть
вунаст шерсти,´стый
вунен шерстяно,´й
вунена тканина - шерстяна,´я ткань
вуница ж. шерстяны,´е ни,´тки
вутра (от трава) ж. жарг. марихуа,´на
вући 1. тащи,´ть, тяну,´ть, извлека,´ть 2. привлека,´ть 3. дёргать;~се тяну,´ться, тащи,´ться
вући за нос - води,´ть за нос
вуци се одатле - убира,´йся отсю,´да
вуцарати се шля,´ться
вуцибатина м. 1. негодя,´й 2. безде,´льник 3. бродя,´га
вуча ж. тя,´га
коњ за вучу - ломова,´я ло,´шадь
тракторска вуча - тра,´кторная тя,´га
вучни тя,´говый
вучење с. 1. выта,´скивание 2. извлече,´ние

гавран м. во,´рон
црн као гавран - чёрный, как во,´роново крыло,´
гавранов воро,´ний
гад м. 1. (човек) гад, га,´дина, дрянь 2. га,´дость, ме,´рзость
гадан 1. га,´дкий, отврати,´тельный, ме,´рзкий, проти,´вный, паскудный, омерзи,´тельный 2. несура,´зный, безобра,´зный
гадити 1. га,´дить, зага,´живать, грязни,´ть 2. де,´лать проти,´вным; ~ се 1. испы,´тывать отвраще,´ние 2. опроти,´веть
гади ми се - 1. меня,´ тошни,´т 2. мне проти,´вно
гадљив брезгли,´вый
гадост ж. 1. га,´дость, гну,´сность, ме,´рзость 2. безобра,´зие
гадура ж. га,´дкая, отврати,´тельная же,´нщина
гађење с. 1. тошнота,´ 2. брезгли,´вость 3. прице,´ливание 4. стрельба,´
гађати стреля,´ть
гађати у ветар - стреля,´ть в во,´здух
гажење с. 1.затаптывание, топтание 2. хождение
дубина гажења брода - глубина,´ оса,´дки корабля,´
газ м. оса,´дка
брод са малим газом - кора,´бль с небольшо,´й оса,´дкой
газа ж. ма,´рля
газд|а м. 1. хозя,´ин 2. бога,´тый челове,´к; ~ арица ж. хозя,´йка
газдин, газдаричин хозя,´йский, хозя,´йкин
газдинство с. хозя,´йство
газдински хозя,´йский
газдовати 1. хозя,´йствовать 2. жить бога,´то
газeла ж. 1. газе,´ль 2. назва,´ние моста,´ в Белгра,´де
газити 1. ступа,´ть, наступа,´ть 2. топта,´ть 3. попира,´ть
газити закон - попира,´ть зако,´н
гајба ж. 1. я,´щик 2. жарг. кварти,´ра
гајде ж. мн. волы,´нка
гајдаш м. волы,´нщик
гајење с. 1. выра,´щивание, разведе,´ние 2. воспита,´ние
гајење живине - птицево,´дство
гајење памука - хлопково,´дство
гајење свилених буба - шелково,´дство
гајити 1. выра,´щивать, расти,´ть, разводи,´ть 2. воспи,´тывать, пе,´стовать 3. леле,´ять, пита,´ть
гајити наду - пита,´ть наде,´жду
гаjка ж. 1. га,´йка 2. подви,´жное кольцо,´
гајтан м. 1. шнур 2. галун, позуме,´нт
гакати 1. кря,´кать 2. ка,´ркать 3. гогота,´ть 4. болта,´ть
гала торже,´ственный
гала представа - торже,´ственное представле,´ние
гала одело - пра,´здничное пла,´тье
гала ручак - зва,´ный обе,´д
галама ж. гам, галдёж, го,´мон, гвалт
галамити галде,´ть, шуме,´ть
галантан 1. гала,´нтный 2. ще,´дрый
галантерија ж. галантере,´я
галантеријски галантере,´йный
галванизовати гальванизи,´ровать
галвански гальвани,´ческий
галванска струја - гальвани,´ческий ток
галеб м. ча,´йка
галерија ж. 1. галере,´я 2. я,´рус
галијаш м. 1. гале,´рник 2. ка,´торжник
галиматијас м. неразбери,´ха, галиматья,´
галица ж. купоро,´с
бела галица - ци,´нковый купоро,´с
зелена галица - желе,´зный купоро,´с
плава галица - ме,´дный купоро,´с
галоп м. гало,´п
галопирати галопи,´ровать, бы,´стро пролета,´ть, быть мгнове,´нным
галопирајући скороте,´чный, мгнове,´нный
галопирајућа туберкулоза - скороте,´чная чахо,´тка
гама ж. га,´мма
гамад ж. вре,´дные насеко,´мые, парази,´ты
гамизати, гмизати 1. по,´лзать 2. пресмыка,´ться 3. кише,´ть
ганглија ж. не,´рвный у,´зел
ганут тро,´нутый, взволно,´ванный
ганутљив тро,´гательный, умили,´тельный
ганути растро,´гать, взволнова,´ть; ~ се растро,´гаться, взволнова,´ться
гануће с. умиле,´ние
гањати пресле,´довать; ~ се гоня,´ться друг за дру,´гом
гар м. 1. нага,´р 2. ко,´поть, са,´жа 3. зола,´
гарав 1. закопте,´лый 2. чёрный
гаравко м. чернома,´зый, чёрный
гаравуша ж. чернома,´зая же,´нщина, брюне,´тка
гаравити па,´чкать са,´жей
гаража ж. гара,´ж
гаранција ж. гара,´нтия
гарантовати гаранти,´ровать
гарда ж. гва,´рдия
стара гарда - ста,´рая гва,´рдия
гардист м. гварде,´ец
гардероба ж. 1. гардеро,´б 2. убо,´рная
гарити 1. копти,´ть, па,´чкать са,´жей 2. черни,´ть
гарнизон м. гарнизо,´н; ~ ски гарнизо,´нный
командант гарнизона - нача,´льник гарнизо,´на
гарнирати 1. снабди,´ть припра,´вой 2. укра,´сить
гарнитура ж. гарниту,´р
гарнитура за чај - ча,´йный серви,´з
гарнитура за бријањ - бри,´твенный прибо,´р
гас м. газ
загушљив гас - уду,´шливый газ
лампа с гасом - кероси,´новая ла,´мпа
гасити 1. гаси,´ть, туши,´ть 2. утоля,´ть; ~ се га,´снуть, погаса,´ть, ту,´хнуть, потуха,´ть
гасити жеђ - утоля,´ть жа,´жду
гасни га,´сни
гасно осветлење - га,´зовое освеще,´ние
гасовит газообра,´зный
гасовито стање - газообра,´зное состоя,´ние
гасовод м. газопро,´вод
гат м. гать, запру,´да, плоти,´на
гатати гада,´ть, ворожи,´ть, предска,´зывать
гатити га,´тить, пруди,´ть, запру,´живать
гатка ж. устар.басня, небылица
гаће ж. мн. 1. подшта,´нники, кальсо,´ны 2. трусы,´
гаћице ж. мн. тру,´сики
гацати брести,´
гвожђара ж. торго,´вля скобяны,´ми това,´рами
гвожђарија ж. скобяны,´е изде,´лия
гвожђарски скобяно,´й
гвожђе с. желе,´зо
сирово гвожђе - чугу,´н
топљено гвожђе - лито,´е желе,´зо
ваљано гвожђе прока,´тное желе,´зо
ливница гвожђа - лите,´йная
гвожђе се кује док је вруће - куй желе,´зо пока,´ горячо,´
гвожђевит желе,´зистый
гвозден желе,´зный
гвоздена руда - желе,´зная руда,´
гвоздена дисциплина - желе,´зная дисципли,´на
гвоздењак чугу,´нный котeло,´к
где 1. где; куда,´ 2. что, как
где му драго - где угo,´дно
где где - кое-где, места,´ми, иногда,´, там и сям
где год - где-ли,´бо, где-нибу,´дь
где кад - иногда,´
где који - не,´который, кто-ли,´бо
гејак м. мужи,´к, дереве,´нщина; пе,´нтюх, у,´валень; ~ акуша проста,´я ба,´ба, дереве,´нщина
гејачина м. дереве,´нщина
геjачити се вести,´ себя,´ некульту,´рно
гегати се 1. кача,´ться 2. ходи,´ть в разва,´лку
гем м. пелика,´н
генеалогија ж. генеало,´гия
генеза ж. гене,´зис
генетичан генети,´ческий
генитив м. роди,´тельный падёж
генерација ж. поколе,´ние
генерал м. генера,´л; ~ ица ж. генера,´льша
генерал армије - генера,´л а,´рмии
генерал-пуковник - генера,´л-полко,´вник
генералски генера,´льский
генерализација ж. обобще,´ние, генерализа,´ция
генералисати обобща,´ть
генерални генера,´льный, всео,´бщий
генерални конзул - генера,´льный ко,´нсул
генерална поправка - капита,´льный ремо,´нт
генерални штрајк - всео,´бщая забасто,´вка
геније м. ге,´ний
генијалан гениа,´льный
геодезија ж. геоде,´зия
геодет м. геодези,´ст
географија ж. геогра,´фия
географски географи,´ческий
географска карта - географи,´ческая ка,´рта
географска дужина - географи,´ческая долгота,´
географска ширина - географи,´ческая широта,´
геологија ж. геоло,´гия
геолошки геологи,´ческий
геометар 1. землеме,´р 2. геоме,´т
геометрија ж. геоме,´трия
геометријски геометри,´ческий
гесло с. ло,´зунг, деви,´з
гест м. жест
гeстикулирати жестикули,´ровать
геџа м. жарг. примити,´вный, гру,´бый, неотёсанный, невоспи,´танный челове,´к, неве,´жа
гиб м. 1. сгиб, скла,´дка 2. суста,´в
гибак 1. ги,´бкий, упру,´гий, эласти,´чный 2. изворо,´тливый
гибати 1. сгиба,´ть, изгиба,´ть 2. дви,´гать 3. кача,´ть, раска,´чивать; ~ се сгиба,´ться
гибаница ж. слоёный пиро,´г с тво,´рогом
гигант м. гига,´нт
гигантски гига,´нтский
гиздав разукра,´шенный; наря,´дный, франтовско,´й, щеголева,´тый
гиздавац м. разоде,´тый челове,´к, франт
гиздати 1. наряжа,´ть 2. украша,´ть; ~ се 1. украша,´ться 2. наряжа,´ться, хорошо,´ одева,´ться
гизделин м. щёголь, франт
гимназија ж. гимна,´зия
гимназијалац м. гимнази,´ст
гимназијски гимнази,´ческий
гимнастика ж. гимна,´стика
гимнастичар м. гимна,´ст
гимнастички гимнасти,´ческий
гимнастичка справа - гимнасти,´ческий снаря,´д
гинути 1. ги,´бнуть, погиба,´ть 2. пропада,´ть
гинути за неким - 1. стра,´стно люби,´ть кого,´-либо 2. тоскова,´ть, скуча,´ть
гипкост ж. 1. ги,´бкость, упру,´гость, эласти,´чность 2. пода,´тливость
гипс м. гипс
гипсан ги,´псовый
гихт м. пода,´гра
гица ж. хавро,´нья
глава ж. 1. головa,´ 2. старе,´йшина 3. глава,´ 4. шту,´ка 5. (купуса) коча,´н 6. (игле) голо,´вка
глава пордице - глава,´ семьи,´
глава купуса - коча,´н капу,´сты
за главу већи - на го,´лову вы,´ше
од главе до пете - с головы,´ до ног
не иде ми у главу - не могу,´ поня,´ть
лупати главу - лома,´ть го,´лову
увртети себи у главу - вбить себе,´ в го,´лову
ко нема у глави има у ногама - от дурно,´й головы,´ нога,´м поко,´я нет
рачунати у глави - счита,´ть в уме,´
то му је дошло главе - э,´то ему,´ сто,´ило жи,´зни
ни за живу главу - ни за что на све,´те
метнути главу у торбу - рискова,´ть жи,´знью
бистра глава - я,´сный ум
мушка глава - мужчи,´на
женска глава - же,´нщина
завртети коме главу - вскружи,´ть кому,´ гo,´лову
ни за живу главу - ни за что на све,´те
главан гла,´вный, основно,´й
главар м. 1. глава,´, руководи,´тель 2. вожа,´к
глават голова,´стый
главачке вниз голово,´й
главица ж. 1. голо,´вка 2. ма,´ковка 3.. (купуса) коча,´н
главичаст име,´ющий го,´лову
главнина ж. 1. гла,´вная часть 2. основно,´й капита,´л
главничан 1. основно,´й 2. капита,´льный
главнокомандујући м. главнокома,´ндующий
главобоља ж. 1. головна,´я боль 2. беспоко,´йство
главоломан головоло,´мный
главоношци м. мн. головоно,´гие, моллю,´ски
главоња м. голова,´н, име,´ющий большу,´ю го,´лову
главосек м. пала,´ч
глагол м. глаго,´л
помоћни глагол - вспомога,´тельный глаго,´л
прелазни глагол - перехо,´дный глаго,´л
повратни глагол - возвра,´тный глаго,´л
глаголски глаго,´льный
глаголски придев - прича,´стие
глаголски прилог - дееприча,´стие
глад ж., м. го,´лод
штрајк глађу - голодо,´вка
гладан голо,´дный
на гладно срце - натоща,´к
гладник м. голо,´дный, ненасы,´тный челове,´к
гладовати голода,´ть
гладак гла,´дкий
гладити 1. гла,´дить, разгла,´живать, лощи,´ть, полирова,´ть 2. расправля,´ть
гладити се принаряжа,´ться
глаткоћа ж. гла,´дкость, ро,´вность
глазура ж. глазу,´рь
глас м. 1. го,´лос 2. грам. звук 3. весть, изве,´стие; молва,´, слух 4. зов 5. сла,´ва
крт глас - скрипу,´чий го,´лос
саветодавни глас - совеща,´тельный го,´лос
већина гласова - большинство,´ голосо,´в
 глас виолине - звук скрипки
пустити глас - изда,´ть звук
добар глас - хоро,´шее изве,´стие
из свег гласа - во всё го,´рло
бити на гласу - быть изве,´стным
на рђаву гласу - о нём идёт худа,´я молва,´
пукао jе глас - разнёсся слух, пронесла,´сь молва,´
на сав глас - во всю мочь
гласак м. 1. голосо,´к 2. ве,´сточка
гласан 1. зво,´нкий, гро,´мкий, шу,´мный 2. слы,´шный, вня,´тный
гласати голосова,´ть
гласач м. 1. голосу,´ющий, подаю,´щий го,´лос, 2. избира,´тель
гласачки избира,´тельный
гласачкo место - избира,´тельный пункт
гласачкo право - пра,´во го,´лоса
гласило с. печа,´тный о,´рган
гласина 1. голоси,´ще 2. молва,´, слух
бију га гласине - о нём ду,´рно говоря,´т
гласине круже - хо,´дят слу,´хи
гласити 1. гласи,´ть 2. объявля,´ть; ~ се явля,´ться
наредба је гласила - прика,´з гласи,´л
гласи на доносиоца - вы,´дан на предъяви,´теля
гласни 1. голосово,´й 2. звуково,´й
гласнe жице - голосовы,´е свя,´зки
глaсник м. 1. ве,´стник, гоне,´ц, глаша,´тай, на,´рочный, курье,´р 2. ходo,´к 3. предве,´стник, предте,´ча
гласно 1. вслух 2. гро,´мко
гласовит 1. зво,´нкий, громогла,´сный 2. знамени,´тый, преслову,´тый
гласовни 1. голосовo,´й 2. звуково,´й, фонети,´ческий
глaткост ж. гла,´дкость, гладь
глачати 1. гла,´дить, выгла,´живать, разгла,´живать, отгла,´живать 2.полирова,´ть, шлифова,´ть 3. утю,´жить
глe! смотри,´! гля,´нь-ка, вот!
глeдалац зри,´тель
глeдати 1. гляде,´ть, смотре,´ть 2. стара,´ться, уха,´живать, забo,´титься 3. намерева,´ться, стреми,´ться, домога,´ться,
иска,´ть 4. счита,´ться, обраща,´ть внима,´ние 5. выходи,´ть
гледати попреко - смотре,´ть исподло,´бья
гледати испод ока - коси,´ться на кого,´-ли,´бо
гледати за неким - смотре,´ть вслед кому,´-либо
гледај да дођеш - постара,´йся прийти,´
он гледа да се извуче - он хо,´чет удра,´ть
гледати девојку - сва,´таться
гледати као теле у шарена врата - смотре,´ть как бара,´н на но,´вые воро,´та
гледати некоме у карте - гада,´ть кому,´-либо на ка,´ртах
гледиште с. то,´чка зре,´ния
гледнути взгляну,´ть
глеђ ж. 1. глазу,´рь 2. зубна,´я эма,´ль
глеђни 1. эма,´левый 2. глазу,´рный
глеђосати 1. глазирова,´ть 2. эмалирова,´ть
глежањ м. запя,´стье
глиб м. топь, грязь
глибав гря,´зный, то,´пкий
глибовит и,´листый
глибовита земља - и,´листая земля,´
глибати шлёпать по гря,´зи
гликоза ж. глюко,´за
глина ж. гли,´на
глиница ж. глинозём
глиста ж. 1. дождево,´й червь 2. глист
кишна глиста - дождево,´й червь
глоба ж. 1. штраф 2. пе,´ня, побо,´ры 3. шанта,´ж
глобити штрафова,´ть
глобити 1. штрафова,´ть 2. шантажи,´ровать
глобус м. гло,´бус
глог м. боя,´рышник
глогов боя,´рышниковый
глоговина ж. древеси,´на боя,´рышника
глогиња ж. плод боя,´рышника
млатити глогиње - толо,´чь во,´ду в сту,´пе
глодалица ж. 1. фреза,´, фрезер 2. фре,´зерный стано,´к
глув глухo,´й
глув као тoп - соверше,´нно глухo,´й
у глуво дoба - по,´здно но,´чью
глувонем глухонемо,´й
глуварење жарг. 1. скита,´ние, блужда,´ние, плута,´ние, бесце,´льная ходьба,´ 2. безде,´лье, ничегонеде,´лание
глума 1. игра,´ актёра 2. театра,´льное иску,´сство
глумац актёр, арти,´ст
глумица актри,´са, арти,´стка
глумити 1. игра,´ть роль в теа,´тре 2. притворя,´ться
глуп глу,´пый, тупо,´й, бестолко,´вый
глупак, глупан м. глупе,´ц, болва,´н, чурба,´н
глупача ж. глу,´пая же,´нщина, ду,´ра
глупачки глу,´по, по - дурa,´цки
глупoст ж. 1. глу,´пость, дурь, дура,´чество 2. чепуха,´, неле,´пость, вздор
глодар м. грызу,´н
гмизавац м. пресмыка,´ющееся, гад
гмизати по,´лзать, ползти,´, пресмыка,´ться
гнездашце с. гнёздышко
гнездо с. гнездo,´
гној с. 1. гной 2. наво,´з, удобре,´ние
гноjити 1. гнои,´ться 2. удобря,´ть, унава,´живать; ~ се гнои,´ться, нарыва,´ть
гнушати се гнуша,´ться, чу,´вствовать отвраще,´ние
гњаважа ж. надое,´дливость, доку,´ка, доку,´чливость; каните,´ль
гњаватор м. доку,´чливый челове,´к, каните,´льщик
гњавити 1. гнести,´, дави,´ть, жать 2. удруча,´ть, угнета,´ть 3. пристава,´ть, надоеда,´ть, докуча,´ть 4. (полако говорити) мя,´млить
гнeв м. гнев, я,´рость
гнeван гне,´вный, яростный
гњeцав 1. ли,´пкий 2. (хлеб) пло,´хо вы,´печенный
гњeчити 1. гнести,´ 2. дави,´ть 3. мять, жать
гo го,´лый
гo голцат - голёшенек, нагишо,´м
гo као пиштољ - го,´лый как перст
голe лажи - сплошна,´я ложь
голим оком - невооружённым гла,´зом
oн jе гола вода - он наскво,´зь промо,´к
говеда мн. кру,´пный рога,´тый скот
говедина ж. говя,´дина
говор м. 1. го,´вор, речь 2. разгово,´р, слова,´ 3. бесе,´да 4. наре,´чье 5. молва,´, слу,´хи
одржа,´ти го,´вор - произнести,´ речь
говорити 1. говори,´ть, бесе,´довать, разгова,´ривать 2. произноси,´ть речь, выступа,´ть
говори се - говоря,´т, идёт слух
говорити у сeби - говори,´ть про себя,´
говорити кроз нос - говори,´ть в нос, гнуса,´вить
говорити коjeшта - моло,´ть вздор (чепуху,´)
говоркати погова,´ривать
говорљив говорли,´вый, словоохо,´тливый, разгово,´рчивый, болтли,´вый
говoрник ора,´тор
говoрница ж.1. ора,´торская ка,´федра 2. ора,´торша
год, частица после местоимений и причастий: либо, нибудь
година м. 1. год 2. годовщи,´на
наjбоље године - лу,´чшие го,´ды жи,´зни
у наjбољим годинама - в цве,´те лет
преступна година - високо,´сный год
цeлу годину - кру,´глый год
колико ти jе година? - ско,´лько тебе,´ лет?
човек у годинама - челове,´к в лета,´х, пожило,´й челове,´к
година за годином - год за год
годиница ж. го,´дик
годити 1. нра,´виться, быть по нутру,´ 2. заключа,´ть догово,´р, догова,´риваться
годишњак м. ежего,´дник, ле,´топись
годишњe ежего,´дно
једном годишњe - раз в год
годишњи 1. годи,´чный, годово,´й 2. ежего,´дный
годишњица ж. годовщи,´на
гoдиште год (вы,´пуска)
гозба ж. пир, пиршество, пиру,´шка
гозбен гостеприи,´мный
гоjазан по,´лный, то,´лстый, ту,´чный
гоjазност ж. ту,´чность, жи,´рность
Голгoта ж. Голго,´фа
гoлем 1. огро,´мный, грома,´дный, здорове,´нный 2. Гo,´лем
голет ж. го,´лая, безле,´сная ме,´стность
голицав щекотли,´вый
голицати щекота,´ть
голишав го,´лый, неоде,´тый, нагишо,´м
голобрад безу,´сый
головрат голоше,´ий
гологлав простоволо,´сый
голоног голонo,´гий
голорук голору,´кий
голотиньа ж. 1. нагота,´ 2. голытьба,´, голь
голотрб голопу,´зый
голуб м. го,´лубь; ~ ица 1. голу,´бка 2. голу,´бушка
голуб писмoноша - почто,´вый гo,´лубь
голуб превртач - верту,´н, ту,´рман
голуб ћубан - хохла,´тый гo,´лубь
голубе мoj! - голу,´бчик!
голубарник голубя,´тня
гoлубаст си,´зый
голубији голуби,´ный
голуждрав (птене,´ц) го,´лый, неопери,´вшийся
голупче 1. птене,´ц го,´лубя 2. голубо,´к
гоља м. голодра,´нец, обо,´рвыш
гомила 1. ку,´ча, гру,´да, во,´рох 2. толпа,´, ско,´пище, вата,´га, гурьба,´, ора,´ва
гомилати 1. собира,´ть, скла,´дывать в ку,´чу, нагроможда,´ть, громозди,´ть 2. копи,´ть, ска,´пливать, накопля,´ть, собира,´ть впрок; ~ се толпи,´
ться, собира,´ться толпо,´й, ска,´пливаться
гoнилац м. 1. пресле,´дователь, гони,´тель 2. пого,´нщик
гoнити 1. гнать, гоня,´ть, гна,´ться, пресле,´довать 2. заставля,´ть, принужда,´ть; ~ се 1. гнать, пресле,´довать друг друга,´
гора ж. 1. гора,´ 2. устар. лес
Света Гора - Афo,´н
гoрак го,´рький
горка со - англи,´йская соль
гoркe сузе - горю,´чие слёзы
гoракнути горчи,´ть, отдава,´ть го,´речью
горе (комп. од зaо и рђав) ху,´же, плo,´ше
горе 1. наверху,´, вверху,´ 2. наве,´рх, вверх
гoрети 1. жечь, обжига,´ть 2. горе,´ть, пыла,´ть, пламене,´ть
гори (комп. од зaо и рђав) ху,´же, бo,´лее плохо,´й
гориво с. то,´пливо, горю,´чее
горљив горю,´чий
горoвит 1. гори,´стый 2. леси,´стый
горопадан 1. бе,´шенный, неи,´стовый, исступлённый 2. больно,´й паду,´чей, эпиле,´псией
горопадити се неи,´стовствовать, беснова,´ться
горoпадник м. неи,´стовый челове,´к
горосеча 1. лесосе,´ка, ру,´бка ле,´са 2. лесору,´б
горостас м. исполи,´н, велика,´н, гигант
горски 1. го,´рный 2. лесно,´й
горушица изжо,´га
горчити горчи,´ть
горштак го,´рец
госпoд м. госпо,´дь
госпoдар 1. госуда,´рь, повели,´тель, власти,´тель 2. господи,´н, ба,´рин 3. хозя,´ин, со,´бственник, патро,´н; ~ арица 1. власти,´тельница, прави,´
тельница, ба,´рыня 2. хозя,´йка, со,´бственница
госпoдарити 1. госпо,´дствовать, вла,´ствовать, ца,´рствовать 2. хозя,´йничать, распоряжа,´ться
госпoдин м. господи,´н, ба,´рин, су,´дарь
госпoдити де,´лать (или велича,´ть) господи,´ном; ~ се разы,´грывать из себя,´ ба,´рина
госпoдoвати ба,´рствовать, жить по-ба,´рски
господски госпо,´дский, ба,´рский
господство с. ба,´рство
госпoдствен 1. госпо,´дский, ба,´рский 2. великоле,´пный, пы,´шный, ста,´тный
госпођа ж. 1. госпожа,´, ба,´рышня, суда,´рыня 2. хозя,´йка
господа мн. знать, ба,´ре
гост м. 1. гость 2. посети,´тель 3. гастролёр
гoстински относя,´щийся к гостя,´м
гостинска соба - гости,´ная
гостионица ж. гости,´ница, постоя,´лый двор
гостионичар м. содержа,´тель гости,´ницы
гoстити угоща,´ть, по,´тчевать; ~ се гости,´ть, пирова,´ть
гостoвање с. 1. пребыва,´ние в гостя,´х 2. гастроли,´рование, гастро,´ли
гостoвати 1. гости,´ть 2. гастроли,´ровать
гостољубив гостеприи,´мный, хлебосо,´льный
готивити жарг. симпатизи,´ровать кому,´-либо, относи,´ться с уваже,´нием
готов 1. гото,´вый, зако,´нченный 2. пригото,´вленный 3. скло,´нный, согла,´сный
готов нoвац - нали,´чные де,´ньги
за готово - за нали,´чные
готован м. дармое,´д, тунея,´дец, нахле,´бник, парази,´т
готово 1. гото,´во 2. почти,´
гоч большо,´й туре,´цкий бараба,´н
гошћа ж. го,´стья
граб м. граб, бе,´лый бук
грабеж грабёж, расхище,´ние
грaбити 1. сгреба,´ть гра,´блями 2. гра,´бить, расхища,´ть 3. хвата,´ть, схва,´тывать, лови,´ть, забира,´ть 4. умыка,´ть 5. торопи,´ться, спеши,´ть; ~
се 1. брать (покупа,´ть) нарасхва,´т
грабити напред – стреми,´ться вперёд
грабљив хи,´щный, а,´лчный, жа,´дный
грабљивац м. граби,´тель, хи,´щник
грабљивица ж.1. хи,´щница 2. хи,´щная пти,´ца
грабов гра,´бовый
гравитација ж. гравита,´ция, тяготе,´ние
гравитирати тяготе,´ть
град м. 1. го,´род 2. кре,´пость 3. град
град jе потукао усев - хлеб поби,´ло гра,´дом
градиво с. материа,´л
градилиште с. строи,´тельная площа,´дка
градина огоро,´д, цветни,´к
градитељ, градилац м. строи,´тель
градити 1. стрo,´ить, сооружа,´ть, воздвига,´ть 2. прокла,´дывать, проводи,´ть 3. создава,´ть, устра,´ивать
градња ж., грађење с. 1. стро,´йка, строи,´тельство построе,´ние 2. образова,´ние
градња речи - словообразова,´ние
градоначелник м. градонача,´льник, мэр го,´рода
градски 1. городско,´й 2. крепостно,´й
грађа 1. материа,´л 2. телосложе,´ние
грађанин 1. горожа,´нин 2. граждани,´н; ~ анка 1. горожа,´нка 2. гражда,´нка
грађански гражда,´нский
грађанство с. 1. гражда,´нство 2. гра,´ждане
грађевина ж. 1. пострo,´йка, сооруже,´ние, зда,´ние, строе,´ние 2. стро,´йка, строи,´тельство
грађевинар м. строи,´тель, архите,´ктор, зо,´дчий
грађевинарски строи,´тельный, зо,´дческий
грађевинарство с. строи,´тельство, архитекту,´ра, зо,´дчество
грађевински строи,´тельный
граја ж. шум, гам
грајати шуме,´ть, галде,´ть
гракнути 1. ка,´ркнуть 2. кри,´кнуть
грактати ка,´ркать
граматика ж. грамма,´тика
граматички граммати,´ческий
грамзивост ж. жа,´дность, а,´лчность
грамзив а,´лчный, жа,´дный
грамофон м. граммофо,´н
грамофонски граммофо,´нный
грамофонска плоча - граммофо,´нная пласти,´нка
грана ж. 1. ве,´тка, сучо,´к 2. о,´трасль 3. жарг. грани,´ца
индустријска грана - о,´трасль промы,´шленности
гранат ветви,´стый, сукова,´тый
гранати се ветви,´ться, разветвля,´ться
грање с. ве,´тви
суво грање - хво,´рост
граната ж. граната
бацач граната - гранатомёт
грандиозан грандио,´зный
грандоманија ж. ма,´ния вели,´чия
гранит м. грани,´т
гранитан грани,´тный
граница ж. грани,´ца, рубе,´ж
граничар м. пограни,´чник
камен граничар - пограни,´чный, межево,´й ка,´мень
гранични пограни,´чный, сме,´жный, сосе,´дний, сопреде,´льный, прилега,´ющий
граничити се 1. грани,´чить, соприкаса,´ться, прилега,´ть (к чему), быть сме,´жным, сопреде,´льным; 2. доходи,´ть до
гранути 1. взойти,´ 2. рассвести,´
грануло ми је - мне ле,´гче ста,´ло
граораст се,´рый
граорасте очи - се,´рые глаза,´
графика ж. гра,´фика
графичар м. 1. печа,´тник, типогра,´ф 2. худо,´жник-гра,´фик
грахорица ж. ви,´ка
грација ж. гра,´ция
грациозан грацио,´зный
грашак м. горо,´х
зелени грашак - зелёный горо,´шек
грба ж. горб, горби,´нка
грбавац м. горбу,´н
грбавко м. горбуно,´к
грбоња м. горбу,´н
грбав 1. горба,´тый 2. суту,´лый
грбав нос - нос с горби,´нкой
грбача ж. 1. горб 2. спина,´, хребе,´т
грбачити гнуть спи,´ну
грбити се, грбавити се го,´рбиться, суту,´литься
гргеч м. речно,´й о,´кунь
гргурав кудря,´вый, курча,´вый
грдан 1. огро,´мный 2. отврати,´тельный, уро,´дливый
грдан свет - мно,´го наро,´ду
грдети 1. станови,´ться безобра,´зным, отврати,´тельным
грдити 1. искажа,´ть, уро,´довать, обезобра,´живать 2. руга,´ть, брани,´ть, поноси,´ть, жури,´ть, порица,´ть, пробира,´ть, чести,´ть; ~ се 1. ругаться
2. уро,´довать себя
грдно си,´льно, о,´чень
грдња ж. брань, ру,´гань
грдоба ж. грдоба 1. безобра,´зие, уро,´дство 2. уро,´д, чудо,´вище
грдосија ж. грома,´дина, колосс
грдосија од човека - велика,´н
гребати 1. скобли,´ть 2. цара,´пать; ~ се жарг. ода,´лживать (обы,´чно без возвра,´та), "стреля,´ть" у окружа,´ющих сигаре,´ты, небольши,´е су,´
ммы де,´нег
гребенаст гребневи,´дный
грепкати 1. почёсывать 2. поска,´бливать
грепсти 1. цара,´пать 2 скобли,´ть, скрести,´
греда ж. 1. бревно,´, ба,´лка 2. гряда,´, цепь холмо,´в
гредом мимохо,´дом
грезнути погружа,´ться, тону,´ть, вя,´знуть
грејалица ж. гре,´лка
грејни нагрева,´тельный
грејање с. 1. согрева,´ние, разогрева,´ние 2. отопле,´ние, то,´пка
централно грејање - центра,´льное отопле,´ние
парно грејање - парово,´е отопле,´ние
грејати 1. греть, согрева,´ть 2. топи,´ть, ота,´пливать
грејати се 1. гре,´ться 2. обогрева,´ться
грејач м. гре,´лка
грех м. грех, согреше,´ние
уписати у грех - вмени,´ть что в вину,´
грехота ж. грех
грехота и срамота - стыд и срам
грешан 1. гре,´шный, грехо,´вный 2. несча,´стный, горемы,´чный
грешити 1. греши,´ть, согреша,´ть 2. ошиба,´ться, заблужда,´ться; ~ се греши,´ть
грешити (о некога) - быть винова,´тым (пе,´ред кем-л.)
не греши душу - не бери,´ греха,´ на,´ душу
грешка ж.1. оши,´бка, вина,´, просту,´пок, про,´мах 2. опи,´ска, опеча,´тка
грешком - по оши,´бке, оши,´бочно, не,´хотя
до кога је грешка? - чья вина,´?
мојом грешком - по мое,´й вине,´
грешник м. 1. гре,´шник, грехово,´дник 2. несча,´стный, горемы,´ка
грива ж. гри,´ва
гриваст име,´ющий гри,´ву, с большо,´й гри,´вой
гриваст пас - соба,´ка с лохма,´той ше,´рстью на груди,´ и ше,´е
гривна ж. брасле,´т
грижа ж. угрызе,´ния
грижа савести - угрызе,´ния со,´вести
гризотина ж. огры,´зок
гристи грызть, куса,´ть
гристи усне - куса,´ть гу,´бы
гризе га савест - его,´ му,´чит со,´весть
дим гризе очи - дым ест глаза,´
грицкати 1. поку,´сывать 2. грызть, лущи,´ть
гриз м. ма,´нная крупа,´
гримаса грима,´са, ужи,´мка
гримиз м. пу,´рпур
гримизан пу,´рпу,´рный, карми,´новый
грип м. грипп
Грк м. грек; ~иња греча,´нка
грчки гре,´ческий
гркљан м. 1. горта,´нь 2. дыха,´тельное го,´рло
грлат горла,´стый, голоси,´стый
грлен горлово,´й
грлити обнима,´ть
грлити се обнима,´ться
грлић м. го,´рлышко сосу,´да
грлица ж. го,´рлица
грло с. 1. го,´рло, гло,´тка 2. шея 3. го,´лос 4. голова,´, шту,´ка (скота,´)
број грла - поголо,´вье скота,´
бити кост у грлу - быть как бельмо,´ на глазу,´
грлобоља ж. боле,´знь го,´рла
грм м. куст
грмаљ м. 1. грома,´дина 2. неотёсанный болва,´н, дуби,´на
грмље с. кусты,´
грмети греме,´ть, грохота,´ть
грми гром – гром греми,´т
грнчар м. гонча,´р
грнчарија ж. гонча,´рные изде,´лия
грнчарски гонча,´рный
гроб м. моги,´ла
гробан моги,´льный
гробна тишина - гробова,´я тишина,´
гробар м. 1. моги,´льщик 2. жук-моги,´льщик
гробари мн. жарг. боле,´льщики футбо,´льного клу,´ба "Партиза,´н"
гробље с. кла,´дбище
гробница ж. гробни,´ца, склеп
грожђан виногра,´дный
грожђан сок - виногра,´дный сок
грожђе с. виноград
зрно грожђа - виногра,´дина
суво грожђе - изю,´м
кад на врби роди грожђе - когда,´ рак сви,´снет
грозд м. гроздь, кисть
гроздаст гроздеви,´дный
гроза ж. ужас, жуть
грозан 1. гро,´зный, ужа,´сный, жу,´ткий 2. жесто,´кий, свире,´пый
грoз(д)ан по,´лный грозде,´й
грозд ж. гроздь, виногра,´дная кисть
грозити грози,´ть, угрожа,´ть; ~ се ужасаться
грози ми се - мне жу,´тко
грозница ж. горя,´чка, лихора,´дка
породиљна грозница - роди,´льная горя,´чка
грозничав лихора,´дочный
грозота ж. 1. ужас, жуть; 2. гну,´сность, гну,´сное де,´ло
ратне грозоте - у,´жасы войны,´
грокнути хрю,´кнуть
гроктати 1. хрю,´кать 2. грохота,´ть
грoм м. гром, громово,´й уда,´р
грoм и пакао! - чёрт возьми,´!
као грoм из ведра нeба - как снег на го,´лову
громак гро,´мкий
грoмобран м. громоотво,´д
громовит громово,´й, гро,´мкий
громoвник м. громове,´ржец
громогласан громогла,´сный
громад|а ж. глы,´ба
громадан глы,´бовый
громуљица ж. 1. зёрнышко 2. комо,´чек
гротло с. 1. же,´рло, па,´сть 2. кра,´тер
топовско гротло - же,´рло пу,´шки
гроф м. граф; ~ица ж. графи,´ня
грохот м. 1. гро,´хот 2. хо,´хот
смејати се грохотом - хохота,´ть, раска,´тисто смея,´ться
гроце с. го,´рлышко
грош м. грош
до последньег гроша - до последней копе,´йки
груб 1. гру,´бый 2. жёсткий, заскору,´злый 3. сурo,´вый
грубост ж. 1. гру,´бость 2. жёсткость 3. суро,´вость
грубети грубе,´ть, станови,´ться гру,´бым
грувати 1. греме,´ть, грохота,´ть 2. си,´льно стуча,´ть
грувати се у груди - бить себя,´ в грудь
груда, грудва ж. 1. гру,´да, глы,´ба 2. ком(о,´к) 3. снежо,´к
груда снега - ком сне,´га
родна груда - родна,´я страна,´, ро,´дина
грудаст комкова,´тый
грудат 1. широкогру,´дый 2. груда,´стый
грудвати се игра,´ть в снежки,´, кида,´ться сне,´гом
груди ж. мн. грудь
грудни грудно,´й
грудни кош - грудна,´я кле,´тка
грудва ж. ком, комо,´к
грудва снега - ком сне,´га, снежо,´к
грумен м. ком, комо,´к
грумен крови - сгу,´сток кро,´ви
грумен соли - кусо,´к ка,´менной со,´ли
грумен злата - саморо,´док зо,´лота
грумеичић м. комо,´чек
грунути 1. толкну,´ть 2. загрохота,´ть
грунуше топови - загрохота,´ли пу,´шки
грунуше му сузе на очи - у него,´ из глаз бры,´знули слёзы
група ж. гру,´ппа
групација ж. группиро,´вка
груписати группирова,´ть; ~ се группирова,´ться
грушати се 1. свёртываться, створа,´живаться 2. запека,´ться
грцати 1. всхли,´пывать 2. дави,´ться
грцати у дуговима - увязать в долга,´х
грч м. ко,´рчи, су,´дорога, спазм, ко,´лики
грч у стомаку - ко,´лики, спазм в животе,´
грчевит су,´дорожный, спазмати,´ческий
грчити ко,´рчить; ~ се 1. ко,´рчиться 2. стя,´гиваться 3. съёживаться
Грчка Гре,´ция
грчки гре,´ческий
губа ж. прока,´за
губав прокажённый
губавац м. прокажённый, больно,´й прока,´зой
губер м. то,´лстое шерстяно,´е одея,´ло
губилиште с. ло,´бное ме,´сто, эшафо,´т, пла,´ха
губитак м. 1. убы,´ток, уро,´н 2. утра,´та, поте,´ря 3. пропа,´жа 4. про,´игрыш
губитак у људству - челове,´ческие же,´ртвы, поте,´ри
губитак грађанских права - поте,´ря гражда,´нских прав
губити 1. теря,´ть, утра,´чивать, нести,´ убы,´ток, прои,´грывать 2. казни,´ть; ~ се 1. теря,´ться, исчеза,´ть 2. пропада,´ть, скра,´дываться, убега,´ть
3. слабе,´ть
губица ж. мо,´рда, ры,´ло
гувернер м. гувернёр
гувернер Народне банке - управля,´ющий Национа,´льным ба,´нком
гугут воркова,´ние, воркотня,´
гугутати воркова,´ть
гугутка ж. го,´рлица
гудало с. смычо,´к
гудач м. музыка,´нт, игра,´ющий на смычко,´вых инструме,´нтах
гудети 1. игра,´ть 2. гуде,´ть
гудура ж. 1. го,´рное уще,´лье 2. камени,´стая ме,´стность
гужва ж. 1. устар. жгут, пук (соло,´мы) 2. да,´вка, су,´толока, сва,´лка, суматоха, кутерьма,´
гужвара ж. слоёный пиро,´г
гужвати 1. мять 2. ти,´скать, дави,´ть
гузно с. пряма,´я кишка,´
гуја ж. ядови,´тая змея,´
кога су гује уједале и гуштера се плаши - кто на молоке,´ обжёгся, тот ду,´ет и на во,´ду
гујин змеи,´ный
гука ж. 1. ши,´шка, наро,´ст, желва,´к 2. о,´пухоль
гукати воркова,´ть
гукнути 1. проворкова,´ть 2. сказа,´ть
гулаш м. гуля,´ш
гуликожа м. ж. живодёр, мирое,´д, обира,´ла
гулити 1. одира,´ть 2. шелуши,´ть 3. гра,´бить
гума ж. 1. рези,´на 2. ши,´на
спољна гума - покры,´шка
унутрашња гума - вну,´тренняя ка,´мера
гумен рези,´новый
гумена обућа - рези,´новая о,´бувь
гумирани прорези,´ненный
гумно с. гумно,´, ток
гунгула ж. сумато,´ха, каварда,´к, толкотня,´
гундељ м. ма,´йский жук
гунђав ворча,´щий, ворчли,´вый
гунђало м. ворчу,´н, брюзга,´
гунђати 1. ворча,´ть, брюзжа,´ть 2. бормота,´ть
гуњ м. армя,´к, сермя,´га
гурабија ж. сорт медо,´вого пря,´ника
гурав суту,´лый
гурање с. толкотня,´, да,´вка
гурати толка,´ть, напира,´ть; ~ се 1. толка,´ться, тесни,´ться, толпи,´ться, ти,´скаться 2. прота,´лкиваться 3. навя,´зываться, тере,´ться
гурбет м. бродя,´чий цыга,´н
гургур м. проны,´ра, прола,´за, карьерист
гуркати подта,´лкивать, подпи,´хивать; ~ се толка,´ть друг друга,´
гурнути толкну,´ть
гурњава ж толкотня,´, су,´толока
гурман м. гурма,´н
гусар м. корса,´р, пира,´т
гусарски пира,´тский
гусарити пира,´тствовать
гусеница ж. гу,´сеница
гусеничав заражённый гу,´сеницами
гусеничар м. гу,´сеничный тра,´ктор
гусенични гу,´сеничный
гуска ж. гусь, гусы,´ня
гусан м. гуса,´к
гуслар м. гусля,´р
гуслати игра,´ть на гу,´слях
густ 1. густо,´й 2. ча,´стый, пло,´тный
густина ж. 1. густота,´ 2. пло,´тность
густина становинштва - пло,´тность населе,´ния
густиш м. гу,´ща, оса,´док на дне,´
густоћа ж. 1. густота,´ 2. пла,´тность
густирати 1. дегусти,´ровать 2. смакова,´ть
гутати 1. глота,´ть 2. поглоща,´ть
гутљај м. глото,´к
гутнути глотну,´ть
гуцнути глотну,´ть, хлебну,´ть
гуша ж. 1. зоб 2. гло,´тка, горта,´нь 3. го,´рло
гушан м. зоба,´стый
гушати се 1. хвата,´ть друг дру,´га за го,´рло 2. души,´ть друг дру,´га
гушити 1. души,´ть 2. подавля,´ть 3. жарг. надоеда,´ть, досажда,´ть
гушити устанак - подави,´ть восста,´ние
гушити се 1. дави,´ться 2. задыха,´ться
гуштер м. 1. я,´щерица 2. жарг. молодо,´й солда,´т, новобра,´нец
гуштерача ж поджелу,´дочная железа,´
гушчар м. гуся,´тник
гушче с гусёнок
гушчетина ж. гуся,´тина
гушчји гуси,´ный
гушчје печење - жа,´реный гусь

да! да! так! так то,´чно!

да (свез.) 1. исказна: что 2. намерна: чтo,´бы, да,´бы 3. последична: так что 4. временска: (с тех пор) как 5. погодбена: е,´сли бы
да (речца) 1. упитна: а не, да ли ли, ра,´зве не 2. узвична: ну и, вот так!
па да - коне,´чно, как же, ну да
заиста да - в са,´мом де,´ле
да ли си га видео? - ви,´дел ли ты его,´?
да не закасниш - не опозда,´й
да си жив и здрав - будь здоро,´в
уверени смо да ће он доћи - мы уве,´рены, что он придёт
журим да не закасним - я тороплю,´сь, что,´бы не опозда,´ть
има већ десет година да га нисам видео - прошло,´ уже,´ де,´сять лет с тех пор, как я его,´ ви,´дел
да не преводи се:
а) при замени инфинитива:
он зна да пише - он уме,´ет писа,´ть
б) при замени императива
да сте здрави! - бу,´дьте здорo,´вы!
мa да, макар да - хотя,´, хоть бы
мал(о) да не - чуть не, почти,´
тeк да - лишь бы то,´лько
даба м. дья,´вол, бес
дабар м. бобр
дабров бобро,´вый
дабровина ж. бобро,´вый мех
дабогда дай бог!
дабогме коне,´чно, так, разуме,´ется
давалац м. даю,´щий, пода,´тель
дава,´лац крви - до,´нор
давати 1. дава,´ть, отдава,´ть, сдава,´ть 2. допуска,´ть, разреша,´ть; ~се 1. отдава,´ться 2. (пье,´са) идти,´
давати знаке живота - пoдава,´ть при,´знаки жи,´зни
давати под закуп - сдава,´ть в аре,´нду
давати сведочанство - дава,´ть свиде,´тельство
давати себи рачуна - дава,´ть себе,´ отчёт
давати на знање - доводи,´ть до све,´дения
у позоришту се даје нови комад - в теа,´тре идёт но,´вая пье,´са
давеж м. жарг. зану,´да, ску,´чный, надое,´дливый челове,´к
дажбина ж. по,´дать, нало,´г
давити 1. души,´ть, удуша,´ть 2. топи,´ть 3. жарг. надоеда,´ть, досажда,´ть; ~се 1. задыха,´ться 2. тону,´ть, утопа,´ть
дављеник м. 1. уда,´вленник 2. уто,´пленник
дављеник се за сламку хвата - утопа,´ющий хвата,´ется и за соло,´минку
давнашњи давни,´шний, да,´вний
давнина ж. дре,´вность, да,´вность
од давнина - и,´здревле
давно давно,´, и,´здавна, с да,´вних времён (пор)
дада ж. устар.1. ма,´мочка 2. сестри,´ца (ста,´ршая) 3. ня,´ня
дадиља ж. 1. ня,´ня 2. корми,´лица
дадиљин ня,´нин
даждевњак м. салама,´ндра
даире ж. мн. бу,´бен
дакако коне,´чно
дакати подда,´кивать
дакле сле,´довательно, ита,´к, зна,´чит
далек далёкий, да,´льний далёкий, отдалённый
далеко 1. далеко,´, далёко 2. (с компар.) гора,´здо, куда,´
далеко му лeпа кућа - ска,´тертью доро,´жка
далеко боље - куда,´ лу,´чше
далеко паметнији - гора,´здо умне,´е
то ми је далеко - э,´то мне чу,´ждо
далековидан 1. дальнови,´дный 2. дальнозо,´ркий
далекомётан дальнобо,´йный
далекометни топ - дальнобо,´йное ору,´дие
далекосежан 1. широко,´ захва,´тывающий, далеко,´ иду,´щий 2. многозначи,´тельный
Далматинац м. далмати,´нец
дал ж. даль, да,´льность
даље 1. да,´лее, да,´льше 2. прочь!
и тако далье - и так да,´лее
даљина ж. 1. даль 2. расстоя,´ние
у даљини - вдали,´
даљина од сунца до земље - расстоя,´ние од со,´лнца до земли,´
даљни отдалённый
даме мн. (игра) ша,´шки
дан м. 1. день 2. (24 сата) су,´тки
година дана - год
други дан - на друго,´й день
слободан дан - выходной день
радни дан – рабочий день
нерадни дан – нерабочий день
из дана у дан - изо дня в день
дан по дан - день за днём
цео боговетни дан - це,´лый бо,´жий день
дан и ноћ - су,´тки
преко дана - днём
ових дана - на днях
под старе дане - под ста,´рость
у по бела дана - среди,´ бе,´ла дня
пре неки дан - не,´сколько дней тому,´ наза,´д
дан одмора - выходно,´й день
добар дан - до,´брый день
данак м. 1. денёк 2. дань, нало,´г, по,´дать
данас 1. сего,´дня 2. нынче, ны,´не, в настоя,´щее вре,´мя
који је данас дан? - како,´й сего,´дня день неде,´ли?
од данас - с сего,´дняшнего дня
Данац м. датча,´нин; ~иња датча,´нка
данашњи 1. сего,´дняшний 2. совреме,´нный
данашњица ж. совреме,´нность
дангуба м., ж. 1. тра,´та вре,´мени, пра,´здность 2. возмеще,´ние убы,´тка за утра,´ченное вре,´мя 3. бездe,´льник, бездe,´льница, ло,´дырь,
праздношата,´ющийся
дангубан 1. бессмы,´сленный 2. пусто,´й
дангубити теря,´ть вре,´мя
данданас в настоя,´щее время, ны,´не
данити днева,´ть, проводи,´ть день
даница ж. у,´тренняя (вече,´рняя) звезда,´
дан и ноћ (цветo,´к) ива,´н-да-ма,´рья
даноноћни круглосу,´точный
данути вздохну,´ть
он је дануо душом - он облегчённо вздохну,´л
данце с. до,´нышко
дању днём
дању и ноћу - днём и но,´чью
дар м. 1. дар, пода,´рок, гости,´нец, поже,´ртвование 2. одарённость, тала,´нт
дати нешто на дар - подари,´ть что-ли,´бо
дарежљив ще,´дрый
дарован пода,´ренный
даривати дари,´ть, преподноси,´ть в пода,´рок
даровати подари,´ть, сде,´лать пода,´рок
даровит дарови,´тый, одарённый, тала,´нтливый
дародавац м. дари,´тель, же,´ртвователь
дармар м. беспоря,´док, сумато,´ха, каварда,´к, ерала,´ш, неразбери,´ха
даска ж. 1. доска,´, пла,´нка, дра,´нка, 2.полови,´ца
одскочна даска - трампли,´н
наићи на трулу даску - попа,´сть впроса,´к
фали му даска у глави - у него,´ в голове,´ ви,´нтика не хвата,´ет, он не в по,´лном уме
дати 1. дать, отда,´ть, пода,´ть, вы,´дать 2. поднести,´, вручи,´ть 3. допусти,´ть, предоста,´вить, позво,´лить
дати за право - призна,´ть пра,´вым, согласи,´ться
дати на вересију - дать на креди,´т
дати под закуп - отда,´ть в наём
дати изjаву - сде,´лать заявле,´ние
дати наслов - дать заголо,´вок
дати прилику - дать возмо,´жность
дати пример - показа,´ть приме,´р
дати под суд - отда,´ть под суд
дати свој суд - вы,´сказать своё мне,´ние
дати поклон - подари,´ть
дати пољубац - поцелова,´ть
он ми не да - он мне не позволя,´ет
дати се 1. отда,´ться 2. взя,´ться
дати се у бригу - обеспоко,´иться
дати се на зло - приня,´ть худо,´й оборо,´т
не да ми се - мне не везёт
дати се на посао - взя,´ться за де,´ло
датив м. да,´тельный паде,´ж
датирати дати,´ровать
датум м. да,´та
даћа ж. поми,´нки, три,´зна, помина,´льный стол
дах м. 1. дыха,´ние, дух 2. (ве,´тра) дунове,´ние
до последњег даха - до после,´днего вздо,´ха
дахнути 1. дохну,´ть 2. передохну,´ть
дахтати отдува,´ться, пыхте,´ть, тяжело,´ дыша,´ть
дашак м. лёгкое дыха,´ние, сла,´бое дунове,´ние
дашчан доща,´тый
дашчара ж. доща,´тый бара,´к
дашчица ж. 1. доще,´чка, пла,´ночка, дра,´ночка 2. (хирург.) лубо,´к
два два, две, дво,´е
два и два - попа,´рно
два и по - полтора,´
две тачке - двоето,´чие
двадесет два,´дцать
двадесетак м. о,´коло двадцати,´
двадесетак људи - челове,´к два,´дцать
двадесети двадца,´тый
двадесетина ж. двадца,´тая часть
двадесетогодишњи двадцатиле,´тний
двадесетогодишњица ж. двадцатиле,´тие
дванаест двена,´дцать
дванаести двена,´дцатый
дванаестопалачно црево двенадцатипе,´рстная кишка,´
дванаестина двена,´дцатая часть
двапут два,´жды
двеста две,´сти
двестогодишњица ж. двухсотле,´тие
двестоти двухсо,´тый
двобој м. дуэ,´ль, поеди,´нок
позвати на двобој - вы,´звать на поеди,´нок
двобојан двухцве,´тный
двовлашће с. двоевла,´стие
двоглав двугла,´вый
двогласник м. дифто,´нг
двоглед м. бино,´кль
двогодишњи 1. двухле,´тний 2. двухгоди,´чный
двогодишњица ж. двухле,´тие
двогрб двуго,´рбый
дводневни двухдне,´вный
двојак двоя,´кий
двојан двойно,´й
двоје две
поделити на двоје - раздели,´ть на две ча,´сти
двојина ж. дво,´йственное число,´
двојка дво,´йка
двојни двойно,´й
двојник м. двойни,´к
двојство с. дво,´йственность, дуали,´зм
двојци ж. мн. двойня,´шки
двокрак двухконе,´чный
двократан двукра,´тный, двойно,´й
двокрилан двукры,´лый
двокрилац м. бипла,´н
дволичан двули,´чный, лицеме,´рный
дволичњак м. лицеме,´р, двули,´чный челове,´к
дволичити лицеме,´рить, притворя,´ться
двомесечан двухме,´сячный
двонедељни двухнеде,´льный
двоног двуно,´гий
двоножац м. двуно,´гое существо,´
двоосни двухо,´сный
двопек м. суха,´рь
двополан двупо,´лый
дворог двуро,´гий
двосед двухме,´стный
двосложан двусло,´жный
двосмислен двусмы,´сленный
двосмисленост ж. двусмы,´сленность
двоспратан трёхэта,´жный
двоспратница ж. трёхэта,´жное зда,´ние
двостран двусторо,´нний
двострук 1. двойно,´й 2. двукра,´тный
двотрећински принадлежа,´щий двум третя,´м
двотрећинска већина - большинство,´ в две тре,´ти
двоумити се сомнева,´ться, разду,´мывать, колеба,´ться
двоумица ж. сомне,´ние, нереши,´тельность
двоцевка ж. двуство,´лка
двочлан двучле,´нный
дворана ж. зал
гимнастичка дворана - гимнасти,´ческий зал
свечана дворана - торже,´ственный зал
дворанин м. придво,´рный
дворац м. дворе,´ц
дворити обслу,´живать, прислу,´живать
двориште с. двор
дворски 1. придво,´рный 2. дворцо,´вый
дворска канцеларија - дворцо,´вое управле,´ние
дворска луда - придво,´рный шут
дe ну, ну-ка!
дебата ж. деба,´ты, пре,´ния
генерална дебата - о,´бщие пре,´ния
дебатовати обсужда,´ть, дебати,´ровать
дебеловрат толстоше,´ий
дебелоглав 1. голова,´стый 2. тугоду,´м
дебелокожац м. толстоко,´жий
дебелокор толстоко,´рый
дебељ|ко м толстя,´к; ~уша ж. толсту,´ха
дебео 1. то,´лстый, ту,´чный, по,´лный 2. жи,´рный, ту,´чный 3. густо,´й
дебео хлад - густа,´я тень
дебео глас - си,´льный и ни,´зкий го,´лос
дебела глава - ду,´рья голова,´
дебљати толсте,´ть, жире,´ть
дебљина ж. толщина,´, ту,´чность
деби м. дебю,´т
дебил м. жарг. дура,´к, идио,´т
дебитовати дебюти,´ровать
дебло с. ствол дере,´ва
дева 1. деви,´ца 2. верблю,´д
девати класть, скла,´дывать; ~се дева,´ться
деведесет девяно,´сто
деведесети девяно,´стый
девер м. 1. ша,´фер 2. де,´верь; ~уша ж. дру,´жка неве,´сты
деверика ж. (риба) лещ
деверовати быть ша,´фером
девeтати дуба,´сить, колоти,´ть
девет де,´вять
деветоро де,´вятеро
девети девя,´тый
девета рупа на свирали - после,´дняя спи,´ца в колесни,´це
деветина ж. девя,´тая до,´ля
деветка ж. девя,´тка
деветнаест девятна,´дцать
деветнаести девятна,´дцатый
деветорица ж. де,´вятеро
деветоро де,´вять
девиза ж. 1. деви,´з 2. фин. деви,´за
девица ж. 1. деви,´ца 2. де,´вственница
девичанство с. де,´вственность
девовати быть де,´вушкой
девојачки деви,´ческий, де,´ви,´чий
девојачка соба - ко,´мната для служа,´нки
девојаштво с. деви,´чество
девојка ж. де,´вушка
девојче с. 1. де,´вочка 2. де,´вушка
девојчица ж. де,´вочка
девојчура ж. де,´вка
дегенерација ж. дегенера,´ция, вырожде,´ние
дегенерисати дегенери,´ровать, вы,´родиться
деградација ж. деграда,´ция, упа,´док
деградовати дегради,´ровать
деда м. дед, де,´душка
дедица м. деду,´ся, де,´душка
деде, дедер ну, ну-ка
дедов де,´душкин
дедовина ж. де,´довское насле,´дство, родово,´е име,´ние
дедуктиван дедукти,´вный
дежмекаст 1. корена,´стый 2. приземистый
дежуран дежу,´рный
дежурство с. дежу,´рство
дежурати дежу,´рить
дезавуисати опроверга,´ть, разоблача,´ть
дезертер м. дезерти,´р
дезертирати дезерти,´ровать
дејство с. де,´йствие
учинити дејство - произвести,´ де,´йствие
дејствовати 1. де,´йствовать 2. возде,´йствовать, влия,´ть
дејт м. жарг. свида,´ние
декламовати деклами,´ровать
декларација ж. деклара,´ция
деклинација ж. склоне,´ние
деколте м. декольте,´
деколтиран декольти,´рованный
декор м. 1. украше,´ние 2. декора,´ции
декоративан декорати,´вный
декорација ж. декора,´ция, убра,´нство
декрет м. декре,´т
дела ну, ну-ка
делатан де,´ятельный, акти,´вный
делати 1. де,´лать 2. де,´йствовать
делегат м. делега,´т
делегација ж. делега,´ция
војна делегација - вое,´нная ми,´ссия
делегирати делеги,´ровать
делија м. мо,´лодец, храбре,´ц
делије мн. жарг. боле,´льщики футбо,´льного клу,´ба "Црве,´на зве,´зда"
деликатан делика,´тный
деликт м. преступле,´ние
делилац м., дели,´тељ
делимичан части,´чный
делимично 1. части,´чно 2. отча,´сти
делити 1. выделя,´ть, отделя,´ть, разделя,´ть, распределя,´ть 2. отделя,´ть, разъединя,´ть 3. раздави,´ть, уделя,´ть 4. различи,´ть
делити карте - сдава,´ть ка,´рты
делити на двоје - дели,´ть попола,´м
делити правду - верши,´ть суд, суди,´ть
делити косу - расчёсывать во,´лосы на пробо,´р
делић м. части,´ца, части,´чка
дељеник м. дели,´мое
делив деля,´щийся без оста,´тка
дело с. 1. де,´ло, де,´йствие, посту,´пок 2. произведе,´ние, сочине,´ние, твo,´рчество, твoрe,´ние
кривично дело - уголo,´вное преступле,´ние
ухватити на делу - пойма,´ть на ме,´сте преступле,´ния, пойма,´ть с поли,´чным
то је његових руку дело - э,´то де,´ло его,´ рук
сабрана дела - собра,´ние сочине,´ний
уметничко дело - произведе,´ние иску,´сства
деловање с. 1. де,´йствие, акти,´вность 2. возде,´йствие, влия,´ние
деловати 1. де,´йствовать 2. возде,´йствовать, влия,´ть
деловодни делопроизво,´дственный
деловодни протокол - кни,´га регистра,´ции входя,´щих и исходя,´щих
деловођа м. делопроизводи,´тель
делокруг 1. по,´ле де,´ятельности 2. компете,´нция
делом ча,´стью, отча,´сти
делотворан 1. де,´льный 2. продукти,´вный
делфин м. дельфи,´н
дељати 1. обтёсывать 2. строга,´ть
дељив 1. легко,´ деля,´щийся 2. дели,´мый без оста,´тка
деманти м. опроверже,´ние
демантовати опроверга,´ть, опрове,´ргнуть
демаскирати разоблачи,´ть
дембел м. лентя,´й, лежебо,´ка, безде,´льник
дембелисати безде,´льничать, ло,´дырничать
дeминутив уменьши,´тельное
денунцирати донести,´, доноси,´ть
демобилизација ж. демобилиза,´ция
демобилисати демобилизова,´ть
демократија ж. демокра,´тия
демократски демократи,´ческий
демократска права - демократи,´ческие права,´
демолирати разруша,´ть, разбира,´ть
демон м. де,´мон
демонстрација ж. демонстра,´ция
демонстрација најновијих модела - пока,´з нове,´йших моде,´лей
демонстративан демонстрати,´вный
демонстрирати демонстри,´ровать
демонтирати демонти,´ровать, разобра,´ть на ча,´сти, производи,´ть демонта,´ж
деморализација ж. мора,´льное разложе,´ние, деморализа,´ция
деморалисан деморализо,´ванный
деморалисати деморализова,´ть
дентист м. данти,´ст
денути 1. дева,´ть, деть 2. положи,´ть; ~се де,´ться, дева,´ться
куда ћу се сад денути - куда,´ я тепе,´рь де,´нусь
дењак м. тюк, свя,´зка
део м. часть, до,´ля
добар део - бо,´льшая часть
деоба ж. 1. (раз)деле,´ние, разде,´л, делёж 2. распределе,´ние
деобни 1. дели,´мый 2. раздели,´тельный
деони части,´чный, дро,´бный
деоница ж. пай, а,´кция, вы,´деленая до,´ля
деоничар м. акционе,´р, пайщик
деоничарски акционе,´рный
деоничарско друштво - акционе,´рное о,´бщество
департман м. департа,´мент
депласиран неуме,´стный
депо м. 1. депо,´ 2. склад
депоновати депони,´ровать, вноси,´ть в депози,´т
депортација ж. вы,´сылка, депорта,´ция
депресија ж. депре,´ссия, упа,´док
депримирати мора,´льно угнета,´ть, обескура,´живать
деран м. озорни,´к, шу,´стрый мальчи,´шка, парни,´шка
дерати 1. разрыва,´ть, рвать 2. крича,´ть; ~се 1. рва,´ться, разрыва,´ться 2. крича,´ть, горла,´нить
дерикожа м. 1. живодёр 2. моше,´нник, плут 3. обдира,´ла
дериште с. 1.крику,´н 2. крикли,´вый ребёнок 3. мальчи,´шка
дерњава ж. 1. крик, визг 2. рёв, плач
дерњати се поднима,´ть крик, пла,´кать
дереглија ж. ба,´ржа
десетар 1. ефре,´йтор 2. деся,´тник
десет де,´сять
десетак м. деся,´ток
десетерац м. десятисто,´пный стих
десети деся,´тый
десетина ж. деся,´тая до,´ля
десетнца ж. де,´сять (цифра)
десетка ж. деся,´тка
десетковати 1. сократи,´ть в де,´сять раз 2. расстреля,´ть ка,´ждого деся,´того
десетни десяти,´чный
десетни систем - десяти,´чная систе,´ма
десетобој м. десятибо,´рье
десетогодишњи десятиле,´тний
десетодневни десятидне,´вный
десеторица ж. де,´сять челове,´к
десеточасовни десятичасово,´й
десити 1. заста,´ть 2. встре,´тить
десити се 1. очути,´ться 2. оказа,´ться 3. случи,´ться
дескриптиван описа,´тельный
десни ж. мн. 1. дёсны 2. пра,´вый
десница ж. 1. пра,´вая рука,´ 2. пра,´вые па,´ртии в парла,´менте
десничар м. пра,´вый
десно впра,´во, напра,´во
дешњак, деснорук м. правша,´
деспотизам м. деспоти,´зм
детаљ ж. дета,´ль
детаљан подро,´бный, дета,´льный
детаљисати детализи,´ровать
дете с. дитя,´, ребёнок
дете у повоју - грудно,´й ребёнок
узети дете под своје - усынови,´ть ребёнка
чудо од детета - замеча,´тельный ребёнок
детенце с. ди,´тятко, ребёночек
детињаст ребя,´ческий
на детињаст начин - по-де,´тски, по-ребя,´чески
детињити се ребя,´читься, вести,´ себя,´ по-де,´тски
детињство с. де,´тство
детињи де,´тский
детињарија ж. ребя,´чество
деца де,´ти
ситна деца - ма,´лые ребя,´та
детелина ж. кле,´вер
детерминација определе,´ние
детлић м. дя,´тел
детонација ж. детона,´ция
дефанзива ж. оборо,´на
дефект м. дефе,´кт, изъя,´н
дефектан дефе,´ктный, с изъя,´ном
дефиловати проходи,´ть церемониа,´льным ма,´ршем
дефинисати дава,´ть определя,´ть, уточня,´ть
дефиниција ж. определе,´ние
дефлорисати лиша,´ть неви,´нности
деформисати деформи,´ровать
децембар м. дека,´брь
децембарски дека,´брьский
деценија ж. десятиле,´тие
децимални десяти,´чный
децималнaя вага - десяти,´чные весы,´
дечак м. ма,´льчик, паренёк
дечаштво с. о,´трочество
дечији де,´тский
дечица 1. де,´тки 2. ребяти,´шки
дечко м. 1. ма,´льчик 2. паренёк
дечурлија ж. детвора,´
дешавати се случа,´ться, происходи,´ть
дешифровати расшифрова,´ть
див м. исполи,´н, велика,´н, коло,´сс
дивовски гига,´нтский, исполи,´нский
дива ж. ди,´ва
филмска дива - звезда,´ экра,´на
ди,´ван чу,´дный, великоле,´пный
дивити се восхища,´ться, восторга,´ться
дивота ж. великоле,´пие, красота,´, чу,´до,
пре,´лесть, изя,´щество
дивотан чуде,´сный, преле,´стный
диверзија ж. диве,´рсия
диверзантски диверсио,´нный
диверзант м. диверса,´нт
дивиденда ж. дивиде,´нд
дивизија ж. диви,´зия
дивизион м. дивизио,´н
дивизионар м. команди,´р диви,´зии
дивизијски дивизио,´нный
дивизијска команда - кома,´ндование диви,´зией
дивизијски генерал - дивизио,´нный генера,´л
дивљати дича,´ть
дивљи 1. ди,´кий, одича,´вший 2. запу,´щенный, пусты,´нный 3. бу,´йный, нелюди,´мый
дивља ружа - шипо,´вник
дивљи босиљак - чабре,´ц
дивља свиња - каба,´н
дивљач ж. дичь
дивљак м. дика,´рь
дивљаштво 1. ди,´кость 2. дика,´рство
дивљачки 1. дика,´рский, ди,´кий 2. ва,´рварский, жесто,´кий
дивљина ж. 1. ди,´кость 2. дичь, глушь
дивокоза ж. се,´рна
дигнути, дићи 1. подня,´ть 2. воздви,´гнуть, постро,´ить 3 . (цену) повы,´сить, наба,´вить 4. жарг. укра,´сть, стяну,´ть;
~ се 1. подня,´ться 2. встать 3. восста,´ть
дигнути у ваздух - взорва,´ть
дигнути споменик - поста,´вить па,´мятник
дигнути нос - задра,´ть нос
дигнути новац из банке - взять де,´ньги из ба,´нка
дигнути руке - махну,´ть руко,´й
дигнути хајку - нача,´ть пресле,´дование
дигнути забрану - снять запреще,´ние
дизалица ж. 1.подъёмник, лифт 2. домкра,´т 3. подъёмный кран, лебёдка
електрична дизалица - электри,´ческий кран
дизати 1. поднима,´ть 2. (це,´ну) повыша,´ть, набавля,´ть 3. воздвига,´ть, стрo,´ить 4. снима,´ть
5. красть, похища,´ть; ~се 1. подниматься 2. вставать 3. восставать
дизати нос - чва,´ниться,зазнава,´ться
дизач м. подъёмник
дизач терета - штанги,´ст
дизгин м. по,´вод
притегнути дизгине - подтяну,´ть кого,´-ли,´бо
дијабетичар м. диабе,´тик
дијагноза ж. диа,´гноз
дијагонала ж. диагона,´ль
дијалекатски диале,´ктный
дијалектичан диалекти,´чный
дијалектички диалекти,´ческий
дијалог м. диало,´г
дијалошки диалоги,´ческий
дијамант м. алма,´з
дијаметар м. диаметр
диjeталан диети,´ческий
дика ж. го,´рдость, сла,´ва
диктат м. дикта,´нт
диктирати диктова,´ть
дилеја м. жарг. дура,´к, псих, сумасше,´дший челове,´к
дилема ж. диле,´мма
дим м. дым
дувански дим - таба,´чный дым
димни ды,´мный, дымя,´щий
димничар м. трубочи,´ст
димњак м. дымохо,´д, дымова,´я труба,´
димити 1. дыми,´ть, (ла,´мпа) копти,´ть 2. оку,´ривать; ~се дыми,´ться, кури,´ться
димензија ж. разме,´р
димије ж. мн. шарова,´ры
динамитски динами,´тный
динамитска експлозија - взрыв динами,´та
династија ж. дина,´стия
душманин м. закля,´тый враг
диња ж. ды,´ня
дипле ж. мн. пасту,´шья свире,´ль
диплома ж. дипло,´м
дипломиран дипломи,´рованный
дипломирани правник - юри,´ст с вы,´сшим образова,´нием
дипломски дипло,´мный
дипломски испит - госуда,´рственный экза,´мен
дипломата м. диплома,´т
дипломатски дипломати,´ческий
дирати 1. тро,´гать, дотра,´гиваться, каса,´ться, прикаса,´ться 2. задева,´ть, дразни,´ть; ~ се дразни,´ть друг дру,´га
то ме дира до суза - э,´то меня,´ тро,´гает до слёз
дирка ж. кла,´виша
диркати 1. слегка,´ дотра,´гиваться 2. поддра,´знивать
дирљив тро,´гательный, умили,´тельный
дирнути 1. тро,´нуть, прикосну,´ться 2. поддразни,´ть 3. растро,´гать
дирек м. столб, ба,´лка
директан прямо,´й, непосре,´дственный
директан воз - прямо,´й по,´езд
директан погодак - прямо,´е попада,´ние
диригент м. дирижёр
дириговати дирижи,´ровать
дирижабл м. дирижа,´бль
дисајни дыха,´тельный
дисајни органи - дыха,´тельные о,´рганы
дисање с. дыха,´ние
органи за дисање - о,´рганы дыха,´ния
дисати дыша,´ть
дисертација ж. диссерта,´ция
дисидент м. отсту,´пник
диск м. 1.диск 2.компьютерный диск,
си-ди
бацање диска - мета,´ние ди,´ска
резати диск - нарезать CD( си-ди)
читач диска - устройство CD-ROM
«пиши-бриши» диск - диск СD-RW
дисконтовати дисконти,´ровать, учи,´тывать векселя,´
дискретан сде,´ржанный, довери,´тельный
дискреција ж. сде,´ржанность, уме,´ние храни,´ть та,´йну
дискриминација ж. умале,´ние прав, дикримина,´ция
расна дискриминација - ра,´совая дискримина,´ция
дислокација ж. дислока,´ция, размеще,´ние
диспанзер м. диспансе,´р
диспонирати располага,´ть, распределя,´ть
дистанцирати се отмежева,´ться, отмежёвываться
дистрибутиван дистрибути,´вный, распредели,´тельный
дисхармоничан дисгармони,´чный
дисциплинован дисциплини,´рованный
дисциплински дисциплина,´рный
дисциплинска казна - дисциплина,´рное взыска,´ние
дитирамб м. дифира,´мб
диференција ж. разли,´чие
диференцијал м. 1. дифференциа,´л 2. коро,´бка скоросте,´й
дичан сла,´вный, представи,´тельный, досто,´йный, великоле,´пный
дичити се 1. горди,´ться 2. кичи,´ться
длака ж. 1. вo,´лос 2. шерсти,´нка, ше,´рсть 3. щети,´на 4. пух, пушo,´к 5. ворс, ворси,´нка
у длаку (исти) - точь в точь, как две ка,´пли воды,´
ићи уз длаку - противоре,´чить, идти,´ про,´тив ше,´рсти
ићи низ длаку - идти,´ по ше,´рсти, льстить
тражити длаку у јајету - придира,´ться ко вся,´кой ме,´лочи
вук длаку мења, а ћуд никако - ско,´лько во,´лка не корми,´, а он всё в лес смо,´трит
ни за длаку - ни чу,´точки, ниско,´лечко
длакав волоса,´тый, косма,´тый
длакаст 1. волоса,´тый 2. шерсти,´стый
длакавити се 1. покрыва,´ться ше,´рстью 2. обраста,´ть волоса,´ми
длан м. ладо,´нь
држати као мало воде на длану - души,´ не ча,´ять
док би длан о длан ударно - и гла,´зом не успе,´л моргну,´ть
гледати у длан - гада,´ть по руке,´
длето с. долото,´
дневни 1. дневно,´й 2. ежедне,´вный 3. повседне,´вный
дневни ред - пове,´стка дня
дневни догађаји - собы,´тия дня
дневник м. 1. дневни,´к 2. ежедне,´вная газе,´та
дневница ж. подённая за,´работная пла,´та, су,´точные
дневничар м. подёнщик
дно с. 1. дно 2. глубина,´
на дну собе - в глубине,´ ко,´мнаты
до 1. до, по,´дле, ря,´дом 2 крo,´ме 3. (приближно) о,´коло
до гуше - по го,´рло
до краја овог месеца - до конца,´ э,´того ме,´сяца
доћи до обале - дойти,´ до бе,´рега
седи до мене - сядь по,´дле ме,´ня, сядь во,´зле меня,´
до даске - совсе,´м, максима,´льно, до конца,´
доба с. 1. вре,´мя, пора,´ 2. эпo,´ха 3. во,´зраст
годишње доба – время года
глуво доба - глуха,´я пора,´, по,´зднее вре,´мя
доба старости - во,´зраст
добавити, добављати 1. доста,´ть, приобрести,´, снабди,´ть себя,´, запасти,´сь 2. поста,´вить, доста,´вить
добављач м. поставщи,´к
добар 1. до,´брый, хоро,´ший 2. добро,´тный, доброка,´чественный, ла,´дный
имати добро око - име,´ть хоро,´шее (о,´строе) зре,´ние
нисам нешто добар - мне что,´-то нездоро,´вится
добар радник - хоро,´ший рабо,´тник
бити добре воље - быть в хоро,´шем настрое,´нии
човек доброг срца - челове,´к с до,´брым се,´рдцем
он има добре паре - у него,´ бо,´льшие де,´ньги
добар дан - до,´брый де,´нь
добатргати дотащи,´ться, добра,´ться; ~се переби,´ться
добауљати дотащи,´ться, доползти,´
добацивати, добацити 1. добра,´сывать 2. броса,´ть крити,´ческие замеча,´ния
добежати прибежа,´ть, добежа,´ть
добит ж. 1. вы,´года, бары,´ш, при,´быль, нажи,´ва, пожи,´ва 2. вы,´игрыш
добити, добијати, добивати 1. получи,´ть, приобрести,´, доста,´ть, доста,´ться (кому,´) 2. (из земли,´) добы,´ть 3. вы,´играть 4. брать верх,
побежда,´ть
добити корпу - получи,´ть отка,´з от де,´вушки/молодо,´го челове,´ка
добити вољу - захоте,´ть
добитник м. 1. вы,´игравший 2. победи,´тель
добовати бараба,´нить
добош м. бараба,´н
ударати у добош - бить в бараба,´н
добошар м. бараба,´нщик
добријати добри,´ть, зако,´нчить бритьё
добро с. 1. добро,´, бла,´го, по,´льза 2. бла,´го, благополу,´чие 3. име,´ние, поме,´стье 4. иму,´щество, со,´бственность 5. хорошо,´, до,´бро, ла,´дно
то је за твоје добро - э,´то тебе,´ на по,´льзу
државно добро - госуда,´рственное иму,´щество
добро дошао - добро,´ пожа,´ловать
баш си добродошао - ты пришёл как раз во,´время
није ми добро - мне нехорошо,´, мне ду,´рно
он је добро прошао - ему,´ повезло,´
он добро стоји - он хорошо,´ обеспе,´чен
наћи за добро - счита,´ть поле,´зным
добричина м. добря,´к
добровољан доброво,´льный
добровољац м. доброво,´лец, волонтёр
добровољачки доброво,´льческий
добровољно доброво,´льно
добровольно служити војску - служи,´ть доброво,´льцем в а,´рмии
добродошао 1. жела,´нный 2. прибы,´вший во,´время, кстати
добродошлица ж. приве,´т, приве,´тствие по слу,´чаю прие,´зда
добродушност доброду,´шие
добродушан доброду,´шный
добронамеран 1. доброжела,´тельный 2. благонаме,´ренный
доброта ж. 1. доброта,´, доброду,´шие,
добросердe,´чие, милосе,´рдие 2. добро,´тность 3. любе,´зность
добротвор м. благотвори,´тель, благоде,´тель
добротворан благотвори,´тельный
доброћудан доброду,´шный
доброћудан тумор - доброка,´чественная о,´пухоль
доброчинство с. благотвори,´тельность
добавити примани,´ть, подмани,´ть
доваљати подкати,´ть, доката,´ть
довде до сих пор, досю,´да
довека навсегда,´, на века,´ ве,´чные
довести, доводити 1. довести,´, привести,´ 2. зако,´нчить вы,´шивку; ~се прие,´хать
довести до знања - довести,´ до све,´дения
довести на суд - преда,´ть суду,´
довести у везу - связа,´ть
довести у склад - согласова,´ть
довести до просјчког штапа - пусти,´ть по,´ миру
до виђења до свида,´ния
довијати се, довити се выкру,´чиваться, выпу,´тываться
довитљив дога,´дливый, нахо,´дчивый, расторо,´пный, прово,´рный, смека,´листый
довикивати, довикнути 1. склика,´ть 2. позва,´ть, подозва,´ть, окли,´кнуть, окри,´кнуть; ~ се переклика,´ться
довлачити, довући 1. прита,´скивать, притя,´гивать, привола,´кивать 2. подвози,´ть, привози,´ть; ~ се 1. добира,´ться с трудо,´м 2. притащи,´ться
доводни подводя,´щий
доводна цев - подво,´дная труба,´
доводни канал - подводно,´й кана,´л
довоз м. приво,´з, доста,´вка
довозити привози,´ть, подвози,´ть
довозни привозно,´й, подвозно,´й
довољан 1. доста,´точный 2. удовлетвори,´тельный
довољно дово,´льно, доста,´точно, удовлетвори,´тельно, вдо,´воль, вполне,´
довратак м. дверно,´й кося,´к
довршетак м. заверше,´ние, оконча,´ние
довршити, довршавати око,´нчить, доко,´нчить, заверши,´ть
догађај м. слу,´чай, происше,´ствие, собы,´тие, приключе,´ние
догађати се, догодити се случи,´ться, случа,´ться, приключа,´ться
то се догађа - э,´то быва,´ет
доглед м. 1. вид, кругозо,´р 2. бино,´кль
догледати 1. дости,´гнуть взо,´ром 2. досмотре,´ть
договарати се, договорити се догова,´риваться, услo,´виться, согласи,´ться, заключи,´ть сде,´лку
договор м. соглаше,´ние догово,´р, сго,´вор, угово,´р, сде,´лка
договарач м. догова,´ривающаяся сторо,´на
договоран согласо,´ванный
договорено 1. согласо,´ванно 2. совме,´стно, в согла,´сии, согла,´сно, дру,´жно
догодине в бу,´дущем году,´
догодити се случи,´ться, произойти,´, приключи,´ться
догон м. подво,´з, приго,´н
догонити 1. догоня,´ть 2. пригоня,´ть 3. принужда,´ть
догоревати, догорети догора,´ть, догоре,´ть, сгоре,´ть до конца,´
догорело ми је до ноката - не могу,´ бо,´льше терпе,´ть
дограбити схвати,´ть, вы,´рвать
дограбити се нечега - дорва,´ться до чего,´-ли,´бо
дограбуљати пригрести,´
доградити 1. достро,´ить 2. пристро,´ить
доградња ж. 1. достра,´ивание 2. пристро,´йка
дограђивати 1. достра,´ивать 2. пристра,´ивать
догрдети надое,´сть
догурати 1. пододви,´нуть, придви,´нуть 2. добра,´ться 3. довести,´ (дo), дойти,´ (до); ~ се проби,´ться, протолкну,´ться
он је далеко догурао - он далеко,´ ушёл
додавати добавля,´ть, прибавля,´ть
до данас до сих пор, до настоя,´щего вре,´мени, поны,´не
додатак м. 1. добавле,´ние, прибавле,´ние 2. доба,´вка, наба,´вка, приба,´вка 3. приложе,´ние 4. грам. определе,´ние
додати 1. доба,´вить, приба,´вить 2. переда,´ть 3. допо,´лнить, приложи,´ть
додворавати се 1. подли,´зываться, подма,´зываться 2. прислу,´живаться
додворити се подма,´заться, доби,´ться успе,´ха прислу,´жничеством
доделити, додељивати 1. вы,´делить 2. отвести,´ кому,´-ли,´бо, предоста,´вить 3. (награ,´ду) присуди,´ть,
доделити некога - прикомандирова,´ть
додељивање с. 1. разда,´ча 2. присужде,´ние
додељивање премија - присужде,´ние пре,´мий
додијати, додијавати надое,´сть, наску,´чить
додир м. 1. прикоснове,´ние 2. конта,´кт
додиран соприкаса,´ющийся
додирна тачка - то,´чка соприкоснове,´ния
додиривати, додирнути 1. (со)прикаса,´ться, тро,´гать, дотра,´гиваться 2. затра,´гивать, каса,´ться
додиривати се, додиркивати се слегка,´ соприкаса,´ться
додуше 1. пра,´вда, открове,´нно говоря,´ 2. хотя,´ 3. по со,´вести сказа,´ть
доживети, доживљавати 1. дожи,´ть 2. пережи,´ть 3. испыта,´ть
он је доживео несрећу - с ним случи,´лось несча,´стье
доживети слом - потерпе,´ть крах
доживљај м. приключе,´ние, похожде,´ние, происше,´ствие
доживотни пожи,´зненный
доживотна робија - пожи,´зненная ка,´торга
дожњети дожа,´ть, зако,´нчить жа,´тву
доза ж. до,´за
дозвати позва,´ть, вы,´звать
дозвати телефоном - вызва,´ть телефо,´ном
дозив м. зов, вы,´зов
дозивати звать, подзыва,´ть; ~се переклика,´ться
дозивни призы,´вный
дозидати 1. достро,´ить 2. пристро,´ить
дозлогрдети 1. наску,´чить, надое,´сть 2. опроти,´веть
дознавати, дознати 1. узнава,´ть 2. дога,´дываться; ~ се станови,´ться изве,´стным
дознака ж. денежный перево,´д
дозначити, дозначавати 1. посла,´ть, переводи,´ть де,´ньги, посы,´лку 2. доста,´вить
дозрео созре,´вший, зре,´лый
дозрети, дозревати созре,´ть, дозре,´ть
доиграти, доигравати 1. доигра,´ть, зако,´нчить игру,´ 2. допляса,´ть
доиста действи,´тельно
дојадити наску,´чить, надое,´сть
дојам м. впечатле,´ние
дојмити 1. произвести,´ впечатле,´ние 2. тро,´нуть
дојахати дое,´хать верхо,´м, подъе,´хать
дојенче с. грудно,´й ребёнок, сосуно,´к
дојиља ж. корми,´лица
дојити корми,´ть гру,´дью
дојка ж. грудь (кормя,´щей ма,´тери)
дојурити прибежа,´ть, домча,´ться, примчаться, прискака,´ть
дојуче до вчера,´шнего дня
дојучерашњи 1. вчера,´шний 2. бы,´вший до неда,´внего вре,´мени, неда,´вний
док 1. пока,´, поку,´да 2. когда,´, как то,´лько 3. как вдруг
док сам те чекао, успавао се - пока,´ я те,´бя ждал, я усну,´л
доказ м. доказа,´тельство, ули,´ка
изнети доказ - привести,´ доказа,´тельство
доказати, доказивати доказа,´ть, дока,´зывать
доказни слу,´жащий для доказа,´тельства, доказа,´тельный
докасати дое,´хать
докаскати 1. добежа,´ть, дотруси,´ть 2. подъе,´хать
докачити 1. зацепи,´ть 2. дотро,´нуться 3. цепля,´ться к лю,´дям
доклатити се 1. переста,´ть кача,´ться 2. доковыля,´ть, дотащи,´ться
докле 1. доку,´да, до како,´го ме,´ста 2. до каки,´х пор, как до,´лго, доко,´ле
докле ће то да траје? - до каки,´х пор э,´то бу,´дет продолжа,´ться?
докле путујеш? - доку,´да е,´дешь?
доклегод 1. до тех пор, пока,´ 2. до каки,´х (пор)
доколеница ж. го,´льфы
доколица ж. досу,´г
у доколици - на досу,´ге
доколичар м. ниче,´м не за,´нятый, досу,´жкий челове,´к
доколичити име,´ть досу,´г, безде,´льничать
докон пра,´здный, досу,´жий
докончати заверши,´ть, доко,´нчить
докопати 1. докопа,´ть 2. схвати,´ть, пойма,´ть; ~се 1. захвати,´ть, овладе,´ть, присво,´ить 2. добра,´ться
докопати се нечега - добра,´ться до чего,´-ли,´бо
докопати се власти - захвати,´ть власть
докотрљати докати,´ть; ~се доката,´ться, подкати,´ться
докотурати докати,´ть, подка,´тить;~се подкати,´ться
докрајни предпосле,´дний
докрајчити зако,´нчить, око,´нчить
докречити добели,´ть
доксат м. балко,´н
доктор м. до,´ктор
доктор права - до,´ктор юриди,´ческих нау,´к
докторски до,´кторский
докторска теза - ди,´кторская диссерта,´ция
докторирати получи,´ть учёную сте,´пень ди,´ктора
докувати дова,´рить
докуменат м. доку,´мент
документован документи,´рованный
документовати документи,´ровать
докупити прикупи,´ть, докупи,´ть
докусурити, докусуривати 1. рассчита,´ться 2. доби,´ть, докона,´ть
то га је докусурило - э,´то его,´ докона,´ло
докучити 1. поня,´ть, уясни,´ть себе,´ 2. вы,´ведать 3. прони,´кнуть
докучљив 1. поня,´тный 2. проны,´рливый
долажење с. прибы,´тие, прие,´зд, прихо,´д
долазак м. прихо,´д, прибы,´тие, прие,´зд
долазити 1. приходи,´ть, прибыва,´ть, приезжа,´ть 2. наста,´вить, наступа,´ть 3. проистека,´ть 4. приходи,´ться
долази јесен - наступа,´ет о,´сень
долазити до речи - получа,´ть сло,´во
долазити себи - приходи,´ть в себя,´
на тебе долази ред - твоя,´ о,´чередь
долазни приходя,´щий, приезжа,´ющий
долазна платформа - платфо,´рма прибы,´тия по,´езда
доле 1. (где?) внизу,´ 2. (куда?) вниз, кни,´зу
долетети долете,´ть, прилете,´ть
долијати 1. попа,´сться 2. доигра,´ться
доликовати подоба,´ть, прили,´чествовать
то му не доликује - э,´то ему,´ не подоба,´ет
доличан подоба,´ющий, прили,´чествующий
долина ж. доли,´на
дом м. 1. устар. дом 2. ро,´дина 3. пала,´та парла,´мента
горњи дом - ве,´рхняя пала,´та
доњи дом - ни,´жняя пала,´та
официрски дом - дом офице,´ров
домазлук м. устар. дома,´шнее хозя,´йство
домар м. управля,´ющий до,´мом
домак м. досяга,´емость
надомак - недале,´ко, бли,´зко
домали прст безымя,´нный па,´лец
домало немно,´го погодя,´, вско,´ре
домамити, домамливати замани,´ть, примани,´ть
домахнути, домахивати де,´лать знак, маха,´ть руко,´й
домаћи 1. дома,´шний 2. дома,´шние, чле,´ны семьи,´ 3. доморо,´щенный
домаћи живот - дома,´шний быт
домаћа индустрија - оте,´чественная промы,´шленность
домаћи|н м. глава,´ семьи,´; ~ца ж. мать семе,´йства, хозя,´йка до,´ма
домаћинство с. дома,´шнее хозя,´йство
домаћински хозя,´йственный, дома,´шний
домашај м. 1. досяга,´емость 2. да,´льность вы,´стрела
домашати 1. достига,´ть 2. ухвати,´ть; ~се нечега бра,´ться, хвата,´ться
домен м. о,´бласть де,´ятельности
ово не спада у домен мог интересовања - э,´то не вхо,´дит в о,´бласть мои,´х интере,´сов
домерити, домеравати дове,´шивать, зако,´нчить взве,´шивать, зако,´нчить ме,´рить
домет м. 1. да,´льность полёта 2. досяга,´емость
дометак м. приба,´вка, прибавле,´ние
дометати, дометнути 1. приба,´вить 2. приста,´вить
домилети доползти,´, приползти,´
доминантан домини,´рующий, госпо,´дствующий, преоблада,´ющий
доминантан положај - домини,´рующая пози,´ция
доминантна одлика - основно,´е разли,´чие
доминирати преоблада,´ть, госпо,´дствовать, домини,´ровать
домине ж. мн. домино,´
играти домине - игра,´ть в домино,´
домислити, домишљати 1. доду,´маться, догада,´ться, сообрази,´ть 2. вы,´путаться, вы,´крутиться
домишљат дога,´дливый, нахо,´дчивый, сметли,´вый
домовина ж. ро,´дина, оте,´чество
домовински оте,´чественный
домородан ме,´стный, тузе,´мный
домородац м. ме,´стный уроже,´нец
домувати се дотащи,´ться, добра,´ться
домунђавати се перешёптываться
донде до того,´ ме,´ста, до тех пор
донекле 1. отча,´сти 2. в изве,´стной ме,´ре 3. до не,´которой сте,´пени
донети, доносити 1. принести,´ 2. доста,´вить, довести,´ 3. сообщи,´ть, опубликова,´ть
донети пресуду - вы,´нести пригово,´р
донети закон - изда,´ть зако,´н
доносити одлуке - выноси,´ть, принима,´ть реше,´ния
листови доносе - газе,´ты сообща,´ют
доносилац м. пода,´тель, предъяви,´тель
доњи 1. ни,´жний 2. испо,´дний
доњи дом - ни,´жняя пала,´та парла,´мента
доњи веш - ни,´жнее бельё
доњи спрат - ни,´жний эта,´ж
до онда до тех пор
допадљив привлека,´тельный
допасти допа,´дати 1. влете,´ть, вбежа,´ть 2. попада,´ть, попада,´ться (в беду,´), выпада,´ть на до,´лю 3. достава,´ться; ~се нра,´виться, быть по
нутру,´
допадати невоље - впада,´ть в нужду,´
ова књига ми се допада - э,´та кни,´га мне нра,´вится понра,´виться
допећи допе,´чь, дожа,´рить
допирати, допрети 1. доходи,´ть, достига,´ть, простира,´ться 2. доноси,´ться, достига,´ть, простира,´ться
рђави гласови далеко допиру - дурна,´я сла,´ва далеко,´ разно,´сится
допис м. 1. корреспонде,´нция 2. письмо,´
дописник м. корреспонде,´нт
дописнички, дописни корреспонде,´нтский
дописна карта, дописница - почто,´вая откры,´тка
дописни члан - член-корреспонде,´нт
дoписна школа - зао,´чное обуче,´ние
дописати дописа,´ть, сде,´лать припи,´ску
дописивати 1. допи,´сывать 2. посыла,´ть сообще,´ния в печа,´ть; ~се перепи,´сываться
доплата ж. 1. допла,´та 2. платёж
послати на доплату - посла,´ть нало,´женным платежо,´м
доплатни допла,´тный
доплатити, доплаћивати 1. доплати,´ть 2.припла,´тить
доплести доплести,´, довяза,´ть
допливати доплыва,´ть, приплыва,´ть
допола наполови,´ну
допратити проводи,´ть, сопроводи,´ть
допратити до куће - проводи,´ть домо,´й
допратити кући - привести,´ домо,´й
допремити, допремати - доста,´вить, доставля,´ть
допринети оказа,´ть соде,´йствие, помо,´чь
допринос вклад, взнос
доприносити соде,´йствовать, спосо,´бствовать, помога,´ть
допричати зако,´нчить расска,´з
допузити доползти,´, приползти,´
допуна ж. дополне,´ние, прида,´ток, доба,´вка, приба,´вка, прибавле,´ние
допунски дополни,´тельный, доба,´вочный
допунски батаљон - резе,´рвный батальо,´н
допунски избори - дополни,´тельные вы,´боры
допунити, допуњавати допо,´лнить, доба,´вить, попо,´лнить
допуст м. до,´пуск, позволе,´ние, разреше,´ние
допусница ж. про,´пуск, разреше,´ние
допусни отпускно,´й, пропускно,´й
допустити позво,´лить, допусти,´ть
допутовати прие,´хать, прибы,´ть
допуштати 1. допуска,´ть 2. позволя,´ть, разреша,´ть
дорадити, дорађивати дорабо,´тать, дораба,´тывать
дорастао возмужа,´лый, взро,´слый
дорасти, дорастати вы,´расти, разви,´ться
он му није дорастао - он с ним не мо,´жет равня,´ться
дорат м. гнедо,´й конь
доратаст тёмнорыжий, гнедо,´й
дореволуциони дореволюцио,´нный
доручак м. за,´втрак
доручковати за,´втракать
досада 1. до сих пор, доны,´не 2. до настоя,´щего вре,´мени, поны,´не, по сeй час
досада ж. ску,´ка
из досаде - со ску,´ки
убијати досаду - разгоня,´ть ску,´ку
уби ме досада - меня,´ зае,´ла ску,´ка
бити некоме на досади - надоеда,´ть кому,´-либо
досадан ску,´чный, надое,´дливый
досадно ску,´чно, тоскли,´во
досадити, досађивати наску,´чить, надое,´сть, приску,´чить, опосты,´леть
досађивати се скуча,´ть
досадашњи пре,´жний, бы,´вший
досег м. досяга,´емость
досегнути, досезати 1. доста,´ть руко,´й 2. добра,´ться 3. прони,´кнуть в смысл
доселити, досељавати посели,´ть; ~се пересели,´ться, посели,´ться
досељеник м. переселене,´ц, прише,´лец
досетити се 1. догада,´ться 2. разгада,´ть 3. вспо,´мнить
досетка ж. 1. дога,´дка 2. остро,´та
досетљив 1. остроу,´мный 2. дога,´дливый, нахо,´дчивый
досећати се 1. дога,´дываться 2. припомина,´ть
досипати доли,´ть, доба,´вить
доскакати допры,´гивать
доскора до неда,´внего вре,´мени, неда,´вно
доскорашњи неда,´вний
доскочити 1. допры,´гнуть 2. пры,´гнуть да,´льше друго,´го
доскочити нечему, некоме - спра,´виться, перехитри,´ть кого,´-ли,´бо
томе се може доскочити - с э,´тим мо,´жно спра,´виться
доскочица ж. 1. остро,´та 2. хи,´трость, уло,´вка
доследан после,´довательный
дослован буква,´льный, досло,´вный
дословце досло,´вно, буква,´льно
досолити посоли,´ть, приба,´вить со,´ли
доспео 1. зре,´лый, созре,´вший 2. успе,´вший во,´ время
доспети, доспевати 1. дости,´чь, добра,´ться 2. попа,´сть, угоди,´ть 3. созре,´ть, поспе,´ть
доста 1. дово,´льно, доста,´точно 2. о,´чень
доста бедно - 1. с грехо,´м попола,´м 2. о,´чень пло,´хо
достава ж. 1. доста,´вка, вруче,´ние, переда,´ча 2. сообще,´ние, донесе,´ние 3. доно,´с, жа,´лоба
доставница ж. сопроводи,´тельный докуме,´нт
достављач м. 1. поставщи,´к 2. доно,´счик
достављати, доставити 1. доставля,´ть, вруча,´ть, передава,´ть 2. докла,´дывать, сообща,´ть 3. доноси,´ть, де,´лать доно,´с
достигнути, достизати 1. достига,´ть, догоня,´ть 2. хвата,´ть 3. добира,´ться
достигнуће с. достиже,´ние
достижан достижи,´мый
достојан досто,´йный, уважа,´емый
достојанствен ва,´жный, по,´лный досто,´инства, велича,´вый
достојанственик м. сано,´вник, вельмо,´жа
достојанство с. 1. досто,´инство 2. ва,´жность, велича,´вость
сматрати испод достојанства - счита,´ть ни,´же своего,´ досто,´инства
без достојанства - недосто,´йно
доступан досту,´пный
досудити, досуђивати присуди,´ть, присужда,´ть
досути доли,´ть, нали,´ть дове,´рху
досушити вы,´сушить
дотад до тех пор, до того,´ вре,´мени
дотадашњи пре,´жний, бы,´вший
дотакнути 1. косну,´ться, дотро,´нуться 2. затро,´нуть
дотерати, дотеривати 1. пригна,´ть, загна,´ть 2. привести,´ в поря,´док, в но,´рму, подогна,´ть, прила,´дить, приспосо,´бить 3. прихора,´шивать; ~
се 1. прихора,´шиваться 2. наряжа,´ться 3. привести,´ себя,´ в поря,´док
која га је невоља тамо дотерала? - кака,´я беда,´ его,´ туда,´ загна,´ла?
дотерати одело - привести,´ в поря,´док пла,´тье
дотерати часовник - прове,´рить часы,´
дотетурати се доплести,´сь
дотећи, дотицати 1. доте,´чь, исте,´чь 2. хвата,´ть
брашно му је дотекло до нове жетве - муки,´ ему,´ хвати,´ло до но,´вого урожа,´я
дотицај м. прикоснове,´ние, соприкоснове,´ние
дотични 1. данный 2. упомя,´нутый
дотле 1. до того,´ ме,´ста, дото,´ле 2. до тогo,´ вре,´мени, до тех пор
дотрајати 1. быть доста,´точным, доста,´ть, хвати,´ть 2. износи,´ться, обтере,´ться 3. хвати,´ть 4. ко,´нчиться
зима је дотрајала - зима,´ ко,´нчилась
дотрчати прибежа,´ть
дотумбати докати,´ть
дотурити, дотурати 1. подогна,´ть 2. подсу,´нуть 3. переда,´ть тайко,´м
дотутњати догромыха,´ть
дотући доби,´ть, прико,´нчить
доћи 1. (пешко,´м) дойти,´, прийти 2. доe,´хать, приe,´хать, прибы,´ть 3. (вода,´) подня,´ться
добро дошли! - добро,´ пожа,´ловать
доћи к сeби - прийти,´ в себя,´, опо,´мниться
он ми дође стриц - он мне прихо,´дится дя,´дей
она ми дође позната - она,´ мне ка,´жется знако,´мой
доћи на време - прийти,´ во,´время
доћи главе некоме - погуби,´ть кого,´-ли,´бо
то ми тешко дође - э,´то вы,´звало у меня,´ тяжёлое чу,´вство
доучити доучи,´ться
доушник м. нау,´шник, доно,´счик, шпик
дохват расстоя,´ние, досяга,´емость
дохватити 1. достава,´ть, досяга,´ть 2. хвата,´ть, схва,´тывать 3. зачерпну,´ть; ~се ухвати,´ться, прикосну,´ться
дохватити се у коштац - вступи,´ть в единобо,´рство
дохватити се снаге - созре,´ть, возмужа,´ть
доход м. 1. прихо,´д, прибы,´тие 2. при,´быль
доходак м. дохо,´д, при,´быль
доходити 1. приходи,´ть, прибыва,´ть 2. навеща,´ть
дохранити 1. зако,´нчить кормле,´ние 2. подкорми,´ть, докорми,´ть
дохрлити прибежа,´ть, сбежа,´ться
доцветати доцвести,´, отцвести,´
доцкан по,´здно
доцније по,´зже
доцнити опа,´здывать, запа,´здывать
дочек м. встре,´ча, приём
дочекивати, дочекати 1. дожда,´ться 2. приня,´ть, встре,´тить 3. дожи,´ть
дочепати схвати,´ть, сца,´пать; ~се дорва,´ться, завладе,´ть
дочепати се престола - заня,´ть престо,´л
дочути услы,´шать, узна,´ть
дошапнути, дошаптавати шепну,´ть, подсказа,´ть, нау,´шничать
дошетати дойти,´ куда,´-либо гуля,´я
дошљак м. прише,´лец, чужа,´к
доштампати, доштампавати допеча,´тать
дошуњати се подкрасться
драг 1. дорого,´й, ми,´лый 2. драгоце,´нный
драге воље - с удово,´льствием, охо,´тно
драги камен - драгоце,´нный ка,´мень
драган м. люби,´мый, возлю,´бленный
драгана ж. люби,´мая, возлю,´бленная
драго 1. хорошо,´, прия,´тно 2. уго,´дно, прия,´тно, лю,´бо
драго ми је - мне прия,´тно
ради како ти је драго - де,´лай как хо,´чешь, как тебе,´ заблагорассу,´дится, по своему,´ усмотре,´нию
што му драго - что ему,´ уго,´дно
како му је драго - как ему,´ уго,´дно
драговић дорого,´й
драговићу мој - дорогой мо,´й
драговољно доброво,´љно, охо,´тно
драгоцен це,´нный, драгоце,´нный
драгуљ м. драгоце,´нный ка,´мень, драгоце,´нность
драгуљар м. ювели,´р
драж ж. 1. пре,´лесть, очарова,´ние 2. раздраже,´ние
дражестан очарава,´тельный, преле,´стный
дражити дразни,´ть, возбужда,´ть
драма ж. 1. дра,´ма 2. пье,´са
драмски драмати,´ческий
драмски писац - драмату,´рг
драмско позориште - драмати,´ческий теа,´тр
драперија ж. драпиро,´вка
драстичан гру,´бый
драстичан израз - си,´льное, гру,´бое выраже,´ние
драти драть, обдира,´ть
дрва с. мн. дрова,´
дрварски дровяно,´й
дрвен 1. деревя,´нный, дровяно,´й 2. древе,´сный 3. бесчу,´вственный 4. неповоро,´тливый
дрвенарија ж. изде,´лия из де,´рева
дрвенити се деревене,´ть
дрвеће с. дере,´вья
дрвљаник м. поле,´нница, сло,´женные дрова,´
дрво с. де,´рево
лиснато дрво - ли,´ственное де,´рево
храстово дрво - дуб
дрвце с. деревцо,´
дрводеља м. пло,´тник
дрворед м. алле,´я
дрворез м. резьба,´ по де,´реву
дрворезац м. ре,´зчик по де,´реву
дрвосеча м. лесору,´б
древни дре,´вний
из древне прошлости - из глубо,´кой дре,´вности
древна пијаница - записно,´й пья,´ница
дреждати томи,´ться в ожида,´нии
дрека ж. крик
дрекавац м. крику,´н, горла,´н, реву,´н, рёва
дрекнути гро,´мко закрича,´ть, заора,´ть, зареве,´ть, га,´ркнуть
дремати дрема,´ть
дрема му се - ему дре,´млется
дремеж м. дремо,´та, сонли,´вость
дремалица, дремљивац м., ж. со,´ня, сонли,´вый челове,´к
дремљив за,´спанный, сонли,´вый, со,´нный
дремнути вздремну,´ть, сосну,´ть, всхрапну,´ть
дремуцкати, дремкати подрёмывать
дрен м. кизи,´л
здрав као дрен - здоро,´в как бык
дреник м. за,´росли кизи,´ла
дренов кизи,´ловый
дреновина ж. кизи,´ловая древеси,´на
дрењина ж. кизиловая ягода
дресирати дрессирова,´ть
дресура ж. дрессиро,´вка
дречав 1.кричащий 2.вызывающий
дречаве боје - кричщие крски
дречати 1. крича,´ть, реве,´ть 2. визжа,´ть, вопи,´ть 3. бле,´ять
дречећи 1. ре,´зкий, проти,´вный 2. крича,´щий
дрешити 1. развя,´зывать, распу,´тывать 2. развёртывать, развора,´чивать 3. разшнуро,´вывать; ~се развяза,´ться
држава ж. госуда,´рство, держа,´ва
држављанин м. граждани,´н, по,´дданный
држављанство с. по,´дданство, гражда,´нство
државни госуда,´рственный, казённый
државно уређење - госуда,´рственное устро,´йство
државни тужилац - госуда,´рственный прокуро,´р
о државном трошку - на госуда,´рственный счёт
државни удар - госуда,´рственный переворо,´т
државник м. госуда,´рственный де,´ятель
државоправни госуда,´рственно-правово,´й
државотворни госуда,´рственно-созида,´тельный
држаља ж. ру,´чка для пера,´
држање с. 1. держа,´ние 2. оса,´нка, во,´инская вы,´правка 3. поведе,´ние, обхожде,´ние
држати 1. держа,´ть 2. уде,´рживать 3. храни,´ть 4. ду,´мать, полага,´ть, счита,´ть
држати говор - произноси,´ть речь
држати до некога - дорожи,´ть ке,´м-тo
држати предавање - чита,´ть ле,´кцию
ја држим његову страну - я его,´ подде,´рживаю
држати реч - держа,´ть сло,´во
држати фиге (песнице) -"держа,´ть па,´льцы" за кого,´-ли,´бо, подде,´рживать
држати се 1. держа,´ться, приде,´рживаться 2. держа,´ть чью,´-то сто,´рону, стоя,´ть за кого,´, быть с кем заодно,´ 3. вести,´ себя,´
држати се нечега - приде,´рживаться чего,´-ли,´бо
он се добро држи - он хорошо,´ де,´ржится
држач м. ру,´чка, рукоя,´тка
држећи кре,´пкий
држећи човек - хорошо,´ сохрани,´вшийся, моложа,´вый
дрзак 1. де,´рзкий, на,´глый, наха,´льный 2. задо,´рный, бесстра,´шный, неустраши,´мый, дерзнове,´нный
дрзнути се дерзну,´ть, осме,´литься
дринкер м. жарг. алкого,´лик, пья,´ница
дрскост ж. отва,´га
дрљати 1. боронова,´ть 2. цара,´пать3. па,´чкать, мара,´ть, ма,´зать, ля,´пать
дрљача ж. борона,´
дрмати, дрмнути 1. трясти,´, встряхну,´ть,
шевельну,´ть 2. расша,´тывать, поша,´тывать
3. распоряжа,´ться 4. жарг. вы,´пить (за,´лпом) (обы,´чно об алкого,´льных напи,´тках)
дрмати се кача,´ться, трясти,´сь
дрндало с. 1. шерстобо,´йный инструме,´нт 2. ну,´дный челове,´к
дрндати 1. бить ше,´рсть 2. надоеда,´ть
дроб м. вну,´тренности, потроха,´
дробан ме,´лкий
дробилица ж. дроби,´лка, дроби,´льная маши,´на
дробити 1. дроби,´ть, раздробля,´ть, мельчи,´ть, кроши,´ть 2. говори,´ть вздор, моло,´ть чепуху,´
дрозак, дрозд м. дрозд
дрога ж. наркоти,´ческие сре,´дства
дрогерија ж. апте,´ка
дрогериста м. апте,´карь
дроњав обо,´рванный, него,´дный
дроњак м. 1. лоску,´т, клок, тря,´пка 2. него,´дная оде,´жда
дроњци мн. лоску,´тья, тряпьё, лохмo,´тья, отре,´пье, хлам, рва,´нь, ру,´хлядь
дропља ж. 1. дрофа,´ 2. копу,´нья
дрпати 1. гру,´бо щипа,´ть, рука,´м во,´лю дава,´ть 2. дёргать, тереби,´ть
дрпити, дрпнути 1. рвану,´ть, дёрнуть 2. жарг. укра,´сть
дртина ж. кля,´ча, одёр
друг м. това,´рищ, соо,´бщник, спу,´тник, попу,´тчик
брачни друг - супру,´г(а)
другар м. това,´рищ, прия,´тель; ~ица ж. подру,´га, това,´рищ
другови и другарице! - това,´рищи!
другарски дру,´жеский, това,´рищеский
друговати дружи,´ть
другачије ина,´че
другде в друго,´м (ином) ме,´сте
другачији ино,´й
други 1. второ,´й 2. друго,´й, ино,´й
други пут - в друго,´й раз
другом приликом - в друго,´й раз, при друго,´й возмо,´жности
другим речима - ины,´ми слова,´ми
бити у другом стању - быть бере,´менной
друго во-вторы,´х
другојачији ино,´й, друго,´й
другоредни второсо,´ртный, второочередно,´й
другоразредни второразря,´дный
дружбеник м. сотова,´рищ
дружбеница ж. компаньо,´нка
дружеван общи,´тельный
дружељубив 1. дружелю,´бный 2. обходи,´тельный
дружити се дружи,´ть
друкчије ина,´че, по-инo,´му, други,´м о,´бразом
друкчији друго,´й, ино,´й, друго,´го со,´рта
друм м. больша,´я прое,´зжая доро,´га, шоссе,´, тракт
друмарина ж. доро,´жная по,´шлина
друмски путево,´й, шоссе,´йный
друмски разбојник - разбо,´йник с большо,´й доро,´ги
друсла ж. неря,´ха, толсту,´ха, растя,´па
друштво с. 1. о,´бщество 2. объедине,´ние,
компа,´ния
научно друштво - нау,´чное о,´бщество
друштванце 1. небольшо,´е о,´бщество 2. тёплая компа,´ния
друштвени 1. обще,´ственный 2. общи,´тельный
друштвени односи - обще,´ственные отноше,´ния
друштвено-економски поредак - обще,´ственно-экономи,´ческий строй
друштвено-користан рад - обще,´ственно-поле,´зная рабо,´та
дрхтав дрожа,´щий, трепе,´щущий
дрхтавица ж. дрожь, лихора,´дка, озно,´б
дрхтати трепета,´ть, дрожа,´ть
дршка ж. 1. ру,´чка, рукоя,´тка 2. дре,´вко 3. стерже,´нь 4. топори,´ще 5. черено,´к 6. набалда,´шник
дуб м. дуб
дубов дубо,´вый
дубовина ж. древеси,´на ду,´ба
дубина ж. глубина,´
дубина мисли - глубина,´ мы,´сли
дубински глуби,´нный
дубинско бушење - глуби,´нное буре,´ние
дубити 1. долби,´ть, углубля,´ть 2. торча,´ть 3. стоя,´ть на нога,´х
дубок глубо,´кий
дубоки глас - ни,´зкий го,´лос
дубокомислен глубокомы,´сленный
дубокоуман у,´мный, вду,´мчивый
дуборез м. резьба,´ по де,´реву
дуборезац ж. ре,´зчик по де,´реву
дубиозан подозри,´тельный, сомни,´тельный
дубрава ж. дубра,´ва
дуван м. таба,´к
љут дуван - кре,´пкий таба,´к
мек дуван - сла,´бый таба,´к
то не вреди ни луле дувана - это не сто,´ит и поню,´шки табаку,´
дувански таба,´чный
дуваниште с. таба,´чное по,´ле
дуванити 1. кури,´ть таба,´к 2. снабжа,´ть табако,´м
дуванкеса ж. кисе,´т для табака,´
дување с. дутьё
дувати дуть
дувати у трубу - игра,´ть на трубе,´
дувати у рог - труби,´ть в рог
дувачки духово,´й
дувачки инструмент - духово,´й инструмент
дувкати 1. подува,´ть 2. попы,´хивать
дувар м. стена,´
дотерати цара до дувара - прижа,´ть к стене,´
дуг м. долг, обя,´занность
дуговати быть в долгу,´, быть обя,´занным
дуг 1. до,´лгий 2. дли,´нный
пао је колико је дуг - растяну,´лся во всю длину,´
од дуга времена - со ску,´ки
на дуже време - надо,´лго
дуга ж. ра,´дуга
преливати се као дуга - перелива,´ться все,´ми цвета,´ми ра,´дуги
дугајлија м. долговя,´зый челове,´к, ды,´лда
дугуљаст 1. удлинённый 2. продо,´льный
дуго до,´лго, продолжи,´тельное вре,´мя
чист рачун, дуга љубав - де,´ньги счёт лю,´бят
дуговечан долгове,´чный
дуговрат длинноше,´ий
дуговремен 1. долговре,´менный 2. да,´вний
дугогодишњи многоле,´тний
дугодневица ж. ле,´тнее солнцестоя,´ние
дугокљун длинноклю,´вый
дугокос длинноволо,´сый
дугоног длинноно,´гий
дугонос длинноно,´сый
дугоња м. долговя,´зый челове,´к
дугореп длиннохво,´стый
дугорочан 1. долгосро,´чный 2. дли,´тельный, продолжи,´тельный, долгове,´чный 3. хрони,´ческий
дугоруки длиннору,´кий
дуготрајан долговре,´менный, дли,´тельный
дуготрпељив долготерпели,´вый
дугоух длинноу,´хий
дугуљаст продолгова,´тый
дугме с.1. пу,´говица 2. кно,´пка
дуд м. ту,´товое де,´рево, шелкови,´ца
дудиња ж. ту,´товая я,´года
дудиньак м. ту,´товая ро,´ща
дудов ту,´товый
дудукати игра,´ть на пасту,´шеской свире,´ли, ду,´дке
дует м. дуэ,´т
дуж 1. вдоль 2. ж. длина,´ 3. пряма,´я ли,´ния
дуж границе - вдоль грани,´цы
повући дуж - провести,´ пряму,´ю
дужина ж. 1. длина,´ 2. долготa,´, продолжи,´тельность
таласна дужина - длина,´ волн
мера за дужину - ме,´ра длины,´
дужински 1. относя,´щийся к длине,´ 2. долго,´тный
дужити удлиня,´ть; ~се удлиня,´ться
дужност ж. долг, обя,´занность
из дужности - по обя,´занности
осећање дужности - чу,´вство до,´лга
ступити на дужност - поступи,´ть на слу,´жбу
дужник м. должни,´к
дужан до,´лжный, обя,´занный
бити дужан - быть до,´лжным
дунда ж.м. толстя,´к, толстуха, пы,´шка
дундаст ры,´хлый, то,´лстый
дунути ду,´нуть, поду,´ть
дуња ж. айва,´
дупке стоймя,´, ды,´бом
дупке пуно - полны,´м полно,´, битко,´м наби,´тый
стајати дупке - стоя,´ть пря,´мо
дупли двойно,´й
дупликат с. дублика,´т
дуплирати удво,´ить
дупља ж. 1. дупло,´ 2. впа,´дина 3. по,´лость
очна дупља глазна,´я впа,´дина
дурбин м. подзо,´рная труба,´, телеско,´п
дурити се серди,´ться, ду,´ться
дустабан м. плоскосто,´пие
дути дуть; ~се 1. надува,´ться, раздува,´ться 2. ду,´ться
дућан м. ла,´вка, магази,´н
дућански ла,´вочный, магази,´нный
дућанџија м. ла,´вочник
дух м. 1. дух 2. ум, острота,´ ума,´
клонути духом - пасть ду,´хом
Духови мн. Тро,´ица
духовит остроу,´мный
духовни духо,´вный
душа ж. душа,´
испустити душу - отда,´ть ду,´шу Бо,´гу
душа му у носу - едва,´ душа,´ де,´ржится
бити без душе - быть жесто,´ким, безду,´шным
борити се са душом - быть при,´ смерти, умира,´ть
мирне душе - со споко,´йной со,´вестью
дотрчао је као без душе - прибежа,´л совсе,´м запыха,´вшись
душа од човека - душа,´-челове,´к, руба,´ха-па,´рень
душак м. взмах
испити чашу на душак - вы,´пить стака,´н за,´лпом
душебрижник м. свяще,´нник, духовни,´к
душеван 1. душе,´вный 2. задуше,´вный
душевна болест - психи,´ческая боле,´знь
душек м. матра,´с
душица ж. ду,´шенька, ду,´шечка
мајчина душица - души,´ца, лесна,´я мя,´та
душман м. враг, смерте,´льный враг, злоде,´й
душмански вра,´жеский, злоде,´йский
душник м. дыха,´тельное го,´рло

ђаво м. чёрт, дья,´вол, бес; ~ лица ж. 1. черто,´вка 2. озорни,´ца, шалу,´нья

ђаво ће га знати - чёрт его,´ зна,´ет
до ђавола - к чёрту
не знам који му је ђаво - не зна,´ю како,´й бес в него,´ всели,´лся
ђаволак, ђаволче м. 1. чертёнок, дьяволёнок 2. шалу,´н
ђаволан м. озорни,´к, прока,´зник
ђаволаст озорно,´й, шаловли,´вый
ђаволски, ђавољи дья,´вольский, черто,´вский
ђаволисати 1. озорнича,´ть 2. прока,´зничать, резви,´ться
ђаволство с. чертовщи,´на
ђак м., ђаче с. учени,´к, шко,´льник
ђаковање с. устар. пери,´од обуче,´ния
године ђаковања - го,´ды уче,´нья
ђаковати быть уча,´щимся
ђачки учени,´ческий
ђакон м,. дья,´кон
ђаконија ж. 1. угоще,´ние, ла,´комство 2. заба,´вные ме,´лочи
ђаконисати быть дья,´коном
ђаур м. гяу,´р
ђевђир м. устар. дуршла,´г
ђеврек м. бу,´блик
ђем м. удила,´
ђерам м. 1. коромы,´сло, жура,´вль у коло,´дца 2. рога,´тка, шлагба,´ум
ђердан м. ожере,´лье, мони,´сто
ђерђев м. пя,´льцы
ђи ! но! ( понука,´ние коня,´)
ђида м. мо,´лодец, здоро,´вый па,´рень
ђикати скака,´ть, пры,´гать
ђилкош м. дереве,´нский франт, вертопра,´х
ђинђува ж. 1. стекля,´рус, иску,´сственный же,´мчуг 2. бу,´сина
ђипати пры,´гать, подпры,´гивать
ђипити пры,´гнуть, скакну,´ть
ђогат м. бе,´лый конь
ђон м. подо,´шва, подмётка
дебео му образ као ђон - у него,´ нет со,´вести
ђубре с. 1. наво,´з 2. му,´сор, сор 3. удобре,´ние 4. дрянь, сво,´лочь
сандук за ђубре - му,´сорный я,´щик
корпа за ђубре - му,´сорная корзи,´на
ђубревит унаво,´женный
ђубретар м. му,´сорщик
ђубрење с. 1. удобре,´ние, унава,´живание 2. загрязне,´ние
ђубрити удобря,´ть
ђубриво с. удобре,´ние
ђубриште с. сва,´лка, му,´сорная я,´ма
ђубровник м. сово,´к для му,´сора
ђувеч м. джуве,´ч, запека,´нка
ђугум м. ме,´дный кувши,´н
ђул м. устар. ро,´за
ђуле с. пу,´шечное ядро,´
Ђурађ, Ђурђе Гео,´ргий, Ю,´рий
ђурђевак м. ла,´ндыш
Ђурђевдан Ю,´рьев день
ђускање с. та,´нцы
ђускати 1. танцева,´ть, отпля,´сывать 2. пританцо,´вывать
ђутуре о,´птом, гурто,´м
ђутурица ж. акко,´рдная рабо,´та, совме,´стная рабо,´та

Е э, эх, ах, ну
е да!- как бы ни так!
е, мој брате! - эх, бра,´тец мой!
е, па нека буде - ну и пусть
е, добро - ну, хорошо,´
евакуисати эвакуи,´ровать
евентуалан возмо,´жный
евиденција ж. учёт
држати у евиденцији - держа,´ть на учёте, име,´ть в виду,´
евидентичар м. учётчик
евидентан 1. я,´сный, очеви,´дный 2. учи,´тываемый
ево вот
ево га - вот он
ево ме одмах - я сейча,´с приду,´
ево вам! - на,´те!
Европљанин м. европе,´ец
европски европе,´йский
егализовати уравня,´ть, прира,´внивать
егализовати се сравня,´ться; прира,´вниваться
егзактан то,´чный
егзактне науке -то,´чные нау,´ки
егзалтација ж. экзальта,´ция
егзалтован экзальти,´рованный
егзекуција ж. 1. выполне,´ние, исполне,´ние, соверше,´ние 2. наказа,´ние, казнь
егзекутиван исполни,´тельный
егземплар м. экземпля,´р
егзистенција ж. существова,´ние
егзистирати 1. существова,´ть 2. влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние
егзотичан экзоти,´ческий
египатски еги,´петский
Египћан|ин м. египтя,´нин;~ка египтя,´нка
егоизам м. эгои,´зм
егоистичан эгоисти,´чный
едиција ж. изда,´ние
еј эй
еј, домаћине! - эй, хозя,´ин!
екваторијлан экваториа,´льный
екваторски эква,´торный
еквиваленат м. эквивале,´нт
еквивалентан эквивале,´нтный
екипа ж. кома,´нда
фудбалска екипа - футбо,´льная кома,´нда
економ м. 1. управля,´ющий име,´нием 2. заве,´дующий хозя,´йством, завхо,´з
економија ж. 1. эконо,´мия 2. хозя,´йство 3. поме,´стье
економичан эконо,´мный
економичан човек - эконо,´мный челове,´к
економски экономи,´ческий
економска политика - экономи,´ческая поли,´тика
екселенција ж. превосходи,´тельство
ексер м. гвоздь
ексерче с. гво,´здик
ексклузиван чрезвыча,´йный, исключи,´тельный
екскомуникација ж. отлуче,´ние от це,´ркви
екскурзија ж. экску,´рсия
експанзиван экспанси,´вный
експедиција ж. экспеди,´ция
експедициони экспедицио,´нный
експерименат м. экспериме,´нт
експерименталан о,´пытный, эксперимента,´льный
експерт м. экспе,´рт
експлоататорски эксплуата,´торский
експлодирати взорва,´ться
експлозив м. взры,´вчатое вещество,´
експлозиван взры,´вчатый
експлозија ж. взрыв
експозе м. 1. изложе,´ние, докла,´д, сообще,´ние 2. экспозе,´
експонирати 1. выставля,´ть, излага,´ть 2. экспони,´ровать
експортни э,´кспортный
експрес м. экспре,´сс
експресни сро,´чный, ско,´рый
експресни воз - экспре,´сс
експропријација ж. экспроприа,´ция
екстаза ж. экста,´з
екстензиван экстенси,´вный
екстра прл. э,´кстра, чрезвыча,´йно
екстравагантан экстравага,´нтный
екстрадирати вы,´дать престу,´пника иностра,´нному госуда,´рству
екстракт м. экстра,´кт
екстреман кра,´йний, чрезме,´рный
ексценричан эксцентри,´чный
ексцес м. эксце,´сс
екцем м. экзе,´ма
елаборат м. вы,´работанный прое,´кт, план, предложе,´ние
елан м. 1. поры,´в 2. вдохнове,´ние
еластичан эласти,´чный
елеватор м. подъёмник
елевациони относя,´щийся к подъёму
елегантан элега,´нтный, шика,´рный
елегија ж. эле,´гия
електрана ж. электроста,´нция
електризација ж. электриза,´ция
електризирати электризова,´ть, наэлектризова,´ть
електрифицирати электрифици,´ровать
електрицитет м. электри,´чество
наука о електрицитету - уче,´ние об электри,´честве
електричан электри,´ческий
електрична струја - электри,´ческий ток
електрична централа - электроста,´нция
електрична енергија - электроэне,´ргия
електрично заваривање - электросва,´рка
електричар м. эле,´ктрик
електрозаваривач м. электросва,´рщик
електрода ж. электро,´д
електроиндустрија ж. электропромы,´шленность
електроинсталатер м. электромонтёр
електролиза ж. электро,´лиз
електролит м. электроли,´т
електромагнет м. электромагни,´т;~ ски электромагни,´тный
електромотор м. электромото,´р
електротехничар м. электроте,´хник
елем ита,´к, зна,´чит
елеменат м. элеме,´нт
елементаран 1. элемента,´рный 2. стихи,´йный 3. просте,´йший
еликсир м. эликси,´р
елиминирати отстрани,´ть, исключи,´ть
елипса ж. э,´ллипс
елиптичан эллипти,´ческий
елиса ж. пропе,´ллер, винт
елита ж. эли,´та
елита друштва - сли,´вки о,´бщества
елита војске - цвет а,´рмии
елитан отбо,´рный, и,´збранный
 елитно друштво - и,´збранное о,´бщество
елитна војска - отбо,´рные войска,´
емал м. 1. эма,´ль 2. фини,´фть
емаљиран эмалиро,´ванный
емаљирати 1. эмалирова,´ть 2. покрыва,´ть фини,´фтью
еманципација ж. эмансипа,´ция
еманциповати се эмансипи,´роваться
емблем м. эмбле,´ма
емигрант м. эмигра,´нт
емигрантски эмигра,´нтский
емигрирати эмигри,´ровать
еминентан превосхо,´дный
еминентна лаж - ложь, переходя,´щая все грани,´цы
емисар. м. эмисса,´р
емисија ж. 1. эми,´ссия, вы,´пуск 2. радиопереда,´ча
емитирати 1. выпускать 2. передава,´ть по ра,´дио
емоција ж. эмо,´ция
емоционалан эмоциона,´льный
Енгле|з м. англича,´нин; ~скиња ж. англича,´нка
енглески англи,´йский
енергија ж. эне,´ргия
енергичан энерги,´чный
енклитика ж. энкли,´тика
ено вот, вот смотри,´
ентузиазам м. энтузиа,´зм
енциклопедија ж. энциклопе,´дия
еп м. э,´пос
епик м. эпи,´ческий поэ,´т
епски эпи,´ческий
епигонство с. эпиго,´нство
епиграм м. эпигра,´мма
епидемија ж. эпиде,´мия
епидемичан эпидеми,´ческий
епизода ж. эпизо,´д
епилепсија ж. эпиле,´псия
епилептичар м. эпиле,´птик
епилог м. эпило,´г
епитет м. эпи,´тет
еполета ж. пого,´н, эполе,´т
епопеја ж. эпопе,´я
епоха ж. эпо,´ха
епохалан эпоха,´льный ера ж. э,´ра
ергела м. 1. ко,´нный заво,´д 2. табу,´н
ерудиција ж. эруди,´ция
еруптиван вулкани,´ческого происхожде,´ния, эрупти,´вный
еруптивни вулкан -де,´йствующий вулка,´н
ерупција ж. изверже,´ние
ерупција вулкана - изверже,´ние вулка,´на
ерупција осећаја - изверже,´ние чувств
есеј, м. этю,´д, о,´черк;~ е ист м. очерки,´ст
есенција ж. эссе,´нция
ескадра ж. эска,´дра
ескадрила ж. эскадри,´лья, авиотря,´д
ескадрон м. эскадро,´н
есконт м. учёт
есконт менице - учёт ве,´кселя
есконтна банка - учётный банк
есконтни учётный
есконтовати учи,´тывать
есконтованье с. учёт векселе,´й
ескорта ж. эско,´рт
еснаф м. цех
еснафлија м. реме,´сленник, входя,´щий в цеx
еснафски цехово,´й
естетика ж. эсте,´тика
естетичан эстети,´чный
естетичар м. эсте,´т
естетски эстети,´ческий
естрада ж. эстра,´да
етапа ж. этап
етар м. эфи,´р
етарски эфи,´рный
етида ж. этю,´д
етика ж. э,´тика
етички эти,´ческий
етикета ж. этике,´тка
етикета ж. этике,´т, пра,´вила поведе,´ния
етикеција ж. этике,´т, правила прили,´чия
етимолошки этимологи,´ческий
етнички этни,´ческий
ето вот
ефекат м. эффе,´кт
ефекти м. мн. це,´нные бума,´ги
ефектива ж. нали,´чность, нали,´чие
ефективан 1. де,´йственный, эффекти,´вный 2. факти,´ческий
ефективна војска - нали,´чный соста,´в а,´рмии
ефикасан де,´йственный, эффекти,´вный
ефемеран эфеме,´рный
ешарпа ж. шарф, пе,´ревязь

жаба ж. лягу,´шка
крастава жаба - жа,´ба
жабица ж. лягу,´шечка, лягушо,´нок
жабљи лягуша,´чий
жабокречина ж. 1. боло,´тце, лу,´жа 2. водяно,´й мох, ти,´на
жагор м. 1. гул, шум голосо,´в 2. го,´вор, галдёж, гам
жагорити шуме,´ть, гомони,´ть
жалба ж. жа,´лоба, обжа,´лование, апелля,´ция
жалбен жа,´лобный
жалбена књига - кни,´га жа,´лоб
жалибоже 1. к сожале,´нию 2. напра,´сно
жалилац м. жа,´лобщик
жалиги 1. жале,´ть 2. опла,´кивать, скорбе,´ть 3. носи,´ть траур; ~се 1. жа,´ловаться 2. (суду) пода,´ть жа,´лобу, обжа,´ловать, апелли,´ровать 3.
се,´товать
жаловати 1. грусти,´ть 2. выража,´ть сочу,´вствие, сожале,´ть
жалопојка ж. эле,´гия, гру,´стная пе,´сня
жалост ж. 1. печа,´ль, грусть, го,´ре, скорбь 2. тра,´ур
на жалост - к сожале,´нию
бити у жалости - носи,´ть тра,´ур
жалостан гру,´стный, го,´рестный, печа,´льный, приско,´рбный 2. жа,´лкий
жалосна врба - плаку,´чая и,´ва
жалостив жа,´лостливый, сострада,´тельный, сердобo,´льный
жалостити печа,´лить, огорча,´ть, удруча,´ть; ~се печа,´литься
жалфија ж. шалфе,´й
жамор м. 1. журча,´ние 2. шо,´рох 3. бормота,´ние, ле,´пет
жаморан журча,´щий
жаморити 1. журча,´ть 2. шуме,´ть 3. шелесте,´ть
жандар м. жарг. полице,´йский
жандарм м. жанда,´рм
жао жаль, жа,´лко, доса,´дно
жао ми је - сожале,´ю, жаль
жаока ж., жалац м. жа,´ло
жаца м. жарг. полице,´йский
жацати, жацнути 1. жа,´лить, вы,´пустить жало 2. кольну,´ть; ~се 1. сторони,´ться 2. отпря,´нуть
жар м. 1. жар, горя,´чие у,´гли, пыл 2. пыл, пы,´лкость
радити са жаром - ре,´вностно рабо,´тать
жарач м. кочерга,´
жарити 1. кали,´ть 2. обжига,´ть 3. жечь, обжига,´ть крапи,´вой
жарити и палити - ору,´довать, распоряжа,´ться по сво,´ему; ~се раскаля,´ться, обжига,´ться
жариште с. оча,´г, фо,´кус, центр
жариште рата - оча,´г войны,´
жбун м. куст
жбуње с. кусты,´, куста,´рник
жвакати 1 .жева,´ть 2. жарг. до,´лго, ну,´дно говори,´ть
жвака ж. жарг. жева,´тельная рези,´нка, жва,´чка
жвалав слюня,´вый
жвалавко м. слюнтя,´й
жвале ж. мн. 1. зае,´ды (ра,´нка в угла,´х рта) 2. удила,´
жвалити взну,´здывать
жврљати мара,´ть, писа,´ть кара,´кулями
жврљoтине мн. кара,´кули
жгадија ж. по,´гань, га,´дость, сброд, дрянь, шваль, не,´чисть
жгаравица ж. изжо,´га
жгоља м. невзра,´чный, тщеду,´шный
жгољав уро,´дливый, коря,´вый, костля,´вый
ждера м., ж. обжо,´ра, прожо,´ра
ждерав обжо,´рливый
ждерати 1. жрать, пожира,´ть, ло,´пать, тре,´скать 2. огорча,´ть, му,´чить;~ се му,´читься
то ме ждере -э,´то меня,´ му,´чит
ждрал м. жура,´вль
ждреб м. жре,´бий
вући ждреб - тяну,´ть жре,´бий
ждребе с. жеребёнок
ждребац м жере,´бчик
ждребад ж. жеребя,´та
ждребећи жеребя,´чий
ждребица ж. кобы,´лка
ждребити се жеребиться
ждрело с. 1. гло,´тка, зёв, пасть 2. уще,´лье 3. кра,´тер
жега ж. жара,´, зной
жедан 1. жа,´ждущий 2. жа,´дный, а,´лчный
ја сам жедан - мне хо,´чется пить
жеднети жа,´ждать, чу,´вствовать жа,´жду
ја жедним све више - мне всё бо,´льше и бо,´льше хо,´чется пить
жеђ ж. жа,´жда
угасити жеђ - утоли,´ть жа,´жду
жеђ за знањем - жа,´жда зна,´ний железара м металлурги,´
ческий заво,´д
железница ж. желе,´зная доро,´га
жична железница - подвесна,´я желе,´зная доро,´га
електрична железница - электрифици,´рованная желе,´зная доро,´га
железничар м. железнодоро,´жник
железнички железнодоро,´жный
железничка пруга - полотно,´ желе,´зной доро,´ги
железничка станица - вокза,´л, железнодоро,´жная ста,´нция
желети жела,´ть, хоте,´ть
шта желите? - что вам уго,´дно?
жеља ж. жела,´ние, стремле,´ние, о,´хота, хоте,´ние
жеља за нечим - жела,´ние чего,´-ли,´бо
жељан жела,´ющий
жељен 1. жела,´нный 2. жела,´тельный
жељно пы,´лко, горячо,´
жељно очекивати - ждать с нетерпе,´нием
желудац м. желу,´док
желудачни желу,´дочный
желудњача ж. поджелу,´дочная железа,´
жена ж. 1. же,´нщина 2. жена,´, супру,´га 3. ирон. трус
женин же,´нин
женица ж. жёнка, жёнушка
женски же,´нский, да,´мский
женски шешир - да,´мская шля,´пка
женско дете - де,´вочка
женидба ж. жени,´тьба
женидбени относя,´щийся к жени,´тьбе
женити жени,´ть
женити се жени,´ться
женка ж. са,´мка
женомрзац м. женоненави,´стник
женскадија ж. ба,´бы
женскар м. ба,´бник, волоки,´та
женскаст женоподо,´бный
женско с. существо,´ же,´нского по,´ла
женскост ж. же,´нственность
жењен жена,´тый
женирати се стесни,´ться смуща,´ться
жеравица. ж. жар, горя,´щие у,´гли
жестина ж. 1. жар, горя,´чность, пыл, пы,´лкость, вспы,´льчивость, запа,´льчивость, задо,´р, (страсти) поры,´в 2. (ветра) поры,´в, си,´ла 3.
(борьбы) острота,´ 4. свире,´пство
жестити ожесточа,´ть, раздража,´ть; ~се вспы,´хивать, горячи,´ться, раздража,´ться, задо,´риться
жесток 1. пы,´лкий, вспы,´льчивый, запа,´льчивый, горя,´чий, задо,´рный, поры,´вистый, рья,´ный, кипу,´чий 2. ре,´зкий, си,´льный, о,´стрый 3.
жарг. о,´чень хороший, отли,´чный
жетва ж. жа,´тва
жетва у пуном јеку - жа,´тва в по,´лном разга,´ре
 обилна жетва - оби,´льный урожа,´й
жетвени относя,´щийся к жа,´тве
жетелац м. жнец
жетелачки относя,´щийся к жнецу,´
жетелачка песма - пе,´сня жнецо,´в
жетелица ж. жне,´йка
жети жать, пожина,´ть
он жање плодове свога рада - он пожина,´ет плоды,´ свои,´х трудо,´в
жећи жечь
жив 1. живо,´й 2. подви,´жный, шу,´стрый 3. оживлённый 4. сыро,´й 1. живо,´й;
ни жив, ни мртав - ни жив, ни мёртв
док сам жив - пока жив буду; всю свою,´ жизнь
жива вага - живо,´й вес
жива згода - отли,´чный слу,´чай
жива истина - су,´щая пра,´вда
жива мука - большо,´е неудо,´бство
жива ограда - жива,´я и,´згородь
жив човек - живо,´й, подви,´жный челове,´к
жива улица - оживлённая у,´лица
жив језик - 1. живо,´й язы,´к 2. жива,´я, вырази,´тельная речь
жива жеља - си,´льное жела,´ние
живо месо - сыро,´е мя,´со
жива потреба - настоя,´тельная необходи,´мость
жива ж. ртуть
живаљ м. населе,´ние
живахан живо,´й, оживлённый, бо,´йкий, подви,´жный, пы,´лкий, ре,´звый, ю,´ркий, прово,´рный
живљење с. бытие,´, жизнь
живахнути 1. оживи,´тся 2. ожи,´ть, опра,´виться
живац м. нерв
погодити у живац -заде,´ть за живо,´е
живети 1. жить, существова,´ть, пожива,´ть 2. пребыва,´ть, обита,´ть
живети од данас до сутра - перебива,´ться с хле,´ба на квас
живети као бубрег у лojу - как сыр в ма,´сле ката,´ется
живети у нади - жить наде,´ждой на что-ли,´бо
живео! - да здра,´вствует!
живин рту,´тный
живина ж. дома,´шняя пти,´ца, жи,´вность
живински относя,´щийся к дома,´шней пти,´це
живинарник м. пти,´чник
живнути встрепену,´тся
живинче с. дома,´шнее живо,´тное, скоти,´нка
живо жи,´во, бы,´стро
живопис м. жи,´вопись
живописан живопи,´сный
живописац м. живопи,´сец
живост м. 1. жи,´вость, оживле,´ние 2. бо,´йкость, ре,´звость
живот м. жизнь, житьё
пун живота - по,´лный жи,´зни; жизнера,´достный
остати у животу - оста,´ться в живы,´х
начин живота - о,´браз жи,´зни
живот виси о концу - жизнь виси,´т на волоске,´
положити живот - отда,´ть жизнь
метнути живот на коцку - рискну,´ть жи,´знью
животан, животни жи,´зненный, жизнеспосо,´бный
животни стандард - жи,´зненный у,´ровень
животна опасност - опа,´сность для жи,´зни
животно питање - жи,´зненно ва,´жный вопро,´с
животне намирнице - проду,´кты пита,´ния
животарити прозяба,´ть
животворан животворя,´щий
животиња ж. 1. живо,´тное, зверь 2. (о челове,´ке) скоти,´на
животињски 1. живо,´тный 2. зве,´рский, ско,´тский
животињски свет - живо,´тный мир
животопис м. жизнеописа,´ние, биогра,´фия
живчани не,´рвный
живчана ћелија - не,´рвная кле,´тка
живчани напад - не,´рвный припа,´док
жиг м. 1. печа,´ть, ште,´мпель 2. клеймо,´, тавро,´, ма,´рка 3. отпеча,´ток
ударити жиг - поста,´вить клеймо,´, ште,´мпель, печа,´ть
фабрички жиг - фабри,´чная, заводска,´я ма,´рка
ударити жиг срамоте - заклейми,´ть позо,´ром
жигови мн. колотьё, колю,´чая боль
жигосати 1. клейми,´ть, ста,´вить печа,´ть 2. клейми,´ть позо,´ром, осужда,´ть
жигати, жигнути 1. дёргать 2. причиня,´ть о,´струю боль
жидак жи,´дкий
жижа ж. фо,´кус
жижни фо,´кусный
жижна даљина - фо,´кусное расстоя,´ние
жижак м. свети,´льник, ночни,´к
жила ж. 1. жи,´ла, сухожи,´лие 2. кровено,´сный сосу,´д 3. ко,´рень
из петних жила - изо, всех сил
жилав 1. жи,´листый, мускули,´стый 2. волокни,´стый, деревя,´нистый, жёсткий 3. живу,´чий, выно,´сливый, упо,´рный
жиласт жи,´листый с прожи,´лками, волокни,´стый
жипон м. ни,´жняя ю,´бка
жир м. жёлудь
жираст желудеобра,´зный
жирант м. поручи,´тель на ве,´кселе
жирафа ж. жира,´ф
жири м. жюри,´
жито с. 1. жи,´то, зерново,´й хлеб 2. злак 3. пшени,´ца 4. кутья,´
испод жита - та,´йно, тайко,´м, укра,´дкой
житан хле,´бный, хлеборо,´дный
житар м. торго,´вец хле,´бом
житарице ж. мн. хлеба,´, зерновы,´е, зла,´ки
житарски хле,´бный
житородан урожа,´йный, хлеборо,´дный
житељ м. жи,´тель
жица ж. 1. про,´волока, про,´вод 2. ни,´тка 3. струна,´ 4. прожи,´лка
изолована жица - изоли,´рованный про,´вод
телефонска жица - телефо,´нный про,´вод
жица за виолину - скрипи,´чная струна,´
бодљикава жица - колю,´чая про,´волока
гласне жице - голосовы,´е свя,´зки
жичан про,´волочный
жичана железница, жичара - подвесна,´я желе,´зная доро,´га
жичана препрека - про,´волочное загражде,´ние
жишка ж. горя,´чий у,´голь
жлеб м. 1. жёлоб, паз 2. водосто,´чная труба,´
жлебаст жело,´бчатый
жлебити выда,´лбливать жёлоб
жлезда ж. железа,´
лучна жлезда - железа,´ вну,´тренней секре,´ции
жлездани систем - систе,´ма желёз
жлездан желе,´зистый
жлездаст железообра,´зный, желе,´зистый
жмарци м. мн. мура,´шки, дрожь (от испу,´га, хо,´лода)
подилазе ме жмарци - у меня,´ по те,´лу мура,´шки бе,´гают
жмирав прищу,´ренный
жмирити, жмирати 1. щу,´риться 2. мерца,´ть, сла,´бо свети,´ться
жмиркати 1. прищу,´риваться 2. пома,´ргивать
жмура ж. игра,´ в жму,´рки
жмурећке зажму,´рясь
жмурити жму,´риться
жонглер м. жонглёр
жрвањ м. 1. ручна,´я ме,´льница 2. жёрнов
жртва ж. же,´ртва
жртвени же,´ртвенный
жртвеник м. же,´ртвенник
жртвовати же,´ртвовать
жртвовати се же,´ртвовать собо,´й
жуборити 1. журча,´ть 2. шуме,´ть, гуде,´ть
жудан жа,´ждущий, стра,´стно жела,´ющий
жудети жа,´ждать
жудети за нечим - стра,´стно жела,´ть чего,´-ли,´бо
жудно стра,´стно, жа,´дно
жудња ж. стра,´стное жела,´ние
жуљ м. мозо,´ль
стати некоме на жуљ - наступи,´ть кому,´-ли,´бо на мозо,´ль
жуљав мозо,´листый
жуљевит мозо,´листый
жуљити 1. мозо,´лить, натира,´ть 2. жать 3. му,´чить
жуманце с. желто,´к яи,´чный
жур м., журка ж. приём госте,´й, вечери,´нка
журан 1. спе,´шный, неотло,´жный 2. торопли,´вый
журба ж. 1. спе,´шка 2. торопли,´вость
журити торопи,´ть, спеши,´ть
журити се торопи,´ться, спеши,´ть
журно поспе,´шно, второпя,´х, впопыха,´х, на,´скоро
жустар ло,´вкий, шу,´стрый
жустрина ж. ло,´вкость, прово,´рство
жут жёлтый
жути багрем - жёлтая ака,´ция
жутило с. желтизна,´
жутица ж. желту,´ха
жутети 1. желте,´ть 2. желти,´ть, кра,´сить в жёлтый цвет
жутети се желте,´ться
жутокљун с жёлтым клю,´вом
жутокљунац м. желторо,´тый птене,´ц, молокосо,´с
жутокос светловоло,´сый, блонди,´н
жуч ж. жёлчь
жучан 1. жёлчный; 2. раздражи,´тельный
жучна кеса - жёлчный пузы,´рь

за 1. во вре,´мя, при, че,´рез, спустя,´, в тече,´нии, за 2. для, ра,´ди 3. из-за, позади,´ 5. за, о, об, к, по
ухватио га је за руку - он схвати,´л его,´ за,´ руку
закачио се за ексер - он зацепи,´лся за гвоздь
радити за новац - рабо,´тать за де,´ньги
сви смо гласали за тај предлог - мы все голосова,´ли за э,´то предложе,´ние
учини то за мене - сде,´лай э,´то для меня,´
вода за пиће - питьева,´я вода,´
доћи ћу за један сат - приду,´ че,´рез час
био је постављен за директора - он был назна,´чен дире,´ктором
за живота мога оца - при жи,´зни моего,´ отца,´
један за другим - оди,´н за други,´м
жалити за мајком - тоскова,´ть по ма,´тери
то му иде за руком - ему,´ э,´то удаётся
жеђ за осветом - жа,´жда мще,´ния
ни за живу главу - ни за что на све,´те
удати се за некога - вы,´йти за,´муж за кого,´-ли,´бо
за џ – жарг. беспла,´тно
забава ж. 1. заба,´ва, увеселе,´ние, развлече,´ние, поте,´ха 2. бал, ве,´чер
забаван заба,´вный, увесели,´тельный, развлека,´тельный, занима,´тельный, поте,´шный
забавна музика -лёгкая му,´зыка
забављач м. заба,´вник, зате,´йник
забавник м. газе,´та, журна,´л развлека,´тельного содержа,´ния
забавити, забављати 1. заба,´вить, развле,´чь, увесели,´ть, поте,´шить 2. заня,´ть, разгуля,´ть; ~се 1. развле,´чься, поте,´шиться 2. задержа,´
ться
забавиште с. де,´тский сад
забадава 1. беспла,´тно, зада,´ром, безвозме,´здно 2. напра,´сно, зря
забадати, забости коло,´ть, вка,´лывать, вонза,´ть
забадати трн у здраву ногу - напра,´шиваться на неприя,´тности
забасати 1. заблуди,´ться, забрести,´, вы,´йти за преде,´лы 2. перейти,´ грани,´цы дозво,´ленного
забаталити забро,´сить, запусти,´ть; ~се 1. прийти,´ в состоя,´ние запу,´щенности 2. опусти,´ться, стать неря,´шливым
забацити, забацивати 1. забро,´сить, заки,´нуть, зашвырну,´ть 2. затеря,´ть, засу,´нуть; ~се завали,´ться, пропа,´сть
забачен 1. забро,´шенный, заки,´нутый; 2. отдалённый, уединённый, захолу,´стный
забачено место - глухая местность, глушь, захолустье
забашурити, забашуривати 1. запря,´тать 2. утаи,´ть, скрыть, замолча,´ть
забезекнути изуми,´ть, смути,´ть, ошеломи,´ть; ~се изуми,´ться, смути,´ться, оторопе,´ть
забележити 1. записа,´ть 2. отме,´тить, поме,´тить
забелешка ж. 1. за,´пись, заме,´тка 2. отме,´тка
забелити обојити у бело
забелети се 1. засветле,´ть 2. забеле,´ться
зора се забелила - ста,´ло расвета,´ть
забиберити 1. попе,´рчить 2. насоли,´ть, подложи,´ть свинью,´
забиберити некоме - насоли,´ть кому,´-ли,´бо
забијати, забити забива,´ть, заби,´ть, вбить, закола,´чивать
забијач м. мо,´лот, кува,´лда
заблатити запа,´чкать гря,´зью; ~се запа,´чкаться
заблејати забле,´ять
забленути се уста,´виться, бессмы,´сленно вы,´таращить глаза,´
заблистати засия,´ть, блесну,´ть
заблуда ж. заблужде,´ние, оши,´бка
заблудан оши,´бочный
заблудети, заблуђивати 1. заблуди,´ться, сби,´ться с доро,´ги 2. сби,´ться с пра,´вильного пути,´
заболети 1. заболе,´ть 2. причини,´ть боль, быть бо,´льно 3. оби,´деть
то ме је највише заболело - э,´то меня,´ бо,´льше всего,´ оби,´дело
заборав м. забве,´ние
предати забораву - преда,´ть забве,´нию
забораван забывчивый
забравити, заборављати забы,´ть, забыва,´ть; ~се забы,´ться, забыва,´ться
забости 1. су,´нуть 2. уколо,´ть
забадати нос - су,´нуть нос
забравити 1. запере,´ть, замкну,´ть
забрадити повяза,´ть плато,´к на го,´лову
забрадити се повяза,´ться платко,´м
забраздити 1. нача,´ть борозду,´ 2. захвати,´ть бороздо,´й чужу,´ю полосу,´ 3. вы,´йти из грани,´ц, зарва,´ться
он је далеко забраздио - он далеко,´ зашёл в просту,´пках
забран м. запове,´дный лесно,´й уча,´сток
забрана ж. запреще,´ние, запре,´т
ставити забрану - наложи,´ть запре,´т
забранити, забрањивати запрети,´ть, запреща,´ть
забректати запыхте,´ть
забринути обеспоко,´ить; ~се беспоко,´иться
забрљати 1. запа,´чкать, замара,´ть 2. небре,´жно сде,´лать, испо,´ртить
забројити просчита,´ться, пропусти,´ть при счёте; ~се ошиби,´ться в счёте, просчита,´ться
забрујати загуде,´ть, зашуме,´ть
забуна ж. 1. смяте,´ние, смуще,´ние, замеша,´тельство 2. недоразуме,´ние, пу,´таница
забунити смути,´ть, вызыва,´ть замеша,´тельство, сбить с то,´лку; ~се 1. сби,´ться с то,´лку, смути,´ться 2. запу,´таться
забушант м. челове,´к, уклоня,´ющийся от де,´ла
забушити, забушавати 1. утаи,´ть 2. прогуля,´ть, уклони,´ться
завада ж. ссо,´ра, раздо,´р, разла,´д, вражда,´
завадити, завађивати вызыва,´ть раздо,´р, ссо,´рить поссо,´рить; ~се поссо,´риться
завалити, заваљивати 1 зава,´лить, загороди,´ть 2. отки,´дывать наза,´д; ~се 1. ввали,´ться, попа,´сть 2. отвали,´ться,
завапити завопи,´ть
заварати, заваравати 1. обману,´ть2. отвле,´чь внима,´ние, обольсти,´ть, замани,´ть, завле,´чь, отвести,´ глаза,´
заварати бол - отвле,´чь внима,´ние от бо,´ли
заварати глад - съесть немно,´го чего,´-ли,´бо, перекуси,´ть
заваривач м. сва,´рщик
заварити, заваривати свари,´ть, сва,´ривать (металл)
завежљај м. 1. пакет 2. свя,´зка; у,´зел
завезак м. у,´зел, узело,´к
завезаност ж. 1. свя,´занность 2. неповоро,´тливость
завезати завезивати завяза,´ть, связа,´ть, завя,´зывать, свя,´зывать; ~се завяза,´ться
завезао се језик - у него,´ язы,´к прили,´п к горта,´ни
завејати заве,´ять, занести,´
снег је завејао све стазе - сне,´гом занесло,´ все тропи,´нки
завера ж за,´говор
завереник м. загово,´рщик
заверенички загово,´рщицкий
заверити се, заверавати се 1. дать обе,´т, обеща,´ть 2. соста,´вить за,´говор
завеса ж. за,´навес, занаве,´ска
дићи мало завесу - приподня,´ть за,´навес
завеслати 1. нача,´ть грести,´ 2. нале,´чь на вёсла
завести, заводити 1. завести,´ 2. внести,´ в кни,´гу, спи,´сок, журна,´л 3. соблазни,´ть 4. обману,´ть
завести девојку - увле,´чь, соблазни,´ть де,´вушку
завет м. заве,´т, заро,´к, обe,´т
Стари завет - Ветхи,´й заве,´т
заветни заве,´тный
заветовати взять кля,´тву, положи,´ть заро,´к, заре,´чься; ~се дать, дава,´ть обе,´т, кля,´тву
заветрина ж. ме,´сто, защищённое от ве,´тра
он је у заветрини - он стои,´т в стороне,´ от жи,´зни
завештање с. завеща,´ние
завештач м. завеща,´тель
завештати, завештавати завеща,´ть
завидан 1. зави,´дный 2. зави,´стливый
завидети зави,´довать
завидљив зави,´стливый
завидљивац м. зави,´стник
завијати, завити 1. завива,´ть, свива,´ть 2. завёртывать, завора,´чивать 3. заку,´тывать, зама,´тывать, обма,´тывать 4. обвя,´зывать, перевя,´зывать,
перебинто,´вывать 5. выть, завыва,´ть; ~ се заку,´тываться, обмота,´ться
завија ме стомак - у меня,´ резь в животе,´
завијати се у црно - одева,´ться в тра,´ур
завијено 1. замо,´тано 2. скры,´то
завијутак м. поворо,´т
завијати, завити выть, завыва,´ть
завирити, завиривати загляну,´ть, загля,´дывать
зависити зави,´сеть
завитлавати, завитлати 1. размахну,´ть 2. ки,´нуть, швырну,´ть с разма,´ху, метну,´ть 3. обма,´нывать, пу,´тать;~ се шути,´ть, дразни,´ть кого-
либо
завичај м. 1. ме,´сто рожде,´ния 2. ме,´сто постоя,´нного жи,´тельства
завичајан относя,´щийся к ме,´сту рожде,´ния
завладати 1. завладе,´ть, овладe,´ть, захвати,´ть 2. нача,´ть пра,´вить
завладали су нови обичаји -взя,´ли верх но,´вые обы,´чаи
завлачити зата,´скивать, засо,´вывать;~ се забира,´ться
завод м. заведе,´ние, учрежде,´ние институ,´т
казнено-поправни завод- исправи,´тельная коло,´ния
заводити 1. заводи,´ть 2. вноси,´ть в кни,´гу, спи,´сок, журна,´л, регистри,´ровать 3.соблазня,´ть; ~се обма,´нываться
заводљив соблазни,´тельный
заводник м. обольсти,´тель, соблазни,´тель
завој м. 1. повя,´зка, бинт 2. обмо,´тка, обёртка 3. поворо,´т, излу,´чина
завојни перевя,´зочный
завојни материјал - перевя,´зочный материа,´л
завојница ж. спира,´ль
завојит 1. спира,´льный, винтообра,´зный 2. изви,´листый
завојак м. завито,´к, поворо,´т доро,´ги, оборо,´т спира,´ли
завојевач м. завоева,´тель
завојевачки завоева,´тельный
заволети полюби,´ть; ~се полюби,´ть друг дру,´га
заврзлама ж. увёртка, пу,´таница
завриштати завизжа,´ть, закрича,´ть
заврнути 1. заверну,´ть, закрути,´ть 2. сверну,´ть 3. обману,´ть, наду,´ть
заврнути шију - сверну,´ть ше,´ю
заврт м. оди,´н оборо,´т винта,´
завртањ м. шуру,´п
завртети, завртати 1. закрути,´ть, закру,´чивать 2 . вверну,´ть, зави,´нчивать 3. верте,´ть, повора,´чивать ; ~се закружиться
завртети некоме мозак - вскружи,´ть кому,´-ли,´бо го,´лову
завртело ми се у глави - у меня,´ закружи,´лась голова,´
завршавати, завршити зака,´нчивать, заверша,´ть; ~ се зака,´нчиваться
завршетак м. коне,´ц, оконча,´ние
завршни коне,´чный, заключи,´тельный
завршити 1. зако,´нчить, довести,´ до конца,´, заверши,´ть 2. прекрати,´ть, заключи,´ть
завући втащи,´ть, вовле,´чь, засу,´нуть, впихну,´ть; ~се забра,´ться, вкра,´сться
загадити зага,´дить, испога,´нить
загазити влезть
он је загазио у блато - он влез в грязь
загаламити зашуме,´ть, загалде,´ть
загарантовати гаранти,´ровать
загасит тёмный, приглушённого цвета
заглавити, заглављивати 1. укрепи,´ть кли,´ном, закли,´нить, заби,´ть клин 2. угоди,´ть, пропа,´сть, поги,´бнуть; ~се засе,´сть, застря,´ть
заглавље с. 1. эпило,´г 2. оглавле,´ние
загладити, заглађивати загла,´дить, пригла,´дить, сгла,´живать
загледати 1. взгляну,´ть, посмотре,´ть 2. влюби,´ться; ~ се загляде,´ться, засмотре,´ться
заглибити, заглибљивати завя,´знуть в грязи,´, увязать; ~ се завя,´знуть, погрузи,´ться
заглодати вцепи,´ться зуба,´ми
заглупети поглупе,´ть
заглупити, заглупљивати одура,´чить, поста,´вить в глу,´пое положе,´ние
заглушити задуши,´ть
загнати вогна,´ть
загнојавање 1. нагное,´ние 2. удобре,´ние; ~ се загна,´иваться
загнојити удо,´брить, унаво,´зить;~ се загнои,´ться
загњурити загњуривати окуну,´ться, нырнуть
заговарати, заговорити 1. загова,´ривать 2. отвлека,´ть внима,´ние, задержа,´ть разгово,´ром; ~се заговори,´ться
заголицати 1. защекота,´ть 2. вы,´звать любопы,´тство, заинтригова,´ть
загонетати, загонетнути зага,´дывать
загонетан зага,´дочный
загонетка ж. зага,´дка
загорети загоревати подгоре,´ть, пригоре,´ть
загоретина ж. при,´гарь
млеко удара на загоретину - молоко,´ отдаёт при,´гарью
загорчати загорчавати сдела,´ть, де,´лать го,´рьким
загосподарити завладе,´ть, нача,´ть вла,´ствовать
заграбити 1. захвати,´ть 2. поспеши,´ть
заграда ж. 1. огра,´да, и,´згородь, загражде,´ние 2. грам. ско,´бки
угласта заграда - квадра,´тные ско,´бки
обла заграда, витичаста заграда - кру,´глые ско,´бки
заградити, заграђивати 1. загороди,´ть, перегороди,´ть 2. поста,´вить в ско,´бки
заграјати зашуме,´ть, загалде,´ть
заграктати зака,´ркать
загреботина ж. цара,´пина
загревати 1. нагрева,´ть, ота,´пливать, разогрева,´ть 2. горячи,´ть, воодушевля,´ть; ~ се 1. гре,´ться, нагрева,´ться, разогрева,´ться 2. воодушевля,´
ться
загревни нагрева,´тельный
загревни материјал - то,´пливо
загревна површина - пове,´рхность нагре,´ва
загрепсти 1. оцара,´пать 2. зачерпну,´ть ло,´жкой 3. пойти,´
он је загребао уз брдо - он торопли,´во пошёл в го,´ру
загрижен зая,´длый
загристи, загризати 1. кусать, надку,´сывать 2. заку,´сывать 3. углуби,´ться
загрлити обня,´ть; ~ се обня,´ться, обня,´ть друг дру,´га
загрљај м. объя,´тие
загрмети 1. загреме,´ть 2. закрича,´ть
загртати, загрнути 1. заку,´тать, уку,´тать, 2. засучи,´ть 3. обмота,´ться 4. оку,´чить; ~се 1. уку,´таться 2. наде,´ть
пере,´дник
загрнути кромпир - оку,´чить карто,´фель
загрцнути се захлебну,´ться, поперхну,´ться
загубити затеря,´ть; ~ се затеря,´ться
загудети заигра,´ть, разыгра,´ться
загулити содра,´ть
загуљен 1. со,´дранный 2. стра,´нный, чудно,´й челове,´к
загурати затолка,´ть, втолкну,´ть
загустити 1. сгусти,´ть, загусте,´ть 2. попа,´сть в тру,´дное положе,´ние
загушити, загушивати души,´ть, задуши,´ть, придуши,´ть; ~ се удуши,´ться, задохну,´ться
загушљив ду,´шный, уду,´шливый
загушљивост ж. уду,´шливость
задавати, задати 1. зада,´ть, задава,´ть уро,´к, зада,´чу 2. дава,´ть сло,´во 3. причиня,´ть боль
задавати бригу - озабо,´чивать
задатак м. 1. зада,´ча, зада,´ние 2. уро,´к
писмени задатак - пи,´сьменная рабо,´та
задавити задуши,´ть
задах ж. вонь, смрад
задахнути воодушеви,´ть, вдохнови,´ть
задебљати 1. утолсти,´ть 2. потолсте,´ть
задевати, заденути 1. задева,´ть, засу,´нуть, вста,´вить 2. затыка,´ть, засо,´вывать 3. (дражити) дразни,´ть,
поддра,´знивать, подтру,´нивать; ~ се 1.пристава,´ть, задира,´ться 2. зате,´яться, нача,´ться
задевојчити се стать де,´вушкой, подрасти,´
задерати задра,´ть; ~ се задра,´ться
задесити 1. заста,´ть, встре,´тить, засти,´чь 2. пости,´чь, пости,´гнуть
задесио сам га код куће - я заста,´л его,´ до,´ма
задесила га је несрећа - с ним случи,´лось несча,´стье
задивити, задивљавати 1. удиви,´ть 2. восхити,´ть; ~ се удиви,´ться, порази,´ться
задивљати одича,´ть
задигнути, задизати приподня,´ть, задра,´ть; ~се приподня,´ться, задра,´ться
задимити 1. задыми,´ть, нача,´ть дыми,´ть 2. накури,´ть, нача,´ть кури,´ть; ~се продыми,´ться, закопти,´ться
задиркивати поддра,´знивать
задихати се запыха,´ться, задохну,´ться
задњи за,´дний, после,´дний
у задње време - в после,´днее вре,´мя
задњонепчани задненёбный
задобијати, задобити 1. заполуча,´ть, приобрета,´ть 2. привлека,´ть на свою,´ сто,´рону, вы,´играть
задовољење с. удовлетворе,´ние
тражити задовољење - тре,´бовать удовлетворе,´ния
задовољан дово,´льный, удовлетворённый
задовољство с. удово,´льствие, ра,´дость, дово,´льство
задовољити, задовољавати удовлетворя,´ть, удовлетвори,´ть; ~ се удовлетвори,´ться, удовлетворя,´ться
задојити 1. накорми,´ть гру,´дью 2. всоса,´ть с молоко,´м ма,´тери
задоцнити, задоцњавати запозда,´ть, опозда,´ть
задремати задрема,´ть
задречати закрича,´ть, завизжа,´ть
задржавање с. задержка, опоздание
задржавати, задржати 1. заде,´рживать 2. остана,´вливать 3. сохраня,´ть; ~ се 1. заде,´рживаться 2. возде,´рживаться 3. сохрани,´ться
задригао 1. кре,´пкий, ядрёный 2. пло,´тный
задригнути окре,´пнуть, поздорове,´ть
задрмати затрясти,´, потрясти,´; ~се затрясти,´сь, закача,´ться
задрт упря,´мый, своенра,´вный
задруга ж. 1. кооперати,´вное о,´бщество, това,´рищество 2. патриарха,´льная семе,´йная общи,´на
потрошачка задруга - о,´бщество потреби,´телей
задругарство с. коопера,´ция
задругарски относя,´щийся к чле,´нам задруги, кооперати,´ва
задружан кооперати,´вный, арте,´льный
задрхтати задрожа,´ть, затрепета,´ть
задубити се, задубљивати се углуби,´ться, углубля,´ться
задубити се у своје мисли - углуби,´ться в свои,´ мы,´сли
задувати се 1. задохну,´ться 2. запыха,´ться
задуго надо,´лго
задужбина ж. благотвори,´тельное завеща,´ние или учрежде,´ние
задуженост ж. задо,´лженность
задужити, задуживати 1. де,´лать должнико,´м, обременя,´ть до,´лгом 2. ста,´вить в обя,´занность, поруча,´ть; ~се 1. брать в долг, станови,´ться
должнико,´м, ода,´лживаться 2. брать обя,´занности
задужница ж. долгова,´я распи,´ска, долгово,´е обяза,´тельство
задунути 1. поду,´ть, нача,´ть дуть 2. дохну,´ть
задушити задуши,´ть
задушнице ж. мн. день поминове,´ния мёртвых, роди,´тельская суббо,´та
зађевица ж. ссо,´ра, междусо,´бица
зађубрити 1. засори,´ть, насори,´ть, заму,´сорить 2. удо,´брить, унаво,´зить
зажагорити загалде,´ть, зашуме,´ть
зажагрити засверка,´ть, заблиста,´ть
зажагрити очима - сверкну,´ть глаза,´ми
зажалити пожале,´ть
зажарити раскали,´ть, накали,´ть; ~ 1. накали,´ться, раскали,´ться 2. си,´льно покрасне,´ть
зажеднети почу,´вствовать жа,´жду
зажелети пожела,´ть; ~ се захоте,´ть, стра,´стно пожела,´ть
зажелети се некога - стоскова,´ться, заскуча,´ть по ком-ли,´бо
зажећи заже,´чь
зажмирити прищу,´риться
зажмурити зажму,´риться
зажмурити на једно око - закры,´ть оди,´н глаз; смотре,´ть сквозь па,´льцы
зажуборити зажурча,´ть
зажутети нача,´ть желте,´ть
зажутити зажелте,´ть, пожелти,´ть
зазвати вы,´звать, позва,´ть, пригласи,´ть
зазвекетати нача,´ть позвя,´кивать
зазвечати заля,´згать, зазвене,´ть
зазвиждати засвисте,´ть, загуде,´ть
зазвонити зазвони,´ть
зазвучати зазвуча,´ть
зазеленети позелене,´ть; ~ се зазелене,´ться
зазидати, зазиђивати замурова,´ть, замуро,´вывать, заде,´лать ка,´мнем, кирпича,´м
зазимити зазимова,´ть; похолода,´ть
зазимило је начала,´сь зима,´
зазирати 1. пуга,´ться 2. дичи,´ться, чужда,´ться
зазирати од нечега - стесня,´ться, чужда,´ться, избега,´ть чего,´-ли,´бо
зазјавати ротозе,´йничать
зазнати узна,´ть, осозна,´ть
зазор м. стыд, бесче,´стье
зазоран посты,´дный, бесче,´стный
зазорити рассвести,´
зазорило је - начался,´ рассве,´т
зазубица ж. отёк дёсен
расту му зазубице - у него,´ слю,´нки теку,´т
зазујати загуде,´ть, зажужжа,´ть
заигравати начина,´ть танцева,´ть, весели,´ть, заставля,´ть пляса,´ть
заиграти 1. заигра,´ть 2. запляса,´ть, затанцeва,´ть 3. взыгра,´ть, затрепета,´ть; ~ се заигра,´ться, распляса,´ться
заиграло ми је срце од радости - у меня,´ се,´рдце взыгра,´ло от ра,´дости
заинатити се заупря,´миться
заинатити се с неким - поссо,´риться с кем-ли,´бо
заинтересовати заинтересова,´ть; ~ се заинтересова,´ться
заиста прл. действи,´тельно, в са,´мом де,´ле, наве,´рно
зајам м. заём
расписати зајам - объяви,´ть подпи,´ску на заём
зајамчити гаранти,´ровать
зајаукати застона,´ть, завопи,´ть
заједљив е,´дкий, ко,´лкий, язви,´тельный
заједљивац м. язви,´тельный челове,´к
заједница ж. 1. коллекти,´в, объедине,´ние, сою,´з 2. о,´бщность, соо,´бщество, о,´бщество
првобитна заједница - первобы,´тная общи,´на
заједнички о,´бщий, коллекти,´вный
заједно вме,´сте, совме,´стно
заједрити поплы,´ть под паруса,´ми
зајести 1. надое,´сть приди,´рками, досади,´ть 2. вы,´смеять
зајецати зарыда,´ть
зајечати зазвуча,´ть, запла,´кать, зарыда,´ть
зајмити дава,´ть взаймы,´, в долг, занима,´ть у кого,´-ли,´бо.
заказати, заказивати заказа,´ть, назна,´чить
заказывать, назнача,´ть
закалуђерити постри,´чь в мона,´хи; ~ се постри,´чься в мона,´хи
закапати зака,´пать
закаснити опозда,´ть
закашњавати запа,´здывать, опа,´здывать
закашњење с. опозда,´ние
закачаљка ж. 1. крючо,´к, ве,´шалка 2. приди,´рка
закачити 1. зацепи,´ть 2. пове,´сить 3. заде,´ть 4. придра,´ться; ~ се 1. вцепи,´ться 2. заде,´ть, придра,´ться
закачка ж. 1. крючо,´к 2. закорю,´чка, заковы,´чка 3. зажи,´м 4. приди,´рка
закашљати се зака,´шляться
заквачити запере,´ть
закерало м. приди,´ра, брюзга,´, привере,´дник
закерати брюзжа,´ть, привере,´дничать
закивак м. заклёпка, клёпка
закивати 1. клепа,´ть 2. забива,´ть
закинути 1. забро,´сить, оста,´вить 2. недопла,´чивать, обсчи,´тывать
закипети закипе,´ть, прикипе,´ть
закиселити 1. подки,´слить 2. заква,´сить, засоли,´ть
закиснути промо,´кнуть, намо,´кнуть
закитити укра,´сить (цвета,´ми); ~ се укра,´ситься
заклањати, заклонити 1. заслоня,´ть, прикрыва,´ть, заставля,´ть 2. защища,´ть, заступа,´ться; ~ се заслоня,´ться, укры,´ться, укрыва,´ться
заклати заколо,´ть, заре,´зать, уби,´ть
заклао ме без ножа - без ножа,´ заре,´зал
заклатити качну,´ть; ~ се закача,´ться
заклет 1. закля,´тый 2. присягну,´вший
заклетва ж. кля,´тва, прися,´га
положити заклетву - дать прися,´гу, присягну,´ть
заклети 1. привести,´ к прися,´ге 2. зака,´иваться, зарека,´ться; ~се присягну,´ть, дать прися,´гу
заклон м. 1. засло,´н, прикры,´тие, ши,´рма, навёс 2. убе,´жище, прикры,´тие
блидирани заклон - железобето,´нное убе,´жище
заклоп м., заклопац м. 1. кры,´шка, покры,´шка 2. засо,´в, запо,´р
заклопити закры,´ть, замкну,´ть; ~ се захло,´пнуться, закры,´ться
заклопити очи - закры,´ть глаза,´, умере,´ть
закључавати, закључати запира,´ть на ключ; ~ се запира,´ться на ключ
закључак м. 1. заключе,´ние, оконча,´ние, заверше,´ние 2. умозаключе,´ние, вы,´вод 3. реше,´ние, постановле,´ние 4. сде,´лка, догово,´р
закључити, закључивати 1. заключи,´ть, сде,´лать вы,´вод 2. заверши,´ть, зако,´нчить
закључно включи,´тельно
закмечати запища,´ть
заковати окова,´ть, заколоти,´ть, заби,´ть
заковитлати закружи,´ть в ви,´хре, си,´льно закрути,´ть
заковрчити 1. зави,´ть ку,´дри 2. заверну,´ть ко,´льцами
закокодакати закуда,´хтать
заколутати 1. нача,´ть враща,´ть 2. размахну,´ться
заколутати очима - закати,´ть глаза,´
закон м. зако,´н
закон вредности -зако,´н сто,´имости
у име закона - и,´менем зако,´на
повредити закон - нару,´шить зако,´н
законик м. ко,´декс, свод зако,´нов
кривични законик - уголо,´вный ко,´декс
грађански законик - гражда,´нский ко,´декс
законит зако,´нный
законитост ж. 1. зако,´нность 2. закономе,´рность
законски зако,´нный
законски пропис - тре,´бование зако,´на
законски нацрт - прое,´кт зако,´на
законодаван законода,´тельный
законодавац м. законода,´тель
законодавство с. законода,´тельство
закоп м. погребе,´ние, по,´хороны
закопати, закопавати 1. зары,´ть 2. закопа,´ть, похорони,´ть; ~ се зака,´пываться, зары,´ться, закопа,´ться
закопчавати, закопчати застёгивать; ~ се 1. застёгиваться 2. стать сде,´ржанным
закопчан 1. застёгнутый 2. за,´мкнутый, сде,´ржаный
закорачити 1. переступи,´ть че,´рез что-ли,´бо, перешагну,´ть 2. перейти,´ грани,´цы дозво,´ленного 3. вто,´ргнуться
закоренити се укорени,´ться, прижи,´ться
закорети се покры,´ться ко,´ркой
закосити нача,´ть коси,´ть
закотвити постави,´ть на я,´корь
закотити расплоди,´ть, развести,´; ~се расплоди,´ться
закочити останови,´ть, затормози,´ть
закрабуљити се замаскирова,´ться
закрасити укра,´сить
закрвавити нача,´ть кровото,´чить; ~ се окрова,´виться
закрвити се поссо,´риться, стать кро,´вными врага,´ми
закречити побели,´ть и,´звестью; ~се заизвесткова,´ться
закржљавити захире,´ть, заскору,´знуть
закржљао захире,´вший, ча,´хлый, хилый
закрити, закривати закры,´ть, покры,´ть
закрилити 1. заслони,´ть, покры,´ть кры,´льями 2. взять под свою,´ защи,´ту, защити,´ть
закриље с. покрови,´тельство, защи,´та
под закриљем - под защи,´той
закрпа ж. запла,´та
нашла врећа закрпу - два сапога,´ па,´ра
закрпити почини,´ть, залата,´ть
закрстити отмети,´ть кресто,´м
закружити окружи,´ть, охвати,´ть
закрчити, закрчивати 1. завали,´ть 2. затромози,´тъ 3. прегради,´ть
закувати, закувавати 1. завари,´ть 2. кипяти,´ть 3. зате,´ять; ~ се 1. завари,´ться 2. нача,´ться, зате,´яться
закужити зачуми,´ть, зарази,´ть
закукати запла,´кать, нача,´ть причита,´ть
закукуљити 1. заку,´таться 2. запу,´тать
закукурекати, закукурикати закукуре,´кать
закулисан закули,´сный
закуп м. аре,´нда, наём, съёмка
узети под закуп - арендова,´ть, взять в аре,´нду
уговор о закупу - аре,´ндный догово,´р
закупац м. аренда,´тор, съёмщик
закупни аре,´ндный
закупна цена - аре,´ндная пла,´та
закупнина ж. аре,´ндная пла,´та
закупнички аренда,´торский
закупити, закупљивати снять, арендова,´ть, закупи,´ть, нанима,´ть
закуска ж. заку,´ска
закутак м. у,´гол
закућити созда,´ть дома,´шний оча,´г, ую,´т; ~ се созда,´ть себе,´ дома,´шний оча,´г, ую,´т
закуцати, закуцавати 1. вбить, заби,´ть 2. постуча,´ть
закуцати на врата - постуча,´ть в дверь
залагати 1. закла,´дывать, отдава,´ть под зало,´г 2. хлопота,´ть, заступа,´ться
залажење с. 1. захо,´д, захожде,´ние 2. свора,´чивание 3. обхо,´д, вника,´ние
залазак м. 1. захо,´д, захожде,´ние, обхо,´д 3. захо,´д, зака,´т
залазити 1. заходи,´ть, входи,´ть 2. обходи,´ть 3. сади,´ться, зака,´тываться
залајати зала,´ять
заламати надла,´мывать
залевати залива,´ть, полива,´ть
заледити, залеђивати заморо,´зить, скова,´ть льдом; ~ се замёрзнуть, покры,´ться льдом
залеђе с. 1. ме,´стность лежа,´щая позади,´ чего,´-ли,´бо 2. тыл 3. фон, за,´дний план
залежати се залежа,´ться
залелекати нача,´ть причита,´ть
залелујати заколыха,´ть; ~ се заколыха,´ться, закача,´ться
залепити, залепљивати закле,´ить, залепи,´ть; ~ 1. прилепи,´ться, закле,´иться 2. привяза,´ться, приста,´ть
залепити шамар -дать оплеу,´ху
залет м. пе,´рвый взмах кры,´льями, полёт с разбе,´га
из залета - с разго,´на, с разбе,´га
залетати, залетети нача,´ть лета,´ть, дава,´ть разбе,´г; ~ се разбега,´ться, разгоня,´ться, полете,´ть
залечити залечи,´ть; ~ се залечи,´ться
залив м. 1. зали,´в, бу,´хта 2. за,´водь
заливати залива,´ть
заливен зали,´тый
ћути као заливен - молчи,´т сло,´вно воды,´ в рот набра,´л
залити поли,´ть, зали,´ть, затопи,´ть
зализати зализа,´ть, пригла,´дить; ~ се пригла,´диться, прилиза,´ться
зализати косу - прилиза,´ть во,´лосы
залистак м. 1. росто,´к, черено,´к 2. кла,´пан
залиха ж. резе,´рв, запа,´с
залога ж. зало,´г, закла,´д
заложити 1. заложи,´ть, отда,´ть в зало,´г 2. заже,´чь 3. затопи,´ть печь; ~ се заступи,´ться
заложити ватру - разже,´чь ого,´нь, разложи,´ть костёр
заложни закладно,´й
заложни завод - ломба,´рд
залогај м. кусо,´к, кусо,´чек пи,´щи
заломити заломи,´ть, надломи,´ть; ~ се получить в долю
 мени се тако заломило – такая доля мне выпала
залуд напра,´сно, зря, тще,´тно
залудан 1. пра,´здный, досу,´жий 2. бесполе,´зный, тще,´тный
залудник м. безде,´льник, зева,´ка
залудити, залуђивати 1. свести,´ с ума,´, обворожи,´ть, вскружи,´ть го,´лову 2. одура,´чить, сбить с то,´лку; ~ се сойти,´ с ума,´
залупан уши,´бленный, уда,´реный
залупати захло,´пать, застуча,´ть
залупити захло,´пнуть; ~ се захло,´пнуться
залутати 1. сби,´ться с доро,´ги, забрести,´, заблуди,´ться 2. впасть в заблужде,´ние
заљубити се, заљубљивати се влюби,´ться, влюбля,´ться
заљубљен влюблённый
заљубљеник м. влюблённый
заљубљеност ж. влюблённость
заљубљив влю,´бчивый
залауљати закача,´ть; ~ се закача,´ться, зашата,´ться
заљуштити нача,´ть лущи,´ть, шелуши,´ть
замаглити, замагливати затума,´нить; ~ затума,´ниться
замаглило је - пал тума,´н
замађијати зачарова,´ть, околдова,´ть
замазати, замазивати 1. замаза,´ть , запа,´чкать, па,´чкать 2. сма,´зывать; ~ се зама,´заться, па,´чкаться, зама,´зываться
замазати очи -обмануть
замајати останови,´ть, задержа,´ть; ~ се задержа,´ться, завози,´ться
замајац м. 1. махово,´е колесо,´, махови,´к 2. ма,´ятник
замајни махово,´й
замајни точак - махови,´к
замак м. замо,´к
замакати обма,´кивать
замакнути 1. скры,´ться с глаз 2. привле,´чь внима,´ние
замакнути за угао - поверну,´ть за у,´гол
замало почти,´; едва,´ не, чуть бы,´ло не
замама ж. прима,´нка
замамити увле,´чь, замани,´ть
замамљив зама,´нчивый, привлека,´тельный
замамљивати увлека,´ть, зама,´нивать
заман напра,´сно, зря
замандалити запере,´ть на засо,´в
замарати утомлять; ~ се устава,´ть, утомля,´ться
замашћивати заса,´ливать, сде,´лать жи,´рным
замаукати замяу,´кать
замах м. 1. разма,´х, взмах 2. подъём ду,´ха
замахивати, замахнути взма,´хивать, зама,´хиваться
замашај м. взмах, разма,´х
замашан 1. значи,´тельный, ва,´жный 2. объёмистый 3. гру,´зный
замахнитати взбеси,´ться
замаштати нача,´ть мечта,´ть
замена ж. 1. заме,´на, замеще,´ние 2. обме,´н
заменик м. замести,´тель
заменица ж. местоиме,´ние
заменити 1. замести,´ть, замени,´ть 2. обменя,´ть; ~ се 1. смени,´ться 2. обменя,´ться
замеништво с. замести,´тельство
замењивати замени,´ть, замеща,´ть; ~се 1. сменя,´ться, замеща,´ться 2. обме,´ниваться
замеравати, замерати упрека,´ть, порица,´ть, осужда,´ть, де,´лать замеча,´ние; ~се вызыва,´ть неудово,´льствие,
порица,´ть
замерати некоме - порица,´ть кого,´-ли,´бо
замерити упрекну,´ть, вы,´сказать порица,´ния; ~се обменя,´ться упрёками; испо,´ртить отноше,´ния
замерка ж. упрёк, порица,´ние, замеча,´ние
без замерке - безупре,´чно
замесити 1. замеси,´ть 2. завари,´ть ка,´шу
замести замести,´, заве,´ять
заметак м. 1. заро,´дыш, зача,´ток 2. росто,´к, зача,´ток
заметан тру,´дный, кропотли,´вый, хлопотли,´вый
заметати, заметнути начина,´ть, затева,´ть; ~се 1. затева,´ться 2. завя,´зываться (о плода,´х)
заметни заро,´дышевый
заметник м. зачи,´нщик
замешати 1. замеша,´ть, смеша,´ть 3. замеси,´ть
замирисати 1. запахну,´ть 2. нача,´ть ню,´хать
замисао ж. за,´мысел, наме,´рение
замислити, замишљати заду,´мать, предста,´вить себе,´; ~ се заду,´маться
замишљен 1. заду,´мчивый 2. заду,´манный
замка ж. 1. пе,´тля 2. западня,´, лову,´шка, сило,´к, капка,´н
замлатарати замаха,´ть
замлатити, замлаћивати 1. затупи,´ть, притупля,´ть 2. изби,´ть, бить, лупи,´ть
замлаћивати се 1. притупля,´ться 2. увлека,´ться
замлачити подогре,´ть немно,´го
замолити попроси,´ть
замомчити се возмужа,´ть, стать ю,´ношей
замор м. усталость, утомле,´ние
заморан утоми,´тельный
замореност ж. уста,´лость, утомле,´ние
заморити утоми,´ть; ~се утоми,´ться, уста,´ть
заморљив утоми,´тельный
заморче с. подо,´пытное живо,´тное
замотати, замотавати замота,´ть, смота,´ть, запако,´вывать; ~се, замотавати се замота,´ться, заку,´таться, ку,´таться
замотуљак м. узело,´к, свёрток, паке,´т
замочити замочи,´ть, обмакну,´ть
замраченье с. затемне,´ние
помрачење Сунца - затме,´ние со,´лнца
замрачити замрачивати 1. затемне,´ть 2. затемни,´ть; ~се стемне,´ть, смеркну,´ться
замрежити покры,´ть се,´ткой
замрети 1. вы,´мереть 2. замере,´ть
замрзнути, замрзавати замерза,´ть, замора,´живать; ~се замрзавати се замерза,´ть, замёрзнуть
замрзети возненави,´деть
замркнути 1. потемне,´ть 2. быть засти,´гнутым темното,´й
замрљати запа,´чкать, замара,´ть
замрсити, замршивати спу,´тать, спу,´тывать, запу,´тать; ~ се запу,´таться, запу,´тываться
замрсити трагове - замести,´ следы,´
замукати замыча,´ть
замумлати заворча,´ть, забормота,´ть
замумуљити затума,´нить
замутити, замућивати замути,´ть; ~ се замути,´ться, потускне,´ть
замутити јаје - взбить яйцо,´
замуцати пробормота,´ть, пролепета,´ть
замуцкивати заика,´ться, запина,´ться
занавек навсегда,´
занат м. ремесло,´
дати на занат - отдать в обуче,´ние ремеслу,´
радити занат - занима,´ться ремесло,´м
испећи занат – обучиться ремеслу
занатлија м. реме,´сленник
занатлијски, занатски реме,´сленный, реме,´сленнический
занатлијска школа - реме,´сленная школа
занатство с. реме,´сленничество
занемарити, занемаривати забра,´сывать, запуска,´ть; ~се занемаривати се опуска,´ться, не следи,´ть, за собо,´й
занемети онеме,´ть, замолча,´ть
занемоћати 1. обесси,´леть, потеря,´ть си,´лы 2. заболе,´ть
занесен 1. занесённый, охва,´ченный стра,´стью 2. погружённый в ду,´мы, увлечённый
занесењак м. мечта,´тель, фантазёр 2. изувe,´р, фана,´тик
занесењаштво с. восто,´рженность, энтузиа,´зм
занимање с. 1. заня,´тие 2. профе,´ссия 3. развлече,´ние 4. интере,´с, внима,´ние
занимати 1. развлека,´ть, забавля,´ть 2. интересова,´ть; ~се 1. занима,´ться, развлека,´ться 2. интересова,´ться 3. выполня,´ть постоя,´нную де,´я-
тельность
занимљив заба,´вный, занима,´тельный, заня,´тный, интере,´сный, любопы,´тный
зановетало м. назо,´йливый болту,´н, пустоме,´ля
зановетати надоеда,´ть, досажда,´ть болтовнёй, болта,´ть, пустосло,´вить
заноктица ж. 1. ногтево,´е ло,´же 2. заусе,´ница
занос м. 1. увлече,´ние, восто,´рг, упое,´ние восто,´рг, энтузиа,´зм 2. о,´бморок 3. бред
заносан преле,´стный, вызыва,´ющий восто,´рг, очарова,´тельный, плени,´тельный, обворожи,´тельный
заносити, занети 1. заноси,´ть, занести,´, отнести,´ 2. увлека,´ть, увле,´чь, восхити,´ть, плени,´ть 3. говори,´ть с иностра,´нным ударе,´нием; ~се 1.
увлека,´ться, увле,´чься, восхити,´ться, воодушеви,´ться, упива,´ться 2. заноси,´ться, мечта,´ть 3. шата,´ться, поша,´тываться, пошатну,´ться,
закача,´ться4. углуби,´ться в свои,´ мы,´сли
заноћити заночева,´ть
заноћило је - наступи,´ла ночь
зањихати заколыха,´ть, закача,´ть, качну,´ть, зашата,´ть, заколыха,´ть; ~се закача,´ться, качну,´ться, пошатну,´ться, зашата,´ться
зао 1. плохо,´й, дурно,´й, скве,´рный 2. злой, зло,´бный
бити зле воље - быть в плохо,´м настрое,´нии, быть не в ду,´хе
у зао час - на беду,´, к несча,´стью
зла судбина, зао удес - злой рок
заобилажење с. обхо,´д, объе,´зд
заобилазак м. 1. око,´льный путь, кружна,´я доро,´га 2. обхо,´дный манёвр
заобилазан обхо,´дный, око,´льный, кружно,´й
заобилазити, заобићи обойти,´, обходи,´ть, проходи,´ть око,´льными путя,´ми, сде,´лать крюк
заоблити закругли,´ть, округли,´ть; ~се закругли,´ться
заобљеност ж. закруглённость, окру,´глость
заова ж. золовка
заовин золо,´вкин
заогртати, заогрнути 1. завёртывать 2. наки,´дывать, надева,´ть; ~се 1. запахну,´ться 2. наде,´ть на пле,´чи
заодевати, заоденути 1. одева,´ть 2. вне,´шне оформля,´ть; ~ се оде,´ться
заокрет м. поворо,´т
заокретати, заокренути повора,´чивать, заверну,´ть, поверну,´ть в другу,´ю сто,´рону
заокруглити округли,´ть, заокру,´глить
заокружити, заокруживати окружи,´ть, закругли,´ть
заокупити заня,´ть
заорати, заоравати запа,´хивать, нача,´ть паха,´ть
заорити се разда,´ться, послы,´шаться
заоставштина ж. насле,´дство, иму,´щество уме,´ршего
заостао отста,´лый, нера,´звитый
заосталост ж. 1. отстава,´ние 2. отста,´лость
заостатак м. оста,´ток
заостати, заостајати отстава,´ть, отста,´ть, остава,´ться позади,´
заоштравати, заоштрити !.заостря,´ть, , обостря,´ть 2.чини,´ть каранда,´ш; ~ се заостри,´ться, обостри,´ться
заоштреност ж. заострённость, обострённость
запад м. 1. за,´пад 2. захо,´д со,´лнца 3. за,´падный ве,´тер
западни за,´падный
западњак м. жи,´тель за,´пада, за,´падник
западњачки за,´паднический
западати 1. запада,´ть 2. выпада,´ть 3. заходи,´ть
запазити, запажати приме,´тить, заме,´тить
запајати 1. напа,´ивать 2. вдохновля,´ть
запакост назло,´
као запакост - как наро,´чно
запалити 1. заже,´чь 2. закури,´ть 3. идти,´, пойти,´ (ре,´зко, неожи,´дано); ~се заже,´чься, загоре,´ться, воспламени,´ться, воодушеви,´ться,
вспыли,´ть
запалење с. воспале,´ние
запалење слепог црева - аппендици,´т
запалење трбушне марамице - воспале,´ние брюши,´ны
запалење плућне марамице - плеври,´т
запаљив воспламеня,´ющийся, горю,´чий
запаљиви материјал - горю,´чий, легко,´ воспламеня,´ющийся материа,´л
запаљива бомба - зажига,´тельная бо,´мба
запаљивати воспламеня,´ть, зажига,´ть; ~се загора,´ться, вдохновля,´ться, вспы,´хивать, горячи,´ться
запамтити запо,´мнить
запањити, запањивати изуми,´ть, порази,´ть, ошеломи,´ть; ~ се порази,´ться, изуми,´ться, остолбене,´ть
запањити се од чуда - останови,´ться в изумле,´нии
запањујући изумлённый, смущённый, поражённый, ошеломлённый, озада,´ченный, оторопе,´лый
запапрети напе,´рчить, припра,´вить стручко,´вым пе,´рцем
запара ж. зной, уду,´шливая жара,´, духота,´
запаран 1. ду,´шный, зно,´йный 2. оцара,´панный, за,´дранный
запарати оцара,´пать, распоро,´ть
запасти запа,´сть, попа,´сть
запасти у канџе - попа,´сть в ла,´пы
запатити развести,´, завести,´; ~ се нача,´ть плоди,´ться, разводи,´ться
запахнути 1. запа,´хнуть, пахну,´ть 2. запа,´хнуть, пове,´ять 3. опахну,´ть
запевати 1. запе,´ть 2. причита,´ть, голоси,´ть
запевка ж. причита,´ние
запенити вспе,´нить, покры,´ться пе,´ной
запенушати вспе,´нить, взбить пе,´ну; ~ се вспе,´ниться, запе,´ниться
запета ж. запята,´я
запети 1. натяну,´ть, напя,´лить 2. (пушку) взвести,´ (курок) 3. поднату,´житься напря,´чь си,´лы 3. запну,´ться, замя,´ться
4. рвану,´ться; 5. заде,´ть, зацепи,´ться
запети из пeтних жила - напря,´чь все си,´лы
запети у грлу - застря,´ть в го,´рле
запети у говору - запну,´ться в ре,´чи
запео је посао - де,´ло не идёт
запетост ж. 1. напряжённость 2. натя,´нутость
запетљати, запетљавати заплести,´, спу,´тать, запу,´тать; ~ заплести,´сь, спу,´таться
запећак м. простра,´нство за пе,´чкой
бацити у запећак - забро,´сить что-ли,´бо
запећи немно,´го обже,´чь ;~ се не,´много обгоре,´ть, поджа,´риться
запечатити 1.запеча,´тать, припеча,´тать 2.подтверди,´ть
запиљити се уста,´виться во что-ли,´бо
запиљио се у књигу - углубился в чтение
запињање с. напряже,´ние, натя,´гивание, запи,´нка, затрудне,´ние
говорит без запињања -говорить без запинки
запињати 1. напряга,´ть си,´лы, стара,´ться, натя,´гивать 2. взводи,´ть куро,´к 3. зацепля,´ться
запињача ж.1. куро,´к 2. була,´вка
запирање с. замыва,´ние, засти,´рывание
запирати 1. замыва,´ть, засти,´рывать 2. запира,´ть, застрева,´ть
запис м. заме,´тка, за,´пись, отме,´тка
записати, записивати записа,´ть, завеща,´ть; ~ се, записивати се записа,´ться
записи м. мн. запи,´ски, воспомина,´ния
записник м. протоко,´л
водити записник - вести,´ протоко,´л
записничар м. делопроизводитель, секретарь
записнички протоко,´льный
запитати, запитивати спроси,´ть, попроси,´ть, запра,´шивать
запиткивати расспра,´шивать
заплавити засини,´ть, покра,´сить си,´ней кра,´ской; ~ се засине,´ться, посине,´ть
заплакати запла,´кать; ~ се распла,´каться
запламтети вспы,´хнуть, запыла,´ть; ~се запыла,´ть, загоре,´ться
заплашити испуга,´ть, перепуга,´ть
заплена ж. конфиска,´ция
запленити 1. захвати,´ть добы,´чу 2. конфискова,´ть, наложи,´ть аре,´ст
заплести заплести,´, запу,´тать; ~ се заплести,´сь, запу,´таться
заплет м. 1. пу,´таница, запу,´танность, осложне,´ние 2. завя,´зка дра,´мы, рома,´на
заплетати заплета,´ть, сплета,´ть; ~се 1. заплета,´ться 2. смуща,´ться
заплетеност ж. 1. запу,´танность 2. сло,´жность
запливати заплы,´ть, поплы,´ть
запљескати зааплоди,´ровать, захло,´пать в ладо,´ши
запљунути, запљувати плю,´нуть, наплева,´ть на кого,´-ли,´бо, плева,´ть, оплёвывать
запљуснути, запљускивати заплесну,´ть, всплесну,´ть, забры,´згать, заплёскивать
заповедати 1. прика,´зывать, предпи,´сывать, повелева,´ть, распоряжа,´ться 2. нача,´льствовать
заповедник м. нача,´льник, команди,´р, кома,´ндующий
заповедник брoда - капита,´н корабля,´
заповеднички повели,´тельный, нача,´льнический
заповедни повели,´тельный
заповедништво с. кома,´ндование
заповест ж. прика,´з, приказа,´ние
заподевати, заподенути начина,´ть, затева,´ть; ~ се возни,´кнуть, нача,´ться
заподенути битку - нача,´ть бой
запојити напои,´ть кого,´-ли,´бо, вдохнови,´ть
запомагати звать на по,´мощь, крича,´ть
запонац м. за,´понка
запопити посвяти,´ть в свяще,´нники; ~ се стать свяще,´нником
запосленост ж. за,´нятость рабо,´той
запослити, запошљавати дать рабо,´ту, приня,´ть на рабо,´ту; ~ се получи,´ть рабо,´ту, стать на рабо,´ту
запоставити запостављати обойти,´, недооцени,´ть, оставля,´ть без внима,´ния
започети, започињати нача,´ть, зате,´ять
заправо действи,´тельно, в са,´мом деле, по со,´вести говоря,´
запрашити запыли,´ть, запороши,´ть;~ се запыли,´ться, запороши,´ться
запрега ж. упря,´жка
запрегнути запря,´чь;~ се запря,´чься, впря,´чься
запрежни упряжно,´й
запрезати запряга,´ть
запрезати се запряга,´ться
запрека ж. препя,´тствие, поме,´ха, заде,´ржка
запремати, запремити запо,´лнить, заня,´ть, занима,´ть простра,´нство
запремина ж. 1. объём, кубату,´ра 2. водоизмеще,´ние 3. тонна,´ж
запрепастити, запрепашћивати изуми,´ть, изумля,´ть, пуга,´ть, испуга,´ть, поража,´ть, ошеломи,´ть; ~ се изуми,´ться, изумля,´ться, пуга,´ться,
испуга,´ться, растеря,´ться
запрепашћење с. изумле,´ние, расте,´рянность
запретити пригрози,´ть
запречити 1. загороди,´ть, перегороди,´ть 2. помеша,´ть, воспрепя,´тствовать, задержа,´ть
запржити поджа,´рить, запра,´вить
запржити некоме чорбу - сде,´лать неприя,´тность кому,´-ли,´бо
запршка ж. припра,´ва, запра,´вка
запросити посва,´таться
заптивати затыка,´ть, закупо,´ривать 2. конопа,´тить 3. (нос) зажима,´ть
заптивач м. про,´бка, заты,´чка
заптивач цеви - ве,´нтиль
запустити запусти,´ть, оста,´вить; ~ се опусти,´ться, не обраща,´ть на себя,´ внима,´ния
запуштати 1. запуска,´ть 2. оставля,´ть, забра,´сывать, пренебрега,´ть 3. покида,´ть
запутити се отпра,´виться, напра,´вить
запуцати 1. нача,´ть стреля,´ть 2. заторопи,´ться
запушавати затыка,´ть; ~ се затыка,´ться
запушач м. заты,´чка, про,´бка
запушити зажа,´ть, заткну,´ть; ~ се заткну,´ться, заби,´ться
запушити уста - зажа,´ть рот
зар м. фата,´
зар ра,´зве, неуже,´ли
зараван ж. го,´рное плато,´, плоского,´рье
зараванак м. небольша,´я доли,´на в гора,´х
заравнити. заравньивати заровня,´ть, вы,´ровнять
зарада ж. за,´работок, за,´работная пла,´та
просечна месечна зарада - сре,´дний ме,´сячный за,´работок
зарадити, зарађивати заработа,´ть, заслужи,´ть
зарадовати се обра,´доваться
зараза ж. зара,´за, инфе,´кция
заразан 1. зара,´зный 2. зарази,´тельный
заразити, заражавати зарази,´ть, заража,´ть; ~ се заража,´ться, зарази,´ться
зарана 1. ра,´но 2. своевре,´менно, во,´время
заранак м. вре,´мя под ве,´чер пе,´ред су,´мерками
сунце је већ на заранку - со,´лнце уже,´ на зака,´те
зарастати, зарасти зараста,´ть, обраста,´ть
заратити нача,´ть войну,´, пойти,´ войно,´й
зараћен вою,´ющий
зараћене државе - вою,´ющие госуда,´рства
зарачунати, зарачунавати засчи,´тывать; ~се просчита,´ться, ошиби,´ться в счёте
зарђао заржаве,´вший, ржа,´вый
зарђати заржаве,´ть
заредити 1. обойти,´, посети,´ть, подря,´д 2. дать ка,´ждому по о,´череди
зарежати зарыча,´ть
зарез м. 1. засе,´чка, надре,´з, зару,´бка 2. запята,´я
зарезати, зарезивати 1. подреза,´ть 2. сде,´лать надре,´з, зару,´бку 3. заостри,´ть 4. очини,´ть каранда,´ш
њега нико ни за шта не зарезује - его,´ никто,´ и в грош не ста,´вит
зарећи се, зарицати се 1. дать сло,´во, заре,´чься 2. обеща,´ть, дава,´ть сло,´во
зарзати заржа,´ть
зарибати нача,´ть тере,´ть, мыть
зарити, заривати 1. зары,´ть, закопа,´ть, зарыва,´ть, зака,´пывать 2. (нож) вонзи,´ть, воткну,´ть; ~ се зарыва,´ться
заридати зарыда,´ть
заробити, заробљавати захвати,´ть в плен, обраща,´ть в ра,´бство; ~ се стать рабо,´м
заробљеништво с. плен, пребыва,´ние в плену,´
заробљеник м. пле,´нник, пле,´нный
ратни заробљеник - военнопле,´нный
заробљенички относя,´щийся к пле,´нному
заробљенички логор - ла,´герь для военнопле,´нных
зародити се нача,´ть дава,´ть плоды,´, зароди,´ться
заројити се нача,´ть рои,´ться, собра,´ться в рой
зароктати захрю,´кать
заромињати 1. зажурча,´ть 2. нача,´ть мороси,´ть
заронити нырну,´ть, занырну,´ть
заросити увлажни,´ть, ороси,´ть
зарубити, зарубљивати подруби,´ть, подшива,´ть, подреза,´ть
зарудети заале,´ть, зарумя,´ниться
зора је зарудела - зарумя,´нилась заря,´
заруке ж. мн. сго,´вор, обруче,´ние
заручити, заручивати обручи,´ть, помо,´лвить; ~ се обручи,´ться
заручник м. жени,´х, обручённый
заручница ж. неве,´ста, обручённая
заруменети се зарумя,´ниться, покрасне,´ть
засад м. расса,´да
засада пока,´, сейча,´с, на э,´тот раз
засадити, засађивати засади,´ть, сажа,´ть, насади,´ть насажда,´ть
засвагда навсегда,´
засведочити, засведочавати засвиде,´тельствовать, удостове,´рить
засветлити посвети,´ть; ~ се засвети,´ться
засветлуцати се нача,´ть поблёскивать, замерца,´ть
засвирати заигра,´ть, загуде,´ть
засврбети зачеса,´ться, свербе,´ть
засебно отде,´льно, обосо,´бленно
засебан отде,´льный, осо,´бый
засебна величина - абсолю,´тная величина,´
засебна кућа - особня,´к
заседа ж. заса,´да
заседавати заседа,´ть, восседа,´ть
заседати заседа,´ть, проводи,´ть собра,´ние
заседети засиде,´ться; ~ се засиде,´ться, сли,´шком до,´лго просиде,´ть
засејати, засејавати засе,´сть, посе,´ять, засе,´ивать, высе,´ивать
засек м. засечка, зару,´бка, надре,´з
засецати, засећи подруба,´ть, надруба,´ть, засека,´ть, подреза,´ть; ~ се пореза,´ться
заселак м. дереву,´шка, посёлок
засенак м. холодо,´к, затенённое от со,´лнца ме,´сто
бацити некога у засенак - затми,´ть чью,´-ли,´бо сла,´ву
засенити 1. затени,´ть 2. ослепи,´ть, обману,´ть 3. превзойти,´ кого,´-ли,´бо
засијати заблесте,´ть; ~ се засверка,´ть, засия,´ть, заблесте,´ть
засипати засыпа,´ть, посыпа,´ть, залива,´ть, облива,´ть
заситити насы,´тить; ~ се насы,´титься
засићење с. насыще,´ние
засићен насы,´щенный
засладити, заслађивати 1. подсласти,´ть 2. услажда,´ть; ~се пола,´комиться
заслањати заслони,´ть, загора,´живать
заслон м. наве,´с, ши,´рма, щит
бочни заслон - фла,´нговая защи,´та
заслепети, заслепити осле,´пнуть, ослепи,´ть
заслепљеност ж. ослеплённость, ослепле,´ние
заслуга ж. заслу,´га
ратне заслуге - боевы,´е заслу,´ги
заслужан заслу,´женный
заслужити, заслуживати 1. заслужи,´ть, вы,´служить 2. зарабо,´тать
засмејати, засмејавати насмеши,´ть, рассмеши,´ть; ~ се засмея,´ться, рассмея,´ться
засмрдети завоня,´ть
заснованост ж. обосно,´ванность
засновати, заснивати 1. основа,´ть, организова,´ть 2. обоснова,´ть, бази,´ровать
засолити посоли,´ть
засољеност ж солённость
заспати засну,´ть
чврсто заспати - кре,´пко засну,´ть
заспати на ловорикама - почи,´ть на ла,´врах
застава ж. 1. зна,´мя, флаг 2. штанда,´рт 3. хору,´гвь
ратна застава - боево,´е зна,´мя
застава на пола копља - флаг приспу,´щенный в знак тра,´ура
заставни знамённый
заставник м. 1. знамено,´сец 2. знамёнщик
застајати, застајкивати отстава,´ть, приостана,´вливаться
застати 1. застать, задержа,´ться 2. застря,´ть
застој м. засто,´й, остано,´вка
застарео 1. устаре,´лый 2. просро,´ченный, запозда,´лый 3. неподсу,´дный за да,´вностью
застарети, застаревати устаре,´ть, застаре,´ть
застењати застона,´ть
застидети устыди,´ть, смути,´ть, засовести,´ться, сконфу,´зиться; ~ се устыди,´ться, смути,´ться, сконфу,´зиться
застирач м. простыня,´, ска,´терть, покрыва,´ло
застор м. 1. занаве,´ска, за,´веса, што,´ра, за,´навес 2. покрыва,´ло, пелена,´, покро,´в
застрети, застирати покры,´ть, расстели,´ть, застила,´ть, заве,´сить
застранити, застрањивати 1. сби,´ться с пути,´ 2. уклони,´ться 2. заблуди,´ться
застрашити, застрашивати запуга,´ть; ~ се испуга,´ться, перепуга,´ться
застрелити застрели,´ть
застругати застрогать
заструјати заструи,´ться
заступати 1. заменя,´ть, замещать 2. заступа,´ться (за кого,´-то) 3. представля,´ть, представи,´тельствовать
заступати своје мишљење - отста,´ивать своё мне,´ние
заступити замести,´ть, заступи,´ть, предста,´вить
заступништво с. 1. представи,´тельство 2. замести,´тельство
заступник м. 1. представи,´тель 2. замести,´тель 3. защи,´тник
трговачки заступник - торго,´вый аге,´нт, коммивояжёр
народни заступник - депута,´т
заступнички представи,´тельственный, адвока,´тский
засузити нача,´ть лить слёзы
засукан засу,´ченный
засукати, засукивати засучи,´ть
засукати рукаве - засучи,´ть рукава,´
засумпорити засы,´пать се,´рой
засути засыпа,´ть, посыпа,´ть
засути камењем - поби,´ть камня,´ми
засушити, засушивати засуши,´ть, засу,´шивать; ~ се засо,´хнуть, засыха,´ть, со,´хнуть, вы,´сохнуть
затајити, затајивати затаи,´ть, скрыть, утаи,´ть, присво,´ить
заталасати, заталасавати заколыха,´ть, взволнова,´ть, поднима,´ть во,´лны; ~ заколыха,´ться, взволнова,´ться
затамнети, затамнити стемне,´ть, затемни,´ть
затандркати затархте,´ть
затапкати затопта,´ть, утопта,´ть
затарабити обнести,´ доща,´тым забо,´ром
затаћи заде,´ть, зацепи,´ть
заташкати, заташкавати замя,´ть, скрыть
 заташкати неку ствар - замя,´ть како,´е-ли,´бо де,´ло
затвор м. 1. тюрьма,´ 2. аре,´ст 3. запо,´р
ставити у затвор - посади,´ть под аре,´ст
затворен 1. закры,´тый 2. аресто,´ванный 3. сде,´ржанный, скры,´тный
затвореник м. заключённый, ареста,´нт
затворенички ареста,´нтский, тюре,´мный
затворити, затварати 1. затворя,´ть, закры,´ть, закрыва,´ть, запере,´ть, запирать 2. (глаза) смежа,´ть, смыка,´ть 3. аресто,´вывать, арестова,´ть
сажать под арест, заключа,´ть в тюрьму,´
4. упраздня,´ть; ~се закрыва,´ться, закры,´ться, запира,´ться, запере,´ться
затегнут 1. натя,´нутый, сти,´снутый 2. напряжённый
затегнута ситуација - напряжённая ситуа,´ция
затегнутост ж. натя,´нутость, напряжённость
међународна затегнутост - междунаро,´дная напряжённость
затегнути, затезати 1. натя,´гивать, затя,´гивать, затяну,´ть, натяну,´ть 2. ме,´длить; ~ се затяну,´ться, затя,´гиваться
затежни стя,´гивающий, затя,´гивающий
затеривати загоня,´ть, вгоня,´ть, вбива,´ть
затесати затеса,´ть, подтеса,´ть
затетурати се закача,´ться, зашата,´ться
затећи, затицати застава,´ть, заста,´ть, захва,´тывать, захвати,´ть; ~ се встре,´титься, оказа,´ться
затиљак м. заты,´лок
затим пото,´м, по,´сле, зате,´м
затиснути вти,´снуть, впихну,´ть, засу,´нуть, заткну,´ть
затишје с. зати,´шье
зато потому,´, потому,´ что, поэ,´тому, оттого,´, из-за того,´
затопити растопи,´ть, зали,´ть
заточеник м. у,´зник, заключённый
заточити заключи,´ть, заточи,´ть
затражити попроси,´ть, потре,´бовать
затрвен уничто,´женный, истреблённый
затрети истреби,´ть, уничто,´жить, искорени,´ть; ~се уничто,´житься, поги,´бнуть
затребати почу,´вствовать нужду,´, быть ну,´жным
затрептати затрепета,´ть, задрожа,´ть, заморга,´ть
затрести затрясти,´; ~ се затрясти,´сь
затрескати се жарг. влюби,´ться
затрештати загреме,´ть, затреща,´ть
затрован 1. отра,´вленный 2. заражённый 3. жёлчный 4. зая,´длый, завзя,´тый
затровати отрави,´ть, потрави,´ть, испо,´ртить
затрпавати, затрпати зарыва,´ть, зава,´ливать, засыпа,´ть; ~ се зака,´пываться, зары,´ться
затрубити затруби,´ть
затруднети забере,´менеть
затрчати, затрчавати 1. разбежа,´ться 2. зарва,´ться, проболта,´ться, переба,´рщивать 3. забега,´ть вперёд,
затулити погаси,´ть, потуши,´ть; ~ се уменьша,´ться, осла,´бнуть, уга,´снуть
затупаст тупо,´й, притуплённый
затупаст нос - курно,´сый нос
затупети, затупљивати затупи,´ться, отупе,´ть
затупити затупи,´ть, притупи,´ть
затурити, затурати 1. засу,´нуть, запихну,´ть 2. забро,´сить, затеря,´ть; ~се затеря,´ться, завали,´ться
затуткалисати закле,´ить столя,´рным кле,´ем
затутњати загреме,´ть, загромыха,´ть
затуцан 1. заби,´тый 2. тупо,´й 3. ограни,´ченный
затуцати забива,´ть, вбива,´ть
заћи зайти,´, закати,´ться; сверну,´ть с пути,´
заћи у године - войти,´ в лета,´
заћорен 1. ослеплённый 2. стра,´стно влюблённый
заћорити се стра,´стно влюби,´ться, увле,´чься
заћутати замолча,´ть, смо,´лкнуть
заћуткати заста,´вить замолча,´ть
заувек навсегда,´
заударати припа,´хивать, воня,´ть, отдава,´ть
зауздати, зауздавати взну,´здывать, обу,´здывать, усмири,´ть
заузети заня,´ть, захвати,´ть; ~ се позабо,´титься
заузети став - стать на определённую то,´чку зре,´ния
заузетост ж. за,´нятость
заузеће с. взя,´тие, заня,´тие, захва,´т
заузимање с. заня,´тие, хло,´поты, покрови,´тельство
заузимати 1. занима,´ть, брать, захва,´тывать 2. завоёвывать, завладева,´ть; ~се заступа,´ться, хлопота,´ть
заузимљив 1. предприи,´мчивый, де,´ятельный 2. забо,´тливый 3. мо,´гущий быть за,´нятым, осво,´енным
зауларити 1. наде,´ть недоу,´здок 2. обузда,´ть
заурлати, заурликати завы,´ть
зауставити, заустављати останови,´ть, приостанови,´ть; ~се останови,´ться, задержа,´ться
заустити нача,´ть говори,´ть
заушке ж. мн. сви,´нка
захвалити, захваљивати поблагодари,´ть; ~ се поблагодари,´ть
захвалност ж. призна,´тельность, благода,´рность
захвалница ж. 1. благода,´рственное письмо,´ 2. хвале,´бная пе,´сня
захвалан благода,´рный, призна,´тельный
захватати 1. захва,´тывать, овладева,´ть 2. простира,´ться 3. (воду) зачёрпывать
захладити, захладнети, захлађивати похолода,´ть, захолода,´ть, холоде,´ть, станови,´ться холо,´дным
заход м. 1. захожде,´ние 2. обхо,´д 3. отхо,´жее ме,´сто
заходити заходи,´ть, забреда,´ть, зака,´тываться
захтев м. 1. тре,´бование 2. жела,´ние
на захтев - по тре,´бованию
он има сувише велике захтеве - у него,´ сли,´шком больши,´е запро,´сы
захтевати тре,´бовать
захујати зашуме,´ть, завы,´ть
захуктати загрохота,´ть, загреме,´ть; ~ се разогна,´ться с шу,´мом
захучати зашуме,´ть, завы,´ть, засвиста,´ть
зацарити возвести,´ на престо,´л; ~ се воцари,´ться
зацвилети 1. застона,´ть 2. заскули,´ть, запища,´ть
зацвокотати застуча,´ть зуба,´ми
зацелити залечи,´ть, излечи,´ть; ~ се излечи,´ться
зацело в са,´мом де,´ле, наве,´рно
заценити назна,´чить це,´ну, запроси,´ть сли,´шком высо,´кую це,´ну
заценити се задохну,´ться от сме,´ха, пла,´ча
зацерекати се расхоxoта,´ться, разрази,´ться хо,´хотом
зацијукати 1. защебета,´ть, зачири,´кать 2. запища,´ть
зацопати се вре,´заться по,´ уши, влюби,´ться
зацрвенети се покрасне,´ть
зацрвенити вы,´красить в кра,´сный цвет
зацрнети се 1. зачерне,´ться 2. зачерни,´ться
зацрнити зачерни,´ть; ~ се осрами,´ться, опозо,´риться
зацурити поте,´чь
зачадити закопти,´ть, накопти,´ть
зачарати зачарова,´ть, очарова,´ть
зачас то,´тчас; ско,´ро
зачаурити се 1. оку,´клиться 2. уйти,´ в себя,´, замкну,´ться
зачеље с. 1. почётное ме,´сто за столо,´м 2. за,´дняя ча,´сть, коне,´ц
зачеље колоне - замыка,´ющая часть коло,´нны
зачеље куће - за,´дняя сторона,´ до,´ма
зачепити заткну,´ть; ~ се, зачепљавати се заби,´ться, засори,´ться
зачепркати, чепркати нача,´ть ковыря,´ться, нача,´ть копа,´ться
зачетак м. 1.зача,´ток 2. заро,´дыш, зарожде,´ние
зачетни зача,´точный
зачетник м. 1. основополо,´жник 2. инициа,´тор
зачети 1. нача,´ть 2. зача,´ть; ~се нача,´ться, зароди,´ться
зачеће с. зача,´тие
зачешљати, зачешљавати расчеса,´ть, зачеса,´ть, зачёсывать, расчёсывать
зачикнути, зачикавати поддра,´знивать, дразни,´ть
зачин м. пря,´ность, припра,´ва
зачинити, зачињавати припра,´вить пря,´ностями
зачкољица 1. заце,´пка, крючо,´к 2. по,´вод для одгово,´рки
зачмао оцепене,´вший, дре,´млющий, безво,´льный
зачудити удиви,´ть; ~ се удиви,´ться
зачудо к удивле,´нию
зачуђен удивлённый, изумлённый
зачути услы,´шать; ~се стать изве,´стным
зашанчити посади,´ть, ввести,´ в око,´пы; ~се окопа,´ться
зашећереност ж. заса,´харенность, нали,´чие са,´хара
зашећерити положи,´ть са,´хару, подсласти,´ть
зашећерити воду за кафу - положи,´ть сахару в во,´ду для ко,´фе, подсласти,´ть
зашећерити се заса,´хариться
зашиљити, зашиљивати заостри,´ть, очини,´ть; ~ се заостри,´ться, су,´зиться
зашкиљити прищу,´рить глаза,´
зашкргутати заскрежета,´ть зуба,´ми
зашкрипати заскрипе,´ть
зашкрипутати нача,´ть поскри,´пывать
заштедети 1. сэконо,´мить 2. накопи,´ть
заштита ж. 1. защи,´та, оборо,´на 2. охра,´на
заштитни защи,´тный, оборони,´тельный
заштатно цеплење - профилакти,´ческая приви,´вка
заштитна боја - защи,´тная окра,´ска
заштитник м. защи,´тник
заштитништво с. покровительство
заштитити, заштићавати защити,´ть, огради,´ть от чего,´-ли,´бо, обороня,´ть; ~се защити,´ться, оборони,´ться, огражда,´ться
зашто почему,´, заче,´м, для чего,´
зашто си тако урадио? - заче,´м ты так сде,´лал?
свако зашто има своје зато - на всё есть причи,´на
зашумети зашуме,´ть
зашушкати зашелесте,´ть
збацити, збацивати 1. сбро,´сить, ски,´нуть 2. низве,´ргнуть, пове,´ргнуть, све,´ргнуть
збег м. 1. убе,´жище 2. бе,´женцы
збивати се 1. сбыва,´ться, соверша,´ться, осуществля,´ться 2. случа,´ться, происходи,´ть, приключа,´ться
збијање с. сбива,´ние, скола,´чивание, спла,´чивание, де,´йствование
збијање шале - подшу,´чивание
збијати сбива,´ть, спла,´чивать, скола,´чивать; ~ се сбива,´ться, уплотни,´ться, спла,´чиваться
збијати шале -1. шути,´ть, балагу,´рить 2. вышу,´чивать (кого,´-тo)
збијати спрдњу - издева,´ться
збијеност ж. уплотнённость, сжа,´тость, сплочённость
збиља 1. ж. действи,´тельность, реа,´льность 2. действи,´тельно, в са,´мом де,´ле, серьёзно 3. кста,´ти
збиљски действи,´тельный, реа,´льно существующий
збир м. совоку,´пность, су,´мма
збирати, збрајати собира,´ть, сумми,´ровать, скла,´дывать
збирка ж. сбо,´рник, колле,´кция
збирни собира,´тельный
збирни бројеви - собира,´тельные числи,´тельные
збити сбить, сжать, уплотни,´ть; ~ се сби,´ться, уплотни,´ться, сплоти,´ться
зближити, зближавати сбли,´зить; ~ се сбли,´зиться
због всле,´дствие, ра,´ди, для, из-за
ради тога - всле,´дствие э,´того
ради тебе - из-за тебя,´
збогом проща,´й, проща,´йте
збор м. 1. собра,´ние, схо,´дка, ми,´тинг 2. устар. разгово,´р
зборни сбо,´рный
зборно место - ме,´сто сбо,´ра
збориште с. сбо,´рный пункт, ме,´сто собра,´ния
зборница ж. зал для собра,´ний, заседаний
зборење с. разгово,´р, го,´вор, речь
зборити говори,´ть
зборник м. сбо,´рник, свод зако,´нов, ко,´декс
зборан морщи,´нистый, скла,´дчатый
зборати де,´лать скла,´дки; ~ се морщи,´ниться
збрајати 1. сосчи,´тывать 2. сумми,´ровать
збратимити се побрата,´ться
збрда-здола отовсю,´ду, отку,´да попа,´ло
збринути обеспе,´чить; ~ се обеспе,´читься
збрисати 1. стере,´ть, уничто,´жить 2. сбежа,´ть
збрисати с лица земље - стере,´ть с лица,´ зе,´мли
збрка ж. 1. смяте,´ние, замеша,´тельство 2. расстро,´йство, неуря,´дица 3. пу,´таница сумбу,´р, катава,´сия
збркан 1. запу,´танный, спу,´танный 2. несвя,´зный, несообра,´зный, сумбу,´рный
збркати запу,´тать, смеша,´ть
збрчкан морщи,´нистый, съёжившийся, смя,´тый; ~ се смо,´рщиться, смя,´ться
збунити, збуњивати смути,´ть, смуща,´ть, конфу,´зить, сконфу,´зить, привести,´ в замеша,´тельство, сбить с то,´лку, озада,´чить; ~ се сконфу,´
зиться, смути,´ться, смуща,´ться растеря,´ться
збуњљив конфу,´зливый, озада,´чивающий
збуњеност ж. смущённость, расте,´рянность
зван зва,´ный, приглашённый
званица м., ж. гость, приглашённый, зва,´ный гость
званичан служе,´бный, официа,´льный
званичник м. 1. слу,´жащий, чино,´вник 2. официа,´льное лицо,´
звање с. 1. зва,´ние, до,´лжность 2. заня,´тие, профе,´ссия, ме,´сто слу,´жбы
звати 1. звать, призыва,´ть, приглаша,´ть 2. кли,´кать, оклика,´ть 3. называ,´ть, именова,´ть; ~се называ,´ться,
именова,´ться
звати на суд - вызыва,´ть на суд
како се зовeте? - как вас зову,´т (по и,´мени)?
звезда ж. звезда,´
звезда даница - у,´тренняя звезда,´
звезда водиља - путево,´дная звезда,´
летећа звезда - па,´дающая звезда,´
репата звезда - коме,´та
петокрака звезда - пятиконе,´чная звезда,´
филмска звезда - звезда,´ экра,´на
ковати некога у звезде - превозноси,´ть кого,´-ли,´бо до небе,´с
звездано време - звёздное вре,´мя
звездан звёздный
звездаст звездообра,´зный
звездица ж. звёздочка
звекет м. лязг, бря,´кание, звон
звекетати ля,´згать, звене,´ть, позва,´нивать
звекнути 1. звя,´кнуть, зазвене,´ть 2. уда,´рить, сту,´кнуть
звекан м. болва,´н, балда,´, остоло,´п
звер ж., м. хи,´щный зверь
зверад ж. хи,´щные зве,´ри; зверьё
зверати 1. пугли,´во озира,´ться 2. зева,´ть
зверињак м. звери,´нец, зоопа,´рк
звериње с. зверьё, зве,´ри
звериньи звери,´ный
зверка ж. зверь
то је велика зверка - э,´то ва,´жная ши,´шка
зверски зве,´рский
зверство с. зве,´рство
зверати глазе,´ть, пугли,´во озира,´ться
зверокрадица м. браконье,´р
звецкање с. бряца,´ние, позвя,´кивание
звецкати, звецнути звя,´кать, бряца,´ть
звечак м. язы,´к ко,´локола
звечарка ж грему,´чая змея,´
звечати звене,´ть, позва,´нивать
звечка ж. погрему,´шка
звиждаљка ж. свисто,´к, свисту,´лька
звиждати свисте,´ть
звиждук м. свист, свисто,´к
звиждукати посви,´стывать
звизнути 1. сви,´стнуть 2. хвати,´ть, звездану,´ть, уда,´рить
звон м. звон
звонак зво,´нкий
звонар м. звона,´рь
звонара ж., звоник м. колоко,´льня
звонаст похо,´жий на ко,´локол, колоколообра,´зный
звоно с. ко,´локол
звонце с. , звончић м. звоно,´к, колоко,´льчик
звонити 1. звони,´ть, дава,´ть знак звонко,´м 2. бить в наба,´т, бить трево,´гу
звонити на узбуну - бить в наба,´т
ударити на сва звона - разгласи,´ть, раззвони,´ть
звоњава ж. звон, трезво,´н
звоцати 1. щёлкать зуба,´ми 2. говори,´ть, болта,´ть вздор
зврк м., зврчак м. щёлк, куба,´рь, волчо,´к, юла,´
зврндов м. балда,´, дурале,´й, простофи,´ля, рази,´ня
зврц! щёлк!
зврцнут придуркова,´тый
зврцнути 1. щёлкнуть, дать щелчо,´к 2. позвонить кому,´-ли,´бо по телефо,´ну
зврчка ж. щелчо,´к
звук м. звук
звучан 1. зву,´чный, гу,´лкий 2. зво,´нкий, певу,´чий
звучни извор - исто,´чник зву,´ка
звучни талас - звукова,´я волна,´
звучати звуча,´ть
звучник м. ру,´пор, громкоговори,´тель
звучност ж. зву,´чность, зво,´нкость
згадити се вы,´звать отвраще,´ние
њему се згадило - ему,´ ста,´ло проти,´вно
згазити заступи,´ть, растопта,´ть
згазиги некога у прашину - стере,´ть кого,´-ли,´бо в порошо,´к
згариште с. пепели,´ще, пожа,´рище
зглавак м. соста,´в
реуматизам у зглавцима - суставно,´й ревмати,´зм
зглавкари м. мн. членистоно,´гие
згледати се перегля,´дываться
эглоб м. суста,´в
зглобни суставно,´й
зглобобоља ж. ломота,´ в суста,´вах
згода ж. 1. слу,´чай, собы,´тие, приключе,´ние 2. удо,´бный, благоприя,´тный слу,´чай
згодан 1. удо,´бный, приго,´дный, благоприя,´тный, подходя,´щий, сподру,´чный 2. ме,´ткий 2. пригo,´жий, милови,´дный, ла,´дный
згодан одговор - уда,´чный отве,´т
у згодан час - во,´время
згодна девојка –симпати,´чная де,´вушка
згодитак м. вы,´игрыш
згодити 1. заста,´ть 2. угоди,´ть, попа,´сть
згодно 1. кста,´ти 2. удо,´бно
згомилати, гомилати собра,´ть в ку,´чу, собира,´ть
зграбити схвати,´ть
зграда ж. зда,´ние, постро,´йка, строе,´ние, сооруже,´ние
вишеспратна зграда - многоэта,´жное зда,´ние
згранут изумлённый, ошеломлённый
згранути се, згражавати се изуми,´ться, порази,´ться
згрбити се сго,´рбиться, ссуту,´литься
згрејати согре,´ть, подогре,´ть; ~ се согре,´ться, подогре,´ться
згрепсти сцара,´пать, соскобли,´ть
згрешити согреши,´ть
згртати, згрнути 1. сгреба,´ть 2. ска,´пливать
згрозити се ужасну,´ться
згрувати се 1. свали,´ть, смять 2. разби,´ть 3. сде,´лать на,´спех, как попа,´ло
згрудвати се 1. ско,´мкаться, сваля,´ться в комо,´к 2. (мoлoко) створо,´житься
згрушати се, згрушавати се створо,´житься, сверну,´ться
згрчити се 1. сжа,´ться, ско,´рчиться, сжа,´ться, скрю,´читься 2. (лицo) смо,´рщиться
згужвати ско,´мкать, помя,´ть, смять
згулити содра,´ть, ободра,´ть
згура ж. шлак
згурати 1. затолка,´ть, заби,´ть 2. сбить, уплотни,´ть; ~се сго,´рбиться; пону,´риться
згуснути, згушњавати сгусти,´ть, сгуща,´ть; ~ се сгуща,´ться
згуснуће с. загусте,´ние
здела ж. ми,´ска
здепаст корена,´стый, призе,´мистый
здерати содра,´ть, ободра,´ть
здесна прл. спра,´ва
здипити стащи,´ть, стяну,´ть, укра,´сть
здрав здоро,´вый
здрав као дрен - здоро,´в как бык
здравац м. махро,´вая гера,´нь
здравица ж. заздра,´вный тост
здравље с. здоро,´вье
жалити се на здравлье - жа,´ловаться на состоя,´ние здоро,´вья
оронуло здравље - расстро,´енное здоро,´вье
здраво 1. здра,´ствуй(те), здо,´рово 2. проща,´й(те), бу,´дь(те) здоро,´в(ы) 2. здо,´рово, си,´льно, хоро,´шо
здравствен здравоохрани,´тельный, санитa,´рный
здравствене прилике - санита,´рно-гигиени,´ческие усло,´вия
здравствено законодавство - законода,´тельство об охра,´не здоро,´вья
здрав, здравцат здоровёшенек, здоровёхонек
здробити раздроби,´ть, раскроши,´ть
здружити соедини,´ть, объедини,´ть; ~се соедини,´ться
зеба ж. зя,´блик
зебња ж. озно,´б, зя,´бкость 2. боя,´знь, опасе,´ние, бесспокo,´йство
зебра ж. зе,´бра
зев м. 1. зево,´к 2. зёв, зев, зия,´ющее отве,´рстие 3. расще,´лина
зевалица ж. бот. льви,´ный зев
зевати, зевнути 1. зева,´ть 2. ротозе,´йничать
зевзек м. болва,´н, балда,´, ду,´рень
зевзечити се валя,´ть дурака,´
зејтин м. расти,´тельное ма,´сло, по,´стное ма,´сло
зејтинити приправля,´ть расти,´тельным ма,´слом
зејтињав масляни,´стый
зезати се развлека,´ться, ве,´село проводи,´ть вре,´мя, весели,´ться
зезање с. 1. развлече,´ние 2. дразни,´лка
зелембаћ м. зелёная я,´щерица 2. до,´ллар
зелен 1. зелёный 2. незре,´лый 3. нео,´пытный 4. ж. зе,´лень 5. о,´вощи
зеленило с. зе,´лень
обојити зеленилом -покра,´сить зе,´ленью
зелениш м. зе,´лень, о,´вощи
зеленкаст зеленова,´тый
зеленко с. се,´рая ло,´шадь
зеленаш м. ростовщи,´к
зеленски ростовщи,´ческий
зеленашити занима,´ться ростовщи,´чеством
зеленети станови,´ться зелёным; ~ се зелене,´ться
зеленити зелени,´ть; ~се зелене,´ться, зелене,´ть
зеленоок зеленогла,´зый
зеље с.1. о,´вощи 2. щаве,´ль 2. капу,´ста
тога зеља има доста - э,´того добра,´ хвата,´ет
зељаница ж. пиро,´г с капу,´стой
земаљски земно,´й
земаљска кугла - земно,´й шар
 земаљски устав - конститу,´ция госуда,´рства
земља ж. земля,´, страна,´
земља црница - чернозём
лончарска земља - горше,´чная гли,´на
земљак м. земля,´к
земљан земляно,´й, гли,´няный
земљарина ж. поземе,´льный нало,´г
зeман устар. вре,´мя, пора,´
земичка ж. бу,´лочка
земљин земной
земљина кора - земна,´я кора,´
земљин полупречник - ра,´диус земно,´го ша,´ра
земљишни земе,´льный
земљишна рента - земе,´льная ре,´нта
земљишне книге - када,´стровые кни,´ги
земљиште с. земля,´, по,´чва
плодно земљиште - плодоро,´дная по,´чва
брежуљкасто земљиште - холми,´стая ме,´стность
земљовод м. про,´вод для заземле,´ния, заземле,´ние
земљоделац м. земледе,´лец
земљоделски земледе,´льческий
земљопис м.устар. геогра,´фия
земљопосед м. землевладе,´ние
земљопоседник м. землевладе,´лец
земљорадник м. земледе,´лец, хлебопа,´шец
земљораднички земледе,´льческий
земљорадња ж. земледе,´лие
земљотрес м. землетрясе,´ние
земљоуз м. переше,´ек
земуница ж. земля,´нка, блинда,´ж
зенит м. зени,´т
зеница ж. зрачо,´к
чувати као зеницу ока - бере,´чь как зени,´цу о,´ка
зенични зрачко,´вый
зепсти зя,´бнуть
зет м. зять
зетов принадлежа,´щий зя,´тю
зец м. за,´яц
питоми зец - кро,´лик
ту лежи зец - здесь соба,´ка зары,´та
зечји за,´ячий
зечић м. за,´йчик
зечица ж. зайчи,´ха
зечевина ж. зайча,´тина
зечки 1. по-за,´ячьи 2. пугли,´во, трусли,´во
зечји за,´ячьий
зивкати 1. ча,´сто приглаша,´ть 2. ча,´сто оклика,´ть, подзыва,´ть
зид м. стена,´
зидање с. строи,´тельство, стро,´йка
зидар м ка,´менщик, строи,´тель
зидарски относя,´щийся к строи,´тельству
зидарски посао - строи,´тельное де,´ло
зидарски занат - ремесло,´ ка,´менщика
зидарство с. строи,´тельное де,´ло
зидни стенно,´й
зидати стро,´ить
зидина ж. высо,´кая то,´лстая стена,´
зидине ж. мн. крепостны,´е сте,´ны, разва,´лины
зијало с. ротозе,´й, безде,´льник
зијати 1. разева,´ть рот 2. зе,´вать, глазеть
зија провалија - зия,´ет про,´пасть
зима ж. зима,´, хо,´лод, сту,´жа
зима ми је - мне хо,´лодно
зимница ж. проду,´кты загото,´вленные на,´ зиму
зимњи, зимски зи,´мний
зимзелени вечнозелёный
зими зимо,´й
зимити зимова,´ть
зимовати зимова,´ть
зимогрожљив зя,´бкий
зимус э,´той зимо,´й, мину,´вшей зимо,´й
зинути рази,´нуть рот
зирав косо,´й, косогла,´зый
зјало с. зев, гло,´тка, пасть
продавати зјала, хватати зјале - безде,´льничать, бить баклу,´ши
зјапити зия,´ть
златан 1. золото,´й 2. дорого,´й, ми,´лый
кромпирова златица - колора,´дский жук
златар м. ювели,´р, золоты,´х дел ма,´стер
златара, златарница ж. ювели,´рная мастерска,´я, ювели,´рный магази,´н
златарски ювели,´рный
златаст золоти,´стый
златити золоти,´ть; ~ се золоти,´ться, блесте,´ть как зо,´лото
златнокрили златокры,´лый
злато с. зо,´лото
суво злато - чи,´стое зо,´лото
није злато све што сија - не всё то зо,´лото что блести,´т
златокос золотоволо,´сый, златоку,´дрый
златоносан золотоно,´сный
златорук златору,´кий
зликовац м. злоде,´й, престу,´пник
зликовачки злоде,´йский, престу,´пный
зло 1. с. зло, ли,´хо, ху,´до 2. зло, ли,´хо, ху,´до, пло,´хо, ду,´рно, скве,´рно
зло ми је - мне ду,´рно, пло,´хо
злоба ж. зло,´ба, злора,´дство, злость, зло,´бность
злобан зло,´бный, злора,´дный, ядови,´тый, ехи,´дный, сардони,´ческий, злопыха,´тельский
злобник м. злопыха,´тель
злобити навреди,´ть, зло,´биться
зловоља ж. 1. плохо,´е настрое,´ние, доса,´да, хандра,´ 2. неприя,´знь, вражде,´бное отноше,´ние
зловољан 1. угрю,´мый, в дурно,´м настрое,´нии 2. вражде,´бный
злодело с. преступление
зглогласан 1. преслову,´тый 2. по,´льзующийся дурно,´й репута,´цией
злокобан злове,´щий
зломислен злоумы,´шленный, злонаме,´ренный
злопамтило м. злопа,´мятный челове,´к
злопатити се страда,´ть, бе,´дствовать, му,´читься
злопатник м. страда,´лец, несча,´стный челове,´к
злопатнички му,´ченический, страда,´льческий
злопаћење с. страда,´ния, муче,´ния
злослутан злове,´щий
злослутник м. предве,´стник беды,´, предсказа,´тель несча,´стья
злосрећан несча,´стный
злосрећник м. несчастли,´вец, несчастли,´вый челове,´к
злостављање с. 1. муче,´ния, истяза,´ния 2. оскорбле,´ние
злостављати му,´чить, истяза,´ть, обижа,´ть, издева,´ться, тира,´нить, терза,´ть
злотвор м. злоде,´й, враг, мучи,´тель, лиходе,´й
злоћа ж. злость, зло,´бность
злоћудан злонра,´вный, злока,´чественный
злоупотреба злоупотребле,´ние
злоупотреба власти - злоупотребле,´ние вла,´стью
злоупотребљавати, злоупотребити злоупотребля,´ть
злочин м. злодея,´ние, преступле,´ние
злочинац м. престу,´пник
злочиначки престу,´пный
злочинство, злочинаштво с. преступле,´ние, злодея,´ние
злурад злора,´дный, ехи,´дный, сардони,´ческий
злурадост ж. злора,´дство, ехи,´дность
змај м. змей, драко,´н
змајев змеи,´ный, драко,´нов
змија ж. змея
змијаст змееви,´дный
змијин, змијски змеи,´ный
змијоглав со змеи,´ной голово,´й
змијолик змееви,´дный
знак м. 1. знак, сигна,´л; 2. помe,´та, примe,´та, отме,´тка 3. ма,´рка 4. при,´знак, симпто,´м 5. предзнаменова,´ние,
предве,´стие
знак навода - кавы,´чни
знак питања - вопроси,´тельный знак
знак узвика - восклица,´тельный знак
зналац м. знато,´к
зналачки 1. уме,´ло 2. как знато,´к
говорити зналачки - говори,´ть как знато,´к
знан изве,´стный, знако,´мый
знаност ж. устар. нау,´ка
знање с. 1. позна,´ние, зна,´ние 2. уме,´ние
дати на знање - довести,´ до све,´дения, сообщи,´ть
примити на знање - приня,´ть к све,´дению
знати знать, уметь
колико ја знам - наско,´лько мне изве,´стно
ко ће га знати - а кто его,´ зна,´ет
ми се не знамо - мы не знако,´мы
знатижеља ж. любопы,´тство
знатижељан любозна,´тельный, любопы,´тный
знаменит знамени,´тый, о,´чень изве,´стный, достопримеча,´тельный
знаменитост ж. знамени,´тость, достопримеча,´тельность
знаменовати осени,´ть
знамење с. знаме,´ние
знатан 1. изве,´стный, знамени,´тый, ва,´жный 2. зна,´тный, значи,´тельный 3. поря,´дочный, значи,´тельных разме,´ров
знаност ж. зна,´тность, значи,´тельность
значај м. значе,´ние, ва,´жность
од значаја - ва,´жно
значајан 1. зна,´тный, значи,´тельный, ва,´жный 2. многозначи,´тельный 3. знамена,´тельный, характе,´рный
значити 1. зна,´чить 2. означа,´ть, пока,´зывать 3. име,´ть значе,´ние
значка ж. значо,´к, фабри,´чная ма,´рка
зној м. пот
знојав по,´тный, вспоте,´вший
знојница ж. потова,´я железа,´
скроз сам знојав - я весь в поту,´
знојан потово,´й, вспоте,´вший, по,´тный
знојне жлезде - по,´товые же,´лезы
знојити се поте,´ть, му,´читься
зоб ж. овёс
зобени овся,´ный
зобиште с. овся,´ное по,´ле
зобати клева,´ть, поеда,´ть зёрна
зобити корми,´ть зерно,´м, отка,´рмливать
зобница ж. то,´рба, мешо,´к для ко,´рма лошаде,´й
зов 1. зов, o,´клик 2. приглаше,´ние
зова ж. бузина,´
зовнути позва,´ть, кли,´кнуть
зоља ж. оса,´
зољин оси,´ный
зона ж. зо,´на
зоолог м. зоо,´лог
зоологија ж. зооло,´гия
зоолошки зоологи,´ческий
зоолошки врт - зоопа,´рк
зорно си,´льно, мо,´щно
зора ж. у,´тренняя заря,´, рассве,´т
зором с зарёй, на рассве,´те
у зору - на заре,´, на рассве,´те
зорњача ж. у,´тренняя звезда,´
зорт м. боя,´знь, опасе,´ние
имам зорт - бою,´сь
зрак м. 1.луч 2. во,´здух
рентгенови зраци - рентге,´новские лучи,´
преламање зракова - преломле,´ние луче,´й
зракаст лучи,´стый, лучеобра,´зный
зрачак м. лу,´чик
зрачак наде - луч наде,´жды
зрачан 1. лучи,´стый, лучеза,´рный 2. излуча,´ющий, све,´тлый 3. возду,´шный, прове,´тренный
зрачење с. 1. излуче,´ние, облуче,´ние 2. сия,´ние 3. прове,´тривание
зрачити 1. лучи,´ться, излуча,´ть 2. сия,´ть
зрелост ж., зрелина с. зре,´лость
зрео 1. зре,´лый, созре,´вший, спе,´лый 2. возмужа,´лый
зрети зреть, созрева,´ть
зрикав косо,´й, косогла,´зый
зрикавац м. сверчо,´к
зрнаст зерни,´стый
зрневље, зрневље с. зёрна
зрнити се налива,´ться зерно,´м
класје се зрни - коло,´сья налива,´ются зерно,´м
зрно с. 1. зерно,´ 2. пу,´ля, снаря,´д
пушчано зрно - пу,´ля
топовско зрно - снаря,´д, ядро,´
 зрно грожђа - виногра,´дина
зрно песка - песчи,´нка
зрно бисера - жемчу,´жина
зрње с. зёрна, зерно
зуб м. зуб
зуб очњак - клык
зуб кутњак - коренно,´й зуб
зуб умњак - зуб му,´дрости
извадити зуб - вы,´рвать зуб
наместити зуб - вста,´вить зуб
језик за зубе - держи,´ язы,´к за зуба,´ми
имати зуб на некога - име,´ть зуб про,´тив кого,´-ли,´бо
узети некога на зуб - пресле,´довать кого,´-ли,´бо
зубни зубно,´й
зубни лекар - зубно,´й врач
зубатац м. зуба,´тка
зубац м. зубе,´ц, зу,´бчик
зубобоља ж. зубна,´я боль
зупчан зу,´бчатый
зупчаник м. шестерня,´, шестерёнка
зупчаст зу,´бчатый
зупчасти точак - шестерня,´
зујање с. жужжа,´ние, гуде,´ние
зујати жужжа,´ть, гуде,´ть
зука ж. стрекота,´ние, жужжа,´ние
зукнути 1. прожужжа,´ть, прострекота,´ть 2. оброни,´ть слове,´чко, шепну,´ть на,´ ухо
зулум м. наси,´лие, притесне,´ние, угнете,´ние
зулумћар м. наси,´льник, угнета,´тель, тира,´н
зулумћарство с. наси,´лие, тирани,´я
зулумћарити наси,´льничать
зулуфи, зулови мн. бакенба,´рды
зумба ж. пробо,´йник
зумбул м. гиаци,´нт
зунзара ж. мясна,´я му,´ха
зурити смотре,´ть, вы,´таращить глаза,´
зурле ж. мн. зурна,´
зуцкати 1. жужжа,´ть 2. погова,´ривать, спле,´тничать 3. передава,´ть шёпотом, перешёптываться
зуцнути заикну,´ться, пи,´кнуть

и 1.и, да, а, 2.тоже 3. ах, ох

ја и ти - я и ты
тамо-амо- туда,´ и сюда,´
све чешће и чешће - всё ча,´ще, и ча,´ще
иако 1. хотя,´, хоть и 2. несмотря,´ на то, что, даро,´м, что
ибрик м. 1. кувши,´н 2. ме,´дный кофе,´йник
ива ж. и,´ва
ивов и,´вовый
ивовина ж. древеси,´на и,´вы
Ивањдан м. Ива,´н-Купа,´ла
ивер, иверак м. ще,´пка, щепа,´
не пада ивер далеко од кладе - я,´блоко от я,´блони недалеко,´ па,´дает
иверје, иверица с. ще,´пки
ивица ж. 1. кро,´мка, край, грань 2. опу,´шка 3. окра,´ина 4. кайма,´, обши,´вка, рубе,´ц 5.
кант, рант
на ивици пропасти - на краю,´ ги,´бели
на ивици рата - на гра,´ни войны,´
ивичан кра,´йний, каёмочный, краево,´й, окра,´инный, ра,´нтовый
ивичњак м. ка,´мень окаймля,´ющий что-либо
ивичити окаймля,´ть, обрамля,´ть, обшива,´ть
игда 1. когда,´ бы то ни,´ было 2. где бы то ни,´ было
игла ж. 1. игла,´, иго,´лка 2. стре,´лка
шиваћа игла - шве,´йная игла,´
врх игле - ко,´нчик иглы,´
уши од игле - ушко,´ иглы,´
плетећа игла -вяза,´льная спи,´ца
магнетска игла - магни,´тная стре,´лка
игла за косу - шпи,´лька
игласт иглообра,´зный, иго,´льчатый
иглен игольный, иголочный
игнорисати игнори,´ровать
игра ж. 1. игра,´ 2. та,´нец
дечја игра - де,´тская игра,´
игра карата - игра,´ в ка,´рты
игра глумца - игра,´ актёра
народна игра - национа,´льный та,´нец
играти 1. пляса,´ть, танцева,´ть 2. игра,´ть (роль, в ка,´рты, в ша,´хматы) 3. разы,´грывать (пье,´су); ~ се 1. игра,´ть
(в мя,´чик, в пря,´тки, в ка,´рты) 2. забавля,´ться, резви,´ться, шути,´ть
играти се речима - игра,´ть слова,´ми
он игра како му се свира - он пля,´шет под чужу,´ю ду,´дку
играти се главом рискова,´ть голово,´й
играти се ватром - игра,´ть с огнём
играч м.1. плясу,´н 2. игро,´к 3. картёжник; ~ ица ж. танцо,´вщица, плясу,´нья, балери,´на
играчка ж. игру,´шка 2. пустя,´к, ме,´лочь
то није играчка - э,´то не шу,´тка
то је за њега играчка - э,´то для него,´ пустяки,´
игуман м. игу,´мен; ~ ија ж. игу,´менья
идеал м. идеа,´л
идеалан идеа,´льный
идеја ж. иде,´я
фикс-идеја - навя,´зчивая иде,´я
водећа идеја, идеја-водиља - руководя,´щая, основна,´я иде,´я
идејни иде,´йный
идеологија ж. идеоло,´гия
идеолошки идеологи,´ческий
идентификовати 1. отождествля,´ть, прира,´внивать 2. устана,´вливать чью,´-либо ли,´чность
идентичан иденти,´чный, тожде,´ственный
идила ж. иди,´ллия
идиличан идилли,´ческий
идиот м. идио,´т
идиотски идио,´тский
идол м. 1. и,´дол, куми,´р 2. истука,´н
идолопоклонички идолопокло,´ннический
идући 1. сле,´дующий 2. бу,´дущий
идући пут - в сле,´дующий раз
идуће године -в бу,´дущем году
ижвакати изжева,´ть
ижђикати 1. бы,´стро вы,´расти, вы,´тянуться 2. прорасти,´, возни,´кнуть
иженити пожени,´ть
ижлебити вы,´долбить
из 1. из, изо 2. с, со 3. по
доћи из града - прие,´хать из го,´рода
он је из сељачке породице - он из крестья,´нской семьи,´
из сигурног извора из достове,´рного исто,´чника
из детињства - с де,´тства
из личних побуда - из ли,´чных расчётов
из љубав - по любви,´
из навике - по привы,´чке
из искусства - по о,´пыту
из све снаге - изо, всех сил
из темеља - в ко,´рне, совсе,´м
из ока, из бока - отку,´да бы то ни,´ было
из свeга гласа во всё го,´рло
иза 1. за, из-за, позади 2. после
иза врата - за две,´рью
иза села је шума - за село,´м лес
одмах иза рата - сра,´зу по,´сле войны,´
изабирати избира,´ть, выбира,´ть
изабраник м. избра,´нник, вы,´борный
изабрати избра,´ть, вы,´брать
изабрати за народног посланика - вы,´брать наро,´дным депута,´том
изагнати изгна,´ть, вы,´гнать
изадутирати се 1. вы,´бросить все ко,´зыри 2. испо,´льзовать все ко,´зыри (до,´воды)
изазвати, изази,´вати 1. вы,´звать 2. породи,´ть, яви,´ться причи,´ной 3. (страх) возбуди,´ть, внуши,´ть 4. (фотогр.) прояви,´ть
изазивач м. 1. подстрека,´тель, зачи,´нщик 2. (боле,´знь) возбуди,´тель 3. (фотогр.) прояви,´тель
изазивачки вызыва,´ющий, провоци,´рующий
изанђао поно,´шенный, потрёпанный
изанђати износи,´ться, истрепа,´ться
изасланик м. представи,´тель, делега,´т
војни изасланик - вое,´нный атташе,´
изасланство с. представи,´тельство, делега,´ция, ми,´ссия
изаслати вы,´слать, посла,´ть
изаткати вы,´ткать, сотка,´ть
изаћи выйти, покинуть
изаћи из такта - потерять терпение, выйти из себя
избавилац м. избави,´тель, спаси,´тель
избавити изба,´вить, спасти,´, освободи,´ть
избавити се изба,´виться, освободи,´ться
избављење с. избавле,´ние, спасе,´ние, освобожде,´ние
избављати спаса,´ть, освобожда,´ть; ~ се избавля,´ться, спаса,´ться
избалавити заслюня,´вить, пусти,´ть слю,´ни
избатинати изби,´ть па,´лками, вы,´пороть, вы,´сечь
избацити, избаци,´вати вы,´бросить, вы,´гнать, исключи,´ть
избацити на врата - вы,´гнать вон
избегавати избега,´ть, уклоня,´ться
избеглица м. ж. бе,´женец, эмигра,´нт
избежати убежа,´ть, эмигри,´ровать
избећи 1. избе,´гнуть, избежа,´ть 2. уклони,´ться, увильну,´ть 3. эмигри,´ровать
избезумити 1. обезу,´меть 2. взбеси,´ться, потеря,´ть самооблада,´ние; ~ се обезу,´меть, сойти,´ с ума,´
избекељити се искриви,´ть рот, сде,´лать грима,´су
избелети 1. побеле,´ть 2. побледне,´ть
избелити вы,´белить, побели,´ть
избечити вы,´таращить глаза
избечити се на некога - напа,´сть гне,´вно на кого,´-ли,´бо
избити, избијати 1. вы,´бить, вы,´шибить 2. (часы,´) проби,´ть 3. (ого,´нь) вспы,´хнуть 4. (вода,´) хлы,´нуть 5. вы,´биться, вы,´рваться; 6.
(трава,´) прорасти,´, проби,´ться 7. вы,´ступить 8. изби,´ть, поколоти,´ть; ~ се подра,´ться
избити на видело - вы,´ясниться, обнару,´житься
криза је избила - разрази,´лся кри,´зис
он избија на површину - он выбива,´ется на пове,´рхность
избистрити, избистравати 1. очи,´стить, дать отстоя,´ться 2. проце,´живать, процеди,´ть 3. разжижа,´ть, разба,´вить 4. выясня,´ть, разъясни,´ть; ~
се 1. очи,´ститься, отстоя,´ться 2. станови,´ться прозра,´чным 3. разъясня,´ться
избламирати се жарг. опозо,´риться
изблебетати вы,´болтать, проболта,´ться; ~ се взболта,´ть, наболта,´ться вво,´лю
избледети 1. вы,´цвести, обесцве,´титься 2. вы,´линять, полиня,´ть, поблёкнуть
изближе 1. бли,´же, бли,´зко, с бли,´зкого расстоя,´ния, 2. подро,´бнее, подро,´бно
избор м. 1. вы,´борка, подбo,´р 2. избра,´ние, вы,´бор
изборни избира,´тельный, вы,´борный
изборна кутија - избира,´тельная у,´рна
изборни закон - избира,´тельный зако,´н
избори м. мн. вы,´боры
изборити завоева,´ть
избости исколо,´ть, вы,´колоть
избоцкати исколо,´ть, исты,´кать
избочен вы,´пуклый
избочити искриви,´ть; ~ се вспу,´читься, искриви,´ться
избраздати изборозди,´ть
избрбљати, избрбљавати вы,´болтать, выба,´лтывать, разболта,´ть; ~ се наба,´лтываться
избрецнути се, избрецивати се прикри,´кнуть, крича,´ть, накрича,´ть (на кого,´-ли,´бо)
избријати, избријавати вы,´брить, пробри,´ть
избрисати 1. вы,´тереть, стере,´ть 2. вы,´черкнуть
избројити вы,´считать, сосчита,´ть, вы,´числить
избројити на прсте - сосчита,´ть на па,´льцах
избрусити 1. наточи,´ть, отшлифова,´ть 2. отруга,´ть, вы,´ругать кого,´-ли,´бо, отруга,´ть, намы,´лить го,´лову, зада,´ть взбучку
избудити перебуди,´ть всех
избуљити вы,´лупить, вы,´таращить глаза,´
избушити просверли,´ть, продыря,´вить
извабити вы,´манить
извадак м. извлече,´ние, вы,´держка
извадити 1. вы,´нуть, извле,´чь, взять 2. (из воды,´) вы,´тащить 3. (зуб) вы,´дернуть 3. доста,´ть 4. вы,´нуть 3. купи,´ть, получи,´ть
извадити зуб - вы,´рвать зуб
извадити очи – вы,´царапать, вы,´колоть глаза,´
извадити уверење - получи,´ть удостовере,´ние
извадити карту - купи,´ть проездно,´й биле,´т
извајати 1. извая,´ть 2. вы,´резать, вы,´сечь (по де,´реву) 3. (из гли,´ны, пластили,´на) вы,´лепить
извала ж. жарг. 1. шу,´тка 2. глу,´пая и неуме,´стная ре,´плика, заявле,´ние
извалити, изваљивати 1. вы,´валить, опроки,´нуть 2. (де,´рево) повали,´ть, свали,´ть 3.(две,´ри) вы,´шибить 4. (ка,´мень) вы,´воротить 5. ля,´
пнуть (глу,´пость), сказа,´ть непроду,´манно, сказану,´ть; ~ се 1. вы,´валиться 2. развали,´ться, протяну,´ться, растяну,´ться
изваљати обваля,´ть
изван 1. вне, за преде,´лами 2. кро,´ме
изван куће - вне до,´ма
изван себе - вне себя,´
 изван очију - вне по,´ля зре,´ния
извани извне,´, снару,´жи
изванредан 1. замеча,´тельный, необыча,´йный 2. чрезвыча,´йный, исключи,´тельный 3. э,´кстренный, экстраордина,´рный 4. внеочередно,´й
изванредни изасланик - чрезвыча,´йный уполномо,´ченный
изванредна седница - внеочередно,´е заседа,´ние
извањски вне,´шний, нару,´жный
изварати 1. обману,´ть 2. получи,´ть обма,´ном, вы,´манить
изведрити разве,´дрить, проясни,´ть; ~ се проясни,´ться, разве,´дриться
изведрило му се лице -лицо,´ его,´ просветле,´ло
извежбан 1. обу,´ченный, трениро,´ванный 2. о,´пытный, иску,´сный, ло,´вкий
извежбати натренирова,´ть, обучи,´ть, вы,´школить, приловчи,´ть; ~ се натренирова,´ться, приспосо,´биться
извезен вы,´везенный, экспорти,´рованный
извести вы,´везти, экспорти,´ровать; ~ се вы,´ехать
извејати прове,´ять
извесно несомне,´нно, непреме,´нно, бесспо,´рно
извесност ж. изве,´стность, несомне,´нность
известан 1. изве,´стный, знако,´мый 2. достове,´рный, бесспо,´рный, несомне,´нный 3. не,´кий, како,´й-то, не,´который
извести 1. вы,´вести 2. вы,´полнить, испо,´лнить, соверши,´ть, произвести,´, провести,´ 3. вы,´вести, вы,´растить, вы,´сидеть (цыпля,´та)
извести закључак - сде,´лать вы,´вод
све се може извести - всё мо,´жно сде,´лать
то се не да извести - э,´того нельзя,´ осуществи,´ть
извести на суд - преда,´ть суду,´
известилац м. рефере,´нт, докла,´дчик
известити 1. извести,´ть, уве,´домить, доложи,´ть 2. сде,´лать докла,´д, довести,´ до све,´дения, дать информа,´цию
3. предупреди,´ть; ~ се осведоми,´ться, спра,´виться, навести,´ спра,´вки, получи,´ть све,´дения
извештавати уведомля,´ть, извеща,´ть, докла,´дывать; ~ се осведомля,´ться
извештај м. 1. докла,´д, отчёт, рефера,´т 2. ра,´порт, донесе,´ние, отноше,´ние
извештач м. докла,´дчик, информа,´тор
извештачен 1. иску,´сственный, притво,´рный, де,´ланный, наи,´гранный 2. мане,´рный, жема,´нный
изветравати прове,´тривать, испари,´ться
изветрити 1. прове,´трить 2. вы,´ветриться, вы,´дохнуться 3. вы,´жить из ума,´
извешати разве,´сить, наве,´шать
извештао поно,´шенный, обтрёпанный
извештати обветша,´ть, потрепа,´ться
извештачен неесте,´ственный, иску,´сственный
извештити се получи,´ть о,´пыт, наловчи,´ться приспосо,´биться
извидати излечи,´ть, залечи,´ть ра,´ны
извидети 1. вы,´ведать, разузна,´ть 2. вы,´следить, осмотре,´ть, обсле,´довать 3. рассле,´довать, разве,´дать
извидница ж. разве,´дка, разве,´дывательный отря,´д, патру,´ль
извиђати разве,´дывать, вести,´ сле,´дствие, обсле,´довать
извиђач м. 1.разве,´дчик, наблюда,´тель 2.скаут
извиђање с. рассле,´дование, разве,´дка
судско извиђање - суде,´бное сле,´дствие извиђачки 1.наблюда,´тельный, разве,´дывательный 2. скаутский
извиждати освиста,´ть
извијати сгиба,´ть, выгиба,´ть, свива,´ть, сплета,´ть, выгоня,´ть
извити согну,´ть, вы,´гнуть
извити се взви,´ться; вы,´рваться
извијугати изогну,´ть, искриви,´ть, сдела,´ть мно,´го изги,´бов
извикан пользующийся,´ скве,´рной репута,´цией
извикати 1. вы,´крикнуть 2. избра,´ть кри,´ками толпы,´ 3. осла,´вить, приобрести,´ дурну,´ю сла,´ву; ~ се накрича,´ться, нашуметь; ~ се на некога
накрича,´ть на кого,´-ли,´бо
извинити извини,´ть, прости,´ть; ~ се извини,´ться, оправда,´ться
извињавајући извиня,´ющий, опра,´вдывающий
извињавајуће околности - опра,´вдывающие обстоя,´тельства
извињење с. извине,´ние
молити за извињење - проси,´ть проще,´ния
извирати 1. вытека,´ть, бить ключо,´м 2. происходи,´ть, брать нача,´ло
извирити, извиривати вы,´глянуть, вы,´сунуться, выгля,´дывать
извитоперити искриви,´ть, изврати,´ть; ~ се искриви,´ться, покоро,´биться, искази,´ться
извлачење с. вынима,´ние, извлече,´ние, уклоне,´ние, выче,´рчивание
клешта за извлачење ексера - кле,´щи для выта,´скивания гвозде,´й
извлачење линија - выче,´рчивание ли,´ний
извлачење од дужности - уклоне,´ние от рабо,´ты
извлачити 1. выта,´скивать, извлека,´ть 2. вытя,´гивать, натя,´гивать; ~ се 1. вылеза,´ть, выбира,´ться 2. уклоня,´ться, отлы,´нивать
извод м. 1.извлече,´ние, вы,´держка, вы,´писка, 2.вы,´вод, заключе,´ние
у изводу - в кра,´тком изложе,´нии
извод из матичне књиге рођених/ венчаних – свидетельство о рождении/ браке
изводилац м. исполни,´тель
изводљив выполни,´мый, осуществи,´мый
изводити выводи,´ть, исполня,´ть
изводити закључак - де,´лать вы,´вод, заключе,´ние, заключа,´ть
изводити бесне глисте - валя,´ть дурака,´
извођач м. исполни,´тель
извођачки исполни,´тельский
извођачење с. выполне,´ние, осуществле,´ние, вы,´вод, разведе,´ние
извођење на суд преда,´ние суду,´
извођење песме - исполне,´ние пе,´сни
извоз м. вы,´воз, э,´кспорт
извоз капитала - вы,´воз капита,´ла
извозни э,´кспортный
извозна роба - э,´кспортный това,´р
извозник м. экспортёр
извознички экспортёрский
извозити 1. вывози,´ть 2. экспорти,´ровать; ~ се выезжа,´ть
извојевати завоева,´ть, доби,´ться
извојевати победу - победи,´ть
изволети, извољевати соизво,´лить, соизволя,´ть, быть разбо,´рчивым
изволи(те)! - пожа,´луйста, изво,´льте
изволите? - прошу,´ вас, что прика,´жете?
извор м. исто,´чник, ключ, родни,´к
из поузданих извора - из достове,´рного исто,´чника
изворан ключево,´й, роднико,´вый
изворно дело - оригина,´льное произведе,´ние
извориште с. месторожде,´ние
извориште воды - родниковая сква,´жина, источник
изворност с. оригина,´льность, по,´длинность, самобы,´тность
изворски ключево,´й, роднико,´вый
изворска вода - ключева,´я вода,´
изврдавање с. увёртка, уло,´вка
изврдати, изврдавати уклони,´ться, увильну,´ть, виля,´ть, отговори,´ться, вы,´крутиться
изврнути, извртати 1. вы,´вернуть, вывора,´чивать, перевора,´чивать, опроки,´нуть 2. искажа,´ть, извраща,´ть, извратить; ~ се переверну,´ться,
опроки,´нуться, повали,´ться
изврстан превосхо,´дный, великоле,´пный, отли,´чный
извртети вы,´сверлить, просверли,´ть
изврћи, извргнути изве,´ргнуть, вы,´ставлять
извргнути руглу –выставить на посмешище
извршан исполнительный
извршна власт - исполни,´тельная власть
извршни одбор - исполни,´тельный комите,´т
пресуда је постала извршна - реше,´ние суда,´ вступи,´ло в си,´лу
извршење с выполне,´ние, соверше,´ние, осуществле,´ние
извршење војне обавезе - несе,´ние вое,´нной слу,´жбы
извршитељ м. исполни,´тель
судски извршитељ - суде,´бный исполни,´тель
извршити, извршавати испо,´лнить, вы,´полнить, осуществи,´ть, произвести,´; ~ се исполня,´ться, осуществля,´ться
то се не да извршити - э,´того нельзя,´ сде,´лать
извући 1. вы,´тащить, извле,´чь 2. (из карма,´на) доста,´ть, вы,´тянуть, натяну,´ть 3. (ли,´нию) провести; ~ се 1. вы,´лезти, вы,´браться 2.
уклони,´ться (от де,´ла), избежа,´ть
извући батине - быть би,´тым
он је извукао дебљи крај - ему,´ ту,´го пришло,´сь, ему,´ доста,´лось бо,´льше други,´х
изгазити растопта,´ть, вы,´топтать, истопта,´ть, утопта,´ть, попра,´ть
изгинути поги,´бнуть
изгладити 1. вы,´гладить, отшлифова,´ть, отполирова,´ть 2. вы,´ровнять
изгладити спор - разреши,´ть спор, примири,´ть
изгладнети проголода,´ться, изнемо,´чь от го,´лода
изгласати приня,´ть голосова,´нием, воти,´ровать
изглачати разгла,´дить, отшлифова,´ть
изглед м. 1. вид (вне,´шний) 2. вид, панора,´ма 3. ви,´ды, наде,´жда, ша,´нсы, перспекти,´ва
он има добре изгледе на успех - у него,´ больши,´е наде,´жды на успе,´х
изгледати 1. вы,´глядеть, име,´ть вид 2. быть похо,´жим 3. каза,´ться
изглодати обглода,´ть, сглода,´ть
изгнанство с. изгна,´ние
изгнати, изгонити вы,´гнать, изгна,´ть, выгоня,´ть, изгоня,´ть прогна,´ть
изгњавити размя,´ть, измя,´ть, изму,´чить
изгњечити размя,´ть, вы,´жать
изгњечити тесто - вы,´месить те,´сто
изговарати произноси,´ть; ~ се выгова,´риваться, извиня,´ться, опра,´вдываться
изговор м. 1. произноше,´ние, вы,´говор 2. отгово,´рка, предло,´г
под изговором - под предло,´гом
изговорити произнести; ~се 1. наговори,´ться 2. отговори,´ться, извини,´ться 3. проболта,´ться
изгорелина ж, ожо,´г, что,´-либо обгоре,´вшее
изгорео обгоре,´вший, сгоре,´вший, сожжённый
изгорети вы,´гореть, сгоре,´ть, сжечь
изгорети од сунца - получи,´ть ожо,´ги на со,´лнце
изгоретина ж. ожо,´г, ога,´рки
изградити 1. вы,´строить, постро,´ить 2. созда,´ть, формирова,´ть
изградња ж. строи,´тельство, стро,´йка
изграђивати стро,´ить, отстра,´ивать
изгрдити вы,´ругать, обруга,´ть, изруга,´ть
изгребенати вы,´чесать
изгред м. 1.наруше,´ние поря,´дка, просту,´пок 2. бу,´йство, сканда,´л
изгредник м. наруши,´тель поря,´дка, буя,´н
изгрејати согре,´ть, подогре,´ть, взойти,´
изгрепсти вы,´грести, вы,´царапать, оцара,´пать; ~ се исцара,´паться, оцара,´паться
изгризати се разъеда,´ться
изгристи, изгризати вы,´грызть, прогры,´зть, сгрыза,´ть, откуси,´ть, искуси,´ть, разъеда,´ть
изгрлити обня,´ть всех подря,´д; ~ се обня,´ться с кем-ли,´бо
изгртати разгреба,´ть
изгрувати изби,´ть, отколоти,´ть, расколоти,´ть
изгубити 1. затерять, потеря,´ть 2. утра,´тить, упусти,´ть 3. понести,´ убы,´ток 4. проигра,´ть; ~ се 1. потеря,´ться 2. исче,´знуть, пропа,´сть 3.
запропасти,´ться, поги,´бнуть 4. растеря,´ться
изгубити вид - потерять зре,´ние, осле,´пнуть
изгубити битку - проигра,´ть сраже,´ние
изгубити пут - сби,´ться с доро,´ги, заблуди,´ться
изгужвати ско,´мкать, измя,´ть
изгулити ободра,´ть, облупи,´ть
изгурати вы,´толкнуть, вы,´пихнуть
издавалац м. изда,´тель
издавалац менице - векселеда,´тель
издавање с. изда,´ние, вы,´дача, разда,´ча, сда,´ча
издавати 1. выдава,´ть издава,´ть 2. сдава,´ть (в аре,´нду) 3. отдава,´ть (прика,´з) 4. предава,´ть, изменя,´ть; ~ се выдава,´ть себя,´
издање с. изда,´ние, вы,´пуск
издатак м. расхо,´д, вы,´дача де,´нег
издати вы,´дать, сдать, измени,´ть, преда,´ть
издала га је снага - у него,´ не хвати,´ло сил
издавна с да,´вних пор, и,´здавна, и,´здревле
издавач м. изда,´тель
издавачки изда,´тельский
издавачка кућа - изда,´тельство
издаја ж. изме,´на, преда,´тельство
издајица м. изме,´нник, преда,´тель
издајнички преда,´тельский, изме,´ннический
издајство с. преда,´тельство, изме,´на
издалека и,´здали, издалека,´
издаље издалека,´, и,´здали
изданак м. 1. отро,´сток 2. о,´тпрыск, пото,´мок
издангубити потеря,´ть да,´ром вре,´мя
издахнути вы,´дохнуть, испусти,´ть дух, сконча,´ться
издахнуће с. 1. вы,´дох 2. умира,´ние
издашан ще,´дрый, оби,´льный, бога,´тый
издвајање с. выделе,´ние, обособле,´ние, изоля,´ция
издвојен обосо,´бленный, вы,´деленный
издвојити, издвајати вы,´делить, обосо,´бить; ~ се обосо,´биться, вы,´делиться
изденути, издевати 1. дава,´ть, дать про,´звище 2. вынима,´ть ни,´тку
издеветати изби,´ть, исколоти,´ть
издејствовати исхода,´тайствовать, вы,´хлопотать
издекламовати продеклами,´ровать
издељати вы,´резать
изделити 1. раздели,´ть, распредели,´ть 2. разда,´ть
издерати 1. изорва,´ть, изодра,´ть 2. износи,´ть, истаска,´ть; ~ се 1. изодра,´ться, разодра,´ться, разорва,´ться 2. износи,´ться, истаска,´ться 3.
разора,´ться, накрича,´ть
издизати, издигнути 1. поднима,´ть, приподнима,´ть 2. подбира,´ть 3. возвыша,´ть, выдвига,´ть 4. выгоня,´ть; ~ се поднима,´ться, выдвига,´ться
издиктирати продиктова,´ть
издисај м. 1. вы,´дох 2. издыха,´ние, умира,´ние
на издисају - пе,´ред кончи,´ной
издисати умира,´ть, испуска,´ть дух, выдыха,´ть
издржавање с. выде,´рживание, содержа,´ние
издржавати се содержа,´ть самого,´ себя,´
издржати, издржавати 1. вы,´держать, вы,´нести, перенести,´, претерпе,´ть 2. отсиде,´ть, отбы,´ть 3. содержа,´ть
издржавати казну - отбыва,´ть наказа,´ние
издржљив выно,´сливый, усто,´йчивый
издрљати проборони,´ть, нацара,´пать, намара,´ть
издрндати вы,´трепать, вы,´чесать, проболта,´ться, сболтну,´ть
издробити раздроби,´ть, размельчи,´ть, раскроши,´ть
издрпанко м. оборва,´нец
издрпати изорва,´ть, обтрепа,´ть
издубити, издубљивати вы,´долбить, выда,´лбливать
издубљење с. углубле,´ние, впа,´дина, вы,´емка
издубљен вы,´долбленный, углублённый
издувати вы,´дуть, проду,´ть; ~ се 1. отдыша,´ться; 2. переста,´ть ду,´ться
издужити, издуживати вы,´тянуть, вытя,´гивать, де,´лать длинне,´е; ~ се растя,´гиваться, вы,´тянуться
изелица м. ж. обжо,´ра
изести 1. есть 2. прое,´сть, изгры,´зть 3. отобра,´ть, отня,´ть; ~ се израсхо,´доваться, истра,´титься, истоми,´ться,
измочи,´ться
изигравати, изиграти 1. игра,´ть, разы,´грывать, разыгра,´ть, сыгра,´ть 2. перехитри,´ть, обма,´нывать, обману,´ть 3. (зако,´н) обходи,´ть 4.
притворя,´ться, притвори,´ться; ~ се доигра,´ться
изигравати закон обходи,´ть зако,´н
изиграти поверење - обма,´нывать дове,´рие
изигран обма,´нутый, обойдённый
изидати, изиђивати отстро,´ить, отстра,´ивать
изискати, изискивати вы,´просить, выпра,´шивать, потре,´бовать, тре,´бовать
изићи, иазаћи 1. вы,´йти, вы,´ехать 2. вы,´ступить 3. взойти,´ 4. (книга) появи,´ться 5. (о,´спa) появи,´ться, вы,´сыпать, показа,´ться 5. (срок)
исте,´чь, минова,´ть, пройти,´
изићи на видело - вы,´йти нару,´жу, обнару,´житься
изаћи накрај - свести,´ концы,´ с конца,´ми
изаћи на крај с (с неким) - спра,´виться с кем-ли,´бо
изићи на површину - всплыть на пове,´рхность, вы,´йти, появи,´ться
изићи на очи - появи,´ться на глаза,´
изашла је књига - вы,´шла кни,´га
изићи на глас - просла,´виться, стать изве,´стным
изићи у јавност - стать общеизве,´стным
изјава ж. заявле,´ние, изъявле,´ние, выраже,´ние
изјавити, изјављивати заявить, изъявить
изјавити љубав - объясни,´ться в любви,´
изјавити саучешће – высказать саболезнование
изјадати се вы,´сказать своё го,´ре, вы,´плакаться
изјаловити я,´ловеть, стать я,´ловой ; ~ се вы,´кинуть плод 2. потерпе,´ть неуда,´чу
изјаловиле су нам се наде - наде,´жды обману,´ли нас
изјаснити, изјашњавати разъясни,´ть, растолкова,´ть; ~ се вы,´сказаться, выка,´зываться, разъясни,´ть, растолко,´вывать
изјашњење с. объясне,´ние, разъясне,´ние
изједити се си,´льно раздоса,´доваться, надоса,´доваться
изједначити, изједначивати 1. приравня,´ть, сравни,´ть, уподо,´бить, ура,´внивать 2. уподобля,´ть, ура,´внивать; ~ се уподо,´биться, уподобля,´
ться, сра,´вниваться
изједрити вы,´йти под па,´русом
изјурити 1. вы,´гнать, прогна,´ть 2. вы,´бежать о,´прометью; ~ се избе,´гаться
изјутра 1. у,´тром, поутру,´ 2. с утра,´
излагање с. 1. вы,´ставка, вы,´кладка 2. изложе,´ние, объясне,´ние
излагати 1. выкла,´дывать, выставля,´ть 2. (речима) излага,´ть, объясни,´ть, растолко,´вывать; ~ се подверга,´ться
излагати продаји - ста,´вить на прода,´жу
излагати сунцу - выставля,´ть на со,´лнце
излагати се ударцу - станови,´ться под удар
излагач м. 1. экспоне,´нт, уча,´стник вы,´ставки 2. докла,´дчик
излажење с. вы,´ход, восхо,´д
излажење сунца - восхо,´д со,´лнца
излаз м. 1. вы,´ход, вы,´езд, вы,´ездка 2. восхо,´д
резервни излаз - запа,´сный вы,´ход
наћи излаз - найти,´ вы,´ход
излазак м. вы,´ход, восхо,´д
излазак листа - вы,´ход газе,´ты
излазити 1. выходи,´ть, выезжа,´ть, вылеза,´ть 2. восходи,´ть 3. высыпа,´ть 4. выступа,´ть 5. (срок) истека,´ть, минова,´ть
излазни выходно,´й
излазна врата - нару,´жная дверь
излајати проболта,´ться; ~ се разора,´ться, раскрича,´ться
изланути се проговори,´ться, вы,´болтать
излапелост ж. ослабле,´ние у,´мственных спосо,´бностей
старачка излапелост - ста,´рческое слабоу,´мие
излапео - вы,´живший из ума,´
излапити вы,´жить из ума,´, впасть в де,´тство, вы,´дохнуться, испари,´ться
излежавати се вали,´ться, разлёживаться, лентя,´йничать
излемати исколоти,´ть, изби,´ть, отдуба,´сить
излепити, излепљивати окле,´ить, окле,´ивать, скле,´ивать, слепля,´ть, облепи,´ть
излет м. экску,´рсия, пикни,´к
излетати, излетети вылета,´ть, вы,´лететь
излетиште ж. ме,´сто за,´городных прогу,´лок
излетник м. экскурса,´нт
излећи вы,´сидеть, вы,´вести; ~ се вы,´лупиться, вы,´йти, произойти,´
излечив излечи,´мый
излечити вы,´лечить; ~ се вы,´лечиться
излив м. 1. разли,´в, разли,´тие 2. слив; отли,´вок 3. излия,´ние
излив крви - кровоизлия,´ние
излив љубави - проявле,´ние любви,´
изливати вылива,´ть, разлива,´ть, отлива,´ть; ~се вылива,´ться, разлива,´ться
излити вы,´лить, отли,´ть; ~ се вы,´литься
излизан потёртый, стёртый
излизати 1. вы,´лизать 2. вы,´тереть, потере,´ть; ~ се 1. вы,´тереться, потере,´ться 2. стере,´ться, источи,´ться
излињати се ободра,´ться, обветша,´ть
излистати покры,´ться ли,´стьями, зазелене,´ть
излицитирати купи,´ть на аукцио,´не
излишан изли,´шний
изловити пойма,´ть, излови,´ть
излог м. витри,´на
изложба ж. вы,´ставка
изложилац м. экспоне,´нт
изложити вы,´ставить, вы,´ложить, изложи,´ть, объясни,´ть, растолкова,´ть; ~ се подве,´ргнуться
излокати размы,´ть, вы,´лакать
изломити излома,´ть, разлома,´ть, слома,´ть; ~ се разлома,´ться, излома,´ться, потеря,´ть си,´лы
изломљен разло,´манный, сло,´манный, сло,´мленный
излудети сойти,´ с ума,´, обезу,´меть
излудирати се надура,´читься вдо,´воль
излудити свести,´ с ума,´, одура,´чить
излупати 1. разби,´ть (всё) 2. вы,´колотить 3. изби,´ть, поколоти,´ть
излучивати излуча,´ть, выделя,´ть
излучевина ж. выделе,´ние, секре,´ция, экстра,´кт
излучити излучи,´ть, вы,´делить
изљубити расцелова,´ть, перецелова,´ть
изљубити се расцелова,´ться
изљуштити вы,´лущить, очи,´стить от шелухи,´
измаглица ж. морося,´щий до,´ждик, и,´зморось
измазати изма,´зать, вы,´пачкать; ~ се вы,´мазаться
измајсторисати смастери,´ть
измакнути, измаћи 1. отодви,´нуть, оттяну,´ть 2. уйти,´ вперёд 3. продви,´нуться 4. удра,´ть, улизну,´ть, ускользну,´ть; ~се 1. уклони,´ться,
отодви,´нуться 2. вы,´скользнуть
измакнути казни - избежа,´ть наказа,´ния
измалена сы,´змальства, с ма,´лых лет, с де,´тства
измалати размалева,´ть, раскра,´сить, покра,´сить
измамити, измамљивати вы,´манить, вы,´тянуть у кого,´-ли,´бо хи,´тростью, обма,´ном
измамити осмех- заставить улыбнуться, вызвать улыбку
изманеврисати сманеври,´ровать
измастити засали,´ть
измахнути размахну,´ться; ~ се ворва,´ться, вы,´пасть из рук
између ме,´жду, среди,´
између осталог - ме,´жду про,´чим, кро,´ме то,´го
између две ватре - ме,´жду двух огне,´й
измена ж. 1. переме,´на, измене,´ние 2. обме,´н, разме,´н
изменити 1. заменя,´ть, видоизмени,´ть, изменя,´ть 2. обменя,´ть, променя,´ть, перемени,´ть, смени,´ть 3. обменя,´ться; ~ се измени,´ться,
перемени,´ться
изменљив изменя,´емый, переме,´нчивый
измењати, измењивати 1. поменя,´ть, обменя,´ть, замени,´ть 2. измени,´ть, обменя,´ться 3. спряга,´ть, склоня,´ть; ~ се обменя,´ться, обме,´
ниваться, меня,´ться
измењати мисли - обменя,´ться мне,´ниями
измењати именицу - просклоня,´ть существи,´тельное
измењати глагол - проспряга,´ть глаго,´л
измерити изме,´рить, взве,´сить
измесити вы,´месить, отколоти,´ть
измет м. 1. кал, помёт, испражне,´ние 2. наво,´з, му,´сор 2. подо,´нки, отбро,´сы
изметак м. вы,´кидыш, вы,´родок
изметати выбрасывать, выки,´дывать; ~ се выбра,´сываться, вырожда,´ться
изметине ж. мн. испражне,´ния, нечисто,´ты, га,´дость
изметнути вы,´бросить, вы,´кинуть; ~ се вы,´броситься, вы,´родиться
измећарити служи,´ть, прислу,´живать, подли,´зываться, лаке,´йствовать
измешати смеша,´ть, размеша,´ть; ~ се смеша,´ться, размеша,´ться, перепу,´таться
измигољити се вы,´рваться, вы,´скользнуть
измилети вы,´ползти, вы,´лезти
измирење с. 1. примире,´ние 2. вы,´плата
измиривати мири,´ть, примиря,´ть; ~ се примиря,´ться, мири,´ться
измирити помири,´ть, примири,´ть; ~ се помири,´ться, примири,´ться
измирити дуг - вы,´платить долг
измислити 1. приду,´мать, изобрести,´ 2. вы,´думать, сочини,´ть
измицати 1. отодвига,´ть 2. продвига,´ться, уходи,´ть вперёд 3.удира,´ть; ~ се 1. отодвига,´ться 2. ускольза,´ть, удира,´ть 3. уклоня,´ться
измишљај м. вы,´думка, вы,´мысел
измишљати приду,´мать, вы,´думать
измишљач м. вы,´думщик
измишљотина ж. вы,´думка, вы,´мысел вы,´думка, сочине,´ние, небыли,´ца
измлатити изби,´ть, исколоти,´ть, отлупи,´ть
измлети смоло,´ть, размоло,´ть
измождити истощи,´ть, изнури,´ть
измозгати 1. обмозгова,´ть, проду,´мать 2. вы,´думать, приду,´мать
измолити вы,´просить вы,´молить, проче,´сть моли,´тву до конца,´; ~ се отпроси,´ться
измоловати размалева,´ть, раскра,´сить
измовити утоми,´ть
измотавати разма,´тывать, выма,´тывать
измотавати се разма,´тываться, прики,´дываться дурачко,´м
измрвити искроши,´ть
измрљати вы,´пачкать, вы,´мазать; ~ се вы,´пачкаться
измрмљати пробормота,´ть, пробурча,´ть
измрсити распу,´тать
измрцварити 1. растерза,´ть, разорва,´ть на куски,´ 2. истерза,´ть, изму,´чить 3. изра,´нить
измршавити исхуда,´ть
измудровати 1. приду,´мать 2. вы,´думать, сочини,´ть
измуљати 1.вы,´жать, отжа,´ть сок 2. жарг. бормотать по нос, тянуть с рассказом
шта муљаш? –о чём бормо,´чешь?
измусти вы,´доить, вы,´тянуть у кого,´-ли,´бо де,´ньги
измутити замути,´ть, сде,´лать му,´тным, запу,´тать
измучити измочи,´ть, заму,´чить; ~ се измочи,´ться, заму,´читься
измуштрати вы,´муштровать
изнад 1. над 2. сверх
изнад стола - над столо,´м
изнад свега - бо,´льше всего,´
имам посла преко главе - у меня,´ де,´л по го,´рло
изнајмити, изнајмљивати сдать в наём, в аре,´нду, взять, брать в аре,´нду, наня,´ть, нанима,´ть
изналазити, изнаћи находи,´ть, найти,´, отыска,´ть, разы,´скивать, выду,´мывать, открыва,´ть, изобрета,´ть
изнебуха внеза,´пно, неожи,´данно, вдру,´г
изневера ж. вероло,´мство, изме,´на
изневерити (некога) измени,´ть кому,´-ли,´бо, преда,´ть кого,´-либо
изневерила га је снага - си,´лы ему,´ измени,´ли
изнемогли 1. изнеможённый, истомлённый, изнурённый 2. бесси,´льный обесси,´левший, дря,´хлый, ослабе,´вший
изнемоглост ж. 1. изнеможе,´ние, переутомле,´ние 2. бесси,´лие, дря,´хлость 3. то,´мность, исто,´ма
старачка изнемоглост - ста,´рческая дря,´хлость
изнемоћи изнемо,´чь, обесси,´леть, ослабе,´ть
изненада неожи,´данно, внеза,´пно, неча,´янно
изненадан 1. неожи,´данный, внеза,´пный, неча,´янный 2. скоропости,´жный
изненадити, изненађивати засти,´чь, застига,´ть, заста,´ть, застава,´ть враспло,´х, порази,´ть, удиви,´ть; ~ се порази,´ться, удивиться, поража,´
ться, удивля,´ться
изненађење с. неожи,´данность, сюрпри,´з, удивле,´ние
изнети вы,´нести, пода,´ть
изнети разлоге - привести,´ до,´воды
изнети јело на сто - пода,´ть ку,´шанье на стол
изнети на суд - преда,´ть суду,´
изникнути 1. прорасти,´, пусти,´ть ростки,´ 2. взойти,´, возни,´кнуть, появи,´ться
изнова сно,´ва, сы,´знова, вновь
износ м. су,´мма, разме,´р, ито,´г
износити 1. выноси,´ть, убира,´ть 2. подава,´ть 3. износи,´ть, истаска,´ть 4. вноси,´ть 5. приводи,´ть (в доказа,´тельство) 6. предъявля,´ть (трe,´
бование)
износити примере - приводи,´ть приме,´ры
изнудити, изнуђавати доби,´ться, получи,´ть что-либо путём вымога,´тельства, вымога,´ть что-либо
изнурени изнурённый, измождённый
изнурити, изнуривати изнуря,´ть, изма,´тывать изнури,´ть, измота,´ть; ~ се изнури,´ться, изнуря,´ться, измота,´ться
изнутра изнутри,´, внутри,´
изнутрашњи вну,´тренний
изнутрица ж вну,´тренности
изобати съесть, склева,´ть зерно,´
изобилан изоби,´льный, оби,´льный
изобилна летина - оби,´льный урожа,´й
изобиловати изоби,´ловать
изобиље с. изоби,´лие, избы,´ток
изобичајити, изобичајавати вы,´йти из обы,´чая, переста,´ть быть привы,´чным, выходи,´ть из употребле,´ния
изобличити, изобличавати измени,´ться, искази,´ть, искажа,´ть, меня,´ть вид, перемени,´ться в лице,´; ~ изменя,´ться
изокола отовсю,´ду, со всех сторо,´н
изокренути, изокретати 1. вы,´вернуть, переверну,´ть, перевора,´чивать, оберну,´ть, вы,´воротить 2. исказить, оберну,´ть; ~ се вы,´вернуться,
переверну,´ться, перевора,´чиваться, обора,´чиваться
изолација ж. изоля,´ция
изолатор м. изоля,´тор
изолован изоли,´рованный
изоловати изоли,´ровать
изопачење с. извраще,´ние, искаже,´ние
изопачити 1. искази,´ть, изврати,´ть, искове,´ркать 2. испо,´ртить; ~ се изврати,´ться, искази,´ться, испо,´ртиться
изопијати перепои,´ть; ~ се понапи,´ться
изорати, изоравати вспаха,´ть, вспа,´хивать
изоставити вы,´пустить, пропусти,´ть
изостављати выпуска,´ть, пропуска,´ть
изостајати, изостати 1. отстава,´ть 2. отсу,´тствовать, не приходи,´ть 3. (од школе) пропуска,´ть уро,´ки, не явля,´ться, отсу,´тствовать
изостанак м. отсу,´тствие, нея,´вка, отлу,´чка
оправдани изостанак - отсу,´тствие по уважи,´тельной причи,´не
изостатак м. оста,´ток
изоштрити, изоштравати заостри,´ть, наточи,´ть
изоштрити се усоверше,´нствоваться, навостри,´ться
израван непосре,´дственный, прямо,´й
изравно деловање - непосре,´дственное возде,´йствие
изравнавати выра,´внивать, ура,´внивать; ~ се выра,´вниваться, мири,´ться
изравњати 1. вы,´ровнять 2. сравня,´ть, уравня,´ть 3. сгла,´дить, привести,´ в согла,´сие, помири,´ть 4. (долг) уплати,´ть 5. (спор) прекратить; ~ се
1. вы,´ровняться, подравня,´ться, сравни,´ться 2. рассчита,´ться, поквита,´ться, расплати,´ться
изравнати дуг - уплати,´ть, покры,´ть долг
израда ж. вы,´делка, вы,´работка, рабо,´та, изгото,´вка, произво,´дство
машинска израда - механи,´ческая вы,´работка
добра израда - хоро,´шая рабо,´та
израдити 1. вы,´работать, сде,´лать, произве,´сти, вы,´делать 2. обрабо,´тать 3. исхода,´тайствовать, вы,´хлопотать 4. наду,´ть, обману,´ть; ~ се
израбо,´таться, истощи,´ться в рабо,´те
израдити некога - обману,´ть, наде,´ть, разыгра,´ть кого,´-ли,´бо
израђевина ж. изде,´лие, проду,´кт произво,´дства
израђивати производи,´ть, выраба,´тывать, де,´лать; ~ се 1. соверше,´нствоваться в рабо,´те 2. истоща,´ться в рабо,´те
израђивач м. производи,´тель, произво,´дственник
израђати рожда,´ть, рожа,´ть; ~ се нарожда,´ться, вырожда,´ться
изражавати выража,´ть, выска,´зывать; ~ се выража,´ться, выска,´зываться
изражај м. выраже,´ние
изражајни вырази,´тельный
израз м. выраже,´ние
изразит 1. вырази,´тельный 2. красноречи,´вый, фигу,´ристый
изразити вы,´разить, вы,´сказать; ~ се вы,´разиться
изразито вырази,´тельно, я,´сно, отчётливо
израна спозара,´нку, с ра,´ннего утра,´
израније ра,´ньше, с да,´вних пор, от пре,´жних времён
изранити встать ра,´но
израсти, израстати вы,´расти, зарасти,´, выраста,´ть
израштај, израстак м. наро,´ст, о,´пухоль, ши,´шка
израчунати, израчунавати вы,´считать, вычисля,´ть, высчи,´тывать, сосчита,´ть
изреда подря,´д, по поря,´дку
изредити, изређати поста,´вить по поря,´дку, постро,´ить в ряды,´; ~ се расположи,´ться в поря,´дке, после,´довать, сле,´довать оди,´н за други,´м
изрез м. разре,´з, вы,´рез
изрезати, изрезивати 1. изре,´зать, разре,´зать 2. вы,´резать 3. вы,´пилить
изрецкати, изрезуцкати 1. искромса,´ть, искроши,´ть, изре,´зать на ме,´лкие кусо,´чки 2. зазу,´брить
изрека ж. изрече,´ние, афори,´зм, погово,´рка
изрећи, изрицати изре,´чь, изрека,´ть, произноси,´ть, произнести,´, вы,´сказать; ~ се вы,´разить, проговори,´ться
изрећи пресуду- вы,´нести пригово,´р
изрицати казну - налага,´ть взыска,´ние
изричито буква,´льно, определённо, категори,´чески
изрендисати вы,´строгать
изрешетати 1. просе,´ять сквозь решето,´ 2. изрешети,´ть, издыря,´вить
изрибати 1. вы,´тереть, вы,´мыть 2. нашинкова,´ть 3. намы,´лить го,´лову, зада,´ть головомо,´йку, отчита,´ть
изрибати некога - отчита,´ть, изруга,´ть кого,´-ли,´бо
изрити. вы,´рыть, откопа,´ть 2. изры,´ть
изригнути изрыгну,´ть, стошни,´ть
изридати се напла,´каться, вы,´плакаться
изрицати 1. изрека,´ть, произноси,´ть, выгова,´ривать 2. выска,´зывать, выража,´ться 3. (пригово,´р) выноси,´ть
изричит то,´чный, определённый, категори,´ческий
изрод м. 1. вы,´родок, дегенера,´т, отро,´дье 2. и,´зверг
изродити, израђати народи,´ть, нарожа,´ть; ~ се роди,´ться, произойти,´, вы,´родиться, вырожда,´ться,
перерожда,´ться, дегенери,´ровать
изројити се отрои,´ться
изрокати жарг. застрели,´ть, расстреля,´ть, изрешети,´ть
изрољати вы,´катать, вы,´катить
изронити, израњати вы,´нырнуть, выны,´ривать, вы,´тянуть из воды,´,ныря,´ть,
изрубити подруби,´ть
изругати, изругивати наиздева,´ться, насмея,´ться
изручити, изручивати 1. высыпа,´ть, вы,´лить, проли,´ть 2. опоро,´жни,´ть 3. переда,´ть
изручивати поздрав - передава,´ть приве,´т
изути, изувати разу,´ть, разува,´ть; ~ се разува,´ться, разу,´ться
изудавати повы,´дать за,´муж
изударати изби,´ть, отколоти,´ть
изудити разруби,´ть, разре,´зать на ча,´сти
изузев кро,´ме, за исключе,´нием
изузетак м. исключе,´ние
изузетан исключи,´тельный
изузети исключи,´ть, изъя,´ть; ~ се исключи,´ть самого,´ себя,´
изузетно исключи,´тельно, за исключе,´нием
изузеће с. изъя,´тие
изузимати исключа,´ть, изыма,´ть, отнима,´ть
изуједати изгры,´зть, искуса,´ть
изукрштан переплетённый, заплетённый, перекрёстный
изукрштати 1. сложи,´ть крест-на,´крест 2. скрести,´ть произвести,´ скре,´щивание
изум м. изобрете,´ние
изумети изобрести,´, изобрета,´ть, приду,´мать
изумрети, изумирати вымира,´ть, вы,´мереть
изустити произнести,´, промо,´лвить
изучавати изучи,´ть, выу,´чивать; ~ се выу,´чиваться
изучен вы,´ученный, обу,´ченный
изучен мајстор - ма,´стер бы,´вший в обуче,´нии
изучити изучи,´ть, вы,´учить; ~ се вы,´учиться
иједан хоть оди,´н, хоть бы
икада когда,´-ли,´бо, когда,´ бы то ни,´ было, хоть когда,´, когда,´-нибу,´дь
боље икад него никад - лу,´чше по,´здно, чем никогда,´
икакав хоть како,´й, како,´й-нибу,´дь, како,´й бы то ни,´ было
без икаквог разлога - без вся,´кой причи,´ны
икако как-ли,´бо, как-нибу,´дь, как бы то ни,´ было
ико кто-ли,´бо, кто-нибу,´дь, кто бы то ни был
икоји како,´й-нибу,´дь, како,´й бы то ни,´ было
иколико ско,´лько-нибу,´дь, ско,´лько бы то ни,´ было, хоть ско,´лько
икона ж. ико,´на, о,´браз
икра ж. икра,´
икраст икри,´стый
илегалан нелега,´льный, подпо,´льный
илегалност ж. нелега,´льность
бити у илегалности - находи,´ться в подпо,´лье
или или
у селу или у граду - в селе,´ или в го,´роде
иловача ж. гли,´на
илузија ж. иллю,´зия
илузоран иллюзо,´рный, обма,´нчивый
илуминација ж. иллюмина,´ция
илустрација ж. иллюстра,´ция, иллюстри,´рованный журна,´л
илустровати иллюстри,´ровать
имагинација ж. воображе,´ние
имагинаран вообража,´емый
ималац м. владе,´лец, облада,´тель, со,´бственник, держа,´тель, хозя,´ин
имање с. 1. име,´ние, поме,´стье 2. иму,´щество, достоя,´ние, добро,´, состоя,´ние 3. нали,´чие
имати 1. име,´ть, име,´ться, быть (у кого,´) облада,´ть 2. (у себя,´) содержа,´ть, вмеща,´ть
имате ли деце? - есть ли у вас де,´ти?
имам кијавицу - у меня,´ на,´сморк
имати срeће - име,´ть сча,´стье
имати право - ты прав
имати прилику - по,´льзоваться слу,´чаем
имати вeрe - доверя,´ть
имати вољу - хоте,´ть, име,´ть жела,´ние
имати на уму - по,´мнить
имати при руци - име,´ть под руко,´й
он има лепе очи - у него,´ краси,´вые глаза,´
имбецил м. дура,´к, идио,´т
иметак м. иму,´щество, состоя,´ние
име с. и,´мя, назва,´ние
за име бога - ра,´ди бо,´га!
како ти је име? - как тебя,´ зову,´т?
крснo имe - се,´рбское пра,´зненство, сла,´ва
имати добро име - по,´льзоваться хоро,´шей репута,´цией
име књиге- назва,´ние, загла,´вие кни,´ги
узети на име плате - взять в счёт зарпла,´ты
 испребијати на мртво име - изби,´ть до полусме,´рти
имела ж. оме,´ла
именик м. именно,´й спи,´сок
именит имени,´тый
имењак м. тёзка
имендан м. имени,´ны, день а,´нгела
именитељ м. знамена,´тель
заједнички именитељ - о,´бщий знамена,´тель
именица ж. и,´мя существи,´тельное
именички относя,´щийся к существи,´тельному
именичка промена - склоне,´ние существи,´тельных
именовати 1. именова,´ть, называ,´ть, упомина,´ть 2. дава,´ть и,´мя, про,´звище 3. назнача,´ть на до,´лжность
именовати за управника - назнача,´ть дире,´ктором
имитатор м. подража,´тель, имита,´тор
имитација ж. имита,´ция, подде,´лка
имовина ж. 1. иму,´щество, достоя,´ние, име,´ние, со,´бственность 2. пожи,´тки
народна имовина - наро,´дное достоя,´ние
непокретна имовина - недви,´жимое иму,´щество
имовински иму,´щественный
имовински законик - гражда,´нский ко,´декс
имовни иму,´щественный
имовно стање - иму,´щественное положе,´ние
императив м. тре,´бование, повели,´тельное наклоне,´ние, императи,´в
категорички императив - категори,´ческое тре,´бование
императиван тре,´бовательный
империја ж. импе,´рия
империјаиста м. империали,´ст
империјалистички империалисти,´ческий, империали,´стский
импозантан импоза,´нтный, представи,´тельный
импоновати импони,´ровать, произвести,´ си,´льное впечатле,´ние
импорт м. ввоз, и,´мпорт
импортовати ввози,´ть, импорти,´ровать
импрегниран пропи,´танный
импрегнирати пропи,´тывать
импресија ж. впечатле,´ние
импровизација ж. импровиза,´ция
импровизовати импровизи,´ровать
импулс м. и,´мпульс
имун имму,´нный, невосприи,´мчивый к заболева,´ниям
имунитет м. иммуните,´т, невосприи,´мчивость к заболева,´ниям, неприкоснове,´нность
имунитет народног посланника - депута,´тская неприкоснове,´нность
имућан зажи,´точный, состоя,´тельный
имућност ж. зажи,´точность, состоя,´тельность, дово,´льство, доста,´ток
инат м. 1. ссо,´ра, спор 2. упря,´мство
за инат - напереко,´р, вопреки,´, назло,´
инатити се 1. де,´лать назло,´, напереко,´р 2. ссо,´риться 3. упря,´миться
инаџија м. упря,´мец
иначе 1. ина,´че 2. впро,´чем, вообще,´ говоря,´
како сте иначе? - как вообще,´ пожива,´ете?
инвазија ж. вторже,´ние, нападе,´ние, налёт
инвалид м. инвали,´д
ратни инвалид - инвали,´д войны,´
инвалиднина ж. посо,´бие по инвали,´дности
инвентар м. инвента,´рь, инвента,´рная кни,´га
инвентарисати инвентаризи,´ровать
инверзија ж. инве,´рсия
инвестиција ж. инвести,´ция, капиталовложе,´ние
новчана инвестиција - де,´нежное капиталовложе,´ние
индекс м. 1. показа,´тель, и,´ндекс 2. эачётная студе,´нческая кни,´жка
индивидуалан индивидуа,´льный
индивидуализам м. индивидуали,´зм
индивидуум м. индиви,´дуум
индиго м. инди,´го, копирова,´льная бума,´га
Индијанац м. инде,´ец
Индијац м. инду,´с, инди,´ец
индијски инди,´йский
индикатор м. указа,´тель, индика,´тор
индиректан ко,´свенный, не прямо,´й
индискретан нескро,´мный, несде,´ржанный, неделика,´тный, не уме,´ющий храни,´ть та,´йну
индиферентан безразли,´чный, равноду,´шный, индиффере,´нтный
индиција ж. указа,´ние
индолентан беспе,´чный, вя,´лый, лени,´вый
индоленција ж. беспе,´чность, вя,´лость, ле,´ность
Индонежанин м. индонези,´ец
индустрија ж. промы,´шленность, индустри,´я
тешка индустрија - тяжёлая промы,´шленность
лака индустрија - лёгкая промы,´шленность
домаћа индустрија - оте,´чественная промы,´шленность
локална индустрија - ме,´стная промы,´шленность
индустрија нафте - нефтяна,´я промы,´шленность
индустријалац м. промы,´шленник
индустријски промы,´шленный, индустриа,´льный
индустријске гране - о,´трасли промы,´шленности
индустријско предузеће промы,´шленное предприя,´тие
индустријска моћ - промы,´шленный потенциа,´л
инжењер м. инжене,´р
машински инжењер - инжене,´р-меха,´ник
грађевински инжењер - инжене,´р-строи,´тель
рударски инжењер - го,´рный инжене,´р
инжењерски инжене,´рный
иницијатива ж. инициати,´ва
иницијативан предприи,´мчивый, инициати,´вный
инјекција ж. инъе,´кция, впры,´скивание
интервенозна инјекција - внутриве,´нное вспры,´скивание
инкриминисати инкримини,´ровать, ста,´вить в вину,´
иноверац м. инове,´рец
иноземац м. иностра,´нец, инозе,´мец
иноземски иностра,´нный, заграни,´чный, инозе,´мный
иноземство с. заграни,´ца, чужа,´я страна,´
инокосан. одино,´кий, бобы,´ль 2. единоли,´чный хозя,´ин
инокосно газдинство - единоли,´чное хозя,´йство
инокосник м. единоли,´чник
инострани иностра,´нный
иностранство с. чужа,´я страна,´, заграни,´ца
иностранштина ж. иностра,´нщина
инсект м. насеко,´мое
инсистирати наста,´ивать на чём-либо
инсолвентан неспосо,´бный к упла,´те долго,´в, некредитоспосо,´бный
инспекторски инспе,´кторский
инспекција ж. инспе,´кция, инспекти,´рование
инспекцирати инспекти,´ровать
инспирација ж. вдохнове,´ние, инспира,´ция
инспирисати внуша,´ть, вдохновля,´ть
инсталатер м. монтёр
инсталација ж. монти,´рование, обору,´дование
електрична инсталација - электрообору,´дование
инсталирати смонти,´ровать, монти,´ровать, обору,´довать
инстинкт м. инсти,´нкт
инстинкт самоодржања - инсти,´нкт самосохране,´ния
инстиктиван инстинкти,´вный
институт м. институ,´т, учрежде,´ние
научно-истраживачки институт - нау,´чно-иссле,´довательский институ,´т
институција ж. институ,´т, учрежде,´ние, установле,´ние
инструктор м. инстру,´ктор
инструмент м. инструме,´нт
дувачки инструменат - духово,´й инструме,´нт
инструментал м. твори,´тельный паде,´ж
инсценација ж. инсцениро,´вка
инсценирати инсцени,´ровать
интегритет м. це,´лостность, неприкосновенность
државни интегритет - госуда,´рственная незави,´симость
интелектуалан у,´мственный, интеллектуа,´льный
интелектуалац м. интеллиге,´нт
интелигенција ж. у,´мственные спосо,´бности, интелле,´кт, интеллиге,´нция
интендант м. интенда,´нт, заве,´дующий хозя,´йством
интензиван интенси,´вный
интензивност ж. интенси,´вность
интеран вну,´тренний
интерно питање - вну,´тренний вопро,´с
интерне болести - вну,´тренние боле,´зни
интерниста м. врач по вну,´тренним боле,´зням
интервал м. интерва,´л
интервенисати вме,´шиваться, хлопота,´ть
интервенција ж. вмеша,´тельство, интерве,´нция
интервју м. интервью,´
интерес м. 1. интере,´с, заинтересо,´ванность 2. проце,´нты, рост де,´нег
дати новац под интерес - дать в долг под проце,´нты, дать де,´ньги в рост
интересантан интере,´сный, завлека,´тельный, занима,´тельный, любопы,´тный
интересенат м. заинтересо,´ванное лицо,´
интересовати вызыва,´ть интере,´с, любопы,´тство, занима,´ть, внуши,´ть уча,´стие; ~ се заинтересова,´ться,
интересова,´ться
интерпункција ж. пунктуа,´ция
интиман инти,´мный, задуше,´вный, бли,´зкий
интонација ж. интона,´ция
интонирати дать тон, интони,´ровать
интонирати химну - испо,´лнить гимн
интрига ж. интри,´га
интуитиван интуити,´вный
интуиција ж. интуи,´ция
инфекција ж. инфе,´кция
инфицирати заража,´ть; ~ се заража,´ться
инфериоран ни,´зший, подчинённый
инфериорно питање - второстепе,´нный вопро,´с
инфинитив м. инфинити,´в
информативан информацио,´нный
информација ж. информа,´ция
информисати информи,´ровать, осведомля,´ть; ~ се информи,´роваться, осведомля,´ться
инхалација ж. вдыха,´ние, ингаля,´ция
инцидент м. инциде,´нт
иње с. и,´ней, и,´зморозь
иоле хоть немно,´го, хоть ско,´лько-нибу,´дь
ипак всё-таки, всё же, впро,´чем, одна,´ко, тем не ме,´нее, при всём том, как ни как
Иранац м. ира,´нец; ~ ка ира,´нка
Ир|ац м. ирла,´ндец; ~ киња ирла,´ндка
ирвас м. се,´верный оле,´нь
иреалан нереа,´льный
ирегуларан иррегуля,´рный, нерегуля,´рный
иронија ж. иро,´ния
ироничан ирони,´ческий, ирони,´чный
исвирати сыгра,´ть, проигра,´ть до конца,´
иселити, исељавати 1. вы,´селиться, перее,´хать на но,´вую кварти,´ру 2. эмигри,´ровать; ~ се пересели,´ться, вы,´селиться
исељеник м. переселе,´нец, эмигра,´нт
исељенички переселе,´нческий, эмигра,´нтский
исећи 1. (лес) вы,´рубить 2. (на ча,´сти) изруби,´ть, изре,´зать 3. (в ка,´мне) вы,´сечь, вы,´резать
исецкати ме,´лко наре,´зать, наруби,´ть
исечак м. вы,´резка, се,´ктор
исисати, исисавати вы,´сосать, выса,´сывать, обсоса,´ть
иситнити измельчи,´ть, размельчи,´ть, поре,´зать на ме,´лкие куски,´
исказ м. показа,´ния, удостовере,´ние
статистички исказ - статисти,´ческие да,´нные
исказати, исказивати дава,´ть, дать показа,´ния, выска,´зывать, заяви,´ть; ~ се вы,´сказаться, выска,´зываться
исказница ж. удостовере,´ние ли,´чности
искаишарити моше,´нничеством вы,´манить де,´ньги
искакати выпры,´гивать, выска,´кивать
искалити закали,´ть, изли,´ть
искалити бес на некоме - изли,´ть гнев на кого,´-ли,´бо
искаљати вы,´пачкать, вы,´мазать; ~ се вы,´мазаться
искамчити вы,´просить, вы,´молить
искапати вы,´литься, вы,´течь по ка,´пле
искапљивати выпива,´ть до после,´дней ка,´пли
искасапити изруби,´ть на куски,´, искромса,´ть 2. изуро,´довать
искати проси,´ть, тре,´бовать
искаширати жарг. оставить (в дураках)
искашљати отка,´шлять, отха,´ркнуть; ~ се отка,´шляться, вы,´кашляться
искварен испо,´рченный; ~ се испо,´ртиться
исквасити вы,´мочить, си,´льно намочи,´ть
искезити се оска,´лить зу,´бы
исковати, искивати скова,´ть, кова,´ть, выко,´вывать
искидати изорва,´ть, излома,´ть; ~ се разорва,´ться, изорва,´ться
искидати се од смеха - умере,´ть со сме,´ху
искијати вы,´чихнуть
искилавити се 1. нажи,´ть себе,´ гры,´жу 2. надорва,´ться, надорва,´ть си,´лы, надсади,´ться
искипети вы,´кипеть
искитити укра,´сить, разукра,´сить; ~ се укра,´ситься
искласати, искласавати колоси,´ться, выколоси,´ться, выкола,´шиваться
исклати переколо,´ть, перере,´зать, искуса,´ть
исклесати вы,´сечь из ка,´мня
исклизнути 1. выскользну,´ть 2. (по,´езд) сойти,´ с ре,´льсов 2. вы,´вернуться, уверну,´ться
исклијати прорасти,´, пусти,´ть ростки,´
исклијало је семе – семена дали всходы, семя взошло
искљувати вы,´клевать, поклева,´ть
искључено исключено,´, невозмо,´жно
искључив исключи,´тельный, чрезвыча,´йный
искључити, искључивати исключи,´ть, исключа,´ть
искобељати се вы,´вернуться, вы,´рваться
искомадати разре,´зать, рассе,´чь, разломи,´ть на куски,´
исконски иско,´нный
ископавање с. выка,´пывание, раска,´пывание, раско,´пки
ископавати выка,´пывать, производи,´ть раско,´пки
ископати вскопа,´ть, вы,´рыть
ископати очи - вы,´царапать, вы,´колоть глаза,´
ископина ж. ископа,´емое, раско,´пки
ископнети 1. (снег) ста,´ять 2. засо,´хнуть 3. исхуда,´ть, иссо,´хнуть
ископрцати се, ископрцавати се вы,´карабкаться, выкара,´бкиваться, вы,´рваться, вы,´браться
ископчати выключи,´ть, расстегну,´ть
искоренити, искорењивати вы,´корчевать, вы,´рвать, вы,´рывать с ко,´рнем, искорени,´ть
искористити испо,´льзовать
искоса вкось, на,´косо
искосити скоси,´ть, вы,´косить
искочити вы,´скочить, вы,´прыгнуть, вы,´лететь
искочити из шина - сойти,´ с рельс
искра ж. и,´скра
искрити искри,´ться
искрица ж. и,´скорка
искричав искри,´стый
искрадати се, искрасти се выкра,´дываться, уходи,´ть укра,´дкой, ускольза,´ть тайко,´м
искрвавити окрова,´вить, зали,´ть кро,´вью; ~ се окрова,´виться
искрвити се подра,´ться до кро,´ви
искревељити се сде,´лать грима,´су
искрен 1. и,´скренний, открове,´нный 2. серде,´чный, задуше,´вный 3. прямоду,´шный
искренути 1. накрени,´ть, наклони,´ть 2. опроки,´нуть 3. изврати,´ть, искази,´ть
искресати 1. вы,´сечь, вы,´бить и,´скру огни,´вом 2. обреза,´ть 3. отчита,´ть
искречити побели,´ть, вы,´белить и,´звестью
искрзан потёртый, обтёртый, зазу,´бренный
искрзати 1. зазу,´брить 2. обтрепа,´ть, потрепа,´ть; ~ се обтрепа,´ться, обтере,´ться
искривити 1. искриви,´ть, изогну,´ть 2. покоро,´бить; перекоси,´ть 2. искази,´ть; ~ се искри,´виться, перекоси,´ться
искривљавати се искривля,´ться, перека,´шиваться
искривудав изви,´листый, си,´льно изо,´гнутый, искривлённый
искрмачити испа,´чкать, наста,´вить клякс
искроити вы,´кроить, скрои,´ть
искрпити почини,´ть, залата,´ть, заплата,´ть, зашто,´пать, почини,´ть
искрснути, искрсавати появи,´ться, неожи,´данно возни,´кнуть
искрунити вы,´лущить зёрна из кукуру,´зного поча,´тка
искрцавати выгружа,´ть, выси,´живать; ~ се выгружа,´ться, выса,´живаться
искрцати вы,´грузить, вы,´садить
искрчити 1. вы,´корчевать 2. расчи,´стить
искувати, искувавати развари,´ть, разва,´ривать, вы,´варить, выва,´ривать
искуљати вы,´рваться, хлы,´нуть
искулирати жарг. 1. оста,´ться споко,´йным, хладнокро,´вным, удержа,´ть себя,´ в рука,´х 2. успоко,´иться, рассла,´биться
искупити, искупљивати вы,´купить, искупи,´ть, искупа,´ть
искупити реч - сдержа,´ть сло,´во
искупљен м. вы,´купленный, освобождённый челове,´к
искусан о,´пытный, уме,´лый, иску,´сный
искусити испыта,´ть, испро,´бовать
он је много искусио - он мно,´гое испыта,´л, пережи,´л
искуство с. о,´пыт, о,´пытность
жалосно искуство - печа,´льный о,´пыт
знати из искуства - знать по о,´пыту
искуцати вы,´колотить
искушати, искушавати 1. искуша,´ть, соблазня,´ть, подве,´ргнуть искуше,´нию 2. испыта,´ть, испы,´тывать,
испро,´бовать, про,´бовать 3. выве,´дывать секре,´ты
искушеник м. послу,´шник, ка,´ющийся челове,´к
искушење с. искуше,´ние, собла,´зн
доћи у искушење - впасть в собла,´зн
Исланђан|ин м. исла,´ндец; ~ ка исла,´ндка
иследити, ислеђивати рассле,´довать, провести,´ сле,´дствие
иследни сле,´дственный
иследни судија - суде,´бный сле,´дователь
иследник м. сле,´дователь
ислужити отслужи,´ть, вы,´служить, заслужи,´ть
ислужити војску - отслужи,´ть
исмејати, исмејавати 1. вы,´смеять, осме,´ивать, насмеха,´ться (над кем), поднима,´ть на смех 2. издева,´ться (над кем), вышу,´чивать (кого,´),
глуми,´ться, подтру,´нивать; ~ се насмея,´ться, насмеха,´ться
испаван вы,´спавшийся, проспа,´вшийся
испавати се вы,´спаться, проспа,´ться
испад м. 1. вы,´пад, вы,´лазка 2. вы,´ходка
испасти, испадати 1. выпада,´ть 2. (во,´лосы) вылеза,´ть 3. выбега,´ть, выска,´кивать, внеза,´пно появля,´ться
4. вы,´валиться 5. де,´лать вы,´ходки
све је испало добро - всё вы,´шло хорошо,´
испалити 1. вы,´стрелить, вы,´палить 2. жарг. обману,´ть, одура,´чить
испарити, испаравати пропа,´рить, выпа,´ривать; ~ се испари,´ться, вы,´париться, выпа,´риваться
испарљив испаря,´ющийся
испарати 1. исцара,´пать, изорва,´ть, изодра,´ть 2. распоро,´ть
испарчати раскромса,´ть, разре,´зать на куски,´
испатити перестрада,´ть, вы,´страдать
испаша ж. па,´стбище, вы,´гон, вы,´пас
испаштати 1. нести,´ наказа,´ние, ка,´ру 2. искупа,´ть вину,´
испевати спеть, пропе,´ть, написа,´ть стихотворе,´ние
испеглати вы,´гладить, отутю,´жить
испећи 1. (хлеб) вы,´печь, испе,´чь 2. (мя,´со) изжа,´рить, поджа,´рить 3. (кирпи,´ч) вы,´жечь 4. (ко,´фе) свари,´ть; ~ се 1. испе,´чься, поджа,´риться
2. обже,´чься
испећи свој занат - наби,´ть ру,´ку в своём ремесле,´
испеци па реци - поду,´май, а по,´сле скажи,´
испечен испечённый, вы,´печенный, прожа,´ренный, обожжённый, о,´пытный, быва,´лый
испердашити растяну,´ть, распя,´лить шку,´рку, вы,´тряхнуть
исперутати се покры,´ться пе,´рхотью
испети подня,´ть; ~ се подня,´ться
испетљати се, испетљавати се 1. вы,´путаться, распу,´таться 2. вы,´вернуться, вы,´карабкаться
испијати 1. выпива,´ть, допива,´ть 2. истоща,´ть, изнуря,´ть
испијен измождённый
испилити се вы,´лупиться из яйца,´
испипати, испипавати ощу,´пывать, нащу,´пать, прощу,´пать, прощу,´пывать
испипкати лего,´нько ощу,´пать, нащу,´пать, перетро,´гать
испирати вымыва,´ть, выпола,´скивать, пропола,´скивать, подмыва,´ть
испирач м, мойщик, машина для полоскания белья
испирач злата - золотоиска,´тель
исписати исписа,´ть, описа,´ть, вписа,´ть, вы,´писать; ~ се исписа,´ться
исписати руку - вы,´работать хоро,´ший по,´черк
исписивати испи,´сывать, спи,´сывать, выпи,´сывать
испит м. испыта,´ние, экза,´мен
положити испит - вы,´держать экза,´мен
завршни испит - выпускно,´й экза,´мен
пасти на испиту - провали,´ться на экза,´мене
испитаник м. экзаменую,´щийся
испитивач м.1. испыта,´тель, иссле,´дователь 2. экзамена,´тор 3. сле,´дователь
испитни экзаменацио,´нный
испитна комисија - экзаменацио,´нная коми,´ссия
испитати, испитивати 1. проэкзаменова,´ть, экзаменова,´ть 2. допра,´шивать 3. испы,´тывать 4. рассле,´довать, проводи,´ть сле,´дствие 5. иссле,´
довать 6. выве,´дывать, разузнава,´ть
испиткивати выпы,´тывать, выспра,´шивать
испичутура м. питу,´х, люби,´тель вы,´пить
исплазити вы,´сунуть, показа,´ть язы,´к; ~ се вы,´сунуть, показа,´ть язы,´к
исплакати ) 1. вы,´плакать 2. вы,´молить пла,´чем, вы,´просить; ~ се напла,´каться
исплата ж. вы,´плата, упла,´та, платёж
исплатити вы,´платить, уплати,´ть
исплаћивати выпла,´чивать, упла,´чивать; ~ се окупа,´ться
исплевити вы,´полоть, прополо,´ть
исплести, исплетати сплести,´, выплета,´ть, связа,´ть, вы,´плести, вяза,´ть, вывя,´зывать
испливати, испловити, испливавати вы,´плыть, всплыть, вы,´йти в мо,´ре
испловити на пучину - вы,´йти в откры,´тое мо,´ре
испљескати отшлёпать
испљувак м. плево,´к, мокро,´та
испљувати, испљувавати 1. вы,´плюнуть, выплёвывать 2. раскритикова,´ть
испљускати забры,´згать
исповед ж. 1. испове,´дование 2. и,´споведь
исповедаоница ж. исповеда,´льня
исповедати испове,´довать, призна,´ться, созна,´ться; ~ се испове,´даться, призна,´ться
исповедити испове,´дать кого,´-ли,´бо
исповедник м. испове,´дник
испоганити изма,´зать, загрязни,´ть; ~ се вы,´пачкаться, изма,´заться
испод из-под, под, ни,´же
испод руке - из-под полы,´ (прода,´ть)
испод моста - ни,´же моста,´
испод критике - ни,´же вся,´кой кри,´тики
испод руке - из-под полы,´, с рук, по слу,´чаю
то му је испод части - э,´то ни,´же его,´ досто,´инства
исподвлачити подчеркну,´ть
испозавадити поперессо,´рить
испозајмити, испозајмљивати взять в долг у мно,´гих
испоклањати разда,´бривать
исполивати обли,´ть, окати,´ть
исполивати се обли,´ться, окати,´ться
испољити, испољавати проявля,´ть, обнару,´живать, вы,´делить, выявля,´ть; ~се обнару,´жатся, прояви,´ться
испљунути 1. вы,´плюнуть 2. обры,´згать плевка,´ми
испомагати, испомоћи помога,´ть, помо,´чь, ока,´зывать по,´мощь
испоразбијати поразбива,´ть, разби,´ть
испоразболевати се поразболе,´ться, заболе,´ть
испорука ж. 1. доста,´вка, поста,´вка 2. переда,´ча, вы,´дача
рок испоруке - срок переда,´чи
испорука робе - поста,´вка това,´ра
испоручити, испоручивати вы,´дать, выдава,´ть, переда,´ть, передава,´ть, сдать
испослати вы,´слать, посла,´ть
испословати 1. вы,´работать 2. вы,´хлопотать, исхлопота,´ть, исхода,´тайствовать
испосник м. подви,´жник, отше,´льник, затво,´рник
испостава ж. отделе,´ние учрежде,´ния, небольшо,´й филиа,´л
пореска испостава - отделе,´ние нало,´гового управле,´ния
царинска испостава - тамо,´женное отделе,´ние
испоставити се обнару,´житься, вы,´ясниться
испостити попости,´ться
испотиха исподтишка,´
испочетка снача,´ла, внача,´ле
исправа ж. докуме,´нт, удостовере,´ние, свиде,´тельство
путна исправа - проездно,´е свиде,´тельство, подоро,´жная
исправан 1. испра,´вный 2. ве,´рный, то,´чный, пра,´вильный 3. че,´стный, поря,´дочный
исправити 1. вы,´править, вы,´прямить 2. распра,´вить, распрями,´ть 2. (оши,´бку) попра,´вить, исправи,´ть 3. (спина,´) разогну,´ть; ~ се вы,´
прямиться, вы,´тянуться, испра,´виться
исправка ж. 1. вы,´правка 2. попра,´вка, исправле,´ние
исправност ж. 1. испра,´вность 2. ве,´рность, то,´чность, пра,´вильность 3. че,´стность, поря,´дочность
исправљати выра,´внивать, выпрямля,´ть, выправля,´ть; ~ се вы,´прямиться, выправля,´ться, исправля,´ться
испразнити, испражњавати 1. опорожни,´ть 2. разряди,´ть
испразнити пушку - разряди,´ть ружьё, вы,´стрелить
испраскати се раскрича,´ться, накрича,´ть на кого,´-ли,´бо
испрати вы,´мыть, вы,´полоскать, прополоска,´ть
испратити, испраћати проводи,´ть, провожа,´ть, выпрова,´живать, вы,´проводить, отправи,´ть, посыла,´ть
испраћај м. про,´воды, сопровожде,´ние, выпрова,´живание
испрашити 1. покры,´ть пы,´лью 2. вы,´колотить, вы,´бить пыль
испрашити тур - вы,´пороть, изби,´ть кого,´-ли,´бо
испрва снача,´ла, первонача,´льно
испребијати переби,´ть, изби,´ть, исколоти,´ть
испревијати перевяза,´ть
испревијати рањенике - перевяза,´ть всех ра,´неных
испревртати попереверну,´ть, развороти,´ть; ~ се переверну,´ться
испрезати выпряга,´ть, распряга,´ть
испред пе,´ред
испрека с той (с друго,´й) стороны,´
испрекидан 1. пре,´рванный во мно,´гих места,´х 2. (го,´вор) преры,´вистый
испрекидан говор - несвя,´зная речь
испрекидати порва,´ть, пооборва,´ть
испрекрајати перекрои,´ть
испрекрштати сложи,´ть всё крест-на,´-крест
испреламати поперелома,´ть
испреметано беспоря,´дочно, пу,´тано
испреметати 1. перемеща,´ть, перепу,´тать 2. привести,´ в беспоря,´док 3. обыска,´ть
испремештати перемести,´ть, переста,´вить
испресецати прореза,´ть, перереза,´ть
испрескакати перепры,´гнуть, перескочи,´ть
испретурати переверну,´ть, перепу,´тать, перемеша,´ть
испрeчити положи,´ть поперёк (на,´искось); ~ се 1. стать поперёк доро,´ги; 2. упере,´ться, заупря,´миться
испржити изжа,´рить, обже,´чь
исприкивати поприби,´ть
исприповедати рассказа,´ть, пове,´дать
испричати, испричавати рассказа,´ть, вы,´городить, выгора,´живать; ~ се извиня,´ться, извини,´ться, опра,´вдываться
испрљати вы,´мазать, зама,´зать, запа,´чкать, загрязни,´ть; ~ се вы,´пачкаться, вы,´мазаться, зама,´заться
испробадати проколо,´ть, исколо,´ть
испробијати продыря,´вить
испровлачити проде,´ть, протяну,´ть
испродавати пораспрода,´ть, распродава,´ть, продава,´ть
испросецати проре,´зать, изре,´зать вдоль и поперёк
испросипати поразли,´ть, повысыпа,´ть
испросити 1. вы,´просить, вы,´клянчить, вы,´молить 2. посва,´тать
испросити девојку - просва,´тать де,´вушку
испросјачити насобира,´ть ми,´лостыню, вы,´клянчить, вы,´просить
испрсити се, испрсавати се 1. вы,´пятить грудь 2. приоса,´ниться, приня,´ть го,´рдый вид 3. возгорди,´ться, зазнава,´ться
испрскати забры,´згать, бры,´знуть, опрыска,´ть
испружити вы,´тянуть, протяну,´ть
испружити језик - разболта,´ться
испружити руке - стреми,´ться захвати,´ть
испружити се растяну,´ться
испружио се колко је дуг - растяну,´лся во весь рост
испсовати непристо,´йно изруга,´ть
испумпати, испумпавати 1. вы,´качать, откача,´ть насо,´сом 2. вы,´качать де,´ньги (из кого,´-то)
испунити 1. запо,´лнить, напо,´лнить 2. вы,´полнить, испо,´лнить 3. осуществи,´ть 4. соблюсти,´ 5. нафарширова,´ть; ~ се напо,´лниться, вы,´
полниться, осуществи,´ться
испуњив выполни,´мый, осуществи,´мый
испуњавати наполня,´ть, заполня,´ть, выполня,´ть, осуществля,´ть; ~ се наполня,´ться, выполня,´ться, осуществля,´ться
испуњен 1. полный, наполненный 2. фаршированный
испуњен човек – полностью довольный, состоявшийся человек
испупети пустить почки
испупчен вы,´пуклый, вы,´гнутый
ипупчити сде,´лать вы,´пуклым; ~ се вы,´гнуться, стать вы,´пуклым
испуст 1. вы,´пуск, вы,´ступ строе,´ния 2. (воде) спуск 3. (утрина) вы,´гон, вы,´пас 4. лазе,´йка, прохо,´д
испустити, испуштати 1. вы,´пустить, упусти,´ть, упуска,´ть 2. вы,´ронить, урони,´ть
испустити душу - испусти,´ть дух, умере,´ть
испуцати 1. потре,´скаться, растре,´скаться; 2. расстреля,´ть (все патро,´ны, снаря,´ды); ~ се 1. настреля,´ться
2. растра,´тить свои,´ ко,´зыри
испушити 1. вы,´курить, искури,´ть 2. жарг. не полу,´читься, не уда,´ться, потерпе,´ть фиа,´ско
иставити, иставити 1. вы,´ставить 2. снять с пете,´ль (дверь) 3. отста,´вить; ~ се вы,´ставиться, подста,´виться
иставити врата - снять две,´ри с пете,´ль
истакати вылива,´ть, перелива,´ть, цеди,´ть
истакнути, истицати 1. вы,´ставить 2. (флаг) вы,´весить 3. вы,´двинуть 4. подчеркну,´ть, вы,´делить;
~ се 1. вы,´ступить, вы,´делиться 2. вы,´двинуться, прояви,´ться
истакнути заставу - водрузи,´ть, подня,´ть зна,´мя
истанчати утончи,´ться, исхудать; ~ се утончи,´ться, исхуда,´ть
истанчан 1. тонкий, острый 2. возвышенный, утончённый
истанчан укус/ слух – утончённый слух/вкус
истањити, истањивати 1. утончи,´ть, сде,´лать бо,´лее то,´нким 2. обтеса,´ть; ~ се сде,´латься, стать бо,´лее то,´нким
истеглити растяну,´ть, вы,´тянуть; ~ се растяну,´ться
он се истеглио колико је дуг - он растяну,´лся во всю длину,´
истегљив растяжи,´мый
истегнути, истезати растяну,´ть, вы,´тянуть; ~ се растяну,´ться, растя,´гиваться, вы,´тянуться вытя,´гиваться
истек м. истече,´ние
по истеку рока - по истече,´нии сро,´ка
истећи, истицати 1. вы,´течь, исте,´чь 2. (вре,´мя) уйти,´
истерати, истеривати вы,´гнать, выгоня,´ть, вы,´пустить, выпуска,´ть
истерати сузе на очи - заста,´вить пла,´кать
истесати вы,´тесать, отде,´лать
истестерисати испили,´ть, распили,´ть
исти 1. тот же, тот са,´мый, оди,´н и тот же 2. тожде,´ственный, совсе,´м тако,´й же
једно те исто говорити - говори,´ть одно,´ и то же
она је исти отац - она,´ вся в отца,´, вы,´литый оте,´ц
истимарити перечи,´стить скребни,´цей
истина ж. 1. пра,´вда, и,´стина 2. в са,´мом де,´ле, открове,´нно говоря,´
отићи богу на истину - отда,´ть бо,´гу ду,´шу, умере,´ть
истинит 1. и,´стинный, по,´длинный, действи,´тельный 2. правди,´вый, правдолюби,´вый
истински настоя,´щий, по,´длинный, допо,´длинный, действи,´тельный, достове,´рный, запра,´вский
истинољубив правдолюби,´вый, правди,´вый
истиснути, истискивати 1. выжима,´ть, выда,´вливать 2. вытесня,´ть 3 выта,´лкивать, вы,´теснить, вы,´турить; ~ се вырыва,´ться
истиха 1. потихо,´ньку, полего,´ньку, и,´сподволь 2. ме,´дленно
истовар м. вы,´грузка, разгру,´зка
трошкови истовара- расхо,´ды по разгру,´зке
истоварач м. гру,´зчик, разгру,´зчик
истоварни разгру,´зочный
истоварати, истоварити, истоваривати выгружа,´ть, вы,´грузить, разгружа,´ть, разгрузи,´ть
истоветан тождестве,´нный, равноси,´льный, иденти,´чный
истовремен одновреме,´нный
истодобан одновреме,´нный, име,´ющий тот же во,´зраст
истоимен одноимённый
истомишљеник м. единомы,´шленник
истородан одноро,´дный, подо,´бный, схе,´мный
истомислен одина,´ковый, одного,´ значе,´ния
исток м. восто,´к, восто,´чный ве,´тер
источни восто,´чный
источњак м. жи,´тель Восто,´ка
источњачки восто,´чный
источити 1. опоро,´жни,´ть 2. (вино,´) вы,´лить, разли,´ть
истопити 1. вы,´топить, растопи,´ть 2. (лед) отта,´ять 3. (мета,´лл) вы,´плавить, распла,´вить; ~ се (снег) раста,´ять
растопи,´ть, распла,´вить
историја ж. исто,´рия
историјски истори,´ческий
историчар м. исто,´рик
исторокати вы,´болтать; ~ се вы,´болтаться
истоциљати се соскользну,´ть, скати,´ться с го,´рки
источити вы,´лить, слить
источити вино - вы,´лить вино,´ из бо,´чки
истрага ж. 1. ро,´зыск, рассле,´дование, сле,´дствие 2. уничтоже,´ние, истребле,´ние, искорене,´ние, перево,´д
истраживати 1. изы,´скивать, тре,´бовать 2. иссле,´довать, изы,´скивать 3. вести,´ сле,´дствие, рассле,´довать
истраживач м. иссле,´дователь, изыска,´тель
истраживачки иссле,´довательский, сле,´дственный
истражни сле,´дственный
истражни судија - суде,´бный сле,´дователь
истражни затвор - предвари,´тельное заключе,´ние
истражни поступак - предварительное следствие
истражити иссле,´довать, рассле,´довать, произвести,´ сле,´дствие
истрајан 1. постоя,´нный, неосла,´бный 2. насто,´йчивый, настоя,´тельный 3. про,´чный, выно,´сливый
истрајати устоя,´ть, вы,´держать, пройти,´
истрајност ж. 1. вы,´держка, твёрдость 2. насто,´йчивость, упо,´рство 3. усто,´йчивость, про,´чность
истраћити израсхо,´довать, промота,´ть
истргнути, истрзати 1. вы,´рвать, вы,´хватить 2. вы,´дернуть 3. обнажи,´ть, вы,´нуть; ~ се вы,´рваться
истргнути сабљу - обнажи,´ть са,´блю
истребити, истребљивати 1. истребля,´ть, уничтожа,´ть 2. пропа,´лывать, очища,´ть
истребити пасуљ - вы,´лущить фасо,´ль
истребљење с. истребле,´ние, уничтоже,´ние
рат до истребљења - война,´ до по,´лного уничтоже,´ния
истрезнити вы,´трезвить, отрезви,´ть; ~ се отрезви,´ться
истресати, истрести 1. вытря,´хивать, отрясти,´ 2. выбива,´ть, выкола,´чивать 3. вы,´пить (за,´лпом) (обы,´чно об
алкого,´льных напи,´тках); ~ се руга,´ть кого,´-ли,´бо, срыва,´ть, излива,´ть зло,´бу (на ко,´м-либо)
истресати прашину - выбивать пыль
истрке с разбе,´гу, разлёту
истркивати пуска,´ть ко,´ня во весь опо,´р; вырыва,´ться, выбега,´ть вперёд
истрљати растере,´ть, сде,´лать масса,´ж
истрошити 1. истра,´тить, израсхо,´довать 2. раскроши,´ть ; ~ се израсхо,´доваться, истра,´титься
истрти натере,´ть, протере,´ть
истругати вы,´строгать, острога,´ть
иструлити сгнить
иструцкати растрясти,´; ~ се растрясти,´сь
истрчавати, истрчати 1. выбега,´ть, выска,´кивать 2. забега,´ть вперёд ~ се 1. забега,´ть вперёд 2. зарыва,´ться, зарапортова,´ться; ~ се забега,´ть
вперёд, проявля,´ть изли,´шнюю поспе,´шность
истумачити растолкова,´ть разъясни,´ть
иступ м. выступле,´ние, вы,´пад, просту,´пок
иступати, иступити 1. выступа,´ть, вы,´ступить 2. появля,´ться, выходи,´ть 3. уйти,´
иступати из службе - уходи,´ть со слу,´жбы
иступити из војске - уйти,´ из а,´рмии
истурити, истурати 1. выставля,´ть, высо,´вывать, выдвига,´ть 2. выпя,´чивать 3. выбра,´сывать, выта,´лкивать,
выки,´дывать 4. сбыва,´ть
истурпијати обрабо,´тать напи,´льником
истутњати се 1. нагреме,´ть 2. наора,´ться, накрича,´ться
истући изби,´ть, исколоти,´ть
истуцати 1. изби,´ть, поби,´ть, поколоти,´ть, зада,´ть трёпку 2. истоло,´чь
исувише сли,´шком мно,´го, чрезме,´рно
исукати вы,´тащить, обнажи,´ть
исушеност ж. су,´хость, истощённость
исушење с. осуше,´ние
исушити осуши,´ть, иссуши,´ть; ~ се осуши,´ться, вы,´сохнуть
исфабриковати сфабрикова,´ть
исфолиран иску,´сственный, наду,´манный, неесте,´ственный
исфолирати обману,´ть
исфригати пожа,´рить, поджа,´рить
исход м. восхо,´д, исхо,´д
исходати се находи,´ться, нагуля,´ться
исходити исходи,´ть, происходи,´ть
исхрана ж. пита,´ние, проду,´кты пита,´ния, пропита,´ние, проко,´рм
исхранити, исхрањивати корми,´ть, прокорми,´ть, вы,´кормить, выка,´рмливать
исцедити, исцеђивати 1. вы,´жать, вы,´давить 2. изнури,´ть, вы,´мотать
исцелити, исцељивати исцели,´ть, вы,´лечить; ~ се вы,´лечиться, исцели,´ться, исцеля,´ться
исцепати 1. расщепи,´ть, расколо,´ть 2. изoрва,´ть, разорва,´ть; ~ се оборва,´ться, изорва,´ться
исцепкати расколо,´ть, расщепи,´ть, изорва,´ть
исцрпан исчерпа,´емый, исче,´рпывающий
исцрпљив исчерпа,´емый
исцрпсти, исцрпљивати 1. вы,´черпать, исчерпа,´ть 2. изнури,´ть, истощи,´ть, вы,´мотать
исцурити вы,´течь, вы,´литься (то,´нкой струёй)
Италијан м. италья,´нец; ~ ка италья,´нка
итекако в большо,´й ме,´ре, весьма,´
ићи 1. идти,´, ходи,´ть 2. е,´хать 2. (дождь) идти,´, выпада,´ть
ићи за руком (од руке) - удава,´ться
ићи нa руку - спосо,´бствовать (кому,´)
ићи коме низ длаку - гла,´дить кого,´ по ше,´рсти
иди до врага (до ђавола) - пошёл к чёрту!
иди, молим те! - да ну! неуже,´ли?
ићи пешке - идти,´ пешко,´м
ићи узбрдо - идти,´ в го,´ру
иде глас - иду,´т слу,´хи
иду му сузе на очи - у него,´ навёртываются слёзы
то мени иде - э,´то мне предназна,´чено
воз иде у 12 часова - по,´езд отхо,´дит в 12 часо,´в
та, идите! - да ну, да бро,´сьте
иди без трага! - да ну,´ тебя, убира,´йся!
ичији чей бы то ни,´ было, че,´й-либо
иш! кыш!
ишамарати надава,´ть оплеу,´х, пощёчин
ишарати раскра,´сить
ишетати вы,´йти на прогу,´лку
ишибати вы,´сечь ро,´згами, отхлеста,´ть
ишкрабати исписа,´ть кара,´кулями
ишмркати вы,´сморкать; ~ се вы,´сморкаться
ишпартати разлинова,´ть, заштрихова,´ть
ишта хоть что-нибу,´дь, что-ли,´бо
бoље ишта него ништа - лу,´чше сини,´ца в рука,´х, чем жура,´вль в не,´бе
иштампати отпеча,´тать
иштипати исщипа,´ть, вы,´щипать
иштрицкати изре,´зать, искромса,´ть
ишћушкати вы,´толкать, вы,´ставить, надава,´ть подзаты,´льников, тумако,´в
ишчаурити се 1. вы,´йти из ку,´колки 2. разоблачи,´ться, показа,´ться (в но,´вом, неожи,´данном ка,´честве)
ишчачкати 1. вы,´ковырять 2. раскры,´ть
ишчачкати зубе - вы,´чистить зу,´бы зубочи,´сткой
ишчашити вы,´вихнуть; ~ се вы,´вихнуться
ишчезнути, ишчезавати исче,´знуть, исчеза,´ть, про,´пасть бе,´з вести
ишчекивати выжида,´ть, поджида,´ть, дожида,´ться
ишчепркати 1. вы,´ковырять 2. распу,´тать, разузна,´ть всю подного,´тную
ишчеречити изрe,´зать, разрe,´зать (ту,´шу) на куски,´
ишчерупати ощипа,´ть, повы,´щипать, ощипа,´ть пе,´рья
ишчеткати вы,´чистить щёткой
ишчешљати, ишчешати расче,´сть, причеса,´ть, расчеса,´ть
ишчешљивати расчёсывать, причёсывать
ишчибукати 1. вы,´колотить 2. поколоти,´ть, поби,´ть, изби,´ть
ишчилети 1. вы,´ветриться, вы,´дохнуться 2. обесси,´леть, ослабе,´ть, истощи,´ться
ишчистити очи,´стить; ~ се очи,´ститься
ишчуђавати се удивля,´ться, поража,´ться
ишчупати вы,´дернуть; ~ се вы,´рваться
ишчупкати вы,´рвать, вы,´драть, вы,´щипать

Ј
ја 1. я 2. да 3. ах, как; эх, ну
јаблан м. пирамида,´льный то,´поль
јабука ж. 1. я,´блоко, я,´блоня 2. набалда,´шник 3. (на седлe,´) пере,´дняя лу,´ка
јабуковача ж. я,´блочная ра,´кия
јабучњак м. я,´блоневый сад
јабучни я,´блочный
јабучица ж. 1. я,´блонька, я,´блочко 2. ада,´мово я,´блоко
јабучаст име,´ющий фо,´рму я,´блока
јава ж. явь, действи,´тельность, реа,´льность
на јави - наяву,´
јаван 1. я,´вный, гла,´сный 2. публи,´чный, обще,´ственный 3. откры,´тый
јавно мнење - обще,´ственное мне,´ние
јавна седница - откры,´тое заседа,´ние
јавно право - публи,´чное пра,´во
јавна продаја - аукцио,´н
јавна кућа - публи,´чный дом
јаваш ме,´дленно, небре,´жно, хала,´тно
јавашлук м.1. небре,´жность, хала,´тность 2. ле,´ность, разбо,´лтанность
јавити, јављати 1. сообщи,´ть, уве,´домить 2. опове,´стить, объяви,´ть 3. дава,´ть знать;~ се 1. дать знать о себе,´
2. отозва,´ться 3. показа,´ться 4 поздоро,´ваться
јавно я,´вно, откры,´то, публи,´чно, гла,´сно, всенаро,´дно
јавност ж. 1. публи,´чность, гла,´сность 2. обще,´ственность, обще,´ственное мне,´ние
светска јавност - мирова,´я обще,´ственность, мирово,´е обще,´ственное мне,´ние
изнети на јавност - преда,´ть гла,´сности
јавор м. бе,´лый клён
јаворов я,´воровый, клено,´вый
јаворовина ж. древеси,´на я,´вора
јагањци м. мн. ягня,´та
jаглук устар. вы,´шитый плато,´к
јагма ж. да,´вка, толкотня,´
на јагму - нарасхва,´т
јагмити 1. расхва,´тывать 2. разбира,´ть
јагмити се око нечега - толпи,´ться у чего,´-либо
јагмити се на нешто - разбира,´ть нарасхва,´т что-ли,´бо
јагње с. ягнёнок, бара,´шек
питомо јагње две овце сиса - ла,´сковый телёнок двух ма,´ток сосёт
кротак као јагње - кро,´ткий как ягнёнок
јагњење с. ягне,´ние, око,´т у ове,´ц
јагњетина ж. ягня,´тина, бара,´нина
јагњећи ягня,´чий
јагњеће печење - жа,´реная ягня,´тина
јагњећа шубара - бара,´шковая ша,´пка
јагњити приноси,´ть ягня,´т; ~ се ягни,´ться
јагода ж 1. земляни,´ка 2. клубни,´ка
шумска јагода - земля,´ника
баштенска јагода - клубни,´ка
јагодаст похо,´жий на я,´году земляни,´ки
јагодица ж. 1. я,´годка земляни,´ки, клубни,´ки 2. скула,´
јагодице на прстима - ко,´нчики па,´льцев
јагодични скулово,´й
јагодична кост - скулова,´я кость
јагодњак м. я,´годник
јагодњача ж. скула,´, скулова,´я кость
јагорчевина ж. при,´мула
јад м. 1. грусть, го,´ре, печа,´ль 2. несча,´стье, беда,´ 3. приско,´рбие, кручи,´на
ни по јади - полго,´ря, полбе,´ды
искалити јад – сорва,´ть зло
на једвите јаде – едва,´-едва,´, с грехо,´м попола,´м
јадан бе,´дный, несча,´стный, жа,´лкий
јадати горева,´ть, жа,´ловаться; ~се жа,´ловаться; излива,´ть своё го,´ре
jадац пти,´чья ключи,´ца
јадиковати горева,´ть, жа,´ловаться
јадник м. бедня,´га, несча,´стный
јадовати 1 му,´читься, страда,´ть 2 скорбе,´ть
Јадран м. Адриа,´тика
јадрански адриати,´ческий
Јадранско море - Адриати,´ческое мо,´ре
јаз м. 1. отво,´дный кана,´л 2. запру,´да 3. бе,´здна
јазавац м. барсу,´к
јазавичар м. та,´кса
јазбина ж. 1. берло,´га 2. нора,´, ло,´гово 3. прито,´н
јајар м. торгове,´ц я,´йцами
јајаст яйцеобра,´зный, ова,´льный
јаје с. яйцо,´
ускршње јаје - пасха,´льное яйцо,´
ровито јаје - яйцо,´ всмя,´тку
тврдо кувано јаје - яйцо,´ вкруту,´ю
јајни яи,´чный
јајник м. яи,´чник
јак си,´льный, кре,´пкий
јако 1. си,´льно, кре,´пко, дю,´же 2. о,´чень, здо,´рово
јаком едва,´, то,´лько что, то,´лько тепе,´рь
јалов 1. я,´ловый 2. беспло,´дный
јалова крава - я,´ловая коро,´ва
јалов посао - беспло,´дное заня,´тие
јаловина ж. беспло,´дная, неплодоно,´сящая земля,´
јаловити скопи,´ть, оскопля,´ть, кастри,´ровать, холости,´ть, выхола,´щивать
јаловица ж. я,´ловая, беспло,´дная коро,´ва, овца,´
јама ж. 1. я,´ма, впа,´дина, углубле,´ние 2. но,´ра, пеще,´ра 3. ша,´хта
јамаст изры,´тый, впа,´лый
јамити копа,´ть я,´мки
јамица ж. 1. я,´мка, но,´рка 2 я,´мочка на щеке,´
јамовит изры,´тый, уха,´бистый
јамовит пут - уха,´бистая доро,´га
јамац м. поручи,´тель
јамачно прл. наве,´рное, ве,´рно, наверня,´ка
јамчити руча,´ться, поручи,´ться
јаничар м. яныча,´р
јаничарски яныча,´рский
jaнуар м. янва,´рь
јао ой, аи, ох, увы
јао мени - го,´ре мне
Јапан|ац м. япо,´нец;~ ка япо,´нка
јапански япо,´нский
јара ж. жара,´, зной
јарак м. ров, кана,´ва, ры,´твина
јарам м. ярмо,´
јарам волова - па,´ра воло,´в
jаран м. закады,´чный друг
јарац м. козёл
јарчевина ж. козля,´тина
јарчји козли,´ный
јарбол м. ма,´чта
предњи јарбол - фок-ма,´чта
задњи јарбол - грот-ма,´чта
јаре с. козлёнок, ко,´злик
јаретина ж. козля,´тина, козье мя,´со
јарећи ко,´зловый
јареће печење - жа,´реная козля,´тина
јаребица ж. куропа,´тка
јаребичар м. 1. охо,´тник на куропа,´ток 2. лега,´вая соба,´ка
јаребичаст пе,´стрый, рябо,´й
јаребичији принадлежа,´щий куропа,´тке
јари ярово,´й
јаро жито - ярова,´я пшени,´ца
јарки 1. жа,´ркий, о,´гненный 2. лучеза,´рный
јарко сунце - я,´ркое со,´лнце
јаростан я,´ростный, гне,´вный
јаруга ж. 1. яр, овра,´г, буера,´к 2. больша,´я лу,´жа
јасан 1. я,´сный, све,´тлый 2. зво,´нкий, чи,´стый, вня,´тный 3. поня,´тный, отчётливый 4. определённый 5. я,´вный, я,´вственный
јасноћа ж. 1. я,´сность 2. чистота,´
јасен м. я,´сень
јасенов я,´сеневый
јасеновина ж. древеси,´на я,´сеня
јасика ж. оси,´на
јасиковина ж. оси,´на, древеси,´на оси,´ны
јасле ж. мн. я,´сли
јасмин м. жасми,´н
јастог м. ома,´р
јастреб м. я,´стреб
јастребаст пёстрый, в кра,´пинках, окра,´ски я,´стреба
јастук м. 1. поду,´шка 2. мя,´гкий подлоко,´тник
јатаган м. ятага,´н
јатак м. 1. укрыва,´тель 2. соо,´бщник
јатаковати занима,´ться укрыва,´тельством
јатаковати некоме - укрыва,´ть, помога,´ть скрыва,´ться кому,´-либо
јатити се слета,´ться в ста,´ю
јато с. ста,´я
јаук м. 1. стон, вопль 2. крик бо,´ли 3.причита,´ние
јаукати 1. стона,´ть, вопи,´ть 2. крича,´ть 3. пла,´кать
јаукнути вскри,´кнуть от бо,´ли
јахалиште с. мане,´ж
јахање с. верхова,´я езда,´
јахати е,´здить верхо,´м
јахаћи верхово,´й
јахаћи коњ - верхова,´я ло,´шадь
јахач м. вса,´дник
јахачки верхово,´й
јахта ж. я,´хта
јачање с. усиле,´ние, укрепле,´ние
јачати 1. кре,´пнуть, уси,´ливаться 2. укрепля,´ть, уси,´ливать;~ се уси,´ливаться
jaче кре,´пче, сильне,´е, пу,´ще
јачина ж. кре,´пость, си,´ла, мощь, могу,´щество
јачина струје - си,´ла то,´ка
Јеврејин м. евре,´й
јеврејски евре,´йский
јевтин дешёвый
јевтиноћа ж. дешеви,´зна, дешёвка
јегуља ж. у,´горь
јегуљаст име,´ющий фо,´рму угря,´
јед м. 1. жёлчь, жёлчность 2. го,´речь, огорче,´ние, доса,´да 3. зло,´ба
искалити јед - сорва,´ть зло,´бу
једак 1. жёлчный, е,´дкий, язви,´тельный, ко,´лкий 2. серди,´тый, зло,´бный
један 1. оди,´н 2. како,´й-то, не,´кий
један по један - оди,´н за други,´м
једних смо година - мы одни,´х лет
дошао је један човек - пришёл како,´й-то, не,´кий челове,´к
једанаест оди,´ннадцать
једанаестерац м. 1. одиннадцатисто,´пный стих 2. одиннадцатиметро,´вый уда,´р
једанаести оди,´ннадцатый
једанаесторо оди,´ннадцать лиц, оди,´ннадцать часте,´й
једанпут одна,´жды
још једанпут - ещё раз
једаред один раз, однажды
још једаред - ещё раз
једар 1. пло,´тный, кре,´пкий, дю,´жий 2. ядрёный 3. сби,´тый
једрати 1. налива,´ться 2. кре,´пнуть 3. станови,´ться пло,´тным
једва едва,´, едва,´-едва,´, едва,´-лишь
на једвите јаде – едва,´-едва,´, с больши,´м трудо,´м
јединац м. еди,´нственный сын
једини еди,´нственный
јединити 1. объедини,´ть 2. соединя,´ть
јединити се 1. объединя,´ться 2. соединя,´ться
јединица ж. 1. едини,´ца 2. еди,´нственная дочь
војна јединица - во,´инская часть
јединка ж. 1. едини,´ца ме,´ры 2. отде,´льное лицо,´
једино 1. то,´лько 2. то,´лько одно,´
јединствен 1. еди,´нственный 2. объединённый 3. исключи,´тельный 4. замеча,´тельный
јединство с. 1. еди,´нство 2. едине,´ние
јединче с. еди,´нственный ребёнок
једињење с. 1. объедине,´ние 2. соедине,´ние
једити раздража,´ть, злить;~се 1. раздража,´ться 2. серди,´ться 3. доса,´довать
једнак 1. одина,´ковый 2. ра,´вный, равноси,´льный 3. тожде,´ственный, подо,´бный
једнако 1. одина,´ково, подо,´бно 2. постоя,´нно, неизме,´нно
једнакост ж. 1. ра,´венство 2. одина,´ковость, тожде,´ственость
једначење с. 1. подра,´внивание 2. ура,´внивание
једначина ж. уравне,´ние
једначити 1. прира,´внивать 2. сра,´внивать
једнина ж. еди,´нственное число,´
једнобожац м. монотеи,´ст
једновредан равноце,´нный
једновремен одновреме,´нный
једноврстан одноро,´дный
једногласан единогла,´сный
једногласице единогла,´сно
једногодишњак м. 1. одноле,´ток 2. одноле,´тник
једногодишњи 1. одноле,´тный 2. годова,´лый
једногрб одного,´рбый
једногрба камила - одного,´рбый верблю,´д
једнодомни однопалатный
једнодомни систем - однопала,´тная парламента,´рная систе,´ма
једнодомне биљке - однодо,´мные расте,´ния
једнодушан единоду,´шный
једноженство с. единобра,´чие
једноимен одноимённый
једноименик м. тёзка
једнокрак однопле,´чий
једнократан однокра,´тный
једнокрвни единокро,´вный
једнокрвна браћа - единокро,´вные бра,´тья
једнолик 1. однообра,´зный 2. одина,´ковый
једноличан однообра,´зный
једном одна,´жды
једном за свагда - раз навсегда,´
једном ћу доћи - когда,´-нибудь приду,´
једномеран одина,´ковый
једномесечни одноме,´сячный
једнометка ж. однозаря,´дное ружьё
једномишљеник м. единомы,´шленник
једномоторни одномото,´рный
једнонедељни однонеде,´льный
једноног одноно,´гий
једнообразан единообра,´зный
једноок одногла,´зый
једноосни одноо,´сный
једнопрежан одноко,´нный
једнопрежна кола - одноко,´нная теле,´га
једноредан одина,´рный
једнорог 1. единоро,´г 2. носоро,´г
једнородан 1. одноро,´дный 2. единоро,´дный
једнорук однору,´кий
једнорукац м. однору,´кий челове,´к
једноручан однору,´чный
једноручна тестера - однору,´чная пила,´
једносложан односло,´жный
једноспратан двухэта,´жный
једноспратница ж. двухэта,´жный дом
једноставан 1. просто,´й, несло,´жный 2. скро,´мный 3. одноро,´дный
једностран односторо,´нний
једнострук одина,´рный
једноћелијски однокле,´точный
једночлан одночле,´нный
једњак м. пищево,´д
једрењак ж. па,´русное су,´дно, па,´русник
једрењача ж. пару,´сник
једрење с. пла,´вание под паруса,´ми
једрилица ж. па,´русная ло,´дка; па,´русник
једрити ходи,´ть под паруса,´ми; идти,´ под паруса,´ми
једрити на сва једра - идти,´ на всех паруса,´х
једро с. па,´рус
развити једра - подня,´ть паруса,´
спустити једра - убра,´ть паруса,´
пловити на једра - идти,´ под паруса,´ми
јеж м. ёж
јежев ежо,´вый
јежеве муке - больши,´е тру,´дности
јежити се1.. ёжиться, содрога,´ться, чу,´вствовать озно,´б 2. щети,´ниться, станови,´ться ды,´бом
кожа ми се jeжи - меня,´ моро,´з подира,´ет по ко,´же, мура,´шки по те,´лу бе,´гают
језа ж. 1. озно,´б 2. дрожь 3. мура,´шки по те,´лу
хвата ме језа, језа ми је - 1. меня,´ зноби,´т 2. меня,´ охва,´тывает жуть
језив жу,´ткий, ужа,´сный, стра,´шный
језгра ж. 1. ядро,´ 2. сердцеви,´на 3. существо,´ 4. суть
језгро с. 1. суть, су,´щность 2. существо,´ 3. сердцеви,´на 4. ядро,´
језгровит 1. ядрёный 2. зерни,´стый
јездити 1. е,´здить 2. е,´хать верхо,´м
језеро с. о,´зеро
вештачко језеро - пруд большо,´й
језерски озёрный
језерце с. озерко,´
вештачко језерце - пруд
језик м. язы,´к
језик зa зубе! - молча,´ть!
матерњи језик - родно,´й язы,´к
пламени језици - о,´гненные языки,´
 стоји ми на врх језика - ве,´ртится у меня,´ на языке
шатровачки језик - арго
језичак м. язычо,´к
језичан 1. языко,´вый 2. язы,´чный 3. болтли,´вый
језичара ж. спле,´тница
језичаст 1. языкообра,´зный 2. о,´стрый на язы,´к
језичац м. 1. язычо,´к 2. язы,´к ко,´локола
језуита м. иезуи,´т
јек м. 1. звон, гул 2. о,´тзвук, э,´хо, (гро,´ма) раска,´ты 3. разга,´р
у пуном jeку - в по,´лном цвету,´
у јеку младости - в расцве,´те молоды,´х сил, в цвету,´щих лета,´х
јека ж. 1. плач, рыда,´ния 2. причита,´ния
јекнути 1. простона,´ть, о,´хнуть 2. разда,´ться, разнести,´сь 3. отозва,´ться э,´хом 4. дать о,´тзвук
јела ж. ель, пи,´хта
јелка ж. ёлка
јелов ело,´вый, пи,´хтовый
јеловина ж. древеси,´на е,´ли, ель
јелек м. крестья,´нский вы,´шитый жиле,´т
јелен м. о,´лень
јеленов оле,´ний, принадлежа,´щий оле,´ню
јеленак м. 1. ма,´ленький о,´лень, оле,´шек 2. жук-рога,´ч
јеленски оле,´ний
јеленска кожа - за,´мша
јеленски језик - оле,´ний язы,´к
јелењи оле,´ний
јелењи рог - оле,´ний рог
јело с. 1. еда,´, пи,´ща 2. блю,´до, ку,´шанье
јеловник м. меню,´
јемац м. поручи,´тель
јемственик м. то,´лстая ни,´тка, кото,´рой сшива,´ют бума,´ги
јемство с. 1. зало,´г, обеспече,´ние 2. пору,´ка, гара,´нтия, руча,´тельство
солидарно јемство - кругова,´я пору,´ка
јемчевина ж. зало,´г, гара,´нтия
јемчити 1. руча,´ться 2. поручи,´ться за кого,´-ли,´бо 3. гаранти,´ровать
јендек м. кана,´ва, ров
јењати 1. слабе,´ть, ослабева,´ть 2. уменьша,´ться
јер и,´бо, так как, потому,´ что
јерес ж. е,´ресь
јеретик м. ерети,´к
јесен ж о,´сень
јесенас ны,´нешней о,´сенью
јесенашњи осе,´нний
јесенашња берба - осе,´нний плодосбо,´р
јесењи осе,´нний
јесетра ж. осётр
јести 1. есть, ку,´шать 2. куса,´ть 3. разъеда,´ть 4. страда,´ть; ~се 1. быть съедо,´бным 2. не,´рвничать, раздража,´ться
једе ми се - мне хо,´чется есть
јестиво с. 1. еда,´, я,´ство 2. ку,´шанье
јетко 1 язви,´тельно, е,´дко 2. озло,´бленно
јетра ж. пе,´чень
јетрва ж. неве,´стка
јетрен относя,´щийся к пе,´чени
јефтин дешёвый
јефтиноћа ж. дешеви,´зна, дешёвка
јецати рыда,´ть, всхли,´пывать, пла,´кать навзры,´д
јечам м. ячме,´нь
јечмен ячме,´нный
јечмени хлеб - ячме,´нный хлеб
јечмичак м. ячме,´нь на глазу,´
јечати 1. раздава,´ться, отдава,´ться 2. звуча,´ть 3. стона,´ть
јешан 1. прожо,´рливый, ла,´комый, па,´дкий на еду,´ 2. име,´ющий хоро,´ший аппети,´т
јова ж. ольха,´
јовов ольхо,´вый
јопвовина ж. ольха,´, древеси,´на ольхи,´
јогунаст 1. упря,´мый 2. норови,´стый; ~ се 1. упря,´миться 2. проявля,´ть но,´ров
јогуница м. ж. 1. упря,´мец, упря,´мица 2. норови,´стая
јогунство с. 1. упря,´мство 2. норови,´стость, но,´ров, причу,´дливость
јогурт м. йо,´гурт
јод м. йо,´д
јодни йо,´дный
јодна тинктура - насто,´йка йо,´да
јој ой, ой, ох
јок устар. нет
јорган м. стёганое одея,´ло
јорганџија м. ма,´стер, стега,´ющий одея,´ла
јоргован м. сире,´нь
још ещё
ју! да ну, ах, ох
јубиларан юбиле,´йный
јубилеј м. юбиле,´й
славити јубилеј - пра,´здновать, отмеча,´ть юбиле,´й
јувелир м. ювели,´р
јувелирски ювели,´рный
југ м. 1. юг, ю,´жная сторона,´ 2. ю,´жный ве,´тер
југо м. юго-восто,´чный ве,´тер
југовина ж. 1. ю,´жный ве,´тер 2. о,´ттепель
југо-запад м. 1. ю,´го-за,´пад 2. ю,´го-за,´падный ве,´тер
југозападни ю,´го-за,´падный
југо-исток м. ю,´го-восто,´к
југоисточни ю,´го-восто,´чный
југословенски югосла,´вский
јужан ю,´жный
јужина ж. о,´ттепель
јужити 1. тепле,´ть 2. та,´ять, растворя,´ться
јужњак м. 1. южа,´нин 2. ю,´жный ве,´тер
јужнословенски южнославя,´нский
јужњачки ю,´жный
јужњачки темперамент - темпера,´мент южа,´нина, ю,´жный темпера,´мент
јул м. ию,´ль
јун м. ию,´нь
јунад ж. молодня,´к кру,´пного рога,´того скота,´
јунак м. 1. геро,´й 2. мо,´лодец; ~иња ж. герои,´ня
јуначан герои,´ческий, геро,´йский
јуначина м. молодчи,´на, хват, у,´харь
јуначити ободря,´ть, подба,´дривать бодри,´ть, кура,´жить
јуначки 1. герои,´ческий, геро,´йский 2. молоде,´цкий
јуначити се - кура,´житься над кем-ли,´бо
јунаштво с. 1. геро,´йство, до,´блесть 2. у,´даль, у,´харство, отва,´га
јуне с. телу,´шка или молодо,´й бычо,´к
јунећи теля,´чий
јуница ж. тёлка, телу,´шка
јуничин телу,´шкин
јуничина кожа - ко,´жа телу,´шки
јурист м. юри,´ст
јурисдикција ж. юрисди,´кция
јуриспруденција ж. юриспруде,´нция
јурити 1. гнать, преслe,´довать, догоня,´ть, гна,´ться 2. мча,´ться, нести,´сь, скака,´ть 3. стреми,´тельно течь
јурити некога - гнать, гна,´ться, пресле,´довать, бежа,´ть за кем-ли,´бо
јурити се - гоня,´ться друг за дру,´гом
јуриш м. нападе,´ние, штурм, ата,´ка, при,´ступ
јуришати напада,´ть, атакова,´ть, штурмова,´ть, броса,´ться в ата,´ку, идти,´ на штурм (при,´ступом)
јурњава ж. 1. беготня,´, го,´нка 2. су,´толока, сумато,´ха
јута ж. джут
јутарњи у,´тренний
јутрашњи у,´тренний
јутрашње новине - сего,´дняшняя у,´тренняя газе,´та
јутрењи у,´тренний
јутро с. у,´тро
јутрос сего,´дня у,´тром
јутрошњи у,´тренний
јутрошњи доручак - сего,´дняшний за,´втрак
јуфка ж. лапша,´
јуха ж. суп, похлёбка
јуче вчера,´
јучерашњи вчера,´шний
јучерашњица ж. 1. вчера,´шний день 2. неда,´внее про,´шлое

к, ка к, ко
к вечеру - под ве,´чер
кабаница ж. плащ
кишна кабаница - дождеви,´к, наки,´дка
кабао м. 1. ведро,´ 2. уша,´т, ка,´дочка
киша лије као из кабла- льёт дождь как из ведра,´
кабаст громо,´здкий, объёмистый
кабина ж. 1. каби,´на 2. каю,´та
кабинет м. кабине,´т
кабл м. ка,´бель
каблар м. бо,´ндарь
кавга ж. ссо,´ра, спор, сканда,´л, брань, перебра,´нка
заметати кавгу - затева,´ть ссо,´ру
кавгаџија м. 1. спо,´рщик 2. забия,´ка 3. приди,´ра, скандали,´ст
кавжити се 1. ссо,´риться 2. затева,´ть ссору, спор
кавез м. кле,´тка
кавурма ж. руле,´т из потрохо,´в
кад 1. когда,´, как, то..то 2. е,´сли, ко,´ли, коль, раз
кад било - когда,´-либо, в любо,´е вре,´мя
кад-тад - ра,´но или по,´здно
како кад - смотря,´ как
немам кад - мне не,´когда
кад ћеш доћи? - ты когда,´ придёшь?
кад мање, кад више - то ме,´ньше, то бо,´льше
кад било - когда,´-либо
кад би - е,´сли бы
када ж. 1. ва,´нна 2. ка,´дка
кадар спосо,´бный, могу,´щий
бити кадар - быть в состоя,´нии
он је кадар да то учини - он спосо,´бен э,´то сде,´лать
кадар м. 1. кадр 2. штат 3. ли,´чный соста,´в 4. ка,´дровые ча,´сти в а,´рмии
кадровац м. кадрови,´к, ка,´дровый вое,´нный
кадровски ка,´дровый
кадашњи с како,´го вре,´мени
кадгод иногда,´, по времена,´м, когда,´-либо
кадикад и,´зредка, иногда,´, по времена,´м, поро,´й
кад-тад когда,´-нибудь
кад-што иногда,´, и,´зредка
кадионица ж. кади,´ло, кади,´льница
кадити 1. кади,´ть, кури,´ть, оку,´ривать 2. льстить, заи,´скивать (пе,´ред кем), подли,´зываться
кађење с. 1. кажде,´ние, куре,´ние, оку,´ривание 2. лесть, подхали,´мство
кадифа ж. ба,´рхат
кадифен ба,´рхатный
кадли когда,´ же, как вдруг
кадли-тадли - ра,´но или по,´здно
кадровски ка,´дровый
кадуља ж. шалфе,´й
кадшто иногда,´, и,´зредка
кажипрст м. указа,´тельный па,´лец
кажњавати 1. нака,´зывать 2. кара,´ть 3. штрафова,´ть
кажњеник м. 1. нака,´занный 2. ареста,´нт, ка,´торжник, осуждённый, ареста,´нт
кажњенички ареста,´нтский
кажњив 1. наказу,´емый 2. подлежа,´щий взыска,´нию
казалиште с. устар. театр
казаљка ж. 1. стре,´лка (часов) 2. ука,´зка
казати, казивати 1. говори,´ть, сказа,´ть, вы,´сказать 2. расска,´зывать, сообща,´ть; ~ се назва,´ть себя,´, предста,´виться
кажу - говоря,´т
тако људи кажу - так лю,´ди говоря,´т
казамат м. казема,´т
казан м. котёл
казанџија м. 1. коте,´льщик 2. ме,´дник
казанџијски относя,´щийся к коте,´льщику, ме,´днику
казна ж. 1. наказа,´ние 2. взыска,´ние
новчана казна - штраф
смртна казна - сме,´ртная казнь
казнити 1. наказа,´ть 2. наложи,´ть взыска,´ние
казнен кара,´тельный
казнени завод - тюрьма,´
казнени простор - штрафна,´я площа,´дка
каиш м. реме,´нь, ремешо,´к
каишар м. 1. шо,´рник 2. обма,´нщик, моше,´нник 3. ростовщи,´к
каишарити обма,´нывать, моше,´нничать, надува,´ть
каишарски моше,´ннический, жу,´льнический
кајати се ка,´яться, раска,´иваться
кајгана ж. яи,´чница
кајла ж. жарг. то,´лстая золота,´я цепь
кајмак м. сли,´вки, кайма,´к
кајсија ж. абрико,´с
какав како,´й, како,´в
ма какав, какав год - како,´й бы то ни,´ было, како,´й уго,´дно, како,´й-либо
како 1. како, каки,´м о,´бразом 2. как, лишь то,´лько 3. так как 4. каково,´?
како било - как-нибу,´дь, как попа,´ло, кое как
 како кад (ко, где) - смотря,´ когда,´ (кто, где)
како му драго - как бы то ни,´ было
како-тако - 1. сно,´сно 2. ка,´к-либо, как-нибу,´дь
како се то десило? - как это случи,´лось?
како сте? - как пожива,´ете?
како год как бы то ни,´ было, ка,´к-либо
какотати куда,´хтать
калај м. 1. о,´лово 2. полу,´да
калајни оловя,´нный
калајисати 1. пая,´ть 2. луди,´ть
калајџија м. луди,´льщик
каламбур м. каламбу,´р
калауз м. отмы,´чка
калафатити конопа,´тить
калаштура ж. 1. негодя,´й, проходи,´мец 2. дворня,´га
калдрма ж. мостова,´я
калдрмисан вы,´мощенный, мощёный
калдрмисати мости,´ть доро,´гу
калем м 1. кату,´шка, шпу,´лька 2. приви,´вка, приво,´й, черено,´к
калемар м. 1. челове,´к занима,´ющийся приви,´вкой расте,´ний 2. нож для приви,´вки расте,´ний
калемити привива,´ть
калемљење с. привива,´ние, приви,´вка
календар м. календа,´рь
нови календар - но,´вый стиль
календарски календа,´рный
калибар м. кали,´бр
калити кали,´ть, зака,´ливать, закаля,´ть
калиф м. хали,´ф
калкан м. односка,´тная кры,´ша
калкулација ж. 1. калькуля,´ция 2. расчёт
калкулисати 1. калькули,´ровать 2. рассчи,´тывать, высчи,´тывать
калорија ж. кало,´рия
калпак м. высо,´кая мехова,´я ша,´пка
калуђер м. мона,´х
калуђерски мона,´шеский
калуп м. 1. коло,´дка 2. образе,´ц, фо,´рма, моде,´ль, болва,´нка 3. спо,´соб, поши,´б 4. (мыла) брусо,´к
калупити 1. ста,´вить на коло,´дку 2. модели,´ровать дава,´ть фо,´рму, формова,´ть, модели,´ровать
калупљење с. формо,´вка
калфа м. устар. 1. подмасте,´рье 2. прика,´зчик
каљ м. ка,´фель, печно,´й изразе,´ц
каљева пећ - ка,´фельная, изразцо,´вая печь
каљав гря,´зный, запа,´чканный гря,´зью
каљати грязни,´ть, па,´чкать гря,´зью
каљаче ж. мн. кало,´ши, гало,´ши
каљуга ж. гря,´зная лу,´жа
кама ж. кинжа,´л
камара ж. 1. стог 2. скирда,´ 3. ку,´ча
камата ж. проце,´нт упла,´чиваемый на заём
каматник м. ростовщи,´к
камелеон м. хамелео,´н
камелија ж. каме,´лия
камен м. ка,´мень
драги камен - драгоце,´нный ка,´мень
надгробни камен - моги,´льный ка,´мень
воденички камен - жёрнов
камен спотицања - ка,´мень преткнове,´ния
камен ка,´менный
камено доба - ка,´менный век
камени угаљ - ка,´менный у,´голь
каменар м. каменотёс
каменарски относя,´щийся к каменотёсу
каменарски занат - ремесло,´ каменотёса
каменаст камени,´стый
каменит камени,´стый, скали,´стый
каменити се камене,´ть
каменица ж. ка,´мешек
каменовати побива,´ть, забра,´сывать камня,´ми
каменолом м. каменоло,´мня
каменорезац м. 1. каменотёс 2. ре,´зчик по ка,´мню
камењар м. камени,´стое, скали,´стое ме,´сто
камењарка ж. 1. го,´рная куропа,´тка 2. род ядови,´той змеи,´
камење с. ка,´мни
камила ж. верблю,´д
двогрба камила - двуго,´рбый верблю,´д
камилар м. пого,´нщик верблю,´дов
камилавка ж. клобу,´к, камила,´вка
камилица ж. рома,´шка
камион м. грузово,´й автомоби,´ль, грузови,´к
камо куда,´, где
камо среће да.. - е,´сли бы, дай бог
камогод куда,´-либо, куда,´-нибудь
камоли где уж, не говоря,´ уж
кампања ж. кампа,´ния
камуфлажа ж. маскиро,´вка
камуфлирати маскирова,´ть
камџија ж. бич, кнут, плеть, хлыст
камџијати хлеста,´ть, стега,´ть, бить пле,´тью
кана ж. хна
канабе с. канапе,´, дива,´н
канал м. кана,´л
канализација ж. канализа,´ция
каналисати канализи,´ровать
канап м. верёвка, бечёвка, шпага,´т
канаринац м. канаре,´йка-самец
канаринка ж. канаре,´йка
канда 1. мо,´жет быть, возмо,´жно, вероя,´тно 2. очеви,´дно
кандидат м. кандида,´т
кандидатски кандида,´тский
кандидатска листа - избира,´тельный спи,´сок
кандидовати вы,´двинуть кандидату,´ру; ~ се выдвига,´ть свою,´ кандидату,´ру, быть вы,´двинутым в кандида,´ты
кандило с. лампа,´д(к)а
каније ж. мн. но,´жны
канити намерава,´ться, име,´ть наме,´рение; ~ се 1. намерева,´ться 2. собира,´ться 3. колеба,´ться
кани се лудог посла - брось глу,´пости
канонски канони,´ческий
канонско право - канони,´ческое пра,´во
канта ж. 1. жестяно,´е ведро,´ 2. бак 3. ле,´йка
кантар м. 1. безме,´н 3. весы
кантарина ж. пла,´та за взве,´шивание
кантарски 1. безме,´нный 2. весово,´й
кантарџија м. 1. весовщи,´к 2. реме,´сленник, де,´лающий безме,´ны
кантина ж. столо,´вая, буфе,´т, ла,´вочка
канути ка,´пнуть
канцелар м. ка,´нцлер
канцеларија ж. канцеля,´рия
канцеларијски канцеля,´рский
канцеларист м. канцеляри,´ст
канџа ж. ко,´готь
пасти у канџе - попа,´сть в ла,´пы
као 1. сло,´вно, бу,´дто 2. как, в ка,´честве
као да - сло,´вно, бу,´дто
као да неко иде овамо - как бу,´дто кто-то идёт сюда,´
он је то рекао као пријатељ - он э,´то сказа,´л как друг
исто као што - подо,´бно тому,´ как
као год -как, как и
као што знате - как вам изве,´стно
кап ж. 1. ка,´пля 2. уда,´р апоплекси,´ческий
умро је од капи - у,´мер от уда,´ра
капа ж. 1. головно,´й убо,´р 2. ша,´пка, фура,´жка 3. ке,´пка
капак м. 1. (по)кры,´шка 2. ста,´вень, ство,´рка 3. ве,´ко
очни капак - ве,´ко
капара ж. зада,´ток, ава,´нс
капарисати дава,´ть, дать зада,´ток
капати 1. ка,´пать 2. течь
капацитет м. 1. мо,´щность, спосо,´бность 2. вмести,´мость, ёмкость 3. компете,´нтное лицо,´
капацитет производње - производи,´тельность
капацитет саобраћаја - пропускна,´я спосо,´бность пути,´
капацитет брода - грузоподъёмность корабля,´
капела ж. 1. домо,´вая це,´рковь 2. часо,´вня 3. капе,´лла 4. хор музыка,´нтов
капелник м. капельме,´йстер
капетан м. капита,´н; ~ ица ж. капита,´нша
капетаниjа ж. управле,´ние при,´стани
капетанов капита,´нский
капетански капита,´нский
капија ж. воро,´та
капирати жарг. понима,´ть, осознава,´ть
каписла ж. ка,´псуль, писто,´н
капитал м. капита,´л
прометни капитал - оборо,´тный капита,´л
међународни капитал - междунаро,´дный капита,´л
капиталан капита,´льный, гла,´вный, основно,´й
капитализам м. капитали,´зм
капиталисати капитализи,´ровать; ~ се капитализи,´роваться
капиталисање с. капитализа,´ция
капиталист м. капитали,´ст
капиталистички капиталисти,´ческий
капиталистички начин производње - капиталисти,´ческий спо,´соб произво,´дства
капиталистичко друштво - капиталисти,´ческое о,´бщество
капитулант м. капитуля,´нт
капитулација ж. капитуляция
присилити на капитулацију - прину,´дить к капитуля,´ции
капитулирати капитули,´ровать
капица ж. ша,´почка
капиџија м. привра,´тник
капиџик м. кали,´тка
каплар м. ефре,´йтор
капља ж. 1. ка,´пля 2. апоплекси,´ческий уда,´р
ударила га је капља - его,´ разби,´л парали,´ч
млад као капља - о,´чень моло,´денький
капљица ж. ка,´пелька
капљице за очи - глазны,´е ка,´пли
капнути ка,´пнуть
каприциозан 1. капри,´зный 2. своенра,´вный
каприцирати се 1. капри,´зничать 2. упо,´рствовать
капуљача ж. капюшо,´н
капут м. 1. пиджа,´к 2. сюрту,´к 3. пальто,´
горњи капут - пальто,´
зимски капут - зи,´мнее пальтo,´
карабатак м. 1. нo,´жка 2. окорочо,´к
караван м. карава,´н
каравански карава,´нный
караконџула ж. ве,´дьма, ба,´ба-яга,´
карактер м. 1. хара,´ктер 2. че,´стность 3. принципиа,´льность
карактеран 1. облада,´ющий твёрдым хара,´ктером 2. принципиа,´льный 3. хара,´ктерный
карактерисати характеризова,´ть; ~ се характеризова,´ться
карактеристика ж. характери,´стика
карактеристичан 1. характе,´рный 2. характеризу,´ющий
карактерност ж. 1. че,´стность 2. принципиа,´льность
карамбол м. 1. карамбо,´ль 2. столкнове,´ние
карантин м. каранти,´н
карантински каранти,´нный
карантински рок - срок каранти,´на
караманка ж. сорт со,´чной гру,´ши
каранфил м. гвозди,´ка
каранфилић м. гвозди,´ка (пря,´ность)
караула ж. 1. сторожева,´я ба,´шня 2. пограни,´чный пост
караш м. кара,´сь
карбол м. карбо,´ловая кислота,´, карбо,´лка
кардинал м. кардина,´л
кардиналан кардина,´льный
кардиналски кардина,´льский
каријера ж. карье,´ра
карика ж. кольцо,´, звено,´ цепи,´
карикатура ж. карикату,´ра
карикатурисати рисова,´ть карикату,´ру
карикатурист м. карикатури,´ст
карикирати 1. рисова,´ть карикату,´ры 2. шаржи,´ровать
кариран кле,´тчатый
карлица ж. 1. коры,´то 2. посу,´дина 3. анат. таз
карлични та,´зовый
карлична кост - та,´зовая кость
кармин м. 1. карми,´н 2. губна,´я пома,´да
карневал м. карнава,´л
карневалски карнава,´льный
каросерија ж. ку,´зов
карта ж. 1. ка,´рта 2. почто,´вая ка,´рточка, откры,´тое письмо,´, откры,´тка 3. биле,´т
 географска карта - географи,´ческая ка,´рта
систем карата - ка,´рточная систе,´ма
поштанска карта - почто,´вая откры,´тка
возна карта - проездно,´й биле,´т
визит-карта - визи,´тная ка,´рточка
картање с. игра,´ в ка,´рты
картарош, карташ м. 1. игро,´к в ка,´рты 2. картёжник
картати се 1. игра,´ть в ка,´рты 2. картёжничать
картограф м. карто,´граф
картографија ж. картогра,´фия
картографски картографи,´ческий
картон м. 1. карто,´н 2. па,´пка
картонирати 1. накле,´ить, поста,´вить на карто,´н 2. переплести,´, сде,´лать карто,´нный переплёт
картонски ка,´рточный
каруце ж. мн. экипа,´ж, коля,´ска, пролётка
карфиол м. цветна,´я капу,´ста
кас м. рысь
мали кас - ме,´лкая рысь
каса ж. ка,´сса
касаба ж. устар. городо,´к, месте,´чко
касан по,´здний
касапин м. мясни,´к
касапити 1. быть мяснико,´м 2. ре,´зать, коло,´ть
касапница ж. 1. мясна,´я ла,´вка 2. резня,´
касапски мясни,´цкий
касарна ж. каза,´рма
касарнски каза,´рменный
касати бежа,´ть ры,´сью
касација ж. касса,´ция
касациони кассацио,´нный
касациони судија - сове,´тник кассацио,´нного суда,´
каскати 1. трусить, бежа,´ть ме,´лкой рысцо,´й 2. плести,´сь в хвосте,´
каскање с. рысца,´, трусца,´
каснити опа,´здывать, запа,´здывать
касно по,´здно
кастрирати кастри,´ровать
кат м. устар. 1. эта,´ж 2. слой
први кат - второ,´й эта,´ж
катакомба ж. катако,´мбы
катаклизма ж. катаклизм
каталог м. катало,´г
катанац м. вися,´чий замо,´к
катар м. ката,´р
катарка ж. ма,´чта
катастар м. када,´стр
катастрофа ж. катастро,´фа
катастрофалан катастрофи,´ческий
категорија ж. катего,´рия
категорисати распределя,´ть по катего,´риям
категоричан категори,´ческий
катедра ж. ка,´федра
катедрала ж. кафедра,´льный собо,´р
каткад иногда,´, и,´зредка, поро,´й
катода м. като,´д
католик м. като,´лик
католицизам м. католици,´зм
католички католи,´ческий
католичка црква - католи,´ческая це,´рковь
катран м. 1. дёготь 2. вар 3. смола,´
катранисати ма,´зать дёгтем 2. залива,´ть ва,´ром 3. смоли,´ть
катранџија м. 1. смолоку,´р 2. продаве,´ц смолы и дёгтя
катун м. ле,´тнее го,´рное па,´стбище
каћиперка ж. мо,´дница, коке,´тка
капун м. устар. орхиде,´я
каузалан кауза,´льный, причи,´нный
каузална веза - причи,´нная зави,´симость, связь
каузалитет м. кауза,´льность, причи,´нность
закон каузалитета - зако,´н причи,´нной зави,´симости
каукати крича,´ть (индю,´к)
каурин м. устар. гяу,´р
каустичан каусти,´ческий
кауција м. зало,´г
каучук м. каучу,´к
каучуков каучу,´ковый
кафа ж. ко,´фе
кафана ж. 1. кофе,´йня 2. рестора,´н 3. каба,´к, тракти,´р
кафански 1. тракти,´рный 2. рестора,´нный
кафени кофе,´йный
кафеџија м. 1. содержа,´тель кофе,´йни, рестора,´на 2. каба,´тчик, тракти,´рщик
кафеџика ж. 1. содержа,´тельница кофе,´йни 2. каба,´тчица, тракти,´рщица
каца ж. 1. каду,´шка, ка,´дочка 2. уша,´т
качамак м. мамалы,´га
качар м. бо,´ндарь
кацига ж. ка,´ска, шле,´м
качити се цепля,´ться, прицепля,´ться
качкаваљ м. твёрдый сыр, голла,´ндский сыр
качкет м. карту,´з, ке,´пка
каша ж. 1. болту,´шка, болту,´нья из муки,´ и молока,´ 2. крупа,´ 3. ка,´ша, пу,´таница
кашаст кашеобра,´зный
кашаљ м. ка,´шель
велики, магарећи кашаљ - коклю,´ш
кашика ж. 1. ло,´жка 2. сово,´к, лопа,´тка 3. ло,´пасть
кашикара ж. ручна,´я грана,´та
кашљав ка,´шляющий
кашљати ка,´шлять
кашљуцати пока,´шливать
кашичара ж. ме,´льница
кашичица ж. ло,´жка, ча,´йная ло,´жка
кашични ло,´жечный
дршка кашичице - ру,´чка ло,´жки
квадрат м. квадра,´т
квадратан квадра,´тный
квака ж. 1. дверна,´я ру,´чка 2. защёлка, щеко,´лда, засо,´в 3. крюк 4. жарг. загво,´здка, зага,´дка, суть
квалитативан ка,´чественный
квалитет м. ка,´чество
разлика у квалитету- ка,´чественная ра,´зница, ра,´зница в ка,´честве
квалитетски 1. ка,´чественный 2. относя,´щийся к ка,´честву
квалификација ж. квалифика,´ция
квалификован квалифици,´рованный
квалификовати квалифици,´ровать
квантитативан коли,´чественный
квантитет м. коли,´чество
квантум м. определённое коли,´чество
квар м. 1. по,´рча, поврежде,´ние, дефе,´кт 2. уще,´рб
кваран испо,´рченный
кварење с. 1. по,´рча, поврежде,´ние, разруше,´ние 2. расстра,´ивание, искаже,´ние 3. кове,´ркание 4. развраще,´ние, растле,´ние
кварити 1. по,´ртить, поврежда,´ть, разруша,´ть 2. расстра,´ивать, искажа,´ть 3. кове,´ркать 4. развраща,´ть, растлева,´ть
5. (отноше,´ния) ухудша,´ть; ~ се 1. по,´ртиться, залёживаться, ги,´бнуть 2. развраща,´ться
кварт, квартал м. 1. кварта,´л 2. полице,´йский уча,´сток
квартовски кварта,´льный
квартет м. кварте,´т
квасан заква,´шенный, ки,´слый, дрожжево,´й
квасац м. 1. заква,´ска 2. дро,´жжи
пивски квасац - пивны,´е дро,´жжи
квасити мочи,´ть, сма,´чивать, увлажня,´ть; ~ се мо,´кнуть, промока,´ть
квекер м. ква,´кер
квечати визжа,´ть, подви,´згивать, пища,´ть
квичати визжа,´ть (щено,´к)
квинтет м. квинте,´т
квит квит, в расчёте
сад смо квит - тепе,´рь мы кви,´ты
квитирати 1. сквита,´ться 2. зако,´нчить расчёты 3. вы,´дать квита,´нцию
квота ж. кво,´та
квоцати куда,´хтать, квохта,´ть
квочка ж. насе,´дка
кврга ж. наплы,´в, наро,´ст
квргав 1. коря,´вый 2. сукова,´тый, шишкова,´тый
квржица ж. бугоро,´к, борода,´вка
кврц! щёлк!
кврцати 1. скрипе,´ть 2. потре,´скивать
кврчати 1. ква,´кать 2. чири,´кать 3. урча,´ть
кева ж. жарг. мать, ма,´ма
кевтати тя,´вкать, ла,´ять
кедар м. кедр
кедров кедро,´вый
кедровина ж. древеси,´на ке,´дра
кез м. жарг. улы,´бка
кезити ска,´лить зу,´бы; ~ се 1. оска,´ливаться, зубоска,´лить 2. смея,´ться
кеј м. на,´бережная
келераба ж. кольра,´би
келнер м. официа,´нт, ке,´льнер
кељ м. кель
кенгур м. кенгуру,´
кењкав 1. боле,´зненный, хво,´рый 2. плакси,´вый
кењкало с. пла,´кса, ны,´тик, ню,´ня, хны,´чка
кењкати хны,´кать, ныть, ню,´нить, распуска,´ть ню,´ни
кењати 1. говори,´ть глу,´пости, болта,´ть ерунду,´ 2. мно,´го и бессмы,´сленно говори,´ть 3. идти,´ в туале,´т
кепец м. ка,´рлик
кер м. охо,´тничья соба,´ка, ище,´йка; ~ уша ж. су,´ка охо,´тничья
терати кера - жить разгу,´льно, кути,´ть
керамика ж. кера,´мика
керамичар м. 1. гонча,´р 2. ма,´стер керами,´ческих изде,´лий
керамички керами,´ческий
керефеке ж. дура,´чества, озорство,´, га,´ерство
правити керефеке - га,´ерствовать, фигля,´рничать
керче с. щено,´к, соба,´чка
кеса ж. 1. кошелёк, коше,´ль 2. кулёк 3. мошна,´, кисе,´т
кесарош м. вор-карма,´нник
кесарошки воровско,´й, жу,´льнический
кесица ж. су,´мочка, мешо,´чек
кестен м. кашта,´н
кестењаст кашта,´новый
кестењасте очи - ка,´рие глаза,´
кестенов кашта,´новый
кестеново дрво - древеси,´на кашта,´на
кестеновина ж. древеси,´на кашта,´на, кашта,´н
кестенџија м. продаве,´ц кашта,´нов
кестенье с. кашта,´ны
вадити кестење из ватре - таска,´ть для друго,´го кашта,´ны из огня,´
кец м. 1. туз в ка,´ртах 2. жарг. једини,´ца (шко,´льная оце,´нка)
кецеља ж. фа,´ртук, пере,´дник
кечига ж. сте,´рлядь
киван злой, обозлённый, серди,´тый
кидати 1. рвать, срыва,´ть, терза,´ть 2. прерыва,´ть, прекраща,´ть 3. удира,´ть, убега,´ть; ~ се 1. рва,´ться, разрыва,´ться 2. терза,´ться терза,´ться,
доса,´довать, волнова,´ться
киднути убежа,´ть, удра,´ть
кидисати бро,´ситься, броса,´ться, напада,´ть
кијавица ж. на,´сморк
кијавичав больно,´й на,´сморком
кијати, кинути чиха,´ть, чихну,´ть
кијамет м. 1. бу,´ря 2. беда,´
кика ж. коса,´, коси,´чка
кикирики м. мн. ара,´хисовые оре,´шки
киклоп м. цикло,´п
киклопски циклопи,´ческий
кикот м. хо,´хот, взрыв сме,´ха
кикотати хохота,´ть
кила ж. гры,´жа
килав больно,´й гры,´жей
килавити се 1. причиня,´ть себе,´ гры,´жу, надрыва,´ться; 2. заболева,´ть гры,´жей
килограм м. килогра,´мм
километар м. киломе,´тр
километарски километро,´вый
ким м. тмин
кинђурити се ряди,´ться, наряжа,´ться, расфуфы,´риваться
Кинез м. кита,´ец; ~киња кита,´йка
кинески кита,´йский
кинески зид - кита,´йская стена,´
кинин м. хини,´н
кининов хи,´нный
кининово дрво хи,´нное де,´рево
кинта ж. жарг. де,´ньги
кинути чихну,´ть
кињити му,´чить, истяза,´ть, тира,´нить
киоск м. кио,´ск
кип м. ста,´туя
кипар м. скульптор
кипарски скульпту,´рный
кипарство с. скульпту,´ра, вая,´ние
кипарис м. кипари,´с
кипер м. самосва,´льный механи,´зм
кипети 1. выкипа,´ть, (мoлoко,´) убега,´ть 2. вскипа,´ть 3. пе,´ниться, бурли,´ть 4. пестре,´ть, кише,´ть
киптети кише,´ть
кирајџија м. жиле,´ц, квартира,´нт, съёмщик
кирија ж. 1. наём, прока,´т; 2. аре,´нда, кварти,´рная пла,´та
дати под кирију - сдать в наём
киријати занима,´ться изво,´зом, перево,´зкой това,´ров, гру,´зов
киријаш м. ломово,´й изво,´зчик
кириџија м. ломово,´й изво,´зчик
киселина ж. 1. кислота,´ 2. мед. кисло,´тность 3. за,´кись, о,´кись, пе,´рекись 4. кислова,´тый вкус
сумпорна киселина - се,´рная кислота,´
азотна киселина - азо,´тная кислота,´
киселити 1. ква,´сить 2. соли,´ть 3. кисли,´ть 4. мочи,´ть; ~ се 1. ква,´ситься 2. заква,´шиваться 3. ки,´снуть 4. закиса,´ть
киселица ж. 1. ки,´слая похлёбка 2. ви,´нный оса,´док 3. (вино,´) кисля,´тина
кисељак м. 1. щаве,´ль 2. ки,´слая минера,´льная вода,´ 3. исто,´чник ки,´слой минера,´льной воды
киселкаст кислова,´тый
кисељење с. 1. закиса,´ние 2. заква,´шивание
кисео 1. ки,´слый 2. (огуре,´ц) солённый
кисело млеко - ки,´слое молоко,´, простоква,´ша
кисела вода - минера,´льная вода,´
кисело дрво - у,´ксусное де,´рево
направио је кисело лице - он сде,´лал ки,´слое лицо,´
кисеоник м. кислоро,´д
киснути 1. ки,´снуть, прокиса,´ть, (те,´сто) закиса,´ть 2. мо,´кнуть, промока,´ть
кит м. 1. кит 2. око,´нная зама,´зка
лов на китове - охо,´та на кито,´в
брод за лов на китове - китобо,´йное су,´дно
китоловац м. китобо,´й
кита ж. 1. пук, пучо,´к, буке,´т 2. кисть, ки,´сточка 3. жарг. мужски,´е генита,´лии
китан разукра,´шенный
китити украша,´ть, убира,´ть пра,´зднично; ~ се украша,´ться
китица ж. 1. буке,´тик, пучо,´к цвето,´в 2. строфа,´
китњаст 1. разукра,´шенный 2. фигу,´ристый, витиева,´тый
китњаст говор - витиева,´тая речь
кићанка ж. 1. ки,´сточка, кисть 2. бахрома,´
кићен у,´бранный, разукра,´шенный
кифла ж. бу,´лочка
кицош м. 1. франт 2. ще,´голь
кицошки 1. франтова,´тый 2. щегольско,´й
кичица ж. 1. кисть 2. ба,´бка ( у коня,´)
кичма ж. 1. позвоно,´чный столб, позвоно,´чник 2. спина,´
кичмени позвоно,´чный
кичмена мождина - спинно,´й мозг
кичмени стуб - позвоночный столб, хребе,´т

кичмена мождина - спинно,´й мозг

кичмењак м. позвоно,´чное живо,´тное
киша ж. дождь
ситна киша - ме,´лкий дождь
киша пада - дождь идёт
киша сипи - дождь мороси,´т
киша пљушти - дождь хле,´щет
киша лије као из кабла - дождь льёт как из ведра,´
кишан 1. дождли,´вый 2. дождево,´й
кишни мантил - дождеви,´к
кишница ж. дождева,´я вода,´
кишобран м. зо,´нтик (дождево,´й)
кишовит дождли,´вый
клавир м. пиани,´но, фортепиа,´но, роя,´ль
клада ж. коло,´да, чурба,´н
пао је као клада - упа,´л как подко,´шенный
кладенац м. 1. коло,´дец 2. исто,´чник, родни,´к
кладиво с. мо,´лот
кладити се 1. спо,´рить на что,´-либо 2. держа,´ть пари,´, би,´ться об закла,´д
кланац м. 1. уще,´лье, тесни,´на 2. го,´рный прохо,´д
кланица ж. 1. скотобо,´йня 2. бо,´йня
клање с. 1. убо,´й скота,´ 2. резня,´, крова,´вая схва,´тка, кровопроли,´тие
клањање с. 1. отве,´шивание покло,´нов 2. преклоне,´ние
клањати 1. сгиба,´ть го,´лову 2. моли,´ться о чём-либо; ~ се 1. кла,´няться 2. здоро,´ваться, приве,´тствовать
клопарати громыха,´ть, стуча,´ть
клас м. ко,´лос
класаст похо,´жий на ко,´лос, колосови,´дный
класат колоси,´стый
класати колоси,´ться
класје с. коло,´сья
класа ж. 1. класс 2. катего,´рия, разря,´д
радничка класа - рабо,´чий класс
класификација ж. классифика,´ция, классифици,´рование
класификовати классифици,´ровать
класни кла,´ссовый
класна свест - кла,´ссовое созна,´ние
класни старешина - кла,´ссный руководи,´тель
класни непријатељ - кла,´ссовый враг
клатарати се раска,´чиваться, кача,´ться, шата,´ться, слоня,´ться
клатити кача,´ть, раска,´чивать, шата,´ть; ~ се кача,´ться, раска,´чиватъся
клатно с. 1. ма,´ятник 2. язы,´к ко,´локола
клацкалица ж. доска,´ для кача,´ния
клацкати се кача,´ться на доске,´
клати 1. коло,´ть, ре,´зать 2. жа,´лить, куса,´ть 3. пресле,´довать, му,´чить; ~ се 1. дра,´ться 2. враждова,´ть
клаузула ж. 1. кла,´узула 2. примеча,´ние 3. дополне,´ние 4. пункт
клевета ж. клевета,´, нагово,´р, беда,´, поклёп
клеветати клевета,´ть, нагова,´ривать, клепа,´ть (на кого,´), я,´бедничать
клеветати некога - клевета,´ть на кого,´-либо
клеветник м. клеветни,´к, я,´бедник
клеветнички клеветни,´ческий, я,´беднический
клека ж. можжеве,´льник
клековача ж. можжеве,´ловая во,´дка
клековина ж. древеси,´на можжеве,´льника
клекнути 1. упа,´сть на коле,´ни 2. сда,´ться, покори,´ться
клечати стоя,´ть на коле,´нях
клечећи сто,´я на коле,´нях, коленопреклонённо
клемпа м. челове,´к с больши,´ми уша,´ми
клемпав 1. обви,´слый 2. вислоу,´хий
клемпаве уши -больши,´е у,´ши
клен м. 1. клён 2. (рыба) гола,´вль
кленовача ж. то,´лстая клено,´вая па,´лка, дуби,´нка
кленовина ж. древеси,´на клёна, клён
клепало с. клепа,´ло
клепати клепа,´ть, расклёпывать, остри,´ть косу,´
клепет м. 1. звон, бряца,´ние 2. стук, стукотня,´
клепетати 1. стуча,´ть в колоту,´шку 2. болта,´ть
клепетуша ж. 1. колоту,´шка 2. колоко,´льчик на ше,´е скота,´ 3. пустоме,´ля, болту,´н
клепнути сту,´кнуть, уда,´рить
клер м. клир
клерикалан клерика,´льный
клерикалац м. клерика,´л
клесар м. каменотёс
клесарски относя,´щийся к каменотёсу
клесарски занат - ремесло,´ каменотёса
клесати теса,´ть, обтёсывать ка,´мень
клет 1. чула,´н, клеть, камо,´рка 2. про,´клятый, окая,´нный
клетва ж. 1. кля,´тва 2. прися,´га 3. прокля,´тие
клетвен кля,´твенный
клетвеник м. челове,´к даю,´щий кля,´тву
клети клясть, проклина,´ть; ~ се 1. кля,´сться 2. присяга,´ть
клецати 1. дрожа,´ть 2. подгиба,´ться
клешта с. мн. кле,´щи, щипцы,´
клијент м. клие,´нт
клизав ско,´льзкий
клизав пут - скользкая доро,´га
клизаве цене - непостоя,´нные, бы,´стро меня,´ющиеся це,´ны
клизавица ж. 1. ско,´льзкое ме,´сто 2. гололе,´дица
клизалиште с. като,´к
клизаљка ж. 1. ско,´льзкая доро,´жка 2. конёк
клизаљке ж. мн. коньки,´
клизање с. скольже,´ние
клизати се 1. скользи,´ть по льду 2. ката,´ться на конька,´х
клизач м. конькобе,´жец
клизачки конькобе,´жный
клизачки спорт - конькобе,´жный спорт
клизити скользи,´ть, соска,´льзьвать
клизнути 1. скользну,´ть 2. соскользну,´ть 3. вы,´скользнуть 4. убежа,´ть, удра,´ть
клијање с. прораста,´ние
клијати прораста,´ть, пуска,´ть ростки,´
клица ж. 1. заро,´дыш 2. росто,´к 3. баци,´лла
клицоноша м. бациллоноси,´тель
клик 1. клич 2. радостный крик
клика ж. кли,´ка
кликер м. 1. ша,´рик, подши,´пник 2. жарг. малы,´ш
кликнути 1. кли,´кнуть, позва,´ть 2. воскли,´кнуть
кликтати 1. клекта,´ть, клекота,´ть 2. издава,´ть кри,´ки ра,´дости
клицати ра,´достно восклица,´ть, приве,´тствовать ра,´достными кри,´ками
клима ж. кли,´мат
климатски климати,´ческий
климатско место - климати,´ческий куро,´рт
климав расша,´танный, шата,´ющийся
климати кива,´ть, кача,´ть голово,´й; ~ се шата,´ться, кача,´ться
климнути кивну,´ть, качну,´ть голово,´й
клин м. 1. клин 2. устар. гвоздь
ново сито о клину виси -но,´вая метла,´ чи,´сто метёт
обесити о клин - пове,´сить на гвоздь
клинаст клинообра,´зный
клинац м. 1. гвоздь, шпенёк 2. заклёпка 3. жарг. малы,´ш
клиника ж. кли,´ника
клиња м. жарг. малы,´ш
клип м. 1. по,´ршень 2. поча,´ток кукуру,´зы 3. кляп
клипни по,´ршневый
клипни погон - по,´ршневый дви,´гатель
клипан м. 1. верзи,´ла 2. о,´лух, обо,´лтус, болва,´н, пе,´нтюх
клис м. дра,´нка, чу,´рка
клисар м. 1. понома,´рь 2. церко,´вный сто,´рож
клиснути удра,´ть, смы,´ться
клисура м. уще,´лье, тесни,´на
клица ж. 1. заро,´дыш 2. за,´вязь, росто,´к 3. баци,´лла
клицати восклица,´ть, приве,´тствовать во,´згласами
клицоноша м. носи,´тель баци,´лл, зара,´зы
клише с. клише,´
клобук м. 1. пузырёк 2. волды,´рь
клобучина ж. во,´йлок, фетр
клобучити пуска,´ть пузыри,´; ~ се 1. бурли,´ть 2. вздыма,´ться, пузыри,´ться
клокот клокота,´ние, бу,´лькание
кловн м. кло,´ун
клозет м. убо,´рная, клозе,´т
клокот м. клокота,´ние
клокотати клокота,´ть, бурли,´ть
клoмпе мн. деревя,´нные ту,´фли
клонити се 1. уклони,´ться 2. сторони,´ться 3. избега,´ть
клонулост ж. 1. обесси,´ленность, изнеможе,´ние 2. пода,´вленность, уны,´ние
клонути 1. ослабе,´ть, изнемо,´чь, обесси,´леть 2. впасть в уны,´ние 3. потеря,´ть бо,´дрость
клоња, клоњара ж. жарг. убо,´рная, туале,´т
клопа ж. жарг. еда,´, пи,´ща
клопарати стуча,´ть, громыха,´ть
клопати жарг. есть, пита,´ться, принима,´ть в пи,´щу
клопот м. громыха,´ние, стук
клопка ж. лову,´шка, западня,´
пасти у клопку попа,´сть в лову,´шку
клуб м. клуб
клуб књижсвника - клуб писа,´телей
клубе с клубо,´к, мото,´к
клупко с. мото,´к, клубо,´к, клубо,´чек
клупчаст клубокообра,´зный
клупчати мота,´ть клубо,´к; ~ се свёртываться в клубо,´к
клупа ж. 1. ла,´вка, скамья,´, скаме,´йка 2. па,´рта
школска клупа - парта
оптуженичка клупа - скамья,´ подсуди,´мых
кљакав изуве,´ченный, с повреждённой руко,´й, искале,´ченный
кљувати клева,´ть
кљукати 1. пи,´чкать 2. отка,´рмливать 3. отжима,´ть виногра,´д
кљовa ж. би,´вень
кљове мн. жарг. зу,´бы
кљун м. 1. клюв 2. носо,´к 3. нос корабля,´ 2. жарг. рот
кљунар м. утконо,´с
кљунаст клювообра,´зный, похо,´жий на клюв
кљунат 1. с клю,´вом 2. носа,´тый
кљунути клю,´нуть
кљуцати клева,´ть, долби,´ть клю,´вом
кљуцкати 1. поклёвывать 2. посту,´кивать
кљуцнути клю,´нуть, лего,´нько сту,´кнуть
кљуса ж. лову,´шка, западня,´, капка,´н
кљусад мн. лошадёнки, кля,´чи
кљусе с. кляча, лошадёнка
кључ м. 1. ключ 2. изги,´б реки,´ 3. ключ, исто,´чник
кључаница ж. 1. замо,´чная сква,´жина 2. за,´мок
кључаоница ж. замо,´чная сква,´жина
кључар м. 1. дворе,´цкий 2. клю,´чник 3. сле,´сарь
кључарица ж. клю,´чница, эконо,´мка
кључни ключево,´й
кључна кост - клю,´чица
кључна грана - реша,´ющая о,´трасль
кључњача ж. ключи,´ца
кључање с. кипе,´ние
кључао кипя,´щий, кипячённый
кључала вода - кипято,´к
кључати 1. кипе,´ть, вскипа,´ть 2. бить ключо,´м
кмезити се ню,´нить, хны,´кать
кмека ж. 1. писк, плач ребёнка, хны,´канье 2. бле,´яние
кмекнути пи,´скнуть, запла,´кать
кмечати 1. пища,´ть, пла,´кать 2. бле,´ять
кмет м. обро,´чный крестья,´нин, крепостно,´й
кметовати быть кме,´том
кметство с. 1. крепостно,´е пра,´во, крепостни,´чество 2. чле,´нство в городско,´м, се,´льском управле,´нии
кмечати 1. хны,´кать 2. бле,´ять
кнегиња ж. княги,´ня
кнедла ж. клёцка
кнегињица ж. княжна,´
кнежев кня,´жеский, кня,´жий
кнежевина ж. кня,´жество
кнежевић м. сын кня,´зя
кнежевски 1. кня,´жеский 2. по-кня,´жески
кнежевство с. 1. кня,´жество 2. княже,´ние
кнез м. князь
сеоски кнез - се,´льский ста,´роста
кнезовати быть кня,´зем
књига ж. 1. кни,´га; кни,´жка; 2. том 3. устар. письмо,´, бума,´га
бродска књига - судово,´й, ва,´хтенный журна,´л
књиговезац м. переплётчик
књиговезница ж. переплётная мастерска,´я
књиговодство с. бухгалте,´рия
књиговођа м. бухга,´лтер
књигоноша м. почтальо,´н
књигописац м. писа,´тель
књижан кни,´жный
књижар м. книготорго,´вец
књижара ж. кни,´жный магази,´н
издавачка књижара - изда,´тельство
књижарски относя,´щийся к книготорго,´вцу
књижарско удружење - объедине,´ние книготорго,´вцев
књижарство с. 1. книготорго,´вля 2. книгове,´дение
стручњак у књижарству - книгове,´д
књижеван 1. литерату,´рный 2. кни,´жный
књижевник м. литера,´тор, писа,´тель
књижевнички литера,´торский, писа,´тельский
књижевност ж. литерату,´ра
лепа књижевност - худо,´жественная литерату,´ра
књижити 1. вноси,´ть в кни,´ги 2. проводи,´ть по кни,´гам
књижица ж. кни,´жечка
партијска чланска књижица - партбиле,´т
књижница ж. 1. библиоте,´ка 2. книгохрани,´лище
књижничар м. библиоте,´карь
књишки кни,´жный
ко кто
ма ко то био - кто бы то ни был
ко је ту? - кто здесь?
 ко жели, може да иде - кто хо,´чет мо,´жет идти,´
когод - кто бы то ни был, вся,´кий
коалиција ж. коали,´ция
коалициони коалицио,´нный
коб ж. рок, судьба,´
кобан 1. роково,´й, фата,´льный 2. злове,´щий
кобалт м. ко,´бальт
кобасица ж. колбаса,´
кобасичар м. колба,´сник
кобасичарница ж. колба,´сная
кобац м. ко,´бчик
кобељати се валя,´ться, ката,´ться
кобила ж. кобы,´ла
кобилица ж. 1. кобы,´лка 2. (виолинска) кобы,´лка 3. (у птиц) грудна,´я кость 4. киль
кобиљи кобы,´лий
кобиље млеко - кобы,´лье молоко,´, кумы,´с
ков м. 1. ко,´вка 2. око,´вка, обши,´вка мета,´ллом 3. мета,´лл го,´дный для ко,´вки
човек старога кова - челове,´к ста,´рого зака,´ла
кован 1. ко,´ваный 2. чека,´нный
кованица ж. неологи,´зм, ка,´лька
ковати 1. кова,´ть 2. подко,´вывать 3. чека,´нить, выбива,´ть
ковати планове - стро,´ить пла,´ны
ковати некога у звезде - превозноси,´ть кого,´-либо до небе,´с
гвожђе се кује док је вруће - куй желе,´зо пока,´ горячо,´
ковач м. кузне,´ц
свако је своје среће ковач - ка,´ждый кузне,´ц своего,´ сча,´стья
ковачки кузне,´чный
ковачница ж. ку,´зница, кузне,´чный цех
ковина ж. мета,´лл приго,´дный для ко,´вки
ковница ж. 1. моне,´тный двор 2. кузне,´чный цех
ковничар м. чека,´нщик
ковност ж. ко,´вкость
коверат м. конве,´рт
ковертирати конверти,´ровать
ковиље с. ковы,´ль
ковитлати си,´льно верте,´ть, кружи,´ть; ~ се верте,´ться, кружи,´ться
вихор ковитла прашину - вихрь вздыма,´ет и кру,´жит пыль
ковитлац м. вихрь
у ковилац - кувырко,´м, клубя,´сь
коврчав курча,´вый, кудря,´вый, вью,´щийся
коврчати кудря,´вить, завива,´ть во,´лосы; ~ се кудря,´виться, курча,´виться
коврчица ж. кудря,´шка, ло,´кончик
коврџа ж. ло,´кон
ковчег м. 1. я,´щик, ларь, ларе,´ц 2. гроб
ковчежић м. 1. шкату,´лка, ла,´рчик 2. гро,´бик
когод 1. кто-либо, вся,´кий, ка,´ждый 2. кто уго,´дно
код у, при, близ, возле
код мене - у меня,´
код моје сестре - у мое,´й сестры,´
код куће - до,´ма
кодекс м. кодекс
коегзистенција ж. сосуществова,´ние
коефициенат м. коэффицие,´нт
кожа ж. 1. ко,´жа 2. шку,´ра
изнети читаву кожу - уцеле,´ть, спасти,´ свою жизнь
имати дебелу кожу - быть толстоко,´жим
мокар до коже - промо,´кший до косте,´й
кожан 1. ко,´жный 2. ко,´жаный
кожар м. коже,´вник
кожара ж. 1. коже,´венный заво,´д 2. мастерска,´я по вы,´делке кож
кожарски коже,´венный
кожарска радионица - коже,´венная мастерска,´я
кожаст ко,´жистый
кожаста опна - ко,´жистая оболо,´чка
кожнат ко,´жаный
кожодер м. живодёр
кожух м. ко,´жух, тулу,´п
кожухар м. скорня,´к
коза ж. коза,´
козар м. ко,´зий пасту,´х
козара ж. ко,´зий хлев
козарски козово,´дческий
козетина ж. козля,´тина
козити дава,´ть око,´т; ~ се 1. коти,´ться 2. му,´читься, надрыва,´ться
козица ж. ко,´зочка
козји ко,´зий
козер м. 1. хоро,´ший собесе,´дник 2. разгово,´рчивый весёлый челове,´к
козметика ж. косме,´тика
козметичар м. косме,´тик
козметички космети,´ческий
козмополит м. космополи,´т
којегде кое-где, места,´ми
којекад 1. иногда,´ 2. кое-когда,´ 3. вре,´мя от вре,´мени
којекакав 1. кое-како,´й 2. како,´й-то 3. како,´й-нибудь
којекако 1. кое-как 2. едва,´-едва,´, с трудо,´м
којеко 1. кое-кто 2. не,´кто, кто-нибу,´дь
којеоткуд отовсю,´ду, со всех сторо,´н, из ра,´зных мест
којешта 1. кое-что 2. неве,´сть что 3. да бу,´дет тебе,´, быть не мо,´жет
он говори којешта - он говори,´т чепуху,´
којештарија ж. вздор, чепуха,´, ерунда,´
који 1. како,´й 2. кото,´рый
који је данас датум? - како,´е число,´ сего,´дня?
село у којем сам се родио - дере,´вня, в кото,´рой я роди,´лся
за који дан - на днях, че,´рез не,´сколько дней
по који пут - иногда,´, и,´зредка
рећи коју реч - сказа,´ть па,´ру слов
који му драго - любо,´й, како,´й уго,´дно, како,´й-либо, како,´й бы то ни,´ было
којигод 1. како,´й бы то ни,´ было 2. ка,´ждый, любо,´й, како,´й уго,´дно, вся,´кий кто
којипут иногда,´, и,´зредка
кока ж. ку,´рочка
кокати 1. печь (кукуру,´зу) 2. убива,´ть, ко,´кать
кокета ж. коке,´тка
кокетан коке,´тливый
кокетерија ж. коке,´тство
кокетирати коке,´тничать
кокица ж. ку,´рочка
кокице ж. мн. жа,´реные зёрна кукуру,´зы
кокос м. коко,´с
кокотати куда,´хтать, квохта,´ть
кокош ж. ку,´рица
кокошар м. 1. торго,´вец дома,´шней пти,´цей 2. куря,´тник 3. ме,´лкий вори,´шка
кокошарник м. куря,´тник
кокошји кури,´ный
кокошка ж. ку,´рица
кокс м. кокс
коксара ж. фа,´брика кокса
коксовати коксова,´ть
кола с. 1. пово,´зка, воз, подво,´да, фу,´ра, коля,´ска 2. каре,´та, пролётка, дро,´жки, теле,´га 3. погреба,´льная колесни,´ца 4. ваго,´н, автомоби,´
ль, авто,´
поштанска кола - почто,´вая каре,´та
путничка кола - легково,´й автомоби,´ль
теретна кола - 1. грузово,´й автомоби,´ль 2. това,´рный ваго,´н
двоја кола дрва - два во,´за дров
колар м. каре,´тник, ма,´стер-коле,´сник
коларница ж. каре,´тная, колёсная мастерска,´я
коларски относя,´щийся к каре,´тному и колёсному ремеслу,´
коларска радња - теле,´жная мастерска,´я
коларство с. ремесло,´ каре,´тника
колица ж. та,´чка, теле,´жка
колајна ж. 1. меда,´ль 2. мони,´сто
колан м. подпру,´га
колати 1. кружи,´ться, соверша,´ть кругооборо,´т 2. ши,´риться
колају гласови - ши,´рятся, иду,´т слу,´хи
колац м. кол
с коца и конопца - с бо,´ру да с со,´сенки
колач м. пиро,´жное
колачар м. 1. пиро,´жник 2. конди,´тер
колачић м. пирожо,´к; мн. печенье
колебање с. колеба,´ние, ка,´чка, зыбь
колебати 1. колеба,´ть 2. кача,´ть; ~ се 1. колеба,´ться 2. колыха,´ться, раска,´чиваться 3. разду,´мывать, не реша,´ться
колебљив 1. коле,´блющийся 2. неусто,´йчивый 3. нереши,´тельный
колевка ж. 1. колыбе,´ль 2. лю,´лька
колега м. колле,´га
колегијалан коллегиа,´льный
колегијум м. колле,´гия
колектив м. коллекти,´в
колективан коллекти,´вный
колективни уговор - коллекти,´вный догово,´р
колективизам м. коллективи,´зм
колективизација ж. коллективиза,´ция
колективизација пољопривреде - коллективиза,´ция се,´льского хозя,´йства
колекција ж. колле,´кция
коленаст коле,´нчатый
коленати толка,´ть, бить коле,´ном
колено с. 1. коле,´но 2. изги,´б 3. род, поколе,´ние
ломити преко колена - руби,´ть сплеча,´, поступа,´ть поспе,´шно, необду,´манно
колера ж. холе,´ра
колики сколь большо,´й, како,´й величины,´
колики год - како,´й большо,´й ни был
колиба ж. хи,´жина, лачу,´га
колико ско,´лько
колико толико - хоть ско,´лько-нибудь
колико сутра - уже,´ за,´втра
коликогод, колико му драго - ско,´лько бы ни,´ было, ско,´лько уго,´дно
количина ж. коли,´чество
количински коли,´чественный
количник м. ча,´стное
коло с. 1. колесо,´, круг 2. кружо,´к 3. о,´бщество 4. та,´нец, хорово,´д 5. се,´рия, вы,´пуск 6. класс живо,´тных
ко се у коло хвата, у ноге се узда - назва,´лся груздём - полеза,´й в ку,´зов
коловођа м. 1. веду,´щий ко,´ло 2. заправи,´ла, зачи,´нщик, вожа,´к
колодвор м. устар. вокза,´л
коломаз м. колёсная мазь
колоквијум м. колло,´квиум
колоквирати сдать колло,´квиум
колона ж. коло,´нна
санитетска колона - санита,´рный отря,´д
колонизатор ж. колониза,´тор
колонизација ж. колониза,´ция
колонизовати колонизи,´ровать
колонија ж. коло,´ния
колонијалан колониа,´льный
колонијално питање - колониа,´льный вопро,´с
колонијална радња - бакале,´йный магази,´н
колониста м. колони,´ст
колоњска: колоњска вода ж. одеколо,´н
колорисати окра,´шивать, раскра,´шивать
колорит м. колори,´т
колос м. коло,´сс
колосалан колосса,´льный
колосек м. колея,´, ре,´льсовый путь, ре,´льсы
дупли колосек - двойна,´я колея,´
узани колосек - у,´зкая колея,´
ући у колосек - войти,´ в колею,´
изаћи из колосека - вы,´йти из колеи,´
колотечина ж. колея,´; вы,´боина
колофонијум м. канифо,´ль
колски теле,´жный
колски пут - прое,´зжая, просёлочная доро,´га
колска вага - ваго,´нные весы,´
колут м. 1. круг, кольцо,´, звено,´ 2. (ды,´ма) клуб
модри колутови испод очију - си,´ние круги,´ под глаза,´ми
колутаст кольцеобра,´зный, кру,´глый
колутати кружи,´ть, враща,´ть; ~ се клуби,´ться
колутати очима - враща,´ть глаза,´ми
кољач м.1. реза,´к 2. уби,´йца, пала,´ч
кољиво с. кутья,´
кома ж. запята,´я
комад м. 1. кусо,´к, часть, (хле,´ба) ломо,´ть 2. уча,´сток 3. глы,´ба 4. лоску,´т 5. отру,´бок, отре,´зок 6. обло,´мок, оско,´лок 7. шту,´ка
8. пье,´са
разбити у комаде - разби,´ть вдре,´безги
продавати на комад - продава,´ть пошту,´чно
комадање с. 1. разреза,´ние на куски,´ 2. расчлене,´ние 3. дробле,´ние
комадати 1. ре,´зать, лома,´ть на куски,´ 2. дроби,´ть; ~ се распада,´ться на куски,´, на ча,´сти
комадина ж. большо,´й кусо,´к
комадић м. кусо,´чек
команда ж. 1. кома,´ндование 2. кома,´нда
врховна команда - верхо,´вное кома,´ндование
команда места - ме,´стная комендату,´ра
командант м. 1. команди,´р 2. нача,´льник
врховни командант оружаних снага - верхо,´вный главнокома,´ндующий вооружёнными си,´лами
командант дивизије - команди,´р диви,´зии
командант места - нача,´льник гарнизо,´на
командир м. команди,´р
командование с. кома,´ндование
командовати кома,´ндовать, командирова,´ть
комарац м. кома,´р, моски,´т
правити од комарца магарца - де,´лать из му,´хи слона
комарник м. накома,´рник, се,´тка про,´тив комаро,´в
комбинација ж. комбина,´ция
комбиновати комбини,´ровать
комедија ж. 1. коме,´дия 2. шу,´тка
комедијати 1. пая,´сничать 2. валя,´ть дурака,´
комедијаш м. комедиа,´нт
комедијашки комедиа,´нтский
комедиограф м. комедио,´граф
комеморативни тра,´урный
комеморативна академија - тра,´урное заседа,´ние
коментар м. коммента,´рий
коментарисати комменти,´ровать
коментатор м. коммента,´тор
комесар м. комисса,´р
полицијски комесар - нача,´льник полице,´йского уча,´стка
царински комесар - тамо,´женный чино,´вник
комесаријат м. комиссариа,´т
комета ж. коме,´та
комешати се 1. дви,´гаться, мета,´ться, шевели,´ться 2. волнова,´ться, суети,´ться
комина ж. виногра,´дные вы,´жимки
комовача ж. виногра,´дная во,´дка из вы,´жимок
коминике м. коммюнике,´, официа,´льное сообще,´ние
комисија ж. коми,´ссия
комисијски относя,´щийся к коми,´ссии
комисијски преглед - осмо,´тр коми,´ссией
комисионарски комиссионе,´рский
комисиони комиссио,´нный
комисиона радња - комиссио,´нный магази,´н
комитет м. комите,´т
комичан 1. коми,´чный 2. коми,´ческий
комичар м. ко,´мик
комодитет м. удо,´бство
комора ж. пала,´та
трговинска комора - торго,´вая пала,´та
индустријска комора - промы,´шленная пала,´та
адвокатска комора - объедине,´ние адвока,´тского сосло,´вия
војна комора - обо,´з, вое,´нный склад снабже,´ния
коморник м. 1. камерди,´нер 2. камерге,´р
коморски обо,´зный
коморџија м. обо,´зник
коморџијски обо,´йный
коморџијске вести - тыловы,´е слу,´хи
комотан 1. удо,´бный 2. неторопли,´вый
компактан компа,´ктный
компанија ж. компа,´ния
компаратив м. сравни,´тельная степень
компаративан сравни,´тельный
компарација ж. сравне,´ние
компарирати сра,´внивать, прира,´внивать
компас м. ко,´мпас, буссоль
компензација ж. компенса,´ция
компетентан компете,´нтный
компетенција ж. компете,´нция
компилатор м. компиля,´тор
компилација ж. компиля,´ция
комплекс м. ко,´мплекс
комплет м. компле,´кт
комплетан компле,´ктный
комплетирати комплектова,´ть
компликација ж. осложне,´ние
компликован сло,´жный, запу,´танный
компликовати усложня,´ть, усложни,´ть
комплименат м. комплиме,´нт
комплот м. компло,´т, за,´говор
композитор м. компози,´тор
композиција ж. 1. компози,´ция 2. соста,´в 3. музыка,´льное произведе,´ние
композиција воза - железнодоро,´жный соста,´в
компонента ж. компоне,´нт
компоновати 1. компонировать, компонова,´ть 2. писа,´ть музыка,´льное произведе,´ние
компот м. компо,´т
компромис м. компроми,´сс
компромитовати скомпромети,´ровать
комуналан коммуна,´льный
комунизам м. коммуни,´зм
комуникација ж. сообще,´ние, связь
комунистички коммунисти,´ческий
комшија м. сосе,´д
комшијин сосе,´дский
комшилук м. 1. сосе,´дство 2. сосе,´ди
комшиница, комшика ж. сосе,´дка
комшијски сосе,´дский
конак м. ме,´сто ночлега,´, ночле,´г
конаковати ночева,´ть, остана,´вливаться на ночле,´г
конац м. 1. нить, ни,´тка 2. коне,´ц
под конац - прямёхонько
помрсити конце - расстро,´ить пла,´ны, спу,´тать расчёты
живот му виси о концу - его,´ жизнь виси,´т на волоске,´
терати мак на конац - упря,´мо и придирчиво наста,´ивать на своём, доводи,´ть до кра,´йности
конац дело краси - коне,´ц - де,´лу вене,´ц
коначар м. квартирье,´р
коначиште с. ме,´сто ночле,´га
коначан коне,´чный, оконча,´тельный
коначно оконча,´тельно, наконе,´ц
конвенирати соотве,´тствовать, годи,´ться, подоба,´ть
конвенција ж. конве,´нция
конверзација ж. бесе,´да, разгово,´р
конверзија ж. 1. конве,´рсия 2. изменение убежде,´ний
конвертирати 1. обрати,´ть, обраща,´ть 2. измени,´ть, изменя,´ть
конгрес м. 1. конгре,´сс 2. съезд
кондензатор м. конденса,´тор
кондензација ж. конденса,´ция
кондиција ж. 1. усло,´вие, состоя,´ние 2. фо,´рма, конди,´ция
он је у доброј кондицији - он в хоро,´шей фо,´рме
давати кондиције - дава,´ть ча,´стные уро,´ки
кондиционалан усло,´вный
кондуктер м. конду,´ктор
конзерва ж. консе,´рва
фабрика конзерви - консе,´рвный заво,´д
конзервативан консервати,´вный
конзервативац м. консерва,´тор
конзерватизам м. консервати,´зм
конзерваторијум м. консервато,´рия
конзилијум м. конси,´лиум
лекарски конзилијум - конси,´лиум враче,´й
конзул м. ко,´нсул
конзуларан ко,´нсульский
конзулат м. ко,´нсульство
конзулски ко,´нсульский
конзумирање с. потребле,´ние
конјугација ж. спряже,´ние
конјуктура ж. конъюнкту,´ра
конкаван во,´гнутый
конкавно сочиво - во,´гнутая ли,´нза
конкретан конкре,´тный
конкурент м. конкуре,´нт
конкуренција ж. 1. конкуре,´нция 2. соревнова,´ние 3. сопе,´рничество
конкурисати 1. конкури,´ровать 2. соревнова,´ться 3. сопе,´рничать
конкурс м. ко,´нкурс
коноба устар. погребо,´к, рестора,´нчик
конобар м. 1. официа,´нт 2. тракти,´рщик
конопац м. 1. верёвка, кана,´т 2. снасть, трос
конопља ж. конопля,´
конопљан конопля,´ный
конопље ж. пенька,´
конопљиште с. конопля,´ник
консеквенца ж. 1. после,´довательность 2. сле,´дствие
повући консеквенце - понести,´ отве,´тственность
консолидован 1. укреплённый 2. консолиди,´рованный
консолидовање с. консолида,´ция
консолидовати консолиди,´ровать
конспиратор м. 1. конспира,´тор 2. загово,´рщик
конспирација ж. 1. конспира,´ция 2. за,´говор
конспирисати 1. конспири,´ровать 2. организо,´вывать за,´говор
констатација ж. констата,´ция
констатовати констати,´ровать
констелација ж. 1. созве,´здие 2. стече,´ние обстоя,´тельств
конституанта ж. учреди,´тельное собра,´ние
конституисати учрежда,´ть, организо,´вывать; ~ се организо,´вываться
конституција ж. 1. конститу,´ция 2. структу,´ра, телосложе,´ние 3. строе,´ние
конструисати конструи,´ровать
конструктиван конструкти,´вный, тво,´рческий
конструктиван рад - созида,´тельная рабо,´та
конструкција ж. констру,´кция
контакт м. конта,´кт
континент м. контине,´нт
континуитет м. непреры,´вность, неразры,´вность
контати жарг. понима,´ть
конто м. счёт
на конто - за счёт, в счёт
контрадикторан противоречи,´вый
контрадикција ж. противоре,´чие
контраобавештајни относя,´щийся к контрразве,´дке
контраобавештајна служба - контрразве,´дка
контрареволуција ж. контрреволю,´ция
контрареволуционар м. контрреволюционе,´р
контраст м. контра,´ст
контраторпиљер м. эска,´дренный миноно,´сец
контрола ж. контро,´ль
државна контрола - госуда,´рственный контро,´ль
контролан контро,´льный
контролисати контроли,´ровать
контролер м. контролёр
контузија ж. конту,´зия
контузовати конту,´зить
контумац м. каранти,´н
пресуда у контумцу - зао,´чное реше,´ние суда,´
контура ж. ко,´нтур
конфедерација ж. конфедера,´ция
конфекција ж. конфекцио,´н, торго,´вля гото,´вым пла,´тьем
конференција ж. 1. конфере,´нция 2. совеща,´ние
партијска конференција - парти,´йная конфере,´нция
конференција за штампу - пресс-конфере,´нция
конферисати совеща,´ться
конфесија ж. вероиспове,´дание
конфесионалан вероиспове,´дный
конфискација ж. конфиска,´ция
конфузан 1. смущённый 2. пу,´таный
конфузија ж. 1. конфу,´з 2. смуще,´ние 3. нея,´сность
концентрација ж. концентра,´ция
концентрација производње - концентра,´ция произво,´дства
концентрација трупа - сосредоточе,´ние сил
концентрациони концентрацио,´нный
концентрисати 1. сосредото,´чивать 2. концентри,´ровать
концентричан концентри,´ческий
концепт м. чернови,´к, черново,´й набро,´сок
изићи из концепта - перейти,´ грани,´цы допусти,´мого
концепција ж. конце,´пция
концерн м. конце,´рн
концерт м. конце,´рт
концесија ж. 1. усту,´пка 2. конце,´ссия
концесионар м. концессионе,´р
концизан сжа,´тый, кра,´ткий, содержа,´тельный
кончан ни,´тяный
кончаст 1. нитеобра,´зный, нитеви,´дный 2. волокни,´стый, жи,´листый
кончић м. ни,´точка
коњ м. конь, ло,´шадь
јахаћи кон - верхова,´я ло,´шадь
теглећи кон - обо,´зная ло,´шадь
бити на коњу - име,´ть ве,´рный успе,´х, быть в вы,´годном положе,´нии
морски коњ - морж
нилски коњ - гиппопота,´м
коњаник м. 1. вса,´дник 2. кавалери,´ст
коњанички принадлежа,´щий всаднику
коњарски ко,´нский
коњарски трговац - торго,´вец лошадьми,´, бары,´шник
коњетина ж. кони,´на
коњина ж. жарг. дура,´к, болва,´н
коњиц м. 1. конёк, лоша,´дка 2. морско,´й конёк
вилен коњиц - стрекоза,´
коњица ж. 1. ко,´нница 2. кавале,´рия
коњички ко,´нный, кавалери,´йский
коњокрадица м. конокра,´д
коњосати рабо,´тать как ло,´шадь
коњски ко,´нский, лошади,´ный
коњска снага - лошади,´ная си,´ла
коњска мува - сле,´пень
коњски босиљак - мя,´та водяна,´я
коњушар м. ко,´нюх, табу,´нщик
коњушница ж. коню,´шня
коњак м. конья,´к
кооператив м. кооперати,´в
кооперативан кооперати,´вный
кооперација ж. коопера,´ция, сотру,´дничество
кооперисати коопери,´ровать, сотру,´дничать
координација ж. координа,´ция
координисати координи,´ровать
копати 1. копа,´ть, рыть 2. ока,´пывать
копати ногама и рукама - из ко,´жи лезть, вся,´чески стара,´ться
ко другоме јаму копа, сам у њу упада - не рой друго,´му я,´му сам в неё попадёшь
копач м. землеко,´п
копиjа ж. ко,´пия, спи,´сок
копилан м.1. внебра,´чный сын 2. негодя,´й, моше,´нник
копиле м. внебра,´чный ребёнок
копирати 1. копи,´ровать 2. подража,´ть, имити,´ровать кого,´-либо
копитар м. копы,´тное живо,´тное
копитаст копытообра,´зный
копитати се ляга,´ться, брыка,´ться
копито с. копы,´то
копкати копа,´ть, ковыря,´ть
копка ме да дознам - о,´чень мне хо,´чется узна,´ть
копље с. 1. копьё 2. пи,´ка 3. флагшто,´к
копнен 1. материко,´вый 2. сухопу,´тный
копно с. 1. су,´ша, сухопу,´тье 2. земля,´, матери,´к
на копну и на мору - на земле,´ и на мо,´ре
копнети 1. (снег) та,´ять 2. со,´хнуть, иссыха,´ть 3. изныва,´ть, томи,´ться
копоран м. ку,´ртка (крестья,´нская и вое,´нная)
копрена ж. 1. вуа,´ль, покрыва,´ло 2. пелена,´, заве,´са, флёр
коприва ж. крапи,´ва
неће гром у коприве - не вся,´кий гром бьёт
копривњак м. крапи,´вник
копривњача ж. крапи,´вная лихора,´дка
копрцати се би,´ться, бара,´хтаться, трепета,´ть
копун м. каплу,´н
копча ж. 1. крючо,´к 2. застёжка
копчати застёгивать
кора ж. 1. ко,´рка, кора,´ 2. берёста 3. струп 4. ко,´жица 4. плёнка
корав коря,´вый
корак м. 1. шаг 2. похо,´дка, по,´ступь
ићи у корак - идти,´ в но,´гу
пратити у корак - следи,´ть по пята,´м
коракнути шагну,´ть, зашага,´ть
корачати шага,´ть
корачница ж. марш
корбач м. хлыст, плеть, бич
коре мн. 1. ко,´рки 2. слои,´ теста
коректан корре,´ктный
коректив м. исправле,´ние, корректи,´ва, корректу,´ра
коректор м. корре,´ктор
коректорски корре,´кторский
коректура ж. корректу,´ра
кориговати 1. исправля,´ть 2. де,´лать замеча,´ния
корелативан соотноси,´тельный, корреляти,´вный
корен м. 1. ко,´рень, корневи,´ще, корешо,´к 2. суть
корен речи - корень слова,´
ухватити корен - пустить ко,´рни
коренит коренно,´й
коренита промена - коренно,´е измене,´ние
кореновати извлека,´ть ко,´рень
коренски корнево,´й
корење с. собир. ко,´рни, коренья
кориговати корректи,´ровать, исправля,´ть
кореспондент м. корреспонде,´нт
кореспонденција ж. 1. корреспонде,´нция 2. перепи,´ска
кореспондирати перепи,´сываться
кореферат м. содокла,´д
корзирати гуля,´ть по у,´лице
корзо м. ме,´сто гуля,´нья
коридор м. коридо,´р
корист ж 1. по,´льза 2. вы,´года
користан 1. по,´льза, поле,´зность, вы,´года, прок, коры,´сть 2. нажи,´ва, бары,´ш, при,´быль 3. приго,´дность, толк
корисни учинак - коэффицие,´нт поле,´зного де,´йствия
користити быть поле,´зным; ~ се 1. по,´льзоваться 2. име,´ть вы,´году
користољубив корыстолюби,´вый, коры,´стный
користољубивост с. корыстолю,´бие
коришћење с. 1. испо,´льзование 2. доставле,´ние вы,´годы
коритаст корытообра,´зный
корито с. 1. коры,´то 2. корму,´шка 3. (речно,´e) ру,´сло, ло,´же
речно корито - ру,´сло
језерско корито - очерта,´ния дна
корити 1. кори,´ть, укоря,´ть, упрек,´ать 2. де,´лать замеча,´ния
корице ж. мн. 1. но,´жны 2. черено,´к 3. переплёт, обло,´жка 4. па,´пка
коричар м. переплётчик
коричити переплета,´ть
корманити пра,´вить, управля,´ть рулём
корманош м. рулево,´й
кормило с. руль
корњача ж. черепа,´ха
коров м. 1. сорня,´к, со,´рная трава,´ 2. бурья,´н
нема га ни од корова - о нём ни слу,´ху ни ду,´ху
корпа ж. 1. корзи,´на, луко,´шко 2. ку,´зов 3. намо,´рдник
дати корпу - отказа,´ть
добити корпу - получи,´ть отка,´з
корпар м. корзи,´нщик
корпарски корзи,´ночный, корзинный
корпарство с. корзи,´нное де,´ло
корпоративан корпорати,´вный
корпорација ж. корпора,´ция
корпулентан кру,´пный, доро,´дный
корпус м. ко,´рпус
корумпиран 1. прода,´жный, взя,´точнический 2. подку,´пленный
корумпирати дава,´ть взя,´тки, подкупа,´ть
корупција ж. 1. корру,´пция 2. мора,´льное разложе,´ние
корупционаш ж. взя,´точник
кос м. дрозд
црни кос - чёрный дрозд
кос косо,´й, накло,´нный
коса ж. 1. отко,´с 2. косого,´р 3. гре,´бень горы,´
косина ж. 1. отко,´с 2. переко,´с, косина,´
косо 1. вкось 2. ко,´со 3. бо,´ком
коса ж. 1. во,´лосы 2. коса,´
девојка плаве косе - белоку,´рая де,´вушка
игла за косу - шпи,´лька
косач м. коса,´рь, косе,´ц
косидба ж. косьба,´, поко,´с
косити 1. коси,´ть 2. перека,´шивать 3. коси,´ться; ~ се ста,´лкиваться, не совпада,´ть
наши интереси се косе - на,´ши интере,´сы ста,´лкиваются
коска ж. 1. кость 2. ко,´сточка
космат косма,´тый, лохма,´тый
коснути 1. дотро,´нуться, прикосну,´ться, тро,´нуть 2. растро,´гать; ~ се притро,´нуться
кост ж. кость
костобоља ж. пода,´гра
костур м. скеле,´т
костурница ж. склеп
коштан 1. костяно,´й 2. кости,´стый
коштуњав, кошчат кости,´стый
костим м. костю,´м
костимиран костюми,´рованный
костимирани бал бал-маскара,´д
кострет ж. гру,´бая шерсть
кострешити 1. еро,´шить, топо,´рщить, поднима,´ть торчко,´м 2. щети,´нить; ~ се 1. щети,´ниться 2. топо,´рщиться, станови,´ться ды,´бом
взъеро,´шиваться 2. ду,´ться
кота ж. отме,´тка высоты,´, высота,´
котао м. котёл
парни котао - парово,´й котёл
котлар м. 1. ме,´дник 2. коте,´льщик
котларски коте,´льный
котларски занат - коте,´льное ремесло,´
котлина ж. котлони,´на
котлов коте,´льный
котар м. 1. уе,´зд 2. райо,´н
котарски 1. уе,´здный 2. райо,´нный
котач м. колесо,´
котва ж. я,´корь
дићи котву - сня,´ться с я,´коря
котвиште с. рейд, я,´корная сто,´йка судо,´в
котерија ж. сплочённая, влия,´тельная гру,´ппа, кли,´ка
котирати коти,´ровать; ~ се коти,´роваться
котити се размножа,´ться
котлет м. отбивна,´я котле,´та
свињски котлет - свина,´я отбивна,´я котле,´та
котлић ж. котело,´к
котрљање с. перека,´т, раска,´т
котрљати 1. катну,´ть 2. кувырка,´ть, перека,´тывать; ~ се 1. кати,´ться 2. ска,´тываться, ката,´ться 3. кувырка,´ться
котур м. 1. круг, кружо,´к 2. техн. диск, шкив
котураст кру,´глый, дискообра,´зный
котурати 1. ката,´ть, кати,´ть 2. кувырка,´ть; ~ се ката,´ться
котурача блок, подъёмная бло,´ковая маши,´на
кофа ж. ведро,´
кофер м. чемода,´н
коцка ж. 1. ку,´бик 2. кле,´тка на бума,´ге, тка,´ни 3. жре,´бий 4. аза,´ртная игра,´
коцка је пала - жре,´бий бро,´шен
дати све на коцку - проигра,´ть всё
коцкар м. 1. игро,´к в аза,´ртные и,´гры 2. шу,´лер, моше,´нник
коцкарница ж. иго,´рный дом
коцкаст 1. кубикообра,´зный, куби,´ческий 2. кле,´тчатый
коцкати се игра,´ть в аза,´ртные и,´гры
кочањ м. коча,´н
кочија ж. коля,´ска, пово,´зка, фаэто,´н
кочијаш м. ку,´чер, возни,´ца, во,´зчик, изво,´зчик, ямщи,´к
кочијашити быть ку,´чером, пра,´вить лошадьми,´
кочијашки кучерско,´й
кочити 1. тормози,´ть 2. препя,´ствовать, меша,´ть, противоде,´йствовать; ~ се 1. костене,´ть, кочене,´ть 2. (од стра,´ха) мертве,´ть, цепене,´ть
кочић м. ко,´лышек
кочница ж. то,´рмоз
кочничар м. вагоновожа,´тый
кочоперан 1. живо,´й, подвижно,´й 2. зано,´счивый
кочоперити се 1. ва,´жничать 2. чва,´ниться, хорохо,´риться 3. си,´литься, напряга,´ться
кош м. 1. корзи,´на 2. амба,´р для кукуру,´зы, плете,´нь из пру,´тьев 3. плетёный ку,´зов
грудни кош - грудна,´я кле,´тка
кошава ж. се,´веро-восто,´чный ве,´тер, ду,´ющий с низо,´вьев Дуна,´я
кошара ж. 1. корзи,´на 2. хлев
кошарка ж. баскетбо,´л
кошаркаш м. баскетболи,´ст
кошевина ж. поко,´с
кошкати се препира,´ться
кошница ж. у,´лей
коштан костяно,´й
коштање с. сто,´имость
коштати сто,´ить
коштац м. то,´лько в выраже,´нии:
ухватити се у коштац - 1. сцепи,´ться в борьбе,´ 2. нача,´ть ожесточённую борьбу,´
коштунац м. гре,´цкий оре,´х с твёрдой скорлупо,´й
коштица ж. ко,´сточка
коштуњав 1. костлявый, кости,´стый 2. (орах) твёрдый
кошуља ж. руба,´шка, руба,´ха, соро,´чка
лудачка кошуља - смири,´тельная руба,´ха
кошуљица ж. 1. руба,´шечка 2. оболо,´чка 3. змеи,´ная ко,´жа
кошута ж. лань
кошутњак м. 1. лес, где во,´дятся оле,´ни 2. заго,´н
кошчура м. мосо,´л
крабуља ж. устар. ма,´ска
крава ж. коро,´ва
крава музара - до,´йная коро,´ва
кравар м. пасту,´х-коро,´вник
кравити отта,´ивать; ~ се та,´ять
кравица ж. коро,´вушка
крављи коро,´вий
кравље млеко - коро,´вье молоко,´
кравата ж. га,´лстук
крагна ж. воротни,´к, воротничо,´к
тврда крагна - крахма,´льный воротничо,´к
крагуj м. кре,´чет, белоголо,´вый сип
крадимице укра,´дкой
крадљив ворова,´тый
крадљивац м. вор, похити,´тель; ~ица воро,´вка, похити,´тельница
крадом, крадимице тайко,´м, укра,´дкой, исподтишка,´
крађа ж. кра,´жа, похище,´ние
красти красть, ворова,´ть
крај 1. по,´дле, во,´зле, о,´коло 2. при 3. наряду,´
крај м. 1. коне,´ц, оконча,´ние, преде,´л 2. кро,´мка, рубе,´ц, опу,´шка 3. край, страна,´ 4. подо,´л 5. капу,´т
пред крај - под коне,´ц
jедва излазити на крај - с трудо,´м своди,´ть концы,´ с конца,´ми
учинити крај - прекрати,´ть
изићи с неким на крај - спра,´виться с ке,´м-либо, сла,´дить
он је извукао дебљи крај - ему,´ пло,´хо пришло,´сь
крајина ж. 1. окра,´ина 2. край 3. о,´бласть
крајичак м.1. ко,´нчик, кра,´ешек 2. уголо,´к
крајник м. минда,´лина, миндалеви,´дная железа,´, гла,´нда
крајност ж. 1. кра,´йность 2. кра,´йний преде,´л, грани,´ца
крајњи 1. кра,´йний 2. коне,´чный, оконча,´тельный
бити у крајњој беди - быть в кра,´йне бе,´дственном положе,´нии
крајњи циљ - коне,´чная цель
крак м. 1. го,´лень 2. ответвле,´ние, отро,´сток 3. но,´жка ци,´ркуля 4. сторона,´ 5. коле,´но 6. рука,´в 7. ве,´тка
речни крак - рука,´в реки,´
крак угла - сторона,´ угла,´
крак полуге - плечо,´ рычага,´
кракат длинноно,´гий, долговя,´зый, голена,´стый
краљ м. коро,´ль
краљев короле,´вский
краљевати быть королём
краљевина ж. короле,´вство
краљевић м. короле,´вич
краљевски короле,´вский
краљица ж. 1. короле,´ва 2. ферзь
кран м. подъёмный кран
красан краси,´вый, прекра,´сный
ала си красан - хорo,´ш, не,´чего сказа,´ть
красити украша,´ть; ~ се украша,´ться
краснопис м. каллигра,´фия
краснописац м. каллигра,´ф
красноречив красноречи,´вый
красота ж. красота,´, пре,´лесть
краста ж. 1. короста,´ 2. струп 3. кора,´
крастав 1. шелуди,´вый 2. покры,´тый коростой
краставац м. огуре,´ц
кисели краставац - солёный огуре,´ц
крастати се шелуди,´веть, покрыва,´ться стру,´пьями
красте мн. о,´спа, парша,´
красти красть, ворова,´ть, обкра,´дывать, похища,´ть, обира,´ть
красуљак м. маргари,´тка
кратак коро,´ткий, кра,´ткий
 кратко дисање - оды,´шка
за кратко време- в ско,´ром вре,´мени
пре кратког времена - неда,´вно, не до,´лго пе,´ред э,´тим
дуга коса -кратка памет - во,´лос до,´лог, а ум ко,´роток
кратити 1. сокраща,´ть, укора,´чивать, убавля,´ть 2. возбраня,´ть, запреща,´ть
не кратим - я не запреща,´ю
кратица ж. сокраще,´ние
кратковечан недолгове,´чный
кратковид близору,´кий
кратковремен кратковре,´менный
краткодневица ж. зи,´мнее солнцестоя,´ние
краткорочан краткосро,´чный
краткорочан зајам - краткосро,´чный заём
краткотрајан непродолжи,´тельный, кратковре,´менный
краткоћа ж. 1. кра,´ткость 2. ко,´роткость
краткоуман тупо,´й, тупоу,´мный
крачати станови,´ться коро,´тким
краћати 1. сокраща,´ть 2. укора,´чивать 3. сокраща,´ться
крах м. 1. крах 2. банкро,´тство
крахирати 1. потерпе,´ть крах, обанкро,´титься 2. пережи,´ть неуда,´чу
крв ж. кровь
jаке крви - полнокро,´вный
танке крви - малокро,´вный
пити коме крв (на памук) - истяза,´ть
пуштање крви - кровопуска,´ние
навала крви - прили,´в кро,´ви
пашће крв - дойдёт до кро,´ви
човек вреле крви - горя,´чий челове,´к
то му је у крви - э,´то у него,´ в крови,´
крвав 1. крова,´вый, кровопроли,´тный 2. окрова,´вленный 3. тяжёлый, го,´рький 4. жарг. потряса,´ющий, жесто,´кий
крвавити кровото,´чить; ~ се 1. би,´ться, дра,´ться до кро,´ви 2. залива,´ться кро,´вью
крвавица ж. кровяна,´я колбаса,´
крвити се 1. пролива,´ть кровь 2. дра,´ться до кро,´ви
крвни 1. кровяно,´й 2. кро,´вный
крвни судови - кровяны,´е сосу,´ды
крвна зрнца - кровяны,´е ша,´рики
крвно сродство - кро,´вное родство,´
крвна освета - кро,´вная месть
крвник м. 1. уби,´йца 2. пала,´ч 3. злоде,´й, мучи,´тель
крвнички 1. относя,´щийся к уби,´йце 2. разбо,´йнический, уби,´йственный, смертоно,´сный, ужа,´сный
крвожедан кровожа,´дный, хи,´щный, лю,´тый, жесто,´кий
крволиптање с. кровотече,´ние
крволок м. кровопи,´йца, кровожа,´дный челове,´к
крволочан кровожа,´дный, свире,´пый
крвопија м. ж. кровопи,´йца
крвопролиће с. кровопроли,´тие
крвоток м. кровообраще,´ние
крдо с. 1. ста,´до, гурт; 2. ско,´пище
кревељити се 1. кривля,´ться, грима,´сничать, ко,´рчить ро,´жу 2. гро,´мко пла,´кать
кревет м. крова,´ть
креветски крова,´тный, посте,´льный
креветско рубље - посте,´льное бельё
креветски чаршав - простыня,´
креда ж. мел
кредни мелово,´й
кредит м. креди,´т
дати на кредит - дать в креди,´т
кредитни креди,´тный
кредитни завод - креди,´тный банк
кредитор м. кредито,´р
крезав 1. щерба,´тый, зазу,´бренный 2. (зуб) гнило,´й
крезуб щерба,´тый, беззу,´бый
креирати созда,´ть, создава,´ть
креирати улогу - игра,´ть роль, создава,´ть о,´браз
креја ж. со,´йка
крекетати 1. ква,´кать 2. стрекота,´ть 3. кря,´кать
крекетуша ж. 1. лягу,´шка 2. болту,´нья
крекнути 1. кря,´кнуть 2. ква,´кнуть
крелац, креле м. жарг. дура,´к, идио,´т
крем м. крем
крематоријум м. кремато,´рий
кремен м. 1. креме,´нь 2. кременёвый
кременчић м. кремешо,´к
кремењача ж. кремнёвое ружьё, кремнёвка
кренути 1. дви,´нуть, подви,´нуть 2. сдви,´нуть; ~ се 1. напра,´виться 2. дви,´нуться, тро,´нуться, отпра,´виться в путь
лед је кренуо - лёд пошёл, тро,´нулся
крепавати издыха,´ть, до,´хнуть
крепак 1. кре,´пкий 2. си,´льный
крепити 1. крепи,´ть 2. подкрепля,´ть
крепкост ж. 1. кре,´пость 2. здоро,´вье
кресало с. огни,´во, креса,´ло
кресати, креснути 1. высека,´ть ого,´нь 2. чи,´ркнуть (спи,´чкой) 3. подре,´зать
кресати истину у очи - ре,´зать пра,´вду в глаза,´
кресати очима - сверка,´ть глаза,´ми, стро,´го смотре,´ть
кресиво с. огни,´во и креса,´ло (вме,´сте)
крескати побле,´скивать, искри,´ться
креснути 1. уда,´рить огни,´вом 2. чи,´ркнуть спи,´чкой
креснути у очи - сказа,´ть напрями,´к
креста ж. гре,´бень у петуха,´
кретање с. 1. движе,´ние 2. подня,´тие
кретати 1. дви,´гать 2. сдвига,´ть; ~ се 1. дви,´гаться 2. тро,´гаться 3. враща,´ться
кретен м. крети,´н
кретенаст тупоу,´мный
креч м. и,´звесть
кречан известко,´вый
кречни камен известня,´к
кречана ж. 1. я,´ма для гаше,´ния и,´звести 2. печь для обжига,´ния и,´звести
кречар м. торго,´вец и,´звестью
кречити 1. бели,´ть и,´звестью 2. широко,´ расставля,´ть; ~ се расставля,´ть но,´ги
кречњак м. известня,´к
крештав 1. крикли,´вый, визгли,´вый 2. дребезжа,´щий, скрипу,´чий
крешталица ж. со,´йка
крештати 1. стрекотать 2. горла,´нить, крича,´ть 3. говори,´ть хри,´плым го,´лосом
кржљав 1. коря,´вый 2. ча,´хлый, хи,´лый, захире,´вший
кржљавити 1. станови,´ться коря,´вым 2. ча,´хнуть, хире,´ть, ча,´хнуть, ослабева,´ть
крзав истрёпанный
крзати обтрёпывать; ~ се 1. стира,´ться 2. обтрёпываться 3. зазу,´брить
крзнар м. меховщи,´к, скорня,´к
крзнат 1. ворси,´стый 2. покры,´тый ше,´рстью
крзно с. мех
крив 1. криво,´й 2. неве,´рный, непра,´вый, ло,´жный 3. вино,´вный, винова,´тый
он је томе крив - он винова,´т в э,´том
кривац м. 1. вино,´вник 2. престу,´пник
кривда ж. 1. несправедли,´вость 2. кри,´вда, непра,´вда
кривина ж. 1. кривизна,´, искривле,´ние 2. изги,´б, изви,´лина, излу,´чина
кривити 1. криви,´ть, искривля,´ть, изгиба,´ть 2. обвиня,´ть, вини,´ть, пеня,´ть (на кого,´); ~ се искривля,´ться, перека,´шиваться
кривица ж. вина,´, преступле,´ние, прови,´нность, прегреше,´ние
до кога jе кривица -чья тут вина,´; кто винова,´т
кривични уголо,´вный
кривични законик - уголо,´вный ко,´декс
кривично дело - уголо,´вное преступле,´ние
кривљење 1. искривле,´ние 2. грима,´са, кривля,´нье, ужи,´мка
кривоверан 1. ерети,´к 2. инове,´рец
кривоклетник м. клятвопресту,´пник
кривоклетство с. клятвопреступле,´ние
криволинијски криволине,´йный
кривоног кривоно,´гий
кривотворити подде,´лывать, фальсифици,´ровать
кривудав изги,´бистый, изви,´листый, змеи,´стый
кривудати извива,´ться, ви,´ться, изгиба,´ться, змеи,´ться
кривудаст изви,´листый
кривуља ж. крива,´я ли,´ния
крижати 1. ре,´зать, руби,´ть 2. скре,´щивать 3. зачёркивать, перечёркивать
криза ж. кри,´зис
светска економска криза - мирово,´й экономи,´ческий кри,´зис
кријумчар м. контрабанди,´ст
кријумчарити занима,´ться контраба,´ндой
кријумчарски 1. контраба,´ндный 2. контрабанди,´стский
крик м. вы,´крик, во,´зглас
крикнути кри,´кнуть, воскли,´кнуть
крилат 1. относя,´щийся к крылу,´, крыла,´тый 2. боково,´й, фланго,´вый
крилатица ж. крыла,´тое сло,´во, выраже,´ние
крилни 1. относя,´щийся к крылу,´ 2. боково,´й, фланго,´вый
крило с. 1. крыло,´ 2. фланг, бок 3. ство,´рка 4. две,´рца 5. ло,´но, коле,´ни
крило куће - фли,´гель
десно плућно крило - пра,´вое лёгкое
шаторско крило - кусо,´к брезе,´нта для пала,´тки
држати дете на крилу - держа,´ть ребёнка на коле,´нях
крин м. устар. ли,´лия
криминалан кримина,´льный, уголо,´вный
кринка ж. ми,´ска
кристал м. 1. хруста,´ль 2. криста,´лл
кристаласт кристаллови,´дный
кристализација ж. кристаллиза,´ция
кристалисан 1. кристаллизо,´ванный 2. кристаллизова,´вшийся
кристалисати кристаллизова,´ть; ~ се кристаллизова,´ться
кристални 1. криста,´льный 2. хруста,´льный
критеријум м. крите,´рий
крити 1. скрыва,´ть, пря,´тать 2. таи,´ть, ута,´ивать 3. кры,´ться, юти,´ться; ~ се 1. скрыва,´ться 2. пря,´таться 3. укрыва,´ться
критика ж. кри,´тика
критиковати критикова,´ть
критицизам м. критици,´зм
критичан 1. крити,´ческий 2. крити,´чный
критичар м. кри,´тик
кришка ж. ло,´мтик, отре,´зок
кришом тайко,´м, укра,´дкой, втихомо,´лку, исподтишка,´, потихо,´ньку
кркање с. обжо,´рство
крканлук м. оби,´льный обе,´д
кркати жрать, обжира,´ться, чревоуго,´дничать
кркача ж. горб, спина,´
на кркачама - на зако,´рках
кркљанац м. 1. клокота,´ние 2. су,´толока, да,´вка
кркљати клокота,´ть
кркуша ж. песка,´рь
крлетка ж. кле,´тка
крља ж. клещ
крљушт ж. чешуя,´, чешу,´йка
крма ж. 1. корма,´ 2. (државна) корми,´ло 2. корм, пи,´ща (для скота,´)
возити крмом - идти,´ за,´дним хо,´дом
крманити управля,´ть рулём
крмар, крманош м. рулево,´й
крмити пра,´вить рулём
крмача ж. 1. свинома,´тка 2. кля,´кса
крмачити 1. ста,´вить кля,´ксы 2. па,´чкать
крмељ м. гной на глаза,´х
крмељати гнои,´ться (глаз)
крменадла ж. отбивна,´я котле,´та
крмче с. подсви,´нок
крнтија ж. разва,´лина, старьё, него,´дная маши,´на (снаря,´д, ору,´дие, пово,´зка)
крњ 1. обло,´маный 2. вы,´щербленный, уще,´рбный
крњити 1. поврежда,´ть, ущербля,´ть, обла,´мывать 2. сокраща,´ть, уменьша,´ть 3. наруша,´ть це,´льность
кров м. кры,´ша, кро,´вля, кров
кровнат кры,´тый соло,´мой
кровни кро,´вельный
кровне греде - стропи,´ла
кроз 1. сквозь, че,´рез 2. в тече,´ние
гледати кроз прозор - смотре,´ть че,´рез окно,´
кроз годину дана - че,´рез год
гледати кроз прсте - смотре,´ть сквозь па,´льцы
крој м. покро,´й, кро,´йка, крой, вы,´кройка
кројач м. портно,´й; ~ица ж. портни,´ха
кројачки портня,´жный
кројачница ж. шве,´йная мастерска,´я
кројити крои,´ть
крокодил м. крокоди,´л
крокодилски крокоди,´ловый, крокоди,´лов
крокодилске сузе - крокоди,´ловы слёзы
кромпир м. карто,´фель
кротак кро,´ткий, ти,´хий
кротити 1. укроща,´ть 2. усмиря,´ть, смири,´ть
кроћење с. 1. укроще,´ние 2. успокое,´ние
крофна ж. по,´нчик
крочити шагну,´ть
крошња ж. кро,´на де,´рева
крошњаст 1. разве,´систый 2. с пы,´шной кро,´ной
крпа ж. 1. тря,´пка 2. лоску,´т
крпе мн. лохмо,´тья, тряпьё, ру,´бище
крпице мн. жарг. оде,´жда
крпар м. старьёвщик, тряпи,´чник
крпара ж. тряпи,´чная доро,´жка
крпарија ж. 1. вещь, сде,´ланная из тряпья,´ 2. пло,´хо сде,´ланная вещь
крпарити 1. што,´пать, лата,´ть 2. прозяба,´ть
крпеж ж. 1. почи,´нка, лата,´ние 2. што,´пка
крпељ м. клещ
крпина ж. тря,´почка, лоскуто,´к
крпити чини,´ть, лата,´ть
крсни крёстный
крсно име - сла,´ва, се,´рбский национа,´льный пра,´здник, престо,´льный пра,´здник
крст м. крест
крста с. мн. кресте,´ц, поясни,´ца
крстарити 1. крейси,´ровать 2. броди,´ть
кретарица ж. кре,´йсер
крсташице мн. крестоцве,´тные
крстионица купе,´ль, крести,´льня
крститељ крести,´тель
крстача ж. 1. кресте,´ц 2. моги,´льный крест
крсташ м. 1. крестоно,´сец 2. крестоно,´сное зна,´мя 3. кре,´йсер
крсташки рат- кресто,´вый похо,´д
крстити 1. крести,´ть 2. дать и,´мя
крстити вино - разбавля,´ть вино,´ водо,´й
крстити се левом руком - быть в кра,´йнем изумле,´нии
крстић м. кре,´стик
Крстовдан м. Воздви,´жение свято,´го креста,´
крт ло,´мкий, хру,´пкий
кртина ж. мя,´коть, чи,´стое мясо
кртица ж. крот
кртичњак м. 1. крото,´вая ко,´чка 2. крото,´вая нора,´
круг м. 1. круг; диск 2. кружо,´к
кружан 1. кругово,´й, кру,´жный 2. окру,´жный
кружење с. 1. круже,´ние, круговоро,´т, циркуля,´ция, враще,´ние
кружити кружи,´ть, дви,´гать по кру,´гу; ~ се 1. кружи,´ться, враща,´ться, верте,´ться 2. находи,´ться в обраще,´нии, циркули,´ровать
круже гласови - хо,´дят слу,´хи
кружок м. кружо,´к
политички кружок - полити,´ческий кружо,´к
круна ж. 1. коро,´на 2. вене,´ц 3. кро,´на 4. коро,´нка зу,´ба
крунаст коронообра,´зный
крунисати 1. коронова,´ть 2. увенча,´ть
круница ж. 1. коро,´нка 2. ве,´нчик
крунски коро,´нный
крунски савет - коро,´нный сове,´т
крунити 1. лущи,´ть 2. кроши,´ть; ~ се кроши,´ться
круњење с. 1. лущение кукурузы 2. дробление
крупан 1. кру,´пный 2. доро,´дный, ядрённый 3. ва,´жный, значи,´тельный
крупан човек - то,´лстый, доро,´дный челове,´к
крупна грешка - серьёзная оши,´бка
крупна зверка - ва,´жная ши,´шка
пале су крупне речи - произошла,´ ссо,´ра
крут 1. ту,´го натя,´нутый, неги,´бкий, несгиба,´ющийся 2. жёсткий 3. круто,´й, прекло,´нный, твёрдый, неповоро,´тлвый, деревя,´нный, чо,´
порный
крута кошуља - крахма,´льная руба,´шка
крутити 1. ту,´го натя,´гивать 2. де,´лать неги,´бким (твёрдым, жёстким) 3. крахма,´лить; ~ се станови,´ться кру,´тым
крух м. устар. хлеб
крушка ж. гру,´ша
крушковача ж. гру,´шевая водка
крушковина ж. древеси,´на гру,´ши, гру,´ша
крушкаст грушеви,´дный
крхак ло,´мкий, хру,´пкий
крцаљка ж. щипцы,´ для оре,´хов
крцање с. 1. хруст 2. щёлканье
крцко орашчић щелку,´нчик
крцат перегру,´женный, битко,´м наби,´тый
крцати 1. (су,´дно) грузи,´ть, нагружа,´ть 2. (орeхе) ще,´лкать
крчаг м. 1. гли,´няный кувши,´н 2. ковш
крчање с. 1. шум, гул 2. бурле,´ние 3. скрип 4. урча,´ние
крчати 1. шуме,´ть, гуде,´ть 2. клокота,´ть, бурли,´ть 3. урча,´ть 4. стуча,´ть 5. скрипе,´ть
крчевина ж. 1. раскорчёваное ме,´сто в лесу,´ 2. по,´днятая, вспа,´ханная и разде,´ланная целина,´
крчење с. корчева,´ние, раскорчёвка
крчилац м. корчева,´льщик
крчити корчева,´ть, раскорчёвывать
крчити пут - пробива,´ть, прокла,´дывать доро,´гу
крчма ж. корчма,´, тракти,´р, каба,´к
крчмар м. корчма,´рь, тракти,´рщик
правити рачун без крчмара - де,´лать необосно,´ваные расчёты
крчмити 1. продава,´ть, напи,´тки и еду,´ в корчме,´ 2. продава,´ть в ро,´зницу
крџа ж. дешёвый, плохо,´й таба,´к
крш м. 1. скала,´, утёс 2. скали,´стая ме,´стность 3. обло,´мки, лом 4. беспоря,´док, сумбу,´р
кршан 1. ста,´тный, си,´льный 2. камени,´стый
кршевит скали,´стый, камени,´стый
кршити 1. лома,´ть, обла,´мывать, разбива,´ть вдре,´безги 2. наруша,´ть; ~ се 1. лома,´ться 2. му,´читься, страда,´ть
крштен 1. крещёный 2. кре,´стный
крштеница ж. метри,´ческая вы,´писка, ме,´трика
крштење с. креще,´ние
кћерин доче,´рний
кћи, кћери ж. дочь, до,´чка
куб м. куб, ку,´бик
кубикаш м. землеко,´п
кубни куби,´ческий
кубни метар - куби,´ческий метр
кубни корен - куби,´ческий ко,´рень
кубе с. ку,´пол
у виду кубета - в фо,´рме ку,´пола
кубура ж. 1. кобура,´ 2. пистоле,´т 3. хло,´поты, возня,´
кубурити 1. вози,´ться, име,´ть хло,´поты, каните,´литься 2. му,´читься, тяжело,´ жить, влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние
куван варёный
кување с. 1. ва,´рка 2. гото,´вка еды,´
кувар м. 1. по,´вар 2. пова,´ренная кни,´га; ~ица ж. куха,´рка, повари,´ха
кувати 1. вари,´ть 2. гото,´вить еду; ~ се вари,´ться, кипе,´ть
ту се нешто кува - тут что-то гото,´вится
куга ж. чума,´
куга те однела - чтоб тебя,´ че,´рти взя,´ли
кугла ж. шар
земаљска кугла - земно,´й шар
куглана ж. кегельба,´н
куглање с. игра,´ в ке,´гли, боулинг
кугласт шарообра,´зный
куглати се игра,´ть в ке,´гли
куглица ж. ша,´рик
бирачка куглица - избира,´тельный шар
куда, куд куда,´
куд му драго - куда,´ уго,´дно
куд год - куда,´ бы то ни,´ было
кудгод куда,´-либо, куда,´-нибу,´дь
кудикамо несравне,´нно, значи,´тельно
кудикамо бољи - несравне,´нно лу,´чший
кудеља ж. конопля,´, пенька,´
кудељарка ж. коноплянка
кудељни конопля,´ный, пенько,´вый
кудикамо несравне,´нно, куда,´, гора,´здо
кудити хули,´ть, порица,´ть, оха,´ивать
кудрав вью,´щийся, курча,´вый, кудря,´вый
кудравити кудря,´вить, курча,´вить; ~ се завива,´ться, кудря,´виться
кудравко м. кудря,´ш
куђење с. порица,´ние, хула,´
кужан 1. чу,´мный 2. зара,´зный 3. спёртый
кужити 1. заража,´ть 2. зачумля,´ть
куја ж. су,´ка
кујна ж. устар.ку,´хня
народна кујна - 1. наро,´дные ку,´шанья 2. наро,´дная столо,´вая
кујунџија м. золоты,´х дел ма,´стер
кујунџиница ж. ювели,´рная мастерска,´я
кук м. 1. бедро,´ 2. бе,´дренная кость, тазобе,´дренный суста,´в
кука ж. крюк, баго,´р
подигла се кука и мотика - все взя,´лись за ору,´дие
кукаван 1. несча,´стный, жа,´лкий, горемы,´чный 2. парши,´вый, плёвый
кукавац м. 1. бедня,´га 2. жа,´лкий челове,´к
кукавица ж. 1. куку,´шка 2. трус, труси,´ха 3. бе,´дный, несча,´стный
кукавичји 1. куку,´шечий 2. куку,´шкин
кукавички 1. трусли,´вый 2. по,´длый, кова,´рный 1. трусли,´во 2. по,´дло, кова,´рно
кукавичлук м. 1. тру,´сость 2. малоду,´шие
кукавни бе,´дный, несча,´стный
кукаст крючкова,´тый
кукасти крст - крест с за,´гнутыми конца,´ми, сва,´стика
кукати 1. кукова,´ть 2. пла,´кать, причита,´ть
кукица м. крючо,´к, заце,´пка
кукњава ж. плач, вой, причита,´ние
куку ай! увы!
куку мени - го,´ре мне
куков только в выражении:
на куково лето -когда рак сви,´стнет; по,´сле до,´ждика в четве,´рг
кукољ м. ку,´коль
у сваком житу има кукоља - нет ро,´зы без шипо,´в
кукувија ж. сыч
кукуљица ж. капюшо,´н
кукумавка ж. 1. сыч 2. пла,´кса, ны,´тик
кукурек м. 1. полево,´й мак 2. чемери,´ца
кукурекати, кукурекнути кукаре,´кать,
кукаре,´кнуть
кукуруз м. кукуру,´за
кукурузан кукуру,´зный
кукурузни клип - кукуру,´зный поча,´ток
кукурузиште с. кукуру,´зное по,´ле
кукурузовина ж. кукуру,´зная соло,´ма
кукута ж. цику,´та
кулер м. жарг. 1. споко,´йный, хладнокро,´вный, уравнове,´шенный, вы,´держанный челове,´к 2. отли,´чный челове,´к
кула м. ба,´шня
кула светиља - мая,´к
ватрогасна кула - пожа,´рная каланча,´
градити куле у ваздуху - стро,´ить возду,´шные за,´мки
кулаш м. була,´нная ло,´шадь
кулиса ж. кули,´са
иза кулиса - за кули,´сами
кулирати, кулирам жарг. 1. расслабля,´ться 2. быть споко,´йным, ни о чём не ду,´мать и не волнова,´ться 3. ничего,´ не де,´лать, наслажда,´ться
жи,´знью
кулминација ж. кульмина,´ция
кулминациони кульминацио,´нный
кулминирати кульмини,´ровать
кулоари м. мн. кулуа,´ры
култ м. культ
култивисати культиви,´ровать
култура ж. культу,´ра
културан культу,´рный
кулук м. 1. ба,´рщина,трудова,´я пови,´нность 2. тяжёлая рабо,´та
кулучар м. выполня,´ющий трудову,´ю пови,´нность
кулучити 1. выполня,´ть трудову,´ю пови,´нность 2. выполня,´ть тяжёлую рабо,´ту
куљати 1. вали,´ть 2. клуби,´ться 3. вало,´м вали,´ть
кум м. 1. кум 2. кре,´стник
венчани кум - ста,´рший ша,´фер
кума ж. 1. кума,´ 2. кре,´стница
кумити 1. звать в кумовья,´ 2. умоля,´ть, упра,´шивать
кумим те богом - заклина,´ю тебя,´ бо,´гом, прошу,´ ра,´ди бо,´га
кумић м. кре,´стник, крёстный сын
кумица ж. кре,´стница, крёстная дочь
кумов кумовско,´й
Кумова слама - Мле,´чный Путь
кумовати 1. быть ку,´мом (крёстным отцо,´м) 2. быть ста,´ршим ша,´фером 3. покрови,´тельствовать
кумовски кумовско,´й
кумство с. кумовство,´
кумче с. 1. кре,´стник 2. кре,´стница
куна ж. куни,´ца
кундак м. прикла,´д, ло,´же
кундачити бить прикла,´дом
кундачки прикла,´дом
кунић м. кро,´лик
куњав 1. со,´нный 2. боле,´зненный
куњати 1. дре,´мать 2. прихва,´рывать, недомога,´ть, нездоро,´виться
купа ж. 1. ку,´бок, ча,´ша, бока,´л 2. гру,´да, ку,´ча 3. геом. ко,´нус
купалиште с. 1. купа,´льня 2. водолече,´бный куро,´рт
купаст кони,´ческий
купати купа,´ть; ~ се купа,´ться
купати се у сузама - залива,´ться слеза,´ми
купати се у зноју - облива,´ться по,´том
купатило с. 1. ва,´нна, ва,´нная ко,´мната 2. купа,´льня
парно купатило - ба,´ня
купач м. купа,´льщик
купац м. покупа,´тель, покупа,´тельница
куповати 1. покупа,´ть 2. закупа,´ть
куповина ж. поку,´пка, ку,´пля
куповни 1. покупно,´й 2. покупа,´тельный
куповна цена - покупна,´я цена,´
куповна моћ - покупа,´тельная спосо,´бность
купон м. купо,´н
купопродаја ж. 1. ку,´пля-прода,´жа 2. товарооборо,´т
купе с. купе,´
купина ж. ежеви,´ка
купити 1. набира,´ть, собира,´ть 2. складывать в ку,´чу, копи,´ть, насыпа,´ть 3. поднима,´ть;
~ се 1. собира,´ться 2. сади,´ться, сокраща,´ться
купити на вересију - купи,´ть в креди,´т
купити за готов новац - купи,´ть за нали,´чные
купити мачку у џаку - купи,´ть кота,´ в мешке,´
купити испод руке - купи,´ть из-под полы,´
купола ж. ба,´шня, ку,´пол
купус м. капу,´ста
кисео купус - ки,´слая, ква,´шенная капу,´ста
тући као вола у купусу - драть, как си,´дорову козу,´
купусар м. капу,´стница
купусара ж. 1. бо,´чка для ки,´слой капу,´сты 2. растрёпанная кни,´га
купусиште с. капу,´стное по,´ле
купусни капу,´стный
кураж ж. сме,´лость, хра,´брость, отва,´га
куражан сме,´лый, хра,´брый, отва,´жный
куражити придава,´ть хра,´брости, подба,´дривать
курзив м. курси,´в
куриозан курьёзный, любопы,´тный, занима,´тельный
курир м. 1. курьёр, посы,´льный 2. связно,´й
курјак м. волк
курјачки во,´лчий
курјачка јама - во,´лчья я,´ма
курјук м. коса,´ заплетённая
курс м. 1. курс 2. ку,´рсы
курсист м. 1. курса,´нт 2. слу,´шатель ку,´рсов
курталисати освободи,´ть, спасти,´; ~ се освободи,´ться, изба,´виться
куршум м. пу,´ля
кус м. ку,´цый, кургу,´зый
кусо и репато -вся,´кий сброд
кусати 1. есть, уплета,´ть 2 ла,´комиться
кусити де,´лать ку,´цым, укора,´чивать, обруба,´ть
куснути 1. глотну,´ть 2. попро,´бовать
кустос м. 1. храни,´тель музе,´я, библиоте,´ки 2. смотри,´тель
кусур м. 1. сда,´ча 2. оста,´ток
вратити кусур - сдать сда,´чу
кусурати се рассчи,´тываться
кут м. 1. у,´гол 2. уголо,´к
кутић м. уголо,´к
црвени кутић - кра,´сный уголо,´к
кутија ж. 1. коро,´бка 2. я,´щичек
гласачка кутија - избира,´тельная у,´рна
мењачка кутија - коро,´бка скоросте,´й
кутијица ж. коро,´бочка, я,´щичек
кутлача ж. поло,´вник
кутњак м. коренно,´й зуб
кућа ж. дом
код куће - до,´ма
код своје куће - у себя,´ до,´ма
далеко му лепа кућа - ска,´тертью доро,´га
нема ни куће, ни куићшта - у него,´ ни кола,´, ни двора,´
кућа за становање - жило,´й дом
трговачка кућа - торго,´вый дом
луда кућа - сумасше,´дший дом
водити кућу - хозя,´йствовать в до,´ме
кућани м. мн. дома,´шние, домоча,´дци
кућаник м. хоро,´ший хозя,´ин
кућанин м. домови,´тый, хозя,´йственный челове,´к
кућаница ж. хоро,´шая хозя,´йка
кућанство с. дома,´шнее хозя,´йство
кућарина нало,´говое обложе,´ние на дом
кућевни дома,´шний
кућевни послови - дома,´шние дела,´
кућевласник м. домовладе,´лец
кућерак м. доми,´шко, лачу,´га
кући домо,´й
идем кући - я иду,´ домо,´й
кућити 1. хозя,´йничать 2. эконо,´мничать 3. обзаводи,´ться хозя,´йством
кућити кућу - обзаводи,´ться хозя,´йством
кућица ж. до,´мик, ха,´та, избу,´шка
кућни домово,´й, дома,´шний
куфер м. чемода,´н
куфераш м. пришле,´ц, прие,´зжий
кухиња ж. ку,´хня
кухињски ку,´хонный
куц! стук!
куцавица ж. пульс
жила куцавица - пульс на руке,´
куцање с. стук
куцати 1. стуча,´ть 2. посту,´кивать 3. ти,´кать 4. би,´ться; ~се чо,´каться
куцкати посту,´кивать, тю,´кать
куцнути сту,´кнуть, тю,´кнуть; ~ се чо,´кнуться
куче с. собачо,´нка, щено,´к
кученце с. собачо,´нка, щено,´чек
кучине мн. па,´кля
заплео се као пиле у кучине - попа,´л как кур во щи
кучићи м. мн. щеня,´та
кучка ж. су,´ка
куш! цыц! молча,´ть!
кушати 1. искуша,´ть 2. про,´бовать, испы,´тывать, выпы,´тывать 3. (еду,´) отве,´дывать
кушња ж. 1. про,´ба 2. испыта,´ние 3. искуше,´ние

лабав 1. сла,´бый 2. незатя,´нутый, ненатя,´нутый

лабава жица - сла,´бо натя,´нутая струна,´
лабавити ослабля,´ть, распуска,´ть (натя,´нутое)
лабилан нетвёрдый, неусто,´йчивый
лабилна равнотежа - неусто,´йчивое равнове,´сие
лабораторија ж. лаборато,´рия
лаборант м. лабора,´нт
лабрња ж. мо,´рда, ры,´ло, ро,´жа
лабуд ж. ле,´бедь
лабудов лебеди,´ный
лабудова песма - лебеди,´ная пе,´сня
лабуриста м. лейбори,´ст
десни лабуриста - пра,´вый лейбори,´ст
лабуристички лейбори,´стский
лав м. 1. лев 2. молодчи,´на, молодча,´га 3. фат, стиля,´га
лављи, лавовски льви,´ный
лавља грива - льви,´ная гри,´ва
лавовски део - льви,´ная до,´ля
лава ж. ла,´ва
лавеж м. лай
лавина ж. лави,´на
лавиринт м. лабири,´нт
лавор м. 1. таз 2. лавро,´вое де,´рево
лаган 1. лёгкий 2. ме,´дленный, неторопли,´вый, ти,´хий
лагано полего,´ньку, потихо,´ньку, ме,´дленно
лагарије ж. мн. вы,´думки, враньё, ложь
лагати лгать, врать
лагати некога - лгать кому,´-ли,´бо
лагер м. склад
лагодан 1. удо,´бный 2. лёгкий
лагум м. подко,´п, подзе,´мный ход
лагуна ж. лагу,´на
ладолеж 1. вьюно,´к забо,´рный 2. дармое,´д
лађа ж. 1. кора,´бль, су,´дно 2. ла,´дья
лађарски судово,´й, корабе,´льный
лаж ж. ложь, обма,´н, враньё
гола лаж - сплошна,´я ложь
ухватити некога у лажи - уличи,´ть кого,´-ли,´бо во лжи
лажан ло,´жный
лажно сведочење - ло,´жное свиде,´тельское показа,´ние
лажан новац - фальши,´вые де,´ньги
лажнан сведок - лжесвиде,´тель
лажљив 1. лжи,´вый 2. ло,´жный, обма,´нчивый
лажљивац, лажов м. лжец, лгун, врун, враль
лажњак м. жарг. подде,´льная, фальши,´вая проду,´кция, фальсифика,´т
лажовски принадлежа,´щий лжецу
лазити по,´лзать
лаик м. профа,´н, неве,´жда
лаички принадлежа,´щий лицу,´ несве,´дущему, невеже,´ственному
лаичко мишљење - мне,´ние челове,´ка несве,´дущего
лајав 1. злоязы,´чный 2. бы,´стрый на язы,´к, о,´стрый на язы,´к
лаjање с. 1. лай, тя,´вканье 2. злоязы,´чье
лајати 1. ла,´ять 2. бреха,´ть, врать 3. крича,´ть 4. распуска,´ть спле,´тни
пас лаje, ветар носи - мне наплевать
лак 1. лёгкий 2. легкове,´сный 3. (ход) пла,´вный
лаку ноћ - споко,´йной но,´чи
на лак начин - легко,´
бити лаке руке - быть чрезме,´рно ще,´дрым, име,´ть лёгкую ру,´ку в рабо,´те
лакат м. ло,´коть
лакнути сде,´латься ле,´гче, полегча,´ть
лакнуло му је - у него,´ отлегло,´ от души,´
лакеј м. 1. лаке,´й 2. подхали,´м, подли,´за
лако легко,´
лако ћу ја с њим - я с ним легко,´ спра,´влюсь
лаковеран легкове,´рный
лакомислени легкомы,´сленный
лакосан чу,´тко спя,´щий
лакоћа ж. лёгкость
лакоуман 1. легкомы,´сленный, несерьёзный 2. беззабо,´тный
лакоумност ж. 1. легкомы,´слие, несерьёзность 2. безабо,´тность
лакован лакиро,´ванный
лаковати лакирова,´ть
лаком ла,´комый, а,´лчный, жа,´дный
лакомити се быть ла,´комым, зариться, жа,´дничать
лакоћа ж. 1. лёгкость, нетру,´дность 2. (окретност) прово,´рность
лаконизам м. лакони,´зм
лаконски лакони,´ческий, лакони,´чный
лакрдија ж. 1. балагу,´рство, фигля,´рство, га,´ерство 2. шу,´тка, фарс
лакрдијати 1. балагу,´рить, подшу,´чивать 2. валя,´ть дурака,´
лакрдијаш м. шут, скоморо,´х; шутни,´к, балагу,´р
лакрдијашки шутовско,´й, шу,´точный
лакташ м. карьери,´ст
лакшати 1. облегча,´ть 2. станови,´ться ле,´гче
лакше 1. ле,´гче 2. осторо,´жней, ти,´ше
сад му је лакше - тепе,´рь ему,´ ле,´гче, лу,´чше
лала ж. 1. тюльпа,´н 2. уроже,´нец Воево,´дины
лама м. ла,´ма, будди,´йский свяще,´нник
лампа ж. ла,´мпа
џепна лампа - карма,´нный фона,´рик
лампион м. 1. лампио,´н 2. бума,´жный фона,´рь 3. лампа,´дка
лан м. лён
ланарство с. льново,´дство
ланен льняно,´й
ланено платно - льняно,´е полотно,´
ланено уље - льняно,´е ма,´сло
ланиште с. льняно,´е по,´ле
ланац м. 1. цепь, цепо,´чка 2. мн. кандалы,´, око,´вы 3. ме,´ра пло,´щади (3600 м2)
метнути у ланце - закова,´ть в це,´пи
планински ланац - го,´рная цепь
ланчан цепно,´й
ланчан мост - цепно,´й мост
ланчани систем грађења - пото,´чный ме,´тод строи,´тельства, конве,´йерный ме,´тод
ланчаст 1. похо,´жий на цепь 2. цепно,´й
ландарати 1. шата,´ться без де,´ла, слоня,´ться 2. болта,´ть языко,´м; моло,´ть чепуху,´
лане с. 1. молода,´я се,´рна,оленёнок 2. в про,´шлом году,´
лане моје - оленёнок мой, дитя,´ моё, голу,´бчик, голу,´бушка
ланчић цепо,´чка
лањски прошлого,´дний
лансирати пусти,´ть в ход, в обраще,´ние
лансирати вест - пусти,´ть слух
лансирати моду - ввести,´ мо,´ду
ланути прола,´ять, тя,´вкнуть
лапавица ж. сля,´коть, мо,´крый снег
лапарало м. пустоме,´ля, болту,´н, тарато,´рить
лапарати болта,´ть без у,´молку
лапидаран лапида,´рный, кра,´ткий, выразительный
лапор м. отверде,´вший ме,´ргель
лапорац м. ме,´ргель, рухля,´к
ларва ж. личи,´нка, ку,´колка
ларма ж. крик, шум, галдёж
правити ларму - шуме,´ть, поднима,´ть крик
лармати шуме,´ть, крича,´ть
лармаџија м. крику,´н, скандали,´ст
ласица ж. ла,´ска
ласичји относя,´щийся к ла,´ске
ласичје крзно - мех ла,´ски
ласкав 1. льсти,´вый, заи,´скивающий 2. ле,´стный
ласкавац м. льстец, подхали,´м
ласкати льстить, заискивать
ласта ж. ла,´сточка
једна ласта не чини пролеће - одна,´ ла,´сточка весны,´ не де,´лает
ластавица ж. ла,´сточка
ластавичји ла,´сточкин
ластавичје гнездо - ла,´сточкино гнездо,´
ластар м. молодо,´й листо,´чек на виногра,´дной лозе,´
латентан скры,´тый
латински лати,´нский
латински језик - лати,´нский язы,´к
латити се (нечега) взя,´ться за что-ли,´бо; заня,´ться чем-ли,´бо
латити се посла - взя,´ться за де,´ло
латити се оружја - взя,´ться за ору,´жие
лафет м. лафе,´т
лахор м. лёгкий ветеро,´к
лахорити ве,´ять
лебдети 1. пари,´ть 2. ре,´ять, вита,´ть
лебдети над неким - не,´жно забо,´титься о ком-ли,´бо
осмех му лебди на уснама - улы,´бка игра,´ет на е,´го уста,´х
левак м. воро,´нка
левак м. 1. левша,´ 2. ле,´вый
леви ле,´вый
лева обала реке - ле,´вый бе,´рег реки,´
левица ж. 1. ле,´вая рука,´ 2. ле,´вые, ле,´вая группиро,´вка в парла,´менте
припадати левици - принадлежа,´ть к ле,´вом крылу,´, ле,´вым па,´ртиям в парла,´менте
левичар м. ле,´вый по полити,´ческим убежде,´ниям; ~ски ле,´вый
левкаст воронкообра,´зный
лево прл. 1. вле,´во, нале,´во 2. сле,´ва
леворук рабо,´тающий лу,´чше ле,´вой руко,´й
леворук човек - левша,´
левати лить
левента м. 1. безде,´льник 2. моше,´нник 3. него,´дник
левентовати 1. безде,´льничать 2. бродя,´жничать
легалан лега,´льный, зако,´нный
легало с. 1. ло,´гово, ло,´говище 2. ло,´же 3. насе,´ст
легати ложи,´ться
легло с. 1. вы,´водок 2. ло,´говище, лёжка 2. гнездо,´, расса,´дник
легло заразе - расса,´дник, оча,´г зара,´зы
легенда ж. леге,´нда, сказа,´ние
легендаран легенда,´рный
легија ж. легио,´н
страначка легија - иностра,´нный легио,´н
легитиман легити,´мный, зако,´нный
легитимација ж. удостовере,´ние ли,´чности
легитимисати проверя,´ть докуме,´нты; ~ се представля,´ть докуме,´нты
легитимност ж. зако,´нность, юриди,´ческая обосно,´ванность
легура ж. сплав двух мета,´ллов
лед м. лёд
навести на танак лед - подвести,´ под монасты,´рь
леден ледяно,´й, изо льда, ледови,´тый
Ледено море - Ледови,´тый океа,´н
 ледена санта - льди,´на
као лед ледени - холо,´дный как лёд
леденик м. ледни,´к
леденити 1. ледени,´ть 2. холоди,´ть, остужа,´ть 3. замора,´живать
леденица ж. 1. ледни,´к 2. ледяна,´я сосу,´лька
ледити 1. ледени,´ть 2. холоди,´ть, замора,´живать
ледовит ледяно,´й, покры,´тый льдом
ледоломац м. ледоко,´л
ледоломац на атомски погон - а,´томный ледоко,´л
ледина ж. целина,´
леђа мн. 1. спина,´ 2. тыл 3. (стула) спи,´нка
иза леђа - за спино,´й, та,´йно
имати широка леђа - быть си,´льным, спосо,´бным вы,´держать
напасти с леђа - атакова,´ть с ты,´ла
имати добра леђа - име,´ть хоро,´шую подде,´ржку, проте,´кцию
леђат широкопле,´чий, плечи,´стый
леђни спинно,´й, наспи,´нный
лежај м. 1. лёжка, ло,´гово 2. гнездо,´ 3. подши,´пник
куглични лежај - ша,´риковый подши,´пник
цилиндрички лежај - цилиндри,´ческий подши,´пник
лежарина ж. 1. лежа,´лый това,´р 2. пла,´та за хране,´ние
лежати 1. лежа,´ть 2. хвора,´ть 3. сиде,´ть на я,´йцах 4. сиде,´ть под аре,´стом
лежати на самрти - лежа,´ть на сме,´ртном одре,´
то ми лежи на срцу - я об э,´том ду,´маю, забо,´чусь
ту лежи зец - здесь соба,´ка зары,´та
лежиште с. 1. гнездо,´, ло,´гово 2. подши,´пник 3. за,´лежи
лежеран 1. ле,´гкий, облегче,´нный 2. легкомы,´сленный
леја ж. гряда,´, гря,´дка, клу,´мба
лек м. лека,´рство
правни лек - противоме,´ра, юриди,´ческое вмеша,´тельство
лекар м. врач, до,´ктор
лекарски враче,´бный, до,´кторский
лекарски преглед - враче,´бный осмо,´тр
лекарско уверење - бюллете,´нь, враче,´бное свиде,´тельство
лекарски помоћник - лека,´рский помо,´щник, фе,´льдшер
лековит лека,´рственный, целе,´бный, лече,´бный
лековито биље - лека,´рственные расте,´ния
лексикограф м. лексико,´граф
лексикон м. лексико,´н; слова,´рь
лексички лекси,´ческий
лектира ж. 1. чте,´ние 2. материа,´л для чте,´ния
лектор м. преподава,´тель иностра,´нного язы,´ка в вы,´сшей шко,´ле
лекција ж.1. уро,´к 2. наставле,´ние, замеча,´ние
леле увы,´, беда,´, го,´ре
леле мене! - го,´ре мне!
куку леле! - о го,´ре!
лелек м. 1. вопль, стон 2. причита,´ние
лелекати 1. вопи,´ть, стона,´ть 2. причита,´ть, голосить
лелујав коле,´блющийся; пока,´чивающийся; ~ се колеба,´ться; пока,´чиваться
лелуjати се колеба,´ться, колыха,´ться
лем м. 1. припо,´й, о,´лово 2. штукату,´рка 2. клей
лемилица с. припо,´й, полу,´да
лемити 1. припа,´ивать, пая,´ть, луди,´ть 2. зама,´зывать
лемљење с. припа,´ивание, пая,´ние, луже,´ние
лемати колоти,´ть, лепи,´ть, дуба,´сить
лен лени,´вый, неради,´вый
ленити се лени,´ться
ленствовати лентя,´йничать
ленштина м., ж. лентя,´й, ло,´дырь
лењ лени,´вый
лењ као буба - о,´чень лени,´вый
лењив лени,´вый
лењивац м. лентя,´й, лени,´вец
ленгер м. я,´корь
дићи ленгер - сня,´ться с я,´коря
пустити ленгер - отда,´ть я,´корь
лењинизам м. ленини,´зм
лењир м. лине,´йка
леопард м. леопа,´рд
леп 1. краси,´вый, изя,´щный, ла,´дный 2. хоро,´ший
лепа ката бот. - а,´стра
лепо време - хоро,´шая пого,´да
 леп као уписан - краси,´в как карти,´нка
jедног лепог дана - в оди,´н прекра,´сный день
лепи пол - прекра,´сный пол
лепе вештине - изя,´щные иску,´сства
лепиња м. лепёшка
лепак м. клей, зама,´зка
лепак за муве - ли,´пкая бума,´га для мух
пасти на лепак - попа,´сться, подда,´ться обма,´ну
лепило с. клей
лепити кле,´ить, скле,´ивать, лепи,´ть; ~ се 1. прикле,´иваться, скле,´иваться 2. пристава,´ть к кому,´-ли,´бо
лепљив кле,´йкий, ли,´пкий
лепеза ж. вее,´р, опаха,´ло
лепезан м. го,´лубь труба,´стый
лепезаст веерообра,´зный
лепенка ж. толь
кровна лепенка - кро,´вельный толь
лепо с. красота,´, прекра,´сное
ја волим све што је лепо - я люблю,´ всё прекра,´сное
лепо 1. краси,´во, изя,´щно, ми,´ло, карти,´нно 2. хорошо,´, ла,´дно
молим лепо - пожа,´луйста
лепо се понашати - хорошо,´ себя,´ вести,´
хвала лепо - большо,´е спаси,´бо!
лепојка ж. красо,´тка, краса,´вица
леполик краси,´вый, с краси,´вым лицо,´м челове,´к
лепоречив красноречи,´вый
лепота ж. красота,´
лепотан м. краса,´вец, краса,´вчик
лепотица ж. краса,´вица
лепра ж. прока,´за
лепрозан прокажённый
лепршав колы,´шущийся, развева,´ющийся, ре,´ющий
лепршати 1. маха,´ть, взма,´хивать 2. развева,´ться; ~1.развева,´ться, ре,´ять, трепета,´ть 2.(птица) порха,´ть
лептир, лептирица м. ба,´бочка
лептираст по фо,´рме напомина,´ющий ба,´бочку
лепушкаст милови,´дный, хоро,´шенький
лепшати хороше,´ть, станови,´ться краси,´вее; ~ се хороше,´ть, улучша,´ться
леска ж. оре,´шник
лестве ж. мн. ле,´стница
лествица ж. ле,´стница, ступе,´нька
лет м. лёт, полёт
летак м. листо,´вка
летати лета,´ть туда,´-сюда,´
летети лете,´ть
летећи лету,´чий, лета,´ющий
летимице бе,´гло, пове,´рхностно, ме,´льком
летимичан бе,´глый, пове,´рхностный
летимичан поглед - бе,´глый взгляд
летаргија ж. летарги,´я
летаргичан летарги,´ческий
летва ж. пла,´нка, ре,´йка
лети прл. ле,´том
летина ж. урожа,´й, годово,´й урожа,´й
летњи ле,´тний
летње доба - ле,´тняя пора,´
летњиковац м. да,´ча, ле,´тняя да,´ча, ви,´лла
лето с. ле,´то
усред лета - в разга,´р ле,´та
на куково лето - по,´сле до,´ждика в четве,´рг
летовалиште с. ме,´сто ле,´тнего пребыва,´ния, о,´тдыха
летовање с. проведе,´ние ле,´та где-ли,´бо, пребыва,´ние ле,´том на куро,´рте
летовати проводи,´ть ле,´то где-ли,´бо
летопис м. ле,´топись
летописац м. летопи,´сец
летос прл. э,´тим ле,´том
летошњи 1. прошлого,´дний 2. э,´того ле,´та
Летонац м. латы,´ш
летонски латы,´шский
лећи 1. лечь, уле,´чься 2. (кровь) проли,´ться
ствар је легла - де,´ло улегло,´сь
лешкарити лежа,´ть, полёживать
лечење с. лече,´ние
лечилиште с. лече,´бное учрежде,´ние
лечити лечи,´ть; ~ се лечи,´ться
леш м.1. труп 2. па,´даль
лешинар м. стервя,´тник
лешник м. лесно,´й оре,´х
лештарка ж. ря,´бчик
ли ли, ра,´зве, е,´сли же
знаш ли? - зна,´ешь ли?
нисам ли му рекао? - ра,´зве я ему,´ не сказа,´л?
ако ли - е,´сли же
либела ж. ватерпа,´с
либерал м. либера,´л
либералан либера,´льный
либити се 1. стесня,´ться, стыди,´ться 2. жа,´ться
не либити се - говори,´ть откры,´то
лив м. 1. литьё, отли,´в мета,´лла 2. расто,´пленный мета,´лл для литья,´
ливац м. лите,´йщик
ливен лито,´й, отли,´тый
ливени челик - лита,´я сталь
ливено гвожђе - чугу,´н
ливада ж. луг
ливадски лугово,´й
ливадско цвеће - полевы,´е цветы,´
ливење с. литьё, отли,´вка, вы,´плавка
ливница ж. лите,´йная мастерска,´я, лите,´йный заво,´д
ливница гвожђа - чугунолите,´йный заво,´д
ливреисати одева,´ть в ливре,´ю
лига ж. ли,´га
лигнит м. лигни,´т
лизати, лизнути лиза,´ть, лизну,´ть, обли,´зывать;~се 1. лиза,´ться 2. целова,´ться
лизати пете - подли,´зываться, подхали,´мствовать
лија ж. 1. лиси,´ца 2. хитре,´ц
лијандер м. олеа,´ндр
лик м. 1. лицо,´ 2. о,´браз, изображе,´ние; 3. вид, о,´блик фо,´рма
ликовни изобрази,´тельный
ликовна уметност - изобрази,´тельное иску,´сство
ликвидација ж. ликвида,´ция
ликвидирати ликвиди,´ровать
ликер м. ликёр
лико с. моча,´ло
ликовати ликова,´ть
лила ж. лило,´вый, сире,´невый цвет
љиљан м. ли,´лия
лим м. 1. жесть 2. листово,´е желе,´зо
бели лим - бе,´лая жесть
таласасти лим - гофри,´рованное желе,´зо
гвоздени лим - кро,´вельное желе,´зо
лимар м. жестя,´нщик, кро,´вельник
лимен жестяно,´й
лимонит м. лимони,´т, бу,´рый железня,´к
лимун м. лимо,´н
лимунов лимо,´нный
лимунова киселина - лимо,´нная кислота,´
лимунада ж. лимона,´д
лимузина ж. лимузи,´н
лингвистика ж. лингви,´стика, языкове,´дение
лингвистичар м. лингви,´ст, языкове,´д
лингвистички лингвисти,´ческий, языкове,´дческий
линеаран лине,´йный; прямолине,´йный
линија ж. ли,´ния
линија најмањег отпора - ли,´ния наиме,´ньшего сопротивле,´ния
чувати линију - стреми,´ться сохрани,´ть стро,´йность, не толсте,´ть
линолеум м. лино,´леум
линч м. линчева,´ние, суд Ли,´нча, самосу,´д
линчовати линчева,´ть
линути 1. немно,´го вы,´лить 2. (дождь) хлы,´нуть
лињав 1. полиня,´лый 2. обо,´бранный
лињак м.(рыба) линь
лињати се линя,´ть; теря,´ть во,´лосы
липа ж. ли,´па
чај од липе - ли,´повый чай
липар м. ли,´повая ро,´ща
липик м. липня,´к; ли,´повая ро,´ща
липов ли,´повый
липов чај - ли,´повый ча,´й
липов мед - ли,´повый мёд
липовача ж. ли,´повая па,´лка
липовина ж. древеси,´на ли,´пы, ли,´па
липсавати издыха,´ть, подыха,´ть
липсати околе,´ть, сдо,´хнуть
липтати течь, вытека,´ть
крв липће из ране - кровь льётся из ра,´ны
лира ж. ли,´ра
лиризам м. лири,´зм
лирика ж. ли,´рика
лиричар м. ли,´рик
лирски лири,´ческий
лирски тенор - лири,´ческий те,´нор
лисац м. 1. лис, лиси,´ца-саме,´ц 2. лука,´вый челове,´к, хитре,´ц
лисица ж. лиси,´ца, лиса,´
терати лисицу па истерати вука- попа,´сть из огня,´ да в по,´лымя
лисице ж. мн. нару,´чники, ручны,´е кандалы,´
метнути лисице - наде,´ть кандалы,´
лисичин - ли,´сий
лисичина ж. ли,´сий мех, ли,´сья шку,´ра
лисичји ли,´сий
лисичја јама - ли,´сья нора,´
лискун м. слюда,´
лиснат ли,´ственный; покры,´тый ли,´стьями
лисни листово,´й
лисни календар - отрывно,´й календа,´рь
лисник м. ли,´стья, дубо,´вые ве,´тки с ли,´стьями, загото,´вленные на,´ зиму для ко,´рма скота,´
лисница ж. устар.бума,´жник; портфе,´ль
лист м. 1. лист, листва,´ 2. письмо,´ 3. газета, журна,´л 4. и,´кра 5. устар. письмо,´
наше горе лист -одного,´ по,´ля я,´годы
дневни лист - ежедне,´вная газе,´та
недељни лист - еженеде,´льная газе,´та
путни лист - 1. поездно,´й маршру,´т 2. командиро,´вка
листа ж. спи,´сок
изборна листа - спи,´сок кандида,´тов на вы,´борах
листаст листово,´й; листообра,´зный
листати 1. пуска,´ть ли,´стья, покрыва,´ться листво,´й 2. перели,´стывать страни,´цы; ~ се слои,´ться, отдели,´ться слоя,´ми
листић м. ли,´стик, листо,´к
гласачки листић - избира,´тельный бюллете,´нь
листом все до одного,´, поголо,´вно
листоноша м. почтальо,´н
литар м. литр
мерити на литар - отме,´ривать ли,´трами
литрењак м. литро,´вка, литро,´вая буты,´лка
Литванац м. ли,´товец
литерарни литерату,´рный
литература ж. литерату,´ра
лити 1. лить 2. (слеза) пролива,´ть 3. (воду) вылива,´ть 2. (металл) отлива,´ть, пла,´вить
литиjа ж. кре,´стный ход, церко,´вная проце,´ссия
литица ж. отве,´сная скала,´
литографија ж. литогра,´фия
литографисати литографи,´ровать
литографски литогра,´фский
лиферант м. поставщи,´к
лиферапија ж. поста,´вка
лиферовати поставля,´ть
лифт м. лифт
лихва ж. лихва,´, ростовщи,´чество
лихвар м. ростовщи,´к
лихварити занима,´ться ростовщи,´чеством
лихварски ростовщи,´ческий
лихварство с. ростовщи,´чество
лице с. 1. лицо,´ 2. физионо,´мия, вид 3. ли,´чность, осо,´ба, персо,´на 4. фаса,´д 5. (ткани) лицо,´, лицева,´я сторона,´ 6. (в пьесе) персона,´ж
лице у лице - лицо,´м к лицу,´
отмене лице - благоро,´дный челове,´к
на лицу места - на ме,´сте происше,´ствия
лицем 1. ли,´чно 2. как раз
лицемеран лицеме,´рный, притво,´рный
лицемерити лицеме,´рить, притворя,´ться
лицемерски лицеме,´рный, притво,´рный
лицидер м. пря,´ничник
лицитација ж. аукцио,´н, торги,´
лицитирати уча,´ствовать в акуцио,´не, в торга,´х
лицкати наряжа,´ть;~се прихора,´шиваться, наряжа,´ться
личан 1. ли,´чный 2. пристра,´стный, субъекти,´вный
личити 1. быть похо,´жим, походи,´ть, сма,´хивать 2. подоба,´ть, прили,´чествовать 3. идти,´, быть к лицу,´ 4. прихора,´шивать
личност ж. ли,´чность
лишити, лишавати лиши,´ть, лиша,´ть;~се лиша,´ться, теря,´ть
лишај м. 1. лиша,´й 2. бот. лиша,´йник
лишајив покры,´тый лишая,´ми
лишће с. ли,´стья, листва,´
лобања ж. че,´реп
лобода ж. лебеда,´
лов м. 1. лов, ло,´вля, охо,´та, тра,´вля 2. добы,´ча, уло,´в
ићи у лов - ходи,´ть на охо,´ту
лова ж. жарг. де,´ньги
ловац м. 1. охо,´тник, лове,´ц 2. истреби,´тель (самолёт)
реактивни ловац - реакти,´вный истреби,´тель
ловачки охо,´тничий
ловачка карта - охо,´тничий билет
ловачки авион - истреби,´тель
ловина ж. уло,´в, добы,´ча, дичь
ловити 1. лови,´ть, охо,´титься 2. высле,´живать
ловиште с. ме,´сто охо,´ты, ло,´вли ры,´бы
ловни охо,´тничий
ловокрадица м. браконье,´р
ловор м. лавр, ла,´вро,´вое де,´рево
ловоров ла,´вро,´вый
ловорово лишће - ла,´вро,´вый лист
логаритам м. логари,´фм
логаритамски логарифми,´ческий
логаритмар м. логарифми,´ческая лине,´йка
логика ж. ло,´гика
логичан логи,´чный, логи,´ческий
логор м. ла,´герь, бива,´к
концентрациони логор - концентрацио,´нный ла,´герь
логорити стоя,´ть ла,´герем, бивако,´м
логориште с. ме,´сто стоя,´нки ла,´геря, бива,´к
логоровати стоя,´ть ла,´герем, бивако,´м
ложач м. кочега,´р, истопни,´к
ложачки кочега,´рный
ложачко одело - спецоде,´жда кочега,´ра
ложачки посао - рабо,´та кочега,´ра, истопника,´
ложење с. отопле,´ние, то,´пка
централно ложење - центра,´льное отопле,´ние
ложионица ж. кочега,´рка, коте,´льная, депо,´
ложити 1. топи,´ть, затопля,´ть, раста,´пливать 2. поджига,´ть, разводи,´ть ого,´нь;~ се ! жарг. счита,´ть кого,´-ли,´бо привлека,´тельным, быть
влюблённым 2. жарг. люби,´ть что-ли,´бо, увлека,´ться, интересова,´ться, воодушевля,´ться
ложити пећ - топи,´ть печь
ложити ватру - разводи,´ть ого,´нь
ложиште с. то,´пка
лоз м. лотере,´йный биле,´т
лоза ж. 1. лоза; виногра,´дная лоза,´ 2. род, пле,´мя 3. наре,´зка винта,´
мушка лоза - родство,´ по мужско,´й ли,´нии
лозовача ж. во,´дка из виногра,´дных вы,´жимок
лозинка ж. 1. ло,´зунг, деви,´з 2. паро,´ль
лој м. са,´ло
иде као по лоју - идёт как по ма,´слу
лојав си,´льный, жи,´рный
лојаница ж. са,´льная свеча,´
лоjни са,´льный
лојне жлезде - са,´льные же,´лезы
локал м. помеще,´ние, ме,´сто для чего,´-ли,´бо
ноћни локал - ночно,´й рестора,´н
локалан лока,´льный, ме,´стный
локална анестезија - ме,´стное обезбо,´ливание
локалне вести - ме,´стные изве,´стия
локализовати локализова,´ть, локализи,´ровать, ограни,´чить; ~ се локализова,´ться
локарда ж. макре,´ль
локатив м. ме,´стный паде,´ж
локати 1. лака,´ть 2. пья,´нствовать
локва ж. лу,´жа
локвањ м. жёлтая кувши,´нка, водяна,´я ли,´лия
локна ж. ло,´кон
лола м., ж. 1. гуля,´ка, пове,´са, весельча,´к 2. плути,´шка, ше,´льма, шельме,´ц, обма,´нщик
лолати се гуля,´ть, пове,´сничать
лом м. 1. ло,´мка, поло,´мка 2. изло,´м
направити лом - устро,´ить сканда,´л
ломан 1. ло,´мкий, хру,´пкий 2. уста,´лый, ослабе,´вший
ломача ж. костёр
ломити 1. лома,´ть, разла,´мывать, разбива,´ть 2. разрыва,´ть, прерыва,´ть; ~ се1. лома,´ться, разбива,´ться 2. напряга,´ть все си,´лы 3. слоня,´ться
4. колеба,´ться, быть в нереши,´тельности
ломити копља - лома,´ть ко,´пья
ломити главу - ломи,´ть го,´лову
ломљава ж. 1. гро,´хот, треск 2. сканда,´л
ломљив ло,´мкий, хру,´пкий, кроша,´щийся
лонац м. горшо,´к; кастрю,´ля
крпити лонце - чини,´ть кастрю,´ли
лончар м. горше,´чник, гонча,´р
лончарски гонча,´рный
лончарство с. гонча,´рное ремесло,´
лонче с. горшо,´чек, кастрю,´лька
лопар м. 1. лопа,´та для хле,´ба 2. ломо,´ть, большо,´й кусо,´к
лопата ж. лопа,´та
лопатаст лопатообра,´зный, лопастеви,´дный
лопатица ж. лопа,´точка, лопа,´тка
лопити течь, хлеста,´ть
лопов м. вор, жу,´лик
лоповски воровско,´й, граби,´тельский, жу,´льнический
лоповска дружина - воровска,´я ша,´йка
на лоповски начин - по-жу,´льнически
лоповлук м. воровство,´, кра,´жа; жу,´льничество
лопужа ж. жу,´лик, пройдо,´ха, моше,´нник
лопта ж. мяч, шар
земљина лопта - земно,´й шар
лоптање с. игра,´ в мяч
лоптаст шарообра,´зный
лоптати се игра,´ть в мяч
лорбер м. лавро,´вый лист
лош плохо,´й, дурно,´й, скве,´рный
лоше сам среће - мне не везёт
луб м. луб, лубо,´к
лубеница ж. арбу,´з
лубеничар м. продаве,´ц арбу,´зов
луг м. лесо,´к, ро,´ща
лугар м. лесни,´к, лесни,´чий
луд сумасше,´дший, умалишённый; дурно,´й
бити луд за нечим - сходи,´ть с ума,´ по чему,´-ли,´бо
луда срећа - бе,´шенное сча,´стье
луда м., ж. 1. сумасше,´дший, полоу,´мный; умалишённая, полоу,´мная 2. дура,´к, ду,´ра
дворска луда - придво,´рный шут
лудак м. 1. сумасше,´дший 2. юро,´дивый 3. дура,´к 4. болва,´н
лудара ж.жарг. психиатри,´ческая больни,´ца
лудачити се дура,´читься
лудачки относя,´щийся к сумасше,´дшему
лудачка кошуља - смири,´тельная руба,´шка
лудачки 1. безу,´мно 2. по-глу,´пому
лудети сходи,´ть с ума,´
лудило с. 1. сумасше,´ствие, помеша,´тельство 2. безу,´мие, безрассу,´дство
пијаничко лудило - бе,´лая горя,´чка
лудница ж. сумасше,´дший дом
лудо 1. безу,´мно 2. глу,´по
лудовати 1. сходи,´ть с ума,´ 2. де,´лать глу,´пости
лудовати за неким - сходи,´ть с ума по кому,´-ли,´бо
лудост ж. 1. сумасше,´ствие 2. безу,´мие, дурь, дура,´чество, глу,´пость, сумасбро,´дство
лудорија ж. вздор, глу,´пость
лук м. лук
црни лук - лук обыкнове,´нный, ре,´пчатый
бели лук - чесно,´к
то jе лук и вода -это грошо,´вая рабо,´та, несло,´жная рабо,´та
ни лук jео, ни лук мирисао -как ни в чём не быва,´ло; я не я и лошадь не моя
зелени лук - зелёный лук
ударио тук на лук - нашла,´ коса,´ на ка,´мень
лук м. 1. лук 2. свод 3. а,´рка 4. пролёт моста,´ 5. дуга,´, излучина 6. изги,´б
лучан сво,´дчатый, дугообра,´зный
лука ж. 1. морско,´й зали,´в 2. га,´вань, порт
ратна лука - вое,´нный порт
лукав 1. хи,´трый, лука,´вый 2. кова,´рный
лукавост ж.1. лука,´вство, хи,´трость, уло,´вка 2. кова,´рство
лукобран м. мол, волноре,´з
луксуз м. 1. ро,´скошь, пы,´шность 2. изли,´шество
луксузан роско,´шный, пы,´шный
лула ж. 1. тру,´бка 2. кран (водопроводный)
не вреди ни луле дувана - не сто,´ит и поню,´шки табаку,´
лумповање с. кутёж, разгу,´л, вы,´пивка, попо,´йка
лумповати кути,´ть, бра,´жничать
лупа ж. 1. стук, стукотня,´, гро,´хот, посту,´кивание 2. лу,´па
луњати слоня,´ться, броди,´ть без де,´ла
лупање с. стук, бие,´ние
лупање срца - сердцебие,´ние
лупарати стуча,´ть, посту,´кивать
лупати 1. стуча,´ть, ударя,´ть, хло,´пать 2. (ногама) то,´пать 3. колоти,´ть, разбива,´ть 4. (глупости) говори,´ть
лупати на врата - стуча,´ть в дверь
лупати главу - лома,´ть го,´лову
лупетало с. болту,´н, пустоме,´ля
лупетати 1. стуча,´ть, громыха,´ть 2. болта,´ть без у,´молку, пустосло,´вить, моло,´ть чепуху,´
лупити, лупнути 1. уда,´рить, хвати,´ть с разма,´ху 2. сболтну,´ть, ля,´пнуть
лупкати стуча,´ть, посту,´кивать, погромы,´хивать
лупеж м. вор, жу,´лик, моше,´нник
лупешки воровско,´й, жу,´льнический
лупештина ж. воровство,´, жу,´льничество
лустер м. лю,´стра
луталица м. ж. скита,´лец; скита,´лица
лутати броди,´ть, блужда,´ть, плута,´ть скита,´ться
лутка ж. 1. ку,´кла, манеке,´н 2. (инсекта) ку,´колка
лутке у глави -дурь
лутка на жици - марионе,´тка
он је свачија лутка - он игру,´шка в рука,´х кого,´ уго,´дно
луткар м. ку,´кольный ма,´стер, продаве,´ц ку,´кол
лутке ж. мн. причу,´ды
истерати лутке из главе - вы,´бить дурь из головы,´
лутрија ж. лотере,´я
извући лутрију - вы,´играть
лутријски лотере,´йный
лутријски зајам - вы,´игрышный заём
луцерка ж. люце,´рна
луцкаст придуркова,´тый, с при,´дурью; глупова,´тый
луч м. 1. лучи,´на, лучи,´нка 2. фа,´кел 3. све,´точ
луча ж. фа,´кел; све,´точ
лучевина ж. древеси,´на сосны,´
лучење с. 1. излуче,´ние 2. выделе,´ние, обособля,´ть
унутрашње лучење - вну,´тренняя секре,´ция
лучити 1. расщепля,´ть 2. отделя,´ть 3. излуча,´ть
јетра лучи жуч - пе,´чень выделя,´ет жёлчь
лучки порто,´вый, га,´ванский
лучки радник - до,´кер, порто,´вый рабо,´чий
лучни относя,´щийся к а,´рке, свo,´ду

љага м. позо,´р, позо,´рное пя,´тно

опрати љагу - смыть позо,´р
љигав ско,´льзкий, покры,´тый сли,´зью
љигавац м. 1. у,´горь 2. ловка,´ч, изворо,´тливый челове,´к
љиљак м. 1. лету,´чая мышь 2. сире,´нь
љиљан м. ли,´лия
модри љиљан - и,´рис
љиљанов принадлежа,´щий ли,´лии
љиљанов цвет- цвето,´к ли,´лии
љоснути 1. шлёпнуться 2. провали,´ться на экза,´мене
љубав ж. любо,´вь
љубав према отаџбини - любо,´вь к оте,´честву
учинити некоме за љубав - сде,´лать что,´-либо из симпа,´тии
љубаван 1. любо,´вный 2. ла,´сковый
љубавник м. 1. любо,´вник 2. люби,´мый, возлю,´бленный
љубазан любе,´зный, прия,´тный в обхожде,´нии
буди тако љубазан - будь добр, будь любе,´зен
љубазност ж. любе,´зность, приве,´тливость
љубак 1. милови,´дный, приве,´тливый 2. прия,´тный 3. привлека,´тельный
љубакати 1. целова,´ть, милова,´ть 2. флиртова,´ть; ~ се целова,´ться, милова,´ться
љубим|ац ж. люби,´мец, фавори,´т; ~ ица люби,´мица, фавори,´тка
љубимче с. люби,´мый ребёнок, люби,´мчик
љубитељ м. люби,´тель
љубитељски люби,´тельский
љубити целова,´ть;~ се целова,´ться
љубим руку - моё почте,´ние
љубомора ж. ре,´вность
љубоморан ревни,´вый
бити љубоморан на некога - ревнова,´ть к кому,´-ли,´бо
љубопитљив любопы,´тный; любозна,´тельный
љубопитљивост ж. любопы,´тство, любозна,´тельность
љубичаст лило,´вый, фиоле,´товый
љубичица ж. фиа,´лка
људи м. мн. 1. лю,´ди 2. мужчи,´ны
колико људи толико ћуди - ско,´лько голо,´в, сто,´лько умо,´в
људина ж. грома,´дина, большо,´й, кру,´пный челове,´к
људождер м. людое,´д
људождерство с. людое,´дство
људски людско,´й, челове,´ческий
људство с. 1. челове,´чество, людско,´й род 2. толпа,´ 3. экипа,´ж, кома,´нда, ли,´чный соста,´в
љуљање с. кача,´ние, раска,´чивание, болта,´нка
љуљати 1. кача,´ть, раска,´чивать 2. шата,´ть, расша,´тывать 3. убаю,´кивать; ~ се кача,´ться, раска,´чиваться
љуљашка ж. 1. каче,´ли 2. гама,´к
љуљка ж. лю,´лька
љуљкати пока,´чивать, лего,´нько раска,´чивать
љуљнути качну,´ть
љупко 1. ми,´ло, очарова,´тельно 2. грацио,´зно, изя,´щно
љуска, љуспа ж. 1. шелуха,´ 2. скорлупа,´ 3. кожура,´
љускав покры,´тый скорлупо,´й, шелухо,´й
љускари мн. зоол. ракообра,´зные
љут 1. серди,´тый, гне,´вный 2. злой, злю,´щий, лю,´тый 3. жесто,´кий, я,´рый 4. е,´дкий 5. о,´стрый 6. кре,´пкий, забо,´ристый
љута зима - лю,´тая зима,´
љута битка - жесто,´кий бой
љута паприка - о,´стрый пе,´рец
љута ракија - кре,´пкая во,´дка
љута рана - тяжёлая ра,´на
љутина ж. 1. гнев, я,´рость, зло,´сть, озлобле,´ние 2. острота,´ 3. изжо,´га
мори ме љутина - меня,´ му,´чит изжо,´га
љутит злой, гне,´вный, серди,´тый, раздражённый
љутити 1. гневи,´ть, серди,´ть, зли,´ть, раздража,´ть 2. приправля,´ть о,´стрыми пря,´ностями; ~ се серди,´ться, гне,´ваться, зло,´бствовать, быть
в сердца,´х
љутито гне,´вно, серди,´то, раздражённо, в сердца,´х
љутић м. лю,´тик
љутица ж. злю,´чка
љутња ж. 1. злость, зло,´ба 2. гнев
љуто 1. жесто,´ко, свире,´по; 2. го,´рько, тяжело,´ 3. лю,´то
љуштити 1. лущи,´ть, лупи,´ть, облупля,´ть, шелуши,´ть 2. (ракию) чрезме,´рно пить, хлеста,´ть
љуштура ж. 1. больша,´я скорлупа,´ 2. чешуя,´ 3. ра,´ковина

ма 1. но, одна,´ко 2. хоть, хоть бы 3. любо,´й, возмо,´жный

ма ко - кто бы то ни,´ было
ма какав - како,´й бы то ни,´ было
ма на који начин - каки,´м бы то ни,´ было спо,´собом
магарац м. осёл
магаре с. ослёнок, о,´слик
магарећи осли,´ный
магарећи кашаљ - коклю,´ш
магарећа клупа - за,´дняя скамья,´, па,´рта
магарчев осли,´ный
магарчина ж. большо,´й осёл, болва,´н, дурале,´й
магарчити дура,´чить, руга,´ть
магацин м. склад
магацински складско,´й
магационер м. заве,´дующий скла,´дом, кладовщи,´к
магистар м. маги,´стр
магистар фармације - фармаце,´вт
магистрала ж. магистра,´ль
магла ж. тума,´н, мгла,´
вештачка магла - дымова,´я заве,´са
ухватити маглу - удра,´ть, скры,´ться
маглина ж. тума,´нность
маглити тума,´нить, затума,´нивать; ~ се тума,´ниться, затума,´ниваться
маглица ж. лёгкий тума,´н
магличаст мгли,´стый, па,´смурный
магловит тума,´нный
магнат м. магна,´т
магнезијум м. ма,´гний
магнезит м. магнези,´т
магнет м. магни,´т
магнетизам м. магнети,´зм
магнетисати намагни,´чивать
магнетски магни,´тный
магнетска игла - магни,´тная стре,´лка
мада хотя,´, хоть
Мађар м. венгр; ~ица венге,´рка
мађија ж. ма,´гия, колдовство,´
мађијати колдова,´ть, зачаро,´вывать
мађионичар м. волше,´бник, фо,´кусник, иллюзиони,´ст
мађионичарство с. 1. ма,´гия; волшебство,´ 2. фо,´кусничество
мажење с. баловство,´, ла,´ска, изне,´живание
маза ж. 1. баловство,´, изне,´живание 2. не,´женка, люби,´мчик
мамина маза - ма,´менькин сыно,´к, ма,´менькина до,´чка
мазити балова,´ть, изне,´живать; ~ се ласка,´ться, не,´житься
мазалица ж. маслёнка для сма,´зки
аутоматска мазалица - автомати,´ческая маслёнка
мазало с. 1. мази,´лка, пачку,´н 2. маля,´р
мазати 1. ма,´зать, сма,´зывать, подма,´зывать 2. малева,´ть, па,´чкать
мазач м. сма,´зчик
мазиво с. сма,´зка, сма,´зочный материа,´л
уље за мазиво - сма,´зочное ма,´сло
мазнути 1. уда,´рить, хвати,´ть 2. сма,´зать 3. жарг. укра,´сть 4. жарг. забра,´ть, отня,´ть 5. жарг. списа,´ть, "сдуть"
мај м. май
Први мај - Пе,´рвое мая
мајски ма,´йский
мајска ружа - ра,´нняя ро,´за
маја ж. заква,´ска, дро,´жжи
мајати 1. выма,´тывать, му,´чить 2. заде,´рживать; ~ се 1. ма,´яться 2. заде,´рживаться
мајдан м. рудни,´к
златни мајдан - золото,´й при,´иск
мајка ж. мать
рођена мајка - родна,´я мать
стара мајка – ба,´бушка
као од мајке рођен - в чём мать роди,´ла, го,´лый
мајкин ма,´терин, матери,´нский
мајмун м. 1. обезья,´на 2. дура,´к, болва,´н
мајмунаст обезьяноподо,´бный
мајмунисати се обезья,´нничать, валя,´ть дурака,´
мајмунов обезья,´ний
мајмунски обезья,´ний
мајмунчад ж. детёныши обезья,´н
мајмунче с. ма,´ленькая, молода,´я обезья,´нка
мајонез м. майоне,´з
мајор м. майо,´р
мајстор м. 1. ма,´стер 2. реме,´сленик 3. маэ,´стро
мајсторија ж. 1. мастерство,´ 2. иску,´сство 3. хи,´трость, хи,´трая проде,´лка
мајсторисати мастери,´ть, занима,´ться ремесло,´м
мајсторски 1. ма,´стерский 2. ло,´вкий, уме,´лый
мајсторско писмо - пате,´нт реме,´сленника
мајсторство с. 1. мастерство,´ 2. уме,´ние, ло,´вкость
мајур м. поме,´стье, уса,´дьба, ху,´тор
мајушан малю,´сенький, кро,´шечный
мак м. мак
 терати мак на конац - упря,´мо наста,´ивать на своём
маказаст похо,´жий на но,´жницы
маказе ж. мн. но,´жницы
пасти у маказе - попа,´сть в безвы,´ходное положе,´ние
ма какав како,´й-ли,´бо, како,´й-нибу,´дь
ма како прл. как-нибу,´дь, как-ли,´бо
макар хотя,´
макар и истину рекао - хотя,´ бы и пра,´вду сказа,´л
дај му макар једну јабуку - дай ему,´ хоть одно,´ я,´блоко
макар ко - кто бы то ни,´ было
макар шта се десило - что,´-бы ни случи,´лось
макар где - где бы то ни бы,´ло
макар како - как бы то ни бы,´ло
макарони м. мн. макаро,´ны
Македонац м. македо,´нец
макљати 1. скобли,´ть 2. бить, лупи,´ть, колоти,´ть
макнути дви,´нуть, сдви,´нуть, тро,´нуться; ~ се подви,´нуться, посторони,´ться, сдви,´нуться с ме,´ста
ма ко кто-ли,´бо, кто-нибу,´дь, кто-уго,´дно
ма који како,´й-ли,´бо, како,´й-нибу,´дь, како,´й уго,´дно
ма колико прл. ско,´лько уго,´дно, ско,´лько-нибу,´дь
максималан преде,´льный, максима,´льный
максимална брзина - преде,´льная ско,´рость
максимирати установи,´ть, устана,´вливать ма,´ксимум
максимум м. преде,´л, ма,´ксимум
мала ж. де,´вушка, девчо,´нка
малаксавати теря,´ть си,´лы, ослабева,´ть
малаксалост ж. сла,´бость, поте,´ря сил
малаксати потеря,´ть си,´лы, ослабе,´ть
маларија ж. маляри,´я
маларичан маляри,´йный
малати кра,´сить, раскра,´шивать
мален 1. ма,´ленький 2. ме,´лкий, незначи,´тельный
маленкост ж. ме,´лочь, пустя,´к, безде,´лица
мали ма,´ленький, ма,´лый
мали прст - мизи,´нец
мали мозак - мозжечо,´к
мали м. малы,´ш, ма,´льчик, кро,´шка
малић м. мизи,´нец
малишан м. ма,´льчик, малы,´ш
малер м. несча,´стье, неуда,´ча
малерозан незада,´чливый, неуда,´чливый
малина ж. мали,´на
малинов мали,´новый
малинов грм - мали,´новый куст
малинов сок - мали,´новый сок, сиро,´п
малињак м. мали,´нник, куст мали,´ны
малко прл. немно,´го, немно,´жко, мале,´нько
мало м. ма,´ло, немно,´го
нешто мало - немно,´жко, чуть-чуть
у мало речи - в не,´скольких слова,´х
мало сутра, мало морген -1. никогда,´ 2. ничего,´ подо,´бного!, и не наде,´йся!
малобројан малочи,´сленный
маловажан малова,´жный, незначи,´тельный
маловечан недолгове,´чный
малограђанин провинциа,´л, мещани,´н, обыва,´тель
малограђански провинциа,´льный, меща,´нский, обыва,´тельский
малодимни даю,´щий ма,´ло ды,´ма
малодимни барут - безды,´мный по,´рох
малодушан малоду,´шный
малокалибарски малокали,´берный
малокалибарска пушка - малокали,´берная винто,´вка
малокрван малокро,´вный
малолетан малоле,´тний, несовершенноле,´тний
малолетник м. несовершенноле,´тний
малолетност ж. малоле,´тство, несовершенноле,´тие
малоне чуть не
малопре прл. неда,´вно, с неда,´вних пор
малопређашњи неда,´вний, только что случи,´вшийчся
малопрешњи све,´жий, но,´вый
малопродајни ро,´зничный
малопродајне цене - ро,´зничные це,´ны
малотрајан 1. недолгове,´чный, коро,´ткий 2. непро,´чный
малоуман слабоу,´мный
малоумност ж. слабоу,´мие
малочас прл. неда,´вно, то,´лько что
малтене чуть не
малчице прл. немно,´жко, чуть-чуть
малтер м. штукату,´рка
малтерисати штукату,´рить
малтретирати 1. трети,´ровать 2. гру,´бо, ду,´рно обраща,´ться, истяза,´ть 2. обижа,´ть
маљ м. 1. большо,´й деревя,´нный моло,´т 2. кува,´лда
маљав пуши,´стый, обро,´сший пушко,´м, волоска,´ми
маље ж. мн. пушо,´к, волоски,´
мама ж. ма,´ма, ма,´менька
мамин ма,´мин
мамица ж. ма,´мочка
мамац м. прима,´нка
мамипара ж. 1. привлека,´тельный предме,´т, вызыва,´ющий жела,´ние его,´ купи,´ть 2. челове,´к, умею,´щий вы,´тянуть де,´ньги
мамити 1.прима,´нивать, зама,´нивать 2. привлека,´ть
мамлаз м. пе,´нтюх, простофи,´ля
мамуза ж. шпо,´ра
мамузати пришпо,´ривать
мамузица ж. небольша,´я шпо,´ра, шпо,´рка
мамуран непротрезви,´вшийся; с тяжёлой голово,´й, спохме,´лья
мамурлук м. похме,´лье
мамут м. ма,´монт
мана ж. поро,´к, изъя,´н, недоста,´ток
мана срца - поро,´к се,´рдца
манастир м. монасты,´рь
манастирски монасты,´рский
мангал м. жаро,´вня
мангуп м. безде,´льник, шалопа,´й, озорни,´к
мангупарија ж. хулиганьё, шпана,´; озорники,´
мангупски хулига,´нский, бося,´цкий
мангупска посла - озорство,´, хулига,´нство
мандарина ж. мандари,´н
мандат м. манда,´т
мандатор м. лицо,´ получи,´вшее манда,´т
маневар м. манёвр
маневарски маневро,´вый
маневарска локомотива - маневро,´вый парово,´з
маневрисати маневри,´ровать
манжета ж. манже,´та, обшла,´г
манија ж. ма,´ния
манија гоњења - ма,´ния пресле,´дования
манија величине - ма,´ния вели,´чия
манијак м. манья,´к
манијачки маниака,´льный
манипулант м. манипуля,´тор
манипулација ж. манипуля,´ция
манипулисати манипули,´ровать
манир м. мане,´ра
маниризам м. 1. мане,´рность 2. наи,´гранность в иску,´сстве
манифест м. манифе,´ст
манифестација ж. 1. манифеста,´ция, демонстра,´ция 2. проявле,´ние, обнаруже,´ние
манифестовати 1. проявля,´ть, обнару,´живать 2. уча,´ствовать в манифеста,´ции, демонстра,´ции; ~ се обнару,´живаться, проявля,´ться
мантил м. наки,´дка, ле,´тнее пальто,´
мануелни физи,´ческий
мануелни радник - рабо,´тник физи,´ческого труда,´
манути 1. махну,´ть 2. бро,´сить, оста,´вить; ~ се отказа,´ться, отре,´чься
мануфактура ж. мануфакту,´ра
мануфактурист м. мануфактури,´ст
мањ прл. то,´лько, кро,´ме
мањак м. недоста,´ток, недочёт, дефици,´т
мање прл. ме,´ньше
што мање - как мо,´жно ме,´ньше
мање-више - бо,´лее или ме,´нее
мањи ме,´ньший, небольшо,´й
маньи посао - небольшо,´е де,´ло, незначи,´тельная рабо,´та
мањина ж. меньшинство,´
национална мањина - национа,´льное меньшинство,´
мањкав недоста,´точный
мањкати не хвата,´ть, недостава,´ть
мапа ж. географи,´ческая ка,´рта
марама ж. плато,´к, шаль
пионирска марама - пионе,´рский га,´лстук
марама за главу - головно,´й плато,´к
марамица ж. плато,´чек
џепна марамица - носово,´й плато,´к
плућна марамица - пле,´вра
марва ж. скот
рогата марва - рога,´тый скот
марвени ско,´тный
марвени лекар - ветерина,´рный врач
марвени вашар - я,´рмарка скота,´
марвинче с живо,´тное
маргарин м. маргари,´н
марела ж. маре,´ль
маржа ж. ма,´ржа, начисле,´ние
марина ж. морско,´й флот
марински морской, флотский
марински официр - морско,´й офице,´р
марионета ж. марионе,´тка
марити 1. принима,´ть уча,´стие, люби,´ть 2. забо,´титься; хлопота,´ть 3. находи,´ть удово,´льствие 4. (с отрица,´нием) не терпеть, не выносить
марим ја - мне всё равно,´
не мари - не сто,´ит беспоко,´иться
марица ж. жарг. полице,´йская маши,´на, в кото,´рой перево,´зят аресто,´ванных или заде,´ржанных
марифетлук м. проде,´лка, хи,´трая вы,´думка
марка ж. ма,´рка, ме,´тка, клеймо,´
поштанска марка - почто,´вая ма,´рка
таксена марка - ге,´рбовая ма,´рка
фабричка марка - фабри,´чное клеймо,´
маркантан заме,´тный, ви,´дный
маркантна личност - челове,´к с я,´рко вы,´раженной индивидуа,´льностью
маркирати отмеча,´ть, обознача,´ть, ста,´вить ме,´тку
марљив стара,´тельный, приле,´жный
март м. март
мартовски ма,´ртовский
марш м. марш
парадни марш - церемониа,´льный марш
посмртни марш - похоро,´нный марш
марширати марширова,´ть
маршал м. ма,´ршал
маса ж. 1. ма,´сса 2. лю,´ди, наро,´д
маса света - толпа,´, мно,´жество наро,´да
масиван масси,´вный
масован ма,´ссовый
масовна потрошња - ма,´ссовое потребле,´ние
масажа ж. масса,´ж
масер м. массажи,´ст
масирати масси,´ровать
маска ж. ма,´ска
маска против бојних отрова - противога,´з
маскирати 1. наряжа,´ть, переодева,´ть в маскара,´дный костю,´м 2. надева,´ть ма,´ску, маскирова,´ть; ~ се 1. переодева,´ться в маскара,´дный
костю,´м 2. маскирова,´ться
маслац м. ма,´сло сли,´вочное
маслачак м. одува,´нчик
масло с. ма,´сло
масница ж. синя,´к
масноћа ж. жиры,´, жи,´рность
маст ж. жир, топлёное са,´ло
гушчја маст - гуси,´ное са,´ло
мастан 1. жи,´рный 2. жирово,´й 3. си,´льный
масне ћелије - жировы,´е кле,´тки
масна боjа - ма,´сляная кра,´ска
масна цена - чрезме,´рно высо,´кая цена,´
масна шала - пло,´ская шу,´тка, са,´льность
мастити сма,´зывать жи,´ром, заса,´ливать; ~ се прома,´сливаться, заса,´ливаться
маслина ж. масли,´на, оли,´ва
маслинов ма,´слиновый, оли,´вковый
маслиново уље - прова,´нское, оли,´вковое ма,´сло
маслињак м. оли,´вковая ро,´ща
масонски масо,´нский
масонерија ж. масо,´нство
мастило с. черни,´ла
штампарско мастило - типогра,´фская кра,´ска
мастиљав черни,´льный
мастионица ж. черни,´льница
математика ж. матема,´тика
математичар м. матема,´тик
математички математи,´ческий
материја ж. мате,´рия, вещество,´
материјал м. материа,´л
доказни материјал - сле,´дственный материа,´л
материјалан материа,´льный
материјализам м. материали,´зм
дијалектички материјализам - диалекти,´ческий материали,´зм
историјски материјализам - истори,´ческий материали,´зм
материјализација ж. материализа,´ция
материјализовати материализова,´ть
материјалиста м. материа,´лист
материн матери,´нский
матерински матери,´нский
материнство с. матери,´нство
материца ж. ма,´тка
матерњи матери,´нский
матерњи језик - родно,´й язы,´к
мати ж. мать
матица ж. 1. ма,´тка у пчёл 2. центра,´льное учрежде,´ние по отноше,´нию к свои,´м филиа,´лам
Матица српска - Се,´рбская ма,´тица
матичар м. слу,´жащий, веду,´щий кни,´гу за,´писи а,´ктов гражда,´нского состоя,´ния
матични гла,´вный, основно,´й
матичњак м. ма,´точник
матор пожило,´й, в года,´х, матёрый
маторац м. жарг. пожило,´й челове,´к
матори мн. жарг. роди,´тели
маторити старе,´ть, входи,´ть в года,´
матрица ж. ма,´трица
матура ж. выпускны,´е экза,´мены в сре,´дней шко,´ле
мала матура - экза,´мен за четы,´ре кла,´сса гимна,´зии
велика матура - экза,´мен на аттеста,´т зре,´лости
матурант м. выпускни,´к сре,´дней шко,´лы
матурирати ко,´нчить сре,´днюю шко,´лу, сдать экза,´мены на аттеста,´т зре,´лости
маћеха ж. ма,´чеха
маћехин ма,´чехин
махер м. жарг.1. иску,´сный, уме,´лый в како,´м-ли,´бо де,´ле челове,´к 2. ло,´вкий обма,´нщик, плут, трюка,´ч
маузолеј м. мавзоле,´й
маукати мяу,´кать
маукнути мяу,´кнуть
мах м. взмах, разма,´х
на један мах - сра,´зу, вдруг, то,´тчас
у два маха - в два ра,´за
у тај мах - в э,´ту мину,´ту
махати маха,´ть
махати главом - кача,´ть голово,´й
махати рукама - разма,´хивать рука,´ми
махати лепезом - обма,´хиваться ве,´ером
махнути махну,´ть
махинација ж. махина,´ция
махнит бе,´шеный, неи,´стовый
махнитати беси,´ться, сумасше,´ствовать, неи,´стовствовать
маховина ж. мох
махом в основно,´м
махуна ж. стручо,´к
махунаст бобо,´вый, стручко,´вый
махунасте културе - бобо,´вые культу,´ры
маца ж. 1. ко,´шечка, ки,´ска 2. жарг. хоро,´шенькая де,´вушка
мацан м. 1. кот 2. жарг. привлека,´тельный мужчи,´на, па,´рень
мацити се коти,´ться
мачак м. кот
то можеш да вежеш мачку за реп/ да окачиш мачку о реп - э,´то никуда,´ не годи,´тся
маче с. котёнок
мачићи м., мн. котя,´та
мачји коша,´чий
мачји кашаљ - пустя,´к, ме,´лочь
мачка ж. ко,´шка
купити мачку у џаку - купи,´ть кота,´ в мешке,´
мачор м. большо,´й, ста,´рый кот
мач м. меч
машити се мача - взя,´ться за меч
тргнути мач - вы,´хватить меч
вратити мач у корице - вложи,´ть меч в но,´жны
мачевати се фехтова,´ть
маше ж. мн. щипцы,´ для у,´глей
машина ж. маши,´на
писаћа машина - пи,´шущая маши,´нка
машина алатљика - инструмента,´льный стано,´к
вршаћа машина - молоти,´лка
машина за сецкање меса - мясору,´бка
ратна машина - вое,´нная маши,´на
машинерија ж. маши,´нное, стани,´чное обору,´дование
машинист м. машини,´ст, меха,´ник
машиновођа м. машини,´ст парово,´за
машиноградња ж. машинострое,´ние
машински маши,´нный, механи,´ческий
машинско-тракторска станица - маши,´нно-тра,´кторная ста,´нция
машински инжињер - инжене,´р-меха,´ник
машинска радионица - механи,´ческая мастерска,´я
машинска пушка - автома,´т
машити се 1. схвати,´ться, взя,´ться за что-ли,´бо 2. потяну,´ться за чем-ли,´бо
машна ж. га,´лстук, бант
машта ж. фанта,´зия, воображе,´ние, мечта,´, грёза
маштати фантази,´ровать, вообража,´ть, мечта,´ть, гре,´зить
ма шта кое-что, что попа,´ло
машћење с. нама,´зывание, заса,´ливание
меблирати меблирова,´ть, обставля,´ть ме,´белью
мегдан м. поеди,´нок
делити мегдан - би,´ться на поеди,´нке
мегданџија м. уча,´стник поеди,´нка
мед м. мёд
липов мед - ли,´повый мёд
медан медо,´вый, медоно,´сный
медаст медоно,´сный, медо,´вый
меден медо,´вый
медени колачи - медо,´вые пря,´ники
медени месец - медо,´вый ме,´сяц
медењак м. медо,´вый пря,´ник
медоносан медоно,´сный
медаља ж. меда,´ль
медвед м. медве,´дь
мрки медвед - бу,´рый медве,´дь
бели медвед - бе,´лый медве,´дь
Мали медвед - Ма,´лая Медве,´дица
Велики медвед - Больша,´я Медве,´дица
медвеђи медве,´жий
меденица ж. колоко,´льчик для скота,´
медикамент м. лека,´рство
медицина ж. медици,´на
медицински медици,´нский
међа ж. межа,´, рубе,´ж, загражде,´ние
међаш м. межево,´й ка,´мень, пограни,´чный столб
међашити разграни,´чивать, грани,´чить
међу ме,´жду, среди,´
седети међу гледаоцима - сиде,´ть среди,´ зри,´телей
међу нама буди речено - ме,´жду на,´ми будь ска,´зано
међувлашће с. междувла,´стие
међувреме с. промежу,´ток вре,´мени ме,´жду двумя,´ собы,´тиями
у међувремену - ме,´жду тем
међувремен промежу,´точный
међународни междунаро,´дный
међународноправни относя,´щийся к междунаро,´дному праву
међупалуба ж. сре,´дняя па,´луба
међупростор зазо,´р, простра,´нство ме,´жду двумя,´ предме,´тами
међусобица ж. междоусо,´бица, междоусо,´бие
међусобни взаи,´мный, обою,´дный, междоусо,´бный
међуспрат м. бельэта,´ж
међутим ме,´жду тем, одна,´ко
међућелијски межкле,´точный
мезе м. заку,´ска
мезетити заку,´сывать
мезимац м. мла,´дший, люби,´мый сын
мезимче с. люби,´мый ребёнок, люби,´мчик
мек мя,´гкий
меко време - тёплая пого,´да
бити мека срца - име,´ть до,´брое се,´рдце
мекост ж. мя,´гкость
мекоћа ж. мя,´гкость
мекушан 1. ры,´хлый, дря,´блый 2. сла,´бый, изне,´женный
мекушац м. 1. слизня,´к 2. сла,´бый, мягкоте,´лый челове,´к, слюнтя,´й
мекуштво с. мягкоте,´лость, изне,´женность
мекушци м. мн. беспозвоно,´чные живо,´тные
мешкати размягча,´ть, мягчи,´ть, смягча,´ться
мекетати бле,´ять
мекнути забле,´ять, пробле,´ять
мекињав о,´трубный
мекиње ж. мн. о,´труби
меланхолија ж. меланхо,´лия
меланхоличан меланхоли,´чный
меланхоличар м. меланхо,´лик
мелез м. метис, полукро,´вка
мелиорација ж. мелиора,´ция
мелодија ж. мело,´дия
мелодичан мелоди,´чный, мелоди,´ческий
мељава ж. помо,´л, зерно,´ для помо,´ла
мељати мять, кроши,´ть, мельчи,´ть
мемла ж. сы,´рость, пле,´сень, гниль
мемљив сыро,´й, заплесневе,´лый, за,´тхлый
мемоари м. мн. воспомина,´ния, мемуа,´ры
меморандум м. мемора,´ндум
меморија ж. па,´мять
мена ж. 1. обме,´н, заме,´на, ме,´на 2. измене,´ние
месечева мена - новолу,´ние
с мене на уштап - в ко,´и-то ве,´ки
менажерија ж. звери,´нец, зоопа,´рк
менгеле ж. мн. пресс, зажи,´м, тиски,´
менза ж. обще,´ственная столо,´вая
мени м. меню,´
меница ж. ве,´ксель
протестовати меницу - переда,´ть ве,´ксель на проте,´ст
менични ве,´ксельный
менични протест - проте,´ст ве,´кселя
менично право - ве,´ксельное пра,´во
менталитет м. склад ума,´, у,´мственные спосо,´бности
ментол м. жарг. дура,´к, идио,´т, тугодум
мењати 1. меня,´ть, замени,´ть 2. разменя,´ть, обме,´нивать 3. склоня,´ть 4. спря,´тать; ~ се меня,´ться, обме,´ниваться
мењач м.1. меня,´ла 2. регулятор 3. переключа,´тель
мењачки меня,´льный
мењачница ж. обме,´нный пункт
мера ж. 1. ме,´ра 2. (при)ме,´рка, обме,´р, разме,´р 3. вес
метарска мера - метри,´ческая ме,´ра
узети меру - снять ме,´рку
преко мере - чрезме,´рно
изгубити меру - потеря,´ть чу,´вство меры
мерач м. 1. мери,´льщик 2. весовщи,´к 3. землеме,´р
мерачки мери,´тельный, измери,´тельный
мерење с. обме,´р, измере,´ние
мерив измери,´мый
мердевине мн. ле,´стница приставна,´я, стремя,´нка
мерило с. ме,´рка, мери,´ло
мерити 1. ме,´рить, измеря,´ть 2. размеря,´ть 3. взве,´шивать; ~ се взве,´шиваться
мерити се с неким - ме,´риться с кем-ли,´бо, равня,´ться по кому,´-ли,´бо
мерица ж. ме,´рка
меркати 1. пригля,´дываться 2. высма,´тривать 3. заинтересо,´вываться
мердевине ж. мн. ле,´стница
меридијан м. меридиа,´н
меродаван компете,´нтный, авторите,´тный, реша,´ющий
мермер м. мра,´мор
мермерни мра,´морный
мерџа м.жарг. автомоби,´ль ма,´рки Mercedes
месан мясно,´й
месар м. мясни,´к
месара ж. мясна,´я ла,´вка
месарница ж. мясна,´я ла,´вка
месарски принадлежа,´щий мяснику,´
месарски занат - ремесло,´ мясника,´
меснат мяси,´стый
месни мясно,´й
месец м. 1. ме,´сяц 2. луна,´, ме,´сяц
медени месец - медо,´вый ме,´сяц
пре месец дана - ме,´сяц тому,´ наза,´д
млад месец - новолу,´ние
пун месец - полнолу,´ние
месечар м. луна,´тик
месечарство с. сомнабули,´зм
месечаст лунообра,´зный, серпови,´дный
месечев лу,´нный, относя,´щийся к луне,´
трећа месечева четврт - третья че,´тверть луны,´
месечина ж. лу,´нный свет
месечни ме,´сячный, ежеме,´сячный
месечник м. ежеме,´сячный журна,´л
месинг м. лату,´нь
месинган лату,´нный
месити мори,´ть, заме,´шивать
месни ме,´стный
месна власт - ме,´стные вла,´сти
месне прилике - ме,´стные усло,´вия
местимице места,´ми, кое-где,´
местимичан 1. ме,´стный 2. части,´чный
местичав пёстрый, пятни,´стый
место с. 1. ме,´сто, ме,´стность 2. месте,´чко, городо,´к, населённый пункт 3. пост
томе нема места - это неуме,´стно
на лицу места - на ме,´сте происше,´ствия
одобрен с вишег места - утверждён вы,´сшей инста,´нцией
он је човек на свом месту - он поря,´дочный челове,´к
место вме,´сто, взаме,´н
месо с. мя,´со
чорба од меса - мясно,´й суп
суво месо - копчёное мя,´со
топовско месо - пу,´шечное мя,´со
месождер м. плотоя,´дное живо,´тное, хи,´щник
мести мести,´, подмета,´ть, смета,´ть
мета ж. 1. цель, мише,´нь 2. (в игре) преде,´л
метак м. 1. пу,´ля 2. снаря,´д
метал м. мета,´лл
племенити метал - благоро,´дный мета,´лл
металан металли,´ческий
металац м. металли,´ст
металургија ж. металлурги,´я
обојена металургија - металлурги,´я цветны,´х мета,´ллов
метанисати 1. бить покло,´ны 2. пресмыка,´ться, холо,´пствовать
метар м. метр
квадратни метар - квадра,´тный метр
кубни метар - куби,´ческий метр
метарски метри,´ческий метро,´вый
метати 1. класть 2. накла,´дывать 3. ста,´вить 4. надева,´ть
метати капу на главу - надева,´ть ша,´пку
метнути 1. положи,´ть 2. наложи,´ть 3. наде,´ть 4. метну,´ть; ~ се на некога быть похо,´жим на кого,´-ли,´бо
метафизички метафизи,´ческий
метвина ж. мя,´та
метеж 1. сумато,´ха, су,´толока 2. крик, шум 3. мяте,´ж, бунт
метежник м. мяте,´жник, смутья,´н
метеор м. метео,´р
метеорологија ж. метеороло,´гия
метеоролошки метеорологи,´ческий
метиљ м. глист, печёночный червь
метиљав больно,´й ме,´тилем
метла ж. метла,´, ве,´ник
метласт метлообра,´зный
метлица ж. метёлочка, ве,´ничек
метод м. мето,´да, ме,´тод
методичан методи,´чный
методичар м. методи,´ст
методички методи,´ческий
метропола ж. метропо,´лия, столи,´ца, гла,´вный го,´род
мећава ж. мете,´ль
мех м. 1. меха,´ кузне,´чные 2. мех 3. бурдю,´к
механа м. корчма,´, тракти,´р, постоя,´лый двор
механџија м. тракти,´рщик, корчма,´рь
механџијски тракти,´рный, каба,´цкий
механизам м. механи,´зм
механика ж. меха,´ника
механичар м. меха,´ник
механички механи,´ческий
мехур м. пузы,´рь, волды,´рь
меца ж. ми,´шка
мечак м. медве,´дь саме,´ц
мече с. медвежо,´нок
мечји медве,´жий
мечка ж. 1. медве,´дь, медве,´дица 2. жарг. автомоби,´ль марки Mercedes
родити мечку - перенести,´ тру,´дности
мечкар м. медвежа,´тник
мецена м. мецена,´т
меч м. матч, состяза,´ние
шаховски меч - ша,´хматный матч
мешавина ж. смесь
мешати меша,´ть, сме,´шивать
мешати карте - тасова,´ть ка,´рты
мешати се вме,´шиваться, впу,´тываться
мешати се с неким - води,´ться, дружи,´ть с кем-ли,´бо
мешовит сме,´шанный
мешовита комисија - сме,´шанная коми,´ссия
мешкољити се шевели,´ться, суети,´ться
мештанин м. ме,´стный жи,´тель
миг м. 1. подми,´гивание 2. знак 3. мгнове,´ние
на први миг - по пе,´рвому сигна,´лу
мигати 1. мига,´ть, подми,´гивать, морга,´ть 2. сверка,´ть
мигнути 1. мигну,´ть, моргну,´ть 2. сверкну,´ть
мигољити се 1. ме,´дленно дви,´гаться 2. верте,´ться, ёрзать
мидер м. корсе,´т
мизеран жа,´лкий, ничто,´жный
мизерија ж. ничто,´жество, убо,´жество
микроб м. микро,´б
милети 1. ползти,´, лезть 2. пресмыка,´ться
милијарда ж. миллиа,´рд
милијардер м. миллиарде,´р
милиметар м. миллиме,´тр
милина ж. пре,´лесть, очарова,´ние
милити се нра,´виться
не мили ми се - не ра,´дует меня,´
мило прл. прия,´тно, ми,´ло
мило ми је - я рад, ра,´дуюсь
миловање с. 1. ла,´ска, ми,´лование 2. ра,´дость
миловати 1. ласка,´ть, милова,´ть, обнима,´ть 2. люби,´ть
миловати се милова,´ться, обнима,´ться
милодар м. поже,´ртвование
милозвучан благозву,´чный, мелоди,´чный
милосник м. любо,´вник, люби,´мец, фавори,´т
милосница ж. любо,´вница, фавори,´тка
милосрдан милосе,´рдный, сострада,´тельный
милосрђе с. сострада,´ние
милост м. ми,´лость, снисхожде,´ние
молити за милост - проси,´ть снисхожде,´ния
наћи милост у некога - войти,´ в ми,´лость к кому,´-либо
милостан ми,´лый, ла,´сковый, приве,´тливый
милостив ми,´лостивый, сострада,´тельный
милостиња ж. подая,´ние, ми,´лостыня
милошта ж. ла,´ска, не,´жность
из милоште - ласка,´тельно
миљеник м. возлю,´бленный, люби,´мец
милион м. миллио,´н
милионер м. миллионе,´р
милионити миллио,´нный
милионити део - миллио,´нная часть
милитаризам м. милитари,´зм
милитаризација ж. милитариза,´ция
милиција ж. мили,´ция
милиционар м. милиционе,´р
миља ж. ми,´ля
морска миља/ наутичка миља - морска,´я ми,´ля
миље с. ра,´дость, прия,´тность, любо,´вь
мимо ми,´мо, поми,´мо, кро,´ме, сверх, без, вопреки,´, несмотря,´ на то что
мимогредом 1. мимохо,´дом, случа,´йно 2. ме,´льком, пове,´рхностно
мимоилазити проходи,´ть (проезжа,´ть) ми,´мо, минова,´ть; ~се 1. расходи,´ться 2. проходи,´ть (проезжа,´ть) друг ми,´мо дру,´га
мимоићи пройти,´ ми,´мо, минова,´ть; ~ се разойти,´сь, размину,´ться
мина ж. ми,´на
минирати мини,´ровать
минобацач м. миномёт
миноносац м. миноно,´сец
минополагач м. ми,´нный загради,´тель
мински ми,´нный
минско поље - ми,´нное по,´ле
минаре с. минаре,´т
минђуша ж. серьга,´, серёжка
минерал м. минера,´л
минералан минера,´льный
минералогија ж. минерало,´гия
минералошки минералоги,´ческий
минијатура ж миниатю,´ра
минијум м. су,´рик
минималан минима,´льный
минимум м. ми,´нимум
министар м. мини,´стр
министарски министе,´рский
министарска криза - прави,´тельственный кри,´зис
министарска одлука - реше,´ние мини,´стра
министарски савет - Сове,´т мини,´стров
министарство с. министе,´рство
министарство спољних послова - Министе,´рство иностра,´нных дел
министарство правде - Министе,´рство юсти,´ции
министарство саобраћаја - Министе,´рство путе,´й сообще,´ния
минус м. ми,´нус
минут м. мину,´та
минути 1. минова,´ть, пройти,´ 2. исте,´чь
мио ми,´лый, прия,´тный, обходи,´тельный
миомирисан благоуха,´юший
мир м. 1. мир 2. поко,´й, споко,´йствие 3. тишина,´ 4. пе,´нсия
уговор о миру - ми,´рный догово,´р
мир у целом свету - мир во всём ми,´ре
миран ми,´рный, споко,´йный, ти,´хий
мирење с. 1. примире,´ние, мирова,´я 2. успока,´ивание
мирити 1. мири,´ть, примири,´ть 2. успока,´ивать; ~ се мири,´ться, примири,´ться
мирно 1. сми,´рно, споко,´йно, невозмути,´мо 2. ти,´хо, безмяте,´жно 3. полюбо,´вно 4. (команда) сми,´рно
мирнодопски относя,´щийся к ми,´рному вре,´мени
мирнодопска производња - произво,´дство ми,´рного вре,´мени
мирноћа ж. споко,´йствие, тишина,´
мирован 1. ми,´рный 2. мирово,´й
мировни конгрес - конгре,´сс ми,´ра
мировни судија - мирово,´й судья,´
мировати 1. быть споко,´йным 2. отдыха,´ть 3. не тро,´гаться 4. жить в ми,´ре
мировина ж. устар.1. пе,´нсия 2. примире,´ние
мировински устар.пенсио,´нный
мирољубив миролюби,´вый
мирољубивост ж. миролю,´бие, миролюби,´вость
миротворан миротво,´рческий
миротворац м. миротво,´рец
миражџика ж. бога,´тая неве,´ста, неве,´ста с прида,´ным
мираз м. прида,´ное
миријада ж. бесконе,´чное мно,´жество
мирис м. 1. за,´пах, арома,´т 2. духи,´
мирисав души,´стый, паху,´чий, арома,´тный, благоуха,´ющий
мирисаво биље - эфирома,´сличные расте,´ния
мирисан души,´стый, благоуха,´ющий
мирисати 1. благоуха,´ть, па,´хнуть 2. обоня,´ть, ню,´хать 3. души,´ть
он га не мирише - он его,´ не выно,´сит
мирођија ж. 1. пря,´ности, припра,´ва 2. укро,´п
миса ж. ме,´сса
мисао ж. 1. мысль, помышле,´ние, иде,´я 2. наме,´рение 3. бога,´тый иде,´ями 4. рассуди,´тельный, мы,´слящий
 луда мисао - безу,´мная мысль
доћи на мисао - прийти,´ в го,´лову
обузела ме је мисао - меня,´ захвати,´ла иде,´я
мисаон 1. мы,´слящий, вду,´мчивый 2. абстра,´ктный
мислен 1. мы,´сленный 2. абстра,´ктный, отвлечённый
мислилац м. мысли,´тель
мислилачки мысли,´тельный
мислити мы,´слить, ду,´мать, размышля,´ть
мислити на некога - ду,´мать о ком-ли,´бо
мислити у себи - ду,´мать про себя,´
могу мислити - представля,´ю себе,´
мисионар м. миссионе,´р
мисионарски миссионе,´рский
мистерија ж. мисте,´рия, таи,´нственность, та,´инство
мистериозан таи,´нственный, зага,´дочный
мистицизам м. мистици,´зм
мистичар м. ми,´стик
мистрија ж. мастеро,´к, лопа,´точка штукату,´ра
мит м. миф
митски мифи,´ческий
митологија ж. мифоло,´гия
митолошки мифологи,´ческий
митинг м. ми,´тинг, сво,´дка
мито с. взя,´тка, по,´дкуп, взя,´точничество
митраљез м. пулемёт
тешки митральез - станко,´вый пулемёт
митраљески пулемётный
митраљеско одељење - пулемётный расчёт
Митровдан м. пра,´здник свято,´го Дими,´трия
митрополија ж. митропо,´лия
митрополит м. митрополи,´т
мицати дви,´гать, передвига,´ть, содвига,´ть; ~ се дви,´гаться, шевели,´ться
мичи се! ступа,´й, пошеве,´ливайся!
Михољдан м. пра,´здник арха,´нгела Михаи,´ла
миц м. ме,´лкое, небольшо,´е движе,´ние
миц по миц - ма,´ло по ма,´лу, постепе,´нно
мице ж. мн. ме,´льница
играти мице - игра,´ть в ка,´мешки
миш м. мышь
слепи миш - лету,´чая мышь
пољски миш - полева,´я мышь
мокар као миш - наскво,´зь промо,´кший
мишић м. мышо,´нок
мишоловка ж. мышело,´вка
мишомор м. мыши,´ный яд
мишар м. сары,´ч
мишић м. му,´скул, мы,´шца
мишићаст мускули,´стый
мишићни мы,´шечный, му,´скульный
мишица ж. му,´скул, би,´цепс
мишка ж. плечо,´
узети под мишку - взять под ру,´ку
мишљење с. мы,´шление, мне,´ние
ја сам тога мишљења - я ду,´маю, приде,´рживаюсь того,´ же мне,´ния
промена мишљења - измене,´ние мне,´ния
поднети ствар на мишљење - переда,´ть что-ли,´бо на о,´тзыв
млад молодо,´й
млад као капља - совсе,´м молодо,´й
млад месец - новолу,´ние
млада ж. 1. молода,´я, молоду,´ха 2. неве,´ста
младеж м. 1. ро,´динка 2. му,´шка
младенац м. о,´трок
младеначки ю,´ношеский
младеначко одушевљење - ю,´ношеское увлече,´ние
младеначки жар - ю,´ношеский пыл
младенци м. мн. молоды,´е, молодожёны, новобра,´чные
Младенци мн. пра,´здник новобра,´чных (22 ма,´рта)
младина ж. новолу,´ние
младити молоди,´ть, подмола,´живать; ~ се подмола,´живаться
младић м. молодо,´й челове,´к, ю,´ноша
младица ж. 1. молодо,´й отро,´сток, побе,´г 2. молоди,´ца, молода,´я же,´нщина
младожења м. жени,´х, молодожён
младолик моложа,´вый
младост ж. мо,´лодость
од младости - с молодых лет
младунче детёныш
млађан моло,´денький, моложа,´вый
млађарија ж. молодёжь
млађи мла,´дший, бо,´лее молодо,´й
младеж м. роди,´мое пятно,´, ро,´динка
млаз м. 1. струя,´ 2. полоса,´ (све,´та)
млаз светлости - полоса,´ све,´та
млазни 1. стру,´йный 2. реакти,´вный
млазни авион - реакти,´вный самолёт
млазни погон - реакти,´вный дви,´гатель
млак 1. теплова,´тый, тёпленький 2. вя,´лый, равноду,´шный
млакоња м. мя,´мля, вя,´лый челове,´к, мягкоте,´лый челове,´к
млакост ж. 1. теплова,´тость 2. пре,´сность 3. вя,´лость
млачити подогрева,´ть
млатарати маха,´ть, разма,´хивать
млатити 1. молоти,´ть 2. сбива,´ть (дерева) 3. колоти,´ть, дуба,´сить; ~се фигля,´рничать, га,´ерствовать, кривля,´ться 2. балагу,´рить 3. занима,´
ться ерундо,´й
млатити језиком - болта,´ть языко,´м, поро,´ть ахине,´ю, нести,´ вздор
млатити празну сламу, глогиње - перелива,´ть из пусто,´го в поро,´жнее
млатнути уда,´рить, хвати,´ть
млачење с. 1. молотьба,´ 2. га,´ерство, кривля,´нье
млачити де,´лать теплова,´тым
млаћење с. стук, уда,´ры
млевење с. помо,´л, размо,´л
млети 1. моло,´ть 2. тарато,´рить беспреста,´нно, моло,´ть вздор
млекар м. моло,´чник, продаве,´ц молока,´
млекарница ж. моло,´чная
млекарство с. моло,´чное произво,´дство
млекаџија м. моло,´чник, продаве,´ц молока,´
млеко с. молоко,´
пресно млеко/ свеже млеко - сыро,´е молоко,´
кисело млеко - ки,´слое молоко,´
кувано млеко - кипячёное молоко,´
брат по млеку - моло,´чный брат
млечан моло,´чный
млечаст моло,´чный
млечика ж. молоча,´й
млечњак м. моло,´чный зуб
млетачки венециа,´нский
Млечанин м. венециа,´нец
млин м. ме,´льница
парни млин - парова,´я ме,´льница
млин на ваљке - вальцо,´вая ме,´льница
млин за кафу - кофе,´йная ме,´льница
млинар м. ме,´льник, мукомо,´л
млинарски мукомо,´льный
млинарска индустрија - мукомо,´льная промы,´шленность
млинарски занат - профе,´ссия ме,´льника
млински ме,´льничный
млинска индустрија - мукомо,´льная промы,´шленность
млинчић м. ма,´ленькая ме,´льница
млитав вя,´лый, дря,´блый, апати,´чный
млитавети слабе,´ть, станови,´ться не,´мощным, апати,´чным
млохав изне,´женный, изба,´лованный
мљацкати 1. ча,´вкать 2. есть вя,´ло
многи мно,´гие
много 1. мно,´го 2. о,´чень 3. гора,´здо
врло много - о,´чень мно,´го
много пута - мно,´го раз
он је много забринут - он о,´чень обеспоко,´ен
многобожац м. язы,´чник, политеи,´ст
многобоштво с. политеи,´зм, многобо,´жие, язы,´чество
многобројан многочи,´сленный
многоводан многово,´дный
многоврстан разносо,´ртный, разнообра,´зный
многоглаголив многоречи,´вый, говорли,´вый
многогодишњи многоле,´тний, давни,´шний
многогодишњи обичај - да,´вний обы,´чай
многоженство с. многожёнство
многолики многообра,´зный
многољудан многолю,´дный
многонапаћен многострада,´льный
многоок многогла,´зый
многопоштовани многоуважа,´емый
многоречив болтли,´вый
многосложан многосло,´жный
многостран многосторонний
многострук многосторо,´нний, разнообра,´зный
многоћелијски многокле,´точный
многоугао м. многоуго,´льник
многоугаони многоуго,´льный
многоцењен высоко,´ оце,´ниваемый
многошта ко,´е-что, мно,´гое
множеник м. мно,´жимое
множење с. умноже,´ние, увеличе,´ние
множилац м. мно,´житель
множина ж. мно,´жество, мно,´жественное число,´
множински относя,´щийся к мно,´жественному числу,´
множитељ м. мно,´житель
множити мно,´жить, размножа,´ть, умножа,´ть; ~ се мно,´житься
мноштво с. мно,´жество, у,´йма, тьма, ги,´бель
мњење с. мне,´ние
јавно мњење - обще,´ственное мне,´ние
мобилизација ж. мобилиза,´ция
мобилизациони мобилизацио,´нный
мобилизациони план - план мобилиза,´ции
мобилизациона наредба - прика,´з о мобилиза,´ции
мобилисати мобилизова,´ть; ~ се мобилизова,´ться
могућ возмо,´жный, могу,´чий
могуће прл. возмо,´жно
могућност ж. возмо,´жность, выполни,´мость
мода ж. мо,´да
то је у моди - э,´то мо,´дно
модел м. 1. моде,´ль 2. нату,´рщик, нату,´рщица 3. манеке,´н, манеке,´нщица 4. образе,´ц
модла ж. фо,´рма (для те,´ста)
моделар м. модели,´ст
моделисати модели,´ровать
модеран совреме,´нный, мо,´дный
модерно доба - совреме,´нность
модар си,´ний
модар од зиме - посине,´вший от хо,´лода
модрети сине,´ть
модрило с. синева,´, си,´нька
модрина ж. синь
модрица ж. синя,´к, кровоподтёк
модификација ж. видоизмене,´ние
модификовати видоизменя,´ть
можда мо,´жет быть, вероя,´тно
мождани мозгово,´й
мождана вијуга - мозгова,´я изви,´лина
можданица ж. мозгова,´я оболо,´чка
мождина ж. ко,´стный мозг
кичмена мождина - спинно,´й мозг
мозак м. мозг
мали мозак - мозжечо,´к
завртети мозак некоме - вскружи,´ть кому,´-ли,´бо го,´лову
врти ми се мозак - у меня,´ кру,´жится голова,´
излив крви у мозгу - кровоизлия,´ние в мозг
мозгати лома,´ть го,´лову над чем-ли,´бо, обмозго,´вывать, обду,´мывать
мозаик м. моза,´ика
мозаички мозаи,´чный
мој мой
мокар мо,´крый, промо,´кший
мокар до голе коже - промо,´кший до косте,´й
мокар као миш - мо,´крый, наскво,´зь
мокра браћа - пья,´ная компа,´ния
мокраћа ж. моча,´
мокраћни мочево,´й
мокраћна бешика - мочево,´й пузы,´рь
мокрити мочи,´ться
молба ж. про,´сьба, проше,´ние
 поднети молбу - пода,´ть проше,´ние
решити молбу - вы,´нести реше,´ние по заявле,´нию, проше,´нию
одбити молбу - отказа,´ть в про,´сьбе
молбен относя,´щийся к про,´сьбе
молбеним путем - путём пода,´чи проше,´ния
молећив проси,´тельный, умоля,´ющий
молилац м. проси,´тель
молиља проси,´тельница
молиочев принадлежа,´щий проси,´телю
молитва ж. моли,´тва
молитвен моли,´твенный
молитвеник м. моли,´твенник
молити проси,´ть
молити за милост - проси,´ть поща,´ды
молити за реч - проси,´ть сло,´ва
молим пожа,´луйста
молим лепо - прошу,´, пожа,´луйста
мољакати выпра,´шивать, надоеда,´ть, пристава,´ть с про,´сьбами, кля,´нчить
молекул м. моле,´кула
молер м. маля,´р
молерски маля,´рный
моловати 1. распи,´сывать, писа,´ть кра,´сками 2. малева,´ть, кра,´сить
мољац м. моль
мољчав изъе,´денный мо,´лью
момак м. 1. па,´рень, ю,´ноша 2. холосто,´й челове,´к 3.слуга,´
момачки ю,´ношеский, холостя,´цкий
момаштво с. молоды,´е го,´ды, ю,´ношество
момковати быть ю,´ношей, па,´рнем, жить холостяко,´м
момчад ж. 1. па,´рни, ребя,´та 2. кома,´нда
момчадија ж. па,´рни
момче м. паренёк, ма,´льчик
момчити се молоди,´ться, разы,´грывать из себя,´ молодо,´го па,´рня
моменат м. моме,´нт, мгнове,´ние
моменталан момента,´льный, мгнове,´нный
монархија ж. мона,´рхия
уставна монархија - конституцио,´нная мона,´рхия
апсолутна монархија - абсолю,´тная мона,´рхия
монархистички монархи,´ческий
монах м. мона,´х
монашки мона,´шеский
монаштво с. мона,´шество
монета ж. моне,´та
монографија ж. моногра,´фия
монопол м. монопо,´лия
монополисати монополизи,´ровать
монополски монопо,´льный
монотон моното,´нный
монструм м. чудо,´вище, уро,´д
монтажа ж. монта,´ж
монтер м. монтёр
монтирати монти,´ровать,производи,´ть монта,´ж
монтирати се жарг. 1. краси,´во оде,´ться, принаряди,´ться, наряди,´ться 2. удо,´бно размести,´ться, устро,´иться
монумент м. па,´мятник, монуме,´нт
монументалан монумента,´льный
мора ж. кошма,´р
морити 1. мори,´ть, умерщвля,´ть 2. дави,´ть, му,´чить 3. томи,´ть, утомля,´ть, ма,´ять
морал м. мора,´ль
моралан мора,´льный
моралисати морализирова,´ть
моралиста м. морали,´ст
морање с. необходи,´мость, нужда,´
морати быть до,´лжным, быть обя,´занным
морам -я до,´лжен
мора да је хладно - должно,´ быть хо,´лодно
море с. мо,´ре
мртво море - морска,´я зыбь
морепловац м. морепла,´ватель, морехо,´д
морепловство с. морепла,´вание, судохо,´дство
мореуз м. проли,´в
морнар м. моря,´к, ма,´трос
морнарица ж. флот
ратна морнарица - вое,´нно-морско,´й флот
 трговачка морнарица - торго,´вый, флот
морнарски 1. морско,´й 2. матро,´сский
морон м. жарг. дура,´к, идио,´т
морски морско,´й, замо,´рский
морски коњ - морж
морски пас - аку,´ла
морски вук - морско,´й волк
морски коњиц - морско,´й конёк
морталитет м. сме,´ртность
мортус м. жарг. абсолю,´тно пья,´ный, о,´чень пья,´ный
моруна ж. белу,´га
морфијум м. мо,´рфий
морфологија ж. морфоло,´гия
морфолошки морфологи,´ческий
мост м. мост
ланчани мост - цепно,´й мост
лучки мост - а,´рочный мост
покретни мост - разводно,´й мост
понтонски мост - понто,´нный мост
мостовни мостово,´й
мотати мота,´ть, сма,´тывать в клубо,´к; ~ се мота,´ться, крути,´ться вокру,´г чего,´-ли,´бо
мотивација ж. мотивиро,´вка, аргумента,´ция
мотивисати мотиви,´ровать
мотика ж. кирка,´, моты,´га
мотка ж. 1. па,´лка, жердь 2. дре,´вко
мотор ж. мото,´р, движо,´к
мотор са унутрашњим сагоревањем - дви,´гатель вну,´треннего сгора,´ния
моторизација ж. моториза,´ция
моторизовани моторизо,´ванный
моторизована бригада - мотобрига,´да
моторизована пешадија - мотопехо,´та
моторни мото,´рный
моторни чамац - мото,´рная ло,´дка, ка,´тер
мотрење с. наблюде,´ние, созерца,´ние
мотрити 1. наблюда,´ть 2. подсма,´тривать 3. карау,´лить 4. смотре,´ть, созерца,´ть
моћ ж. мощь, могу,´щество, си,´ла, кре,´пость, мо,´щность, могу,´честь
моћ навике - си,´ла привы,´чки
куповна моћ - покупа,´тельная спосо,´бность
изгубити моћ говора - потеря,´ть дар ре,´чи
моћан мо,´щный, могущественный, си,´льный
моћи мочь, быть в состоя,´нии (в си,´лах), име,´ть возмо,´жность
може (се) - возмо,´жно
не може се - нево,´зможно
како се може - как вы,´йдет
моћно 1. мо,´щно, си,´льно 2. жарг. отли,´чно, о,´чень хоро,´шо, потряса,´юще
моћност ж. мо,´щность, мощь, си,´ла
мочвара ж. 1. боло,´то 2. лу,´жа
мочваран боло,´тистый, то,´пкий, сыро,´й
мошти ж. мн. мо,´щи
мошус м. кабарга,´, му,´скус
мрав м. мураве,´й
вредан као мрав - трудолюби,´в как мураве,´й
мравињак м. мураве,´йник
мрављи муравьи,´ный
мравља радиност - трудоспосо,´бность муравья,´
мравојед м. муравье,´д
мраз м. 1. моро,´з 2. и,´зморозь 3. лёд
мразовит моро,´зный
мрак 1.темнота,´, тьма, потёмки, мрак 2. жарг. отли,´чно, о,´чень хорошо,´, потряса,´юще
мрачан мра,´чный, тёмный, му,´тный
мрачити темни,´ть, затемня,´ть; ~ се темне,´ть, смерка,´ться
мрачњак м. мракобе,´с, реакционе,´р, обскура,´нт
мрачњаштво мракобе,´сие, реакцио,´нность
мрва ж. кро,´шка
нема ни мрве - нет ни кро,´шки
мрвити кроши,´ть, дроби,´ть
мрвица ж. кро,´шка, кро,´шечка
мргодан мра,´чный, хму,´рый, угрю,´мый
мргодити се хму,´риться
мргуд м. бирю,´к, угрю,´мый, мра,´чный челове,´к
мрдати 1. шевели,´ть 2.(плеча,´ми) дёргать, пожима,´ть 2. тро,´гаться; ~ се дви,´гаться, дёрнуться
мрежа ж. сеть
 паукова мрежа - паути,´на
мрежаст се,´тчатый
мрежица ж. се,´точка
мрежњача ж. сетча,´тка, сетча,´тая оболо,´чка
мрежокрилци м. мн. сетчатокры,´лые
мрена ж. бельмо,´, катара,´кта
мрест м. не,´рест
мрестити се мета,´ть икру,´, спа,´риваться
мрестиште с. нерести,´лище, ме,´сто не,´реста ры,´бы
мрети умира,´ть, ги,´бнуть, погиба,´ть
мрети од љубави - страда,´ть от любви,´
мржња ж. не,´нависть, зло,´ба
мрзак ненави,´стный, отврати,´тельный, проти,´вный
мрзети ненави,´деть, пита,´ть отвраще,´ние
мрзи ме - мне проти,´вно
мрзовоља ж. плохо,´е, скве,´рное настрое,´ние, угрю,´мость, мра,´чность
мрзовољан серди,´тый, мра,´чный
мрзовољно прл. неохо,´тно, не,´хотя, с отвраще,´нием
мрзост ж. зло,´ба, отвраще,´ние
мржњење с. замерза,´ние, заледене,´ние
мрзнути мёрзнуть, холоде,´ть, кочене,´ть; ~ се мёрзнуть, замерза,´ть
мрк 1. сму,´глый 2. кори,´чневый, бу,´рый 3. мра,´чный
мрки поглед - мра,´чный взгляд
мрки угаљ - бу,´рый у,´голь
мркли тёмный
мркла ноћ - тёмная ночь
мркли мрак - тьма кроме,´шная
мркнути темне,´ть, смерка,´ться
мркне му свест - он теря,´ет созна,´ние
мрља ж. пятно,´, гря,´зное пятно,´, кля,´кса
мрљав пятни,´стый, в пя,´тнах, запа,´чканный
мрљати грязне,´ть, па,´чкать; ~ се грязни,´ться, ма,´заться
мрљати есть без аппети,´та
мрмљати бормота,´ть, ворча,´ть, брюзжа,´ть
мрмот м. суро,´к
мрс м. скоро,´мная пи,´ща, мясое,´д
мрсан скоро,´мный
мрсити 1. есть скоро,´мное; 2. пу,´тать, запу,´тывать, спу,´тывать
мртав 1. мёртвый, уме,´рший 2. околе,´вший, до,´хлый 3. безжи,´зненный, невырази,´тельный
мртав уморан - до,´ смерти уста,´лый
мртав ладан - абсолю,´тно споко,´йный, соверше,´нно хладнокро,´вный
мртав озбиљан - о,´чень серьёзный, абсолю,´тно серьёзный
испребијати на мртво име - доби,´ть до полусме,´рти
мртви угаљ - поту,´хший, уга,´сший у,´голь
мртва кост - костяно,´й наро,´ст
мртва тачка - мёртвая то,´чка
мртво сечиво - тупо,´е ле,´звие
спавати мртвим сном - кре,´пко спать
бити мртав пијан - напи,´ться мертве,´цки
мртвац м. мертве,´ц, поко,´йник
мртвачки мертве,´цкий, поко,´йницкий
мртвачка кола - катафа,´лк
мртвачки сандук - гроб
мртвачка глава - мёртвая голова,´
мртвачница ж. мертве,´цкая, морг
мртвило с. засто,´й, зати,´шье
мртворођен мертворождённый
мртворођенче с. мертворождённый ребёнок
мрцварити 1. избива,´ть 2. руби,´ть на куски,´ 3. му,´чить
мрцина ж. па,´даль, дохля,´тина
мрша ж. худоба,´, худоща,´вость
мршав 1. худо,´й, худоща,´вый, то,´щий, сухоща,´вый, сухопа,´рый, поджа,´рый 2. ску,´дный, сла,´бый
мршава плата - ма,´ленькое жа,´лованье
мршаво месо - нежи,´рное мя,´со
боље је мршав мир, него дебела парница - худо,´й мир лу,´чше до,´брой ссо,´ры
мршавити худе,´ть, истоща,´ться, тоща,´ть
мрштити се хму,´риться, мо,´рщить лоб
мува ж. му,´ха
коњска мува - сле,´пень, ово,´д
ићи као мува без главе - потеря,´ть го,´лову
мувало с., муватор м. ме,´лкий плут, обма,´нщик пройдо,´ха
мувати 1. толка,´ть, сова,´ть, разме,´шивать 2. жарг. уха,´живать за де,´вушкой, добива,´ться расположе,´ния 3. жарг. обма,´нывать; ~се 1. толка,´
ться, слоня,´ться 2. жарг. проявля,´ть взаи,´мный интере,´с, флиртова,´ть друг с дру,´гом 3. жарг. начина,´ть
встреча,´ться (о паре)
мудар му,´дрый
мудрац м. мудре,´ц, му,´дрый челове,´к
мудровати мудри,´ть, му,´дрствовать
мудрост ж. 1. му,´дрость 2. ло,´вкость, уме,´ние
муж м. муж, супру,´г
мужевљев му,´жний, му,´жнин
мужеван му,´жественный
мужјак м. саме,´ц
мужа ж. до,´йка, удо,´й
машинска мужа - механизи,´рованная до,´йка
музара ж. крава музара - до,´йная коро,´ва
музиља ж. доя,´рка, дои,´льщица
музилица ж. подо,´йник
мусти дои,´ть
муза ж. му,´за
музеј м. музе,´й
музејски музе,´йный
музика ж. му,´зыка, орке,´стр
војна музика - вое,´нный орке,´стр
музикалан музыка,´льный
музикант м. музыка,´нт
музикантски музыка,´нтский
музичар м. музыка,´нт
музички музыка,´льный
музичка школа - музыка,´льное учи,´лище
мујезин м. муэдзи,´н
мук м. молча,´ние, безмо,´лвие, тишь
мука ж. 1. му,´ка, муче,´ние, страда,´ние 2. тру,´дность, затрудне,´ние, тошнота,´, дурнота,´ 4. труд, стара,´ние,
хло,´поты
ставити на муке - подверга,´ть пы,´ткам
без муке нема науке - без тру,´дностей нет уче,´ния
узалуд сва мука - напра,´сны все уси,´лия
мука ми је - мне пло,´хо, меня,´ тошни,´т
мука је то - э,´то тру,´дный вопро,´с
му мука - чёрт бы е,´го взял
мукање с. мыча,´ние
мукати мыча,´ть, реве,´ть
мукнути замыча,´ть, промыча,´ть
мукли 1. глухо,´й, хри,´плый 2. молчали,´вый 3. по,´длый, кова,´рный
мукло 1. безмо,´лвно 2. глу,´хо 3. хри,´пло
мукнути хри,´пнуть, замолка,´ть
муљ м. 1. ил 2. муть, грязь
муљаст 1. и,´листый 2. гря,´зный, му,´тный
муљевит 1. и,´листый 2. гря,´зный, му,´тный
муљати мять, дави,´ть
муљач м. дави,´льщик виногра,´да
муља ж. виногра,´дный пресс
мумлати 1. ворча,´ть 2. говори,´ть под нос
мундир м. мунди,´р
муниција ж. боеприпа,´сы
муницијски относя,´щийся к боеприпа,´сам
муницијски магацин - склад боеприпа,´сов
мунути толкну,´ть, пнуть
муња ж. мо,´лния
сева муња - сверка,´ет мо,´лния
муњевит молниено,´сный
муњевита брзина - молние,´носная быстрота,´
муњовод м. громоотво,´д
мурија ж. жарг. поли,´ция
мурдар м грязну,´ля, неря,´ха
мурдарити неря,´шливо, небре,´жно де,´лать что-ли,´бо
мурдарлук м. небре,´жность, неря,´шливость
мусав 1. слюня,´вый 2. гря,´зный
мусака ж. запека,´нка из карто,´феля или баклажа,´нов с мя,´сом
муслиман м. мусульма,´нин
муслимански мусульма,´нский
муслиманство с. мусульма,´нство
мустра ж. образе,´ц, обра,´зчик
мустра без вредности - беспла,´тный образе,´ц това,´ра
мутав 1. немо,´й 2. заи,´ка 3. дура,´к, болва,´н
мутан му,´тный, ту,´склый
мутно стакло - му,´тное стекло,´
мутан дан - па,´смурный день
мутити 1. мути,´ть 2. смуща,´ть 3. пу,´тать
мутљаг м. оса,´док, муть
мутња ж. 1. спле,´тни 2. ко,´зни, про,´иски
мутњикав мутнова,´тый, с оса,´дком
мутација ж. измене,´ние, заме,´на, мута,´ция
мутирати заменя,´ть, меня,´ть, измени,´ть
мућак м. 1. болту,´н 2. испо,´рченное, ту,´хлое яйцо,´
дати мућак - ничего,´ не дать
мућење с. 1. замутне,´ние 2. созда,´ние сму,´ты
мућкати взба,´лтывать, болта,´ть
мућнути взболтну,´ть, встряхну,´ть
муф м. му,´фта
муфташ м. дармое,´д, тунея,´дец, прихлеба,´тель
муфте да,´ром, безвозме,´здно, на халя,´ву
муха ж. му,´ха
мухоловац м. безде,´льник, мухоло,´в, ло,´дырь
мухоловка ж. мухоло,´вка
мухомор м. сре,´дство для уничтоже,´ния мух
мухамеданац м. магомета,´нин
мухамедански магомета,´нский
муцав заика,´ющийся
муцавац м. заи,´ка
муцати 1. заика,´ться 2. бормота,´ть, лепета,´ть
мучаљив молчали,´вый, сде,´ржанный
мучан мучи,´тельный, тяжёлый, невыноси,´мый
мученик м. страда,´лец, му,´ченик
мученички му,´ченический, страда,´льческий
мученье с. страда,´ние, муче,´ние, пы,´тки
мучилиште с. засте,´нок, ме,´сто пы,´ток
мучитељ м. мучи,´тель, пала,´ч
мучити 1. мучи,´ть, пыта,´ть 2.(душевно) терза,´ть, удруча,´ть, беспоко,´ить 3. ма,´ять, томи,´ть; ~се 1. му,´читься, страда,´ть; ма,´яться;
томи,´ться; 2. стара,´ться, надрыва,´ться
мучити муку - страда,´ть
мучно тя,´гостно, тру,´дно, мучи,´тельно
мучки 1. мо,´лча, молчко,´м, тайко,´м, исподтишка,´ 2. кова,´рно, преда,´тельски
мушема ж. клеёнка
мушица ж. 1. му,´шка 2. капри,´з
дошле су му мушице у главу - дурь во,´шла
мушкарац м. мужчи,´на
мушки 1. мужско,´й 2. му,´жественный 3. по-мужски,´
мушко с. мужчи,´на
показати се мушко - прояви,´ть себя,´ мужчи,´ной
мушкобања ж. мужеподо,´бная же,´нщина
мушкобањаст мужеподо,´бный
мушкост ж. му,´жественность
мушмула ж. мушмула,´
муштерија ж. покупа,´тель, зака,´зчик, клие,´нт
муштикла ж. мундшту,´к
испушена муштикла - никчёмный челове,´к, никуды,´шник
муштулук м. награ,´да за до,´брую весть

на 1. (ме,´сто, вре,´мя) на, в, во вре,´мя 2. о,´коло 3. (спо,´соб) на 4. на! на! вот тебе! возьми,´
на махове - уры,´вками
на време -во,´время
на штету - в убы,´ток, в ущерб
пасти на памет - прийти,´ в го,´лову
на стотине - со,´тнями
пржити на уљу - жа,´рить на расти,´тельном ма,´сле
налазити се на лечењу - находи,´ться на излече,´нии
имати на издржавању - име,´ть на иждиве,´нии
живети на селу - жить на селе,´
студирати на универзитету - учи,´ться в университе,´те
на врат на нос как попа,´ло, че,´рез пень-коло,´ду
на рођендан - в день рожде,´ния
на први поглед - с пе,´рвого взгля,´да
мирисати на шумску јагоду - па,´хнуть земляни,´кой
 на први знак - по пе,´рвому сигна,´лу
на продају - продаётся
на брзака - бы,´стро, на ско,´рую ру,´ку
на измаку в конце,´, под коне,´ц, на исхо,´де
на измаку живота - под коне,´ц жи,´зни
на пример наприме,´р
на почетку внача,´ле
на се на себя,´
набавити 1. приобрести,´, доста,´ть, запасти,´сь 2. доста,´вить, поста,´вить, загото,´вить
набавка ж. поку,´пка, снабже,´ние, поста,´вка
набављање с. 1. достава,´ние раздобыва,´ние 2. поку,´пка, приобрете,´ние 3. снабже,´ние
набављати 1. достава,´ть, раздобыва,´ть 2. приобрета,´ть 3. снабжа,´ть, поставля,´ть
набављач м. поставщи,´к, заку,´пщик, заготови,´тель
набављачки заку,´почный, загото,´вочный, снабже,´нческий
набављачко оделење - отде,´л заку,´пок
набављачко-потрошачка задруга - снабже,´нческо-сбытово,´й кооперати,´в
набадати, набости 1. наколо,´ть, уколо,´ть, наты,´кать, нака,´лывать 2. (игло,´й) пришпи,´лить; ~ се наколо,´ться,
набасати наткну,´ться, натолкну,´ться, найти,´
набацивати 1. набра,´сывать 2. выбра,´сывать 3. затра,´гивать, упомина,´ть 4. жарг. уха,´живать за де,´вушкой
набацити 1. наки,´нуть, набро,´сить 2. жарг. купи,´ть, приобрести,´ что-ли,´бо (обы,´чно об оде,´жде)
набедити оклевета,´ть, оговори,´ть кого,´-ли,´бо
набеђивати ло,´жно обвиня,´ть, огова,´ривать кого,´-ли,´бо
набелити набели,´ть; ~ се набели,´ться, нама,´заться
набигузица ж. дармое,´д, прихлеба,´тель
набијати 1. набива,´ть 2. наса,´живать, вкола,´чивать 3. забива,´ть 4. (шляпу) нахлобу,´чивать 5. (зе,´млю) трамбова,´ть
набијати цене - вздува,´ть це,´ны
набијач м. 1. трамбо,´вка, ручна,´я ба,´ба 2. шо,´мпол 3. спекуля,´нт
набирати 1. де,´лать скла,´дки 2. (обрве) хму,´рить, мо,´рщить 3. набра,´ть доста,´точно, набира,´ть, собира,´ть; ~ се набира,´ться
набити 1. наби,´ть, напо,´лнить 2. утопта,´ть, умя,´ть
наблебетати се наболта,´ться, наговори,´ться вво,´лю
набој м. 1. наби,´вка 2. заря,´д, патро,´н
набокати се нало,´паться, нажра,´ться
наболовати се наболе,´ться
набор м. 1. скла,´дка 2. сбо,´рка, морщи,´на
наборан 1. скла,´дчатый 2. сбо,´рчатый, морщи,´нистый
наборати 1. сде,´лать скла,´дки, сбо,´рки 2. намо,´рщить; ~ се 1. смя,´ться 2. намо,´рщиться
набрајати 1. насчи,´тывать 2. перечисля,´ть
набрати набра,´ть, собра,´ть
набрбљати наболта,´ть, наговори,´ть вздо,´ру
набрекао 1. набу,´хший, разбу,´хший 2. распу,´хший 3. налито,´й
набрекао од крви - пропи,´танный кро,´вью
набрекнути 1. набу,´хнуть, разбу,´хнуть 2. разду,´ться
набрецивати се набра,´сываться
набрзо ско,´ро, вско,´ре
набризгати 1. набра,´ть, накопи,´ть мно,´го молока,´ 2. набу,´хнуть
набројити 1. насчита,´ть 2. пересчита,´ть
набрусити наточи,´ть, наостри,´ть
набубати 1. наби,´ть 2. вы,´зубрить, зазубри,´ть
набубрити набу,´хнуть, разбу,´хнуть
набујати взду,´ться, набу,´хнуть
набурити се наду,´ться, рассерди,´ться
набусит 1. угрю,´мый, мра,´чный 2. гру,´бый, злой
набутати 1. насова,´ть, напиха,´ть 2. нашпигова,´ть
навабити замани,´ть, примани,´ть, подмани,´ть
навадити приучи,´ть; ~ се 1. приучи,´ться, привы,´кнуть 2. пова,´диться
навала ж. 1. на,´тиск, наступле,´ние 2. при,´ступ 2. (воды,´) наплы,´в, прито,´к 3. (ма,´ссы) напо,´р, да,´вка 4. (кро,´ви) прили,´в 5. набе,´г,
наше,´ствие, нападе,´ние
навалентан жарг. навя,´зчивый
навалити 1. прислони,´ть 2. наложи,´ть, наброса,´ть, привали,´ть, навали,´ть 3. напере,´ть, нахлы,´нуть 4. напа,´сть, пойти,´ при,´ступом,
набро,´ситься, ри,´нуться на врага,´ 5. ки,´нуться, бро,´ситься; ~ се облокоти,´ться, опере,´ться, прислони,´ться
куд си навалио - куда,´ прёшь
наваљивати 1. накла,´дывать, набра,´сывать, прива,´ливать 2. сбега,´ться, стека,´ться 3. наки,´дываться, набра,´сываться 4. досажда,´ть,
пристава,´ть с про,´сьбами
навезати, навезивати 1. надвяза,´ть, навя,´зывать 2. навяза,´ть, надвя,´зывать
навејати, навејавати наве,´ять, нанести,´, намета,´ть, наноси,´ть
навек наве,´к, навсегда,´
навелико о,´птом, гурто,´м
навести 1. повести,´, привести,´ 2. процити,´ровать 3. перечи,´слить 4. навози,´ть (мно,´гое); ~се (на мо,´ре) отча,´лить, отвали,´ть, отплы,´ть
навести на танак лед - подвести,´
навече ве,´чером
навечерати се хорошо,´ поу,´жинать, нау,´жинаться
навечерје с. ве,´чер накану,´не пра,´здника, кану,´н
навигација ж. навига,´ция, пла,´вание
навигациони навигацио,´нный
навијати 1. нама,´тывать, сма,´тывать 2. навива,´ть, обма,´тывать, заводи,´ть механи,´зм 3. ме,´тить 4. боле,´ть за кого,´, ободря,´ть
навијач м. боле,´льщик
навијутак м. намо,´танная пряжа
навика ж. привы,´чка, на,´вык, пова,´дка, зама,´шка
то је прешло у навику - э,´то вошло,´ в привы,´чку
из навике - по привы,´чке
навикати се накрича,´ться, наора,´ться
навикнути, навикавати, навићи 1. привы,´кнуть, привыка,´ть к чему,´-ли,´бо, свыка,´ться 2. приучи,´ть к чему,´-ли,´бо; ~ се 1. привы,´кнуть,
привыка,´ть 2. приучи,´ться, приуча,´ться
навиљак м. нави,´льник
навирати 1. набуха,´ть 2. поднима,´ться
млеко навире - молоко,´ закипа,´ет
навити 1. намота,´ть, нави,´ть 2. пригну,´ть 3. завести,´ 4. ската,´ть
навлажити намочи,´ть; ~ се увлажни,´ться
навлака ж.1. на,´волочка 2. чехо,´л 3. футля,´р
навлачити, навући 1. натя,´гивать, надева,´ть 2. привлека,´ть 3. стя,´гивать, собира,´ть 4. (за,´навес) задёргивать; ~ се одева,´ться 5. жарг. стать
зави,´симым от нарко,´тиков
навући обрве - нахму,´рить бро,´ви
навлаш наро,´чно, умы,´шленно, преднаме,´ренно
навод м. 1. до,´вод 2. ссы,´лка, цита,´та 3. вы,´держка, вы,´писка, ссы,´лка
знак навода - кавы,´чки
по његовим наводима - по его,´ слова,´м
наводан 1. мни,´мый, ка,´жущийся 2. ссы,´лочный, цити,´рованный
наводни знак - кавы,´чка
наводити 1. наводи,´ть, приводи,´ть 2. ссыла,´ться, цити,´ровать 3. перечисля,´ть
наводник ж. кавы,´чка
наводно я,´кобы, бу,´дто бы, как говоря,´т, полага,´ют
наводнити, наводњавати 1. зали,´ть, затопи,´ть, зата,´пливать водо,´й 2. ороси,´ть, ороша,´ть
навођење с. 1. наведе,´ние 2. приведе,´ние 3. цити,´рование
навој м. 1. заво,´д 2. изги,´б 3. винтова,´я наре,´зка
навратити, навраћати 1. напра,´вить, навести,´, направля,´ть 2. натолкну,´ть 3. заходи,´ть, зайти,´, заверну,´ть; ~ се зайти,´, зае,´хать, заха,´
живать, сверну,´ть
наврнути 1. привинти,´ть, приверну,´ть 2. поверну,´ть 3. зайти,´ 4. насади,´ть на ве,´ртел
навртак м. приви,´тое расте,´ние, черено,´к, приво,´й
навртањ м. га,´йка
навртати 1. привёртывать, приви,´нчивать 2. повора,´чивать 3. заходи,´ть; ~ се заха,´живать, посеща,´ть
навртети 1. просверли,´ть 2. приверну,´ть 3. насверли,´ть
наврх на, подверх
наврх брда - на го,´ру
наврх куће - над до,´мом
наврх села - над се,´лом
навршавати исполня,´ться, истека,´ть
навршити испо,´лниться; ~ се испо,´лниться, исте,´чь
навршило се пет година - прошло,´ пять лет
наг наго,´й, обнажённый, го,´лый
нагађати 1. гада,´ть 2. предполага,´ть 3. дога,´дываться
нагазити 1. наступи,´ть на что-ли,´бо, найти,´ на что-ли,´бо 2. натолкну,´ться, набрести,´ 3. попа,´сть впроса,´к
нагазио сам на танак лед - я попа,´лся
нагао 1. спе,´шный, скоропали,´тельный, внеза,´пный, бы,´стрый 2. вспы,´льчивый
нагаравити 1. испа,´чкать, вы,´мазать са,´жей 2. обману,´ть; ~ се 1. вы,´пачкаться, вы,´мазаться са,´жей 2. обману,´ться
нагваждати1. мя,´млить 2. пустосло,´вить
нагиб м. 1. склон, скат, накло,´н, отко,´с, пока,´тость 2. склоне,´ние накло,´н, наклоне,´ние
нагибати наклоня,´ть, уклоня,´ть, пригиба,´ть
нагибни относя,´щийся к наклоне,´нию
нагибни угао - у,´гол наклоне,´ния, у,´гол паде,´ния
нагиздати наряди,´ть, разукра,´сить; ~ се наряди,´ться, разукра,´ситься
нагињати, нагнути 1. нагиба,´ть, пригиба,´ть, пригну,´ть, наклоня,´ть 2. склоня,´ться, име,´ть скло,´нность к кому,´-ли,´бо, чему,´-ли,´бо; ~ се 1.
нагиба,´ться, наклоня,´ться, пригиба,´ться 2. устреми,´ться, бро,´ситься
нагласак м. акце,´нт, вы,´говор, ударе,´ние
нагласити, наглашавати 1. подчеркну,´ть 2. акценти,´ровать, сде,´лать, де,´лать ударе,´ние
нагледати се насмотре,´ться, нагляде,´ться
наглити торопи,´ться, спеши,´ть
нагло 1. внеза,´пно, неожи,´данно 2. стреми,´тельно, поспе,´шно, ре,´зко
наглодати 1. надгры,´зть 2. нача,´ть глода,´ть
наглув глухова,´тый
нагнати 1. нагна,´ть 2. прину,´дить, заста,´вить
нагнојити унаво,´зить, удо,´брить; ~ се загнои,´ться
нагнут накло,´нный, поло,´гий, пока,´тый
нагњечити придави,´ть, примя,´ть, прижа,´ть; ~ се наволнова,´ться
нагњио гнилова,´тый, подгни,´вший
наговарати угова,´ривать, склоня,´ть, убежда,´ть
наговарач м. зачи,´нщик, зате,´йщик, подстрека,´тель
наговестити 1. дать поня,´ть, намекну,´ть 2. предсказа,´ть, возвести,´ть, предвести,´ть, предзнаменова,´ть
наговештавати 1. дава,´ть поня,´ть, намека,´ть 2. предска,´зывать, предупрежда,´ть 3. возвеща,´ть
наговештај м. 1. намёк 2. знак, при,´знак 3. предупрежде,´ние, предсказа,´ние
наговор м. угова,´ривание, убежде,´ние
наговорити уговори,´ть, склони,´ть, убеди,´ть
нагодба ж. соглаше,´ние, догово,´р, сго,´вор, сде,´лка, урегули,´рование
нагодбени догово,´рный
нагодбени услови - усло,´вия соглаше,´ния, сго,´вора
нагодити привести,´ к соглаше,´нию, урегули,´ровать; ~ се договори,´ться, сговори,´ться, заключи,´ть соглаше,´ние, сде,´лку
нагојити 1. подкорми,´ть 2. подпра,´вить; ~ се 1. подкорми,´ться 2. подпра,´виться
нагомилавање с. 1. нака,´пливание, накопле,´ние 2. нагроможде,´ние
нагомилавати, нагомилати 1. нака,´пливать, накопи,´ть, нагромозди,´ть 2. нава,´ливать, нагроможда,´ть; ~ се нака,´пливаться, накопи,´ться
нагон м. 1. инсти,´нкт 2. принужде,´ние
нагон за самоодржаньем - инсти,´нкт самосохране,´ния
нагонити 1. нагоня,´ть 2. заставля,´ть, принужда,´ть
нагонски инстинкти,´вный
нагорак горькова,´тый
нагорети пригоре,´ть, пообгоре,´ть
нагота ж. нагота,´
награбити нахвата,´ть, набра,´ть; ~ се нахвата,´ться
награбусити попа,´сть впроса,´к, сесть в кало,´шу, потерпе,´ть неуда,´чу
награда ж. 1. награ,´да 2. награжде,´ние 3. жа,´лованье, за,´работная пла,´та
награђивати, наградити 1. награжда,´ть 2. вы,´дать, выдава,´ть пре,´мию, опла,´чивать рабо,´ту, выпла,´чивать зарпла,´ту
нагрдити 1. обезобра,´зить, изуро,´довать, искази,´ть, испо,´ртить, искове,´ркать 2. изруга,´ть, вы,´ругать, обруга,´ть, нагруби,´ть 3. изга,´
дить, испо,´ртить
нагрејати нагре,´ть, подогре,´ть; ~ се нагре,´ться, разогре,´ться
нагризати, нагристи 1. надгрыза,´ть, надку,´сывать, надкусить 2. разъеда,´ть, разъе,´сть
нагрнути 1. нагря,´нуть, нахлы,´нуть 2. насы,´пать
нагрувати 1. наби,´ть 2. натоло,´чь 3. навали,´ть
нагутати се 1. наглота,´ться 2. натерпе,´ться (неприя,´тностей)
над над
над њим је ведро небо - над ним я,´сное не,´бо
он је јунак над јунацима - он геро,´й над геро,´ями
он је старешина над свима - он нача,´льник над все,´ми
нада ж. наде,´жда, ча,´яние
дати некоме наде - обнадёжить кого,´-ли,´бо
живети у нади - жить наде,´ждой
полагати наду у некога - наде,´яться на кого,´-ли,´бо
пун наде - по,´лон наде,´жд
надалеко далеко,´, на большо,´е расстоя,´ние
надаље да,´льше, в бу,´дущем
надарити одари,´ть, подари,´ть
надати се наде,´яться
надати се нечему - наде,´яться на что-ли,´бо
надати, надавати 1. приба,´вить, приложи,´ть, дода,´ть, додава,´ть 2. дава,´ть, предоста,´вить 3. надда,´ть
надати вику - подня,´ть крик
надахнути воодушеви,´ть, вдохнови,´ть; ~ се вдохнови,´ться, воодушеви,´ться
надахнуће с. вдохнове,´ние, воодушевле,´ние
надахњивати вдохновля,´ть, воодушевля,´ть
надбацити, надбацивати бро,´сить, броса,´ть да,´льше друго,´го
надбискуп м. архиепи,´скоп
надбити, надбијати победи,´ть, побежда,´ть в бою,´, превзойти,´ си,´лой
надбубрежни надпо,´чечный
надвести се нави,´снуть, склони,´ться над чем-ли,´бо
надвикати, надвикивати перекрича,´ть, перекри,´кивать
надвирити се, надвиривати се загляну,´ть, загля,´дывать че,´рез что-ли,´бо, све,´рху вниз
надвисити, надвисивати превы,´сить, превыша,´ть, превзойти,´ высото,´й
надвладати, надвлађивати преодоле,´ть, поборо,´ть, одержа,´ть верх, переси,´лить, перемо,´чь, превозмо,´чь
надвлачити перетя,´гивать в состяза,´нии; ~ се состяза,´ться кто кого,´ перетя,´нет
надвојвода м. эрцге,´рцог
надвући перетяну,´ть
надгласавати побежда,´ть при голосова,´нии
надгласати победи,´ть при голосова,´нии
надгледање с. 1. надзо,´р, присмо,´тр 2. уход, уха,´живание
надгледати 1. наблюда,´ть, смотре,´ть 2. надзира,´ть, присма,´тривать 3. уха,´живать
надговорити переговори,´ть, победи,´ть в ре,´чи, бесе,´де, спо,´ре
надградња ж. надстро,´йка
надгробни надгро,´бный, моги,´льный
надгробни камен - моги,´льная плита
надгробни споменик - надгро,´бный па,´мятник
надев м. фарш, начи,´нка
надевати, наденути 1. надева,´ть, нани,´зывать, наса,´живать 2. начиня,´ть, фарширова,´ть 3. нарека,´ть
надевати име - дава,´ть и,´мя, про,´звище
надерати се накрича,´ться, наора,´ться
надесно впра,´во, напра,´во
надживети пережи,´ть
надживљавати пережива,´ть кого,´-ли,´бо
надземаљски 1. неземно,´й 2. надзе,´мный
надземни надзе,´мный
надзидати надстро,´ить
надзиђивати надстра,´ивать
надзиратељ м. надзира,´тель, надсмо,´трщик
надзирати, надзиравати надзира,´ть, присма,´тривать
надзор м. надзо,´р, наблюде,´ние, присмо,´тр
надзорна власт - о,´рганы надзо,´ра
надзорни надзо,´рный
надзорни одбор - ревизио,´нный комите,´т
надзорник м. надсмо,´трщик, смотри,´тель
надзорнички надзира,´тельский, надсмо,´трщицкий, смотри,´тельский
надзорништво с. инспекти,´рование, наблюде,´ние, инспе,´кция
надигнути приподня,´ть, подня,´ть, задра,´ть; ~ се приподня,´ться, привста,´ть
надигравати 1. обы,´грывать, выи,´грывать побежда,´ть в игре,´ 2. превосходи,´ть в пля,´ске, в та,´нцах; ~ се соревнова,´ться в и,´гре, в та,´нцах
надиграти вы,´играть, обыгра,´ть, победи,´ть в игре,´
надизати приподнима,´ть, поднима,´ть, задира,´ть; ~ се приподнима,´ться, привстава,´ть
надилазити 1. превосходи,´ть, превыша,´ть 2. поднима,´ться
надимак м. кли,´чка, про,´звище
надимати вздува,´ть, раздува,´ть; ~ се вздува,´ться, вспуха,´ть
надимити надыми,´ть, задыми,´ть, закопти,´ть; ~ се напо,´лниться ды,´мом, задыми,´ться, закопти,´ться
надирати 1. проника,´ть 2. прорыва,´ться, пробива,´ться си,´лой
надисати се надыша,´ться
надјачати, надјачавати переси,´лить, одоле,´ть, преодоле,´ть, превозмо,´чь, превосходи,´ть в си,´ле
надјуначити превзойти,´ в геро,´йстве
надлагати превзойти,´ во лжи
надлајавати, надлајати ла,´ять, прола,´ять гро,´мче другой соба,´ки
надлактица ж. плечева,´я кость
надланица ж. ты,´льная часть ладо,´ни
надлежан 1. надлежа,´щий, соответсвующи,´й 2. компете,´нтный
надлежни суд - соотве,´тствующая суде,´бная инста,´нция
он је за то надлежан - он э,´тим ве,´дает
надлежност ж. компете,´нция, ве,´дение
то је у вашој надлежности - э,´то в ва,´шем ве,´дении
надлетати, надлетети перелета,´ть, перелете,´ть
надлештво с. учрежде,´ние, ве,´домство
надлицитирати дать бо,´льше друго,´го на торга,´х
надмашавати,надмашити превосходи,´ть, превыша,´ть превзойти,´, превы,´сить
надмен надме,´нный
надметање с. 1. соревнова,´ние, сопе,´рничество 2. уча,´стие в торга,´х, в аукцио,´не
надметати превыша,´ть, превосходи,´ть; ~ се состяза,´ться, соревнова,´ться, сопе,´рничать
надморски находя,´щийся над пове,´рхностью мо,´ря
надморска висина - высота,´ над у,´ровнем мо,´ря
надмоћан превосходя,´щий в чём-ли,´бо, бо,´лее си,´льный
надмоћност ж. превосхо,´дство
бити у надмоћности - име,´ть превосхо,´дство, превосходи,´ть
надмудривати превосходи,´ть умо,´м; ~ се соревнова,´ться, сопе,´рничать в хи,´трости, лука,´встве
надмудрити превзойти,´ умо,´м, перехитри,´ть
наднети 1. подня,´ть над чем-ли,´бо, вознести,´ 2. све,´сить; ~ се све,´ситься, нави,´снуть
надница ж. 1. подённая пла,´та, трудоде,´нь, опла,´та за рабо,´чий день 2. подённая рабо,´та, подёнщина
радити за надницу - рабо,´тать подённо
надничар м. подёнщик, вре,´менный слу,´жащий
надничарска плата - опла,´та подёнщика
надничарски относя,´щийся к подёнщику
надничити рабо,´тать подёнщиком
надно внизу,´, в глубине,´, на дне
надно вреће - внизу,´ мешка,´
надносити поднима,´ть над чем-ли,´бо, возноси,´ть, све,´шивать; ~ се све,´шиваться, нависа,´ть
надобијати мно,´го наполуча,´ть, получи,´ть в большо,´м коли,´честве
надовезати,надовезивати 1. надвяза,´ть, подвяза,´ть 2. доба,´вить, приба,´вить
надодавати, надодати прибавля,´ть, приба,´вить, добавля,´ть, додава,´ть
надојити накорми,´ть грудью ребёнка
надокнадити возмести,´ть
надокнадити губитак - возмести,´ть поте,´ри
надокнађнвати 1. возмеща,´ть 2. навёрстывать
 надолази народ - лю,´ди подхо,´дят
надолазити 1. поднима,´ться, прибыва,´ть 2. подходи,´ть, стека,´ться
надомак вблизи,´, о,´коло, совсе,´м бли,´зко от... руко,´й пода,´ть
надомак села - близ дере,´вни
надомерити доме,´рить, дове,´сить
надоместити восполнить, дополнить
надометак м. дове,´сок, доба,´вка
надометати, надоменути прибавля,´ть, приба,´вить, прикла,´дывать, добавля,´ть
надопунити, надопуњавати попо,´лнить, пополня,´ть, допо,´лнить
надоћи 1. подня,´ться, прибы,´ть 2. подойти,´, прибли,´зиться
надохват как попа,´ло, небре,´жно
надражај м. раздраже,´ние
чулни надражај - раздраже,´ние о,´рганов чувств
надраживање с. раздраже,´ние
надраживати, надражити 1. раздража,´ть, злить, разозли,´ть 2. дразни,´ть, раздра,´знивать
надражљив раздражи,´тельный
надремати се подрема,´ть вдо,´воль
надрети 1. прорва,´ться, проби,´ться си,´лой 2. прони,´кнуть
надри... лже..., псевдо..., ложно..., горе...
надрикњига ж. лжеучёный, шарлата,´н в нау,´ке
надрикритичар м. го,´ре-кри,´тик
надрилекар м. зна,´харь
надрилекарство с. зна,´харство
надримајстор го,´ре-ма,´стер, шарлата,´н
надрипесник м. го,´ре-поэ,´т, рифмоплёт
надриполитичар м. го,´ре-поли,´тик
надриучењак м. лжеучёный
надрљати 1. намара,´ть, написа,´ть кара,´кулями 2. попа,´сть впроса,´к, сесть в кало,´шу
надрндан жарг. серди,´тый, злой, в плохо,´м настрое,´нии
надробити накроши,´ть, раскроши,´ть
надскочити перепры,´гнуть, победи,´ть в состяза,´нии по прыжка,´м
надстрешница ж. стре,´ха, навес
надувавати надува,´ть, вздува,´ть; ~ се надува,´ться
надуван 1. наду,´тый, взду,´тый 2. преувели,´ченный, чрезме,´рный 3. под де,´йствием нарко,´тиков
надувати, надути наду,´ть, вздуть; ~ се 1. наду,´ться, взду,´ться, вспу,´хнуть 2. ощети,´ниться
надувен 1. наду,´тый, напы,´щенный 2. надме,´нный, высокоме,´рный 3. вообража,´ла, зазна,´йка
надурити се насу,´питься, наду,´ться, разозли,´ться
надчовек м. сверхчелове,´к
надчовечан нечелове,´ческий, свы,´ше челове,´ческих сил
надчовечански сверхчелове,´ческий, нечелове,´ческий
нађубрити 1. унаво,´зить, удо,´брить 2. напа,´чкать, нагрязни,´ть 3. наму,´сорить, насори,´ть
нажалост к сожале,´нию
нажарити 1. раскали,´ть 2. обже,´чь, опали,´ть
нажврљати намара,´ть, нацара,´пать
наждерати се 1. нажра,´ться 2. надоса,´доваться 3. назли,´ться
нажећи заже,´чь, подже,´чь
наживети се нажи,´ться, до,´лго прожи,´ть
наживео се овог света - вдо,´воль прожи,´л на э,´том све,´те
нажимати выжима,´ть, выце,´живать
нажуљати натере,´ть, намя,´ть мозо,´ль, намозо,´лить; ~ се натере,´ть, наби,´ть мозо,´ли
нажут желтова,´тый
назад наза,´д
назадак м. упа,´док, деграда,´ция, регре,´сс
назадан отста,´лый, регресси,´вный, реакцио,´нный
назадњак м. реакционе,´р
назадњачки реакцио,´нный
назадњачки режим - реакцио,´нный режи,´м
назадњаштво с. реакцио,´нность, реакционе,´рство
назадовати регресси,´ровать, идти,´ наза,´д, пя,´титься наза,´д, дегради,´ровать, приходи,´ть в упа,´док
назал м. носово,´й звук
назалан носово,´й
назвати, називати назва,´ть, называ,´ть ; ~се назва,´ться
назвати добро јутро - пожела,´ть до,´брого у,´тра
називати добро вече - жела,´ть до,´брого ве,´чера
назвати именом - позва,´ть по и,´мени
наздати настро,´ить, вы,´строить, понастро,´ить
наздравити произнести,´ здра,´вицу, тост, вы,´пить за чьё-либо здро,´вье
наздрављач м. лицо,´ произнося,´щее тост
назеб м. просту,´да
назепсти простуди,´ться
назив м. назва,´ние, наименова,´ние
назиђивати настра,´ивать, отстра,´ивать
назирати, назрети 1. сму,´тно ви,´деть, нея,´сно видеть 2. предчу,´вствовать 3. замеча,´ть, примеча,´ть; ~се мая,´чить
назначивати, назначити обознача,´ть, обозна,´чить, отмеча,´ть, ука,´зывать, определя,´ть, определи,´ть
назобати се нае,´сться овса,´, зерна,´
назови... так называ,´емый, мни,´мый, псе,´вдо
назови доктор - зна,´харь
назови уметник - го,´ре-худо,´жник
назор м. мне,´ние, взгляд, возре,´ние
назочан прису,´ствующий, име,´ющийся налицо,´
назрео назре,´вший
назубити 1. зазубри,´ть, вы,´щербить 2. наре,´зать зу,´бья, сде,´лать зубцы,´
назувати надева,´ть о,´бувь, обува,´ть; ~ се обува,´ться
назути наде,´ть, натяну,´ть о,´бувь, обу,´ть
наиван наи,´вный; ~ка ж. наи,´вная же,´нщина, инженю,´
наивко м. наи,´вный челове,´к
наивчина ж. наи,´внейший, весьма,´ наи,´вный челове,´к
наиграти наигра,´ть; ~ се 1. натанцева,´ться 2. наигра,´ться
наизглед ви,´димо, как бу,´дто
наизменичан переме,´нный, череду,´ющийся
наизменце поочерёдно, попереме,´нно
наизуст наизусть
наилазити 1. находи,´ть, набреда,´ть, ната,´лкиваться 2. встреча,´ть 3. наезжа,´ть 4. входи,´ть 5. появля,´ться 6. налеза,´ть
наименовање с. 1. назначе,´ние на до,´лжность 2. упомина,´ние 3. указа,´ние
наименовати назна,´чить, упомяну,´ть, указа,´ть
наискап 1. за,´лпом 2. до дна,´, до ка,´пли до, за,´лпом
испити наискап - вы,´пить до дна
наићи 1. найти,´, натолкну,´ться 2. нае,´хать 3. появи,´ться
наиме и,´менно, то есть, ина,´че говоря,´
најавити предуве,´домить, уве,´домить, сообщи,´ть
најавити некога доложи,´ть о прихо,´де кого,´-либо
најам м. наём, аре,´нда
најамни наёмный, аре,´ндный
најамни рад - наёмный труд
најамни уговор - догово,´р о на,´йме, аре,´ндный догово,´р
најамник м. наёмник
најамнина ж. пла,´та по на,´йму, опла,´та наёмника, аре,´ндная пла,´та
најамнички наёмнический, наёмный
најамничка војска наёмные войска,´, наёмная а,´рмия
најамништво с. наёмничество
најмити 1. наня,´ть 2. сдать внаём; ~ се наня,´ться
најаукати се 1. напла,´каться 2. нао,´хаться, напричита,´ться
најахивати 1. наежа,´ть верхо,´м 2. налета,´ть, обру,´шиваться на кого,´-либо
највише бо,´льше всего,´, ча,´ще всего,´, по бо,´льшей ча,´сти
наједном вдруг, внеза,´пно
наједати 1. разъеда,´ть 2. подта,´чивать 3. отку,´сывать
наједити разозли,´ть, раздоса,´довать; ~ се разозли,´ться, раздоса,´доваться
наједнако одина,´ково
наједрати 1. нали,´ться 2. стать по,´лным, пополне,´ть
најежити се 1. ощети,´ниться, взъеро,´шиться 2. съёжиться
најежила му се коса - у него,´ во,´лосы вста,´ли ды,´бом
најезда ж. наше,´ствие, вторже,´ние, набе,´г
најести 1. разъе,´сть 2. вы,´есть 3. подточи,´ть 4. откуси,´ть 5. объе,´сть; ~ се нае,´сться
најзад наконе,´ц, в конце,´ концо,´в, напосле,´док
најпре пре,´жде всего,´
најпречи первостепе,´нный, са,´мый гла,´вный, са,´мый коро,´ткий
најурити прогна,´ть, вы,´гнать
наказа ж. урод, уро,´дина, чу,´дище
наказан уро,´дливый, отврати,´тельный
накалити закали,´ть
накана ж. 1. наме,´рение 2. реше,´ние
наканити се 1. иметь наме,´рение, вознаме,´риться 2. реша,´ться
накањивати се 1. намерева,´ться 2. реша,´ться
накапати нака,´пать, обка,´пать, зака,´пать
накарада ж. 1. уро,´д, чу,´дище, уро,´дство 2. карикату,´ра
накарадити изуро,´довать, обезобра,´зить; ~ се изуро,´доваться, обезобра,´зиться
накарађивати 1. уро,´довать, обезобра,´живать 2. безобра,´зно и смешно,´ наряжа,´ть
накасати се набе,´гаться, нае,´здиться ры,´сью
накашљати се отка,´шляться, пока,´шлять
наквасити 1. намочи,´ть, смочи,´ть, увлажни,´ть 2. напита,´ть; ~се 1. намо,´кнуть, пропита,´ться водо,´й 2. напи,´ться, нализа,´ться
накидати нарва,´ть, сорва,´ть
накинђурити се разоде,´ться, вы,´рядиться
накиселити 1. намочи,´ть, замочи,´ть 2. заква,´сить
накисео кислова,´тый, с кисли,´нкой
накит м. драгоце,´нные украше,´ния, драгоце,´нности
накитити укра,´сить, разукра,´сить; ~ се 1. укра,´ситься, разукра,´ситься 2. напи,´ться пья,´ным
накицошити се расфранти,´ться, вы,´рядиться
накјуче три дня тому,´ наза,´д
накјучерашњи бы,´вший три дня тому,´ наза,´д
наклада ж. изда,´ние; сто,´имость изда,´ния
накладани устар. изда,´тельский
накладни завод - изда,´тельство
наклањати се 1. наклоня,´ться 2. кла,´няться, преклоня,´ться
наклапало с. пустоме,´ля, болту,´н
наклапати болта,´ть без то,´лку, пустосло,´вить
наклати наколо,´ть, наре,´зать, поколо,´ть; ~ се накача,´ться
наклон м. 1. накло,´н, скат, пока,´тость 2. покло,´н 3. приве,´ствие
наклонити се 1. наклони,´ться, склони,´ться 2. поклони,´ться
наклоност ж. накло,´нность, скло,´нность
наклоњен 1. наклонённый 2. склонённый, пока,´тый 3. скло,´нный 4. благоприя,´тный
наклопати се вдо,´воль нае,´сться, перее,´сть
наклопити се навали,´ться, принале,´чь
накљукати се напи,´чкаться, нае,´сться
накнада ж. 1. возмеще,´ние, компенса,´ция 2. вознагражде,´ние
накнадљив возмести,´мый
накнадни 1. дополни,´тельный 2. повто,´рный
накнадно 1. дополни,´тельно 2. по,´зже
надокнађивати, надокнадити 1. возмести,´ть, компенси,´ровать 2. (вре,´мя) наверста,´ть 3. вознагражда,´ть
наковањ м. накова,´льня
наковати накова,´ть, начека,´нить, вы,´ковать
накокотити се распетуши,´ться
након по,´сле
након тога - по,´сле э,´того, зате,´м
након две године - че,´рез два го,´да, спустя,´ два го,´да
накопати 1. накопа,´ть, нары,´ть 2. насы,´пать; ~ се накопа,´ться, нары,´ться
накосити накоси,´ть
накострешити се взъеро,´шиться, ощети,´ниться
накот м. 1. припло,´д 2. отро,´дье
накотити народи,´ть, дать припло,´д; ~ се наплоди,´ться
накрај в конце,´, на конце,´, на краю,´
није ми ни накрај памети - мне и в го,´лову не пришло,´
човек накрај срца - вспы,´льчивый челове,´к
накрасти накра,´сть, наворова,´ть
накренути нагну,´ть, наклони,´ть; ~ се 1. нагну,´ться, наклони,´ться 2. накрени,´ться
накресати 1. наре,´зать, накроши,´ть 2. нарва,´ть; ~ се 1. нае,´сться 2. напи,´ться пья,´ным
накрив кривова,´тый, искривлённый
накривити 1. скриви,´ть 2. скоси,´ть 3. согну,´ть, изогну,´ть
накривити капу - наде,´ть набекре,´нь ша,´пку
накривити се 1. искриви,´ться, скриви,´ться 2. перекоси,´ться
накриво 1. кри,´во, ко,´со 2. набекре,´нь
накркати се нало,´паться, нажра,´ться
накркачке на зако,´рках
носити накркачке - носи,´ть на зако,´рках
накрпити 1. заши,´ть, залата,´ть 2. сколоти,´ть
накрст крест-на,´крест, крестообра,´зно
накрунити налущи,´ть, вы,´лущить
наксутра че,´рез два дня, по,´сле послеза,´втра
накубурити се наму,´читься
накувати навари,´ть, нагото,´вить е,´ды
накукати се напла,´каться, напричита,´ться
накупац м. ску,´пщик
накупити собра,´ть, набра,´ть, насобира,´ть; ~ се собра,´ться, набра,´ться, накопи,´ться, скопи,´ться
накупљати собира,´ть, набира,´ть, нака,´пливать; ~ се собира,´ться, ска,´пливаться
накупљач м. собира,´тель
накуповати накупи,´ть
накусати се нажра,´ться, нало,´паться
налагати 1. накла,´дывать, налага,´ть 2. распоряжа,´ться 3. поруча,´ть 4. налга,´ть, навра,´ть, оболга,´ть
налагати се налга,´ться, навра,´ться
налажење с. нахожде,´ние, обнаруже,´ние
налаз м. 1. нахо,´дка 2. результа,´ты, да,´нные
налазак м. нахо,´дка
налазач м. наше,´дший
налазити 1. находи,´ть, обрета,´ть 2. счита,´ть, полага,´ть; ~се 1. находи,´ться, попада,´ться, быть налицо 2. встреча,´ться 3. помога,´ть,
находи,´ть
налазиште с. местонахожде,´ние, месторожде,´ние
налазиште нафте - месторожде,´ние не,´фти
налактити се облокоти,´ться, опере,´ться на ло,´коть
налактица ж. упо,´р для руки,´ при стрельбе,´
налармати нашуме,´ть, накрича,´ть
налегање с. налега,´ние, облока,´чивание
налеђушке на,´взничь, на спине,´
пасти налеђушке - упа,´сть на,´взничь
пливати налеђушке - плыть на спине,´
належати се належа,´ться, залежа,´ться
налепити 1. налепи,´ть, прикле,´ить 2. вли,´пнуть
налет м. 1. налёт, ата,´ка 2. разлёт, разбе,´г, разго,´н
налетати,налетети 1. налета,´ть, прилета,´ть 2. наска,´кивать, набра,´сываться 3. атакова,´ть
налећи 1. нале,´чь, прислони,´ться 2. опере,´ться 3. навали,´ть, опере,´ть 3. собра,´ться 4. навали,´ться; ~ се
1. прислони,´ться 2. опере,´ться 3. сбежа,´ться 4. собра,´ться 5. навали,´ться
налив м. нали,´вка, налива,´ние
налив-перо - автомати,´ческая ру,´чка, автору,´чка
нализати се нализа,´ться
налик похо,´жий, подо,´бный, схо,´дный
бити налик - быть похо,´жим на кого,´-ли,´бо
наликовати походи,´ть, быть похо,´жим на кого,´-ли,´бо
налити, наливати 1. вли,´ть, нали,´ть, влива,´ть, долива,´ть, подли,´ть 2. напи,´ться, опьяне,´ть
налицкан расфранчённый, вы,´лощенный
налицкати се расфранти,´ться, разоде,´ться, вы,´рядиться
наличити походи,´ть, быть похо,´жим
наличје с. изна,´нка, обра,´тная сторона,´
налог м. 1. распоряже,´ние, приказа,´ние 2. зака,´з 3. наря,´д 4. тре,´бование
наложити 1. приказа,´ть, распоряди,´ться 2. поручи,´ть;~се 1. жарг. чрезвыча,´йно заинтересова,´ться, воодушеви,´ться 2. сексуально возбудиться
наложница ж. нало,´жница, содержа,´нка
налокати се напи,´ться, опьяне,´ть
наломити 1. надломи,´ть 2. налома,´ть
налудирати се 1. надура,´читься 2. набеси,´ться, перебеси,´ться
налупати отколоти,´ть, отшлёпать; ~ се наби,´ться, наколоти,´ться
наљоскати се жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
наљубити се нацелова,´ться
наљутити рассерди,´ть, разозли,´ть, разгне,´вать; ~ се рассерди,´ться, разгне,´ваться
наљуштити 1. налущи,´ть 2. нача,´ть обдира,´ть, залупи,´ть ко,´жицу, места,´ми облущи,´ть
намагарчити одура,´чить, оста,´вить в дурака,´х
намазати нама,´зать, вма,´зать, растере,´ть; ~ се 1. нама,´заться 2. нарумя,´ниться, накра,´ситься
намакнути 1. наки,´нуть, наложи,´ть 2. наде,´ть
намакнути замку - поста,´вить западню,´
намалати 1. накра,´сить 2. написа,´ть карти,´ну 3. очерни,´ть 4. оклевета,´ть 5. обжу,´лить, обману,´ть
намало в ро,´зницу
намамити, намамљивати 1. замани,´ть, зама,´нивать, примани,´ть, прима,´нивать 2. вовле,´чь, вовлека,´ть 3. соблазни,´ть
намастити нама,´зать са,´лом, заса,´лить
намах сра,´зу, вмиг, то,´тчас
намена ж. предназначе,´ние, назначе,´ние
наменити, намењивати предзна,´чить, предназнача,´ть, определи,´ть, определи,´ть
намера ж. наме,´рение, за,´мысел, зате,´я, у,´мысел
зла намера - злой у,´мысел
с намером - преднаме,´ренно, с це,´лью
намеравати намерева,´ться, предполага,´ть, собира,´ться
намеран име,´ющий наме,´рение, преднаме,´ренный, умы,´шленный
намерити 1. зате,´ять, заду,´мать 2. определи,´ть
намерник м. случа,´йно прише,´дший, случа,´йный гость
намерно наме,´ренно, преднаме,´ренно, умы,´шленно, наро,´чно
намесник м. наме,´стник
наместити 1. расста,´вить, размести,´ть, расположи,´ть 2. устро,´ить, помести,´ть 3. сде,´лать неприя,´тность, подложи,´ть (свинью,´)
наместити косу - причеса,´ть во,´лосы
наместити кревет - убра,´ть посте,´ль
наместити сто - накры,´ть на стол
наместо вме,´сто
намет м. 1. нало,´г 2. по,´дать 3. нано,´с
намет снега - сне,´жный сугро,´б
наметати 1. набра,´сывать, наки,´дывать 2. навя,´зывать; ~ се навя,´зываться, напра,´шиваться
наметљив навя,´зчивый, назо,´йливый, доку,´чливый
наметљивац м. назо,´йливый, навя,´зчивый челове,´к
наметнути 1. набро,´сить, наки,´нуть 2. наложи,´ть 3. навяза,´ть
намештај м. ме,´бель, обстано,´вка
намештати 1. расставля,´ть, располага,´ть, класть, ста,´вить 2. помеща,´ть, устра,´ивать 3. прила,´живать 4. вставля,´ть 5. назнача,´ть на до,´
лжность, определя,´ть на слу,´жбу 6. меблирова,´ть 7.(но,´гу) вправля,´ть 8. (ко,´мнату) убира,´ть; ~ се 1. размеща,´ться, устра,´иваться 2.
прила,´живаться 3. станови,´ться в по,´зу
намештен 1. у,´бранный, при,´бранный 2. меблиро,´ванный 3. натя,´нутый, неесте,´ственный
намештеник м. слу,´жащий
намештено 1. у,´брано, при,´брано 2. натя,´нуто, неесте,´ственно 3. подстро,´ено
намештење с. 1. назначе,´ние на до,´лжность 2. ме,´сто слу,´жбы
добити намештење - получи,´ть слу,´жбу
намигивати, намигнути морга,´ть, моргну,´ть, мига,´ть, мигну,´ть, подми,´гивать, подмигну,´ть
намигуша ж. коке,´тка
намиловати до,´лго ласка,´ть, милова,´ть; ~ се наласка,´ться, намилова,´ться
намира ж.упла,´та до,´лга
намирисати 1. надуши,´ть 2. почу,´ять, проню,´хать 3. прове,´дать, разузна,´ть, угада,´ть; ~ ся надуши,´ться
намирити, намиривати 1. успоко,´ить, утихоми,´рить 2. удовлетвори,´ть 3. накорми,´ть живо,´тных 4. уплати,´ть, расплати,´ться 5. ула,´дить; ~ се
сговори,´ться, ула,´дить, урегули,´ровать взаимоотноше,´ния
намиривати дугове - плати,´ть долги,´, распла,´чиваться
намиривати потребе - удовлетвори,´ть потре,´бности
намирница ж. пищево,´й проду,´кт
животне намирнице - проду,´кты пита,´ния
намисао ж. за,´мысел, наме,´рение
намислити 1. замы,´слить, наду,´мать, заду,´мать 2. реши,´ть
иамицати 1. наки,´дывать 2. наса,´живать
иамлатити 1. намолоти,´ть 2. изби,´ть, исколоти,´ть
намлети намоло,´ть, смоло,´ть
намножити размно,´жить, умно,´жить; ~ се размно,´житься, намно,´житься
намолити упроси,´ть, напроси,´ть; ~ се напроси,´ться
намонтирати се жарг. краси,´во оде,´ться, принаряди,´ться, наряди,´ться
наморавати, наморати заставля,´ть, заста,´вить, прину,´дить
намотавати, намотати нама,´тывать, сма,´тывать, смотать
намочити намочи,´ть
намрвити накроши,´ть, искроши,´ть
намргодити нахму,´рить, насу,´пить; ~ се насу,´питься, нахму,´риться
намргођен нахму,´ренный, насу,´пившийся, мра,´чный
намрштен 1. хму,´рый, па,´смурный, мра,´чный 2. смо,´рщенный, намо,´рщившийся
намрштити се нахму,´риться, помрачне,´ть
намћор м. брюзга,´, своенра,´вный челове,´к упря,´мец, своенра,´вный челове,´к
намћорлук м. упря,´мство, своенра,´вие
намусти надои,´ть
намучити изму,´чить, наму,´чить; ~ се наму,´читься, изму,´читься
нана ж.1. ма,´ма 2. ба,´бушка 3. мя,´та
нанети нанести,´
нанети песка - нанести,´ песку,´
нанети увреду - нанести,´ оскорбле,´ние
нанети ударац - нанести,´ уда,´р
нанизати 1. наниза,´ть, нани,´зывать 2. ста,´вить, поста,´вить в ряд, расста,´вить по поря,´дку
нанишанити наце,´литься, прице,´литься
наново за,´ново, сно,´ва, вновь, втори,´чно, снача,´ла
нанос м. 1. нано,´с 2. наслое,´ние, отложе,´ние
наносити наноси,´ть
наносити штету - причиня,´ть убы,´ток
наносни нано,´сный
нануле ж. мн. деревя,´нные башмаки,´, шлёпанцы
нањушити 1. наню,´хать, почу,´ять ню,´хом 2. проню,´хать, прове,´дать
наоблачен о,´блачный, па,´смурный, хму,´рый, затя,´нутый ту,´чами
наоблачити се затяну,´ться ту,´чами, покры,´ться облака,´ми, нахму,´риться
наобразба ж.устар. образова,´ние, просвеще,´ние
наобразити устар. повы,´сить культу,´рный у,´ровень, обучи,´ть
наовамо сюд,´а, в, э,´ту сто,´рону
наоко приблизи,´тельно, на глаз
наоколо вокру,´г
наопак 1. вы,´вернутый, перевёрнутый 2. превра,´тный
наопако, наопачке наоборо,´т, наизна,´нку, ши,´ворот-навы,´ворот, вверх нога,´ми, за,´дом наперёд
наопако схватанье - превра,´тное понима,´ние
зло и наопако - о,´чень пло,´хо
ствар иде наопако - де,´ло идёт скве,´рно
наоружање с. вооруже,´ние
наоружати, наоружавати вооружи,´ть вооружа,´ть; ~ се вооружа,´ться, вооружи,´ться
наочари м. мн. очки,´
наочарка ж. очко,´вая змея,´
наочиглед я,´вно, на виду,´
наочиглед свих - на глаза,´х у всех, на виду,´ у всех, очеви,´дно
наочит заме,´тный, броса,´ющийся в глаза,´
наоштрен заострённый, нато,´ченный, отто,´ченный
наоштрити заостри,´ть, отточи,´ть, наточи,´ть; ~ се 1. заостри,´ться, обостри,´ться 2. подтяну,´ться
напабирчити насобира,´ть, понабра,´ть
напад м. 1. нападе,´ние, наступле,´ние 2. при,´ступ
 прећи у напад - перейти,´ в наступле,´ние
напад грознице - при,´ступ лихора,´дки
ваздушни напад - возду,´шное нападе,´ние, возду,´шный налёт
привидни напад - ло,´жная ата,´ка, демонстра,´ция
нападати напада,´ть, атакова,´ть, вести,´ наступле,´ние
нападач м. напада,´ющий, наступа,´ющий
нападачки наступа,´тельный, относя,´щийся к напада,´ющему
нападни наступа,´тельный, наступа,´ющий
напајати 1. пои,´ть, напа,´ривать 2. залива,´ть, полива,´ть 3. вдохновля,´ть; ~ се 1. пить 2. вдохновля,´ться
напаковати 1. оклевета,´ть 2. подстро,´ить га,´дость
напакостити напа,´костить, повреди,´ть кому,´-ли,´бо
напалити се жарг.1. чрезвыча,´йно заинтересова,´ться 2. сексуа,´льно возбуди,´ться
напамет наизу,´сть
напарити вы,´парить, пропа,´рить
напарити очи - услади,´ть взор
напасати выгоня,´ть ста,´до на па,´стбище
напасник м. 1. зади,´ра 2. спо,´рщик 3. наси,´льник, растли,´тель
напаст ж. беда,´, несча,´стье, напа,´сть
напасти напа,´сть, атакова,´ть
напасти с леђа - напа,´сть с ты,´ла
напасти се пасти,´сь
напастовати 1. напада,´ть, напуска,´ться на кого,´-ли,´бо 2. му,´чить, терза,´ть 3. клевета,´ть 4. наси,´ловать же,´нщину
напатити 1. изму,´чить, истерза,´ть 2. развести,´, расплоди,´ть; ~ се 1. настрада,´ться, наму,´читься 2. расплоди,´ться
напаћен исстрада,´вшийся, изму,´ченный
напев м. напе,´в, мело,´дия
напет 1. натя,´нутый, напряжённый, туго,´й 2. надме,´нный, спеси,´вый
напет човек - наду,´тый, спеси,´вый челове,´к
напети 1. напря,´чь 2. затяну,´ть, натяну,´ть; ~ се 1. напря,´чься, нату,´житься 2. натяну,´ться 3. наду,´ться
напетост ж. 1. натя,´нутость, напряжённость 2. напряже,´ние 3. наду,´тость
напецати налови,´ть ры,´бы у,´дочкой
напешачити се нашата,´ться, уста,´ть от ходьбы,´
напијати 1. пои,´ть, напа,´ивать 2. пить за чьё-ли,´бо здоро,´вье; ~ се 1. пить 2. напива,´ться
напињати натя,´гивать, затя,´гивать; ~ се 1. натя,´гиваться 2. напряга,´ться
напињати се из петних жила - напряга,´ться, стара,´ться во всю мочь
напипати нащу,´пать, прощу,´пать
напис м. 1. на,´дпись 2. статья,´, о,´черк, заме,´тка
написати написа,´ть, записа,´ть, вписа,´ть
написмено пи,´сьменно
напит пья,´ный, опьяне,´лый, хмельно,´й
напито стање - нетре,´звое состоя,´ние
напитак м. питьё, напи,´ток
напити 1. напои,´ть 2. вы,´пить за чьё-либо здоро,´вье; ~ се напи,´ться
напитост ж. состоя,´ние опьяне,´ния, нетре,´звое состоя,´ние
наплакати се напла,´каться, распла,´каться, запла,´кать
наплата ж. 1. взима,´ние, сбор платеже,´й, 2. платёж, упла,´та
наплатити 1. приня,´ть, получи,´ть, взыска,´ть упла,´ту 2. уплати,´ть, вы,´платить; ~ се расплати,´ться
наплаћивати 1. получа,´ть, принима,´ть, взы,´скивать упла,´ту 2. упла,´чивать, выпла,´чивать; ~ се распла,´чиваться
наплести 1. наплести,´ 2. навяза,´ть, надвяза,´ть 3. налга,´ть
наплетати 1. наплета,´ть 2. навя,´зывать
наплодити наплоди,´ть, размно,´жить; ~ се наплоди,´ться, размно,´житься
напљачкати награ,´бить; ~ се награ,´бить вдо,´воль
напљувати заплева,´ть, оплева,´ть
напој м. 1. напи,´ток 2. по,´йло 3. глото,´к
напојити 1. напои,´ть 2. поли,´ть, зали,´ть 3. напита,´ть; ~ се 1. напи,´ться 2. вдохнови,´ться
напојиште с. водопо,´й
напојница ж. чаевы,´е
дати напојницу - дать на ча,´й
напокон наконе,´ц, в конце,´ концо,´в
напола попола,´м, наполови,´ну
наполеон м. золото,´й, наполеондо,´р
наполица ж. испо,´льщина
наполичар м. испо,´льщик
напоље нару,´жу, снару,´жи, извне,´
напоље! - вон!
напољу снару,´жи, извне,´
напомена ж. 1. примеча,´ние 2. замеча,´ние, напомина,´ние
напоменути 1. напо,´мнить 2. заме,´тить, сде,´лать примеча,´ние, сде,´лать замеча,´ние
напон м. напряже,´ние
парни напон - давле,´ние па,´ра
струја високог напона - ток высо,´кого напряже,´ния
у напону снаге - в расцве,´те сил
напонски относя,´шийся к напряже,´нию
 напонска снага - мо,´щность напряже,´ния
напор м. 1. уси,´лие, напо,´р 2. напряже,´ние
напоран тре,´бующий уси,´лий, напряжённый
напоран рад - напряжённый, тяжёлый труд
напосе отде,´льно, в отде,´льности, по,´рознь, обосо,´бленно
напослетку в конце,´, под коне,´ц, напосле,´док
направа ж. 1. прибо,´р, аппара,´т, устро,´йство 2. обору,´дование 3. механи,´зм
направити 1. сде,´лать, сооруди,´ть 2. созда,´ть 3. устро,´ить;~ се притвори,´ться, прики,´нуться
направити потешкоће - созда,´ть тру,´дности
направити се луд - прики,´нуться дурачко,´м
напразно зря, по,´пусту, напра,´сно
напрасан внеза,´пный
напрасна смрт - скоропости,´жная смерть
напрасит 1. горю,´чий, вспы,´льчивый 2. круто,´й, гру,´бый
напрашити запороши,´ть, посы,´пать пы,´лью, порошко,´м; ~ се запороши,´ться, запыли,´ться
напрегнути напря,´чь; ~ се напря,´чься
напрегнутост ж. напряжённость
напрегнуће с. напряже,´ние
напрегнуће свих снага - напряже,´ние всех сил
напред вперёд
сести напред - сесть впере,´ди
напредак м. прогре,´сс, процвета,´ние, успе,´х
снажан напредак - кру,´пный прогре,´сс
напредан передово,´й, прогресси,´вный
напредно дете - хорошо,´ ра,´звитый ребёнок
напредно кретаиье - движе,´ние вперёд
напредовање с. прогре,´сс, разви,´тие, движе,´ние вперёд
напредовати 1. прогресси,´ровать 2. преуспева,´ть, развива,´ться 3. продвига,´ться вперёд 4. продвига,´ться по слу,´жбе
напрезати напряга,´ть; ~ се напряга,´ться
напречац 1. прямико,´м 2. кра,´тким путём 3. внеза,´пно
умро напречац - скоропости,´жно у,´мер
напржити нажа,´рить
напричати наговори,´ть, нарассказа,´ть
напросити напроси,´ть, накля,´нчить
напросјачити насобира,´ть ми,´лостыни, напроси,´ть подая,´ния
напросто про,´сто
напротив напро,´тив, про,´тив, наоборо,´т
напрслина ж. тре,´щина
напрсник м. 1. нагру,´дник 2. жиле,´т
напрснути надтре,´снуть, тре,´снуть, ло,´пнуть
напрстак м. напёрсток
напртити взвали,´ть, нагрузи,´ть; ~ се нагрузи,´ться
напрчити се 1. наду,´ться, нахму,´риться 2. созна,´ться
напудровати припу,´дрить, напу,´дрить; ~ се напу,´дриться
напујдати нау,´ськать
напукао надтрёснуттый, ло,´пнувший
напукнути надтре,´снуть, ло,´пнуть
напунити 1. наполни,´ть, запо,´лнить 2. наби,´ть 3. начини,´ть 4. испо,´лниться; ~ се напо,´лниться, запо,´лниться
напунити главу - заби,´ть го,´лову
напунити пушку - заряди,´ть ружьё
он је напунио петнаесту - ему,´ испо,´лнилось пятна,´дцать лет
напупити пусти,´ть по,´чки
напустити, напуштати 1. оста,´вить, поки,´нуть, бро,´сить 2. запусти,´ть 3. распусти,´ть, избалова,´ть4. натра,´вливать
; ~ се 1. опусти,´ться 2. распусти,´ться
напућен 1. наду,´тый 2. высокоме,´рный, спеси,´вый
напућити се наду,´ться
напућити: напућити уста наду,´ть гу,´бы
напушити накури,´ть, надыми,´ть; ~ се накури,´ться
напуштен оста,´вленный, поки,´нутый, бро,´шенный, запу,´щенный
нар м. грана,´т
нарав ж. 1. хара,´ктер, нрав 2. приро,´да, нату,´ра
наравно есте,´ственно, натура,´льно, коне,´чно
нарадити нарабо,´тать, наде,´лать; ~ се нарабо,´таться
нарађати рожа,´ть в большо,´м числе,´; ~ се рожда,´ться, нарожда,´ться, зарожда,´ться
нарамак м. вяза,´нка, оха,´пка
нараменица ж. напле,´чник, эполе,´т, пого,´н
наранџа ж. апельси,´н
наранџаст ора,´жевый
нарасти, нарастати 1. нарасти,´, вы,´расти 2. возмужа,´ть 3. подня,´ться 4. вспуха,´ть, пу,´хнуть
наративан описа,´тельный, повествова,´тельный
наратовати се навоева,´ться
нараштај м. поколе,´ние, приро,´ст
наргиле мн. наргиле,´, калья,´н
наредан очередно,´й, сле,´дующий по поря,´дку
наредба ж. 1. приказа,´ние, распоряже,´ние, прика,´з, предписа,´ние 2. зака,´з
наредбодавац лицо,´, даю,´щее распоряже,´ние, приказа,´ние
наредити 1. приказа,´ть, распоряди,´ться, отда,´ть прика,´з 2. дать зака,´з, заказа,´ть
наредник м. сержа,´нт
наредник водник старшина,´
нареднички сержа,´нтски
наређење с. приказа,´ние, распоряже,´ние
наређивати 1. прика,´зывать, распоряжа,´ться 2. дава,´ть предписа,´ние 3. зака,´зывать 4. выстра,´ивать; ~ се выстра,´иваться, станови,´ться в ряд
наређати поста,´вить в ряд, вы,´строить; ~ се вы,´строиться
нарезати наре,´зать, надре,´зать, сде,´лать наре,´зку
нарезница ж. ломо,´ть, отре,´занный кусо,´к
нарескати ме,´лко наре,´зать, накроши,´ть
наречје с. го,´вор, диале,´кт, наре,´чие
нарикача ж. плакальщица
нарицаљка ж. запла,´чка, причита,´ние
нарицати причита,´ть по поко,´йнику
наркоза ж. нарко,´з
наркотизирати наркотизи,´ровать, усыпля,´ть нарко,´тиком
наркотичан наркоти,´ческий
нарогушен ощети,´нившийся, взъеро,´шенный
нарогушити ощети,´нить, взъеро,´шить; ~ се взъеро,´шиться, ощети,´ниться
народ м. наро,´д, люд
народни наро,´дный
народни представник - представи,´тель наро,´да
народна демократија - наро,´дная демокра,´тия
народни посланик - депута,´т
народна скупштина - ску,´пщина, парла,´мент
народна ношња - национа,´льный костю,´м
народноослободилачки наро,´дно-освободи,´тельный
народноослободилачка борба - национа,´льно-освободи,´тельная борьба,´
народност ж. наро,´дность, национа,´льность
народњак м. наро,´дник
народњачки наро,´днический
народњаштво с. наро,´дничество
народски 1. наро,´дный 2. популя,´рный 3. просте,´цкий
нарокати се жарг.напиться, опьянеть
нарољати се жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
нарочит 1. осо,´бый, осо,´бенный 2. специа,´льный 3. нарочи,´тый
нарочито осо,´бо, осо,´бенно, нарочи,´то
наругати се издева,´ться, уни,´зить, насмея,´ться над ке,´м-либо
наружити 1. изруга,´ть 2. засрами,´ть, осрами,´ть 3. очерни,´ть 4. обезобра,´зить
наруквица ж. брасле,´т, запя,´стье, напу,´льсник
наруменити нарумя,´нить; ~ се нарумя,´ниться, накраси,´ться
наручити, наручивати 1. заказа,´ть, зака,´зывать 2. переда,´ть, передава,´ть поруче,´ние
наруџбина ж. зака,´з
нарушавати нару,´шить
нарушилац м. наруши,´тель
нарушити нару,´шить
насад м. поса,´дка
насадити, насађивати 1. сажа,´ть, производи,´ть, посади,´ть, произвести,´ поса,´дку 2. наса,´живать, посади,´ть насе,´дку на я,´йца
насадити секиру - насади,´ть топо,´р
насадити некога - обману,´ть, наду,´ть, подвести,´ кого,´-либо
насамарити 1. оседла,´ть вью,´чным седло,´м 2. обману,´ть, оста,´вить в дурака,´х; ~ се обману,´ться, оста,´ться в дурака,´х
насамо наеди,´не
насапунити 1. намы,´лить 2. обману,´ть
насвирати се 1. наигра,´ться на музыка,´льном инструме,´нте 2. напи,´ться пья,´ным
насести, наседати 1. сесть, насе,´сть, наса,´живаться 2. сесть, сади,´ться на мель 3. образова,´ть отёк 4. попа,´сть, попада,´ть впроса,´к; ~ се
насиде,´ться
насекирати 1. раздоса,´довать, рассерди,´ть 2. огорчи,´ть; ~ се раздоса,´доваться, рассерди,´ться
населити. насељавати посели,´ть, поселя,´ть, насели,´ть; ~ се сели,´ться, посели,´ться, насели,´ться
насеље с. 1. посёлок, селе,´ние, поселе,´ние 2. новосе,´лье
насељеник м. поселе,´нец, новосёл
насељеност ж. населённость, пло,´тность населе,´ния
насеобина ж. поселе,´ние, посёлок, коло,´ния
насећи наре,´зать, наруби,´ть, разре,´зать
насецкати ме,´лко наре,´зать, наруби,´ть
насигурно наверняка,´, коне,´чно, безусло,´вно, несомне,´нно
насилан наси,´льственный, принуди,´тельный
насилна смрт - наси,´льственная смерть
насилник м. наси,´льник, угнета,´тель, де,´спот
насилнички наси,´льственный, принуди,´тельный, деспоти,´ческий
насилу 1. наси,´лу, едва,´-едва,´ 2. си,´лой, наси,´льно
насиље с. наси,´лие
насип м. на,´сьпь, земляно,´й вал, ку,´ча земли,´ и ка,´мня
насипати насы,´пать, засы,´пать
наситити насы,´тить, накорми,´ть; ~ се насы,´титься, нае,´сться
наслага ж. 1. наслое,´ние, отложе,´ние 2. пласт
наслагати 1. наложи,´ть, сложи,´ть 2. наслои,´ть; ~ се напластова,´ться, наслои,´ться
наслада ж. наслажде,´ние, упое,´ние
насладити, наслађивати услади,´ть, услажда,´ть, дава,´ть, дать наслажде,´ние; ~ се наслади,´ться, наслажда,´ться, услажда,´ться
наслањати прислони,´ть, опира,´ть; ~ се прислони,´ться, опира,´ться
наследити, наслеђивати насле,´довать, унасле,´довать, получа,´ть в насле,´дство
наследни насле,´дственный, наследный
наследник м. насле,´дник, прее,´мник
наследност ж. насле,´дственность
наследство с. насле,´дство, насле,´дие
наслеђен унасле,´дованный, полу,´ченный в насле,´дие
наслепо вслепу,´ю
наслов м. загла,´вие, заголо,´вок, ти,´тул
дати наслов - дать наименова,´ние
наслов на писму - а,´дрес на письме,´
насловни загла,´вный, заголо,´вочный
насловни лист - ти,´тульный лист
наслон м. 1. опо,´ра 2. наве,´с 3. сара,´й
наслон на столици - спи,´нка сту,´ла
наслон на степеницама - пери,´ла на ле,´стнице
наслонити прислони,´ть, опере,´ть; ~ се прислони,´ться, опере,´ться
наслоњача м. кре,´сло
наслутити, наслућивати предугада,´ть, предуга,´дывать, почу,´вствовать зара,´нее
наслушати се наслу,´шаться
насмејавати смеши,´ть, вызыва,´ть улы,´бку
насмејати насмеши,´ть, вы,´звать улы,´бку; ~ се рассмея,´ться, улыбну,´ться
грохотом се насмејати - расхохота,´ться
насмехнути вызва,´ть улы,´бку, усме,´шку; ~ се улыбну,´ться, усмехну,´ться
насмехнути се на некога - улыбну,´ться кому,´-либо
насолити посоли,´ть, насоли,´ть
наспрамни противолежа,´щий, противополо,´жный
наспрамни угао - противолежа,´щий у,´гол
насред посреди,´
насрећу науда,´чу, наобу,´м, науга,´д
насртај м. нападе,´ние, налёт
насртати, насрнути 1. напа,´сть, наки,´нуться, набро,´ситься, броса,´ться, наки,´дываться 2. нагря,´нуть
насртљив 1. агресси,´вный 2. навя,´зчивый, неотвя,´зный, назо,´йливый
насртљивац м. 1. напада,´ющий, агресси,´вный челове,´к 2. навя,´зчивый челове,´к
настава ж. преподава,´ние; обуче,´ние
општа обавезна настава - всео,´бщее обяза,´тельное обуче,´ние
наставни уче,´бный
наставни предмет - уче,´бный предме,´т, предме,´т преподава,´ния
наставно средство - уче,´бное посо,´бие
наставник м. преподава,´тель, учи,´тель, наста,´вник
наставнички преподава,´тельский, наста,´внический
наставак м. 1. продолже,´ние 2. наста,´вка, надста,´вка 3. грам. оконча,´ние, су,´ффикс
наставити, настављати продо,´лжить, продолжа,´ть, надста,´вить; ~ се продо,´лжиться
настављач м. продолжа,´тель
настајати наступа,´ть, начина,´ться, возника,´ть
настанак м. возникнове,´ние, нача,´ло
настати наста,´ть, наступи,´ть, нача,´ться, возни,´кнуть
настанити, настањивати посели,´ть, всели,´ть, населя,´ть; ~ се посели,´ться, поселя,´ться
настојавати 1. наста,´ивать 2. стара,´ться 3. забо,´титься
настојник м. надсмо,´трщик, карау,´льщик
кућни настојник - ста,´рший дво,´рник
настрадати пострада,´ть, потерпе,´ть убы,´ток, поги,´бнуть
настран стра,´нный, чудно,´й, чудакова,´тый
настрешница ж. 1. наве,´с над окно,´м, дверя,´ми 2. ме,´сто под стрехо,´й
настројен предрасполо,´женный, располо,´женный к чему,´-ли,´бо
наступ м. 1. при,´ступ, припа,´док 2. вступле,´ние
живчани наступ - не,´рвный припа,´док
наступати, наступити 1. наступа,´ть, ступи,´ть на что-ли,´бо, настава,´ть 2. выступа,´ть 3. вступи,´ть в до,´лжность
наступни 1. наступа,´тельный 2. череду,´ющийся
насукати 1. закрути,´ть, замота,´ть 2. посади,´ть на мель, на ка,´мень 3. подвести,´; ~ се 1. сесть на мель 2. оказа,´ться в тяжёлом положе,´нии
насумице наобу,´м, науга,´д, на аво,´сь
насупрот про,´тив, напро,´тив, вопреки,´, в противове,´с
насути 1. насы,´пать 2. нали,´ть
насушни насу,´щный, настоя,´тельный
насушна потреба - настоя,´тельная нужда,´
натакнути наде,´ть, насади,´ть
наталитет м. рожда,´емость
наталожити вы,´делить оса,´док, муть; ~ се осе,´сть
натапати сма,´чивать, пропи,´тывать
натапкати утопта,´ть
натврд твердова,´тый
натегача ж. 1. сифо,´н 2. боча,´рный натя,´г
натегнути натяну,´ть, перетяну,´ть, вы,´тянуть, растяну,´ть, затяну,´ть
натегнутост ж. натя,´нутость, напряже,´ние
натезати 1. нагна,´ть, вогна,´ть 2. заста,´вить, прину,´дить 3. (страх) нагна,´ть, вы,´звать 4. би,´ться, с трудо,´м справля,´ться
натезати с новцем - би,´ться, перебива,´ться и,´з-за де,´нег
натенане потихо,´ньку, не спеша,´, разме,´ренно, основа,´тельно
причати нешто натенане - расска,´зывать что-ли,´бо не спеша,´, со все,´ми подро,´бностями
натерати, натеривати 1. заста,´вить, прину,´дить, принужда,´ть 2. нагоня,´ть, вы,´звать, вызыва,´ть
натерати сузе на очи - вызва,´ть слёзы на глаза,´х
натећи, натицати вспу,´хнуть, вспуха,´ть, опу,´хнуть, опуха,´ть, взду,´ться
натечај м. устар.ко,´нкурс
расписати натечај - объяви,´ть ко,´нкурс, соревнова,´ние
натирати растира,´ть, натира,´ть
наткрилити превзойти,´, перекры,´ть
наткривљивати превосходи,´ть, перекрыва,´ть
наткрити покры,´ть, прикры,´ть, накры,´ть
натмурен 1. хму,´рый, угрю,´мый, мра,´чный 2. (небо) па,´смурный, су,´мрачный
натмурити се 1. нахму,´риться, помрачне,´ть 2. (небо) стать па,´смурным
натоварити, натоваривати нагрузи,´ть, загружа,´ть, загрузи,´ть, навали,´ть на кого,´-ли,´бо; ~ се нагрузи,´ться, загрузи,´ться
натопити смочи,´ть, пропита,´ть
натопљеност ж. пропи,´танность, смо,´ченность
натоциљати вы,´вести на ско,´льзкий, гла,´дкий лёд; ~ се 1. наката,´ться по гла,´дкому льду 2. попа,´сть впроса,´к
наточити нали,´ть, нацеди,´ть
наточити воду у буре - нали,´ть воды,´ в бо,´чку
натпис м. 1. на,´дпись 2. заголо,´вок
натприродан сверхъесте,´ственный
натрабуњати наболта,´ть
натраг наза,´д, обра,´тно
вратити се натраг – верну,´ться обра,´тно
натрашке 1. за,´дом 2. наза,´д, обра,´тно, вспять
натражити се наиска,´ться, уста,´ть от по,´исков
натрапати набрести,´, натолкну,´ться, наскочи,´ть
натријум м. на,´трий
натријумов на,´триевый
натријумове соли - на,´триевые со,´ли
натрљати натере,´ть
натрошити 1. потра,´тить, поизрасхо,´довать 2. накроши,´ть
натрпати, натрпавати 1. напиха,´ть, напи,´хивать наби,´ть, насова,´ть 2. нагромозди,´ть нава,´ливать, накла,´дывать в ку,´чу 3. собра,´ть, нака,´
пливать; ~ се 1. напи,´хиваться, набива,´ться, наби,´ться 2. собира,´ться 3. нагроможда,´ться
натрти стере,´ть, растере,´ть, натере,´ть
натрунити засори,´ть
натрунити некоме - повреди,´ть кому,´-ли,´бо, подложи,´ть свинью,´
натруо гнилова,´тый, подгни,´вший
натрчати, натрчавати набежа,´ть, налете,´ть, налета,´ть, нарыва,´ться, нарва,´ться
натукнути 1. лего,´нько сту,´кнуть 2. намекну,´ть, дать поня,´ть
натура ж. нату,´ра, приро,´да
натуралиста м. натурали,´ст
натурати, натурити 1. навя,´зывать, навяза,´ть 2. насо,´вывать; ~ се навяза,´ться, навя,´зываться
натуткати 1. раззадо,´рить 2. натрави,´ть
натући 1. наби,´ть 2. напо,´лнить 3. надви,´нуть 4. натоло,´чь
натучен наби,´тый, натолчённый
натуцати 1. нащу,´пывать, идти,´ о,´щупью 2. сла,´бо разбира,´ться 3. пло,´хо говори,´ть или чита,´ть чужо,´й язы,´к 4. говори,´ть ко,´е-как
он натуца мало руски - он ко,´е-как говори,´т по-ру,´сски
натуштеност ж. мра,´чность, хму,´рость нахму,´ренность
натуштити се нахму,´риться, помрачне,´ть
натчулан сверхчу,´вственный
наћве ж. мн. квашня,´
наћеретати се наговори,´ться, наболта,´ться
наћефлејисати се быть под хмелько,´м
наћи 1. найти,´, отыска,´ть, разыска,´ть, обрести,´ 2. заста,´ть, встре,´тить 3. доста,´ть, приобрести,´ 4. счесть;~ се1. встре,´титься, повида,´
ться 2. помо,´чь, пособи,´ть 3. очути,´ться
наћи за сходно - счесть ну,´жным
наћи се у чуду – 1. удиви,´ться, изуми,´ться 2. прийти,´ в замеша,´тельство (смуще,´ние)
наћулити насторожи,´ться
наћулити уши - навостри,´ть у,´ши
наудити навреди,´ть, напа,´костить
науживати се наслади,´ться вдо,´воль
наузимати набира,´ть
наузнак на,´взничь, сза,´ди
наук м. 1. нау,´ка, уро,´к, поуче,´ние 2. привы,´чка, на,´вык
то ће му бити за наук - э,´то бу,´дет ему,´ нау,´кой
наука ж. 1. нау,´ка, уче,´ние 2. заня,´тие нау,´кой 3. привы,´чка, на,´вык
примењена наука - прикладна,´я нау,´ка
отићи на науке - пойти,´ учи,´ться
научан нау,´чный
научно дело - нау,´чный труд
научен вы,´ученный, нау,´ченный, вы,´школенный
научноистраживачки нау,´чно-иссле,´довательский
научити 1. вы,´учить, научи,´ть, приобрести,´ привы,´чку 2. приучи,´ть, вы,´школить
научник м. учёный
научни нау,´чный, учёный
научни рад - нау,´чный труд
научност ж. учёность, нау,´чность
научњак м. учёный
науман преднаме,´ренный
наумити наду,´мать, реши,´ть, приня,´ть реше,´ние
наусница ж. пушо,´к на ве,´рхней губе,´
наутика ж. навига,´ция
наутичар м. навига,´тор
наутички навигацио,´нный
наушнице ж. мн. 1. се,´рьги, серёжки 2. нау,´шники
нафиксан жарг. находя,´щийся под де,´йствием нарко,´тиков
нафта ж. нефть
мотор са нафтом - нефтяно,´й мото,´р, ди,´зель
нафтовод м. нефтепро,´вод
нафтни нефтяно,´й
нафталин м. нафтали,´н
нахвалити расхвали,´ть, восхвали,´ть; ~ се нахвали,´ться, нахва,´статься
нахватати налови,´ть; ~ се 1. приста,´ть, прили,´пнуть, нали,´пнуть 2. налови,´ться
нахерити скриви,´ть, скоси,´ть, перекриви,´ть; ~ се скриви,´ться, скоси,´ться
нахерити капу - наде,´ть ша,´пку набекре,´нь
нахија ж. устар. о,´бласть
нахладити се простуди,´ться, прозя,´бнуть
наход м. 1. нахо,´дка 2. найдёныш 3. внебра,´чный ребёнок
находити находи,´ть
нахођење с. 1. нахожде,´ние 2. мне,´ние 3. усмотре,´ние
по нахођењу - по усмотре,´нию
находчад мн.найдёныши
нахоче с. найдёныш
нахранити, нахрањивати накорми,´ть; ~ се нае,´сться, наеда,´ться
нацврцкати се напи,´ться, наклю,´каться, нализа,´ться, натре,´скаться
нацедити нацеди,´ть
нацепати наколо,´ть
нацепати дрва - наколо,´ть дров
нацепкати ме,´лко наколо,´ть
нација ж. на,´ция
националан национа,´льный
национално питање - национа,´льный вопро,´с
националне мањине - национа,´льные меньши,´нства
национализам м. национали,´зм
национализациjа ж. национализа,´ция
национализирати национализи,´ровать
национализован национализи,´рованцый
националист м. национали,´ст
националност ж. национа,´льность
нацифрати наряди,´ть, разоде,´ть, разукра,´сить; ~ се разоде,´ться, разряди,´ться
нацрт м. 1. набро,´сок 2. прое,´кт, план
нацртати 1. нарисова,´ть 2. начерти,´ть
нацртни начерта,´тельный
нацртна геометрија - начерта,´тельная геоме,´трия
начекати се нажда,´ться, прожда,´ть
начелан принципиа,´льный, основно,´й, основополага,´ющий
начелност ж. принципиа,´льность
начело с. нача,´ло, исхо,´дная пози,´ция, при,´нцип
начелник м. нача,´льник
 начелник персоналног оделења - нача,´льник отде,´ла ка,´дров
начелство с. управле,´ние нача,´льника
начет на,´чатый
начети 1. нача,´ть 2. надкуси,´ть
начела га је болест - боле,´знь его,´ подточи,´ла
начињати 1. начина,´ть 2. надку,´сывать
начин м. 1. приём, спо,´соб 2. мане,´ра, о,´браз (де,´йствия), лад, поши,´б 3. грам. наклоне,´ние
на тај начин - таки,´м о,´бразом
начин производње - спо,´соб произво,´дства
на леп начин - по-хоро,´шему
заповедни начин - повели,´тельное наклоне,´ние
начинити 1. сде,´лать, вы,´делать 2. устро,´ить; ~ се прики,´нуться, притвори,´ться
начистити начи,´стить, почи,´стить
начисто на,´чисто, набрело,´
с тим сам начисто - э,´то для меня,´ ясно
извести начисто - вы,´вести на чи,´стую во,´ду
начитан начи,´танный
начитати се начита,´ться
начичкан наби,´тый, перепо,´лненный
начичкати наби,´ть, напиха,´ть; ~ се наби,´ться
начудити се надиви,´ться
начукнути прослу,´шать, услы,´шать стороно,´й
начути прослы,´шать, услы,´шать стороно,´й
начулити навостри,´ть
начулити уши навостри,´ть у,´ши
начупати нарва,´ть, надёргать
наџакбаба ж. сварли,´вая ба,´ба
наш наш
наши смо - мы свои,´ лю,´ди
нашки по-на,´шему
нашалити се подшути,´ть, пошути,´ть
нашарати 1. расписа,´ть, размалева,´ть 2. разукра,´сить 3. напестри,´ть
нашепурити се разоде,´ться, расфранти,´ться
нашетати се нагуля,´ться
нашити, нашивати наши,´ть, нашива,´ть
нашкодити 1. навреди,´ть 2. набедоку,´рить
нашкрабати намара,´ть, написа,´ть кара,´кулями
нашљокати се жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
наштампати напеча,´тать
наште: наште срце натоща,´к
нашто к чему,´, заче,´м, для чего,´
не не, нет
што да не? - почему,´ бы нет?
нећу нет, не хочу,´
небески небе,´сный
небо с. не,´бо
с неба па у ребра - с бу,´хты-бара,´хты; ни с тог,´о, ни с сего,´
под ведрим небом - под откры,´тым не,´бом
пасти с неба - с не,´ба свали,´ться
дизати у небеса - превозноси,´ть кого,´-ли,´бо, восхваля,´ть
бити на деветом небу - быть на седьмо,´м не,´бе
небитан несуще,´ственный, незначи,´тельный
неблагодаран неблагода,´рный
небојажљив бестра,´шный, неустраши,´мый
неборац м. нестроеви,´к, нестроево,´й солда,´т
неборачки нестроево,´й
небран несо,´бранный, неу,´бранный
наћи се у небраном грожђу - оказа,´ться в тру,´дном положе,´нии, вли,´пнуть
небрат м. не,´друг, враг
небратски вражде,´бный
небрига ж. 1. небре,´жность, беззабо,´тность, беспе,´чность 2. неря,´шество 3. ве,´треник, беспе,´чный челове,´к
4. неря,´ха
небрижан 1. беззабо,´тный 2. небре,´жный
небројен несчи,´танный, несчётный, бесчи,´сленный
небудност ж. небди,´тельность
небулозан тума,´нный, нея,´сный
неваљалац м. 1. баловни,´к, озорни,´к 2. него,´дник, негодя,´й, беспу,´тный
неваљалство с. 1. озорство,´, ша,´лость 2. беспу,´тство 3. бесче,´стность
неваљао 1. непослу,´шный, озорно,´й, шаловли,´вый 2. плохо,´й, него,´дный
неваспитан невоспи,´танный
невезан несвя,´зный, бессвя,´зный
невезан говор - несвя,´зная речь
невен м. ноготки,´
невера ж. 1. неве,´рность, вероло,´мство, изме,´на 2. изме,´нник, изме,´нница
неверан 1. неве,´рный, вероло,´мный, обма,´нчивый 2. неве,´рующий
неверица ж. сомне,´ние
неверник м. 1. изме,´нник, преда,´тель, вероло,´мный челове,´к 2. неве,´рующий, безбо,´жник
невероватан невероя,´тный, неимове,´рный, басносло,´вный
невероватноћа ж. невероя,´тность
неверство с. преда,´тельство, изме,´на, вероло,´мство
невесео невесёлый, гру,´стный
невеста ж. 1. молода,´я, молоду,´ха 2. неве,´стка
невешт неиску,´сный, неуме,´лый, нело,´вкий
правити се невешт - прики,´дываться ничего,´ непонима,´ющим
невештина ж. неиску,´сность, нело,´вкость, неуме,´ние
невидљив неви,´димый, неви,´дный
невиђен неви,´данный, незаме,´тный
невин 1. де,´вственный, целому,´дренный 2. (некрив) неви,´нный, непови,´нный 3. (безопасан) неви,´нный, безвре,´дный, безоби,´дный
невинашце с. неви,´нное дитя,´, ребёнок
невитешки неры,´царский, неблагоро,´дный
невичан 1. непривы,´чный 2. неуме,´лый
невоља ж. беда,´, несча,´стье
наћи се некоме у невољи - помога,´ть кому,´-ли,´бо в беде,´
невољан 1. нево,´льный 2. случа,´йный 3. бе,´дный
невољник м. бедня,´га, несча,´стный
невољно неохо,´тно, не,´хотя
невреме с. 1. непого,´да 2. несвоевре,´менность, невпопа,´д, не кстати
он је дошао у невреме - он пришёл не вовремя
нега ж. 1. ухо,´д, попече,´ние, пе,´стование 2. (тела) хо,´ля
неговати уха,´живать, забо,´титься, выра,´щивать, культиви,´ровать
негаздински нехозя,´йский, нехозя,´йственный
негативан негати,´вный, отрица,´тельный
негација ж. отрица,´ние
негирати отрица,´ть
негашен негашёный
негашени креч - негашёная и,´звесть
негдашњи было,´й, давни,´шний, пре,´жний
негде где-то
негде око Нове године - приме,´рно к Но,´вому го,´ду
него но, а
нисам видео, него сам чуо - я не ви,´дел, но слы,´шал
не ја, него ти - не я, а ты
него да - нежели, чем
него шта мислиш? - а ты как ду,´маешь?
негодовати негодова,´ть, возмуща,´ться
недавнашњи неда,´вний
недавно неда,´вно
недалеко недалеко,´, вблизи,´, побли,´зости
недарежљив скупо,´й, прижи,´мистый
недаровит безда,´рный
недаћа ж. 1. неуда,´ча 2. беда,´, го,´ре, несча,´стье
недело с. просту,´пок, преступле,´ние
недеља ж. 1. неде,´ля; 2. (день) воскресе,´нье, воскре,´сный день
Цветна недеља - ве,´рбная неде,´ля
недељом - в воскресе,´нье
за недељу дана - че,´рез неде,´лю
недељни 1. воскре,´сный 2. неде,´льный
недељна зарада - неде,´льный за,´работок
недељни лист - еженеде,´льная газе,´та
недељник м. еженеде,´льник
недељно еженеде,´льно
недељив недели,´мый
недирнут нетро,´нутый, це,´лый
недисциплинован недисциплини,´рованный
недовољан недоста,´точный
недовршен незако,´нченный, незавершённый
недоглед м. необозри,´мая, безграни,´чная даль
недозвољен недозво,´ленный, неразрешённый, недопусти,´мый
недозрео недозре,´лый
недоказан недока,´занный
недокучив 1. недосяга,´емый, недостижи,´мый 2. (умом) непостижи,´мый, непоня,´тный
недолазак м. нея,´вка, отсу,´тствие
недомашај м. недолёт
недомашан недостижи,´мый, недосяга,´емый
недоношче с. недоно,´сок
недопадљив непривлека,´тельный
недопустљив недопусти,´мый
недопуштен недопусти,´мый, непозволи,´тельный
недорастао недоро,´сший, невы,´росший
недоречен недоска,´занный, невы,´сказанный
недосежан недосяга,´емый
недоследан непосле,´довательный
недостајати недостава,´ть, не хвата,´ть
недостатак м. 1. недоста,´ток, нехва,´тка, дефици,´т 2. изъя,´н, дефе,´кт
недостижан 1. недостижи,´мый, непостижи,´мый 2. недозре,´вший
недостојан недосто,´йный
недоступан недосту,´пный, непристу,´пный
недотупаван непоня,´тливый, глупова,´тый
недоумица ж. 1. недоуме,´ние 2. нереши,´тельность
недра с. мн. 1. не,´дра 2. па,´зуха
у недрима - за па,´зухой
недраг посты,´лый, неми,´лый, нелюби,´мый
потуцати се од немила до недрага - обива,´ть поро,´ги
недруг м. не,´друг, ненави,´стник, враг
недружељубив необщи,´тельный
недужан неви,´нный, невино,´вный
нежан 1. не,´жный, ла,´сковый 2. (ко,´жа) мя,´кгий 3. (во,´лосы, шерсть) пуши,´стый
нежења м. холостя,´к
нежењен холосто,´й, нежена,´тый
незаборавак м. незабу,´дка
незабораван па,´мятливый, незабыва,´емый, незабве,´нный
незаборављив незабыва,´емый, незабве,´нный
незавидан 1. незави,´дный 2. незави,´стливый
незавијен незавёрнутый, неприкры,´тый
независан незави,´симый
независност ж. незави,´симость
борба за националну независност - борьба,´ за национа,´льную незави,´симость
незадовољан недово,´льный, неудоволетворённый
незадовољник м. недово,´льный челове,´к
незадовољство с. недово,´льство
незадржив неудержи,´мый
незајажљив ненасы,´тный
незаконит незако,´нный, противозако,´нный, нелега,´льный
незаконски незако,´нный, нелега,´льный
незакоње с. беззако,´ние, незако,´нность
незалечив неизлечи,´мый
незаљубљив невлю,´бчивый
незаменљив незамени,´мый
незанимљив неинтере,´сный, незанима,´тельный
незапаљив невоспламеня,´ющийся, огнеупо,´рный
незапамћен неслы,´ханный, незапа,´мятный
незапослен безрабо,´тный, не име,´ющий де,´ла
незапосленост ж. безрабо,´тица
незасит ненасы,´тный
незасићен ненасы,´щенный
незаслужан незаслу,´живший
незаслужен незаслу,´женный
незаслужена хвала - незаслу,´женная благода,´рность
незаузимљив непредприи,´мчивый, непристу,´пный
незаустављив неудержи,´мый, безу,´держный
незахвалан неблагода,´рный
незахвалник м. неблагода,´рный челове,´к
незбринут 1. необеспе,´ченный 2. беспризо,´рный
незбуњив невозмути,´мый, нетеря,´ющийся
незван незва,´нный
незгода ж. несча,´стье, несча,´стный слу,´чай, невзго,´да
незгодан неудо,´бный, неуме,´стный
незгодно 1. неудо,´бно 2. некста,´ти, невпопа,´д
незграпан нело,´вкий, неповоро,´тливый, неуклю,´жий
нездрав нездоро,´вый
незнабожац м. язы,´чник
незнабожачки язы,´ческий
незнабоштво с. язы,´чество
незналачки неве,´жественный
незналаштво с. неве,´жественность, неве,´жество
незналица м. ж. неве,´жда
незнање с. незна,´ние, неве,´жество
незнатан незначи,´тельный, малова,´жный
незначајан незначи,´тельный, незна,´чимый
незрео незре,´лый, недозре,´вший
неизбежан неизбе,´жный, немину,´емый
неизбријан небри,´тый, невы,´бритый
неизбрисив нестира,´емый, несмыва,´емый, неизглади,´мый
неизбројив неисчисли,´мый
неизвежбан нео,´пытный, неуме,´лый, неиску,´сный
неизвестан неизве,´стный
неизвештачен безыску,´сственный, просто,´й
неизвидан неизле,´ченный, неизлечи,´мый
неизводљив неосуществи,´мый
неизвршен невы,´полненный
неизвршење с. невыполне,´ние
неизвршив невыполни,´мый, неисполни,´мый
неизгладив неизглади,´мый
неизговорљив непроизноси,´мый
неизгорљив несгора,´емый, несгора,´ющий
неиздашан 1. нерента,´бельный, невы,´годный 2. неще,´дрый
неиздржљив невыноси,´мый, нетерпи,´мый
неизменљив неизменя,´емый, неизме,´нный
неизмеран неизмери,´мый, неимове,´рный
неизоставан неизбе,´жный, немину,´емый
неизрецив невырази,´мый, неизъясни,´мый
неимар м. зо,´дчий, строи,´тель
неимарство с. зо,´дчество, строи,´тельное иску,´сство
неискорењив неискорени,´мый
неискрен 1. неи,´скренний 2. неоткрове,´нный, за,´мкнутый
неискусан нео,´пытный, неискушённый
неиспаван невы,´спавшийся
неисписан неиспи,´санный, чи,´стый
неисписан табак хартије - чи,´стый лист бума,´ги
неисписан рукопис - неустанови,´вшийся по,´черк
неисплаћен неопла,´ченный, невы,´плаченный
неиспољив необнару,´живаемый
неисправан 1. неиспра,´вный, нето,´чный 2. нече,´стный
неиспунљив невыполни,´мый, неисполни,´мый
неиспуњење с. невыполне,´ние
неистина ж. непра,´вда, ложь
неистинит ло,´жный, неве,´рный, фальши,´вый
неистребљив неистреби,´мый
неисцељив неизлечи,´мый
неисцрпан неисчерпа,´емый, неиссяка,´емый
нејак не,´мощный, слабоси,´льный, сла,´бый, хи,´лый
нејач ж. не,´мощные, слабоси,´льные
нејасан 1. нея,´сный 2. ту,´склый, му,´тный 3. тума,´нный
неједнак 1. неодина,´ковый, разнообра,´зный2. нера,´вный, неравноме,´рный
неједнакост ж. нера,´венство
нека пусть, пуска,´й, что,´бы
реците му нека дође - скажи,´те ему,´, что,´бы пришёл
некада. не,´когда, когда,´-нибу,´дь, как-нибу,´дь
некадашњи пре,´жний, когда,´-то бы,´вший
некажњив ненаказу,´емый, безнака,´занный
некакав не,´кий, како,´й-то, како,´й-ли,´бо
некако как-то, как-нибу,´дь, ко,´е-как
неки не,´кий, како,´й-то, како,´й, ли,´бо, како,´й-нибу,´дь, не,´который
неко не,´кто, кто-то, кто-ли,´бо, кто-нибу,´дь, ко,´е-кто
некоји не,´который
неколико не,´сколько
неколицина ж. не,´сколько челове,´к
некомпентентан некомпете,´нтный
неконсеквентан непосле,´довательный
некоректан некорре,´ктный, беста,´ктный
некористан бесполе,´зный, невы,´годный
некористољубив некорыстолюби,´вый, бескоры,´стный
некретнина ж. недви,´жимость, недви,´жимое иму,´щество
некролог м. некроло,´г
некрст ж. не,´христь
нектар м. некта,´р
некуван неварёный, сыро,´й, некипячёный
некуда куда,´-то, куда,´-нибу,´дь куда,´-ли,´бо
нелагодан 1. неудо,´бный, неую,´тный 2. тя,´гостный 3. нело,´вко, неудо,´бно
нелегалан нелега,´льный
нелогичан нелоги,´чный
нелојалан нелоя,´льный
неломљив нелома,´ющийся, небью,´щийся
нељубазан нелюбе,´зный, неприве,´тливый
нељуди м. мн. и,´зверги
нем немо,´й
немало почти,´, ниско,´лько
неман ж. чудо,´вище, страши,´лище
немар м. 1. неради,´вость 2. небре,´жность, неря,´шливость 3. беззабо,´тность, равноду,´шие
немаран 1. неради,´вый 2. небре,´жный, неря,´шливый 3. беззабо,´тный, индифере,´нтный
немати 1. не име,´ть 2. не быть, недостава,´ть
нема -нет(у)
нема се куд - не,´куда дева,´ться
нема ни кучета, ни мачета - у него,´ ни кола,´, ни двора,´
ја немам оловке - у меня,´ нет карандаша,´
немам када - мне не,´когда, у меня,´ нет вре,´мени
Нем|ац м. 1. не,´мец, герма,´нец 2. немо,´й; ~ ица не,´мка
немачки неме,´цкий, герма,´нский
немаштина ж. ску,´д(н)ость, бе,´дность, нище,´та
немеродаван некомпете,´нтный, неполномо,´чный
немети неме,´ть
немешање с. невмеша,´тельство
немилице безжа,´лостно, беспоща,´дно
немилосрдан немилосе,´рдный, беспоща,´дный
немилост ж. неми,´лость
пасти у немилост - впасть в неми,´лость
немислостив неми,´лостивый
неминован немину,´емый, неотврати,´мый
немио нелюби,´мый, неми,´лый
немир м. беспоко,´йство, волне,´ния, броже,´ние
немиран 1. неспоко,´йный, беспоко,´йный, трево,´жный 2. мяте,´жный 3. непосе,´дливый, неугомо,´нный, ю,´ркий
немирко м. беспоко,´йный ребёнок, непосе,´да
немогућ невозмо,´жный, невыноси,´мый
немогућност ж. невозмо,´жность
неморал м. безнра,´вственность, амора,´льность
неморалалан безнравственный, аморальный
немоћ ж. 1. бесси,´лие, сла,´бость, беспо,´мощность 2. не,´мощь, дря,´хлость 3. хи,´лость, боле,´зненность
немоћан не,´мощный, бесси,´льный
немушки нему,´жественный, недосто,´йный мужчи,´ны
ненавикнут непривы,´кший, неприу,´ченный
ненадлежан некомпете,´нтный, не име,´ющий полномо,´чий, пра,´ва
ненадмашан недостижи,´мый, непревзойдённый
ненамеран непреднаме,´ренный, случа,´йный
ненаметљив ненавя,´зчивый
ненамештен необору,´дованный, немеблиро,´ванный, необста,´вленный
ненаоружан невооружённый
ненасељен ненаселёный
ненасит ненасы,´тный
ненаучан ненау,´чный
неначет нена,´чатый, непоча,´тый, нетро,´нутый
ненормалан ненорма,´льный
необавезан необяза,´тельный
необавештен неосведомлённый
необазрив несторо,´жный
необичан 1. необы,´чный, необыча,´йный, необыкнове,´нный 2. чрезвыча,´йный, экстраордина,´рный 3. порази,´тельный 4. (диван) удиви,´
тельный, чу,´дный, замеча,´тельный, ди,´вный
необјашњив необъясни,´мый
необојен неокра,´шенный, бесцве,´тный
необорив неопровержи,´мый
необрађен необрабо,´танный, невозде,´ланный
необразован необразо,´ванный, невоспи,´танный
необуздан необу,´зданный
необучен неоде,´тый, разде,´тый
неоверен незаве,´ренный, незасвиде,´тельствованный
неограничен неограни,´ченный
неодговоран неотве,´тственный, безотве,´ственный
неодевен неоде,´тый, разде,´тый
неодложан неотло,´жный, безотлага,´тельный
неодлучан нереши,´тельный, коле,´блющийся
неодмерен неизме,´ренный, неравноме,´рный
неодобравање с. неодобрение, порицание
неодољив непреодоли,´мый
неодређен неопределённый
неожењен нежена,´тый, холосто,´й
неозбиљан несерьёзный, легкомы,´сленный
неокаљан незагрязнённый, незапя,´тнанный
неокретан неповоро,´тливый, неуклю,´жий
неописан неопису,´емый, невообрази,´мый
неопипљив неосяза,´емый, неощути,´мый
неоповргљив неопровержи,´мый
неопозван неото,´званный, несменённый
неоправдан неопра,´вданный, необосно,´ванный
неопран 1. невы,´мытый, немы,´тый 2. невы,´стиранный
неопранко м. неря,´ха, грязну,´ля
неопредељен неопределённый, неопредели,´вшийся
неопрезан неосторо,´жный
неопростив непрости,´тельный
неоптерећен необременённый, незагру,´женный
неопходан необходи,´мый
неосвојив непристу,´пный, неподдаю,´щийся освое,´нию
неосетан нечувстви,´тельный, незаме,´тный
неосетљив нечувстви,´тельный, бесчу,´вственный
неоскврњен неосквернённый, неви,´нный
неоснован необосно,´ванный, голосло,´вный
неоспоран бесспо,´рный, неоспори,´мый
неостварен неосуществлённый
неостварљив неосуществи,´мый, несбы,´точный
неотесан неотёсанный, невоспи,´танный
неотуђив неотчужда,´емый
неоценив неоцени,´мый
неочекиван неожи,´данный, нежда,´нный
неочишћен неочи,´щенный, невы,´чищенный
неоштећен неповреждённый, непострада,´вший
непажљив невнима,´тельный
непажња ж. невнима,´ние, невнима,´тельность
из непажње - по неосторо,´жности
непар м. не,´чет
пар-непар - чёт и не,´чет
непаран непа,´рный, нечётный
непарламентаран непарламента,´рный
непечен непечёный, нежа,´реный
неписмен негра,´мотный, безгра,´мотный
неплатив неопла,´тный
неплеменит неблагоро,´дный
неплован несудохо,´дный
неплодан неплодоро,´дный, беспло,´дный
непобитан неопровержи,´мый, неоспори,´мый
неповезан несвя,´занный, несвя,´зный
неповерење с. недове,´рие
неповерљив недове,´рчивый
неповодљив усто,´йчивый, неподдаю,´щийся влия,´нию
неповољан неблагоприя,´тный
неповрат м. безвозвра,´тность
отићи у неповрат - уйти,´ в безвозвра,´тное про,´шлое
неповратан безвозвра,´тный, невозврати,´мый
неповређен неповреждённый, невреди,´мый
непогода ж. непого,´да, нена,´стье
непогодан неподходя,´щий, неуме,´стный
непогрешан непогреши,´мый, безоши,´бочный
неподерив нерву,´щийся
неподесан неудо,´бный, неподходя,´щий
неподешен неприспосо,´бленный
неподмитљив неподку,´пный
неподношљив невыноси,´мый
неподобан неподоба,´ющий, неприго,´дный
неподударан несоотве,´тствующий, несогласу,´ющийся
неподударање с. несоотве,´тствие, несогласо,´ванность
непозван неприглашённый, незва,´ный
непознавање с. незна,´ние, незнако,´мство
непознат неизве,´стный, незнако,´мый
непојмљив непостижи,´мый, непоня,´тный
непокварен 1. неиспо,´рченный 2. непоро,´чный
непоколебљив непоколеби,´мый, незы,´блемый, сто,´йкий
непокоран непоко,´рный
непокретан 1. неподви,´жный 2. недви,´жимый
непокретна имовина - недви,´жимое иму,´щество
непокретност ж. 1. неподви,´жность 2. недви,´жимость
непомирљив 1. непримири,´мый 2. несовмести,´мый
непомичан неподви,´жный, недви,´жимый
непомичан поглед - при,´стальный взгляд
непомућен безо,´блачный, неомрачённый
непомућена срећа - безо,´блачное сча,´стье
непоправљив непоправи,´мый, неисправи,´мый
непопуњен незапо,´лненный
непопустљив неусту,´пчивый, непода,´тливый
непоремећен ненару,´шенный, нетро,´нутый
непорочан беспоро,´чный, непоро,´чный
непосвећен непосвящённый
непослушан непослу,´шный
непосредан непосре,´дственный
непосредни порези - прямы,´е нало,´ги
непостојан 1. непостоя,´нный, переме,´нный 2. неусто,´йчивый, изме,´нчивый, ша,´ткий
непостојана струја - переме,´нный ток
непостојање с. небытие,´, отсу,´тствие чего,´-ли,´бо
непотврђен непотверждённый, непрове,´ренный, незаве,´ренный
непотпун непо,´лный, неполноце,´нный
непотребан нену,´жный
непоуздан 1. ненадёжный, неблагонадёжный 2. сби,´вчивый 3. (голос) недостове,´рный, сомни,´тельный
непоштедан беспоща,´дный, безжа,´лостный
непоштен нече,´стный, бесче,´стный
непоштење с. нече,´стность, бесче,´стность
непоштованье с. неуваже,´ние
неправ 1. несправедли,´вый 2. ненастоя,´щий, подде,´льный
неправда ж. несправедли,´вость
неправедан несправедли,´вый, непра,´ведный
неправилан непра,´вильный
неправичан несправедли,´вый
непреболан 1. неизлечи,´мый 2. неутоли,´мый, неизбы,´вный
непреболан јад - неизбы,´вное го,´ре
непреводив непереводи,´мый
непреврео 1. непрокипе,´вший 2. непереброди,´вший
непрегледан 1. необозри,´мый, ненагля,´дный
непредвиђен непредви,´денный, непредусмо,´тренный
непредусретљив невнима,´тельный, непредупреди,´тельный
непрекидан непреры,´вный, беспреры,´вный
непрекршив неруши,´мый
непрелазан 1. непроходи,´мый, непроходя,´щий 2. грам. неперехо,´дный
непремостив непроходи,´мый, непреодоли,´мый
непрестани беспреста,´нный, непреста,´нный
непресушан непересыха,´юший, неиссяка,´емый
непривикнут 1. непривы,´чный 2. неприу,´ченный
непризнавање с. непризна,´ние, отрица,´ние
непријављен непропи,´санный, незарегистри,´рованный
непријатан неприя,´тный
непријатељ м. враг, неприя,´тель, проти,´вник
класни непријатељ - кла,´ссовый враг
непријатељски вра,´жеский, неприя,´тельский, вражде,´бный
непријатељство с. вражда,´, вражде,´бность
неприкладан неподходя,´щий, неприго,´дный, неудо,´бный
неприкосновен неприкоснове,´нный
неприлика ж. 1. беда,´, неприя,´тность, нело,´вкое положе,´ние, неприя,´тное положе,´ние, тру,´дность 2. неро,´вня (для брака)
доћи у неприлику - попа,´сть в неприя,´тное положе,´ние
неприличан неуме,´стный, несоотве,´тствующий, неподоба,´ющий, неприли,´чный, непристо,´йнный
неприметан незаме,´тный, неприме,´тный
неприродан 1. неесте,´ственный 2. де,´ланный, иску,´сственный 3. противоесте,´ственный
непристојан 1. непристо,´йный, неприли,´чный 2. нецензу,´рный
непристрастан беспристра,´стный
неприступачан непристу,´пный, недосту,´пный
неприхватљив неприе,´млемый
непробитачан безполе,´зный, невы,´годный
непробојан непробива,´емый, непроница,´емый
непровидан непрозра,´чный, му,´тный
непродуктиван непродукти,´вный, непроизводи,´тельный
непрозиран непрозра,´чный
непролазан 1. непроходи,´мый, непрое,´зжий, непрола,´зный 2. непроходя,´щий, ве,´чный
непроменљив 1. неизменя,´емый, неизме,´нный, непрело,´жный, постоя,´нный 2. грам. несклоня,´емый
непромишљен необду,´манный, опроме,´тчивый
непромишљено необду,´манно, опроме,´тчиво, сду,´ру, очертя,´ го,´лову
непрописан неполо,´женный, отступа,´ющий от устано,´вленных пра,´вил
непросвећен непросвещённый, необразо,´ванный
непроходан непроходи,´мый, непрола,´зный
непунолетан несовершенноле,´тний
непушач м. некуря,´щий
кола за непушаче - ваго,´н для некуря,´щих
непушачки для некуря,´щих
непце с. нёбо
непчани нёбный
нераван 1. (површина) неро,´вный, шерохова,´тый 2. нера,´вный, неодина,´ковый 3. (путь) уха,´бистый
неравнина ж. неро,´вность, шерохова,´тость
неравномеран неравноме,´рный
закон неравномерног развитка - зако,´н неравноме,´рного разви,´тия
нерад м. безде,´лье, неради,´вость
нерадан безде,´льный, неради,´вый
нерадник м. безде,´льник, лентя,´й
нерадо неохо,´тно, не,´хотя, понево,´ле
неразблажен неразведённый, неразжи,´женный, неразба,´вленый
неразборит 1. неразу,´мный, безрассу,´дный2. (поступок) необду,´маный, опроме,´тчивый
неразвијен 1. нера,´звитый 2. неразвито,´й, отста,´лый 3. нераскру,´ченный
неразгажен нерасто,´птанный, неразно,´шенный
неразговетан нея,´сный, неразбо,´рчивый, невня,´тный
нераздвојан 1. нераздели,´мый, неразъединя,´емый 2. неразлу,´чный
неразјашњив необъясни,´мый
неразлучив неразлу,´чный, неразлучи,´мый
неразмрсив 1. запу,´танный 2. неразреши,´мый
неразорив неразруши,´мый, несокруши,´мый
неразуман неразу,´мный
неразумевање с. непонима,´ние
неразумљив непоня,´тный, нея,´вный
неразумник м. неразу,´мный челове,´к, глупе,´ц
неранљив неуязви,´мый
нерасположен 1. пло,´хо настро,´енный, в дурно,´м расположе,´нии ду,´ха, не в ду,´хе 2. (према неком) нерасполо,´женный (к кому-то),
неблагоскло,´нный
нерасположење с. 1. плохо,´е настрое,´ние, хандра,´; 2. нерасположе,´ние, недоброжела,´тельность
нераст м. каба,´н, хряк
нерастворив нераствори,´мый
нерастопљив непла,´вящийся
нерационалан нерациона,´льный
нерашчлањив нерасчленя,´емый
нерв м. нерв
нервни не,´рвный
нервни систем - не,´рвная систе,´ма
нервоза ж. не,´рвность, нерво,´зность
нервозан не,´рвный, нерво,´зный
нерегуларан нерегуля,´рный
нерегуларна војска - нерегуля,´рные войска,´
неред м. 1. беспоря,´док, неуря,´дица 2. расстро,´йство 3. сумбу,´р, сумя,´тица
нередован нерегуля,´рный, внеочередно,´й
нередован живот - беспоря,´дочная жизнь
нерешен нерешённый, нереши,´тельный
нерешив неразреши,´мый, нереши,´тельный
неродан неплодоро,´дный, неурожа,´йный
неродица ж. неурожа,´й, недоро,´д
нероткиња ж. беспло,´дная, неродя,´щая
несавестан недобросо,´вестный, бессо,´вестный
несавитљив несгиба,´емый, негну,´щийся
несавладив непреодоли,´мый, непобеди,´мый
несавремен 1. несовреме,´нный 2. несвоевре,´менный
несавршен несоверше,´нный
несавршенство с. несоверше,´нство
несагласан несогла,´сный
несагорив несгора,´емый, негорю,´чий
несаломљив 1. нелома,´ющийся 2. непрекло,´нный, несгиба,´емый
несамосталан несамостоя,´тельный, зави,´симый
несаница ж. бессо,´ница
несварљив 1. неудобовари,´мый 2. неперева,´риваемый
несвест м. о,´бморок, беспа,´мятство, бесчу,´вствие, бессозна,´тельность
несвестан 1. бессозна,´тельный 2. несозна,´тельный
несвестица ж. головокруже,´ние
хвата ме несвестица - у меня,´ голова,´ кру,´жится
несвршен недоко,´нченный, незавершённый
несвршен глагол - глаго,´л несоверше,´нного ви,´да
несебичан самоотве,´рженный, бескоры,´стный
несигуран 1. ненадёжный, неуве,´ренный 2. неве,´рный, сомни,´тельный 3. непро,´чный
несистематичан несистемати,´чный, бессисте,´мный
несклад м. 1. разла,´д, раздо,´ры, несогла,´сия 2. негармони,´чность, нескла,´дность
нескладан 1. нескла,´дный, несура,´зный 2. негармони,´чный
нескроман нескро,´мный
нескрупулозан 1. беззасте,´нчивый, беспардо,´нный, бесцеремо,´нный 2. неразбо,´рчивый
неславан бессла,´вный
неслаганье с. несогла,´сие, несогласо,´ванность
неслан несолёный
неслана шала - глу,´пая шу,´тка, неуме,´сная шу,´тка
несликовит несура,´зный, невырази,´тельный
неслога ж. несогла,´сие, разногла,´сие, раздо,´р
несложан 1. недру,´жный, несогла,´сный 2. разноголо,´сый
неслућен непредвиденный, непредугаданный
несметан 1. беспрепя,´тственный 2. безмяте,´жный
несмисао ж. бессмы,´слица, вздор
несмислен бессмы,´сленный, неле,´пый
несмишљен необду,´манный, опроме,´тчивый, нерасуди,´тельный
несмотрен неосторо,´жный, неосмотри,´тельный
несносан 1. несно,´сный, невыноси,´мый 2. ску,´чный, утоми,´тельный
несношљив невыноси,´мый, нетерпи,´мый
несолидан 1. ненадёжный 2. непро,´чный 3. неоснова,´тельный, легкомы,´сленный
неспавање с. бо,´дрствование
неспокојан неспоко,´йный, беспоко,´йный, трево,´жный
неспоразум м.. недоразуме,´ние, взаи,´мное непонима,´ние2. размо,´лвка 3. оши,´бка
неспоран неоспори,´мый, бесспо,´рный
неспособан неспосо,´бный
привремено неспособан - вре,´менно неприго,´дный
неспреман негото,´вый, неподгото,´вленный
неспретан неуклю,´жий, мешкова,´тый, нело,´вкий
несравњив 1. несравни,´мый 2. несравне,´нный
несразмеран 1. несоразме,´рный 2. несура,´зный
несређен1. неупоря,´доченный 2. неуравнове,´шенный
несрећа ж. 1. несча,´стие, беда,´, го,´ре, несча,´стный слу,´чай 2. (человек) ше,´льма, шельме,´ц
на несрећу - к несча,´стью
несрећо једна! - го,´ре ты моё!
несрећан 1. несча,´стный, злосча,´стный, злополу,´чный 2. жа,´лкий, горемы,´чный
несрећник м. 1. несча,´стный челове,´к, несчастли,´вец, неуда,´чник 2. бедня,´жка, горемы,´ка
нестанак м. 1. исчезнове,´ние, пропа,´жа 2. нехва,´тка, недочёт
нестао исче,´знувший, пропа,´вший
нестати, нестајати 1. исче,´знуть, пропа,´сть (без вести), затеря,´ться 2. ко,´нчиться, израсхо,´доваться
нестало ми новаца - у меня,´ все де,´ньги вы,´шли
несталан 1. непостоя,´нный, изме,´нчивый, переме,´нчивый 2. непро,´чный, ша,´ткий
несташан шаловли,´вый, ре,´звый, озорно,´й
несташко м. баловни,´к, шалу,´н, прока,´зник
несташлук м. ша,´лость, баловство,´, прока,´зы, озорство,´
нестрпљење с. нетерпе,´ние
нестрпљив нетерпели,´вый
нестручњак м. неспециали,´ст
несугласица ж. разногла,´сие, несогла,´сие, недоразуме,´ние
несуђени несу,´женый
несумњив 1. несомне,´нный 2. неоспори,´мый, непрело,´жный
несхватљив непоня,´тный
нетакнут нетро,´нутый, це,´льный
нетачан 1. нето,´чный 2. неве,´рный
нетопљив нета,´ющий, нераста,´пливающийся, непла,´вящийся
нетремице не отводя,´ глаз, при,´стально, не моргну,´в
нетрпељив нетерпели,´вый
нећак м. племя,´нник; ~иња ж. племя,´нница
нећкати се отне,´киваться
неубедљив неубеди,´тельный
неувезан несвя,´занный, незавя,´занный
неувео неувя,´дший, неувяда,´емый
неувиђаван 1. невнима,´тельный, непредупреди,´тельный 2. непроница,´тельный
неувијен 1. незавёрнутый, незаку,´таный 2. прямо,´й, недвусмы,´сленный
неугажен неуто,´птанный
неугасив неугаси,´мый
неугашен непоту,´шенный, непога,´шенный
неуглађен 1. неотполиро,´ванный 2. неотёсанный, невоспи,´танный
неуглачан неотшлифо,´ванный
неугледан некраси,´вый, невзра,´чный, неви,´дный
неугодан 1. неприя,´тный 2. неудо,´бный
неугрејан 1. несогре,´тый, неподогре,´тый 2. ненато,´пленный
неудата незаму,´жняя
неудата жена - незаму,´жняя же,´нщина
неудобан неудо,´бный, неуго,´дный
неузбудљив хладнокро,´вный, невозмути,´мый
неуздржљив невы,´держанный, несде,´ржанный
неуздрман непоколе,´бленный, незы,´блемый
неук негра,´мотный, не,´уч
неукопан 1. непохоро,´ненный 2. незары,´тый
неукоричен непереплетённый
неукротив неукроти,´мый
неукуван сыро,´й, неувари,´вшийся
неукусан невку,´сный, безвку,´сный
неукусна шала - неуме,´стная шу,´тка, пло,´ская шу,´тка
неулепшан неприкра,´шенный, неукра,´шенный
неуљудан неве,´жливый, невоспи,´танный
неумерен 1. неуме,´ренный 2. невозде,´ржанный
неуместан неуме,´стный
неумешан неуме,´лый, нело,´вкий
неумитан неумоли,´мый, неподку,´пный
неумољив неумоли,´мый
неуморан неутоми,´мый
неумрли незабве,´нный, бессме,´ртный
неуобичајен необы,´чный, непри,´нятый
неупадљив незаме,´тный
неупоредив несравни,´мый, несравне,´нный
неупотребљен неупотребля,´вшийся, не бы,´вший в употребле,´нии
неупотребљив неупотреби,´тельный, него,´дный к употребле,´нию
неупућен нео,´пытный, неиску,´сный
неурачунљив невменя,´емый
неуредан 1. беспоря,´дочный 2. неря,´шливый
неуређен неустро,´енный, необору,´дованный
неусиљен непринуждённый
неуспео неуда,´чный, неуда,´вшийся
неуспех м. неуда,´ча, неуспе,´х, прова,´л
неустрашив неустраши,´мый, бесстра,´шный
неутврђен неукреплённый
неутешан безуте,´шный
неутешив неуте,´шный, безуте,´шный
неутољив неутоли,´мый
неутралан нейтра,´льный
неутрализовати нейтрализова,´ть
неутралисање с. нейтрализа,´ция
неутралитет м. нейтралите,´т
неутралност ж. нейтра,´льность
неутрвен непроторённый, ненака,´танный
неучествовање с. неприча,´стность
неучтив неве,´жливый, неучти,´вый
нехајан 1. небре,´жный 2. беззабо,´тный, беспе,´чный
нехат м. небре,´жность, хала,´тность
убиство из нехата - уби,´йство по неосторо,´жности
нехатан небре,´жный, невнима,´тельный
нехотице не,´хотя, нево,´льно, неча,´янно
нехотичан нево,´льный, непроизво,´льный, неумы,´шленный
нецелисходан нецелесообра,´зный
нечији чей-нибу,´дь, чей-ли,´бо, чей-то
нечист 1. нечи,´стый, му,´тный 2. гря,´зный, неопря,´тный, нечистопло,´тный
нечистоћа ж. 1. нечистота,´ 2. нея,´сность 3. грязь, му,´сор
нечитак нечёткий, неразбо,´рчивый по,´черк, на,´дпись
нечовек м. и,´зверг, чудо,´вище, безду,´шный челове,´к
нечовечан бесчелове,´чный
нечовечност с. бесчелове,´чность
нечувен неслы,´ханный, небыва,´лый, бесприме,´рный
нечујан неслы,´шный
нешкодљив безвре,´дный
нешто 1. не,´что, что-то, кое-что 2. немно,´го, не,´сколько, отча,´сти
ни ни
ни више ни манье - ни бо,´льше, ни ме,´ньше
нивелација ж. нивели,´рование
нивелисати нивели,´ровать
ниво м. у,´ровень
никада никогда,´
нигде нигде,´
ниже ни,´же, под
река тече ниже села - река,´ течёт под село,´м, ни,´же села,´
низ 1. м. ряд, ни,´тка 2. вниз
у низу догађаја - в ря,´де собы,´тий
низ воду - вниз по тече,´нию
низање с. ни,´зание, нани,´зывание
низати 1. низа,´ть, нани,´зывать 2. ста,´вить в ряд; ~ се нани,´зываться
мисли се нижу - мы,´сли сле,´дуют одна,´ за друго,´й
низбрдан накло,´нный
низбрдица ж. склон, скат, спуск, косого,´р, отко,´с
низбрдо под го,´ру, с горы,´
низводни вниз по тече,´нию
низак 1. ни,´зкий, низкоро,´слый 2. геогр. низме,´нный 2. гну,´сный, подлый, скотский
ниска вода - ни,´зкая вода,´
низак тон - ни,´зкий тон
низија ж. ни,´зменность, низи,´на
нијанса ж. нюа,´нс, отте,´нок
није нет, не
није ваљда? - да не мо,´жет быть?
није ли тако? - не так ли?
ниједан ни оди,´н
ниједан човек - ни оди,´н челове,´к, никто,´
ниједанпут ни ра,´зу
ниједном никогда,´
никада никогда,´
никакав 1. никако,´й 2. никчёмный, никуды,´шный, паску,´дный
никако ника,´к, нико,´им о,´бразом, ниско,´лько, ничу,´ть, ни за что, нипочём, отню,´дь не, совсе,´м не, во,´все не
никамо никуда,´
нико никто,´
нико други - никто,´ ино,´й
никоји никако,´й
николико ниско,´лько, ничу,´ть
никуда никуда,´
нимало ничу,´ть, ниско,´лько
ниоткуда ниотку,´да
никал м. ни,´кель
никлен ни,´келевый
Никољдан м. день свято,´го Никола,´я
ницати, никнути 1. всходи,´ть, взойти, вы,´расти, выраста,´ть, прорасти,´ 2. возника,´ть, возни,´кнуть
никотин м. никоти,´н
ниподаштавати 1. умаля,´ть, недооце,´нивать 2. пренебрежи,´тельно относи,´ться
нипошто ни за что, нипочём, ника,´к
ниска ж. ожере,´лье, мони,´сто
ниска бисера - жемчу,´жное ожере,´лье
ниска дуката - мони,´сто
нискост ж. 1. ни,´зость, по,´длость 2. ни,´зменость, низи,´на
нит ж. нить, ни,´тка
нити: нити - нити ни... ни...
нити лево нити десно ни впра,´во, ни вле,´во
нитков м. негодя,´й
нитковлук м. га,´дость, по,´длость, моше,´нничество
нихилизам м. нигили,´зм
нихилиста м. нигили,´ст
ничији ниче,´й
ничице ничко,´м
нишадор м. нашаты,´рь
нишан м. 1. цель 2. му,´шка, прице,´л
узети на нишан - взять на му,´шку
нишанити це,´литься, ме,´тить
нишанџија м. наво,´дчик, хоро,´ший стрело,´к
ништа ничто,´
њега ништа не интересује - его,´ ничто,´ не интересу,´ет
ништа слично - ничего,´ подо,´бного
ништаван 1. ничто,´жный, пустя,´чный, жи,´дкий, плёвый 2. недействи,´тельный
ништавило с. ничто,´жность, ничто,´жество
ништарија ж. 1. ме,´лочь, чепуха,´ 2. никчёмность
ништити 1. уничтожа,´ть, истребля,´ть 2. отменя,´ть, погаша,´ть, аннули,´ровать
нов но,´вый
нов месец - новолу,´ние
новајлија м. новичо,´к
новак м. 1. новичо,´к 2. новобра,´нец
новатор м. нова,´тор
новац м. де,´ньги
папирни новац - бума,´жные де,´ньги
ковани новац - зво,´нкая моне,´та
новела ж. нове,´лла, коро,´ткий расска,´з
новелиста м. новелли,´ст
новембар м. ноя,´брь
новембарски ноя,´брьский
новина ж. но,´вость, нови,´нка, но,´вшество
новинар м. журнали,´ст, газе,´тчик
новинарски журнали,´стский, газе,´тный
новинарска патка - газе,´тная у,´тка
новинарство с. журнали,´стика, газе,´тная рабо,´та
новине ж. мн. газе,´та
новитет м. но,´вость, нови,´нка
новоградња ж. новостро,´йка
новоизабран то,´лько что вы,´бранный
новоотворен неда,´вно откры,´тый
новопостављен неда,´вно назна,´ченный
новорођен новорождённый
новорођенчад мн.новорождённые младе,´нцы
новорођенче с. новорождённый ребёнок
новост ж. 1. но,´вость, весть, изве,´стие 2. нови,´нка
новостворен неда,´вно со,´зданный
новотарија ж. но,´вшество
новцат но,´вый
нов новцат - как но,´венький, как с иго,´лочки
новчан де,´нежный
новчани завод - креди,´тное учрежде,´ние, банк
новчана казна - де,´нежный штраф
новчана храна - де,´нежное дово,´льствие
новчаник м. бума,´жник, кошелёк
новчаница ж. де,´нежный знак, банкно,´та
новчић м. ме,´лкая моне,´та, де,´нежка
нога ж. 1. нога,´ 2. (стола) но,´жка
ко нема у глави, има у ногама - за глу,´пой голово,´й и нога,´м поко,´ю нет
спасти с ногу - сби,´ться с ног
узети пут под ноге - отпра,´виться в доро,´гу
спасти с ногу - сби,´ться с ног, едва,´ держа,´ться на нога,´х
потући до ногу - разби,´ть на,´голову
ногавица ж. штани,´на
ногари м. мн. 1. козлы,´, 2. подста,´вка, трено,´га
ногат голена,´стый, име,´ющий больши,´е но,´ги
ногомет м. устар. футбо,´л
ногица ж. но,´жка
нож м. нож, кинжа,´л, штык
ножар м. ножо,´вщик
ножић м. но,´жичек, перочи,´нный нож
ној м. стра,´ус
нојев стра,´усовый
нојево перо - стра,´усовое перо,´
нокат м. но,´готь, ко,´готь
упасти некоме у нокте - попа,´сть в ла,´пы, ко,´гти кому,´-ли,´бо
догорело до нокта - терпе,´ть да,´льше невозмо,´жно
нокшир м. ночно,´й горшо,´к
номад м. нома,´д, коче,´вник
номадски кочево,´й, кочевнически,´й
номиналан номина,´льный
номинатив м. имени,´тельный паде,´ж
норма ж. но,´рма
нормала ж. но,´рма
нормалан норма,´льный
нормативан нормати,´вный
нормирати норми,´ровать
нос м. нос
вући за нос - води,´ть за нос, дура,´чить
добити преко носа - получи,´ть по,´ носу
остати дуга носа - оста,´ться с но,´сом
кукаст нос - крючкова,´тый, орли,´ный нос
прћаст нос - курно,´сый нос
имати добар нос - име,´ть хоро,´шее обоня,´ние
дићи нос - задра,´ть нос
 спустити нос - пове,´сить нос
на врат, на нос - как попа,´ло
носат 1. носа,´тый 2. клювообра,´зный
носач м. 1. носи,´льщик 2. арх. ба,´лка, опо,´ра
носач авиона - авиано,´сец
носивост ж. 1. грузоподъёмность 2. водоизмеще,´ние
носила с. мн. носи,´лки
носити 1. носи,´ть, нести,´ 2. уноси,´ть 3. таска,´ть, тащи,´ть 4. быть бере,´менной 5. (я,´йца) нести,´; ~се 1. одева,´ться 2. (с чем-то) носи,´
ться
носити главу у торби - рискова,´ть жи,´знью
носити на рукама - носи,´ть на рука,´х
јужни ветар носи кишу - ю,´жный ве,´тер прино,´сит дожди,´
стубови носе свод - коло,´нны подде,´рживают свод
он се лепо носи - он хорошо,´ одева,´ется
носи се! - прова,´ливай!
носни носово,´й
носна дупља - носова,´я по,´лость
носница ж. ноздря,´
носоња м. носа,´тый челове,´к
носорог м. носоро,´г
носталгија ж. ностальги,´я, тоска,´ по ро,´дине
нота ж. 1. заме,´тка, примеча,´ние, отме,´тка 2. но,´та
нотирати 1. запи,´сывать 2. отмеча,´ть
нотица ж. заме,´тка, запи,´ска
нотни но,´тный
нотна хартија - но,´тная бума,´га
ноћ ж. ночь
мркла ноћ - тёмная ночь
звездана ноћ - звёздная ночь
преко ноћи - за ночь, в тече,´ние но,´чи
дубоко у ноћ - по,´здней но,´чью
лаку ноћ - поко,´йной но,´чи
ноћас сего,´дня но,´чью
ноћашњи относя,´щийся к сего,´дняшней но,´чи
ноћашњица ж. происше,´ствие, собы,´тие э,´той но,´чи
ноћивати ночева,´ть
ноћити переночева,´ть, ночева,´ть
ноћиште с. ночле,´г, ме,´сто ночле,´га
ноћни ночно,´й
ноћно дежурство - ночно,´е дежу,´рство
ноћу но,´чью
ношење с. ноше,´ние, носка
ношња ж. оде,´жда
народна ношња - национа,´льный костю,´м
нудиља ж. сиде,´лка
нудити предлага,´ть, угоща,´ть
нудити се - предлага,´ть свои,´ услу,´ги
нуђење с. предложе,´ние, угоще,´ние
нужан ну,´жный
нужда ж. 1. нужда,´, необходи,´мость, потре,´бность 2. беда,´, невзго,´да
за нужду - по необходи,´мости
нужник м. убо,´рная, клозе,´т
нужно необходи,´мо, неизбе,´жно
нужност ж. необходи,´мость
нуклеарни я,´дерный, термоя,´дерный
нуклеарна енергија - термоя,´дерная эне,´ргия
нуклеарна физика - термоя,´дерная фи,´зика
нула ж. нуль
нулти нулево,´й
нумера ж. но,´мер
нумерисати нумерова,´ть
нумизматика ж. нумизма,´тика
нумизматичар м. нумизма,´т
нумизматички нумизмати,´ческий
нуткати 1. угова,´ривать 2. угоща,´ть 3. уси,´ленно предлага,´ть

Њ
њакати реве,´ть (осёл)
његово его,´
његов врт - его,´ сад
његова жена - его,´ жена,´
његово перо - его,´ перо,´
њен её
њен шешир - её шля,´пка
њена мачка - её ко,´шка
њено схватање - её понима,´ние
њива ж. по,´ле, ни,´ва
њискати ржать
њихати кача,´ть, колеба,´ть, колыха,´ть; ~ се кача,´ться, колеба,´ться, колыха,´ться
њихов их
њихове слике - их карти,´ны
њокалица, њоња ж. жарг. нос
њух м. нюх, обоня,´ние
њушити 1. ню,´хать, обоня,´ть 2. выню,´хивать, разню,´хивать 3. обню,´хивать, приню,´хиваться
њушка ж. мо,´рда, ры,´ло
њушкало м. с. 1. проны,´ра, прола,´за 2. лицо,´, всю,´ду сую,´щее сво,´й нос 3. шпио,´н, шпик
њушкати 1. приню,´хиваться, обню,´хивать 2. проню,´хивать, выню,´хивать

о!! 1. о, ой, ого, ах 2. эй!

о, како је то лепо! - о как э,´то прекра,´сно!
о 1. о, об, на, про,´тив 2. при, во вре,´мя, на, по по,´воду 3. за
о чему сте мислили? - о чём вы ду,´мали?
виси о клину - виси,´т на гвозде,´
о Новој години - на Но,´вый год
живети о свом трошку - жить на свой счёт
таласи ударају о стене - во,´лны ударя,´ются, бью,´тся о скалы
ослонити се о зид - опере,´ться о сте,´ну
огрешити се о истину - погреши,´ть про,´тив и,´стины
отимати се о нешто - боро,´ться за что-ли,´бо
ударити длан о длан - хло,´пнуть в ладо,´ши
оаза ж. оа,´зис
оба о,´ба
обавеза ж. обяза,´тельство, обя,´занность
обавезан обяза,´тельный, обя,´занный
бити обавезан - быть обя,´занным
обавезати, обавезивати обяза,´ть, обя,´зывать; ~се обяза,´ться, обя,´зываться, приня,´ть обяза,´тельство
обавезно обяза,´тельно; непреме,´нно
обвезник м. обя,´занный
војни обвезник - военнообя,´занный
обвезница ж. 1. пи,´сьменное обяза,´тельство 2. долгова,´я распи,´ска 3. облига,´ция
обавестити, обавештавати извеща,´ть, оповеща,´ть, уведомля,´ть, осведомля,´ть, доставля,´ть све,´дения, дава,´ть знать; ~ се осведоми,´ться,
спра,´виться
обавештајан 1. осведоми,´тельный 2. спра,´вочный 3. разве,´дывательный
обавештајна служба - разве,´дывательная слу,´жба, разве,´дка
обавештаjац м. 1. осведоми,´тель 2. разве,´дчик, рабо,´тник разве,´дывательной слу,´жбы
обавештење с. 1. уведомле,´ние 2. оповеще,´ние 3. спра,´вка
добити ближа обавештења - получи,´ть бо,´лее то,´чные да,´нные
обавијати обвива,´ть, обма,´тывать, закру,´чивать; ~се обвива,´ться, обма,´тываться, завора,´чиваться
обавити, обављати 1. обви,´ть, обмота,´ть, закрути,´ть вокру,´г чего-л,´ибо 2. испо,´лнить, вы,´полнить, сде,´лать, выполня,´ть,
де,´лать
обад м. о,´вод, сле,´пень
обадва о,´ба, о,´ба вме,´сте, тот и друго,´й
обадвоје о,´ба, о,´ба вме,´сте, и тот и друго,´й, и то и друго,´е
обадвојица о,´ба, о,´ба вместе
обазирати се, обазрети се 1. огля,´дываться, огляде,´ться, осма,´триваться 2. озира,´ться, огляну,´ться наза,´д 3. счита,´ться, принима,´ть, приня,´
ть во внима,´ние
обазрив осмотри,´тельный, осторо,´жный
обала ж. бе,´рег, побере,´жье
обалски берегово,´й, прибре,´жный
обалска пловидба - кабота,´жное пла,´вание
обалски радник - порто,´вый рабо,´чий
обалавити обслюня,´виться, вы,´мазаться сопля,´ми
обаљивати 1. сва,´ливать, вали,´ть 2. опроки,´дывать 3. низверга,´ть, сбра,´сывать
обамрети, обамирати замереть, обмереть, обмирать, цепенеть, падать в обморок, потерять сознание
обамрлост ж. онеме,´ние, оцепене,´ние, летарги,´я, о,´бморочное состоя,´ние
обамро о,´бме,´рший, за,´ме,´рший, онеме,´вший, лиши,´вшийся чувств
обао 1. ова,´льный 2. окру,´глый 3. обтека,´емый
обле заграде - кру,´глые ско,´бки
обарати 1. сва,´ливать, вали,´ть, опроки,´дывать 2. руби,´ть, вали,´ть лес 3. склоня,´ть, наклоня,´ть 4. снижа,´ть, понижа,´ть,
сбива,´ть це,´ны 4. ниспроверга,´ть; ~се напада,´ть, наска,´кивать на кого,´-ли,´бо
обарач м. 1. лицо,´, сва,´ливающее что-ли,´бо 2. спусково,´й крючо,´к
обарача ж. спусково,´й крючо,´к
обарити 1. обвари,´ть, ошпа,´рить кипятко,´м 2. вскипяти,´ть
обасипати 1. осыпа,´ть, засыпа,´ть 2. полива,´ть
обасјавати, обасјаватити озаря,´ть, озари,´ть, освети,´ть, освеща,´ть
обасути 1. осы,´пать, засы,´пать 2. поли,´ть
обашка осо,´бо, отде,´льно
обгрлити обня,´ть
обдан днём, в тече,´ние дня
обданиште с. де,´тский сад
обдарен одарённый
обдарити, обдаривати одари,´ть, ода,´ривать, наделя,´ть, награди,´ть
обдукција ж. вскры,´тие тру,´па
обдукациони относя,´щийся к вскры,´тию тру,´па
обдукациони налаз - результа,´ты вскры,´тия
обед м. 1. еда,´ 2. обе,´д
обезбедити, обезбеђивати 1. обеспе,´чить, обеспе,´чиваться 2. обезопа,´сить; ~се обеспе,´чить себя,´
обезбеђење с. 1. обеспече,´ние 2. предохране,´ние
обезвредити обесце,´нить
обезнанити се потеря,´ть созна,´ние
обезобразити се обнагле,´ть, стать де,´рзким, наха,´льным
обезоружати, обезоружавати обезору,´жить, обезору,´живать
обезубити потеря,´ть зу,´бы, стать беззу,´бым
обезумити 1. свести,´ с ума,´, обезу,´меть 2. сойти,´ с ума,´; ~се сойти,´ с ума,´
обележивач м. разме,´тчик, маркиро,´вщик
обележити, обележавати обозна,´чить, отме,´тить, маркирова,´ть, отмеча,´ть, марки,´ровать
обележје с. 1. знак, ме,´тка, приме,´та 2. при,´знак, характе,´рная черта,´ 3. обруча,´льные де,´ньги
обелети побеле,´ть
обелити побели,´ть
обелоданити 1. обнару,´жить, раскры,´ть 2. опубликова,´ть
обелиск м. обели,´ск
оберучке 1. обе,´ими рука,´ми 2. с радо,´стью
обесити вы,´весить, подве,´сить, нацепи,´ть; ~се пове,´ситься
обесити крила - опусти,´ть кры,´лья
обесити нос - приуны,´ть
обесити се о врат некоме - пови,´снуть на ше,´е у кого,´-ли,´бо
обескуражити 1. обескура,´жить 2. лиши,´ть хра,´брости
обесмртити обессме,´ртить; ~се обессме,´ртить себя,´
обеснажити 1. обесси,´леть, лиши,´ться си,´лы 2. стать недействи,´тельным
обеспокојити обеспоко,´ить, побеспоко,´ить, встрево,´жить
обест ж. 1. разну,´зданность, распу,´щенность 2. на,´глость
обестан 1. разну,´зданный, распу,´щенный 2. на,´глый
обесхрабрити 1. обескура,´жить 2. лиши,´ть хра,´брости
обетован обетова,´нный, обе,´щанный
обетовати обеща,´ть, дать обе,´т
обећање с. обеща,´ние
обећати обеща,´ть, пообеща,´ть, дать обеща,´ние
обешењак м. 1. озорни,´к, шалу,´н 2. безде,´льник
обешчастити обесче,´стить, опозо,´рить
обзир м. 1. осторо,´жность, осмотри,´тельность 2. внима,´ние
узети у обзир - уче,´сть, приня,´ть во внима,´ние
с обзиром на - учи,´тывая, принима,´я, во внима,´ние
без обзира на - несмотря,´ на
обзиран 1. осторо,´жный, осмотри,´тельный 2. внима,´тельный
обзнан|а ж. 1. объявле,´ние, сообще,´ние для всео,´бщего све,´дения 2. пове,´стка
обзнанити обнаро,´довать, опубликова,´ть
обигравати танцева,´ть вокру,´г чего,´-ли,´бо
обигравати око некога - подли,´зываться к кому,´-либо
обијач м. взло,´мщик
обити, обијати 1. взлома,´ть, взла,´мывать 2. оби,´ть, обива,´ть
обијати туђе прагове - обива,´ть чужи,´е поро,´ги, ходи,´ть по чужи,´м лю,´дям
обилажење с. обхо,´д, объе,´зд
обилажење истине - уклоне,´ние от пра,´вды
обилазак м. 1. обхо,´д, объе,´зд 2. посеще,´ние
обилазан обхо,´дный
обилазан пут - кружна,´я доро,´га
обилазити, обићи 1. обойти,´, обходи,´ть, объезжа,´ть 2. посеща,´ть, навеща,´ть, навести,´ть 3. отве,´дывать
обићи цео свет - обойти,´ весь мир
обилан оби,´льный
обиловати изоби,´ловать
обиље с. оби,´лие, изоби,´лие
обим м. объём, величина,´
обиман объёмистый, обши,´рный, объёмный
обиснути се пови,´снуть
обиснути се некоме око врата - пови,´снуть у кого,´-ли,´бо на ше,´е
обистинити се, обистињавати се 1. подтверди,´ться, подтвержда,´ться на де,´ле 2. оправда,´ться, опра,´вдываться
обитавалиште с. ме,´сто пребыва,´ния, жили,´ще
обитавати обита,´ть, прожива,´ть
обитељ ж. устар.1. семья,´ 2. оби,´тель
обитељски устар. семе,´йный
обичавати име,´ть обы,´чай, привы,´чку
обичај м. обы,´чай, привы,´чка
имати обичај - име,´ть привы,´чку
увести обичај - сде,´лать привы,´чным
обичајан обы,´чный
обичајно право - обы,´чное пра,´во
обичан обы,´чный, обыкнове,´нный
објава ж. 1. удостовере,´ние, докуме,´нт, путёвка 2. объявле,´ние
објава фата - объявле,´ние войны,´
објавити объяви,´ть, обнаро,´довать, опубликова,´ть
објављивање с. объявле,´ние, опубликова,´ние, обнаро,´дование
објављивати объявля,´ть, обнаро,´довать, публикова,´ть
објаснити, објашњавати объясни,´ть, поясни,´ть, растолкова,´ть, растолко,´вывать; ~ се объясня,´ться, объясни,´ться
објашњење с. объясне,´ние, поясне,´ние, коммента,´рий
објашњив объясни,´мый
објахати объе,´хать верхо,´м на ло,´шади
објекат м. объе,´кт
објекатски объе,´ктный
објективан объекти,´вный, беспристра,´стный
објективизам м. объективи,´зм
облагати 1. обкла,´дывать чем-ли,´бо 2. обшива,´ть 3. обвя,´зывать 4. ста,´вить компре,´сс
облак м. ту,´ча, о,´блако
облакодер м. небоскрёб
облачак м. ту,´чка, о,´блачко
облачан о,´блачный
облачина ж. 1. па,´смурная пого,´да 2. больша,´я ту,´ча
обланда ж. 1. обла,´тка 2. листо,´к из пре,´сного те,´ста
облапоран 1. обжо,´рливый, прожо,´рливый 2. жа,´дный
обласни областно,´й
област ж. о,´бласть
облачити надева,´ть; ~се одева,´ться
облепити, облепљивати 1. облепи,´ть, облепля,´ть 2. обма,´зать, обма,´зывать
облетати 1. облета,´ть 2. крути,´ться, увива,´ться
облетети облете,´ть
облигација ж. облига,´ция
оближњи ближа,´йший, бли,´жний, окре,´стный
облизати облизивати облиза,´ть, вы,´лизать, выли,´зывать; ~ се облиза,´ться, обли,´зываться
облизнити, облизнити се роди,´ть близнецо,´в
облик м. фо,´рма, вид, о,´блик
наука о облицима - уче,´ние о фо,´рмах, морфоло,´гия
обликовање с. формо,´вка
обликовати формирова,´ть, придава,´ть фо,´рму
обличје с. фо,´рма, о,´блик, обли,´чие
облина ж. окру,´глость, закруглённость, ова,´л
облица ж. 1. ска,´лка 2. валёк 3. кругля,´к, кру,´глое поле,´но
облити обли,´ть, зали,´ть
облио га је хладан зној - у него,´ вы,´ступил холо,´дный пот
облог м. примо,´чка, компре,´сс
облога ж. 1. обши,´вка 2. обмо,´тка 3. обма,´зка, обкла,´дка
обложити 1. обложи,´ть 2. обши,´ть 3. обмота,´ть; ~се обмота,´ться, заку,´таться
облутак м. валу,´н
облучје с 1. свод, а,´рка 2. пе,´редняя лу,´ка на седле,´
обљубити 1. поцелова,´ть, расцелова,´ть 2. обесче,´стить де,´вушку
обљутавити 1. стать пре,´сным 2. потеря,´ть вкус 3. опроти,´веть
обмана ж. обма,´н
обманути, обмањивати обману,´ть, обма,´нывать; ~се обману,´ться
обмотати, обмотавати обмота,´ть, обма,´тывать, замота,´ть, зама,´тывать; ~се обма,´тываться
обнављати возобновля,´ть, обновля,´ть, возрожда,´ть, восстана,´вливать; ~се возобновля,´ться, восстана,´вливаться
обнова ж. обновле,´ние, востановле,´ние, возрожде,´ние
обновитељ м. обнови,´тель, восстанови,´тель
обновити возобнови,´ть, обнови,´ть, восстанови,´ть; ~се возобнови,´ться, восстанови,´ться, возроди,´ться
обнажити обнажи,´ть, оголи,´ть; ~се обнажи,´ться, оголи,´ться
обнародовати обнаро,´довать, опубликова,´ть
обневидети осле,´пнуть
обноћ но,´чью, за ночь, в тече,´ние но,´чи
обогатити обогати,´ть; ~се обогати,´ться
обогаћење с. обогаще,´ние
обод м. 1. о,´бод 2. край, рант, поля,´
ободрити ободри,´ть, подбодри,´ть
обожавалац м. обожа,´тель, покло,´нник
обожавати обожа,´ть, обожествля,´ть
обојак м. портя,´нка
обоје, обојица о,´ба
обојити окра,´сить, вы,´красить
оболети заболе,´ть, разболе,´ться
обољење с. заболева,´ние, боле,´знь
психичко обољење - психи,´ческое заболева,´ние
оболевати заболева,´ть, разба,´ливаться
обор м. 1. заго,´н 2. ско,´тный двор
оборски дворо,´вый
оборити 1. сбро,´сить, низве,´ргнуть, све,´ргнуть, ниспрове,´ргнуть 2. переверну,´ть 3. повали,´ть, сшиби,´ть
4. срази,´ть, сбить, сокруши,´ть 5. опусти,´ть, пону,´рить 6. поту,´пить 7. сруби,´ть, сре,´зать 8. пони,´зить, сбить 9. опрове,´ргнуть; ~се наки,´
нуться, напа,´сть, набрo,´ситься
оборити очи - опусти,´ть глаза,´
оборити главу - наклони,´ть го,´лову
оборити доказе - опрове,´ргнуть доказа,´тельства
обости пришпо,´рить коня,´
обостран двусторо,´нний, обою,´дный
обрада ж. обрабо,´тка, отде,´лка, вы,´делка
обрадив поддаю,´щийся обрабо,´тке, перерабо,´тке
обрадити, обрађивати обрабо,´тать, обраба,´тывать, перерабо,´тать
обрадовати обра,´довать; ~се обра,´доваться
образ м. 1. щека,´ 2. честь 3. стыд
чувати образ - храни,´ть честь
имати црн образ - не име,´ть че,´сти
имати светао образ - сохрани,´ть свою,´ честь
образац м. 1. образе,´ц, моде,´ль, узо,´р 2. формуля,´р, фо,´рма 3. фо,´рмула, схе,´ма
образина ж. 1. личи,´на, ма,´ска 2. образи,´на
образлагати, образложити обосно,´вывать, мотиви,´ровать, обоснова,´ть, дать обоснова,´ние, мотивиро,´вку
образложење с. обоснова,´ние, мотивиро,´вка
образован 1. образо,´ванность 2. созда,´ние, формирова,´ние
образовање с. образова,´ние
образовати 1. образова,´ть, дать образова,´ние2. созда,´ть, соста,´вить организова,´ть, сформирова,´ть
3. дать образова,´ние; ~се образова,´ться, сформирова,´ться
обрастао обро,´сший, заро,´сший
обрастати обраста,´ть, зараста,´ть
обратан обра,´тный, обрати,´мый
обратити 1. обрати,´ть 2. оберну,´ть; ~се 1. обрати,´ться 2. оберну,´ться
обратити пажњу - обрати,´ть внима,´ние
обратно 1. обра,´тно 2. наоборо,´т 3. напро,´тив
обраћати 1. обраща,´ть 2. обора,´чивать; ~ се 1. обраща,´ться 2. обора,´чиваться
обрати обобра,´ть, собра,´ть, снять (плоды)
обрати бостан - попа,´сть в тяжёлое положе,´ние, вли,´пнуть
обрачун м. 1. расчёт 2. распра,´ва
обрачунски счётный, расчётный
обрачунавати, обрачунати подсчи,´тывать, подсчита,´ть, сосчи,´тывать, производи,´ть, произвести,´ расчёт; ~се своди,´ть, свести,´ счёты с кем-
ли,´бо, рассчи,´тываться, расправля,´ться
обрашчић м. 1. щёчка 2. ли,´чико
обрва ж. 1. бровь 2. бро,´вка, межа,´, грань
обред м. обряд
обредити сде,´лать что-ли,´бо по поря,´дку
обрезати, обрезивати обреза,´ть, подреза,´ть, обре,´зывать
обременити обремени,´ть, загрузи,´ть
обрести се оказа,´ться, очути,´ться
обрецнути се гру,´бо прикри,´кнуть
обријати побри,´ть, обри,´ть; ~се побри,´ться
обрис м. силуэ,´т, ко,´нтур, очерта,´ние, а,´брис
обрисати обтере,´ть, вы,´тереть, стере,´ть
обрлатити 1. окружи,´ть, не вы,´пустить 2. улома,´ть, уговори,´ть
обрнут обра,´тный, перевёрнутый, повёрнутый
обрнути 1. поверну,´ть, сверну,´ть в сто,´рону 2. переверну,´ть; ~се 1. поверну,´ться 2. переверну,´ться
обрнути леђа - поверну,´ться спино,´й
обрнуто наоборо,´т, напро,´тив, навы,´ворот
оброк м. 1. еда,´, вре,´мя приня,´тия пи,´щи 2. до,´ля, паёк, по,´рция 3. упла,´та в рассро,´чку
обронак м. обвал, обры,´в, кру,´ча
обронити, оброњавати 1. обвали,´ть, обру,´шить, обва,´ливать 2. подмыва,´ть, подмы,´ть; ~се обру,´шиться, обвали,´ться
обрстити ощипа,´ть, объе,´сть
обрт м. оборо,´т, поворо,´т, обраще,´ние
обртај м. оборо,´т, поворо,´т
број обртаја - число,´ оборо,´тов
обртаљка ж. 1. верту,´шка 2. завёртка 3. каче,´ли
обртати 1. обора,´чивать, повора,´чивать 2. вывёртывать, вывора,´чивать, перевора,´чивать 3. верте,´ть, враща,´ть; ~се 1. повора,´чиваться,
обора,´чиваться 2. враща,´ться, крути,´ться
обртни оборо,´тный, враща,´тельный
обртни капитал - оборо,´тный капита,´л
обртна осовина - враща,´ющаяся ось
обртник м. реме,´сленник
обртнички реме,´сленный
обрубити, обрубљивати подруби,´ть, подши,´ть, подшива,´ть
обрукати осрами,´ть, опозо,´рить; ~се осрами,´ться, опозо,´риться, осканда,´литься
обруч м. 1. о,´бруч 2. (игра) серсо,´ 3. ши,´на
обудовети овдове,´ть
обуздати, обуздавати 1. взнузда,´ть, наде,´ть, надева,´ть узду,´ 2. обузда,´ть, обу,´здывать, укроти,´ть, укроща,´ть; ~се сде,´рживаться
обузети, обузимати 1. охвати,´ть, обхвати,´ть, обхва,´тывать 2. захва,´тывать, обуя,´ть, овладе,´ть
обујмити охвати,´ть, обуя,´ть, объя,´ть
обука ж. 1. учёба, вы,´учка, обуче,´ние 2. (коня) вы,´ездка, объе,´здка
предвојничка обука - допризы,´вная подгото,´вка
обурвати 1. разру,´шить 2. свали,´ть, сбро,´сить 3. уничто,´жить; ~се сорва,´ться, скати,´ться
обустава ж. 1. прекраще,´ние, приостано,´вка, остано,´вка 2. вы,´чет
обуставити, обустављати прекраща,´ть, прекрати,´ть, приостанови,´ть, задержа,´ть, приостана,´вливать, уде,´рживать
обути обу,´ть; ~се обу,´ться
обућа ж. о,´бувь
обућар м. обувщи,´к, сапо,´жник
обући 1. наде,´ть оде,´жду 2. оде,´ть кого,´-ли,´бо; ~се оде,´ться
обучен оде,´тый
обухватити охвати,´ть, обхвати,´ть
обучен 1. вы,´ученный 2. проинструкти,´рованный
обучити, обучавати 1. обуча,´ть, учи,´ть, научи,´ть, вы,´учить 2. инструкти,´ровать; ~се обуча,´ться, учи,´ться, вы,´учиться
овај э,´тот
ових дана - на э,´тих днях
ове године - в э,´том году,´
овакав тако,´й
овако так вот так
овако или онако так или ина,´че
овалан ова,´льный
овамо сюда,´, здесь
ован м. бара,´н
овнетина ж. бара,´нина
овнујски бара,´ний
оваплотити, оваплоћивати воплоти,´ть, воплоща,´ть
овас м. овёс
овсен овся,´ный
овсеница ж. овся,´ный хлеб
овдашњи зде,´шний, ме,´стный
овде здесь, тут
овде-онде - места,´ми; ко,´е-где; то здесь, то там
овејан 1. прове,´янный 2. очи,´щенный 3. настоя,´щий, зако,´нченный
овејани лопов - настоя,´щий жу,´лик
овејати 1. прове,´ять 2. расчи,´стить, прочи,´стить
овековечити увекове,´чить; ~се увекове,´читься
овенчати увенча,´ть; ~се увенча,´ться
овенчати се успехом - увенча,´ться успе,´хом
овера ж., оверавање с. свиде,´тельствование, засвиде,´тельствование, официа,´льное подтвержде,´ние
оверен заве,´ренный
оверени потпис - заве,´ренная по,´дпись
оверити, оверавати заве,´рить, , заверя,´ть, официа,´льно засвиде,´тельствовать
овећи большо,´й, поря,´дочный, изря,´дный
овештао обветша,´лый
овештати, овештавати стать, станови,´ться ве,´тхим, обветша,´ть, ветша,´ть
овладати овладе,´ть, завладе,´ть, приобрести,´ власть
овлажити увлажни,´ть, смочи,´ть; ~се увлажни,´ться, отсыре,´ть
овластилац м. лицо даю,´щеее полномо,´чия
овластити уполномо,´чить, дать полномо,´чия
овлаш слегка,´, сла,´бо, пове,´рхностно, ме,´льком
овлашан сла,´бый, ненатя,´нутый
овлашћен уполномо,´ченный, име,´ющий полномо,´чия
овлашћеник м. уполномо,´ченный
овлашћење с. полномо,´чие, предоставле,´ние полномо,´чий
овлашћивати уполномо,´чивать, дава,´ть полномо,´чия
овогодишњи относя,´щийся к э,´тому го,´ду
овогодишњи календар - календа,´рь э,´гого го,´да
овостран относя,´щийся к э,´той стороне,´, по э,´ту сто,´рону лежа,´щий
оволики тако,´й
оврћи обмолоти,´ть
овуда сюда,´, здесь
овца ж. овца,´
овчар м. овча,´р, овцево,´д
овчарство с. овцево,´дство
овчетина ж. бара,´нина
овчији ове,´чий
овчије руно - ове,´чья шерсть, руно,´
огадити 1. опосты,´леть, опроти,´веть 2. внуши,´ть отвраще,´ние (омерзе,´ние); ~се опроти,´веть, стать проти,´вным
огаздити се разбогате,´ть, стать хозя,´ином
огањ м. ого,´нь, жар
огаравити 1. вы,´мазаться са,´жей, почерне,´ть от ко,´поти 2. обману,´ть, наду,´ть
огладнети проголода,´ться
оглас м. объявле,´ние, ано,´нс
огласити объяви,´ть, дать объявле,´ние, огласи,´ть
огласни относя,´щийся к объявле,´нию
огласни текст - текст объявле,´ния
огласни део - рекла,´мная часть
оглашавати объявля,´ть, дава,´ть объявле,´ние, оглаша,´ть
оглед м. 1. опыт, экспериме,´нт; испыта,´ние, про,´ба 2. о,´черк
огледало с. зе,´ркало
огледати 1. осмотре,´ть, присмотре,´ться 2. испыта,´ть, прове,´рить 3. отрази,´ть; ~се 1. осмотре,´ться 2. посмотре,´ть на себя,´ в зе,´ркало 3. де,´
лать о,´пыты, эксперименти,´ровать
огледни о,´пытный, эксперимента,´льный, про,´бный
огледна станица - о,´пытная ста,´нция
оглодати обглода,´ть, обгры,´зть
оглувети огло,´хнуть
оглушити се 1. оста,´ться глухи,´м 2. не приглуша,´ться
оглупавети поглупеть
огњевит 1. пла,´мениый 2. жгу,´чий
огњен о,´гненный, огнево,´й
огњило с. огни,´во
огњиште с. оча,´г
оговарати 1. огова,´ривать, клевета,´ть, спле,´тничать2. суда,´чить
оговарач м. спле,´тник
оголелост ж. оголённость
оголети 1. оголи,´ться, стать го,´лым 2. обедне,´ть
оголити 1. оголи,´ть, обнажи,´ть 2. разори,´ть
оголићен 1. разде,´тый, обнажённый 2. доведённый до нищеты,´
огорчен ожесточённый, озло,´бленный
огорчење с. озлобле,´ние, раздраже,´ние
огорчити, огорчавати 1. сде,´лать, де,´лать го,´рьким 2. рассерди,´ть, озло,´бить, озлобля,´ть
ограда ж. 1. огра,´да, и,´згородь, забо,´р 2. пери,´ла 3. оговo,´рка
гвоздена ограда - желе,´зная огра,´да
жива ограда - жива,´я и,´згородь
оградити, ограђивати огражда,´ть, огороди,´ть, обнести,´ и,´згородью; ~се огороди,´ться, огради,´ться, огражда,´ться
огранак м. 1. ответвле,´ние, ветвь, сук 2. отро,´г 3. o,´трасль
ограничен ограни,´ченный, отмежёванный
ограничити, ограничавати ограни,´чить, разграни,´чить, размежева,´ть разграни,´чивать, размежёвывать; ~се
ограни,´чиваться, ограни,´читься, отмежева,´ться
огранути 1. блесну,´ть, засверка,´ть 2. взойти,´, подня,´ться 3. освети,´ть
огрбавети стать горба,´тым, сго,´рбиться
огребати 1. вы,´чесать 2. оскобли,´ть
огребати се ода,´лживать (обы,´чно без возвра,´та) у окружа,´ющих сигаре,´ты, небольши,´е су,´ммы де,´нег
огреботина ж. цара,´пина, сса,´дина
огрев м. 1. то,´пливо 2. отопле,´ние
огрејати, огревати 1. пригре,´ть, пригрева,´ть 2. согре,´ть, согрева,´ть, ота,´пливать, натопи,´ть; ~се пригре,´ться, согре,´ться
огрезнути 1. погря,´знуть 2. погрузи,´ться, потону,´ть 3. разли,´ться 4. заплы,´ть жи,´ром
огрепсти 1. оцара,´пать, поцара,´пать 2. вы,´скоблить; ~се оцара,´паться, поцара,´паться
огрешити приня,´ть грех; ~ се погреши,´ть, ошиби,´ться
огрешити душу - приня,´ть грех на,´ душу
огрешити се о закон - погреши,´ть про,´тив зако,´на, нару,´шить зако,´н
огризнине ж. мн. огры,´зки, объе,´дки
огрлица ж. 1. ожере,´лье, колье, мони,´сто 2. воротни,´к
огрнути, огртати 1. заверну,´ть, заку,´тать 2. наки,´дывать, наки,´нуть на кого,´-ли,´бо 3. (кукуруз) оку,´чивать; ~ се 1. завёртываться, заверну,´
ться, заку,´таться 2. набро,´сить, наки,´дывать на себя,´
огрозд м. крыжо,´вник
огроман огро,´мный, грома,´дный
огртач м. плащ, наки,´дка
огубати се зарази,´ться
огуглати свы,´кнуться, притерпе,´ться
огулити 1. ободра,´ть, содра,´ть, снять ко,´жу 2. огра,´бить, обобра,´ть до ни,´тки
од 1. от, из, с(о), у, в
добио сам oд брата - получи,´л от бра,´та
он jе наjбољи од свих ученика - из всех ученикo,´в он са,´мый лу,´чший
од злата - из зo,´лота
од страха - со стра,´ху
од тугe - с го,´ря
од Бoжића - с Рождества,´
од главе до пeтe - с головы,´ до ног
узeти oд свакога - взять с ка,´ждого
узeти од кога - взять у кого,´
дeте од сeдам година - ребёнок семи,´ лет
човек од речи - челове,´к слo,´ва
селo од четрдeсeт кућа - дере,´вня в сo,´рок домо,´в
писмо од брата - письмо,´ от бра,´та
изнемоћи од глади - изнемо,´чь от го,´лода
свако живи од свог рада - ка,´ждый живёт свои,´м трудо,´м
од прастара времена - с древне,´йших времён
кућа од дрвета - дом из де,´рева
један од мојих другова - оди,´н из мои,´х това,´рищей
он је старији од мене - он ста,´рше меня,´
поштован је од свих - он уважа,´ем все,´ми
лепо је то од тебе - э,´то хорошо,´ с твое,´й стороны,´
ода ж. о,´да
одабран ото,´бранный, вы,´бранный, и,´збранный
одабрати, одабирати отобра,´ть, отбира,´ть, вы,´брать, выбира,´ть, подбира,´ть
одавати част - ока,´зывать честь
одан пре,´данный, привя,´занный
одати, одавати 1. выдать, преда,´ть, предава,´ть 2. оказа,´ть, ока,´зывать 3. выдава,´ть, доноси,´ть; ~ се 1. вы,´дать, выдава,´ть себя,´ 2. посвяти,´
ть, посвяща,´ть себя,´
одати признаке - отда,´ть до,´лжное, призна,´ть заслу,´ги
одати се науци - посвяти,´ть себя,´ нау,´ке
одавде отсю,´да
одавно давно,´, с да,´вних пор
одагнати 1. отогна,´ть, отстрани,´ть
одазвати, одазивати отзыва,´ть, отозва,´ть; ~ се отозва,´ться, откли,´кнуться, отклика,´ться
одазивати се нечијој молби - отклика,´ться на чью,´-либо про,´сьбу
одаја ж. ко,´мната
одакле отку,´да
одаклегод отку,´да бы то ни,´ было, отку,´да-ли,´бо
одаламити хвати,´ть, си,´льно уда,´рить
одаљити отдали,´ть, оттяну,´ть
оданде отту,´да
одапети 1. отцепи,´ть, отстегну,´ть, отстёгивать 2. развяза,´ть 3. спусти,´ть куро,´к 4. стегну,´ть, уда,´рить 5. жарг. умере,´ть
одапети пушку - вы,´стрелить из ружья,´
одар м. крова,´ть, посте,´ль
мртвачки одар - гроб
одасвуд отовсю,´ду
одаслати, одашиљати 1. отосла,´ть, отсыла,´ть, посыла,´ть, посла,´ть, вы,´слать 2. делеги,´ровать
одасути 1. отли,´ть 2. отсы,´пать
одатле отту,´да
мичи се одатле!- пошёл прочь!
одахнути 1. вздохну,´ть облегчённо 2. передохну,´ть
одбацити, одбацивати 1. отбро,´сить, отки,´нуть, отшвырну,´ть 2. отверга,´ть, отве,´ргнуть, отклони,´ть
одбећи убежа,´ть, удра,´ть
одбијање с. 1. отбива,´ние 2. отта,´лкивание 3. отпо,´р, отраже,´ние 4. отка,´з, отклоне,´ние 5. вычита,´ние
одбијати, одбити 1. отбива,´ть, отка,´лывать, отшиба,´ть 2. отта,´лкивать 3. отгоня,´ть 4. отража,´ть 5. ски,´дывать, вы,´честь 6. отказа,´ть,
отклони,´ть отклоня,´ть7. отбра,´сывать, отража,´ть 8. отнима,´ть от груди,´; ~ се 1. отбива,´ться, отка,´лываться
2. отска,´кивать, отскочи,´ть 3. отлучи,´ться, уйти,´ 4. отража,´ться
одбијати кривицу - не признава,´ть свою,´ вину,´
 одбијати се од зида - отска,´кивать от стены,´
одбити нешто на другу страну - напра,´вить что,´-либо в другу,´ю сто,´рону
одбитак м. вы,´чет
по одбитку трошкова - за вы,´четом расхо,´дов
без одбитка - без вы,´четов
одблесак м. о,´тблеск
одбој м. отраже,´ние
одбој звука - отраже,´ние зву,´ка
одбојка ж. волейбо,´л
одбојкаш м. волейболист
одбојни отража,´ющий
одбојни угао - у,´гол отраже,´ния
одбојна сила - си,´ла отта,´лкивания
одбојник м. 1. бу,´фер 2. парапе,´т, ту,´мба, ка,´мень на поворо,´те доро,´ги
одболовати отболе,´ть
одбор м. комите,´т
управни одбор - правле,´ние
народни одбор - наро,´дный комите,´т
општински одбор - правле,´ние се,´льской общи,´ны, городска,´я упра,´ва
одборник м. член комите,´та
општински одборник - член правле,´ния се,´льской общи,´ны, член городско,´й упра,´вы
одборски комите,´тский
одборска седница - заседа,´ние комите,´та
одбрана ж. оборо,´на, защи,´та
одбрамбени оборони,´тельный, оборо,´нный
одбранити защити,´ть, отстоя,´ть
одбројити отсчита,´ть
одбрусити 1. отшлифова,´ть 2. отре,´зать, ре,´зко отве,´тить
одвадити отобрать, части,´чно вы,´нуть
одважан отва,´жный, до,´блесный
одважити се отва,´житься, реши,´ться
одвајање с. 1. выделе,´ние, отделе,´ние 2. разделе,´ние, разлуче,´ние 3. откла,´дывание
без одвајања од производње - без отры,´ва от произво,´дства
одвајати 1. отделя,´ть 2. разъединя,´ть 4. отбира,´ть 5. откла,´дывать; ~ се отделя,´ться, выделя,´ться
одвајкада и,´здавна, и,´сстари, испоко,´н веко,´в
одвалити 1. отвали,´ть 2. откати,´ть 3. отломи,´ть 4. сморо,´зить, ля,´пнуть, ля,´пать, говори,´ть глу,´пость; ~ се 1. отвали,´ться,
отва,´ливаться 2. откати,´ться 3. отломи,´ться
одвалити батине - вы,´сечь, вы,´пороть
одвезати, одвезивати отвяза,´ть, отвя,´зывать, развяза,´ть; ~ се отвяза,´ться, отвя,´зываться, развя,´заться
одвести отвести,´, увести,´, увезти,´, отвести,´; ~ се уе,´хать
одветник м. устар. адвока,´т
државни одветник - прокуро,´р
одвећ сли,´шком
одвећ рано - сли,´шком ра,´но
одвијати, одвити 1. отма,´тывать 2. развёртывать 3. отви,´нчивать, откру,´чивать 4. развинти,´ть, раскрути,´ть, раскру,´чивать;
~ се 1. разма,´тываться, размота,´ться 2. отви,´нчиваться 3. развива,´ться, разви,´ться
одвијач м. отвёртка
одвикавати, одвикнути оту,´чивать, отучи,´ть; ~ се отвы,´кнуть, отвыка,´ть, оту,´чиваться, отучи,´ться
одвише сли,´шком, чересчу,´р
одвлачити 1. отта,´скивать, оття,´гивать 2. отвлека,´ть 3. откла,´дывать
одвући 1. оттащи,´ть, оттяну,´ть 2. отложи,´ть 3. отвле,´чь; ~ се 1. отойти,´ 2. вы,´йти 3. отвле,´чься
одвод м. отво,´д, отво,´дка
одводити отводи,´ть, уводи,´ть
одводни отводно,´й
одводна цев - отводна,´я труба,´
одводница ж. отводна,´я труба,´
одводњавање с. осуше,´ние, гидромелиора,´ция
одводњавати осуша,´ть, обезво,´живать
одвозити отвози,´ть, увози,´ть; ~ се уезжа,´ть
одвојен отде,´льный, вы,´деленный
одвојив отдели,´мый
одвојити 1. отдели,´ть, вы,´делить 2. разлучи,´ть, обосо,´бить, отгороди,´ть, отлучи,´ть 3. отобра,´ть 4. отложи,´ть; ~ се отдели,´ться, вы,´делиться
одвратан отврати,´тельный, отта,´лкивающий
одвратити, одвраћати 1. отверну,´ть 2. отстрани,´ть, отстраня,´ть 3. отвести,´ 4. отговори,´ть, отгова,´ривать, отвраща,´ть,
отсове,´товать 5. возрази,´ть
одвргнути 1. отбро,´сить 2. отве,´ргнуть
одвртати, одврнути отвёртывать, отверну,´ть, отви,´нчивать, отвинти,´ть; ~ се отвора,´чиваться, отви,´нчиваться, отвинти,´ться
одвртач м. отвёртка
одгодити, одгађати отложи,´ть, откла,´дывать, отсро,´чить
одгајати 1. выра,´щивать, выка,´рмливать 2. хо,´лить 3. воспи,´тывать; ~ се выраста,´ть, выка,´рмливаться
одгој м. устар. воспита,´ние, выра,´щивание
одгојити 1. вы,´растить, вы,´кормить 2. вы,´холить 3. воспита,´ть
одговарајући соотве,´тствующий, отвеча,´ющий чему,´-ли,´бо
одговарати 1. отвеча,´ть 2. соотве,´тствовать, согласова,´ться 3. отгова,´ривать 4. прекосло,´вить, противоре,´чить, возража,´ть
одговор м. 1. отве,´т 2. возраже,´ние
одговоран отве,´тственный
одговорити 1. отве,´тить 2. возрази,´ть 3. оказа,´ться соотве,´тствующим, подойти,´
одгонетати отга,´дывать, разга,´дывать
одгонетка ж. отга,´дка, разга,´дка
одгонетљив легко,´ разга,´дываемый
одгонетнути отгада,´ть, разгадать
одгристи отгрызть, откуси,´ть
одгртати разгреба,´ть, раски,´дывать, отки,´дывать
одгурати перемести,´ть толка,´я, отодви,´нуть
одгуривати отта,´лкивать, отодвига,´ть
одгурнути оттолкну,´ть
одебљати потолсте,´ть, утолсти,´ться
одевати, оденути 1. одева,´ть, оде,´ть 2. надева,´ть, наде,´ть; ~ се одева,´ться, оде,´ться, приоде,´ться, наде,´ться
одежда ж. одея,´ние
одело с. оде,´жда, пла,´тье, мужско,´й костю,´м
одећа ж. оде,´жда, пла,´тье
оделити, одељивати отдели,´ть, вы,´делить, выделя,´ть; ~ се отдели,´ться, вы,´делиться, раздели,´ться
одељак м. отде,´л, се,´ктор, разде,´л
кружни одељак - сегме,´нт
одељење с. 1. отде,´л, отделе,´ние, се,´кция 2. отря,´д; 3. департа,´мент
персонално одељеље - отде,´л ка,´дров
кривично одељење - уголо,´вный отде,´л
одерати 1. порва,´ть, изодра,´ть, ободра,´ть 2. огра,´бить, обобра,´ть
одзвонити отзвони,´ть, прозвони,´ть
одзвонило му је - прошло его,´ вре,´мя, для него,´ всё ко,´нчено
одзив м. 1. о,´тклик, о,´тзыв 2. э,´хо
наићи на одзив - встре,´тить сочу,´вствие
одигнути приподня,´ть
одиграти, одигравати 1. спляса,´ть, отпля,´сывать, танцева,´ть, станцева,´ть 2. сыгра,´ть; ~ се 1. произойти,´, происходи,´ть 2. разыгра,´ться,
разы,´грываться
одиграти улогу - сыгра,´ть роль
одигравати улогу - игра,´ть роль
одизати приподнима,´ть
одисати 1. дыша,´ть 2. па,´хнуть чем-ли,´бо
одиста действи,´тельно, в са,´мом де,´ле
одистински иастоя,´щий, всамде,´лишний
одјавити 1. отве,´тить 2. отказа,´ть, отмени,´ть
отвести 1. отогна,´ть 2. снять с пропи,´ски, вы,´писать; ~ се 1. отозва,´ться 2. вы,´писаться, сня,´ться с пропи,´ски
одјахати, одјахивати уе,´хать верхо,´м, уезжа,´ть, удаля,´ться верхо,´м
одједаред 1. вдруг, сра,´зу, ра,´зом, внеза,´пно 2. в оди,´н приём
одједном внеза,´пно, вдруг, сра,´зу
одједрити уплы,´ть под паруса,´ми
одјездити умча,´ться, ускака,´ть верхо,´м
одјек м. 1. о,´тклик, отголо,´сок 2. э,´хо
одјекнути, одјекивати 1. звуча,´ть, прозвуча,´ть, разда,´ться, раздава,´ться 2. разнести,´сь, отзыва,´ться, отдава,´ться э,´хом
одјурити 1. убежа,´ть, унести,´сь, умча,´ться
одлагати откла,´дывать, отсро,´чивать
одлазак м. отъе,´зд, ухо,´д, отправле,´ние
одлазак пароброда - отправле,´ние парохо,´да
на одласку - при отъе,´зде
одлазити 1. уходи,´ть, уезжа,´ть 2. выезжа,´ть, отходи,´ть
одлазни относя,´щийся к отхо,´ду
одледити, одлеђивати растопи,´ть, раста,´пливать замёрзшее; ~ се обта,´ять, распая,´ть, та,´ять
одлежати, одлежавати 1. отлежа,´ть, пролежа,´ть, пролёживать 2. сиде,´ть, просиде,´ть в тюрьме,´
одлемити отпая,´ть, распая,´ть; ~ се отпая,´ться, рапая,´ться
одлепити, одлепљивати 1. откле,´ить, откле,´ивать 2. потеря,´ть самооблада,´ние, контро,´ль над собо,´й 3. сойти,´ с ума,´, помеша,´ться умо,´м 4.
безу,´мно влюби,´ться, сойти,´ с ума,´ от любви,´
одлетети 1. отлете,´ть, улете,´ть 2. слете,´ть, свалиться, упа,´сть
од летос с ле,´та
одлив м. литьё, отли,´вка, отли,´в
одлив крви - кровотече,´ние
одливати отлива,´ть
одлика ж. 1. отличи,´тельная черта,´ 2. отли,´чие, осо,´бенность 3. разнови,´дность
одликаш м. отли,´чник
одликовање с. 1. отли,´чие, награжде,´ние 2. знак отли,´чия
одликовати 1. награди,´ть о,´рденом, меда,´лью 2. отличи,´ть, вы,´делить; ~ се 1. отличи,´ться, вы,´делиться 2. выделя,´ться
одличан отли,´чный, превосхо,´дный, прекра,´сный
одличје с. отли,´чие, разли,´чие
одложити отложи,´ть, отсро,´чить
одломак м. 1. обло,´мок, обры,´вок 2. отры,´вок
одломити отломи,´ть, обломи,´ть
одлука ж. реше,´ние, постановле,´ние, резолю,´ция
одлучан 1. реши,´тельный, по,´лный реши,´мости 2. реша,´ющий (моме,´нт)
одлучан тренутак - реша,´ющий моме,´нт
одлучити, одлучивати 1. реши,´ть, приня,´ть, принима,´ть реше,´ние 2. отдели,´ть, отделя,´ть, выделя,´ть, отлучи,´ть; ~ се
1. реши,´ться, реша,´ться 2. отдели,´ться
одлучно реши,´тельно, непоколеби,´мо
одљуд м. и,´зверг, бесчелове,´чный челове,´к, чудо,´вище
одљутити се переста,´ть серди,´ться, успоко,´иться
одмагати меша,´ть, препя,´тствовать
ако ми не помажеш, немој ми одмагати - е,´сли ты не помога,´ешь мне, то не меша,´й
одмазда ж. отмще,´ние, возме,´здие
одмаздити отомсти,´ть, возда,´ть за зло
одмакнути 1. отодви,´нуть, отста,´вить 2. подви,´нуть 3. удали,´ться 4. продви,´нуться; ~ се 1. отодви,´нуться, посторони,´ться 2. уйти,´
одмамити, одмамљивати 1. вы,´манить, выманивать, смани,´ть, сма,´нивать, замани,´ть 2. отвле,´чь, отвлека,´ть
одмарати дава,´ть о,´тдых; ~ се отдыха,´ть
одмах неме,´дленно, то,´тчас, сра,´зу
одмахнути, одмахивати отмахну,´ться, махну,´ть, маха,´ть
одмахнути руком - отмахну,´ться, махну,´ть руко,´й
одмекнути смягчи,´ться, обмя,´кнуть
одмена ж. заме,´на, замеще,´ние, подме,´на
одменити, одмењивати замени,´ть, замести,´ть, подмени,´ть, замеща,´ть, подменя,´ть
одмерен 1. разме,´ренный, взве,´шенный 2. сде,´ржанный, уме,´ренный, уравнове,´шенный
одмерити, одмеравати отме,´рить, изме,´рить, отве,´сить, отве,´шивать
одмерити од главе до пете - сме,´рить взгля,´дом с головы,´ до пят
одмет м. отбро,´с, отпаде,´ние
то није на одмет - э,´то не ли,´шнее
одметати отверга,´ть, отбра,´сывать, отмета,´ть; ~ се отходи,´ть, отпада,´ть
одметати се од закона - ста,´вить себя,´ вне зако,´на
одметати се у хајдуке - уходи,´ть в гайдуки,´
одметник м. отсту,´пник, бунтовщи,´к, мяте,´жник
одметнички отсту,´пнический, бунтовщи,´ческий
одметништво с. 1. отсту,´пничество 2. отпаде,´ние, отложе,´ние
одметнути 1. отве,´ргнуть, отбро,´сить 2. побуди,´ть к отступле,´нию от ве,´ры, отпаде,´нию от власте,´й, к восста,´нию; ~ се 1. отойти,´, отпа,´сть
2. отколо,´ться
одмилети отползти,´, уползти,´
одмицати 1. отодвига,´ть, отставля,´ть 2. удали,´ться, уходи,´ть; ~ се 1. отодвига,´ться 2. удаля,´ться, уходи,´ть
одмор м. 1. о,´тдых, поко,´й, переды,´шка 2. переры,´в, переме,´на в шко,´ле 3. стоя,´нка
школски одмор - кани,´кулы
одморан отдохну,´вший, све,´жий, бо,´дрый
одморити дать отдохну,´ть, дать о,´тдых; ~ се отдохну,´ть
одмотати, одмотавати 1. отмота,´ть, размота,´ть 2. раскрути,´ть, разверну,´ть, развёртывать 3. раску,´тать, разверну,´ть; ~ се разма,´тываться
одмоћи помеша,´ть, созда,´ть поме,´ху
одмрзнути 1. отта,´ять, растопи,´ться 2. растопи,´ть; ~ се отта,´ять, растопи,´ться
одмрсити распу,´тать; ~ се распу,´таться
однеговати 1. выходи,´ть 2. вы,´холить 3. воспита,´ть
однекуда отку,´да-то
однети унести,´, отнести,´, забра,´ть
однети победу - одержа,´ть побе,´ду, победи,´ть
односити уносить, относить, забирать
однос м. 1. отноше,´ние 2. соотноше,´ние, связь
односити се относи,´ться, каса,´ться
то се не односи на њега - э,´то его,´ не каса,´ется
односни 1. относи,´тельный 2. соотве,´тствующий
односно относи,´тельно, а и,´менно, верне,´е, то есть, и,´ли
одњихати вы,´нянчить
одобравати одобря,´ть, позволя,´ть
одобрење с. одобре,´ние, разреше,´ние, позволе,´ние
с одобрением надлежних власти - с разреше,´ния соотве,´тствующих власте,´й
одобрити одо,´брить, позво,´лить, разреши,´ть
одобровољити привести,´ в хоро,´шее настрое,´ние; ~ се прийти,´ в хоро,´шее настрое,´ние
одовуда отсю,´да, с э,´той стороны,´
одозго све,´рху, сверх
још одозго - сверх того,´
гледати некога одозго - смотре,´ть на кого,´-ли,´бо свысока,´
одоздо сни,´зу
одојче с. грудно,´й ребёнок, сосуно,´к
одока приблизи,´тельно, на глаз
одолети, одолевати одоле,´ть, одолева,´ть, преодолева,´ть, спра,´виться, справля,´ться
одољив преодоли,´мый
одомаћити 1. осво,´ить 2. приручи,´ть 3. акклиматизи,´ровать; ~ се осво,´иться, свы,´кнуться, акклиматизи,´роваться
одонда с тех пор, с той поры,´, с того,´ вре,´мени
одондашњи относя,´щийся к тому,´ вре,´мени, к той поре,´
одонуда отту,´да
одора ж. фо,´рма, фо,´рменная оде,´жда
одостраг сза,´ди
одоцнити опозда,´ть, запозда,´ть
одоцњавати опаздывать, запаздывать,
одрадити вы,´работать, отрабо,´тать
одрађивати выраба,´тывать, отраба,´тывать
одраз м. отраже,´ние
одразити отрази,´ть
одрапити 1. уда,´рить 2. ободра,´ть, оцара,´пать
одрастао вы,´росший, взро,´слый
одрасти подрасти,´, вы,´расти
одрвенети одервене,´ть
одред м. отря,´д, гру,´ппа
одреда 1. сра,´зу, подря,´д, огу,´лом 2. поголо,´вно, сплошь да ря,´дом
сви одреда - все до одного, все подряд
одредба ж. 1. положение, статья,´, пункт 2. распоряже,´ние
одредбени определи,´тельный
одредити определи,´ть, назна,´чить, предназна,´чить, установи,´ть
одређен определённый, устано,´вленный, назна,´ченный
одређивати определя,´ть, устана,´вливать, предназнача,´ть
одрезак м. 1. отре,´зок, обру,´бок, сегме,´нт 2. шни,´цель
одрезати отре,´зать
одрезивати отреза,´ть
одремати подрема,´ть
одрећи отказа,´ть; ~ се отказа,´ться
одречан отрица,´тельный
одрицање с. отрица,´ние, отказ
одрицати отка,´зывать; ~ се отка,´зываться, отрека,´ться
одрешит 1. откры,´тый, свобо,´дный 2. энерги,´чный
одрешити, одрешивати 1. развяза,´ть, развя,´зывать, 2. освободи,´ть, освобожда,´ть; ~ се 1. развя,´зываться,развяза,´ться 2. освобожда,´ться,
освободи,´ться
одрешити језик - развяза,´ть язы,´к
одрешито свобо,´дно, откры,´то, уве,´ренно
говорити одрешито - говори,´ть свобо,´дно
одржати , одржавати 1. сохраня,´ть, сохрани,´ть, поддержа,´ть 2. держа,´ть, одержа,´ть 3. сдержа,´ть 4. проводи,´ть, провести,´, ве,´сти; ~ се 1.
сохрани,´ться 2. вы,´держать 3. состоя,´ться 4. проводи,´ться, происходи,´ть
одржати говор - произнести,´ речь
одринути оттолкну,´ть, отпихну,´ть
одробовати отсиде,´ть в плену,´
одрод м. вы,´родок
одродити се 1. стать ренега,´том, отре,´чься от свои,´х 2. отдали,´ться от родны,´х
одронити 1. обвали,´ть, обру,´шить 2. скати,´ть
одронити се, одроњавати се 1. обва,´ливаться, обвали,´ться, обру,´шиться, оборва,´ться
2. ска,´тываться
одроњавати 1. обва,´ливать 2. вызыва,´ть обва,´л 3. ска,´тывать
одрпанац м. оборва,´нец
одрпанко м. обо,´рвыш
одрпати ободра,´ть, оборва,´ть, истрепа,´ть
одрубити, одрубљивати отруби,´ть, отруба,´ть, отсе,´чь, отсека,´ть
одсада отны,´не, с э,´тих пор, с э,´того вре,´мени
одсадашњи тепе,´решний, с э,´того вре,´мени
одсвирати сыгра,´ть на музыка,´льном инструме,´нте
одсвуда отовсю,´ду
одсев м. о,´тблеск, отсве,´т
одсевати дава,´ть о,´тблеск, блесте,´ть
одседети отсиде,´ть, просиде,´ть, пробы,´ть
одсести, одседати останови,´ться, остана,´вливаться; ~ се обру,´шиться, осе,´сть
одседлати расседла,´ть
одсек м. 1. отде,´л, се,´ктор 2. отре,´зок 3. круто,´й овра,´жек
одсећи 1. отреза,´ть, отруби,´ть 2. ре,´зко отве,´тить; ~ се отня,´ться
одсецати 1. отреза,´ть, отруба,´ть 2. ре,´зко отвеча,´ть
одсечак м. 1. отре,´зок 2. обру,´бок
одсечно наотре,´з, реши,´тельно
одселити, одсељавати вы,´селить, пересели,´ть; ~ се переселя,´ться, пересели,´ться, вы,´селиться
одсељеник м. переселе,´нец
одсјај м. 1. о,´тблеск 2. отраже,´ние
одсјај од пожара - за,´рево пожа,´ра
одскакати, одскакивати 1. отска,´кивать, отпры,´гивать 2. отлета,´ть 3. соска,´кивать
одскакивање с. 1. отска,´кивание 2. рикошети,´рование
одскок м. 1. прыжо,´к в сто,´рону 2. рикоше,´т
одскочити 1. отскочи,´ть, отпры,´гнуть 2. отлете,´ть 3. соскочи,´ть
одскора с неда,´внего вре,´мени, с неда,´вних пор
одслуживати отслу,´живать, выслу,´живать
одслужити отслужи,´ть, вы,´служить
одслужити војску - отбы,´ть во,´инскую пови,´нность
одспавати проспа,´ть
одсто проце,´нт, проце,´нты
20 одсто годишње - 20 проце,´нтов годовы,´х
план је извршен са 108 одето - план вы,´полнен на 108 проце,´нтов
одстојање с. расстоя,´ние, диста,´нция
одстојати простоя,´ть до конца,´
одстранити отстрани,´ть, устрани,´ть, отврати,´ть
одстрањивати отстрани,´ть, отвраща,´ть
одступање с. отступле,´ние, отка,´з, отрече,´ние от чего,´-ли,´бо
одступати, одступити 1. отступа,´ть, отходи,´ть, отступить, отойти,´ 2. уклоня,´ться, уступа,´ть, уступи,´ть 3. наруша,´ть,
нару,´шить (зако,´н)
oдступница путь отступле,´ния
одступни отступа,´тельный
одступница ж. путь отступле,´ния
одсудан реша,´ющий, крити,´ческий
одсуство с. отсу,´тствие, о,´тпуск
незаконито одсуство - самово,´льная отлу,´чка
добити одсуство - получи,´ть о,´тпуск
плаћено одсуство - о,´тпуск с сохране,´нием содержа,´ния
одсуствовати отсу,´тствовать, быть в о,´тпуске
одсутан отсу,´тствующий
одувек всегда,´, и,´сстари, и,´здавна, испоко,´н ве,´ка
одуговлачење с. промедле,´ние, проволо,´чка, оття,´жка
одуговлачити ме,´длить, тяну,´ть, оття,´гивать
одударати выделя,´ться
одужити, одуживати 1. уплати,´ть долг 2. удлини,´ть, вы,´тянуть, продли,´ть; ~ се 1. удлини,´ться 2. оттяну,´ться 3. уплати,´ть долг, расспла,´
чиваться, расплати,´ться с долга,´ми
одузети, одузимати 1. отня,´ть, отнима,´ть, отбира,´ть 2. конфискова,´ть 3. мат. вы,´честь, вычита,´ть; ~ се отня,´ться, отнима,´ться
одузети себи живот - поко,´нчить жизнь самоуби,´йством
одузетост ж. парализо,´ванность
одујмити отня,´ть, вы,´честь
одука ж. устране,´ние привы,´чки, отвы,´чка
одучити, одучавати отуча,´ть, отвы,´кнуть, отвыка,´ть; ~ се отуча,´ться, отучи,´ться
одупирати се, одупрети се 1. дать, дава,´ть отпо,´р, ока,´зывать сопротивле,´ние 2. сопротивля,´ться, воспроти,´виться
одуран отврати,´тельный, безобра,´зный
одустајати отка,´зываться, возде,´рживаться
одустати отказа,´ться, отступи,´ться
одушак м. отду,´шина, переды,´шка
одушевити, одушевљавати воодушевля,´ть, воодушеви,´ть, вдохнови,´ть; ~ се воодушевля,´ться, воодушеви,´ться,
одушевљен воодушевлённый, вдохновлённый
бити одушевљен за нечим - быть в восто,´рге от чего,´-ли,´бо
одшетати уйти,´ гуля,´я, отгуля,´ть
одшити отпоро,´ть, распоро,´ть
одшкринути 1. приоткры,´ть, приотвори,´ть 2. отпере,´ть
одштампати отпеча,´тать, напеча,´тать
одштета ж. возмеще,´ние убы,´тка, вознагражде,´ние за поте,´ри
одшуњати се уйти,´ высма,´тривая
ожалити опла,´кать
ожалостити опеча,´лить, огорчи,´ть; ~ се опеча,´литься, огорчи,´ться
ожалошћен опеча,´ленный, печа,´льный, ско,´рбный, огорчённый
ожеднети почу,´вствовать жа,´жду, захоте,´ть пить
оженити жени,´ть; ~ се жени,´ться
ожењен жена,´тый
оживети, оживљавати ожива,´ть, ожить; ~ се оживи,´ться
оживотворити претвори,´ть в жизнь, осуществи,´ть
ожиљак м. шрам, рубе,´ц от ра,´ны
ожутети пожелте,´ть
ожутити пожелти,´ть
озаконити узако,´нить
озакоњавати узаконя,´ть
озарен озарённый
озарити озари,´ть
озбиљан серьёзный
озбиљно серьёзно, всерьёз
озго све,´рху, наверху,´
оздо сни,´зу, внизу,´
оздравети вы,´здороветь
оздравити вы,´лечить, оздорови,´ть
озебао озя,´бший, простуди,´вшийся
озепсти озя,´бнуть, простуди,´ться
озеленети позелене,´ть
озеленити озелени,´ть
озидати 1. обнести,´ стено,´й 2. постро,´ить
озим м. о,´зимь, ози,´мый посе,´в
озимача ж. зи,´мнее я,´блоко, зи,´мняя гру,´ша
озледа ж. устар. поврежде,´ние, ране,´ние
озледити, озлеђивати устар. ра,´нить, пора,´нить, повреди,´ть; ~ се ра,´нить себя,´, пора,´ниться
озловољити испо,´ртить настрое,´ние, рассерди,´ть;~ се прийти,´ в скве,´рное настрое,´ние, рассерди,´ться
озлогласити созда,´ть кому,´-либо скве,´рную репута,´цию
озлоглашен преслову,´тый, по,´льзующийся дурно,´й сла,´вой
озлоједити, озлојеђивати рассерди,´ть, серди,´ть, разозли,´ть, злить, огорчи,´ть, огорча,´ть; ~ се раздража,´ться, раздражи,´ться
ознака ж. обозначе,´ние, знак, отме,´тка, ме,´тка
означити, означавати указа,´ть, назва,´ть, отме,´тить, обознача,´ть, отмеча,´ть
ознојити заста,´вить вспоте,´ть; ~ се вспоте,´ть
озон м. озо,´н
оивичити окайми,´ть, подруби,´ть
ојагњити принести,´ ягня,´т, окоти,´ться; ~ се окоти,´ться
ојадити опеча,´лить; ~ се опеча,´литься
ојађеник м. опеча,´ленный, тоску,´ющий челове,´к
ојарити принести,´ козля,´т; ~ се окоти,´ться
ојачати окре,´пнуть
ојести се, оједати се натира,´ть, натере,´ть, растере,´ть, растира,´ть ко,´жу
ојужити потепле,´ть
ојужило је - потепле,´ло
ока ж. ста,´рая ме,´ра ве,´са 1.280 кг.
окадити 1. кадить, окури,´ть 2. польсти,´ть кому,´-ли,´бо
окајати 1. раска,´яться 2. искупи,´ть вину,´ 2. отомсти,´ть
окалаисати полуди,´ть
окалити закали,´ть
окаљати запа,´чкать, загрязни,´ть, вы,´мазать
окаљати образ - опозо,´риться
окаменити се окамене,´ть, закамене,´ть
окаменотина ж. окамене,´лость
окамењеност зк. окамене,´лость
оканути се оста,´вить, бро,´сить, отказа,´ться
окани ме се - оста,´вь меня,´ в поко,´е
окапати 1. обка,´пать 2. му,´читься 3. сгнить
окаснити запозда,´ть
окат 1. зря,´чий 2. глаза,´стый
окачити 1. пове,´сить, нацепи,´ть 2. заде,´ть, зацепи,´ть
оквасити намочи,´ть, смочи,´ть
оквир м. ра,´мка, грани,´цы
у оквиру овог питања - в грани,´цах э,´того вопро,´са
океан м. океа,´н
океански океа,´нский
окивати 1. зако,´вывать, око,´вывать 2. подко,´вывать
окидати отпуска,´ть, спуска,´ть куро,´к
окинути 1. отпусти,´ть, спусти,´ть куро,´к 2. жарг. провали,´ться на экза,´мене, не сдать экза,´мен
окинути пушку - вы,´стрелить из ружья,´
окитити укра,´сить; ~ се укра,´ситься
оклагија ж. ска,´лка
оклевало с. нереши,´тельный, коле,´блющийся челове,´к
оклевати 1. ме,´длить, ме,´шкать, каните,´литься, тяну,´ть каните,´ль 2. колеба,´ться
оклеветати оклевета,´ть
оклемпавити 1. разве,´сить у,´ши 2. стать вислоу,´хим
оклизнути се 1. поскользну,´ться 2. оползти,´
оклоп м. броня,´, па,´нцырь
оклопити покры,´ть, покры,´ть бронёй, наде,´ть па,´нцырь
оклопљен брони,´рованный, заброни,´рованный
оклопни блинди,´рованый
оклопни аутомобил - броневи,´к
оклопни воз - бронепо,´езд
оклопник м. ры,´царь оде,´тый в ла,´ты, ла,´тник
оклопњача ж. бронено,´сец
окљакавити стать ка,´лькой
окно с. 1. ка,´ждая обрамлённая часть окна,´, застеклённое простра,´нство 2. ша,´хта
рударско окно - ша,´хта
око 1. вокру,´г, круго,´м 2. о,´коло, во,´зле, ря,´дом 3. приблизи,´тельно 4. из-за
 он је увек око мене - он всегда,´ во,´зле меня,´
око Нове године - о,´коло Но,´вого го,´да
парниче се око оне куће - садя,´тся из-за то,´го до,´ма
око с. глаз, о,´ко
не види се ни прст пред оком - ни зги не вида,´ть
очи у очи - в упо,´р
испод ока - исподло,´бья
падати у очи - броса,´ться в глаза,´
пазити као очи у глави - бере,´чь как зени,´цу о,´ка
слепо око - висо,´к
имати добро око - хорошо,´ ви,´деть
игра ми око - у меня,´ ряби,´т в глаза,´х
у четири ока - с гла,´зу на глаз
гледати испод ока - смотре,´ть исподло,´бья
пасти у очи - бро,´ситься в глаза,´
чувати као очи у глави - бере,´чь как зени,´цу о,´ка
гледати голим оком - смотре,´ть невооружённым гла,´зом
иди ми испред очију - уйди,´ с мои,´х глаз доло,´й
оков м. 1. око,´вка 2. опра,´ва 3. око,´вы, кандалы,´
бацати у окове - закова,´ть в кандалы,´
оковати 1. окова,´ть 2. оби,´ть желе,´зом, (сребром)
оковратник м. воротни,´к
окозити принести,´ козля,´т; ~ се окоти,´ться
околина ж. 1. окре,´стность, окру,´га 2. окруже,´ние, среда,´
околишање с. 1. хожде,´ние вокру,´г да о,´коло 2. обхо,´д
говорити без околишања - говори,´ть без обиняко,´в
околишати 1. ходи,´ть вокру,´г да о,´коло, кружи,´ть 2. говори,´ть обиняка,´ми
околишно обходны,´м, кружны,´м путём
околни окре,´стный
околност ж. обстоя,´тельство
окомит отве,´сный, круто,´й
окомито отве,´сно
окомити се обру,´шиться, ополчи,´ться, взъе,´сться на кого,´-ли,´бо
окончати, окончавати зако,´нчить, зака,´нчивать, заверши,´ть, заверша,´ть
окопати, окопавати окопа,´ть, ока,´пывать, оку,´чить, оку,´чивать
окопнети раста,´ять, обта,´ять
окорео покры,´вшийся коро,´й, затверде,´вший, огрубе,´вший
окотити роди,´ть, принести,´ детёнышей, ощени,´ть; ~ се окоти,´ться, ощени,´ться
окоштавање с. окостене,´ние, закостене,´ние
окоштати окостене,´ть, закостене,´ть
окрајак м. 1. край, кро,´мка 2. око,´лыш 3. ко,´нчик, оста,´ток 4. краю,´шка, горбу,´шка хле,´ба
окрајчити сде,´лать кро,´мку, кайму,´
окраставити покры,´ть коро,´стой; ~ се покры,´ться коро,´стой
окраћати укороти,´ться, стать коро,´че
окрвавити окрова,´вить; ~ се окрова,´виться
окрезубити стать щерба,´тым, беззу,´бым
окренути поверну,´ть, оберну,´ть; ~ се 1. поверну,´ться, оберну,´ться 3. отверну,´ться
окренути леђа - поверну,´ться спино,´й
окрет м. оборо,´т, поворо,´т
окретан 1. поворо,´тливый, бо,´йкий, пры,´ткий, расторо,´пный 2. прово,´рный, живо,´й, шу,´стрый, подви,´жный 3. оборо,´тливый, изворо,´
тливый, ло,´вкий
окретати повора,´чивать, враща,´ть, верте,´ть, обора,´чивать, отвора,´чивать; ~ се повора,´чиваться, перевора,´чиваться,
враща,´ться
окретница ж. поворо,´тный круг
окретност ж. подви,´жность, ло,´вкость
окречити побели,´ть извёсткой
окрзнути 1. заде,´ть, зацепи,´ть 2. цара,´пнуть
окривити обвинить
окривљен обвинённый, обвиня,´емый
окривљеник м. обвиня,´емый, подсуди,´мый
окривљивати обвиня,´ть
окрилити 1. защити,´ть, оборони,´ть 2. охвати,´ть
окриље с. защи,´та, покрови,´тельство
окрњивати 1. обла,´мывать 2. по,´ртить 3. сокраща,´ть, уреза,´ть
окрњити 1. облома,´ть 2. попо,´ртить 3. сократи,´ть
окрпити залата,´ть, зашто,´пать, почини,´ть; ~ се немно,´го попра,´вить свои,´ дела,´
округ м. о,´круг
округао кру,´глый, окру,´глый
округла сума - кру,´глая су,´мма
округласт окру,´глый, круглова,´тый
округлина ж. окру,´глость
округло округлённо, кру,´глым счётом
окруживати 1. окружа,´ть 2. округля,´ть
окружити 1. окружи,´ть 2. округли,´ть
окружни окружно,´й
окружни суд - окружно,´й суд
окружница ж. циркуля,´р
окрунити вы,´лущить, очи,´стить от зёрен
окруњен вы,´лущенный, очи,´щенный от зёрен
окруњивати 1. вылу,´щивать, очища,´ть от зёрен 2. обла,´мывать
окрутан круто,´й, жесто,´кий
оксид м. о,´кись
оксидација ж. окисле,´ние
оксидисати оки,´слиться, ржаветь
октава ж. окта,´ва
октобар м. октябрь
октобарски октя,´брьский
окужити 1. зачуми,´ть, зарази,´ть чумо,´й 2. зарази,´ть; ~ се 1. зарази,´ться чумо,´й 2. зарази,´ться
окука ж. поворо,´т, изги,´б, изви,´лина, излу,´чина
окумити сде,´лать свои,´м ку,´мом
окуп м. собра,´ние, сбор
бити на окупу - быть в сбо,´ре
окупити, окупљати 1. собра,´ть, собирать, созва,´ть, созыва,´ть, сосредото,´чить 2. охвати,´ть, окружать 3. привяза,´ться, привя,´зываться; ~ се
собра,´ться, сосредото,´читься, сосредото,´чиваться
окупати вы,´купать, искупа,´ть; ~ се вы,´купаться, искупа,´ться
окупатор м. оккупа,´нт
окупација ж. оккупа,´ция
окупациони оккупацио,´нный
окупирати оккупи,´ровать, заня,´ть, захвати,´ть
окуражити подбодри,´ть, ободри,´ть, приба,´вить хра,´брости; ~ се расхрабри,´ться
окусити 1. немно,´го пое,´сть 2. попро,´бовать
окућити дать кому,´-ли,´бо дом, хозя,´йство, устро,´ить хозя,´йство; ~ се обзавести,´сь до,´мом, хозя,´йством
окућница ж. уса,´дьба, земля,´ во,´зле до,´ма
окушати, окушавати попро,´бовать, испро,´бовать, испы,´тывать
окце с. 1. глазо,´к 2. яче,´йка в со,´тах
олабавити осла,´бить, распусти,´ть
олабављивати ослабля,´ть, распуска,´ть
оладити жарг. 1. прекрати,´ть, переста,´ть что-ли,´бо де,´лать 2.успоко,´иться 3. отста,´ть от кого-ли,´бо 4.замолчать
дај, бре, олади! - успокойся!
олајавати распуска,´ть спле,´тни, клевета,´ть
олакнути полегча,´ть
олакнуло ми је - мне полегча,´ло
олако легко,´, слегка,´, легкомы,´сленно
олакшавајући облегча,´ющий
олакшавајућа околност - смягча,´ющее вину,´ обстоя,´тельство
олакшавати облегча,´ть, ослабля,´ть
олакшати обле,´гчить, осла,´бить
олакшица ж. 1. облегче,´ние 2. льго,´та
олепити 1. облепи,´ть 2. обма,´зать
олигархија ж. олига,´рхия
олигархијски олигархи,´ческий
олизати облиза,´ть
олињати облинять
олистати покры,´ться листво,´й
олистала је гора - лес покры,´лся листво,´й
оличавати олицетворя,´ть
оличење с. олицетворе,´ние
оличити олицетвори,´ть
олован свинцо,´вый
оловка ж. каранда,´ш
олово с. 1. свине,´ц 2. свинцо,´вая пу,´ля
олош м. сброд
олош друштва - подо,´нки о,´бщества
олтар м. алта,´рь
олуја ж. бу,´ря, гроза,´, урага,´н
олујина ж. си,´льная бу,´ря, жесто,´кий урага,´н
олук м. жёлоб, водосто,´чная труба,´
олупати разби,´ть, расколоти,´ть
олупина ж. 1. ста,´рый, разби,´тый, разло,´манный предме,´т, старьё 2. оско,´лок
ољуштити очи,´стить от коры,´, шелухи,´; ~ се ошелуши,´ться, очи,´ститься
омађијати заворожи,´ть, зачарова,´ть
омазати, омазивати обма,´зать, изма,´зать, па,´чкать; ~ се обма,´заться, обма,´зываться
омакнути се 1. оступи,´ться, сорва,´ться 2. вы,´скользнуть, соскользну,´ть
реч ми се омакнула - у меня,´ вы,´рвалось сло,´во
омален дово,´льно ма,´ленький, небольшо,´й
омаљити уме,´ньшить, уба,´вить
омаловажити, омаловажавати прояви,´ть, проявля,´ть пренебрежи,´тельное отноше,´ние
омама ж. зама,´нивание, собла,´зн
омамити, омамљивати обольсти,´ть, обольща,´ть, соблазни,´ть, свести,´ с ума,´, зачарова,´ть, зачаро,´вывать
омањи дово,´льно ма,´ленький, небольшо,´й
омањити уме,´ньшить, уба,´вить
омасовити широко,´ распространи,´ть, пусти,´ть в ма,´ссовое произво,´дство
омастити сма,´зать жи,´ром, са,´лом
омастити брк - получи,´ть бары,´ш, вы,´году
оматорити постаре,´ть, стать пожилы,´м
омацити роди,´ть, принести,´ котя,´т; ~ се окоти,´ться
омашити промахну,´ться, ошиби,´ться
омашка ж. 1. про,´мах, про,´пуск, упуще,´ние 2. опи,´ска
омашком по оши,´бке
омеђити, омеђивати разграни,´чить, разграни,´чивать, ограни,´чить, размежёвывать
омекнуо смягчённый, размягчённый
омекнути смягчи,´ться
омекшати. омекшавати смягчи,´ть, смягча,´ть, размягчи,´ться, размягча,´ться. стать мя,´гким
омести, ометати меша,´ть, помеша,´ть, воспрепя,´тствовать, препя,´тствовать
ометиљавити заболе,´ть печёночным глиста,´ми, обесси,´леть
омилети стать прия,´тным, стать ми,´лым, дороги,´м
омилити сде,´лать прия,´тным, ми,´лым, люби,´мым
омиловати обласка,´ть, приласка,´ть
омиљен излю,´бленный, люби,´мый
омирисати 1. обню,´хать 2. вы,´нюхать, проню,´хать
омица ж. молода,´я кобы,´ла
омицати ска,´тывать, ста,´лкивать; ~ се 1. оступа,´ться, срыва,´ться 2. выска,´льзывать, скользи,´ть
омладина ж. молодёжь, ю,´ношество
омладинац м. молодо,´й челове,´к, ю,´ноша
омладинка ж. молода,´я де,´вушка
омладински молодёжный
омлатити 1. обмолоти,´ть 2. сбить, оби,´ть
омлет м. омле,´т
омлитавити стать вя,´лым, медли,´тельным
омогућити дать возмо,´жность
оморика ж. ель
оморина ж. духота,´
велика је оморина - биће кише - си,´льно пари,´т - бу,´дет дождь
омот м. упако,´вка, обёртка, паке,´т
омотати, омотавати заверну,´ть, завора,´чивать, оберну,´ть, обмота,´ть, обма,´тывать
омотач м. 1. оболо,´чка, обёртка 2. техн. ко,´жух
омражен ненави,´стный, ненави,´димый
омраза ж. не,´нависть, ссо,´ра
омразити сде,´лать ненави,´стным, проти,´вным, поссо,´рить; ~ се возненави,´деть друг друга,´
омрзнути возненави,´деть, стать ненави,´стным
омркнути смеркну,´ться
омрсити 1. съесть скоро,´много 2. пое,´сть, закуси,´ть; ~ се оскоро,´миться
омршавети исхуда,´ть, похуде,´ть
омча ж. пе,´тля, арка,´н
он он
било је говора и о њему - говори,´лось и нём
он и ти - ты с ним
он и ми - мы с ним
она она,´
дођите заједно са њом - приходи,´те вме,´сте с не,´й
о њој нисмо ништа чули - о ней мы ничего,´ не слы,´шали
онај тот
онакав тако,´й, тако,´в
онако так, таки,´м о,´бразом
онамо там, туда,´, на са,´мом де,´ле, ме,´жду тем
онда тогда,´, зате,´м
ондашњи тогда,´шний
онде там
онемети онеме,´ть, замо,´лкнуть
онемогућити сде,´лать невозмо,´жным, воспрепя,´тствовать
онерасположити привести,´ в скве,´рное настрое,´ние; ~ се прийти,´ в скве,´рное настрое,´ние
онесвестити се потеря,´ть созна,´ние, упа,´сть в о,´бморок
онеспособити, онеспособљавати сде,´лать, де,´лать неспосо,´бным; ~ се стать, станови,´ться неспосо,´бным, потеря,´ть трудоспосо,´бность
онизак дово,´льно ни,´зкий, низкова,´тый
оновремени относя,´щийся к тому,´ вре,´мени
онолики тако,´й, тако,´й большо,´й
онолико сто,´лько
онолико колико - сто,´лько ско,´лько
онолицки тако,´й ма,´ленький, малю,´сенький
ономад позавчера,´, неда,´вно, наме,´дни
ономадашњи позавчера,´шний
оностран лежа,´щий по ту сто,´рону
онуда туда,´, той стороно,´й
оњушити 1. обнища,´ть 2. наню,´хать
оњушкати 1. обню,´хать 2. проню,´хать
опадати 1. опада,´ть, па,´дать 2. снижа,´ться 3. выпада,´ть 4. ослабева,´ть
опажање с. наблюде,´ние, восприя,´тие, наблюда,´тельность
опажати замеча,´ть, примеча,´ть, наблюда,´ть
опазити заме,´тить, приме,´тить, обнару,´жить
опак гру,´бый, жесто,´кий, ре,´зкий, злой, нехоро,´ший, дурно,´й
опал м. опа,´л
опалити обже,´чь, опали,´ть, сжечь
опалити пушку - вы,´стрелить, из ружья,´
опалити шамар - дать оплеу,´ху
опаљен обожжённый, загоре,´лый, сму,´глый
опаметити образу,´мить; ~ се образу,´миться
опанак м. се,´рбская национа,´льная о,´бувь из свино,´й ко,´жи
опанчар м. ла,´потник
опањкати оклевета,´ть, опозо,´рить
опао опа,´вший, облете,´вший
опарати распа,´рывать, поро,´ть; ~ се распа,´рываться
опарити ошпа,´рить, обвари,´ть, обже,´чь
опасан 1. опа,´сный 2. подпоя,´санный
опасност ж. опа,´сность
изложити се опасности - подве,´ргнуться опа,´сности
опасати подпоя,´сать, опоя,´сать; ~ се подпоя,´саться, опоя,´саться
опасач м. по,´яс, поясно,´й реме,´нь
опасивати опоя,´сывать, подпоя,´сывать; ~ се опоя,´сываться, подпоя,´сываться
опаска ж. замётка, замеча,´ние
опасти 1. опа,´сть, пасть 2. сни,´зиться 3. вы,´пасть 4. ослабе,´ть
опаучити хвати,´ть, сма,´зать
опачина ж. гру,´бость, жесто,´кость, па,´кость, зло,´бность
опека ж. кирпи,´ч
опело с. отпева,´ние
опељешити огра,´бить, обчи,´стить
опенити снять пе,´ну
опепелити посы,´пать пе,´плом, золо,´й
опера ж. о,´пера
оперски о,´перный
оперски певач - о,´перный певе,´ц
оперета ж. опере,´тта
оперетски опере,´точный
оперативан операти,´вный
оперативно оделење - операти,´вное отделе,´ние
оператор м. 1. хиру,´рг 2. опера,´тор
операција ж. опера,´ция
операциони операцио,´нный
операцијски операти,´вный
операцијски правац - оперативное направле,´ние
оперисати опери,´ровать
опервазивати обшива,´ть вы,´пушкой
опервазити обши,´ть вы,´пушкой
оперушати 1. ощипа,´ть пе,´рья 2. ободра,´ть 3. обобра,´ть
опет свз. опя,´ть, сно,´ва, всё же, всё-таки, опя,´ть-таки
опећи 1. обже,´чь 2. ужа,´лить; ~ се обже,´чься, ошпа,´риться
опијен 1. пья,´ный, опьяне,´лый 2. одурма,´ненный 3. наркотизи,´рованный
опијум м. о,´пиум, о,´пий
опити, опијати 1. напои,´ть, напа,´ивать, опои,´ть 2. наркотизи,´ровать; ~ се напива,´ться, одурма,´ниваться, опьяни,´ться
опип м. о,´щупь
на опип - на о,´щупь
опипати пощу,´пать, ощу,´пать, прощу,´пать
опипати пулс - пощипа,´ть пульс
опипкати ощипа,´ть, пощу,´пать
опипљив осяза,´емый, ощути,´мый
опиранье с. отпо,´р, сопротивле,´ние
опирати упира,´ть, подпира,´ть; ~ се сопротивля,´ться, проти,´виться чему,´-либо
опирача ж. моча,´лка, ве,´тошка для мытья,´ посу,´ды
опис м. описа,´ние, о,´пись
описати, описивати описа,´ть, опи,´сывать
описни описа,´тельный
описменити, описмењавати научи,´ть, учи,´ть гра,´моте
опит м. о,´пыт, экспериме,´нт
опклада ж. спор, пари,´
за опкладу - на пари,´
опкладити се поспо,´рить, поби,´ться об закла,´д, заключи,´ть пари,´
опколити, опкољавати 1. окружи,´ть, окружа,´ть 2. обнести,´, обноси,´ть; ~ се окружи,´ться, огороди,´ться
опкоп м. око,´п, земляно,´й вал
опкопати, опкопавати окопа,´ть, ока,´пывать, обнести,´ рвом
опкорачити 1. сесть верхо,´м на что-либо 2. перешагну,´ть
оплавак м. 1. бревно,´ 2. па,´лка
оплакати, оплакивати 1. опла,´кать, опла,´кивать 2. пожале,´ть, жале,´ть
оплата ж. нали,´чник
оплевити прополо,´ть, вы,´полоть
оплеменити, оплемењавати облагоро,´дить, облагора,´живать; ~ се облагоро,´диться, облагора,´живаться
оплесњивити заплесневе,´ть, покры,´ться пле,´сенью
оплести, оплетати 1. сплести,´, сплета,´ть, заплести,´ 2. связа,´ть, свя,´зывать, обвяза,´ть; ~ се заплести,´ заплета,´ть ко,´су,´, причеса,´ться,
причёсываться
опливати обмеле,´ть, стать ме,´лким, уме,´ньшить глубину,´
опловити оплы,´ть вокру,´г
оплодити, оплођавати оплодотвори,´ть, оплодотворя,´ть; ~ се оплодотвори,´ться, оплодотворя,´ться
оплодни оплодотворя,´ющий
оплодник м. оплодотвори,´тель
оплодња с. оплодотворе,´ние
опљачкати огра,´бить
опљачкати до голе коже - огра,´бить до ни,´тки
опљунути оплева,´ть, плю,´нуть
опљунути руке - поплева,´ть на,´ руки
опна ж. перепо,´нка
бубна опна - бараба,´нная перепо,´нка
очна опна - бельмо,´
опнаст перепо,´нчатый
опнокрилци перепончатокры,´лые
оповргнути, оповргавати опрове,´ргнуть, опроверга,´ть
оповргнуће с. опроверже,´ние
опоганити опога,´нить, запа,´чкать, загрязни,´ть; ~ се опога,´ниться, загрязни,´ться
опозвати, опозивати отозва,´ть, отзыва,´ть, отменя,´ть, отмени,´ть
опозиција ж. оппози,´ция
опозициони оппозицио,´нный
опојан пьяня,´щий, опьяня,´ющий
опојна пића - спиртны,´е напи,´тки, наркоти,´ческие сре,´дства
опомена ж. 1. напомина,´ние, предупрежде,´ние, предостереже,´ние 2. вы,´говор
опоменути, опомињати 1. напо,´мнить, напомина,´ть, предупреди,´ть, предостерега,´ть, предостере,´чь 2. де,´лать, сде,´лать замеча,´ние; ~ се
припо,´мнить, опо,´мниться
опонирати оппони,´ровать, возража,´ть
опор 1. ре,´зкий, гру,´бый 2. е,´дкий 3. те,´рпкий
опорит 1. те,´рпкий 2. е,´дкий 3. проти,´вный
опоравак м. выздора,´вливание, попра,´вка
опоравилиште с. дом о,´тдыха, санато,´рий
опоравити попра,´вить, поправля,´ть здоро,´вье; ~ се попра,´виться, поправля,´ться, вы,´здороветь, выздора,´вливать
опорављеник м. выздора,´вливающий, попра,´вившийся
опорезивати облага,´ть нало,´гом
опортун удо,´бный, подходя,´щий, своевре,´менный
опортунизам м. оппортуни,´зм
опортунист м. оппортуни,´ст
опорука ж. завеща,´ние
оправдати, оправдавать оправда,´ть, обоснова,´ть, опра,´вдывать, обосно,´вывать; ~ се оправда,´ться, опра,´вдываться
оправити испра,´вить, почини,´ть, попра,´вить; ~ се 1. пригото,´виться 2. попра,´виться
оправка ж. 1. поправле,´ние, попра,´вка 2. почи,´нка, ремо,´нт
генерална оправка - капита,´льный ремо,´нт
оправљати исправля,´ть, поправля,´ть, направля,´ть
опрасити принести,´ порося,´т; ~ се опороси,´ться
опрати 1. вы,´мыть 2. вы,´стирать; ~ се 1. вы,´мыться, обмы,´ться 2. оправда,´ться
опрати љагу - смыть позо,´рное пятно,´
опрашити 1. запоро,´шить, запыли,´ть 2. очи,´стить от пыли,´; ~ се запыли,´ться
опраштати 1. проща,´ть, отпуска,´ть грехи,´ 2. избавля,´ть; ~ се 1. проща,´ться 2. освобожда,´ться
определити, опредељивати определи,´ть, определя,´ть; ~ се определи,´ться, определя,´ться
опредељење с. определе,´ние, назначе,´ние
опрез м. внима,´ние, осторо,´жность
бити на опрезу - быть настороже,´, начеку,´
опрезан 1.(пред)осторо,´жный, осмотри,´тельный, предусмотри,´тельный, бди,´тельный 2. расчётливый, рассуди,´тельный, благоразу,´мный
опрека 1. противополо,´жность 2. противоре,´чие
опрема ж. 1. снаряже,´ние, снасть, оснаще,´ние 2. обору,´дование 3.такела,´ж 4. реквизи,´т
коњска опрема - сбру,´я
опремати, опремити 1. снабжа,´ть, снабди,´ть, оснасти,´ть, снаряжа,´ть, обору,´довать 2. украша,´ть; ~ се 1. снаряжа,´ться, снабжа,´ться 2. гото,´
виться в путь 3. украша,´ться
опремити коња - оседла,´ть коня,´
опрести вы,´прясть, напря,´сть
опрети упере,´ть, подпере,´ть; ~ се воспроти,´виться, оказа,´ть сопротивле,´ние
опречан проти,´вный, противопоста,´вленный
опржити опали,´ть, обже,´чь; ~ се обже,´чься
опрлити опали,´ть, обже,´чь
опробати испро,´бовать, попро,´бовать
опровргнути, опровргавати опрове,´ргнуть, опроверга,´ть
опростити 1. прости,´ть 2. отпусти,´ть; ~ се 1. прости,´ться 2. изба,´виться
опроштај м. 1. проще,´ние, извине,´ние 2. проща,´ние
опроштајни проща,´льный
опруга ж. пружи,´на, рессо,´ра
спирална опруга - спира,´льная рессо,´ра
опруга на листове - пласти,´нчатая рессо,´ра
опружити 1. растяну,´ть, вы,´тянуть 2. распра,´вить; ~ се вы,´тянуться, растяну,´ться
опсада ж. оса,´да
опсадити, опсађивати обсади,´ть, обса,´живать, засади,´ть, заса,´живать
опсадни оса,´дный
опсадно стање - оса,´дное положе,´ние
опсаднички относя,´щийся к осажда,´ющему
опседати осажда,´ть, обкла,´дывать
опсег м. объём, охва,´т
опсегнути 1. обня,´ть, охвати,´ть 2. захвати,´ть
опсежан объёмистый, обши,´рный
опсена ж. 1. обма,´н зре,´ния, мира,´ж 2. заблужде,´ние
опсенар м. фо,´кусник, иллюзиони,´ст
опсенарски фо,´куснический
опсенити, опсењивати 1. покры,´ть, покрыва,´ть те,´нью, затени,´ть 2. обману,´ть, созда,´ть иллю,´зию
опсерваторија ж. обсервато,´рия
опсервација ж. наблюде,´ние
опсећи, опсецати обруби,´ть, обруба,´ть, обре,´зать
опскакивати пры,´гать вокру,´г чего,´-либо
опскрба ж. устар.1. снабже,´ние, обеспече,´ние 2. обору,´дование
опскрбљивати устар.1. снабжа,´ть 2. обеспе,´чивать
опскуран тёмный, мра,´чный
опслуживати обслу,´живать, служи,´ть
опслужити обслужи,´ть, вы,´полнить свои,´ обя,´занности
опсовати обруга,´ть, изруга,´ть
опстанак м. существова,´ние
борба за опстанак - борьба,´ за существова,´ние
опстати просуществова,´ть, прожи,´ть
опструкција ж. обстру,´кция
оптеретити, оптерећивати загрузи,´ть, загрузи,´ться, обремени,´ть; ~ се 1. загружа,´ть, загружа,´ться, нагружа,´ть, обременя,´ть 2. ста,´вить в счёт
кому,´-либо
оптерећење с. загру,´зка, нагру,´зка, напряже,´ние
оптика ж. о,´птика
оптичар м. о,´птик
оптички опти,´ческий
оптимизам м. оптими,´зм
оптимист м. оптими,´ст
оптимистички оптимисти,´ческий
оптицај м. оборо,´т, обраще,´ние
новчан оптицај - де,´нежное обраще,´ние
оптицај крви - кровообраще,´ние
оптицати 1. обтека,´ть 2. окружа,´ть 3. циркули,´ровать
опточити обши,´ть, окайми,´ть
оптрчати, оптрчавати обежа,´ть, обега,´ть
оптужба ж. обвине,´ние, обвини,´тельный акт
судска оптужба - суде,´бное обвине,´ние
оптужен обвинённый
оптуженик м. обвиня,´емый, подсуди,´мый
оптуженички относя,´щийся к обвиня,´емому, подсуди,´мому
оптуженичка клупа - скамья,´ подсуди,´мых
оптуживати обвиня,´ть, подава,´ть жа,´лобу, иск; ~ се обвиня,´ть друг друга,´
оптужитељ м. обвини,´тель
оптужити 1. обвини,´ть, пода,´ть жа,´лобу, иск, возбуди,´ть обвине,´ние 2. вмени,´ть в вину,´, взвести,´ вину,´
оптужница ж. обвини,´тельный акт, обвине,´ние
опуномоћен уполномо,´ченный, полномо,´чный
опуномоћеник м. уполномо,´ченный
опуномоћити, опуномоћавати уполномо,´чить, уполномо,´чивать, дать, дава,´ть полномо,´чия
опустео опусте,´вший, пусто,´й
опустети опусте,´ть, стать пусты,´м, обезлю,´деть
опустити опусти,´ть, осла,´бить; ~ се рассла,´биться
опустити узду - отпусти,´ть пово,´дья
опустошити опустоши,´ть, разори,´ть, разгра,´бить
опушак м. оку,´рок
опход м. обхо,´д, объе,´зд
опходити объезжа,´ть, обходи,´ть
опхођење ж. обхожде,´ние, обще,´ние, объе,´зд
опхрван пода,´вленный, сло,´мленный
опхрвати поборо,´ть, подави,´ть, сломи,´ть
опчинити, опчињавати заворожи,´ть, завора,´живать, заколдова,´ть, заколдо,´вывать, приворожи,´ть
опшити, опшивати обши,´ть, обшива,´ть, окайми,´ть, окаймля,´ть
опширан обши,´рный, подро,´бный, дета,´льный
општекористан общеполе,´зный
општенародан общенаро,´дный
општење с. обще,´ние, сноше,´ния
општепознат общеизве,´стный
општи о,´бщий, всео,´бщий
општина ж. общи,´на, муниципалите,´т
општинар м. член общи,´ны
општински общи,´нный, муниципа,´льный
општити обща,´ться, име,´ть сноше,´ния
општност ж. о,´бщность
оран готовый, скло,´нный
орангутан м. орангута,´нг
ораница ж. па,´шня
орање с. па,´хота, па,´шня
орати паха,´ть
ораћи па,´хотный
ораћа земља - па,´хотная земля,´
орач м. па,´харь
орачки относя,´щийся к па,´харю
орао м. орёл
орапавити стать шерша,´вым, жёстким, огрубе,´ть
оратор м. ора,´тор
ораторски ора,´торский
орах м. гре,´цкий орех
ораховина ж. древеси,´на оре,´хового де,´рева
орашчић м. оре,´шек, муска,´тный оре,´х
орган м. орга,´н
организам м. органи,´зм
организатор м. организа,´тор
организаторски организа,´торский, организацио,´нный
организација ж. организа,´ция
невладина организација - неправи,´тельственная организа,´ция
организован организо,´ванный
организовати организова,´ть, организо,´вывать; ~ се организо,´ваться
органски органи,´ческий
оргијати устра,´ивать о,´ргии
оргије м. мн. о,´ргия
оргуљар м. органи,´ст
оргуљати игра,´ть на орга,´не
оргуљаш м. органи,´ст
оргуље ж- мн. орга,´н
орден м. о,´рден
ординаран ордина,´рный, просто,´й
ординаран лупеж - отъя,´вленный жу,´лик
ордонанс м. ордина,´рец
орезати обре,´зать, подре,´зать
орезивати обреза,´ть, подреза,´ть
орендисати 1. натере,´ть на тёрке 2. отстрога,´ть руба,´нком
орибати 1. острога,´ть 2. оскобли,´ть 3. вы,´мыть
оригинал м. оригина,´л, подли,´нник
оригиналан оригина,´льный, по,´длинный
оријенталац м. жи,´тель Бли,´жнего Восто,´ка
оријенталски восто,´чный
оријентација ж. ориента,´ция
оријентисати ориентирова,´ть; ~ се ориентиро,´ваться
орити се раздава,´ться, разноси,´ться
оркан м. бу,´ря, урага,´н
оркестар м. орке,´стр
гудачки оркестар - стру,´нный орке,´стр
уз пратњу оркестра - в сопровожде,´нии орке,´стра
орлић м. орлёнок
орлов орли,´ный
орловски орли,´ный
орлушина ж. большо,´й орёл, орли,´ще
орман м. шкаф
орман за књиге - кни,´жный шкаф
орман за одело - гардеро,´б
орнамент м. орна,´мент
ородити се, орођавати се родни,´ться, породни,´ться, вступи,´ть в ро,´дственные отноше,´ния
ороз м. спусково,´й крючо,´к
оронуо дря,´блый, одряхле,´вший
оронути одряхле,´ть, обесси,´леть от ста,´рости
оронуло му је здравље - у него,´ расстро,´илось здоро,´вье
оросити ороси,´ть, увлажни,´ть, опры,´снуть; ~ се ороси,´ться, увлажни,´ться
орошавати ороша,´ть, увлажня,´ть, спрыскива,´ть
ортак м. компаньо,´н
ортаклук м. компани,´я, объедине,´ние, торгово,´е това,´рищество
ортаковати быть компаньо,´нами
ортачити принима,´ть в компаньо,´ны, де,´лать компаньо,´ном; ~ се вступа,´ть в компа,´нию
ортодоксан ортодокса,´льный
ортографија ж. орфогра,´фия
ортографски орфографи,´ческий
ортопедија ж. ортопеди,´я
ортопедски ортопеди,´ческий
оруђе с. 1. ору,´дие 2. инструме,´нт, аппара,´т, прибо,´р 3. снаря,´д
оруђе производње - ору,´дие произво,´дства
оружан вооружённый
оружање с. вооруже,´ние
оружати вооружа,´ть; ~ се вооружа,´ться
оружје с. ору,´жие
ватрено оружје - огнестре,´льное ору,´жие
устати на оружје - взя,´ться за ору,´жие
ракетно оружје – раке,´тное
осакатити 1. искале,´чить, изуро,´довать, изуве,´чить 2. стать кале,´кой; ~ се искале,´читься
осам во,´семь
осам стотина восемьсо,´т
осамдесет во,´семдесят
осамдесетогодишњи восьмидесятиле,´тний
осамити, осамљивати уедини,´ть, изоли,´ровать; ~ се уедини,´ться, изоли,´роваться
осамљен уединёный, одино,´кий
осамнаест восемна,´дцать
осамнаести восемна,´дцатый
осамнаестина ж. 1. одна,´ восемна,´дцатая часть 2. восемна,´дцать
освајање с. захва,´т, овладе,´ние, покоре,´ние, завоева,´ние, освое,´ние
освајати 1. захва,´тывать, покоря,´ть, завоёвывать 2. забира,´ть 3. занима,´ть 4. приобрета,´ть
освајач м. завоева,´тель, захва,´тчик
освајачки завоевате,´льский, захва,´тнический, завоева,´тельный
освоjити 1. забра,´ть 2. заня,´ть 3. покори,´ть 4. приобрести,´
освојив могу,´щий быть захва,´ченным
осванути 1. рассвести,´, заня,´ться 2. быть засти,´гнутым рассве,´том где-ли,´бо
освануло је рассвело,´
освањивање с. рассве,´т, у,´тренняя заря,´
освањивати 1. быть засти,´гнутым у,´тром где-ли,´бо 2. рассвета,´ть, занима,´ться
осведочити, осведочавати подтверди,´ть, заве,´рить, удостоверя,´ть, свиде,´тельствовать, засвиде,´тельствовать;
~ се убеди,´ться, убежда,´ться, удостоверя,´ться
освежити 1. освежи,´ть, освежа,´ть 2. посвеже,´ть, свеже,´ть; ~ се освежи,´ться, освежа,´ться
освестити, освешћивати привести,´ приводи,´ть в созна,´ние, пробуди,´ть созна,´ние; ~ се опомни,´ться, очну,´ться, прийти,´ в себя,´
освета ж. месть, мще,´ние
осветити 1. привести,´ в чу,´вство, в созна,´ние 2. образу,´мить 3. пробуди,´ть созна,´ние; ~ се 1. прийти,´ в себя,´ (в чу,´вство, созна,´ние),
очну,´ться, опо,´мниться 2. спохвати,´ться 3. осозна,´ть, прийти,´ к созна,´нию
осветити нешто, некога -отомсти,´ть за что-либо, кого,´-ли,´бо
то ће му се осветити - э,´то ему,´ даро,´м не пройдёт
осветник м. мсти,´тель
осветнички относя,´щийся к мсти,´телю
осветничко оружје - оружи,´е мсти,´теля
осветољубив мсти,´тельный
осветлити, осветљавати освети,´ть, освеща,´ть
осветљење с. освеще,´ние
електрично осветљење - электри,´ческое освеще,´ние
освит м. рассве,´т
у освитак - на рассве,´те, с рассве,´том, спозара,´нку
освитати рассвета,´ть, занима,´ться
осврнути се, освртати се 1. огляну,´ться, осмотре,´ться, оберну,´ться, обора,´чиваться 2. приня,´ть во внима,´ние, уче,´сть 3. упомяну,´ть,
затрону,´ть
осврт м. 1. взгляд наза,´д 2. упомина,´ние
осевапити се сдела,´ть хоро,´шее, до,´брое де,´ло
оседети поседе,´ть, стать седы,´м
оседлавати седла,´ть
осека ж. отли,´в
плима и осека - прили,´в и отли,´в
осекнути 1. отхлы,´нуть 2. отойти,´, отступи,´ть 3. обесси,´леть
осенити, осенчавати затени,´ть, оттени,´ть, оттеня,´ть
осетан ощути,´мый, ощути,´тельный
осетити 1. ощути,´ть 2. (зверь) почу,´ять 2. почу,´вствовать 3. замети,´ть; ~се 1. почу,´вствовать себя,´ 2. запахну,´ть
осетљив 1. чувстви,´тельный, чу,´ткий 2. ощути,´мый 3. восприи,´мчивый, впечатли,´тельный, отзы,´вчивый, щепети,´льный
осетљив на увреду - оби,´дчивый
осећај м. чу,´вство, ощуще,´ние
осећајан чу,´вственный, чувстви,´тельный, эмоциона,´льный
осећање с. чу,´вство, ощуще,´ние
осећати чу,´вствовать, ощуща,´ть; ~ се чу,´вствовать себя,´
осигуравајући страхово,´й
осигуравајуће друштво - страхово,´е о,´бщество
осигуран 1. обеспе,´ченный 2. застрахо,´ванный
осигурање с. 1. страхова,´ние 2. обеспе,´чение
социјално осигурање - социа,´льное обеспе,´чение
осигурати, осигуравати 1. обеспе,´чить, гаранти,´ровать 2. предохрани,´ть, предохраня,´ть, застрахова,´ть, страхова,´ть; ~ се 1. обеспе,´чиваться,
обеспе,´читься 2. застрахо,´вываться
осилити 1. стать си,´льным, войти,´ в си,´лу 2. стать де,´рзким; ~ се 1. возмужа,´ть 2. обнагле,´ть
осим кро,´ме, кро,´ме как, исключа,´я
осим тога - кро,´ме того,´
осим ако - е,´сли то,´лько
осињак м. оси,´ное гнездо,´
осион на,´глый, де,´рзкий, зарва,´вшийся
осипати 1. осыпа,´ть, обсыпа,´ть 2. облива,´ть 3. рассыпа,´ть 4. разма,´тывать, расплета,´ть; ~ се 1. осыпа,´ться, обсыпа,´ться 2. хлеста,´ть 3.
рассыпа,´ться, расплета,´ться
осиромашити, осиромашавати 1. обедне,´ть, бедне,´ть, станови,´ться бе,´дным 2. обедни,´ть, сде,´лать бе,´дным
осиротети 1. осироте,´ть 2. обедне,´ть
осица ж. оса,´
оскврнитељ м. оскверни,´тель
оскврњивати оскверня,´ть, обесче,´щивать
оскоруша ж. ряби,´на
оскорушовина ж. древеси,´на ряби,´ны
оскрбљеник м. 1. снабжённый чем-ли,´бо, обеспе,´ченный челове,´к 2. подопе,´чный челове,´к
оскудан 1. ску,´дный, недоста,´точный 2. бе,´дный, нужда,´ющийся, убо,´гий
оскудевати нужда,´ться, испы,´тывать недо,´статок в чём-ли,´бо
оскудица ж. нужда,´, бе,´дность, оскуде,´ние, нище,´та, недоста,´ток, нехва,´тка
ослабети 1. ослабе,´ть, обесси,´леть 2. похуде,´ть
ослабити осла,´бить
осладити 1. подсласти,´ть, услади,´ть 2. смягчи,´ть; ~ се стать сла,´дким
ослањати се 1. опира,´ться, облока,´чиваться 2. полага,´ться на кого,´-ли,´бо
ослепети осле,´пнуть, потеря,´ть зре,´ние
ослепити ослепи,´ть, лиши,´ть зре,´ния
ослепљавати 1. ослепля,´ть, лиши,´ть зре,´ния 2. сле,´пнуть
ослепљивати 1. сле,´пнуть, теря,´ть зре,´ние 2. ослепля,´ть
ослобађати, ослободити освобожда,´ть, высвобожда,´ть, вы,´свободить, изба,´вить; ~ се 1. освобожда,´ться, освободи,´ться, высвобожда,´ться 2.
станови,´ться бо,´лее сме,´лым, развя,´зным
ослобађати се нечега - избавля,´ться, освобожда,´ться
ослободити кривице - оправда,´ть
ослободити се нечега - изба,´виться, освободи,´ться от чего-ли,´бо
ослободилац м. освободи,´тель
ослободилачки освободи,´тельный
народноослободилачка борба - наро,´дно-освободи,´тельная борьба,´
ослобођеник освобождённый, вольнотпу,´щенник
ослобођење с. освобожде,´ние, избавле,´ние
ослобођење од војске - освобожде,´ние от вое,´нной слу,´жбы
рат за ослобођење - освободи,´тельная война,´
ословити обрати,´ться у,´стно к кому,´-ли,´бо
ословљавати обраща,´ться
ослонац м. опо,´ра, подде,´ржка
ослонити се 1. опере,´ться, прислони,´ться 2. положи,´ться на кого,´-либо
прислу,´шиваться
ослушкивач м. подслу,´шивающий челове,´к
ослушнути, ослушкивати прислу,´шаться, послу,´шать, слу,´шать, подслу,´шивать, подслу,´шать
османлијски оттома,´нский
осматрати осма,´тривать, рассма,´тривать, наблюда,´ть, разве,´дывать
осматрач м. наблюда,´тель
осматрачки наблюда,´тельный
осматрачко место - наблюда,´тельный пункт
осматрачница ж. наблюда,´тельный пункт, наблюда,´тельная вы,´шка
осмотрити осмотре,´ть, рассмотре,´ть, произвести,´ разве,´дку
осмелити подбодри,´ть; ~ се расхрабри,´ться, осме,´литься
осмерац м. 1. восьмисто,´пный стих 2. восьмёрка 3. ло,´дка восьмивёсельная
осмех м. улы,´бка, усме,´шка
осмехивати се, осмехнути се улы,´баться, усмеха,´ться, ухмы,´льнуться
осми восьмо,´й
осмина ж. восьма,´я часть, восьму,´шка
осмица ж. восьмёрка
осмодневница ж. восьмидне,´вная лихора,´дка
осморица ж. во,´семь челове,´к
осморо с. во,´сьмеро
осмоугаоник м. восьмиу,´гольник
оснажити уси,´лить, укрепи,´ть, подтверди,´ть
оснажити решење првостепеног суда - утверди,´ть реше,´ние суда,´ пе,´рвой инста,´нции
оснивати, основати осно,´вывать, закла,´дывать осно,´вы, обосно,´вывать; ~ се основа,´ться, осно,´вываться, обосно,´вываться обоснова,´ться
оснивач м. основа,´тель, основополо,´жник, учреди,´тель
оснивачки учреди,´тельский
оснивачка скупштина - собра,´ние учреди,´телей, основа,´телей
основ м. основа,´ние, осно,´ва, ба,´за
основа ж. осно,´ва, основа,´ние
ударити основе - заложи,´ть осно,´вы
основан основно,´й, основополага,´ющий
основна школа - нача,´льная шко,´ла
основна обука - нача,´льное образова,´ние
основати основа,´ть, заложи,´ть осно,´вы, заложи,´ть осно,´ву, обоснова,´ть
основац м. учени,´к нача,´льной шко,´лы
основица ж. основа,´ние, осно,´ва
особа ж. осо,´ба, лицо,´, персо,´на
особен осо,´бый, своеобра,´зный
особеност ж. осо,´бенность, сво,´йство, свеобра,´зие
особењак м. челове,´к со стра,´нностями, чуда,´к
особењачки чуда,´ческий
особењаштво с. чудакова,´тость, чуда,´чество
особина ж. особенность, сво,´йство
особит осо,´бенный, осо,´бый, своеобра,´зный
особито осо,´бенно
особље с. ли,´чный соста,´в, персона,´л
особље болнице - больни,´чный персона,´л
особни устар.1. ли,´чный 2. пассажи,´рский
осовина ж. ось
осовински осево,´й, относя,´щийся к оси,´
осовински врат - ше,´йка оси,´
осовински притисак - осево,´е давле,´ние
осоколити подбодри,´ть, прида,´ть хра,´брости; ~ се подбодри,´ться, расхрабри,´ться
осолити посоли,´ть, посыпа,´ть со,´лью
осоран ре,´зкий, гру,´бый, вспы,´льчивый
оспа ж. сыпь, о,´спина
оспав рябо,´й, покры,´тый сы,´пью
оспице ж. мн. о,´спины, о,´спа
оспорити, оспоравати оспо,´рить, оспа,´ривать
оспособити 1. де,´лать приго,´дным 2. обуча,´ть; ~ се станови,´ться приго,´дным, обуча,´ться
осрамотити осрами,´ть, опозо,´рить; ~ се осрами,´ться, опозо,´риться
осредњи сре,´дний, посре,´дственный, недалёкий
остава ж. хране,´ние
дати на оставу - сдать на хране,´ние
соба за оставу - кладова,´я
оставити, остављати бро,´сить, оставля,´ть, поки,´нуть; ~ се 1. броса,´ть, бро,´сить 2. отка,´зываться, отказа,´ться 3. разойти,´сь, расходи,´ться,
разводи,´ться
оставка ж. отста,´вка
дати оставку - пода,´ть в отста,´вку
остављач м. оставля,´ющий на хране,´ние
остајати остава,´ться
остали оста,´вшийся, остально,´й
останак м. 1. оста,´ток 2. о,´тпрыск 3. пребыва,´ние
овде ми нема останка - я здесь бо,´льше не могу,´ остава,´ться
остатак м. оста,´ток
остати оста,´ться
остарео постаре,´вший, соста,´рившийся
остарети постаре,´ть, устаре,´ть
остарити соста,´рить
остварење с. осуществле,´ние
остварити, остваривати осуществля,´ть, выполня,´ть; ~ се осуществля,´ть, осуществи,´ться, испо,´лниться, выполня,´ть
остварљив осуществи,´мый, выполни,´мый
остраг сза,´ди, позади,´
остракизам м. остраки,´зм
острвити се 1. остервене,´ть 2. запа,´чкаться кро,´вью
острвљанин м. островитя,´нин
острво с. о,´стров
острвски островно,´й
острига ж. у,´стрица
острићи остри,´чь, постри,´чь, подстри,´чь
оструга ж. шпо,´ра
остругати 1. острога,´ть, вы,´строгать 2. оскобли,´ть 3. обточи,´ть, отточи,´ть
осуда ж. пригово,´р, суде,´бное реше,´ние, присужде,´ние
осудити осуди,´ть, приговори,´ть, обвини,´ть
осуђеник м. осуждённый, приговорённый
осуђивати осужда,´ть, пригова,´ривать, обвиня,´ть
осујетити 1. помеша,´ть, воспрепя,´тствовать 2. сорва,´ть, расстро,´ить
осујећење с. срыв, расстро,´йство, поме,´ха
осујећивати меша,´ть, препя,´тствовать
осумњичити заподо,´зрить
осути 1. осыпа,´ть, обсыпа,´ть 2. обли,´ть 3. рассыпа,´ть 4. размота,´ть, расплести,´; ~се 1. обсыпа,´ться 2. поли,´ться 3. рассыпа,´ться, развали,´
ться
осути ватру - откры,´ть ого,´нь
осушен вы,´сушенный, осу,´шенный, вы,´ссохший
осушити вы,´сушить, осуши,´ть; ~ се вы,´сушиться, вы,´сохнуть, исся,´кнуть
отада с тех пор, с того,´ вре,´мени
отаљавати е,´ле-е,´ле, с трудо,´м зака,´нчивать, заверша,´ть рабо,´ту
отаљати е,´ле-е,´ле заверши,´ть рабо,´ту
отанчати стать то,´щим, стать худы,´м
отанчали су приходи - дохо,´ды ста,´ли ску,´дными
отањити утончи,´ть, сде,´лать бо,´лее то,´нким
отапати раста,´пливать, топи,´ть, пла,´вить; ~ се раста,´пливаться, пла,´виться, та,´ять
отарасити зако,´нчить, доде,´лать неско,´ро; ~ се отде,´латься, свали,´ть с плеч
отац м. оте,´ц
какав отац, такав син - я,´блоко от я,´блони недалеко,´ па,´дает
отаџбина ж. оте,´чество
отаџбински оте,´чественный
велики отаџбински рат - Вели,´кая Оте,´чественная война,´
отварање с. откры,´тие, открыва,´ние
отварати открыва,´ть, отворя,´ть, распеча,´тывать, вскрыва,´ть; ~ се открыва,´ться, отворя,´ться
отвор м. отве,´рстие, дыра,´
отворен 1. откры,´тый, раскры,´тый 2. открове,´нный 3. све,´тлый
отворено питање - нерешённый вопро,´с
отворено поље - чи,´стое по,´ле
отворити откры,´ть, отвори,´ть, распеча,´тать, вскрыть; ~ се откры,´ться, отвори,´ться, вскрь,´ггься
отврднути отверде,´ть, зачерстве,´ть; ~ се затверде,´ть
отврднуће с. отверде,´ние, затверде,´ние
отврдњавати отвердева,´ть, черстве,´ть; ~ се затвердева,´ть
отегнути, отезати растя,´гиваться, вытя,´гиваться, вытя,´гивать, вы,´тянуть, до,´лго дли,´ться; ~ се растяну,´ться, вы,´тянуться, затяну,´ться
отезати у говору - говори,´ть ме,´дленно, нараспе,´в
отежавајући отягоща,´ющий
отежавајућа околност - усугубля,´ющее вину,´ обстоя,´тельство
отежавати отягоща,´ть, утяжеля,´ть, затрудни,´ть, осложня,´ть
отежан утяжелённый, затруднённый
отежати 1. утяжели,´ть, затрудни,´ть 2. отяжеле,´ть
отекао распу,´хший, взду,´вшийся, отёкший
отеклина ж. о,´пухоль, отёк
отелити принести,´ телёнка; ~ се отели,´ться
отерати прогна,´ть, вы,´гнать, изгна,´ть
отеривати прогоня,´ть, выгоня,´ть, угоня,´ть
отесан отёсанный, вы,´тесанный
отесати 1. обтеса,´ть 2. отруби,´ть, отхвати,´ть; ~ се обтеса,´ться
отет о,´тнятый, захва,´ченный, награ,´бленный
отеченост ж. о,´пухоль, припу,´хлость, взду,´тость, отёк
отицати, отећи 1. распуха,´ть, вспу,´хнуть, распу,´хнуть, опуха,´ть 2. оттека,´ть, оттечь 3. вытека,´ть
отимарити вы,´чистить скребни,´цей
отимати, отети отнима,´ть, отбира,´ть, забира,´ть, забра,´ть, похи,´тить отня,´ть; ~ се 1. вырыва,´ться, вы,´рваться 2. боро,´ться,
би,´ться за что-ли,´бо
отимач м. захва,´тчик, похити,´тель, граби,´тель
отимачина ж. 1. грабёж, захва,´т 2. о,´тнятое, награ,´бленное иму,´щество
отимачки граби,´тельский, захва,´тнический
отирати обтира,´ть, вытира,´ть, стира,´ть; ~ се обтира,´ться, стира,´ться
отирач м. 1. полоте,´нце, ручни,´к 2. тря,´пка для стира,´ния 3. половичо,´к, ко,´врик перед две,´рью
отисак м. о,´ттиск, отпеча,´ток
водени отисак - водяно,´й знак
отискивати 1. столкну,´ть 2. оттолкну,´ть 3. сде,´лать о,´ттиск 4. печа,´тать; ~ се 1. отрыва,´ться, отва,´ливаться 2. удаля,´ться
отиснути 1. столкну,´ть, оттолкну,´ть 2. сде,´лать о,´ттиск 3. напеча,´тать 4. отомкну,´ть 5. вы,´нуть заты,´чку, про,´бку; ~ се 1. оторва,´ться 2.
обру,´шиться 3. удали,´ться
откад с тех пор как, с каки,´х пор
отказ м. отка,´з
отказати, отказивати отказа,´ть, отка,´зывать, отверга,´ть, отве,´ргнуть, отказа,´ться, отка,´зываться
отказати послушност - переста,´ть повинова,´ться
отказни относя,´щийся к отка,´зу
отказни рок - срок отка,´за
откако с тех пор, как
откасати 1. убежа,´ть бего,´м 2. съе,´здить ры,´сью
откаскати 1. убежа,´ть 2. уе,´хать рысцо,´й
откачен жарг. безу,´мный, эксцентри,´чный, чудно,´й
откачити, откачивати 1. отцепи,´ть, освободи,´ть, освобожда,´ть 2. отвяза,´ться, отцепля,´ть 3. жарг. сойти,´ с ума,´, тро,´нуться умо,´м, потеря,´
ть рассу,´док 4. жарг. вы,´гнать, прогна,´ть кого,´-либо, отказа,´ть кому,´-ли,´бо; ~ се отцепиться, отцепля,´ться
откивати отбива,´ть ко,´су,´, раско,´вывать; ~ се раско,´вываться
откидати 1.отрыва,´ть, срыва,´ть 2. жарг. сойти, сходить с ума; ~ се отрыва,´ться, обрыва,´ться
откинути оторва,´ть, сорва,´ть, оборва,´ть; ~ се оторва,´ться, оборва,´ться
отклонити, отклањати 1. отклони,´ть, отклоня,´ть, отвести,´, отводи,´ть 2. удали,´ть, удаля,´ть, устрани,´ть; ~ се устрани,´ться, уклони,´ться
отклонљив устрани,´мый, отврати,´мый
отклапати, отклопити открыва,´ть, снима,´ть, снять кры,´шку, отпира,´ть, отомкну,´ть; ~ се открыва,´ться, откры,´ться,
отклечати отстоя,´ть на коле,´нях
откључати, откључавати отпере,´ть, отомкну,´ть, отпира,´ть, отмыка,´ть ключо,´м
отковати отби,´ть ко,´су,´, раскова,´ть; ~ се раскова,´ться, освободи,´ться от
откоп м. 1. вы,´копанная земля,´ 2. разва,´лины
откопати, откопавати отка,´пывать, откопа,´ть, вы,´копать, вы,´рыть, разры,´ть
откопнина ж. предме,´т, извлечённый в результа,´те раско,´пок
откопнине мн. раско,´пки
откопчати, откопчавати отстегну,´ть, отстёгивать, расстегну,´ть, растёгивать
откос м. ско,´шенная трава,´ в ряда,´х
откотрљати откати,´ть; ~се откати,´ться
откравити растопи,´ть, отта,´ять
открављивати раста,´пливать, отта,´ивать; ~се раста,´пливаться, отта,´ивать
открити откры,´ть, раскры,´ть, обнару,´жить, обнару,´живать, разоблачи,´ть, разоблача,´ть; ~се откры,´ться, обнару,´житься, раскрыва,´ться
откриће с. откры,´тие
открњити облома,´ть, отби,´ть, повреди,´ть
откуда отку,´да
откулучити отрабо,´тать беспла,´тно
откуп м. 1. вы,´куп, искупле,´ние 2. заку,´пка, ску,´пка
откуп жита - ску,´пка пшени,´цы, хлебозагото,´вки
откупитељ м. 1. заку,´пщик, ску,´пщик 2. искупи,´тель
откупити, откупљивати 1. вы,´купить, выкупа,´ть 2. закупи,´ть, закупа,´ть, откупа,´ть, откупи,´ть 3. искупи,´ть; ~се откупи,´ться
откупнина ж. вы,´куп, выкупна,´я су,´мма
откуцати, откуцавати вы,´бить, вы,´стукать, отсту,´кать, отсту,´кивать, передава,´ть, переда,´ть
откуцати на писаћој машини - написа,´ть на пи,´шущей маши,´нке
откуцавати телеграм - передава,´ть телегра,´мму
отмен изы,´сканный, отме,´нный
отмица ж. похище,´ние
отмичар м. похити,´тель
оток м. 1. о,´пухоль, отёк 2. о,´стров
оточанин м. устар.островитя,´нин
отоман м. оттома,´нка, куше,´тка
отомбољити се 1. све,´сить, спусти,´ть вниз 2. отви,´снуть
отоп м. пла,´вка, плавле,´ние
отопина ж. раство,´р
отопити растопи,´ть, распла,´вить; ~се растопи,´ться, раста,´ять
отоплити, отопљавати 1. подогре,´ть, согре,´ть 2. отепли,´ть, отепля,´ть, потепле,´ть, тепле,´ть
отпад м. 1. отпаде,´ние, отсту,´пничество 2. отбро,´сы
отпадак м. 1. оста,´ток, обре,´зок, обло,´мок 2. отбро,´сы, отхо,´д
отпадати 1. отпада,´ть, опада,´ть, отступа,´ть 2. отва,´живаться
отпадник м. отсту,´пник, ренега,´т
отпаднички отсту,´пнический, ренега,´тский, изме,´ннический
отпадништво с отсту,´пничество, ренега,´тство
отпасти отпа,´сть, отвали,´ться, опа,´сть
отпарати отпоро,´ть, расспоро,´ть; ~се отпоро,´ться
отпасати, отпасивати распоя,´сать, распоя,´сывать, снять по,´яс; ~се распоя,´саться, снять с себя,´ ору,´жие
отпевати пропе,´ть, спеть
отперјати удра,´ть, смь,´ггься, улету,´читься
отпетљати распу,´тать; ~се вы,´путаться
отпечатити распеча,´тать, снять печа,´ти
отпешачити уйти,´ пешко,´м; пройти,´ пешко,´м
отпијати отпива,´ть
отпирити 1. сдуть 2. убежа,´ть, удра,´ть
отпис м. 1. отве,´т на письмо,´ 2. списа,´ние, сня,´тие со счёта
отписивати 1. отвеча,´ть на письмо,´ 2. спи,´сывать, снима,´ть со счёта
отплакати пропла,´кать, вы,´плакать
отплата ж. вы,´плата, рассро,´чка
купити на отплату - купи,´ть в рассро,´чку
отплатити, отплаћивати вы,´платить, выпла,´чивать, плати,´ть по частя,´м
отпливати отплы,´ть
отпловити уплы,´ть, отплы,´ть, уйти,´ в пла,´ванье
отпљунути вы,´плюнуть, сплю,´нуть
отпљуцкивати оплёвывать
отпоздрав м. отве,´тное приве,´тствие
отпоздравити, отпоздрављати отве,´тить, отвеча,´ть на приве,´тствие
отпор м. сопротивле,´ние, противоде,´йствие, отпо,´р
отпор трења - сопротивле,´ние при тре,´нии
електрични отпор - сопротивле,´ние при прохожде,´нии электри,´ческого то,´ка
отпоран 1. спосо,´бный к сопротивле,´нию 2. усто,´йчивый 3. закалённый
отпорник м. 1. сопротивля,´ющийся 2. реоста,´т
отпорност ж. 1. сопротивля,´емость 2. усто,´йчивость 3. закалённость, спосо,´бность сопротивле,´ния
отпочети, отпочињати нача,´ть, начина,´ть, приступи,´ть, приступа,´ть к чему,´-ли,´бо
отправити, отправљати 1. отпра,´вить, посла,´ть 2. исполня,´ть, проводи,´ть, провести,´
отправљати дужност - испо,´лнить обя,´занности
отправљач м. отправи,´тель
отправник м. пове,´ренный, представи,´тель, аге,´нт
отправник послова - пове,´ренный в дела,´х
отправнички аге,´нтский, относя,´щиеся к пове,´ренному представи,´телю
отправништво с. аге,´нство, представи,´тельство
отпратити проводи,´ть кого,´-ли,´бо, отвести,´
отпраћати провожа,´ть, отводи,´ть
отпрве с пе,´рвого ра,´за, сра,´зу
отпре пре,´жде, ра,´ньше, от пре,´жнего вре,´мени
отпрема ж. отпра,´вка, отсы,´лка, экспеди,´рование
отпремити, отпремати отпра,´вить, отправля,´ть, посла,´ть, посыла,´ть, экспеди,´ровать
отпремник м. отправи,´тель, экспеди,´тор
отпремнина ж. 1. пла,´та за пересы,´лку, экспедицио,´нные расхо,´ды 2. выходно,´е посо,´бие
отприлике приблизи,´тельно, приме,´рно
отпрхнути упорхну,´ть, удра,´ть
отпузати, отпузити отполза,´ть, отползти,´, уползти,´, уполза,´ть
отпусни отпускно,´й
отпусница ж увольни,´тельное свиде,´тельство
отпуст м. увольне,´ние, отпуще,´ние
отпустити, отпуштати 1. отпусти,´ть, отпускать, уво,´лить, увольнять 2. осла,´бить, ослаблять; ~се отпусти,´ться, отпуска,´ться, переста,´ть
держа,´ться
отпутовати уе,´хать, вы,´ехать, отбы,´ть
отпуштеник м. освобождённый, отпу,´щенный, уво,´ленный
отпушавати 1. отку,´поривать 2. прочища,´ть
отпушач м. про,´бочник, што,´пор
отпушити 1. отку,´порить 2. прочи,´стить
отргнути 1. вы,´рвать, оторва,´ть, отломи,´ть, сорва,´ть 2. отто,´ргнуть; ~се 1. вы,´рваться, оторва,´ться 2. собра,´ться с си,´лами
отребити, отребљивати очи,´стить, очища,´ть, вычища,´ть, перебира,´ть, перебра,´ть; ~се очи,´ститься, вы,´чиститься, вычища,´ться
отрезнити, отрежњивати отрезви,´ть, отрезвля,´ть, вы,´трезвить, вытрезвля,´ть; ~се отрезви,´ться, вытрезвля,´ться
отресит разбитно,´й, шу,´стрый, расторо,´пный
отрести, отресати отряхну,´ть, отряса,´ть, отря,´хивать, трясти; ~се 1. отряхну,´ться, стряхну,´ть с себя,´, отря,´хивать, трясти,´ 2. изба,´виться,
избавля,´ться, освобожда,´ться, освободи,´ться
отрзати вырыва,´ть, отрыва,´ть, срыва,´ть; ~се вырыва,´ться, отрыва,´ться
отров м. яд, отра,´ва
отрован ядови,´тый, отравля,´ющий
отровати отрави,´ть; ~се отрави,´ться
отромбољити отпусти,´ть вниз, све,´сить, склони,´ть
отрпети перетерпе,´ть, стерпе,´ть, вы,´держать
отрти вы,´тереть, стере,´ть; ~се обтере,´ться, стере,´ться
отрцанко м. обо,´рвыш, оборва,´нец
отрцати истрепа,´ть, обша,´рпать, обтрепа,´ть, износи,´ть; ~се обтрепа,´ться, ободра,´ться
отрчати сбегать, побежать
отуда отту,´да, поэ,´тому, отсю,´да
отуђеност ж. отчуждённость
отуђити, отуђивати 1. сде,´лать чужи,´м, чу,´ждым, отчужда,´ть 2. прода,´ть, продава,´ть; ~се стать чу,´ждым, чужи,´м,
отчужда,´ться, чужда,´ться
отужан 1. при,´торный 2. проти,´вный на вкус 3. ску,´чный
отужати стать прово,´рным, проти,´вным
отумарати уйти,´, убрести,´
отупео притупи,´вшийся, отупе,´вший
отупети притупи,´ться, отупе,´ть
отупити притупи,´ть, затупи,´ть
отупљивати 1. притупля,´ться, тупе,´ть 2. притупля,´ть, тупи,´ть
отурати отта,´лкивать, отпи,´хивать, отбра,´сывать
отурити, отуривати отпихну,´ть, отбро,´сить, отта,´лкивать, отбра,´сывать
отфикарити отсе,´чь, отруби,´ть, откромса,´ть
отходити уходи,´ть, минова,´ть
отхрамати отковыля,´ть, уйти,´ хрома,´я
отхранити, отхрањивати вы,´кормить, откорми,´ть, отка,´рмливать
отхујати умча,´ться, унести,´сь
оћелавити облысе,´ть, полысе,´ть
оћоравети окриве,´ть, осле,´пнуть на оди,´н глаз
оћуткивати ума,´лчивать, зама,´лчивать
ОУН (Организација уједињених нација) ООН(Организа,´ция объединённых на,´ций)
офанзива ж. наступле,´ние
офанзивни наступа,´тельный
официр м. офице,´р
активни официр - ка,´дровый офице,´р
резервни официр - офице,´р запа,´са
официрски офице,´рский
офицкрски кор - офице,´рский ко,´рпус
офуцати се обтрепа,´ться, потрепа,´ться
ох ох, ах!
охладити, охлађивати остуди,´ть, остужа,´ть, охлажда,´ть, охлади,´ть; ~се осты,´ть, сты,´нуть, охлажда,´ться, охлади,´ться
охладнети осты,´ть, стать холо,´дным
охол зано,´счивый, высокоме,´рный, надме,´нный, кичли,´вый
охолити се кичи,´ться, держа,´ть себя,´ надме,´нно
охолост ж. надме,´нность, высокоме,´рие, кичли,´вость
охрабрити ободри,´ть, подбодри,´ть; ~се ободри,´ться, подбодри,´ться
охрапавети 1. охри,´пнуть 2. стать шерша,´вым
оцаринити 1. обложи,´ть тамо,´женным нало,´гом 2. уплати,´ть тамо,´женный сбор
оцедити, оцеђивати отцеди,´ть, отце,´живать, процеди,´ть, проце,´живать, вы,´жать, отжима,´ть
оцена ж. оце,´нка, отме,´тка, балл
оценити оцени,´ть, дать оце,´нку, расцени,´ть
оценити ученике - вы,´ставить оце,´нки, отме,´тки ученика,´м
оценљив могу,´щий быть оценённым
оцењивати оце,´нивать, дава,´ть оце,´нку, рецензи,´ровать
оценивач м. 1. оце,´нщик 2. цени,´тель 3. кри,´тик, рецензе,´нт
оцепити, оцепљивати отколо,´ть, отка,´лывать, отделя,´ть, отдели,´ть, оторва,´ть; ~се 1. отколо,´ться, отка,´лываться, отпа,´сть 2.
оцеубиство с. отцеуби,´йство
оцеубица м. отцеуби,´йца
оцрвенити вы,´красить в кра,´сный цвет
оцрнити очерни,´ть, осрами,´ть, опозо,´рить, оклевета,´ть; ~се осрами,´ться, опозо,´риться
оцрњивати 1. черни,´ть, зачерне,´ть 2. срами,´ть, позо,´рить, клевета,´ть; ~се позо,´риться, срами,´ться
оцртати, оцртавати обрисова,´ть, обрисо,´вывать, описа,´ть; ~се обрисова,´ться, обрисо,´вываться
очај м. отча,´яние
очајавати отча,´иваться, приходи,´ть в отча,´яние
очајаг отча,´янный, безнадёжный
очајање с. отча,´яние
очајник м. отча,´явшийся человек
очајнички отча,´янный
очарати, очаравати очаро,´вать, очаро,´вывать, зачаро,´вать, зачаро,´вывать, увле,´чь, увлека,´ть
очврснути, очвршњавати укрепи,´ться, укрепля,´ться, стать кре,´пким, затверде,´ть, затвердева,´ть
очврснуће с. затверде,´ние, отверде,´ние, укрепле,´ние
очев отцо,´вский
очевина ж. иму,´щество, унасле,´дованное от отца,´
очевидан очеви,´дный, я,´вный
очевидац м. очеви,´дец, свиде,´тель
очекивати поджида,´ть, ждать, выжида,´ть
очеличити закали,´ть, сде,´лать кре,´пким как сталь; ~се закали,´ться
очепити отку,´порить, вы,´нуть заты,´чку
очерупати 1. ощипа,´ть, ободра,´ть 2. огра,´бить
очеткати очи,´стить вы,´чистить щёткой
очешљати расчеса,´ть, причеса,´ть
очигледан очеви,´дный, я,´вный, несомне,´нный
очин отцо,´вский, отцо,´в
очински оте,´ческий
очинство с. отцо,´вство
очињи глазно,´й
очистити очи,´стить, вы,´чистить; ~се очи,´ститься, прочи,´ститься
очитати I. проче,´сть; 2. отчита,´ть, проче,´сть нота,´цию
очитати буквицу - намы,´лить го,´лову, сде,´лать замеча,´ние
очитовати вы,´явить, обнару,´жить, сде,´лать заявле,´ние; ~се вы,´явиться, обнару,´житься, откры,´ться
очишћавати очища,´ть, вычища,´ть; ~се очища,´ться
очњак мх. клык, глазно,´й зуб
очувати сохрани,´ть, сбере,´чь, убере,´чь
очупати ощипа,´ть
очух м. о,´тчим
оџак м. труба,´, дымохо,´д
оџачар м. трубочи,´ст
оџачарски принадлежа,´щий трубочи,´сту
ошамарити дать пощёчину
ошамутити ошеломи,´ть
ошацовати жарг.1. заме,´тить 2. сме,´рить взгля,´дом, оце,´нивающе осмотре,´ть
ошепавити охроме,´ть, стать хромы,´м
ошинути хлестну,´ть, стегну,´ть, уда,´рить
ошишати остри,´чь, постри,´чь, вы,´стричь; ~се отстри,´чься, постри,´чься
ошљарити валя,´ть дурака,´, каните,´литься
оштар 1. о,´стрый, заострённый 2. ре,´зкий, ре,´жущий, пронзи,´тельный 2. то,´нкий, кре,´пкий
оштрач м. 1. точи,´льщик 2. точи,´ло
оштрење с. отта,´чивание, то,´чка, точе,´ние
оштрина ж. 1. острота,´ 2. заострённость 3. пронзи,´тельность 4. кре,´пость
оштрити остри,´ть, заостря,´ть, точи,´ть
оштрити оловку - точи,´ть каранда,´ш
оштрица ж. 1. остриё 2. ле,´звие 3. клино,´к
оштровидан зо,´ркий
оштровидост ж. зо,´ркость
оштроконђа ж. ве,´дьма, зла,´я ба,´ба
оштроугли остроуго,´льный
оштроуман остроу,´мный, име,´ющий о,´стрый, проница,´тельный ум
оштроумност ж. остроу,´мие, я,´сность мы,´сли
оштета ж. 1. возмеще,´ние 2. поврежде,´ние, по,´рча
оштетити 1. повреди,´ть, испо,´ртить, нанести,´ ущерб 2. возмести,´ть убы,´ток, дать компенса,´цию
оштећеник м. потерпе,´вший ущерб
ошугавити опарши,´веть, зарази,´ться чесо,´ткой; ~се опарши,´веть
ошурити 1. обвари,´ть кипятко,´м 2. опали,´ть; ~се ошпа,´риться, обвари,´ться кипятко,´м

па 1. и, да 2. ну, ста,´ло-быть 3. а
ја, па ти - я и зате,´м ты, я и по,´сле меня,´ ты
па нек дође - и пусть придёт
па дабоме - разуме,´ется
пабирчити подбира,´ть, собира,´ть оста,´тки урожа,´я
павијан м. павиа,´н
павлака м. 1. сли,´вки 2. смета,´на
паганизам м. язы,´чество
пагански язы,´ческий
пад м. 1. паде,´ние 2. спуск, скат
падавица ж. паду,´чая, эпиле,´псия
падавичав больно,´й паду,´чей, больно,´й эпиле,´псией
падавичар м. эпиле,´птик, больно,´й паду,´чей
падалица ж. па,´далица, па,´данец
падати, пасти 1. па,´дать 2. (вода,´) спада,´ть, убыва,´ть, уменьша,´ться 3. (дождь) идти,´ 4. (цена,´) понижа,´ться
5. прова,´ливаться (на экза,´мене) 6. прихо,´диться 7. (по родству,´) приходи,´ться 8. быть скло,´нным чему,´-либо, воодушевля,´ться ке,´м-
либо/че,´м-либо
пада ми тешко - мне прихо,´дится тяжело
падати на ум - приходи,´ть в го,´лову
падати у очи - броса,´ться в глаза,´
падати у несвест - упа,´сть в о,´бморок
 падати у ватру - прийти,´ в я,´рость
пасти с ногу - сби,´ться с ног
пасти у део - вы,´пасть на до,´лю
пасти у замку - попа,´сть в лову,´шку
пала је јака киша - прошёл си,´льный дождь
пасти у заборав - быть пре,´данным забве,´нию
пасти на испиту - провали,´ться на экза,´мене
пасти с ногу - с ног сби,´ться
падина ж. 1. склон, скат, спуск, отко,´с 2. низи,´на
падобран м. парашю,´т
скок падобраном - прыжо,´к с парашю,´том
падобранац м. парашюти,´ст
падеж м. паде,´ж
падежни паде,´жный
падежни наставак - паде,´жное оконча,´ние
пажљив 1. внима,´тельный, наблюда,´тельный, тща,´тельный 2.
забо,´тливый, стара,´тельный 3. услужливый, осмотрительный
пажња ж. 1. внимание, внимательность, наблюдательность, тщательность 2. забота, заботливость, старание, стара,´тельность 3. услу,´
жливость, осмотри,´тельность
пазити 1. обраща,´ть внима,´ние, внима,´тельно смотре,´ть 2. наблюда,´ть, присма,´тривать 3. забо,´титься, уха,´живать, бере,´чь 3.
остерега,´ться, быть внима,´тельным, внима,´тельно смотре,´ть; ~ се 1. бере,´чься 2. забо,´титься о себе,´, следи,´ть за собо,´й
пазити на некога, на нешто - обраща,´ть внима,´ние на кого,´-либо, на что,´-либо
пази! - внима,´ние!
пазикућа м. 1. ста,´рший дво,´рник 2. домоуправи,´тель
пазар м.устар. 1. база,´р, ры,´нок 2. торго,´вля 3. торго,´вая сде,´лка
данас је био добар пазар - сего,´дня торго,´вля шла хорошо,´
пазарити купи,´ть, покупа,´ть
пазарни база,´рный
пазарни дан - база,´рный день
пазухо м. подмы,´шка
носити под пазухом - носи,´ть под мы,´шкой
пајалица ж. метёлка из пе,´рьев
пајати обмета,´ть, сма,´хивать пыль, паути,´ну
пајац м. пая,´ц, га,´ер, шут, арлеки,´н
пајкан м.жарг. полице,´йский
пајташ м. жарг. прия,´тель, това,´рищ, друг
пак уж, же
ако пак желите - е,´сли уж вы хоти,´те
ја пак не знам - я же не зна,´ю
пакао м. ад, пе,´кло
овде је врућина као у паклу - здесь жа,´рко как в пе,´кле
паклен а,´дский
пакет м. паке,´т, свёрток
пакло с. паке,´тик, па,´чка
пакло дувана - па,´чка табаку,´
паковање с. упако,´вка
паковати пакова,´ть, упако,´вывать, запако,´вывать
пакосник м. па,´костник, челове,´к де,´лающий га,´дости
пакост ж. па,´кость, зло,´ба, злость, ехи,´дство, язви,´тельность
пакостан па,´костный, зло,´бный, злора,´дный, ехи,´дный
пакостити де,´лать га,´дости, па,´кости, вреди,´ть, по,´ртить
пакт м. пакт
пакт о ненападању - пакт о ненападе,´нии
пактирати заключа,´ть пакт, догова,´риваться
паламар м. 1. кана,´т, трос 2. большо,´й гвоздь
паламида ж. осо,´т
паланачки провинциа,´льный, местечко,´вый
паланка ж. месте,´чко, небольшо,´й провинциа,´льный городо,´к
паланчанин м. провинциа,´л
паланчански провинциа,´льный
палата ж. пала,´та, дворе,´ц, роско,´шное зда,´ние
палац м. 1. большо,´й па,´лец 2. (ме,´ра) дюйм
палацати 1. шевели,´ть языко,´м 2. язви,´ть
палачинка ж бли,´нчик
палеж м. поджо,´г, пожа,´р
палидрвце с. спи,´чка
паликућа ж. поджига,´тель
палити 1. жечь, пали,´ть, зажига,´ть, подпа,´ливать 2. жарг. убега,´ть 3. жарг. обма,´нывать, води,´ть за нос, дава,´ть ло,´жную наде,´жду,
провоци,´ровать 4. жарг. возбужда,´ть 5. стреля,´ть, пали,´ть 6. ;~ се 1. зажига,´ться, загора,´ться 2. жарг. интересова,´ться, воодушевля,´ться
че,´м-либо 3. жарг. возбужда,´ться
то не пали! - э,´то не пройдёт!
палета ж. пали,´тра
пали м. па,´вший, поги,´бший
 пали у борби - па,´вший в бою,´
палир м. строи,´тельный деся,´тник, производи,´тель строи,´тельных рабо,´т, прора,´б
палма ж. па,´льма
палмов па,´льмовый
палмова гранчица - па,´льмовая ветвь
палуба ж. па,´луба
палчић м. па,´льчик
паљба ж. стрельба,´, пальба,´
брза паљба - бе,´глый ого,´нь
плотунска паљба - пальба,´ за,´лпами
почасна паљба - салю,´т
паљевина ж. 1. поджо,´г; 2. гарь
памет ж. 1. ум, разум, рассу,´док 2. благоразу,´мие, здра,´вый смысл
пасти на памет - прийти,´ в го,´лову
то ми је стално у памети - я об э,´том всё вре,´мя ду,´маю
није ми ни на крај памети - э,´то мне и в го,´лову не прихо,´дит
бити при памети - быть в здра,´вом уме,´
паметан 1. у,´мный, разу,´мный 2. поня,´тливый, толко,´вый 3. благоразу,´мный
јеси ли ти паметан? - ты в своём уме,´?
паметовати по,´мнить
памтивек м. только в выражении
од памтивека - с незапа,´мятных времён, испоко,´н веко,´в
од како за себе памтим - с тех пор как я себя,´ по,´мню
памћење с. 1. па,´мять 2. воспомина,´ние
он има добро памћење - у него,´ хоро,´шая па,´мять
памук м. 1. хлопо,´к 2. ва,´та
тканина од памука - бума,´жная ткань
памучан 1. хло,´пковый, хлопчатобума,´жный 2. ва,´тный
панађур м. я,´рмарка
пандркнути жарг. умере,´ть
пандур м. жарг. полице,´йский
панегирик м. панеги,´рик
паника ж. па,´ника
паничан пани,´ческий
панични страх - пани,´ческий страх
паничар м. паникёр
панорама ж. панора,´ма
пансион м. пансио,´н, гости,´ница
панталоне мн. штаны,´, брю,´ки
пантљика ж. ле,´нта, тесьма,´
пантльичара ж. солитёр, глиста,´
пан м. пень
пањкати я,´бедничать, нау,´шничать, клевета,´ть
паор м. крестья,´нин
папагај м. попуга,´й
папак м. 1. копы,´то 2. жарг. дура,´к, болва,´н, ограни,´ченный челове,´к 3. жарг. но,´ги
папкар м. парнокопы,´тное живо,´тное
паперјаст пухо,´вый, пуши,´стый
паперје с. пух
папир м. бума,´га
папирни бума,´жный
папирни новац - бума,´жные де,´ньги
папирница ж. писчебумажный магазин
папрат ж. па,´поротник
папрен 1. о,´стрый, припра,´вленный кра,´сным пе,´рцем 2. (цена) беше,´нный
папрена цена - высо,´кая, недосту,´пная цена,´
паприка ж. пе,´рец кра,´сный стручко,´вый
паприти перчи,´ть, приправля,´ть кра,´сным пе,´рцем
папуча ж. 1. ту,´фля дома,´шняя 2. подно,´жка
бити под папучом - быть под башмако,´м
папучар м. 1. ма,´стер, де,´лающий ту,´фли, ту,´фельщик 2. муж, находя,´щийся под башмако,´м у жены,´
пар м. па,´ра
пар ципела - па,´ра башмако,´в
пар коња - па,´ра лошаде,´й
он није твој пар - он тебе,´ не па,´ра
пар непар - чёт и не,´чет
брачни пар - чета,´, супру,´жеская па,´ра
паран па,´рный, чётный
парни број - чётное число,´
пара ж. пар, испаре,´ние
машина на пару - парова,´я маши,´на
пара ж. па,´ра, со,´тая до,´ля дина,´ра, де,´нежка, моне,´та
 немам ни паре - у меня нет ни копе,´йки
не вреди ни пребијене паре - не сто,´ит и ло,´маного гроша,´
паре ж. мн. де,´ньги
немам пара - у меня,´ нет де,´нег
за мале паре - за грошо,´вую це,´ну
параван м. ши,´рма
параграф м. 1. пара,´граф, статья,´
параграфски относя,´щийся к пара,´графу, статье,´
парада ж. пара,´д
лепа парада! - вот тебе,´ и на!
парадирати паради,´ровать, принима,´ть уча,´стие в пара,´де
парадни пара,´дный
парадни марш - церемониа,´льный марш
парадајз м. помидо,´р, тома,´т
парадокс м. парадо,´кс
парадоксалан парадокса,´льный
паразит м. парази,´т
паразитни 1. парази,´тный 2. паразита,´рный
паразитски паразити,´ческий
паралажа м. лгун, враль
лажа и паралажа - врун и подвира,´ло
паралела ж. паралле,´льная ли,´ния, паралле,´ль
паралелан паралле,´льный
паралелограм м. параллелогра,´мм
парализа ж. парали,´ч
парализовати парализова,´ть
паралитичар м. парали,´тик
параметар м. пара,´метр
парампарче с. оско,´лок, ма,´ленький кусо,´чек
у парампарчад - вдре,´безги, на ме,´лкие кусо,´чки
парастос м. панихи,´да

парати 1. поро,´ть, распа,´рывать 2. цара,´пать, ре,´зать 3. мед. вскрыва,´ть; ~ се 1. распа,´рываться 2. разрыва,´ться

то ми срце пара - от э,´того у меня,´ се,´рдце разрыва,´ется
пардон м. пардо,´н, извине,´ние
пардонирати 1. извини,´ть, прости,´ть 2. извиня,´ть, проща,´ть
парење с. 1. выпа,´ривание, распа,´ривание на пару,´ 2. спа,´ривание
Париз м.Пари,´ж
парионица ж. пари,´лка, пари,´льня
парити 1. па,´рить, распа,´ривать 2. обва,´ривать, кипяти,´ть; ~ се па,´риться
парица ж. де,´нежка, деньжо,´нка
парк м. парк, сад (обще,´ственный)
паркет м. парке,´т
паркетар м. 1. парке,´тчик 2. полотёр
паркетовати накла,´дывать, де,´лать парке,´тный пол
паркирати ста,´вить в парк, ста,´вить на стоя,´нку
забрањено паркирање кола - запрещена,´ стоя,´нка маши,´н
парламент м. парла,´мент
парламентаран парламента,´рный
парламентарац м. парламентёр
парламентаризам м. парламентари,´зм
парламентарски парламента,´рный
парламентски парла,´ментский
парложити оставля,´ть зе,´млю под па,´ром
парни парово,´й
парни котао - парово,´й котёл
парно грејање - парово,´е отопле,´ние
парно купатило - ба,´ня
парница ж. тя,´жба, суде,´бный проце,´сс
дићи парницу против некога - нача,´ть проце,´сс про,´тив кого,´-либо
водити парницу - суди,´ться с ке,´м-либо
парничар м 1. жа,´лобщик, исте,´ц 2. сутя,´жник
парничити се 1. вести,´ тя,´жбу, суди,´ться, тяга,´ться 3. сутя,´жничать
парнички суде,´бный, тя,´жбеный
парнички трошкови - суде,´бные изде,´ржки
пароброд м. парохо,´д
паробродарство с. парохо,´дство
паробродски парохо,´дный
парог м. зубе,´ц у вил
парожак м. 1. зубе,´ц у вил; 2. отро,´сток ро,´га у оле,´ня
парола ж. ло,´зунг, паро,´ль
парох м. прихо,´дский свяще,´нник
парохија ж. прихо,´д
парохијски прихо,´дский
партер м. парте,´р
партизан м. партиза,´н
партизански партиза,´нский
партизански рат - партиза,´нская война,´
партизанство с. партиза,´нство, партиза,´нщина
партија ж. па,´ртия
парцела ж. уча,´сток земли,´
парцелисати разбива,´ть зе,´млю на уча,´стки
парчад ж. куски, осколки, черепки
парче с. 1. кусо,´к 2. (хле,´ба) ломо,´ть 3. обло,´мок, оско,´лок 3. лоску,´т 4. отре,´зок, отру,´бок 5. уча,´сток
парчати дели,´ть на куски,´, кромса,´ть
пас м. соба,´ка, пёс
ловачки пас - охо,´тничья соба,´ка
пас чувар - сторожева,´я соба,´ка
пас трагач - ище,´йка
морски пас - аку,´ла
пасји соба,´чий, пёсий
пасаж м. пасса,´ж
пасив м. страда,´тельный зало,´г
пасива ж. 1. пасси,´в 2. задо,´лженность
пасиван пасси,´вный
пасмина ж. поро,´да
пасош м. па,´спорт
пасошки па,´спортный
пасошко оделење - па,´спортный стол
паста ж. па,´ста
паста за зубе - зубна,´я па,´ста
пасти 1. пасти,´сь 2. пасти,´
пастир м. пасту,´х, па,´стырь
пастирски пасту,´шеский, па,´стырский
пастирче с. пастушо,´к, пастушо,´нок
пасторак м. па,´сынок
пасторка ж. па,´дчерица
пасторчад ж. па,´сынки, па,´дчерицы
пасторче с. па,´сынок, па,´дчерица
пастув м. племеннo,´й жеребе,´ц
пасуљ м. фасо,´ль
пасуљ шећерац - сла,´дкая фасо,´ль
патак м. се,´лезень
патике мн. кроссо,´вки
патити 1. размножа,´ть, разводи,´ть; 2. страда,´ть, му,´чить; ~ се 1. размножа,´ться, плоди,´ться 2. му,´читься, страда,´ть
патка ж. у,´тка
новинарска патка - газе,´тная у,´тка, вы,´думка
патник м. страда,´лец, му,´ченик
патница ж. страда,´лица, му,´ченица
патнички страда,´льческий, му,´ченический
патња ж. страда,´ние, муче,´ние, терпе,´ние
патолошки патологи,´ческий
патос м.1. пол 2. па,´фос
патосирати жарг. нокаути,´ровать, повали,´ть уда,´ром на зе,´млю
патрола ж. патру,´ль, дозо,´р, разъе,´зд
патрон покрови,´тель, шеф
патронат м. патрона,´т, ше,´фство
патуљак м. ка,´рлик
патуљаст ка,´рликовый, низкоро,´слый
патуљасти конь - по,´ни
пауза ж. па,´уза, антра,´кт
паук м. пау,´к
пауков пау,´чий
паукова мрежа - паути,´на
паун м. павли,´н
пауница ж. па,´ва
паунов павли,´ний
пауново перо - павли,´нье перо,´
паучина ж. паути,´на
паучинаст паутинообра,´зный, похo,´жий на паути,´ну
паушал м. о,´бщая, валова,´я су,´мма
паушалан о,´бщий, валово,´й, огу,´льный
пахуљица ж. снежи,´нка
снежне пахуљице - сне,´жные хло,´пья
пацифизам м. пацифи,´зм
пацифиста м. пацифи,´ст
пацов м. кры,´са
пацоловка ж. крысоло,´вка
пачавра ж. 1. гря,´зная тря,´пка 2. (челове,´к) тря,´пка, дрянь
паша ж. па,´стбище, вы,´гон
пашњак м. па,´стбище, вы,´пас, вы,´гон
пашеног м. своя,´к
пашканат м. пастерна,´к
паштета ж. паште,´т
пашче с. щено,´к, пёсик, соба,´чка
певанија ж. пе,´сенник, сбо,´рник стихо,´в
певање с. 1. пе,´ние, воспева,´ние 2. стихотво,´рчество 3. песнь
певати 1. петь 2. воспева,´ть 3. писа,´ть стихи,´
певати бас - петь ба,´сом
певати уз клавир - петь под роя,´ль
ова се песма сад свуда пева - э,´та пе,´сня тепе,´рь всю,´ду поётся
певац м. пету,´х
певац на крову - флю,´гер на дымово,´й трубе,´
певач м. певе,´ц
певачица ж. певи,´ца
птица певачица - пе,´вчая пти,´ца
певачки пе,´вческий
певачки хор - хор пе,´вчих
певуцкати попева,´ть, напева,´ть, мурлы,´кать себе,´ под нос
пега ж. 1. пятно,´ 2. весну,´шка
сунчеве пеге - пя,´тна на со,´лнце
сунчане пеге - весну,´шки
црвене пеге - пры,´щики, сыпь
пегав пятни,´стый, весну,´шчатый, покры,´тый весну,´шками
пегаво лице - лицо,´ в весну,´шках
пегави тифус, пегавац - сыпно,´й тиф, сыпня,´к
пегла ж. утю,´г
пеглати гла,´дить, утю,´жить
педагогија ж. педаго,´гия
педагошки педагоги,´ческий
педагошка метода - педагоги,´ческий ме,´тод
педантан педанти,´чный, педанти,´ческий
педантерија ж. педанти,´зм
педесет пятьдеся,´т
педесетица 1. ци,´фра пятьдеся,´т 2. де,´нежный знак или моне,´та в пятьдеся,´т дина,´ров
педесетогодишњица пятидесятиле,´тие
пека ж. чугу,´нный колпа,´к, под кото,´рым пеку,´т хлеб на очаге,´
пекар м. хлебопёк, бу,´лочник
пекмез м. пови,´дло
пелен м. полы,´нь
пелена ж. пелёнка
пелерина ж. пелери,´на, пелери,´нка
пеливан м. акроба,´т, комедиа,´нт
пеликан м. пелика,´н
пелинковац м. полы,´нная насто,´йка
пелуд м. цве,´тень, цвето,´чная пыльца,´
пена ж. пе,´на
морска пена - морска,´я пе,´на
пенаст пе,´нистый, пеня,´щийся
пенити вспе,´нивать, взбива,´ть пе,´ну; ~ се пе,´ниться, вспе,´ниваться
пенушав пе,´нистый
пенушати се пе,´ниться
пендрек м. полице,´йская дуби,´нка
пензија ж. пе,´нсия
пензионер м. пенсионе,´р
пензионерски пенсионе,´рский
пензиони пенсио,´нный
пензионисати уво,´лить на пе,´нсию
пентрати се кара,´бкаться, лезть вверх
пењалица ж. подъёмная маши,´на, лифт
пењати поднима,´ть, возноси,´ть; ~ се поднима,´ться, взбира,´ться, лезть вверх
пењач м. ла,´зальщик, верхола,´з
пепељав посы,´панный пе,´плом
пепељара ж. пе,´пельница
пепељаст пе,´пельный, пе,´пельно-се,´рый
пепељуга Зо,´лушка
пепео м. пе,´пел, зола,´, прах
пераја ж. плавни,´к
пераст пе,´ристый
перач м. мo,´йщик
перваз м. кант, кайма,´, ободо,´к
первазити окаймля,´ть, де,´лать ободки,´
перверзан извращённый, испо,´рченный
перверзија ж. извращённость, мора,´льное разложе,´ние
пергамент м. перга,´мент
пергамент папир - перга,´ментная бума,´га
перец ж. кренделёк
перика ж. пари,´к
перина ж. пери,´на
период м. пери,´од
периодичан периоди,´чный
периодски периоди,´ческий
перионица ж. пра,´чечная
перипетија ж. перипети,´я
периферија ж. перифери,´я, окра,´ина
периферијски перифери,´йный
перјан сде,´ланный из пе,´рьев, с пе,´рьями
перјани јастук - поду,´шка из пе,´рьев и пу,´ха
перјаница ж. хохо,´л, хохоло,´к, султа,´н, пучо,´к пе,´рьев
перје с. собир. 1. пе,´рья 2. жарг. оде,´жда
пернат перна,´тый, опери,´вшийся
перо с. перо,´
говорити у перо - диктова,´ть
перорез м. перочи,´нный нож
перон м. перро,´н, платфо,´рма
перонски перо,´нный
перонска карта - перро,´нный биле,´т
персона ж. персо,´на
персонал м. персона,´л, ли,´чный соста,´в
персоналан персона,´льный, ли,´чный
персонификација ж. персонифика,´ция, олицетворе,´ние
персонификовати персонифици,´ровать, олицетворя,´ть
перспектива ж. перспекти,´ва
перуника ж. и,´рис
перут ж. пе,´рхоть
перутав покры,´тый пе,´рхотью
перутати се шелуши,´ться, сы,´паться
перчин м. коса,´, коси,´чка
першун м. петру,´шка
песак м. песо,´к
живи песак - сыпу,´чий песо,´к
песковит песча,´ный
песимизам м. пессими,´зм
песимиста м. пессими,´ст
песимистичан пессимисти,´чный
песма ж. пе,´сня, пе,´ние, стих, стихотворе,´ние
збирка песама - сбо,´рник стихо,´в
песмарица ж. сбо,´рник стихотворе,´ний, пе,´сенник
песник м. поэ,´т
песников принадлежа,´щий поэ,´ту
песнички поэти,´ческий
песничко надахнуће - поэти,´ческое вдохнове,´ние
песништво с. поэ,´зия, поэтическое тво,´рчество
песница ж. кула,´к
песничење с. 1. кула,´чный бой, бокс 2. потасо,´вка, дра,´ка 3. рукоприкла,´дство
песничати се дра,´ться на кулака,´х, бокси,´ровать
пет пять
пет стотина пятьсо,´т
петак м. пя,´тница
петком в пя,´тницу
пети пя,´тый
петина ж. пя,´тая часть, о,´коло пяти,´, пять
петица ж. пятёрка
пета ж. пята,´, пя,´тка, каблу,´к
од главе до пете - с головы,´ до пят
петао м. пету,´х
петлов петуши,´ный, пету,´ший
петељка ж. плодоно,´жка, черешо,´к, черено,´к
петља ж. пе,´тля, сило,´к, уда,´вка
петљавина ж. 1. каните,´ль, возня,´, хло,´поты, пу,´таница 2. ка,´верза, про,´иски
петљанац м. пу,´таник, каните,´льщик
петљанција ж. пу,´таница, неразбери,´ха, каните,´ль
петљати 1. пу,´тать, запу,´тывать, создава,´ть пу,´таницу 2. притесня,´ть 3. вози,´ться, каните,´литься 4. прозяба,´ть ~се петля,´ть,
пу,´тать
петнаест пятна,´дцать
петнаести пятна,´дцатый
петнаестина ж. пятна,´дцатая часть, о,´коло пятна,´дцати
петни пя,´точный
петна кост - пя,´точная кость
упети се из петних жила - напря,´чься во всю мочь
петогодишњи пятиле,´тний
петогодишњи план - пятиле,´тний план
петогодишњица ж. пятиле,´тие, пятиле,´тняя годовщи,´на
петодневни пятидне,´вный
петокрак пятиконе,´чный
петокрака звезда - пятиконе,´чная звезда,´
петолист пятили,´стый
петомесечни пятиме,´сячный
петонедељни пятинеде,´льный
петопроцентни пятипроце,´нтный
петорица ж. пять челове,´к
петоро пя,´теро
петострук пятикра,´тый, пятерно,´й
петоспратан шестиэта,´жный
петоспратница ж. шестиэта,´жный дом
петостран пятисторо,´нний, пятигра,´нный
петоугао пятиуго,´льник
петоугаони пятиуго,´льный
петоугаоник м. пятиуго,´льник
петочасовни пятичасово,´й
петочлан пятичле,´ный
петошколац пятикла,´ссник
петролеј, петролеум м. кероси,´н
петролејски кероси,´новый, нефтяно,´й, нефтено,´сный
петролејска поља - нефтоно,´сные зе,´мли
пећ ж. печь
ложити пећ - топи,´ть печь
висока пећ - до,´менная печь, до,´мна
ка.ьева пећ- ка,´фельная печь
пећар м. печни,´к
пећи 1. (хлеб) печь 2. (мя,´со) жа,´рить, поджа,´ривать 3. (и,´звесть, кирпи,´ч) обжига,´ть 4. (о со,´лнце) припека,´ть, пали,´ть, жечь 5.
(ра,´кию) кури,´ть, выгоня,´ть, выку,´ривать 4. (о ра,´не) коло,´ть, зуде,´ть; ~ се пе,´чься
пећина ж. пеще,´ра, грот
пећинаст пещерообра,´зный, похо,´жий на пеще,´ру
пећински пеще,´рный
пехар м. ку,´бок, бока,´л
пецаљка ж. у,´дочка
пецарош м. стра,´стный рыболо,´в, уди,´льщик
пецати 1. уди,´ть ры,´бу 2. куса,´ть, жа,´лить 3. задира,´ть, подсме,´иваться
пецач м. уди,´льщик
пециво с. бу,´лочное изде,´лие
пецкав зади,´ристый
пецкало с. зади,´ра, зубоска,´л, насме,´шник
пецкати задира,´ть, подсме,´иваться, поддра,´знивать
пецнути 1.кольнуть, ужалить 2. поддразнить
печалба ж. 1. отхо,´жий про,´мысел 2. за,´работок, бары,´ш
ићи у печалбу - идти,´ на за,´работки
печалбар м. рабо,´чий на за,´работках, отхо,´дник, сезо,´нник
печат м. 1. печа,´ть, ште,´мпель 2. отпеча,´ток
печатити ста,´вить печа,´ть, клейми,´ть, опеча,´тывать
печатни слу,´жащий для печа,´тей
печатни восак - сургу,´ч
печатни прстен - кольцо,´ с печа,´тью
печаторезац м. гравёр
печаторезница ж. гравёрная мастерска,´я
печаћење с. приложе,´ние печа,´ти, штемпелева,´ние, клейме,´ние
печен 1. печёный, жа,´реный 2. быва,´лый, о,´пытный, тёртый кала,´ч
он је у томе печен - он в э,´том де,´ле до,´ка
печен сам! - вот и коне,´ц пришёл
печеница ж. жарко,´е
печење с. жа,´реное мя,´со, жарко,´е
свињско печење - жа,´реная свини,´на
гушчје печење - жа,´реный гусь
печурка ж. гриб
пешадија ж. пехо,´та
пешадијски пехо,´тный
пешадијска дивизија - пешехо,´дная диви,´зия
пешак м. 1. пешехо,´д 2. пехоти,´нец 3. пе,´шка ша,´хматная
пешачити идти,´ пешко,´м, ходи,´тъ пешко,´м
пешачки пешехо,´дный
пешице пешко,´м
пешкир м. полоте,´нце
пешчан песча,´ный, песо,´чный
пешчаник м. песча,´ная земля,´
пешчара ж. песча,´ная по,´чва
пианиста м. пиани,´ст
пивара ж. пивова,´ренный заво,´д, пивна,´я
пиварски пивова,´ренный, пивно,´й
пиварски квасац - пивны,´е дро,´жжи
пиварство с. пивоваре,´ние
пивница ж. пивна,´я, ви,´нный по,´греб
пиво с. пи,´во, питьё
бело пиво - све,´тлое пи,´во
црно пиво - тёмное пи,´во
пивски пивно,´й
пивска чаша - пивна,´я кру,´жка
пивски квасац - пивны,´е дро,´жжи
пијавица ж. 1. пия,´вка 2. скоба,´
пијан пья,´ный
пијан као земља (мајка, клада, ћускија) - мертве,´цки пья,´ный
пијанац м. пья,´ница
пијандура м., ж. пьянчу,´га
пијанка ж. попо,´йка, пья,´нка
пијанство. с. 1. пья,´нство, опьяне,´ние, хмель, уга,´р, запо,´й 2. упое,´ние
пијанчити пья,´нствовать, кути,´ть, бра,´жничать
пијаћи питьево,´й
пијуцкати попива,´ть, прихлёбывать
пијаца ж. ры,´нок, база,´р, база,´рная пло,´щадь
пијачни ры,´ночный, база,´рный
пијачни дан - база,´рный день
пијук м. 1. кирка,´ 2. писк, попи,´скивание, посви,´стывание птиц
пијукати пища,´ть, посви,´стывать
пик 1. пи,´ки (в ка,´ртах) 2. зло,´ба
имати пик на неког - име,´ть зуб (на кого,´ )
пикавац м. оку,´рок
пикантан пика,´нтный
пикантерија ж. что-ли,´бо пика,´нтное, пика,´нтность
пикник м. пикни,´к
пила ж. пила,´, напи,´льник
пилана ж. лесопи,´льная, лесопи,´льный заво,´д
пилав м. плов, пила,´в
пиле с. цыплёнок, птене,´ц
пиленце с. цыплёночек, цы,´почка
пиленце моје - цы,´почка моя
пилетина ж. 1. цыпля,´чье мя,´со, цыпля,´тина 2. жарг. о,´чень молода,´я (привлека,´тельная) де,´вушка
пилећи цыпля,´чий
пилеће печење - жа,´реный цыплёнок
пилићар м. продаве,´ц цыпля,´т
пилићарство с. птицево,´дство, разведе,´ние цыпля,´т
пилићи м. мн. цыпля,´та
пилот м. пило,´т, лётчик, ло,´цман
пилотски пило,´тский, ло,´цманский, шту,´рманский
пилула ж. пилю,´ля
пиљак ка,´мешек для игры,´
играти се пиљака - игра,´ть в ка,´мешки
пиљар м. зеленщи,´к, торго,´вец фру,´ктами, овоща,´ми
пиљарина ж. пла,´та за пра,´во на торго,´влю овоща,´ми
пиљарити торгова,´ть овоща,´ми, зе,´ленью и фру,´ктами
пиљарница ж. овощна,´я, зеленна,´я ла,´вка
пиљарски овощно,´й, зеленно,´й
пиљарска радња - овощна,´я ла,´вка
пиљити при,´стально смотре,´ть, глазе,´ть
пионир м.1. пионе,´р 2. сапёр
пипав 1. кропотли,´вый, медли,´тельный 2. чувстви,´тельный
пипак м. щу,´пальце
пипање с. ощу,´пывание, нащу,´пывание, возня,´
пипати, пипнути 1. щу,´пать, ощу,´пывать, осяза,´ть 2. прикаса,´ться, дотра,´гиваться, шу,´пать 3. копа,´ться, вози,´ться
пипкати 1. слегка,´, дотра,´гиваться, перебира,´ть
пипљив ощути,´мый, осяза,´емый
пир м. пир, угоще,´ние, пра,´зднество
пировати пирова,´ть
пирамида ж. пирами,´да
зарубљена пирамида - усечённая пирами,´да
пирамидалан пирамида,´льный
пиринач м. рис
пиринчани ри,´совый
пиринчано поље - ри,´совое по,´ле
пиринчев ри,´совый
пирити легонько дуть, подува,´ть, ве,´ять
пиркати, пирнути лего,´нько дуть, ве,´ять, ду,´нуть, пове,´ять
пиротехника ж. пироте,´хника
пиротехничар м. пироте,´хник
пиротехнички пиротехни,´ческий
пис! брысь!
писак м. 1. писк, свист, визг 2. свисто,´к, гудо,´к 3. мундшту,´к
писаљка ж. устар. каранда,´ш
писамце с. письмецо,´
писанка ж. тетра,´дь, тетра,´дка
писање с. писа,´ние, письмо,´
лепо писање - чистописа,´ние
писар м. пи,´сарь
општински писар - пи,´сарь общи,´ны
судски писар - делопроизводи,´тель суда,´
писарница ж. канцеля,´рия, бюро,´ перепи,´ски
писати писа,´ть, опи,´сывать
писаћи пи,´сьменный
писаћи прибор - пи,´сьменные принадле,´жности
писаћа машина - пи,´шущая маши,´нка
писац м. писа,´тель, литера,´тор, а,´втор
пискарало с. бумагомара,´тель, писа,´ка
пискарати попи,´сывать, мара,´ть бума,´гу
писмен пи,´сьменный
писмени задатак - пи,´сьменная рабо,´та
писмени позив - пове,´стка
писмени уговор - контра,´кт
писменица ж. устар. а,´збука, алфави,´т
писменост ж. пи,´сьменность, гра,´мотность
ширење писмености - распростране,´ние гра,´мотности
писмо с. письмо,´, докуме,´нт, свиде,´тельство
писмоноша м. почтальо,´н
писка ж., писак м. визг
пискав пискли,´вый, ре,´зкий
писнути пи,´скнуть, взви,´згнуть
не сме ни да писне - он не сме,´ет пи,´скнуть, сло,´ва сказа,´ть
пита ж. пиро,´г
питак питьево,´й, предназна,´ченный для питья,´
питка вода - питьева,´я вода,´
пити пить
пити у здравље - пить за здоро,´вье
пиће с. напи,´ток, питьё
вода за пиће - питьева,´я вода,´
јака пића - кре,´пкие напи,´тки
питање с. 1. вопро,´с, спрос, запро,´с 2. пробле,´ма
то више није у питању - э,´то уже,´ не вопро,´с
правити питање од нечега - создава,´ть пробле,´му
питати 1. спра,´шивать, запра,´шивать 2. справля,´ться, осведомля,´ться; ~ се ста,´вить себе,´ вопро,´с
питом 1. (живо,´тное) приручённый, ручно,´й, дома,´шний 2. (челове,´к) кро,´ткий, сми,´рный 3. (край) бога,´тый, культу,´рный
питоми зец - кро,´лик
питома јагода - садо,´вая земляни,´ка
питомина ж. обрабо,´танный, возде,´ланный уча,´сток земли,´, смире,´нность
питомац м. пито,´мец, воспи,´танник
питомац војне школе - курса,´нт вое,´нного учи,´лища
питомачки стипендиа,´нтский, относя,´щийся к воспи,´таннику
пихтије ж. мн. сту,´день, холодец
пихтијаст студени,´стый
пишманити се 1. отрека,´ться, отка,´зываться от обяза,´тельств 2. тру,´сить
пиштав пискли,´вый, свистя,´щий
пиштаљка ж. свисто,´к, ду,´дка, свисту,´лька
пиштање с. свист, писк, визг
пиштати пища,´ть, визжа,´ть, свисте,´ть, скрипе,´ть
пиштољ м. пистоле,´т
го као пиштољ - совсе,´м го,´лый, в чём мать родила,´
пиштољски пистоле,´тный
пишчев писа,´тельский, а,´вторский
плав 1. си,´ний, голубо,´й 2. (как не,´бо) лазо,´ревый, небе,´сный 2. (во,´лосы) белоку,´рый
затворено плави - тёмно-си,´ний
отворено плави - голубо,´й
девојка плаве косе - де,´вушка блонди,´нка
плави камен - ме,´дный купоро,´с
плаветан голубо,´й, лазу,´рный, си,´ний
плавети сине,´ть, станови,´ться си,´ним; ~ се сине,´ться, сине,´ть
плаветнило с. голубизна,´, лазу,´рь
плавило с. си,´нька, си,´няя кра,´ска, синева,´
плавити сини,´ть, де,´лать си,´ним; ~ се па,´чкаться си,´ней кра,´ской, сине,´ть, сине,´ться
плавичаст синева,´тый, голубова,´тый
плавојка ж. блонди,´нка
плавокос белоку,´рый, светловоло,´сый
плавоок голубогла,´зый
плавуша ж. блонди,´нка
плаван затопля,´емый, заливно,´й
плагијат м. плагиа,´т
плажа ж. пляж
плазити се высо,´вывать, пока,´зывать язы,´к
плакат м. плака,´т
плакати пла,´кать
плакати за неким - пла,´кать, опла,´кивать
то је богу плакати - э,´то о,´чень печа,´льно
плакнути 1. ополосну,´ть, прополосну,´ть 2. (о мо,´ре) омыва,´ть
пламен м. 1. пла,´мя, ого,´нь 2. жар, пыл
пламен 1. пла,´менный, пыла,´ющий 2. жа,´ркий, горя,´чий, пы,´лкий
пламенаст, пламени пла,´менный
пламенит пла,´менный, пыла,´ющий
пламичак м. 1. ма,´ленькое пла,´мя; 2. (свечи,´) огонёк
пламичак наде - и,´скра наде,´жды
пламтети пыла,´ть, полыха,´ть
план м. план
петогодишњи план - пятиле,´тний план
планирање с. плани,´рование
планирање народне привреде - плани,´рование наро,´дного хозя,´йства
планирати плани,´ровать
плански пла,´новый
планска привреда - пла,´новое хозя,´йство
пландиште с. ме,´сто полу,´денного о,´тдыха в тени,´
пландовати 1. отдыха,´ть в по,´лдень 2. лентя,´йничать, безде,´льничать
планета ж. плане,´та
планетски плане,´тный
планетски систем - плане,´тная систе,´ма
планина ж. гора,´, леси,´стая гора,´
планинар м. го,´рец, альпини,´ст
планинарски альпини,´стский
планинарско удружење - о,´бщество альпини,´стов
планинарство с. альпини,´зм
планинац м. го,´рец, го,´рный жи,´тель
планинка ж горя,´нка, го,´рная жи,´тельница
планински го,´рный, гори,´стый
планински венац - го,´рная цепь
планински крај - гори,´стая ме,´стность
плантажа ж. планта,´ция, поса,´дка
планути 1. воспламени,´ться, загоре,´ться, вспы,´хнуть, запыла,´ть 2. разгорячи,´ться, вспыли,´ть, вспы,´хнуть 3. (ору,´жие)
разряди,´ться
планула је љубав - вспы,´хнула любо,´вь
пласирати 1. размести,´ть 2. сбыть; ~се заня,´ть ме,´сто, положе,´ние
пласирати робу - находи,´ть сбыт това,´рам, продава,´ть това,´ры
пласт м. стог, копна,´
пласт сена - копна,´ се,´на
пластика ж. пла,´стика
пластичан пласти,´чный, пласти,´ческий
пластични материјал - пластма,´сса
плата ж. жа,´лованье, окла,´д, за,´работная пла,´та, зарпла,´та
плата за рад - за,´работная пла,´та, за,´работок
месечна плата - ме,´сячный за,´работок
платни платёжный
платни систем - платёжная систе,´ма
платежан платёжный
платежни налог - пове,´стка, извеще,´ние с тре,´бованием упла,´ты, жиро,´вка
платежни лист - платёжная ве,´домость
платив подлежа,´щий упла,´те
платив у Нишу - подлежи,´т упла,´те в Ни,´ше
платити 1. заплати,´ть, уплати,´ть, вы,´платить 2. поплати,´ться
платити животом - поплати,´ться жи,´знью
платица ж. небольша,´я за,´работная пла,´та, ма,´ленький за,´работок
платиша м. плате,´льщик
плаћање с. платёж, упла,´та, вы,´плата
плаћање по комаду - пошту,´чная, сде,´льная опла,´та
плаћати плати,´ть, выпла,´чивать, упла,´чивать
плаћеник м. 1. наёмник 2. прода,´вшийся, прода,´жный челове,´к
плаћенички наёмнический
платнарска льнотка,´цкий
платнарска индустрија - льнотка,´цкая промы,´шленность
платнарство с. льнотка,´цкое де,´ло, полотня,´ное произво,´дство
платнен полотня,´ный, холщо,´вый
платно с. полотно,´, холст
непромочиво платно - брезе,´нт
платонски платони,´ческий
плафон м. потоло,´к
плах вспы,´льчивый, поры,´вистый, горя,´чий, рети,´вый
плахта устар. 1. простыня,´ 2. ска,´терть 3. покро,´в
плац м. уча,´сток, ме,´сто для стро,´йки, строи,´тельная площа,´дка
плач м. плач, слёзы
ударити у плач - распла,´каться, разрыда,´ться
говорити кроз плач - говори,´ть сквозь слёзы, говори,´ть пла,´ча
плачан плакси,´вый, слезли,´вый
плачеван 1. плаче,´вный 2. печа,´льный
плачко м. пла,´кса, плакси,´вое дитя,´
плачљив плакси,´вый
плачљивац м. пла,´кса, рёва
плашило с. пу,´гало, чу,´чело
плашити пуга,´ть, запу,´гивать; ~ се пуга,´ться, боя,´ться, тру,´сить
плашљив пугли,´вый, боязли,´вый, трусли,´вый, ро,´бкий
плашљивац м. пугли,´вый, боязли,´вый челове,´к, трус
плашљивко м. труси,´шка
плашња ж. страх, боя,´знь, беспоко,´йство, опасе,´ние
плашт м. плащ, ма,´нтия
плебејац м. плебе,´й
плебејски плебе,´йский
плебисцит м. плебисци,´т
плева ж. мяки,´на, поло,´ва
плевити поло,´ть, пропа,´лывать
племе с. пле,´мя, семе,´йство
племенит благоро,´дный, родови,´тый, поро,´дистый
пас племените расе - поро,´дистый пёс
племенитост ж. благоро,´дство
племић м. дворяни,´н
племићки дворя,´нский
племство с. дворя,´нство
плен м. добы,´ча
ратни плен - трофе,´й
пленидба ж. захва,´т добы,´чи, конфиска,´ция
пленити 1. брать добы,´чу, гра,´бить, захва,´тывать 2. конфискова,´ть 3. пленя,´ть, очаро,´вывать
плес м. 1. пля,´ска, та,´нец 2. бал, та,´нцы, танцева,´льный ве,´чер
плесати танцева,´ть, пляса,´ть
плесач м. танцо,´р, плясу,´н
плесачица ж. танцовщи,´ца, плясу,´нья
плесан ж. пле,´сень
плеснив заплесневе,´вший, заплесневе,´лый
плеснивити, плеснити плесневе,´ть, покрыва,´ться пле,´сенью
плести 1. плести,´, заплета,´ть 2. вить 3. вяза,´ть; ~се вплета,´ться, впу,´тываться
плести чарапе - вяза,´ть носки,´
 плести замке некоме - интригова,´ть
плетара ж. хи,´жина
плетарски относя,´щийся к плете,´льщику
плетарска роба - плетёные това,´ры
плетарски занат - ремесло,´ плете,´льщика
плетар м. плете,´льщик, вяза,´льщик
плетеница ж.1. коса,´ заплетённая 2. эполе,´т, пого,´н
генералска плетеница - генера,´льский пого,´н
плетење с. 1. плете,´ние 2. вяза,´ние, вя,´зка
плетиво с. 1. вяза,´ние, вя,´зка; 2. вяза,´нье (вя,´заное изде,´лие из ше,´рсти) 3. вяза,´льная пря,´жа
плетиља ж. вяза,´льщица
плетаћи вяза,´льный
плетаћа игла - вяза,´льная спи,´ца
плећа с. мн. пле,´чи
натоварити на плећа - взвали,´ть на пле,´чи
плећат плечи,´стый, широкопле,´чий
плећка ж. 1. плечева,´я лопа,´тка 2. пере,´дний о,´корок ту,´ши
плеура ж. пле,´вра
плеуритис м. плеври,´т
плех м. жесть
бели плех - бе,´лая жесть
црни плех - листово,´е желе,´зо
плехан жестяно,´й
плехана пећ - желе,´зная пе,´чка
пливање с. пла,´вание
пливање на леђима - пла,´вание на спине,´
пливање потрбушке - пла,´вание на животе,´
пливати, пловити плыть, пла,´вать
пливач м. плове,´ц
пливачев принадлежа,´щий пловцу,´
пливачки пла,´вательный
пливачка утакмица - соревнова,´ние в пла,´вании
пливачки костим - купа,´льный костю,´м
плик м. волды,´рь, водяна,´я мозо,´ль
пликовит похо,´жий на волды,´рь, покры,´тый волдыря,´ми
плима ж. прили,´в
плима и осека - прили,´в и отли,´в
плин м. газ
плин за осветлење - свети,´льный газ
плинара ж. га,´зовый заво,´д
плиновит газообра,´зный
плиномер м. га,´зовый счётчик, газоме,´р
плински га,´зовый
плинско осветљење - га,´зовое освеще,´ние
плитак 1. ме,´лкий, неглубо,´кий 2. пове,´рхностный, неоснова,´тельный

плиткост ж. ме,´лкость, отсу,´тствие глубины,´

плиткоуман ограни,´ченный (умом), недалёкий, скудоу,´мный
плићак м. мель, ме,´лкое ме,´сто, о,´тмель
плићати меле,´ть, станови,´ться бо,´лее ме,´лким
плиш м. плюш
плишан плю,´шевый
пловак м. 1. поплаво,´к 2. ба,´кен
плован судохо,´дный, пла,´вающий
пловни парк - суда,´, флот
плован м. устар. се,´лезень
пловац м. плове,´ц, поплаво,´к на сети,´
пловидба ж. пла,´вание на су,´дне, навига,´ция, судохо,´дство
речна пловидба - речно,´е судохо,´дство
обалска пловидба - кабота,´жное пла,´вание
ред пловидбе - расписа,´ние движе,´ния судо,´в
пловити пла,´вать, находи,´ться в пла,´вании, плыть
пловка ж. устар. у,´тка
плод м. 1. плод, фрукт 2. произведе,´ние, проду,´кт
плодан плодоно,´сный, плодоро,´дный
плодовит плодонося,´щий, плодоро,´дный
плодоносан плодоно,´сный, плодонося,´щий
плодоред м. севооборо,´т
плођење с. размноже,´ние, распло,´д
пломбирати пломбирова,´ть
плот м. плете,´нь, частоко,´л, забо,´р, тын
живи плот - жива,´я и,´згородь
плотун м. залп
плотунски принадлежа,´щий за,´лпу
плотунска паљба - стрельба,´ за,´лпами
плоча ж. плита,´, пласти,´на
споменплоча - мемориа,´льная доска,´
плочаст покры,´тый пли,´тками, пласти,´нчатый, име,´ющий фо,´рму плиты,´
плочник м. тротуа,´р, пане,´ль
плуг м. плуг
плужити паха,´ть плу,´гом
плус плюс
плута ж. кора,´ про,´бкового де,´рева, про,´бка
плутан про,´бковый
плутати пла,´вать, держа,´ться на пове,´рхности
плутача ж. буй, ба,´кен
плуће с. лёгкое
запалење плућа - воспале,´ние лёгких
плућни лёгочный
плућна марамица - пле,´вра
запалење плућне марамице - плеври,´т
десно плућно крило - пра,´вое лёгкое
плачка ж. грабёж, ограбле,´ние, расхище,´ние
пљачкати гра,´бить, обира,´ть
пљачкаш м. граби,´тель, разбо,´йник
пљачкашки граби,´тельский, разбо,´йнический
пљес! трах!, бац!, хляст!
пљесак м. 1. плеск, хлопо,´к, плеска,´ние: 2. рукоплеска,´ние, хло,´панье, аплодисме,´нты
пљескати, пљеснути 1. плеска,´ть 2. хло,´пать, бить в ладо,´ши, аплоди,´ровать, рукоплеска,´ть 3. шлёпать, задава,´ть шлёпку,
ударя,´ть ладо,´нью; ~ се хло,´пнуть, уда,´рить себя,´ ладо,´нью
пљоска ж. фля,´га, фля,´жка
пљоснат пло,´ский, сплю,´снутый
пљоштимице плашмя,´
пљоштица м. пло,´ская сторона,´ ле,´звия
пљуваоница ж. плева,´тельница
пљувати 1. плева,´ть, сплёвывать, выплёвывать 2. жарг. о,´стро критикова,´ть
пљувачка ж. слюна,´
пљувачни слю,´нный
пљувачне жлезде - слю,´нные же,´лезы
пљуга ж. жарг. сигаре,´та
пљунут 1. плю,´нутый 2. вылитый, очень похожий
пљунути отац - вы,´литый оте,´ц
пљунути плю,´нуть, сплю,´нуть, вы,´плюнуть
пљус! шлёп, плюх
пљусак м. ли,´вень, проливно,´й дождь
пљуска ж. пощёчина, оплеу,´ха
пљускати, пљуснути 1. плеска,´ть, бры,´згать, заплёскивать, лить 2. хлеста,´ть, бить по щека,´м уда,´рить, дать пощёчину; ~ се
плеска,´ться, бры,´згаться
пљуштати лить, хлеста,´ть, сы,´паться гра,´дом
куршуми су пљуштали - сы,´пались гра,´дом
пљуцкати, пљуцнути поплёвывать, сплёвывать сквозь зу,´бы, сплю,´нуть сквозь зу,´бы
пнеуматичан пневмати,´ческий
по 1. (предл.) по 2. (время) после 3. за 4.в, под 5. (прил.) по
по граду - по го,´роду
по Божићу - по,´сле Рождества,´
отишла је по воду - пошла,´ за водо,´й
по дану, по ноћи - днём, но,´чью
по мраку - в темноте,´
по два, по пет - по два, по пять
радити по цео дан - рабо,´тать по це,´лым дням
по целој земљи - по всей стране,´
по вољи - по жела,´нию
по киши - в дождь, под дождём
по сваку цену - любо,´й цено,´й
по који пут - и,´зредка
по други пут - во второ,´й раз
по-Богу! - ра,´ди бо,´га!
по пол, полови,´на
један и по - полтора,´
у по бела дана - среди,´ бе,´ла дня
момак и по - молодчи,´на, геро,´й, па,´рень хоть куда,´
два и по - два с полови,´ной
на по пута - на полпути,´
два и по - два с полови,´ной
у по бела дана - среди,´ бе,´ла дня
побадати 1. втыка,´ть, вонза,´ть 2. вкола,´чивать, вбива,´ть втыка,´ть (в зе,´млю) 3. бода,´ть; ~се бода,´ться
побацати поброса,´ть
побацати у тамницу - посади,´ть в тюрьму,´
побацити вы,´кинуть, ски,´нуть
побачај м. вы,´кидыш, або,´рт
победа ж. побе,´да
победан побе,´дный
победилац м. победи,´тель
победилачки побе,´дный, победоно,´сный
победити победи,´ть, одержа,´ть побе,´ду
победник м. победи,´тель
победнички побе,´дный
победоносан победоно,´сный
побеђен побеждённый
побеђивати, победити побежда,´ть, оде,´рживать побе,´ду
побележити 1. переписа,´ть, внести,´ в спи,´сок (всё) 2. обозна,´чить, отме,´тить, поме,´тить (всё по о,´череди)
побелети побеле,´ть, стать беле,´е
побелити побели,´ть, вы,´красить в бе,´лый цвет
побеснети 1. взбеси,´ться, заболе,´ть бе,´шенством 2. рассвирепе,´ть, остервене,´ть
побећи побежа,´ть, удра,´ть
побити, побијати 1. вбить, вбива,´ть 2. заби,´ть, вколоти,´ть 3. переби,´ть всех 4. уничто,´жить, повреди,´ть 5. опрове,´ргнуть,
оспо,´рить, оспа,´ривать; ~ се подра,´ться, поби,´ться
побијати цене - обива,´ть це,´ны
побледети 1. побледне,´ть, поме,´ркнуть 2. побеле,´ть, вы,´цвести
поближе 1. побли,´же, бли,´же 2. подро,´бнее
побожан на,´божный, богобоя,´зненный
побој м. бой, схва,´тка, разгро,´м, дра,´ка
побојавати се поба,´иваться, опаса,´ться, тру,´сить
поболевати се поба,´ливать, хвора,´ть, недомога,´ть
побољшавање с. улучше,´ние
побољшавати улучша,´ть, де,´лать лу,´чше; ~ се улучша,´ться
поборник м. побо,´рник, защи,´тник
поборнички побо,´рнический
побости 1. воткну,´ть, вонзи,´ть 2. вколоти,´ть, вбить 3. наколо,´ть; ~ се побода,´ться, поколоть друг друга ножами
побости заставу - водрузи,´ть флаг
побочке сбо,´ку, на бок
лежати побочке - лежа,´ть на боку,´
побрати собра,´ть, нарва,´ть плодо,´в
побратим м. побрати,´м, на,´званный брат
побратимити сде,´лать кого,´-ли,´бо побрати,´мом, на,´званным бра,´том; ~ се побрата,´ться
побратимство с. побрати,´мство, бра,´тская дру,´жба, на,´званное бра,´тство
побринути се позабо,´титься
побрисати постере,´чь, повы,´тереть, стере,´ть
побркан запу,´танный, спу,´танный
побркани појмови - пу,´таница в представле,´ниях, поня,´тиях
побркати спу,´тать, смеша,´ть, запу,´тать, перепу,´тать;м~ се спу,´таться, смеша,´ться, ошиби,´ться
побуда ж. побужде,´ние, моти,´в
побудити, побуђивати 1. побуди,´ть, поощри,´ть, 2. вы,´звать 3. возбуди,´ть, возбужда,´ть; ~ се зароди,´ться, возни,´кнуть
побудалити поглупе,´ть, стать дурако,´м
побуна ж. бунт, мяте,´ж, си,´льное недово,´льство
побунити, побуњивати се взбунтова,´ть, побужда,´ть к бу,´нту, подня,´ть мяте,´ж; ~ се взбунтова,´ться, возмути,´ться
побуњеник м. мяте,´жник, бунтовщи,´к
побуњенички бунтовщи,´ческий, мяте,´жный
повабити вы,´манить
поваздан це,´лый день, день-деньско,´й
повалити, поваливати повали,´ть, свали,´ть, вали,´ть; ~ се повали,´ться, свали,´ться, вали,´ться, сва,´ливаться
повампирити се стать вампи,´ром
повез м. бинт, повя,´зка, переплёт
тврди повез - переплёт
меки повез - обло,´жка кни,´ги
повезан переплетённый, сброшюро,´ванный, свя,´занный, повя,´занный
повезати, повезивати 1. связа,´ть, повяза,´ть 2. перевяза,´ть, забинто,´вывать 3. переплести,´, сброшюрова,´ть; ~ се связа,´ться,
установи,´ть связь, привяза,´ться
повезача м. головной плато,´к, косы,´нка
повелик дово,´льно большо,´й, изря,´дный
повеља ж. гра,´мота, булла,´, ха,´ртия
поверавати, поверити доверя,´ть, дове,´рить; ~ се доверя,´ться
повереник м. дове,´ренное лицо,´, дове,´ренный
поверенички принадлежа,´щий дове,´ренному лицу,´
он врши повереничку дужност - он исполня,´ет обя,´занности дове,´ренного
повереништво с. аге,´нтство, представи,´тельство
поверење с. дове,´рие
казати у поверењу - сказа,´ть по секре,´ту, довери,´тельно
поверилац м. заимода,´вец, кредито,´р
поверљив дове,´рчивый, довери,´тельный, секре,´тный
врло поверљиво - весьма,´ секре,´тно
поверовати пове,´рить, оказа,´ть дове,´рие
повест ж. 1. по,´весть 2. повествова,´ние 3. устар. исто,´рия
повести по,´вести
повести са собом - взять с собо,´й
поветерац м. лёгкий ветеро,´к
повећавање с., повећање с. увеличе,´ние
повећање плате - повы,´шение за,´работной платы
повећавати, повећати увели,´чивать, повыша,´ть; ~ се увели,´чиваться, возраста,´ть, возрасти,´
повећавати благостање - повыша,´ть благосостоя,´ние
повећати производњу - увели,´чить произво,´дство
повећи дово,´льно большо,´й, изря,´дный
повечерје с. вече,´рняя заря,´
повешати разве,´сить, переве,´шать
повијати, повити 1. сгиба,´ть, пригиба,´ть, наклоня,´ть 3. пелена,´ть, бинтова,´ть; ~ се сгиба,´ться, пригиба,´ться
повијати се према приликама - приспоса,´бливаться к обстоя,´тельствам
повик м. крик, зов
повика ж. крик, шум, негодова,´ние
повикати 1. покрича,´ть 2. позва,´ть, окли,´кнуть
повикати на некога - накрича,´ть на кого,´-ли,´бо
повиновати се повинова,´ться, подчиня,´ться
повисивати повы,´сить, повыша,´ть; ~ се повыша,´ться, возраста,´ть, возрасти,´
повисити глас - возвы,´сить го,´лос
повисок дово,´льно высо,´кий
повишавати повыша,´ть
повише не,´сколько бо,´льше, дово,´льно мно,´го, повы,´ше
повишица ж. повыше,´ние, приба,´вка зарпла,´ты
повлађивати ока,´зывать соде,´йствие, одо,´брить, поощря,´ть
повластити дать льго,´ты, привиле,´гии, фаворизи,´ровать
повластица ж., льго,´та, привиле,´гия
повластица за вожњу - льго,´тный прое,´зд
повлашћен привилегиро,´ванный, по,´льзующийся льго,´тами
повлашћивати дава,´ть льго,´ты, привиле,´гии, фаворизи,´ровать
повод м. по,´вод, предло,´г
поводити се 1. сле,´довать за ке,´м-либо, сле,´довать приме,´ру 2. отклоня,´ться
поводљив 1. пода,´тливый, поддаю,´щийся влия,´нию 2. легко,´ сгиба,´ющийся, ги,´бкий
поводом по по,´воду, в связи,´
повој м. пелёнки
у повоју - в пелёнках
повојница ж. пода,´рок новорождённому
повојче с. грудно,´й ребёнок
повољан благоприя,´тный, подходя,´щий
повољне прилике - благоприя,´тные обстоя,´тельства
поворка ж. проце,´ссия, ше,´ствие, верени,´ца люде,´й
поврат м. возвра,´т, возвраще,´ние, рециди,´в
повратак м. 1. возвраще,´ние 2. рециди,´в
повратак болести - рециди,´в боле,´зни
повратан возвра,´тный
повратни тифус - возвра,´тный тиф
повратни глагол - возвра,´тный глаго,´л
повратна карта - обра,´тный биле,´т
повратити, повраћати 1. возврати,´ть, верну,´ть 2. стошни,´ть, вы,´рвать 3. привести,´ в чу,´вство, в созна,´ние;
~ се 1. возврати,´ться, верну,´гься 2. прийти,´ в созна,´ние, вы,´здороветь 3. восстанови,´ться, опра,´виться
повратник м. возвраще,´нец, репатриа,´нт
повраћај м. 1. возвра,´т, возвраще,´ние 2. восстановле,´ние 3. отда,´ча обра,´тно
повреда ж. 1. поврежде,´ние, ране,´ние, уши,´б 2. наруше,´ние
повредити, повређивати 1. нанести,´ ране,´ние 2. нару,´шить 3. повреди,´ть, разбереди,´ть;
~ се пора,´ниться, ушиби,´ться, наноси,´ть себе,´ поврежде,´ния
повредити закон - нару,´шить зако,´н
повређивати границу - наруша,´ть грани,´цу
повремен повреме,´нный, периоди,´ческий
поврнути 1. верну,´ть, возврати,´ть 2. заверну,´ть, подверну,´ть, засучи,´ть; ~ се верну,´ться, возврати,´ться, оберну,´ться
поврнути рукаве - засучи,´ть рукава,´
повртар м. огоро,´дник, зеленщи,´к
повртарски овощно,´й
повртарске културе - овощны,´е культу,´ры
повртарство с. огоро,´дничество
повртњак м. огоро,´д
поврће с. о,´вощи, зе,´лень
поврх сверх, над
поврх главе - над голово,´й
поврх мере - сверх ме,´ры
површан 1. пове,´рхностный 2. бе,´глый
површина ж. 1. пове,´рхность 2. геом. пло,´скость 3. пло,´щадь, по,´ле
стамбена површина - жилая площадь
површински нару,´жный, пове,´рхностный, вне,´шний
површно пове,´рхностно, ме,´льком, бе,´гло, вскользь, на,´спех, на,´скоро
повући 1. потяну,´ть, дёрнуть 2. потащи,´ть, увле,´чь за собой 3. (черту,´) провести,´ 4. (сло,´во) взять обра,´тно 5. вы,´пить рю,´мку, отпи,´ть из
рю,´мки 6. отступи,´ть (а,´рмия); ~ се 1. удали,´ться 2. отступи,´ть, отойти,´ 3. вы,´йти в отста,´вку 4. уедини,´ться, удали,´ться
повући наређење - отмени,´ть приказа,´ние
повући последице - отве,´тить за после,´дствия
повући новчанице из оптицаја - изъя,´ть банкно,´ты из обраще,´ния
повучен 1. уединённый 2. за,´мкнутый, скро,´мный, засте,´нчивый 3. укро,´мный, скры,´тый
погађати 1. уга,´дывать, дога,´дываться, гада,´ть 2. попада,´ть в цель 3. подряжа,´ть; ~ се 1. угова,´риваться, усло,´вливаться 2. торгова,´ться
погађач м 1. предсказа,´тель 2. челове,´к ме,´тко попада,´ющий в цель
погазити 1. потопта,´ть, растопта,´ть, помя,´ть, попра,´ть 2. (зако,´н) нару,´шить
погазити реч - нару,´шить сло,´во
погазити закон - нару,´шить зако,´н
поган пога,´ный, проти,´вный, отврати,´тельный, паску,´дный, злой, ме,´рзкий
поганац м. ме,´рзкий, проти,´вный челове,´к, негодя,´й
поганити 1. га,´дить, грязни,´ть, зага,´живать 2. оскверня,´ть, па,´костить
погасити погаси,´ть, потуши,´ть
погача ж. лепёшка, пло,´ский пре,´сный хлеб
погача од сира - круг сы,´ра
погачица ж. лепёшка
погдегде кое-где, кой-где, места,´ми
погдекад ре,´дко, по времена,´м, иногда,´, кой-когда,´, и,´зредка
погдекоји не,´которые, ины,´е, кое-кто
погибија ж. ги,´бель, поги,´бель
погинути поги,´бнуть
он погибе за њом - он лю,´бит её безу,´мно
поглавар м. глава,´, нача,´льник
поглаварски нача,´льнический
поглаварство с. нача,´льство, управле,´ние
поглавит гла,´вный, важне,´йший
поглавица м. возглави,´тель, глава,´рь, вождь
поглавље с. глава,´ кни,´ги
погладити вы,´гладить, разгла,´дить, погла,´дить
поглед м. 1. взгляд, взор 2. вид 3. отноше,´ние 4. мне,´ние
оборити поглед - опусти,´ть глаза,´
леп поглед - краси,´вый вид
у том погледу - в э,´том отноше,´нии
у моралном погледу - в мора,´льном отноше,´нии
поглед на свет - мировоззре,´ние
погледати посмотре,´ть, взгляну,´ть, гля,´нуть; ~ се посмотре,´ть, взгляну,´ть друг на дру,´га, взгляну,´ть на себя,´
погнут со,´гнутый, по,´гнутый, сго,´рбленный
погнуте главе - с опу,´щенной голово,´й
погнути 1. согну,´ть, пригну,´ть, нагну,´ть 2. наклони,´ть, склони,´ть; ~ се согну,´ться, пригну,´ться, наклони,´ться
погнути главу - опусти,´ть го,´лову
погњечити передави,´ть, помя,´ть
поговор м. 1. послесло,´вие, эпило,´г 2. замеча,´ние, огово,´рка, возраже,´ние
без поговора - беспрекосло,´вно
погодак м. 1. попада,´ние, ме,´ткий вы,´стрел 2. вы,´игрыш
погодан 1. подходя,´щий, благоприя,´тный, удо,´бный 2. го,´дный, приго,´дный 3. соотве,´тствующий, сподру,´чный
погодан тренутак - удо,´бный моме,´нт
у погодно време - во,´время
погодба ж. 1. сго,´вор, догово,´р, сде,´лка 2. усло,´вие
под погодбом - при усло,´вии
по узајамној погодби - по взаи,´мному соглаше,´нию
погодбени усло,´вный
погодбени начин - усло,´вное наклоне,´ние
погодити 1. угада,´ть, догада,´ться 2. сговори,´ться, договори,´ться; ~ се договори,´ться, сторгова,´ться
поголем дово,´льно большо,´й, изря,´дный
погон м. 1. при,´вод, дви,´гатель 2. тя,´га 3. цех
електрични погон -на электри,´честве
парни погон - парова,´я тя,´га
пустити у погон - пусти,´ть в ход
погонски дви,´жущий
погонска снага - дви,´жущая си,´ла
погорелац м. погоре,´лец
погорети сгоре,´ть, погоре,´ть, обгоре,´ть
погоршати уху,´дшить; ~ се уху,´дшиться
погосподити се 1. нача,´ть жить ба,´рином, стать господи,´ном 2. зава,´жничать, разва,´жничаться
погостити приня,´ть как го,´стя
погостити нечим - угости,´ть чем-ли,´бо
поготову тем бо,´лее, во вся,´ком слу,´чае, почти,´
пограбити 1. схвати,´ть, перехвати,´ть 2. отня,´ть
погранични пограни,´чный, сме,´жный
погранична стража - пограни,´чная охра,´на
погрбити се пого,´рбиться
погрда ж. ру,´гань, брань, поруга,´ние, позо,´р
погрдан руга,´тельный, бра,´нный, проти,´вный, омерзи,´тельный
погреб м. по,´хороны, погребе,´ние
погребни похоро,´нный, погреба,´льный
погребни говор - речь на похорона,´х
погребни завод - похоро,´нное бюро,´
погрешка ж. 1. грех, погре,´шность 2. про,´мах, упуще,´ние 3. опеча,´тка 4. опи,´ска 5. прове,´с, проме,´р, просчёт
погрешан оши,´бочный, непра,´вильный, неве,´рный
погрешив скло,´нный к оши,´бкам
погрешити ошиби,´ться, погреша,´ть, согреши,´ть
погрешити пут - сби,´ться с доро,´ги
погрешка ж. оши,´бка, погре,´шность
погромаш м. погро,´мщик
погубан па,´губный, ги,´бельный
погубити 1. казни,´ть, уби,´ть; 2. растеря,´ть (всё)
погубљење с. казнь, уби,´йство
погурати, погурнути подтолкну,´ть, потолка,´ть, толкану,´ть
погурен сго,´рбленный, пода,´вленный
погурити се сго,´рбиться, согну,´ться
погушати се схвати,´ть друг дру,´га за го,´рло
погушити подуши,´ть
под 1. под (подо) 2. в, по
пода мном - подо,´ мной
стати под дрво - стать под де,´рево
седети под дрветом - сиде,´ть под де,´ревом
под изговором - под предло,´гом
под условом - при усло,´вии
узети под своје - усынови,´ть ребёнка
под м. пол
паркетирани под - парке,´тный пол
подавати подава,´ть, дава,´ть, предоставля,´ть; ~се предава,´ться, поддава,´ться
подавити поду,´шить, переду,´шить всех, потопи,´ть; ~се позадохну,´ться, задуши,´ться, поутону,´ть
подавно давне,´нько, дово,´льно давно,´
подалек дово,´льно далёкий, далекова,´тый
подалеко дово,´льно далеко,´, далекова,´то, далеко,´нько
подаље пода,´льше, не,´сколько да,´льше
поданик м. по,´дданный
поданички относя,´щийся к по,´дданному
поданство с. по,´дданство
подао по,´длый, ни,´зкий
подарак м. дар, пода,´рок
подарити подари,´ть, сде,´лать пода,´рок
подасипати подсыпа,´ть, подлива,´ть
подасути подсы,´пать, подли,´ть
податак м. да,´нное, све,´дение
о томе нема података - об э,´том нет да,´нных
на основу најновијих података - на ба,´зе нове,´йших да,´нных
податљив пода,´тливый, сгово,´рчивый
подбадати 1. подка,´лывать, коло,´ть 2. подстрека,´ть, толка,´ть на что-ли,´бо
подбадач м. подстрека,´тель
подбадачки подстрека,´тельский
подбацити, подбацивати 1. подбра,´сывать, подки,´дывать 2. не добра,´сывать 3. обма,´нывать наде,´жду; ока,´зываться
недоста,´точно спосо,´бным
подбел м. бот. мать-и-ма,´чеха
подбијач м. подкла,´дка, подбо,´йка
подбити, подбијати 1. подби,´ть, подложи,´ть, подруби,´ть 2. набива,´ть
подбочити подпере,´ть; ~ се подбоче,´ниться
подбрадак м. подборо,´док
подбрадити повяза,´ть плато,´к на го,´лову
подбријати подбри,´ть
подбунити, подбуњивати подстрека,´ть подговори,´ть, подгова,´ривать на бунт
подбуо опу,´хлый, опу,´хший, одутлова,´тый
подварак м. запека,´нка из ки,´слой капу,´сты
подвала ж. обма,´н, подво,´х, надува,´тельство, жу,´льничество, моше,´нничество, плу,´тни
подвалаџија м. обма,´нщик, ка,´верзный челове,´к
подвалаџијски надува,´тельский, обма,´нный, с подво,´хом
подвалити, подваљивати 1. подложи,´ть, подкла,´дывать 2. обману,´ть, обма,´нывать
подвеза ж. подвя,´зка для чуло,´к, подтя,´жка
подвезати подвяза,´ть, привяза,´ть; ~ се подвяза,´ться, завяза,´ться
подвести подвести,´, свести,´, спа,´рить
подвиг м. по,´двиг
јуначки подвиг - герои,´ческий по,´двиг
подвити, подвијати подогну,´ть, подгиба,´ть, поджа,´ть, подвора,´чивать
подвити ноге - поджа,´ть под себя,´ но,´ги
подвикнути, подвикивати прикри,´кнуть, кри,´кнуть, покри,´вать
подвлачити, подвући подтя,´гивать, подсо,´вывать, подчёркивать, подчеркну,´ть; ~ се подлеза,´ть, залеза,´ть
подвлачити реп - поджима,´ть хвост
подвући се некоме под кожу - подольсти,´ться к кому,´-ли,´бо
подводан затопля,´емый, боло,´тистый
подводачица ж. сво,´дница, сво,´дня
подводити подводи,´ть, сво,´дничать
подвођење с. подведе,´ние, сво,´дничество
подвожение с. подвоз, доставка
подвоз м. подво,´з, доста,´вка
подвозити подвози,´ть, доставля,´ть
подвојен 1. вы,´деленный, обосо,´бленный 2. разро,´зненный, раздво,´енный
подвојити 1. вы,´делить, обосо,´бить 2. раздели,´ть на,´двое
подворење с. прислу,´живание, услуже,´ние, обслу,´живание
ићи на подворење - пойти,´ на покло,´н
подвостручити удво,´ить, сде,´лать двойны,´м
подвргнути, подвргавати подкла,´дывать, подставля,´ть, подве,´ргнуть; ~ се подве,´грнуться, подверга,´ться, подпа,´сть
подврнути подве,´рнуть, заверну,´ть, засучи,´ть рукава,´
подврста ж. разнови,´дность
подговарач м подстрека,´тель
подговорити, подговарати подговори,´ть, натрави,´ть, подстрека,´ть
подгојити вскорми,´ть, вы,´кормить
подградити подстро,´ить, достро,´ить
подгрејати, подгревати 1. подогре,´ть, разогре,´ть 2. пригре,´ть, пригрева,´ть
подгризати подгрыза,´ть, подта,´чивать, разъеда,´ть
подгрлац м. я,´мка, впа,´дина на ше,´е
подгртати сгреба,´ть, подкла,´дывать, подсо,´вывать, присыпа,´ть землёй
подебео дово,´льно то,´лстый, толстова,´тый
подевојчити се стать де,´вушкой, вы,´расти
подела ж. деле,´ние, разде,´л, разделе,´ние
подела рада - разделе,´ние труда,´
поделити подели,´ть, раздели,´ть, распредели,´ть, классифици,´ровать; ~ се подели,´ться, распредели,´ться
подерати порва,´ть, изорва,´ть, изодра,´ть; ~ се порва,´ться, изодра,´ться, истрепа,´ться
подерина ж. рваньё, рва,´ное пла,´тье, тряпьё, разры,´в, рва,´ное ме,´сто
подеротина ж. рва,´ное ме,´сто, рва,´ная дыра,´
подесан го,´дный, подходя,´щий, приго,´дный
подесити, подешавати 1. приспоса,´бливать, прила,´живать, принора,´вливать 2. подгоня,´ть 3. приуро,´чивать;
~ се приспосо,´биться, подойти,´, подходи,´ть
подесила се згодна прилика - подверну,´лся слу,´чай
подешавање с. прила,´живание, приспоса,´бливание
подешавање гађања - пристре,´лка
подетињити впасть в де,´тство
подземни подзе,´мный
подземна железница - подзе,´мная желе,´зная доро,´га, метрополите,´н
подзидати подвести,´ фунда,´мент, подстро,´ить сни,´зу, укрепи,´ть кла,´дкой
подзиђивати подводи,´ть фунда,´мент, подстра,´ивать сни,´зу
подивљалост ж. одича,´ние
подивљати одича,´ть, стать ди,´ким
подигнути, подизати 1. поднима,´ть, возвыша,´ть 2. (го,´лос) повыша,´ть 3. (па,´мятник) воздвига,´ть 4. (но,´гу, ру,´ку)
заноси,´ть 5. (оде,´жду) подбира,´ть 6. воздвига,´ть, сооружа,´ть, стро,´ить 7. воспи,´тывать, вска,´рмливать 8. брать, снима,´ть
кни,´жки; ~ се 1. вы,´ситься, возвыша,´ться 2. встава,´ть, поднима,´ться 3. восстава,´ть 4. надвига,´ться
подигнути у небеса - вознести,´ до небе,´с
подигнути тужбу против некога - пода,´ть жа,´лобу на кого,´-ли,´бо
подигнути руку на себе - наложи,´ть на себя,´ ру,´ку
подигнути се на ноге - встать на,´ ноги
подилазити 1. подлеза,´ть, подходи,´ть, подъезжа,´ть 2. подли,´зываться, подма,´зываться 3. охва,´тывать, подходи,´ть
подилази ме језа - меня,´ охва,´тывает жуть
подићи се возгорди,´ться, вознести,´сь
подјарити 1. разду,´ть, разже,´чь ого,´нь 2. подстрекну,´ть
подјармити, подјармљивати поработи,´ть, порабоща,´ть, покоря,´ть, закабаля,´ть, закабали,´ть, запря,´чь в ярмо,´
подједати подта,´чивать, разъеда,´ть
подједнак одина,´ковый, ра,´вный
подједнако одина,´ково, ра,´вно, равноме,´рно
подлагати подкла,´дывать, покоря,´ть
подлактити се облокоти,´ться, опере,´ться на ло,´коть
подлац м. подле,´ц
подлачки по,´длый
подлаштво с. по,´длость
подлегати, подлегнути 1. подле,´чь, подверга,´ться, подпада,´ть под чью,´-либо власть, подчини,´ться 2. изнемо,´чь, пасть,
поги,´бнуть 3. уступи,´ть, подда,´ться
подлегнути утицају - подпа,´сть под влия,´ние
подлепити подлепљи,´вати подкле,´ивать, подкле,´ить, подлепи,´ть
подлити подли,´ть, доли,´ть, зали,´ть
подлога ж. 1. подста,´вка, подсти,´лка, подкла,´дка 2. сте,´лька 3. основа,´ние, фунда,´мент
подложан подчинённый, зави,´симый
бити подложан некоме - быть в подчине,´нии у кого,´-ли,´бо
подложити подложи,´ть, подчини,´ть, покори,´ть, подве,´ргнуть
подложити ватру - подбро,´сить в ого,´нь, заже,´чь ого,´нь в печи,´
подлокати подмы,´ть, размы,´ть
подлупити се пооблупи,´ться, оби,´ться сни,´зу
подљутити се немно,´го рассерди,´ться, разбереди,´ться
подљутила се рана - разбереди,´лась ра,´на
подмазати, подмазивати 1. подма,´зывать 2. подкупа,´ть, зада,´бривать
подмазивачки сма,´зочный
подмерити, подмеравати отме,´ривать, отме,´рить, отве,´сить
подмесити замеси,´ть, поста,´вить те,´сто
подмет м. подлежа,´щее
подметач м. подкла,´дка, подста,´вка, подсти,´лка
подметати, подметнути 1. подкла,´дывать, подставля,´ть 2. подбра,´сывать, подки,´дывать 3. клевета,´ть, ло,´жно обвини,´ть
подметати ногу - подставля,´ть ножку
подметач м. подсти,´лка, подкла,´дка
подмигивати подми,´гивать, мига,´ть; ~ се переми,´гиваться
подмигуша ж. коке,´тка
подмирити, подмиривати 1. удовлетвори,´ть, удовлетворя,´ть 2. вы,´платить, уплати,´ть
подмиривати потребе - удовлетворя,´ть потре,´бности
подмиривати дуг - выпла,´чивать долг
подмитити подкупи,´ть, дать взя,´тку, подма,´зать, подма,´слить
подмитљив прода,´жный, подку,´пный
подмитљивац м. взя,´точник
подмићивати подкупа,´ть, дава,´ть взя,´тку
подмладак м. молодня,´к, молодёжь, подраста,´ющее поколе,´ние
подмладити, подмлађивати 1. омолоди,´ть, подмолоди,´ть 2. обнови,´ть, освежа,´ть; ~ се омолоди,´ться, подмолоди,´ться, омола,´живаться,
обновля,´ться
подморница ж. подво,´дная ло,´дка
подмукао кова,´рный, по,´длый, вероло,´мный
поднадуо припу,´хший, опу,´хший
поднадути наду,´ть, вздуть;~ се взду,´ться, вспу,´хнуть, опу,´хнуть
поднапит подвы,´пивший, подгульну,´вший, навеселе,´
поднаредник м. мла,´дший сержа,´нт
подне с. по,´лдень
преподне - до полу,´дня
послеподне - по,´сле полу,´дня
доподне - до по,´лдня
око подне - к полу,´дню, к двена,´дцати часа,´м
поднебље с. кли,´мат
поднесак м. заявле,´ние, отноше,´ние, представле,´ние (в пи,´сьменной фо,´рме)
поднети поднести,´, внести,´, пода,´ть (заявле,´ние, проше,´ние), предъяви,´ть
подножје с. 1. подно,´жье, пьедеста,´л, подно,´жка 2. подо,´шва горы,´
подносилац м. пода,´тель, предъяви,´тель
подносити, поднети 1. подноси,´ть, подава,´ть 2. предлага,´ть, подава,´ть (заявле,´ние, проше,´ние), предъяви,´ть 3. переноси,´ть, выде,´рживать,
терпе,´ть, претерпе,´ть, вы,´держать; ~се выноси,´ть друг дру,´га, терпе,´ть друг дру,´га
подношљив сно,´сный, терпи,´мый
подобан приго,´дный, подходя,´щий, спосо,´бный, приго,´жий, скла,´дный
подобност ж. 1. подо,´бие, схо,´дство 2. скло,´нность, дарова,´ние
подобрити се стать до,´брым, хоро,´шим
пододбор м. подкомите,´т, подкоми,´ссия
подозревати подозрева,´ть, име,´ть подозре,´ние
подозревати на некога - подозрева,´ть кого,´-ли,´бо
подозрив подозри,´тельный, сомни,´тельный
подојити покорми,´ть гру,´дью
подоста дово,´льно мно,´го, доста,´точно
подофицир м. у,´нтер-офице,´р, мла,´дший команди,´р
подочњак подгла,´зье, круг под гла,´зом
подоштрити заостри,´ть, поточи,´ть
подржавалац м. подража,´тель, имита,´тор
подражавалачки подража,´тельский, имита,´торский
подражавати подража,´ть
подразумевати подразумева,´ть
подредити, подређивати подчиня,´ть, подчини,´ть, поста,´вить в зави,´симое, подчинённое положе,´ние
подређен подчинённый, зави,´симый
подрезати, подрезивати подре,´зывать, подреза,´ть, обреза,´ть, подстри,´чь, подстрига,´ть
подржавалац м. челове,´к, ока,´зывающий подде,´ржку
подржавати подде,´рживать, ока,´зывать подде,´ржку
подржати подде,´ржать, оказа,´ть подде,´ржку, подержа,´ть
ако време овако подржи - е,´сли така,´я пого,´да проде,´ржится
подрпан потрёпанный, обо,´рванный
подривачки подрывно,´й
подривачка делатност - подрывна,´я де,´ятельность
подригнути, подригивати 1. ика,´ть, икну,´ть 2. рыгну,´ть, рыга,´ть
подрити подры,´ть, подкопа,´ть
подробан подро,´бный
подровати подры,´ть, подкопа,´ть
подроњавати ныря,´ть по,´до что,´-либо
подрпан потрёпанный, обо,´рванный
подрпати порва,´ть, изорва,´ть, обтрепа,´ть
подртина ж. дыра,´, разо,´рванное ме,´сто
подругивати се насмеха,´ться, высме,´ивать кого,´-либо, издева,´ться
подругљив насме,´шливый, издева,´тельский
подругљивац м. насме,´шник
подружница ж. филиа,´л, отде,´льная низова,´я организа,´ция
подрум м. подва,´л, по,´греб
подрумар м. хозя,´ин ви,´нного по,´греба
подрумски подва,´льный, по,´гребный
подручје подве,´домственная о,´бласть, террито,´рия, сфе,´ра де,´ятельности
подруштвљавати обобществля,´ть
подрхтавати подра,´гивать, слегка,´ вздра,´гивать
подршка ж. подде,´ржка, подпо,´рка, опо,´ра
подсвест ж. подсозна,´ние
подсвестан подсозна,´тельный
подсетити, подсећати напо,´мнить, напомина,´ть
подсетник м. па,´мятка
подсећи, подсецати подруби,´ть, подсе,´чь, подсека,´ть, подстрига,´ть, подреза,´ть
подскочити подпрыгнуть, подскочить
подсмевати се, подсмејавати се подсме,´иваться, насмеха,´ться над ке,´м-либо
подсмевач м. насме,´шник
подсмевачки насме,´шливый, подтру,´нивающий
подсмевачки израз лица - насме,´шливое выраже,´ние лица,´
подсмех м. насме,´шка, издёвка
изложити подсмеху - сде,´лать предме,´том насме,´шек
подсмешљив насме,´шливый, подтру,´нивающий
подставити, подстављати подста,´вить, подложи,´ть, подши,´ть подкла,´дку
подстакнути побуди,´ть, поощри,´ть, подстрекну,´ть
подстакнути ватру - разже,´чь
подстицај м. побужде,´ние, пульс, подстрека,´тельство
подстицање с. подстрека,´тельство, побужде,´ние
подстицати побужда,´ть, подстрека,´ть
подстрек м. побужде,´ние, поощре,´ние, толчо,´к, и,´мпульс
подстрекач м. подстрека,´тель
подстрекнути, подстрекивати подстрека,´ть, подстрекну,´ть, побуди,´ть, дать толчо,´к, поощри,´ть
подударан согласу,´ющийся, соотве,´тствующий, совпада,´ющий
подударање с. соотве,´тствие
подударати се согласо,´вываться, соотве,´тствовать, совпада,´ть
подужи дово,´льно дли,´нный, длиннова,´тый
подузетан предприи,´мчивый
подузети предприня,´ть
подузеће с. предприя,´тие
подузимати предпринима,´ть
подузимљив предприи,´мчивый
подука ж. обуче,´ние, репети,´рование
подупирати, подупрети подпира,´ть, подде,´рживать; ~се прислоня,´ться, опира,´ться
подупирач м. подпо,´рка, штати,´в
подухват м. зате,´я, зачина,´ние
подухватати, подухватити подхва,´тывать, принима,´ть; ~се принима,´ться, предпринима,´ть, предприня,´ть
подучавати поуча,´ть, наставля,´ть, дава,´ть уро,´ки
подшишати подстри,´чь; ~се подстри,´чься
поезија ж. поэ,´зия, стихотворе,´ние
поен м.очко,´, балл
поента ж. остро,´та, ко,´лкость
поета м. поэ,´т
поетизирати поэтизи,´ровать
поетски поэти,´ческий
пожалити пожале,´ть, вы,´разить сожале,´ние; ~се пожа,´ловаться
пожар м. пожа,´р
шумски пожар - лесно,´й пожа,´р
пожарни пожа,´рный
пожарна чета - пожа,´рная кома,´нда
пожарник м. пожа,´рный
пожелети пожела,´ть, захоте,´ть
пожелети лаку ноћ - пожела,´ть споко,´йной но,´чи
пожељан жела,´тельный
поженити пожени,´ть, пережени,´ть; ~се пожени,´ться, пережени,´ться
пожети пожа,´ть, сжать
пожети жито - сжать пшени,´цу
поживети пожи,´ть, прожи,´ть
пожртвован же,´ртвенный, самоотве,´рженный
пожртвованье с. самоотве,´рженность
пожртвовати поже,´ртвовать, пренести,´ же,´ртву
пожуда ж. стра,´стное жела,´ние, по,´хоть, страсть
пожудан стра,´стно жела,´ющий, похотли,´вый
пожуривати потора,´пливать, торопи,´ть
пожурити поторопи,´ть; ~се поторопи,´ться, поспеши,´ть
пожутети пожелте,´ть
пожутити пожелти,´ть, сде,´лать жёлтым
позабавити се заня,´ться (че,´м-либо)
позаборављати, позаборавити позабыва,´ть (о мно,´гом), позабы,´ть, перезабы,´ть (всё)
позавадити поссо,´рить, перессо,´рить (всех); ~ се поссо,´риться, перессо,´риться
позавидети позави,´довать
позади сза,´ди, позади,´
позадина ж. 1. тыл 2. арьерга,´рд 3. за,´дний план 4. фон 5. подоплёка
позајмити заня,´ть, получи,´ть взаймы,´ от кого,´-ли,´бо
позајмити некоме - дать взаймы,´ кому,´-ли,´бо
позајмица ж. заём
дати позајмицу - дать взаймы,´
узети позајмицу - взять взаймы,´
позајмљивати од некога занима,´ть, получа,´ть взаймы от кого,´-ли,´бо
позаконити узако,´нить
позамашан дово,´льно большо,´й, изря,´дный
позни по,´здний
позатварати 1. позакрыва,´ть, закры,´ть, (всех подря,´д) 2. посади,´ть в тюрьму,´ (мно,´гих)
позван по,´званный, зва,´ный, ото,´званный, при,´званный
нисам позван за то - у меня,´ к э,´тому нет призва,´ния
позвати звать, позва,´ть, пригласи,´ть, вы,´звать, отозва,´ть; ~ се сосла,´ться, ссыла,´ться
позвати у војску - призва,´ть в а,´рмию
позвати на двобой - вы,´звать на поеди,´нок
позивати на одговорност - привлека,´ть к отве,´тственности
позвекивати позвя,´кивать, позва,´нивать
поздрав м. покло,´н, приве,´тствие
поздравити, поздрављати 1. приве,´тствовать, поздоро,´ваться, поклони,´ться 2. салютова,´ть 3. переда,´ть покло,´н, приве,´т
4. отда,´ть честь; ~ се поздорова,´ться, приве,´тствовать друг дру,´га, здоро,´ваться
позеленети позелене,´ть
позеленети од зависти (љутине) - позелене,´ть от за,´висти
позеленити сде,´лать зелёным
позив м. призы,´в, призва,´ние, профе,´ссия
позивање с. приглаше,´ние, вы,´зов, призы,´в, ссы,´лка (на что-ли,´бо)
позивни пригласи,´тельный, позывно,´й
позивни знак - позывно,´й сигна,´л
позивница ж. пригласи,´тельный биле,´т, пове,´стка
позитиван позити,´вный, положи,´тельный
позиција ж. пози,´ция
позлата ж. позоло,´та, золоче,´ние
позлатити позолоти,´ть
позлаћивати золоти,´ть, покрыва,´ть позоло,´той
позлити стать ху,´же
њему је позлило - ему,´ ста,´ло пло,´хо
познавалац м. знато,´к
познавање с. зна,´ние, позна,´ние
познавање природе- естествове,´дение
познавати знать, узнава,´ть; ~ се быть знако,´мым друг с дру,´гом
познаје му се по лицу - ви,´дно по лицу,´
познани|к м. знако,´мый, знако,´мец; ~ ица знако,´мая, знако,´мка
познанство с. знако,´мство
познат знако,´мый, изве,´стный
познати узна,´ть, определи,´ть; ~ се узна,´ть друг дру,´га
позно по,´здно
позобати поклева,´ть (зерно,´)
позоришни театра,´льный
позоришна дворана - зри,´тельный зал
позоришни комад - пье,´са
позориште с. театр
драмско позориште - драмати,´ческий театр
позориште лутака- ку,´кольный театр
позорница ж. сце,´на, аре,´на
поигравати, поиграти 1. пританцо,´вывать, припля,´сывать 2. подпры,´гивать 3.весели,´ться, разы,´грываться 4. гарцева,´ть
поименичан поимённый
поименично гласање - поимённое голосова,´ние
поименице поимённо
поиспреламати поизломи,´ть, перелома,´ть
поиспреметати перепу,´тать, перемеша,´ть (мно,´гое)
поиспретурати перемеша,´ть, переверну,´ть (мно,´гое)
поиспродавати пораспрода,´ть
појава ж. явле,´ние
природна појава - явле,´ние приро,´ды
појавити, појављивати показа,´ть, появля,´ться, возника,´ть; ~ се появи,´ться, вы,´ступитъ
појање с. пе,´ние (церко,´вное)
појам м. поня,´тие
основан појам - основно,´е поня,´тие
немам ни појма о томе - я не имею,´ поня,´тия о том
појас м. по,´яс
појас за спасавање - спаса,´тельный по,´яс
појасни поясно,´й
појачавати уси,´ливать, укрепля,´ть
појачало с. усили,´тель
појачање с. усиле,´ние, укрепле,´ние, подкрепле,´ние
појачати уси,´лить, укрепи,´ть
појевтинити подешеве,´ть, удешеви,´ть
појединац м. отде,´льный челове,´к, одино,´чка, индиви,´д
сваки појединац - ка,´ждый челове,´к в отде,´льности
појединачан отде,´льный
појединачност ж.1. отде,´льность 2. подро,´бность, ча,´стность
поједини не,´который, отде,´льно взя,´тый
појединост ж. 1. подро,´бность 2. дета,´ль, ча,´стность
испричати нешто у појединостима - рассказа,´ть подро,´бно
појединце по,´рознь, поодино,´чке
појести съесть, пое,´сть (немно,´го)
појести душу некоме - надое,´сть кому,´-либо
појити пои,´ть
појмити поня,´ть, пости,´чь
појмљив поня,´тный
појурити побежа,´ть, погна,´ть, погна,´ться
показати, показивати показа,´ть, прояви,´ть, обнару,´жить; ~ се показа,´ться, прояви,´ться, показа,´ть себя,´, обнару,´живаться
показати некоме зубе - показа,´ть зу,´бы кому,´-ли,´бо
показивач м. лицо,´ пока,´зывающее, показа,´тель, индика,´тор
показни показа,´тельный
покајање с. покая,´ние
покајати поплати,´ться, отомсти,´ть; ~ се пока,´яться
покајник м. ка,´ющийся (гре,´шник)
покајнички покая,´нный
покајничка молитва - покая,´нная моли,´тва
покајничке речи - покая,´нные слова,´
покалуђерити постри,´чь в мона,´хи; ~ се постри,´чься в мона,´хи
покаскивати бежа,´ть ме,´лкой рысцо,´й
покашљивати пока,´шливать
покварен 1. (челове,´к) испо,´рченный, поро,´чный, нече,´стный, развращённый, распу,´тный 2. (еда,´) ту,´хлый, проту,´хший
3. (во,´здух) за,´тхлый, ду,´шный, спёртый 4. (механизам) расстро,´енный
покварењак м. мора,´льно испо,´рченный челове,´к, развра,´тник, негодя,´й
покварити 1. разврати,´ть 2. испо,´ртить, сорва,´ть; ~ се испо,´ртиться
покварити рачуне - сорва,´ть расчёты
поквасити намочи,´ть, смочи,´ть, размочи,´ть; ~се намо,´кнуть
покидати посрыва,´ть, повырва,´ть, разорва,´ть, прерва,´ть; ~се порва,´ться, ло,´пнуть
покипети закипе,´ть, вскипе,´ть
покисао промо,´кший, пове,´сивший нос
покиснути 1. промо,´кнуть 2. пове,´сить нос, пасть ду,´хом
покладе ж. мн. ма,´сленица
покладни ма,´сленичный
поклањати дари,´ть
поклањати пажњу - обраща,´ть внима,´ние
поклапати закрыва,´ть (кры,´шкой); ~се покрыва,´ться, совпада,´ть, соотве,´тствовать
поклати переколо,´ть, поре,´зать, заколо,´ть (всех); ~се подра,´ться, поре,´заться
поклекнути 1. стать на коле,´ни, упа,´сть на коле,´ни 2. пасть ду,´хом, раски,´снуть, покори,´ться
поклич м. во,´зглас (восто,´рженный, лику,´ющий), клич, призы,´в, зов
поклон м. 1. покло,´н 2. дар, пода,´рок, гости,´нец
дати на поклон - подари,´ть
поклону се зуби не гледају - дарёному коню,´ в зу,´бы не смо,´трят
поклонити подари,´ть; ~се согну,´ться, пригну,´ться, поклони,´ться, покори,´ться
поклопац м. 1. кры,´шка 2. колпачо,´к, кла,´пан
поклопити закры,´ть (кры,´шкой), покры,´ть, перекры,´ть; ~се покры,´ться
покој м. поко,´й, успокое,´ние
покојни поко,´йный (уме,´рший)
покојник м. поко,´йник
покојнички поко,´йницкий
поколебати поколеба,´ть; ~се поколеба,´ться
поколебати поверење - подорва,´ть дове,´рие
поколење с. поколе,´ние
покољ м. резня,´, избие,´ние
покондирити се зазна,´ться, набра,´ться спе,´си, зава,´жничать
покондирена тиква - глу,´пый, спеси,´вый челове,´к
покопавање с. погребе,´ние
покопати, покопавати хорони,´ть, похорони,´ть, захорони,´ть, закопа,´ть
покор м. уко,´р, укори,´зна, стыд, позо,´р
покаравати покоря,´ть, подчиня,´ть; ~се покоря,´ться, подчиня,´ться
покоран поко,´рный, послу,´шный
слуга покоран - я ваш поко,´рный слуга,´, рад служи,´ть
покорити покори,´ть, подчин,´ить; ~се покори,´ться, подчини,´ться
покосити вы,´косить, покоси,´ть, погуби,´ть, казни,´ть; ~се подра,´ться
покошкати се поссо,´риться, поруга,´ться
покрајина ж. о,´бласть, край
покрајински областно,´й, краево,´й
покрасти 1. раскра,´сть, расхити,´ть, разворова,´ть 2. обокра,´сть, обворова,´ть
покрвити се кро,´вно поссо,´риться
покренути 1. дви,´нуть, сдви,´нуть, передви,´нуть 2. взволнова,´ть, возбуди,´ть, основа,´ть; ~се дви,´нуться, сдви,´нуться,
передви,´нуться
покренути новине - нача,´ть издава,´ть газе,´ту
покренути питање - поста,´вить вопро,´с
покрет м. 1. движе,´ние 2. манове,´ние, жест 3. волне,´ние, броже,´ние 4. передвиже,´ние, выступле,´ние
покрет војске - выступле,´ние а,´рмии
омладински покрет - молодёжное движе,´ние
покретан подвижно,´й, дви,´жимый, дви,´гающийся
покретно имање - дви,´жимое иму,´щество
покретати дви,´гать, сдвига,´ть, передвига,´ть; ~се дви,´гаться, сдвига,´ться, передвига,´ться
покретати машину - дава,´ть ход маши,´не
покретач м. 1. дви,´гатель 2. побуди,´тель, зачи,´нщик, инициа,´тор 3. основа,´тель, учреди,´тель 4. пружи,´на (заводна,´я)
покретачки дви,´гательный, побуди,´тельный
покретачка снага - дви,´жущая сила
покретљив подви,´жный, подвижно,´й
покретност ж. подви,´жность
покривало с. покрыва,´ло
покривати покрыва,´ть, закрыва,´ть; ~се покрыва,´ться, обеспе,´чиваться
покривач м. 1. одея,´ло, покрыва,´ло 2. покро,´в, покры,´шка
покрити покры,´ть, закры,´ть; ~се покры,´ться, обеспе,´читься
покриће с. покры,´тие, прикры,´тие
покрмачити замара,´ть, запа,´чкать, насажа,´ть кля,´ксу
покровитељ м. покрови,´тель, защи,´тник
покровитељски покрови,´тельственный
покројити скрои,´ть, раскрои,´ть
покрпити зашто,´пать, перечини,´ть
покрстити покрести,´ть; ~се крести,´ться (приня,´ть христиа,´нство)
покрштен крещёный
покуда ж. порица,´ние, укори,´зна, хула,´
покудити осуди,´ть, неодобри,´тельно отозва,´ться, укори,´ть
покуљати поли,´ться, хлы,´нуть, нахлы,´нуть
покуњити се 1. пону,´рить (поту,´пить) голову 2. пригорю,´ниться, упа,´сть ду,´хом, пове,´сить нос, пасть ду,´хом,
покупити собра,´ть; ~се уйти,´, убра,´ться
покуповати скупи,´ть, понакупи,´ть, закупи,´ть
покус м. 1. фо,´кус 2. о,´пыт
покусати 1. есть ло,´жкой 2. съесть (всё)
покусни про,´бный, о,´пытный
покућанство с. дома,´шняя у,´тварь, ме,´бель
покућар м. дома,´шний слуга,´, сто,´рож до,´ма, домосе,´д
покућство с. ме,´бель, дома,´шняя обстано,´вка
покуцати постуча,´ть
покуцати на врата - постуча,´ться в дверь
покуцкавати лего,´нько посту,´кивать, ти,´кать
покушавати пыта,´ться, про,´бовать, испы,´тывать
покушај м. попы,´тка, про,´ба
покушати попыта,´ться, попро,´бовать
покушати срећу - попыта,´ть сча,´стья
пол м. пол (мужско,´й, же,´нский)
пол м. по,´люс
северни пол - се,´верный по,´люс
магнетски пол - магни,´тный полюс
пола полови,´на, пол
полагано ме,´дленно, полего,´ньку
полагање с. укла,´дывание, закла,´дка
полагање испита - сда,´ча экза,´мена
полагање рачуна - отчёт, сда,´ча отчёта
полагање заклетве - прися,´га
полагати класть, укла,´дывать, закла,´дывать
полагати темеље - закла,´дывать осно,´ву
полагати испит - держа,´ть экза,´мен
полагати право - предъявля,´ть права,´
полагач м. укла,´дчик
полагач мина - ми,´нный загради,´тель
полажење с. отъе,´зд, отправле,´ние
полазак м. отъе,´зд, отправле,´ние, отбы,´тие, вы,´ход
полазити уезжа,´ть, отправля,´ться в путь
воз полази у 8 сати - по,´езд отхо,´дит в 8 часо,´в
полазни исхо,´дный, отправно,´й
полазна тачка - исхо,´дное положе,´ние
полазно време - вре,´мя отъе,´зда
полазник м. отъезжа,´ющий, отбыва,´ющий, посети,´тель
полако потихо,´ньку, ме,´дленно, осторо,´жно
полакомити се пола,´комиться, разла,´комиться
поларизација ж. поляриза,´ция
поларни поля,´рный
поларна светлост - се,´верное сия,´ние
Поларна звезда - Поля,´рная звезда,´
поларник м. геогр. поля,´рный круг
поласкати польсти,´ть
полегати полега,´ть
поледица ж. гололе,´дица
полеђина ж. оборо,´тная, за,´дняя сторона,´, изна,´нка
полеђушке лёжа на спине,´, на,´взничь
полемика ж. поле,´мика
полемисати полемизи,´ровать
полемичан полеми,´ческий, полеми,´чный
полемичар м. полеми,´ст
полен м. пыльца,´ цвето,´чная
полепшати, полепшавати укра,´сить, украша,´ть, сде,´лать краси,´вее, улу,´чшить; ~се укра,´ситься, стать краси,´вее
полет м. 1. полёт, взлёт 2. подъём, разма,´х 3. воодушевле,´ние, энтузиа,´зм
полетан 1. взлётный 2. вдохнове,´нный, восто,´рженный
полетарац м. опери,´вшийся птене,´ц, молодо,´й челове,´к
полетати, полетети 1. полете,´ть, взлете,´ть, взлета,´ть, улета,´ть, улете,´ть, слета,´ть 2. поскака,´ть, помча,´ться, бро,´ситься
полетети у помоћ - бро,´ситься на по,´мощь
поливати полива,´ть, вспры,´скивать, залива,´ть
полигон м. полиго,´н, стре,´льбище
полизати подлиза,´ть, слиза,´ть, вы,´лизать
поликлиника ж. поликли,´ника
полином м. многочле,´н
полиномски многочле,´нный
полип м. поли,´п
полипсати подо,´хнуть, передо,´хнуть
полити поли,´ть
политика ж. поли,´тика
међународна политика - междунаро,´дная поли,´тика
спољна политика - вне,´шняя поли,´тика
економска политика - экономи,´ческая поли,´тика
политичан полити,´чный
политичар м. поли,´тик
политички полити,´ческий
политичка борба - полити,´ческая борьба,´
политичко уређење - полити,´ческий строй
из политичких разлога - по полити,´ческим соображе,´ниям
полица ж. 1. по,´лка 2. страхово,´й по,´лис
полица за књиге - кни,´жная по,´лка
полицајац м. полице,´йский
полиција ж. поли,´ция
полицијски полице,´йский
полицијски агент - сы,´щик
полицијски писар - полице,´йский чино,´вник
полни полово,´й
полни орган - полово,´й о,´рган
полован но,´шеный
половно одело - ста,´рое, но,´шеное платье
полован намештај - ста,´рая ме,´бель
половина ж. полови,´на, полови,´нка
половица ж. полови,´на
половичан полови,´нчатый
положај м. 1. (рас)положе,´ние, местоположе,´ние 2. пози,´ция 3. по,´за 4. состоя,´ние, обстоя,´тельство, ситуа,´ция,
конъюнкту,´ра 5. пост, до,´лжность, звание
положајни конъюнкту,´рный, позицио,´нный
положити положи,´ть, уложи,´ть, возложи,´ть
положити испит - сдать экза,´мен
положити рачун - сдать отчёт
положити заклетву - приня,´ть прися,´гу
положити оружје - сложи,´ть ору,´жие
поломити полома,´ть, слома,´ть, разби,´ть
поломише се трчећи - сби,´лись с ног, уста,´ли од беготни,´
полтрон м. малоду,´шный челове,´к, подхали,´м
полтронство с. малоду,´шие, тру,´сость, подхали,´мство
полубрат м. сво,´дный брат
полубунило с. полусозна,´тельное состоя,´ние
полувунен полушерстяно,´й
полувунена тканина - полушерстяна,´я ткань
полуга ж. 1. рыча,´г 2. сли,´ток, болва,´нка
злато у полугама - зо,´лото в сли,´тках
полуглас м. полушёпот
полугласан негро,´мкий
полугласно вполго,´лоса
полугодишњи полугодово,´й
полугодишњица ж. пра,´зднование, торжество,´ (по слу,´чаю полуго,´дия како,´го-либо собы,´тия)
полугодиште с. полуго,´дие
полуготов полугото,´вый, гото,´вый наполови,´ну
полуготови производ - полуфабрика,´т
полудесно пол-оборо,´та напра,´во
полудивљак м. полудика,´рь
полудивљи полуди,´кий
полужут полужёлтый, жёлтый наполови,´ну
полузваничан полуофициа,´льный, официо,´зный
полузнање с. полузна,´ние, полуобразо,´ванность
полукрван полукро,´вный
полукруг м. полукру,´г, полуоборо,´т
полукружан полукру,´глый, полукру,´жный
полукугла ж. полуша,´рие
полулево полоборо,´та нале,´во
полулопта ж. полуша,´рие
полулуд полоу,´мный, полусумасше,´дший
полумера ж. полуме,´ра
полумесец м. полуме,´сяц
полумрак м. полумра,´к, полуте,´нь
полумрачан полутёмный
полумртав полумёртвый
полунезависан полунезави,´симый
полуобећање с. полуобеща,´ние
полуобрт м. полуоборо,´т
полуострво с. полуо,´стров
Балканско полуострво - Балка,´нский полуо,´стров
полуплатно с. полульняна,´я ткань
полупречник м. полудиа,´метр, ра,´диус
полупросвећен малообразо,´ванный
полусан м. полусо,´н
полусвестан полусозна,´тельный
полусвет м. полусве,´т
полусвила ж. полушёлковая ткань
полусвилен полушёлковый
полусенка ж. полуте,´нь
полусестра ж. сво,´дная сестра,´
полусиров полусыро,´й, необрабо,´танный
полуслужбен полуофициа,´льный
полуспрат м. мезони,´н
полутабак м. пол-листа,´
полутански полови,´нчатый
полутанске мере - полуме,´ры
полутар м. эква,´тор
полутарски экваториа,´льный, эква,´торный
полутина, полутка ж. полови,´на
получасовни получасово,´й
пољак м. полево,´й сто,´рож
Пољ|ак м. поля,´к; ~иња по,´лька
поље с. по,´ле
бојно поље - по,´ле бо,´я
на пољу науке - в о,´бласти нау,´ки
пољопривреда ж. се,´льское хозя,´йство
пољопривредни сельскохозя,´йственный
пољски полево,´й
пољска болница - полево,´й го,´спиталь
пољска кујна - похо,´дная ку,´хня
пољубац м. поцелу,´й
пољубити поцелова,´ть; ~се поцелова,´ться
пољуљати покачну,´ть, пошатну,´ть, раскача,´ть; ~се покачну,´ться, пошатну,´ться
помагати помога,´ть, ока,´зывать по,´мощь; ~се помога,´ть друг дру,´гу
помагач м. помо,´щник, посо,´бник
помада ж. пома,´да
помазати нама,´зать, сма,´зать
помазивати сма,´зывать, нама,´зывать
помајка ж. приёмная мать
помакнути подви,´нуть, сдви,´нуть; ~се подви,´нуться, передви,´нуться
помало понемно,´гу
мало помало - постепе,´нно
помама ж. бе,´шенство, неи,´стовство, исступле,´ние
помаман неи,´стовый, бе,´шеный
помамити взбеси,´ть; ~се взбеси,´ться
помањи дово,´льно ма,´ленький
помањкање с. недоста,´ток, недоста,´ча, недохва,´т
помахнитати прийти,´ в бе,´шенство, потеря,´ть рассу,´док
помен м.1. воспомина,´ние, па,´мять 2. поми,´нки
поменути упомяну,´ть, напо,´мнить, помяну,´ть
померати, померити сдвига,´ть, передвига,´ть, сдви,´нуть, подви,´нуть, перемести,´ть; ~се подвига,´ться, отодвига,´ться,
подви,´нуться, отодви,´нуться, посторони,´ться
померити памећу - сойти,´ с ума,´, рехну,´ться
померљив могу,´щий быть сдви,´нутым
помести подмести,´, смести,´, вы,´мести
пометен 1. запу,´танный, спу,´танный 2. смущённый, сконфу,´женный
пометња ж. 1. пу,´таница, замеша,´тельство, сума,´тоха, беспоря,´док 2. заблужде,´ние, оши,´бка
помешати 1. помеша,´ть, смеша,´ть 2. перепу,´тать, спу,´тать; ~се вмеша,´ться, впу,´таться
помијара ж помо,´йное ведро,´, помо,´йка
помије ж. помо,´и
помиловати поми,´ловать, амнисти,´ровать
помиловати погла,´дить, поласка,´ть
помиловати по глави - погла,´дить по голове,´
помирење с. примире,´ние
помиривати примиря,´ть, мири,´ть
помирисати поню,´хать
помирити помири,´ть, примири,´ть; ~се помири,´ться
помирљив 1. миролюби,´вый, примири,´тельный 2. укло,´нчивый 3. сгово,´рчивый, усту,´пчивый, покла,´дистый
помисао ж. по,´мысел, мысль
помислити поду,´мать, заду,´мать
помицати подвига,´ть, сдвига,´ть, передвига,´ть; ~се подвига,´ться, передвига,´ться
помичан подви,´жный, передвижно,´й
помишљати ду,´мать, помышля,´ть, наду,´мывать
помлатити поби,´ть, поколоти,´ть
помножити умно,´жить, помно,´жить
помодан мо,´дный
помодар м. мо,´дник
помодарка ж. мо,´дница
помодрети посине,´ть, стать си,´ним
помолити вы,´сунуть, вы,´ставить; ~се вы,´сунуться, появи,´ться, вы,´лезти
поморанџа ж. апельси,´н
поморац м. моря,´к, морепла,´ватель
поморски морско,´й
поморски рат - морска,´я война,´
поморство с. 1. морски,´е дела,´, морско,´е ве,´домство 2. морепла,´вание, морехо,´дство, морско,´е судохо,´дство
помоћ ж. 1. по,´мощь, подде,´ржка, соде,´йствие, подспо,´рье 2. подкрепле,´ние 3. посо,´бие, вспомоществова,´ние, посо,´бие
брза помоћ - ско,´рая по,´мощь
бити некоме од помоћи - помога,´ть, подде,´рживать кого,´-либо
помоћи по,´мочь, оказа,´ть по,´мощь
помоћни вспомога,´тельный, служе,´бный
помоћни глагол (грам.) - вспомога,´тельный глаго,´л
помоћник м. помо,´щник
помоћник министра това,´рищ мини,´стра
лекарски помоћник - фе,´льдшер
помоћница ж. помо,´щница
трговачка помоћница - продавщи,´ца, прика,´зчица, рабо,´тница прила,´вка
помоћу с по,´мощью, при посре,´дстве, че,´рез
помпа ж. по,´мпа, церемо,´ния
помпезан помпе,´зный, роско,´шный
помрачење с. затме,´ние, помраче,´ние
помрачење сунца - затме,´ние со,´лнца
помрачити затемни,´ть, затми,´ть; ~се затемни,´ться, потемне,´ть, омрачи,´ться
помрети умере,´ть, вы,´мереть
помрзнути се помёрзнуть, перемёрзнуть
помрсити запу,´тать, перепу,´тать, спу,´тать
помрсити рачуне - расстро,´ить пла,´ны
помрчина ж. темнота,´, тьма, мрак
помусти подои,´ть
помутити запу,´тать, перепу,´тать
помутити срећу - омрачить счастье
помутила му се памет - он сошёл с ума,´
помутња ж. смяте,´ние, переполо,´х, сумато,´ха
помучити се потруди,´ться, пому,´читься
понављати возобновля,´ть, обновля,´ть, повторя,´ть; ~се повтори,´ться, обновля,´ться
понављач м. второго,´дник
понајближе ближе всего,´
понајбољи са,´мый лу,´чший
понајвише ча,´ще всего,´, побо,´льшей ча,´сти, обы,´чно
понајгоре ху,´же всего,´
понајлепши са,´мый краси,´вый, краси,´вейший
понајмање ме,´ньше всего,´
понајпре пре,´жде всего,´, скоре,´е всего,´
понамештати порасста,´вить
понаособ по отде,´льности, отде,´льно
понапити се подпи,´ть
понарасти подрасти,´
понатицати понасади,´ть
понашање с. поведе,´ние, мане,´ра держа,´ть себя,´
понашати се вести,´ себя,´, держа,´ть себя,´
он уме лепо да се понаша - он уме,´ет хорошо,´ себя,´ держа,´ть
понегде кое-где, места,´ми
понедељак м. понеде,´льник
понекад иногда,´, и,´зредка, кое-когда,´
понекипут иногда,´, кое-когда,´, времена,´ми
понестајати подходи,´ть к концу,´, не хвата,´ть
понестати недоста,´ть, не хвати,´ть, исся,´кнуть
понети 1. взять с собо,´й, захвати,´ть, унести,´ 2. забере,´менеть; ~ се возгорди,´ться, зазна,´ться
понети се с неким - поспо,´рить с ке,´м-либо, вступи,´ть в сопе,´рничество
понешто отча,´сти, кое-что
понизан униже,´нный, прини,´женный, смире,´нный
понизити, понижавати уни,´зить, прини,´зить, оскорби,´ть, оскорбля,´ть; ~се унижа,´ться, уни,´зиться
поникао ж. по,´росль, побе,´г, отро,´сток
поникнути взойти,´, прорасти,´, произойти,´, появи,´ться, возни,´кнуть
понирати уходи,´ть в зе,´млю, тере,´ться, проса,´чиваться
поницати всходи,´ть, прораста,´ть, появля,´ться, поника,´ть голово,´й
поништавати уничтожа,´ть, отмени,´ть, аннули,´ровать, погаша,´ть; ~се уничтожа,´ться
поништити уничто,´жить, отмени,´ть, аннули,´ровать, погаси,´ть
понован повто,´рный
поновни испит - повто,´рный экза,´мен
поновац м. второго,´дник
поновити возобнови,´ть, обнови,´ть, повтори,´ть; ~се повтори,´ться, возобнови,´ться
поновити разред - оста,´ться в кла,´ссе на второ,´й год
поново вновь, сно,´ва, снача,´ла
понор м. пропа,´сть, бе,´здна, обры,´в
понорница ж. река,´, уходя,´щая под зе,´млю
понос м. го,´рдость, досто,´инство, самолю,´бие
поносан го,´рдый, гордели,´вый
поносити се горди,´ться, кичи,´ться
поноситост ж. го,´рдост, кичли,´вость
поноћ ж. по,´лночь
у поноћ - в по,´лночь
око поноћи - о,´коло полу,´ночи
по поноћи - по полу,´ночи
поноћни полно,´чный
понуда ж. предложе,´ние
поднети (ставити) понуду - дать, внести,´ предложе,´ние
понуде ж. мн. угоще,´ние, переда,´ча больно,´му
понудити предложи,´ть; ~се предложи,´ть свои,´ услу,´ги
понудити некога - угости,´ть кого,´-либо
понукати подтолкну,´ть, побуди,´ть, подстрекну,´ть
поњава ж. рядно,´
поњушити поню,´хать, обню,´хать
поодавно давно,´, давне,´нько
поодмаћи се продви,´нуться, отдали,´ться, отодви,´нуться немно,´го
поодрасти подрасти,´, вы,´расти
поорати вспаха,´ть, перепаха,´ть
поохолити се обнагле,´ть, возгорди,´ться, зазна,´ться
поочим м. приёмный (на,´званный) оте,´ц
пооштрити, пооштравати 1. заостря,´ть, заостри,´ть 2. уси,´лить 3. ухудша,´ть
попабирчити пособра,´ть, подобра,´ть
попадати 1. попа,´дать, упа,´сть 2. спусти,´ться, насе,´сть
попалити поже,´чь, попали,´ть
попалити мостове за собом - сжечь за собо,´й мосты,´
попара ж. тю,´ря, хле,´бная похлёбка
скувати некоме попару - наде,´лать неприя,´тностей кому,´-ли,´бо, подложи,´ть свинью,´
попарити обвари,´ть, обда,´ть кипятко,´м, распа,´рить
попац м. сверчо,´к
попевати попева,´ть, подпева,´ть, напева,´ть
попети подня,´ть, вознести,´; ~се подня,´ться, взле,´зть, взойти,´ (в го,´ру)
попис м. 1. спи,´сок, пе,´речень, рее,´стр, реги,´стр, ве,´домость 2. о,´пись, учёт това,´ра 3. пе,´репись населе,´ния
пописати, пописивати 1. записа,´ть, перепи,´сывать, переписа,´ть 3. де,´лать, сде,´лать спи,´сок 4. наложи,´ть запреще,´ние,
конфискова,´ть
пописивач м. перепи,´счик
пописни относя,´щийся к пе,´реписи
пописна комисија - коми,´ссия по пе,´реписи
попити 1. вы,´пить, впита,´ть 2. пропи,´ть
поплава ж. разли,´в, наводне,´ние
поплавети, поплавити посини,´ть, посине,´ть, сде,´лать голубы,´м
поплавити зали,´ть, затопи,´ть
поплакати попла,´кать, всплакну,´ть
поплашити испуга,´ть, перепуга,´ть; ~се испуга,´ться, напуга,´ться
поплеснивити покры,´ться пле,´сенью
поплочавати выкла,´дывать пли,´тками, мости,´ть
поплочати вы,´ложить пли,´тками, замости,´ть
попљувати оплева,´ть, заплева,´ть, опозо,´рить
попов попо,´вский, попо,´в
поповати чита,´ть нота,´ции
поповски свяще,´ннический, попо,´вский
поповство с. попо,´вщина
попола попола,´м
поправак м. попра,´вка, исправле,´ние, почи,´нка
поправилиште с. исправи,´тельный дом (для малоле,´тних престу,´пников)
поправити, поправљати 1. попра,´вить, испра,´вить, поправля,´ть, исправля,´ть 2. (от)ремонти,´ровать, починя,´ть
3. улу,´чшить; ~се 1. испра,´виться, исправля,´ться 2. улу,´чшиться, попра,´виться, опра,´виться 3. приба,´вить в ве,´се
поправка ж. 1. попра,´вка, исправле,´ние 2. почи,´нка, ремо,´нт 3. корректу,´ра, пра,´вка 4. улучше,´ние
поправљач м. лицо,´ исправля,´ющее
поправљив поправи,´мый
поправни 1. исправи,´тельный 2. ремо,´нтный
поправни испит - переэкзамено,´вка
попреко поперёк
уздуж и попреко - вдоль и поперёк
погледати попреко - посмотре,´ть и,´скоса
попречан попере,´чный
поприличан дово,´льно большо,´й
поприпазити обрати,´ть внима,´ние немно,´го
попритегнути поприжа,´ть, подтяну,´ть немно,´го
попричати порассказа,´ть, поболта,´ть немно,´го
поприште с. по,´ле бо,´я, по,´прище
попросити попроси,´ть
попрсје с. бюст (скульпту,´ра)
попрскати обры,´згать, опры,´скать, сбры,´знуть
популаран популя,´рный
популарне цене - общедосту,´пные це,´ны
популарисати популяризи,´ровать
популација ж. населе,´ние, народонаселе,´ние, населённость
попуна ж. пополне,´ние, дополне,´ние
попунити, попуњавати попо,´лнить, допо,´лнить, возмести,´ть, возмеща,´ть, запо,´лнить; ~се попо,´лниться, допо,´лниться, запо,´лниться,
заполня,´ться
попуст м. 1. усту,´пка 2. (в цене,´) ски,´дка
попустити уступи,´ть, спусти,´ть, ослабе,´ть
ветар је попустио - ве,´тер стих
попустљив усту,´пчивый, сгово,´рчивый, мя,´гкий, снисходи,´тельный
попут подо,´бно, как, сло,´вно, наподо,´бие
попут авиона - как самолёт, подо,´бно самолёту
попуцати 1. поло,´паться 2. расстреля,´ть (все заря,´ды)
попушити покури,´ть, вы,´курить (всё)
попуштати 1. ослабля,´ть, отпуска,´ть 2. слабе,´ть 3. уступа,´ть, сдава,´ться; 4 (у цени) сбавля,´ть, ски,´дывать 5. уменьша,´ться; 6.
ока,´зывать побла,´жку 7. отпусти,´ть на свобо,´ду (всех подря,´д); ~се подчиня,´ться, размяка,´ть
поравнање с. 1. ура,´внивание, выра,´внивание 2. соглаше,´ние о ликвида,´ции спо,´ра
поравњати, поравњивати 1. вы,´ровнять, уровня,´ть 2. ула,´дить, примири,´ть, согласова,´ть 3. сравня,´ть, сра,´внивать
порадовати се обра,´доваться
порађање с. 1. ро,´ды, 2. му,´ки тво,´рчества
порађати рожа,´ть, порожда,´ть; ~се рожа,´ть, нарожда,´ться
поражавати 1. наноси,´ть пораже,´ние, поража,´ть 2. изумля,´ть, потряса,´ть
поражен ошеломлённый
пораз м. пораже,´ние, разгро,´м
поразан уби,´йственный, потряса,´ющий
поразбољевати се поразболе,´ться (о мно,´гих)
поразговарати поговори,´ть; ~се поговори,´ть (ме,´жду собо,´й)
поразити нанести,´ пораже,´ние, разгроми,´ть, разби,´ть (в бою,´)
пораменице ж. мн. подтя,´жки, брете,´льки
поранити встать ра,´но поутру,´
пораст м. рост, разви,´тие, увеличе,´ние, возраста,´ние
пораст производње - увеличе,´ние произво,´дства
порасти возрасти,´, разви,´ться
поратни послевое,´нный
поребарке на ребро,´, на бок, бо,´ком
лећи поребарке - лечь на бок
поребрица ж. анат. пле,´вра
поред 1. ря,´дом, по,´дле, во,´зле 2. сбо,´ку, со стороны,´, у, при 3. поми,´мо, сверх 4. наряду,´ с 5. несмотря,´
на, вопреки,´
он седи поред мене - он сиди,´т во,´зле меня,´
она иде поред мене - она,´ идёт ря,´дом со мной
поред осталог - наряду,´ с други,´м, вме,´сте с тем
поредак м. 1. поря,´док, распоря,´док 2. устро,´йство, строй
државни поредак - госуда,´рственнное устро,´йство
робовласнички поредак - робовладе,´льческий строй
поредити сравни,´ть, сопоста,´вить; ~се сравня,´ться, приравня,´ться
поређати расста,´вить в ряд, вы,´строить в ряды,´, перечи,´слить; ~ се стать в ряд
поређење с. сравне,´ние, сопоставле,´ние
поређивати сра,´внивать, сопоставля,´ть, прира,´внивать
порез м. нало,´г
порез (пореза) на приход - подохо,´дный нало,´г
порезни нало,´говый
порезник м. сбо,´рщик нало,´гов
порекло с. происхожде,´ние, возникнове,´ние, исто,´чник
пореметити 1. нару,´шить, расстро,´ить 2. привести,´ в беспоря,´док, перепу,´тать 3. сойти,´ с ума,´, рехну,´ться
пореметити здравље - расстро,´ить здоро,´вье
поремећај м. 1. расстро,´йство, наруше,´ние поря,´дка 2. замеша,´тельство, пу,´таница
поремећај свести (ума) - психи,´ческое растро,´йство
порески нало,´говый, податно,´й
пореска управа - нало,´говое управле,´ние
порески обвезник - налогоплате,´льщик
порећи отказа,´ть, отве,´ргнуть, отказа,´ться от свои,´х слов
порицати 1. отка,´зывать, отрица,´ть, отпира,´ться 2. оспа,´ривать
поробити, поробљавати 1. пороботи,´ть, поробоща,´ть 2. отнима,´ть, гра,´бить, захва,´тывать 3. забра,´ть, взять в плен
пород м. 1. рожде,´ние, ро,´ды 2. пото,´мство, но,´вое поколе,´ние
породилиште с. роди,´льный дом
породиља ж. роже,´ница
породиљски роди,´льный
породиљска грозница - роди,´льная горя,´чка
породити роди,´ть, породи,´ть; ~се роди,´ть
породица ж. семья,´, семе,´йство
породични семе,´йный, фами,´льный
порођај м. ро,´ды
порођај пре времена - преждевре,´менные ро,´ды
порођајни родово,´й
порођајни болови - бо,´ли при ро,´дах
порођајне муке - родовы,´е схва,´тки
порок м. поро,´к
порота ж. суд прися,´жных
поротни относя,´щийся к суду,´ прися,´жных
поротни суд - суд прися,´жных
поротник м. прися,´жный заседа,´тель
порочан поро,´чный
порта ж. церко,´вный двор
портир м. швейца,´р, привра,´тник, портье,´
портрет м. портре,´т
портретист(а) портрети,´ст
портретски портре,´тный
портфељ м. портфе,´ль
поруб м. рубе,´ц, кро,´мка
порубити, порубљивати подруба,´ть, подшива,´ть, подши,´ть край тка,´ни
поруга ж. 1. поруга,´ние, насме,´шка, издева,´тельство, издёвка 2. бесче,´стье, позо,´р
поружнети подурне,´ть
порука ж. поруче,´ние, нака,´з, зака,´з, переда,´ча сообще,´ния
поруменети покрасне,´ть
поруменети од стида - покрасне,´ть от стыда,´
поручилац лицо,´ даю,´щее поруче,´ние
поручити, поручивати поруча,´ть, проучи,´ть, зака,´зывать, заказа,´ть
поручивати по неког - звать кого,´-либо
поруџбина ж. зака,´з
поручник м. пору,´чик, лейтена,´нт
порушити 1. разру,´шить, развали,´ть, 2. уничто,´жить
порцелан м. фарфо,´р
порцелански фарфо,´ровый
порција ж. по,´рция, рацио,´н, паёк
посаветовати посо,´ветовать, дать совет; ~се посове,´товаться
посада ж. 1. гарнизо,´н 2. экипа,´ж, кома,´нда
бродска посада - экипа,´ж корабля,´
посадити, посађивати посади,´ть, рассади,´ть, расса,´живать; ~се усе,´сться
посакривати запря,´тать (всё); ~се попря,´таться
посао м. 1. де,´ло, рабо,´та 2. заня,´тие, про,´мысел 3. сде,´лка
задати некоме посла - зада,´ть кому,´-ли,´бо мно,´го рабо,´ты
узети у посао - взять в рабо,´ту
гледај своја посла - занима,´йся свои,´м де,´лом, не твоё э,´то де,´ло
дати се на посао - взя,´ться за де,´ло
Министарство спољних послова - Министе,´рство иностра,´нных дел
отправник послова - повере,´нный в дела,´х
посвађати поссо,´рить, рассо,´рить; ~се поссо,´риться, рассо,´риться
посве совсе,´м, во,´все
посведочити засвиде,´тельствовать, удостове,´рить
посвета ж. посвяще,´ние
посветити, посвећивати посвяти,´ть, освяти,´ть, освяща,´ть; ~се посвятить, посвяща,´ть себя,´
посвирати поигра,´ть
посвојити присво,´ить, усынови,´ть
посвојкиња ж. приёмная дочь
посвојче с. приёмыш (ребёнок)
посвршавати зако,´нчить, поде,´лать
посебан 1. отде,´льный, осо,´бый 2. специа,´льный
посебно обосо,´бленно, отде,´льно, врозь
посегнути посягну,´ть, потяну,´ться, дви,´нуться
посед м. со,´бственность, недви,´жимое иму,´щество, име,´ние
поседати владе,´ть
поседник м. владе,´лец, со,´бственник, поме,´щик
поседовати владе,´ть, име,´ть в со,´бственности, облада,´ть
посезати посяга,´ть, протя,´гивать ру,´ку (что,´бы взять)
посекотина ж. поре,´з
посело с. посиде,´лки, вечери,´нка
посељачити сде,´лать крестья,´нином, омужи,´чить; ~се стать крестья,´нином, омужи,´читься
посести овладе,´ть, заня,´ть
посестрима ж. на,´званная сестра,´
посета ж. посеще,´ние, визи,´т
посетити посети,´ть, навести,´ть, сде,´лать визи,´т
посетница ж. визи,´тная ка,´рточка
посећи заруби,´ть, изруби,´ть, поре,´зать, пора,´нить (ножо,´м), посе,´чь; ~се поре,´заться
посећивати посеща,´ть, навеща,´ть, де,´лать визи,´ты
посилити се стать си,´льным, возгорди,´ться, зазна,´ться
посилни м. вестово,´й
посинак м. приёмный сын
посинити усынови,´ть
посипати посыпа,´ть, засыпа,´ть, облива,´ть; ~се обсыпа,´ться, сыпа,´ть на себя,´, облива,´ться
посиротети обедне,´ть, стать бе,´дным
посисати пососа,´ть, вы,´сосать, всоса,´ть, впита,´ть
поскакати, поскакивати 1. подпры,´гивать, попры,´гать 2. вскочи,´ть (о мно,´гих)
поскапати передо,´хнуть
поскидати поснима,´ть
посклањати попря,´тать, убра,´ть
поскок м. зоол. рога,´тая гадю,´ка
поскочити подскочи,´ть, подпры,´гнуть, вскочи,´ть
поскочица ж. часту,´шка
поскупети подорожа,´ть, стать доро,´же
поскупити, поскупљивати подня,´ть, поднима,´ть це,´ну, сде,´лать доро,´же
послагати поскла,´дывать
посланик м. депута,´т
посланица ж. посла,´ние
посланство с. ми,´ссия, посо,´льство
посластица ж. сла,´дкое, десе,´рт, ла,´комство
посластице сла,´сти
посластичар м конди,´тер
посластичарница ж. конди,´терская
послати посла,´ть
послати по лекара - посла,´ть за до,´ктором
после предло,´г по,´сле
доћи ћу после вас - приду,´ по,´сле вас
после 1. по,´сле, спустя,´, че,´рез 2. пото,´м, по,´зже
последица ж. после,´дствие, сле,´дствие, результа,´т
последњи после,´дний
послетати полете,´ть, слете,´ть (о мно,´гих)
пословање с. веде,´ние дел, де,´ятельность
пословати вести,´ дела,´, занима,´ться де,´лом
пословички посло,´вичный
пословни делово,´й, рабо,´чий
пословни ред - рабо,´чий поря,´док
пословник м. инстру,´кция, пра,´вила вну,´треннего распоря,´дка на рабо,´те
пословница ж. канцеля,´рия, конто,´ра, бюро,´
пословођа м. делопроизводи,´тель, руководи,´тель рабо,´т
послодавац м. работода,´тель, хозя,´ин
послуга ж. 1. прислу,´га, обслу,´живающий персона,´л 2. обслу,´живание, прислу,´живание, прока,´т
узети на послугу - взять напрока,´т, во вре,´менное по,´льзование
послужавник м. подно,´с
послуживати угоща,´ть; ~се угоща,´ться
поослужитељ м. служите,´ль, слуга,´, курье,´р (в канцеля,´рии)
послужити обслужи,´ть, послужи,´ть, угости,´ть; ~се угости,´ться
послушан послу,´шный, поко,´рный
послушати услы,´шать, расслы,´шать, прислу,´шаться
посматрати смотре,´ть, рассма,´тривать, наблюда,´ть, следи,´ть, вести,´ наблюде,´ния
посматрач м. наблюда,´тель
посматрачки наблюда,´тельный, наблюда,´тельский
посматрачница ж. наблюда,´тельный пункт
посмицати поубива,´ть, переби,´ть
посмртни посме,´ртный
посмртни говор - надгро,´бная речь, надгро,´бное сло,´во
посмртнина ж. посо,´бие, выдава,´емое на по,´хороны
посмртница ж. объявле,´ние, извеще,´ние о сме,´рти
посолити посоли,´ть, засоли,´ть
поспан за,´спанный, со,´нный, сонли,´вый
поспешан бы,´стрый, торопли,´вый
поспремати пригото,´вить, прибра,´ть, привести,´ в поря,´док
посрамити пристыди,´ть, устыди,´ть, смути,´ть; ~се устыди,´ться, сконфу,´зиться
посребрити посеребри,´ть
посред среди,´, посреди,´
посред поља - среди,´ по,´ля
посредан посре,´дственный, сре,´дний, ко,´свенный
посредни порез - ко,´свенный нало,´г
посредник м. посре,´дник, ма,´клер
посреднички посре,´днический
посредништво с. посре,´дничество
посредно ко,´свенно, посре,´дственно, сре,´дне
посредовати посре,´дничать
посркати вы,´хлебать, похлеба,´ть, вы,´пить
посрнути, посртати 1. оступи,´ться, оступа,´ться 2. спотыка,´ться поскользну,´ться 3. упа,´сть, пасть, па,´дать ду,´хом, мора,´льно
опусти,´ться
пост м. пост
уз пост - во вре,´мя поста,´
постава ж. подкла,´дка (оде,´жды)
поставити, постављати 1. (по)ста,´вить, помести,´ть, расставля,´ть 2. (чино,´вника) назна,´чить 3 (стол) накры,´ть 4. подби,´ть подшива,´ть
(подкла,´дку) 5. зада,´ть, ста,´вить; ~се стать, станови,´ться
поставити сто - накры,´ть на стол
поставити се у ред - стать в о,´чередь
постављати се у ред - станови,´ться в о,´чередь
поставка ж. предположе,´ние, исхо,´дное положе,´ние, устано,´вка, положе,´ние, те,´зис
постаја ж. ста,´нция, остано,´вка
гранична постаја - пограни,´чный пост
постајати станови,´ться, возника,´ть, создава,´ться
постамент м. постаме,´нт, пьедеста,´л
постан по,´стный, не жи,´рный
постанак м. возникнове,´ние, зарожде,´ние, происхожде,´ние, нача,´ло
постарати постара,´ться, похлопота,´ть
постарети постаре,´ть, соста,´риться
постарији дово,´льно ста,´рый, пожило,´й
постати стать, возни,´куть, произойти,´
постварати созда,´ть (поочерёдно всё)
постезати постяну,´ть, позатяну,´ть
постеља ж. посте,´ль
распремити постељу - пригото,´вить посте,´ль
чувати постељу - боле,´ть
постељина ж. посте,´льное бельё
постељни посте,´льный
постепен постепе,´нный
постигнути, постизати достига,´ть, дости,´гнуть, постига,´ть, пости,´чь
постигнуће с. достиже,´ние
постидети пристыди,´ть; ~се застыди,´ться, смути,´ться
постојан постоя,´нный, надёжный
постојан на ватри - огнеупо,´рный
постојаност ж. постоя,´нство, про,´чность, твёрдость
постојање с. существова,´ние
постојати существова,´ть
постојбина ж ме,´сто рожде,´ния, ро,´дина, родны,´е места,´
постоље с. 1. пьедеста,´л 2. подста,´вка, штати,´в, ко,´злы
постотак м. проце,´нт
пострадати пострада,´ть, потерпе,´ть уще,´рб
постранце в стороне,´, со стороны,´
пострељати постреля,´ть, перестреля,´ть, расстреля,´ть (всех)
постројавање с. построе,´ние (в ряды,´)
постројавати выстра,´ивать, (напр. во,´йска)
постројење с. обору,´дование
електрично постројење - электри,´ческое обору,´дование
постројити постро,´ить, вы,´строить
поступак м. 1. посту,´пок 2. поведе,´ние, отноше,´ние
судски поступак - суде,´бное де,´ло
кривични поступак - уголо,´вное де,´ло, уголо,´вное судопроизво,´дство
поступан ступе,´нчатый, постепе,´нный
поступати, поступити 1. поступа,´ть, де,´йствовать 2. обходи,´ться, обраща,´ться (с кем), относи,´ться (к кому,´) поступа,´ть
поступно постепе,´нно, поо,´череди
посувратити посувраћати загну,´ть, заверну,´ть, завора,´чивать
посуда ж. посу,´дина, сосу,´д
посудити посуђивати 1. ссуди,´ть, ссужа,´ть, дать взаймы,´ 2. заня,´ть, взять взаймы,´
посуђе с. посу,´да
посукљати повали,´ть (о толпе,´, о ды,´ме)
посумњати усомни,´ться
посумњати у некога - заподо,´зрить кого,´-либо
посумрачити се завечере,´ть, нача,´ть смерка,´ться
посустати уста,´ть, переста,´ть рабо,´тать (от уста,´лости)
посути посыпа,´ть, засыпа,´ть, обли,´ть; ~се обсы,´паться, поли,´ться
посушити подсуши,´ть; ~се вы,´сохнуть, посо,´хнуть
потаја ж. сокры,´тие, ута,´ивание
убити из потаје - уби,´ть из-за угла,´
у потаји - тайко,´м, потихо,´ньку
потајан скры,´тый, та,´йный, потайно,´й
потајно тайко,´м, та,´йно
потакнути побуди,´ть, подстрекну,´ть, ободри,´ть, разда,´ть, пошевели,´ть (ого,´нь)
потаман по душе,´, уго,´дно
потаманити переби,´ть, уничто,´жить
потамнети, потамнити сде,´лать бо,´лее тёмным, стать тёмным
потанко подро,´бно, дета,´льно, обстоя,´тельно
потапати 1. погружа,´ть, окуна,´ть 2. мочи,´ть, обма,´кивать 3. потопля,´ть 4. затопля,´ть, залива,´ть, наводня,´ть; ~се окуна,´ться,
намока,´ть, вымока,´ть
потапкати 1. затопта,´ть, утрамбова,´ть похло,´пать 2. похло,´пать (по плечу)
потапшати похло,´пать, рукоплеска,´ть
потапшати по рамену - похло,´пать по пле,´чу
потврда ж. 1. подтвержде,´ние, утвержде,´ние 2. одобре,´ние, согла,´сие 3. спра,´вка, распи,´ска, удостовере,´ние
4. заве,´рка, завере,´ние
потврдан утверди,´тельный
потврдити, потврђивати 1. подтвержда,´ть, подтверди,´ть, 2. одо,´брить, согласи,´ться 3. удостове,´рить 4. заве,´рить,
засвиде,´тельствовать
потеглити потяну,´ть, поспеши,´ть
потегнути потяну,´ть, протяну,´ть, замахну,´ться
потегнути нож на некога - замахну,´ться ножо,´м на кого,´-ли,´бо
потежак тяжелова,´тый, труднова,´тый
потез м. 1. черта,´, штрих 2. ша,´хматный ход; 3. жест, движе,´ние
направити погрешан потез - сде,´лать неве,´рный (оши,´бочный) шаг
једним потезом пера - одни,´м ро,´счерком пера,´
потезати 1. потя,´гивать 2. зама,´хиваться; ~се 1. потягиваться 2. валя,´ться
потенцијал м. потенциа,´л
потенцијалан потенциа,´льный
потера ж. погоня,´, пресле,´дование
потерати погна,´ть, вы,´гнать; ~се погна,´ться
потерница ж циркуля,´р, прика,´з о задержа,´нии, о пои,´мке
издати потерницу - изда,´ть прика,´з о задержа,´нии
потеснити стать, сде,´лать бо,´лее те,´сным, су,´зиться; ~се потесни,´ться, стесни,´ться
потећи 1. поте,´чь 2. происте,´чь, произойти,´ 3. побежа,´ть, бро,´ситься
потешкоћа ж. тру,´дность, затрудне,´ние
потиљак м. заты,´лок
у потиљак - стать в заты,´лок
потиљни заты,´лочный
потиљна кост - заты,´лочная кость
потирати раста,´птывать, уничтожа,´ть, потира,´ть; ~ се взаи,´мно уничтожа,´ться
потисак м. давле,´ние сни,´зу вверх, подъёмная си,´ла
потиснути, потискивати вытесни,´ть, вытесня,´ть, оттесня,´ть, отжа,´ть, отжима,´ть
потицати 1. побужда,´ть 2. раздува,´ть (ого,´нь)3. ободря,´ть 4. происходи,´ть, брать нача,´ло, проистека,´ть
потиштен угнетённый, пода,´вленный
потка ж. 1. межево,´й кол 2. тексти,´льный уто,´к
потказати, потказивати доноси,´ть, донести,´ (на кого,´-либо), вы,´дать, выдава,´ть (кого,´-либо)
потказивач м. доно,´счик
поткивати, потковати подкова,´ть, подко,´вывать, подби,´ть, подкола,´чивать
поткивачки кузне,´чный
поткивачки алат - кузне,´чные инструме,´нты
потковица ж. подко,´ва
потковичаст подковообра,´зный
потковичасти магнет - подковообра,´зный магни,´т
поткожни подко,´жный
поткожно убризгавање - подко,´жное впры,´скивание
поткоп м. подко,´п
поткопати, поткопавати подрыва,´ть, подры,´ть, подка,´пывать, подкопа,´ть
поткрадати обкра,´дывать, обворо,´вывать
поткрај под коне,´ц, в конце,´
поткрасти обворова,´ть; ~се 1. прокра,´сться, тайко,´м уйти,´ 2. прокра,´сться
поткрала се грешка - вкра,´лась оши,´бка
поткратити, поткраћивати укора,´чивать, де,´лать коро,´че, сократи,´ть
поткрепити 1. подкрепи,´ть, уси,´лить 2. подтверди,´ть; ~ се подкрепи,´ться, уси,´литься
поткресати, поткресавати подстри,´чь, подре,´зать, подре,´зывать
поткровље с. манса,´рда, черда,´чное помеще,´ние
поткрпити подшто,´пать, подлата,´ть
поткупити, поткупљивати подкупа,´ть, подкупи,´ть, дать, дава,´ть взя,´тку
пооткупљив подку,´пный
поткусити подреза,´ть ко,´ротко, обкорна,´ть
поткусурити дать зада,´ток; ~ произвести,´ расчёт, свести,´ счёты
потмуо 1. глухо,´й, приглушённый (о звуке) 2. мра,´чный
потмуло време - па,´смурная пого,´да
потмуран па,´смурный
потмурно време - па,´смурная пого,´да
поток м. ручей, пото,´к
потом зате,´м, пото,´м
потомак м. пото,´мок
потомство с. 1. пото,´мство 2. после,´дующее поколе,´ние
потонути утону,´ть, потону,´ть
потоњи сле,´дующий, после,´дующий
потоп м. пото,´п, большо,´е наводне,´ние
потопити обмакну,´ть, замочи,´ть, потопи,´ть, затопи,´ть; ~ се окуну,´ться, утопи,´ться, утону,´ть
потпадати 1. подпада,´ть 2. быть подчинённым, подве,´домственным
потпала ж. поджо,´г
потпалити, потпаљивати 1. поджига,´ть, подже,´чь, зажига,´ть, заже,´чь 2. раздува,´ть
потпаљивач м. поджига,´тель
потпасати се подпоя,´саться
потпасти подпа,´сть, поступи,´ть в чьё-ли,´бо веде,´ние
потпетица ж. каблу,´к
потпирити потпири,´вати раздува,´ть, разду,´ть, разжига,´ть, разже,´чь
потпирити мржњу - разже,´чь не,´нависть
потпиривати сваћу - разжига,´ть ссо,´ру
потпис м. по,´дпись
поставити свој потпис - поста,´вить свою,´ по,´дпись, расписа,´ться
потписати, потписивати подписа,´ть, подпи,´сывать; ~ се подписа,´ться, подпи,´сываться
потписник м. челове,´к, подписа,´вшийся
потплата ж. 1. подкла,´дка (оде,´жды) 2. подмётка, подо,´шва
потплатити, потплаћивати подкупать, подкупить, давать, дать взятку
потпомоћи, потпомагати помога,´ть, помо,´чь кому,´-ли,´бо
потпора ж. 1. подпо,´ра, опо,´ра 2. по,´мощь, подде,´ржка, соде,´йствие 3. субси,´дия, посо,´бие 4. подкрепле,´ние
потпорни опо,´рный, подде,´рживающий
потпорни стуб - опо,´рный (несу,´щий) столб
потпорни фонд - фонд по,´мощи
потпрашити 1. подсыпа,´ть по,´роху 2. наде,´лать неприя,´тностей 3. изби,´ть, исколоти,´ть, отдуба,´сить
потпредседник м. замести,´тель председа,´теля, ви,´це-президе,´нт
потпредседнички относя,´щийся к замести,´телю председа,´теля
потпредседничка дужност - обя,´занности замести,´теля председа,´теля
потпуковник м. подполко,´вник
потпун по,´лный, це,´лый
потпунити допо,´лнить, запо,´лнить
потрага ж. пого,´ня, пресле,´дование, ро,´зыск
потраживалац м. предъявля,´ющий тре,´бование
потраживање с. 1. иск 2. тре,´бование
потраживања и дуговања- акти,´в и пасси,´в
потражити 1. тре,´бовать, потре,´бовать 2. предъявля,´ть иск, име,´ть в акти,´ве
потражња ж. спрос (това,´ра)
понуда и потражња - спро,´с и предложе,´ние
потрајати продли,´ться
потрбушина ж. брюшна,´я часть шку,´ры
потрбушке на животе,´, на брю,´хе
ходати потрбушке - по,´лзать на животе,´
пасти потрбушке - упа,´сть ничко,´м
потргати пооборва,´ть, подёргать
потреба ж. потре,´бность, на,´добность, нужда,´, необходи,´мость
имати неку потребу - испы,´тывать нужду,´
у случају потребе - в слу,´чае на,´добности
школске потребе - уче,´бные посо,´бия
потребан ну,´жный, необходи,´мый, потре,´бный
потребовати име,´ть на,´добность в чём-либо
он ништа не потребује - ему,´ ничего,´ не на,´до
потрепштина ж. потре,´бность, на,´добность, нужда,´
потрес м. 1. землетрясе,´ние, 2. потрясе,´ние, стресс
потрес мозга - сотрясе,´ние мо,´зга
потресан потряса,´ющий
потресати 1. сотряса,´ть, встря,´хивать, трясти,´ 2. потряса,´ть, волнова,´ть; ~ се 1. сотряса,´ться 2. быть потрясённым
потрзати тяну,´ть, вытя,´гивать, дёргать
потркуша ж. и м. непосе,´да (о же,´нщине), рассы,´льный, ма,´льчик на побегу,´шках
потровати потрави,´ть, отрави,´ть (всех)
потростручити сде,´лать тройны,´м, утро,´ить
потрошак м. расхо,´д, тра,´та, изде,´ржки
потрошан расхо,´дующийся, потребля,´емый
потрошне ствари - ве,´щи, сна,´шивающиеся при по,´льзовании
потрошач м. потреби,´тель
потрошачки потреби,´тельский
потрошачка задруга - потреби,´тельский кооперати,´в
потрошити израсхо,´довать, потреби,´ть; ~ се истра,´титься, израсхо,´доваться
потрошња ж. потребле,´ние, расхо,´дование
потрпати наложи,´ть (в ку,´чу), наби,´ть; ~ се наби,´ться, напиха,´ться
потрти потопта,´ть, уничто,´жить, потере,´ть
потрудити затрудни,´ть; ~ се утруди,´ть себя,´, постара,´ться
потрчати побежа,´ть
потуљити уба,´вить (свет), притуши,´ть ого,´нь, приверну,´ть (ла,´мпу)
потурити, потурати 1. подсо,´вывать, подпи,´хивать 2. потолка,´ть, подпихну,´ть, подпи,´хивать 3. засу,´нуть, запихну,´ть (всё
подря,´д)
потурица м. переше,´дший в мусульма,´нство
потурчити обрати,´ть в мусульма,´нство; ~ се перейти,´ в мусульма,´нство
потући разби,´ть, победи,´ть; ~ се подра,´ться, поби,´ться
потући до ногу - разби,´ть на,´голову
потуцати се шля,´ться, бродя,´жничать
потценити, потцењивати недооце,´нивать, недооцени,´ть, пренебре,´чь, пренебрега,´ть
потцикивати ра,´достно восклица,´ть
потчинити, потчињавати подчини,´ть, подчиня,´ть, покори,´ть; ~ се подчини,´ться, покори,´ться, покоря,´ть, покоря,´ться
потчињен подчинённый, поднача,´льный
поћерка ж. приёмная дочь
поћи 1. пойти,´, пое,´хать, уе,´хать, дви,´нуться отпра,´виться 2. вы,´йти за,´муж
поћи за некога - вы,´йти за,´муж за кого,´-либо
поћи за руком - уда,´ться
поћи за неким - после,´довать за ке,´м-либо
поубијати поубива,´ть, уби,´ть (всех)
поудавати повыдава,´ть за,´муж; ~ се повыходи,´ть за,´муж
поуздан надёжный, достове,´рный
поуздање с. уве,´ренность, ве,´ра, дове,´рие
поуздати се, поуздавати се понаде,´яться, наде,´яться, рассчи,´тывать на кого,´-либо
поузеће с. нало,´женный платёж (на посы,´лку)
поука ж. поуче,´ние, наставле,´ние, уро,´к, мора,´ль
поучан поучи,´тельный, назида,´тельный
поучити, поучавати научи,´ть, учи,´ть, обуча,´ть, наставля,´ть; ~ се учи,´ться, обуча,´ться, научи,´ться, подучи,´ться
похабан поно,´шенный, зано,´шенный
похабати обноси,´ть, повы,´тереть
похађати посеща,´ть, заха,´живать, ходи,´ть в го,´сти
похапсити арестова,´ть, (всех поочерёдно), посажа,´ть в тюрьму,´
похара ж. грабёж, похище,´ние
похарати огра,´бить, обобра,´ть
похвала ж. похвала,´, благода,´рность
писмена похвала - пи,´сьменная благода,´рность
похвалан похва,´льный, досто,´йный похвалы,´
похвалити похвали,´ть, поблагодари,´ть; ~ се похвали,´ться, похва,´статься
похвалница ж. похва,´льная гра,´мота, пи,´сьменная благода,´рность, хвале,´бная пе,´сня, о,´да
похваљивати хвали,´ть, восхваля,´ть; ~ се похваля,´ться, хва,´статься
похватати перелови,´ть, похвата,´ть (всех); ~ се попа,´сться, схвати,´ть друг друга,´ (за,´ руки)
похитати поспеши,´ть, поторопи,´ться
похлепа ж. жа,´дность, а,´лчность
похлепан жа,´дный, а,´лчный, ненасы,´тный
поход м. отъезд, вы,´езд, вы,´ход, похо,´д, кампа,´ния
војни поход - вое,´нная кампа,´ния
походити посети,´ть, навести,´ть, зайти,´ в го,´сти
походни похо,´дный
походно одело - похо,´дная фо,´рма
похота ж. похотли,´вость, а,´лчность, сладостра,´стие, пло,´тское вожделе,´ние
похотан похотли,´вый
похотљивац м. похотли,´вый челове,´к
похрлити поспеши,´ть, повали,´ть (толпа,´)
похулити опоро,´чить, обруга,´ть
поцепати 1. порва,´ть, расколо,´ть, разби,´ть 2. разъедини,´ть, разобщи,´ть; ~ се 1. разорва,´ться, порва,´ться, расколо,´ться
2. разъедини,´ться
поцикивати восклица,´ть, выкри,´кивать, покри,´кивать
поцрвенети покрасне,´ть, зарумя,´ниться
поцрвенити вы,´мазать кра,´сным, вы,´красить в кра,´сный цвет
поцркавати передо,´хнуть
поцрнети почерне,´ть
поцрнети од сунца - загоре,´ть, покры,´ться зага,´ром
поцрнити почерни,´ть, зачерни,´ть
поцупкивати пританцо,´вывать, подска,´кивать
почађавати покры,´ться ко,´потью, закопти,´ться
почасни почётный
почасна стража - почётный карау,´л
почасни конзул (дип.) - почётный ко,´нсул
почаст ж. почёт, уваже,´ние, по,´чести
некоме у почаст - в честь кого,´-ли,´бо
почаствовати почти,´ть, возда,´ть по,´чести, оказа,´ть честь
почастити 1. угости,´ть, попо,´тчевать 2. почти,´ть; ~ се угости,´ться
почек м. креди,´т
дати на почек - дать в долг, прода,´ть в креди,´т
почекати подожда,´ть
почерупати повы,´дергать, подёргать; ~ се подра,´ться
почесто часте,´нько, дово,´льно ча,´сто
почетак м. нача,´ло, наступле,´ние
почети нача,´ть, нача,´ться; ~ се нача,´ться
почетком в нача,´ле
почетком марта - в нача,´ле ма,´рта
почетни нача,´льный
почетна брзина - нача,´льная ско,´рость
почетно слово - загла,´вная бу,´ква
почетник м. новичо,´к, начина,´ющий
почетница ж. начина,´ющая, новичо,´к
почетнички принадлежа,´щий начина,´ющему, новичку,´
почетнички посао - рабо,´та начина,´ющего
почешати почеса,´ть; ~ се почеса,´ться
почешће дово,´льно ча,´сто
почивати отдыха,´ть, поко,´иться
почивати на ловорикама - почива,´ть на ла,´врах
почивка ж. остано,´вка, па,´уза, переры,´в
починак м. о,´тдых, поко,´й, успокое,´ние
починитељ м. вино,´вник, лицо,´ соверши,´вшее, произве,´дшее что-ли,´бо
починитељ злочина - вино,´вник преступле,´ния
починити сде,´лать, соверши,´ть, учини,´ть, причини,´ть
починити штету - нанести,´ убы,´ток
починути отдохну,´ть, сде,´лать па,´узу
почињати начина,´ть, начина,´ться
школа почиње - заня,´тия в шко,´ле начина,´ются
почистити почи,´стить, вы,´чистить, прибра,´ть, подмести,´
почупати повы,´драть, повы,´щипать; ~ се подра,´ться
пошалити се подшути,´ть, пошути,´ть, посмея,´ться
пошалица ж. шу,´тка
пошивати обшива,´ть
пошиљалац м. отправи,´тель
пошиљати отсыла,´ть, высыла,´ть
пошиљка ж. посы,´лка
поширок дово,´льно широ,´кий, широкова,´тый
пошити обши,´ть
пошкропити окропи,´ть, обры,´згать
пошта ж. 1. по,´чта; почта,´мт; 2. почёт, почте,´ние, уваже,´ние
послати поштом - посла,´ть по по,´чте
поштански почто,´вый
поштанска марка - почто,´вая ма,´рка
поштански фах - почто,´вый я,´щик
поштапати се опира,´ться на па,´лку, идти,´, опира,´ясь на па,´лку
поштар м. почтальо,´н
поштарина ж. почто,´вый сбор
поштарски принадлежа,´щий почтальо,´ну
поштарска торба - су,´мка почтальо,´на
поштарска униформа - фо,´рма почто,´вого, слу,´жащего
поштеда ж. вре,´менный о,´тпуск по боле,´зни
добити поштеду - получи,´ть бюллете,´нь по боле,´зни
поштедети сбере,´чь, сохрани,´ть, сэконо,´мить, пощади,´ть
поштен че,´стный, поря,´дочный
поштено че,´стно, изря,´дно
он је поштено гладан - он си,´льно го,´лоден
поштењак м. че,´стный челове,´к
поштењаковић м. о,´чень че,´стный челове,´к
поштење с. че,´стность, поря,´дочность
пошто 1. (вре,´мя) по,´сле того,´ как; 2. (причи,´на) потому,´ что, так как, ибо 3. почём, ско,´лько сто,´ит
пошто су малине? - почём мали,´на?
пошто пото - во что бы то ни ста,´ло
не могу да дођем пошто сам уморан - не могу,´ прийти,´, потому,´ что я уста,´л
поштовалац м. почита,´тель, покло,´нник
поштован уважа,´емый, почита,´емый
поштовани господине! - глубокоуважа,´емый господи,´н!
поштовање с. почте,´ние, уваже,´ние
поштовати уважа,´ть, почита,´ть, чтить
пошумљавати заса,´живать ле,´сом, производи,´ть лесопоса,´дки
прабаба ж. праба,´бушка
прав 1. прямо,´й, прямолине,´йный 2. настоя,´щий, по,´длинный
то је право јунаштво - э,´то настоя,´щее геро,´йство
правац м. направле,´ние, курс
политички правац - полити,´ческий курс
правда ж. пра,´вда, справедли,´вость
судити по правди - суди,´ть по справедли,´вости
Министарство правде - Министе,´рство юсти,´ции
правдати опра,´вдывать, защища,´ть; ~ се опра,´вдываться, защища,´ться
правдољубив правди,´вый, правдолюби,´вый
праведан справедли,´вый, пра,´ведный
праведна ствар - пра,´вое де,´ло
праведник м. пра,´ведник
правилан пра,´вильный
правилник м. 1. регла,´мент, уста,´в, положе,´ние 2. инстру,´кция, руково,´дство
правило с. пра,´вило
правити 1. создава,´ть, производи,´ть, твори,´ть 2. изготовля,´ть 3. составля,´ть, формирова,´ть 4. де,´лать, соверша,´ть 5.
причиня,´ть; ~се де,´лать вид, симули,´ровать, притворя,´ться, прики,´дываться
правити примедбе - де,´лать замеча,´ния
правити утисак - создава,´ть впечатле,´ние
правити рачун без крчмара - счита,´ть, рассчи,´тывать без хозя,´ина
правити се луд - прики,´дываться дурачко,´м
правити се паметан - де,´лать у,´мный вид
правичан 1. справедли,´вый 2. беспристра,´стный
правни правово,´й, юриди,´ческий
правни факултет - юриди,´ческий факульте,´т
правни заступник - юриско,´нсульт
правник м. юри,´ст
правнички юриди,´ческий
право 1. пря,´мо 2. непосре,´дственно 3. справедли,´во
имаш право - ты прав
дати некоме за право - призна,´ть чью-ли,´бо правоту,´
њему је све право - он со всем согла,´сен
право да кажем - по пра,´вде сказа,´ть
право с. 1. пра,´во 2. юриспруде,´нция, правове,´дение 3. притяза,´ние, прете,´нзия
учити право - изуча,´ть юриспруде,´нцию
с којим правом - на како,´м основа,´нии
он није у праву - он не прав
он има право - он прав
полагати право на нешто - претендова,´ть на что,´-либо
правобранилац м. адвока,´т
правобранилачки адвока,´тский
правоваљан правомо,´чный
правоверан правове,´рный
правоверац правове,´рный, после,´дователь и,´стинной ве,´ры
правокутан прямоуго,´льный
праволинијски прямолине,´йный
праволинијско кретање - прямолине,´йное движе,´ние
правопис м. правописа,´ние, орфогра,´фия
правописни орфографи,´ческий
правописно упутство - пра,´вила орфогра,´фии
правописна грешка - орфографи,´ческая оши,´бка
правосудии правосу,´дный
правосуђе с. правосу,´дие
правоугао м. прямоуго,´льник
правоугаоник м. прямоуго,´льник
правоугласт прямоуго,´льный
правоугласти троугао - прямоуго,´льный треуго,´льник
праг м. 1. поро,´г (до,´ма) 2. кося,´к (дверно,´й)
прадавни старода,´вний
у прадавна времеча - в старода,´вние времена,´
прадед(а) м. пра,´дед
прадедовски праде,´довский
прадомовина ж. праро,´дина
праживотиња ж. первобы,´тное живо,´тное, допото,´пное живо,´тное
пражњење с. опора,´жнивание
празан пусто,´й, поро,´жний
отићи празних шака - уйти,´ с пусты,´ми рука,´ми
празна кућа - нежило,´й дом
празна пушка - незаря,´женное ружьё
празан хитац - холосто,´й вы,´стрел
празилук м. лук-поре,´й
празник м. пра,´здник
школски празници - кани,´кулы
празнина ж. 1. пустота,´, пусто,´е ме,´сто 2. по,´лость
празнити опустоша,´ть, опора,´жнивать; ~ се опустоша,´ться, пусте,´ть
празнични пра,´здничный
празно пу,´сто
празновати пра,´здновать
празноверан суеве,´рный
празноверица ж. суеве,´рие
празноглав пустоголо,´вый, бестолко,´вый
празноглавац м. пустоголо,´вый, бестолко,´вый челове,´к
празнорук не име,´ющий ничего,´ в рука,´х
дошао је кући празнорук - пришёл домо,´й с пусты,´ми рука,´ми
пракљача ж. валёк (бельево,´й)
пракса ж. пра,´ктика
у пракси - на пра,´ктике
практикант м. практика,´нт, стажёр
практиковати практикова,´ть
практичан практи,´ческий, практи,´чный
практичар м. пра,´ктик
праља ж. пра,´чка
прамајка ж. прама,´терь, прароди,´тельница
прамац м. нос корабля,´, форштевнь
прамен м. прядь, ло,´кон, клок
прамење с. пря,´ди, пучки,´, ло,´коны, ку,´дри
прамичак м. ло,´кончик, кудря,´шка, пря,´дка, клочо,´к
прање с. сти,´рка, мытьё
дати на прање - отда,´ть в сти,´рку
праотац м. праоте,´ц, прароди,´тель
прапорац м. бубене,´ц, бубе,´нчик
прапочетак м. иско,´нное нача,´ло, перви,´чное нача,´ло
прапрадед м. прапра,´дед
прапроизвод м. проду,´кт первобы,´тного произво,´дства, иско,´нный проду,´кт произво,´дства
прапроизводња ж. первобы,´тное произво,´дство
прародитељ м. прароди,´тель, праоте,´ц
прасац м. молодо,´й бо,´ров, подсви,´нок
прасе с поросёнок
прасенце с. поросёночек
прасетина ж. порося,´тина
прасећи порося,´чий
прасеће месо - порося,´тина
прасеће печење - жа,´реный поросёнок
прасити приноси,´ть порося,´т; ~ се пороси,´ться
праскав треску,´чий, гремя,´щий
праскати треща,´ть, греме,´ть, громыха,´ть, бушева,´ть
праскозорје с. рассве,´т, предрассве,´тные су,´мерки
праснути тре,´снуть, загреме,´ть, взорва,´ться, ло,´пнуть, внеза,´пно появи,´ться
праснути у смех - пры,´снуть, расхохота,´ться
прастање с. перви,´чное состоя,´ние, иско,´нное положе,´ние
прастар древне,´йший, дре,´вний, иско,´нный
прати 1. мыть, обмыва,´ть, промыва,´ть, стира,´ть (бельё) 2. опра,´вдывать; ~ се мы,´ться, обмыва,´ться, промыва,´ться,
отсти,´рываться
пратилац м. 1. спу,´тник, провожа,´тый 2. конвои,´р 3. муз. аккомпаниа,´тор
пратилац небеских тела - спу,´тник небе,´сных тел
пратити 1. сопровожда,´ть, сле,´довать 2. конвои,´ровать 3. следи,´ть
пратити догађаје - следи,´ть за собы,´тиями
 пратити будним оком - бди,´тельно следи,´ть
пратити на клавиру - аккомпани,´ровать на роя,´ле
пратња ж. сопровожде,´ние, сви,´та, охра,´на, конво,´й
оружана пратња - эско,´рт
праћакати се 1. би,´ться, бара,´хтаться 2. уви,´ливать, извора,´чиваться
праћење с. 1. сопровожде,´ние, конвои,´рование 2. наблюде,´ние, сле,´жка 3. аккомпани,´рование
праћка ж. рога,´тка
праунк м. пра,´внук; ~ка ж. пра,´внучка
праунуче с. пра,´внучек
прах м. порошо,´к, пыль, по,´рох
цветни прах - пыльца,´ цветка,´
претворити у прах - стере,´ть в порошо,´к
прашак м. порошо,´к
прашак за зубе - зубно,´й порошо,´к
прашан пыльный, запылённый
прашење с. запыле,´ние, опыле,´ние, ока,´пывание (виногра,´дника)
прашина ж. пыль
дићи прашину око нечега - подня,´ть шум вокру,´г чего,´-ли,´бо
бацити прашину у очи - пуска,´ть пыль в глаза,´
прашити пыли,´ть, поднима,´ть пыль, ока,´пывать (виногра,´дник); ~ се пыли,´ться, покрыва,´ться пы,´лью
прашљив пы,´льный, запылённый пыля,´щий
прашник м. бот. тычи,´нка, пы,´льник
праштати проща,´ть, извиня,´ть; ~ се проща,´ться
прашума ж. де,´вственный лес, лесны,´е де,´бри, джу,´нгли
првак м.1. руководи,´тель, вождь, предводи,´тель, ли,´дер 2. арти,´ст на пе,´рвых роля,´х, премье,´р 3. чемпио,´н, победи,´тель в
соревнова,´ниях
првенац м.1. ребёнок-пе,´рвенец 2. ра,´кия пе,´рвого вы,´хода
првенствено в пе,´рвую о,´чередь, пре,´жде всего,´, в пе,´рвую го,´лову
првенство с. пе,´рвенство, предпочте,´ние, прима,´т
првенче с. ребёнок-пе,´рвенец
први пе,´рвый
први пут - в пе,´рвый раз
првина ж. но,´вость, пе,´рвый о,´пыт
није му то првина - э,´то ему,´ не впервы,´е
прво во-пе,´рвых, сперва,´
првобитан первобы,´тный, первонача,´льный, перви,´чный
првоборац м. бое,´ц, уча,´ствовавший в пе,´рвых боя,´х, ста,´рый партиза,´н
првокласан первокла,´ссный
прворазредни первокла,´ссный
првородни перворо,´дный
прворођени перворождённый
првостепени первостепе,´нный
првостепени суд - суд пе,´рвой инста,´нции
пргав горя,´чий, вспы,´льчивый, несде,´ржанный
пре 1. ра,´нее, скоре,´е 2. ра,´ньше, пре,´жде, пе,´ред, до, тому,´ наза,´д
то је било пре рата - э,´то бы,´ло до войны,´
било је то пре два дана - э,´то бы,´ло два дня тому,´ наза,´д
пре годину дана - год тому,´ наза,´д
и пре и после - и пре,´жде и по,´сле
што пре то боље - чем скоре,´е тем лу,´чше
у толико пре - тем бо,´лее
пребацивати, пребацити 1. перебра,´сывать перебро,´сить, переки,´нуть 2. дава,´ть перелёт (при стрельбе,´ ) 3. переправля,´ть, переноси,´ть 4.
упрека,´ть, укоря,´ть 5. превыша,´ть, перевыполня,´ть 6. наки,´нуть (на пле,´чи); ~ се перенести,´, упрекну,´ть,
превы,´сить
пребацити се перебро,´ситься, переметну,´ться, перемести,´ться, опроме,´тчиво поступи,´ть
пребачај м. перелёт (при стрельбе,´), превыше,´ние
пребегнути, пребегавати перебежа,´ть, перебега,´ть
пребивалиште с. ме,´сто пребыва,´ния, ме,´сто жи,´тельства
пребивати жить, прожива,´ть, пребыва,´ть
пребирати 1. перебира,´ть, разбира,´ть 2. выбира,´ть, выи,´скивать
пребирати жице - перебира,´ть стру,´ны
пребирач м. разбо,´рчивый челове,´к, люби,´тель копа,´ться
пребити, пребијати 1. разби,´ть, разбива,´ть, разла,´мывать, разлома,´ть (на ча,´сти) 2. избива,´ть, изби,´ть, исколоти,´ть
преблаг сли,´шком мя,´гкий, до,´брый, ми,´лостивый, чрезме,´рно мя,´гкий, кро,´ткий
пребледети побледне,´ть
пребогат о,´чень бога,´тый
преболети, преболевати 1. выздора,´вливать, вы,´здороветь, перенести,´ боле,´знь 2. переста,´ть жале,´ть
пребранац м. запека,´нка из фасо,´ли, лу,´ка и растите,´льного ма,´сла
пребрати 1. перебра,´ть, отсортирова,´ть 2. разобра,´ть 3. вы,´брать, вы,´искать
пребринути переста,´ть забо,´титься, изба,´виться от забо,´ты
пребринути бригу - освободи,´ться от забо,´ты
пребродити 1. перейти,´, перепра,´виться (вброд) 2. вы,´нести, преодоле,´ть
пребројати, пребрајати пересчи,´тывать, пересчита,´ть, сосчи,´тывать, сосчита,´ть, перечисля,´ть
превага ж. переве,´с
превагнути перетяну,´ть, переве,´сить
превазићи, превазилазити превосходи,´ть, превзойти,´, превыша,´ть, превы,´сить
превалити, преваљивати 1. переверну,´ть, опроки,´нуть 2. перевали,´ть перева,´ливать, перека,´тываться, проезжа,´ть
превалило подне - перевали,´ло за,´ полдень
он је превалио тридесету - ему,´ перевали,´ло за три,´дцать
превалио сам пет километара - я прошёл (прое,´хал) пять киломе,´тров
превара ж. обма,´н
преварант м. обма,´нщик
преварити обману,´ть, наду,´ть, провести,´
нада га је преварила - наде,´жды его,´ обману,´ли
преваспитати, преваспитавати перевоспи,´тывать, перевоспита,´ть
превасходан превосхо,´дный
превејан 1. переве,´янный, прове,´янный вновь 2. изворо,´тливый, ло,´вкий
превејати переве,´ять, прове,´ять вновь
превелик сли,´шком большо,´й, чрезме,´рно большо,´й
превентиван предупреди,´тельный, превенти,´вный
превентивни затвор - предвари,´тельное заключе,´ние
превести 1. перевести,´, перемести,´ть, перебро,´сить, перевезти,´, перепра,´вить 2. перевести,´ (на друго,´й язы,´к),
превидети прогляде,´ть, упусти,´ть из ви,´ду
превијалиште с. перевя,´зочный пункт, перевя,´зочная
превирати, преврети 1. броди,´ть, переброди,´ть (о вине,´) 2. вскипе,´ть, кипе,´ть, выкипа,´ть
превисити превысить, превзойти
превисок сли,´шком высо,´кий
превити, превијати 1. сгиба,´ть, перегиба,´ть, согну,´ть, перегну,´ть 2. перевя,´зывать, бинтова,´ть, забинтова,´ть; ~ се
1. перегиба,´ться, извива,´ться 2. де,´лать себе,´ перевя,´зку
превише сли,´шком
то је већ превише! - э,´то уже сли,´шком!
превлака ж. 1. чехо,´л, покры,´шка 2. слой, нанесённый сверху, налёт 3. геогр. переше,´ек
хромна превлака - слой хрома
превласт ж. преоблада,´ние, превосхо,´дство, преиму,´щество
превлачити, превући 1. перета,´скивать, перетащи,´ть, перетяну,´ть, перетя,´гивать 2. покрыва,´ть (то,´нким сло,´ем) 3. покры,´ть,
покрыва,´ть чехло,´м, оби,´ть, обива,´ть (ме,´бель) 4. (перо,´м) проводи,´ть
превод м. перево,´д (с одного,´ языка,´ на друго,´й)
преводилац м. перево,´дчик
преводилачки. перево,´дческий
превоз м. перево,´з, перево,´зка
превозити перевози,´ть; ~ се переезжа,´ть, переправля,´ться
превозни перево,´зочный, тра,´нспортный
превозна средства - тра,´нспортные сре,´дства
превој м. го,´рный перева,´л, седлови,´на
преврат м. переворо,´т
преводити 1. перемеща,´ть 2. переводи,´ть (с одного,´ языка,´ на друго,´й)
преводни перево,´дный
превођење с. 1. перемеще,´ние 2. перево,´д (с языка,´ на язы,´к)
вештина превођења - иску,´сство перево,´да
државни преврат - госуда,´рственный переворо,´т
превратни к переворо,´ту
превратнички име,´ющий хара,´ктер переворо,´та, мяте,´жный
превратничке намере - мяте,´жные за,´мыслы
превремен преждевре,´менный
преврнути, превртати 1. переверну,´ть, поверну,´ть, перевора,´чивать 2. разверну,´ть, развора,´чивать, перевёртывать 3. вывора,´чивать вы,´
вернуть; ~ се 1. переверну,´ться, перевора,´чиваться, перевёртываться 2. вы,´вернуться, разверну,´ться 3. опроки,´нуться, опроки,´дываться
превртати очима - враща,´ть глаза,´ми
превртач м. турма,´н (го,´лубь)
превртљив непостоя,´нный, изме,´нчивый, нетвёрдый
превртљивац м. ве,´треный, легкомы,´сленный челове,´к
превршити превы,´сить, перейти,´, превзойти,´
прегазити перейти,´ (ре,´ку), раздави,´ть, растопта,´ть, перее,´хать (че,´м-либо)
прегалац м. де,´ятельный, работя,´щий, стара,´тельный челове,´к
прегалаштво с. акти,´вность, предприи,´мчивость
прегањати перегоня,´ть, преувели,´чивать; ~ се соревнова,´ться, состяза,´ться
прегача ж. пере,´дник, фа,´ртук
прегиб м. сгиб, переги,´б, сгиба,´ние, перегиба,´ние
прегибати сгиба,´ть, перегиба,´ть
прегладнео изголода,´вшийся, переголода,´вший
прегладнети изголода,´ться, переголода,´ть
преглед м. 1. обзо,´р, осмо,´тр 2. просмо,´тр, прове,´рка 3. (враче,´бный) осмо,´тр 4. обозре,´ние, о,´черк
преглед штампе - обзо,´р печа,´ти
преглед мокраће - ана,´лиз мочи,´
прегледан 1. обозри,´мый 2. нагля,´дный, я,´сный
прегледати 1. осмотре,´ть, просмотре,´ть 2. рассма,´тривать, проверя,´ть; ~ се дать себя,´ осмотре,´ть
прегледач м. осмо,´трщик, досмо,´трщик, контролёр, ревизо,´р
прегледач кола - ваго,´нный осмо,´трщик
преглодати перегры,´зть
прегнути 1. перегну,´ть, согну,´ть 2. приня,´ться, реши,´ться, реши,´тельно взя,´ться (за что,´-либо)
прегнуће с. уси,´лие, насто,´йчивая реши,´мость
преговарати ве,´сти перегово,´ры, догова,´риваться
преговор м. перегово,´ры
водити преговоре - вести,´ перегово,´ры
прегонити 1. перегоня,´ть (че,´рез что,´-либо) 2. преувели,´чивать; ~ се оспа,´ривать
прегорети, прегоревати 1. перегоре,´ть, сгоре,´ть, пригоре,´ть, сгора,´ть, пригора,´ть 2. пережа,´риться 3. успоко,´иться (по,´сле
пережи,´того го,´ря)
преграда ж. перегоро,´дка, барье,´р
преградак м. отгоро,´женное помеще,´ние
преградити, преграђивати перегора,´живать, прегражда,´ть, перегороди,´ть, перестро,´ить
прегрејати, прегрејавати перегрева,´ть, перегре,´ть
прегризати, прегристи перегры,´зть, перегрыза,´ть
прегрмети отгреме,´ть, прогреме,´ть
прегруписати перегруппирова,´ть
прегршт м. при,´го,´ршня, горсть
пред 1. пе,´ред, предо, во,´зле 2. пре,´жде, ра,´ньше
пред кућом - пе,´ред до,´мом
преда мном - передо мно,´ю
пред вече - пе,´ред ве,´чером
не види се ни прст пред оком - ни зги не ви,´дно
предавање с. 1. переда,´ча, вруче,´ние 2. ле,´кция, преподава,´ние
предаваоница ж. лекцио,´нный зал
предавати 1. передава,´ть, вруча,´ть 2. преподава,´ть, чита,´ть ле,´кцию; ~ се предава,´ться, сдава,´ться, покоря,´ться, отдава,´ться
предавати забораву - предава,´ть забве,´нию
предавати се науци - отдава,´ть себя,´ нау,´ке
предавач м. ле,´ктор
предавачки ле,´кторский
предаја ж. переда,´ча, сда,´ча, вруче,´ние
предалек чрезме,´рно далёкий
преданити провести,´ день
предање с. преда,´ние
предати 1. переда,´ть, вручи,´ть 2. сдать; ~ се преда,´ться, сда,´ться, подчини,´ться
предах м. переды,´шка
радити без предаха - рабо,´тать без переды,´шки
предахнути вздохну,´ть, перевести,´ дух, передохну,´ть
предвече под ве,´чер
предвечерје с. вече,´рние су,´мерки, вре,´мя под ве,´чер
предвидети, предвиђати предви,´деть, предусмотре,´ть, предусма,´тривать
предводилац м. предводи,´тель, глава,´рь, вожа,´к
предводити предводи,´тельствовать, быть во главе,´, руководи,´ть
предводник м. вожа,´к
предводница ж. 1. предводи,´тельница, же,´нщина-глава,´рь 2. аванга,´рд, передово,´й отря,´д
предвојити раздвои,´ть, раздели,´ть на,´двое
предвојнички допризы,´вный
предвојничка обука - допризы,´вная подгото,´вка
предвостручити, предвостручавати удво,´ить, удва,´ивать; де,´лать, сде,´лать двойны,´м; сложи,´ть вдво,´е
предговор м. предисло,´вие, вступле,´ние
предговорник м. предше,´ствующий ора,´тор
предграђе с. предме,´стье, окра,´ина го,´рода, при,´город
предење с. 1. пряде,´ние (пря,´жи) 2. мурлы,´канье (ко,´шки)
предео м. ме,´стность, край, сторона,´, пейза,´ж, ландша,´фт
предестинација ж. предназначе,´ние, предопределе,´ние
предестинирати предназна,´чить, предопредели,´ть
предзнак м. предзнаменова,´ние
предиво с. пря,´жа
предигра ж. прелю,´дия, увертю,´ра, проло,´г
предизборни предвы,´борный
предизборна агитација - предвы,´борная агита,´ция
предионица ж. пряди,´льная, пряди,´льная мастерска,´я
предиспозиција ж. предрасполо,´женность, предрасположе,´ние
предлагати предлага,´ть, вноси,´ть предложе,´ние
предлагач м. лицо,´, предлага,´ющее что,´-либо
предлог м. предложе,´ние, предло,´г
предложити предложи,´ть, внести,´ предложе,´ние
предмет м. предме,´т 1. предме,´т, вещь, объе,´кт 2. де,´ло (докуме,´нты) 3. сюже,´т, те,´ма 4. грам. прямо,´е дополне,´ние
предност ж. преиму,´щество, превосхо,´дство, предпочте,´ние
дати предност - отда,´ть предпочте,´ние
предњачити идти,´ впереди,´, быть передовико,´м
предњи пере,´дний
предњи део лађе - нос корабля,´
предодредити предназна,´чить, предопредели,´ть
предомислити се, предомишљати се переду,´мать, разду,´мать, меня,´ть своё мне,´ние, реше,´ние, переду,´мывать
предосећати предчу,´вствовать
предохрана ж. предохране,´ние
предочити, предочавати ста,´вить, поста,´вить на вид, предупреди,´ть, предупрежда,´ть
предоџба ж. предупрежде,´ние, замеча,´ние
предрасуда ж. предрассу,´док
предратни довое,´нный, предвое,´нный
предрачун м. сме,´та, предвари,´тельный расчёт
предрачунски сме,´тный, относя,´щийся к сме,´те
предрачунски трошкови - расхо,´ды по сме,´те
председавати председа,´тельствовать
председник м. председа,´тель
председник министарског савета - председа,´тель сове,´та мини,´стров, премье,´р-мини,´стр
председник државе - президе,´нт како,´го-либо госуда,´рства
председнички председа,´тельский, президе,´нтский
председнички избори - президе,´нтские вы,´боры, вы,´боры президе,´нта
председништво с. прези,´диум, председа,´тельствование
предсказати, предсказивати предсказа,´ть, предска,´зывать, предвеща,´ть
предсмртни предсме,´ртный
предсмртни ропац - аго,´ния
предсобље с. пере,´дняя, прихо,´жая
представа ж. 1. представле,´ние, спекта,´кль 2. сеа,´нс 3. представле,´ние, поня,´тие
представити, представљати 1. предста,´вить, вообрази,´ть 2. отрекомендова,´ть, познако,´мить 3. изобрази,´ть, описать 4. сыгра,´ть, имити,´
ровать; ~ се предста,´виться
представка ж. представле,´ние, пи,´сьменное заявле,´ние, пи,´сьменный докла,´д, докладна,´я запи,´ска
представник. м. представи,´тель, уполномо,´ченное ли,´цо
представнички представи,´тельский, представи,´тельный
представничко тело - представи,´тельный о,´рган, вы,´борный о,´рган
представништво с. представи,´тельство
политичко представништво - полити,´ческое представи,´тельство
трговачко представништво - торго,´вое представи,´тельство
предстража ж. аванпо,´ст
предубеђење с. предубежде,´ние
предубок сли,´шком глубо,´кий, чрезме,´рно глубо,´кий
предуг сли,´шком дли,´нный
предузетан предприи,´мчивый
предузети , предузимати 1. предпринима,´ть, предприня,´ть, приня,´ть 2. начина,´ть
предузети мере предострожности - приня,´ть ме,´ры предосторо,´жности
предузетник м. предпринима,´тель
предузеће с. предприя,´тие
издавачко предузеће - изда,´тельство
предузимати предпринима,´ть
предузимач м. предприниматель
предузимљив предприи,´мчивый
предујам м. зада,´ток, ава,´нс
предујмити дать зада,´ток, ава,´нс
предумишљај м. преднаме,´ренность, у,´мысел, зара,´нее обду,´манное наме,´рение
предупредити, предупређивати 1. предупреди,´ть, предупрежда,´ть 2. предотврати,´ть, предотвраща,´ть
предуслов м. предвари,´тельное усло,´вие, предпосы,´лка
предусловити обусло,´вить, поста,´вить предвари,´тельные усло,´вия
предусрести, предусретати 1. встре,´тить 2. предупреди,´ть, предупрежда,´ть, прояви,´ть предупреди,´тельность,
идти,´ навстре,´чу
предусретљив 1. предупреди,´тельный 2. внима,´тельный
предухитрити перегна,´ть, обогна,´ть
пређа ж. 1. пря,´жа 2. рыболо,´вная сеть
пређашњи пре,´жний, бы,´вший, было,´й
пређе пре,´жде, ра,´ньше, не,´когда
прежалити пережи,´ть го,´ре, поте,´рю, уте,´шиться, забы,´ть
преживар м. жвачное жи,´вотное
преживати 1. жева,´ть жва,´чку, пережёвывать 2. повторя,´ть одно,´ и то же
преживео отжи,´вший
преживети, преживљавати пережива,´ть, пережи,´ть, прожи,´ть, отжи,´ть, отжива,´ть, устарева,´ть; ~ се зажи,´ться, прожи,´ть
сли,´шком до,´лго
презадовољан о,´чень дово,´льный, вполне,´ удовлетворённый
презадужен чрезме,´рно обременённый долга,´ми
презадуживати се, презадужити се де,´лать, наде,´лать мно,´го долго,´в
презасићен пересы,´щенный, перенасы,´щенный
презати пуга,´ться, ужаса,´ться, уклоня,´ться сторони,´ться
презати од нечега - гнуша,´ться че,´м-либо
прездравити вы,´здороветь
презивати звать, подзыва,´ть; ~ се называ,´ться, именова,´ться, зва,´ться по фами,´лии
како се презивате? - как ва,´ша фами,´лия?
презивка ж. перекли,´чка
вечерња презивка - вече,´рняя перекли,´чка
президати, презиђивати перестра,´ивать, перестро,´ить зда,´ние, сде,´лать, де,´лать перегоро,´дку
презиме с. фами,´лия
име и презиме - и,´мя и фами,´лия
презимењак м. однофами,´лец
презимити перезимова,´ть
презир м. презре,´ние, пренебреже,´ние
презир опасности - пренебреже,´ние опа,´сностью
презиран презри,´тельный, пренебрежи,´тельный, презира,´ющий
презиран поглед - презри,´тельный взгляд
презирати, презрети презира,´ть, относи,´ться, отнести,´сь с презре,´нием, пренебреже,´нием
презирати опасност - пренебрега,´ть опа,´сностью
презрен презре,´нный, презира,´емый
презрив презри,´тельный
презнојити, презнојавати заста,´вить си,´льно вспоте,´ть, попоте,´ть над че,´м-либо
презрео перезре,´лый, переспе,´лый
презрети перезре,´ть, переспе,´ть
преимућство с. преиму,´щество
преиначити, преиначивати, переина,´чить, изменя,´ть, измени,´ть
преисторијски доистори,´ческий
прејак сли,´шком си,´льный
прејасан чрезме,´рно я,´сный, несомне,´нный
прејахати перее,´хать, прое,´хать верхо,´м че,´рез что,´-либо
прејахати коња - загна,´ть ло,´шадь
прејести се, преједати се объеда,´ться, объе,´сться, перее,´дать, перее,´сть
прејурити перегна,´ть, опереди,´ть
прек 1. попере,´чный, кра,´ткий 2. круто,´й 3. ва,´жный
преки пут - кратча,´йшая, пряма,´я доро,´га
прека нарав - круто,´й хара,´ктер
преки суд - полево,´й суд
прека потреба - настоя,´тельная необходи,´мость
прека смрт - внеза,´пная смерть
то ми је прече - э,´то мне нужне,´е
прекалити закали,´ть; ~ се закали,´ться
прекаљен закалённый
прекаљени лопов - прожжённый плут
прекардашити перейти,´ грани,´цы, переборщи,´ть
прекасати перее,´хать ры,´сью, объе,´хать, обогна,´ть ры,´сью
прекасно сли,´шком по,´здно
прекид м. переры,´в, разры,´в
прекид дипломатских односа - разры,´в дипломати,´ческих отноше,´ний
без прекида - непреры,´вно
прекид рада - остано,´вка, вре,´менное прекраще,´ние рабо,´ты
прекид електричне струје - прекраще,´ние электри,´ческого то,´ка
прекидач м. выключа,´тель, руби,´льник
прекинути, прекидати 1. разорва,´ть, переби,´ть 2. прерва,´ть, прекрати,´ть, прекраща,´ть; ~ се 1. разрыва,´ться, рва,´ться, разорва,´ться 2.
прерыва,´ться, прекраща,´ться, прерва,´ться
прекинути се од страха - обмере,´ть со стра,´ху
прекипети перекипе,´ть
прекипело му је - он не мог бо,´льше вы,´нести
прекјуче позавчера,´
прекјучерашњи позавчера,´шний
преклани в позапро,´шлом году,´, два го,´да тому,´ наза,´д
преклањски позапрошлого,´дний, бы,´вший два го,´да тому,´ наза,´д
преклањати склоня,´ть, преклоня,´ть; ~ се склоня,´ться
преклањати главу - склоня,´ть го,´лову
преклапало м. болту,´н
преклапати, преклопити 1. закрыва,´ть, покрыва,´ть кры,´шкой 2. скла,´дывать, перегиба,´ть попола,´м; ~ се
1. скла,´дываться, перегиба,´ться попола,´м, сложи,´ться 2. покрыва,´ться, закры,´ться, закрыва,´ться
преко 1. че,´рез, чрез, сверх 2. че,´рез, на той стороне,´, напро,´тив 2. крайне, чересчу,´р 3. про,´тив
прећи преко моста - перейти,´ че,´рез мост
обући огртач преко капута - наде,´ть плащ пове,´рх пальто,´
он има преко педесет година - ему,´ бо,´льше пяти,´десяти лет
преко мере - сверх ме,´ры
преко лета - в тече,´ние ле,´та
преко воље - про,´тив жела,´ния
 преко пута - напро,´тив
преко срца - неохо,´тно
преко телефона - по телефо,´ну
он је прешао преко тога - он не стал на э,´то обраща,´ть внима,´ние
преко потребно - кра,´йне необходи,´мо
прекобројан ли,´шний, сверхкомпле,´ктный
прековремени сверхуро,´чный, сверхсро,´чный
прековремени рад - сверхуро,´чная рабо,´та
прекодан днём, в тече,´ние дня
прекомеран чрезме,´рный
прекоморац м. живу,´щий за,´ морем
прекоморски замо,´рский
преконоћ в тече,´ние но,´чи, за ночь
прекоокеански заокеа,´нский
прекопавати перека,´пывать
прекопати перекопа,´ть
прекопута про,´тив, напро,´тив
прекор м. уко,´р, укори,´зна, упрёк, вы,´говор
прекоравати упрека,´ть, укоря,´ть, дава,´ть вы,´говор
прекоран досто,´йный порица,´ния, заслу,´живающий упрёка, укори,´зны, порица,´ющий, укоря,´ющий, упрека,´ющий
прекорити упрекну,´ть, укори,´ть, вы,´сказать порица,´ние
прекорачити, прекорачивати переша,´гивать перешагну,´ть, переступа,´ть, перейти,´ грани,´цы в чём-либо
прекоредан внеочередно,´й, чрезвыча,´йный
прекосутра послеза,´втра
прекосутрашњи послеза,´втращний
прекрајати, прекројавати перекра,´ивать, переде,´лывать
прекројити перекрои,´ть, переде,´лать
прекрасан прекра,´сный
прекратити, прекраћивати укороти,´ть, сократи,´ть, уменьша,´ть, убавля,´ть, уба,´вить
прекраћивати време - корота,´ть вре,´мя
прекретни поворо,´тный, перело,´мный
прекретница ж. распу,´тье, перекрёсток, поворо,´т
прекрити,прекривати 1. покры,´ть, закры,´ть, покрыва,´ть, закрыва,´ть, 2. скрыть, спря,´тать, скрыва,´ть, пря,´тать
прекротак сли,´шком кро,´ткий, чрезме,´рно кро,´ткий
прекрстити 1. перекрести,´ть, скрести,´ть 2. перекрести,´ть, измени,´ть и,´мя 3. отказа,´ться, открести,´ться; ~ се перекрести,´ться,
перемени,´ть своё и,´мя
прекрупа ж. крупа,´
прекрцати, прекрцавати перегружа,´ть, переса,´живать, перегрузи,´ть; ~ се перегрузи,´ться, перегружа,´ться, переса,´живаться
прекршај м. наруше,´ние, просту,´пок
прекршилац м. наруши,´тель
прекршити 1. переломи,´ть, слома,´ть 2. нару,´шить, преступи,´ть
прекршити заклетву - нару,´шить кля,´тву
прексиноћ позавчера,´ ве,´чером
прексиноћни бы,´вший позавчера,´ ве,´чером
прексутра послеза,´втра
прекувати, прекувавати перева,´ривать, перевари,´ть
прекукати опла,´кать, пережи,´ть го,´ре
прекупац м. переку,´пщик, ску,´пщик
прекупни переку,´почный, ску,´почный
прелажење с. перехо,´д, перее,´зд, переса,´дка
прелажење на дневни ред - пере,´ход к очередно,´му вопро,´су в поря,´дке дня
прелаз м. 1. перехо,´д, перее,´зд 2. перепра,´ва, брод 3. переса,´дка 4. перели,´в (о цве,´те)
прелазак м. перехо,´д, перее,´зд
прелазан 1. перехо,´дный 2. преходя,´щий, вре,´менный
прелазни глагол - перехо,´дный глаго,´л
прелазна болест - зара,´зная боле,´знь
прелазити 1. переезжа,´ть, перебира,´ться 2. де,´лать переса,´дку 3. перелива,´ться 4. превосходи,´ть 5. обходи,´ть
прелазити преко неког питања - обходи,´ть како,´й-либо вопро,´с
преламати перела,´мывать, разла,´мывать;~ се перела,´мываться, преломля,´ться
преламати нешто преко колена - реша,´ть что,´-либо необду,´манно, руби,´ть сплеча,´
прележати пролежа,´ть; ~ се залежа,´ться
прележати болеет - попра,´виться по,´сле боле,´зни
прелеп прекра,´сный
прелетати, прелетети 1. перелета,´ть 2. скользи,´ть (взгля,´дом)
прелетети оком - ме,´льком взгляну,´ть
прелив м. 1. подли,´вка, со,´ус 2. перели,´в, отте,´нок (о цве,´те)
прелити, преливати 1. перелива,´ть, перели,´ть 2. поли,´ть, зали,´ть; ~ се перелива,´ться, перели,´ться, разли,´ться
прелиминарни предвари,´тельный, прелимина,´рный
прелистати, прелиставати перелиста,´ть, перели,´стывать, пролиста,´ть
прело с. посиде,´лки
прелом м. 1. перело,´м 2. вёрстка
преломити 1. переломи,´ть, разломи,´ть 2. верста,´ть; ~ се переломи,´ться, разломи,´ться
преломити некога - уломать кого,´-либо
преломљив ло,´мкий, хру,´пкий, легко,´ лома,´ющийся
преломни перело,´мный
преломни угао - у,´гол преломле,´ния
прелудиј м. прелю,´дия
прељуба ж. прелюбодея,´ние, наруше,´ние супру,´жеской ве,´рности
прељубник м. прелюбоде,´й
прељубнички прелюбоде,´йный
прељубазан чрезме,´рно любе,´зный, сли,´шком любе,´зный
према к, на, по направле,´нию к
воз полази према Москви - по,´езд отхо,´дит на Москву,´
он је добар према мени - он хорошо,´ отно,´сится ко мне
према вашем наређењу - по ва,´шему приказа,´нию
према свецу и тропар - по Се,´ньке и ша,´пка
седи према мени - сядь про,´тив меня,´
премазати, премазивати 1. ма,´зать, нама,´зать, вы,´мазать, выма,´зывать 2. облепля,´ть, облепи,´ть
премален сли,´шком ма,´ленький
премац м. сопе,´рник, конкуре,´нт
немати премца - не име,´ть себе,´ ра,´вного
премашити, премашати 1. превзойти,´, превосходи,´ть 2. перевы,´полнить, перевыполня,´ть 3. перебро,´сить, перебра,´сывать,
перелета,´ть
премашити ниво - превы,´сить, превзойти,´ у,´ровень
премда хотя,´, несмотря,´ на то, что...
премељати перема,´лывать
премер м. ме,´ра, разме,´р, проме,´р
премерити, премеравати 1. переве,´сить, переве,´шивать на веса,´х 2. переме,´ривать, переме,´рить
премеравати оком - прики,´дывать на глаз
преместити, премештати перемести,´ть, перемеща,´ть, перевести,´ на друго,´е ме,´сто; ~ се перемести,´ться, перейти,´ на друго,´е ме,´сто
премештај м. перемеще,´ние, перево,´д по слу,´жбе
премештање с. перемеще,´ние
преметати, преметнути 1. переставля,´ть, перемеща,´ть 2. обы,´скивать, обыска,´ть;~ се перевёртываться, перекувы,´ркиваться
преметати преко главе - выноси,´ть, выде,´рживать
преметачина ж. о,´быск
премија ж. пре,´мия
премијера ж. премье,´ра
премилостив многоми,´лостивый
преминуо поко,´йный, уме,´рший, сконча,´вшийся
преминути сконча,´ться, умере,´ть
премио люби,´мый, люби,´мейший
премрети, премирати обмере,´ть, обмира,´ть, обомле,´ть
премирати од страха - обмира,´ть от стра,´ха
премиса ж. предпосы,´лка
премишљати проду,´мывать, обду,´мывать; ~ переду,´мывать, разду,´мывать, колеба,´ться
премлатити, премлаћивати 1. изби,´ть, исколоти,´ть 2. уби,´ть, убива,´ть
премного сли,´шком мно,´го, чрезме,´рно мно,´го
премостити 1. переки,´нуть мост, мостки,´ 2. преодоле,´ть препя,´тствие
премотати, премотавати перемота,´ть, перема,´тывать
премоћ ж. 1. преоблада,´ние, переве,´с 2. превосхо,´дство, преиму,´щество
премоћан 1. чрезме,´рно си,´льный, мо,´щный 2. превосходя,´щий в си,´ле, преиму,´щественный
премрзнути промёрзнуть, замёрзнуть
премудар прему,´дрый, мудре,´йший
пренаглити, пренагљивати 1. сли,´шком спеши,´ть, торопи,´ться 2. зарва,´ться, быть чересчу,´р де,´рзким
пренапрегнути се, пренапрезати се чрезме,´рно напря,´чься, напряга,´ться
пренаселити, пренасељавати перенасели,´ть
пренасељеност ж. перенаселённость
пренатрпан перепо,´лненный, битко,´м наби,´тый
пренатрпати наби,´ть би,´тком, перепо,´лнить
пребрегнути, пренебрегавати пренебре,´чь, пренебрега,´ть
пренемагати се 1. притвори,´ться 2. лома,´ться, жема,´ниться 3. боле,´ть
пренеразити изуми,´ть, порази,´ть; ~ се 1. изуми,´ться, порази,´ться 2. оцепене,´ть, остолбене,´ть
пренесен перенесённый
пренети перенести,´, перевезти,´, переда,´ть; ~ се перемести,´ться, перейти,´
пренизак сли,´шком ни,´зкий
пренос м. 1. перено,´с, перево,´зка 2. трансля,´ция
пренос преко радија - трансля,´ция по ра,´дио
преносан 1. перено,´сный 2. зара,´зный
преносач м. перено,´счик
преносити переноси,´ть, перебра,´сывать, передава,´ть, перемеща,´ть; ~ се перемеща,´ться, переходи,´ть
звук се преноси кроз ваздух - звук передаётся по во,´здуху
преношење с. перено,´ска, перенесе,´ние, перево,´зка
преношљив перено,´сный, портати,´вный
преноћити, преноћивати переночева,´ть, ночева,´ть
преноћиште с. ночле,´г, ме,´сто ночле,´га
пренути се встрепену,´ться
пренути се из сна - вскочи,´ть со сна
преобилан о,´чень оби,´льный
преобиље с. изоби,´лие, оби,´лие
преоблачити переодева,´ть; ~ се переодева,´ться
прербражавати видоизменя,´ть, преобража,´ть; ~ се видоизменя,´ться, преобража,´ться
преображај м. преображе,´ние, превраще,´ние
преображајни преобразова,´тельный
преобразити преврати,´ть, видоизмени,´ть, преобрази,´ть
преобратити 1. преврати,´ть, обрати,´ть 2. переубеди,´ть; ~ се 1. преврати,´ться, измени,´ться 2. измени,´ть свои,´ взгля,´ды
преобртати, преобрнути перевора,´чивать, переверну,´ть, вы,´вернуть
преобување с. переобува,´ние
преобувати переобува,´ть; ~ се переобува,´ться
преобука ж. 1. сме,´на белья,´, оде,´жды, о,´буви 2. сме,´нное бельё, оде,´жда, о,´бувь
преобути переобу,´ть; ~ се переобу,´ться
преобући переоде,´ть; ~ се переоде,´ться
преовладати, преовлађивати доби,´ться, добива,´ться превосхо,´дства, взять, брать верх, победи,´ть
преокрет м. переворо,´т, поворо,´т, перело,´м
преокретати, преокренути 1. перевора,´чивать, переверну,´ть 2. вывёртывать, поверну,´ть, перелицева,´ть пла,´тье; ~ се 1. поверну,´ться,
перевёртываться 2. измени,´ться, изменя,´ться
преоптеретити, преоптерећивати перегрузи,´ть, перегружа,´ть, сли,´шком загрузи,´ть; ~ се перегрузи,´ться, чрезме,´рно загружа,´ться
преоптерећеност ж. перегру,´женность
преоптерећење с. перегру,´зка
преоравати перепа,´хивать
преоријентисати переориенти,´ровать; ~ се переориенти,´роваться
преосетљив сли,´шком чувстви,´тельный
преостајати остава,´ться
сад ми не преостаје друго него да идем - сейча,´с мне ничего,´ не остаётся, как идти
преостатак м. оста,´ток
преотети, преотимати 1. отня,´ть, отнима,´ть, отобра,´ть 2. забра,´ть обра,´тно 3. похища,´ть
преоценити, преоцењивати переоцени,´ть, переоце,´нивать
препад м. внеза,´пное нападе,´ние, вы,´лазка, вы,´пад
препадати 1. неожи,´данно напада,´ть 2. устраша,´ть, ужаса,´ть; ~ се пуга,´ться, устраша,´ться
препаковати, препакивати перепакова,´ть, перепако,´вывать
препаметан о,´чень у,´мный
препарат м. 1. препара,´т 2. лека,´рство
препарирати препари,´ровать
препатити 1. перестрада,´ть 2. перенести,´, вы,´нести мно,´гое
препев м. свобо,´дный перево,´д стихо,´в, импровиза,´ция
препевати сде,´лать свобо,´дный перево,´д стихотворе,´ния, импровизи,´ровать
препелица ж. перепёлка, пе,´репел
препећи 1. перепе,´чь, пережа,´рить 2. перегна,´ть не,´сколько раз ( ра,´кию)
препеченица ж. кре,´пкая ра,´кия два,´жды пере,´гнанная
препечатити приложи,´ть другу,´ю печа,´ть
препијати опа,´ивать, чрезме,´рно пои,´ть; ~ се напива,´ться
препирати се спо,´рить, ссо,´риться
препирка ж. препира,´тельство, спор, ссо,´ра
препис м. 1. ко,´пия 2. докуме,´нт
да је препис веран своме оригиналу тврди: потпис - с по,´длинным ве,´рно: по,´дпись
оверити препис - заве,´рить ко,´пию
преписати, преписивати 1. перепи,´сывать, переписа,´ть, сде,´лать ко,´пию 2. спи,´сывать, списа,´ть 3. прописа,´ть, пропи,´сывать
лека,´рство 4. передава,´ть в со,´бственность
преписати земљу некоме - переписа,´ть зе,´млю на чьё-либо и,´мя
преписивач м. перепи,´счик
преписка ж. перепи,´ска
преплавити затопи,´ть, зали,´ть, наводни,´ть
преплануо загоре,´лый, обгоре,´вший
препланути загоре,´ть на со,´лнце
преплашити перепуга,´ть, запуга,´ть; ~ се испуга,´ться, перепуга,´ться
преплести 1. переплести,´, оплести,´, заплести,´ 2. перевяза,´ть крючко,´м
преплет м. 1. переплете,´ние, сплете,´ние 2. переплёт
преплетати переплета,´ть, оплета,´ть, перевя,´зывать
преплетати језиком - говори,´ть заплета,´ющимся язы,´ком
препливати, препливавати переплы,´ть, переплыва,´ть
препловити переплы,´ть на чём-либо
преповијати, преповити перепелёнывать, перепелена,´ть
преповијати дете - перепелёнывать ребёнка
преподне до по,´лдня, в пе,´рвой полови,´не дня
у току преподнева - в тече,´ние пе,´рвой полови,´ны дня
преподобити се притвори,´ться неви,´нным
препознати узна,´ть
одмах сам га препознао - я его,´ то,´тчас узна,´л
преполовити, преполовљавати дели,´ть, подели,´ть попола,´м
препона ж. прегра,´да, препя,´тствие, барье,´р
препород м. возрожде,´ние, перерожде,´ние
препородити, препорађати возроди,´ть, возрожда,´ть, перероди,´ть; ~ се возрожда,´ться, перерожда,´ться, перероди,´ться
препорођај м. возрожде,´ние
препорука ж. рекоменда,´ция, заказна,´я посы,´лка, заказно,´е письмо,´
препоручен рекомендо,´ванный, заказно,´й
препоручено писмо - заказно,´е письмо,´
препоручивалац м. лицо,´ даю,´щее рекоменда,´цию
препоручити, препоручивати рекомендова,´ть, дава,´ть рекоменда,´цию
препоручљив рекоменду,´емый
препотопски допото,´пный
преправити, преправљати переде,´лать, переде,´лывать, перепра,´вить, перерабо,´тать, перераба,´тывать
преправка ж. переде,´лка, перестро,´йка
препреден перепрядённый, хи,´трый, ло,´вкий, изворо,´тливый
препредењак м. ловка,´ч, хитре,´ц, изворо,´тливый челове,´к
препрека ж. препя,´тствие, прегра,´да, загражде,´ние
препречити, препречивати 1. воспрепя,´тствовать, меша,´ть, создава,´ть поме,´хи 2. прегради,´ть
препричати, препричавати пересказа,´ть, переска,´зывать
препродаја ж. перепрода,´жа, ро,´зничная торго,´вля
препродати, препродавати перепрода,´ть, перепродава,´ть
препузати переползти,´
препући, препукнути ло,´пнуть, тре,´снуть
препукнути од жалости - умере,´ть от го,´ря
препући од смеха - ло,´пнуть со,´ смеху
препун перепо,´лненный, чрезме,´рно по,´лный
препунити, препуњавати перепо,´лнить, чрезме,´рно запо,´лнить, заполня,´ть; ~ се перепо,´лниться
препустити, препуштати 1. предоста,´вить, предоставля,´ть 2. пропусти,´ть, пропуска,´ть
прерада ж. перерабо,´тка, переде,´лка
прерадити, прерађивати 1. перерабо,´тать, перераба,´тывать, обрабо,´тать 2. переде,´лать, переде,´лывать
прерађевина ж. 1. фабрика,´т, изде,´лие, проду,´кт произво,´дства 2. перерабо,´тка, обрабо,´тка
прерађивач м. перераба,´тывающий что,´-либо
преран ра,´нний, преждевре,´менный
преранити сли,´шком поторопи,´ться, сде,´лать сли,´шком ра,´но что,´-либо
прерано преждевре,´менно, сли,´шком ра,´но
прерастао переро,´сший
прерачунати, прерачунавати пересчита,´ть, пересчи,´тывать, произвести,´, производи,´ть перерасчёт
прерити переры,´ть, перекопа,´ть
прерушити, прерушивати переоде,´ть кого,´-либо, ряди,´ть, маскирова,´ть; ~ се переодева,´ться, ряди,´ть, наряди,´ться ке,´м-либо,
замаскирова,´ться
преса ж. пресс
преса за уље - пресс для выжима,´ния ма,´сла
пресавити, пресавијати перегну,´ть, перегиба,´ть, скла,´дывать, согну,´ть, сложи,´ть попола,´м; ~ се перегну,´ться, согну,´ться,
сгиба,´ться
пресадити, пресађивати пересади,´ть, переса,´живать, перемести,´ть
пресамити сложи,´ть вдво,´е, перегну,´ть; ~ се согну,´ться, перегну,´ться
пресан 1. пре,´сный, безвку,´сный 2. незаква,´шенный 3.сыро,´й
пресно месо - сыро,´е мя,´со
пресно тесто - сыро,´е те,´сто
пресна кожа - невы,´деланная ко,´жа
пресна лаж - я,´вная ложь
пресушивати, пресахнути исся,´кнуть
пресветли светле,´йший
пресвлака переодева,´ние, сме,´на бе,´лья
пресвлачити, пресвући переодева,´ть кого,´-либо, меня,´ть оде,´жду, бельё; ~ се переоде,´ться
пресвлачити кревет - меня,´ть посте,´льное бельё
преседан м. прецеде,´нт
преседети просиде,´ть
преседео сам целу ноћ - я просиде,´л всю ночь
пресејавати, пресејати пересе,´ять, пересе,´ивать, просе,´ивать
пресек м. разре,´з
у пресеку - в разре,´зе
пресећи, пресецати 1. перере,´зать, переруби,´ть, пересе,´чь 2. отре,´зать, перекры,´ть 3. обрыва,´ть, прерыва,´ть
пресећи чвор - разруби,´ть у,´зел
пресећи одступницу - отре,´зать путь отступле,´ния
пресечни секу,´щий, пересека,´ющий
пресечна линија - ли,´ния пересече,´ния
преселити, пресељавати пересели,´ть; ~ се пересели,´ться, перее,´хать куда,´-либо
пресељеник м. переселе,´нец
пресести застря,´ть в го,´рле, стать поперёк го,´рла
пресипати перелива,´ть, залива,´ть, пересыпа,´ть, засыпа,´ть; ~ се перелива,´ться че,´рез край
пресисати переса,´сывать
пресит сли,´шком сы,´тый
преситити, пресићавати пересыща,´ть, пресы,´тить; ~ се пресы,´титься, пересыща,´ться
прескок м. прыжо,´к че,´рез что,´-либо, переско,´к
прескочити, прескакати 1. перепры,´гнуть, перепры,´гивать, перескочи,´ть, переска,´кивать 2. пропусти,´ть
прескуп сли,´шком дорого,´й, чрезме,´рно дорого,´й
преслаб сли,´шком сла,´бый, чрезме,´рно сла,´бый
преслагати, пресложити 1. перекла,´дывать, скла,´дывать, сложи,´ть по-ино,´му 2. де,´лать но,´вый набо,´р, набира,´ть, набра,´ть
вновь
пресладак сли,´шком сла,´дкий
пресладити, преслађивати пересласти,´ть, пересла,´щивать
преслан сли,´шком солёный
преслане цене - сли,´шком высо,´кие це,´ны
пресликати, пресликавати 1. пересня,´ть, перерисова,´ть 2. скопи,´ровать, копи,´ровать карти,´ну
преслица ж. пря,´лка
преслишавати, преслишати 1. выслу,´шивать, вы,´слушать 2. спра,´шивать за,´данное; ~ се повторя,´ть, повтори,´ть за,´данное
преслушавати, преслушати 1. допра,´шивать, допроси,´ть, производи,´ть произвести,´ допро,´с 2. выслу,´шивать, вы,´слушать
пресован прессо,´ванный спрессо,´ванный
пресовати прессова,´ть, спрессо,´вывать
пресолац м. пересо,´л
пресолити, пресољавати пересоли,´ть, переса,´ливать
преспавати переспа,´ть, проспа,´ть
пресрести, пресретати встре,´тить, встреча,´ть, идти,´, пойти,´ навстре,´чу
пресрећан о,´чень счастли,´вый
престанак м. оконча,´ние, прекраще,´ние, истече,´ние
без престанка - непреры,´вно
престати переста,´ть, прекрати,´ться
престар престаре,´лый
престарети си,´льно соста,´риться
прести 1. прясть 2. мурлы,´кать
престигнути, престизати обогна,´ть, обгоня,´ть, перегоня,´ть, перегна,´ть, обойти,´, обходи,´ть
престо м. престо,´л, трон
престолонаследник м. престолонасле,´дник, насле,´дник престо,´ла
престони престо,´льный, тро,´нный
престона беседа - тро,´нная речь
престони град - сто,´льный го,´род
престоница ж. столи,´ца
престонички столи,´чный
престравити испуга,´ть, перепуга,´ть, привести,´ в ужас; ~ се испуга,´ться, перепуга,´ться
престрашити перепуга,´ть, устраши,´ть; ~ се испуга,´ться
престројавати, престројити перестра,´ивать, перестро,´ить, постро,´ить ина,´че; ~ се перестра,´иваться
престројавати чету - перестра,´ивать ро,´ту
престругати перепили,´ть
приступ м. наруше,´ние, просту,´пок, прови,´нность
преступити нару,´шить, соверши,´ть просту,´пок
преступни наруша,´ющий, високо,´сный
преступна година - високо,´сный год
преступник м. наруши,´тель
пресуда ж. пригово,´р, реше,´ние суда,´
пресудан реша,´ющий, реши,´тельный
пресудити, пресуђивати приговори,´ть, пригова,´ривать, вы,´нести, выноси,´ть пригово,´р
пресути 1. прели,´ть во что,´-либо, зали,´ть 2. пересыпа,´ть во что,´-либо
пресушити, пресушивати пересуши,´ть, пересу,´шивать, пересо,´хнуть, высу,´шивать; ~ се пересуши,´ться, пересо,´хнуть,
пересу,´шиваться, пересыха,´ть
претакати перелива,´ть из одного,´ сосу,´да в друго,´й
претапати перета,´пливать, переплавля,´ть мета,´лл; ~ се перета,´пливаться
претварати, претворити превраща,´ть, преобража,´ть; ~ се 1. превраща,´ться, преобрази,´ться 2. лицеме,´рить,
прики,´дываться
претварати у прах и пепео - разбива,´ть в пух и прах
претворност ж. лицеме,´рие
претегнути, претезати 1. перетяну,´ть, перетя,´гивать, переве,´сить 2. получи,´ть преиму,´щество, приобрета,´ть преиму,´щество
претежак сли,´шком тяжёлый
претежан преоблада,´ющий, преиму,´щественный
претежно по преиму,´ществу, преиму,´щественно
претек м. изли,´шек, избы,´ток
имати на претек - име,´ть что,´-либо в избы,´тке
претендент м. претенде,´нт
претендовати претендова,´ть
претензија ж. прете,´нзия
претенциозан претенцио,´зный, вы,´чурный, тре,´бовательный, притяза,´тельный
претеран преувели,´ченный, чрезме,´рный
претерати, претеривати 1. перегна,´ть, перегоня,´ть с одного,´ ме,´ста на друго,´е 2. преувели,´чить, переборщи,´ть,
переса,´ливать, переба,´рщивать
претестирисати перепили,´ть, распили,´ть
претећи угрожа,´ющий
претити угрожа,´ть, грозить
претеча м. предше,´ственник, предте,´ча
претинац м. 1. перегоро,´дка, перебо,´рка 2. я,´щик
поштански претинац - почто,´вый я,´щик
претња ж. угро,´за
претицати, претећи 1. опережа,´ть, опереди,´ть, обогна,´ть 2. предупрежда,´ть, предвосхити,´ть 3. оста,´ться, остава,´ться в
избы,´тке
претекло је хлеба - хлеб ещё и оста,´лся
претовар м. перегру,´зка
претоварити, претоваривати перегрузи,´ть, перегружа,´ть, чрезме,´рно загружа,´ть;~ се перегрузи,´ться, перегружа,´ться
претоварити с лађе у вагон - перегрузи,´ть с парохо,´да в ваго,´н
претоварни 1. перегру,´зочный 2. перева,´лочный
претоварни пункт - перева,´лочный пункт
претопити 1. перетопи,´ть, перепла,´вить 2. преврати,´ть; ~ се перетопи,´ться, распла,´виться, преврати,´ться
преточити перели,´ть из одного,´ сосу,´да в друго,´й
претплата ж. подпи,´ска, абонеме,´нт
претплатити, претплаћивати подписа,´ть, подпи,´сывать, абони,´ровать; ~ се подписа,´ться, подпи,´сываться, абони,´роваться
претплатни подписно,´й, абонеме,´нтный
претплатник м. подпи,´счик, абоне,´нт
претпоследњи предпосле,´дний
претпоставити, претпостављати предполага,´ть, предположи,´ть, допусти,´ть, допуска,´ть
претпоставка ж. 1. предположе,´ние, допуще,´ние 2. предпосы,´лка
претпостављен нача,´льствующий, ста,´рший
предпостављена власт - вышестоя,´щие вла,´сти
претпостављени м. нача,´льник, ста,´рший
претпразник м. кану,´н пра,´здника
претпрошли позапро,´шлый
претпрошла година - позапро,´шлый год
претрага ж. о,´быск, ро,´зыск, рассле,´дование, прочёсывание
претражити, претраживати 1. разы,´скивать, обсле,´довать 2. произвести,´ рекогносциро,´вку 3. иссле,´довать, разве,´дывать
4. прочеса,´ть, прочёсывать
претргнути, претрзати 1. разрыва,´ть, разорва,´ть 2. перерыва,´ть, перерва,´ть, расто,´ргнуть 3. напуга,´ть, пуга,´ть; ~ се
разорва,´ться, перепуга,´ться, пуга,´ться, мертве,´ть от стра,´ха, надрыва,´ться, надорва,´ться
претрес м. 1.о,´быск, рассмотре,´ние, разбира,´тельство 2. обсужде,´ние
судски претрес - суде,´бный проце,´сс
претресање с. 1. разбо,´р, рассмотре,´ние, разбира,´тельство, обсужде,´ние 2. обы,´скивание, перетря,´хивание
претрести, претресати 1. перетряса,´ть, перетря,´хивать, перетряхну,´ть 2. рассма,´тривать, разбира,´ть, разобра,´ть что,´-либо
обсужда,´ть 3. обы,´скивать обыска,´ть
претресати кућу - производи,´ть о,´быск в до,´ме
претрнути оцепене,´ть, обмере,´ть, одеревене,´ть, зате,´чь
претрнуле ми ноге - у меня,´ но,´ги затекли,´
претрпавати, претрпати 1. нагроможда,´ть, нава,´ливать, напи,´хивать сли,´шком мно,´го 2. переполня,´ть; ~ се наби,´ться, набива,´ться, напи,´
хиваться
претрпети перетерпе,´ть, перенести,´, перестрада,´ть, претерпе,´ть; ~ се потерпе,´ть, подожда,´ть
претрчати, претрчавати 1. перебежа,´ть, пробежа,´ть, пробега,´ть 2. обгоня,´ть, обогна,´ть в бе,´ге
претурити, претурати 1. переверну,´ть, опроки,´нуть, опроки,´дывать, 2. перекувырну,´ть кувырка,´ть; ~ се 1. переверну,´ться, перевора,´
чиваться, перевали,´ться, 2. перекувыркну,´ться
претурити нешто преко главе - развяза,´ться с че,´м-либо, пережи,´ть что,´-либо
претуцати, претући 1. толо,´чь, дроби,´ть, раздроби,´ть, перетоло,´чь 2. избива,´ть, изби,´ть, исколоти,´ть, переби,´ть
претходан предыду,´щий, предше,´ствующий, предвари,´тельный
претходити предше,´ствовать
претходник м. предше,´ственник, передово,´й, иду,´щий впереди,´
ован претходник - бара,´н-вожа,´к
претходница ж. предше,´ственница, аванга,´рд
звезда претходница - путево,´дная звезда,´
прећи 1. перейти,´, перее,´хать, перебра,´ться куда,´-либо 2. пересе,´сть, сде,´лать переса,´дку
прећи реку - форси,´ровать ре,´ку
прећутан молчали,´вый, невы,´сказанный, затаённый
прећутан одговор - молчали,´вый отве,´т
прећутати, прећуткивати 1. молча,´ть, пома,´лкивать, промолча,´ть 2. обойти,´ молча,´нием, замолча,´ть, зама,´лчивать
что,´-либо, затаи,´ть
преувеличати, преувеличавати 1. преувели,´чить, преувели,´чивать 2. превознести,´, превозноси,´ть
преудавати, преудати втори,´чно выдава,´ть за,´муж; ~ се втори,´чно выходи,´ть за,´муж
преудаја ж. втори,´чное заму,´жество
преудесити, преудешавати 1. переустро,´ить, переде,´лать 2. нала,´дить, нала,´живать по-ино,´му
преузети, преузимати 1. предприня,´ть, предпринима,´ть 2. взять на себя,´ 3. перенима,´ть, захва,´тывать, завладе,´ть
преузимати мере - принима,´ть ме,´ры
преуранити встать сли,´шком ра,´но
преуредити переде,´лать, перестро,´ить, реорганизова,´ть
преуређење с. переустро,´йство, реорганиза,´ция
префарбати перекра,´сить; ~ се перекра,´ситься
префикс м. пре,´фикс, приста,´вка
префињен изы,´сканный, утончённый
префриган 1. перепечённый, пережа,´ренный 2. ло,´вкий, хи,´трый, продувно,´й
прехлада ж. просту,´да
прехладити, прехлађивати 1. простуди,´ть, простужа,´ть 2. остуди,´ть, перестуди,´ть студи,´ть, пересту,´живать; ~ се
простужа,´ться, простуди,´ться
прехрана ж. пропита,´ние, содержа,´ние, пи,´ща, проко,´рм
прехрамбен пищево,´й
прехрамбена индустрија - пищева,´я промы,´шленность
прехранити прокорми,´ть, пропита,´ть, перекорми,´ть; ~ се прокорми,´ться, прожи,´ть, пропита,´ться
прецветати отцвести,´, увя,´нуть
прецедити, прецеђивати процеди,´ть, проце,´живать
прецена ж. 1. переоце,´нка 2. сли,´шком высо,´кая оце,´нка 3. сли,´шком высо,´кая цена,´
преценити, прецењивати 1. переоцени,´ть 2. завы,´сить, завыша,´ть оце,´нку 3. назна,´чить сли,´шком высо,´кую це,´ну
прецепити расколо,´ть, расцепи,´ть попола,´м, на,´двое
прецизан то,´чный
прецизна механика - то,´чная меха,´ника
прецизно око - ве,´рный глаз
прецизирати уточни,´ть, уточня,´ть
прецртати, прецртавати 1. срисова,´ть, срисо,´вывать 2. перерисова,´ть, перерисо,´вывать 3. копи,´ровать
4. перечеркну,´ть, перечёркивать
пречац м. кратча,´йший путь, прями,´к
ударити напречац - пойти,´ напрями,´к
умрети напречац - умере,´ть скоропости,´жно
пречеткати вы,´чистить, почи,´стить щёткой
пречешљати перечеса,´ть, расчеса,´ть втори,´чно
пречист пречи,´стый, сли,´шком чи,´стый
пречистити, пречишћавати 1. расчи,´стить, расчища,´ть 2. разобра,´ться, разбира,´ться, вноси,´ть я,´сность
пречишћавати рачуне - рассчи,´тываться
пречица ж. кратча,´йший путь
пречка ж. распо,´рка, перекла,´дина, попере,´чина
пречник м. попере,´чник, диа,´метр
пречути ослы,´шаться, недослы,´шать
прешити, прешивати переши,´ть, перешива,´ть, за,´ново шить
преширок сли,´шком широ,´кий, чрезме,´рно широ,´кий
прештампати, прештампавати перепеча,´тать, перепеча,´тывать
прештинути прищеми,´ть, ущипну,´ть
прженица ж. лепёшка жа,´реная
пржити жа,´рить, поджа,´ривать, пали,´ть, опа,´ливать; ~ се жа,´риться, обжига,´ться
прзница м. ж. брюзга,´, сварли,´вый челове,´к, зади,´ра
при 1. при, во,´зле, у, за, в, под 2. во вре,´мя, на
при заласку сунца - при захо,´де со,´лнца
при ручку - во вре,´мя обе,´да, за обе,´дом
при трчању - во вре,´мя бе,´га
имати при руци - име,´ть под руко,´й
бити при свести - быть в созна,´нии
бити при здравој памети - быть в здра,´вом уме,´
приањати 1. прилега,´ть, примыка,´ть, собира,´ть 2. бра,´ться, налега,´ть
прибавити, прибављати раздобы,´ть, доста,´ть, получи,´ть
прибавити доказе - получи,´ть доказа,´тельства
прибављати доказе - собира,´ть доказа,´тельства
прибадати прика,´лывать, пришпи,´ливать
прибадача ж. булавка, шпилька, заколка
прибегнути, прибегавати прибега,´ть, прибе,´гнуть
прибегавати нечему - прибега,´ть к чему,´-либо
прибежиште с. прибе,´жище, убе,´жище
прибележити, прибележавати записа,´ть, запи,´сывать, отме,´тить
прибелешка ж. за,´пись, заме,´тка
прибијати, прибити прибива,´ть, прикола,´чивать, приколоти,´ть; ~ се прижима,´ться друг к дру,´гу
прибирати 1. убира,´ть, прибира,´ть 2 собира,´ть; ~ се приходи,´ть в себя,´, подба,´дриваться, собира,´ться с ду,´хом
прибирати мисли - собира,´ться с мы,´слями
приближан приблизи,´тельный
приближити, приближивати прибли,´зить, приближа,´ть; ~ се прибли,´зиться, приближа,´ться
прибојавати се поба,´иваться, опаса,´ться
прибор м. 1. прибо,´р 2. инструме,´нты
прибор за писање - пи,´сьменный прибо,´р
прибор за цртање - готова,´льня, чертёжные инструме,´нты
прибројити, прибрајати присчита,´ть, присчи,´тывать, причи,´слить, причисля,´ть; ~ се причисля,´ть себя,´
прибран подтя,´нутый, собра,´вшийся с мы,´слями
прибрати убра,´ть, собра,´ть; ~ се прийти,´ в себя,´
прибрати мисли - собра,´ться с мы,´слями
прибрежје с. побере,´жье, бе,´рег
приватан ча,´стный
приватна својина - ча,´стная со,´бственност
приватник м. ча,´стное лицо,´, ча,´стник
приватно ча,´стным о,´бразом
привезати, привезивати 1. привяза,´ть, завя,´зывать 2. надвяза,´ть 3.замота,´ть, зама,´тывать, связа,´ть; ~ се связа,´ться, привяза,´ться
привенчати повенча,´ть, обвенча,´ть
привесак м. прида,´ток, приве,´сок
привесити подве,´сить, приве,´сить
привести привести,´, подвести,´, довести,´
привести крају - довести,´ до конца,´
привидан ка,´жущийся, обма,´нчивый
привидна смрт - летарги,´я
привидети, привиђати подверга,´ться, подве,´ргнуться обма,´ну зре,´ния; ~ се приви,´деться, почу,´диться, чу,´диться, каза,´ться
привикнути, привикавати приучи,´ть, привыка,´ть, привы,´кнуть; ~ се привы,´кнуться, свы,´кнуться, свыка,´ться
привилегија ж. привиле,´гия
привирити, привиривати 1. загляну,´ть, загля,´дывать 2. подсма,´тривать, подгляде,´ть
привлачан привлека,´тельный, притя,´гивающий
привлачна сила - си,´ла притяже,´ния
привлачити притя,´гивать, привлека,´ть; ~ се подкра,´дываться, подходи,´ть потихо,´ньку
привлачити пажњу - привлека,´ть внима,´ние
приводити приводи,´ть, подводи,´ть
привођење с. приведе,´ние, при,´вод
привођење крају - доведе,´ние до конца,´
привола ж. согла,´сие, одобри,´тельное отноше,´ние
приволети расположи,´ть кого,´-либо к чему,´-либо; ~ се согласи,´ться
привреда ж. хозя,´йство, эконо,´мика
народна привреда - наро,´дное хозя,´йство
привредни хозя,´йственный, экономи,´ческий
привредна грана - о,´трасль хозя,´йства
привредна криза - экономи,´ческий кри,´зис
привредна задруга - промысло,´вый кооперати,´в
привредити зарабо,´тать
привредник м. хозя,´йственник, произво,´дственник
привређивати 1. промышля,´ть 2. зараба,´тывать
привремен вре,´менный
привржен приве,´рженный, пре,´данный
он је привржен ствари мира - он пре,´дан де,´лу ми,´ра
приврженик м. приве,´рженец, сторо,´нник
привући притяну,´ть, подтяну,´ть к себе,´, привле,´чь; ~ се подкра,´сться, подойти,´ потихо,´ньку
пригибати пригиба,´ть, сгиба,´ть; ~ се пригиба,´ться, сгиба,´ться
приглуп глупова,´тый, с при,´дурью
пригњавити примя,´ть, прижа,´ть, придави,´ть
пригњечити придави,´ть, примя,´ть, прижа,´ть
приговарати, приговорити 1. упрека,´ть, укоря,´ть, попрека,´ть, осуди,´ть 2. де,´лать замеча,´ние, возража,´ть, возрази,´ть,
прекосло,´вить, протестова,´ть, подава,´ть
приговор м.1. упрёк, уко,´р, попрёк 2. нарека,´ние, возраже,´ние, проте,´ст
пригодан 1. подходя,´щий, удо,´бный 2. случа,´йный, специа,´льный
пригодити случи,´ться;~ се случи,´ться, встре,´титься неожи,´данно
приготовити приготовить, изгото,´вить
приграбити захвати,´ть, забра,´ть себе,´
приграбити прилику - улу,´чить моме,´нт
пригрејати согре,´ть, подогре,´ть, пригре,´ть, припе,´чь (о со,´лнце)
пригрлити обня,´ть, не,´жно прильну,´ть, приня,´ть охо,´тно
пригрнути присы,´пать землёй, оку,´чить; ~ се заку,´таться, заверну,´ться
пригушити, пригушивати 1. задуши,´ть, души,´ть, придуши,´ть 2. заглуши,´ть, приглуши,´ть
пригушити бол - заглуши,´ть боль
придати, придавати приба,´вить, прибавля,´ть, доба,´вить, добавля,´ть
придавати значај - придава,´ть значе,´ние
придавати важност - припи,´сывать значе,´ние
придавити удуши,´ть, удави,´ть
придворан льсти,´вый
приде с. прида,´ча
као приде - в прида,´чу
придев м. и,´мя прилага,´тельное
придевни относя,´щимися к и,´мени прилага,´тельному
придевна именица - субстантиви,´рованное прилага,´тельное
приденути, придевати приколо,´ть, прика,´лывать, прицепи,´ть, прицепля,´ть
придизати, придигнути приподня,´ть, приподнима,´ть; ~ се 1. привстава,´ть, приподнима,´ться, приподня,´ться
2. поправля,´ться по,´сле боле,´зни
придобити, придобијати склони,´ть, склоня,´ть на свою,´ сто,´рону
придодати, придодавати приба,´вить, прибавля,´ть, дополня,´ть
придолажење с. прибы,´тие, прие,´зд, прихо,´д
придолазити, придоћи 1. прибыва,´ть, прибы,´ть, прийти,´, приходи,´ть, приезжа,´ть подъе,´хать, 2. нараста,´ть, подня,´ться
прибы,´ть
вода је придошла - вода,´ прибыла,´
придошлица м. ж. прише,´лец, вновь прибы,´вший
придржати придержа,´ть, приде,´рживать; ~ се придержа,´ться, приде,´рживаться
придружити, придруживати присоединя,´ть, присоедини,´ть; ~ се присоедини,´ться
прижељкивати жела,´ть, стреми,´ться
прижећи 1. подже,´чь, заже,´чь 2. припе,´чь
призвати, призивати призва,´ть, призыва,´ть, звать к себе,´, позва,´ть
призив призы,´в, зов, апелля,´ция
приземан находя,´щийся в ни,´жнем, в пе,´рвом этаже,´
приземна кућа - одноэта,´жный дом
приземље с. ни,´жний э,´таж, пе,´рвый эта,´ж
призматички призмати,´ческий
признаница ж. распи,´ска, квита,´нция
признање с. призна,´ние, призна,´ние заслу,´г
одавати некоме признање - признава,´ть чьи,´-либо заслу,´ги
признати, признавати признава,´ть, призна,´ть
признато общепри,´знано, общеизве,´стно
призор м. вид, карти,´на, сце,´на
прија ж. прия,´тельница, сва,´тья
пријава ж. заявле,´ние, уведомле,´ние, извеще,´ние, пропи,´ска
пријава путника - вре,´менная пропи,´ска прие,´зжего
пријавити 1. заяви,´ть, уве,´домить, уведомля,´ть 2. доложи,´ть, извести,´ть 3. донести,´, докла,´дывать 4. предъявля,´ть для
пропи,´ски; ~се яви,´ться, явля,´ться
пријавни относя,´щийся к заявле,´нию, уведомле,´нию, извеще,´нию
пријавна листа - бланк для пропи,´ски
пријавно одељење - а,´дресный стол, отделе,´ние пропи,´ски
пријавница ж. бланк заявле,´ния о пропи,´ске
пријазан 1. дру,´жеский, прия,´зненный 2. ве,´жливый, любе,´зный
пријатан прия,´тный
пријатно прия,´тно
пријатно! - прия,´тного аппети,´та!
пријатељ м. 1. друг, прия,´тель 2. сват
пријатељевати быть в дру,´жеских отноше,´ниях, дружи,´ть; ~се вступа,´ть в друже,´ские отноше,´ния, родни,´ться с ке,´м-либо
пријатељски дру,´жеский, прия,´тельский
пријатељство с. дру,´жба, приятельство
присно пријатељство - тесная дружба
пријати нравиться, быть по вкусу
то ми јело прија - э,´то блю,´до мне нра,´вится
ова ми клима прија - э,´тот кли,´мат мне поле,´зен
пријем м. приём, получе,´ние
пријем писма -получе,´ние письма,´
пријемни приёмный
пријемни испит - приёмный экза,´мен
приказ м. пока,´з, демонстра,´ция чего,´-либо, обзо,´р
приказ догађаја - обзо,´р собы,´тий
приказ једне нове књиге - разбо,´р но,´вой кни,´ги
приказати 1. показа,´ть, продемонстри,´ровать что,´-либо 2. сде,´лать обзо,´р, сде,´лать разбо,´р; ~се показа,´ть себя,´
приказивање с. 1. демонстра,´ция, пока,´з чего,´-либо 2. обзо,´р, разбо,´р
приказивати пока,´зывать, демонстри,´ровать что,´-либо
приказивач демонстра,´тор, обозрева,´тель
прикачити 1. прикрепи,´ть, прикрепля,´ть 2. пришпи,´лить; ~се привяза,´ться, навяза,´ться
прикивати прибива,´ть гвоздя,´ми, прико,´вывать
прикладан 1. приго,´жий, образцо,´вый, удо,´бный 2. подходя,´щий, целесообра,´зный
приклати прире,´зать, заре,´зать
прикљештити прищеми,´ть, прижа,´ть
приклопити 1. сложи,´ть, перегну,´ть 2. прикры,´ть, притвори,´ть; ~се сложи,´ться, перегну,´ться
прикључити включи,´ть, присоедини,´ть, приобщать; ~се включа,´ться, присоединя,´ться
приковати приби,´ть гвоздя,´ми
приколица ж. прице,´п
мотоцикл са приколицом - мотоци,´кл с коля,´ской
прикопчати 1. пристегну,´ть, приколо,´ть 2. присоедини,´ть, подши,´ть
прикрасти се, прикрадати се подкра,´сться, подкра,´дываться
прикрајак м. край, сторона,´
из прикрајка - сбо,´ку, со стороны,´, из-за угла,´, исподтишка,´
прикрити, прикривати скрыть, покрыва,´ть, пря,´тать, припря,´тать; ~се скры,´ться, спря,´таться, скрыва,´ться, пря,´таться
прикрпити подлата,´ть, залата,´ть немно,´го
прикупљати, прикупити собира,´ть, собра,´ть в одно,´ ме,´сто; ~се собра,´ться, собира,´ться
прикупити војску - собра,´ть войска,´
прикупљати снагу - собира,´ться с си,´лами
прикуцати, прикуцавати приби,´ть, прибива,´ть, заби,´ть
прилагати прикла,´дывать, прибавля,´ть, прилага,´ть, присоединя,´ть, вноси,´ть свой вкла,´д
прилагодити, прилагођавати приспосо,´бить, приспоса,´бливать, применя,´ть, принорови,´ть; ~се приспосо,´биться,
принорови,´ться, приспоса,´бливаться
прилагођен приспособля,´емый
прилаз м. подхо,´д, при,´ступ
прилазак м. подхо,´д, приближе,´ние
прилазити подходи,´ть, приближа,´ться
прилегнути приле,´чь на коро,´ткое вре,´мя
прилен дово,´льно лени,´вый, с ленцо,´й
прилепити, прилепљивати прикле,´ить, накле,´ить, накле,´ивать, прилепля,´ть; ~се прикле,´иться, прикле,´иваться,
привя,´зываться
прилепљив 1. прили,´пчивый, кле,´йкий 2. зара,´зный
прилетети 1. подлете,´ть 2. примча,´ться, бро,´ситься
прилика ж. удо,´бный слу,´чай, подходя,´щий моме,´нт, благоприя,´тное обстоя,´тельство
уграбити прилику - пойма,´ть моме,´нт, улучи,´ть удо,´бную мину,´ту
том приликом - в э,´том слу,´чае
дати некоме прилику - дать кому,´-либо возмо,´жность
првом приликом - при пе,´рвой возмо,´жности
он је у добрим приликама - он в хоро,´ших усло,´виях
у таквим приликама - в э,´тих усло,´виях
управљати се према приликама - де,´йствовать по обстоя,´тельствам
по свој прилици - по все,´й вероя,´тности
другом приликом - в друго,´й раз
приликом преговора - во вре,´мя перегово,´ров
нашла слика прилику - рыба,´к рыбака,´ ви,´дит издалека,´
приличан 1. доста,´точный, изря,´дный 2. подходя,´щий
приличити прили,´чествовать, подойти,´, годи,´ться, соотве,´тствовать
прилог м. 1. предложе,´ние, поже,´ртвование 2. о,´черк, заме,´тка 3. по,´льза
прилог истории - к вопро,´су об исто,´рии
то иде њему у прилог - э,´то в его,´ по,´льзу
приложити 1. приложи,´ть, приба,´вить, присоедини,´ть 2. дать поже,´ртвование, внести,´ свой вклад
прилошки наре,´чный
приљубити те,´сно прижа,´ть, приладить, подгоня,´ть вплотну,´ю; ~се прижа,´ться, прижима,´ться те,´сно, прилега,´ть вплотну,´ю
прильну,´ть
примакнути придви,´нуть, пододви,´нуть, прибли,´зить; ~се придви,´нуться, пододви,´нуться, прибли,´зиться
прималац м. получа,´тель, приёмщик
примаља ж. акуше,´рка, повива,´льная ба,´бка, повиту,´ха
примање с. 1. приня,´тие, приём 2. дохо,´д
примање посетилаца - приём посети,´телей
примитак м. получе,´ние, приём
потврдити примитак - подтверди,´ть приём
примити, примати приня,´ть, принима,´ть, получа,´ть, восприня,´ть; ~се взя,´ться, приня,´ться, прижи,´ться
примити к знању - приня,´ть к све,´дению
ово се цвеће прима - э,´то де,´рево принима,´ется
примамити, примамљивати 1. примани,´ть, привле,´чь 2. прельсти,´ть, прельща,´ть
примамљив зама,´нчивый, привлека,´тельный, обольсти,´тельный
примаран перви,´чный, первонача,´льный
примарни лекар - ста,´рший врач
примедба ж. примеча,´ние, замеча,´ние
примена ж. примене,´ние, употребле,´ние, испо,´льзование
применити, примењивати примени,´ть, употреби,´ть, употребля,´ть; ~се примени,´ться, применя,´ться
применљив примени,´мый
пример м. приме,´р, образе,´ц
примеран приме,´рный, образцо,´вый, выдаю,´щийся
примерак м. экземпля,´р, шту,´ка
примеса ж. при,´месь
приметан заме,´тный
приметити, примећивати 1. заме,´тить, замеча,´ть, примеча,´ть, приме,´тить, уви,´деть 2. де,´лать, сде,´лать замеча,´ние
примирити 1. примири,´ть, помири,´ть 2. успоко,´ить; ~се 1. помири,´ться 2. успоко,´иться
примирје с. переми,´рие
склопити примирје - заключи,´ть переми,´рие
примитиваи примити,´вный
примитивац м. примити,´вный челове,´к
примицати придвига,´ть, пододвига,´ть, приближа,´ть; ~се придвига,´ться, приближа,´ться
приморати, приморавати принужда,´ть, прину,´дить, заста,´вить; ~се принужда,´ть себя,´
приморац м. жи,´тель примо,´рья
приморје с. примо,´рье
приморски примо,´рский
принављати подновля,´ть, обновля,´ть; ~се подновля,´ться
принети, поднети принести,´
принети на жртву - принести,´ в же,´ртву, поже,´ртвовать
ни принети - ника,´к не мо,´жет хвати,´ть, удовлетвори,´ть
принос м. 1. вклад, взнос 2. поже,´ртвование 3. пода,´рок, дар 4. урожа,´й
приносан 1. дохо,´дный, вы,´годный, при,´быльный 2. урожа,´йный
приносити подноси,´ть, подава,´ть, угоща,´ть
принова ж. новоро,´жденный ребёнок
приновити поднови,´ть, обнови,´ть, приобрести,´ обно,´вку; ~се поднови,´ться, получа,´ть, приобрести,´ себе,´ обно,´вку
принуда ж. принужде,´ние
принудан принуди,´тельный
принудити, принуђавати прину,´дить, принужда,´ть, заста,´вить, заставля,´ть
принц м. принц; ~ еза ж. принце,´сса
принципијелан принципиа,´льный
прионути 1. прильну,´ть, примкну,´ть, прили,´пнуть, прилепи,´ться 2. взя,´ться с охо,´той, принале,´чь
прионути на посао - принале,´чь на рабо,´ту
прионути за срце - полюби,´ться, стать ми,´лым се,´рдцу
припадати 1. принадлежа,´ть, припада,´ть 2. выпада,´ть на до,´лю
припадник м. сторо,´нник, приве,´рженец
он је припадник нашег друштва - он принадлежи,´т к на,´шему о,´бществу
припасти припа,´сть, вы,´пасть на до,´лю, доста,´ться
нама је припала кућа - нам доста,´лся дом
припазити присмотре,´ть, следи,´ть, пе,´стовать
припалити, припаљивати заже,´чь, зажига,´ть, поже,´чь, поджига,´ть
припасати подпоя,´сать, опоя,´саться
припасати кецељу - наде,´ть фа,´ртук
припасивати подпоя,´сывать, опоя,´сываться че,´м-либо
припев м. припе,´в, рефрен
припевка ж. пе,´сенка, часту,´шка
припека ж. солнцепёк, жара,´
припећак м. ме,´сто эа пе,´чкой, скаме,´йка у пе,´чки
припећи припе,´чь
кад сунце припече - когда,´ со,´нце си,´льно припечёт
припити, припијати приложи,´ть вплотну,´ю, пло,´тно прижима,´ть, прижа,´ть; ~се прижа,´ться, приложиться, приста,´ть
приписати, приписивати приписа,´ть, припи,´сывать
припитивати спра,´шивать, выспра,´шивать, расспра,´шивать
припитомити, припитомљавати приручи,´ть, укроти,´ть, сде,´лать ручны,´м; ~се приручи,´ться, укроти,´ться, укроща,´ться,
станови,´ться, стать ручны,´м
приповедати расска,´зывать, повествова,´ть
приповедач м. расска,´зчик, повествова,´тель
приповедачки повествова,´тельный
приповедни повествова,´тельный
приповест ж. расска,´з, повествова,´ние
приповетка ж. расска,´з
припојити 1. припая,´ть 2. присоедини,´ть; ~се присоедини,´ться, прирасти,´
припомоћ ж. подде,´ржка, по,´мощь
припомоћи поддержа,´ть, оказа,´ть по,´мощь, помо,´чь
припомоћни вспомога,´тельный
приправник м. практика,´нт
адвокатски приправник - помо,´щник адвока,´та
приправност ж. гото,´вность, подгото,´вленность
бити у приправности - быть нагото,´ве
припрема ж. подгото,´вка
припреман подготови,´тельный
припремни радови - подготови,´тельные рабо,´ты
припремати, припремити гото,´вить, подгото,´вить; ~се гото,´виться, подгото,´виться, подготовля,´ться
припретити, припрећивати пригрози,´ть, угрожа,´ть, грози,´ть
припрљити приже,´чь, немно,´го опали,´ть
припрост простова,´тый, дово,´льно просто,´й, наи,´вный, глупова,´тый
припуцати 1. ло,´паться, тре,´скаться 2. начина,´ть стреля,´ть
припушити се захоте,´ться кури,´ть
припушило ми се - мне захоте,´лось кури,´ть
прираст м. приро,´ст, рост
прирасти, прирастати 1. подрасти,´, вы,´расти, подраста,´ть, выраста,´ть 2. полюби,´ться
прирасти за срце - полюби,´ться
прираштај м. приро,´ст, прираще,´ние
прираштај брзине - прираще,´ние ско,´рости
приредба ж. устро,´йство, организа,´ция, культу,´рное мероприя,´тие
приредити, приређивати устро,´ить, устра,´ивать, организова,´ть, организо,´вывать, подгото,´вить
приређивач м. устрои,´тель, организа,´тор
приређивачки организа,´торский, устрои,´тельный, организацио,´нный
приређивачки одбор - организацио,´нный комите,´т
природа ж. приро,´да, естество,´, су,´щность
мртва природа - натюрмо,´рт
природан натура,´льный, приро,´дный, есте,´ственный
природне науке - есте,´ственные нау,´ки
природно есте,´ственно, натура,´льно
природњак м. естествоиспыта,´тель, натурали,´ст, естествове,´д
природњачки естествоиспыта,´тельский, естествове,´дческий
природњаштво с. естествозна,´ние, естествове,´дение, природове,´дение
приручни спра,´вочный
приручна библиотека - спра,´вочная библиоте,´ка
приручник м. спра,´вочник, спра,´вочная кни,´га
присвајати присва,´ивать
присвојан притяжа,´тельный
присвојна заменица - притяжа,´тельное местоиме,´ние
присвојити присво,´ить
присебан хладнокро,´вный, споко,´йный, не теря,´ющийся
приседати, присести приса,´живаться, присе,´сть, уса,´живаться, усе,´сться
присећати напомина,´ть, заставля,´ть вспо,´мнить; ~се вспомина,´ть, разду,´мывать
присилан принуди,´тельный
присилан рад - принуди,´тельная рабо,´та
присилити, присиљавати прину,´дить, заста,´вить, принужда,´ть, заставля,´ть
присиљеност ж., принуди,´тельность
без присиљености - непринуждённо
прискакати, прискочити 1. подска,´кивать, подскочи,´ть 2. спеши,´ть на по,´мощь
прискакати у помоћ - спеши,´ть на по,´мощь
прискочити у помоћ - прийти,´ на по,´мощь
прислушкивати подслу,´шивать
присни бли,´зкий, инти,´мный
присни пријатељ - бли,´зкий друг
приспети, приспевати поспе,´ть, поспева,´ть, успева,´ть, успе,´ть, прибы,´ть прибыва,´ть во,´время
приспеће 1. прибы,´тие 2. истече,´ние сро,´ка
присрести повстреча,´ть
приставити, пристављати поста,´вить, ста,´вить
пристајати, пристати 1. пристава,´ть, прича,´лить 2. соглаша,´ться 3. подходи,´ть, идти,´, быть к лицу,´,
прили,´чествовать, подоба,´ть, быть по ме,´рке
пристајати уз обалу - пристава,´ть к бе,´регу
присталица м. ж. приве,´рженец, сторо,´нник, после,´дователь
присталица мира - сторо,´нник ми,´ра
пристанак м. согла,´сие, разреше,´ние
пристаниште с. порт, га,´вань, при,´стань
пристигнути, пристизати при,´быть, прибыва,´ть, дости,´гнуть, догна,´ть, догоня,´ть
пристојан прили,´чествующий, присто,´йный
пристрасан пристра,´стный, необъекти,´вный
приступ м. 1. вступле,´ние, введе,´ние 2. подхо,´д, по,´дступ, до,´ступ 3. ме,´тод
приступати, приступити 1. подходи,´ть, приближа,´ться 2. приступа,´ть
приступачан досту,´пный, достижи,´мый
приступница ж. 1. удостовере,´ние, про,´пуск на пра,´во вхо,´да куда,´-либо 2. акт, докуме,´нт о присоедине,´нии
присуство с. прису,´тствие, нали,´чие
присуство духа - прису,´тствие ду,´ха
присуствовати прису,´тствовать
присутан прису,´тствующий
један од присутих - оди,´н из прису,´тствующих
притајити, притајивати 1. ума,´лчивать 2. скрыть, припря,´тать, затаи,´ть; ~се спря,´таться, притаи,´ться, успока,´иваться на
не,´которое вре,´мя
притвор м. предвари,´тельное заключе,´ние, аре,´ст
ставити у притвор - са,´жать в предва,´рительное заклю,´чение, под аре,´ст
лежати у притвору - сиде,´ть в предвари,´тельном заключе,´нии
притвореник м. аресто,´ванный, находя,´щийся в предвари,´тельном заключе,´нии
притворити 1. прикры,´ть, притвори,´ть 2. посади,´ть в предвари,´тельное заключе,´ние, арестова,´ть
притворност ж. притво,´рство, лицеме,´рие
притегнути, притезати притяну,´ть, притя,´гивать, подтя,´гивать, подтяну,´ть
притезати некога - подтя,´гивать кого,´-либо, прижима,´ть кого,´-либо
притерати, притеривати подогна,´ть, подвести,´, загна,´ть, загоня,´ть прижа,´ть
притерала га невоља - прижа,´ла беда,´
притеснити, притешњавати прижа,´ть, прижима,´ть, поста,´вить в тяжёлое положе,´ние, прину,´дить; ~се пло,´тно сбива,´ться
притешњеност ж. стеснённость, стеснённое положе,´ние, теснота,´
притисак м. 1. давле,´ние 2. нажи,´м, возде,´йствие
моралан притисак - мора,´льное давле,´ние
притиснути, притискивати 1. прижа,´ть, прижима,´ть, зажа,´ть 2. придави,´ть, производи,´ть давле,´ние 3. угнета,´ть
притицати подбега,´ть, приходи,´ть
притицати у помоћ - приходи,´ть на по,´мощь
притрчати, притрчавати 1. подбежа,´ть, подбега,´ть 2. добежа,´ть, добега,´ть
притужба ж. жа,´лоба, по,´иск
притулити притуши,´ть, погаси,´ть
прићи подойти,´, прибли,´зиться
приупитати порасспроси,´ть; ~ се осведоми,´ться
приучити, приучавати приучи,´ть, научи,´ть, учи,´ть; ~ се приучи,´ться, привы,´кнуть, привыка,´ть
прихватити, прихватати 1. приня,´ть, принима,´ть, подхва,´тывать, прихва,´тывать 2. подшива,´ть; ~ се принима,´ться,
приня,´ться, взя,´ться
прихватати се посла - принима,´ться за де,´ло
прихватити резолуцију - приня,´ть разолю,´цию
прихватити се пера - взя,´ться за перо,´
прихватљив прие,´млемый
приход м. дохо,´д, при,´быль
приходити приходи,´ть, доходи,´ть
прихранити, прихрањивати подкорми,´ть, подка,´рмливаться; ~ се подкорми,´ться, подка,´рмливать
прича ж. расска,´з, при,´тча
причало м. болту,´н, говору,´н
причати расска,´зывать, мно,´го говори,´ть, болта,´ть
прича се - говоря,´т
причврстити, причвршћивати прикрепи,´ть, прикрепля,´ть, укрепля,´ть, укрепи,´ть
причврстити завртњем - привинти,´ть, закрепи,´ть винто,´м
причекати, причекивати поджида,´ть, подожда,´ть
причинити, причињавати причини,´ть, сде,´лать, де,´лать; ~ се показа,´ться, каза,´ться, мере,´щиться, помере,´щиться
причинити штету - нанести,´, причини,´ть убы,´ток
причинити задовољство - доста,´вить удово,´льствие
причувати прибере,´чь, сохрани,´ть, постере,´чь, покарау,´лить; ~ се побере,´чься, поостере,´чься
пришапнути шепну,´ть
пришипетља м. навя,´зчивый челове,´к, при,´хвостень, подпева,´ла
пришљамчити навяза,´ть, всучи,´ть; ~ се навяза,´ться, привяза,´ться
пришт м. чи,´рей, фуру,´нкул
црни пришт - чёрная о,´спа
приштедети, приштеђивати сбере,´чь, прибере,´чь, приберега,´ть
приштинути прищеми,´ть, защеми,´ть
пришуњати се подкра,´сться
пркос м. упря,´мство
пркосан упря,´мый, де,´лающий назло,´, напереко,´р
пркосити де,´лать назло,´, напереко,´р
прљав гря,´зный, запа,´чканный
прљавштина ж. грязь, гря,´зное де,´ло
прљати грязни,´ть, па,´чкать; ~ се грязни,´ться, па,´чкаться
прње мн. тря,´пки
проба ж. про,´ба, попы,´тка, испыта,´ние, репети,´ция
пробати про,´бовать, производи,´ть про,´бу, испы,´тывать
пробни про,´бный, испыта,´тельный
пробни пилот - пило,´т-испыта,´тель
пробава ж. пищеваре,´ние
пробавити перевари,´ть
пробављив перевари,´мый, усва,´иваемый
пробадати прока,´лывать, коло,´ть, пока,´лывать
пробада ме у леђима - у меня,´ ко,´лет в спине,´
пробдети пробо,´дрствовать, провести,´ без сна
пробдети целу ноћ - провести,´ всю ночь без сна
пробежати пробежа,´ть
пробекријати прокути,´ть, промота,´ть
пробекријати цело имање - промота,´ть всё своё иму,´щество
пробеседити проговори,´ть, произнести,´
пробити, пробијати 1. проби,´ть, пробива,´ть, проломи,´ть 2. надоеда,´ть; ~ се проби,´ться, пробива,´ться
пробити некоме главу молбама, жалбама - надое,´сть кому,´-либо про,´сьбами, жа,´лобами
пробирати выбира,´ть, отбира,´ть, перебира,´ть
пробрати вы,´брать, отобра,´ть
пробисвет м. авантюри,´ст, проходи,´мец, пройдо,´ха, бродя,´га
пробитачан вы,´годный, при,´быльный
проблем м. пробле,´ма
проблематичан проблемати,´чный
пробод м. проко,´л, укол
пробости проколо,´ть, продыря,´вить, проби,´ть
пробој м. пробива,´ние, прола,´мывание, проры,´в
пробој фронта - проры,´в фро,´нта
пробојан пробива,´емый, проница,´емый
пробудити, пробуђивати пробуди,´ть, разбуди,´ть, пробужда,´ть, буди,´ть; ~ се пробуди,´ться, просну,´ться, просыпа,´ться
пробунцати пробормота,´ть, сказа,´ть что,´-либо в бреду,´
пробуразити пронзи,´ть, проколо,´ть наскво,´зь
пробушити продыря,´вить, просверли,´ть
провала ж. 1. взлом 2. проло,´м, разры,´в, обва,´л 3. жарг. шу,´тка, остро,´та, остроу,´мная ре,´плика, анекдо,´т
провала облака - ли,´вень
провалија ж. про,´пасть
непремостива провалија - непроходи,´мая про,´пасть
провалити, проваљивати 1. пробива,´ть, проби,´ть, проломи,´ть 2. ворва,´ться 3. жарг. уви,´деть, заме,´тить, догада,´ться,
поня,´ть 4. жарг. раскры,´ть, разоблачи,´ть, откры,´ть глаза,´ на что,´-либо; ~ се 1. проломи,´ться, прола,´мываться 2. прорва,´ться
провалник м. взло,´мщик, грабитель
проваљати поваля,´ть, поката,´ть, проката,´ть; ~ се поваля,´ться, поката,´ться
проварити, проваривати вскипяти,´ть, кипяти,´ть, дава,´ть прокипе,´ть, прокипяти,´ть; ~ се кипяти,´ться
проведравати се, проведрити се проясня,´ться, проясни,´ться, разве,´дриваться, разве,´дриться
провејати, провејавати прове,´ивать, прове,´ять, дуть, ве,´ять
проверити, проверавати прове,´рить, проверя,´ть
провеселити се повесели,´ться, обра,´доваться
провести провести,´; ~ се развле,´чься
проветрити, проветравати прове,´трить, прове,´тривать
провидан прозра,´чный
провидети ви,´деть наскво,´зь; ~ се быть прозра,´чным
провиђење с. провиде,´ние
провизија ж. комиссио,´нное вознагражде,´ниие
провизони комиссио,´нный
провизиони проценат - комиссио,´нный проце,´нт
провизоран вре,´менный, непостоя,´нный
провијант м. провиа,´нт
провијантски продово,´льственный
провинција ж. прови,´нция
провинцијализам м. провинциализм
провирити ,провиривати 1. вы,´сунуться, высо,´вываться 2. загля,´дывать, загляну,´ть сквозь что,´-либо
провући, провлачити протяну,´ть, протащи,´ть, прота,´скивать; ~ се проле,´зть, пролеза,´ть, проби,´ться
провод м. про,´воды, сопровожде,´ние, времяпрепровожде,´ние
проводити проводи,´ть; ~ се развлека,´ться, хорошо,´ проводи,´ть вре,´мя
рђаво се проводити - попада,´ться
проводник м. проводни,´к на желе,´зной доро,´ге
проводација м. сват, бра,´чный посре,´дник
проводаџија ж. сва,´ха
провокатор м. провока,´тор
провокаторски провока,´торский
провокација ж. провока,´ция
провоцирати провоци,´ровать
провреднити се стать стара,´тельным, приле,´жным
проврети закипе,´ть, прокипе,´ть, заби,´ть ключо,´м
провртати, провёртывать, просве,´рливать, пробура,´вливать
проврвети просверли,´ть, пробура,´вить, проверте,´ть
он ми је провртео главу с тиме - он мне надое,´л с э,´тим
прогањање с. пресле,´дование, вы,´сылка
прогањати прогоня,´ть, пресле,´довать, изгоня,´ть, ссыла,´ть, высыла,´ть
проглас м. объявле,´ние, провозглаше,´ние, манифе,´ст, обраще,´ние к наро,´ду, воззва,´ние
прогласити, проглашавати объяви,´ть, провозгласи,´ть, огласи,´ть, оглаша,´ть; ~ се провозгласи,´ть себя,´
прогледавати, прогледати смотре,´ть сквозь, прозрева,´ть, прозре,´ть, начина,´ть ви,´деть
прогнаник м. изгна,´нник, ссы,´льный
прогнанички изгна,´ннический
прогнанство с. изгна,´ние, вы,´сылка, ссы,´лка
прогнати, прогонити 1. прогна,´ть, прогоня,´ть, подве,´ргнуть пресле,´дованиям 2. изгна,´ть, изгоня,´ть, вы,´слать, сосла,´ть, ссыла,´ть 3. гнать,
пресле,´довать
прогонство с. ссы,´лка, вы,´сылка, изгна,´ние
прогноза ж. прогно,´з
прогњечити раздави,´ть, размя,´ть, придави,´ть
проговорити, проговарати заговори,´ть, нача,´ть, начина,´ть, говори,´ть, произнести,´, произноси,´ть
програм м. програ,´мма
програмски програ,´ммный
прогрес м. прогре,´сс
прогресиван прогресси,´вный, передово,´й
прогресија ж. прогре,´ссия, разви,´тие, прогресси,´рование
прогрмети загреме,´ть, загрохота,´ть, прогреме,´ть, пронести,´сь, пролете,´ть
прогрушати се 1. сверну,´ться, запе,´чься (о кро,´ви) 2. створо,´житься,
коса му се прогрушала - во,´лосы у него,´ на,´чали седе,´ть
прогунђати проворча,´ть, пробормота,´ть, пробурча,´ть
прогурати протолкну,´ть, пропихну,´ть; ~се проби,´ться, протолкну,´ться
прогутати проглоти,´ть
продавати продава,´ть; ~се продава,´ться
продавац м. продаве,´ц
продавница ж. магази,´н, ла,´вочка, ла,´вка
продаја ж. прода,´жа, сбыт
кућа на продају - дом продаётся
продајни прода,´жный
продајна цена - прода,´жная цена,´
продајни услови - усло,´вия прода,´жи
продати прода,´ть; ~се прода,´ться
продерати прорва,´ть, разорва,´ть, изорва,´ть; ~се прорва,´ться, разорва,´ться, изорва,´ться
продеротина ж. дыра,´
продефиловати продефили,´ровать, пройти,´ пара,´дным ма,´ршем
продиран прони,´зывающий, глубоко,´ проника,´ющий
продирати пробива,´ться, проника,´ть
продор м. проры,´в
направити продор - прорва,´ть
продрети проби,´ться, прони,´кнуть, прорва,´ться
и до нас је продрла та вест - и до нас дошло,´ э,´то изве,´стие
продремати поспа,´ть, подрема,´ть
продрмати,продрмусати потрясти,´, встряхну,´ть, растрясти,´
продубити, продубљивати углуби,´ть, углубля,´ть
продувавати продувать, выдува,´ть
продужити, продужавати продо,´лжить, удлини,´ть, продли,´ть срок, откла,´дывать; ~се продо,´лжиться, удлини,´ться,
удлиня,´ться
продужни доба,´вочный, дополни,´тельный
продужна школа - шко,´ла дополни,´тельного образова,´ния
продукат м. проду,´кт, изде,´лие, проду,´кция
продуковати производи,´ть, выде,´лывать
продуктиван производи,´тельный, продукти,´вный
продуктиван рад - производи,´тельный труд
продуктивност ж. производи,´тельность, продукти,´вность
продуктивност рада - производи,´тельность труда,´
продуктни относя,´щийся к проду,´кции, к това,´ру
продуктна берза - това,´рная би,´ржа
продукција ж. произво,´дство, предме,´ты произво,´дства, проду,´кция
продукциони произво,´дственный
продукциони односи - произво,´дственные отноше,´ния
прођа ж. сбыт
прождерати сожра,´ть, поглоти,´ть
прождирати жрать, ло,´пать, поглоща,´ть
прождрљив прожо,´рливый
прождрљивац м. обжо,´ра
проживети, проживљавати прожи,´ть, пережи,´ть, пережива,´ть
проживотарити с трудо,´м прожи,´ть
прозаичан прозаи,´ческий
прозаичар м. проза,´ик
прозборити сказа,´ть, проговори,´ть
прозвати 1. назва,´ть, дать и,´мя, про,´звище 2. вы,´звать, сде,´лать перекли,´чку; ~се назва,´ться, именова,´ться
прозив м. перекли,´чка, поимённая прове,´рка
прозивати 1. называ,´ть, прозыва,´ть 2. выклика,´ть, де,´лать перекли,´чку; ~се называ,´ться, именова,´ться
прозвиждати просвисте,´ть, засвисте,´ть
прозеб м. лёгкая просту,´да
прозепсти промёрзнуть, просты,´нуть, простуди,´ться
прозор м. окно,´
прозорски око,´нный
прозорски капак - око,´нная ста,´вня
прозорско стакло - око,´нное стекло,´
прозрачан прозра,´чный
прозрети уви,´деть сквозь, предугада,´ть, прозре,´ть
прозујати просвисте,´ть, прожжужа,´ть
произвести произвести,´, дать чин, зва,´ние
производ м. проду,´кт произво,´дства, изде,´лие, проду,´кция, това,´р
производан производи,´тельный
производне снаге - производи,´тельные си,´лы
производна моћ - мо,´щность произво,´дства
производити производи,´ть, дава,´ть чин, зва,´ние
производност ж. производи,´тельность
производност рада - производи,´тельность труда,´
производња ж. произво,´дство, проду,´кция произво,´дства
произвођач м. производи,´тель
произвођачки относя,´щийся к производи,´телю
произвођачка задруга - произво,´дственный кооперати,´в
произилазити происходи,´ть, проистека,´ть
проистицати, проистећи вытека,´ть, вы,´течь, происте,´чь проистека,´ть, сле,´довать
проја ж. кукуру,´зный хлеб
пројахати прое,´хать верхо,´м
проједати, пројести проеда,´ть, прое,´сть, прогрыза,´ть прогры,´зть, разъе,´сть
проједрити проплы,´ть под паруса,´ми
пројекат м. прое,´кт
пројектант м. проектиро,´вщик
пројектовати проекти,´ровать
пројекција ж. прое,´кция
пројуначити се стать молодцо,´м, геро,´ем
пројурити пронести,´сь, пролете,´ть, промча,´ться
прокартати проигра,´ть в ка,´рты; ~се стать ка,´рточным игроко,´м, картёжником
прокасати прое,´хать ры,´сью верхо,´м
прокисао промо,´кший, взмо,´кший, проки,´сший
прокиснути, прокисивати 1. вы,´мокнуть, промока,´ть, промо,´кнуть, протека,´ть 2. прокиса,´ть, прокиснуть, закиса,´ть
прокишњавати промока,´ть, протека,´ть
прокламација ж. провозглаше,´ние, обнародо,´вание, объявле,´ние, манифе,´ст
прокламовати провозгласи,´ть, объяви,´ть всенаро,´дно, обнаро,´довать
проклет про,´клятый
проклет био! - будь он про,´клят!
проклет да си! - будь ты про,´клят!
проклети прокля,´сть
проклетник м. про,´клятый челове,´к
проклетство с. прокля,´тие
проклињати проклина,´ть
проклијати, проклијавати прораста,´ть, прорасти,´, пусти,´ть, пуска,´ть ростки,´
прокљувити 1. проклева,´ть 2. дозна,´ться, доиска,´ться, узна,´ть что,´-либо 3. поня,´ть, осозна,´ть
прокњижити записа,´ть, внести,´ в кни,´ги
прокоп м. кана,´ва, ров, кана,´л
прокопати, прокопавати прока,´пывать, прокопа,´ть, вы,´копать, вы,´рыть, раска,´пывать
прокоцкати проигра,´ть в аза,´ртные и,´гры
прокријумчарити провезти,´ контраба,´ндой, провести,´ незако,´нным о,´бразом; ~се пробра,´ться тайко,´м,
прокра,´сться
прокрчити, прокрчивати проби,´ть, проложи,´ть, прокла,´дывать
прокрчити пут - проложи,´ть доро,´гу
прокрчивати себи пут - пробива,´ть себе,´ доро,´гу
прокувати провари,´ть
прокукати пропла,´кать причита,´я
прокуњати продрема,´ть
пролажеяье с. прохожде,´ние, прохо,´д, сбыт
пролаз м. прохо,´д, прохожде,´ние
пролазак м. прохо,´д, прохожде,´ние
пролазан вре,´менный, проходя,´щий, проходно,´й, проходи,´мый, прое,´зжий
пролазити проходи,´ть, проезжа,´ть
роба добро пролази - това,´р име,´ет сбыт
пролази рок - истека,´ет срок
пролазник м. прохо,´жий, прое,´зжий челове,´к
пролепшати, пролепшавати укра,´сить, де,´лать бо,´лее кра,´сивым, сде,´лать лу,´чше, краси,´вее, улучшать; ~се похороше,´ть,
улу,´чшиться, улучша,´ться
време се пролепшава - пого,´да улучша,´ется
пролетети пролете,´ть
пролетос э,´той весно,´й, весно,´й э,´того го,´да
пролетошњи относя,´щийся к э,´той ве,´сне
пролеће с. весна,´
у пролеће - весно,´й
пролећни весе,´нний
пролив м. поно,´с
пролити проли,´ть, разли,´ть; ~се проли,´ться, разли,´ться
прололати се распусти,´ться, разврати,´ться
пролом ум. проло,´м, брешь
пролом облака - си,´льный ли,´вень
проломити проломи,´ть, проби,´ть, прорва,´ть
пролонгација ж. пролонга,´ция, отсро,´чка обяза,´тельств
пролонгирати продли,´ть срок
пролумповати прокути,´ть
пролуњати се нача,´ть бродя,´жничать, стать бродя,´гой
пролупати сойти,´ с ума,´, потеря,´ть рассу,´док, помеша,´ться умо,´м
промаја ж. сквозня,´к
промаљати просо,´вывать, высо,´вывать; ~се высо,´вываться
промашај м. про,´мах
промашен пролете,´вший ми,´мо це,´ли
промашен живот - бесце,´льно про,´житая жизнь
промашити, промашивати промахну,´ться, прома,´хиваться, дать про,´мах, не попа,´сть
промена ж. измене,´ние, переме,´на, сме,´на
променити, промењивати 1. измени,´ть, замени,´ть, сменя,´ть 2. разме,´нивать, разменя,´ть де,´ньги;
~ се измени,´ться, перемени,´ться
изменяться, меня,´ться
променљив 1. переме,´нчивый, изменя,´емый 2. склоня,´емый, спряга,´емый
промер м. попере,´чник, диа,´метр
промерити, промеравати вы,´мерить, переме,´рить, переме,´ривать переве,´шать
промет м. 1. движе,´ние 2. оборо,´т, обраще,´ние
аутомобилски промет - автомоби,´льное движе,´ние
робни промет - товароборо,´т
новчанм промет - де,´нежное обраще,´ние
прометан оборо,´тный, оборо,´тистый
прометна вредност - менова,´я сто,´имость
промешати помеша,´ть, перемеша,´ть
промешатк карте - стасова,´ть ка,´рты
промешкољити се проканите,´литься, заме,´шкаться
промислити, промишљати проду,´мать, обду,´мать, обду,´мывать; ~се призаду,´маться
промовисати провести,´ промо,´цию
промозгати проду,´мать, обду,´мать, обмозгова,´ть
промолити просу,´нуть, вы,´сунуть; ~се вы,´сунуться, показа,´ться
промотрити просмотре,´ть, рассмотре,´ть
промрзлина ж. обморо,´женное ме,´сто
промрзнути промёрзнуть
промрљати пробормота,´ть, проворча,´ть, пробуча,´ть себе,´ под нос
промувати се жарг. пройти,´сь, прогуля,´ться
промукао охри,´пший, хри,´плый, си,´плый
промукнути охри,´пнуть, оси,´пнуть
промућкати 1. взболта,´ть, встряхну,´ть 2. прополоска,´ть
промућуран оборо,´тистый, ло,´вкий в дела,´х, смека,´листый
промуцати заика,´ться
промучити се пому,´читься
проналажење с. оты,´скивание, изобрете,´ние
проналазак м. изобрете,´ние
проналазач м. изобрета,´тель
проналазачки изобрета,´тельский
пронаћи, проналазити разыска,´ть, разы,´скивать, изобрета,´ть, изобрести,´, вы,´думать
проневера ж. растра,´та, злоупотребле,´ние дове,´рием
проневерити произвести,´ растра,´ту, растра,´тить
пронети, проносити пронести,´, разнести,´, разноси,´ть, распространя,´ть слу,´хи; ~се разноси,´ться,
разнестись, распространи,´ться
пронео се глас - распространи,´лись слу,´хи, ста,´ло изве,´стно
проникнути нача,´ть, прораста,´ть, вни,´кнуть, обуя,´ть, преиспо,´лнить
проникнут мржњом- охва,´ченный не,´навистью
проницати прораста,´ть, вника,´ть, проника,´ть
проницљив проница,´тельный
проницљив ум - глубо,´кий, проница,´тельный ум
проњушити, проњушкати проню,´хать, разню,´хать
пропаганда ж. пропага,´нда
пропагирати пропаганди,´ровать
пропадати прова,´ливаться, вва,´ливаться, разоря,´ться
пропалица м. ж. негодя,´й, прохво,´ст, пропа,´щий челове,´к
пропаст ж. ги,´бель, разоре,´ние, про,´пасть, бе,´здна
пропасти провали,´ться, пропа,´сть, поги,´бнуть, разори,´ться
пиши кући пропало! - пиши,´ пропа,´ло!
пропатити прому,´читься, прострада,´ть, перестрада,´ть
пропевати запе,´ть, нача,´ть петь, пропе,´ть
пропелер м. гребно,´й винт, винт, пропе,´ллер
пропис м. 1. пра,´вило, поря,´док 2. предписа,´ние, распоряже,´ние
законски пропис - положе,´ние зако,´на
службени пропис - официа,´льное распоряже,´ние
прописан соотве,´тствующий о,´бщим пра,´вилам, устано,´вленный, предпи,´санный
прописати, прописивати предписа,´ть, предпи,´сывать, пропи,´сывать
прописати правила - установи,´ть пра,´вила
прописно как сле,´дует, по всем пра,´вилам
пропитати, пропитивати расспроси,´ть, расспра,´шивать, вы,´спросить; ~се осведомля,´ться, осведоми,´ться, расспроси,´ть
пропитати ученике - спроси,´ть ученико,´в
пропиткивати вы,´ведывать, расспра,´шивать, выспра,´шивать
проплакати запла,´кать, нача,´ть пла,´кать; ~се распла,´каться
пропланак м. поля,´нка в лесу,´
пропљувати вы,´плюнуть, нача,´ть плева,´ть
пропљувати крв - нача,´ть ха,´ркать кро,´вью
проповед ж. про,´поведь
проповедати пропове,´довать
проповедник м. пропове,´дник
пропорција ж. пропо,´рция
пропорционалан пропорциона,´льный
пропратити проводить, сопроводи,´ть, отвести,´ под конво,´ем
пропратни сопроводи,´тельный
пропратно писмо - сопроводи,´тельное письмо,´
пропратница ж. препроводи,´тельное, сопроводи,´тельное письмо,´, сопроводи,´тельный докуме,´нт
пропраћати провожа,´ть, сопровожда,´ть, конвои,´ровать
пропузити проползти,´, нача,´ть по,´лзать
пропусница ж. про,´пуск
пропуст м. про,´пуск, упуще,´ние
пропустити, пропуштати пропуска,´ть, впуска,´ть, впусти,´ть, упусти,´ть, упуска,´ть
пропустити прилику - упусти,´ть подходя,´щий, удо,´бный слу,´чай
пропутовати прое,´хать, объе,´хать
пропутовао сам целу земљу - я объе,´хал всю страну,´
пропушити нача,´ть кури,´ть, закури,´ть
прорадити зарабо,´тать, нача,´ть рабо,´тать
прорадио је сат - часы,´ пошли,´
прорачун м. сме,´та, предвари,´тельный расчёт
прорачунати, прорачунавати просчита,´ть, сде,´лать расчёт, составля,´ть, де,´лать сме,´ту; ~се рассчи,´тываться, своди,´ть, свести,´ счёты
прорачунски расчётный, сме,´тный
прорачунски трошкови - расхо,´ды по сме,´те
проред м. расстоя,´ние ме,´жду стро,´ками
проредити, проређивати прореди,´ть, де,´лать ре,´же, разреди,´ть; ~се разреди,´ться, прореди,´ться, разре,´живаться
прорез м. разре,´з, проре,´ха, про,´резь
прорезати, прорезивати проре,´зывать, проре,´зать, прореза,´ть, разреза,´ть, разре,´зать
прорећи предсказа,´ть
прорицати предска,´зывать, проро,´чествовать, прорица,´ть
пророк м. проро,´к
пророковати проро,´чествовать
пророчански проро,´ческий
пророчанство с. проро,´чество
пророчки проро,´ческий
просвета ж. просвеще,´ние
Министарство просвете - Министе,´рство просвеще,´ния
просветни просвети,´тельный
културно-просветни одбор - культу,´рно-просвети,´тельная коми,´ссия
просветитељ м. просвети,´тель
просветити, просвећивати просвети,´ть, просвеща,´ть, дава,´ть образова,´ние; ~се просвети,´ться, просвеща,´ться, получа,´ть
образова,´ние
просвирати нача,´ть игра,´ть на музыка,´льном инструме,´нте
просед седова,´тый, с про,´седью
проседети поседе,´ть, стать седы,´м, просиде,´ть
просејати просе,´ять че,´рез си,´то
просећи, просецати проре,´зать, разре,´зать, проруби,´ть, проруба,´ть, просека,´ть, просе,´чь
просећи пут - проби,´ть доро,´гу
просечан 1. сре,´дний 2. обы,´чный 3. рядово,´й, обыкнове,´нный
просечна тежина - сре,´дний вес
просечно 1. обы,´чно, обыкнове,´нно 2. в сре,´днем, сре,´дним число,´м
просечност ж. посре,´дственность
просидба ж. сватовство,´, сва,´тание
просити сва,´таться, сва,´тать де,´вушку, де,´лать предложе,´ние
просилац м. жени,´х, проси,´тель
просијати заблесте,´ть, засверка,´ть
просинац м. дека,´брь
просипати рассыпа,´ть, просыпа,´ть, пролива,´ть; ~се рассыпа,´ться, разлива,´ться
просипати новац - растра,´чивать де,´ньги
просјак м. ни,´щий
просјачити ни,´щенствовать, побира,´ться
просјачки ни,´щенский
доћи до просјачког штапа - дойти,´ до сумы,´
проскитати се пробродя,´жничать, стать бродя,´гой
прослава ж. пра,´зднование, пра,´зднество, торжество,´
прославити, прослављати отпра,´здновать, пра,´здновать, устра,´ивать, устро,´ить пра,´зднество; ~се просла,´виться, стать,
станови,´ться знамени,´тым, изве,´стным, просла,´вленным
прославити стогодишњицу - отпра,´здновать столе,´тний юбиле,´й
проспавати поспа,´ть, проспа,´ть
просперирати процветать, преуспева,´ть, благоде,´нствовать
просперитет м. процвета,´ние, благосостоя,´ние, преуспева,´ние
прост просто,´й, гру,´бый, неотёсанный
просто питање - просто,´й вопро,´с
проста година - просто,´й год
 прости људи - просто,´е лю,´ди
просто му било - пусть ему,´ прости,´ться
простак м. гру,´бый, невоспи,´танный челове,´к, неве,´жа
простаклук м. неве,´жество, гру,´бость, по,´шлость
простачки гру,´бый, неве,´жественный, по,´шлый
просташтво с. неве,´жественность, гру,´бость
простота ж. простота,´, гру,´бость
простодушан простоду,´шный, наи,´вный, просто,´й
простодушност ж. простоду,´шие, наи,´вность
простонародан простонаро,´дный
простосрдачан простоду,´шный, добросерде,´чный, прямоду,´шный
простирати расстила,´ть, застила,´ть; ~се простира,´ться, расстила,´ться
простирач м. пости,´лка
прострети расстели,´ть, простере,´ть, постели,´ть
проституисати проституи,´ровать
проститутка ж. проститу,´тка
проституција ж. проститу,´ция
простор м. просто,´р, простра,´нство
празан простор - пусто,´е простра,´нство
просторан просто,´рный, широ,´кий
просторија ж. помеще,´ние
простран простра,´нный, обши,´рный
простругати подстрога,´ть, поскобли,´ть
прострујати заструи,´ться, проте,´чь, пролете,´ть
просудити, просуђивати обсуди,´ть, обсужда,´ть, оцени,´ть, оце,´нивать
просути рассыпа,´ть, просыпа,´ть; ~се рассыла,´ться, просыпа,´ться
просушити вы,´сушить, осуши,´ть
прота м. протоире,´й, протопо,´п
протагонист м. гла,´вный геро,´й рома,´на, актёр-исполни,´тель гла,´вной ро,´ли, инициа,´тор, руководи,´тель
протањити утончи,´ть, сде,´лать то,´нким; ~се стать то,´нким, исхуда,´ть
протеглити растяну,´ть, протяну,´ть немно,´го; ~се вы,´тянуться
протегнути, протезати вы,´тянуть, растяну,´ть, распространи,´ть, растя,´гивать, распространя,´ть; ~се вы,´тянуться,
протяну,´ться, продли,´ться, распространи,´ться, вытя,´гиваться
протежирати покрови,´тельствовать, протежи,´ровать
протеза ж. проте,´з
протерати, протеривати прогна,´ть, прогоня,´ть, изгоня,´ть, изгна,´ть, высыла,´ть, вы,´слать
протест м. проте,´ст
уложити протест - заяви,´ть проте,´ст
протестантизам м. протестанти,´зм
протестовати протестова,´ть
протећи проте,´чь, исте,´чь, пройти,´ (о вре,´мени, сро,´ке)
против про,´тив
лек против главобоље - лека,´рство от головно,´й бо,´ли
противан проти,´вящийся, сопротивля,´ющийся, противополо,´жный
ја сам противан томе - я про,´тив э,´того
противдејство с. противоде,´йствие
противдоказ м. опроверже,´ние доказа,´тельства
противзаконит противозако,´нный
противити се сопротивля,´ться, противоде,´йствовать
противнапад м. контрата,´ка
противник проти,´вник
противнички неприя,´тельский, проти,´вный, противополо,´жный
противотров м. противоя,´дие, антитокси,´н
противприродан противоесте,´ственный
противречан противоречи,´вый, противоре,´чащий
противречити противоре,´чить
противречност ж. противоречи,´вость, противоре,´чие
противстав м. противополо,´жная пози,´ция, антите,´за
противтежа ж. противове,´с
противтужба ж. встре,´чная жа,´лоба, иск
противудар м. контруда,´р
противуставан антиконституцио,´нный, наруша,´ющий конститу,´цию
протицати протека,´ть, истека,´ть, проходи,´ть
време протиче - вре,´мя идёт, прохо,´дит
протокол м. протоко,´л, пра,´вила обще,´ния с иностра,´нными представи,´телями
шеф протокола - заве,´дующий протоко,´льным отде,´лом
протоколарни протоко,´льный
протоколисати протоколи,´ровать, регистри,´ровать
протресати, протрести 1. встря,´хивать, встряхну,´ть, потрясти,´, протряса,´ть 2. разбира,´ть, разобра,´ть, обсужда,´ть, обсуди,´ть
протрљати протере,´ть
протрљати очи - протере,´ть глаза,´
протрчати пробежа,´ть
протува ж. жу,´лик, проходи,´мец, авантюри,´ст
протумачити растолкова,´ть, разъясни,´ть
протурати, протурити 1. просо,´вывать, пропи,´хивать 2. распространя,´ть
протурати лажне вести - распространя,´ть ло,´жные слу,´хи
проћаскати болта,´ть, моло,´ть языко,´м, провести,´ вре,´мя в болтовне,´
проћердати промота,´ть, прокути,´ть, растра,´тить
проћердати и последњу пару - растра,´тить всё до после,´дней копе,´йки
проћи 1. пройти,´, прое,´хать 2. сойти,´ с рук
проћи на испиту - сдать экза,´мен
они ће лоше проћи - им не поздоро,´вится
прошла ми је мисао кроз главу - у меня,´ родила,´сь мысль
прођи ме се! - отста,´нь от меня,´, отвяжи,´сь!
проузроковати 1. причини,´ть 2. вы,´звать, возбуди,´ть
проузроковати штету - причини,´ть убы,´ток
проузроковати болест - вы,´звать боле,´знь
проузроковати немир - возбуди,´ть беспоко,´йство
проурликати завы,´ть, провы,´ть не,´которое вре,´мя
проучити, проучавати изучи,´ть, изуча,´ть
професија ж. профе,´ссия
професионалан профессиона,´льный
професионалац м. профессиона,´л
професор м. 1. профе,´ссор 2. преподава,´тель, учи,´тель сре,´дней шко,´лы
професорски профе,´ссорский
профилакса ж. профила,´ктика
профилактичан профилакти,´ческий
профинити утончи,´ть; ~се утончи,´ться
профинити укус - утончи,´ть вкус
профит при,´быль
екстра профит - сверхпри,´быль
профитирати получи,´ть при,´быль, получи,´ть вы,´году, по,´льзу
прохладити остуди,´ть, охлади,´ть; ~се просты,´нуть, расхолоди,´ться
проходан проходи,´мый, прое,´зжий
проходати нача,´ть ходи,´ть
дете је проходало - ребёнок на,´чал ходи,´ть
прохтев м. 1. жела,´ние, стремле,´ние 2. необосно,´ванное тре,´бование, капри,´з
прохтети се захоте,´ться
прохтело му се - ему,´ захоте,´лось
прохујати пронести,´сь, промча,´ться
процвасти расцвести,´, зацвести,´
процват м. расцве,´т, зацвета,´ние, процвета,´ние
процветати 1. расцвести,´, зацвести,´ 2. прийти,´ к процвета,´нию
процвилети 1. подня,´ть писк, визг 2. проскули,´ть
процедити, процеђивати процеди,´ть, проце,´живать, фильтрова,´ть, профильтровыва,´ть
процена ж. оце,´нка
процена имања - оце,´нка иму,´щества
проценилачки относя,´щийся к оце,´нщику, оце,´ночный
проценилачки одбор - оце,´ночная коми,´ссия
проценити, процењивати оце,´нивать, оцени,´ть
проценат м. проце,´нт, проце,´нтное начисле,´ние
процентни проце,´нтный
процентна стопа - проце,´нтное начисле,´ние
процентуалан проце,´нтный
процентуална награда - проце,´нтная пре,´мия
процурити, процуривати 1. проте,´чь протекать, вытека,´ть 2. дать течь
прочачкати прочи,´стить, ковыря,´ться
прочачкати зубе - поковыря,´ться в зуба,´х
прочеље с. почётное ме,´сто за столо,´м
прочешати почеса,´ть
прочешљати прочеса,´ть, повы,´чесать
прочистити очи,´стить, вы,´чистить; ~се очи,´стить жел,´удок
прочитати проче,´сть, прочита,´ть
прочути прослу,´шать, узна,´ть; ~се стать изве,´стным
прочуло се - ста,´ло изве,´стно
прошаптати прошепта,´ть
прошарати сде,´лать пёстрым; ~се запестре,´ть
прошетати прогуля,´ться, пройти,´сь; ~се погуля,´ть, прогуля,´ться
прошити, прошивати прошива,´ть, стега,´ть, простега,´ть, сшива,´ть, проши,´ть
проширити, проширивати расши,´рить, распространи,´ть, распространя,´ть; ~се расши,´риться, расширя,´ться
прошишати пролете,´ть
прошишао је метак - пу,´ля просвисте,´ла, пролете,´ла
прошли проше,´дший, про,´шлый
прошле недеље - на про,´шлой неде,´ле
прошло време - проше,´дшее вре,´мя
прошлогодишњи прошлого,´дний
прошлост ж. мину,´вшее, проше,´дшее, про,´шлое
прошња ж. 1. ни,´щенство, попроша,´йничество 2. сватовство,´
прпа ж. неприя,´тность, тяжёлое положе,´ние
прсат 1. груда,´стый, с кре,´пкой, большо,´й гру,´дью 2. широкогру,´дый
прслук жиле,´т, безрука,´вка
прсни грудно,´й
прскалица ж. опры,´скиватель
прскати, прснути 1. ло,´паться, тре,´скаться 2. бры,´згать, побры,´згать; ~се бры,´згаться
прснути у смех - засмея,´ться, пры,´снуть от сме,´ха
прскотина ж. тре,´щина
прст м. па,´лец
мали прст - мизи,´нец
домали прст - безымя,´нный па,´лец
средњи псет - сре,´дний па,´лец
гледати кроз прсте - смотре,´ть сквозь па,´льцы
исисати из прстију - вы,´сосать из па,´льца
ићи на прстима - идти,´ на цы,´почках
не види се ни прст пред носом - ни зги не ви,´дно
прстен м. кольцо,´, пе,´рстень
венчани прстен - обруча,´льное кольцо,´
прстенаст кольцеобра,´зный, ко,´льчатый
прстеновати обруча,´ть
прстење с. ко,´льца, пе,´рстни
пртина ж. путь, проло,´женный по сне,´гу
пртити пробива,´ть доро,´гу по сне,´гу
пртљаг м. бага,´ж, кладь
прћаст вздёрнутый
прћаст нос - курно,´сый нос
прћија ж. прида,´ное
пруга ж. полоса,´, ли,´ния
железничка пруга - железнодоро,´жное полотно,´
пругаст полоса,´тый
пруд м. мель, о,´тмель, песча,´ный нано,´с
пружити, пружати протяну,´ть, протя,´гивать, пода,´ть; ~се протяну,´ться, протя,´гиваться, растя,´гиваться, вы,´тянуться
пружати помоћ - помога,´ть, ока,´зывать по,´мощь
прут м. прут, хлыст
пруће с. пру,´тья
суво пруће - хво,´рост
прућити се упа,´сть на зе,´млю, растяну,´ться
прхнути вспорхну,´ть, улете,´ть
прцољак м. малы,´ш, ма,´ленький челове,´чек
прчварница ж. харче,´вня, тракти,´р
пршљен м. позвоно,´к
прштати треща,´ть, потре,´скивать
пршти у зубима - хрусти,´т на зуба,´х
пршута ж. копчёное мя,´со
псеудоним м. псевдони,´м
псето с. соба,´ка, пёс
псећи соба,´чий, пёсий
психијатрија ж. психиатри,´я
психички психи,´ческий
психоза ж. психо,´з
психологија ж. психоло,´гия
психолошки психологи,´ческий
псовати руга,´ть, хули,´ть, поноси,´ть, скверносло,´вить; ~се руга,´ться с ке,´м-либо
псовка ж. руга,´тельство, брань
птић м. птене,´ц
птица ж. пти,´ца
птица селица - перелётная пти,´ца
птица певачица - пе,´вчая птица
птичар м. птицело,´в, продаве,´ц птиц
птичарски птицело,´вный
птичји пти,´чий
птичји лет - пти,´чий полёт
пуб м. 1. вале,´т 2. жарг. полице,´йский
публиковати публикова,´ть, опублико,´вывать, издава,´ть
публициста м. публици,´ст
пудер м. пу,´дра
пудла ж. пу,´дель
пуж м. слизня,´к, ули,´тка
пузав ползу,´чий
пузава биљка - ползу,´чее расте,´ние
пузавац м. подли,´за, подхали,´м
пузавица ж ползу,´чее расте,´ние
пузити ползти,´, дви,´гаться ползко,´м, сполза,´ть
пук м. полк
командант пука - команди,´р полка,´
пуковник м. полко,´вник, команди,´р полка,´
пуковнички полко,´вничий
пукотина ж. тре,´щина, рассе,´лина
пулс м. пульс
пулсирати пульси,´ровать
пулт м. пюпи,´тр, пульт
пумпа ж. насо,´с, по,´мпа
пумпати кача,´ть насо,´сом, выка,´чивать, отка,´чивать насо,´сом
пун по,´лный, це,´лый
пуна година - це,´лый год
пун пунцат - полны,´м-полнёшенький
пуначак полнова,´тый, по,´лненький
пунити 1. наполня,´ть, заполня,´ть 2. набива,´ть, заряжа,´ть 3. фарширова,´ть; ~се наполня,´ться, запо,´лниться
пунити пушку - заряжа,´ть ружьё
пунђа ж. пучо,´к воло,´с
пуница ж. устар. тёща
пункт м. пункт
пуно мно,´го, полно,´
пуно света - мно,´го наро,´да
пунобројан компле,´ктный, по,´лного соста,´ва
пунаважан полноце,´нный, полнове,´сный
пуноважан доказ - полноце,´нное доказа,´тельство
пуновласни полновла,´стный
пуноглавац м. голова,´стик
пуногласан полногла,´сный
пунокрван полнокро,´вный, чистокро,´вный
пунолетан совершенноле,´тний
пунолетство с. совершенноле,´тие
пуномоћ ж. полномо,´чие, дове,´ренность
пуномоћник м. уполномо,´ченный, дове,´ренное лицо,´
пуномоћство с. полномо,´чие, дове,´ренность
пуноћа ж. 1. полнота,´, запо,´лненность 2. полнота,´, толщи,´на
пунцат полнёшенький, полнёхонький
пупавац м. удо,´д
пупак м. пупо,´к
пупчани пупо,´чный
пупчана врпца - пупови,´на
пупчаст вы,´пуклый, вы,´пяченный
пупити распуска,´ться, пуска,´ть по,´чки, почкова,´ться
пупољак м. 1. по,´чка 2. буто,´н
пуса ж. поцелу,´й
пуст 1. пусто,´й, опустошённый, безлю,´дный 2. глухо,´й, пусты,´нный
пуста земља - пусты,´рь, пусты,´нная страна,´
у пустој ноћи - глухо,´ю но,´чью
пусто поље - забро,´шенное, необрабо,´танное по,´ле
пусте речи - пусты,´е слова,´
пуста жеља - несбы,´точное жела,´ние
пустара ж. пу,´стошь, степь
пустети пусте,´ть, станови,´ться безлю,´дным
пустиња ж. пусты,´ня
пустињак м. пусты,´нник, отше,´льник
пустињаштво с. отше,´льничество
пустињски относя,´щийся к пусты,´не
пустињски песак - песо,´к пусты,´ни
пустолов м. авантюри,´ст
пустолован авантюристи,´ческий, приключе,´нческий
пустоловина ж. авантю,´ра, приключе,´ние
пустош ж. го,´лая степь, пусты,´нное, безлю,´дное ме,´сто, разоре,´ние, опустоше,´ние
начинити пустош - опустоши,´ть, разори,´ть
пустошан пусты,´нный, безлю,´дный, опустошённый
пустошити опустоша,´ть, разоря,´ть, разруша,´ть
пустити 1. вы,´пустить 2. отпустить, пусти,´ть 3. пропусти,´ть 4. не вме,´шиваться 5. запусти,´ть
пусти га нека иде својим путем! - оста,´вь, пусть идёт свое,´й доро,´гой!
 пустити језику на вољу - изруга,´ть как сле,´дует
пустити машину у погон - запусти,´ть маши,´ну, пусти,´ть маши,´ну в эксплуата,´цию
пустити душу - испусти,´ть дух
пустити се низ воду - поплы,´ть по тече,´нию
пут м. путь, доро,´га
службени пут - служебная командиро,´вка
колски пут - прое,´зжая доро,´га
сеоски пут - просёлочная доро,´га
прави пут - пряма,´я доро,´га
претрчати преко пута - перебежа,´ть доро,´гу
пут преко мора - морско,´е путеше,´ствие
бити на путу - быть в доро,´ге
наћи пута и начина - изыска,´ть спо,´соб
судским путем - в суде,´бном поря,´дке
узети пут под ноге - отпра,´виться пешко,´м
дете је на путу - ребёнок до,´лжен вско,´ре роди,´ться
путања ж. тропи,´нка, орби,´та
путељак м. доро,´жка, тропи,´нка
путни доро,´жный, путево,´й
путни трошак - путевы,´е изде,´ржки, путевы,´е расхо,´ды
путник м. пассажи,´р, путеше,´ственник, пу,´тник
трговачки путник - коммивояжёр
слепи путник - безбиле,´тный пассажи,´р
путнички пассажи,´рский
путнички воз - пассажи,´рский по,´езд
путничка карта - проездно,´й биле,´т
путнички саобраћај - пассажи,´рское сообще,´ние
путничка торба - доро,´жный мешо,´к, су,´мка
путовати е,´хать, путеше,´ствовать, быть в пути,´
путовати морем - е,´хать по мо,´рю
путовати железницом - е,´хать по,´ездом
путовати авионом - лете,´ть самолётом
путуј! - ступа,´й
путоказ м. доро,´жный знак
путопис м. путевы,´е заме,´тки
путописац м. а,´втор путевы,´х заме,´ток
путописни относя,´щийся к путевы,´м заме,´ткам
пући 1. ло,´пнуть, тре,´снуть 2. вы,´стрелить 3. уда,´рить (о гро,´ме) 4. потерпе,´ть по,´лное фиа,´ско, обанкро,´титься 5. проигра,´ть,
потерпе,´ть пораже,´ние в како,´й-либо игре,´ 6. потра,´тить о,´чень большу,´ю су,´мму де,´нег, переплати,´ть 7. провали,´ться на
экза,´мене, не сдать экза,´мен
пукла је зора - блесну,´л рассве,´т
пукло ми је пред очима - у меня,´ вдруг откры,´лись глаза,´
куд пукло да пукло - будь что бу,´дет
пући филм - си,´льно надое,´сть, довести,´, стать невыноси,´мым, заста,´вить челове,´ка потеря,´ть терпе,´ние и сорва,´ться
пуца ми прслук- мне все равно,´, мне нет до э,´того никако,´го де,´ла, меня,´ э,´то не волну,´ет
пуцањ м. вы,´стрел
одјекнуо је пуцањ - разда,´лся вы,´стрел
пуцати 1. ло,´паться, тре,´скаться 2. стреля,´ть, ударя,´ть 3. вдруг, неожи,´данно появля,´ться
пуцкарати 1. постре,´ливать, вести,´ лёгкую перестре,´лку 2. похру,´стывать, потре,´скивать
пуцкетати потре,´скивать
ватра пуцкета на огњишту - ого,´нь потре,´скивает в очаге,´
пуцњава ж. стрельба,´, пальба,´, гро,´хот пу,´шек
пућкати поку,´ривать, попы,´хивать куря,´
пуце с. пу,´говица
пуч м. путч
пучанство с. наро,´д, населе,´ние, гра,´ждане, жи,´тели
пучина ж. 1. откры,´тое мо,´ре 2. бе,´здна
морска пучина - морска,´я пучи,´на
на пучини - в откры,´том мо,´ре
иебеска пучина - безграни,´чность небе,´с
пушач м. куря,´щий, кури,´льщик
за пушаче - для куря,´щих
пушачки кури,´тельный, для куря,´щих
пушачко одељење - кури,´тельная ко,´мната
пушење с. куре,´ние
пушити 1. кури,´ть 2. дыми,´ть 3. копти,´ть; ~се дыми,´ться
пушница ж. копти,´льня, суши,´льня
пушка ж. ружьё
ловачка пушка - охо,´тничье ружьё
војничка пушка - винто,´вка
пушка двоцевка - двуство,´лка
 мала пушка - пистоле,´т
узео је град без пушке - без вы,´стрела за,´нял кре,´пость
пушкар м. руже,´йный ма,´стер, оруже,´йник
пушкарање с. перестре,´лка, стрельба,´
пушкарати постре,´ливать; ~се вести,´ лёгкую перестре,´лку
пушчани руже,´йный
пушчани метак - руже,´йная пу,´ля
пуштати 1. выпуска,´ть, пуска,´ть, отпуска,´ть 2. пропуска,´ть, оставля,´ть, не меша,´ть; ~се пуска,´ться за ке,´м-либо
пчела ж. пчела,´
пчела радилица - рабочая пчела,´
пчелар м. пчелово,´д, па,´сечник
пчеларити занима,´ться пчелово,´дством, бо,´ртничать
пчеларски пчелово,´дческий, пчелово,´дный
пчеларство с. пчелово,´дство
пчелин пчели,´ный
пчелињак м. 1. па,´сека 2. у,´лей
пчелињи пчели,´ный
пчелињи мед - пчели,´ный мёд
пшеница ж. пшени,´ца
јара пшеница - ярова,´я пшени,´ца
озима пшеница - ози,´мая пшени,´ца
пшенични пшени,´чный

рабат м. ски,´дка
рабатан поно,´шенный, потёртый
рабаџија м. ломово,´й изво,´зчик
работа ж. тяжёлый труд, де,´ло, рабо,´та
прођи се те работе! - брось!, оста,´вь!
рабош м. би,´рка
раван ж. равни,´на, пло,´скость
стрма раван - накло,´нная пло,´скость
раван ро,´вный, гла,´дкий, пло,´ский
равно стопало - пло,´ская стопа,´
нема му равна - ему,´ нет ра,´вного
равнање с. выра,´внивание, равне,´ние
тачка равнања - ориентиро,´вочный пункт
равнати равня,´ть, выра,´внивать, сра,´внивать; ~ се равня,´ться, выра,´вниваться, ориенти,´роваться
равнати се према приликама - сообразо,´ваться с обстоя,´тельствами
равнина ж. ро,´вность, ро,´вная поверхность, пло,´скость
равница ж. равни,´на
равничар м. жи,´тель равни,´ны
равничарски равни,´нный
равно ро,´вно, то,´чно, непосре,´дственно, равно,´
све ми је равно - мне всё равно,´
равнодневица равноде,´нствие
равнодушан равноду,´шный
равнокрак равнобе,´дренный
равномеран равноме,´рный
равномерно кретање - равноме,´рное движе,´ние
равнообразан однообра,´зный, одина,´ковый
равноправан равнопра,´вный
равностран равносторо,´нний
равнострани троугао - равносторо,´нний треуго,´льник
равнотежа ж. равнове,´сие
стабилна равнотежа - усто,´йчивое равнове,´сие
изгубити равнотежу - потеря,´ть равнове,´сие
равнотежни относя,´щийся к равнове,´сию
равнотежни положај - положе,´ние равнове,´сия
равњача ж. у,´ровень, планиме,´тр
рага ж. кля,´ча, одёр
рагастов м. переплёт око,´нной ра,´мы, о,´стов две,´ри, дверно,´й кося,´к
рад м. 1. труд, де,´йствие, де,´ло 2. рабо,´та, заня,´тие 3. произведе,´ние, изде,´лие
мануелни рад - физи,´ческий труд
интелектуални рад - у,´мственный труд
ручни рад - рукоде,´лие
пустити у рад - пусти,´ть в ход
рад 1. рад, дово,´лен 2. скло,´нный, гото,´вый
 рад сам да- хоте,´л бы, что,´бы
радан рабо,´чий, трудово,´й
радни дан - рабо,´чий день
радна снага - рабо,´чая си,´ла
радна дисциплина - трудова,´я дисципли,´на
радни човек - трудя,´щийся
радни људи - трудя,´щиеся
раден трудолюби,´вый, работя,´щий
радиност ж. 1. трудолю,´бие, приле,´жность 2. трудова,´я акти,´вность, про,´мысел
домаћа радиност - куста,´рный про,´мысел
радионица ж. мастерска,´я
радити 1. рабо,´тать, де,´лать, занима,´ться 2. де,´йствовать, поступа,´ть 3. производи,´ть, изготовля,´ть 4. твори,´ть, создава,´ть
5. стара,´ться, хлопота,´ть 6. домога,´ться, стреми,´ться 7. идти,´ ( часы,´)
шта да му радим? - что с ним де,´лать?
ја то не радим - я э,´тим не занима,´юсь
радити на своју руку - де,´лать по-сво,´ему
радити некоме о глави - злоумышля,´ть про,´тив кого,´-либо
шта радите? - что де,´лаете?, как пожива,´ете?, что поде,´лываете?
не ради ми се - мне не рабо,´тается
ради се о... - де,´ло идёт о ...
радиша м. работя,´га, трудолюби,´вый, приле,´жный челове,´к
радник м. рабо,´тник, рабо,´чий
интелектуални радник - рабо,´тник у,´мственного труда,´
мануелни радник - рабо,´тник физи,´ческого труда,´
металски радник - рабо,´чий металли,´ст
пољски радник - сельскохозя,´йственный рабо,´чий
одговорни радник - отве,´тственный рабо,´тник
јавни радник - обще,´ственный де,´ятель
раднички рабо,´чий
раднички покрет - рабо,´чее движе,´ние
радничка класа - рабо,´чий класс
радничка странка - рабо,´чая па,´ртия
раднички савет - рабо,´чий сове,´т
радња ж. 1. де,´йствие, де,´ятельность 2. рабо,´та, де,´ло 3. торго,´вля, магази,´н
трећа радња у другом чину - тре,´тья сце,´на второ,´го де,´йствия
рад 1. рад, дово,´лен 2. м. рабо,´та, труд
одговаран рад - отве,´тственная рабо,´та
бити рад - быть дово,´льным
рад сам - я рад
нисам рад да га увредим - не хоте,´л бы его,´ оби,´деть
радо охо,´тно, с удово,´льствием
врло радо - с больши,´м удово,´льствием, о,´чень охо,´тно
рада ж. рома,´шка
бела рада - бе,´лая рома,´шка
ради ра,´ди, для
прегледности ради - ра,´ди нагля,´дности
ради тога - для э,´того
радиатор м. радиа,´тор
радијум м. ра,´дий
радијумски ра,´диевый
радијус м. ра,´диус
акциони радијус - ра,´диус де,´йствия
радикалан радика,´льный
радикално лечење - радика,´льное лече,´ние
радио м. ра,´дио, радиоприёмник
радиопарат м. радиоприёмник
радиостаница ж. радиоста,´нция
радиоактиван радиоакти,´вный
радиолокација ж. радиолока,´ция
радиотелеграфија ж. беспро,´волочный телегра,´ф
радиотерапија ж. радиотерапи,´я
радиотехника м. радиоте,´хника
радиотехничар м. радиоте,´хник
радирати отира,´ть рези,´нкой, подчища,´ть
радовати ра,´довать; ~се ра,´доваться
радосно с ра,´достью, ра,´достно
радост ж. ра,´дость
пун радости - объя,´тый, охва,´ченный ра,´достью, ра,´достный
радостан ра,´достный
сав је радостан - о,´чень дово,´льны
рађање с. рожде,´ние, ро,´ды
рађање сунца - восхо,´д со,´лнца
рађати рожда,´ть, порожда,´ть; ~ се рожда,´ться, восходи,´ть
раж м. рожь
црна раж - спорынья,´
ражан ржано,´й
ражано брашно - ржана,´я мука,´
ражен ржано,´й
ражен хлеб - ржано,´й хлеб
ражалити, ражалостити 1. разжа,´лобить, вы,´звать жа,´лость 2. огорчи,´ть, опеча,´лить; ~ се разжа,´лобиться, почу,´вствовать жа,´лость, опеча,´
литься; ~ се опеча,´литься, огорчи,´ться
ражаловати разжа,´ловать
ражањ м. ве,´ртел
ражњић м. 1. ма,´ленький ве,´ртел 2. шашлы,´к
ражарити развороши,´ть угли,´, раскали,´ть, накали,´ть мета,´лл
ражвакати разжева,´ть
ражестити рассерди,´ть, разозли,´ть, ожесточи,´ть; ~се рассерди,´ться, разозли,´ться
разабрати, разабирати разобра,´ть, отобра,´ть, разбира,´ть, отбира,´ть, различи,´ть, уясни,´ть себе,´; ~ се
разбира,´ться, разобра,´ться, прийти,´ в себя,´
разагнати разогна,´ть
разазнавати, разазнати распозна,´ть, распознава,´ть, узна,´ть, узнава,´ть; ~се распознава,´ться, узнава,´ться
разан разли,´чный, ра,´зный
разапети, разапињати растя,´гивать, распя,´ливать, растяну,´ть, распя,´лить; ~ се 1. растяну,´ться, растя,´гиваться
2. развяза,´ться3. растопыриваться
разапети шатор - разби,´ть пала,´тку
разарати разруша,´ть, разоря,´ть; ~се разруша,´ться, разоря,´ться, опустоша,´ться
разарач м. 1. разори,´тель, разруши,´тель 2. эска,´дренный миноно,´сец, эсми,´нец, контрминоно,´сец
разарачки разори,´тельный, разруши,´тельный, опустоши,´тельный
разарачки одред - отря,´д эсми,´нцев
разасипати рассыпа,´ть, просыпа,´ть, пролива,´ть; ~се рассыпа,´ться
разбарушити растрепа,´ть, взлохма,´тить; ~се растрепа,´ться
разбацати, разбацивати разбра,´сывать, разброса,´ть, раски,´дывать, раскида,´ть, размета,´ть
разбашкарити се развали,´ться, раски,´нуться
разбаштинити лиши,´ть насле,´дства, лиши,´ть пра,´ва насле,´дования
разбеснети разозли,´ть, взбеси,´ть
разбибрига ж. весёлая шу,´тка, развлече,´ние, весельча,´к
разбијати, разбити 1. разбива,´ть, лом,´ать 2. о,´чень хорошо,´ что,´-либо знать и де,´лать, хорошо,´ разбира,´ться в чём-либо 3.
побежда,´ть, превосходи,´ть проти,´вника 4. убеди,´тельно победи,´ть 5. изби,´ть, поколоти,´ть 6. доби,´ть, уничто,´жить; ~ се
1. разби,´ться, разлома,´ться 2. перегиба,´ть па,´лку, де,´лать сверх ме,´ры, переба,´рщивать, злоупотребля,´ть че,´м-либо
разбити нечији план - сорва,´ть че,´й-либо план
разбио се сан - я просну,´лся и не мог бо,´льше засну,´ть
разбијати главу - разбива,´ть го,´лову, лома,´ть го,´лову над че,´м-либо
разбијати лед - лома,´ть лёд
разбијач м. лицо,´ что,´-либо разбива,´ющее, раско,´льник
разбијач јединства - наруши,´тель еди,´нства
разбистрити, разбистравати 1. разжиди,´ть, разжижа,´ть, 2. делать, сделать более прозрачным, разъяснить; ~ се
1. разжижа,´ться 2. вы,´ясниться, разъясня,´ться
pазблажити, разблаживати разбавля,´ть, разводи,´ть, разба,´вить, развести,´; ~ се смягча,´ться, смягчи,´ться
разблудан сладостра,´стный, похотли,´вый, развра,´тный, распу,´тный
разблудник м. сладостра,´стник, развра,´тник, блу,´дник
разбој м. тка,´цкий стано,´к
разбојиште с. по,´ле би,´твы
разбојник м. разбо,´йник, граби,´тель
разбојнички разбо,´йничкий, граби,´тельский
разбојништво с. разбо,´й, грабёж, разбо,´йничество, граби,´тельство
разболети се заболе,´ть, разболе,´ться
разбор м. рассудительность, разумность
разборит рассуди,´тельный, разу,´мный
разбројити рассчита,´ть, отсчита,´ть
разбудити разбуди,´ть, пробуди,´ть; ~ се просну,´ться, пробуди,´ться
разбуцати оби,´ть, ободра,´ть, разодра,´ть, разброса,´ть
развадити, развађати 1. разнима,´ть, разводи,´ть, разня,´ть 2. развести,´ ссо,´рящихся, помири,´ть, прекрати,´ть ссо,´ру
развалине старог града - разва,´лины ста,´рой кре,´пости
развалити, разваљивати 1. развали,´ть, разва,´ливать 2. взла,´мывать, взлома,´ть, разби,´ть; ~ се развали,´ться,
разру,´шиться, разруша,´ться, рассыпа,´ться на куски,´
развалити врата - взлома,´ть дверь
развалио се на клупи - развали,´лся на скаме,´йке
разведрити, разведравати проясня,´ть, расчища,´ть, проясни,´ть, расчи,´стить; ~се проясня,´ться, проясни,´ться,
разве,´дриться
небо се разведрило - не,´бо проясни,´лось, разве,´дрилось
развезати, развезивати развя,´зывать, развяза,´ть; ~се развяза,´ться, отвяза,´ться
развезати језик - развяза,´ть язы,´к, наболта,´ть ли,´шнего
развејавати, развејати прове,´ять, размета,´ть, прове,´ивать, ве,´ять, рассе,´ивать, размётывать
развенчавати, развенчати развести,´, развенча,´ть,разводи,´ть супру,´гов; ~се разводи,´ться, развести,´сь
развеселити, развесељавати веселе,´ть, ра,´довать, развесели,´ть, обра,´довать; ~сe развесели,´ться,
обра,´доваться, весели,´ться, ра,´доваться
развести развести,´ в ра,´зные сто,´роны; ~ се развести,´сь, разойти,´сь
развести брак - расто,´ргнуть брак
развијати развора,´чивать, развёртывать, развива,´ть; ~ се 1. развора,´чиваться, развёртываться, развива,´ться
2. распуска,´ться (о цвета,´х)
развијати свој уметнички дар - развива,´ть своё худо,´жественное дарова,´ние
развијати фотографију - проявля,´ть сни,´мок
развитак м. разви,´тие
развити разверну,´ть, размота,´ть, раскрути,´ть, разви,´ть; ~ се разверну,´ться, размота,´ться, разви,´ться
развикати се раскрича,´ться, разора,´ться
развикан преслову,´тый, приобре,´тший дурну,´ю сла,´ву, рассла,´вленный
развитлати рассе,´ять, рассыпа,´ть, распыли,´ть
развлачити растя,´гивать, вытя,´гивать, затя,´гивать, раста,´скивать; ~ се растя,´гиваться, вытя,´гиваться, затя,´гиваться,
располза,´ться
развући растяну,´ть, вы,´тянуть, растащи,´ть
развученост ж. растя,´нутость
развод м. разво,´д, распределе,´ние, развёрстка
разводити разводи,´ть, разъединя,´ть; ~ се разводи,´ться, расходи,´ться
разводити брак - расторга,´ть брак
разводни разводно,´й, разво,´дный, распредели,´тельный
разводна табла - распредели,´тельная доска,´
разводник м. разво,´дчик, распредели,´тель, регуля,´тор
разводнити разба,´вить, развести,´ водо,´й
разводњавати разбавля,´ть, разводи,´ть водо,´й
развозити развози,´ть
развој м. разви,´тие
развојни относя,´щийся к разви,´тию, эволюцио,´нный
разврат м. развра,´т, распу,´тство
развратан развра,´тный, распу,´тный
развратити разврати,´ть; ~се мора,´льно опусти,´ться, распусти,´ться
развратник м. развра,´тник, распу,´тный челове,´к
развриштати се развизжа,´ться, подня,´ть визг
разврнути, развртати отверну,´ть, отвора,´чивать, развора,´чивать, разверну,´ть
разгазити 1. размя,´ть, растопта,´ть 2. раздави,´ть
разгазити обућу - разноси,´ть о,´бувь
разгалити развле,´чь, развесели,´ть, разогна,´ть забо,´ты; ~се повеселе,´ть, подбодри,´ться
разгарати се загора,´ться
разглабати 1. расчленя,´ть, разбира,´ть 2. дета,´льно объясня,´ть, подро,´бно расска,´зывать, дли,´нно говори,´ть
разглавити, разглављивати разбира,´ть, разобра,´ть, расшата,´ть; ~се рассыпа,´ться, развали,´ться, расшата,´ться
расша,´тывать
разглашавати 1. объявля,´ть, оглаша,´ть, разглаша,´ть 2. выба,´лтывать; ~се станови,´ться изве,´стным, получа,´ть изве,´стность
разгледати осмотре,´ть, осма,´тривать, рассмотре,´ть, рассма,´тривать, просмотре,´ть, просма,´тривать
разгневити рассерди,´ть; ~се разгне,´ваться
разгњечити размя,´ть, раздави,´ть
разговарати разгова,´ривать; ~се разгова,´ривать с ке,´м-либо
разговор м. разгово,´р, бесе,´да
разговоран разгово,´рчивый, болтли,´вый
разговорљив разгово,´рчивый, говорли,´вый
разговетан вня,´тный, я,´сный, отчётливый, вразуми,´тельный, поня,´тный
разголити оголи,´ть, обнажи,´ть, разоблача,´ть; ~се обнажи,´ться, оголи,´ться
разголиченост ж. обнажённость, оголённость, нагота,´
разгорети, разгоревати разгора,´ться разгоре,´ться, заполыха,´ть; ~се разгора,´ться, разгоре,´ться
разгоропадити се разгорячи,´ться, прийти,´ в я,´рость
разграђивати, разградити 1. снять, убра,´ть огра,´ду, разлома,´ть, разобра,´ть 2. разбира,´ть постро,´йку, стано,´к
разграбити расхвата,´ть, растащи,´ть
разгранати, разгранавати разветвля,´ть, разветви,´ть, расши,´рить, разви,´ть; ~ се разви,´ться, расши,´риться,
разветвля,´ться, ши,´риться
разгранатост ж. разветвлённость, всесторо,´няя ра,´звитость, широ,´кий охва,´т, кругозо,´р
разграничавати разграни,´чивать, размежёвывать, отмежёвывать, отделя,´ть грани,´цей; ~ се разграни,´чиваться,
отмежёвываться
разграничити разграни,´чить, отмежева,´ть; ~ се разграни,´читься, отмежева,´ться
разгрејати, разгревати разже,´чь, разду,´ть, разогрева,´ть, подогрева,´ть, раздува,´ть
разгревати ватру - раздува,´ть ого,´нь
разгрепсти расцара,´пать, расчеса,´ть
разгристи разгры,´зть, раскуси,´ть, разъе,´сть
разгртати, разгрнути распа,´хивать, распахну,´ть, разверну,´ть, развора,´чивать, расчи,´стить
раздавање с. разда,´ча
раздати, раздавати 1. разда,´ть, раздава,´ть 2. распределя,´ть распредели,´ть
раздаљина ж. удалённость, расстоя,´ние
разданити се рассвести,´
разданило се - наступи,´л день, ста,´ло светло,´
раздвој м. раздвое,´ние, разделе,´ние, отделе,´ние, расхожде,´ние, разлу,´ка
раздвојан раздва,´ивающий, разделя,´ющий, отделя,´ющий
раздвојна линија - разделя,´ющая ли,´ния
раздвојити раздвои,´ть, раздели,´ть, разлучи,´ть; ~ се, раздвајати се 1. раздва,´иваться, раздвои,´ться
2. разлуча,´ться, разлучи,´ться, 3. развести,´сь 4. раздели,´ться
раздељак м.1. ли,´ния разде,´ла 2. пробо,´р на голове,´
раздељеност ж. разделённость, отделённость
раздељив дели,´мый, де,´лящийся
раздељивати, разделити 1. раздели,´ть, дели,´ть, подели,´ть 2. разделя,´ть, раздава,´ть разда,´ть; ~ се раздели,´ться,
разделя,´ться, подели,´ться, дели,´ться
раздео м. отде,´л, разде,´л
раздерати разорва,´ть; ~ се разодра,´ться, изорва,´ться, разорва,´ться
раздеротина ж. дыра,´ рва,´ная, разо,´рванное ме,´сто
раздобље с. пери,´од, промежу,´ток вре,´мени
раздраганост ж. весёлое возбужде,´ние, восто,´рженность
раздрагати привести,´ в восто,´рг, обра,´довать; ~ се прийти,´ в восто,´рг
раздражен раздражённый, взволно,´ванный
раздражити, раздраживати 1. возбуди,´ть, возбужда,´ть 2. дразни,´ть; ~ се раздража,´ться,
возбужда,´ться, загоре,´ться стра,´стью, разозли,´ться
раздражљив раздражи,´тельный, легко,´ возбужда,´ющийся
раздремати разогна,´ть дремоту,´, расшевели,´ть; ~ се пробуди,´ться, прийти,´ в себя,´
раздрешити развяза,´ть, распу,´тать
раздрљивати, раздрљити 1. распа,´хиваться 2. обнажа,´ть, оголя,´ть, оголи,´ть, обнажи,´ть
раздрмати расшата,´ть, раскача,´ть, встряхну,´ть; ~ се расшата,´ться, встряхну,´ться
раздрмусати раскача,´ть, растолка,´ть, расшевели,´ть
раздробити радроби,´ть, размельчи,´ть, разобра,´ть на ча,´сти
раздрузгати размозжи,´ть, разби,´ть вдре,´безги
раздувати разду,´ть
разиграти увле,´чь та,´нцами или игро,´й, уговори,´ть танцева,´ть; ~ се увле,´чься та,´нцами или игро,´й, распляса,´ться
разина ж. у,´ровень
разилажење с. расхожде,´ние, разногла,´сие
разилазак м. расхожде,´ние, разъе,´зд
разилазити се, разићи се разойти,´сь, разбрести,´сь, разбреда,´ться, расходи,´ться, разъезжа,´ться
разјаснити, разјашњавати разъясня,´ть, объясня,´ть, разъясни,´ть, объясни,´ть, растолкова,´ть
разјашњив объясни,´мый
разједати, разјести разъеда,´ть; ~ се разъеда,´ться
разјединити, разједињавати разъединя,´ть, разъедини,´ть; ~ се разъедини,´ться, разъединя,´ться
разјурити разогна,´ть, обрати,´ть в бе,´гство
разлабавити осла,´бить, распусти,´ть
разлепити раскле,´ивать, откле,´ить
разлика ж. 1. отли,´чие, разли,´чие 2. мат. ра,´зность
без разлике - подря,´д, без исключе,´ний
разликовати различа,´ть, отлича,´ть
разлити разли,´ть
различак м. бот. василёк
различан 1 .разли,´чный, ра,´зный 2. разнообра,´зный
разлог м. 1. причи,´на, предло,´г, по,´вод, до,´вод 2 основа,´ние, соображе,´ние
без разлога - без основа,´ний, беспричи,´нно
разложан рассуди,´тельный, благоразу,´мный, основа,´тельный
разломак м. дробь
разломити, разломать, дроби,´ть
разлупати разби,´ть, расколоти,´ть
разљуљати расшата,´ть, раскача,´ть
разљутити рассерди,´ть, разгне,´вать, разозли,´ть
размажен избало,´ванный
размазати разма,´зать, нама,´зать
размазити избалова,´ть
размак м. расстоя,´ние, промежу,´ток, интерва,´л
размакнути, размаћи раздви,´нуть, развести,´
размакнути руке - развести,´ ру,´ки
размахнути, размахивати разма,´хивать, трясти,´
размеђе м. межа,´, грани,´ца
размеђити размежева,´ть
размекшати размягча,´ть, смягча,´ть
размена ж. обме,´н, разме,´н
разменити меня,´ть, обменя,´ть, разменя,´ть
размер м. 1. разме,´р 2. масшта,´б
размера ж. пропо,´рция, соразме,´рность
разместити размести,´ть, расста,´вить, расположи,´ть
разметати се хва,´статься, кичи,´ться, бахва,´литься, кичи,´ться
разметљивац м. хвасту,´н, бахва,´л
размештај м. 1. размеще,´ние, расстано,´вка 2. расположе,´ние, раскла,´дка
размештати размеща,´ть, расставля,´ть, располага,´ть, расса,´живать
размилети разползти,´сь
размимоилазити расходи,´ться
размимоићи се размину,´ться, разойти,´сь
размирица ж. нелады,´, разла,´д, ссо,´ра
размишљати размышля,´ть, рассужда,´ть
размножавати размножа,´ть, плоди,´ть
размотати, размотавати, разма,´тывать, разверну,´ть
размотрити рассмотре,´ть, обсуди,´ть
размрвити раскроши,´ть, надроби,´ть
размрдати 1. дви,´гать, дви,´нуть 2. раскача,´ть, расшевели,´ть
размрсити 1. распу,´тать (во,´лосы), расчеса,´ть 2. реши,´ть, распу,´тать (ситуа,´цию)
размрскати разможжи,´ть, раздроби,´ть
размутити, размућивати разбавля,´ть, разводи,´ть, разба,´вить, развести,´, размеща,´ть, разболта,´ть
разнежити изнежи,´ть, растро,´гать; ~ се изнежи,´ться, разне,´житься, растро,´гаться
разнети разнести,´, разворова,´ть, растащи,´ть; ~ се разнести,´сь
разнобојан разноцве,´тный
разноврстан разноро,´дный, разносо,´ртный
разногласан разноголо,´сый
разноимени разноимённый
разнолик разнобра,´зный
разносач м. разно,´счик
разносити разноси,´ть, разворо,´вывать; ~ се разноси,´ться
разонода ж. развлече,´ние, заба,´ва
разонодити развле,´чь, позаба,´вить; ~ се развле,´чься, позаба,´виться
разоран разруши,´тельный, подрывно,´й
разоран рад - подрывна,´я де,´ятельность
разорна бомба - фуга,´сный снаря,´д
разорити, разоравати разруша,´ть, разру,´шить, уничтожа,´ть, уничто,´жить, опустоша,´ть, разори,´ть; ~ се разру,´шиться,
разори,´ться, разоря,´ться, опустоши,´ться
разорљив разруши,´тельный, опустоши,´тельный
разоружање с. разоруже,´ние
опште разоружање - всео,´бщее разоруже,´ние
делимично разоружање - части,´чное разоруже,´ние
разоружати, разоружавати разоружа,´ть, разоружи,´ть; ~ се разоружи,´ться, разоружа,´ться
разочарати разочарова,´ть; ~ се разочарова,´ться
разочарење с. разочарова,´ние
разрада ж. разрабо,´тка
разрадити, разрађивати разраба,´тывать, разрабо,´тать, выраба,´тывать, вы,´работать; ~ се разрабо,´таться,
разраба,´тываться
разрадовати се возра,´доваться
разрањавити пора,´нить; ~ се пора,´ниться, получи,´ть ране,´ния
разрасти се разрасти,´сь
разрачунати, разрачунавати рассчита,´ть, высчита,´ть, производи,´ть расчёт; ~ се рассчита,´ться, рассчи,´тываться
разред м. разря,´д, класс
он је у првом разреду - он у,´чится в пе,´рвом кла,´ссе
разредни кла,´ссный
разредни старешина - кла,´ссный руководи,´тель
разредити, разређивати 1. классифици,´ровать, раздели,´ть на кла,´ссы, разря,´ды 2. разреди,´ть, сде,´лать ре,´же,
разжиди,´ть; ~ се разреди,´ться, стать ре,´же
разређеност ж. разрежённость, разжижённость
разрез м. разре,´з, проре,´з, развёрстка
разрезати, разрезивати разреза,´ть, прореза,´ть, разре,´зать, проре,´зать
разрешити, разрешавати 1. реши,´ть, разреши,´ть 2. развя,´зывать 3. освобожда,´ть, освободи,´ть
разрешити дужности - освободи,´ть от до,´лжности, снять с до,´лжности
разрешљив разреши,´мый, могу,´щий быть решённым
разрешница ж. акт о сда,´че до,´лжности
разрити, разривати разрыва,´ть, раска,´пывать, разры,´ть, раскопа,´ть
разрогачити вы,´таращить, вы,´лупить глаза,´
разрок косогла,´зый, косо,´й
разрушити, разрушавати разруша,´ть, разру,´шить, разори,´ть, разоря,´ть
разуверити разуве,´рить; ~се разуве,´риться
разудавати выдава,´ть за,´муж; ~ се выходи,´ть за,´муж
разудити, разуђивати 1. разобра,´ть 2. расчлени,´ть, разре,´зать на ча,´сти, анатоми,´ровать
разуздан распу,´щенный
разуздати разнузда,´ть; ~ се разнузда,´ться, распусти,´ться
разузурити се удо,´бно расположи,´ться, развали,´ться
разум ра,´зум, рассу,´док
разуман разу,´мный, рассуди,´тельный
разумевање с. понима,´ние
разумевати понима,´ть; ~ се понима,´ть друг дру,´га, разбира,´ться, знать толк
разуме се - разуме,´ется
разумљив я,´сный
разуман поня,´тный
рај м. рай
раја ж. устар. наро,´д
рајски ра,´йский
рајска птица - ра,´йская пти,´ца
рак м. рак
морски рак - ома,´р
рака ж. вы,´рытая моги,´ла
ракиja ж. ра,´кия
ракијати пить ра,´кию
ракља ж. разви,´лина, ви,´лка
ракљаст раздво,´енный, вилкообра,´зный
ракље ж. мн. ви,´лы, зубцы,´
ракун м. ено,´т
рало с. ора,´ло, деревя,´нный плуг
раоник м. со,´шник, леме,´х
рам м. ра,´ма, ра,´мка
раме с. плечо,´
слећи раменима - пожа,´ть плеча,´ми
раме уз раме - плечо,´м к плечу,´
рамени плечево,´й
раменица ж. плечева,´я кость
рамењача ж. плечева,´я кость
рана ж. ра,´на, ране,´ние
ранац м. ра,´нец
ранг м. ранг
у рангу саветника - в ра,´нге сове,´тника
ранжирати ста,´вить, выстра,´ивать по ранжи,´ру
рани ра,´нний
ранити встава,´ть ра,´но поутру,´, зара,´нее быть на ме,´сте
ранка ра,´нняя(ий,ее)
ранка шљива - ра,´нняя сли,´ва
ранилац м. челове,´к, встаю,´щий ра,´но у,´тром
ранити, рањавати ра,´нить, нанести,´ ране,´ние; ~ се пора,´ниться, ра,´нить себя,´
рањав изра,´ненный, покры,´тый ра,´нами, я,´звами
рањеник м. ра,´неный
тежак рањеник - тяжело,´ ра,´неный
рапидан поры,´вистый, бы,´стрый
рапорт м. ра,´порт
позвати на рапорт - вы,´звать для объясне,´ний, для докла,´да
раса ж. ра,´са, поро,´да
коњ чисте расе - чистокро,´вная ло,´шадь
расан ра,´совый, поро,´дистый
расизам м раси,´зм
расад м. расса,´да
расадити рассади,´ть
расадник м. расса,´дник, пито,´мник
расађивати расса,´живать
расанити се просну,´ться, очну,´ться, прийти в себя,´ по,´сле сна
расванути се рассвести,´
расветлити, расветљавати 1. освеща,´ть, освети,´ть 2. объясни,´ть, разъясни,´ть; ~ се освети,´ться, освеща,´ться
раседлати расседла,´ть
расејан рассе,´янный
расејати, расејавати рассе,´ивать, рассе,´ять
раселити, расељавати расселя,´ть, рассели,´ть; ~ се рассели,´ться, расселя,´ться
расељени расселённый, переселённый, перемещённый
расељена лица - перемещённые ли,´ца
расецати, расећи разре,´зать, разруби,´ть, рассе,´чь, рассека,´ть
расипан рассы,´пчатый, расточи,´тельный
расипати 1. рассыпа,´ть 2. рассе,´ивать, разбра,´сывать 3. растра,´чивать; ~ се 1. рассыпа,´ться 2. растра,´чиваться
расипник м. мот, расточи,´тель
расипнички расточи,´тельный, мотовско,´й
раскалашан распу,´щенный, безнра,´вствениый
раскалуђерити лиши,´ть мона,´шеского зва,´ния
раскаљати се загрязни,´ться, покры,´ться гря,´зью
пут се раскаљао - доро,´га ста,´ла гря,´зной
раскварити расстро,´ить, расто,´ргнуть, испо,´ртить; ~ се расстро,´иться
расквасити размочи,´ть, промочи,´ть наскво,´зь
расквоцати се 1. нача,´ть квохта,´ть, раскуда,´хтаться 2. сесть на я,´йца
раскивати раско,´вывать
раскид м. разры,´в, расторже,´ние
нисам с раскида - я не прочь
раскинути, раскидати разрыва,´ть, порыва,´ть, разорва,´ть, порва,´ть, расто,´ргнуть; ~ се разорва,´ться, надорва,´ться
расклапати разбира,´ть, демонти,´ровать, открыва,´ть; ~ се раскрыва,´ться, открыва,´ться
расклиматан расша,´танный, разбо,´лтанный, раскача,´вшийся
расклимати расшата,´ть, раскача,´ть, разболта,´ть; ~ се расшата,´ться, раскача,´ться
расклоп м. разъедине,´ние, разбо,´рка, демонта,´ж, раскры,´тие
расклопити разобра,´ть, демонти,´ровать, раскры,´ть; ~ се раскры,´ться, откры,´ться
расковати раскова,´ть, перекова,´ть; ~ се рассоедини,´ться, демонти,´роваться
раскокати се поло,´паться
раскокодакати се раскуда,´хтаться
расколник м. раско,´льник, отщепе,´нец
расколнички раско,´льнический, отщепе,´нческий
раскомадати разби,´ть, разлома,´ть на куски,´
раскомотити се удо,´бно устро,´иться, расположи,´ться
раскопати, раскопавати раскопа,´ть, раска,´пывать, разрыва,´ть, разры,´ть
раскопчати, раскопчавати растегну,´ть расстёгивать; ~ се расстегну,´ться, растёгиваться
раскорак м. разнобо,´й
ићи у раскораку - идти,´ не в но,´гу
раскорачити се широко,´ расста,´вить но,´ги
раскош ж. ро,´скошь
раскошан роско,´шный
раскравити растопи,´ть, отта,´ять
раскрављивати раста,´пливать, отта,´ивать, та,´ять; ~ се 1. растопи,´ться, отта,´ять 2. смягчи,´ться, повеселе,´ть
раскрвавити пора,´нить до кро,´ви
раскречити раскоря,´чить, расста,´вить но,´ги; ~ се раскоря,´читься, расста,´вить но,´ги
раскрити, раскривати 1. раскрыва,´ть, раскры,´ть, откры,´ть, открыва,´ть 2. обнару,´живать, обнару,´жить
раскрилити 1. раски,´нуть кры,´лья 2 отвори,´ть, откры,´ть, распахну,´ть
раскрилити врата - распахну,´ть две,´ри
раскрсница ж. 1. перекрёсток 2. у,´зел железнодоро,´жный
раскрстити разобра,´ть, прибра,´ть, привести,´ в поря,´док
раскрстити с неким - прерва,´ть отноше,´ния, поссо,´риться с ке,´м-либо
раскршће с. 1. перекрёсток 2. распу,´тье
раскрупњати се, раскрупњавати се 1. стать больши,´м, бо,´лее кру,´пным 2. располне,´ть, раздава,´ться, полне,´ть
раскрчити, раскрчивати 1. раскорчева,´ть, раскорчёвывать 2. расчища,´ть, разбира,´ть, привести,´ в поря,´док
раскрчмити распрода,´ть в ро,´зницу, разбаза,´рить
раскувати, раскувавати 1. развари,´ть, разва,´ривать 2. перевари,´ть, перева,´ривать; ~ се развари,´ться
раскућивати прома,´тывать иму,´щество, губи,´ть хозя,´йство, разбаза,´рить иму,´щество
раслабити 1. рассла,´бить, осла,´бить 2. развести,´
расо м. рассо,´л
распад м. распа,´д, распаде,´ние, разложе,´ние
распасти се, распадати се распада,´ться, разва,´ливаться, развали,´ться, разлага,´ться, разложи,´ться
распалити, распаљивати 1. разже,´чь, зажига,´ть, подда,´ть жа,´ру 2. уда,´рить, хвати,´ть; ~ се разже,´чься, воспламени,´ться,
прийти,´, приходи,´ть в аза,´рт
распалити се од љутине - взбеси,´ться, остервене,´ть
распаљив легко,´ воспламеня,´ющийся, загора,´ющийся
распарити разъединя,´ть па,´ры, разлучa,´ть; ~ се потеря,´ть свою,´ па,´ру, разлучи,´ться
распарчавати дели,´ть, рвать на ча,´сти, на куски,´, дроби,´ть; ~ се раздроби,´ться
распарчати раздели,´ть, разорва,´ть, измельчи,´ть, раздроби,´ть; ~ се дроби,´ться
распасати, распасивати распоя,´сывать, распоя,´сать; ~ се распоя,´саться, распусти,´ться, распоя,´сываться
распевати се распе,´ться
распетљавати, распетљати распу,´тать, размота,´ть, разма,´тывать, выпу,´тывать; ~ се распу,´тываться, выпу,´тываться,
вы,´путаться
распечатити распеча,´тать
распикућа м. ж. расточи,´тель, транжи,´ра
распикућки расточи,´тельный
распикућство с. расточи,´тельство
распирити, распиривати разду,´ть, разже,´чь, разжига,´ть; ~ се разгора,´ться
распирити мржњу - разже,´чь не,´нависть
распиривати непријатељство - разжига,´ть вражду,´
расписати, расписивати 1. вы,´пустить циркуля,´р, рассыла,´ть пи,´сьменное распоряже,´ние 2. рассыла,´ть распоряже,´ние 3.
объявля,´ть, объяви,´ть
расписати изборе - объяви,´ть вы,´боры
расписати зајам - вы,´пустить заём
расписивати конкурс - объявля,´ть ко,´нкурс
распитати, распитивати спра,´шивать, справля,´ться, опроси,´ть, расспроси,´ть; ~ се расспроси,´ть, осведоми,´ться,
осведомля,´ться, спра,´виться, разузнава,´ть
распиштољити се 1. распали,´ться, раскипяти,´ться, дать себе,´ во,´лю 2. разде,´ться, оголи,´ться
расплакати довести,´ до слёз, заста,´вить пла,´кать; ~ се распла,´каться
распламтети разже,´чь, заста,´вить горе,´ть я,´рким пла,´менем, пыла,´ть; ~ се разгоре,´ться я,´рким пла,´менем, запыла,´ть
расплести расплести,´, распусти,´ть вяза,´ние, распу,´тать, расплести,´ ко,´су
расплет м. развя,´зка
расплетати расплета,´ть, распуска,´ть, разма,´тывать
расплинути, расплињавати 1. распуска,´ть, распусти,´ть, разлива,´ться, разли,´ться 2. запу,´тать смысл, потеря,´ться
3. раста,´ять; ~се расте,´чься, растека,´ться, рассе,´иваться, разли,´ться, расплы,´ться
расплинути се од радости - раста,´ять от удово,´льствия
расплинути се у појединостима - потеря,´ться в дета,´лях
расплод м. распло,´д, разведе,´ние скота,´, припло,´д
расплодити, расплођавати плоди,´ть, размножа,´ть, расплоди,´ть, развести,´; ~ се расплоди,´ться, развести,´сь, плоди,´ться,
размножа,´ться
распљескати расплю,´щить, распласта,´ть, раздави,´ть
расподела ж. 1. распределе,´ние, делёжка 2. раскла,´дка
расподелити, расподељивати распределя,´ть, разделя,´ть, дели,´ть, подели,´ть; ~се распредели,´ться
распознати, распознавати 1. узнава,´ть, узна,´ть, распознава,´ть 2. различа,´ть, различи,´ть; ~се 1. узнава,´ть друг дру,´га,
распознава,´ться 2. отлича,´ться, различа,´ться
распојасити се распоя,´саться, распусти,´ться
располагање с. распоряже,´ние
ставити на располагање - предоста,´вить распоряже,´ние
располагати располага,´ть, распоряжа,´ться че,´м-либо, ке,´м-либо
располовити раздели,´ть попола,´м, на,´двое
расположење с. расположе,´ние, настрое,´ние, симпа,´тия
бити на расположењу - быть в распоряже,´нии
службеник на расположењу - слу,´жащий, находя,´щийся в резе,´рве
располутити раздели,´ть попола,´м, переполови,´нить; ~се раздели,´ться попола,´м, на,´двое
распомамити се разбушева,´ться, разбеси,´ться
распон м. расстоя,´ние ме,´жду двумя,´ то,´чками, пролёт
распон на мосту - пролёт моста,´
распоп м. поп-расстри,´га, бы,´вший поп
распопити расстри,´чь, лиши,´ть са,´на свяще,´нника; ~ се расстри,´чься
распор м. разре,´з
распорити распоро,´ть, разре,´зать
распоред м. распоря,´док, расположе,´ние, распределе,´ние, програ,´мма, расписа,´ние
распоред часова - расписа,´ние уро,´ков
распоредити, распоређивати распредели,´ть, расположи,´ть, размести,´ть, размеща,´ть; ~ се распредели,´ться, размести,´ться,
размеща,´ться
распоредни распредели,´тельный, соотве,´тствующий расписа,´нию
распра ж. ра,´спря, ссо,´ра, раздо,´р, тя,´жба
расправа ж. разбо,´р, обсужде,´ние, диску,´ссия, нау,´чное иссле,´дование, нау,´чный труд
судска расправа - суде,´бное разбира,´тельство
расправити, расправљати расправля,´ть, пригла,´живать, разбира,´ть, распра,´вить, разобра,´ть, распу,´тать
расправљати косу - пригла,´живать во,´лосы
распрегнути, распрезати распря,´тать, распря,´чь, вы,´прячь, выпряга,´ть
распредати 1. распуска,´ть, расплета,´ть, разма,´тывать, раскру,´чивать 2. растя,´гивать расска,´з, тяну,´ть разгово,´р
распремати, распремити разбира,´ть, разобра,´ть, убира,´ть, убра,´ть, привести,´ в поря,´док
распремити сто - убра,´ть со стола,´
распричати се разговори,´ться, разболта,´ться
распродаја ж. распрода,´жа
распродајни распрода,´жный
распродајна изложба - вы,´ставка-распрода,´жа
распродати, распродавати распрода,´ть, распродава,´ть
распрострети, распростирати простере,´ть, распростере,´ть, расстила,´ть; ~ се простира,´ться, расстила,´ться, распростере,´ться
распространити, распрострањивати распространя,´ть, растя,´гивать, распространи,´ть, растяну,´ть, расши,´рить; ~ се
распространи,´ться, расши,´риться
распрснути, распрскавати разбива,´ть, разби,´ть вдре,´безги, дроби,´ть, взорва,´ть; ~ се разбива,´ться, разби,´ться вдре,´безги, взорва,´ться,
взрыва,´ться, ло,´паться
распршати, распршити рассе,´ять, рассеивать, размётывать, распыля,´ть; ~ се рассе,´иваться, рассе,´яться, разлета,´ться
размета,´ть, распыли,´ть, разби,´ть вдре,´безги
распукнути 1. тре,´снуть во всю длину,´ 2. растре,´скаться; ~ се растре,´скаться, поло,´паться
распуст м. отпуск, каникулы
летњи распуст - ле,´тние кани,´кулы
зимски распуст - зи,´мние кани,´кулы
распустити, распуштати распуска,´ть, распусти,´ть; ~ се распусти,´ться, распуска,´ться, разводи,´ться, развести,´сь
распуштени|к м. разведённый муж;~ ца ж. разведённая жена,´
раст м. рост, высота,´
он је високог раста - он высо,´кого ро,´ста
расти расти,´, возраста,´ть, произраста,´ть
растиње с. расте,´ния
растава ж. 1. разделе,´ние, отделе,´ние 2. разво,´д бра,´ка
растављати, раставити 1. разделя,´ть, разъединя,´ть, раздели,´ть, разъедини,´ть 2. разбира,´ть, разобра,´ть на ча,´сти
3. разлучи,´ть, разводи,´ть супру,´гов; ~ се разделя,´ться, раздели,´ться, разводи,´ться, разъедини,´ться
растављач м. разъедини,´тель, раздели,´тель, разлу,´чник
растављив разложи,´мый, разбо,´рный
растанак м. расстава,´ние, разлу,´ка
растати се, растајати се расстава,´ться, расста,´ться, разлуча,´ться, разлучи,´ться
растањити, растањивати утонча,´ть, утончи,´ть, сде,´лать то,´ньше, де,´лать бо,´лее то,´нким; ~ се утончи,´ться, стать
то,´ньше
растопити, растапати 1. раста,´пливать, растопи,´ть 2. пла,´вить, распла,´вить 3. раствори,´ть, растворя,´ть; ~ се растопи,´ться,
раста,´ять, та,´ять 2. раствори,´ться
растопити се од милине - раста,´ять от удово,´льствия
растопљив 1. пла,´вящийся, та,´ющий 2. раствори,´мый
растварати отвори,´ть, растворя,´ть в чём-либо; ~ се отворя,´ться, раскрыва,´ться, распуска,´ться
раствор м. раство,´р жи,´дкости, растворе,´ние
растворан растворя,´ющий
растворно средство - раствори,´тель
растворити 1. отвори,´ть, раскры,´ть 2. раствори,´ть
растворљив раствори,´мый
растегљив растяжи,´мый, расплы,´вчатый
растегнути, растезати растя,´гивать, растяну,´ть, вы,´тянуть, вытя,´гивать, разноси,´ть; ~ се 1. растяну,´ться, растя,´гиваться
вы,´тянуться, вытя,´гиваться 2. разноси,´ться
растерати, растеривати разгоня,´ть, разогна,´ть, рассе,´ивать, рассе,´ять, разве,´ять, разве,´ивать
растеретити растерећивати разгружа,´ть, разгрузи,´ть; ~ се разгрузи,´ться, разгружа,´ться
растирати растира,´ть
растоварити, растоваривати разгружа,´ть, разгрузи,´ть, сгружа,´ть, сгрузи,´ть, выгружать, вы,´грузить
растојање с. расстоя,´ние
расторокати се разговори,´ться, заболта,´ться
растргати, растргнути, растрзати разорва,´ть, изорва,´ть, разрыва,´ть; ~ се разорва,´ться, разрыва,´ться
растребити, растребљивати прибра,´ть, убра,´ть, разобра,´ть, расчи,´стить, прибира,´ть, убира,´ть
растрезнити отрезви,´ть, протрезви,´ть; ~ се отрезви,´ться, протрезви,´ться
растресати растряса,´ть, расша,´тывать, рыхли,´ть, взбива,´ть
растресен разбо,´лтанный, расша,´танный
растресит ры,´хлый
растресито земљиште - ры,´хлая земля,´
растрести растрясти,´, расшата,´ть; ~ се растрясти,´сь, расшата,´ться
растрљати растере,´ть
растројити растро,´ить, разла,´дить
растројство с. расстро,´йство
душевно растројство - психи,´ческое расстро,´йство
раструбити, раструбљивати разглаша,´ть, труби,´ть, разгласи,´ть, раструби,´ть
растужити опеча,´лить; ~ сe опеча,´литься
растумачити разъясни,´ть, растолкова,´ть
раступити се расступи,´ться
растур м. растру,´ска
растурати, растурити 1. разбра,´сывать, раски,´дывать 2. разгоня,´ть, распуска,´ть 3. разобра,´ть на ча,´сти 4. распространя,´ть 5.
убеди,´тельно победи,´ть, победи,´ть с больши,´м отры,´вом; ~ се 1. расходи,´ться, разойти,´сь, разбреда,´ться
2. расстра,´иваться, расстроиться
растурати неко друштво - распуска,´ть како,´е-либо о,´бщество
растурати лажне вести - распространя,´ть ло,´жные слу,´хи
растурити војску -распусти,´ть а,´рмию
растурило се пријатељство - расстро,´илась дру,´жба
расуђивати рассужда,´ть, обду,´мывать, сообража,´ть, реша,´ть
расуло с. разва,´л, распа,´д, разру,´ха
економско расуло - экономи,´ческая разру,´ха
идејно расуло - иде,´йный разбро,´д
расути 1. рассы,´пать, разброса,´ть 2. рассе,´ять, растра,´тить; ~ се рассы,´паться, рассе,´яться
расушити се, расушивати се рассо,´хнуться, рассыха,´ться
расхладити, расхлађивати остуди,´ть, охлади,´ть, охладе,´ть, остуди,´ть, расхола,´живать; ~ се осты,´нуть,
охлади,´ться, сты,´нуть, охлажда,´ться
расход м. расхо,´д, тра,´та
расходовати израсхо,´довать, потра,´тить
расцветати се, расцветавати се расцвести,´, расцвета,´ть
расцеп м. раско,´л
расцепити расколо,´ть, расщепи,´ть; ~ се расколо,´ться
рат м. война,´
други светски рат - втора,´я мирова,´я война,´
ратни вое,´нный
ратна снага - вое,´нные си,´лы
ратно стање - вое,´нное положе,´ние
ратни брод - вое,´нный кора,´бль
ратни заробљеник - военнопле,´нный
ратна опрема - боево,´е снаряже,´ние
ратне заслуге - боевы,´е заслу,´ги
ратник м. во,´ин, бое,´ц
ратнички 1. вое,´ный 2. во,´инский
ратоборан вои,´нственный
ратовање с. веде,´ние войны,´, уча,´стие в войне,´
ратовати воева,´ть, вести,´ войну,´
рата ж. 1. часть, до,´ля 2. взнос, части,´чное погаше,´ние до,´лга
платити на рате - выпла,´чивать по частя,´м, в рассро,´чку
ратар м. земледе,´лец, хлебопа,´шец
ратарски земледе,´льческий, хлебопа,´шеский
ратарство с. земледе,´лие, хлебопа,´шество
ратосиљати се отде,´латься, освободи,´ться
рафинерија ж. очисти,´тельный, перераба,´тывающий заво,´д
рафинерија уља - маслоперераба,´тывающий заво,´д
рафинерија нафте - нефтеперераба,´тывающий заво,´д
рафиниран 1. рафини,´рованный, очи,´щенный 2. утончённый, изощрённый
рафинован очи,´щенный, рафини,´рованный
рафиновати рафини,´ровать, очи,´стить, очища,´ть
рахитис м. рахи,´т
рахитичан рахити,´чный, рахити,´ческий
рационалан рациона,´льный
рационализирати рационализи,´ровать
рачва ж. разви,´лка, разветвле,´ние
рачваст резветвля,´ющийся, раздва,´ивающийся; ~ се разветвля,´ться, раздва,´иваться
рачји ра,´ковый, ра,´чий
рачун м. 1. счёт, расчёт 2. исчисле,´ние, отчёт
привредни рачун - хозрасчёт
положити рачун - дать отчёт
не иде му то у рачун - э,´то ему,´ невы,´годно
рачунаљка ж. счёты
рачунарски 1. счётный, расчётный 2. исчисли,´тельный 3. компью,´терный, вычисли,´тельный
рачунати счита,´ть, рассчи,´тывать, вычисля,´ть
рачунати с нечим - рассчи,´тывать на что,´-либо
рачуница ж. вы,´года, коры,´сть
рачуноводство с. счетово,´дство
рачуновођа м. счетово,´д
рачунополагач м. подотчётное лицо,´
рачунски счётный, расчётный
рачунџија м. расчётливый челове,´к
рашивати распа,´рывать, поро,´ть по шву, расшива,´ть
раширити расши,´рить, развести,´; ~ се расши,´риться, распространи,´ться
раширити руке - развести,´ ру,´ки
рашта заче,´м, почему,´, из-за чего,´, чего,´ ра,´ди
раштркати разброса,´ть, раскида,´ть, размета,´ть
рашчепити растопы,´рить, расши,´рить; ~се растопы,´риться
рашчеречити четвертова,´ть, разруби,´ть, разре,´зать на куски,´
рашчерупати растрепа,´ть, взлохма,´тить
рашчешати расцара,´пать; ~се расчеса,´ться, расцара,´паться
рашчинити разжа,´ловать, лиши,´ть чи,´на
рашчистити, рашчишћавати расчища,´ть, выясня,´ть, навести,´ поря,´док; ~се вы,´ясниться, разъясни,´ться, станови,´ться
я,´сным
рашчланити, рашчлањавати расчлени,´ть
рашчупати, рашчупавити растрёпывать, взлохма,´тить, растрепа,´ть; ~се растрепа,´ться, взлохма,´титься
рашчути се стать изве,´стным
рвање с. борьба,´, состяза,´ние в борьбе,´
рвати се боро,´ться, состяза,´ться
рвач м. боре,´ц
рђа ж. ржа,´вчина, мерза,´вец
рђав 1. ржа,´вый 2. скве,´рный, плохо,´й, дурно,´й
рђати ржаве,´ть, покрыва,´ться ржа,´вчиной
реаговати реаги,´ровать
реактиван реакти,´вный
реактивни авион - реакти,´вный самолёт
реактивисати возобновля,´ть деятельность; возвраща,´ть на слу,´жбу
реакција ж. реа,´кция
реакционар м. реакционе,´р
реакционарски реакционе,´рный
реалан реа,´льный
реализам м. реали,´зм
реализовати реализова,´ть
реалиста м. реали,´ст
реалистичан реалисти,´чный
реалистички реалисти,´ческий
ребарце с. рёбрышко
ребраст ребри,´стый
ребро с. 1. ребро,´ 2. шпанго,´ут
с неба у ребра - ни с того,´, ни с сего,´
реван ре,´вностный, стара,´тельный
реванш м. рева,´нш
реванширати реванши,´ровать; ~ се получи,´ть рева,´нш, получа,´ть рева,´нш
реверс м. распи,´ска
ревидирати пересмотре,´ть, пересма,´тривать
ревизија ж. реви,´зия, пересмо,´тр
ревизиони ревизио,´нный
ревизионизам м. ревизиони,´зм
ревизор м. ревизо,´р
ревизорски ревизо,´рский
ревија ж. обозре,´ние, ревю,´, смотр
ревност ж. усе,´рдие, рве,´ние, стара,´ние
ревностан ре,´вностный, стара,´тельный, усе,´рдный
револвер м. револьве,´р
револверски револьве,´рный
револверски лист - бульва,´рная газе,´та
револверска штампа - бульва,´рная, жёлтая пре,´сса
револт м. 1. возмуще,´ние, негодова,´ние 2. бунт, мяте,´ж
револтирати возмути,´ть, возбуди,´ть негодова,´ние, поднима,´ть на бунт, подня,´ть на мяте,´ж
револуциони революцио,´нный
револуциони покрет - революцио,´нное движе,´ние
револуцијски революцио,´нный
регистар м. реги,´стр, кни,´га регистра,´ции, спи,´сок
регистарски регистрацио,´нный, реги,´стровый
регистровати регистри,´ровать
регрес м. регре,´сс
регресиван регресси,´вный
регрут м. ре,´крут, новобра,´нец, призывни,´к
регрутни ре,´крутский, призывно,´й
регрутовати рекрути,´ровать, призыва,´ть в войска,´
регрутски ре,´крутский
регрутска обука - обуче,´ние ре,´крутов
регуларан регуля,´рный
регуларне трупе - регуля,´рные войска,´
регулаторски регулиро,´вочный, регуляти,´вный
регулација ж. регулиро,´вка, регули,´рование
регулисати регули,´ровать
ред м.1. ряд, о,´чередь 2. слой 3. поря,´док, расписа,´ние
реда ради - для поря,´дка, для прили,´чия
све је у реду - всё в поря,´дке
сви друштвени редови - все слои,´ о,´бщества
на тебе је ред - твоя о,´чередь
у првом реду - пре,´жде всего,´
ред вожње - расписа,´ние движе,´ния
редак м. стро,´чка, строка,´
редар м. дежу,´рный
редарски относя,´щийся к дежу,´рному
редарска дужност - обя,´занности дежу,´рного
редитељ м. режиссёр
редни поря,´дковый
редни број - поря,´дковое числи,´тельное
редов м. рядово,´й
редован рядово,´й, обы,´чный, очередно,´й, регуля,´рный, постоя,´нный
редовни професор - ордина,´рный профе,´ссор
редом подря,´д, по поря,´дку, поочерёдно
ређати расставля,´ть, ста,´вить в ряд, по поря,´дку, перечисля,´ть; ~ се выстра,´иваться, стро,´иться, чередова,´ться, де,´лать
что,´-либо по о,´череди
редак ре,´дкий, жи,´дкий
редактор м. реда,´ктор
редакција ж. реда,´кция, редакти,´рование
редакцијски редакцио,´нный
редуковати редуци,´ровать, сокраща,´ть
редукција ж. реду,´кция, сокраще,´ние
редукција особља - сокраще,´ние шта,´тов
редуцирати редуци,´ровать, сократи,´ть
режија ж. режиссу,´ра
режисер м. режиссёр
рез м. разре,´з, надре,´з
реза ж. 1. задви,´жка, защёлка 2 язычо,´к (за,´мка)
резанац м. лапша,´ (те,´сто)
супа са резанцима - лапше,´вник
резати 1. ре,´зать, наре,´зать, вы,´резать 2. гравирова,´ть
резати у бакру - гравирова,´ть на ме,´ди
резба ж. резьба,´, выре,´зывание
резбарија ж. 1. резьба,´, гравиро,´вка 2. резны,´е изделия,´
резерва ж. 1. резе,´рв, запа,´с 2. припа,´сы
ставити у резерву - зачи,´слить в запа,´с
говорити с резервом - говори,´ть осторо,´жно, сде,´ржанно
резервација ж. 1. брони,´рование, брониро,´вка (ме,´ста, о,´череди), зака,´з вперёд
резервација места у возу - плацка,´рта
резервисан 1. за,´нятый, абони,´рованный 2. осторо,´жный, сде,´ржанный
резервисати заброни,´ровать
резервиста м. военнослу,´жащий запа,´са
резервни резе,´рвный, запасно,´й
резервни делови - запасны,´е ча,´сти
резервни официр - офице,´р запа,´са
резервоар м. резервуа,´р
резигнација ж. поко,´рность судьбе,´, безро,´потность
резиденција ж. резиде,´нция
резиме м. резюме,´
резистенција ж. сопротивле,´ние
резолуција ж. реше,´ние, резолю,´ция
резон м. резо,´н
резоновати дока,´зывать, рассужда,´ть
резонски резо,´нный
резултат м. результа,´т
рејон м. райо,´н
река ж. река,´
реклама ж. рекла,´ма
рекламација ж. реклама,´ция, прете,´нзия
рекламирати реклами,´ровать
реконвалесцент м. выздора,´вливающий больно,´й
реконструисати реконструи,´ровать
рекорд м. реко,´рд
ректор м. ре,´ктор
ректорат м. ректора,´т
релативан относи,´тельный, реляти,´вный
религија ж. рели,´гия
религиозан религио,´зный
рељеф м. релье,´ф
рељефан релье,´фный
ремек: ремек-дело - шеде,´вр, ма,´стерское произведе,´ние
реметити наруша,´ть
реметити мир - наруша,´ть мир, поко,´й, тишину,´
реметити ред - наруша,´ть поря,´док
ремонт м. ремо,´нт, почи,´нка
реморкер м. букси,´р, букси,´рное су,´дно
реморкирати букси,´ровать
рен м. хрен
натрти рен под нос - отчита,´ть
ренде с. 1. тёрка 2. руба,´нок
рендисати 1. строга,´ть 2. натира,´ть
ренегат м. ренега,´т
ренесанса ж. возрожде,´ние, ренесса,´нс
реновирати восстановля,´ть, обновля,´ть
рентабилан вы,´годный, рента,´бильный
реп м. хвост
мрдати репом - виля,´ть хвосто,´м
вежи то мачку о реп - э,´то никуда,´ не годи,´ться
стати на реп - помеша,´ть
подвити реп - устыди,´ться
без главе и репа - безала,´берно
репат хвоста,´тый
репата звезда, репатица ж. - коме,´та
репни хвостово,´й
репертоар м. репертуа,´р
репица ж. суре,´пка, рапс
репортер м. репортёр
репрезентант м. представи,´тель
репрезентација ж. 1. представи,´тельство 2. сбо,´рная кома,´нда
кошаркашка репрезентација - сбо,´рная баскетбо,´льная кома,´нда
репрезентовати представля,´ть, представи,´тельствовать
репродуковати воспроизводи,´ть, де,´лать репроду,´кцию
репродукција ж. репроду,´кция, воспроизведе,´ние, воспроизво,´дство
република ж. респу,´блика
републички республика,´нский
републичко Извршно веће - республика,´нское Исполни,´тельное ве,´че
репутација ж. репута,´ция
уживати добру репутацију - име,´ть хоро,´шую репута,´цию
рерна ж. духо,´вка
реса ж. 1. бахрома,´ 2 серёжка (на де,´реве)
ресор м. 1. ве,´домство 2. компете,´нция, веде,´ние
то спада у ресор министарства правде - э,´то нахо,´дится в компете,´нции Министе,´рства юсти,´ции
респект м. уваже,´ние, почте,´ние, респе,´кт
респектовати уважа,´ть, почита,´ть
рестаурирати реставри,´ровать
ретко 1. ре,´дко 2. жи,´дко 3. ску,´дно
рећи сказа,´ть
тако рећи - так сказа,´ть
узгред буди речено - кста,´ти сказа,´ть
речено учињено - ска,´зано-сде,´лано
рекла-казала- спле,´тничать
што рекох не порекох - от свои,´х слов я не отка,´зываюсь
као што рекох - как я уже,´ сказа,´л
реуматизам м. ревмати,´зм
реуматичан ревмати,´ческий
реуматични бол - ревмати,´ческая боль
реферат м. докла,´д, рефера,´т
поднети реферат - сде,´лать докла,´д
референт м. докла,´дчик, рефере,´нт
реферисати доложи,´ть, докла,´дывать, рефери,´ровать
рефлекс м. рефле,´кс
рефлексиван рефлекси,´вный, непроизво,´льный
рефлексија ж. рефле,´ксия, отраже,´ние
рефлексија светлости - отраже,´ние све,´та
рефлексни отражённый, рефле,´ксный
рефлексни зраци - отражённые лучи,´
рефлектовати отража,´ть, рефлекти,´ровать, размышля,´ть
рефлектовати на нешто - рассчи,´тывать на что,´-либо, претендова,´ть на что,´-либо
рефлектор м. рефле,´ктор, проже,´ктор
рефлекторски рефлекто,´рный, проже,´кторный
реформа ж. рефо,´рма
спровести реформе - провести,´ рефо,´рмы
аграрна реформа - земе,´льная рефо,´рма
реформатор м. реформа,´тор
реформаторски реформа,´торский
реформисати реформи,´ровать
рефрен м. припе,´в, рефре,´н
рехабилитација ж. реабилита,´ция
рехабилитовати реабилити,´ровать; ~се реабилити,´роваться
рецензија ж. реце,´нзия
рецензовати рецензи,´ровать
рецепт м. реце,´пт
рецитатив м. речитати,´в
рецитовати деклами,´ровать, чита,´ть стихи,´
рецкав изре,´занный, насечённый, с зу,´бчиками
рецкати ме,´лко нареза,´ть, кроши,´ть, шинкова,´ть
реч ж. 1. сло,´во 2. речь, бесе,´да 3. обеща,´ние
он то учини без речи - он сде,´лал э,´то не возража,´я
не дати некоме да дође до речи - не позво,´лить вы,´сказаться кому,´-либо
превод од речи до речи - перево,´д от сло,´ва до сло,´ва, досло,´вный перево,´д
упасти у реч - переби,´ть
прекршити реч - нару,´шить сло,´во
о томе није било ни речи - об э,´том ничего,´ не говори,´лось
реч је о... - де,´ло идёт о...
реченица ж. предложе,´ние
проста реченица - просто,´е предложе,´ние
сложена реченица -сло,´жное предложе,´ние
уметнута реченица - вво,´дное предложе,´ние
упитна реченица - вопроси,´тельное предложе,´ние
зависна реченица - прида,´точное предложе,´ние
проширена реченица - распространённое предложе,´ние
реченички относя,´щийся к предложе,´нию
речит 1. красноречи,´вый, речи,´стый 2. словоохо,´тливый
речица ж. ре,´чка
речник м. слова,´рь
речца ж. 1. словцо,´ 2. части,´ца
речни речно,´й
речна обала - бе,´рег реки,´
речна пловидба - речно,´е судохо,´дство
решеност ж. реши,´тельность, реши,´мость
решење с. реше,´ние, постановле,´ние, избавле,´ние, освобожде,´ние
решити, решавати 1. разреши,´ть, реша,´ть, реши,´ть 2. вы,´нести, выноси,´ть реше,´ние, постанови,´ть; ~ се реша,´ться, реши,´ться
решавати се нечега - освобожда,´ться от чего,´-либо
решетаст решётчатый
решетати просева,´ть сквозь решето,´
решетати на испиту - обстоя,´тельно, подро,´бно экзаменова,´ть
решетка ж. решётка
решеткаст решётчатый
решето с. решето,´
рзати ржать
риба ж. 1. ры,´ба 2. жарг. де,´вушка
нем као риба - нем как ры,´ба
ни риба ни месо - ни ры,´ба ни мя,´со
као риба у води - как ры,´ба в воде,´
рибар м. рыба,´к, рыболо,´в
рибарење с. ры,´бная ло,´вля
рибарити лови,´ть ры,´бу, занима,´ться ры,´бной ло,´влей
рибарски рыба,´чий, рыба,´цкий, рыболо,´вный
рибарски алат - рыболо,´вные сна,´сти
рибарство с. рыболо,´вство, ры,´бный про,´мысел
рибљи ры,´бный
рибља чорба - уха,´
рибњак м. рыбово,´дный пруд
риболов м. ры,´бная ло,´вля, рыба,´лка
риболовац м. рыболо,´в
риболовство с. рыболо,´вство
рибанац м. шинко,´ванная капу,´ста
рибање с. 1. скобле,´ние, мытьё 2. шинкова,´ние
рибати 1. тере,´ть, скобли,´ть, мыть пол 2. шинкова,´ть
рибизла м. красная смородина
црна рибизла - чёрная сморо,´дина
ривал м. сопе,´рник, конкуре,´нт
ривалство с. сопе,´рничество
ригати, ригнути рыгну,´ть, рыга,´ть, отры,´гивать, отрыгну,´ть
ридати рыда,´ть
риђ ры,´жий
риђаст рыжева,´тый, ры,´жий
риђобрад рыжеборо,´дый
риђоглав рыжеволо,´сый, ры,´жий
ризик м. риск
предузети нешто на свој ризик - предприня,´ть что,´-либо на свой страх и риск
ризиковати рискова,´ть
ризичан риско,´ванный
ризница ж. сокро,´вищница
ризничар м. храни,´тель сокро,´вищницы
рика ж. рёв, рык, рыча,´ние
лавовска рика - рыча,´ние льва
риковац м. коклю,´ш
рикати реве,´ть, рыча,´ть
рикнути 1. зареве,´ть, зарыча,´ть, изда,´ть рык 2. жарг. умере,´ть 3. жарг. слома,´ться
рилица ж. хобото,´к у насеко,´мых
риљати рыть, копа,´ть, ковыря,´ть
рима ж. ри,´фма
рингла ж. конфо,´рка
ринтати выбива,´ться из сил, надрыва,´ться от рабо,´ты
рипати, рипнути устар. пры,´гать, пры,´гнуть, подскочи,´ть, подска,´кивать
рис м. 1. рысь 2. сто,´пка бума,´ги 3. подъём ноги,´
рискантан риско,´ванный
рискирати рискова,´ть
рит м. боло,´то, тряси,´на
ритски боло,´тный
ритско биље - боло,´тные расте,´ния
рита ж. тря,´пка, лохмо,´тья
ритав изо,´дранный, в лохмо,´тьях, дра,´ный
ритам м. ритм
ритамски ритми,´ческий
ритмика ж. ри,´тмика
ритмичан ритми,´чный
ритати се, ритнути се лягну,´ть, ляга,´ться, брыкну,´ть, брыка,´ться
ритер м. ры,´царь
ритерски ры,´царский
ритерство с. ры,´царство
рити 1. рыть, копа,´ть 2. выню,´хивать, высле,´живать, шпио,´нить
рицинус м. касто,´ровое ма,´сло, касто,´рка
рицинусни касто,´ровый
рицинусно уље - касто,´ровое ма,´сло
роб м. раб, нево,´льник; ~иња ж. рабы,´ня, нево,´льница
робија ж ка,´торга
робијати отбыва,´ть наказа,´ние на ка,´торге, быть на ка,´торжных рабо,´тах
робијаш м. ка,´торжник
робијашки ка,´торжный
робијашница ж. ка,´торжная тюрьма,´
робље с. рабы,´, нево,´льники
робовати жить в ра,´бстве, быть рабо,´м
робовласник м. рабовладе,´лец
робовласнички рабовладе,´льческий
робовласничко уређење - рабовладе,´льческий строй
роба ж. това,´р
робни това,´рный
робна производња - това,´рное произво,´дство
робни промет - товарооборо,´т
робна кућа - универма,´г
ров м. ров, глубо,´кая кана,´ва, транше,´я, око,´п
противтенковски ров - противота,´нковый ров
роварење с. копа,´ние, подрывна,´я рабо,´та
роварити копа,´ть, рыть, подка,´пываться, плести,´ интри,´ги
ровац м. зоол. медве,´дка
ровит 1. мя,´гкий 2. сла,´бый, хру,´пкий
ровито јаје - яйцо,´ всмя,´тку
рог м. рог
ловачки рог - охо,´тничий рог
набити рогове - наста,´вить рога,´
слажу се као рогови у врећи - живу,´т как соба,´ка с ко,´шкой
рогат рога,´тый
рогоња м. 1. бык с больши,´ми рога,´ми 2. рогоно,´сец, обма,´нутый муж
рогобатан коря,´вый, неуклю,´жий
рогобатан стил - коря,´вый стиль
рогобатан човек - неприя,´тный челове,´к
рогожина ж. цино,´вка
рогушити еро,´шить, взъеро,´шивать; ~се взъеро,´шиваться, ощети,´ниваться
род м. 1. род 2. родство,´ 3 . урожа,´й
људски род - род людско,´й
род оружја - род ору,´жия
род војске - род войск
нисмо род - мы не ро,´дственники
добар род шљива - хоро,´ший урожа,´й слив
родан плодоро,´дный, урожа,´йный
родна година - урожа,´йный год
родбина ж. родня,´, ро,´дственники
родбински ро,´дственный
родбински односи - ро,´дственные отноше,´ния
рода ж. а,´ист
родиља ж. ро,´женица, роди,´льница
родитељ м. роди,´тель, оте,´ц
дете без родитеља - ребёнок не име,´ющий роди,´телей, сирота,´
родительски роди,´тельский
родити 1. роди,´ть, породи,´ть 2. принести,´ урожа,´й; ~се 1. роди,´ться, уроди,´ться 2. взойти,´
сунце се родило - со,´лнце взошло,´
родољуб м. патрио,´т
родољубац м. патрио,´т
родољубив патриоти,´чный, патриоти,´ческий
родом ро,´дом, по происхожде,´нию
он је родом из Београда - он ро,´дом из Белгра,´да
родоначелник м. родонача,´льник
родоскврнављење с. кровосмеше,´ние
родослов м. родосло,´вная
рођак м. ро,´дственник
рођакати се родни,´ться, называ,´ть кого,´-либо роднёй
рођачки ро,´дственный
рођен 1. рождённый, урождённый 2. родно,´й 3. со,´бстсвенный
мој рођени брат - мой родно,´й брат
искусити нешто на рођеној кожи - испыта,´ть что,´-либо на свое,´й шку,´ре
рођендан м. день рожде,´ния
рожаст рогово,´й, рогови,´дный
рожњача ж. рогова,´я оболо,´чка, рогови,´ца
рој м. рой
рој пчела - пчели,´ный рой
ројити се рои,´ться
ројте мн. бахро,´ма
рок м. срок, пери,´од
у року од три дана - в тече,´ние трёх дней
у што краћем року - как мо,´жно скоре,´е
рокати, рокнути жарг. 1. пить (алкого,´льные напи,´тки), напива,´ться 2. убить, убива,´ть
роктати хрю,´кать
ролна ж. руло,´н
роља ж. 1. като,´к 2. ска,´лка
рољати перека,´тывать
романса ж. рома,´нс
романтичан романти,´чный
романтичар м. рома,´нтик
ромињати роси,´ть, накра,´пывать, мороси,´ть
ромор м. журча,´ние
роморити журча,´ть
роназти. жарг. пла,´кать
ронилац м. ныря,´льщик, водола,´з
роњење с. 1. ныря,´ние 2. подмыва,´ние (бе,´рега)
ропкиња ж. рабы,´ня
ропски ра,´бский
ропство с. 1. ра,´бство, и,´го, кабала,´ 2. плен
росан роси,´стый
росити 1. роси,´ть 2. ороша,´ть
роспија зла,´я же,´нщина, ве,´дьма
ротација ж. враще,´ние, обраще,´ние, кругообраще,´ние
ротациони враща,´тельный, враща,´ющийся, ротацио,´нный
ротациона машина - ротацио,´нная маши,´на
ротква ж. ре,´дька
ротквица ж. реди,´ска
рочиште с. суде,´бное разбира,´тельство, проце,´сс
роштиљ м. жаро,´вня, гриль
рт м. мыс
рт Добре наде - мыс До,´брой Наде,´жды
руб м. край, кайма,´, рубе,´ц
рубити подруба,´ть, де,´лать подру,´бку на тка,´ни
рубац м. плато,´к
рубин м. руби,´н
рубља ж. рубль
рубље с. бельё
рубрика ж. ру,´брика, графа,´
ругати се насмеха,´ться, высме,´ивать кого,´-либо, зубоска,´лить
ругло с. посме,´шище, уро,´дство, безобра,´зие
ругоба ж. 1. ме,´рзость, га,´дость 2. урод
ругобан безобра,´зный, уро,´дливый, ме,´рзкий
руда ж. руда,´
гвоздена руда - желе,´зная руда,´
оловна руда - свинцо,´вая руда,´
рудар м. горнорабо,´чий, горня,´к, шахтёр, рудоко,´п
рударски шахтёрский, го,´рный
рударско предузеће - горнору,´дное предприя,´тие
рударство с. го,´рное де,´ло
рудиште с. месторожде,´ние, за,´лежи руды,´
рудни ру,´дный
рудни слој - ру,´дный пласт
рудна жица - жи,´ла руды,´
рудник м. рудни,´к, ша,´хта
руднички рудни,´чный, ша,´хтный
рудокоп м. рудни,´к, ша,´хта
руда ж. устар. ды,´шло
лећи на руду - сложи,´ть ору,´жие
рудети але,´ть, розове,´ть, красне,´ть, зреть
руђење с. порозове,´ние, покрасне,´ние
рудиментаран рудимента,´рный, зача,´точный
руж м. губна,´я пома,´да
ружа ж. ро,´за
дивља ружа - шипо,´вник
питома ружа - садо,´вая ро,´за
ружин ро,´зовый
ружица ж. 1. ро,´зочка 2. ро,´зовое вино,´
ружичаст ро,´зовый, розова,´тый
ружичњак м. роза,´рий
ружан 1. безобра,´зный, га,´дкий 2. некраси,´вый, отврати,´тельный
ружити 1. обезобра,´живать, уро,´довать 2. руга,´ть, брани,´ть; ~се руга,´ться с ке,´м-либо, поноси,´ть друг дру,´га
ружноћа ж. уро,´дство, отврати,´тельность, безобра,´зие
рузмарин м. розмари,´н
руина ж. разва,´лина, руи,´на
руинисати разруша,´ть, превраща,´ть в руи,´ны
рука ж. рука,´
жуљевита рука - мозо,´листая рука,´
стиснути руке некоме - пожа,´ть ру,´ки кому,´-либо
ухватити под руку - взять по,´д руку
дићи руку на некога - подня,´ть ру,´ку на кого,´-либо
имати пуне руке посла - име,´ть рабо,´ты по го,´рло
продавати нешто испод руке - продава,´ть из-под полы,´
бити некоме при руци - быть под руко,´й у кого,´-либо
ићи некоме на руку - соде,´йствовать кому,´-либо
поћи за руком - уда,´ться
у најмању руку - по ме,´ньшей ме,´ре
имати одрешене руке - име,´ть свобо,´ду де,´йствия
бити срећне руке - име,´ть лёгкую ру,´ку
руку на срце - положа,´ ру,´ку на,´ сердце, открове,´нно говоря,´
примити некога раширених руку - приня,´ть кого,´-либо с распростёртыми объя,´тьями
он је човек на своју руку - он своенра,´вный челове,´к
себи руке! - ру,´ки прочь!
рукав м. рука,´в
рукавац м. рука,´в реки,´
рукавица ж. перча,´тка, рукави,´ца
руковање с. 1. заве,´дование, веде,´ние, управле,´ние 2. рукопожа,´тие
руковати заве,´довать, руководи,´ть, ве,´дать, управля,´ть, манипули,´ровать; ~се пожима,´ть ру,´ки друг дру,´гу,
здоро,´ваться за,´ руку
руковет м. устар. пучо,´к, сно,´пик коло,´сьев
руковет цвећа - буке,´т цвето,´в
руковет песама - вока,´льная сюи,´та
руководилац м. руководи,´тель
руководити руководи,´ть; ~се руководи,´ться, руково,´дствоваться
руководни руководи,´тельский, руководя,´щий
руководно начело - руководя,´щий при,´нцип
руководство с. руково,´дство
рукопис м. 1. ру,´копись 2. по,´черк
он има врло леп рукопис - у него,´ отли,´чный по,´черк
рукописни рукопи,´сный
рукотворина ж. ручно,´е изде,´лие
руља ж. толпа,´, сбо,´рище люде,´й, сброд
рум м. ром
румен 1. румя,´ный 2. ро,´зовый
руменети 1. вспы,´хивать румя,´нцем, румя,´ниться 2. розове,´ть, красне,´ть
руменило с. румя,´нец
руменити румя,´нить, зарумя,´нивать; ~ се румя,´ниться, зарумя,´нивать
руменкаст розова,´тый, краснова,´тый
Румун м. румы,´н; ~ ка румы,´нка
румунски румы,´нский
рундав пуши,´стый, лохма,´тый
рундаст густошёрстный, косма,´тый
рундов м. косма,´тый, лохма,´тый пёс
руно с. шерсть, руно,´
руњав косма,´тый, лохма,´тый, волоса,´тый, шерсти,´стый
рупа ж. 1. дыра,´, отве,´рстие 2. нора,´
мишја рупа - мыши,´ная нора,´
рупичав дыря,´вый, продыря,´вленный
рупчага ж. 1. колдо,´бина, уха,´б 2. больша,´я я,´ма, больша,´я дыра,´
Рус м. ру,´сский; ~киња ж. ру,´сская
руски ру,´сский
руски језик - ру,´сский язы,´к
русвај м. 1. беспоря,´док, каварда,´к 2. шум, гвалт
Русија ж. Росси,´я
рускав хрустя,´щий
рускати хрусте,´ть, прохру,´стывать
рутав косма,´тый, курча,´вый, шерсти,´стый, волоса,´тый
рутина ж. рути,´на
рухо с. устар. одежда, облаче,´ние
ручак м. обе,´д
ручати, ручавати обе,´дать
ручица ж. ру,´чка, рукоя,´тка
ручни 1. ручно,´й 2. нару,´чный
ручни рад - ручна,´я рабо,´та, рукоде,´лие
ручни сат - нару,´чные ча,´сы
ручник м. устар. полоте,´нце, ручни,´к
рушевина ж. разва,´лина, руи,´на
рушење с. разруше,´ние
рушилац м. разруши,´тель
рушилачки разруши,´тельный
рушити разруша,´ть, ру,´шить, разва,´ливать; ~се разруша,´ться, ру,´шиться

с 1.с, со 2. из-за
пасти с коња - упа,´сть с ло,´шади
говорити са трибине - говори,´ть с трибу,´ны
с јесени - с о,´сени
с пролећа - с весны,´
измирити се с неким - помири,´ться с ке,´м-либо
девојка с плавим очима - де,´вушка с голубы,´ми глаза,´ми
пита са јабукама - пиро,´г с я,´блоками
с пуним правом - с по,´лным пра,´вом
с обзиром - принима,´я во внима,´ние
сабајле ра,´нним у,´тром
сабијати, сабити 1. сбива,´ть, сбить 2. утрамбова,´ть, уплотни,´ть 3. сжать, сти,´скивать; ~ се сбива,´ться, тесни,´ться, сжима,´ться
сабирати, сабрати 1. собира,´ть, собра,´ть, набра,´ть, набира,´ть 2. сумми,´ровать, скла,´дывать, сложи,´ть; ~ се собира,´ться
сабирни счётный, собира,´тельный
сабирно сочиво - собира,´тельная ли,´нза
саблажњавати соблазня,´ть, обольща,´ть, прельща,´ть
саблажњив соблазни,´тельный, обольсти,´тельный, прельща,´ющий
саблазан ж. собла,´зн, соблазни,´тельность
саблазнити соблазни,´ть, прельсти,´ть, обольсти,´ть
сабласт ж. при,´зрак, привиде,´ние
сабља ж. са,´бля, ша,´шка
отети на сабльу - завоева,´ть, отня,´ть си,´лою ору,´жия
сабљаст криво,´й, изо,´гнутый, саблеви,´дный
сабор м. 1. собра,´ние, съезд, стече,´ние наро,´да 2. храмово,´й пра,´здник
саборни собо,´рный
саборна црква - кафедра,´льный собо,´р
саборски относя,´щийся к собра,´нию, съезду, стече,´нию наро,´да
саботажа ж. сабота,´ж
саботирати саботи,´ровать
сабрат м. собра,´т
сав 1. весь 2. це,´лый
сви за једнога, један за све - все за одного,´, оди,´н за всех
савез м. сою,´з
савезни сою,´зный
савезник м. сою,´зник
савезнички сою,´знический
савезничка војска - сою,´зные войска,´
савезништво с. сою,´зничество, сою,´зные отноше,´ния
савест ж. со,´весть
мени је чиста савест - у меня,´ чи,´стая со,´весть
савестан добросо,´вестный, совестли,´вый
савет м. 1. сове,´т, наставле,´ние 2. совеща,´ние 3. сове,´т, сена,´т
лекарски савет - сове,´т врача,´
државни савет - госуда,´рственный сове,´т
министарски савет - сове,´т мини,´стров
саветник м. сове,´тник, консульта,´нт
државни саветник - госуда,´рственный сове,´тник
саветнички сове,´тнический
саветовање с. консульта,´ция, совеща,´ние
саветовати посове,´товать, сове,´товать; ~ се сове,´товаться, совеща,´ться
саветодавни совеща,´тельный
саветодавни глас - совеща,´тельный го,´лос
саветодавац м. сове,´тчик, консульта,´нт
савијати, савити 1. согну,´ть, сгиба,´ть, перегну,´ть, перегиба,´ть, сложи,´ть, складыва,´ть 2. свёртывать, сверну,´ть; ~ се
сгиба,´ться, согну,´ться, перегну,´ться, перегиба,´ться, свора,´чиваться, приспоса,´бливаться, подчини,´ться,
савијати реп - поджима,´ть хвост
савијати главу - покоря,´ться
савијача ж. слоёный пиро,´г
савијутак м. 1. изги,´б, кривизна,´ 2. излу,´чина реки,´
савитљив 1. ги,´бкий, сгиба,´ющийся, изги,´бистый 2. пода,´тливый
савладати, савлађивати справля,´ться, спра,´виться, преодолева,´ть, одоле,´ть, преодоле,´ть, обузда,´ть, укроти,´ть; ~се
сдержа,´ться, сде,´рживаться, овладе,´ть собо,´й, взять себя,´ в руки,´
савладљив преодоли,´мый
савладљива тешкоћа - преодоли,´мая тру,´дность
савремен совреме,´нный
савременик м. совреме,´нник
савременост ж. совреме,´нность
савршен 1. соверше,´нный, безукори,´зненный 2. прекра,´сный 3. по,´лный, абсолю,´тный
савршенство с. соверше,´нство, безукори,´зненность
саг м. устар. ћилим
сагнути, сагибати 1. пригну,´ть, пригиба,´ть, наклони,´ть, наклоня,´ть 2. скла,´дывать; ~ се согну,´ться, пригну,´ться,
перегну,´ться, сложи,´ться, сгиба,´ться, пригиба,´ться
сагнути главу - склони,´ть го,´лову
сагласан 1. согла,´сный 2. соотве,´тственный, сообра,´зный 3. гармони,´чный
сагласност ж. 1. согла,´сие, лад 2. гармо,´ния 3. соотве,´тственность
сагласити се, саглашавати се 1. согласи,´ться, договори,´ться, соглаша,´ться, приходи,´ть к соглаше,´нию,
догова,´риваться 2. сообразо,´вываться, гармони,´ровать
сагледати сагледавати 1. уви,´деть, посмотре,´ть 2. заме,´тить, замеча,´ть, примеча,´ть
саговорник м. ора,´тор, выступа,´ющий по тому,´ же вопро,´су
сагоревање с. сгора,´ние
мотор са унутрашњим сагоревањем - мото,´р вну,´треннего сгора,´ния
сагорети, сагоревати сгора,´ть, сжига,´ть, сжечь, сгоре,´ть
сагорљив сгора,´емый, горю,´чий
саградити постро,´ить, отстро,´ить, сооруди,´ть
сагрешити согреши,´ть, прегреши,´ть
сад, сада тепе,´рь, сейча,´с, ны,´не
баш сада - то,´лько что
сад овај сад онај - то тот то э,´тот
садашњи тепе,´решний, совреме,´нный, ны,´нешний
садашње време - настоя,´щее вре,´мя
садашњица ж. совреме,´нность, настоя,´щее вре,´мя
садељати обтеса,´ть, вы,´тесать, затеса,´ть
садити сажа,´ть, производи,´ть поса,´дку
садница ж. молодо,´е де,´ревце для поса,´дки, са,´женец
сађење с. поса,´дка
сађење шума - лесопоса,´дки
садржавати содержа,´ть; ~ се содержа,´ться, заключа,´ться
садржај м. 1. содержа,´ние, оглавле,´ние, указа,´тель 2. содержа,´ние, содержи,´мое
садржати содержа,´ть; ~ се содержа,´ться, заключа,´ться
садржина ж. содержи,´мое, содержа,´ние
садруг м. 1. сотова,´рищ 2. соо,´бщник
сажалити, сажаљевати жале,´ть, сожале,´ть, пожале,´ть; ~ се сжа,´литься
сажаљив жа,´лостливый, сострада,´тельный
сажвакати сжева,´ть, разжева,´ть, прожева,´ть
сажети сжать, сдави,´ть, стяну,´ть
сажимање с. сжа,´тие, стя,´гивание
сажимати сжима,´ть, сда,´вливать, стя,´гивать; ~ се сжима,´ться
саживети се, саживљавати се сжива,´ться, сжи,´ться, ужива,´ться, ужи,´ться
сазвати созва,´ть, склика,´ть
сазив м. созы,´в
сазивати созыва,´ть, склика,´ть
сазвежђе с. созве,´здие
сазвучје с. созву,´чие
саздати, саздавати 1. созда,´ть, созида,´ть, создава,´ть 2. отстра,´ивать, отстро,´ить, постро,´ить
сазидати постро,´ить, вы,´строить
сазнавати, сазнати 1. узнава,´ть, узна,´ть, познава,´ть, позна,´ть 2. получа,´ть, получи,´ть све,´дения, дозна,´ться
сазревати сазрети 1. созре,´ть, созрева,´ть, вы,´зреть, вызрева,´ть 2. назре,´ть, зреть
сајам м. я,´рмарка
сајамски я,´рмарочный
сајамска роба - я,´рмарочный това,´р
сајмиште с. я,´рмарочная, база,´рная пло,´щадь
сакат искале,´ченный, уве,´чный
он је сакат у руку - у него,´ искале,´чена рука,´
сакаћење с. уро,´дование, кале,´ченье, нанесе,´ние уве,´чья
саклонити сохрани,´ть, изба,´вить
саклони боже - изба,´ви бог
сакрити, сакривати 1. спря,´тать, пря,´тать, запря,´тать 2. скрыть, скрыва,´ть; ~се спря,´таться, запря,´таться, запря,´тываться
скры,´ться, пря,´таться
саксија ж. цвето,´чный горшо,´к
сала ж. зал, за,´ла
салама ж. колбаса,´ (варёная)
саламура ж. марина,´д
салата ж. сала,´т
руска салата - сала,´т оливье,´
салаш м. ху,´тор, фе,´рма
салашки хуторско,´й
салвета м. салфе,´тка
салдо м. са,´льдо
салетати, салетети 1. слете,´ть 2. набро,´ситься, напа,´сть, набра,´сываться, напада,´ть на кого,´-либо 3. надое,´сть, пристава,´ть, докуча,´ть
сало с. са,´ло, жир
салон м. сало,´н
салонски сало,´нный
салонска кола - сало,´н-ваго,´н
салутирати приве,´тствовать, отдава,´ть честь
сам 1. оди,´н 2. то,´лько 3. ли,´чно сам 4. са,´мый
то сам сам урадио - э,´то я сам сде,´лал
то је разумљиво само по себи - э,´то са,´мо собо,´й разуме,´ется
он је остао сам самцат - он оста,´лся оди,´н-одинёшенек
ми смо сами овде - мы здесь одни,´
то су само приче - э,´то одни,´ разгово,´ры
то су саме лажи - э,´то сплошна,´я ложь
самац м. одино,´кий челове,´к, холостя,´к, бобы,´ль
самачки одино,´кий, холостя,´цкий
самачки живот - одино,´кая жизнь
самица ж. 1. одино,´чная ка,´мера, одино,´чка 2. одино,´кая же,´нщина
само 1. то,´лько, лишь 2. ну, ну-ка
идите само! - да ну вас!
самобитан самобы,´тный
самовати жить в одино,´честве
самовластен самостоя,´тельный, незави,´симый, самовла,´стный
самовлашће самовла,´стие, своевла,´стие, произво,´л
самовоља ж. своево,´лие, произво,´л, самоду,´рство
самовољан 1. своево,´льный, самово,´льный, произво,´льный 2. своенра,´вный, упря,´мый
самогласник м. гла,´сный звук, гла,´сный
самодопринос м. вклад, доброво,´льное уча,´стие, самообложе,´ние
самодржац м. самоде,´ржец
саможив эгоисти,´чный, себялюби,´вый
саможивац м. эгои,´ст, себялю,´бец
самозван самозва,´нный
самозванац м. самозва,´нец, незва,´ный гость
самокритика ж. самокри,´тика
самољубив эгоисти,´чный, самолюби,´вый
самољубље с. самолю,´бие
самообмана ж. самообма,´н
самообразовање с. самообразова,´ние
самоодбрана ж. самооборо,´на, самозащи,´та
самоодржање с. самосохране,´ние
нагон самоодржања - инсти,´нкт самосохране,´ния
самоодрицање с. самоотве,´рженность, самоотрече,´ние
самооплођење с. самооплодотворе,´ние, партеногене,´з
самоопредељење с. самоопределе,´ние
право на самоопредељење - пра,´во на самоопределе,´ние
самоосећање с. самочу,´вствие, самоощуще,´ние
самопожртвовање с. самопоже,´ртвование
самопонижавање с. самоуниже,´ние
самопосматрање с. самонаблюде,´ние
самопоуздан самоувере,´нный, самонаде,´янный
самопоуздање с. самоуве,´ренность, самонаде,´янность
самопоштовање с. самоуваже,´ние
самопрегоревање с. самоотве,´рженность
самосвест ж. самосозна,´ние
самосталан самостоя,´тельный
самотан одино,´кий, уединённый
самотник м. отше,´льник
самотовати жить в одино,´честве
самоћа ж. одино,´чество, уедине,´ние
самоубилачки самоуби,´йственный
самоубиство с. самоуби,´йство
самоубица м. самоуби,´йца
самоуверен самоуве,´ренный, самонаде,´янный
самоук м. самоу,´чка
самоуправа ж. самоуправле,´ние, автоно,´мия
општинска самоуправа - общи,´нное самоуправле,´ние
самоуправни самоуправля,´ющийся, автоно,´мный
самоучки самоу,´чкой
самохвалисавац м. самохва,´л
самохвалисање с. самовосхвале,´ние, самохва,´льство
самоходан самохо,´дный
самоходна артиљерија - самохо,´дная артилле,´рия
самохран живу,´щий свои,´м трудо,´м
самохрана мајка - одино,´кая мать
самцит одинёшенький
сам самцит - оди,´н-одинёшенек
самар м. вью,´чное седло,´
самарити вью,´чить
самарџија м. седе,´льник
самилостан сострада,´тельный, милосе,´рдный
самлети смоло,´ть, размоло,´ть
самрт ж. смерть
лежати на самрти - лежа,´ть при,´ смерти
самртан смерте,´льный, сме,´ртный
самртник м. мертве,´ц, поко,´йник, сме,´ртник
самртнички мертве,´цкий, сме,´ртный
самртничка постеља - сме,´ртный одр
самур м. со,´боль
самуровина ж. собо,´лий мех
сан м. 1. сон, сновиде,´ние 2. мечта,´, грёза
санак м. кра,´ткий сон
сановник м. со,´нник
санаторијум м. санато,´рий
сандала санда,´лия
сандук м. я,´щик, ларь, сунду,´к
мртвачки сандук - гроб
сандучић 1. почто,´вый я,´щик 2. ла,´рчик
санирати сани,´ровать, привести,´ в поря,´док, упоря,´дочивать
санитет м. 1. санита,´рное управле,´ние 2. маши,´на «Ско,´рой по,´мощи»
војни санитет - вое,´нно-санита,´рное управле,´ние
санитетски санита,´рный
санитетски воз - вое,´нно-санита,´рный по,´езд
санкање с. ката,´ние на са,´нках
санкати се ката,´ться на са,´нках
санке ж. мн. са,´нки, сала,´зки
санкција ж. са,´нкция
санкционисати санкциони,´ровать
санта ж. льди,´на, глы,´ба льда
сањалица м. ж. мечта,´тель, фантазёр, мечта,´тельница
сањалачки мечта,´тельный
сањарија ж. сновиде,´ние, фанта,´зия, мечта,´
сањати ви,´деть во сне
сањарити мечта,´ть, гре,´зить
сањив сонли,´вый, со,´нный
саображавати согласо,´вывать, приспоса,´бливать; ~ се согласо,´вываться, сообразо,´ваться
саобразан состве,´тствующий, соотве,´тственный, согла,´сный
саобразити согласова,´ть, сообразова,´ть, приспосо,´бить; ~ се согласова,´ться
саобразно соотве,´тственно
саобраћај м. движе,´ние, сообще,´ние
железнички саобраћај - железнодоро,´жное движе,´ние
аутобуски саобраћај - авто,´бусное сообще,´ние
Министарство саобраћаја - Министе,´рство путе,´й сообще,´ния
саобраћајац м. 1. регулиро,´вщик движе,´ния 2. рабо,´тник автоинспе,´кции
саобраћајни тра,´нспортный
саобраћајна средства - тра,´нспортные сре,´дства
саобраћајне везе - коммуника,´ции, сеть путе,´й сообще,´ния
саобраћајница ж. ход сообще,´ния
саобраћати 1. соверша,´ть ре,´йсы 2. быть в оборо,´те, обраще,´нии
саоник м. по,´лоз, след сане,´й
саонице ж. мн. са,´ни
саопштити, саопштавати сообщи,´ть, сообща,´ть, уве,´домить, извести,´ть
саосећај м. сочу,´вствие, соболе,´знование
саосећајан сочу,´вственный, соболе,´знующий
саосећати сочу,´вствовать, соболе,´зновать
сапатник м. това,´рищ по несча,´стью
сапатња ж. о,´бщие, совме,´стные страда,´ния, сочу,´вствие, сострада,´ние
сапети, сапињати 1. связа,´ть, завяза,´ть, спу,´тать 2. стрено,´жить коня,´
сапети некога - связа,´ть кого,´-либо по рука,´м и нога,´м
саплеменик м. соплеме,´нник
саплести сплести,´, связа,´ть, спу,´тать
саплести некога - подста,´вить подно,´жку кому,´-либо; ~ се спотыка,´ться, споткну,´ться
саплести се на камен - споткну,´ться о ка,´мень
сапун м. мы,´ло
сапун за умивање - туале,´тное мы,´ло
сапунаст мы,´лящийся, мы,´лкий, мылови,´дный
сапунити намы,´ливать, мы,´лить; ~ се намы,´ливаться, мы,´литься
сапуница ж. мы,´льная вода,´
сапунија м. мылова,´р
сапунијски мылова,´ренный
сапуњав намы,´ленный, мы,´льный
сапутник м. спу,´тник, попу,´тчик
сара ж. голени,´ще
сарадник м. сотру,´дник
сарадништво сотру,´дничество
сарадња ж. сотру,´дничество
сарађивати сотру,´дничать, взаимоде,´йствовать
саразмер м. пропо,´рция, соотноше,´ние величи,´н, разме,´р
саразмеран соразме,´рный, пропорциона,´льный
сарач м. шо,´рник, седе,´льный ма,´стер
сарачки шо,´рный
саргија ж. мешкови,´на, дерю,´га
сардина ж. сарди,´на
сарказам м. сарка,´зм
саркастичан саркасти,´ческий
сарма ж. голубцы,´
сасвим совсе,´м, вполне,´, соверше,´нно
сасвим тако - соверше,´нно ве,´рно
сасећи сре,´зать, обре,´зать, подре,´зать, изре,´зать
сасецати, сасецкати среза,´ть, обреза,´ть, подреза,´ть, изре,´зывать, изреза,´ть, искроши,´ть, изруби,´ть ме,´лко
сасути, сасипати 1. вы,´сыпать, всы,´пать 2. вылива,´ть, вы,´лить
саситнити размельчи,´ть, искроши,´ть
саслушање с. допро,´с
саслушати, саслушавати выслу,´шивать, вы,´слушать, допра,´шивать, допроси,´ть
саслушати сведока - допроси,´ть свиде,´теля
састав м. 1. соста,´в, компози,´ция 2. структу,´ра, строе,´ние 3. сочине,´ние, изложе,´ние 4. сложе,´ние, стать 5. стык
састав дела - компози,´ция произведе,´ния
писмени састав - пи,´сьменная рабо,´та
саставак м. 1. стык, ме,´сто соедине,´ния, сыко,´вки 2. ме,´сто слия,´ния рек
саставити, састављати 1. соста,´вить, составля,´ть, соедини,´ть, сложи,´ть 2. скла,´дывать, собира,´ть, собра,´ть 3. смыка,´ть,
спла,´чивать 4. сочини,´ть; ~ се соедини,´ться, соединя,´ться, слива,´ться, сли,´ться
састављати крај с крајем - кое-как перебива,´ться
саставни составно,´й
саставни део - составна,´я часть
састанак м. 1. встре,´ча, свида,´ние 2. собра,´ние
састати се, састајати се 1. встреча,´ться, встре,´титься, собира,´ться 2. съезжа,´ться, соедини,´ться, слива,´ться 3. собра,´ться,
сойти,´сь
састојак м. составна,´я часть, компоне,´нт, элеме,´нт
састојати се состоя,´ть из чего,´-либо
састругати соскобли,´ть, сострога,´ть, настрога,´ть, накроши,´ть
сасушити, сасушивати 1. суши,´ть, вы,´сушить, вы,´сохнуть 2. исся,´кнуть, усо,´хнуть; ~се 1. вы,´сохнуть, высыха,´ть
2. усыха,´ть, иссо,´хнуть, отсо,´хнуть
сат м. 1. час 2. часы,´
сат и по хода - полтора,´ часа,´ ходьбы,´
колико је сати? - кото,´рый час?
у пет и по сати - в полови,´ну шесто,´го
између два и три сата - в тре,´тьем часу,´
двадесет четири сата - су,´тки
сатана м. сатана,´
сатански сатани,´нский
сатара ж. топо,´р мясника,´, коса,´рь
сателит м. спу,´тник, сателли,´т
вештачки земљин сателит - иску,´сственный спу,´тник земли,´
сатерати, сатеривати 1. вогна,´ть, вбить, вбива,´ть клин 2. согна,´ть, сгоня,´ть, сбить в ку,´чу
сатерати некога у теснац - прижа,´ть кого,´-либо к стене,´
сатира ж. сати,´ра
сатиричан сатири,´ческий
сатиричар м. сати,´рик
сатирати губи,´ть, уничтожа,´ть; ~ се надрыва,´ться, губи,´ть себя,´
сатерати 1. стере,´ть, растере,´ть 2. погуби,´ть, уничто,´жить
сатрти се 1. надорва,´ться 2. извести,´сь, погуби,´ть себя,´
сатисфакција ж. сатисфа,´кция
саткати сотка,´ть, вы,´ткать
сатни часово,´й
сатна сказаљка - часова,´я стре,´лка
сатни механизам - часово,´й механи,´зм
сатрулити сгнить, прогни,´ть
саће с. со,´ты
саучесник м. соуча,´стник, соо,´бщник
саучесништво с. соуча,´стие, соо,´бщничество
саучествовати соучаство,´вать, быть соо,´бщником
саучешће с. 1. соуча,´стие, соо,´бщничество 2. сочу,´вствие, соболе,´знование
сахат м. устар. 1. час 2. часы,´
сахнути 1. со,´хнуть, ча,´хнуть 2. иссыха,´ть 3. худе,´ть
сахрана ж. по,´хороны
сахранити, сахрањивати хорони,´ть, похорони,´ть
сач м. чугу,´нный колпа,´к, под кото,´рым пеку,´т хлеб на очаге,´
сачекати, сачекивати подожда,´ть, поджида,´ть, ждать, обожда,´ть, дожда,´ться
сачинитељ м. 1.состави,´тель, созда,´тель 2. коэффицие,´нт
сачинити, сачињавати соста,´вить, сде,´лать, де,´лать, созда,´ть, создава,´ть, составля,´ть
сачма ж. охо,´тничья дробь
сачмара ж. дробови,´к
сачмен дробово,´й
сачувати сохрани,´ть, сбере,´чь, убере,´чь; ~ се сохрани,´ться, убере,´чься, сбере,´чься
сашити, сашивати сшить, сшива,´ть, шить
сашити хаљину - сшить пла,´тье
свабити подмани,´ть
свагда всегда,´, в любо,´е вре,´мя
једном за свагда - раз и навсегда,´
свагдашњи всегда,´шний, обы,´денный
свагдашњица ж. обы,´денщина, бу,´дни
свагде везде,´, всю,´ду
свадба ж. сва,´дьба
свадбени сва,´дебный
свадбена песма - сва,´дебная пе,´сня
свадбена хаљина - подвене,´чное пла,´тье
свадбовати пра,´здновать, справля,´ть сва,´дьбу
свадити поссо,´рить; ~ се поссо,´риться, рассо,´риться
свадљив вздо,´рный, скло,´нный к ссо,´рам
свађа ж. ссо,´ра, брань, ру,´гань
сваћалица м., ж. вздо,´рный, скло,´нный к ссо,´рам челове,´к
свађати се ссо,´риться, руга,´ться, спо,´рить
свак( -о, -и) вся,´кий, ка,´ждый
сваки час - ка,´ждую мину,´ту
сваки пут - ка,´ждый раз
свакакав вся,´кий, вся,´ческий, разли,´чный
свакако обяза,´тельно, непреме,´нно, во вся,´ком слу,´чае, вся,´чески
свакидашньи 1. обы,´денный, бу,´дничний, каждодне,´вный 2. зауря,´дный
свакидашњица ж. 1. обы,´денщина, бу,´дни 2. по,´шлость, зауря,´дность
сваковрстан разли,´чный, разноро,´дный, разнообра,´зный
свакодневни ежедне,´вный, каждодневный, бу,´дничний
свакојак вся,´ческий, разли,´чный, разнообра,´зный, всевозмо,´жный
свакоји вся,´кий, ка,´ждый
сваконоћни ежено,´щный, повторя,´ющийся ка,´ждую ночь
свалити, сваљивати сва,´ливать, вали,´ть, свали,´ть, скати,´ть, ска,´тывать; ~ се свали,´ться, сва,´ливаться,
ска,´тываться, скати,´ться
сванути рассвести,´
сунце је свануло - рассвело,´
свануће с. рассве,´т
свањивати рассвета,´ть
сварити, сваривати 1. вари,´ть, свари,´ть 2. перевари,´ть, перева,´ривать в желу,´дке 3. поня,´ть
сварљив перевари,´мый, удобовари,´мый
сват м. сват
стари сват - ста,´рый ша,´фер
сватовати быть на сва,´дьбе го,´стем
сватовац м. сва,´дебная пе,´сня
сватови м. мн. сва,´дьба
ићи у сватове - идти,´ на сва,´дьбу
сватовски сва,´дебный
сватовска песма - сва,´дебная пе,´сня
свачији принадлежа,´щий ка,´ждому, вся,´кому
свашта всё, вся,´кая вся,´чина
имати свега исвачега - име,´ть всего,´ вдо,´воль
сваштар м. 1. мелочно,´й торго,´вец 2. ма,´стер на все ру,´ки
сваштарије ж. мн. вся,´кая вся,´чина
сваштарити продава,´ть вся,´кую вся,´чину, занима,´ться вся,´кими дела,´ми
све все
све једно те једно - всё одно,´ и то,´же
сведок м. свиде,´тель
исказ сведока - показа,´ние свиде,´теля
сведочанство с. свиде,´тельство, аттеста,´т
сведочанство о испиту зрелости - аттеста,´т зре,´лости
сведочити свиде,´тельствовать, дава,´ть свиде,´тельские показа,´ния
сведоџба ж. свиде,´тельство, удостовере,´ние
свеж 1. све,´жий 2. прохла,´дный
свеж хлеб - све,´жий хлеб
свеже месо - парно,´е мя,´со
свежина ж. све,´жесть
свежањ м. 1. свя,´зка, паке,´т, узело,´к 2. вяза,´нка 3. сноп, пучо,´к 4. па,´чка
свеза ж. связь, свя,´зка, сою,´з
свезати, свезивати 1. связа,´ть, завяза,´ть, увяза,´ть 2. сцепи,´ть, соедини,´ть; ~ се связа,´ться, свя,´зывать, завя,´зывать,
увязывать, соединя,´ть
свезнајући всеве,´дущий
свезналаштво с. всеве,´дение
свезналица ж. м. всезна,´йка
свеједно всё равно,´
свемир м. вселе,´нная
свемогућ всемогу,´чий, всевозмо,´жный
свемоћан всемогу,´щий
свенародныи всенаро,´дный
свеобухватни всеобъе,´млющий
свеопшти всео,´бщий
све опште бирачко право - всео,´бщее избира,´тельное пра,´во
сверуски общеру,´сский, всеросси,´йский
свесавезни всесою,´зный
свекар м. свёкор
свекрва ж. свекро,´вь
свеска ж. тетра,´дь, вы,´пуск
свеска за март - ма,´ртовский но,´мер
свесловенски всеславя,´нский
свесрдан раду,´шный, серде,´чный, доброжела,´тельный
свестран всесторо,´нний, обстоя,´тельный
свест ж. 1. созна,´ние, рассудок 2. созна,´тельность
изгубити свест - потеря,´ть созна,´ние
свестан созна,´тельный
свестан сам тога - я понима,´ю э,´то, я сознаю,´ э,´то
свести 1. низвести,´ 2. сократи,´ть, ограни,´чить 3. сомкну,´ть, закры,´ть
свет м. 1. мир, вселе,´нная, свет 2. о,´бщество, лю,´ди 3. свято,´й, святи,´тель
пет делова света - пять часте,´й све,´та
цео свет о томе говори - все об э,´том говоря,´т
учени свет - учёные лю,´ди
светина ж. толпа,´ наро,´да, просто,´й люд, чернь
световни све,´тский, не духо,´вный, мирско,´й
световњак м. миря,´нин
светски 1. всеми,´рный, мирово,´й 2. мирско,´й, жите,´йский
светски рат - мирова,´я война,´
светски глас - всеми,´рная изве,´стность
светао све,´тлый, блестя,´щий, сверка,´ющий
светионик м. мая,´к, све,´точ
светиљка ж. фона,´рь, ла,´мпа, свети,´льник
светити 1. святи,´ть, освеща,´ть 2. мстить
светковати пра,´здновать
светковина ж. пра,´здник, торжество,´
светлети свети,´ть, освеща,´ть
светлити блесте,´ть, сия,´ть
светлосни светово,´й
светлосни зрак - светово,´й луч
светлост ж. 1. свет, освеще,´ние 2. огонёк
упалити светлост - заже,´чь свет
светлуцав поблёскивающий, мерца,´ющий
светлуцати 1. поблёскивать, мерца,´ть, и,´скриться 2. просве,´чивать 3. мая,´чить
светац м. свято,´й челове,´к, святи,´тель
светачки свяще,´нный, свято,´й, пра,´здничный
светиња ж. святы,´ня
светковати пра,´здновать
светковина ж. пра,´зднество, торжество,´
свећа ж. свеча,´
воштана свећа - воскова,´я свеча,´
сијалица од сто свећа - ла,´мпочка в сто свече,´й
свећар м. свечни,´к
свећњак м. подсве,´чник, канделя,´бр
свеучилиште с. устар. университе,´т
свечан пра,´здничный, торже,´ственный
свечана тишина - торже,´ственая тишина,´
свечаност с. торжество,´, празднество
свештени свяще,´нный, духо,´вный
свештено лице - духо,´вное лицо,´
свештеник м. свяще,´нник
свештенство с. духове,´нство
свидети се, свиђати се понра,´виться, нра,´виться
свикнути се, свикавати се свыка,´ться, свы,´кнуться, привыка,´ть, привы,´кнуть
свила ж. 1. шёлк 2. кукуру,´зные «у,´сики»
вештачка свила - иску,´сственный шёлк, виско,´за
сирова свила - сыро,´й шёлк
свилар м. пряди,´льщик на шелкопряди,´льне, торго,´вец шёлком
свилара ж. шелкопряди,´льня, шелкопряди,´льная фа,´брика
свиларни шелкопряди,´льный, шелково,´дческий
свиларство с. шелково,´дство
свиласт шелкови,´стый
свилен шёлковый
свилена чаура - шёлковый ко,´кон
свилена буба - шелкови,´чный червь
свиленкаст шелкови,´стый
свилокос име,´ющий шелкови,´стые во,´лосы
свилорун име,´ющий шелкови,´стую шерсть
свиња ж. свинья,´
дивља свиња - каба,´н
питома свиња - дома,´шняя свинья,´
свињар м. свина,´рь, свинопа,´с, свиново,´д, торго,´вец сви,´ньями
свињарија ж. сви,´нство
свињарица ж. свина,´рка, свинопа,´ска
свињарство с. свиново,´дство
свињац м. свина,´рник, свино,´й хлев
свињетина ж. свини,´на
свињско печење - жа,´реная свини,´на
свирајка ж. ду,´дка, жале,´йка
свирала ж. свире,´ль
свираљка ж. ду,´дочка, ду,´дка, жале,´йка
свирати 1. игра,´ть на музыка,´льном инструме,´нте 2. свисте,´ть
свирати у трубу - игра,´ть на трубе,´, труби,´ть
свирати на клавиру - игра,´ть на роя,´ле
ветар свира - ве,´тер свисти,´т
свирач м. музыка,´нт, исполни,´тель
свирка ж. 1. му,´зыка 2. игра,´ на музыка,´льном инструме,´нте
свиркати наи,´грывать
свирнуги сыгра,´ть оди,´н раз
свиреп свире,´пый, жесто,´кий
свиснути обмере,´ть, умере,´ть
свиснути од жалости - умере,´ть от печа,´ли
свита ж. сви,´та
свитање с. рассве,´т
свитати рассвета,´ть, света,´ть
свитац м. светля,´к, светлячо,´к
свити согну,´ть, сложи,´ть, свить, скрути,´ть
свити гнездо - свить гнездо,´
свлачити, свући 1. стащи,´ть, ста,´скивать, стяну,´ть, стя,´гивать 2. снять, снима,´ть, раздева,´ть; ~ се раздева,´ться, разде,´ться
свод м. свод
небески свод - небосво,´д
сводан сво,´дчатый, со сво,´дами
свој 1. свой 2. со,´бственный
радити на своју руку - де,´лать по-сво,´ему
узети дете под своје - усынови,´ть ребёнка
бити свој господар - быть незави,´симым
својевластан своевла,´стный
својевољан своево,´льный, своенра,´вный
својевремено своевре,´менно, во,´время
својеглав своенра,´вный, упря,´мый
својеручан собственнору,´чный
својеручан потпис - собственнору,´чная по,´дпись
својина ж. со,´бственность
лична својина - ли,´чная со,´бственность
државна својина - госуда,´рственная со,´бственность
својски по-ро,´дственному
својствен сво,´йственный, характе,´рный
својство с. сво,´йство
у својству намештеника - в ка,´честве слу,´жащего
својта ж. родня,´
свота ж. су,´мма
свраб м. 1. зуд, свербёж 2. чесо,´тка, парша,´
сврбети свербе,´ть, чеса,´ться, зуде,´ть
сврака ж. соро,´ка
сврачји соро,´чий
сврачје ноге - кара,´кули
свратити заверну,´ть, зайти,´
свратити пажњу - обрати,´ть внима,´ние
свратиште с. гости,´ница, постоя,´лый двор
свраћати заходи,´ть, загля,´дывать, остана,´вливаться
свргнути свргавати 1. све,´ргнуть, сверга,´ть 2 сбро,´сить, сбра,´сывать
свргнуће с. сверже,´ние
сврнути 1. сверну,´ть, заверну,´ть 2. отвинти,´ть
сврстати, сврставати распредели,´ть, вы,´строить в ряды,´, расставля,´ть по поря,´дку
сврх над, пове,´рх, вы,´ше
сврх свега тога - кро,´ме того,´
сврха ж. цель, зада,´ние, наме,´рение, предназначе,´ние
свршавати зака,´нчивать, заверша,´ть, ока,´нчивать; ~ се зака,´нчиваться, заверша,´ться
свршавати школу - зака,´нчивать образова,´ние
свршен зако,´нченный, завершённый, око,´нченный
свршетак м. 1. оконча,´ние, коне,´ц 2. заверше,´ние, развя,´зка
свршити зако,´нчить, заверша,´ть, око,´нчить; ~ се зако,´нчиться, заверши,´ться
свуда везде,´, всю,´ду
свукуд всю,´ду во все сто,´роны
се себя,´
за се - для себя
себе себя,´
сеанса ж. сеа,´нс
себичан эгоисти,´чный, себялюби,´вый
себичлук м. эгои,´зм, себялю,´бие
себичњак м. эгои,´ст, себялю,´бец
севап м. до,´брое де,´ло
севати сверка,´ть, вспы,´хивать, поблёскивать, дёргать
сева ми у зубу - у меня дёргает зуб
севнути блесну,´ть, сверкнуть, вспы,´хнуть
севдалинка ж. пе,´сня любо,´вного томле,´ния, любо,´вная пе,´сня
севдах м 1. любо,´вное томле,´ние 2. восто,´рг
пасти у севдах - прийти,´ в восто,´рг
север м. се,´вер
северац м. се,´верный ве,´тер
северни се,´верный
северно на се,´вер, к се,´веру
северњак м. северя,´нин, се,´верный ве,´тер
северњача ж. Поля,´рная звезда,´, се,´верная звезда,´
северозапад м. се,´веро-за,´пад
северозападни се,´веро-за,´падный
северозападни ветар - се,´веро-за,´падный ве,´тер
североисток м. се,´веро-восто,´к
североисточни се,´веро-восто,´чный
сегмент м. сегме,´нт
сегментација ж. сегмента,´ция
сед седо,´й
седина ж. седина,´
седобрад седоборо,´дый
седокос седовла,´сый, с седо,´й голово,´й
седам семь
седамдесет се,´мьдесят
седамдесетак о,´коло семи,´десяти
седамдесети семидеся,´тый
седамдесетина ж. одна,´ семидеся,´тая часть, о,´коло семи,´десяти
седамдесетогодишњак м. семидесятиле,´тний стари,´к
седамдесетогодишњи семидесятиле,´тний
седамдесетогодишњца ж. семидесятиле,´тие
седамнаест семна,´дцать
седамнаести семна,´дцатый
седамнаестина ж. одна,´ семна,´дцатая часть, о,´коло семна,´дцати
седамнаестица ж. семна,´дцать
седамнаестогодишњи семнадцатиле,´тний
седамнаестогодишњица ж. семнадцатиле,´тие
седамстоти семисо,´тый
седати сади,´ться, сажа,´ть, уса,´живать
седељка ж. посиде,´лки, вечери,´нка
седети сиде,´ть, восседа,´ть
седети на две столице - сиде,´ть ме,´жду двух сту,´льев
седећке си,´дя
седиште с.1. ме,´сто для сиде,´ния, сиде,´ние 2. ме,´сто пребыва,´ния, резиде,´нция 3. центр, оча,´г
седиште науке - нау,´чный центр
седеф м. перламу,´тр
седефни перламу,´тровый
седлар м. седе,´льник, шо,´рник
седлати седла,´ть, осёдлывать
седло с. седло,´
седмерац м. семисто,´пный стих
седми седьмо,´й
седмина ж. одна,´ седьма,´я часть, о,´коло семи,´
седмица ж. неде,´ля, семёрка
седмични неде,´льный
седмогодишњак м. семиле,´ток
седмогодишњи семиле,´тний
седмогодишњица ж. семиле,´тие
седмодневни семидне,´вный
седмокрак семиконе,´чный
седморица ж. се,´меро, семь челове,´к, семёрка
седморо се,´меро
седмоугао семиуго,´льник
седмоугаони семиуго,´льный
седница ж. заседа,´ние
држати седницу - проводи,´ть заседа,´ние
сезам м. кунжу,´т
сезона ж. сезо,´н
бањска сезона - куро,´ртный сезо,´н
сезонски сезо,´нный
сезонски радови - сезо,´нные рабо,´ты
сеја ж сестри,´ца, сестри,´чка
сека ж. сестри,´ца
секин сестри,´чкин
сејалица ж. се,´ялка
сејати сеять, просе,´ивать
сејач м. се,´яльщик, се,´ятель
сејачица ж. се,´яльщица, се,´ялка
секантан надое,´дливый, досажда,´ющий
секач м. зуби,´ло
секач за жицу - куса,´чки
секира м. топо,´р
оштрица секире - ле,´звие топора,´
секирати 1. серди,´ть, злить, раздража,´ть 2. волнова,´ть; ~ се беспоко,´иться, волнова,´ться, не,´рвничать, доса,´довать
секирација ж. беспоко,´йство, волне,´ние, расстро,´йство
секнути кольну,´ть, стрельну,´ть
секотина ж. ру,´бленая, ре,´заная ра,´на, поре,´з, ране,´ние
секрет м. секре,´ция, выделе,´ние
секретар м. секрета,´рь
државни секретар - госуда,´рственный секрета,´рь
секретариат м. секретариа,´т
секретарица ж. секрета,´рша
секретарски секрета,´рский
сексуалан сексуа,´льный
секта ж. се,´кта
секташ м. секта,´нт
секташки секта,´нтский
секунд м. секу,´нда
секундаран втори,´чный, второстепе,´нный
секундирати 1. быть секунда,´нтом 2. вто,´рить
секутић м. зуб-резе,´ц
секција ж. се,´кция
секцирати вскрыва,´ть труп
секцијски секцио,´нный
селендра ж. захолу,´стная дереве,´нька, захолу,´стье
селидба ж. переселе,´ние, перее,´зд
селидбени относя,´щийся к переселе,´нию
селидбени трошкови - расхо,´ды по переселе,´нию
селити переселя,´ть, выселя,´ться, выезжа,´ть; ~ се переселя,´ться, переезжа,´ть, выселя,´ться
селица ж. перелётная пти,´ца
сељакати се ча,´сто переселя,´ться
село с. село,´, дере,´вня
сеља|к м. крестья,´нин; ~нка крестья,´нка
сељанчица ж. крестья,´ночка
сељачки крестья,´нский, дереве,´нский
сељаштво с. крестья,´нство
сеоски дереве,´нский, се,´льский
сем кро,´ме
сем тога - кро,´ме того,´
семафор м. семафо,´р
семе с. се,´мя, зерно,´, зёрнышко, пото,´мство, пле,´мя
семенар м. продаве,´ц семя,´н
семенарски семеново,´дческий
семенарство с. семеново,´дство, торго,´вля семена,´ми
семенаст зернообра,´зный, зернови,´дный
семени семенно,´й
семенка ж. се,´мечко, зёрнышко
семестар м. семе,´стр
семестарски семе,´стровый
семестарски испит - семе,´стровый экза,´мен
семинар м. семина,´р
семинарски семина,´рский
семинарски рад - семина,´рская рабо,´та
сен ж. тень, сень
сенка ж. тень
сеновит тени,´стый
сенат м. сена,´т
сенатор м. сена,´тор
сенаторски сена,´торский
сенатски сена,´тский
сензација ж. сенса,´ция
сензациони сенсацио,´нный
сензуалан чу,´вственный
сеница ж. больша,´я сини,´ца
сено с. се,´но
сенокос м. сеноко,´с
сењак м. сенова,´л
сентенција ж. сенте,´нция, кра,´ткое поучи,´тельное изрече,´ние
сентименталан сентимента,´льный
сенчити затеня,´ть, оттеня,´ть, заштрихо,´вывать
сеоба ж. переселе,´ние
сеоба народа - переселе,´ние наро,´дов
сеобни переселе,´нческий
сепаратан сепара,´тный, вы,´деленный, обосо,´бленный
сепаратизам м. сепарати,´зм
сепаратист м. сепарати,´ст
сепаратистичан сепарати,´стский
сепса ж. се,´псис, зараже,´ние кро,´ви
септичан септи,´ческий
септембар м. сентя,´брь
септембарски сентя,´брьский
сервиз м. серви,´з
сервилан услу,´жливый, уго,´дливый, раболе,´пный
серија ж. се,´рия
серијски сери,´йный
серпентина ж. круто,´й поворо,´т доро,´ги
серум м. сы,´воротка кро,´ви
сесија ж. се,´ссия
сести сесть
сестра ж. сестра,´
рођена сестра - родна,´я сестра,´
сестра од стрица - двою,´родная сестра,´
сестрин принадлежа,´щий сестре,´, се,´стрин
сестрински сестри,´нский
сестрић м. племя,´нник
сестричина ж. племя,´нница
сета ж. грусть, печа,´ль, уны,´ние, меланхо,´лия
сетан гру,´стный, печа,´льный, меланхоли,´чный
сетва ж. сев, посе,´в
сетвен посевно,´й
сетвена површина - посевна,´я пло,´щадь
сетити се, сећати се вспомина,´ть, припомина,´ть, дога,´дываться, вспо,´мнить, припо,´мнить, догада,´ться
сећање с. па,´мять, воспомина,´ния
сећи 1. ре,´зать, руби,´ть, рассека,´ть 2. пересека,´ть (ка,´рты)
сефте 1. почи,´н ( в торго,´вле) 2 нача,´ло, в пе,´рвый раз, в нови,´нку
сецалица ж. се,´чка для ру,´бки капу,´сты, трепа,´лка для льна
сецати 1. кроши,´ть, шинкова,´ть 2. дёргать, му,´чить, придира,´ться
сецкати ме,´лко кроши,´ть, ре,´зать, руби,´ть
сецнути резну,´ть, рубану,´ть, дёрнуть
сеча ж. ру,´бка ле,´са, лесоразрабо,´тки, резня,´, се,´ча
сечење с. ре,´зка, ру,´бка, сече,´ние
сечиво с. ле,´звие, клино,´к
сечица ж. теку,´щая ли,´ния, се,´канс
сив 1. се,´рый, си,´вый 2. бесцве,´тный, бле,´дный
сива маса - се,´рое мозгово,´е вещество,´
сивкаст серова,´тый
сивоња м. се,´рый вол
радити као сивоња - рабо,´тать как вол
сигуран 1. ве,´рный, надёжный 2. достове,´рный
сигурно 1. наве,´рно, наверняка,´ 2. коне,´чно
сидриште с. я,´корная стоя,´нка
сидро с. я,´корь
сиже м. сюже,´т
сијалица ж. электри,´ческая ла,´мпочка
сијање с. сверка,´ние, блеск, сия,´ние
сијати сверка,´ть, блесте,´ть, сия,´ть; ~се блесте,´ть, сверка,´ть
сиктати шипе,´ть, ворча,´ть, руга,´ть
сила ж. 1. си,´ла, мощь, мо,´щность, могу,´щество 2. власть, наси,´лие 3. мно,´жество, тьма, про,´пасть
на сву силу - во всю мочь
центрипетална сила - центростреми,´тельная си,´ла
центрифугална сила - центробе,´жная си,´ла
на силу бога - че,´рез си,´лу
силан си,´льный, мо,´щный, кре,´пкий, выдаю,´щиеся, великоле,´пный
силеџија м. наси,´льник
силина ж. си,´ла, мощь
силина гласа - си,´ла го,´лоса
силити принужда,´ть, принево,´ливать; ~ се 1. стара,´ться, напряга,´ться 2. хва,´статься, хвали,´ться свое,´й си,´лой
силник м. наси,´льник, де,´спот, тира,´н
силовати изнаси,´ловать, наси,´ловать
силовит 1. си,´льный, мо,´щный 2. неудержи,´мый, бу,´рный
силом наси,´льно, си,´лой, силко,´м
силажење с. спуск, схожде,´ние
силазак м. спуск, схожде,´ние, нисхожде,´ние
силазан нисходя,´щий, спуска,´ющийся, вы,´садочный
силазити, сићи сходи,´ть, сойти,´ вниз, спусти,´ться, спуска,´ться, слеза,´ть
силазити с кола - слеза,´ть с теле,´ги
сићи с коња - слезть с ло,´шади, спе,´шиться
сићи с ума - сойти,´ с ума,´
симболичан символи,´чный, символи,´ческий
симетрија ж. симме,´трия
симетричан симметри,´чный, симметри,´ческий
симпатија ж. симпа,´тия
симатисати симпатизи,´ровать
симпатичан симпати,´чный, симпати,´ческий
симптом м. симпто,´м
симптоматичан симптомати,´ческий
симс м. карни,´з
симулант м. симуля,´нт
симулација ж. симуля,´ция
симулирати симули,´ровать
симфонија ж. симфо,´ния
симфонијски симфони,´ческий
симфонијски концерт - симфони,´ческий конце,´рт
син м. сын
синак м. сыно,´к, сыни,´шка
синовац м. племя,´нник
синовица ж. племянни,´ца
синовљи сыно,´вий
синовља дужност - сыно,´вий долг
синдикални профсою,´зный
синдикални покрет - профсою,´зное движе,´ние
синдикални савез - профсою,´з, профессиона,´льный сою,´з
синдикат м. профсою,´з
синоћ вчера,´ ве,´чером
синоћни бы,´вший вчера,´ ве,´чером
синоћна позоришна представа - вчера,´шний вече,´рний спекта,´кль
синтакса ж. си,´нтаксис
синтактички синтакти,´ческий
синтеза ж. си,´нтез
синтетичан синтети,´ческий
синтетични каучук - синтети,´ческий каучу,´к
синути блесну,´ть, сверкну,´ть
сину муња - сверкну,´ла мо,´лния
сину ми мисао кроз главу - у меня,´ блесну,´ла мысль
синхроничан синхрони,´ческий, синхро,´нный
сињи 1. серова,´тый, си,´вый 2. си,´ний
сиње море - си,´нее мо,´ре
сиња кукавица - бе,´дная, несча,´стная же,´нщина
сипа ж. карака,´тица
сипати 1. лить, налива,´ть 2. сы,´пать, насыпа,´ть 3. мороси,´ть
сипати прашину у очи - пуска,´ть пыль в глаза,´
сипкав рассы,´пчатый, кроша,´щийся, ры,´хлый
сипљив страда,´ющий оды,´шкой, а,´стмой
сипња ж. оды,´шка, а,´стма, грудна,´я жа,´ба
сир м. сыр, тво,´рог
сираст творо,´жистый, сырообра,´зный
сирити створа,´живать; ~ се створа,´живаться
сириште с. сычу,´г, сычу,´жина
сирни творо,´жный, сы,´рный
сирена ж. сире,´на
сиров сыро,´й
сиров памук - хло,´пок-сыре,´ц
сировина ж. 1. сырьё 2. грубия,´н, неве,´жа
индустријске сировине - промы,´шленное сырьё
сиромах м. бедня,´к, бедня,´га
сиромах човек! - бедня,´га!, несча,´стный челове,´к!
сиромашак м. бедня,´жка, бедня,´га
сиромашан бе,´дный
сиромашни сељак - крестья,´нин-бедня,´к
сиромашити бедне,´ть
сиромашки бедня,´цкий
сиромаштво с. бе,´дность
сирота ж. неиму,´щая же,´нщина, несча,´стная, бедня,´жка
сиротан м. сирота,´, бедня,´к, несча,´стный бедня,´га
сиротиња ж. бе,´дность
пука сиротиња - по,´лная бе,´дность, нищета,´
сиротињски сиро,´тский, бедня,´цкий
сиротиште сиро,´тский дом, прию,´т для сиро,´т, прию,´т для бе,´дных
сиротовати сиро,´тствовать, быть сирото,´й, жить бедняко,´м
сирочад м. сироты
ратна сирочад - дети, потерявшие родителей во время войны
сироче с. сирота, сиротка
сирочићи м. мн. сиро,´ты, сиро,´тки
сирће с. у,´ксус
винско сирће - ви,´нный у,´ксус
сирћетни у,´ксусный
сирћетна киселина - у,´ксусная кислота,´
сируп м. сиро,´п
сиса ж. 1. же,´нская грудь 2. сосо,´к животных
дете на сиси - грудно,´й ребёнок
сисавац м. сосу,´н, млекопита,´ющее живо,´тное
сисак м. 1. хобото,´к 2. но,´сик ча,´йника, кувши,´на
сисанче с. грудно,´й ребёнок, сосу,´н, сосуно,´к
сисар м. млекопита,´ющее живо,´тное
сисати соса,´ть
систем м. систе,´ма
систематизовати систематизи,´ровать
систематика ж. система,´тика
систематичар м. система,´тик
систематски системати,´ческий, системати,´чный
сит сы,´тый
сит се наспавао - вы,´спался до,´ сыта
сита м. ме,´лкая дробь
ситан ме,´лкий
ситан новац - ме,´лкие де,´ньги
ситна роба - ме,´лочные това,´ры
ситнина ж. ме,´лочь
ситнити мельчи,´ть, кроши,´ть, дроби,´ть
ситница ж. ме,´лочь, безде,´лица, пустя,´к
најмања ситница - ка,´ждая ме,´лочь
ситничар м. ме,´лкий торго,´вец, ме,´лочный челове,´к
ситничарити занима,´ться ме,´лкой торго,´влей, быть ме,´лочным, придира,´ться к мелоча,´м
ситничарски мелочно,´й
ситничарска радња - мелочна,´я ла,´вка
ситничарство с. ме,´лочность
ситнозрнаст мелкозерни,´стый
ситноћа ж. ме,´лочь, ме,´лкость
ситнурија ж. ме,´лочь, пустя,´к, безде,´лица
сито с. си,´то
ново сито о клину виси - но,´вая метла,´ по-но,´вому метёт
ситуација ж. ситуа,´ция, положе,´ние
ситуациони ситуацио,´нный
ситуиран помещённый
добро ситуиран човек - хорошо,´ обеспе,´ченный челове,´к
сића ж. жарг. ме,´лкие де,´ньги, ме,´лочь
сићушан ме,´лкий, малю,´сенький
сифон м. сифо,´н
сифон соде - сифо,´н се,´льтерской воды,´
сјај м. блеск, сия,´ние, ро,´скошь, великоле,´пие
сјајан 1. блестя,´щий, сия,´ющий, великоле,´пный 2. блиста,´тельный 3. гля,´нцевый, лосня,´щийся
4. роско,´шный, великоле,´пный
сјати блесте,´ть, сверка,´ть, сия,´ть
сјахати сойти,´, слезть с ло,´шади, съе,´хать вниз; ~ се слете,´ться, собра,´ться в ста,´ю
сјединити, сједињавати соедини,´ть, объедини,´ть, объединя,´ть; ~ се соедини,´ться, объедини,´ться, соединя,´ться,
объединя,´ться
сјурити сбежа,´ть вниз, вонзи,´ть
сказаљка ж. стре,´лка часо,´в, прибо,´ра
скакавац м. кузнечи,´к, саранча,´
скакавица ж. язычо,´к, задви,´жка, щеко,´лда
скакалиште с. ме,´сто для пры,´жков
скакаоница ж. трампли,´н
скакати пры,´гать, подпры,´гивать, скака,´ть, переска,´кивать
скакутати подпры,´гивать, припры,´гивать
скала ж. шкала,´
скала тврдоће - шкала,´ твёрдости
скаменити сде,´лать что,´-либо окамене,´лым; ~ се окамене,´ть, оцепене,´ть
скандализовати скандализи,´ровать
скандалозан сканда,´льный
скандирати сканди,´ровать
скандирати песме - сканди,´ровать стихи,´
скапати, скапавати подо,´хнуть, околе,´ть, подыха,´ть, околева,´ть, ги,´бнуть, пропа,´сть
скаредан непристо,´йный, поха,´бный
скаска ж. сказа,´ние, ска,´зка
сквасити замочи,´ть, смочи,´ть
скела ж. паро,´м
моторна скела - самохо,´дный паро,´м
скеле ж. мн. леса,´ строи,´тельные
скелеџија м паро,´мщик, перево,´зчик
скепса ж. ске,´псис, скептици,´зм
скептик м. ске,´птик
скептицизам м. скептици,´зм
скептичан скепти,´ческий, скепти,´чный
скија ж. лы,´жа
скије лы,´жи
скијати се ходи,´ть, бе,´гать на лы,´жах
скидати, скинути 1. снять, снима,´ть, сбра,´сывать, сбро,´сить, 2. выса,´живать, вы,´садить, ссади,´ть
3. жарг. зака,´нчивать слу,´жбу в а,´рмии, демобилизо,´вываться 4. стряхну,´ть 5. сбить ( о,´бруч)
скидати с воза - выса,´живать из по,´езда
скинути бригу са врата - освободи,´ться от забо,´т
скикнути, скичати 1. завизжа,´ть, взви,´згнуть, визжа,´ть, скули,´ть 2. жарг. умере,´ть
скиптар м. ски,´петр
скиселити се ски,´снуть, заки,´снуть
скиталица м., ж. скита,´лец, скита,´лица, бродя,´га
скитати се бродя,´жничать
скитач м. скита,´лец, бродя,´га
скитачки бродя,´чий, бродя,´жнический, скита,´льческий
скитница м., ж. бродя,´га
скитња ж. скита,´ние, бродя,´жничество
скица ж. набро,´сок, эски,´з
пројектна скица - прое,´ктный эски,´з
скицирати де,´лать набро,´сок, эски,´з
склад м. согласо,´ванность, согла,´сие, созву,´чие, гармо,´ния
складан стро,´йный, скла,´дный, созву,´чный, гармони,´чный, согласо,´ванный
складиште с. склад
склањати убира,´ть, пря,´тать, склоня,´ть; ~се сторони,´ться, уклоня,´ться
склапати, склопити 1. скла,´дывать, составля,´ть, сложи,´ть 2. собира,´ть, монти,´ровать, собра,´ть, смонти,´ровать,
3. заключа,´ть, заключи,´ть догово,´р, сде,´лку; ~ се смыка,´ться, сомкну,´ться
склапати заверу - составля,´ть за,´говор
склоп м. соста,´в, структу,´ра, компози,´ция
склепати смастери,´ть, сколоти,´ть на ско,´рую ру,´ку
склизнути соскользну,´ть; ~ се поскользну,´ться
склон скло,´нный, предрасполо,´женный
склонити убра,´ть, спря,´тать, склони,´ть, уговори,´ть; ~ се посторони,´ться, уклони,´ться, спря,´таться, укры,´ться
склониште с. убе,´жище
склониште од бомбардовања - бомбоубе,´жище
склоност ж. скло,´нность, предрасположе,´ние
склупчати, склупчавати смота,´ть, сма,´тывать в клубо,´к; ~ се свора,´чиваться клубо,´чком, сверну,´ться клубо,´чком
скљокати се шлёпнуться, гро,´хнуться, упа,´сть
сковати скова,´ть, выкова,´ть
сковати планове - соста,´вить пла,´ны
сковитлати, сковитлавати согна,´ть, окружи,´ть, обложи,´ть, обкла,´дывать
скок м. 1. прыжо,´к, скачо,´к 2. паде,´ние
скокнути 1. пры,´гнуть, подпры,´гнуть 2. заскочи,´ть
скоком 1. прыжко,´м, скачко,´м 2. сма,´ху, сра,´зу
сконтати жарг. поня,´ть
скончати, скончавати 1. ко,´нчить, око,´нчить, конча,´ть, ока,´нчивать, зака,´нчивать, зако,´нчить 2. погуби,´ть, губи,´ть
скопчати 1. застегну,´ть, пристегну,´ть 2. соедини,´ть, присоедини,´ть, связа,´ть
то је скопчано са великим трошковима - э,´то свя,´зано с больши,´ми расхо,´дами
скорашњи неда,´вний, но,´вый, предстоя,´щий вско,´ре
скори неда,´вний, но,´вый, предстоя,´щий вско,´ре
скоро 1. неда,´вно 2. ско,´ро, вско,´ре 3. почти,´, чуть не, едва,´
сад скоро - совсе,´м неда,´вно
то је скоро готово - э,´то почти,´ гото,´во
што скорије - как мо,´жно скоре,´е
скоројевић м. вы,´скочка, нувори,´ш
скорбут м. цинга,´
скорети се покры,´ться ко,´ркой, затверде,´ть све,´рху
скоруп м. сли,´вки
скорушити покры,´ть, затяну,´ть ко,´ркой; ~се покры,´ться, затяну,´ться ко,´ркой
скот м. скоти,´на
скотна бере,´менная (о живо,´тном)
скотна крава - сте,´льная коро,´ва
скотна овца - суя,´гная овца,´
скотски ско,´тский
скотрљати скати,´ть; ~ се скати,´ться
скоцкати се жарг. краси,´во оде,´ться, наряди,´ться, принаряди,´ться
скочанити се скочене,´ть
скочити 1. пры,´гнуть, подпры,´гнуть, подскочи,´ть 2. подня,´ться, нача,´ть де,´йствие
скочити на оружје - взя,´ться за ору,´жие
скраја с кра,´я, на краю,´
скрама ж. плёнка
скрасити се успоко,´иться, утихоми,´риться, угомони,´ться
он не може нигде да се скраси - он нигде,´ не мо,´жет успоко,´иться
скратити сократи,´ть, укороти,´ть; ~ се сократи,´ться
скраћеница ж. сокраще,´ние, абревиату,´ра
скраћење с. сокраще,´ние, укоро,´чение
скраћивати сокраща,´ть, укора,´чивать; ~ се сокраща,´ться, укора,´чиваться
скрбник м. попечи,´тель, опеку,´н
скрбништво с. попечительство, опекунство, опека
скренути, скретати сверну,´ть, поверну,´ть в сто,´рону, свора,´чивать, повора,´чивать
скренути пажњу - обрати,´ть внима,´ние
скретница ж. стре,´лка (железнодоро,´жная)
скретничарски относя,´щийся к стре,´лочнику
скретничарска кућа - дом стре,´лочника
скретнички стре,´лочный
скретнички сигнал - стре,´лочный сигна,´л
скресати обреза,´ть, подреза,´ть, уреза,´ть, сократи,´ть
скресати некоме нешто у очи - сказа,´ть, вы,´палить пря,´мо в глаза,´
скривалиште с. та,´йное убе,´жище, прито,´н
скривати скрыва,´ть, таи,´ть, пря,´тать; ~ се скрыва,´ться, пря,´таться
скривач м. укрыва,´тель
скривен скры,´тый
скрити скрыть, утаи,´ть, спря,´тать
скривити провини,´ться
скривити некоме - быть винова,´тым пе,´ред ке,´м-либо
скрина ж. сунду,´к, ларь
скрлет м. багря,´нец, пу,´рпур
скрлетни а,´лый, багря,´ный, пу,´рпу,´рный
скроб м. крахма,´л
скробити крахма,´лить, накрахма,´ливать
скробни крахма,´льный
скровит скры,´тый, укры,´тый, сокрове,´нный
скровиште с. скры,´тое ме,´сто, убе,´жище
скроз сквозь, наскво,´зь, сплошь, совсе,´м
скрозирати пробива,´ть наскво,´зь
скројити скрои,´ть, вы,´кроить, подстро,´ить
скроман скро,´мный
скрпити 1. почини,´ть, зашто,´пать, подшто,´пать 2. собра,´ть воеди,´но
скрстити скрести,´ть
скрупула ж. сомне,´ние, беспоко,´йство, колеба,´ние
човек без скрупула - на всё спосо,´бный, ни с чем не счита,´ющийся челове,´к
скрупулозан совестли,´вый, коле,´блющийся, нереши,´тельный, скрупулёзный
скрушен разби,´тый, сокрушённый
скрушити разби,´ть, раздроби,´ть
то га је скрушило - э,´то его,´ слома,´ло
скрхати слома,´ть, разби,´ть, сокруши,´ть; ~ се разби,´ться, слома,´ться, свали,´ться
скрхати врат - слома,´ть себе,´ ше,´ю
скрцати разби,´ть, слома,´ть, вти,´снуть
скршити разби,´ть, сокруши,´ть; ~ се слома,´ться, разлома,´ться
скувати свари,´ть, завари,´ть ка,´шу; ~ се свари,´ться
скуп дорого,´й, це,´нный
скупоћа ж. дорогови,´зна
скупоцен драгоце,´нный, и,´стиный, дорого,´й
скупа вме,´сте
скупина ж. гру,´ппа, совоку,´пность, су,´мма
скупити, скупљати 1. собира,´ть, собра,´ть 2. набра,´ть, накопи,´ть, скопи,´ть, копи,´ть, нака,´пливать 3. сомкну,´ть, смыка,´ть; ~ се 1. собра,´ться,
стяну,´ться, собира,´ться 2. сжима,´ться
скупити обрве - сдви,´нуть бро,´ви
скупљач м. сбо,´рщик, коллекционе,´р, собира,´тель
скупни совме,´стный, о,´бщий, ма,´ссовый, коллекти,´вный
скупштина ж. собра,´ние, ску,´пщина, (югосла,´вский парла,´мент)
скупштинар м. уча,´стник собра,´ния, член ску,´пщины, депута,´т
скупштинарски депута,´тский
скупштински ску,´пщинский, парла,´ментский
скупштински одбор - парла,´ментский комите,´т
скупштинска већина - парла,´ментское большинство,´
скут м. подо,´л, шлейф, пола,´
скутоноша м. 1. паж, лаке,´й 2. подхали,´м, прислу,´жник
скучити, скучавати 1. сжать, сжима,´ть, су,´зить 2. стесня,´ть, стесни,´ть, ограни,´чить, ограни,´чивать; ~ се 1. сжа,´ться,
сжима,´ться 2. ограни,´чиваться
скуша ж. ску,´мбрия
слаб 1. сла,´бый, не,´мощный 2. хи,´лый, хво,´рый, дря,´хлый дря,´блый 3. нева,´жный, малоце,´нный, незначи,´тельный 5. лёгкий 6.
ску,´дный
 слаб ручак - ску,´дный обе,´д
слаба оцена - неудовлетвори,´тельная оце,´нка
слабачак слабова,´тый, сла,´бенький, пло,´хонький
слабети 1. слабе,´ть 2. худе,´ть
слабина ж. 1. пах 2. бок
слабински пахово,´й
слабити 1. ослабля,´ть 2. худе,´ть
слабич м. слабоси,´льный челове,´к, малоду,´шный челове,´к
слабо сла,´бо, слегка,´, пло,´хо
слабовољан слабово,´льный, бесхара,´ктерный
слабодушан малоду,´шный
слабокрван малокро,´вный
слабописмен малогра,´мотный
слабост ж. сла,´бость, нездоро,´вье, не,´мощь
слаботиња ж. сла,´бость, бесси,´лие, сла,´бый челове,´к, малоду,´шный челове,´к
слабоуман слабоу,´мный, у,´мственно оста,´лый
слабуњав слабоси,´льный, боле,´зненный
слава ж. 1. сла,´ва 2. пра,´здник свято,´го, защи,´тника до,´ма, семьи,´
славан сла,´вный, знамени,´тый, просла,´вленный
славина ж. кран
славити сла,´вить, прославля,´ть, пра,´здновать; ~ се сла,´виться, прославля,´ться
славље с. пра,´зднование, торжество,´, юбиле,´й
слављеник м. вино,´вник торжества,´, юбиля,´р
слављење с. прославле,´ние, пра,´зднование
славолук м. триумфа,´льная а,´рка
славољубив честолюби,´вый
славољубље с. честолю,´бие
славопојка ж. славосло,´вие, дифира,´мб
певати славопојке - восхваля,´ть
славина ж. кран, ве,´нтиль
отворити славину - откры,´ть, отверну,´ть кран
славуј м. солове,´й
славујски соловьи,´ный
слагати 1. скла,´дывать, укла,´дывать 2. согласо,´вывать 3. набира,´ть (в типогра,´фии); ~ се соглаша,´ться, примиря,´ться,
приходи,´ть к соглаше,´нию
слагач м. сбо,´рщик, набо,´рщик
слагачки сбо,´рщицкий, набо,´рщицкий
сладак 1. сла,´дкий, прия,´тный 2. не,´жный, ла,´сковый 3. пре,´сный
говорити слатке речи - говори,´ть ла,´сковые слова,´
слатко млеко - све,´жее молоко,´
сладити 1. сласти,´ть, подсла,´щивать 2. услажда,´ть; ~ се ла,´комиться, услажда,´ться, наслажда,´ться
сладокусац м. ла,´комка, люби,´тель вку,´сно пое,´сть
сладолед м. моро,´женое
сладост ж. сла,´дость, усла,´да, наслажде,´ние
сладострастан сладостра,´стный
сладострашће с. сладостра,´стие
сладуњав слаща,´вый, сладкова,´тый
слама ж. соло,´ма
млатити празну сламу - перелива,´ть из пусто,´го в поро,´жнее
сламарица ж. соло,´менный тюфя,´к
сламен соло,´менный
сламка ж. соло,´минка
утопљеник се и за сламку хвата - утопа,´ющий и за соло,´минку хвата,´ется
сламни соло,´менный
сламни шешир - соло,´менная шля,´па
сламњача ж. соло,´менный матра,´ц, тюфя,´к
слан солёный
сланик м. соло,´нка
слана ж. и,´ней, и,´зморозь
сланина ж. копчёное са,´ло, шпик
слан м. водопа,´д
слап м. 1. водопа,´д 2. поро,´г
сласт ж. 1. сла,´дость 2. усла,´да, наслажде,´ние
сластан 1. вку,´сный, аппети,´тный 2. сла,´достный, упои,´тельный
слаткиш м. что,´-либо сла,´дкое
слаткиши мн. сла,´сти, сла,´дости
слатко с. варе,´нье
слатководни пресново,´дный
слаткоречив сладкоречи,´вый
слачица ж. горчи,´ца, горчи,´чник
слегати, слегнути свести,´, своди,´ть, пожима,´ть; ~ се 1. собира,´ться, стека,´ться, сте,´чься 2. оседа,´ть, слёживаться, слежа,´ться,
отста,´иваться, отстоя,´ться
слегати раменима - пожима,´ть плеча,´ми
след м. след, после,´довательность, о,´чередь, поря,´док
следбеник м. после,´дователь, прее,´мник
следбенички после,´довательский, принадлежа,´щий прее,´мнику
следећи сле,´дующий, после,´дующий
следити сле,´довать, причита,´ться
то му следује по праву - э,´то ему,´ принадлежи,´т по пра,´ву
то му и следује - так ему,´ и ну,´жно
следствен явля,´ющийся сле,´дствием, проистека,´ющий, вытека,´ющий
следствено сле,´довательно
следственост ж. сле,´дствие, после,´дствие, после,´довательность
слез м. бели слез - алте,´й апте,´чный
црни слез - ма,´льва чёрная
слезина ж. селезёнка
слеме с. верху,´шка, гре,´бень кры,´ши, кро,´вли, конёк
слеп слепо,´й
слепа улица - тупи,´к
слепо око - висо,´к
слепо црево - слепа,´я кишка,´
слепи миш - лету,´чая мышь
слепац м. слепо,´й, слепе,´ц, бедня,´к, ни,´щий
слепачки относя,´щийся к слепо,´му
слепачка песма - пе,´сня слепцо,´в
слепети сле,´пнуть, теря,´ть зре,´ние
слепило с. слепота,´
слепоочни висо,´чный
слепоочна кост - висо,´чная кость
слепоочница ж. висо,´к
слепчовођа м. поводы,´рь слепы,´х
слепити скле,´ить, слепи,´ть; ~ се скле,´иться, слепи,´ться
слет м. слёт, сбор
слетати, слетети слете,´ть, слета,´ть
слив м. бассе,´йн реки,´, ме,´сто слия,´ния
слик м. ри,´фма
слика ж. карти,´на, рису,´нок, изображе,´ние
галерија слика - карти,´нная галере,´я
нашла слика прилику - два сапога,´ па,´ра
сликар м. живопи,´сец, худо,´жник
академски сликар - худо,´жник с вы,´сшим образова,´нием
сликарски худо,´жественный, живопи,´сный, фотографи,´ческий
сликарство с. жи,´вопись, рисова,´ние, изобрази,´тельное иску,´сство
сликати рисова,´ть, писа,´ть кра,´сками, фотографи,´ровать; ~ се фотографи,´роваться
сликован изобрази,´тельный
сликовна уметност - изобрази,´тельное искусство, жи,´вопись
сликовит карти,´нный, о,´бразный, живопи,´сный
слина ж. слюна,´, со,´пли
слинав сопли,´вый
слинавко м. сопля,´к, слюнтя,´й, молокосо,´с
слинити распуска,´ть со,´пли, хны,´кать, реве,´ть
слистити уничто,´жить, сло,´пать, съесть
сличан похо,´жий, схо,´дный, подо,´бный
сличити походи,´ть, быть похо,´жим
сличност ж. схо,´дство, подо,´бие
слобода ж. 1. свобо,´да 2. сме,´лость 3. раздо,´лье
слободан 1. свобо,´дный, незави,´симый 2. во,´льный, произво,´льный 3. беспрепя,´тственный, невозбра,´нный
4. непринуждённый, развя,´зный 5. раздо,´льный 6. отва,´жный, сме,´лый
доћи ћу ако сам слободан - приду,´, е,´сли не бу,´ду за,´нят
слободно понашање - развя,´зное поведе,´ние
слободар м. побо,´рник, защи,´тник свобо,´ды, боре,´ц за свобо,´ду
слободарство с. движе,´ние в защи,´ту свобо,´ды
слободно свобо,´дно, легко,´, без особого,´ труда,´
слободно? - разреши,´те?
слободно! - пожа,´луйста!
слободоуман свободомы,´слящий, вольноду,´мный
слободоумље с. свободомы,´слие, вольноду,´мство
словен м. славяни,´н
словенски славя,´нский
словенски језици - славя,´нские языки,´
словенство с. славя,´нство
Словенац м. слове,´нец; ~ка слове,´нка
словеначки слове,´нский
слово с. 1. бу,´ква 2. шрифт
велико слово - загла,´вная бу,´ква
мало слово - прописна,´я бу,´ква
ситна слова - ме,´лкий шрифт
масна слова - жи,´рный шрифт
посмртно слово - надгро,´бное сло,´во, речь
словослагач м. набо,´рщик
словослагачки набо,´рщицкий
слог м. 1. слог 2. набо,´р
растурити слог - рассы,´пать набо,´р
слога ж. единоду,´шие, согла,´сие, едине,´ние, дру,´жба
сложан единоду,´шный, согла,´сный
сложна браћа - дру,´жные бра,´тья
сложен сло,´жный, составно,´й
сложена реченица - сло,´жное предложе,´ние
сложеница ж. сло,´жное сло,´во
сложити 1. сложи,´ть, уложи,´ть, соста,´вить 2. согласова,´ть, привести,´ в соотве,´тствие 3. набра,´ть; ~ се согласи,´ться, прийти,´
к согла,´сию, согласова,´ться, ужи,´ться
сложност ж. согласо,´ванность, согла,´сие, дру,´жба, единоду,´шие
слој м. слой, пласт
слој кречњака - слой известняка,´
разни друштвени слојеви - разли,´чные слои,´ о,´бщества
слојевит слои,´стый, слоёный
слом м. 1. слом, разло,´м 2. ги,´бель, крах
сломити слома,´ть, разлома,´ть, разби,´ть; ~ се слома,´ться, разби,´ться
слон м. слон
слонов слоно,´вый
слонова кост - слоно,´вая кость
слоновача ж. слоно,´вая кость
слуга м. слуга,´, услужа,´ющий
служавка ж. служа,´нка, прислу,´га
служавник м. подно,´с
служба ж. служба,´
ступити у службу - поступи,´ть на слу,´жбу
војна служба - вое,´нная слу,´жба
државна служба - госуда,´рственная слу,´жба
службен служе,´бный
по службеној дужности - по служе,´бным обя,´занностям
службено путовање - командиро,´вка
службеник м. слу,´жащий
службовати служи,´ть, нести,´ слу,´жбу, быть на слу,´жбе
служење с. служе,´ние, слу,´жба, несе,´ние слу,´жбы
служитељ служи,´тель, слуга,´
служити служи,´ть; ~ се угоща,´ться, брать что,´-либо
служити војску - служи,´ть в а,´рмии
то не служи ничему - э,´то ни к чему,´
служите се! - возьми,´те, пожа,´луйста!, угоща,´йтесь!
слуз ж. слизь, мокро,´та
слузав сли,´зистый
слузаст сли,´зистый, слизеобра,´зный
слузити выделя,´ть слизь
слузокожа ж. сли,´зистая оболо,´чка
слупати сбить, сколоти,´ть, разби,´ть, расколоти,´ть
слутити предчу,´вствовать, дога,´дыватся
слутити на нешто - предвеща,´ть что,´-либо
слутња ж. предчу,´вствие, дога,´дка
слух м. слух
чуло слуха - чу,´вство слу,´ха
слушалац м. слу,´шатель
слушалица ж. слухова,´я тру,´бка, телефо,´нная тру,´бка, нау,´шники
слушаоница ж. аудито,´рия
слушаочев слу,´шательский
слушати слу,´шать, прислу,´шиваться, повинова,´ться, покоря,´ться
слушкиња ж. служа,´нка, прислу,´га
слушни слухово,´й
слушни орган - о,´рган слу,´ха
случај м. слу,´чай
за сваки случај - на вся,´кий слу,´чай
случајан случа,´йный
сљубити присоедини,´ть, соедини,´ть; ~се прильну,´ть, присоедини,´ться воеди,´но
смазати сма,´зать, стере,´ть, сло,´пать, уплести,´
смак м. ги,´бель, коне,´ц
смак света - коне,´ц све,´та
смакнути, смицати 1. сдёргивать, одёрнуть 2. сдви,´нуть, снять, сверга,´ть, све,´ргнуть 3. уби,´ть, уничто,´жить, губи,´ть; ~се свали,´ться
смакнуће 1. сбра,´сывание 2. сверже,´ние 3. уби,´йство, уничтоже,´ние
смандрљати сде,´лать кое-как, смастери,´ть на ско,´рую ру,´ку, сло,´пать, вы,´пить, вы,´хлебать, ски,´нуть с себя,´,
сбро,´сить; ~се скати,´ться, шлёпнуться, плю,´хнуться, на,´скоро разлете,´ться
смањивати, смањити уме,´ньшить, уменьша,´ть; ~се уменьша,´ться, уме,´ньшиться
смарагд м. изумру,´д, смара,´гд
смарање с. жарг. надоеда,´ние, скукота,´, скучи,´ща, зану,´дство
смарати жарг. надоеда,´ть, досажда,´ть; ~се умира,´ть от ску,´ки, безде,´лия, ло,´дырничать
сматрати счита,´ть, полага,´ть, признава,´ть
сматра се - счита,´ется
смеђ ка,´рий, кори,´чневый, тёмно-кашта,´новый, сму,´глый, гнедо,´й
смежуран смо,´рщенный, морщи,´нистый
смежурати смо,´рщить, намо,´рщить, измя,´ть; ~ се смо,´рщиться, смя,´ться
смејати се смея,´ться
грохотом се смејати - гро,´мко смея,´ться, хохота,´ть
смејурија ж. смехота,´, поте,´ха
смејуцкати се посме,´иваться, похихи,´кивать
смекшати смягчи,´ть, размягчи,´ть, стать мя,´гче; ~ се смягчи,´ться, стать мя,´гче
смена ж. сме,´на
радити на смену - рабо,´тать по о,´череди, рабо,´тать посме,´нно
смена страже - сме,´на карау,´ла
сменити, смењивати 1. сменя,´ть, смени,´ть 2. заменя,´ть, замени,´ть, подменя,´ть 3. увольня,´ть, снима,´ть с рабо,´ты; ~ се
смени,´ться, сменя,´ться, получи,´ть сме,´ну, заме,´ну
сменити стражу - смени,´ть карау,´л
сменити некога у раду - замени,´ть кого,´-либо на рабо,´те
смео сме,´лый, отва,´жный, хра,´брый
смер м. 1. направле,´ние, курс 2. наме,´рение, цель
смерати ме,´тить, це,´литься
не знам на шта смера - не зна,´ю куда,´ ме,´тит
куд то смера? - куда,´ э,´то ведёт?, к чему,´ э,´то?
смерница ж. направле,´ние, директи,´ва
смеран уравнове,´шенный, споко,´йный, скро,´мный, непритяза,´тельный, смире,´нный
смеса ж. смесь, по,´месь
сместа то,´тчас же, неме,´дленно
смести смути,´ть, сконфу,´зить, сбить с то,´лка, помеша,´ть, воспрепя,´тствовать; ~ се смути,´ться, сконфу,´зиться
сметати меша,´ть, препя,´тствовать
сметен смущённый, сконфу,´женный, расте,´рянный
сметењак м. пу,´таник, растеря,´ха
сметењаштво с. конфу,´зливость, расте,´рянность, бестолко,´вщина, пу,´таница
сметња ж. поме,´ха, препя,´тствие, смуще,´ние
ваздушне сметње - возду,´шные поме,´хи
сместити, смештати помеща,´ть, размеща,´ть, помести,´ть, поселя,´ть, всели,´ть, размести,´ть, устро,´ить, всели,´ть; ~ се
помести,´ться, размести,´ться, устро,´иться помеща,´ться, устра,´иваться
смети сметь
не сме се - нельзя,´
сметлиште с. му,´сорная я,´ма, сва,´лка
смеће с. му,´сор, сор
сметнути снять, сбро,´сить
сметнути с ума - упусти,´ть из ви,´ду, забы,´ть
смех м. смех
грохотни смех - гро,´мкий смех, хо,´хот
смешан смешно,´й, заба,´вный
смеша ж. смесь
смешити се, смешкати се усмеха,´ться, ухмыля,´ться, улыба,´ться, усмеха,´ться, потсме,´иваться
смешљив смешли,´вый
смешно смешно,´, заба,´вно
смешати смеша,´ть, перемеша,´ть, перепу,´тать; ~ се перемеша,´ться
смиловати се сжа,´литься, сми,´ловаться
смиље с. бессме,´ртник песча,´ный, сухоцве,´т
смирај м. захо,´д
смирај сунца - захо,´д со,´лнца
смирен 1. скро,´мный, просто,´й, непритяза,´тельный 2. споко,´йный, смире,´нный
смирити, смиривати успоко,´ить, утихоми,´рить, успока,´ивать, утихоми,´ривать, усмиря,´ть; ~ се успока,´иваться,
смиря,´ться, успоко,´иться, утихоми,´риться
смисао м. смысл, значе,´ние
то нема смисла - э,´то неразу,´мно, не име,´ет смы,´сла
имати смисла за уметност - име,´ть скло,´нности к иску,´сству
смислити, смишљати приду,´мать, вы,´думать, реши,´ть, приду,´мывать, выду,´мывать
смишљен смышлёный, сметли,´вый, сообрази,´тельный
смишљено созна,´тельно, обду,´манно, преднаме,´ренно
смицалица ж. уло,´вка, трюк, увёртка
смлачити немно,´го подогре,´ть, сде,´лать тёплым; ~ се стать тёплым
смождити размозжи,´ть, разби,´ть
смоква ж смо,´ква, инжи,´р, фи,´га
смоквен фи,´говый, инжи,´рный
смола ж. смола,´, вар
смолар м. смолова,´р, смолоку,´р
смоласт смоли,´стый
смолити смоли,´ть, просма,´ливать, залива,´ть ва,´ром
смор м. жарг. надое,´дливый, ску,´чный челове,´к, зану,´да
смотати, смотавати смота,´ть, сма,´тывать, скрути,´ть, сверну,´ть; ~ се растеря,´ться, сконфу,´зиться
смотра ж. смотр, пара,´д
смотра војске - смотр во,´йск
смотра недељних догађаја - обзо,´р собы,´тий за неде,´лю
смотрен осмотри,´тельный, осторо,´жный
смрад м. 1. вонь, смрад 2. жарг. подле,´ц, негодя,´й, нехоро,´ший челове,´к
смрадан смра,´дный, воню,´чий, смердя,´щий
смрачивати се, смрачити се темне,´ть, мрачне,´ть, потемне,´ть, помрачне,´ть
смрачује се - темне,´ет
смрвити раздроби,´ть, раскроши,´ть
смрдети воня,´ть, смерде,´ть
смрдибуба ж. полево,´й клоп
смрдљив воню,´чий
смрдљивац м. воню,´чий челове,´к, хорёк, хорь
смрека ж. можжеве,´льник
смреков можжевёловый
смрековина ж. древеси,´на можжеве,´льника
смрзавати, смрзнути заморо,´зить, замёрзнуть, замора,´живать, замерза,´ть; ~се замерза,´ть, замёрзнуть
вода се мрзла - вода,´ замёрзла
смрзло се - наступи,´ли моро,´зы
смрзао замёрзший, мёрзлый
смрзотина ж. обморо,´женное, отморо,´женное ме,´сто
смркавати се, смркнути се смерка,´ться, смеркну,´ться, стемне,´ть, темне,´ть
смркава ми се - у меня,´ темне,´ет в глаза,´х
смрсити запу,´тать, перепу,´тать
смрскати размозжи,´ть, раздроби,´ть, разби,´ть
смрт ж. смерть
на смрт се разболети - заболе,´ть смерте,´льной боле,´знью
смртан сме,´ртный, смерте,´льный
смртник м. сме,´ртный челове,´к, сме,´ртник
смртовница ж. удостове,´рение о сме,´рти
смртоносан смертоно,´сный
смртоносно оружје - смертоно,´сное ору,´жие
смртоносна рана - смерте,´льная ра,´на
смршавети похуде,´ть, исхуда,´ть, стать худы,´м
смршавити заста,´вить похуде,´ть, исхуда,´ть
смувати жарг. 1. доби,´ться расположе,´ния 2. обману,´ть, схитри,´ть 3. дости,´чь це,´ли нече,´стным путём, благодаря,´ свя,´зям и,´ли
взя,´ткам; ~ се нача,´ть встреча,´ться
смудити пали,´ть, обжига,´ть
смуђ м. суда,´к
смук м. уж
пити као смук - пить как ло,´шадь
смуљати 1. давить виногра,´д 2. обману,´ть, схитри,´ть
смунђати 1. пробормота,´ть 2. обману,´ть, схитри,´ть 3. укра,´сть
смутити смути,´ть, сконфу,´зить, сбить с то,´лку, разболта,´ть, замути,´ть, внести,´ беспоря,´док; ~ ce замути,´ться,
сконфу,´зиться, сби,´ться с то,´лку
смутљив внося,´щий сму,´ту, беспоря,´док
смутљивац м. смутья,´н
смутња ж. ко,´зни, интри,´ги
смућкати 1. взболта,´ть, переболта,´ть 2. сбить, сколоти,´ть, сде,´лать на ско,´рую ру,´ку
смуцати се слоня,´ться, броди,´ть, скита,´ться
смучке мн. устар. лы,´жи
смучити се опроти,´веть, вы,´звать тошноту,´
смучило ми се - мне ста,´ло то,´шно
смушити се смути,´ться, сби,´ться, растеря,´ться, сконфу,´зиться
снабдевање с. снабже,´ние
снабдевач м. поставщи,´к, снабже,´нец
снабдети, снабдевати снабди,´ть, обеспе,´чить, снабжа,´ть, обеспе,´чивать; ~ се снабжа,´ться, обеспе,´чиваться, сде,´лать
запа,´сы для себя,´
снага ж. си,´ла
из све снаге - изо всей си,´лы
 оружане снаге - вооружённые си,´лы
коњска снага - лошади,´ная си,´ла
снажан си,´льный, кре,´пкий, пло,´тный
снажити уси,´ливать; ~ се станови,´ться си,´льным, кре,´пким
сналажљив нахо,´дчивый, уме,´ющий принорови,´ться, приспосо,´биться
сналазити случа,´ться, постига,´ть; ~ се приспоса,´бливаться, быть нахо,´дчивым
снаћи пости,´чь, пости,´гнуть; ~ се приспосо,´биться, не растеря,´ться
снаха ж. сноха,´
снебивати се стесня,´ться, быть засте,´нчивым, теря,´ться
снебивљив засте,´нчивый, конфу,´зливый, стыдли,´вый
сневати, снивати ви,´деть во сне, мечта,´ть, гре,´зить, фантази,´ровать
сневеселити се опеча,´литься, огорчи,´ться, загрусти,´ть
снег м. снег
бео као снег - белосне,´жный
снег пада - снег идёт
снеговит сне,´жный
снежан снегово,´й, белосне,´жный
снети снести,´
кокошка је снела јаје - ку,´рица снесла,´ яйцо,´
снижавање с. сниже,´ние, пониже,´ние
снижавање цена - сниже,´ние цен
снизити, снижавати снижа,´ть, понижа,´ть, спуска,´ть, сни,´зить, пони,´зить, спусти,´ть; ~ се сни,´зиться, пони,´зиться,
спусти,´ться, уни,´зиться, снижа,´ться, понижа,´ться, спуска,´ться
снизити цене - сни,´зить це,´ны
снимак м. сни,´мок, фотока,´рточка, рису,´нок с чего,´-либо, чертёж
сниматељ м. киноопера,´тор
снимати снимити 1. снять, снима,´ть 2. сме,´рить взгля,´дом, оце,´нивающе посмотре,´ть; ~се снима,´ться, сня,´ться
снисходљив сниходи,´тельный
схођење с. снисхожде,´ние
сноб м. сноб
снобизам м. сноби,´зм
сновати снова,´ть, затева,´ть, замышля,´ть
сновати заверу - подгота,´вливать, затева,´ть загово,´р
сновиђење с. сновиде,´ние
сноп м. сноп
снопље с. снопы,´
сносити сноси,´ть, переноси,´ть, выноси,´ть
сносити одговорност - нести,´ отве,´тственность
сношљив сно,´сный, терпи,´мый
сношај м. связь, сноше,´ние
снуждити се загрусти,´ть, пригорю,´ниться, опеча,´литься
со ж. соль
кухињска со - пова,´ренная соль
морска со - морска,´я соль
солана ж. солева,´рня, соляны,´е ко,´пи
солара ж. соляно,´й склад
солити подса,´ливать, заса,´ливать
солити памет - втира,´ть очки,´
сони соляно,´й
сона киселина - соляна,´я кислота,´
соба ж. ко,´мната
соба за спавање, спаваћа соба - спа,´льная
соба за рад - кабине,´т
соба за примање - гости,´ная
соба за ручавање - столо,´вая
собар м. камерди,´нер; ~ица ж. го,´рничная
собичак м. комнату,´шка
собни ко,´мнатный
собни намештај - ме,´бель
собни затвор - дома,´шний аре,´ст
сопче с. ко,´мнатка, комнату,´шка
сова ж. сова,´
совуљага ж. фи,´лин
сода ж. со,´да
камена сода - каусти,´ческая со,´да
сода бикарбона - питьева,´я со,´да
сода за веш - бельева,´я со,´да
фабрика соде - со,´довый заво,´д
сој м. происхожде,´ние, поро,´да, пле,´мя, род
соја ж. со,´я
сок м. 1. сок 2. суть, су,´щность
сочан со,´чный
сокак м. у,´лица
сокаче с. у,´личка, переу,´лок
соко м.1. со,´кол 2. молоде,´ц
соколити подба,´дривать, бодри,´ть; ~ се храбри,´ться, подба,´дриваться
соколов соколи,´ный
солдат м. солда,´т
солдатеска ж.1. вое,´нщина 2. недисциплини,´рованные войска,´
солидан соли,´дный, основа,´тельный, серьёзный
солидаран солида,´рный
солиста м. соли,´ст
соло м. со,´ло
певати соло - петь со,´ло
сом м. 1. сом 2. дура,´к, болва,´н 3. жарг. ты,´сяча
сомина ж.1. большо,´й сом 2. болва,´нище, дурачи,´на
сомовина ж. мя,´со сома,´
сомот м. ба,´рхат
сомотни ба,´рхатный, бархати,´стый
сони соляно,´й
сонда ж. зонд
сондирати зонди,´ровать
сонет м. соне,´т
сопран м. сопра,´но
сопствен м. со,´бственный
сопственик м. со,´бственник
сопственост ж. со,´бственность, иму,´щество
сорта ж. сорт
сортирати сортирова,´ть
сортирница ж. сортиро,´вочная
сортни сортово,´й
сос м. со,´ус
сотона ж. де,´мон
сотонски сатани,´нский, дья,´вольский, демони,´ческий
софа ж. софа,´, дива,´н
софра ж. обе,´денный стол
софизам м. софи,´зм
социјалан социа,´льный, обще,´ственный
социологија ж. социоло,´гия
социолошки социологи,´ческий
сочиво с. чечеви,´ца, ли,´нза, лу,´па
спаваоница ж. спа,´льня
спавати спать
спавати као топ - спать как уби,´тый
спаваћи спа,´льный
спаваћа соба - спа,´льня
спаваћа кола - спа,´льный ваго,´н
спаваћица ж. ночна,´я руба,´шка
спавач м. спя,´щий
спавачица ж. же,´нщина лю,´бящая поспа,´ть
спадало с. плут, пройдо,´ха, хитре,´ц, озорни,´к
спадати 1. па,´дать, спада,´ть 2. спуска,´ться, опада,´ть 3. принадлежа,´ть, входи,´ть, относи,´ться
то спада у исту категорију - э,´то отно,´сится к той же катего,´рии
спадати с ногу - выбива,´ться из сил
спазити приме,´тить, заме,´тить, уви,´деть
спајати 1. соедини,´ть, спла,´чивать 2. пая,´ть 3. скрепля,´ть; ~ се соединя,´ться, спа,´иваться
спаковати упакова,´ть
спалити, спаљивати сжечь, спали,´ть, вы,´жечь, сжига,´ть, пали,´ть, выжига,´ть
спанаћ м. шпина,´т
спанђати се связа,´ться, сойти,´сь, спу,´таться
спаран ду,´шный
ваздух је спаран - пари,´т
спарити, спаривати спа,´рить, спа,´ривать; ~ се спа,´риваться, спа,´риться
спарушен побле,´кший, блёклый, вя,´лый
спарушити вя,´лить, подсу,´шивать; ~се подсо,´хнуть, завя,´нуть, подпере,´ть
спас м. спасе,´ние
спасавати спаса,´ть; ~се спаса,´ться
спасилац м. спа,´ситель, избави,´тель
спасоносан спаси,´тельный, цели,´тельный
спасти 1. изба,´вить, убере,´чь, освободи,´ть 2. упа,´сть, свали,´ться 3. пони,´зиться 4. убы,´ть, убыва,´ть 5. похуде,´ть; ~ се спасти,´сь, убере,´чься,
избежа,´ть
спасти с ногу - сби,´ться с ног
спахија м. поме,´щик, кру,´пный землевладе,´лец
спахилук м. поме,´стье, име,´ние
спахијски поме,´щичий
спев м. поэ,´ма, стихотворе,´ние, песнь
спевати написа,´ть поэ,´му, стихотворе,´ние, сочини,´ть пе,´сню
спектар м. спектр
спектрални спектра,´льный
спектрална анализа - спектра,´льный ана,´лиз
спетљати запу,´тать, спу,´тать; ~се запу,´таться, споткну,´ться
спећи спечь, испе,´чь; ~ се спе,´чься, испе,´чься
специјалан специа,´льный, осо,´бый
специјализација ж. специализа,´ция
специјализирати се специализи,´роваться
специалиста м. специали,´ст
специјалитет м. специ,´фика, осо,´бое изде,´лие
спецификација ж. специфика,´ция
специфичан специфи,´ческий
специфична тежина - уде,´льный вес
спечалити зарабо,´тать, скопи,´ть, сколоти,´ть
спирала ж. спира,´ль
спиралан спира,´льный
спирална опруга - спира,´льная пружи,´на
спирати, спрати смыва,´ть, смыть, состира,´ть, сости,´рывать, сполосну,´ть
спис м. сочине,´ние, произведе,´ние
скупљени списи - собра,´ние сочине,´ний
списак м. спи,´сок, о,´пись
спискати промота,´ть, растра,´тить
сплав м. плот, барка,´с, паро,´м
сплавар м. плотого,´н, спла,´вщик, паро,´мщик
сплаварити води,´ть плоты,´, занима,´ться спла,´вом ле,´са, перевози,´ть на паро,´ме
спласнути спасть, уме,´ньшиться
сплашњавати опада,´ть, уменьша,´ться
сплачине ж. мн. помо,´и
сплести связа,´ть, сплести,´, запу,´тать, сбить с то,´лку; ~ се запу,´таться, смути,´ться, споткну,´ться
сплет м. сплете,´ние, запу,´таный клубо,´к
сплетати свя,´зывать, сплета,´ть, запу,´тывать
сплетеност ж. смуще,´ние, расте,´рянность
сплетка ж. спле,´тня, интри,´га
правити сплетке - спле,´тничать
сплеткар м. спле,´тник, интрига,´н
сплеткарија ж. спле,´тни, интри,´ги
сплеткарити спле,´тничать, занима,´ться спле,´тнями, интри,´гами
сплеткарство с. спле,´тничество, интрига,´нство
сплеткаш м. спле,´тник, интрига,´н
спљескати сплю,´щить, раздави,´ть, уда,´рить ладо,´нью
спљоштити сплю,´щить, расплю,´щить; ~се сплю,´щиться, расплю,´щиться
сподбити подхвати,´ть, подтолкну,´ть сни,´зу, подмя,´ть, помя,´ть сни,´зу
спознати осозна,´ть, поня,´ть, созна,´ть
спој м. соедине,´ние, спа,´йка, свя,´зка
кратак спој - коро,´ткое замыка,´ние
спојити соедини,´ть, скрепи,´ть, сплоти,´ть, припая,´ть; ~ се соедини,´ться, сплоти,´ться, припая,´ться
спојка ж. завя,´зка, свя,´зка, скре,´пка
спојни соедини,´тельный, связу,´ющий, скрепля,´ющий
спојница ж. сце,´пка, сцепле,´ние, соедине,´ние, свя,´зка
спокојан споко,´йный
спокојство с. споко,´йствие
споља снару,´жи, извне,´
спољашњи вне,´шний, нару,´жный
спољашност ж. вне,´шность, нару,´жность
спољни вне,´шний, нару,´жный
спољне послове - иностра,´нные де,´ла
спомен м. па,´мять, воспомина,´ние
теби у спомен - в па,´мять тебе,´
нема ни спомена - нет и в поми,´не
спомен-плоча - мемориа,´льная доска,´
споменак м. незабу,´дка
споменик м. па,´мятник
споменица ж. кни,´га, и,´зданная в па,´мять чего,´-либо или кого,´-либо, меда,´ль в честь или в па,´мять чего,´-либо
ратна споменица - меда,´ль в па,´мять войны,´
споменути, спомињати упомина,´ть, помина,´ть, упомяну,´ть, помяну,´ть; ~ се вспо,´мнить, вспомина,´ть
спона ж. 1. застёжка 2. скоба,´ 3. связь
спонзор м. 1. спо,´нсор 2. жарг. мужчи,´на, финанси,´рующий де,´вушку
спонзоруша ж. де,´вушка, встреча,´ющаяся то,´лько с бога,´тыми мужчи,´нами
спопадати, спопасти 1. охвати,´ть, обуя,´ть, обурева,´ть, захвати,´ть 2. наки,´нуться, напа,´сть, нападать, набра,´сываться
спор м. спор, суде,´бный проце,´сс, тя,´жба
спорити оспа,´ривать
споран спо,´рный
спор ме,´дленный, медли,´тельный, до,´лго для,´щийся
споровозни ма,´лой ско,´рости
споровозна роба - груз, отправля,´емый ма,´лой ско,´ростью
спорадичан споради,´ческий
споразум м. соглаше,´ние, догово,´р
трговински споразум - торгово,´е соглаше,´ние
споразуман согласо,´ванный, договорённый, согла,´сный
споразумевати се, споразумети се договори,´ться, согласова,´ть, догова,´риваться, согласо,´вывать
споразумно согласо,´ванно, по соглаше,´нию
споредан побо,´чный, второстепе,´нный
споредни производ - побо,´чный проду,´кт
споредан пут - бокова,´я доро,´га
споредна реченица - прида,´точное предложе,´ние
споречкати се повздо,´рить, поссо,´риться, поспо,´рить
спортиста м. спортсме,´н, физкульту,´рник
спортски спорти,´вный
способан спосо,´бный
бити способан за све - быть на всё спосо,´бным, уме,´ть всё де,´лать
способан за војску - го,´ден к вое,´нной слу,´жбе
спотакнути се, спотицати се спотыка,´ться, споткну,´ться
спотицање с. спотыка,´ние, споты,´чка
камен спотицања - ка,´мень преткнове,´ния
справа ж. инструме,´нт, прибо,´р, ору,´дие
справљати пригота,´вливать, изгота,´вливать
спрат м. эта,´ж
на спрату - на второ,´м эта,´же
на другом спрату - на тре,´тьем этаже,´
спрва снача,´ла, сперва,´
спрдати се издева,´ться, насмеха,´ться над ке,´м-либо
спрдња ж. издева,´тельство, насме,´шка, надруга,´тельство
спрега ж. 1. упря,´жка в па,´ру 2. смы,´чка, связь
спрезање с. соедине,´ние, объедине,´ние, смы,´чка
спреда спе,´реди, впереди,´
спрема ж. подгото,´вка, подгото,´вленность
стручна спрема - специа,´льная подгото,´вка, образова,´ние
девојачка спрема - прида,´нное
спремаља ж. убо,´рщица, приходя,´щая служа,´нка, дома,´шняя рабо,´тница
спреман гото,´вый, подгото,´вленный
спремање с. подгото,´вка, приготовле,´ние, загото,´вка, убо,´рка
спремати 1. гото,´вить, подгота,´вливать 2. запаса,´ть 3. убира,´ть, прибира,´ть
спремити се пригото,´виться, подгото,´виться
спретан ло,´вкий, прово,´рный, уме,´лый
спречити, спречавати меша,´ть, помеша,´ть, созда,´ть препя,´тствие, создава,´ть поме,´хи
спржити сжечь, спали,´ть; ~ се обже,´чься, спали,´ться
спријатељити подружи,´ть, сдружи,´ть; ~се подружи,´ться, сдружи,´ться
спровести провести,´, отвести,´ под конво,´ем, препроводи,´ть
спровод м. 1. сопровожде,´ние 2. конвои,´рование 3. похоро,´нная проце,´ссия
спроводити проводи,´ть, конвои,´ровать, отправля,´ть под конво,´ем; ~се проводи,´ться, осуществля,´ться
спроводљив осуществи,´мый, могу,´щий быть проведённым
спроводни проводя,´щий
спроводна цев - проводя,´щая труба,´
спроводно писмо - сопроводи,´тельное письмо,´
спроводник м. 1. провожа,´тый, конвои,´р 2. проводни,´к
спроводник електричне струје - проводни,´к электри,´ческого то,´ка
спроводница ж. препроводи,´тельное письмо,´, препроводи,´тельный докуме,´нт
спровођење с.1. проведе,´ние, осуществле,´ние 2. конвои,´рование, препровоже,´ние
спруд м. песча,´ная о,´тмель, ба,´нка
спрудовит име,´ющий мно,´го песча,´ных о,´тмелей, ба,´нок
спустити 1. спусти,´ть, опусти,´ть, сни,´зить, пони,´зить 2. уда,´чно, остроу,´мно отве,´тить на чью,´-либо ре,´плику;
пари,´ровать; ~ се спусти,´ться, опусти,´ться, сни,´зиться
спустити глас - пони,´зить го,´лос
спутан 1. запу,´танный, спу,´танный, 2. свя,´занный, стеснённый
спутати, спутавати 1. запу,´тывать, запу,´тать 2. стесня,´ть, спу,´тать, стесни,´ть; ~ се запу,´тываться,
заплета,´ться, запу,´таться
спуштати спуска,´ть, опуска,´ть, снижа,´ть; ~ се спуска,´ться, опуска,´ться
сравнити, сравњивати 1. выра,´внивать, вы,´ровнять, ровня,´ть, сровня,´ть 2. сравни,´ть, сопоста,´вить; ~ се сравни,´ться,
сра,´вниваться
сравњив сравни,´мый, сопостави,´мый
сразмер м. 1. соотноше,´ние 2. разме,´р, величи,´на 3. разма,´х, значе,´ние
сразмеран 1. соразме,´рный, пропорциона,´льный 2. соотноси,´тельный, относи,´тельный
срам м. стыд, срам
срам те било! - стыдно тебе,´!, стыди,´сь!
сраман посты,´дный, позо,´рный
срамежљив стыдли,´вый, засте,´нчивый, ро,´бкий
срамота ж. стыд, позо,´р, срам, срамота,´
срамотан сты,´дный, позо,´рный, гну,´сный
срамотити, срамити позо,´рить, срами,´ть, стыди,´ть; ~ се стыди,´ться, позо,´риться, срами,´ться
срасти се, срастати се сраста,´ться, прираста,´ть, зажива,´ть, срасти,´сь, прира,´сти, зажи,´ть
срашћивати сраста,´ться, прираста,´ть, зажива,´ть
срачунавати срачунати подсчита,´ть, подсчи,´тывать, вы,´числить, высчи,´тывать, рассчита,´ть
Србин м. серб
србовати чу,´вствовать и вести,´ себя,´ как серб
Српкиња ж. се,´рбка
српски се,´рбский
срдачан серде,´чный, раду,´шный
срдит серди,´тый, злой, гне,´вный
сребраст серебри,´стый
сребрити серебри,´ть, око,´вывать в серебро,´; ~ се серебри,´ться
сребрн сере,´бряный
сребрник м. сере,´бряная моне,´та
сребрнина ж. серебро,´, сере,´бряные ве,´щи
сребрњак м. сере,´бряная монета
сребро с. серебро,´
среброљубац м. сребролю,´бец
среброљубив сребролюби,´вый, корыстолюби,´вый
среброљубље с. сребролю,´бие, корыстолю,´бие
среда ж. среда,´, середи,´на
шта је посреди? - в чём де,´ло?
средина ж. середи,´на, среда,´, окруже,´ние, центр
средишњи центра,´льный
средиште с. центр
средњи сре,´дний
средњи век - сре,´дние века,´, средневеко,´вье
средњевековни средневеко,´вый
средноевропски среднеевропе,´йский
средњошколац м. учени,´к сре,´дней шко,´лы
средњошколски относя,´щийся к сре,´дней шко,´ле
средњошколски професор - преподава,´тель сре,´дней шко,´лы
средовечан сре,´дних лет
средовечан човек - мужчи,´на сре,´дних лет
средоземни средизе,´мный
средити, сређивати приводи,´ть, привести,´ в поря,´док; ~ се прийти,´, приходи,´ть в поря,´док, успоко,´иться, успока,´иваться
сређеност ж. упоря,´доченность, уравнове,´шенность
средство с. сре,´дство
срез м. уе,´зд, райо,´н
срески уе,´здный, райо,´нный
срезати сре,´зать, обре,´зать, скрои,´ть
срезивати среза,´ть, обреза,´ть, выкра,´ивать
срести, сретати встреча,´ть, встре,´тить; ~се встре,´титься, встреча,´ться
срећа ж. сча,´стье
он нема среће - нет ему,´ сча,´стья, ему,´ не везёт
срећан счастли,´вый
срећан ти пут - счастли,´вого пути,´!
срећка ж. вы,´игрышный лотере,´йный биле,´т
срећом по сча,´стью, к сча,´стью
срж ж. ко,´стный мозг, сердцеви,´на, суть, су,´щность
срицати чита,´ть по склада,´м, произноси,´ть ме,´дленно, с расстано,´вкой
сркати, сркнути хлебну,´ть, отхлебну,´ть, прихлёбывать, отхлёбывать, хлеба,´ть
сркутати прихлёбывать, похлёбывать, пить небольши,´ми глотка,´ми
срљати стремгла,´в нести,´сь, па,´дать, кати,´ться
срна ж. серна самка, дикая коза
срндаћ м. се,´рна саме,´ц, ди,´кий козёл
срнетина ж. мя,´со се,´рны, ди,´кой козы,´
срнећи относя,´щийся к се,´рне
срнећа кожа - ко,´жа се,´рны, ди,´кой козы,´
сродан ро,´дственный, сро,´дный, схо,´дный, схо,´дственный
сродити породни,´ть, сродни,´ть, сбли,´зить; ~ се породни,´ться, сбли,´зиться
сродник м. ро,´дственник, родня,´
сродство с. родство,´, сродство,´, схо,´дство
срођавати родни,´ть, сближа,´ть; ~ се родни,´ться, сближа,´ться
срозати, срозавати 1. сбро,´сить, сбра,´сывать 2. свали,´ть, сва,´ливать, обру,´шивать; ~ се па,´дать, пасть, сва,´ливаться,
опуска,´ться, скати,´ться
срочан 1. созву,´чный 2. согласо,´ванный, скла,´дный
срочити срифмова,´ть, сложи,´ть стихи,´, примири,´ть, согласова,´ть
срп м. серп
срп и чекић - серп и мо,´лот
српањ м. ию,´ль
српаст серпови,´дный, серпообра,´зный
срубити, срубљивати 1. сруба,´ть, сруби,´ть, обруба,´ть, обруби,´ть 2. подруба,´ть, подруби,´ть ткань
сручити вы,´лить, вы,´плеснуть, свали,´ть; ~се свали,´ться, повали,´ться, разру,´шиться
срушити разру,´шить, развали,´ть; ~ се свали,´ться, повали,´ться, разру,´шиться
срцаст сердцеви,´дный
срце с. се,´рдце
десна и лева комора срца - пра,´вое и ле,´вое предсе,´рдие
мана срца - поро,´к се,´рдца
бити тврда срца - быть чёрствым, равноду,´шным
руку на срце - положа,´ ру,´ку на,´ сердце
срчан серде,´чный
срчана мана - поро,´к се,´рдца
срчана кап - разры,´в, парали,´ч се,´рдца
срчаност ж. отва,´жность, отва,´га, му,´жество, хра,´брость
срџба ж. гнев, зло,´ба
стабилан стаби,´льный, усто,´йчивый
стабилизовати стабилизи,´ровать, упро,´чить
стабилност ж. стаби,´льность, усто,´йчивость
стабло с. ствол
стабљика ж. сте,´бель
став м. 1. положе,´ние те,´ла, по,´за 2. абза,´ц, разде,´л, часть 3. отноше,´ние, пози,´ция
ставити поста,´вить, положи,´ть
ставити под кључ - запере,´ть на ключ
ставити некога у притвор - подве,´ргнуть кого,´-либо предвари,´тельному заключе,´нию
ставити себи у дужност - счесть свои,´м до,´лгом
ставити на пробу - подве,´ргнуть испыта,´нию
ставити ван снаге - объяви,´ть недействи,´тельным
ставити се на чело - стать во главе,´
ставка ж. абза,´ц, разде,´л
стављати ста,´вить, класть; ~ се станови,´ться
стављати на муке - подверга,´ть пы,´ткам
стављати некоме у дужност - вменя,´ть в обя,´занность
стагнација ж. стагна,´ция, засто,´й
стадијум м. ста,´дия
стадо м. ста,´до
стаза ж. тропи,´нка
знати све стазе и богазе - знать все ходы,´ и вы,´ходы
стаја ж. сто,´йло, коню,´шня, хлев, сара,´й, бара,´к
стајалиште с. стоя,´нка
стајање с. стоя,´нка, остано,´вка, приостано,´вка
стајати идти,´, быть к лицу,´, зави,´сеть
како стоје ствари? - как дела,´?
стајати на својим ногама - стоя,´ть на свои,´х нога,´х
стајаћи стоя,´чий
стајаћа вода - стоя,´чая вода,´
стајаћа војска - регуля,´рные войска,´
стајаће одело - пра,´здничное пла,´тье
стаклар м. стеко,´льщик, стеклова,´р, торго,´вец стекля,´нными изде,´лиями
стаклара ж. стеко,´льный заво,´д
стакларија ж. стекло,´, изде,´лия из стекла,´
стакларски стеко,´льный
стакларска радња - магази,´н стекля,´нных изде,´лий
стакларски занат - ремесло,´ стеко,´льщика
стакласт стеклови,´дный, остекляне,´вший
стаклен стекля,´нный
стаклена башта - оранжере,´я
стакленац м. стекля,´нный ша,´рик
стакло с. 1. стекло,´ 2. ба,´нка, скля,´нка
стаклорезац м. стеко,´льщик, стеклоре,´з
стаклорезница ж. стеклоре,´зная мастерска,´я, стеко,´льный магази,´н
сталак м. штати,´в, подста,´вка, мольбе,´рт, пюпи,´тр
сталан постоя,´нный, усто,´йчивый, неизме,´нный
сталеж м. сосло,´вие
сталешки сосло,´вный
сталожен уравнове,´шенный, споко,´йный, вы,´держанный
сложити успоко,´ить, угомони,´ть, дать устоя,´ться; ~ се успоко,´иться, стать уравнове,´шенным, отстоя,´ть, осе,´сть
стан м. кварти,´ра
стан за самца - ко,´мната для одино,´кого
станар м. квартира,´нт, жиле,´ц, постоя,´лец
станарина ж. кварти,´рная пла,´та, пла,´та за посто,´й
стамбени кварти,´рный, жили,´щный
стамбено питање - жили,´щный вопро,´с
стамбена површина - жила,´я пло,´щадь
становати жить, прожива,´ть, обита,´ть
становник ж. жи,´тель, обита,´тель
становништво с. населе,´ние, народонаселе,´ние
станодавац м. квартирохозя,´ин, лицо,´, сдаю,´щее кварти,´ру
станица ж. ста,´нция
железничка станица - железнодоро,´жная ста,´нция, вокза,´л, остано,´вка
трамвајска станица - трамва,´йная остано,´вка
станични станцио,´нный, вокза,´льный
становиште с. то,´чка зре,´ния, пози,´ция
стање с. состоя,´ние, положе,´ние
стање воде - у,´ровень воды,´
жена у другом стању - же,´нщина в интере,´сном положе,´нии, бере,´менная же,´нщина
бројно стање - чи,´сленность
стањити утончи,´ть, сде,´лать то,´ньше; ~ се утончи,´ться, стать то,´ньше
стар 1. ста,´рый 2. ве,´тхий
он је стар тридесет година - ему,´ три,´дцать лет
старалац м. опеку,´н, попечи,´тель, кура,´тор
старамајка ж. ба,´бушка, стару,´ха
старање с. 1. усе,´рдие, рве,´ние 2. попече,´ние, опе,´ка, забо,´та
старац м. стари,´к, ста,´рец
старачки ста,´рческий, старико,´вский, дря,´хлый
стареж м. старьё, хлам, ве,´тошь
старети старе,´ть, дряхле,´ть
старешина м. глава,´ семьи,´, нача,´льник, ста,´рший, старшина,´
разредни старешина - кла,´ссный руководи,´тель, кла,´ссный наста,´вник
старешинство с. старе,´йшинство, старшинство,´
старина ж. старина,´, дре,´вность
од старине - с дре,´вних времён
старинар м. антиква,´р, старьёвщик
старинарница ж. антиква,´рный магази,´н, ла,´вка старьёвщика
старинарски антиква,´рный, стари,´нный
старица ж. стару,´ха, стару,´шка
старкеља м. старика,´н, старика,´шка
стармали старообра,´зный, ра,´но разви,´вшийся, не по года,´м у,´мный
староверан старове,´рческий
староверац м. старове,´р
старовремски стари,´нный, ста,´рый, старомо,´дный
старогрчки древнегре,´ческий
стародреван старода,´вний, стари,´нный, дре,´вний
старозаветан ветхозаве,´тный
старокласичан анти,´чный, класси,´ческий
старолик старообра,´зный
староседелац м. старожи,´л
старословенски старославя,´нский, древнеславя,´нский
старост ж. ста,´рость, во,´зраст
без разлике пола и старости - без разли,´чия по,´ла и во,´зраста
староставан стари,´нный, давно,´ напи,´санный
старостан озабо,´ченный, забо,´тливый
старудија ж. старьё, ру,´хлядь, хлам
старалац м. опеку,´н, попечи,´тель
старалачки опеку,´нский, попечи,´тельский
старалаштво с. опеку,´нство, опе,´ка, попечи,´тельство
старање с. забо,´та, попече,´ние, усе,´рдие, стара,´ние
старатељ м. опеку,´н, попечи,´тель
старатељски опеку,´нский, попечи,´тельский
старатељство с. опеку,´нство, опе,´ка, попечи,´тельство
старати се забо,´титься, стара,´ться, усе,´рдствовать
стан м. стан, фигу,´ра
он је висока стаса - он высо,´кого ро,´ста
стасит ста,´тный, ро,´слый, высо,´кий
стасати подоспе,´ть, прибы,´ть, возмужа,´ть, стать взро,´слым
стати стать, встать, останови,´ться, переста,´ть, обойти,´сь, интересова,´ть
стати на снагу - возмужа,´ть, вступи,´ть в си,´лу
 стани - посто,´й, погоди,´
у овај џак може да стане 50 килограма - в э,´тот мешо,´к мо,´жет войти,´ 50 килогра,´ммов
стастистичар м. стати,´стик
стастистички статисти,´ческий
статистички подаци - статисти,´ческие да,´нные
статуа ж. ста,´туя
статут м. ста,´тут, уста,´в
ствар ж. вещь, предме,´т, де,´ло
то је добра ствар - э,´то де,´ло хоро,´шее
стара ствар - давно,´ изве,´стная и,´стина
стваран действи,´тельный, настоя,´щий, веще,´ственный
стварни доказ - веще,´ственное доказа,´тельство
стварност ж. действи,´тельность, реа,´льность, веще,´ственность
стваралац м. творе,´ц, созда,´тель
стваралачки тво,´рческий, созида,´тельный
стваралаштво с. тво,´рчество, созида,´ние
стварати создава,´ть, твори,´ть, образовывать; ~ се создава,´ться, образо,´вываться, появля,´ться, случа,´ться
створ м. творе,´ние, созда,´ние, существо,´, произведе,´ние
створити созда,´ть, сде,´лать, образо,´вать; ~ се созда,´ться, образова,´ться, случи,´ться
стврднути уплотни,´ть, сгусти,´ть, сде,´лать твёрдым; ~ се отверде,´ть, затверде,´ть, зачерстве,´ть, стать чёрствым
стег м. стяг, зна,´мя
стегоноша м. знамено,´сец
стега ж. 1. зажи,´м, тиски,´ 2. дисципли,´на
стегнути, стезати 1. стя,´гивать, стяну,´ть, затя,´гивать, затяну,´ть 2. сжима,´ть, сжать, сдави,´ть; ~ се стяну,´ться, сжа,´ться,
сжима,´ться, застыва,´ть, затвердева,´ть
стегнути руку - пожа,´ть ру,´ку
стегнути зубе - сти,´снуть зу,´бы
стегло је време - похолода,´ло
стегло ми се срце - у меня,´ сжа,´лось се,´рдце
стезник м. корсе,´т
стена ж. скала,´, утёс, большо,´й ка,´мень
стеновит скали,´стый, утёсистый, камени,´стый
стење с. ска,´лы, утёсы, скали,´стое ме,´сто
стеница ж. клоп
стеничав заражённый клопа,´ми
стенограм м. стеногра,´мма
стенографија ж. стеногра,´фия
стенографисати стенографи,´ровать
стењати стона,´ть
степа ж. степь
степни степно,´й
степен м. гра,´дус, сте,´пень
подићи на други степен - возвести,´ в квадра,´т
степени поређења - сте,´пени сравне,´ния
степенице ж. мн. ле,´стница
ићи уз степенице - поднима,´ться по ле,´стнице
сићи низ степенице - спусти,´ться по ле,´стнице
степениште с. ле,´стничная кле,´тка, ле,´стница
стереотипан стереоти,´пный
стерилан стери,´льный
стерилизација ж. стерилиза,´ция
стерилизовати стерилизова,´ть
стесати стеса,´ть, обтеса,´ть, сруби,´ть, сде,´лать
стеснити, стешњавати 1. су,´живать, су,´зить, обу,´зить, де,´лать те,´сным 2. зажима,´ть, зажа,´ть, стесни,´ть; ~ се 1. су,´зиться,
станови,´ться, стать те,´сным 2. сжа,´ться
стешњеност ж. стеснённость, теснота,´, у,´зость
стећи 1. приобрести,´, добы,´ть 2. заслужи,´ть, зарабо,´тать; ~ се собра,´ться, сбежа,´ться, сойти,´сь
стећи поверење - заслужи,´ть дове,´рие
стећак м. богоми,´льский надгро,´бный па,´мятник
стециште с. сбо,´рный пункт, ме,´сто сбо,´ра
стецишни ко,´нкурсный
стецишни поступак - проце,´сс ликвида,´ции иму,´щества при объявле,´нии ко,´нкурса по банкро,´тству
стечај м. ко,´нкурс по банкро,´тству
стечајни ко,´нкурсный, ликвидацио,´нный
стечајна маса - иму,´щество, подлежа,´щее ликвида,´ции при банкро,´тстве
стизати, стигнути 1. догонять, настига,´ть, догна,´ть, насти,´чь 2. прибыва,´ть, приезжа,´ть 3. успева,´ть, хвати,´ть, хвата,´ть, быть доста,´точным
стид м. стыд, позо,´р, срам
стид ме је да то кажем - мне сты,´дно об э,´том сказа,´ть
како вас није стид? - как вам не со,´вестно?
стидан посты,´дный, сты,´дный
стидети се стыди,´ться
стидљив стыдли,´вый, засте,´нчивый, конфу,´зливый
стидљивост ж. стыдли,´вость, стыд
стил м. стиль
стилизовати стилизова,´ть
стилиста м. стили,´ст
стилистика ж. стили,´стика
стилски стилисти,´ческий, стилево,´й, сти,´льный
стинути се охлади,´ться, осты,´ть, сгусти,´ться, затверде,´ть
стипса ж. 1. квасцы,´ 2. м. и ж. жа,´дина
стисак м. сжа,´тие
стисак руку - рукопожа,´тие
стиска ж. да,´вка, теснота,´, толкотня,´
стискати, стиснути сжима,´ть, сжать, сти,´скивать, сти,´снуть, сда,´вливать, сдави,´ть; ~ се сжа,´ться, сверну,´ться
стискати некоме руку - пожима,´ть ру,´ку кому,´-либо
стиснуће с. сжа,´тие, сда,´вливание
стих м. стих
ставити у стихове - описа,´ть в стиха,´х
стихоклепац м. стихоплёт
стихотворац м. стихотво,´рец
стихотворство с. стихотво,´рство
стихија ж. стихи,´я
стицај м. стече,´ние
стицај прилика - стече,´ние обстоя,´тельств
стицати приобрета,´ть, получа,´ть, заслу,´живать; ~ се 1. собира,´ться, сбега,´ться, сходи,´ться 2. стека,´ться, слива,´ться
стишати, стишавати 1. успока,´ивать, утихоми,´ривать, утихоми,´рить, угомони,´ть 2. сде,´лать ти,´ше, приглуши,´ть; ~ се
1. успока,´иваться, утихоми,´риться 2. стиха,´ть, затиха,´ть, зати,´хнуть
сто м. 1. стол 2. сто, со,´тня
писаћи сто - пи,´сьменный стол
поставити сто - накры,´ть на стол
столар м. столя,´р
столарија ж. столя,´рное ремесло,´, столя,´рничество, столя,´рные изде,´лия
столарница ж. столя,´рная мастерска,´я
столарски столя,´рный
столарски занат - столя,´рное ремесло,´
столарство с. столя,´рничество, столя,´рное ремесло,´
столица ж. стул
столњак м. ска,´терть
стогодишњак м. столе,´тний стари,´к
стогодишњи столе,´тний
стогодишњица ж. столе,´тие, столе,´тний юбиле,´й
столетни столе,´тний
столеће с. столе,´тие, век
стонога ж. сороконо,´жка
стопостотни стопроце,´нтный
стострук стокра,´тный
стоти со,´тый
стоти део - со,´тая часть
стотина ж. со,´тня, сто
пет стотина - пятьсо,´т
осамстотина - восемьсо,´т
две стотине - две,´сти
стотинак м. около ста, с со,´тню
стотинарка ж. со,´тня
стовариште с. ме,´сто разгру,´зки, вы,´грузки
стог м. стог се,´на, соло,´мы
стога поэ,´тому, потому,´, оттого,´
стожер м. ось, по,´люс
стожерни по,´люсный, основно,´й, гла,´вный
стожерник м. поля,´рный круг
стока ж. 1. скот, скоти,´на 2. (о челове,´ке) скоти,´на
крупна стока - кру,´пный рога,´тый скот
ситна стока - ме,´лкий скот
стока без репа - болва,´н
стомак м. желу,´док
стомачни желу,´дочный
стомачни болови - бо,´ли в желу,´дке
стопа ж. 1. стопа,´ ноги,´ 2. след ступни,´ 3. стопа,´ в стихосложе,´нии 4. отре,´зок, ме,´ра
каматна стопа - проце,´нтная ста,´вка
ни стопу земље - ни пя,´ди земли,´
пратити некога у стопу - сле,´довать за ке,´м-либо по пя,´там
стопало с. ступня,´
стопирати е,´хать автосто,´пом
стопити 1. распла,´вить, растопи,´ть 2. соедини,´ть, спла,´вить; ~ се 1. распла,´виться, растопи,´ться 2. соедини,´ться, спла,´виться
стотка ж. жарг. со,´тня (обы,´чно о деньга,´х)
сточан относя,´щийся к скоту,´
сточна храна - корм для скота,´
сточар м. скотово,´д, животново,´д
сточарство с. скотово,´дство, животново,´дство
страва ж. 1. страх, у,´жас, жуть 2. жарг. отли,´чно, превосхо,´дно
стравичан 1. стра,´шный, ужа,´сный, жу,´ткий 2. жарг. отли,´чный, превосхо,´дный
страга сза,´ди, с за,´дней стороны,´
страдалник м. страда,´лец, му,´ченик
страдати 1. пострада,´ть, перенести,´ неприя,´тности 2. потерпе,´ть убы,´ток
стража ж. карау,´л, стра,´жа, ва,´хта
почасна стража - почётный карау,´л
стајати на стражи - стоя,´ть на стра,´же, быть в карау,´ле, стоя,´ть на часа,´х
стражар м. часово,´й, карау,´льный, патру,´льный, сто,´рож
стражарити 1. нести,´ карау,´льную слу,´жбу, стоя,´ть на часа,´х 2. стере,´чь, сторожи,´ть
стражарница ж. карау,´льное помеще,´ние, сторо,´жка
стражарски карау,´льный
стражарска служба - карау,´льная слу,´жба
стражарски брод - сторожево,´й кора,´бль
стражни за,´дний
стран 1. иностра,´нный 2. чужо,´й
страни језик - иностра,´нный язы,´к
странац м.1. иностра,´нец, чужестра,´нец 2. чужо,´й челове,´к, незнако,´мец
страначки 1. иностра,´нный, чужестра,´нный 2. парти,´йный
страна ж. 1. сторона,´ 2. бок 3. грань 4. страни,´ца
с доње стране - сни,´зу
с горње стране - све,´рху
на све стране - во все сто,´роны
од моје стране - с мое,´й стороны,´
на страни - за грани,´цей
стране света - стра,´ны све,´та
страница ж. страни,´ца
странка ж. 1. па,´ртия 2. посети,´тель, проси,´тель 3. сторона,´ (в суде,´)
странке се примају од осам сати - - приём посети,´телей с восьми,´ часо,´в
странпутица ж. бокова,´я, объездна,´я доро,´га, объе,´зд, неве,´рная доро,´га, неве,´рный путь
страст ж. страсть
страстан стра,´ственный
стратег м. страте,´г
стратегија ж. страте,´гия
стратегијски стратеги,´ческий
страћара ж. лачу,´га, хиба,´рка
страћити истра,´тить, растра,´тить, израсхо,´довать
страх м. страх
страх од смрти - страх сме,´рти
страх ме је - я бою,´сь, мне стра,´шно
страховати боя,´ться, опаса,´ться, поба,´иваться, страши,´ться
страховит стра,´шный, ужа,´сный, гро,´зный
страхопоштовање с. благогове,´ние, глубо,´кое уваже,´ние
страхота ж. ужас, жуть, стра,´шное де,´ло
страхотан ужа,´сный, стра,´шный
страшан стра,´шный, ужа,´сный, гро,´зный
страшило с. пу,´гало, чу,´чело
страшити пуга,´ть, страши,´ть; ~ се пуга,´ться, боя,´ться, страши,´ться
страшљив боязли,´вый, пугли,´вый, трусли,´вый
страшљивац м. трус, пугли,´вый, боязли,´вый челове,´к
стрвина ж. па,´даль, дохля,´тина, мертвечи,´на
стрвинар м. стервя,´тник, орёл
стрводер м. живодёр
стрводерница ж. живодёрня
стргнути сорва,´ть, сдёрнуть
стрела ж. стрела,´
стреласт стрелообра,´зный, стрелови,´дный
стреласт м. стрело,´к
стрелиште с. стре,´льбище, тир
стрељати расстрели,´вать, стреля,´ть
стрељачки стрелко,´вый
стрељачки пук - стрелко,´вый полк
стреме с. стре,´мя
стремити устремля,´ться, тяготе,´ть
стрепети опаса,´ться, боя,´ться
стрепња ж. 1. боя,´знь, страх, опасе,´ние 2. тре,´пет, ро,´бость
стрести, стресати стря,´хивать, сбра,´сывать стряхну,´ть, сбро,´сить; ~ се 1. отряхну,´ться, стря,´хиваться 2. вздра,´гивать,
вздро,´гнуть
стрижибуба ж. жук-уса,´ч
стрина ж. тётка
стриц м. дя,´дя
стричевић м. двою,´родный брат
стрм круто,´й, отве,´сный
стрмо кру,´то, отве,´сно
стрмоглавити сбро,´сить вниз голово,´й, кувырко,´м; ~ се сорва,´ться, полете,´ть вниз голово,´й, скати,´ться ку,´барем
стрмоглавце кувырко,´м, вниз голово,´й
стрњика ж. жнивьё, стерня,´
стровалити свали,´ть, опроки,´нуть, гро,´хнуть о зе,´млю; ~ се свали,´ться, опроки,´нуться, гро,´хнуться
строг стро,´гий
строј м. 1. строй, цепь 2. механи,´зм, маши,´на
избацити из строја - вы,´вести, из стро,´я
стрељачки строј - стрелко,´вая цепь
стројити де,´лать построе,´ние, стро,´ить, ста,´вить в строй
стројар м. машини,´ст, меха,´ник
стропоштати се стропоштавати се свали,´ться, сва,´ливаться, обвали,´ться, обва,´ливаться, ру,´хнуть, обру,´шиваться
гро,´хнуться
строфа ж. строфа,´
стрпати свали,´ть в ку,´чу, запря,´тать, запиха,´ть, вт,´иснуть; ~се наби,´ться, вти,´снуться, впихну,´ться
стрпети стерпе,´ть, перетерпе,´ть, снести,´; ~се потерпе,´ть, пережда,´ть, обожда,´ть
стрпљење с. терпе,´ние
стрпњив терпели,´вый, снисходи,´тельный
струг м. 1. руба,´нок 2. тока,´рный стано,´к
стругар м. то,´карь
стругара ж. лесопи,´льня, лесопи,´лка
стругарски тока,´рный
стругарски астал - тока,´рный стано,´к
стругати 1. точи,´ть, обта,´чивать на тока,´рном станке,´ 2. строга,´ть, скобли,´ть 3. пили,´ть, распи,´ливать 4. храпе,´ть
стругнути 1. подточи,´ть немно,´го 2. удра,´ть, убежа,´ть
струготина ж. стру,´жка, опи,´лки
струја ж. 1. струя,´, тече,´ние 2. электри,´ческий ток
политичка струја - полити,´ческое тече,´ние
електрична струја - электри,´ческий ток
наизменична струја - переме,´нный ток
струја високог напона - ток высо,´кого напряже,´ния
струјати течь, протека,´ть
струјомер м. счётчик
струк м. 1. стан, та,´лия 2. сте,´бель
струк лука - перо,´ лу,´ка
струка ж. 1. специа,´льность, о,´трасль труда,´, нау,´ки 2. род, вид 3. прядь верёвки, шнура,´ 4. черного,´рский плед
од три струке - в три пря,´ди, трёхпрядный
струковни специа,´льный, отраслево,´й
структура ж. устро,´йство
структура државне управе - структу,´ра госуда,´рственного управле,´ния
струна ж. 1. струна,´ 2. ко,´нский во,´лос
струнача ж. матра,´ц, поду,´шка
стручан специа,´льный, относя,´щийся к специа,´льности
стручна спрема - специа,´льная подгото,´вка
стручан испит - экза,´мен по специа,´льности
стручно мишљење - компете,´нтное мне,´ние
стручњак м. специали,´ст, знато,´к, экспе,´рт
стручњачки относя,´щийся к специали,´сту, знатоку,´
стручњачка комисија - экспе,´ртная коми,´ссия
стрчати торча,´ть, высо,´вываться, выделя,´ться
стршљен м. ше,´ршень
стуб м. 1. столб, коло,´нна 2. опо,´ра, бык мо,´ста
стубови науке - столпы,´ нау,´ки
кичмени стуб - позвоно,´чник, позвоно,´чный столб
стубац м. столбе,´ц, коло,´нка
стубе ж. мн. ле,´стница
стубиште с. ле,´стничная кле,´тка
студен студённый, холо,´дный
студен ж. сту,´жа, хо,´лод
студенац м. исто,´чник, родни,´к
студени м. ноя,´брь
студент м. студе,´нт; ~киња ж. студе,´нтка
студентски студе,´нческий
студија ж. изуче,´ние, наблюде,´ние, нау,´чный труд, монография
студио с. сту,´дия
студирати 1. изуча,´ть, штуди,´ровать 2. рассма,´тривать, размышля,´ть 3. обуча,´ться, учи,´ться в университе,´те
стужити се затошни,´ть, вы,´звать чу,´вство тошноты,´
стукнути попя,´тить, осади,´ть наза,´д, отпря,´нуть
ступањ м. ступе,´нь, сте,´пень, гра,´дус
ступњевит 1. ступе,´нчатый, террасови,´дный 2. после,´довательный
ступати, ступити 1. вступа,´ть, вступи,´ть, войти,´, входи,´ть 2. ступа,´ть, ступи,´ть, наступи,´ть, наступа,´ть
ступац м. подпо,´рка, столбе,´ц
стући растоло,´чь, раздроби,´ть, растра,´тить, расточи,´ть; ~ се уда,´риться
стуштити се помрачне,´ть, потемне,´ть
небо се стушти - не,´бо заволокло,´сь ту,´чами
субвенисати субсиди,´ровать, вы,´дать субве,´нцию
субвенција ж. субве,´нция, субси,´дия
субјекат м. подлежа,´щее
субјективан субъекти,´вный
субјектни субъе,´ктный, относя,´щийся к подлежа,´щему
сублимат м. сублима,´т
субординација ж. субордина,´ция, подчинённость
субота ж. суббо,´та
суботни суббо,´тный
сув 1. сухо,´й 2. худо,´й, то,´щий, сухоща,´вый, худоща,´вый 3. копчёный 4. чи,´стый, по,´лный 5. ску,´чный, холо,´дный
суво месо - копчёное мя,´со
сува шљива - черносли,´в
суво грожђе - изю,´м
суво злато - чи,´стое зо,´лото
сува штета - чи,´стый убы,´ток
суварак м. 1. суха,´я ве,´тка, сухо,´е де,´рево, сухосто,´й 2. сушёный, вя,´леный виногра,´д
суво с. су,´ша
путовати водом и сувим - путеше,´ствовать по воде,´ и по су,´ше
сувоземни сухопу,´тный
сувоземна војска - сухопу,´тные войска,´
сувомразица ж. сухо,´й моро,´з
сувопаран сухо,´й, ску,´чный, стро,´го официа,´льный
суверен сувере,´нный
сувишак м. изли,´шек, ли,´шек
сувишан изли,´шний, ли,´шний
сувише сли,´шком, чрезме,´рно мно,´го
сувласник м. совладе,´лец
сувласнички совладе,´льческий
сувласништво с. совладе,´ние
сувоњав худоща,´вый, сухоща,´вый
сувопаран сухопа,´рый, сухо,´й, ску,´чный
сугерирати внуша,´ть
сугестија ж. внуше,´ние
сугласник м. согла,´сный звук
сугласнички относя,´щийся к согла,´сному зву,´ку
суграђанин м. согра,´жданин, земля,´к
суд м. 1. сосу,´д, посу,´дина 2. суд, трибуна,´л 3. сужде,´ние, мне,´ние, оце,´нка
крвни судови - кровено,´сные сосу,´ды
тужити суду - пода,´ть жа,´лобу, предьяви,´ть иск
судар м. 1. доро,´жно-тра,´нспортное происше,´ствие 2. столкнове,´ние, конфли,´кт 3. жарг. свида,´ние
судац м. судья,´
судачки суде,´йский
судбени суде,´бный
судија м. судья,´
истражни судија - суде,´бный сле,´дователь
судијин принадлежа,´щий судье,´
судити 1. суди,´ть 2. выска,´зывать сужде,´ние, мне,´ние; ~се суди,´ться
судијски суде,´йский
судница ж. зал суда,´
судски суде,´бный
судски поступак - судопроизво,´дство
судство с. суде,´бные институ,´ции
сударити се, сударати се столкну,´ться, ста,´лкиваться
судбина ж. судьба,´, уде,´л, рок, судьби,´на
судбински зави,´сящий от судьбы,´
судбоносан реша,´ющий, роково,´й
судбоносна победа - реша,´ющая побе,´да
судбоносно питање - роково,´й вопро,´с
суделовање с. соуча,´стие, уча,´стие
суделовати уча,´ствовать, соуча,´ствовать, принима,´ть уча,´стие
судопера ж. судомо,´йка
сужавати су,´живать; ~се су,´живаться, сжима,´ться
сузити су,´зить, обу,´зить; ~се су,´зиться, сжа,´ться
сужањ м. устар. у,´зник, пле,´нник, раб
сужањство с. устар. нево,´ля, плен, заключе,´ние, у,´зничество
суза ж. слеза,´
сузан слёзный
сузне жлезде - слёзные же,´лезы
сузбијати отбива,´ть, отража,´ть, ограни,´чивать, вести,´ борьбу,´
сузбијати заразу - боро,´ться с зара,´зой
сузбити 1. отби,´ть, отрази,´ть, ограни,´чить 2. победи,´ть
сузбити заразу - ликвиди,´ровать зара,´зу, уничто,´жить зара,´зу
сујеверан суеве,´рный
сујеверје с. суеве,´рие
сујета ж. тщесла,´вие, суета,´, су,´етность, тще,´та
сујетан тщесла,´вный, су,´етный
сукати сучи,´ть, закру,´чивать, засу,´чивать
сукати рукаве - засу,´чивать рукава,´
сукљати вали,´ть, вырыва,´ться
сукнен суко,´нный
сукно с. грубошёрстное, просто,´е сукно,´
сукнути хлы,´нуть, бро,´ситься
крв му сукну у главу - кровь бро,´силась ему,´ в го,´лову
сукња ж. ю,´бка
сукоб м. столкнове,´ние
сукобити, сукобљавати встреча,´ть, встре,´тить; ~се встре,´титься, столкну,´ться, встреча,´ться, ста,´лкиваться,
начина,´ть, име,´ть сты,´чку
сукрвица ж. су,´кровица
сукривац м. соуча,´стник в преступле,´нии
сулуд придуркова,´тый, с при,´дурью, слабоу,´мный
суљати вали,´ть, вырыва,´ться, нагреба,´ть; ~се скользи,´ть
суманут чудно,´й, придуркова,´тый, поме,´шанный, безу,´мный
сумаран сумма,´рный, обобщённый
сумња ж. сомне,´ние, подозре,´ние
сумњати сомнева,´ться, относи,´ться недове,´рчиво, подозрева,´ть
сумњив сомни,´тельный, подозри,´тельный
сумњичити подозрева,´ть кого,´-либо
суморан угрю,´мый, хму,´рый, мра,´чный
сумпор м. се,´ра
сумпораст се,´рнистый
сумпорни се,´рный
сумпорна киселина - се,´рная кислота,´
сумпоровит се,´рнистый
сумпорводоник м. сероводоро,´д
сумпороводонички сероводоро,´дный
сумрак м. обме,´рки, су,´мрак, полумра,´к
сумрачан су,´мрачный
сумрачити се сме,´ркнуться
сународник сооте,´чественник
сунђер м. гу,´бка
сунђераст гу,´бчатый
суноврат м. вниз голово,´й
све је отишло у суноврат - всё пошло,´ пра,´хом, всё полете,´ло в тартарары,´
суновратити се свали,´ться ку,´барем, полете,´ть че,´рез го,´лову
суновратице вниз голово,´й, кувырко,´м
сунути 1. влить, нали,´ть, плесну,´ть 2. насы,´пать, подсы,´пать
сунути у вис - взметну,´ться, взлете,´ть
сунути у главу - внеза,´пно прийти,´ в го,´лову
сунце с. со,´лнце
сунцобран м. зо,´нтик от со,´лнца
сунцокрет м. подсо,´лнух
сунчан со,´лнечный
сунчани круг - со,´лнечный круг, зодиа,´к, диск со,´лнца
сунчаник м. со,´лнечные часы,´
сунчаница ж. со,´лнечный уда,´р
сунчати се лежа,´ть на со,´лнце, загора,´ть, принима,´ть со,´лнечную ва,´нну
сунчев со,´лнечный
сунчев сјај - блеск со,´лнца
сунчеве пеге - со,´лнечные пя,´тна
суочавање с. о,´чная ста,´вка
суочити, суочавати дать, дава,´ть о,´чную ста,´вку; ~се подве,´ргнуться о,´чной ста,´вке
супа ж. суп
супарништво с. сопе,´рничество
суперлатив м. превосхо,´дная сте,´пень сравне,´ния
супероксид м. пе,´рекись
супротан противополо,´жный, проти,´вный
супротност ж. противополо,´жность, противоре,´чие, контра,´ст
супруг м. супру,´г
супстантив м. и,´мя существи,´тельное
супстанција ж. субста,´нция
суптилан субти,´льный, то,´нкий, не,´жный
сур пе,´пельно-се,´рый
сурвати бро,´сить, пове,´ргнуть; ~се сорва,´ться, упа,´сть, полете,´ть
сурла ж. 1. хо,´бот 2. жарг. дли,´нный нос
сурласт хоботообра,´зный, хоботови,´дный
суров суро,´вый, гру,´бый
сурогат м. суррога,´т
сурутка ж. сы,´воротка
сусед м. сосе,´д
суседан сосе,´дний, сме,´жный, сосе,´дский
суседски сосе,´дский, сосе,´дний
суснежица ж. дождь со сне,´гом, мо,´крый снег, сля,´коть
суспендовати вре,´менно отстрани,´ть от до,´лжности
сусрет м. встре,´ча
сусретљив предупреди,´тельный
сусретнути се, сусрести се встре,´титься
сусретати се встреча,´ться
сустати уста,´ть, переутоми,´ться, обесси,´леть
сустегнути, сустезати удержа,´ть, задержа,´ть, уде,´рживать, заде,´рживать; ~ се сдержа,´ться, сде,´рживаться
сустигнути, сустизати догна,´ть, насти,´гнуть; ~ се встре,´титься, прибы,´ть оди,´н за други,´м, догоня,´ть, настига,´ть; ~ се
встреча,´ться, прибыва,´ть оди,´н за други,´м
сутерен м. полуподва,´л, полуподва,´льное помеще,´ние
сутлијаш м. ри,´совая ка,´ша на молоке,´
сутон м. су,´мерки, су,´мрак
сутра за,´втра
сутрадан на друго,´й день, за,´втра
сутрашњи за,´втрашний
сутрашњица ж. за,´втрашний день
суфикс м. су,´ффикс
сух худо,´й, истощённый
сучелити се, сучељавати се 1. стать, стоя,´ть лицо,´м друг к дру,´гу 2. встре,´титься 3. прилега,´ть, грани,´чить
суџук м. 1. говя,´жья колбаса,´ 2. чурчхе,´ла
суша ж. сушь, за,´суха
сушан засу,´шливый, сухо,´й
сушна година - засу,´шливый год
сушара ж. суши,´льня, копти,´льня
сушење с. су,´шка, высыха,´ние, вя,´ление
сушионица ж. суши,´льня, суши,´лка, копти,´льня
сушити суши,´ть, высу,´шивать, вали,´ть, копти,´ть; ~се суши,´ться, подсыха,´ть, вя,´литься, копти,´ться
сушица ж. чахо,´тка
сушичав чахо,´точный
суштаствен устар. суще,´ственный
сушти устар. настоя,´щий, по,´длинный, су,´щий
сушта истина - су,´щая пра,´вда
суштина ж. су,´щность, суть
ући у суштину ствари - дойти,´ до су,´ти де,´ла
сферни сфери,´ческий
сферна тригонометрија - сфери,´ческая тригономе,´трия
сфинга ж. сфинкс
схватати, схватити поня,´ть, понима,´ть, улови,´ть, ула,´вливать, уясня,´ть себе,´, воспринима,´ть
схватљив поня,´тный, досту,´пный для понима,´ния, поня,´тливый
сходан подходя,´щий, соотве,´тственный
сценски сцени,´ческий

та 1. да, так, ведь 2. эта, та

табак м. лист бума,´ги
књига од четири штампана табака - кни,´га в четы,´ре печа,´тных листа,´
табакера ж. табаке,´рка
табан м. ступня,´, подо,´шва
табанати то,´пать, топота,´ть, топта,´ться
табанати у месту - топта,´ться на ме,´сте
табати 1. утрамбо,´вывать, утаптыва,´ть 2. жарг. бить, избива,´ть
табела ж. табли,´ца, та,´бель
табеларни та,´бельный
табеларни преглед - обзо,´р схе,´ма в ви,´де табли,´цы, нагля,´дная табли,´ца
табла ж. 1. доска,´ 2. пли,´тка
табла чоколаде - пли,´тка шокола,´да
школска табла - кла,´ссная доска,´
табла за цртање - чертёжная доска,´
табла за писање - гри,´фельная доска,´, а,´спидная доска,´
табла леда - брусо,´к льда
табла лима - лист же,´сти
таблета ж. табле,´тка
таблица ж. табли,´ца
таблица множења - табли,´ца умноже,´ния
табор м. ла,´герь
таборити стоя,´ть ла,´герем
таборски ла,´герный
тава ж. устар. сковорода,´
таван м. 1. черда,´к 2. потоло,´к 3. слой, ряд, насти,´л
соба на тавану - манса,´рда
таваница ж. потоло,´к
тавански черда,´чный
тавански прозор - слухово,´е окно
таворити бе,´дно жить, влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние, прозяба,´ть
тад, тада тогда,´
од тада - с тех пор
кад тад - когда,´-либо, когда,´-нибудь
тадашњи тогда,´шний
тазбина ж. дом, семья,´ те,´стя
тазе све,´жий, но,´вый
тај тот, этот
тај и тај - тако,´й-то
у то време - в э,´то вре,´мя, в э,´тот моме,´нт
тајанствен 1. таи,´нственный, зага,´дочный 2. скры,´тный
тајити таи,´ть, скрыва,´ть, ута,´ивать
тајна ж. та,´йна, секре,´т
то је јавна тајна - э,´то всем изве,´стно
света тајна -та,´инство
тајни та,´йный, потайно,´й, секре,´тный
тајно, тајом та,´йно, тайко,´м, по секре,´ту, вта,´йне, исподтишка,´
тајност ж. секре,´т, таи,´нственность
држати нешто у тајности - держа,´ть что,´-либо в секре,´те
у тајности - тайко,´м, по секре,´ту
тајац м. 1. за,´водь 2. молча,´ние, по,´лная тишина,´
одједном настаде тајац - вдруг всё за,´мерло, вдруг наступи,´ла тишина,´
так м. ки,´й
такав тако,´й, тако,´в, таково,´й, э,´такий
какав отац такав син - како,´в оте,´ц, тако,´в и сын
на такав начин - таки,´м спо,´собом, таки,´м о,´бразом
такмац м. 1. сопе,´рник, уча,´стник состяза,´ния, соревнова,´ния 2. конкуре,´нт
такмичар м. уча,´стник состяза,´ния, соревнова,´ния
такмичење с. соревнова,´ние, состяза,´ние
такмичити се соревнова,´ться, состяза,´ться, конкури,´ровать
такнути, таћи 1. косну,´ться, притро,´нуться 2. затро,´нуть; ~ се дотро,´нуться, прикосну,´ться
такнути у нечије право - затро,´нуть чьи,´-либо пра,´ва
тако так, э,´так
и тако даље - и так да,´лее, и т. д.
исто тако - так же, так же то,´чно
сасвим тако - соверше,´нно ве,´рно
тако нешто - не,´что подо,´бное, что-то в э,´том ро,´де
како тако - сно,´сно, терпи,´мо
тако је! - соверше,´нно ве,´рно!, пра,´вильно! Так!
тако ми Бога! ( живота) - кляну,´сь Бо,´гом (жи,´знью)
такође та,´кже, то,´чно так же, то,´же
такозвани так называ,´емый
такорећи так сказа,´ть
такса ж. та,´кса, ге,´рбовый сбор, тари,´ф
таксени ге,´рбовый
таксена марка - ге,´рбовая ма,´рка
таксирати 1. устана,´вливать та,´ксу 2. вози,´ть такси,´
такси м. такси,´
таксиметар м. счётчик
такт м. такт
маршовати по такту - идти,´ в такт
извести некога из такта - вы,´вести кого,´-либо из себя,´
тактика ж. та,´ктика
тактичан такти,´чный
тактичар м. та,´ктик
тактички такти,´ческий
таламбас м. лита,´вра
талас м. волна,´, вал
звучни таласи - звуко,´вые во,´лны
електрични таласи - электри,´ческие во,´лны
таласање с. 1. волне,´ние 2. колеба,´ние, вибра,´ция
таласаст волни,´стый, волнообра,´зный
таласати 1. колеба,´ть, волнова,´ть, поднима,´ть во,´лны 2. колеба,´ться; ~ се волнова,´ться, колеба,´ться, вибри,´ровать
таласни волново,´й
таласна дужина - длина,´ волны,´
радиоемисије на следећим таласним дужинама ... - радиопереда,´чи на сле,´дующих волна,´х .. .
таласно кретање - волново,´е движе,´ние
таленат м. тала,´нт
имати таленат за нешто - име,´ть тала,´нт к чему,´-либо
талентован тала,´нтливый
талир м. та,´лер
талог м. 1. оса,´док, гу,´ща 2. на,´кипь 3. отре,´бье
друштвени талог - подо,´нки о,´бщества
таложити осажда,´ть, отлага,´ть; ~ се осажда,´ться, отлага,´ться
таложни оса,´дочный
талон м. часть карт
талпа ж. то,´лстая доска,´
таљигати перевози,´ть гру,´зы на теле,´ге, рабо,´тать во,´зчиком, перебива,´ться кое-как, прозяба,´ть, тяну,´ть ля,´мку
таљигаш м. во,´зчик, ломова,´я ло,´шадь
таљиге ж. мн. теле,´га, дро,´ги
тама ж. тьма, мрак, мгла
таман как раз, впо,´ру, то,´чно
таман посла - не дай Бог! э,´того ещё не хвата,´ло!
таманити 1. истребля,´ть, уничтожа,´ть2. мори,´ть, выводи,´ть; ~ се уничтожа,´ться, истребля,´ться
тамбура ж. тамбу,´р, мандоли,´на
тамбураш м. музыка,´нт игра,´ющий на тамбу,´ре
тамјан, тамњан м. ла,´дан
тамјаника ж. муска,´т
тамнети темне,´ть
тамница ж. тюрьма,´, темни,´ца
тамничар м. тюре,´мщик
тамничарски относя,´щийся к тюре,´мщику
тамничарска служба - слу,´жба тюре,´мщика
тамнички тюре,´мный
тамновати находи,´ться в заключе,´нии, в тюрьме,´, быть у,´зником
тамножут тёмно-жёлтый, све,´тло-кори,´чневый
тамнозелен тёмно-зелёный
тамнолик сму,´глый, темноли,´цый
тамо там, туда,´
ни тамо ни овамо - ни туда,´, ни сюда,´
тамо амо - туда,´-сюда,´
кад тамо - вдруг
тамошњи та,´мошний
танак 1. то,´нкий 2. стро,´йный 3. (го,´лос) не,´жный, сла,´бый
танан 1. то,´нкий 2. не,´жный, чу,´ткий 3. утончённый, делика,´тный
танац м. та,´нец
тангента ж. каса,´тельная
тангентни каса,´тельный
тангирати каса,´ться
тандарамандара, тандараброћ м. чепуха,´, вздор, ерунда,´
тандарија ж. тартарары,´
нека све иде у тандарију - пусть всё лети,´т в тартарары,´
тандркати громыха,´ть, стуча,´ть, дребезжа,´ть, тарахте,´ть
тане с. пу,´ля
танко то,´нко
танковрх остроконе,´чный, острове,´рхий
танконог тонконо,´гий
танкоћа ж. то,´нкость
танкоуман тупоу,´мный, глупова,´тый
танкошијаст тонкоше,´ий, с то,´нкой ше,´ей
танушан то,´ненький
танчати де,´лать то,´ньше, утонча,´ться, де,´латься то,´ньше
танчина ж. то,´нкость
проучити нешто у танчине - изучи,´ть что,´-либо до то,´нкостей
тањити утонча,´ть, делать то,´ньше; ~ се утонча,´ться, станови,´ться то,´ньше
тањир м. таре,´лка, блю,´до
плитак тањир - ме,´лкая таре,´лка
дубоки тањир - глубо,´кая таре,´лка
летећи тањир - лета,´ющий диск
тањираст тарелкообра,´зный, пло,´ский
тањирућ м. блю,´дечко
таоштво с. зало,´жничество
тапет м. оби,´вка на сте,´нах, обо,´и
изнети нешто на тапет - вести,´ о чём-либо речь, поста,´вить на обсужде,´ние что,´-либо
тапетар м. обо,´йшик
тапетирати обива,´ть, де,´лать оби,´вку, окле,´ивать обо,´ями
тапија ж. докуме,´нт на пра,´во владе,´ния недви,´жимым иму,´ществом, ку,´пчая
тапкати топота,´ть, прито,´птывать
тапкати у месту - топта,´ться на ме,´сте
тапкарош м. спекуля,´нт
тапшање с. аплодисме,´нты, похло,´пывание
тапшати 1. рукоплеска,´ть, аплоди,´ровать 2. хло,´пать, слегка,´ ударя,´ть
тапшати по рамену - похло,´пывать по плечу,´
тараба ж. доща,´тый забо,´р
тарана ж. тёртое те,´сто
тарифа ж. тари,´ф
царинска тарифа - тамо,´женный тари,´ф
тарифски став - тари,´фная ста,´вка
тарнице ж. мн. теле,´га, дро,´ги
тас м. 1. ча,´шка ( на веса,´х) 2. лита,´вра
таст м. тесть
тастер м.1. кла,´виша 2. жарг. доно,´счик, стука,´ч
тат м. устар. жу,´лик, вор
тата м. па,´па, папа,´ша
Татарин м. тата,´рин
татарски тата,´рский
татин па,´пин
татица м. па,´почка, па,´пенька
татула ж. дурма,´н
таутологија ж. тавтоло,´гия
таутолошки тавтологи,´ческий
тахометар м. тахо,´метр
тацна ж. блю,´дечко, блю,´дце
тачан 1. то,´чный, ве,´рный, пра,´вильный 2. пунктуа,´льный, аккура,´тный, дисциплини,´рованный
тачан човек - пунктуа,´льный челове,´к
тачно то,´чно, как раз
тачно је! - пра,´вильно!, ве,´рно!
тачка ж. 1. то,´чка 2. пункт
две тачке - двоето,´чие
тачка и запета - то,´чка с запято,´й
полазна тачка - исхо,´дный пункт
тачкаст 1. пункти,´рный, то,´чечный 2. в горо,´шек (о тка,´ни)
ташт 1. тще,´тный, пусто,´й, су,´етный 2. пусто,´й
наташте (наште) срца - натоща,´к
ташта ж. тёща
таштин тёщин
таштина ж. тщета,´, су,´етность, пустота,´, суета,´
ташци мн. род пирожко,´в
твој твой
твојски по-тво,´ему
твор м. скунс
творац м. творе,´ц, созда,´тель
творачки тво,´рческий, созда,´тельный
творевина ж. творе,´ние, произведение
то је његова творевина - э,´то им со,´здано
творити твори,´ть, создава,´ть, де,´лать, образо,´вывать
творница ж. устар. фа,´брика, заво,´д
тврд 1. твёрдый, жёсткий, кре,´пкий 2. чёрствый 3. жесто,´кий, неумоли,´мый
тврдо срце - чёрствое се,´рдце
тврда вера - непоколеби,´мая ве,´ра
тврд на ушима - тугоу,´хий
човек тврде руке - скупо,´й челове,´к
 тврд сан - кре,´пкий сон
тврдо кувано јаје - круто,´е яйцо,´
тврдина ж. твёрдость, жёсткость, чёрствость, ску,´дность
тврдити утвержда,´ть, тверди,´ть, уверя,´ть
тврдица м., ж. скупе,´ц, скря,´га
тврдичити скупи,´ться, скря,´жничать
тврдичлук м. ску,´пость, скря,´жничество
тврднути затвердева,´ть, тверде,´ть
тврдња ж. утвержде,´ние
тврдоглав 1. упря,´мый, упо,´рный 2. норо,´вистый, стропти,´вый
тврдокоран 1. име,´ющий твёрдую кору,´ 2. круто,´й, жестокий
тврдокрилци м. мн. жесткокры,´лые
тврдоперке ж. мн. иглопёрые, колючепёрые
тврђава ж. кре,´пость, укрепле,´ние
тврђење с. утвержде,´ние
твртка ж. устар. фи,´рма
те 1.и, да 2. так что
те хоће ово, те хоће оно - то одно,´ хо,´чет, то друго,´е
једно те једно - всё одно,´ и то же
те још како! - да ещё как!
театралан, театра,´льный, иску,´сственный, аффекти,´рованный
тег м. 1. тя,´жесть, тя,´га 2. ги,´ря 3. противове,´с
тегла ж. стекля,´нная ба,´нка
теглећи упряжно,´й, тя,´гловый
теглећа стока - тя,´гловый скот
теглити тяну,´ть, тащить; ~ се тяну,´ться, протя,´гиваться
теглити жицу - тяну,´ть, про,´вод
тегленица ж. ба,´рка, небольша,´я би,´ржа
теглица ж. ба,´ночка
тегљив вя,´зкий, тягу,´чий, растя,´гивающийся
тегоба ж. 1. ту,´гость 2. тя,´жесть 3. тру,´дность, затрудне,´ние
тегобан тя,´гостный, тяжёлый
тежа ж. 1. тя,´жесть, вес 2. притяже,´ние, тяготе,´ние
земљина тежа - земно,´е притяже,´ние
тежак 1. тяжёлый, уве,´систый, гру,´зный 2. тя,´жкий, тру,´дный, тя,´гостный, затрудни,´тельный 3. гру,´бый, вопию,´щий
4.(во,´здух) уду,´шливый
тешка грешка - гру,´бая оши,´бка
тешка неправда - вопию,´щая непра,´вда
тежак болесник - тяжело,´ больно,´й
тешка артиљерија - тяжёлая артилле,´рия
с тешком муком - с больши,´м трудо,´м
тежина ж. 1. тя,´жесть, вес, груз 2. тя,´гость, бре,´мя
специфична тежина - уде,´льный вес
тежити 1. тяготе,´ть, стреми,´ться 2. ве,´сить
тежити за нечим - стреми,´ться к чему,´-либо
тежишни весово,´й, относя,´щийся к тяготе,´нию
тежиште с.1. центр тя,´жести 2. ось де,´йствия, гла,´вное направле,´ние
тежња ж. стремле,´ние, тяготе,´ние, устремле,´ние
теза ж. те,´зис, посы,´лка
докторска теза - до,´кторская диссерта,´ция
бранити тезу - защища,´ть диссерта,´цию
тезга ж. 1. прила,´вок 2. жарг. халту,´ра
браварска тезга - слеса,´рный стол
столарска тезга - верста,´к
тек то,´лько, лишь то,´лько, то,´лько что
тек што си отишао - как то,´лько ты ушёл
тек 1. м. устар. аппети,´т 2. чуть, едва,´ 3. то,´лько, чуть 4. как то,´лько, то,´лько что
тек што није пао - он чуть не упа,´л
тек што је дошао - едва,´ он пришёл
тек што није - как бы не так
тековина ж. достиже,´ние, завоева,´ние
текстилац м. тексти,´льщик
текући 1. теку,´чий 2. теку,´щий, очередно,´й
текућа вода - теку,´чая, прото,´чная вода,´
текућа година - теку,´щий год
текући рачун - теку,´щий счёт
текући послови - теку,´щие, очередны,´е дела,´
текући број - очередно,´й но,´мер
текућина ж. жи,´дкость
телад ж. теля,´та
телал м. глаша,´тай
теле с. 1. телёнок 2. телу,´шка
гледа као теле у шарена врата - уста,´вился как бара,´н на но,´вые воро,´та
телетина ж. теля,´тина
телећи теля,´чий
телеће печење - жа,´реная теля,´тина
телити тели,´ться
телевизија ж. телеви,´дение, телеви,´зия
телевизија у боји - цветно,´е телеви,´дение
телеграм м. телегра,´мма
телеграф м. телегра,´ф
телеграфисати телеграфи,´ровать
телеграфски телегра,´фный
телеграфским путем - по телегра,´фу
телеграфска упутница - перево,´д де,´нег по телегра,´фу
телескоп м. телеско,´п
телефон м. телефо,´н
телефонирати телефони,´ровать
телефонски телефо,´нный
телефонска веза - телефо,´нная связь
телефонски разговор - разгово,´р по телефо,´ну
телефонски прикључак - телефо,´нное соедине,´ние, присоедине,´ние
телесан теле,´сный
телесна тежина - вес те,´ла
телесни рад - физи,´ческая рабо,´та
телесна мана - физи,´ческий недоста,´ток
телети се тели,´ться
тело с. 1. те,´ло 2. о,´рган 3. вещество,´
чврсто тело - твёрдое те,´ло
течно тело - жи,´дкое те,´ло
гасовито тело - газообра,´зное вещество,´
законодавно тело - законода,´тельный о,´рган
тема ж. те,´ма
тематски темати,´ческий
теме с. 1. те,´мя, маку,´шка 2. верши,´на
темени теменно,´й
темењача ж. теменна,´я кость
темељ м.1. основа,´ние, фунда,´мент 2. осно,´вы
ударити темељ - заложи,´ть осно,´вы
темељан 1. основа,´тельный, фундамента,´льный 2. кре,´пкий, здоро,´вый
темељац м.: камен темељац - основно,´й, краеуго,´льный ка,´мень
положити камен темељац - заложи,´ть осно,´вы
темељит основа,´тельный, фундамента,´льный, коренно,´й, здоро,´вый
темељити обосно,´вывать, осно,´вывать, закла,´дывать фунда,´мент; ~ се обосно,´вываться, осно,´вываться
темперамент м. темпера,´мент
човек пун темперамента - челове,´к с больши,´м темпера,´ментом
темпо м. темп
темпорални временно,´й
тенденција ж. тенде,´нция, скло,´нность
тенденциозан тенденцио,´зный, предвзя,´тый, пристра,´стный
тенис м. те,´ннис
стони тенис - насто,´льный те,´ннис
тенк м. танк
тенкиста м. танки,´ст
тенковски та,´нковый
тенор м. те,´нор
тенорски те,´норный, те,´норовый
теодолит м. теодоли,´т
теократија ж. теокра,´тия
теолог м. тео,´лог, богосло,´в
теологија ж. богосло,´вие, теоло,´гия
теорема ж. теоре,´ма
теоретичар м. теоре,´тик
теоретски теорети,´ческий, теорети,´чный
теорија класне борбе - тео,´рия кла,´ссовой борьбы,´
теоријски теорети,´ческий
тепати заика,´ться, шепеля,´вить, сюсюкать, говорить ласковые слова
мајка тепа своме детету - мать говори,´т ла,´сковые слова,´ своему,´ ребёнку
тепсија ж. кру,´глый про,´тивень
теразије ж. мн. весы,´
тераса ж. терра,´са
терасаст террасови,´дный, террасообра,´зный
терати 1. гнать, разогна,´ть 2. пресле,´довать, гна,´ться 3. принужда,´ть 4. толка,´ть 5. подстрека,´ть, побужда,´ть,
понука,´ть; ~ се 1. спа,´риваться 2. пресле,´довать друг дру,´га
терати у крајност - доводи,´ть до кра,´йности
терати шегу - шути,´ть
терати инат - де,´лать назло,´, напереко,´р
терај! - гони!, продолжа,´й!
терати капом ветар - жить легкомы,´сленно, беспе,´чно
терати мак на конац - ме,´лочно наста,´ивать на своём
теревенка ж. попо,´йка, кутёж
теревенчити кути,´ть, пья,´нствовать
терен м. 1. ме,´стность 2. по,´чва, грунт
песковит терен - песча,´ный грунт
растресит терен - пу,´хлый, мя,´гкий грунт
рад на терену - рабо,´та на ме,´сте
теренски относя,´щийся к ме,´стности
теренски радови - рабо,´ты на ме,´стности
терет м. 1. груз, но,´ша 2. бре,´мя, обу,´за 3. тя,´жесть
бити некоме ва терету - быть кому,´-либо обу,´зой
теретити 1. обременя,´ть, загружа,´ть, обвиня,´ть 2. нагружа,´ть
теретни грузово,´й
теретна лађа - грузово,´е су,´дно
теретни аутомобил - грузова,´я маши,´на, грузови,´к
теретни воз - това,´рный по,´езд
територија ж. террито,´рия
територијалан территориа,´льный
термин м. те,´рмин, срок
термински терминологи,´ческий, сро,´чный
терминологија ж. терминоло,´гия
термометар м. термо,´метр
термофор м. гре,´лка
терор м. терро,´р
тероризам м. террори,´зм
терорисати терроризи,´ровать
терориста м. террори,´ст
терпентин м. скипида,´р
терпентински скипида,´рный
терцијаран трети,´чный
терцијарно доба - трети,´чный пери,´од
терцијер м. трети,´чный пери,´од
терцијерни относя,´щийся к трети,´чному пери,´оду
терцијерна формација - образова,´ние трети,´чного пери,´ода
терцијерно доба - трети,´чный пери,´од
тесак м. большо,´й широ,´кий нож
тесати теса,´ть, обтёсывать
тесач м. пло,´тник, теса,´льщик
тесачки пло,´тничный, теса,´льный
тесачка секира - пло,´тничный топо,´р
тесан 1. те,´сный, у,´зкий 2. бли,´зкий
тескоба ж. 1. теснота,´ 2. тоска,´
тескобан те,´сный
теснац м. тесни,´на, уще,´лье
доћи у теснац - попа,´сть в тяжёлое положе,´ние
теснити су,´живать, де,´лать бо,´лее у,´зким
тесногруд узкогру,´дный, чёрствый, безду,´шный, холо,´дный
тесноћа ж. теснота,´, у,´зость
тестамент м. завеща,´ние
тестатор м. завеща,´тель, состави,´тель завеща,´ния
тестенина ж. мучно,´е изде,´лие
тестера ж. пила,´
столарска тестера - столя,´рная пила,´
тестера за метале - ножо,´вка для мета,´лла
тестераш м. пи,´льщик
тестерисати пили,´ть, опи,´ливать, распи,´ливать
тесто с. те,´сто
ваљати тесто - раска,´тывать те,´сто
помрчина је као тесто - те,´мно хоть глаз вы,´коли
тета ж. тётя
тетак м. дя,´дя
тетанус м. столбня,´к
тетива ж. 1. тетива,´ лу,´ка 2. анат., сухожи,´лие 3. мат. хо,´рда
тетица ж. тётушка
тетка ж. тётя
теткин тётин
теткица ж. тётушка
тетовирати татуи,´ровать
тетошити хлопота,´ть, забо,´титься о ко,´м-либо
тетреб м. глуха,´рь, те,´терев
тетребица ж. тетёрка
тетурати кача,´ться, перебива,´ться, пло,´хо жить; ~ се раска,´чиваться, кача,´ться
тећи 1. течь, протека,´ть 2. дли,´ться, тяну,´ться 3. ли,´ться, набега,´ть
камата тече - проце,´нты иду,´т
техника ж. те,´хника
техничар м. те,´хник
технички техни,´ческий
технолог м. техно,´лог
технологија ж. техноло,´гия
технолошки технологи,´ческий
течај м. устар. тече,´ние, ход, курс
течај српског језика - курс се,´рбского языка,´
променити новац по течају - разменя,´ть де,´ньги по ку,´рсу
течајни курсово,´й, относя,´щийся к ку,´рсу
течајни испит - курсово,´й экза,´мен
виши течајни испит - экза,´мен на аттеста,´т зре,´лости
течан 1. жи,´дкий, теку,´чий 2. пла,´вный ( речь)
течење с. тече,´ние, приобрете,´ние, накопле,´ние
течно легко,´, пла,´вно, свобо,´дно
течност ж. 1. жи,´дкость, теку,´честь 2. пла,´вность (речь)
тешитељ м. утеши,´тель
тешити утеша,´ть, успока,´ивать; ~ се утеша,´ться, успока,´иваться
тешко 1. тяжело,´, тру,´дно 2. си,´льно 3. вряд ли
тешко да ће доћи - он вряд ли придёт
тешко увредити - си,´льно оби,´деть
тешко теби! - тя,´жко тебе,´
тешкоћа ж. тру,´дность, затрудне,´ние, препя,´тствие, загво,´здка
наићи на тешкоће - встре,´тить затрудне,´ния
савладати све тешкоће - спра,´виться со все,´ми тру,´дностями
ти ты
ти то знаш - ты э,´то зна,´ешь
сећаћу те се увек - я всегда,´ бу,´ду вспомина,´ть о те,´бе
кажем ти то - говорю,´ я тебе,´ об э,´том
говори се о теби - говоря,´т о тебе,´
тигањ м. сковорода,´
тигар м. тигр
тигарски тигро,´вый
тик как раз, вплотну,´ю, до
моја је кућа тик до његове - мой дом совсе,´м ря,´дом с его,´ до,´мом
тиква ж. 1. ты,´ква 2. ду,´рень, балда,´ 3. жарг. голова,´
тиква без корена - никчёмный челове,´к, челове,´к без ро,´ду и пле,´мени
уображена тиква - самовлюблённый дура,´к
тикван м. пе,´нтюх, простофи,´ля, ду,´рень
тиквени ты,´квенный
тиквица ж. кабачо,´к
пуњене тиквице - фарширо,´ванные кабачки
тим м. кома,´нда
тимарити чи,´стить скребни,´цей
тимор м. камени,´стое ме,´сто
тинтара ж. голова,´, башка,´
тињати тлеть
тип м. тип
типчина м. привлека,´тельный, ви,´дный па,´рень, мужчи,´на
типичан типи,´чный
типски типово,´й
типкати 1. ударя,´ть по кла,´вишам 2. печа,´тать
типограф м. типогра,´ф
типографија ж. типогра,´фия
типографски типогра,´фский
тирада ж. тира,´да
тиранија ж. тирани,´я
тиранин м. тира,´н
тиранисати тира,´нить
тиска ж. да,´вка, толкотня,´
тискара ж. устар. типогра,´фия
тискати 1. прижима,´ть, зажима,´ть, тискать 2. отпеча,´тывать, печа,´тать, де,´лать о,´ттиски; ~ се толка,´ться, толпи,´ться проти,´скиваться
тисовина ж. тис, древеси,´на ти,´са
тисућа ж. ты,´сяча
титански титани,´ческий
титрај м. дрожание, трепетание
титрати 1. дрожа,´ть, колеба,´ться, трепета,´ть 2. забо,´титься, хлопота,´ть 3. игра,´ть; ~ се вски,´дывать, подбра,´сывать
титрати се с неким - издева,´ться над ке,´м-либо, дура,´чить кого,´-либо
титула ж. ти,´тул, сан, зва,´ние
докторска титула - зва,´ние до,´ктора
титулисати титулова,´ть
тифус м. тиф
трбушни тифус - брюшно,´й тиф
пегави тифус - сыпно,´й тиф
тифусан тифо,´зный
тих 1. ти,´хий, споко,´йный 2. скро,´мный, сми,´рный 3. безмо,´лвный
тиха вода брег рони - в ти,´хом о,´муте че,´рти во,´дятся
тиха језа - ти,´хий ужас
тишина ж. тишина,´, споко,´йствие, безмо,´лвие, зати,´шье
тицати 1. каса,´ться, дотра,´гиваться, притра,´гиваться 2. затра,´гивать, задева,´ть; ~ се соприкаса,´ться, дотра,´гиваться,
каса,´ться
то се мене ништа не тиче - э,´то меня,´ не каса,´ется, э,´то ко мне совсе,´м не отно,´сится
тиче се живота - вопро,´с идёт о жи,´зни
тиштати 1. дави,´ть, жать, угнета,´ть 2. му,´чить, беспоко,´ить
тишти ме у срцу - у меня,´ се,´рдце но,´ет
ткалац м. ткач
ткалачки тка,´цкий
ткаља ж. ткачи,´ха
тканина ж. ткань, мате,´рия
тканица ж. куша,´к, по,´яс
ткати ткать
ткач м. ткач
ткачки тка,´цкий
ткиво с. ткань
мишићно ткиво - му,´скульная, мы,´шечная ткань
тлак м. устар. давле,´ние
тлачити прида,´вливать, топта,´ть, угнета,´ть
тле, тло с. 1. по,´чва, земля,´ 2. основа,´ние
тма ж. 1. темнота,´, мрак 2. мно,´жество
тушта и тма - тьма тму,´щая
тмина ж. тьма, темнота,´, те,´мень, мрак
тмушав бестолко,´вый, пу,´танный, одержи,´мый
то то, э,´то
то јест - то есть
тобоже я,´кобы, бу,´дто, как бу,´дто, бу,´дто бы
тобожни мни,´мый, ло,´жный, так называ,´емый
тобџија м. устар. пушка,´рь, артиллери,´ст
тов м. отко,´рм, откормленно,´сть
тован отко,´рмленный, жи,´рный
товити отка,´рмливать; ~ се отка,´рмливаться, жире,´ть
товар м. 1. груз, но,´ша, вьюк, покла,´жа 2. тя,´жесть, бре,´мя
товар сена - воз се,´на
товарити грузи,´ть, нагружа,´ть, навьючива,´ть; ~ се нагружа,´ться, загружа,´ться
товарни грузово,´й
товарни лист - накладна,´я
товарна животиња - вью,´чное живо,´тное
тојага ж. дуби,´на, жердь, па,´лка
ток м. 1. тече,´ние, ход 2. направле,´ние, курс
ток реке - тече,´ние реки,´
у току овог месеца - в тече,´ние э,´того ме,´сяца
ток економског развитка - ход экономи,´ческого разви,´тия
даљи ток преговора - дальне,´йший ход, тече,´ние, разви,´тие перегово,´ров
током в тече,´ние
током овог месеца - в тече,´ние э,´того ме,´сяца
толерантан терпи,´мый, толера,´нтный
толеранција ж. терпи,´мость, толера,´нтность
толерирати относи,´ться те,´рпимо, проявля,´ть толера,´нтность
толики тако,´й
толико сто,´лько, насто,´лько, так
толико сам гладан - я так го,´лоден
толико боље - тем лу,´чше
у толико пре - тем бо,´лее
толицки вот тако,´й ма,´ленький, тако,´й кро,´шечный
томбола ж. лото,´
тон м. тон
висок тон - высо,´кий тон
 пријатељски тон - дру,´жеский тон
давати тон - дава,´ть тон
тоналитет м. тона,´льность
тона ж. то,´нна
тонажа ж. тонна,´ж
тонути тонуть, погружа,´ться
топ м. 1. пу,´шка, ору,´дие 2. ша,´хматная ладья,´
глув је као топ - глух как пень
топовњача ж. каноне,´рская ло,´дка, каноне,´рка
топовски оруди,´йный, пу,´шечный
топовска пуцњава - оруди,´йная стрельба,´, канона,´да
топовско месо - пу,´шечное мя,´со
топао 1. тёплый 2. пла,´менный, горя,´чий
топли брат жарг. - гомосексуали,´ст
топионица ж. чугунолите,´йный заво,´д
топионичар м. лите,´йщик, до,´менщик, вагра,´ншик
топионичарски до,´менный, лите,´йный
топионичарски занат - профе,´ссия лите,´йщика, до,´менщика
топионичарство с. лите,´йное де,´ло
топионички лите,´йный, до,´менный
топити 1. топи,´ть, потопля,´ть 2. залива,´ть, ороша,´ть 3. выплавля,´ть, пла,´вить; ~ се 1. тону,´ть, утопа,´ть 2. та,´ять,
раста,´пливаться 3. ча,´хнуть, угаса,´ть 4. уменьша,´ться 5. пла,´виться
топити се од радости - испы,´тывать огро,´мную ра,´дость
топити се у сузама - залива,´ться слеза,´ми
топлив пла,´вкий, пла,´вящийся
топлина ж. теплота,´
топлити утепля,´ть, ку,´тать
топлице ж. мн. горя,´чий исто,´чник
топлокрван теплокро,´вный
топломер м. термо,´метр
топлоноша м. проводни,´к тепла,´
топлота ж. теплота,´
топлотни теплово,´й
топлотни зраци - тепловы,´е лучи,´
топлотни спроводник - проводни,´к тепла,´
топљење с. 1. о,´ттепель 2. пла,´вка 3. наводне,´ние
топола ж. то,´поль
бела топола - серебри,´стый то,´поль
црна топола - осоко,´рь
тополовина ж. то,´поль, древеси,´на то,´поля
топот м. то,´пот
топтати топта,´ть, ута,´птывать, утрамбо,´вывать
топуз м. булава,´, па,´лица
тор м. заго,´н для скота,´
торањ м. 1. ба,´шня, колоко,´льня 2. вы,´шка
торањ за бушење нафте - нефтяна,´я вы,´шка
торба ж. 1. сума,´ 2. су,´мка 3. мешо,´к, кото,´мка 3. ра,´нец 4. портфе,´ль
путничка торба - саквоя,´ж
метнути главу у торбу - рискова,´ть жи,´знью
торбар м. 1. ма,´стер, де,´лающий су,´мки 2. разно,´счик, коробе,´йник, лото,´чник 3. су,´мчатое живо,´тное
торбари м. мн. су,´мчатые живо,´тные
торбарити торгова,´ть вразно,´с, коробе,´йничать
торњати се убира,´ться, покида,´ть
торњај се одавде! - убира,´йся отсю,´да, прова,´ливай!
торокати спле,´тничать, болта,´ть
торокуша ж. спле,´тница, балабо,´лка
торпедовати торпеди,´ровать
торпедни торпе,´дный
торпедни чамац - торпе,´дный ка,´тер
торпедњача миноно,´сец
торпиљер м. миноно,´сец
торта ж. торт
тортура ж. пы,´тка, пы,´тки
тотални тота,´льный, всео,´бщий, всеобъе,´млющий
тотално убрзње - о,´бщее ускоре,´ние
тоцило с. точи,´ло, точи,´льный ка,´мень
тоциљајка ж. ско,´льзкое ме,´сто, ледяна,´я доро,´жка
тоциљати се ката,´ться, скользи,´ть по льду, ката,´ться на конька,´х
точак м. колесо,´
точак зупчаник - шестерня,´
точкаст колесообра,´зный, кольцеви,´дный
точити точи,´ть, ната,´чивать, заостря,´ть
трабуњање с. пуста,´я болтовня,´, белиберда,´, вздор, бред
трабуњати бре,´дить, нести,´ чушь, говори,´ть вздор, поро,´ть дичь
трава ж. 1. трава,´ 2. жарг. марихуа,´на
нисам пасао траву - не ла,´птем щи хлеба,´л
траван покры,´тый траво,´й, травяни,´стый
травар м. человек, занима,´ющийся собира,´нием трав и лече,´нием тра,´вами
траварство с. травове,´дение
травица ж. тра,´вка, были,´нка
травни травяно,´й
травњак м. ме,´сто, заро,´сшее траво,´й, лужа,´йка, газо,´н
траг и. след
ући неком у траг - напа,´сть на че,´й-либо след
на трага, ни гласа - ни слу,´ху, ни ду,´ху
иди без трага! - убира,´йся к чёрту!
трагати 1. иска,´ть, разы,´скивать 2. рассле,´довать
трагедија ж. траге,´дия
трагичан траги,´ческий, траги,´чный
трагичар и. тра,´гик
традиција ж. тради,´ция
традиционалан традицио,´нный
тражилац м. исте,´ц, иска,´тель
тражити 1. иска,´ть, разы,´скивать 2. тре,´бовать, проси,´ть
траже се радници - тре,´буются рабо,´чие
тражња ж. тре,´бование, спрос
потражња и понуда - спрос и предложе,´ние
трајан 1. дли,´тельный, продолжи,´тельный 2. стаби,´льный, про,´чный
трајати 1. дли,´ться, продолжа,´ться 2. держа,´ться, сохраня,´ться 3. хвата,´ть
трака ж. ле,´нта
трактор м. тра,´ктор
тракториста м. трактори,´ст
тракторни тра,´кторный
траљав неря,´шливый, неопря,´тный, неради,´вый, обтрёпанный, обо,´рванный
траље ж. мн. лохмо,´тья, отре,´пье
трамвај м. трамва,´й
трамвајски трамва,´йный
трамвајска кола - трамва,´йный ваго,´н
трамваџија м. трамва,´йный слу,´жащий
трампа ж. обме,´н, ме,´на
трампити поменя,´ть, обменя,´ть; ~ се поменя,´ться, обменя,´ться
транзит м. транзи,´т
транзитиван перехо,´дный
транзитни транзи,´тный
трансакција ж. сго,´вор, согласо,´ванное реше,´ние
транскрибовати транскриби,´ровать
транскрипција ж. транскри,´пция
трансмисија ж. трансми,´ссия, при,´вод
транспирација ж. поте,´ние, испа,´рина, испаре,´ние, дыха,´ние ко,´жи
транспорт м. тра,´нспорт, перево,´зка
транспортни тра,´нспортный
транспортовати транспорти,´ровать, перевозить
трансформација ж трансформа,´ция, видоизмене,´ние, преобразова,´ние
трансформовати трансформи,´ровать, видоизменя,´ть, преобразо,´вывать; ~ се трансформи,´роваться,
преобразо,´вываться
трап м. 1. ку,´зов 2. я,´ма для хране,´ния овоще,´й зимо,´й
трапав неуклю,´жий, нело,´вкий, мешкова,´тый
трапавко с. у,´валень, неуклю,´жий челове,´к
трапанација ж. трепана,´ция
трапанација лубање - трепана,´ция че,´репа
трапез и. трапе,´ция
траса ж. тра,´сса
трасирати проложи,´ть тра,´ссу, прокла,´дывать тра,´ссу
трахома ж. трахо,´ма
трафика ж. таба,´чная ла,´вка, кио,´ск
трачак 1. поло,´ска 2. и,´скорка
трачица ж. ле,´нточка
трбоња м. толстопу,´зый, толстобрю,´хий челове,´к
трбух м. живо,´т, желу,´док
говорение из трбуха - чревовеща,´ние
трбушаст пуза,´тый, толстопу,´зый
трбушни брюшно,´й
трбушна дупља - брюшна,´я по,´лость
трбушна марамица - брюши,´на
трг м. 1. пло,´шадь 2. ры,´нок, база,´р
тргати, тргнути 1. рвану,´ть, рвать, обрыва,´ть 2. дёрнутъ, дёргать 3. вы,´рвать, вы,´дернуть 4. вы,´нуть, вы,´хватить
5. срыва,´ть, собира,´ть 6. отда,´ть (ору,´жие); ~ се 1. рва,´ться, обрыва,´ться 2. вздро,´гнуть 3. вскочи,´ть со сна
4. спохвати,´ться
трговати торгова,´ть
трговац м. торго,´вец, купе,´ц, коммерса,´нт
трговачки торговы,´й, комме,´рческий
трговачка академија - комме,´рческое учи,´лище
трговачки сталеж - купе,´ческое сосло,´вие
трговачка кућа - торго,´вый дом
трговачки помоћник - прика,´зчик
трговачки путник - коммивояжёр
трговачка комора - торго,´вая пала,´та
трговина ж. 1. торго,´вля 2. торго,´вое предприя,´тие, магази,´н
спољна трговина - вне,´шняя торго,´вля
трговина на мало - ро,´зничная торго,´вля
трговина на велико - опто,´вая торго,´вля
трговински торго,´вый
трговински уговор - торго,´вый догово,´р
трговинска политика - торговая политика
трговчић м. ме,´лкий торго,´вец, ла,´вочник, ку,´пчик
требити 1. чи,´стить, очища,´ть, шелуши,´ть 2. истребля,´ть
требовати нужда,´ться, име,´ть на,´добность, испы,´тывать нужду,´ в чём-либо
шта му је то требало? - заче,´м э,´то ему,´ ну,´жно бы,´ло?
треба ми то - э,´то мне ну,´жно
то ми је још требало! - того,´ мне ещё недостава,´ло!
треба учити - ну,´жно учи,´ться
мени ништа не треба - мне ничего,´ не ну,´жно (на,´до)
о томе не треба говорити - об э,´том не сле,´дует говори,´ть
тоне треба заборављати - этого не сле,´дует забыва,´ть
требовање с. 1. на,´добность, нужда,´ в чём-либо, потре,´бность 2. наря,´д, накладна,´я
требовати нужда,´ться, испы,´тывать на,´добность в чём-либо, тре,´бовать
трезан тре,´звый
трезвен тре,´звый, рассуди,´тельный, здравомы,´слящий
трезвењак м. тре,´звенник
трезвењаштво с. тре,´звость
трезнити отрезвля,´ть; ~ се отрезвля,´ться, трезве,´ть
трем м. се,´ни, вестибю,´ль, пере,´дняя, по,´ртик
трема ж. страх, тре,´пет, си,´льное волне,´ние
трен м. миг, мгнове,´ние
за трен ока - в одно,´ мгнове,´ние, вмиг, ми,´гом
тренд м. мо,´да
у тренду - в мо,´де
тренутак м. мгнове,´ние, миг, моме,´нт
тренутак мгнове,´нный, момента,´льный
тренер м. тре,´нер
тренинг м. трениро,´вка
тренирати тренирова,´ть; ~ се тренирова,´ться
тренути моргну,´ть, сомкну,´ть ве,´ки, закры,´ть глаза,´
целу ноћ нисам тренуо - всю ночь я не сомкну,´л глаз
трење с. тре,´ние
трење при клизању - тре,´ние при скольже,´нии
трепавица ж. ресни,´ца
треперав трясу,´щийся, трепе,´щущий, дрожа,´щий, вибри,´рующий, мига,´ющий
треперити дрожа,´ть, трепета,´ть, вибри,´ровать, колеба,´ться, мига,´ть
трепет м. 1. тре,´пет, дрожа,´ние, вибри,´рование, колеба,´ние 2. мига,´ние
трепетати, трепета,´ть дрожа,´ть
трепнути 1. моргну,´ть, мигну,´ть 2. хло,´пать глаза,´ми
ни да трепне - и гла,´зом не моргну,´в
трептав 1. мига,´ющий, морга,´ющий 2. дрожа,´щий, коле,´блющийся, вибри,´рующий
трептај м. трепета,´ние, тре,´пет, лёгкое колеба,´ние, вибра,´ция
трептати морга,´ть, мерца,´ть, мига,´ть
трес! хвать!, хлясть!, бух!
тресак м гром, громыха,´ние, треск, стук
треска ж. 1. тре,´ск, шум, гро,´хот 2. стру,´жки, ще,´пки, опи,´лки
трескати, треснути 1. стуча,´ть, греме,´ть, громыха,´ть 2. треща,´ть 3.потря,´хивать, встря,´хивать 4. захло,´пывать с
тре,´ском, броса,´ть с тре,´ском; ~ се 1. потря,´хиваться 2. трясти,´сь 3. упа,´сть с тре,´ском, тре,´снуться, хло,´пнуться
треснуо колико је дуг? - растяну,´лся во всю длину,´
трести 1. трясти,´, встря,´хивать 2. выбива,´ть, вытряса,´ть 3. (голово,´й) кача,´ть; ~ се трясти,´сь, дрожать, сотряса,´ться
тресет м. торф
тресетиште с. торфя,´ник, за,´лежи то,´рфа, торфяно,´е болото,´
тресетни торфяно,´й
трећи тре,´тий
трећина ж. треть, тре,´тья часть
трешња ж. чере,´шня
трешњев чере,´шневый
трешњево дрво - чере,´шня
трешњев плод - чере,´шня
трешњовак м. чере,´шневая па,´лка
трешњовача ж. чере,´шневая во,´дка
трештав треску,´чий, оглуши,´тельный, громыха,´ющий
трештати треща,´ть, оглуши,´тельно греме,´ть, громыха,´ть, отдава,´ться гро,´хотом
трештен, трештен пијан - мертве,´цки пья,´ный, вдре,´безги пья,´ный
тржиште с. ры,´нок
продајно тржиште - ры,´нок сбы,´та
светско тржиште - мирово,´й ры,´нок
житно тржиште - хле,´бная би,´ржа
трзавица ж. 1. су,´дорога 2. невзго,´да, тру,´дность, затрудне,´ние, несогла,´сие, ме,´лкая ссо,´ра
трзај м. 1. рыво,´к, ре,´зкое движе,´ние 2. вздра,´гивание, су,´дорожное движе,´ние, су,´дорога
трзати 1. рвать, дёргать 2. выдёргивать, отдёргивать 3. выхва,´тывать, вынима,´ть 4. (ору,´жие) отдава,´ть; ~ се
дёргаться, вздра,´гивать
три три
три стотине - три,´ста
три пута више - втро,´е бо,´льше
тридесет три,´дцать
тридесети тридца,´тый
тридесетина ж. одна,´ тридца,´тая, тридца,´тая часть, о,´коло тридцати,´
тридесетица ж. тридца,´тка
тридесетогодишњак м. тридцатиле,´тний челове,´к
тридесетогодишњи тридцатиле,´тний
тридесетогодишњица ж. тридцатиле,´тие, тридцатиле,´тний юбиле,´й
тридесетодневни тридцатидне,´вный
тридесеторица ж. три,´дцать челове,´к
тридесеторо с. три,´дцать челове,´к
трилион м. триллио,´н
трилогија ж. трило,´гия
тринаест трина,´дцать
тринаести трина,´дцатый
тринаестина ж. одна,´ трина,´дцатая, трина,´дцатая часть, о,´коло трина,´дцати
тринаестица ж. ци,´фра трина,´дцать
тринаесторо с. трина,´дцать челове,´к
трио м. три,´о
триплирати утра,´ивать
трипут три,´жды
триста три,´ста
на триста начина - все,´ми спо,´собами, вся,´чески
тристогодишњи трехсотле,´тний
тристогодишњица ж. трехсотле,´тие, трехсотле,´тний юбиле,´й
тристоти трёхсотый
трибина ж. трибу,´на
трибински относя,´щийся к трибу,´не
трибински говорник - ора,´тор трибу,´ны
тривијалан тривиа,´льный, по,´шлый, изби,´тый
тријумф м. триу,´мф
тријумфални триумфа,´льный
тријумфовати торжествова,´ть, пережива,´ть триу,´мф, ликова,´ть
трикотажа ж. трикота,´ж
трице ж. мн. 1. о,´труби 2. чепуха,´, вздор, пустяки,´
то су само трице и кучине - всё э,´то ерунда,´
тричав ничто,´жный, ерундо,´вый
тричарија ж. пустяки,´, ерунда,´
трк бег, прыть, вскачь
трка ж. 1. бег, беготня,´ 2. пого,´ня 3. го,´нки, го,´нка
коњске трке - бега,´
трка у наоружању - го,´нка вооруже,´ний
трка за неким - пого,´ня за ке,´м-либо
тркалиште с. ме,´сто состяза,´ния в бе,´ге, ипподро,´м, мане,´ж, аре,´на
тркач м. бегу,´н
тркачки бегово,´й
тркачки коњ рыса,´к, бегова,´я ло,´шадь
трке ж., мн. бега,´, ска,´чки, го,´нки
тркнути забежа,´ть, сбе,´гать, заскочи,´ть
трком бего,´м, вскачь
трлити мять, трепа,´ть лён, пеньку,´
трлица ж. мя,´лка, ска,´лка
трло с. заго,´н, ме,´сто зимо,´вки скота,´
трљати 1. тере,´ть, растира,´ть 2. потира,´ть
трљај главу сам - сам справля,´йся с тру,´дностями
трн м. колю,´чка, шип, зано,´за
трн у оку - бельмо,´ в глазу,´
трнов терно,´вый
трнова ограда - огра,´да из терно,´вника
трновит 1. терни,´стый 2. тру,´дный, тя,´гостный
трновит пут - терни,´стый путь
трњак м. ме,´сто, заро,´сшее терно,´вником
трње с. 1. шипы,´, те,´рнии 2. терно,´вник
трњина ж. терно,´вая я,´года, я,´года тёрна
трнути туши,´ть, гаси,´ть тере,´ть, цепене,´ть, затека,´ть, неме,´ть, мертве,´ть, затуха,´ть, остыва,´ть
тробојан трёхцветный
тробојна застава - трёхцветное зна,´мя
тробојка ж. трёхцветный флаг, трёхцветное зна,´мя
тровати отравля,´ть, трави,´ть; ~ се отравля,´ться, трави,´ться
тровач м. отрави,´тель
троглав трёхголовый, трёхглавый
трогласан трёхголосый
трогодишњи трёхлетний, появля,´ющийся ка,´ждый тре,´тий год
трогодишњица ж. трёхлетие, трёхлетний юбилей
трогуб тройно,´й, троекра,´тный
тродневни трёхдневный
трозубац м. трезу,´бец
тројак троя,´кий
тројан тройно,´й
тројица ж. тро,´е
тројка ж. тро,´йка
тройке ж. мн. тро,´йня
тројни тройно,´й, тро,´йственный
трокатни четырёхэта,´жный
трокатница ж. четырёхэтажный дом, зда,´ние
трокрак трёхконечный, с тремя,´ отро,´стками
трократан троекра,´тный
трокут м. треуго,´льник
тролистан трёхлистный, трёхлепестковый
тром медли,´тельный, неповоро,´тливый
тромеђа ж. стык грани,´ц трёх владе,´ний
тромесечје с. три ме,´сяца, кварта,´л
тромесечни трёхмесячный, повторя,´ющийся ка,´ждые три ме,´сяца
тронедељни трёхнедельный
троног трёхногий, с тремя,´ но,´жками
троноги сто - стол на трёх но,´жках
троножац м. трено,´га, трено,´жник
троношке на трёх нога,´х
тронтати ку,´тать, закуты,´вать, уку,´тывать; ~ се ку,´таться, заку,´тываться, уку,´тываться
тронут тро,´нутый, затро,´нутый, растро,´ганный
тронуће с. растро,´ганность
тропски тропи,´ческий
тропска клима - тропи,´ческий кли,´мат
тропска врућина - тропи,´ческая жара,´
тропроцентни трёхпроцентный
тророг трёхрогий, с тремя,´ ответвле,´ниями
тросложан трёхсложный
троспратан четырёхэтажный
троспратница ж. четырёхэтажное зда,´ние, дом
тростан трёхсторонний
трострук тройно,´й, троекра,´тный, трёхрядный
троструко втройне,´, втро,´е, троекра,´тно
тротоар м. тротуа,´р, пане,´ль
троугао м. треуго,´льник
троугаони треуго,´льный
трочасовни трёхчасовой
трочлан трёхчленный
трошак м. расхо,´д, расхо,´ды, тра,´та, затра,´ты
о свом трошку - на свой счёт
трошан 1. ве,´тхий, обветша,´лый 2. сла,´бый, хру,´пкий
трошити 1. тра,´тить, расхо,´довать 2. кроши,´ть, мельчи,´ть; ~се 1. изде,´рживаться 2. кроши,´ться, рассыпа,´ться
3. истоща,´ться
трошкица ж. кро,´шка, кро,´шечка
трошкарити тра,´тить
трпак те,´рпкий, вя,´жущий
трпати 1. броса,´ть, вали,´ть в ку,´чу, свали,´вать 2. нагружа,´ть 3. набива,´ть, напи,´хивать, запи,´хивать; ~се сова,´ться,
вме,´шиваться, навя,´зываться
трпати на гомилу - вали,´ть в ку,´чу
трпеза ж. обе,´денный стол
трпезарија ж. столо,´вая
трпезни столо,´вый, обе,´денный
трпељив терпели,´вый, терпи,´мый
трпети терпе,´ть, выноси,´ть, страда,´ть, му,´читься
трпни страда,´тельный
трс м. виногра,´дная лоза,´
трска ж. камы,´ш, тростни,´к
шећерна трска - са,´харный тростни,´к
трсковача ж. камышо,´вая па,´лка
трти тере,´ть, растира,´ть; ~се тере,´ться, растира,´ться
тртица ж. ко,´нчик хвоста,´, вихрец пти,´чий
трћити се 1. выставля,´ть зад 2. высо,´вываться 3. извора,´чиваться, обма,´нывать
труба ж. 1. труба,´ 2. горн 3. руло,´н 4. что,´-либо неуспе,´шное, неуда,´вшееся
покушала сам, али труба - я про,´бовала, но де,´ло труба,´
труба платна - свёрток, руло,´н полотна,´
трубач м. 1. труба,´ч 2. горни,´ст
трубити 1. труби,´ть, игра,´ть на трубе,´ 2. разглаша,´ть
трубни тру,´бный
трубни знак - сигна,´л го,´рна
труд м. 1. труд 2. уси,´лие, стара,´ние
трудан 1. утоми,´тельный, напряжённый 2. тру,´дный, уста,´лый
трудна жена - бере,´менная же,´нщина
трудбеник м. трудя,´щийся, тру,´женик
трудити утружда,´ть, обременя,´ть, труди,´ться; ~ се 1. стара,´ться, прилага,´ть уси,´лия 2. труди,´ться
трудноћа ж. бере,´менность
трудови м. мн. родовы,´е схва,´тки
трудољубив трудолюби,´вый
трула кобила ж. (игра,´) чехарда,´
трулеж м. гниль, разложе,´ние
морални трулеж - мора,´льное разложе,´ние
трулежни гни,´лостный
трулити гнить, сгнива,´ть, разлага,´ться
трунути загнива,´ть, разлага,´ться
трун ж. сори,´нка, пыли,´нка
ни труни сумње - никако,´го сомне,´ния
ни труни памяти - ума,´ ни на грош
трунити 1. загрязня,´ть, сори,´ть 2. пыли,´ть 3. кроши,´ть
трунтав неповоро,´тливый, лени,´вый
трунчица ж. сори,´нка
труо 1. гнило,´й, прогни,´вший, сгни,´вший 2. плохо,´й, нека,´чественный
труп м. 1. ту,´ловище, ко,´рпус 2. ко,´рпус
труп брода - корпус корабля
труп авиона - фюзеляж
трупа ж. тру,´ппа
трупе войска,´, во,´инские ча,´сти
преглед трупа - смотр войск
трупни войсково,´й
трупац м. пень, чурба,´н, коло,´да
трупкати труси,´ть, бежа,´ть рысцо,´й, е,´хать ме,´лкой ры,´сью
трускати се трясти,´сь
труст м. трест
трут м. тру,´тень
трућати болта,´ть вздор, говори,´ть чепуху,´
труцкавица ж. тря,´ска
труцкати, труцнути трясти,´ встряхну,´ть, тряхну,´ть; ~ се трясти,´сь, встря,´хиваться
кола се труцкају - пово,´зка трясётся
трчати бе,´гать, бежа,´ть
трчкарати бе,´гать туда,´-сюда,´, суети,´ться
трчуљак м. жу,´желица
тршав растрёпанный, взлохма,´ченный
тршчан тростнико,´вый, камышо,´вый
тршчана столица - плетёный стул
ту тут, здесь
ту ли си! - вот ты где!
ту скоро - неда,´вно
туба ж. тю,´бик
туберкулоза ж. туберкулёз
туберкулозан туберкулёзный
тувити по,´мнить, запомина,´ть
туга ж. 1. печа,´ль, грусть, тоска,´, го,´ресть, скорбь 2. приско,´рбие, тоска,´ 3. щеко,´тка
туга за завичајем - тоска,´ по ро,´дине
туга за неким - тоска,´ по ко,´м-либо
тугаљив 1. щекотли,´вый 2. делика,´тный
тугованка ж. пе,´сня печа,´ли
туговати горева,´ть, грусти,´ть, тоскова,´ть, скорбе,´ть, уныва,´ть
туд, туда туда,´, здесь, тут
туђ 1. чужо,´й, посторо,´нний, чу,´ждый 2. инозе,´мный, иностра,´нный
туђин, туђинац м. 1. чужестра,´нец, чужезе,´мец, иностра,´нец 2. чужо,´й, чужа,´к, посторо,´нний
туђина ж. чужби,´на, чужа,´я сторона,´, заграни,´ца
туђински 1. чужезе,´мный, чужестра,´нный, иностра,´нный 2. чужо,´й, чу,´ждый
туђити отчужда,´ть; ~ се чужда,´ться
туђица ж. иностра,´нное сло,´во, заи,´мствованное сло,´во
тужакало м. сутя,´га, ны,´тик, ве,´чно жа,´лующийся челове,´к, я,´бедник
тужакати я,´бедничать; ~ се ве,´чно жа,´ловаться, ныть
тужакати некога - ча,´сто подава,´ть жа,´лобы в суд про,´тив кого,´-либо
тужан гру,´стный, печа,´льный, тоскли,´вый, го,´рестный, приско,´рбный, зауны,´вный
тужбалица ж. 1. причита,´ние, вопль, плач, гру,´стная, жа,´лобная пе,´сня 2. пла,´кальщица
тужба ж. жа,´лоба, иск
тужбени относя,´щийся к жа,´лобе
туженик м. обвиня,´емый, отве,´тчик
тужибаба м доно,´счик, нау,´шник, я,´беда
тужилац м. обвини,´тель
државни тужилац - госуда,´рственный прокуро,´р
јавни тужилац - обще,´ственный обвини,´тель
тужилачки относя,´щийся к жа,´лобщику, истцу,´
тужилачки захтев - тре,´бование жа,´лобщика, истца,´
тужилаштво с. прокурату,´ра
државно тужилаштво - госуда,´рственная прокурату,´ра
тужити подава,´ть жа,´лобу, жа,´ловаться на кого,´-либо, обвиня,´ть кого,´-либо; ~ се жа,´ловаться
тук в выра,´жении
ударио тук на лук - нашла,´ коса,´ на ка,´мень
тулац м. колча,´н
тулити 1. гаси,´ть, погаша,´ть 2. завыва,´ть ( о во,´лке); ~ се гаси,´ться, тускне,´ть
тулум м. бурдю,´к
туљак м. вту,´лка, ту,´лья, капка,´н
туљан м. тюле,´нь
тумарало с. бродя,´га, скита,´лец, слоня,´ющийся без де,´ла челове,´к
тумарати броди,´ть, блужда,´ть, шля,´ться, слоня,´ться
тумарити швырну,´ть, бро,´сить
тумач м. толкова,´тель, перево,´дчик, коммента,´тор
тумачити 1. толкова,´ть, растолко,´вывать, объясня,´ть, комменти,´ровать 2. переводи,´ть, быть перево,´дчиком
тумбати 1. кантова,´ть, переканто,´вывать 2. перевора,´чивать
тумбе стоймя,´, вверх дном
окренути све тумбе - переверну,´ть всё вверх дном
туна ж., туњ м. туне,´ц
тунел м. тунне,´ль
тунелски тунне,´льный
туп тупо,´й, несообрази,´тельный, глухо,´й
туп глас - глухо,´й го,´лос
туп звук - глухо,´й звук
тупав тупоу,´мный, тупо,´й, несообрази,´тельный
тупити 1. тупи,´ть, затупля,´ть 2. говори,´ть ерунду,´, вести,´ пусты,´е разгово,´ры; ~ се тупи,´ться, затупляться
тупоглав тупоголо,´вый
тупост ж. ту,´пость
тупоугли тупоуго,´льный
тупоуман тупоу,´мный
тупкати прита,´птывать, топта,´ться, лего,´нько топа,´ть
тупнути то,´пнуть, сту,´кнуть ного,´й
тур м. 1. за,´дняя часть штано,´в, мотня,´ 2. зубр
испрашити тур - вы,´пороть
турати, турити 1. сова,´ть, су,´нуть, запихну,´ть, запи,´хивать 2. толка,´ть, отта,´лкивать
турнути оттолкну,´ть, отпихну,´ть
турбина турби,´на
водена турбина - гидротурби,´на
парна турбина - парова,´я турби,´на
турбински турби,´нный
туризам м. тури,´зм
туриста м. тури,´ст
турнир м. турни,´р
шаховски турнир - ша,´хматный турни,´р
туробан угрю,´мый, хму,´рый, мра,´чный
турпија ж. напи,´льник, подпи,´лок
турпијати рабо,´тать напи,´льником
турски туре,´цкий
Тур|чин м. турок; ~киња турча,´нка
туршија ж. загото,´вки, соле,´ния
тутањ м. гул, гро,´хот, громыха,´ние
ухватити тутањ - сбежа,´ть
тутањ! - беги,´!, убега,´й!, бего,´м!
тутањ зря, напра,´сно, впусту,´ю
говорити у тутањ - болта,´ть впусту,´ю
тутњава ж. гро,´хот, громыха,´ние, гул, гром
тутњати громыха,´ть, грохота,´ть, греме,´ть
туткалисати кле,´ить столя,´рным кле,´ем
туткало с. столя,´рный кле,´й
туткати, тутнути 1. нау,´ськивать, подстрека,´ть, натрави,´ть, подзадо,´рить 2. подсо,´вывать, сова,´ть су,´нуть тайко,´м
тутор м. опеку,´н
туторски опеку,´нский
туторска власт - власть опекуна,´
туторство с. опеку,´нство, опе,´ка
тући 1. бить, колоти,´ть, ударя,´ть, поби,´ть 2. разбива,´ть, победи,´ть 3. толо,´чь, дроби,´ть; ~ се дра,´ться, сража,´ться,
би,´ться
тући се по свету - слоня,´ться по бе,´лу све,´ту
тући свињу - коло,´ть свинью,´
тучњава ж. дра,´ка, побо,´ище
туцаник м. ще,´бень, щебёнка
туцкати толо,´чь, дроби,´ть
тучак м. пест, язычо,´к колоко,´льчика, пе,´стик
туце с. дю,´жина
туч м. чугу,´н
туча ж. 1. дра,´ка, побо,´ище, перепа,´лка 2. град, градоби,´тие
тучак м. пе,´стик
тучан чугу,´нный
туш м. 1. тушь 2. душ
кинески црни туш - чёрная кита,´йская тушь
хладан туш - холо,´дный душ
туширати де,´лать душ; ~ се принима,´ть душ
тушта: тушта и тма - тьма тьму,´щая, бесчи,´сленное мно,´жество

ћакнут придуркова,´тый, с при,´дурью

ћалац, ћале м. жарг. оте,´ц, па,´па
ћалов м. о,´лух, простофи,´ля
ћаос! 1. приве,´т 2. пока,´
ћапити схвати,´ть руко,´й; ~ се схвати,´ться, схвати,´ть друг друга,´
ћар м. при,´быль, бары,´ш, пожи,´ва
ћарити 1. получи,´ть при,´быль, бары,´ш, зарабо,´тать, извле,´чь по,´льзу 2. торгова,´ть
ћарлијати ве,´ять, дуть, подува,´ть
ћаскати болта,´ть, проводи,´ть вре,´мя в непринуждённом разгово,´ре
ћата м. писа,´рь
ћебе с.одея,´ло
ћевабџија м. продаве,´ц мя,´са
ћевап м. кеба,´б
ћевапчић м. ма,´ленький кеба,´б
ћела ж. лы,´сина, плешь
ћелавети лысе,´ть, плеши,´веть
ћелепуш(а )м. 1. ермо,´лка, тюбете,´йка 2. скуфе,´йка
ћелија ж. 1. яче,´йка 2. ке,´лья монасты,´рская 3. ка,´мера тюре,´мная 4. кле,´тка
ћелијски 1. кле,´точный 2. келе,´йный
ћелијско ткиво - клетча,´тка, кле,´точная ткань
ћелијско једро - ядро,´ кле,´тки
ћерамида ж. черепи,´ца
ћерка ж. до,´чка, дочу,´рка
ћерпич м. необожжённый кирпи,´ч
ћеф м. 1. при,´хоть, капри,´з, причу,´да 2. жела,´ние, охо,´та
није му то по ћефу - э,´то ему,´ не нра,´вится
терати ћефове - самово,´льничать
ћивот м. кио,´т с моща,´ми
ћилибар м. янта,´рь
ћилибарски янта,´рный
ћилим м. ковёр
ћилимар м. ковро,´вщик, ковро,´вый ма,´стер
ћилимарски ковро,´вый
ћилимарски занат - ковротка,´цкое де,´ло
ћилимарство произво,´дство ковро,´в, ковротка,´цкое ремесло,´
ћирилица ж. кири,´ллица
ћириш м. сапо,´жный клей
ћитап м. 1. кни,´га 2. Кора,´н
ћифта м. 1. мещани,´н, обыва,´тель 2. скупе,´ц, скря,´га
ћифтарија ж. ла,´вочники, ме,´лкие торго,´вцы, меща,´нство, обыва,´тельщина
ћифтински 1. скря,´жнический, ска,´редный 2. меща,´нский, обыва,´тельский, фили,´стерский
ћифтинство с. 1 .скря,´жничество 2. меща,´нство, обыва,´тельщина
ћопа м. хромо,´й, хромоно,´гий челове,´к
ћопав хромо,´й
ћопавко м. хромо,´й, хромоно,´гий челове,´к
ћопати хрома,´ть, прихра,´мывать
ћора м. криво,´й, одногла,´зый челове,´к
ћорав криво,´й, одногла,´зый
ћорава посла - плохо,´е, ги,´блое де,´ло
ћорак м. 1. холосто,´й патро,´н 2. жарг. фиа,´ско, прова,´л
ћорка ж. жарг. тюрьма,´
ћорнути жарг. укра,´сть
ћорсокак м. 1. тупи,´к 2. безвы,´ходное положе,´ние
ћоса м. безборо,´дый
ћосав безборо,´дый, безу,´сый
ћосавети станови,´ться безу,´сым, безборо,´дым, теря,´ть расти,´тельность на лице,´
ћошак, ћоше м. у,´гол
ћошкаст углова,´тый
ћуба ж. хохо,´л у птиц
ћувик м. верши,´на горы,´, холм круто,´й
ћуд ж. 1. нрав, хара,´ктер 2. причу,´да, при,´хоть
колико људи толико ћуди - ско,´лько голо,´в, сто,´лько умо,´в
ћудљив 1. причу,´дливый, прихотли,´вый, своенра,´вный, капри,´зный 2. норо,´вистый, пугли,´вый
ћуза ж. жарг. тюре,´мная ка,´мера
ћук м. сыч
ћулбастија ж. говя,´дина на гри,´ле
ћумез м. 1. куря,´тник 2. гря,´зная ко,´мната
ћумур м. древе,´сный у,´голь
ћумурана ж. у,´гольная я,´ма
ћумурџија м. у,´гольщик
ћуп м. гли,´няный горшо,´к
ћуприја ж. мост
ћуре с. индюшо,´нок
ћуретина ж. индюша,´тина
ћурећи индю,´шечий
ћуреће печење - жа,´реная инде,´йка
ћурићи индюша,´та
ћурка ж. 1. индю,´шка 2. ду,´ра, ду,´рочка
ћуркаст придуркова,´тый, с при,´дурью
ћурликати игра,´ть на пасту,´шьей свире,´ли, флейте
ћурчија м. скорня,´к, меховщи,´к
ћурчијски скорня,´жный
ћускија ж. лом
пијан као ћускија - лы,´ка не вя,´жет
глуп као ћускија - глуп как про,´бка
ћуталица м., ж. молчали,´вый челове,´к
ћутати молча,´ть
он ћути као заливен - он молчи,´т, сло,´вно воды,´ в рот набра,´л
ћуткати заставля,´ть молча,´ть, ши,´кать
ћутке мо,´лча, молчко,´м, втихомо,´лку
ћутљив молчали,´вый, неразгово,´рчивый
ћуфте с. те,´фтели
ћушити дать пощёчину, оплеу,´ху, зауши,´ть
ћушка ж. пощёчина, оплеу,´ха
ћушкати 1. лего,´нько толка,´ть 2. дава,´ть пощёчины; ~се 1. лего,´нько толка,´ть 2. дава,´ть друг дру,´гу пощёчины
ћушнути толкну,´ть, пихну,´ть, дать пощёчину, залепи,´ть оплеу,´ху

У
у 1. в, во 2. на, у, от
метнути у џеп - положи,´ть в карма,´н
отићи у војску - поступа,´ть в а,´рмию
у подне - в по,´лдень
у пролеће - весно,´й
ићи у корак - идти,´ в но,´гу
бити у гостима - быть в гостя,´х
у новембру - в ноябре,´
говори се у шали - говоря,´т в шу,´тку
у неку руку - в како,´й-то ме,´ре
у четири ока - с гла,´зу на глаз
уа! доло,´й!
уарумити заарта,´читься
убадати 1. вка,´лывать, коло,´ть, пока,´лывать 2. жа,´лить, куса,´ть (насекомое); ~ се коло,´ться
убадача ж. була,´вка
убајатити се 1. зачерстве,´ть (о хле,´бе)2. залежа,´ться
убацити, убацивати вбро,´сить, вбра,´сывать
убедити убеди,´ть, уве,´рить; ~ се убеди,´ться, уве,´риться
убедљив убеди,´тельный, легко,´ поддаю,´щийся убежде,´нию
убеђеност ж. убеждённость
убеђење с. убежде,´ние
то је моје убеђење - э,´то моё убежде,´ние
убеђивати убежда,´ть, уверя,´ть; ~ се убежда,´ться, уверя,´ться
убележити, убележавати впи,´сывать, запи,´сывать, вписа,´ть, записа,´ть, занести,´ в спи,´сок; ~ се вписа,´ться,
вписываться, записа,´ться, запи,´сываться
убилачки уби,´йственный, смертоно,´сный
убиствен уби,´йственный
убиство с. уби,´йство
убитачан ги,´бельный, убийственный
убити, убијати 1. убива,´ть, уби,´ть, уничто,´жить, умерщвля,´ть 2. трамбова,´ть, умина,´ть 3. поврежда,´ть 4. натира,´ть
(ту,´фли); ~се 1. поко,´нчить с собо,´й, убива,´ться 2. ушиба,´ться, получа,´ть поврежде,´ния 3. жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
убица м. ж. уби,´йца
убрати, убирати 1. набра,´ть, набира,´ть, собира,´ть, собра,´ть, срыва,´ть 2. взыска,´ть, взима,´ть
ублажавати, ублажити 1. смягча,´ть, ослабля,´ть, осла,´бить, утихоми,´рить успока,´ивать 2. разба,´вить, разбавля,´ть;
~ се смягчи,´ться, успоко,´иться
ублажење с. смягче,´ние, ослабле,´ние, успокое,´ние
ублатавити загрязни,´ть, вы,´мазать; ~ се вы,´мазаться гря,´зью
убог убо,´гий, жа,´лкий, ску,´дный, ни,´щий
убод м. уко,´л, уку,´с насеко,´мого
убости 1. вколо,´ть, уколо,´ть 2. укуси,´ть; ~ се уколо,´ться
убојит уби,´йственный, смертоно,´сный
убојни боево,´й
убојни метак - боево,´й патро,´н
убрадити се повяза,´ться платко,´м
убрајати, убројити зачисля,´ть, зачи,´слить, включи,´ть, включа,´ть в число,´; ~ се чи,´слиться, зачи,´слиться, входи,´ть,
войти,´ в число,´
убрашњавити запа,´чкать, посы,´пать муко,´й; ~ се вы,´пачкаться, вы,´валяться в муке,´
убрзавати, убрзати 1. ускоря,´ть, уско,´рить, увели,´чить увели,´чивать скоро,´сть 2. торопи,´ть, поторопи,´ть
убрзан уско,´ренный, учащённый
убрзање с. ускорение
тотално убрзање - о,´бщее ускоре,´ние
убрзо вско,´ре
убризгавати впры,´скивать
убризгати впрыснуть
убрисати утере,´ть, вытереть; ~ се утере,´ться, вы,´тереться
убрисати нос - утере,´ть нос
убрљати загрязни,´ть, запа,´чкать; ~ се загрязни,´ться, вы,´пачкаться, вы,´мазаться
убрус м. полоте,´нце, ручни,´к
убудуће впредь, в бу,´дущем
уважити, уважавати приня,´ть, принима,´ть во внима,´ние, ува,´жить, учи,´тывать, уче,´сть
уважити оставку - приня,´ть отста,´вку
уважити молбу - вы,´полнить про,´сьбу
увајдити получи,´ть при,´быль, по,´льзу
увала ж. доли,´на, котлови,´на, впа,´дина
увалити, уваљивати заста,´вить взя,´ть, всучи,´ть
уваљати, уваљивати 1. ввали,´ть, вва,´ливать 2. загна,´ть, вгон,´ять, вверга,´ть, вогна,´ть, вве,´ргнуть; ~ се 1. ввали,´ться,
2. попа,´сть, попада,´ть 3. влезть, влеза,´ть
увежбавати, увежбати обучи,´ть, обуча,´ть, вы,´учить, натренирова,´ть, тренирова,´ть; ~ се 1. обуча,´ться, выу,´чиваться, вы,´учиться 2. наловчи,´
ться
увезати, увезивати 1. свя,´зывать, связа,´ть, завя,´зывать, увя,´зывать 2. зама,´тывать, замота,´ть
увек всегда,´, постоя,´нно
још увек - всё ещё
увелико 1. в большо,´й ме,´ре, во всю 2. уже,´ давно,´
већ је ноћ увелико - уже,´ давно,´ наступи,´ла ночь
увеличавање с. увеличе,´ние, преувеличе,´ние
увеличати, увеличавати увели,´чивать, преувели,´чивать, увели,´чить, преувели,´чить; ~ се увели,´читься,
увели,´чиваться
увенулост ж. вя,´лость, блёклость
увенути увя,´нуть, поблёкнуть
увео увя,´дший, поблёкший
увенчавати венча,´ть, уве,´нчивать; ~ се уве,´нчиваться
увенчати увенча,´ть
уверење с. убежде,´ние, свидетельство, удостоверение
уверити, уверавати уве,´рить, убеди,´ть, уверя,´ть, убежда,´ть; ~ се уверя,´ться, убежда,´ться, уве,´риться, убеди,´ться
уверљив 1. убеди,´тельный 2. легко,´ поддаю,´щийся убежде,´нию
увертира ж. увертю,´ра
увесељавати увеселя,´ть, развлека,´ть, забавля,´ть; ~ се развлека,´ться, забавля,´ться
увести ввести,´, ввезти,´
увести нови закон - ввести,´, изда,´ть но,´вый зако,´н
увести из иностранства - ввезти,´ из-за грани,´цы, импорти,´ровать
увећавање с. увеличе,´ние
увећати, увећавати увели,´чивать увели,´чить; ~ се увели,´читься, увели,´чиваться
увече ве,´чером
увид м. осмо,´тр, просмо,´тр
увидети, увиђати 1. уви,´деть, усмотре,´ть, осма,´тривать 2. постига,´ть, осознава,´ть осозна,´ть, поня,´ть
увиђаван предупреди,´тельный, внима,´тельный, предусмотри,´тельный
увиђај м. осмо,´тр, просмо,´тр
увијати, увити 1. свива,´ть, скру,´чивать 2. ку,´тать, завора,´чивать, зама,´тывать, запако,´вывать 4. загиба,´ть, завива,´ть 5. виля,´ть,
извора,´чиваться; ~ се 1. ви,´ться, скру,´чиваться 2. завора,´чиваться, ку,´таться 3. изгиба,´ться, извива,´ться 4. извора,´чиваться
увијач м. 1. обёртка, обмо,´тка 2. упако,´вщик
увинути 1. вы,´вихнуть 2. изогну,´ть, искриви,´ть
увирати 1. ува,´риваться, укипа,´ть 2. впада,´ть, влива,´ться 3. пропада,´ть, скры,´ваться под землёй
уврети увари,´ться, укипе,´ть
увис вверх, ввысь
увлака ж. ру,´чка для пера,´
увлачити, увући 1. втяну,´ть, вовле,´чь 2. вдеть, проде,´ть; ~ се 1. втяну,´ться, вовле,´чься 2. влезть, прокра,´сться 3. затеса,´ться 4. подли,´
зываться к кому,´-либо, заи,´скивать, льстить
уво м. у,´хо
он има добро уво - у него,´ то,´нкий слух
увод м. введе,´ние, предисло,´вие, ввод
уводан вво,´дный, вступи,´тельный
уводан говор - вступи,´тельное сло,´во
уводни чланак - передови,´ца, передова,´я статья,´
уводити 1. вводи,´ть 2. входи,´ть
увођење с. введе,´ние
увоз м. ввоз, и,´мпорт
увозити ввози,´ть, импорти,´ровать
увозни вво,´зный, и,´мпортный, заграни,´чный
увозна царина - вво,´зная по,´шлина
увозник м. импортёр
увојак м. 1. ло,´кон, завито,´к 2. оборо,´т наре,´зки винта,´
увојит 1. винтово,´й, винтообра,´зный, спира,´льный 2. кудря,´вый
уврачати 1. заколдова,´ть, зачарова,´ть 2. угада,´ть, узна,´ть
увребати 1. подстере,´чь, подсторожи,´ть, вы,´следить, подкарау,´лить 2. вы,´ждать
увребати згодну прилику - вы,´ждать уда,´чный моме,´нт
увреда ж. оскорбле,´ние, оби,´да
увредити оскорби,´ть, оби,´деть; ~ се оскорби,´ться, оби,´деться
увредљив оби,´дный, оскорби,´тельный, оби,´дчивый
уврнути, увртати 1. вверну,´ть, вкрути,´ть, вкру,´чивать, ввинти,´ть 2. вы,´вихнуть 3. заката,´ть, засучи,´ть
увртети вверну,´ть, ввинти,´ть
увртети у главу - взять в го,´лову
уврстити внести,´, включи,´ть, зачи,´слить; ~ се включи,´ться, зачи,´слиться
уврх над, наве,´рх, све,´рху
уврх главе - над голово,´й
уврх дрвета - на верши,´не де,´рева
уврх стола - во главе,´ стола,´
угађати 1. угожда,´ть, уго,´дничать 2. усла,´вливаться, согласо,´вываться 3. настра,´ивать, попада,´ть
угазити 1. умя,´ть, утопта,´ть 2. ( в во,´ду) войти,´, увя,´знуть, ступи,´ть
угаљ м. у,´голь
камени угаљ - ка,´менный у,´голь
мрки угаљ - бу,´рый у,´голь
жив угаљ - раскалённые у,´гли
угљар м. у,´гольщик, углежо,´г
угљарити быть у,´гольщиком, продавать у,´голь
угљарски относя,´щийся к у,´гольщику
угљарски занат - ремесло,´ у,´гольщика
угљен м. у,´голь
угљени у,´гольный
угљени мајдан - каменноуго,´льный рудни,´к
угљеник м. углеро,´д
угљенисати обу,´глить, обу,´гливать, карбонизи,´ровать; ~ се обу,´глиться, обу,´гливаться, карбонизи,´роваться
угљенички углеро,´дный
угљоводоник м. углеводоро,´д
угљенокоп м. у,´гольные ко,´пи, каменноуго,´льный рудни,´к, каменоуго,´льная ша,´хта
угљеносан углено,´сный
уганути вы,´вихнуть
угануће с. вы,´вих
угао м. у,´гол
угаони уго,´льный, углово,´й
угаони камен - краеуго,´льный ка,´мень
угломер м. угломе,´р
угар м. чёрный пар, вспа,´шка
јесењи угар - зя,´блевая вспа,´шка
угарак м. голове,´шка
угасити потуши,´ть, погаси,´ть; ~ се поту,´хнуть, пога,´снуть, уга,´снуть
угасити жеђ - утоли,´ть жа,´жду
угибати прогиба,´ть, выгиба,´ть, отклоня,´ть в сто,´рону; ~ се прогиба,´ться, выгиба,´ться
угинути околе,´ть, поги,´бнуть, издо,´хнуть (о скоте,´)
углавити, углављивати 1. устана,´вливать, укрепля,´ть, укрепи,´ть 2. кре,´пко вста,´вить, воткну,´ть, втыка,´ть
углавном в основно,´м, преиму,´щественно
угладити, углачати отполирова,´ть, отшлифова,´ть, сде,´лать гла,´дким
углађен вы,´глаженный, отполиро,´ванный, вы,´лощенный
углед м. 1. приме,´р, образе,´ц 2. репута,´ция, авторите,´т 3. осмо,´тр, просмо,´тр
угледан 1. ви,´дный, зна,´тный, по,´льзующийся хоро,´шей репута,´цией 2. приме,´рный, образцо,´вый
угледати уви,´деть, заме,´тить
угледати свет - появи,´ться на свет, роди,´ться
угледати се на некога - брать приме,´р с кого,´-либо
угнати 1. угна,´ть, прогна,´ть 2. вогна,´ть
угнездити се угнезди,´ться, сесть на я,´йца, устро,´иться на жи,´тельство, свить гнёздышко, пристро,´иться, приюти,´ться
угнут по,´гнутый, про,´гнутый, во,´гнутый
угнути прогну,´ть, вы,´гнуть, погну,´ть, вдави,´ть; ~ се прогну,´ться, вы,´гнуться, погну,´ться
угнуће с. во,´гнутость, вмя,´тина, вда,´вленность
угњавити 1. примя,´ть, придави,´ть, задави,´ть 2. надое,´сть, заму,´чить надое,´дливостью
угњетавање с. угнете,´ние
колонијално угњетавање - колониа,´льный гнёт
угњетавати угнета,´ть
угњетач м. угнета,´тель
уговарање с. заключе,´ние договоро,´в, контракта,´ция
уговарати догова,´риваться, вести,´ перегово,´ры
уговарати дан и час - усла,´вливаться о дне и ча,´се
уговарач м. догова,´ривающийся, веду,´щий перегово,´ры, догова,´ривающаяся сторона,´
уговор м. догово,´р, соглаше,´ние
уговор о миру - ми,´рный догово,´р
уговор о пријатељству и узајамној помоћи - догово,´р о дру,´жбе и взаимопо,´мощи
уговорити договори,´ться, прийти,´ к соглаше,´нию, усло,´виться
уговорити састанак - договори,´ться о встре,´че
уговорни догово,´рный
угодан прия,´тный, уго,´дный, удо,´биый, сподру,´чный
угодити угоди,´ть, договори,´ться, условиться, прила,´дить
угодљив уго,´дливый, пода,´тливый
угодник м. уго,´дник
угојити откормить; ~ се растолсте,´ть, пополне,´ть
угонити вогна,´ть, угна,´ть
угонити у лаж - уличи,´ть во лжи
угоститељ м. тракти,´рщик, владе,´лец рестора,´на
угошћавати угоща,´ть
угостити угости,´ть
уграбити схвати,´ть, похи,´тить, отня,´ть
уграбити прилику - улу,´чить моме,´нт
уградити, уграђивати вде,´лать в сте,´нку при стро,´йке, замурова,´ть, встро,´ить
угрејавати, угрејати 1. согре,´ть, согрева,´ть, нагре,´ть, нагрева,´ть 2. подтопи,´ть; ~ се согрева,´ться, подогрева,´ться, согре,´ться, подогре,´ться
угризати, угристи укуси,´ть, куса,´ть; ~ се прику,´сывать себя,´, укуси,´ть себя,´
угристи се за језик - прикусить язык
угрозити, угрожавати угрожа,´ть, грози,´ть, поста,´вить под угро,´зу
угрувати ушиби,´ть, си,´льно уда,´рить; ~ се си,´льно уда,´риться, ушиби,´ться
угурати вти,´снуть, втолкну,´ть, впихну,´ть; ~ се влезть, вти,´снуться
угурсуз м. озорни,´к, плут
угурсузлук м. озорство,´, плутовство,´
угушивање с. удуше,´ние, усмире,´ние, подавле,´ние
угушити, угушивати 1. души,´ть, задуши,´ть, заглуши,´ть 2. подави,´ть, подавля,´ть, усмиря,´ть, усмири,´ть; ~ се души,´ться, задыха,´ться,
задуши,´ться, задохну,´ться
уд м. член (те,´ла), коне,´чность
удавача ж. де,´вушка на вы,´данье, неве,´ста
удати, удавати вы,´дать за,´муж, выдава,´ть за,´муж; ~ се выходи,´ть за,´муж
девојка за удају - де,´вушка на вы,´данье, неве,´ста
удавити удави,´ть, задуши,´ть, утопи,´ть; ~ се удави,´ться, задохну,´ться, утопи,´ться
удављеник м. уда,´вленник, уто,´пленник
удадба, удаја заму,´жество
удаљити, удаљавати удаля,´ть, удали,´ть, отдаля,´ть, отдали,´ть, отстрани,´ть; ~ се удаля,´ться, удали,´ться, отдаля,´ться, отдали,´ться
удар м. 1. уда,´р 2. толчо,´к, поры,´в 2. переворо,´т
удар ветра - поры,´в ве,´тра
државни удар - госуда,´рственный переворо,´т
ударан уда,´рный
ударна бригада - уда,´рная брига,´да
ударање с. нанесе,´ние уда,´ров
ударање темеља - закла,´дка фунда,´мента
ударати, ударити 1. уда,´рить, ударя,´ть, сту,´кнуть, бить 2. хлеста,´ть 3. ната,´лкиваться 4. отдава,´ть, (на что-то), па,´хнуть
5. забивать; ~ се ушиба,´ться, ушиби,´ться, ударя,´ться, уда,´риться
ударати у очи - броса,´ться в глаза,´
ударати печат - ста,´вить печа,´ть
удри! - бей!
ударити у велика звона - разгласи,´ть
ударити жиг срамоте - заклейми,´ть
ударити темељ - заложи,´ть основа,´ние, фунда,´мент
ударити на непријатеља - напа,´сть на проти,´вника
ударац м. 1. уда,´р, нападе,´ние 2. толчо,´к, поры,´в 3. пино,´к
удахнути вдохну,´ть, вдохнови,´ть
удвајати удва,´ивать; ~ се удва,´иваться
удвоје 1. вдвоём 2. сугу,´бо
удвојити удво,´ить; ~ се удво,´иться
удварање с. уха,´живание
удварати се уха,´живать
удварач м. ухажёр, волоки,´та
удворица м. ж. льстец, подли,´за, подхали,´м
удворички льсти,´вый, подхали,´мский
удвостручити, удвостручавати удва,´ивать, удво,´ить, увели,´чить, увели,´чивать вдво,´е, сде,´лать двойны,´м
удебљати, удебљавати утолсти,´ть, утолща,´ть; ~ се толсте,´ть, растолсте,´ть
удевати, уденути вдева,´ть, вдеть ни,´тку в иго,´лку
уделити удели,´ть
уделити пажњу - удели,´ть внима,´ние
удељивати уделя,´ть, подава,´ть ми,´лостыню, подая,´ние
удео м. 1. до,´ля, часть, пай 2. рок, судьба,´, у,´часть
имати удела у нечему - принима,´ть уча,´стие в чём-либо
удес м. 1. рок, судьба,´, уде,´л 2. столкнове,´ние, уда,´р
удесно напра,´во, впра,´во
удесити, удешавати 1. устра,´ивать, организо,´вывать, ула,´живать 2. приспоса,´бливать, обору,´довать 3. подстра,´ивать,
подгоня,´ть 4. настра,´ивать 5. наряжа,´ть, украша,´ть; ~ се 1. устро,´иться, привести,´ себя,´ в поря,´док 2. принаряди,´ться,
разукра,´ситься 3. устра,´иваться, нала,´живаться, прийти,´ в поря,´док
удивљавати, удивити удиви,´ть, удивля,´ть, изуми,´ть, изумля,´ть; ~ удивля,´ться, изумля,´ться, удиви,´ться, изуми,´ться
удисање с. вдыха,´ние
удисати вдыха,´ть
удити уди,´ть
удица ж. у,´дочка, крючо,´к
удичаст подо,´бный у,´дочке
удно внизу,´, в глубине,´
удно пред. внизу,´, на кра,´ю, в конце,´
удно стола - в конце,´ стола,´
удобан удо,´бный, комфорта,´бельный
удобравати зада,´бривать; ~ се 1. приходи,´ть в хоро,´шее настрое,´ние 2. подли,´зываться, льстить кому,´-либо
удов вдо,´вый
удова ж. вдова,´
удовац м. вдове,´ц
удовица ж. вдова,´
бела удовица - соло,´менная вдова,´
удовичин вдо,´вий
удовички вдо,´вий
удовољити, удовољавати удовлетвори,´ть, удовлетворя,´ть
удолина ж. го,´рная доли,´на, котлови,´на
удомити, удомљавати пристра,´ивать к до,´му, выдава,´ть, вы,´дать за,´муж, пристро,´ить; ~се обзавести,´сь до,´мом,
выходи,´ть, вы,´йти за,´муж
удостојити удосто,´ить; ~ се удосто,´иться
удробити, удробљавати дроби,´ть, раздроби,´ть, кроши,´ть, раскроши,´ть
удружење с. объедине,´ние, сою,´з
удружење ратних инвалида - сою,´з инвали,´дов войны,´
удружити, удруживати объедини,´ть, объединя,´ть; ~се объединя,´ться, объедини,´ться
удубити, удубљивати углубля,´ть, углуби,´ть; ~се углуби,´ться, углубля,´ться
удубљење с. углубле,´ние, впа,´дина
удунути вду,´нуть, вдохну,´ть
ужад ж. верёвки
ужарија ж. верёвочно-кана,´тные изде,´лия
уже с. верёвка, кана,´т
ужас м. у,´жас, жуть
ужасан ужа,´сный, ужаса,´ющий
ужаснути, ужасавати перепуга,´ть, привести,´, приводи,´ть в у,´жас, пуга,´ть; ~ се ужаса,´ться, ужасну,´ться
ужежен зажжённый, прого,´рклый
ужећи заже,´чь; ~се прого,´ркнуть
ужелети се соску,´читься, стоскова,´ться
уживалац м. по,´льзователь чего,´-либо, по,´льзующийся че,´м-либо, наслажда,´ющийся
уживалац у нечему - наслажда,´ющийся че,´м-либо
уживање с.1. по,´льзование 2. удово,´льствие, наслажде,´ние, отра,´да
уживање у нечему - наслажде,´ние че,´м-либо
уживати 1. по,´льзоваться 2. жить в удово,´льствие 3. наслажда,´ться, развлека,´ться
уживати поверење - по,´льзоваться дове,´рием
уживати у читању - наслажда,´ться чте,´нием
ужитак м. наслажде,´ние, отра,´да
уживети се вжи,´ться, войти,´ в роль, сжи,´ться, привы,´кнуть; ~ се вжива,´ться, входи,´ть, сжива,´ться, свыка,´ть
ужина ж. по,´лдник, заку,´ска днём
ужинати по,´лдничать, заку,´сывать днём
ужљебити сде,´лать вы,´емки, пазы,´, вре,´зать, вста,´вить
ужурбан 1. торопли,´вый, поспе,´шный 2. суетли,´вый, хлопотли,´вый
ужурбати поторопи,´ть, заста,´вить сде,´лать быстре,´е; ~ се заторопи,´ться, поспеши,´ть, засуети,´ться
ужутети, ужутити пожелте,´ть, сде,´лать, стать жёлтым
уз 1. во,´зле, ря,´дом, у, вдоль, по,´дле, при, с ( ме,´сто) 2. при, во вре,´мя, в тече,´ние (вре,´мя)
уз степенице - вверх по ле,´стиице
он је стао уза ме - он стал во,´зле меня,´
уз учешће - с уча,´стием
уз помоћ - с по,´мощью
уз сарадњу - при сотру,´дничестве
уз јело - во вре,´мя еды,´
уз чашу вина - за стака,´ном вина,´
пловити уз обалу - плыть вдоль бе,´рега
узаврети вскипе,´ть, закипе,´ть
узајаман взаи,´мный, обою,´дный
узајамна помоћ - взаимопо,´мощь
узајамни односи - взаимоотноше,´ния
узајамно дејство - взаимоде,´йствие
узајамна веза - взаимосвя,´зь
узајмити, узајмљивати взять взаймы,´, заня,´ть, дать взаймы,´, одолжи,´ть
узајмљивач м. беру,´щий взаймы,´
узак у,´зкий, те,´сный
узалуд зря, напра,´сно, тще,´тно, да,´ром
узалудан напра,´сный, тще,´тный, бесце,´льный, пусто,´й
узаптити наложи,´ть аре,´ст, конфискова,´ть, наложи,´ть запреще,´ние
узастопни после,´довательный, сле,´дующий друг за дру,´гом
узастопце подря,´д, сле,´дом
узбрати набра,´ть, нарва,´ть
узбрдица ж. подъём в го,´ру
узбудити, узбуђивати возбужда,´ть, возбуди,´ть, волнова,´ть, взволнова,´ть, трево,´жить; ~се возбуди,´ться,
взволнова,´ться, встрево,´житься, возбужда,´ться, волнова,´ться, трево,´житься
узбудљив 1. волну,´ющий, возбужда,´ющий 2. возбуди,´мый
узбуђење с. волне,´ние, возбужде,´ние
узбуна ж. 1. трево,´га, беспоко,´йство 2. мяте,´ж, волне,´ние, смяте,´ние 3. трево,´га
звонити на узбуну - бить в наба,´т
 свирати на узбуну - игра,´ть трево,´гу
ваздушна узбуна - возду,´шная трево,´га
узбунити встрево,´жить, взволнова,´ть, взбудора,´жить; ~ се встрево,´житься, взволнова,´ться, взбунтова,´ться, восста,´ть,
подня,´ться на мяте,´ж, трево,´житься, волнова,´ться, бунтова,´ть, восстава,´ть
узбуркавати се взбудора,´живаться, трево,´житься
узбуркан взбудора,´женный, бушу,´юший
узбуркано море - бушу,´ющее мо,´ре
узбуркати взбудора,´жить, си,´льно встрево,´жить; ~ се взбудора,´житься, встрево,´житься
узварити свари,´ть, провари,´ть
узверати се вскара,´бкаться, взобра,´ться
узвик м. во,´зглас, восклица,´ние
узвикивати, узвикнути воскли,´кнуть, вскри,´кнуть, восклица,´ть, вскри,´вать
узвичник м. восклица,´тельный знак
узвисити возвы,´сить, подня,´ть, возвели,´чить; ~ се возвы,´ситься, подня,´ться
узвишен возвы,´шенный, высо,´кий
узвишеност ж. возвы,´шенность, высота,´
узвишење с. возвыше,´ние, возвы,´шенное ме,´сто
узвишица ж. возвы,´шенное ме,´сто, холм, го,´рка
узводни напра,´вленный про,´тив тече,´ния
узводно путовање бродом - путеше,´ствие на парохо,´де про,´тив тече,´ния
узводу про,´тив тече,´ния
узвратити возврати,´ть, верну,´ть, отве,´тить, заверну,´ть, засучи,´ть рукава,´
узвратити мило за драго - отплати,´ть той же моне,´той
узвраћати 1. возвраща,´ть 2. возража,´ть 3. завора,´чивать, засу,´чивать рукава,´
узврдати се засуети,´ться, заёрзать, смути,´ться, заволнова,´ться
узврпољити се забеспоко,´иться, взволнова,´ться, заегози,´ть
узвртети се заверте,´ться, заегози,´ть
узгајати выра,´щивать, выха,´живать, воспи,´тывать
узглавље с. изголо,´вье, поду,´шка
узгој м. выра,´щивание, выха,´живание, воспита,´ние
узгојити вы,´растить, вы,´ходить, воспита,´ть
узгојиште с. воспита,´тельное заведе,´ние, прию,´т
узгред 1. по пути,´, мимохо,´дом 2. ме,´жду про,´чим, кста,´ти
узгред будиречено - кста,´ти сказа,´ть
узгредан 1. побо,´чный, дополни,´тельный 2. попу,´тный, сопу,´тствующий
узгртати подгреба,´ть кве,´рху, отгреба,´ть
узда ж. узда,´, вожжа,´, по,´вод
узданица ж. опо,´ра, подде,´ржка, наде,´жда
уздање с. наде,´жда, расчёт на подде,´ржку, опо,´ру
уздати се наде,´яться, возлага,´ть наде,´жду, полага,´ться
уздарје с. пода,´рок в отве,´т на пода,´рок друго,´го
уздах м. вздох
до последњег уздаха - до конца,´ жи,´зни
уздахнути вздохну,´ть
уздизање с. подня,´тие, подъём, возвыше,´ние, повыше,´ние
стручно уздизање - повышение квалификации
уздизати, уздигнути 1. подня,´ть, приподня,´ть 2. вознести,´, возвы,´сить, расхвали,´ть, поднима,´ть, воздвига,´ть, превозноси,´ть;
~ се поднима,´ться, вы,´ситься, возвыша,´ться, возноси,´ться
уздигнути главу - задра,´ть нос, зазна,´ться
уздисај м. вздох
уздисати вздыха,´ть
уздржавати, уздржати сдержа,´ть, сде,´рживать, удержа,´ть, уде,´рживать; ~ се сде,´рживаться, сдержа,´ться, возде,´рживаться
уздржан, уздржљив возде,´ржанный, сде,´ржанный
уздрмати 1. потрясти,´, расшата,´ть, поколеба,´ть 2. возбуди,´ть, всколыхну,´ть; ~ се пошатну,´ться, всколыхну,´ться
уздрмати јавно мишљење - возбуди,´ть, взбудора,´жить обще,´ственное мне,´ние
уздрхтати содрогну,´ться, вздро,´гнуть, задрожа,´ть
уздуж вдоль, в длину,´
уздуж и попреко - вдоль и поперёк
уздужни продо,´льный
узенгија ж. стре,´мя
узет взя,´тый, при,´нятый, рассла,´бленный, разби,´тый параличо,´м
узети ,узимати 1. взять, схвати,´ть, забра,´ть, приня,´ть 2. снять (ме,´рку) 3. заня,´ть ( де,´ньги) 4. наня,´ть, снять 5. отня,´ть 6. осво,´ить, овладе,´ть
7. купи,´ть 8. нача,´ть, приня,´ть 9. жени,´ться; ~ се бра,´ться, жени,´ться, вступа,´ть в
брак
узети на себе - приня,´ть, взять на себя,´
узети озбиљно - приня,´ть всерьёз
узети у обзир - приня,´ть во внима,´ние
узети девојку - жени,´ться на де,´вушке
узети под своје - усынови,´ть, удочери,´ть
он је узео двадесету годину - ему,´ пошёл двадца,´тый год
узети се у памет - взя,´ться за ум
рука му се узела - у него,´ отняла,´сь рука,´
 узети маха -1. войти,´ в употребле,´ние 2. приня,´ть широ,´кий масшта,´б
узетост ж. парализо,´ванность, парали,´ч
узидати, узиђивати замуро,´вывать, вде,´лывать, заде,´лывать в сте,´ну, замурова,´ть, вде,´лать, задела,´ть в сте,´ну
узилазити взбира,´ться, поднима,´ться, всходи,´ть
узица ж. верёвка, шнуро,´к, ля,´мка, завя,´зка
узјахати, узјахивати сади,´ться верхо,´м, сесть верхо,´м, посади,´ть верхо,´м
узјогунити се заупря,´миться, заарта,´читься
узлазан восходя,´щий
узлазни пут - доро,´га с подъёмом в го,´ру
узлазити восходи,´ть, поднима,´ться, взбира,´ться
узлетати взлета,´ть
узлетети взлете,´ть
узмак м. отступле,´ние, отхо,´д
узмакнути отступи,´ть, попя,´титься, отодви,´нуться наза,´д
узмицање с. отступле,´ние, отхо,´д
узмицати отступа,´ть, пя,´титься, отставля,´ть
узмигољити се забеспоко,´иться, засуети,´ться, заёрзать
узмлачити немно,´го подогре,´ть, сде,´лать тёплым
узмувати се засуети,´ться, всполоши,´ться, встрево,´житься
узмутити, узмућивати взба,´лтывать, мути,´ть, будора,´жить, возбужда,´ть, взболта,´ть, замути,´ть; ~ се замути,´ться,
возмути,´ться
узмучити с. изму,´читься
узнати узна,´ть
узнемирен взволно,´ванный, обеспоко,´енный, встрево,´женный, озабо,´ченный
узнемирити, узнемиравати беспоко,´ить, волнова,´ть, трево,´жить, обеспо,´коить, взволнова,´ть; ~ се беспоко,´иться,
волно,´ваться, трево,´житься, забеспоко,´иться
узнојити пропоте,´ть; ~ се вспоте,´ть, пропоте,´ть
узносити возвыша,´ть, поднима,´ть; ~ се возвыша,´ться, возноси,´ться, горди,´ться
узор м. образе,´ц, приме,´р, идеа,´л
узорак м. образе,´ц, обра,´зчик
узоран образцо,´вый, приме,´рный
узорати, узоравати вспа,´хивать, распа,´хивать, вспаха,´ть
узохолити се стать надме,´нным, зазна,´ться
узраст м. во,´зраст, рост
узрео вы,´зревший, созре,´вший, спе,´лый
узрети, узревати вызрева,´ть, поспева,´ть, созре,´ть, вы,´зреть, поспе,´ть
узречица ж. погово,´рка, люби,´мое слове,´чко
узрок м. причи,´на, по,´вод, моти,´в, основа,´ние
узроковати быть причи,´ной, обусло,´вливать
узрочан причи,´нный
узрочник м. причи,´на, возбуди,´тель
узрујавати волнова,´ть, беспоко,´ить, трево,´жить
узрујавати се волнова,´ться, беспоко,´иться, трево,´житься
узрујаност ж. взволно,´ванность, беспоко,´йство, трево,´га
узрујати взволнова,´ть, вы,´звать беспоко,´йство, встрево,´жить; ~ се взволно,´ваться, забеспоко,´иться, встрево,´житься
узурпатор м. узурпа,´тор
узурпација ж. узурпа,´ция
узурпирати узурпи,´ровать
узус м. у,´зус, обы,´чай, обыкнове,´ние
уиме во и,´мя, от и,´мени
уиме народа – во и,´мя наро,´да
уистину в са,´мом де,´ле, впра,´вду
ујак м. дя,´дя
ујаков дя,´дин
ујка м. дя,´дька
ујкин дя,´дькин
ујна ж. тётка
ујнин тёткин
ујам м. пла,´та ме,´льнику за помо,´л
ујед м. уку,´с
ујести, уједати 1. куса,´ть, куса,´ться, укуси,´ть 2. ужа,´лить, жа,´лить 3. обижа,´ть, оби,´деть, задева,´ть, заде,´ть за живо,´е;
~ се укуси,´ть себя,´
ујести се за језик - прикуси,´ть язы,´к
уједанпут сра,´зу, вдруг, ра,´зом
ујединити, уједињавати объедини,´ть, объединя,´ть; ~ се объедини,´ться, объединя,´ться
уједначити 1. равня,´ть, де,´лать ра,´вным, подравня,´ть 2. приравня,´ть, прира,´внивать, уравнове,´сить; ~ се
1. сравня,´ться, приравня,´ться, уравнове,´ситься, равня,´ться 2. станови,´ться ра,´вным, выра,´вниваться
уједно 1. вме,´сте, заодно,´ 2. в то же вре,´мя
уједностручити сде,´лать однообра,´зным, преврати,´ть в ордина,´рный
ујесен о,´сенью
ујутру у,´тром
указ м. ука,´з, декре,´т
указати, указивати указа,´ть, ука,´зывать, показа,´ть, пока,´зывать 2. оказа,´ть, выража,´ть; ~ се показа,´ться, появи,´ться,
обнару,´житься, предста,´виться
мени се указала прилика - мне предста,´вился слу,´чай
указни ука,´зный, декре,´тный
указни чиновник - чино,´вник, назна,´ченный ука,´зом, декре,´том
укалупити 1. поста,´вить, наби,´ть на коло,´дку 2. шаблонизи,´ровать; ~ се получи,´ть фо,´рму, шаблонизи,´роваться
укалупљен 1. поста,´вленный, наби,´тый на коло,´дку 2. привы,´кший к определённым, зара,´нее да,´нным фи,´рмам, к шабло,´ну
укалупљени човек - челове,´к в футля,´ре
укаљати 1. загрязни,´ть, замара,´ть 2. осрами,´ть, опозо,´рить; ~ се 1. загрязни,´ться, замара,´ться 2. осрами,´ться
укаљати образ - опозо,´риться
укапирати жарг. поня,´ть
укварити испо,´ртить; ~ се испо,´ртиться, сгни,´ть, проту,´хнуть
уквасити намочи,´ть, вы,´мочить, увлажни,´ть; ~ се намо,´кнуть, вы,´мокнуть
укебати поймать, захвати,´ть, подкарау,´лить
укивати заковывать, оковывать, забивать гвоздями
укипити се стать стоймя,´ (как истука,´н)
укиселити заква,´сить, засолить; ~ се проки,´снуть, ски,´снуть
уклањати отклоня,´ть, устраня,´ть, удаля,´ть, убира,´ть
уклапати вставля,´ть, включа,´ть
уклесати вы,´сечь, вы,´долбить
уклештити прищеми,´ть
уклонити отклони,´ть, удали,´ть, убра,´ть, снять
уклопити вста,´вить, включи,´ть
укљева укле,´йка
укључиво включи,´тельно
укључити включи,´ть
укњижити внести,´ в кни,´гу
уковати 1. закова,´ть, окова,´ть 2. вста,´вить в опра,´ву
уковитлац кувырко,´м
укокати жарг. уби,´ть; ~ се напи,´ться, опьяне,´ть
уконачити поста,´вить на ночле,´г
укоп м. по,´хороны
укопати, укопавати 1. закопа,´ть 2. похорони,´ть, хорони,´ть
укопнети осуши,´ться, подсо,´хнуть, раста,´ять
укопни похоро,´нный, погреба,´льный
укопник м. моги,´льщик
укопнина ж. расхо,´ды по погребе,´нию
укопчати 1. застегну,´ть 2. жарг. поня,´ть; ~ се застегну,´ться
укор м. укор, упрёк, вы,´говор, замеча,´ние
укоравање с. укор, упрёк, порица,´ние
укорити, укоравати укоря,´ть, укори,´ть, упрекну,´ть, де,´лать, сде,´лать замеча,´ние
укоренити, укорењивати укореня,´ть, укорени,´ть; ~ се укорени,´ться, укореня,´ться
укоричити, укоричавати переплета,´ть, переплести,´ кни,´гу
укосити, укошавати ска,´шивать, скоси,´ть, перекоси,´ть, поста,´вить, положи,´ть на,´искось; ~ се перекоси,´ться, перекашиваться
укосница ж. шпи,´лька
укосо вкось, наискосо,´к
укотвити, укотвљавати 1. поста,´вить, ста,´вить на я,´корь 2. закрепи,´ть, закрепля,´ть, связа,´ть; ~ се стать на я,´корь, бро,´сить якорь, 2.
укрепиться, закрепляться
укочен заторможённый, окочене,´лый, неподви,´жный
укочити затормози,´ть; ~ се затормози,´ться, оцепене,´ть, окочене,´ть, стать неподви,´жным
укочити точак - затормози,´ть колесо,´
укочити пушку - поста,´вить куро,´к ружья,´ на предохрани,´тельный взвод
украј во,´зле, у, по,´дле
украј пута - у доро,´ги
Украјин|ац украи,´нец; ~ ка украи,´нка
украјински украи,´нский
украјински језик - украи,´нский язы,´к
украс м. украше,´ние
украсан слу,´жащий для украше,´ния, декорати,´вный
украсити, украшавати украша,´ть, убира,´ть, укра,´сить, разукра,´сить, убра,´ть; ~се укра,´ситься, принаряди,´ться, украша,´ться, разукра,´
шиваться, наряжа,´ться
украшавање с. украше,´ние, разукра,´шивание
украсти укра,´сть, похи,´тить
укратко вкра,´тце, коро,´че говоря,´
укратко речено - коро,´че говоря,´
укрепити укрепи,´ть, подкрепи,´ть; ~ се укрепи,´ться, подкрепи,´ться
укресати вы,´сечь ого,´нь
укривати укрыва,´ть, скрыва,´ть, пря,´тать; ~ се укрыва,´ться, скрыва,´ться, пря,´таться
укриво вкривь, вкось
укротилац м. укроти,´тель
укротити, укроћавати укроща,´ть, укроти,´ть; ~ се укроти,´ться, стать ти,´хим, стать ручны,´м, укроща,´ться, станови,´ться ти,´хим, кро,´тким
укротљив укроти,´мый
укрстити укрштавати скре,´щивать, скрести,´ть; ~ се скрести,´ться, размину,´ться, разойти,´сь, скре,´щиваться,
расходи,´ться
укрштавање с. скреще,´ние
укрутити, укрућивати дела,´ть круты,´м, твёрдым, негну,´щимся, ту,´го натя,´гивать, натяну,´ть; ~ се 1. стать твёрдым, круты,´м,
кочене,´ть, окочене,´ть, столбене,´ть, оцепене,´ть 2. стать, станови,´ться надме,´нным, чо,´порным 3. вы,´тянуться в стру,´нку
укрцати, укрцавати грузи,´ть, погрузи,´ть, нагружа,´ть, сажа,´ть в по,´езд, на парохо,´д; ~ се грузи,´ться, погрузи,´ться, сади,´ться,
сесть в по,´езд, на парохо,´д
укрчкати се увари,´ться
укрштеница ж. кроссво,´рд
укрштати, укрштавати перекре,´щивать, скре,´щивать, скла,´дывать на,´крест
укувати укувавати вари,´ть, свари,´ть, ува,´ривать увари,´ть
укувавати воће у шећеру - вари,´ть цука,´ты
укупан о,´бщий, совоку,´пный
укупни износ - ито,´говая су,´мма
укупно всего,´, в су,´мме, итого,´, вме,´сте, совме,´стно
укус м. 1. вкус 2. при,´вкус
укусан 1. вку,´сный, ла,´комый 2. со вку,´сом
укусно одевен - оде,´т со вку,´сом
укућанин м. челове,´к живу,´щий вме,´сте, домоча,´дец, жиле,´ц
укуцавати, укуцати вбива,´ть, забива,´ть, заби,´ть, вкола,´чивать, вколоти,´ть
улагати 1. вкла,´дывать, влага,´ть 2. прилага,´ть
улагач м. вкла,´дчик
улагивати се подли,´зываться, льстить, лебези,´ть, втира,´ться в дове,´рие, заи,´скивать
улагивач м. подли,´за, льстец, подхали,´м
улажење с. вхожде,´ние, вход, въезд
улаз м. вход, въезд
улазити входи,´ть, въезжа,´ть, вступа,´ть
улазни входно,´й
улазна врата - входна,´я дверь
улазна цена - пла,´та за вход
улазница ж. входно,´й биле,´т
улар м. недоу,´здок
улево нале,´во, вле,´во
улегнути прогну,´ть, осе,´сть, уме,´ньшиться; ~ се прогну,´ться, осе,´сть, слежа,´ться
улегнуће с. впа,´дина, проги,´б, оса,´дка
улежати се залежа,´ться, вылёживаться
улепити, улепљивати 1. вкле,´ить, вкле,´ивать закле,´ить, закле,´ивать, скле,´ить 2. обма,´зать, облепля,´ть; ~ се вкле,´иваться,
скле,´иваться, закле,´иться
улепшати, улепшавати украша,´ть, укра,´сить, приукра,´шивать, прикра,´сить; ~ се украша,´ться, принаряжа,´ться, укра,´ситься,
принаряди,´ться
улетати, улетети 1. улете,´ть, улета,´ть 2. влете,´ть, влета,´ть 3. врыва,´ться ворва,´ться
улити, уливати 1. влива,´ть, влить, налива,´ть 2. внуши,´ть; ~ се влива,´ться, впада,´ть
уливати поштовање - внуша,´ть уваже,´ние
уливати храброст - воодушевля,´ть
уливати наду - обнадёживать
уливати страх у кости - всели,´ть у,´жас
улити поверење - внуши,´ть дове,´рие
улизати налощи,´ть, залосни,´ть; ~ се налощи,´ться, залосни,´ться
улизивати се подли,´зываться, заи,´скивать
улизица ж. м. подли,´за, льстец, подхали,´м
улизички подхали,´мский, льсти,´вый
улица ж. у,´лица
улични у,´личный
улично кретање - у,´личное движе,´ние
уличне борбе - у,´личные бои,´
уличити укра,´сить
уловити 1. пойма,´ть 2. уби,´ть на охо,´те
улога ж. роль
улогорити расположи,´ть, поста,´вить ла,´герем; ~ се расположи,´ться, стать ла,´герем
улог м. вклад, взнос
уложак м. 1. вкла,´д, взнос 2. вкла,´дыш 3. подкла,´дка
уложити 1. вложи,´ть 2. приложи,´ть, присоедини,´ть
уложни вкладно,´й
уложна књижица - сберега,´тельная кни,´жка
ултиматум м. ультима,´тум
ултраљубичаст ультрафиоле,´товый
ултраљубичасти зраци - ультрафиоле,´товые лучи,´
улубити, улубљивати вда,´вливать, вдави,´ть, вмина,´ть, вмять, вгиба,´ть, вогну,´ть
улудо 1. глу,´по, бестолко,´во 2. напра,´сно, впусту,´ю, зря
улупити вогну,´ть, вмять
улучити улу,´чить, воспо,´льзоваться
улучити прилику - вы,´брать удо,´бный моме,´нт, слу,´чай
уљани ма,´сляный
уљане боје - ма,´сляные кра,´ски
уљарица ж. ма,´сличное расте,´ние
уљарство с. произво,´дство расти,´тельного ма,´сла
уље с. 1. расти,´тельное ма,´сло 2. сма,´зочное ма,´сло
рибље уље - ры,´бий жир
уљез м. незва,´ный гость, прише,´лец
уљудан ве,´жливый, учти,´вый, благопристо,´йный, прили,´чный
уљудити 1. научи,´ть ве,´жливости, учти,´вости, сде,´лать присто,´йным 2. цивилизова,´ть;
~ се стать ве,´жливым, благовоспи,´танным
уљуљкати, уљуљкивати убаю,´кивать, ука,´чивать, убаю,´кать, укача,´ть; ~ се убаю,´каться, укача,´ться, убаю,´киваться,
ука,´чиваться
ум м. ум, ра,´зум
дошло ми је на ум - мне пришло,´ в го,´лову
смести с ума - забы,´ть, упусти,´ть из ви,´ду
пасти на ум - прийти,´ в го,´лову
што на уму, то на друму - чистосерде,´чно
сићи с ума- сойти,´, спя,´тить с ума,´
уман разу,´мный, у,´мный, у,´мственный
умни рад - у,´мственный труд
умазати, умазивати ма,´зать, вы,´мазать, зама,´зывать, зама,´зать, вма,´зывать, вма,´зать; ~ се вы,´мазаться, запа,´чкаться,
зама,´зываться, заса,´ливаться
умак м. со,´ус, подли,´вка
јаје на умак - яйцо,´ всмя,´тку
умакати, умаћи обма,´кивать, обмакну,´ть
умало чуть бы,´ло, чуть не, почти,´
умањеник м. уменьша,´емое
умањити, умањивати уменьша,´ть, сокраща,´ть, умаля,´ть, уме,´ньшить, сократи,´ть; ~ се уменьша,´ться,
сокраща,´ться, уме,´ньшиться
умарати утомля,´ть; ~ се утомля,´ться, уставать
умарширати войти,´ похо,´дной коло,´нной
умастити, умашћивати заса,´ливать, зама,´сливать, ма,´зать, сма,´зывать, заса,´лить, зама,´слить, вы,´мазать, запра,´вить
жи,´ром; ~ се заса,´литься, зама,´слиться, запа,´чкаться, заса,´ливаться
умашћење с выма,´зывание, зама,´зывание, заса,´ливание
умаћи убежа,´ть, удра,´ть, ускользну,´ть, уйти,´
умацкати си,´льно вы,´мазать, о,´чень заса,´лить; ~ се си,´льно вы,´мазаться, о,´чень заса,´литься
умекшати, умекшавати смягчи,´ть, смягча,´ть, размягчи,´ть, размягча,´ть; ~ се смягча,´ться, смягчи,´ться, размягчи,´ться,
обмя,´кнуть
умерен 1. уме,´ренный, возде,´ржанный 2. незначи,´тельный
умерити 1.уме,´рить 2. заме,´длить 3. облегчи,´ть, уменьша,´ть 4. обузда,´ть, удержа,´ть; ~ се воздержа,´ться
умерити ход - заме,´длить шаг
умесан уме,´стный, подоба,´ющий
умесити замеси,´ть, вы,´месить, вмеси,´ть, спечь
уместити помести,´ть, поста,´вить, размести,´ть; ~ се умести,´ться, усе,´сться, заня,´ть ме,´сто
уместо вме,´сто
уметак м. вста,´вка, вкла,´дка
уметати, уметнути вста,´вить, вставля,´ть, вложи,´ть, влезть, вмеща,´ться, вкла,´дывать; ~ се влеза,´ть, вме,´шиваться
уметач м. вкла,´дыватель, вкла,´дчик
уметан 1. ло,´вкий, иску,´сный, уме,´лый 2. иску,´сственный, подде,´льный
умети уметь, знать
умешан уме,´лый, ло,´вкий, прово,´рный, сметли,´вый
уметник м. арти,´ст, худо,´жник, рабо,´тник иску,´сства
уметнички артисти,´ческий, худо,´жественный
уметничко-дилетантска смотра - смотр худо,´жественной самоде,´ятельности
уметност ж.1. иску,´сство, худо,´жество 2. ло,´вкость, сноро,´вка
филмска уметност - киноиску,´сство
умешан ло,´вкий, сноро,´вистый, расторо,´пный, сметли,´вый, нахо,´дчивый, прово,´рный, де,´льный
умешати вмеша,´ть; ~се вмеша,´ться, впу,´таться
умешност ж. ло,´вкость, расторо,´пность, сметли,´вость, сноро,´вка, нахо,´дчивость
умивање с. умыва,´ние
умиваоник м. умыва,´льник
умиваоница ж. умыва,´льник
умивати умыва,´ть; ~ се умыва,´ться
умилан уми,´льный, ми,´лый, ласковый
умиљавање с. 1. ла,´ска 2. подхали,´мство, лесть
умиљавати се некоме ласка,´ться, ла,´ститься кому,´-либо
умиљат приве,´тливый, ла,´сковый
умиљато јагње две овце сиса - ла,´сковый телёнок двух ма,´ток сосёт
умилостивити уми,´лостивить; ~ се сми,´лостивиться
уминути минова,´ть, пройти,´, ути,´хнуть
умирити, умиривати усмири,´ть, примири,´ть, усмиря,´ть, успоко,´ить, успока,´ивать, уте,´шить; ~ се
успока,´иваться, утеша,´ться, успоко,´иться, уте,´шиться
умировити перевести,´ на пе,´нсию; ~ се перейти,´ на пе,´нсию
умишљено преднаме,´ренно, умы,´шленно, с у,´мыслом
умишљен вообража,´емый, преднаме,´ренный, умы,´шленный, с у,´мыслом
умлатити уби,´ть, заби,´ть до,´ смерти, сбить
умни у,´мственный, интеллекту,´альный
умни рад - у,´мственный труд
умњак м. зуб му,´дрости
умоболан душевнобольно,´й, умалишённый, сумасше,´дший
умовати у,´мствовать, мудри,´ть, размышля,´ть, рассужда,´ть
умотворина ж. тво,´рческое произведе,´ние
народне умотворине - наро,´дное тво,´рчество
умногостручити, умногостручавати умно,´жить, увели,´чить, увели,´чивать во мно,´го раз
умножавање с. умноже,´ние
умножилац м. размножи,´тель, мно,´жительная маши,´на, мультиплика,´тор
умножити, умножавати умножа,´ть, умно,´жить; ~ се умножа,´ться, размножа,´ться, умно,´житься, размно,´житься
умолити вы,´молить, умоли,´ть
умољив уступа,´ющий про,´сьбам, мо,´льбам
умољчавити се быть по,´лным мо,´ли, быть изъе,´денным мо,´лью
умор м. уста,´лость, утомле,´ние
бити на умору - быть при,´ смерти
уморан уста,´лый, утомлённый
уморити утоми,´ть, умори,´ть; ~ се утоми,´ться, уста,´ть
умотавати зама,´тывать, обёртывать; ~се зама,´тываться, ку,´таться
умотати замота,´ть, уку,´тать; ~ се замота,´ться, уку,´таться
умочити омочи,´ть, смочи,´ть, обмакну,´ть
умочити перо - обмакну,´ть перо,´
умрети, умирати умира,´ть, умере,´ть, сконча,´ться
умрети од капи - умере,´ть от разры,´ва се,´рдца
умире бол - боль затиха,´ет
умрли уме,´рший, поко,´йный, сме,´ртный
умрлица ж. свиде,´тельство о сме,´рти
умрљати запа,´чкать, запятна,´ть, зака,´пать; ~ се запа,´чкаться, испа,´чкаться, загрязни,´ться
умртвити 1. умертви,´ть, убить 2. сде,´лать нечустви,´тельным; ~ се 1. неме,´ть, мертве,´ть 2. притворя,´ться мёртвым
умудрити умудри,´ть, научи,´ть уму,´-ра,´зуму
умукнути умо,´лкнуть, смо,´лкнуть, замолча,´ть
умутити замеша,´ть, смеша,´ть, взболта,´ть
уназад наза,´д, вспять
уназадити, уназађивати тяну,´ть, потя,´нуть наза,´д, задержа,´ть разви,´тие, приводи,´ть в упа,´док
унаказити изуро,´довать, обезобра,´зить; ~ се изуро,´доваться, обезобра,´зиться
унакарадити обезобра,´зить, уро,´дливо оде,´ть, сде,´лать посме,´шищем; ~ се обезобра,´зиться, сде,´латься посме,´шищем
унакрст крест-на,´крест
унакрстан крестообра,´зный, перекрёстиый
унаоколо вокру,´г, круго,´м
унапред вперёд
унапред осећати - предчу,´вствовать
унапредити, унапређивати продвига,´ть, продви,´нуть вперёд, повыша,´ть в до,´лжности, разви,´ть, продви,´нуть
по слу,´жбе; ~ се продви,´нуться вперёд, прогресси,´ровать, продви,´нуться по слу,´жбе
унапрећење с. продвиже,´ние по слу,´жбе, повыше,´ние в до,´лжности, зва,´нии
унаточ вопреки,´, напереко,´р
унезверен 1. испу,´ганный, отропе,´вший, обалде,´вший 2. смущённый, расте,´ряный; ~ се 1. испуга,´ться, изуми,´ться, обомле,´ть 2. смути,´ться,
растеря,´ться
унеколико не,´сколько, в не,´которой сте,´пени, в изве,´стной ме,´ре, не,´которым о,´бразом, до не,´которой ме,´ры
унесрећити сде,´лать несча,´стиым, обездо,´лить
унети внести,´
унети у списак - внести,´, занести,´ в спи,´сок
унети се у лице - прибли,´зиться к лицу,´ и вырази,´тельно посмотре,´ть в глаза,´
универзалан универса,´льный
универзитет м. университе,´т
на универзитету - в университе,´те
универзитетски университе,´тский
универзитетски професор - профе,´ссор университе,´та
унизити, унижавати 1. уни,´зить, унижа,´ть 2. сни,´зить, снижа,´ть; ~ се унижа,´ться, снижа,´ться, уни,´зиться, сни,´зиться
унија ж. у,´ния
уникат м. еди,´нственный экземпля,´р, по,´длинник, оригина,´л
уникум м. у,´никум
унификација ж. унифика,´ция
унифицирати унифици,´ровать
униформа ж. мунди,´р, фо,´рма, фо,´рменная оде,´жда
униформисати 1. обмундирова,´ть, оде,´ть в фо,´рменную оде,´жду 2. призва,´ть на слу,´жбу 3. сде,´лать однообра,´зным
уништавати истребля,´ть, уничтожа,´ть
уништити истреби,´ть, уни,´чтожить
уновчавање с. ликвида,´ция иму,´щества, превраще,´ние его,´ в нали,´чные де,´ньги
уновчити, уновчавати преврати,´ть в нали,´чные де,´ньги, обнали,´чить
унос м. внесе,´ние
уносан дохо,´дный, при,´быльный, рента,´бельный
уносити вноси,´ть
уносити забуну - вноси,´ть расте,´рянность
уносност ж. дохо,´дность, при,´быльность, рента,´бельность
уношење с. внесе,´ние
унук м. внук; ~а ж. вну,´чка
унучад ж. внуча,´та
унуче с. вну,´чек
унутра внутри,´, внутрь
унутрашњи вну,´тренний
секретаријат унутрашњих послова - секретариа,´т вну,´тренних дел
унутрашњост ж. вну,´тренность, вну,´тренняя часть, прови,´нция, перифери,´я
уњкав гнуса,´вый, гундо,´сый
уњкати гнуса,´вить, гундо,´сить
уобичајен привы,´чный, обы,´чный, обы,´денный
уобичајити ввести,´ в обы,´чай; ~ се войти,´ в обы,´чай
уобличити офо,´рмить, прида,´ть фо,´рму, сформирова,´ть; ~ се приобрести,´, получи,´ть фо,´рму, сформирова,´ться
уображавати, уобразити 1. вообража,´ть, предста,´вить 2. зазнава,´ться, возомни,´ть о себе,´
уображен 1. вообража,´емый 2. самонаде,´янный, зазна,´вшийся
уображеност ж. зазна,´йство
уображење с. 1. воображе,´ние, фанта,´зия 2. самонаде,´янность, самовлюблённость
уобразиља ж. си,´ла воображе,´ния, фанта,´зия
уоквирити обра,´мить, вста,´вить в ра,´мку
уошптавати обобща,´ть
уопште вообще,´, в це,´лом
уопштење с. обобще,´ние
уопштити обобщи,´ть
уортачити сде,´лать компаньо,´ном; ~ се вступи,´ть в торго,´вую компа,´нию, стать компаньо,´ном
уосталом впро,´чем
уочи накану,´не
уочити, уочавати заме,´тить, обнару,´жить
уочљив заме,´тный, броса,´ющийся в глаза,´, очеви,´дный
упадати 1. впада,´ть, па,´дать 2. вторга,´ться, врыва,´ться
упадати у грешку - впада,´ть в оши,´бку
упадати у реч - перебива,´ть говоря,´щего
упадати у очи - броса,´ться в глаза,´
упадица ж. замеча,´ние с ме,´ста во вре,´мя ре,´чи, ре,´плика ора,´тору
упадљив броса,´юшийся в глаза,´, заме,´тный
упасти впасть, упасть, вто,´ргнуться, провали,´ться
упаковати упакова,´ть, запакова,´ть
упала ж. воспале,´ние
упала плућне марамице - плеври,´т
упалити 1. заже,´чь, развести,´ ого,´нь 2. включи,´ть свет; ~ се 1. заже,´чься, загоре,´ться 2. воспыла,´ть стра,´стью
упалило му је - ему,´ повезло,´
упаљач м. 1. зажига,´лка 2. запа,´л, взрыва,´тель
упаљив 1. легко,´ воспламеня,´ющийся, горю,´чий 2. легко,´ поддаю,´щийся стра,´сти
упаљивати зажига,´ть; ~ се зажига,´ться, воспламеня,´ться, загора,´ться
упамтити запо,´мнить
упарадити прида,´ть пара,´дный вид; ~ се припара,´диться
упарложити запусти,´ть, оста,´вить без обрабо,´тки
уперити, уперивати направля,´ть, наце,´ливать, устремля,´ть взор, напра,´вить, устреми,´ть, наце,´лить
уперити пажњу - обрати,´ть, напра,´вить внима,´ние
упети се, упињати се напря,´чься, заупря,´миться, си,´литься
упети се из петних жила - из ко,´жи вон лезть
упетљати, упетљавати запу,´тать, запу,´тывать, впу,´тать, впу,´тывать; ~ се запу,´тываться, запу,´таться,
вме,´шиваться во что,´-либо
упеторо впятеро,´м
упецати пойма,´ть на у,´дочку, подлови,´ть, вы,´удить; ~ се пойма,´ться на у,´дочку
упечатљив запечатлева,´ющийся, производя,´щий си,´льное впечатле,´ние, впечатли,´тельный
упијати впи,´тывать, поглоща,´ть; ~ се впи,´тываться, поглоща,´ться
упијати мастило - впи,´тывать черни,´ла
упијач м. промока,´тельная бума,´га, пресс-папье,´
упиљити уста,´виться, смотре,´ть не отрыва,´я глаз
упрети, упирати упере,´ть, впере,´ть, вперя,´ть, подпере,´ть, устреми,´ть, устремля,´ть взор
упирати поглед - устремля,´ть взор
упис м. за,´пись, регистра,´ция, пропи,´ска
уписати, уписивати запи,´сывать, записа,´ть, впи,´сывать, вписа,´ть, приписа,´ть, припи,´сывать кому,´-либо что,´-либо;
~ се записа,´ться, вписа,´ться, запи,´сываться, впи,´сываться
уписивање с. за,´пись, запи,´сывание, впи,´сывание, припи,´сывание
уписивање зајма - подпи,´ска на заём
уписни вступи,´тельный
уписна такса - вступи,´тельный взнос
упитан вопроси,´тельный
упитати спроси,´ть; ~ се зада,´ть себе,´ вопро,´с
упитник м. 1. вопроси,´тельный знак 2. опро,´сный лист, анке,´та
уплакан запла,´канный
уплата ж. платёж, вы,´плата, упла,´та
уплатити, уплаћивати упла,´чивать, плати,´ть, заплати,´ть, уплати,´ть, вы,´платить
уплатница ж. платёжная распи,´ска, квита,´нция в приёме де,´нег
уплаћивање с. упла,´та, платёж, вы,´плата
уплашити испуга,´ть, напуга,´ть; ~ се испуга,´ться, перепуга,´ться, стру,´сить
уплести, уплетати 1. вплета,´ть, вплести,´, заплести,´, заплета,´ть 2. вовлека,´ть, впу,´тывать, ввяза,´ть; ~ се впу,´таться, ввяза,´ться,
впи,´тываться, ввя,´зываться
уплетање с. 1. вплета,´ние, заплета,´ние 2. вмеша,´тельство
уплив м. влия,´ние
имати уплива - име,´ть влия,´ние
упловити войти,´ в порт, га,´вань
упљескати ухло,´пать, уби,´ть, изби,´ть до полусме,´рти
упљувак м. муши,´ный след, муши,´ные личи,´нки, помёт
упљувати 1. оплева,´ть, заплева,´ть 2. зага,´дить, засиде,´ть
упознавање с. ознакомле,´ние, знако,´мство
упознати, упознавати знако,´мить, узнава,´ть; ~ се знако,´миться, ознако,´миться, ознака,´мливаться, познако,´мить, узна,´ть,
познако,´миться
упозорити, упозоравати 1. предостерега,´ть, предостере,´чь, предупрежда,´ть, предупреди,´ть 2. обрати,´ть чьё-либо
внима,´ние на что,´-либо
упола в полови,´ну
упола цене - в полцены,´
упоље нару,´жу
упоран упо,´рный, насто,´йчивый
упоран рад - тяжёлый труд
упорност ж. упо,´рство, насто,´йчивость
упоредан паралле,´льный, сравни,´тельный
упоредна граматика - сравни,´тельная грамма,´тика
упоредити 1. поста,´вить в ряд 2. сравни,´ть, сопоста,´вить; ~ се сравни,´ться, сопоста,´виться
упоредник м. паралле,´ль
упоредно паралле,´льно, сравни,´тельно
упоредо 1. ря,´дом, наряду,´, наравне,´ 2. паралле,´льно
упоређење с. сравне,´ние, сопоставле,´ние, сличе,´ние
упоређивати 1. ста,´вить в ряд 2. сра,´внивать, сопоставля,´ть, слича,´ть; ~ се сра,´вниваться, сопоставля,´ться
упориште с. то,´чка опо,´ры, опо,´рный пу,´нкт
упорност ж. упо,´рство, сто,´йкость, насто,´йчиваость, непрекло,´нность
упосленост ж. за,´нятость
упослити, упошљавати ста,´вить на рабо,´ту, занима,´ть де,´лом; ~ се поступи,´ть на рабо,´ту, стать, станови,´ться на
на рабо,´ту
употпунити, употпуњавати пополня,´ть, укомплекто,´вывать, попо,´лнить, укомплектова,´ть
употреба ж. употребле,´ние, примене,´ние, испо,´льзование
употребити, употребљавати употребля,´ть, применя,´ть, по,´льзоваться, употреби,´ть, примени,´ть, испо,´льзовать; ~ се
употреби,´ться, испо,´льзоваться, употребля,´ться, попо,´льзоваться
употребљив го,´дный к употребле,´нию, могу,´щий быть применённым, употреби,´тельный
упочетку внача,´ле
упошљење с. рабо,´та, заня,´тие, за,´нятость
управа ж. правле,´ние, управле,´ние, упра,´ва
управан перпендикуля,´рный, отве,´сный, прямо,´й
управитељ м. управля,´ющий, дире,´ктор, заве,´дующий
управљати направля,´ть, управля,´ть, заве,´дывать
управљач м. руль, штурва,´л
управни администрати,´вный, управле,´нческий
управне власти - администрати,´вные вла,´сти
управник м. дире,´ктор, управля,´ющий, управи,´тель
управо 1. пря,´мо, в прямо,´м направле,´нии 2. как раз, и,´менно, в са,´мом де,´ле 3. со,´бственно говоря,´, точне,´е, верне,´е
4. то,´лько что
упражњавати занима,´ться че,´м-либо
упражњавати занат - занима,´ться ремесло,´м
упрегнути, упрезати запряга,´ть, запря,´чь, впряга,´ть, впрячь, закла,´дывать, заложи,´ть; ~ се запря,´чься, впря,´чься,
запряга,´ться, впряга,´ться
упредати впряда,´ть, прясть, сучи,´ть
упржити поджа,´рить
упреподобити се приня,´ть неви,´нный вид, сде,´лать по,´стное лицо,´
упркос вопреки,´, напереко,´р
упрљати запа,´чкать, загрязни,´ть, опозо,´рить; ~ се запа,´чкаться, загрязни,´ться
упропастилац м. губи,´тель, разори,´тель
упропастити, упропашћивати 1. губи,´ть, погуби,´ть, загуби,´ть 2. разоря,´ть, разори,´ть 3. по,´ртить, испо,´ртить; ~ се
1. по,´ртиться, испо,´ртиться 2. погуби,´ть себя,´ 3. разори,´ться, разоря,´ться
упросити вы,´просить, вы,´молить
упростити упрости,´ть; ~ се упрости,´ться, опрости,´ться
упрошћавати упроща,´ть
упрошћење с. упроще,´ние
упрскати обры,´згать, забры,´згать; ~ се обры,´згаться, забры,´згаться
упрсте то,´лько в выска,´зывании
знати нешто упрсте -доскона,´льно знать что,´-либо, знать как свои,´ пять па,´льцев
упртити взвали,´ть, нагрузи,´ть на спи,´ну
упртњача ж. су,´мка че,´рез плечо,´, ра,´нец
упустити, упуштати 1. выпуска,´ть из рук, вы,´пустить, роня,´ть, урони,´ть 2. броса,´ть, бро,´сить; ~ се пусти,´ться,
затея,´ть, нача,´ть, начина,´ть что,´-либо, свя,´зываться с ке,´м-либо
упутити, упућивати 1. напра,´вить, указа,´ть путь 2. проинструкти,´ровать, дать указа,´ния; ~ се 1. напра,´виться 2. войти,´ в
де,´ло, ознако,´миться с де,´лом
упутница ж. перево,´д почто,´вый, накладна,´я, о,´рдер
упутство с. 1. наставле,´ние, инстру,´кция 2. руководя,´щие указа,´ния
уравнотежити уравнове,´сить; ~ се уравнове,´ситься
урадити сде,´лать, доби,´ться, дости,´чь
уразумити вразуми,´ть, образу,´мить; ~ се образу,´миться, взя,´ться за ум, прийти,´ в созна,´ние
урамити, урамљивати вставля,´ть, вста,´вить в ра,´мку, обрамля,´ть, обра,´мить
уранак м. 1. ра,´нее пробужде,´ние 2. ра,´нняя встре,´ча, экску,´рсия
уранити 1. встать ра,´но у,´тром 2. прийти,´ ра,´но, ра,´ньше, чем ожида,´лось
ураскорак не в но,´гу, вкось и вкривь
ићи ураскорак - идти,´ не в но,´гу
урачунати, урачунавати причисля,´ть, зачисля,´ть, причи,´слить, поста,´вить в заслу,´гу, вину,´
урачунљив находя,´щийся в здра,´вом уме,´, вменя,´емый
урашћивати враста,´ть
урнина ж. обры,´в, отве,´сная скала,´, про,´пасть
ургирати 1. наста,´ивать на чём-либо, напомина,´ть 2. прота,´лкивать 3. замо,´лвить сло,´во
уред м. канцеля,´рия, бюро,´, конто,´ра
уредба ж. распоряже,´ние, предписа,´ние
уредан аккура,´тный, упоря,´доченный
он води уредан живот - он ведёт пра,´вильный о,´браз жи,´зни
уредити 1. привести,´ в поря,´док, размести,´ть, расста,´вить 2. устро,´ить 3. отредакти,´ровать 4. обору,´довать;
~ се привести,´ себя,´ в поря,´док
уредник м. реда,´ктор
одговорни уредник - отве,´тственный реда,´ктор
уредништво с. реда,´кция
уређај м. обору,´дование, устро,´йство
уређење с. 1. приведе,´ние в поря,´док 2. строй, укла,´д, устро,´йство
државно уређење - госуда,´рственный строй
уређивати 1. приводи,´ть в поря,´док, устра,´ивать 2. редакти,´ровать 3. устана,´вливать
урезан вре,´занный, вы,´гравированный, вы,´резанный
урезати, урезивати 1. вре,´зывать, вреза,´ть, де,´лать зару,´бку 2. выреза,´ть, высека,´ть, вы,´сечь 3. гравирова,´ть, вы,´гравировать;
~ се вреза,´ться, вре,´заться
урлање вой, завыва,´ние
урлати выть, завыва,´ть
урма ж. фи,´ник
урнебес м. си,´льный шум, гам
урнебесан оглуши,´тельный, громоподо,´бный
урнисати разру,´шить, разруша,´ть, погуби,´ть, губи,´ть
уродити уроди,´ть, принести,´
то је уродило добрoм - э,´то дало,´ хоро,´шие плоды,´
урођен врождённый
урођеник м. уроже,´нец, ме,´стный жи,´тель, тузе,´мец
урођенички тузе,´мный, относя,´щийся к ме,´стным жи,´телям
урођенички обичаји - обы,´чаи ме,´стных жи,´телей
урок м. сглаз
урокати се жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
урокљив могу,´щий сгла,´зить
он има урокљиве очи - у него,´ дурно,´й глаз
урота ж. за,´говор
урољати се жарг. напи,´ться, опьяне,´ть
уротити се вступи,´ть в за,´говор, устро,´ить за,´говор
уротник м. загово,´рщик
уротнички загово,´рщицкий
уручивање с. вруче,´ние
уручивати вруча,´ть
уручилац м. вручи,´тель, пода,´тель
уручити вручи,´ть
уручљив могу,´щий быть доста,´вленным, вручённым, подлежа,´щий вруче,´нию
уруџбени относя,´щийся к вруче,´нию, доста,´вке
уруџбени рок - срок доста,´вки, вруче,´ния
усавршавање с. соверше,´нствование, усоверше,´нствование
стручно усавршавање - повыше,´ние квалифика,´ции
усавршити, усавршавати соверше,´нствовать; ~ се соверше,´нствоваться, усоверше,´нствоваться
усадити усађивати посади,´ть, сажа,´ть, вса,´живать, всади,´ть, вбить, вкола,´чивать; ~ се укореня,´ться
усадити у главу - вбить в го,´лову
усадити се укорени,´ться
усамљивати уединя,´ть, изоли,´ровать; ~ се уединя,´ться
усахнути вы,´сохнуть, усо,´хнуть, исся,´кнуть
усвајати, усвојити 1. усынови,´ть 2. приня,´ть реше,´ние, про,´сьбу 3. усва,´ивать, принима,´ть реше,´ние, предложе,´ние
усвојљив прие,´млемый
усев м. посе,´в
уседелица ж. засиде,´вшаяся в де,´вушках, ста,´рая де,´ва
уседелички относя,´щийся к ста,´рой де,´ве
уседети се засиде,´ться
усек м. зару,´бка, вы,´емка
усећи, усецати 1. вреза,´ть, высека,´ть на ка,´мне 2. наруби,´ть, изруби,´ть в куски,´ 3. выруба,´ть, выда,´лбливать,
усекнути, усекњивати 1. вы,´сморкать нос 2. обре,´зать фити,´ль; ~ се 1. вы,´сморкаться, сморка,´ться, сморка,´ть нос кому,´-либо
2. обреза,´ть фити,´ль
уселити, усељавати всели,´ть, вселя,´ть, посели,´ть; ~ се всели,´ться, вселя,´ться, посели,´ться
усељеник м. всели,´вщийся, посели,´вшийся челове,´к, переселе,´нец, поселе,´нец
усести засе,´сть, усе,´сться
усидравати броса,´ть я,´корь, ста,´вить су,´дно на я,´корь; ~ се бро,´сить я,´корь, поста,´вить су,´дно на я,´корь, стать на я,´корь
усијати, усијавати накали,´ть, нака,´ливать; ~ се накали,´ться, накаля,´ться, нака,´ливаться
усијана глава - горя,´чая голова,´
усилити войти,´ в си,´лу, стать си,´льным, могу,´щественным
усиљавати принево,´ливать, принужда,´ть; ~ се си,´литься, стара,´ться
усиљен натя,´нутый, неесте,´ственный, притво,´рный
усиљен смех - натя,´нутый, неесте,´ственный смех
усинити, усиновљавати усынови,´ть, усыновля,´ть
усирити створо,´жить, заста,´вить сверну,´ться; ~ се створо,´житься, сверну,´ться
усисати, усисавати вса,´сывать всоса,´ть, впита,´ть, впи,´тывать; ~ се всоса,´ться, вса,´сываться, впи,´тываться, впита,´ться
усисивач м. 1. вса,´сыватель 2. пылесо,´с
уситнити, уситњавати 1. размельчи,´ть, мельчи,´ть, дроби,´ть, раздроби,´ть 2. разменя,´ть, меня,´ть де,´ньги
уситнити корак - укороти,´ть шаг
уситно 1. ме,´лко, дро,´бно 2. в ро,´зницу, по мелоча,´м
ускакати, ускакивати впры,´гивать, впры,´гнуть, вска,´кивать, вскака,´ть
ускипети вскипе,´ть
ускладити, усклађивати согласо,´вывать, согласова,´ть, сочета,´ть
усклик м. во,´зглас, восклица,´ние, восклица,´тельный знак
ускликнути воскли,´кнуть
ускличник м. восклица,´тельный знак
ускомешати взбудора,´жить, взволнова,´ть, вы,´звать смяте,´ние, суету,´; ~ се взбудора,´житься, взволнова,´ться,
засуети,´ться
ускоравање с. ускоре,´ние, убыстре,´ние
ускоравати уско,´рить
ускорети уско,´рить
ускоро при. вско,´ре
ускост ж. у,´зкость, у,´зость
ускотрачан узкоколе,´йный
ускотрачна пруга - узкоколе,´йка, узкоколе,´йная желе,´зная доро,´га
ускоћа м. у,´зость, у,´зкость
ускочити впры,´гнуть, вскочи,´ть, вскочи,´ть на,´ ноги
ускратити, ускраћивати отка,´зывать в чём-либо, лиша,´ть чего,´-либо, ограни,´чивать в чём-либо
ускратити дозволу - не дать разреше,´ния, запрети,´ть
ускраћивати слободу - лиша,´ть свобо,´ды
Ускрес м. Па,´сха
ускрснути воскре,´снуть
ускрснуће с. воскресе,´ние к жи,´зни
усладити подсласти,´ть; ~ се стать сла,´ще, наслади,´ться, услади,´ться
услед всле,´дствие, ввиду,´
услед тога - ввиду,´ того,´, что; всле,´дствие того,´, что
услишити услы,´шать моли,´тву, мольбу,´
услов м. усло,´вие
услован усло,´вный
условити, условљавати обусла,´вливать, обусло,´вить, усла,´вливаться, усло,´виться
услуга ж. услу,´га, одолже,´ние
бити на услузи - быть гото,´вым к услу,´гам
услужан 1. услу,´жливый, уго,´дливый 2. раду,´шный, предупреди,´тельный
усмен у,´стный, слове,´сный
усмерити направи,´ть; ~ се напра,´виться
усмрдети провоня,´ть, пропита,´ть дурны,´м за,´пахом; ~ се проту,´хнуть, провоня,´ть
усна ж. губа,´
горња усна - ве,´рхняя губа,´
уснатице ж. мн. губоцве,´тные семе,´йства расте,´ний
уснени губно,´й
усни ротово,´й
усов м. лави,´на, обва,´л, о,´сыпь
усолити засоли,´ть, просоли,´ть
усољавати доли,´ть, заса,´ливать
успаванка ж. колыбе,´льная пе,´сня
успавати, успављивати усыпля,´ть, усыпи,´ть, убаю,´кивать, убаю,´кать
успављив усыпи,´тельный, снотво,´рный
успављива средства - снотво,´рные сре,´дства
успалити се загоре,´ться, воспламени,´ться, вспы,´хнуть (стра,´стью)
успео уда,´чный, уда,´вшийся
успети, успевати 1. уда,´ться, удава,´ться, получи,´ться 2. произрасти,´, разви,´ться, уроди,´ть 3. преуспе,´ть, преуспева,´ть
успех м. успе,´х, уда,´ча
имати успеха - име,´ть успе,´х
успешан успе,´шный, уда,´чный
успијати жема,´нно говори,´ть
успијуша ж. жема,´нница, коке,´тка
успињање с. подъём, восхожде,´ние
успињати се поднима,´ться вверх, влеза,´ть
успињача ж. подъёмная маши,´на, лифт, фуникулёр
успламтети воспламени,´ться, вспы,´хнуть
усплахирен встрево,´женный, перепу,´ганный
усплахирити встрево,´жить, взбудора,´жить, перепуга,´ть; ~ се встрево,´житься, запаникова,´ть
успокојити успоко,´ить; ~ се успоко,´иться
успомена ж. воспомина,´ние, пода,´рок на па,´мять
за успомену - на па,´мять
успон м. 1. подъём, восхожде,´ние 2. пока,´тость
успоравање с. замедле,´ние
успоравање воде - замедле,´ние тече,´ния
успорен заме,´дленный
успорено кретање - заме,´дленное движе,´ние
успорити, успоравати заме,´длить, замедля,´ть; ~ се замедля,´ться, заме,´длиться
успостава ж. установле,´ние, восстановле,´ние
успоставити, успостављати устана,´вливать, восстана,´вливать, установи,´ть, восстанови,´ть
усправан прямо,´й, вертика,´льный
усправити вы,´прямить, поста,´вить стоймя,´; ~ се вы,´прямиться, встать на,´ ноги
усправљати выпрямля,´ть, ста,´вить стоймя,´; ~ се выпрямля,´ться, встава,´ть на,´ ноги
успремити привести,´ в поря,´док, убра,´ть
успротивити се воспроти,´виться
успузати се вполза,´ть вверх
успут 1. по пути,´, мимохо,´дом, по,´ходя 2. ме,´жду про,´чим, вме,´сте с тем, кста,´ти
усрдан усе,´рдный, стара,´тельный, ре,´вностный
усред посреди,´, среди,´
усред села - посреди,´ села,´
усред бела дана - среди,´ бе,´ла дня
усредсредити, усредсређивати сосредото,´чивать, сосредото,´чить; ~ се сосредото,´читься, сосредото,´чиваться
усрећитељ м. осчастли,´вливающий, даю,´щий сча,´стье
усрећити осчастли,´вить
уста с. мн. рот
запушити уста некоме - заткну,´ть кому,´-либо рот
устав конститу,´ция
уставан конституцио,´нный
уставотворац созда,´тель, творе,´ц конститу,´ции
уставотворни учреди,´тельный
уставотворна скупштина - учреди,´тельное собра,´ние
устава ж. плоти,´на, запру,´да, шлюз, остано,´вка, заде,´ржка
уставити, устављати задержа,´ть, останови,´ть
устајао застоя,´вший, несве,´жий, залежа,´лый
устајати восстава,´ть; ~ се застоя,´ться, испо,´ртиться, вы,´лежаться
устаклити се остеклене,´ть
усталасати взволнова,´ть, разволнова,´ть; ~ се взволнова,´ться, разволнова,´ться
море се усталасало - мо,´ре разволнова,´лось
усталити установи,´ть, упро,´чить, сде,´лать постоя,´нным; ~ се установи,´ться, упро,´читься
устаљен установи,´вшийся, упро,´чившийся, воше,´дший в обы,´чай, постоя,´нный
устанак м. восста,´ние
оружани устанак - вооружённое восста,´ние
дигнути устанак - подня,´ть восста,´ние
устаник м. повста,´нец, мяте,´жник
устати 1. встать, подня,´ться на,´ ноги 2. восста,´ть
устати на оружје - взя,´ться за ору,´жие
установа ж. учрежде,´ние
установити, установљавати учрежда,´ть, осно,´вывать, устана,´вливать, учреди,´ть, основа,´ть, установи,´ть
уствари в действи,´тельности, в са,´мом де,´ле, по существу,´
устезати 1. затя,´гивать, стя,´гивать 2. сде,´рживать; ~ се 1. заде,´рживаться, сде,´рживаться 2. возде,´рживаться 3. стесня,´ться
устоличити посади,´ть, возвести,´ на престо,´л
устребати потре,´боваться, пона,´добиться
устрелити застрели,´ть, попа,´сть при стрельбе,´; ~ се застрели,´ться
устремити се устреми,´ться
устрептати задрожа,´ть, затрепетать
устројити устроить, организова,´ть
устројство с. устро,´йство, организа,´ция
устручавање с. стесне,´ние
рекао сам му отворено, без устручавања - я сказа,´л ему,´ пря,´мо, без стесне,´ния
устручавати се стесня,´ться, не сметь
устрчати, устрчавати взбега,´ть, взбежа,´ть
устук м. 1. маги,´ческий за,´говор 2. надёжное сре,´дство про,´тив чего,´-нибудь
устукнути отпря,´нуть, отшатну,´ться, отступи,´ть
устумарати се нача,´ть блужда,´ть, шата,´ться
уступак м. усту,´пка
уступати, уступити уступи,´ть, уступа,´ть, переда,´ть, передава,´ть
уступати своја права - передава,´ть свои,´ права,´
устурити заки,´нуть, забро,´сить
устурити главу - закинуть голову
усуд м. судьба, рок, у,´часть
усудити се, усуђивати се реша,´ться, реши,´ться, осме,´ливаться, посме,´ть
усукан скру,´ченный, ссу,´ченный, закру,´ченный
усукати, усукивати закру,´чивать, закрути,´ть, скру,´чивать, засу,´чивать, ссучи,´ть; ~ се закрути,´ться, скрути,´ться
усусрет навстре,´чу
усути 1. влить 2. всы,´пать
усхићавати восхища,´ть, приводи,´ть в восто,´рг, восхище,´ние; ~ се восхища,´ться, приходи,´ть в восто,´рг
усхићен восхищённый, восто,´рженный
усхићење с. восхище,´ние, восто,´рг
усходати се заходи,´ть, нача,´ть ходить
усхтети захотеть
утабати утопта,´ть, утрамбова,´ть
утаборити расположи,´ть ла,´герем; ~ се расположи,´ться, стать ла,´герем
утаја ж. ута,´йка, присвое,´ние чужо,´го иму,´щества, де,´нег, растра,´та
утајити утаи,´ть, скрыть, присво,´ить, растра,´тить
утакмица ж. состяза,´ние, соревнова,´ние
фудбалска утакмица - футбо,´льное состяза,´ние
утакнути всу,´нуть, вдеть
утаманити, утамањивати уничтожа,´тъ, уничто,´жить, истребля,´ть, истреби,´ть
утамањивач м. уничтожи,´тель, истреби,´тель
утаначити установи,´ть, совме,´стно реши,´ть, договори,´ться
утањити утончи,´ть, стать то,´ньше, стать то,´нким
утапати мочи,´ть, выма,´чивать; ~ се тону,´ть, топи,´ться
утапкати, утапкавати 1. ута,´птывать, умина,´ть, выта,´птывать, утрамбова,´ть 2. вбива,´ть, вбить
утвара ж. при,´зрак, привиде,´ние
утврдити, утврђивати укрепи,´ть, укрепля,´ть, закрепи,´ть, закрепля,´ть, констати,´ровать; ~ се укрепи,´ться, укрепля,´ться,
закрепи,´ться
утврђен укреплённый, устано,´вленный, твёрдый
утврђена цена - твёрдая цена,´
утврђење с. укрепле,´ние, бастио,´н, форт
утега ж. устар. банда,´ж, корсе,´т
утегнути затяну,´ть, стяну,´ть; ~ се затяну,´ться, стяну,´ться
утеловити, утеловљавати 1. присоединя,´ть, присоедини,´ть, включи,´ть 2. воплоща,´ть, воплоти,´ть
утемељавати осно,´вывать, учрежда,´ть; ~ се осно,´вываться, утвержда,´ться
утемељивач м. учреди,´тель, член-учреди,´тель, основа,´тель
утемељити учреди,´ть, основа,´ть, заложи,´ть фунда,´мент; ~ се основа,´ться, обоснова,´ться
утерати, утеривати 1. вгоня,´ть, вогна,´ть, вбить 2. взыска,´ть, взыма,´ть (долг)
утећи убежа,´ть, удрать
утеха ж. утеше,´ние, уте,´ха
утешан утеши,´тельный, могу,´щий уте,´шиться, успоко,´иться
утешитељ м. утешитель
утешити уте,´шить; ~ се уте,´шиться
утисак м. 1. впечатле,´ние 2. о,´ттиск, отпеча,´ток
утиснути, утискивати вти,´снуть; де,´лать, сде,´лать о,´ттиск, отпеча,´ток; ~ се запечатле,´ться, запечатлева,´ться
утихнути ути,´хнуть, зати,´хнуть
утицај м. влия,´ние, возде,´йствие, вес
утицајан влия,´тельный
утицање с. влия,´ние, возде,´йствие
утицати 1. влия,´ть, возде,´йствовать на кого,´-либо 2. впада,´ть, влива,´ться
утишати, утишавати успоко,´ить, успока,´ивать, утихоми,´рить, умиротворя,´ть; ~ се успоко,´иться, успока,´иваться, утиха,´ть
уткати вотка,´ть в ткань
уткивати вводи,´ть в ткань
уто в э,´тот моме,´нт
утовар м. погру,´зка
утоварити утоваривати погрузи,´ть, грузи,´ть, производи,´ть, произвести,´ погру,´зку; ~ се грузи,´ться
утоварни погру,´зочный
утолико насто,´лько, в тако,´й ме,´ре
утолико боље, утолико пре - тем бо,´лее
утолити, утољавати утоли,´ть, утоля,´ть, утиха,´ть, успоко,´ить
утонути 1. утону,´ть, потону,´ть 2. погря,´знуть, увя,´знуть
утопија ж. уто,´пия
утопити 1. намочи,´ть, погрузить в во,´ду 2. утопи,´ть; ~ се утону,´ть, утопи,´ться
утопљеник м. уто,´пленик, потону,´вший
утоплити, утопљавати 1. подогре,´ть, подогрева,´ть, нагре,´ть 2. утепля,´ть, заку,´тать, тепло,´ оде,´ть; ~ се 1. согрева,´ться, согреться 2. тепло,´
оде,´ться, одева,´ться, утепли,´ться, ку,´таться
уторак м. вто,´рник
уточиште с. убе,´жище, прибе,´жище, прию,´т
утрапити всу,´нуть, всучи,´ть
утрт проторённый
утрти растере,´ть, намя,´ть, втере,´ть, утере,´ть
утрти пут - проби,´ть, протори,´ть доро,´гу
утрина вы,´гон, па,´стбище, ме,´лкая трава,´
утркивање с. состяза,´ние в бе,´ге, го,´нки
утркивати се состяза,´ться в бе,´ге, бежа,´ть вза,´пуски
утрљати втере,´ть, растере,´ть
утрнути 1. онеме,´ть 2. погаси,´ть, потуши,´ть
утрнули му зубе - он наби,´л оско,´мину
утрнула ми нога - я отлежа,´л, отсиде,´л но,´гу
утроба ж. вну,´тренности, утро,´ба
утроје втроём
утростручити утро,´ить; ~ се утро,´иться
утрошак м. затра,´та, расхо,´д
утрошити потратить, истра,´тить, израсхо,´довать
утрпати, утрпавати 1. впихну,´ть впи,´хивать, напи,´хивать, битко,´м наби,´ть 2. подсо,´вывать; ~ се 1. впи,´хиваться,
впихну,´ться, навя,´зываться, навяза,´ться кому,´-либо
утрти 1. втере,´ть 2. вы,´тереть, уничто,´жить 3. проложи,´ть, протори,´ть
утрунити засори,´ть; ~ се засори,´ть себе,´ глаза,´
утрунити очи - засори,´ть глаза,´
ја сам се утрунио - мне что-то попа,´ло в глаза,´
утрчавати, утрчати вбежа,´ть, вбега,´ть, влете,´ть, влета,´ть
утувити хороше,´нько запо,´мнить
утулити притуши,´ть, уба,´вить
утурати, утурити засу,´нуть, засо,´вывать, впихну,´ть, впи,´хивать
утући, утуцати 1. заби,´ть, заколоти,´ть до,´ смерти, уби,´ть 2. растоло,´чь, взбить 3. удручи,´ть, подави,´ть
утучен удручённый, пода,´вленный
ућарити вы,´гадать, извле,´чь вы,´году, получи,´ть при,´быль
ући войти,´, вступи,´ть, въе,´хать
ући у године - постаре,´ть
ући у траг - отыска,´ть след
ући у посао - осво,´иться с рабо,´той
ућутати умо,´лкнуть, замолча,´ть, заста,´вить замо,´лкнуть; ~ се смо,´лкнуть
ућуткати, ућуткавати заставля,´ть молча,´ть, успока,´ивать, заста,´вить замолча,´ть
ућушкати втолкну,´ть, заста,´вить войти,´
уфиксан жарг. находя,´щийся под де,´йствием нарко,´тика; ~ се ввести,´ себе,´ до,´зу нарко,´тика
уфитиљити 1. то,´нко закрути,´ть усы,´ 2. исхуда,´ть; ~ се расфранти,´ться, щеголева,´то оде,´ться
ухапсити арестова,´ть, посади,´ть под аре,´ст
ухапшеник м. ареста,´нт, аресто,´ванный
ухватити 1. схвати,´ть, пойма,´ть 2. охвати,´ть, oбуя,´ть; ~ се 1. схвати,´ться, взя,´ться 2. приста,´ть, прили,´пнуть
ухватити маглу - удра,´ть, убежа,´ть
ухватило га вино - его,´ разобрало вино,´, он опьяне,´л
ухватио се лед на реци - река,´ покры,´лась льдом
ухватила се магла - спусти,´лся тума,´н
ухватило га сунце - 1. он загоре,´л 2. он сгоре,´л на со,´лнце
ухлебити дать рабо,´ту, поста,´вить на дохо,´дное ме,´сто; ~ се устро,´иться на рабо,´ту, получи,´ть дохо,´дное ме,´сто
ухо с. устар. у,´хо, у,´шко
иглене уши - ушко,´ иглы,´
ухода ж. лазу,´тчик, шпио,´н
уходити высле,´живать, шпио,´нить
ухранити откорми,´ть; ~ се откормиться
уцвелити огорчи,´ть, опеча,´лить; ~ се огорчи,´ться, опеча,´литься
уцело в це,´лом, целико,´м, сполна,´
уцена ж. 1. шанта,´ж, вымога,´тельство 2. награ,´да за пои,´мку престу,´пника
уценити 1. шантажи,´ровать 2. объяви,´ть де,´нежную награ,´ду за пои,´мку престу,´пника
уцењивање с. вымога,´тельство, шанта,´ж
уцењивати вымога,´ть, шантажи,´ровать
уцењивач м. шантажи,´ст, вымога,´тель
уцењивачки шанта,´жный, вымога,´тельский
уцмекати ухло,´пать, укоко,´шить, присту,´кнуть
уцрвљати се зачерви,´веть
уча м. жарг. учи,´тель
учаурити се 1. оку,´клиться 2. замкну,´ться
учврстити, учвршћивати прикрепи,´ть, укрепи,´ть; ~ се укрепи,´ться, укрепля,´ться
учен учёный, образо,´ванный
ученик м. учени,´к, уча,´щийся
ученички учени,´ческий
учење с. уче,´ние, учёба
учесник м. уча,´стник
учествовати уча,´ствовать
учешће с. уча,´стие
узети учешће - приня,´ть уча,´стие
учестан учащённый, уско,´ренный
учестана брзина - возраста,´ющая ско,´рость
учестати участи,´ть, зачасти,´ть, участи,´ться
учетворо вчетверо,´м, вче,´тверо
учетворити учетвери,´ть, увели,´чить вче,´тверо
учетворостручити учетвери,´ть, увели,´чить вче,´тверо, сде,´лать четырёхпрядным
учетворостручити се учетвери,´ться, стать четырёхпрядным
учинак м. де,´йствие, возде,´йствие, вы,´работка
корисни учинак - коэффицие,´нт поле,´зного де,´йствия
учинити 1. сде,´лать, соверши,´ть 2. вы,´полнить 3. произвести,´, оказа,´ть, причини,´ть 4. вы,´делать (кожу); ~ се показа,´ться, почу,´диться
учинити за љубав - сде,´лать в уго,´ду кому,´-либо
учинити неправду - поступи,´ть несправедли,´во, оби,´деть
учинити штету - нанести,´ уще,´рб
учинити крај - положи,´ть коне,´ц
мени се то учинило - мне показа,´лось
училиште с. учи,´лище
учило с. уче,´бное посо,´бие
учионица ж. класс, кла,´ссное помеще,´ние, аудито,´рия
учитељ м. учи,´тель нача,´льной шко,´лы
учитељица ж. учи,´тельница нача,´льной шко,´лы
учитељски учи,´тельский
учити учи,´ть, обуча,´ть, зау,´чивать; ~се учи,´ться, обуча,´ться
учити занат - учи,´ться ремеслу,´
учити школу - получа,´ть образова,´ние в шко,´ле, учи,´ться
учланити, учлањивати принима,´ть, приня,´ть, ввести,´ в чле,´ны; ~ се войти,´, вступи,´ть в чле,´ны
входи,´ть, вступа,´ть в чле,´ны
учмалост ж. вя,´лость, ча,´хлость
учмао увя,´дший, ча,´хлый, неподви,´жный
учтив учти,´вый, ве,´жливый
уџбеник м. уче,´бник
ушанчити се заня,´ть око,´пы, окопа,´ться
ушепртљити се засуети,´ться, запу,´таться, сконфу,´зиться, ввести,´ в замеша,´тельство
ушећерити поса,´харить, заса,´харить; ~ се заса,´хариться
ушивати вшива,´ть, пришива,´ть, зашива,´ть
ушити вшить, приши,´ть, заши,´ть
ушиљити заостри,´ть, заточить остриё
ушиљити бркове - закрути,´ть усы,´
ушкопити кастри,´ровать, оскопи,´ть, вы,´холостить
ушкопљеник м. скопе,´ц, кастри,´рованный бара,´н
ушмркати втяну,´ть но,´сом
ушмркати бурмут - взять поню,´шку табаку,´
ушни ушно,´й
ушна шкољка - ушна,´я ра,´ковина
ушна труба - евста,´хиева труба,´
ушобоља ж. боле,´знь у,´ха
ушорити расплани,´ровать, устро,´ить у,´лицу, упоря,´дочить дома,´ на у,´лице
ушрафити ввинти,´ть
уштавити вы,´дубить, вы,´делать ко,´жу
уштап м. полнолу,´ние
уштапити се остолбене,´ть, одеревене,´ть
уштва ж. ничто,´жество, негодя,´й
уштеда ж. сбереже,´ние
уштедети, уштеђивати сберега,´ть, эконо,´мить, сбере,´чь, сэконо,´мить
уштедети некоме труд - изба,´вить кого,´-либо от ли,´шнего труда,´
уштеђевина ж. сбереже,´ния, сэконо,´мленная су,´мма, полу,´ченная эконо,´мия
уштинути 1. ущипну,´ть 2. ущеми,´ть; ~ се ущипну,´ть самого,´ себя,´
уштипак м. по,´нчик
уштиркати накрахма,´лить; ~се вы,´лощиться, прифранти,´ться
уштрб м. уще,´рб
уштројити кастри,´ровать, оскопи,´ть, вы,´холостить
уштрцати, уштрцавати впры,´скивать, вспры,´снуть

фабрика ж. фа,´брика, заво,´д

фабрика авиона - авиацио,´нный заво,´д
фабрика машина - машиностроительный заво,´д
фабрика пољопривредних машина - заво,´д сельскохозя,´йственных маши,´н
фабрика чарапа - чуло,´чная фа,´брика
фабрикант м. фабрика,´нт
фабрикат м. фабрика,´т, проду,´кт фабри,´чного произво,´дства
фабрикација ж. фабрика,´ция, произво,´дство маши,´нное
фабриковати производи,´ть, фабрикова,´ть
фабрички фабри,´чный, заводско,´й
фабричка марка - фабри,´чная ма,´рка
фабрички радник - заводско,´й рабо,´чий, фабри,´чный рабо,´чий, промы,´шленный рабо,´чий
фаза ж. фа,´за
фазан м. фаза,´н
фазон м. 1. стиль 2. шу,´тка, остро,´та
бити у фазону - намерева,´ться что,´-либо сде,´лать, жела,´ть, хоте,´ть
у ком сте фазону? - в каки,´х вы отноше,´ниях?, каки,´е отноше,´ния вас свя,´зывают?
у фазону - мо,´дный, в мо,´де, актуа,´льный
фајанс м. фая,´нс
факат м. факт
фактичан факти,´ческий
факин м. 1. носи,´льщик, гру,´зчик 2. проста,´к
факир м. факи,´р
фактор м. фа,´ктор
фактура ж. факту,´ра
факултативан факультати,´вный
факултет м. факульте,´т
факултетски факульте,´тский
фалинка ж. недоста,´ток
фалити недостава,´ть, нехвата,´ть
фаличан неполноце,´нный, име,´ющий недоста,´ток, изъя,´н
фалсификатор м. фальсифика,´тор
фалсификација ж. фальсифика,´ция, подде,´лка
фалсификовање с. фальсифика,´ция
фалсификовати фальсифици,´ровать
фама ж. молва,´
фамилија ж. 1. семья,´, семе,´йство 2. род, родня,´
фамилијаран 1. семе,´йный 2. инти,´мный, фамилья,´рный
фамозан преслову,´тый
фанатизам м. фанати,´зм
фанатик м. фана,´тик
фанатичан фанати,´чный
фантазија ж. фанта,´зия
фантазирати фантази,´ровать
фантастичан фантасти,´ческий, фантасти,´чный
фанфара ж. хор трубаче,´й
фарба ж.1. кра,´ска, окра,´ска, цвет 2. масть
фарбање с. окраши,´вание
фарбар м. краси,´льщик
фарбати 1. кра,´сить, окра,´шивать 2. обма,´нывать, дура,´чить кого,´-либо, врать
фарма ж. фе,´рма
живинарска фарма - птицево,´дческая фе,´рма
фармер м. фе,´рмер
фасада ж. 1. фаса,´д 2. жарг. вне,´шний вид, о,´блик, вне,´шность
фаталан фата,´льный, роково,´й
фатализам м. фатали,´зм
фатаморгана ж. фатаморга,´на, мира,´ж
фауна ж. фа,´уна
фаца ж.1. лицо,´ 2. ви,´дный, привлека,´тельный и авторите,´тный челове,´к
фах м. 1. почто,´вый я,´щик 2. специа,´льность, о,´трасль
фашизам м. фаши,´зм
фашизација ж. фашиза,´ция
фашиста м. фаши,´ст
фашистички фаши,´стский
фашистичка реакција - фаши,´стская реа,´кция
фебруар м. февра,´ль
фебруарски февра,´льский
федер м. пружи,´на, рессо,´ра
федерализам м. федерали,´зм
федералиста м. федерали,´ст
федералистички федерали,´стский
федеративан федерати,´вный
федерација ж. федера,´ция
фела ж. род, сорт, вид
фељтон м. фельето,´н
фељтонист м. фельетони,´ст
фељтонски фельето,´нный
феномен м. фено,´ме,´н
феноменалан феномена,´льный
фенси жарг. 1. мо,´дный, дорого,´й 2. сноби,´стский
фењер ж. фона,´рь
фењерџија м. фона,´рщик
фереџа ж. чадра,´
феријални каникуля,´рный
ферије мн. устар. кани,´кулы
фес м. фе,´ска
фетишизам м. фетиши,´зм
феуд м. фео,´д, лен
феудалан феода,´льный
феудално уређење - феода,´льный строй
феудалац м. феода,´л
феудализам м. феодали,´зм
фигура ж. фигу,´ра
фигуративан фигура,´льный, перено,´сный
фигуративно значење - перено,´сное значе,´ние
фигурисати фигури,´ровать
финансије мн. фина,´нсы
фида ж. вермише,´ль
супа са фидом - суп с вермише,´лью
физика ж. фи,´зика
физикални физи,´ческий
физикална терапија - физиотерапи,´я
физиолог м. физио,´лог
физиологија ж. физиоло,´гия
физиолошки физиологи,´ческий
физиономија ж. физионо,´мия
физичар м. фи,´зик
физички физи,´ческий
физички рад - физи,´ческий труд
фијакер м. наёмный экипа,´ж, пролётка
фијакериста м. изво,´зчик
фијакерски изво,´зчичий
фијока, фиока ж. выдвижно,´й я,´щик в столе,´, в комо,´де
фијук м. свист, свисто,´к
фијук ветра - свист ве,´тра
фијук локомотиве - свисто,´к парово,´за
фијукати свисте,´ть
фикс м. жарг. доза нарко,´тика
фиксирати фикси,´ровать
фиксати се принима,´ть нарко,´тики (внутриве,´нно)
фиктиван фикти,´вный
фикција ж. фи,´кция
фил м. начи,´нка, фарш
филантроп м. филантро,´п
филателија ж. филатели,´я
филателиста м. филатели,´ст
филигран м. филигра,´нь
филигрански филигра,´нный
филијала ж. филиа,´л
филм м. 1. фильм 2. фотоплёнка
уметнички филм - худо,´жественный фильм
документарни филм - документа,´льный фильм
цртани филм - мультипликацио,´нный фильм, мультфи,´льм
филмски 1. фи,´льмовый, кинематографи,´ческий 2. плёночный
филмскки сиже - кинематографи,´ческой сюже,´т
филмска звезда - звезда,´ экра,´на
филозоф м. фило,´соф
филозофија ж. филосо,´фия
филозофски филосо,´фский
филолог м. фило,´лог
филологија ж. филоло,´гия
филолошки филологи,´ческий
филтер м. фильтр
филтрирати фильтрова,´ть
филтровање с. фильтра,´ция
филхармонија ж. филармо,´ния
филц м. во,´йлок, фетр
филцани фе,´тровый
филцани шешир - фе,´тровая шля,´па
фин, фини 1. то,´нкий 2. хоро,´ший, первокла,´ссный 3. изы,´сканный, изя,´щный 4. реазбо,´рчивый 5. ве,´жливый
фини папир - то,´нкая бума,´га
фини штоф - хоро,´шее сукно,´
фина дама - изя,´щная да,´ма
финалан фина,´льный, заключи,´тельный
финансије ж. мн. фина,´нсы
финансијер м. финанси,´ст
финансирати финанси,´ровать
финансијски фина,´нсовый
финансијска контрола - фина,´нсовый контро,´ль
Финац м. финн, чухо,´нец; ~киња фи,´нка, чухо,´нка
финац м. жарг. прия,´тный, хоро,´ший челове,´к
финоћа ж. 1. то,´нкость, изя,´щество, изя,´щность, изы,´сканность 2. разбо,´рчивость 3. ве,´жливость
фирнајз м. оли,´фа
фирцати примётывать, пришива,´ть на живу,´ю ни,´тку
фирма ж. фи,´рма, вы,´веска
фирмописац м. живопи,´сец вы,´весок
фискалан фиска,´льный, относя,´щийся к казне,´
фискултура ж. физкульту,´ра
фитиљ м. фити,´ль
фићфирић м. франт
фишек м. фу,´нтик бума,´жный
фишеклија ж. патронта,´ш, подсу,´мок
фланел м. флане,´ль
фланелски флане,´левый
фластер м. пла,´стырь
флаута ж. фле,´йта
флаутиста м. флейти,´ст
флаша ж. буты,´лка, фля,´га
флегматичан флегмати,´чный
флека ж. пятно,´
флерт м. флирт
флертовати флиртова,´ть
флора ж. фло,´ра
флота ж. флот
ваздушна флота - возду,´шный флот
флотила ж. флоти,´лия
флуктуација ж. теку,´честь
флуктуација радне снаге - теку,´честь рабо,´чей си,´лы
флуоресцентан люминисце,´нтный
флуоресцентна светиљка - ла,´мпа дневно,´го све,´та
фолирање с. жарг. блеф, притво,´рство
фолирати жарг. 1. обма,´нывать, дура,´чить кого,´-либо 2. блефова,´ть, притворя,´ться; ~ се 1. блефова,´ть, притворя,´ться 2. задирать нос,
важничать, воображать
фолклор м. фолькло,´р
фонд м. фонд
стамбени фонд - жили,´щный фонд
фонетика ж. фоне,´тика
фора ж. жарг. 1. трюк, спо,´соб 2. шу,´тка, остро,´та
на коју фору? - как? каки,´м о,´бразом?
продавати форе - дура,´чить кого,´-либо, моро,´чить го,´лову, подшу,´чивать
формалан форма,´льный
формализам м. формали,´зм
формација ж. форма,´ция
друштвено-економска формација - обще,´ственно-экономи,´ческая форма,´ция
формирање с. формирова,´ние
формирати формирова,´ть, образо,´вывать
формула ж. фо,´рмула, формулиро,´вка
формулар м. формуля,´р, бланк печа,´тный
формулација ж. формули,´ровка
формулисање с. формули,´рование
формулисати сформули,´ровать, формули,´ровать
форсирати форси,´ровать
фортификација ж. фортифика,´ция
фосил м. 1. ископа,´емое, окамене,´лость 2. жарг. пожило,´й челове,´к
фосфор м. фо,´сфор
фосфоресценција ж. фосфоресце,´нция
фосфорни фо,´сфорный, фосфори,´ческий
фота ж. фант
фотеља ж. кре,´сло
фотограф м. фото,´граф
фотография ж. фотогра,´фия
фотографија у природним бојама - цветна,´я фотогра,´фия
фотографисати фотографи,´ровать
фотографски фотографи,´ческий
фотографски апарат - фотоаппара,´т
фоторепортер м. фоторепортёр
фототипија м. фототи,´пия
фрагмент м. фрагме,´нт, отры,´вок, часть
фраза ж. фра,´за
фразеологија ж. фразеоло,´гия
фразеолошки фразеологи,´ческий
фрајер м. 1. па,´рень 2. ви,´дный, привлека,´тельный, мо,´дный молодо,´й челове,´к
фрак м. фрак
фракати се чрезме,´рно кра,´ситься
фракција ж. фра,´кция
Француз м. францу,´з; ~киња францу,´женка
француски францу,´зский
фрапантан порази,´тельный, потряса,´ющий
фрапантна сличност - порази,´тельное схо,´дство
фрапирати поража,´ть, потряса,´ть
фрегата ж. фрега,´т
капетан фрегате - капета,´н второ,´го ра,´нга
поручник фрегате - ста,´рший лейтена,´нт вое,´нно-морско,´го фло,´та
фрезалица ж. фре,´зерный стано,´к
фреквенција ж. частота,´
френетичан восто,´рженный, оглуши,´тельный
фреска ж. фре,´ска
фриволан фриво,´льный
фригати жа,´рить, поджа,´ривать
фрижидер м. холоди,´льник
фризер м. парикма,´хер
фризура ж. причёска
фрик м. жарг. челове,´к, наме,´ренно наруша,´ющий но,´рмы обще,´ственной жи,´зни, эксцентри,´чный
челове,´к
фрка ж. жарг. 1. пробле,´ма, неприя,´тная ситуа,´ция, неприя,´тности 2. беспоря,´док, ха,´ос, барда,´к,
пу,´таница 3. страх 4. спе,´шка, сро,´чность
бити у фрци - находи,´ться в неприя,´тной ситуа,´ции, не,´рвничать
нема фрке - нет пробле,´м, все в поря,´дке
фронт м. фронт
фронтални фронта,´льный
фронтални напад - фронта,´льная ата,´ка
фртаљ че,´тверть
фрула ж. свире,´ль
фрулаш м. флейтист
фудбал м. фудбо,´л
фудбалер м. футболи,´ст
фудбалски футбо,´льный
фудбалско игралиште - футбо,´льное по,´ле
фуј! фу!, проти,´вно, отврати,´тельно
фузија ж. объедине,´ние, слия,´ние
фукара ж. голытьба,´, голь, сброд, бродя,´га, бося,´к
фундамент м. фунда,´мент
фундаменталан фундамента,´льный
функција ж. фу,´нкция
функционер м. де,´ятель, рабо,´тник, функционе,´р
функционисати функциони,´ровать
фураж м. фура,´ж
фургон м. фурго,´н, фу,´ра, бага,´жный ваго,´н
фурда ж. отбро,´сы, обре,´зки
фурнир м. фане,´ра
фуруна м. печь, то,´пка
футрола ж. футля,´р, чехо,´л, кобура,´
футур м. бу,´дущее вре,´мя

хабати изна,´шивать, трепа,´ть оде,´жду

хајати м. забо,´титься
хајде 1. ну!, дава,´й!, тро,´гай! 2. убира,´йся, прочь!
хајдемо - идёмте, пойдёмте
хајдете - иди,´те, ступайте
хајдук гайду,´к, разбо,´йник
хајдуковати быть гайдуко,´м, разбо,´йничать
хајдучија гайдуки,´, разбо,´йники
хајдучки гайду,´цкий, разбо,´йничий
хајдучка трава - тысячели,´стник
хајка ж. 1. обла,´ва 2. гоне,´ние, пресле,´дование, тра,´вля
хајкати гнать зве,´ря при обла,´ве, пресле,´довать, трави,´ть
хајкач м. заго,´нщик, гони,´тель
хала ж. большо,´е помеще,´ние под наве,´сом, анга,´р
халабука ж. шум
халабукати поднима,´ть шум, шуме,´ть, галде,´ть
халапљив жа,´дный, прожо,´рливый, ненасы,´тный
халва ж. халва,´
хало алло,´
халуцинација ж. галлюцина,´ция
хаљетак м. наки,´дка, пла,´тьишко
хаљина ж. оде,´жда, пла,´тье
хамалеон м. хамелео,´н
хангар м. анга,´р
ханџар м. кинжа,´л
хаос м. 1. ха,´ос 2. жарг. отли,´чно, потряса,´юще, фантасти,´чески
хапс м. 1. тюрьма,´ 2. аре,´ст
хапсана ж. аре,´стное помеще,´ние, тюрьма,´
хапсанџија м. тюре,´мщик, смотри,´тель тюрьмы,´
хапсити аресто,´вывать
хапшеник м. ареста,´нт
хапшење с. аре,´ст
харем м. гаре,´м
харемски гаре,´мный
харинга ж. сельдь, селёдка
хармонија ж. гармо,´ния
хармоничан гармони,´чный
хармоника ж. гармо,´ника, гармо,´шка
хармоникаш м. гармони,´ст
хартија ж. бума,´га
харфа ж. а,´рфа
харчити расхо,´довать, тра,´тить
хаубица ж. га,´убица
хаубички га,´убичный
хаџија ж. пало,´мник, хаджи,´
хаџилук м. пало,´мничество
хашиш м. гаши,´ш
хвала ж. 1. похвала,´, хвала,´ 2. благода,´рность
хвала ти - спаси,´бо тебе,´
хвалилац м. восхвали,´тель, хвасту,´н
хвалисав хвастли,´вый
хвалисавац м. хвасту,´н
хвалисање с. расхва,´ливание, хвастовство,´
хвалисати рахва,´ливать; ~ се хва,´статься
хвалити хвали,´ть; ~ се хвали,´ться, хва,´статься
хвалиша м. хвасту,´н
хватати 1. хвата,´ть, схва,´тывать, лови,´ть 2. охва,´тывать, достига,´ть, вмеща,´ть; ~ се 1. хвата,´ться, цепля,´ться
2. пристава,´ть 3. наступа,´ть
хвата ме језа - меня,´ охва,´тывает жуть
хватати корене - укореня,´ться
хватати маглу - удира,´ть, улепётывать
хватити схвати,´ть, забра,´ть; ~ се приня,´ться
хватити се дела - приня,´ться за де,´ло
хегемонија ж. гегемо,´ния
хеј! эй!
хеликоптер м. вертолёт, гелико,´пте,´р
хељда ж. гречи,´ха
хемија ж. хи,´мия
хемикалије ж. мн. хими,´ческие вещества,´, химика,´лии
хемијски хими,´ческий
хемичар м. хи,´мик
хемичарски относя,´щийся к хи,´мику
хербаријум м. герба,´рий
хермелин м. горноста,´й, мех горноста,´я
хермелински горноста,´евый
херметички гермети,´ческий
херој м. геро,´й
хероизам м. герои,´зм
херојски герои,´ческий, геро,´йский
херц м. че,´рви
хигијена ж. гигие,´на
хигијенски гигиени,´ческий
хидрант м. гидра,´нт
хидраулика ж. гидра,´влика
хидраулични гидравли,´ческий
хидроавиација ж. гидроавиа,´ция
хидрографија ж. гидрогра,´фия
хидротехнички гидротехни,´ческий
хидроплан м. гидропла,´н, гидросамолёт
хидротехнички гидротехни,´ческий
хидростатика ж. гидроста,´тика
хидроцентрала ж. гидроста,´нция
хидрочвор м. гидроу,´зел
хијена ж. гие,´на
хијерархија ж. иера,´рхия
хиљада ж. ты,´сяча
хиљадарка ж. ты,´сяча, банкно,´та, де,´нежный знак в ты,´сячу едини,´ц
хиљадити ты,´сячный
хиљадити се увели,´чиваться в ты,´сячу раз
хиљадугодишњица ж. тысячеле,´тие, тысячеле,´тняя годовщи,´на
химна ж. гимн
одсвирати химну - испо,´лнить гимн
хиперпродукција ж. перепроизво,´дство
хипноза ж. гипно,´з
хипнотизам м. гипноти,´зм
хипотеза ж. гипо,´теза
хипотетичан гипотети,´ческий
хипотека ж. ипоте,´ка
хипотекарни ипоте,´чный
хипотенуза ж. гипотену,´за
хирург м. хиру,´рг
хирургија ж. хирурги,´я
хируршки хирурги,´ческий
хистерија ж. истери,´я
хистеричан истери,´ческий, истери,´чный
хитан спе,´шный, сро,´чный
хитање с. спе,´шка, поспе,´шность, торопли,´вость
хитати спеши,´ть, торопи,´ться
хитно спе,´шно, сро,´чно
хитња ж. спе,´шка, торопли,´вость
радити у хитњи - де,´лать на,´спех
хитар бы,´стрый, прово,´рный, ло,´вкий
хитац м. пу,´ля
хитрина ж. быстрота,´, прово,´рство, ло,´вкость, расторо,´пность
хитро бы,´стро, прово,´рно, ло,´вко
хитроуман сообрази,´тельный, поня,´тливый
хлад м. 1. тень 2. прохла,´да
хладан холо,´дный, прохла,´дный
хладно оружје - холо,´дное ору,´жие
хладити хладнети охлажда,´ть, холоде,´ть, холоди,´ть, остыва,´ть, студи,´ть; ~ се охлажда,´ться, обма,´хиваться ве,´ером
хладнокрван хладнокро,´вный
хладњак ж. холоди,´льник
хладноћа ж. хо,´лод, равноду,´шие
хладовина ж. прохла,´да, прохла,´дное ме,´сто
хладовит тенево,´й, прохла,´дный
хлађење с. охлажде,´ние
цев за хлађење - змееви,´к
хлаче устар. мн. штаны,´, брю,´ки
хлеб м. 1. хлеб 2. пропита,´ние
хлебар м. бу,´лочник, хлебопёк, пе,´карь
хлебара ж. бу,´лочная, чула,´н, кладова,´я
хлебарски относя,´щийся к бу,´лочнику, хлебопёку
хлебни хле,´бный
хлор м. хлор
хлорни хло,´рный
хлороформ м. хлорофо,´рм
хм ! гм!
хмељ м. хмель
хмељни хмелево,´й
хоботница ж. карака,´тица
ход м. 1. ход, ходьба,´ 2. похо,´дка 3. шаг
два дана хода - два дня пути,´
ићи ходом - идти,´ ша,´гом
свећани ход - ше,´ствие
ходати ходи,´ть, проха,´живаться, прогу,´ливаться
ходити ходи,´ть, идти,´
ходи! - поди,´ сюда,´!
ходите! - подойди,´те сюда,´!
ходник м. коридо,´р, прохо,´д
ходочасник м. пало,´мник
ходочашће с. пало,´мничество
хол холл, вестибю,´ль
холандски голла,´ндский
Холанђан|ин м. голла,´ндец; ~ ка голла,´ндка
хомоген гомоге,´нный, одноро,´дный
хомогено друштво - одноро,´дное о,´бщество
хомогена влада - однопарти,´йное прави,´тельство
хонорар м. гонора,´р
хонорарни гонора,´рный
хонорарни професор - внешта,´тный профе,´ссор
хонорисати вы,´платить гонора,´р
хоризонт м. горизо,´нт
хоризонталан горизонта,´льный
хормони м. мн. гормо,´ны
хорски хорово,´й
хотел м. оте,´ль, гости,´ница
хотелијер м. хозя,´ин оте,´ля, гости,´ницы
хотелски оте,´льный, гости,´ничный
хотимице наме,´ренно, наро,´чно
хотимичан наме,´ренный, предумы,´шленный
хохштаплер м. афери,´ст, авантюри,´ст
хоџа м. мулла,´, ходжа,´
храбар хра,´брый, отва,´жный, до,´блестный, му,´жественный, удало,´й, лихо,´й, молоде,´цкий
храбрити бодри,´ть, подба,´дривать, ободря,´ть, поощря,´ть, подде,´рживать
храброст м. хра,´брость
храмати хрома,´ть
храна ж. 1. пи,´ща, еда,´, снедь 2. продово,´льствие, пропита,´ние, прови,´зия 3. корм, фура,´ж 4. дово,´льствие
(в а,´рмии) 5. пита,´ние, стол, харчи,´
хранарина ж. де,´ньги на пищево,´е дово,´льствие, су,´точные
хранилац м. корми,´лец, храни,´тель
хранити корми,´ть, пита,´ть; ~ се корми,´ться, пита,´ться, столова,´ться
хранљив пита,´тельный
храњење с. пита,´ние, кормле,´ние
храст м. дуб
храстов дубо,´вый
храстовина ж. дуб, древеси,´на ду,´ба
Хрват м. хорва,´т; ~ ица хорва,´тка
хрватски хорва,´тский
хрид м. ж. скала,´, утёс
хридина ж. больша,´я скала,´, большо,´й утёс
хридовит скали,´стый, утёсистый
хризантема ж. хризанте,´ма
хрипавац м. коклю,´ш
хрипати хрипе,´ть, тяжело,´ дыша,´ть
хришћанин м. христиани,´н
хришћански христиа,´нский
хришћанство с. христиа,´нство
хркање с. храпе,´ние
хркати храпе,´ть во сне
хрлити торопи,´ться, спеши,´ть
хром хромо,´й
хромост ж. хромота,´
хроника ж. хро,´ника
хроничан хрони,´ческий
хроничар м. хроникёр
хроничарски хроникёрский
хронологија ж. хроноло,´гия
хронолошки хронологи,´ческий
хронометар м. хроно,´метр
хрпа ж. гру,´да, ку,´ча, ки,´па
хрт м. борза,´я соба,´ка
хрчак м. хомя,´к
хтети хоте,´ть, жела,´ть
куда ћете ићи вечерас? - вы куда,´ пойдёте сего,´дня ве,´чером?
хоћеш-нећеш - во,´лей-нево,´лей
хујати 1. си,´льно дуть, завыва,´ть, выть 2. бы,´стро проходи,´ть, лете,´ть 3. бушева,´ть
време хуји - вре,´мя лети,´т
хука ж. шум, гро,´хот, вой ве,´тра
хукати, хукнути шуме,´ть, крича,´ть, громыха,´ть, си,´льно ду,´нуть
хулити хули,´ть, поноси,´ть, богоху,´льничать
хуља ж. моше,´нник, негодя,´й, прохво,´ст
хуман гума,´нный
хуманизам м. гумани,´зм
хуманиста м. гумани,´ст
хумка ж. курга,´н, холм, моги,´льный хо,´лмик
хумор м. ю,´мор
хумориста м. юмори,´ст
хумористичан юмористи,´ческий
хусар м. пира,´т
хучан шу,´мный, бу,´рный
хучати шуме,´ть, бурли,´ть
хушкати натра,´вливать
хушкач м. подстрека,´тель

цајкан м. жарг. полице,´йский

цаклити начища,´ть до бле,´ска, отполиро,´вывать; ~ се сия,´ть, блесте,´ть как стекло,´
цар м. 1. царь, импера,´тор 2. жарг. лу,´чший, пе,´рвый
царевииа ж. ца,´рство, импе,´рия
царизам м. цари,´зм
царица ж. цари,´ца, императри,´ца
царовање с. ца,´рствование
царовати ца,´рствовать
царство с. ца,´рство, импе,´рия
животињско царство - живо,´тный мир
биљно царство - растите,´льный мир
царина ж. по,´шлина тамо,´женная
цариник м. тамо,´женный чино,´вник, тамо,´женник
царинарница ж. тамо,´жня
царинити облага,´ть тамо,´женной по,´шлиной
царински тамо,´женный
царински преглед - тамо,´женный осмо,´тр
цвекла ж. свёкла
цвелити печа,´лить, огорча,´ть, заставля,´ть го,´рько пла,´кать
цвет м. 1. цвето,´к, цвет 2. пле,´сень 3. бе,´лое пятно,´ на лбу
цветан цвету,´щий, в цвету,´, цвета,´стый, бога,´тый цвета,´ми
цветати цвести,´, процвета,´ть
Цвети мн. Ве,´рбное воскресе,´нье
цвећар м. цветово,´д, продаве,´ц цвето,´в, цвето,´чник
цвећарница ж. цвето,´чный магази,´н
цвећарски цвето,´чный
цвећарска радња - цвето,´чный магази,´н
цвећарство с. цветово,´дство
цвеће с. цветы,´
кита цвећа - буке,´т цвето,´в
цвећњак м. цветни,´к
цвикер м. пенсне,´
цвикери мн. жарг. очки,´
цвилети 1. скули,´ть, пови,´згивать 2. го,´рько жа,´ловаться
цвокот м. стук, щёлканье зуба,´ми
цвокотати стуча,´ть, щёлкать зуба,´ми
цвоњак м. моне,´тка
нема ни цвоњка - нет ни гроша,´
цвркут м. чири,´канье, щебета,´ние
цвркутати чири,´кать, щебета,´ть
цврчак м. сверчо,´к
цврчати вереща,´ть, сверча,´ть
цев ж. 1. труба,´, тру,´бка 2. ствол
водоводва цев - водопрово,´дная труба,´
топовска цев - ствол ору,´дия
цеваст тру,´бчатый
цевка ж. тру,´бочка
цеваница ж. го,´лень
цедило с. цеди,´ло, цеди,´льник, цеди,´лка
остати на цедилу - оста,´ться ни с чем, не при чём
цедилка ж. си,´течко
цедити цеди,´ть, фильтрова,´ть, выжима,´ть, отце,´живать
цедуља ж. запи,´ска
цеђ м. щёлок
целер м. сельдере,´й
целивати целова,´ть
целина ж. це,´льность, це,´лое, це,´лостность
предлог се прима у целини - предложе,´ние принима,´ется в це,´лом
целовит це,´льный, це,´лостный
целокупан це,´лый
целокупна дела писца - по,´лное собра,´ние произведе,´ний писа,´теля
целцат целёшенький
цео целцат - целёхонький
целисходан целесообра,´зный
целулоид м. целлуло,´ид
целулоидни целлуло,´идный
цемент м. цеме,´нт
фабрика цемента - цеме,´нтный заво,´д
цементни цеме,´нтный
цементирати цементи,´ровать
цена ж. цена,´
по сваку цену - любо,´й цено,´й
ни по коју цену - ни за каки,´е блага,´
цена коштања - себесто,´имость
откупна цена - заготови,´тельная цена,´
спустити цену - снизи,´ть це,´ну
бити на цени - быть в цене,´
ценити оце,´нивать, расце,´нивать, уважа,´ть, счита,´ть, полага,´ть
ценовник м. прейскура,´нт, це,´нник, тари,´фный спра,´вочник
цењкати се торгова,´ться
цензор м. це,´нзор
цензура ж. цензу,´ра
цензурисати подверга,´ть цензу,´ре, цензурова,´ть
цента ж. це,´нтнер
метарска цента - це,´нтнер
центар м. центр
централа ж. центр, центра,´льное учрежде,´ние
електрична централа - электроста,´нция
централизам м. централи,´зм
демократски централизам - демократи,´ческий централи,´зм
централни центра,´льный
центрипеталан центростреми,´тельный
центрифугалан центробе,´жный
центрумаш м. центри,´ст
центрумашки центри,´стский
цео 1. весь, по,´лный, сплошно,´й 2. це,´лый, це,´льный
цео народ - весь наро,´д
цела истина - чи,´стая пра,´вда
цепаница ж. поле,´но, чурба,´н, глупе,´ц
цепати коло,´ть, раска,´лывать дрова,´, рвать, разрыва,´ть, раздира,´ть
цепати се раска,´лываться, разрыва,´ться
цепачки раско,´льнический
цепкати щепа,´ть, ме,´лко коло,´ть, рвать, разрыва,´ть
цепидлака ж. приди,´рчивый челове,´к, приди,´ра, крохобо,´р, буквое,´д
цепидлачити придира,´ться к мелоча,´м, крохобо,´рствовать
цепидлачки приди,´рчивый, крохобо,´рческий
цепити привива,´ть
цептети дрожа,´ть, трясти,´сь от стра,´ха, хо,´лода
цер м. дуб черни,´льный
церовача ж. па,´лка дубо,´вая
церовина ж. дуб, древеси,´на черни,´льного ду,´ба
цереалије ж. мн. зла,´ковые, хле,´бные зла,´ки
церекати се смея,´ться, ухмыля,´ться
церемонија ж. церемо,´ния
церемонијалан церемониа,´льный
цеста ж. шоссе,´
цех м. счёт
платити цех - покры,´ть расхо,´ды, нести,´ отве,´тственность за после,´дствия
цивил м. гражда,´нское лицо,´, шта,´тский
у војсци и у цивилу - в а,´рмии и вне её
цивилни гражда,´нский, шта,´тский
цивилно одело - шта,´тское, гражда,´нское пла,´тье
Циганин м. цыга,´н
цигани мн. 1. цыга,´не 2. жарг. боле,´льщики футбо,´льного клу,´ба "Црвена звезда"
цигански цыга,´нский
циганска черга - цыга,´нский шатёр
циганчити цыга,´нить; ~ се скупи,´ться, скря,´жничать
цигара ж. сига,´ра
цигарета ж. сигаре,´та, папиро,´са
цигла ж. 1. кирпи,´ч 2. жарг. миллио,´н
пећи цигле - обжига,´ть кирпи,´ч
циглана ж. кирпи,´чный заво,´д
цигларски принадлежа,´щий кирпи,´чнику
цигларски занат - ремесло,´ кирпи,´чника
цигло то,´лько, лишь то,´лько
цигли еди,´нственный
цигура ж. цико,´рий
цијукати пища,´ть, попи,´скивать
цик м. те,´мя, маку,´шка
у цик зоре -на рассве,´те
цика ж. визг, писк, звон, бряца,´ние, во,´пли, кри,´ки
цикати, цикнути пища,´ть, визжа,´ть, взви,´згивать
цикцак м. зигза,´г
цилиндар м. цили,´ндр
цилиндарски цили,´ндровый, цилиндри,´ческий
цилиндричан цилиндри,´ческий
циљ м. цель
доћи до циља - дости,´гнуть це,´ли
циљати це,´литься, прице,´ливаться
цимати дёргать, встря,´хивать
цимер м. соквартира,´нт, сотова,´рищ
цимет м. кори,´чное де,´рево, кори,´ца
цимање с. звоно,´к/звонки,´ с моби,´льного телефо,´на на моби,´льный телефо,´н, при кото,´рых отправи,´тель звонка,´
прерыва,´ет его,´ сра,´зу по,´сле соедине,´ния
цимнути, цимати 1. дёрнуть, встряхну,´ть 2. позвони,´ть на моби,´льный телефо,´н и прерва,´ть звоно,´к, дать о себе,´
знать
цинизам м. цини,´зм
циник м. ци,´ник
циничан цини,´чный, цини,´ческий
цинк м. цинк
цинкан ци,´нковый
цинкати доноси,´ть, докла,´дывать, стуча,´ть
цинков ци,´нковый
цинкова маст - ци,´нковая мазь
ципела ж. 1. башма,´к 2. штибле,´ты, ту,´фли
плитка ципела - ту,´фля
дубока ципела - боти,´нок, башма,´к
цирада ж. брезе,´нт, гру,´бая паруси,´на
циркле ж. мн. ци,´ркуль
циркулар м. циркуля,´р
циркулација ж. циркуля,´ция
циркулисати циркули,´ровать
циркус м. цирк, балага,´н
правити циркус - балага,´нить, пая,´сничать
циркусант м. арти,´ст ци,´рка, цирка,´ч
циркусни цирково,´й, балага,´нный
цитат м. цита,´та
цитирати приводи,´ть цита,´ту
цифра ж. ци,´фра
цифраст разукра,´шенный
цифрати приукра,´шивать, принаряжа,´ть; ~ се наряжа,´ться, прихора,´шиваться
циц м. си,´тец
цица 1. ки,´ска, ко,´шечка 2. молода,´я привлека,´тельная де,´вушка
цицвара ж. куле,´ш, салама,´та
циција ж. скупе,´ц, скря,´га
цицијашити скря,´жничать, ска,´редничать
чича ж. сту,´жа, си,´льный хо,´лод
цичати визжа,´ть, пища,´ть
цмакати чмо,´кать, зво,´нко целова,´ть, ча,´вкать; ~се зво,´нко целова,´ться
цмокнути чмо,´кнуть, зво,´нко поцелова,´ть; ~ се зво,´нко целова,´ться
цоктати цо,´кать, щёлкать языко,´м
цокула ж. солда,´тский башма,´к
црв м. червь, червя,´к
црвљати се черви,´веть
црвљив черви,´вый
црвоточина ж. червото,´чина
црвен кра,´сный
црвени восак - сургу,´ч
Црвени крст - Кра,´сный крест
црвени патлиџан - помидо,´р
Црвенкапа ж. - Кра,´сная Ша,´почка
црвен ж. 1. краснота,´, краснота,´ ко,´жи, румя,´нец 2. заря,´ 3 . за,´рево
црвендаћ м. заря,´нка
црвенети красне,´ть
црвенило с. краснота,´
црвенити кра,´сить в кра,´сный цвет; ~ се красне,´ть, красне,´ться
црвенкаст краснова,´тый
црвенперка ж. краснопёрка
шумска црвенперка - горихво,´стка
цревни кише,´чный
црево с. кишка,´, шланг, рука,´в, тру,´бка
гумено црево - рези,´новая тру,´бка
цреп м. черепи,´ца
црепана ж. черепи,´чный заво,´д
црепар м. черепи,´чник
црепаст име,´ющий фо,´рму или вид черепи,´цы
цркавати, цркнути околе,´ть, сдо,´хнуть околева,´ть, издыха,´ть
цркотина ж. па,´даль, дохля,´тина
црква ж. це,´рковь, храм
црквени церко,´вный
црквенославенски церковнославя,´нский
црквенославенски језик - церковнославя,´нский язы,´к
црн 1.чёрный 2. скве,´рный, несча,´стный
црно вино - кра,´сное вино,´
видети све црно - ви,´деть всё в чёрном све,´те
црни петак - чёрные дни
црно на бело - пи,´сьмено, в ви,´де докуме,´нта, распи,´ски
Црнац м. негр
црначки негритя,´нский
црнети черне,´ть; ~ се черне,´ться
црнети од сунца - загора,´ть на со,´лнце
црнило с. чёрная кра,´ска
црнина ж. чернота,´
носити црнину за неким - носи,´ть тра,´ур по ком-либо
црница ж чернозём
црнка ж. брюне,´тка
црнкаст чернова,´тый
црноглав черноголо,´вый
Црна Гора ж. Черного,´рия
Црногор|ац м. черного,´рец; ~ка черного,´рка
црногорски черного,´рский
црнокос черноволо,´сый
црномањаст брюне,´т, черноволо,´сый, сму,´глый, чернома,´зый
црноок черногла,´зый, черноо,´кий
црњак м. 1. кра,´сное вино,´ 2. чёрный ю,´мор
црпаљка ж. черпа,´лка, черпа,´к, ковш
црпсти че,´рпать
црта ж. черта,´
у главним цртама - в основны,´х черта,´х
цртанка ж. тетра,´дь для рисова,´ния
цртање с. рисова,´ние, черче,´ние
цртати черти,´ть, рисова,´ть
цртаћ м. жарг. мультфи,´льм
цртаћи чертёжный
цртаћи прибор - чертёжный прибо,´р, готова,´льня
цртач м. чертёжник, рисова,´льщик
цртеж м. 1. рису,´нок 2. чертёж
цртица ж 1. чёрточка 2. о,´черк, набро,´сок
цртак м. леме,´х, со,´шник
цубок м. дове,´сок
цуњати ры,´скать, слоня,´ться, безде,´льничать
цуга ж. жарг. алкого,´льный напи,´ток, алкого,´ль
цугати жарг. пить алкого,´льные напи,´тки
цупкати, цупнути подпры,´гнуть, подскочи,´ть, подпры,´гивать, пританцо,´вывать
цура ж. де,´вушка
цурити 1. течь, вытека,´ть, протека,´ть 2. сочи,´ться, струи,´ться
очи му цуре - у него,´ глаза,´ слезя,´тся
цурица м. де,´вочка
цуцла м. со,´ска

чабар м. уша,´т, ка,´дка

чавао м. гвоздь
чавка ж. га,´лка
чаврљати болта,´ть, пустосло,´вить
чагртаљка ж. погрему,´шка, трещо,´тка
чагаљ м. мёрзлый комо,´к гря,´зи
чадор м. шатёр
чађ ж. са,´жа, ко,´поть
чађав закопте,´лый, закопчённый
чађавити покрыва,´ть ко,´потью, са,´жей, копти,´ть; ~ се покрыва,´ться са,´жей, копти,´ться
чаир м. луг, па,´стбище
чај м. чай
прибор за чај - ча,´йный прибо,´р, серви,´з
чајанка ж. чаепи,´тие, угоще,´ние ча,´ем, ча,´шка ча,´ю
чајник м. ча,´йник
чајџиница ж. ча,´йная
чак да,´же
чак до - вплоть до
он ме је пратио чак до куће - он меня,´ провожа,´л до са,´мого до,´ма
чаканац м. молото,´к для отбива,´ния кос
чакља ж. баго,´р, крюк, кирка,´
чакшире ж. мн. штаны,´, брю,´ки
чалма ж. чалма,´, тюрба,´н
чалабрцнути перекуси,´ть, перехвати,´ть на,´скоро, на,´спех
чам м. устар. ель, пи,´хта
чама ж. 1. тоска,´, томле,´ние 2. ску,´ка, хандра,´
чамац м. ло,´дка, шлю,´пка
моторни чамац - мото,´рный ка,´тер
чамџија м. гребе,´ц, ло,´дочник, бурла,´к
чамов ело,´вый
чамовина ж. ель, ело,´вая древеси,´на
чамити скуча,´ть, тоскова,´ть, томи,´ться
чамљење с. ску,´ка, тоска,´, томле,´ние
чамотиња ж. ску,´ка, тоска,´, пода,´вленное состоя,´ние
чанак м. ми,´ска
чанколиз м. подли,´за, подхали,´м, лизоблю,´д, прихлеба,´тель
чанколизити лизоблю,´дничать, подли,´зываться, подхали,´мничать
чанче с. ми,´сочка
чанче за боју - ча,´шечка для кра,´ски
чангризало м. брюзга,´, ворчу,´н, ворчу,´нья
чангризати ворча,´ть, брюзжа,´ть
чандрљив ворчли,´вый, зану,´дный, приди,´рчивый
чантрати ворча,´ть, брюзжа,´ть, злосло,´вить
чапља ж. ца,´пля
чапорак пенёк
чар ж. ча,´ры, очарова,´ние, пре,´лесть, привлека,´тельность
чарапа ж. чуло,´к
кратка чарапа - носо,´к
чарапин чуло,´чный, принадлежа,´щий чулку,´
чарати 1. колдова,´ть, зна,´харствовать 2. меша,´ть у,´голья
чардак м. 1. бельведе,´р, ве,´рхний эта,´ж 2. клеть для су,´шки кукуру,´зы
чарка ж. сты,´чка, коро,´ткая перестре,´лка
чаркати меша,´ть у,´голья; ~ се вести,´ разве,´дку бо,´ем, перестре,´ливаться
чаробан 1. волше,´бный, ска,´зочный 2. чару,´ющий, очарова,´тельный
чаробњак м. чароде,´й, колду,´н, волше,´бник
чаробнички чароде,´йский, маги,´ческий, волше,´бный
чаролије ж. мн. колдовство,´, волшебство,´, ча,´ры
чаршав м. 1. ска,´терть 2. простыня,´
креветски чаршав - простыня,´
стони чаршав - ска,´терть
чаршавски 1. просты,´нный 2. ска,´тертный
час м. 1. час 2. уро,´к, ле,´кция 3. мгнове,´ние, моме,´нт
у последнем часу - в после,´днее мгнове,´ние
у згодан час - во,´время
у зао час - не во,´время, в недо,´брый час
за тили час - мгнове,´нно, ми,´гом
час то, час ово, час оно - то то, то э,´то
час овамо, час онамо - то туда,´, то сюда,´
часак м. 1. моме,´нт, мгнове,´ние 2. мину,´та
часком момента,´льно, мгнове,´нно, то,´тчас
часовник м. часы,´
часовничар м. часовщи,´к, часовы,´х дел ма,´стер
часовничарски относя,´щийся к часовщику,´
часовничарски занат - ремесло,´ часовщика,´
часовничарство с. ремесло,´ часовщика,´, часово,´е де,´ло
часно че,´стно
част ж. честь, почёт, уваже,´ние
част ми је известити вас... - имею,´ честь сообщи,´ть вам...
частан че,´стный
на часну реч - че,´стное сло,´во
дати часну реч - дать че,´стное сло,´во
частољубив честолюби,´вый
частољубље с. честолю,´бие
часопис м. журна,´л
частити угоща,´ть, по,´тчевать; ~ се пирова,´ть, угоща,´ться
чатма ж. плете,´нь
кућа саграђена од чатме - ма,´занка
чатмара ж. ма,´занка
чатовати, четовати обща,´ться в ча,´те, ча,´титься
чатрља ж. лачу,´га, хиба,´рка
чаура ж. 1. оболо,´чка 2. патро,´нная ги,´льза 3. ку,´колка, ко,´кон 4. тех. му,´фта
чачкалица ж. зубочи,´стка
чачкати 1. ковыря,´ть, ковыря,´ться 2. ры,´ться, копа,´ться
чаша ж. 1. стака,´н, ча,´ша 2. бока,´л
чашица ж. 1. рю,´мка, сто,´пка 2. стака,´нчик 3. ча,´шечка цветка,´
чвакнути хлестну,´ть, хло,´пнуть, уда,´рить
чварак м. шква,´рка
чварити выта,´пливать, топи,´ть са,´ло, выжа,´ривать
чвокнути сту,´кнуть, щёлкнуть
чвор м. 1. у,´зел 2. сук 3. загво,´здка, препя,´тствие
железнички чвор - железнодоро,´жный у,´зел
чворак м. скворе,´ц
чворновит сучкова,´тый, узлова,´тый
чворуга ж. ши,´шка от уда,´ра
чврљити топи,´ть, выта,´пливать
чврснути кре,´пнуть, станови,´ться твёрже, плотне,´е
чврст 1. твёрдый, кре,´пкий, жёсткий, пло,´тный 2. про,´чный, сто,´йкий, усто,´йчивый 3. незы,´блемый, надёжный,
постоя,´нный 4. ядрёный
чврстина ж. 1. твёрдость, кре,´пость, пло,´тность 2. постоя,´нство, усто,´йчивость, сто,´йкость, эне,´ргия
чегртаљка ж. колоту,´шка, трещо,´тка, погрему,´шка
чегртати треща,´ть, греме,´ть, тарахте,´ть
чедан 1. цело,´мудренный, непоро,´чный, де,´вственный 2. скро,´мный
чедо с. дитя,´, ребёнок, ча,´до
чежња ж. стра,´стное жела,´ние, стремле,´ние
чежњив стра,´стно жела,´ющий чего,´-либо, стремя,´щийся к чему,´-либо, тоску,´ющий по ко,´м-либо
чезнути стра,´стно жела,´ть, стреми,´ться, тоскова,´ть
чезе ж. мн. двуко,´лка, тарата,´йка
чек м. чек
чек без покрића - безнали,´чный чек
чековни че,´ковый
чекаоница ж. зал ожида,´ния, приёмная
чекати ждать, ожида,´ть, поджида,´ть
чекетало с. трещо,´тка, колоту,´шка, клепа,´ло
чекетати треща,´ть трещо,´ткой, бить в колоту,´шку
чекиња ж. щети,´на
чекињав щети,´нистый, покры,´тый щети,´ной
чекињаст щети,´нистый, шерша,´вый
чекирати проверя,´ть, контроли,´ровать
чекић м. мо,´лот, молото,´к
чекрк м. 1. колесо,´, шкив, мотови,´ло 2. во,´рот, блок, лебёдка
челик м. сталь
чврст челик - си,´льно закалённая сталь
челичан стально,´й
челично здравље - кре,´пкое здоро,´вье
челичана ж. сталелите,´йный заво,´д
челичити закаля,´ть, укрепля,´ть; ~ се закаля,´ться, укрепля,´ть своё здоро,´вье
челичити карактер - выраба,´тывать хара,´ктер
чело с. лоб, чело,´
чело стола - почётное ме,´сто за столо,´м
бити на челу - стоя,´ть, быть во главе,´
чеони ло,´бный
чеона кост - ло,´бная кость
чељад ж. чле,´ны семьи,´, дома,´шние, че,´лядь
чељаде с. челове,´к, лицо,´
чељуст ж. че,´люсть
чемер м. го,´речь, жёлчь, печа,´ль
чемеран 1. го,´рький, го,´рестный 2. жа,´лкий, горемы,´чный
чемерика ж. чемери,´ца
чемпрес м. кипари,´с
чемпресовина ж. древеси,´на кипари,´са
чеп м. 1. про,´бка 2. заты,´чка, вту,´лка 3. тампо,´н
чепати хрома,´ть
чеперак м. ма,´лая пядь, че,´тверть
чепити расширя,´ть, раздвига,´ть, расставля,´ть; ~ се ласка,´ться, лома,´ться, кривля,´ться
чепити ноге - раскоря,´чивать, растопы,´ривать но,´ги
чепркати ковыря,´ть, ры,´ться, копа,´ться
черга ж. цыга,´нский шатёр
чергар м. та,´борный, кочу,´ющий цыга,´н
чергарити кочева,´ть, жить в та,´боре
чергарски кочево,´й, та,´борный, цыга,´нский
черечити разреза,´ть на куски,´, раздира,´ть
черпић м. кирпи,´ч-сыре,´ц необожжённый
черупати 1. ощи,´пывать, щипа,´ть 2. обира,´ть, обдира,´ть
чесма ж. 1. исто,´чник, ключ, родни,´к 2. водопрово,´дный кран
чесмени ключево,´й, относя,´щийся к водопрово,´дному кра,´ну
чесница ж. рожде,´ственский обря,´довый хлеб
чест ча,´стый
чест чешаљ - ча,´стый гре,´бень
честар м. ча,´ща
често ча,´сто, зачасту,´ю
честоћа ж. частота,´
честимичан части,´чный
честит че,´стный, поря,´дочный
честито че,´стно, поря,´дочно, испра,´вно, как сле,´дует, здо,´рово
честитати поздравля,´ть
честитати рођендан - поздравля,´ть с днём рожде,´ния
честитати Нову годину - поздравля,´ть с Но,´вым го,´дом
честитка ж. поздравле,´ние, поздрави,´тельное письмо,´
честица ж. части,´ца
чета ж. ро,´та, отряд
партизанска чета - партиза,´нский отря,´д
ватрогасна чета - пожа,´рная кома,´нда
четни ро,´тный, отря,´дный
четовати партиза,´нить, уча,´стовать в боевы,´х де,´йствиях отря,´да
четовођа ж. нача,´льник, предводи,´тель отря,´да
четворац м. четвёрка (шлю,´пка)
четворо че,´тверо, четы,´ре
четворе чизме - четы,´ре па,´ры сапо,´г
четворица ж. че,´тверо
четворка ж. четвёрка
четворни четверно,´й
четворо че,´тверо
он има четворо деце - у него,´ че,´тверо дете,´й
четворогодишњи четырёхлетний
четвородневни четырёхдневный
четвороспратница ж. пятиэта,´жный дом
четвороног име,´ющий четы,´ре ноги,´
четвороножан четвероно,´гий
четвороножац м. четвероно,´гое живо,´тное
четвороношке - на четвере,´ньках
четворопрег м. экипа,´ж для запря,´жки четвернёй
четворосложан четырёхсложный
четвороспратан пятиэта,´жный
четворострук четырёхкратный
четвороугао м. четырёхугольник
четворочасовни четырёхчасовой
четврт ж. че,´тверть
четврт сата - че,´тверть ча,´са
четвртак м. четве,´рг
четвртаст четырёхгранный, четырёхугольный, квадра,´тный
четврти четвёртый
четвртина ж. четвёртая часть
четинар м. хво,´йное де,´рево
четири четы,´ре
четири рачунске радње - четы,´ре арифмети,´ческих де,´йствия
четири стотине - четы,´реста
у четири ока - с гла,´зу на глаз
четрдесет со,´рок
четрдесети сороково,´й
четрнаест четы,´рнадцать
четка ж. щётка, кисть для кра,´ски
четкар м. щёточник, кистовя,´з
четкати чи,´стить щёткой
Чех м. чех;~ иња че,´шка
чешагија ж. скребни,´ца
чешаљ м. расчёска, гребёнка
чешати 1. чеса,´ть, расчёсывать во,´лосы 2. чи,´стить скребни,´цей коня,´
чешкати почёсывать
чешљар м. ма,´стер, де,´лающий гре,´бни
чешљаст гребе,´нчатый, гребневи,´дный
чешљати чеса,´ть во,´лосы, причёсывать, расчёсывать
чешљугар м. щего,´л
чибук м. тру,´бка кури,´тельная, чубу,´к
чибукати ударя,´ть, колоти,´ть чубуко,´м, па,´лкой, выкола,´чивать пыль
чивија ж. 1. гвоздь 2. желе,´зный крюк, чека,´
чивилук м. ве,´шалка для оде,´жды
Чивутин м. устар. евре,´й
чизма ж. сапо,´г
чизмар м. сапо,´жник
чијати ощи,´пывать (пти,´цу)
чији чей
чија је то књига? - чья э,´то кни,´га?
чик! попро,´буй-ка!, а ну-ка, посмей!
чикати поддра,´знивать, задира,´ть; ~ се дразни,´ть друг друга,´
чика м. дя,´дя
чикин дя,´дин
чикица ж. дя,´денька
чиков м. вьюн
чилети 1. ча,´хнуть, слабе,´ть, пропада,´ть, вымира,´ть 2. вы,´ветриться
чим как то,´лько
чим га виде одмах га познаде - как то,´лько уви,´дел, то,´тчас же его,´ узна,´л
чин м. 1. посту,´пок, де,´йствие, де,´ло 2. акт, зва,´ние 3. ранг, чин, зва,´ние, сан
чини ж. мн. ча,´ры, колдовство,´
чинија ж. ми,´ска
чинилац м. де,´ятель, исполни,´тель, фа,´ктор
чинити 1. де,´лать, твори,´ть, соверша,´ть 2. ока,´зывать (услу,´гу) 3. причиня,´ть (вред) 3. дуби,´ть, выде,´лывать
ко,´жи; ~се 1. притворя,´ться, прики,´дываться, каза,´ться 2. чу,´диться, мере,´щиться
чини ми се - мне ка,´жется
не чини то ништа - э,´то ничего,´ не зна,´чит
чиновник м. чино,´вник, слу,´жащий
чиновнички чино,´внический
чиновништво с. чино,´вники, слу,´жащие
чињеница ж. факт
чио бо,´дрый, живо,´й, энерги,´чный, кре,´пкий
чиода ж. була,´вка
чиодин була,´вочный
чипка ж. кру,´жево
чипкан кружевно,´й
чипкар м. продаве,´ц кру,´жев
чипкарка ж. кружевни,´ца, продавщи,´ца кру,´жев
чипкати плести,´ кружева,´
чир м. чи,´рей, нары,´в
чир у стомаку - я,´зва желу,´дка
чирак м. подсве,´чник
чист 1. чи,´стый, опря,´тный, чистопло,´тный 2. мора,´льно непоро,´чный, неви,´нный, целому,´дренный
то нису чиста посла - тут де,´ло нечи,´сто
чистач м. чи,´стильщик
чистачки относя,´щися к чи,´стильщику
чистачки занат - ремесло,´ чи,´стильщика
чистилиште с. чисти,´лище
чистина ж. 1. прога,´лина, поля,´нка 2. чи,´стое по,´ле
извести ствар на чистину - вы,´вести де,´ло на чи,´стую во,´ду
чистити чи,´стить, очища,´ть, подмета,´ть
чистити улицу - подмета,´ть у,´лицу
чисти се - убира,´йся вон отсю,´да
чисто 1. чи,´сто 2. почти,´ 3. как бу,´дто, сло,´вно
чисто не верујем - мне тру,´дно пове,´рить
чистокрван чистокро,´вный
чистоћа ж. чистота,´ (физи,´ческая)
чистота ж. непоро,´чность, целому,´дрие, чистота,´ (духо,´вная)
чистунац м. чистопло,´тный, опря,´тный челове,´к, чистю,´ля
чишћење с. чи,´стка, очище,´ние, очи,´стка, убо,´рка
читав 1. весь, це,´лый, це,´льный 2. невреди,´мый
он није читав - у него,´ не все до,´ма
читак чёткий, разбо,´рчивый
читак рукопис - разбо,´рчивый по,´черк
читалац м. чита,´тель
читалачки чита,´тельский
читанка ж. хрестома,´тия, кни,´га для чте,´ния
читаоница ж. чита,´льня, чита,´льный зал
читаочев чита,´тельский, принадлежа,´щий чита,´телю
читати чита,´ть
читати буквицу( вакелу) - жури,´ть, распека,´ть, отчи,´тывать
читач м. чтец
читуља ж. похоро,´нный лист, похоро,´нка, сино,´дик
читљив чёткий, разбо,´рчиво напи,´санный
чича м. дя,´дя, дя,´денька
чичак м. репе,´йник
чичкав колю,´чий, покры,´тый колю,´чками
чкаља ж. углубле,´ние, нора,´
члан м. 1. член организа,´ции 2. член, часть те,´ла 3. суста,´в 4. статья,´ 5. грам. арти,´кль
чланак м. 1. суста,´в, сгиб 2. статья,´ в печа,´ти 3. лоды,´жка, щи,´колотка
уводни чланак - передова,´я статья,´
чланарина ж. чле,´нский взнос
чланковит чле,´нный, чле,´нистый, суста,´вчатый
члански чле,´нский
чланска карта - чле,´нский биле,´т
чланкописац м. а,´втор статьи,´
чланство ж. чле,´нство
чловити стоя,´ть на голове,´ или на рука,´х
чмавти до,´лго спать, валя,´ться в посте,´ли
чобанин м. пасту,´х
чобански пасту,´шеский, пасту,´ший
чобанче с. пастушо,´к, подпа,´сок
човек м. 1. челове,´к 2. мужчи,´на 3. муж
то је да човек пукне од смеха - э,´то так смешно,´, что мо,´жно ло,´пнуть со,´ смеху
човекољубац м. человеколю,´бец, филантро,´п
човекољубив человеколюби,´вый
човекомрзац м. человеконенави,´стник, мизантро,´п
човечан челове,´чный, гума,´нный
човечански челове,´ческий, челове,´чный
човечанство с. челове,´чество
човечји челове,´ческий, людско,´й
човечуљак м. челове,´чек
чоја ж. сукно,´
чојан суко,´нный
чокањ м. кочеры,´жка, пузырёк
чоколада ж. шокола,´д
чокот м. куст виногра,´да
чопор м. ста,´до, ста,´я, орда,´
чорба ж. 1. суп, похлёбка 2. жарг. бензи,´н, горю,´чее
он је у свакој чорби мириђија – он в ка,´ждой бо,´чке заты,´чка
чорбаст жи,´дкий
чорбаст пасуљ - жи,´дкая фасо,´ль
чорбуљак м. скве,´рный, ненава,´ристый суп
чувалац м. бережли,´вый, эконо,´мный челове,´к, сто,´рож
чување с. хране,´ние, охране,´ние
чувар м. сто,´рож, храни,´тель
чуваран бережли,´вый, эконо,´мный, хозя,´йственный
чуварев принадлежа,´щий сто,´рожу, храни,´телю
чуварева кућа - дом сто,´рожа, храни,´теля
чуварина ж. пла,´та за хране,´ние, пла,´та сто,´рожу
чуваркућа ж. молоди,´ло
чувати бере,´чь, храни,´ть, сторожи,´ть, оберега,´ть; ~ се бере,´чься, остерега,´ться, бере,´чь себя,´
чувати болесника - уха,´живать за больны,´м
чувен изве,´стный, знамени,´тый
чувење с. слух, молва,´
ја га знам само по чувењу - я его,´ зна,´ю то,´лько понаслы,´шке
чудак м. чуда,´к
чудан 1. стра,´нный, чудно,´й, мудрёный, удиви,´тельный 2. чуде,´сный, ди,´вный
чудна ми чуда! - вот так шту,´ка!, поду,´маешь!
чудесан чуде,´сный, чудно,´й, стра,´нный
чудити удивля,´ть, изумля,´ть; ~ се удивля,´ться, изумля,´ться
чудноват стра,´нный, удиви,´тельный, чудно,´й
чудо с. 1. чу,´до, ди,´во, не,´видаль 2. удивле,´ние 3. мно,´го, тьма, у,´йма
свако чудо за три дана - всему,´ удивля,´ются то,´лько три дня
чудовишан чудо,´вищный
чудовиште с. 1. чудо,´вище, чу,´дище 2. изуве,´р
чудотворан чудотво,´рный
чудотворац м. чудотво,´рец
чуђење с. удивле,´ние
знак чуђења - восклица,´тельный знак
чујан слы,´шный, слы,´шимый
једва чујан - чуть слы,´шный
чука ж. 1. со,´пка 2. жарг. час, 60 мину,´т 3. жарг. се,´рдце
чукаљ м. костя,´шка, лоды,´жная ко,´сточка
чукати, чукнути сту,´кнуть, уда,´рить, сту,´кать, бить дуби,´ной; ~ се сту,´каться, сту,´кнуться с ке,´м-либо
чукунбаба ж. прапраба,´бушка
чукундеда м. прапраде,´д
чукунунук м. прапра,´внук
чулност ж. 1. чу,´ственность 2. пло,´тское вожделе,´ние, сладостра,´стие
чуло с. чу,´вство
чуло мириса - обоня,´ние, нюх, чутьё
чуло вида - зре,´ние
чуло укуса - вкус
чуло слуха - слух
чуло додира - осяза,´ние
чуљити навостря,´ть у,´ши, настора,´живать у,´ши
чума ж. чума,´
чун м. чёлн, ло,´дка, челно,´к
чунаст име,´ющий фо,´рму челнока,´
чунак м. труба,´ печна,´я желе,´зная
чун м. ко,´нус, ке,´гля
чупав взъеро,´шенный, лохма,´тый, косма,´тый
чупавац м. растрёпа, лохма,´тый, косма,´тый челове,´к
чупавити еро,´шить, взъеро,´шивать, лохма,´тить; ~ се лохма,´титься, взъеро,´шивать себе,´ во,´лосы
чупати 1. рвать, выдира,´ть, выщи,´пывать 2. коло,´ть, ре,´зать, име,´ть ре,´зи (в желу,´дке)
чупати траву - поло,´ть траву,´
чуперак м. пучо,´к, вихо,´р, прядь воло,´с
чупкати пощи,´пывать
чути слы,´шать, услы,´шать
чује се -иду,´т слу,´хи
чутура ж. фля,´га, бакла,´жка
чучати, чучнути 1. присе,´сть, сиде,´ть на ко,´рточках 2. жарг. до,´лгое вре,´мя находи,´ться, стоя,´ть где,´-либо
чучећке си,´дя на ко,´рточках

џабе 1.да,´ром, беспла,´тно2. бесполе,´зно, напра,´сно,зря

џабе му било! – ну его совсе,´м, пропади,´ он про,´падом!
џабаисати 1.дать что-ли,´бо да,´ром, подари,´ть 2.махну,´ть руко,´й
џаврљати болта,´ть вздо,´р, нести,´ чепуху,´
џак м. мешо,´к
џакти болта,´ть, галде,´ть
џамбас м. знато,´к лошаде,´й, торго,´вец лошадьми,´
џамија ж. мече,´ть
џангризало м. ворчу,´н, сварли,´вый челове,´к
џангризати ворча,´ть, придира,´ться
џангрљив ворли,´вый, сварли,´вый
џапати се ссо,´риться, вздо,´рить, ерепе,´ниться
џарати вороши,´ть, разжига,´ть ого,´нь
џарнути пошевели,´ть, шевельну,´ть
џез м. джаз
џелат м. пала,´ч
џелатски пала,´ческий
џем м. джем
џентлмен м. джентльме,´н
џентлменски джентльме,´нский
џеп м. карма,´н
имати некога у џепу – держа,´ть кого-либо в свои,´х рука,´х
џепарац м. карма,´нные де,´ньги, де,´ньги на ме,´лкие расхо,´ды
џепарош м. вор-карма,´нник
џепарошки воровско,´й
џепни карма,´нный
џепни речник – карма,´нный слова,´рь
џепни сат – карма,´нные часы,´
џепна марама – носово,´й плато,´к
џепна лампа – карма,´нный фона,´рик
џибер м. примити,´вный человек, неве,´жа, дереве,´нщина
џибра ж. виногра,´дные вы,´жимки, отсто,´й, оса,´док
џигерица ж. печёнка, лёгкое
црна џигерица – печёнка
бела џигерица – лёгкое
џигерньача ж. ли,´верная колбаса
џин м. гига,´нт, велика,´н, исполи,´н
џинов принадлежа,´щий велика,´ну
џинова пећина – пеще,´ра велика,´на
џиновски гига,´нтский, исполи,´нский
џип м. джип
џоинт м. самокру,´тка из марихуа,´ны
џокеј м. жоке,´й
џомба ж. 1.ко,´чка на боло,´те 2 сухо,´й кусо,´к гря,´зи 3. жарг. солда,´т, зака,´нчивающий слу,´жбу в а,´рмии, "дед"
џомбаст кочкова,´тый, неро,´вный, уха,´бистый
џукела ж. 1.дворня,´жка 2. подле,´ц, негодя,´й, нехоро,´ший челове,´к
џумбус м. весёлый шум и гам, беспоря,´док, сумбу,´р
џунгла ж. джу,´нгли

шаблон м. шабло,´н
шаблонски шабло,´нный
шав м. шов
шавни относя,´щийся к шву
шајак м. гру,´бое шерстяно,´е сукно,´
шајка ж. шлю,´пка, ло,´дка
шајкача ж. се,´рбский национа,´льный головно,´й убо,´р
шајкаш м. ло,´дочник
шајкашки принадлежа,´щий ло,´дочнику
шајтов м. винт, шуру,´п
шака ж. 1. кисть руки,´ 2. горсть, при,´го,´ршня
пасти некоме шака - попа,´сть кому,´-ли,´бо в ла,´пы
отићи празних шака - уйти,´ с пусты,´ми рука,´ми
шакат с больши,´ми рука,´ми, большеру,´кий
шакал м. шака,´л
шал м. шаль
шала ж. 1. шу,´тка 2. насме,´шка
збијање шале - шути,´ть
нема ту шале - тут не до шу,´ток
радити као од шале - де,´лать шутя,´
шалу на страну - шу,´тки в сто,´рону
неслана шала - гру,´бая шутка
радити као од шале - шутя,´
шалваре мн. шарова,´ры
шалити се шути,´ть
шаљив шу,´точный, юмористи,´ческий, шутли,´вый
шаљивчина, шаљивџија м. большо,´й шутни,´к, весельча,´к
шалитра ж. сели,´тра
чилска шалитра – чили,´йская сели,´тра
шалитрани сели,´тряный
шалтер м. биле,´тная ка,´сса, око,´шко
шамар м. пощёчина, оплеу,´ха
шамарати дава,´ть пощёчины, оплеу,´хи, затре,´щины, бить по щека,´м
шамија ж. головно,´й плато,´к
шампањ м. шампа,´нское
шампион м. чемпио,´н
шанац м. транше,´я, око,´п
шацовати оце,´нивающе рассма,´тривать, смотре,´ть, ме,´рить взгля,´дом
шантав хромо,´й
шантати хрома,´ть
шантуцати прихра,´мывать
шап м. я,´щур
шапа ж. ла,´па
шапат м. шёпот
шапатом прл. шёпотом
шапица м. ла,´пка, ла,´почка
шапнути шепну,´ть, прошепта,´ть
шаптање с. шёпот, подска,´зывание, суфли,´рование, нагово,´р
шаптати 1. шепта,´ть, подска,´зывать 2. суфли,´ровать 3. нау,´шничать
шаптач м.1. шепту,´н 2. суфлёр 3. нау,´шник, доно,´счик
шапутати шепта,´ть, подска,´зывать, суфли,´ровать
шара ж. 1. рису,´нок 2. узо,´р, украше,´ние, орна,´мент
шарада ж. шара,´да
шаран м, саза,´н, карп
шарановина ж. мя,´со ка,´рпа, саза,´на
шарање с. разрисо,´вывание, нанесе,´ние узо,´ров, украше,´ние кра,´сками
шарати разрисо,´вывать, размалёвывать, писа,´ть кара,´кулями, мара,´ть, па,´чкать
шарац м. пе,´гая ло,´шадь
шарен 1. узо,´рный, расписно,´й, разукра,´шенный 2. пе,´гий
шаренило с. пестрота,´
шаренити раскра,´шивать, размалёвывать
шареница ж. пёстрый ковёр
шарено прл. пёстро, разнообра,´зно, притво,´рно, сомни,´тельно, ненадёжно
шарка ж. 1. гадю,´ка обыкнове,´нная 2. дверна,´я пе,´тля
шаров м. пе,´гая соба,´ка, пёс
шаролист пестроли,´стый
шароња м. пе,´гий вол
шаруља ж. пе,´гая коро,´ва
шаруљаст весну,´шчатый
шарлатан м. шарлата,´н
шарлатански шарлатанский
шарлах м. скарлати,´на
шатор м. шатёр, пала,´тка
шаторски шатро,´вый
шаторско крило - поло,´тнище шатра,´, пала,´тки
шатра ж. доща,´тный бара,´к, я,´рмарочная пала,´тка из до,´сок
шатровац м. пройдо,´ха, обма,´нщик, челове,´к, говоря,´щий на воровско,´м жарго,´не
шатровачки жу,´льнический, воровско,´й
шатровачки језик - воровско,´й жарго,´н
шафољ м. лоха,´нь, уша,´т
шафран м. шафра,´н
шафраника ж. сафло,´р, дикий шафра,´н
шах м. ша,´хматы, шах перси,´дский
дати шах - объяви,´ть шах
играти шаха - игра,´ть в ша,´хматы
шахиста м. шахмати,´ст
шахисткиња ж. шахмати,´стка
шаховски ша,´хматный
шаховски мајстор - ма,´стер по ша,´хматам
шашав придуркова,´тый, глупова,´тый
шашољити ковыря,´ться, вози,´ться с че,´м-либо
Швајцарац м. швейца,´рец
швајцарски швейца,´рский
шваља ж. швея,´
швалер 1. любо,´вник 2. ба,´бник
шваргла ж. зельц
шведски шве,´дский
Швеђанин м. швед
шврћнути хло,´пнуть кнуто,´м
шврљати 1. броди,´ть, слоня,´ться, шля,´ться 2. писа,´ть кара,´кулями
шврћа м. малы,´ш
шебој м. левко,´й
шева ж. жа,´воронок
шевин жа,´воронков
шевина песма - пе,´ние жа,´воронка
шевар м. 1. тростни,´к, камы,´ш 2. куст, куста,´рник
шевељити идти,´, тяжело,´ ступа,´я и пока,´чиваясь; плести,´сь
шеврдати уви,´ливать, уклоня,´ться от рабо,´ты, халту,´рить
шевтелија ж. шептала,´
шега ж. насме,´шка, шу,´тка, издёвка
терати шегу с неким – высме,´ивать кого,´-либо, подшу,´чивать над ке,´м-либо
шегачење с. высме,´ивание, издева,´тельство
шегачити се шути,´ть над ке,´м-либо, насмеха,´ться над ке,´м-либо
шегртовати обуча,´ться ремеслу,´ или торго,´вле
шегрт м. учени,´к в торго,´вле, в ремесле,´
шегртски относя,´щийся к ученику,´
шегртска школа – шко,´ла торго,´вых и реме,´сленных ученико,´в
шездесет шестьдеся,´т
шездесетак м. о,´коло шести,´десяти, шестьдеся,´т
шездесети шестидеся,´тый
шездестогодишњак м. шестидесятиле,´тний мужчи,´на
шездесетогодишњи шестидесятиле,´тний
шездесетогодишњица ж. шестидесятиле,´тие, шестидесятиле,´тний юбиле,´й
шема ж. 1. схе,´ма, план 2. иде,´я, за,´мысел, алгори,´тм де,´йствий 2. жарг. любо,´вная связь
шематски схемати,´ческий
шенлук м. весе,´лье, ликова,´ние, разгу,´л
шенут полоу,´мный
шенути сверну,´ть с доро,´ги
шенути памећу - свихну,´ться, сойти,´ с ума,´
шепав хромо,´й
шепавко м. хромоно,´гий мужчи,´на
шепати хрома,´ть, ковыля,´ть
шепртља м. ж. 1. нело,´вкий, неуме,´лый челове,´к 2. копу,´н, копу,´нья
шепртљити 1. де,´лать что-либо неуме,´ло 2. копа,´ться, вози,´ться
шепурити се надува,´ться, ва,´жничать, чва,´нится, петуши,´тся
шербет м. шербе,´т
шерет м. весёлый озорни,´к, прока,´зник, пройдо,´ха
шерет-будала - прики,´дывающийся дурачко,´м
шеретлук м. прока,´зы, лука,´вые ша,´лости, озорство,´
шеретски прока,´зливый, озорно,´й, лука,´вый
шерпења ж. соте,´йник, ни,´зкая кастрю,´ля, кастрю,´ля
шеснаест шестна,´дцать
шеснаести шестна,´дцатый
шест шесть
шест стотина - шестьсо,´т
шестерац м. шестисто,´пный стих
шести шесто,´й
шестина ж. шеста,´я часть
шестица ж. шестёрка
шестогодишњи шестиле,´тний
шестомесечни шестиме,´сячный
шесторица ж. ше,´стеро
шесторо ше,´стеро
шестоутао м. шестиуго,´льник
шесточасовни шестичасово,´й
шестар м. ци,´ркуль
шестарити измеря,´ть ци,´ркулем, кружи,´ться, ви,´ться, пари,´ть
шетај! уходи,´!, убира,´йся!
шеталица ж. ма,´ятник
шеталиште с. ме,´сто для гуля,´ния, бульва,´р, сквер
шетати води,´ть гуля,´ть, води,´ть на прогу,´лку, гуля,´ть, прогу,´ливаться, соверша,´ть прогу,´лку; ~се гуля,´ть, прогу,´ливаться, соверша,´ть
прогу,´лку
шетач м. гуля,´ющий, соверша,´ющий прогу,´лку челове,´к
шетни прогу,´лочный
шетна стаза - доро,´жка для гуля,´ющих
шетни воз - по,´езд для экскурса,´нтов
шетња ж. гуля,´нье, прогу,´лка
шећер м. са,´хар
ситан шећер - са,´харный песо,´к
шећер у коцкама - пилёный са,´хар
шећерана ж. са,´харный заво,´д
шећеран са,´харный
шећерна трска - са,´харный тростни,´к
шећерна репа - са,´харная свёкла, свеклови,´ца
шећерна болест - са,´харная боле,´знь
шећерац м. са,´харный горо,´шек
шећерити са,´харить, класть са,´хар; ~ се заса,´хариваться
шећерлема ж. сла,´дости, ла,´комство
шеф м. шеф, нача,´льник
шешир м. шля,´па
шеширџија м. шля,´пник
шеширџиница ж. шля,´пная мастерска,´я
шиба ж. прут, хлыст, ро,´зга
шибати сечь ро,´згами, поро,´ть, хлеста,´ть; ~ се хлеста,´ть себя,´
шибљак м. куста,´рник, большо,´й куст
шибље с. кусты,´, куста,´рник
шибљика ж. ро,´зга, лоза,´, прут
шибе! пошёл вон!, пошёл прочь!
шибица ж. спи,´чка
шиваћи шве,´йный
шиваћа машина – шве,´йная маши,´на
шивење с. шитьё
шизити, шизнути жарг. сходи,´ть с ума, беси,´ться
шизма ж. е,´ресь, схи,´зма
шизматик м. ерети,´к, схизма,´тик
шија ж. устар. ше,´я
није шија него врат – что в лоб, что по лбу
шикана ж. приди,´рка, крючкотво,´рство, ка,´верза
шиканирати придира,´ться, занима,´ться крючкотво,´рством, причини,´ть неприя,´тности
шикара ж. куста,´рник
шикљати бры,´згать, течь, хлеста,´ть, вали,´ть
шикнути хлы,´нуть, бры,´знуть, зашипе,´ть, прошипе,´ть
шило с. ши,´ло
шиља ж. высо,´кий, худо,´й челове,´к, ды,´лда
шиљак м. остриё, пик, верши,´на горы,´
шиљат заострённый, остроконе,´чный
шиљити заостря,´ть, отта,´чивать остриё
шимера ж. химе,´ра
шимпанза с. шимпанзе,´
шимшир м. самши,´т, букс
шимширов самшитовый
шимширово дрво - самши,´т
шина ж. рельс, ши,´на
шинтер м. живодёр
шинтерски живодёрский
шиндра ж. дра,´нка, пла,´нка
шињел м. шине,´ль
шињел савијен преко рамена - ска,´тка
шипак м. 1. шипо,´вник 2. грана,´товое де,´рево 2. ку,´киш, шиш, фи,´га
пекмез од шипка - пови,´дло из шипо,´вника
дати, показати некоме шипак - показа,´ть кому,´-либо ку,´киш
шипарац м. паренёк, подро,´сток
шипарица ж. де,´вочка-подро,´сток
шипка ж.1. прут 2. сли,´ток (зо,´лота) 2. па,´лочка
ширење с. расшире,´ние, распростране,´ние
ширина ж. ширина,´, широта,´
ширински относя,´щийся к ширине,´, широ,´тный
ширити распространя,´ть; ~ се ши,´риться, расши,´риться, распространя,´ться
широк широ,´кий, просто,´рный
широко прл. широко,´, обши,´рно, простра,´нно
широкогруд широкогру,´дый, серде,´чный
широм прл. на,´стежь, во всю ширь, круго,´м, повсю,´ду
широм света - по всему,´ ми,´ру
шити шить
шићар м. при,´быль, вы,´года, добы,´ча
шићарити получа,´ть при,´быль, вы,´году, захва,´тывать добы,´чу
шићарџија м. люби,´тель нажи,´вы
шифра ж. шифр
шифриран шифро,´ванный
шифрирати шифрова,´ть, зашифро,´вывать
шишање с. стри,´жка
шишати стричь; ~ се стри,´чься
шишарка м. ело,´вая ши,´шка
шише сто,´пка, ме,´рка для алкого,´ля
шишмиш м. лету,´чая мышь
шиштати свисте,´ть, шипе,´ть, жужжа,´ть
шкакљати щекота,´ть
шкакљив щекотли,´вый
шкакљиво питање - щекотли,´вый вопро,´с
шкарт м. брак, недорабо,´тка, уще,´рб
шкарт роба - брако,´ванный това,´р
шкартирати бракова,´ть, забрако,´вывать, спи,´сывать в брак
шкатула ж. шкату,´лка
шкембе с. требуха,´
шкембићи м. мн. кусо,´чки требухи,´ пригото,´вленные для еды,´
шкиљав прищу,´ренный, косогла,´зый, косо,´й, сла,´бо горя,´щий, мерца,´ющий
шкиљење с. прищу,´ривание, косогла,´зие, мерца,´ние
шкиљити прищу,´риваться, коси,´ть глаза,´ми, мерца,´ть
шкљоц щёлк
шкљоцати, шкљоцнути дава,´ть, дать осе,´чку, стуча,´ть, щёлкать зуба,´ми
шкодити причини,´ть вред, уще,´рб
шкодљив вре,´дный, принося,´щий вред, уще,´рб
школа ж. шко,´ла
основна школа - нача,´льная шко,´ла
средња школа - сре,´дняя шко,´ла
виша школа - вы,´сшее уче,´бное заведе,´ние
средњотехничка школа - те,´хникум
учитељска школа - педагоги,´ческий те,´хникум
школарина ж. пла,´та за обуче,´ние
школовање с. обуче,´ние, образова,´ние
школовати дава,´ть образова,´ние, обуча,´ть; ~ се учи,´ться в уче,´бном заведе,´нии, получа,´ть образова,´ние
школовати децу - дава,´ть образова,´ние де,´тям
школски шко,´льный
школска књига - уче,´бник
школски распуст - кани,´кулы
школска година - уче,´бный год
школство с. шко,´льное де,´ло, просвеще,´ние
шкољка ж. ра,´ковина
ушна шкољка - ушна,´я ра,´ковина
шкољкаст име,´ющий вид ра,´ковины
шкопити кастри,´ровать, оскопля,´ть
шкорпија ж. скорпио,´н
Шкот м. шотла,´ндец
шкотски шотла,´ндский
шкрабав зазу,´бренный, щерба,´тый
шкрабало м. писа,´ка
шкрабати 1. цара,´пать, скрести,´ 2. мара,´ть, писа,´ть кара,´кулями
шкработина ж. цара,´пина
шкрботина ж. щерби,´на, зазу,´брина
шкрге мн. жа,´бры
шкргут м. скре,´жет
шкргутати скрежета,´ть
шкриљаст сла,´нцевый
шкриљац м. сла,´нец
уљани шкриљци - горю,´чие сла,´нцы
кристаласти шкриљци - кристалли,´ческие сла,´нцы
шкриња ж. я,´щик, ларь
шкрипа ж. скрип, шурша,´ние шёлка
шкрипав скрипу,´чий, скрипя,´щий
шкрипав глас - скрипу,´чий го,´лос
шкрипава врата - скрипя,´щие две,´ри
шкрипац м. стеснённое, затрудни,´тельное положе,´ние
бити у шкрипцу - быть в затрудне,´нии
шкрипнути скри,´пнуть
шкрипутав скрипу,´чий
шкропити кропи,´ть, пры,´скать
шкрофула ж. золоту,´ха
шкрофулозан золоту,´шный
шкрт скупо,´й
шкртарити скря,´жничать, скупи,´ться
шлем м. шлем, ка,´ска
шлеп м. ба,´ржа
моторни шлеп - самохо,´дная ба,´ржа
шлихтара ж. жарг. подхали,´м, подли,´за, льстец
шлихтати се жарг. подли,´зываться к кому,´-либо, заи,´скивать, льстить
шлихтер м. жарг. подхали,´м, подли,´за, льстец
шљакати жарг. рабо,´тать, труди,´ться
шљам м. грязь, га,´дость, отбро,´сы, скве,´рна
шљам друштва - отбро,´сы, подо,´нки о,´бщества
шљака ж. 1. шлак 2. жарг. рабо,´та, труд
шљапкати пошлёпывать, шлёпать
шљива ж. сли,´ва
шљивак м. сли,´вовый сад, сливня,´к
шљиварство с. сливово,´дство
шљивик м. сли,´вовый сад, сливня,´к
шљивов сли,´вовый
шљивовица ж. сли,´вовая во,´дка
шљока ж. жарг. алкого,´льный напи,´ток
шљокати жарг. пить в большо,´м коли,´честве алкого,´льные напи,´тки
шљокица ж. блёстка, стекля,´рус
шљука ж. бека,´с, кули,´к
шљунак м. гра,´вий, га,´лька, ще,´бень, щебёнка
шљункаст похо,´жий на гра,´вий, га,´льку, щебёночный
шљунковит содержа,´щий в себе,´ мно,´го гра,´вия, га,´льки или ще,´бня
шмигнути шмыгну,´ть, ускользну,´ть, удра,´ть
шмекер м. жарг. привлека,´тельный молодо,´й челове,´к/мужчи,´на, люби,´мец и люби,´тель же,´нщин
шминка ж. грим, пома,´да, бели,´ла, румя,´на
шминкати се гримирова,´ться, ма,´заться пома,´дой
шминкер жарг. м. сноб, мо,´дник
шмиргла ж. нажда,´к
шмиргл-папир – нажда,´чная бума,´га
шмокљан м. мя,´мля, растя,´па, пе,´нтюх
шмрк м. 1. пожа,´рный шланг, насо,´с 2. ню,´хательная по,´рция (табака,´)
шмркав сопли,´вый
шмркавац м. сопли,´вый, шмы,´гающий но,´сом челове,´к
шмркање с. шмы,´ганье но,´сом
шмркати 1. шмы,´гать но,´сом, втя,´гивать но,´сом 2. кача,´ть насо,´сом
шмркнути 1. шмы,´гнуть но,´сом 2. качну,´ть насо,´сом
шовинизам м. шовини,´зм
шовиниста м. шовини,´ст
шогор м. шу,´рин, своя,´к
шод м. тупо,´й коне,´ц яйца,´
шодер м. ще,´бень
шоља ж. ча,´шка
шоња ж. мямля, размазня,´, тря,´пка
шофер м. шофёр, води,´тель
Шпан|ац м. испа,´нец; ~киња испа,´нка
шпански испа,´нский
шпански зид - ши,´рма
шпанска села - кита,´йская гра,´мота
шпаргла ж. спа,´ржа
шпартати линова,´ть, броди,´ть
шпекулација ж. спекуля,´ция
шпијун м. шпио,´н, лазу,´тчик
шпијунажа ж. шпиона,´ж, шпио,´нство
шпијунирати шпио,´нить
шпијунски шпио,´нский
шпиља ж. пеще,´ра, грот
шпиритус м. спири,´т
шпица ж. 1. час «пик» 2. заста,´вка
шпицлов м. хитре,´ц, плут
шрапнел м. шрапне,´ль
шрапнелски шрапне,´льный
шраф м. винт, шуру,´п
притезати шрафове - закру,´чивать га,´йки
шрафити зави,´нчивать. вви,´нчивать
штаб м. штаб
главни штаб - гла,´вный штаб
штаб врховне команде - штаб верхо,´вного кома,´ндования
штава ж. дубле,´ние, моче,´ние кож при дубле,´нии, дуби,´льная кислота,´
штавити дуби,´ть ко,´жи
штавише прл. бо,´лее того,´
штака ж. косты,´ль, клюка,´
штакор м. кры,´са
штала ж. коню,´шня, хлев, стойло
штамбиљ м. ште,´мпель
штампа ж. печа,´ть, пре,´сса
слободна демократска штампа - свобо,´дная демократи,´ческая печа,´ть
конференција за штампу - пресс-конфере,´нция
штампање с. печа,´тание
штампар м. типогра,´ф, печа,´тник
штампарија ж. типогра,´фия
штампарски типогра,´фский
штампарска грешка - опеча,´тка
штампати печа,´тать
штап м. 1. па,´лка, трость 2. билья,´рдный кий 3. по,´сох, клюка,´
штафета ж. эстафе,´та
штедети щади,´ть, бере,´чь, сберега,´ть, эконо,´мить
штедионица ж. сберега,´тельная ка,´сса
штедиша ж. бережли,´вый, эконо,´мный челове,´к
штедљив бережли,´вый, эконо,´мный
штедљивац м. бережли,´вый, эконо,´мный челове,´к
штедња ж. бережли,´вость, эконо,´мия
штедњак м. ку,´хонная плита,´
штек м. жарг. 1. нако,´пленные де,´ньги, сбереже,´ния 2. ме,´сто, где что,´-либо пря,´чется
штектати жарг. 1. бере,´чь, эконо,´мить, откла,´дывать 2. пря,´тать, скрыва,´ть
штенара ж. соба,´чья конура,´, пса,´рня
штене с. щено,´к
штенити дава,´ть щеня,´т; ~ се щени,´ться
штеповати прита,´чивать
штета ж. убы,´ток, поте,´ря, уще,´рб, по,´рча, вред
на штету - во вред
штета! - жаль!
штета што ниси дошао - жаль, что ты не пришёл
штетан убы,´точный, вре,´дный
штетити вреди,´ть, по,´ртить, наноси,´ть уще,´рб
штетовати терпе,´ть убы,´ток, уще,´рб
штеточина ж. вреди,´тель
штеточински вреди,´тельский
штеточинство с. вреди,´тельство
штиво с. чте,´ние, материа,´л для чте,´ния
штиглица ж. щего,´л
штикла ж. каблу,´к
штипаљка ж. 1. прище,´пка для белья,´ 2. пинце,´т
штипати щипа,´ть
штипкати пощи,´пывать
штинути щипну,´ть, ущипну,´ть
штипци клешни,´ ра,´ка
штирак м. крахма,´л
штиркати крахма,´лить
штит м. щит
штитаст щитови,´дный
штитаста жлезда - щитови,´дная железа,´
штитити защища,´ть, обороня,´ть, охраня,´ть, отста,´ивать; ~ се защища,´ться, обороня,´ться
штитњача ж. щитови,´дная железа,´
штићеник м. 1. опека,´емый, подопе,´чный 2. протеже,´
штићенички относя,´щийся к опека,´емому, подопе,´чному, подзащи,´тному
штићеничко право - пра,´во подзащи,´тного
што, шта 1. что 2. потому,´ что, так как, по причи,´не, как мо,´жно, чем
што се догодило - что случи,´лось?
чему то служи? - к чему,´ э,´то?
шта кошта ова књига? - ско,´лько сто,´ит эта кни,´га?
она кућа што је на углу - дом, что стои,´т на углу,´
дођите што хитније - приходи,´те как мо,´жно скоре,´е
што пре то боље - чем ра,´ньше, тем лу,´чше
место што - вме,´сто того,´, что,´бы
осим што - кро,´ме того,´
тек што - лишь то,´лько
штогод - что-нибу,´дь, что-ли,´бо
штовалац устар. почита,´тель
штоно устар. кото,´рый; тот, кото,´рый
штоно се каже - как говори,´тся
штошта кое-что
штоф м. сукно,´
штофан суко,´нный
штрајк м. забасто,´вка, ста,´чка
извести штрајк - провести,´ забасто,´вку
штрајкач м. забасто,´вщик, ста,´чечник
штрајкачки забасто,´вочный, ста,´чечный
штрајкачки покрет - ста,´чечное, забасто,´вочное движе,´ние
штрајковати бастова,´ть
штребер, ~ка м. жарг. чрезме,´рно уси,´дчивый уча,´щийся/уча,´щаяся, "зубри,´ла"
штрецнути, штрецати коло,´ть, кольну,´ть
штрикати вяза,´ть
штрицкати стричь, кромса,´ть
штркљаст длинноно,´гий, долговя,´зый
штрокав 1. шелуди,´вый, парши,´вый 2. гря,´зный, вы,´мазанный
штрпкати щипа,´ть, отщи,´пывать
штрпнути отщипнуть
штрудла ж. стру,´дель
штрцати, штрцнути бры,´згать, пры,´скать, вспры,´скивать
штрцкати побрызгивать, попры,´скивать
штика ж. щу,´ка
шут-карта жарг. ж. отка,´з, разры,´в отноше,´ний
шутнути жарг. 1. бро,´сить, оста,´вить 2. вы,´гнать, прогна,´ть 3. отказать
штула ж. деревя,´нная нога,´
штур 1. пусто,´й 2. худо,´й, истощённый
штур клас - пусто,´й ко,´лос
штуцавица ж. ико,´та
штуцање с. ика,´ние, ико,´та
штуцати ика,´ть; ~ се ика,´ться
мени се штуца - мне ика,´ется
штуцнути икну,´ть
шћапити схвати,´ть, поймать
шћућурити се 1. съёжиться, сжа,´ться 2. притаи,´ться, спря,´таться
шубара ж. мехова,´я ша,´пка
шуга ж. 1. парша,´, чесо,´тка 2. игра,´ в пятна,´шки
шугав чесо,´точный
једна шугава овца цело стадо ошуга - одна,´ парши,´вая овца,´ всё ста,´до по,´ртит
шугавац м. чесо,´точный, больно,´й паршо,´й
шугарац м. чесото,´чный парази,´т, клещ!
шугати се заража,´ться чесо,´ткой, паршо,´й
шуљ м. геморроида,´льная ши,´шка
шуљеви - геморро,´и
шум м.1. шум 2. листва,´
шумети шуме,´ть
шуморити шелесте,´ть, шуме,´ть
шума ж. лес
шумар м. лесни,´к, лесни,´чий
шумарак м. ро,´ща, лесо,´к
шумарев принадлежа,´щий леснику,´, лесни,´чему
шумарски лесно,´й
шумарство с. лесно,´е де,´ло, лесово,´дство
шумнат леси,´стый, гу,´сто покры,´тый листво,´й
шумовит леси,´стый
шумски лесно,´й
шумска јагода - земля,´ника
шунка ж. ветчина,´, о,´корок
шуњати се слоня,´ться, броди,´ть без де,´ла
шупа ж. сара,´й
шупаљ 1. по,´лый, пусто,´й внутри,´ 2. ду,´тый
шупље дрво - дупли,´стое де,´рево
шупља фраза - пусты,´е слова,´, пусто,´е фразёрство
шупљика ж. ды,´рочка, мере,´жка
шупљикав по,´ристый, ры,´хлый, дупли,´стый, ноздрева,´тый
шупљина ж. пустота,´, пуста,´я по,´лость, сква,´жина
шупљоглав пустоголо,´вый, глу,´пый
шупљоглавац м. пустоголо,´вый челове,´к, балда,´
шура, шурак м. шу,´рин
шурити ошпа,´ривать
шурњаја ж. жена,´ шу,´рина
шуровати заводи,´ть ша,´шни, догова,´риваться о чём-либо сомни,´тельном
шут 1. безро,´гий 2. го,´лый, безле,´сный 3. м. спорт. удар ного,´й по мячу,´
шутирати ударя,´ть, наноси,´ть уда,´р ного,´й
шућмураст 1. гря,´зно-се,´рый, неопределе,´нного цве,´та 2. сомни,´тельный
то је шућмурасто - э,´то сомни,´тельное де,´ло
шућ-мућ туда,´-сюда,´
шуша ж. ничто,´жество, ме,´лкий челове,´к
шушањ м. шо,´рох, ше,´лест
шушкати шелесте,´ть, шурша,´ть, болта,´ть, шушу,´каться
одавно се о томе шушка - давно,´ об э,´том болта,´ют, идёт слух
шушкетати шепеля,´вить, пришёптывать
шушнути зашелесте,´ть, зашурша,´ть, пусти,´ть слух
шушњар м. куст
шуштати шурша,´ть, шелесте,´ть
шчепати схвати,´ть, ца,´пнуть, ха,´пнуть; ~ се схвати,´ться друг за дру,´га

РАЗГОВОРНИК

Чи,´сла
Бројеви

0 ноль
0 нула

1 оди,´н, одна,´, одно,´

1 један, једна, једно

2 два, две
2 два, две

3 три
3 три

4 четы,´ре
4 четири

5 пять
5 пет

6 шесть
6 шест

7 семь
7 седам

8 во,´семь
8 осам

9 де,´вять
9 девет

10 де,´сять
10 десет

11 оди,´ннадцать
11 једанаест

12 двена,´дцать
12 дванаест

13 трина,´дцать
13 тринаест

14 четы,´рнадцать
14 четрнаест

15 пятна,´дцать
15 петнаест

16 шестна,´дцать
16 шеснаест

17 семна,´дцать
17 седамнаест

18 восемна,´дцать
18 осамнаест

19 девятна,´дцать
19 деветнаест

20 два,´дцать
20 двадесет

21 два,´дцать оди,´н, одна,´, одно,´

21 двадесет један, једна, једно

22 два,´дцать два, две

22 двадесет два, две

29 два,´дцать де,´вять
29 двадесет девет

30 три,´дцать
30 тридесет

40 со,´рок
40 четрдесет

50 пятьдеся,´т
50 педесет

60 шестьдеся,´т
60 шездесет

70 семьдеся,´т
70 седамдесет

80 восемьдеся,´т
80 осамдесет

90 девяно,´сто
90 деведесет

100 сто
100 сто

145 сто со,´рок пять

145 сто четрдесет пет

200 две,´сти
200 двеста

300 три,´ста
300 триста

400 четы,´реста
400 четиристо

500 пятьсо,´т
500 петсто

600 шестьсо,´т
600 шестсто

700 семьсо,´т
700 седамсто

800 восемьсо,´т
800 осамсто

900 девятсо,´т
900 деветсто

1 000 ты,´сяча
1 000 хиљада

1 095 (одна,´) ты,´сяча девяно,´сто пять

1 095 хиљаду деведесет пет

1 245 (одна,´) ты,´сяча две,´сти со,´рок пять

1 245 хиљаду двеста четрдесет пет

две ты,´сячи
две хиљаде

оди,´н миллио,´н
милион

1 349 890 оди,´н миллио,´н три,´ста со,´рок де,´вять ты,´сяч

1 349 890 милион триста четрдесет девет хиљада

восемьсо,´т девяно,´сто
осамсто деведесет

два миллио,´на
два милиона

оди,´н миллиа,´рд
милијарда

два миллиа,´рда
две милијарде

ты,´сячи челове,´к
хиљаде људи

Поря,´дковые числи,´тельные
Редни бројеве

пе,´рвый,-ая,-ое
први, -а, -о

второ,´й,-а,´я,-о,´е
други, -а, -о

тре,´тий, тре,´тья, тре,´тье

трећи, -а, -е

четвёртый,-ая,-ое
четврти, -а, -о

пя,´тый,-ая,-ое
пети, -а, -о

шесто,´й,-а,´я,-о,´е
шести,-а, -о

седьмо,´й,-а,´я,-о,´е
седми, -а, -о

восьмо,´й,-а,´я,-о,´е
осми, -а, -о

девя,´тый,-ая,-ое
девети, -а, -о

деся,´тый,-ая,-ое
десети, -а, -о

оди,´ннадцатый,-ая,-ое
једанаести, -а, -о

двена,´дцатый,-ая,-ое
дванаести, -а, -о

трина,´дцатый,-ая,-ое
тринаести, -а, -о

четы,´рнадцатый,-ая,-ое
четрнаести, -а, -о

пятна,´дцатый,-ая,-ое
петнаести, -а, -о

шестна,´дцатый,-ая,-ое
шеснаести, -а, -о

семна,´дцатый,-ая,-ое
седамнаести, -а, -о

восемна,´дцатый,-ая,-ое
осамнаести, -а, -о

девятна,´дцатый,-ая,-ое
деветнаести, -а, -о

двадца,´тый,-ая,-ое
двадесети, -а, -о

два,´дцать пе,´рвый,-ая,-ое
двадесет први, -а, -о

тридца,´тый,-ая,-ое
тридесети, -а, -о

три,´дцать пе,´рвый,-ая,-ое
тридесет први, -а, -о

сороково,´й,-ая,-ое
четрдесети, -а, -о

девяно,´сто девя,´тый,-ая, -ое

деведесет девети, -а, -о

предпосле,´дний,-яя,-ее
претпоследњи, -а, -о

после,´дний,-яя,-ее
последњи, -а, -о

Дро,´бные числи,´тельные
 Разломци

½ полови,´на, одна,´ втора,´я

½ (једна) половина

1/3 одна,´ тре,´тья

1/3 једна трећина

¼ одна,´ четвёртая
¼ једна четвртина

1/5 одна,´ пя,´тая

1/5 једна петина

2/3 две тре,´ти

2/3 две трећине

¾ три че,´тверти
¾ три четвртине

0,5 ноль це,´лых пять деся,´тых

0,5 нула зарез пет

2,5 две це,´лых пять деся,´тых

2,5 два зарез пет

5 % пять проце,´нтов
5 % пет посто, пет процената

25 % два,´дцать пять проце,´нтов

25 % двадесет пет посто, двадесет пет процената

50 % пятьдеся,´т проце,´нтов
50 % педесет посто, педесет процената

О чи,´слах
О бројевима
па,´ра
један пар

две па,´ры
два пара

кусо,´к
парче

кусо,´к, шту,´ка
комад

экземпля,´р
примерак

Ско,´лько раз…?
Колико пута...?
одна,´жды, оди,´н раз
једном, једанпут

два,´жды, два ра,´за

двапут

три,´жды, три ра,´за

трипут

не,´сколько раз
неколико пута

мно,´го раз
више, много пута

Ме,´ры длины,´
Мере дужине
Каково,´ расстоя,´ние от ... до ...?
Колико има од... до...?

Расстоя,´ние ...
Растојање је...
(оди,´н) метр
метар

де,´сять ме,´тров
десет метара

(оди,´н) киломе,´тр
километар

пятьдеся,´т киломе,´тров
педесет километара

о,´коло трёхсот киломе,´тров

око триста километара

Какова,´ (кака,´я) ...?

Колика је...?
длина,´
дужина

ширина,´
ширина

высота,´
висина

толщина,´
дебљина

глубина,´
дубина

Длина,´...
Дужина је...
оди,´н миллиме,´тр
један милиметар

пятьдеся,´т миллиме,´тров
петнаест милиметара

оди,´н сантиме,´тр
један центиметар

пятьдеся,´т сантиме,´тров
педесет центиметара

оди,´н дюйм (= 2,5см)

један инч

один фут (= 30,48 см)

један фут

оди,´н ярд (= 91,44 см)

један јард

оди,´н метр
један метар

три ме,´тра
три метра

де,´сять ме,´тров
десет метара

три,´ста ме,´тров
триста метара
Какова,´ (кака,´я) пло,´щадь...?
Колика је површина...?
уча,´стка
плаца / парцеле

спорти,´вной площа,´дки
спортског терена

Пло,´щадь ...
Површина... је...
оди,´н квадра,´тный метр
један квадратни метар

сто квадра,´тных ме,´тров

сто квадратних метара

два а,´ра, пять а,´ров

два ара, пет ари

ты,´сяча квадра,´тных ме,´тров

хиљаду метара квадратних

оди,´н квадра,´тный киломе,´тр

један квадратни километар

оди,´н гекта,´р
један хектар

де,´сять квадра,´тных киломе,´тров

десет квадратних километара

два,´дцать гекта,´ров
двадесет хектара

ты,´сяча квадра,´тных киломе,´тров

хиљаду квадратних километара

Како,´й объём…?
Колика је запремина…?
Объём…
Запремина је…
оди,´н литр
један литар

миллили,´тр
милилитар

децили,´тр
децилитар

три ли,´тра
три литра

пятьдеся,´т ли,´тров
педесет литара

оди,´н галло,´н (= 4,544 л)

jедан галон

оди,´н кубоме,´тр
седам кубних метара

де,´сять кубоме,´тров
десет кубних метара

Ско,´лько ве,´сит (что,´-либо)?

Колико је тешко (нешто)?

Како,´в вес...?
Колика је тежина ...?
Ве,´сит ...
Тежина је (износи)...
оди,´н грамм
један грам

шесть гра,´ммов
шест грама

оди,´н килогра,´мм
један килограм

пять килогра,´ммов
пет килограма

одна,´ то,´нна
једна тона

три то,´нны
три тоне

два,´дцать тонн
двадесет тона

одна,´ у,´нция (= 28,35 г)

унца, унциjа

один фунт (= 0,453 г)

једна фунта

пять фу,´нтов
пет фунти

Цвета,´
Боје

Цвет
Боја
бе,´жевый
беж

бе,´лый
бела

фиоле,´товый
љубичаста

жёлтый
жута

зелёый
зелена

кори,´чневый
браон

лило,´вый, сире,´невый
лила

(небе,´сно) голубо,´й, лазу,´рный

небескоплава

ора,´нжевый
наранџаста

ро,´зовый
розе

се,´рый
сива

си,´ний
 плава

светлоси,´ний
светлоплава

тёмноси,´ний
тамноплава, тегет

кра,´сный
црвена

чёрный
црна

све,´тлый
светла

тёмный
тамна

цветно,´й
обојен, који је у боји

бесцве,´тный
безбојан

одното,´нный
једнобојан

разноцве,´тный, пёстрый
шарен, вишебојан

сму,´глый
црномањаст

ру,´сый, светловоло,´сый
плав, плавокос

кашта,´новый
кестењаст

... цвет,-а
... боја, -е
крича,´щий, -ая
дречава, -е

гармони,´чный, -ая
складна, -е

контра,´стный,-е
контрастна, -е

пасте,´льный,-е
пастелна, -е

я,´ркий,-е
јарка, -е

Время: часы, дни,месяцы, годы

Време:сати, дани,месеци, године

Прости,´те, кото,´рый час?

Извините, колико је сати?

Сейча,´с ...
Сада је ...
час
један

полови,´на тре,´тьего
пола три
 два часа,´ три,´дцать мину,´т
два и тридесет

три часа и пятна,´дцать мину,´т

три и петнаест

без двадцати,´ во,´семь

двадесет до осам

Во ско,´лько …?
У колико сати...?
в оди,´ннадцать.
у једанаест сати.

че,´рез час
за сат времена

че,´рез двена,´дцать часо,´в

за дванаест сати

че,´рез па,´ру часо,´в

за неколико сати

до ча,´са
пре један

У меня,´ встре,´ча ...

Имам састанак....
в час
у један

в полови,´не четвёртого
у пола четири

то,´чно в пять
тачно у пет

о,´коло восьми,´ часо,´в ве,´чера

око осам увече

Я за,´нят (а) …
Заузет, -а сам...

с десяти,´ до полу,´дня
од десет до дванаест преподне

ме,´жду тремя,´ и четырьмя,´ часа,´ми

између три и четири сати

с шести,´ до девяти,´ ве,´чера

од шест до девет увече

Во ско,´лько вре,´мени открыва,´ется (закрыва,´ется)...?

У колико се отвара (затвара)...?
магази,´н
продавница

банк
банка

Со скольки,´?
Од колико сати?

До скольки,´?
До колико сати?

Магази,´ны откры,´ты до двух.

Радње су отворене до два сата.

Магази,´ны закры,´ты по,´сле двух часо,´в.

Радње се затварају у два поподне.
Во сколько,´ вре,´мени начина,´ется (зака,´нчивается)...?
У колико почиње (се завршава)...?
телевизио,´нное (ТВ) шо,´у
телевизијски шоу

представле,´ние (спекта,´кль)
представа

Во ско,´лько вре,´мени прибыва,´ет (отбыва,´ет)...?

У колико сати (кад) долази (полази) ... ?
автобу,´с
аутобус

самолёт
авион

трамва,´й
трамвај

тролле,´йбус
тролејбус

пое,´зд
воз

Смо,´жешь прийти,´...?
Да ли можеш доћи...? Можеш ли да дођеш...?
че,´рез два,´дцать мину,´т
за двадесет минута

че,´рез пол часа,´

за пола сата

че,´рез два часа,´

за два сата

за,´втра сутра,´
сутра ујутру

о,´коло полу,´дня
око подне, око поднева

ве,´чером
увече

Прийду,´ …
Доћи ћу...
по,´сле обе,´да
после подне

послеза,´втра
прекосутра

че,´рез два дня

за два дана

че,´рез неде,´лю
за недељу дана

че,´рез де,´сять дней

за десет дана

че,´рез ме,´сяц
за месец дана

То,´лько что при,´был ( мы при,´были)

Само што (управо) сам стигао/ смо стигли

При,´был, -и (прие,´хал, -и) ...

Стигао сам, стигли смо
час наза,´д
 пре сат времена

вчера,´ ве,´чером
синоћ

вчера,´
јуче

позавче,´ра
прекјуче

три дня наза,´д

пре три дана

неде,´лю наза,´д
пре две недеље

Ра,´но.
Рано је.

Во,´время.
На време.

Уже по,´здно?
Је ли касно?

По,´лдень.
Сада је подне.

Ско,´лько вре,´мени э,´то займёт?

Колико ће ово трајати?

Во сколько ваш ре,´йс?

У колико сати имате авион?

Я уезжа,´ю у,´тром.
Крећем ујутру.

Ещё ра,´но.
Још је рано.

Уже,´ по,´здно.
Већ је касно.

Како,´й сего,´дня день?

Који је данас дан?

Сего,´дня ...
Данас је ...
понеде,´льник
понедељак

вто,´рник
уторак

среда,´
среда

четве,´рг
четвртак

пя,´тница
петак

суббо,´та
субота

воскресе,´нье
недеља

Уви,´димся…
Видећемо се...
 в четве,´рг/пя,´тницу
у четвртак /петак

в суббо,´ту/воскресе,´нье
у суботу /недељу
Встре,´тимся ...
Срешћемо се...
сего,´дня ве,´чером
вечерас /довече

поздне,´е (попо,´зже)
касније

Ожида,´л, -а, что придёшь ...

Очекивао, -ла сам те...
ра,´ньше
раније

два дня наза,´д

пре два дана

в тот же день
оног дана

с понеде,´льника по сре,´ду
од понедељка до среде

на про,´шлой неде,´ле
прошле недеље

Мо,´жете прийти,´ ...

Можете доћи (да дођете)...
на сле,´дующей неде,´ле
(током) следеће недеље

в воскресе,´нье
у недељу

че,´рез три дня

за три дана

за,´втра ве,´чером
сутра увече

по,´сле обе,´да
после подне

Я свобо,´ден ...
На услузи сам Вам... Слободан сам...
за,´втра весь день
сутра током целог дана

ка,´ждый день
сваког дана

в выходны,´е дни
за викенд, током викенда

Како,´й сейча,´с ме,´сяц?

Коjи jе сада месец?
янва,´рь
jануар

февра,´ль
фебруар

март
март

апре,´ль
април
 май
маj

ию,´нь
jун(и)

ию,´ль
jул(и)

а,´вгуст
август

сентя,´брь
септембар

октя,´брь
октобар

ноя,´брь
новембар

дека,´брь
децембар

Како,´е сего,´дня число,´...? Кака,´я сего,´дня да,´та ...?

Који је данас датум...?

Сего,´дня...
Данас је…
пе,´рвое ма,´рта
први март

деся,´тое ма,´рта
десети март

два,´дцать тре,´тье ию,´ля

двадесет трећи јул

Вы бу,´дете в Се,´рбии...?
Да ли сте у Србиjи…?
в январе,´
у јануару /(током) јануара

в ма,´рте
у марту /(током) марта

в апре,´ле
у априлу /(током) априла

Мы вернёмся (сюда) ...

Вратићемо се (овде)…
в ма,´е
у мају / маја

в ию,´ле
у јулу / јула

в а,´вгусте
у августу / августа

Был/была,´ очень за,´нят, -а ...

Био/Била сам веома заузет, -а...
в сентябре,´
у септембру/(током) септембра

в октябре,´
у октобру

Приезжа,´ю, -ем ...

Долазим, -о…
пе,´рвого ма,´я
првог маја
 тре,´тьего сентября,´
трећег септембра

два,´дцать второ,´го числа,´

двадесет другог

Когда,´ ...?
Када…?

Како,´го го,´да ...?

Које године?

1812 (ты,´сяча восемьсо,´т двена,´дцатого) го,´да

1812. (хиљаду осамсто дванаесте) године.

1999 (ты,´сяча девятьсо,´т девяно,´сто девя,´того) го,´да 1

1999. (хиљаду деветсто деведесет девете) године.

2002 (две ты,´сячи второ,´го) го,´да

2002. (две хиљаде друге) године.

В про,´шлом ве,´ке.
Прошлог века.

В сле,´дующем ве,´ке
У следећем/ идућем веку

Ско,´лько вре,´мени ты был (вы бы,´ли) …?

Колико времена /колико дуго си био (сте били)…?
заграни,´цей
у иностранству

в Се,´рбии
у Србији

в Росси,´и
у Русији

Был (бы,´ли) там ...

Био сам (били смо) тамо…
шесть ме,´сяцев
шест месеци

год
годину дана

о,´коло двух лет

око две године

три с полови,´ной го,´да

три и по године

Встре,´тились мы в Москве,´ / в Белгра,´де / в Но,´ви Са,´де...

Срели смо се у Москви / у Београду / у Новом Саду…
в про,´шлом году
прошле године

в э,´том году,´
ове године

ле,´том
током лета (летос)

о,´сенью
током јесени

случа,´йно
случајно

Намерева,´юсь рабо,´тать
Намеравам да радим
в Герма,´нии ...
у Немачкоj…

в сле,´дующем году,´
идуће године

зимо,´й
током зиме (на зиму)

весно,´й
током пролећа (у пролеће)

Пого,´да
Метеоролошко време

Кака,´я сего,´дня пого,´да?

Какво је данас време?

Сего,´дня …
Данас је…
тепло,´
топло

хо,´лодно
хладно

Сего,´дня...
Данас…
идёт дождь
пада киша

мороси,´т
роси, ромиња

идёт снег
пада снег

идёт град
пада град

о,´блачно
је облачно

со,´лнечно
је сунчано

вла,´жно
је влажно

ве,´тренно
је ветровито

тума,´нно
је магловито

хоро,´шая пого,´да
је време лепо

жа,´рко
вруће

Како,´й ужа,´сный день.

Грозан дан.

Жари,´ща.
Паклено је вруће.

Сего,´дня про,´сто как в духо,´вке.

Данас је као у рерни.
Опуска,´ется тума,´н.
Спушта се магла.

Не,´бо расчища,´ется.
Разведрава се.

Со,´лнце выхо,´дит.
Излази сунце.

Облака,´ рассе,´иваются.
Облаци се разилазе.

За,´втра бу,´дет со,´лнечно.

Сутра ће бити сунчано.

Интере,´сно, гроза,´ бу,´дет?

Питам се хоће ли бити олуја.

Кака,´я температу,´ра сего,´дня?

Колика је температура данас?

Температу,´ра ...
Температура је…

Термо,´метр показывает...
Термометар показује…
плюс три,´дцать
плус тридесет

три,´дцать гра,´дусов вы,´ше нуля,´

тридесет степени изнад нуле

ми,´нус два
минус два

два гра,´дуса ни,´же нуля,´

два степена испод нуле

по Це,´льсию
по Целзијусу/ поЦелзијусовој скали

по Фаренге,´йту
по Фаренхаjту

Вы слу,´шали сво,´дку пого,´ды?

Каква је временска прогноза?

За,´втра бу,´дет...
Сутра ће (време) бити…
хоро,´шая пого,´да
лепо време

плоха,´я пого,´да
лоше време

свежо,´
свеже

хо,´лодно
хладно

жа,´рко
вруће

тепло,´
топло

о,´блачно
облачно
Бу,´дет …
Биће…
о,´чень жа,´рко
 велика врућина

о,´чень хо,´лодно
јако хладно

бу,´ря
бура

гром
грмљавина

Вчера,´ бы,´ло...
Јуче је било…
дождли,´во
кишовито

тума,´нно
магловито

я,´сно
ведро

была,´ изме,´нчивая пого,´да

нестабилно, променљиво

Кли,´мат здесь ...

Клима овде је…

континента,´льный
континентална

уме,´ренный
умерена

средиземномо,´рский
средоземна

суро,´вый
оштра

сухо,´й
сува

вла,´жный
влажна

жа,´ркий
жарка

Обраще,´ния
Обраћања

Господи,´н!
Господине!

Уважа,´емый господи,´н!
Поштовани (Уважени) господине!

Господи,´н ...!
Господине…!

Господа,´!
Господо!

Госпожа,´!
Госпођо!

Уважа,´емая госпожа,´!
Поштована (Уважена) госпођо!

Да,´мы!
Госпође!

Да,´мы и господа,´!
Даме и господо!

Де,´вушки!
Госпођице!

Госпожа,´ ... !
Госпођице…!

Дорого,´й друг!
Драги пријатељу!

Дороги,´е друзья,´!
Драги пријатељи!

Уважа,´емые колле,´ги!
Поштоване (Уважене) колеге!

Уважа,´емый господи,´н председа,´тель!

Поштовани господине председниче!

Господи,´н президе,´нт!
Господине председниче!

Господи,´н дире,´ктор!
Господине директоре!

Това,´рищ!
Друже!

Това,´рищ!
Другарице!

Приве,´тствия и пожела,´ния
Поздрави и жеље

До,´брое у,´тро!
Добро јутро!

До,´брый де,´нь!
Добар дан!

До,´брый ве,´чер!
Добро вече!

Споко,´йной но,´чи!
Лаку ноћ!

Здра,´вствуй, -те!
Здраво!

Приве,´т!
Здраво! (или Ћао!)

До свида,´ния!
До виђења!

Пока,´!
Здраво! Ћао!

Добро,´ пожа,´ловать!
Добро дошао, -ли!

Как у тебя,´ (у вас) дела,´?

Како си (сте)?

Чем занима,´ешься? Что де,´лаешь?

Шта радиш, -те?
Спаси,´бо ...
Хвала (на питању),
хорошо,´
добро

пло,´хо
лоше

так себе,´
онако

До ско,´рого свида,´ния!
До скорог виђења!

Бу,´дем здоро,´вы!
Живели! Наздравље!

Да благослови,´т вас Бог!

Бог вас благословио!

Всего,´ хоро,´шего!
Све најлепше!

Счастли,´вого пути,´!
Срећан пут!

Прия,´тного о,´тдыха!
Пријатан одмор!

Уда,´чи!
Срећно! / Нек је са срећом!

Скоре,´йшего выздоровле,´ния!
Брз опоравак!

О,´бщие фра,´зы
Опште изразе

Спаси,´бо.
Хвала.

Большо,´е спаси,´бо.
Пуно Вам хвала.

Пожа,´луйста.
(в отве,´т) Нема на чему.

Не за что.
Задовољство ми је.

Да.
Јесте.

Нет.
Не.

Пожа,´луйста.
Молим.

Вот, пожа,´луйста.
Изволите.

Понима,´ю.
Разумем.

Не понима,´ю.
Не разумем.

Извини,´те, я не расслы,´шал.
Извините, нисам Вас разумео.
Хорошо,´.
У реду.

Ничего,´ стра,´шного.
У реду је.

Как далеко,´ до го,´рода?

Колико је далеко град?

Ско,´лько?
Колико је?

Как до,´лго?
Колико је дуго?

Кого,´ спроси,´ть?
Кога да питам?

По,´сле вас.

Я заблуди,´лся.
Изгубио сам се.

Где здесь ближа,´йший оте,´ль?

Где је најближи хотел?

Где туале,´т?
Где је тоалет?

Кто?
Ко?

Почему,´?
Зашто?

Что?
Шта?

Когда,´?
Када?

Смотри,´(те)!
Погледајте!

Подожди,´(те)!
Чекајте!

Помоги,´те!
Упомоћ!

Что э,´то?
Шта је то?

Прости,´те?
Молим?

Дава,´й!
Хајде!

Почему,´ нет?
Што да не?

Чем ра,´ньше, тем лу,´чше.

Што пре, то боље.

Я то,´же.
Исто.

Я то,´же.
Ни ја. (в отве,´т на отрица,´ние)
Вам того,´ же.
Такође.

Осторо,´жно!
Пазите!

Я не зна,´ю.
Не знам.

Согла,´сие. Отка,´з.
Прихватање. Одбијање

Да/Нет
Да/Не

Да, то,´чно так.

Да, тачно тако.

Поня,´тно.
Разуме се.

Пра,´вильно!
Тачно!

Отли,´чно!
Одлично!

С удово,´льствием!
Са задовољством!

(О,´чень) хорошо,´.
(Јако) добро.

Всё в поря,´дке.
Све је у реду.

То,´чно.
Тачно.

Разуме,´ется/Несомне,´нно.
Разуме се./ Несумњиво.

Согла,´сен/согласна …
Сла,´жем се…
с тобо,´й, с ва,´ми
с тобом, с вама

с ним, с ней
с њим, с њом

с ни,´ми
са њима

(Хорошо,´,) ла,´дно
(Добро,) важи

Не име,´ю ничего,´ про,´тив.

Немам ништа против.

Принима,´ю ва,´ше приглашение с удово,´льствием..

Прихватам ваш позив са задовољством

Есте,´ственно
Наравно

Не име,´ет значе,´ния.
Нема везе/ Није битно/ Није важно.
Вы пра,´вы (ты прав).
У праву си (сте).

Несомне,´нно.
Несумњиво.

Мо,´жет быть.
Можда.

Нет, спаси,´бо.
Не, хвала.

Исключено,´..
Немогуће/ Искључено је.

Не согла,´сен/согла,´сна.
Не слажем се, не пристаjем.

Не могу,´.
Не могу.

Не мо,´жем, не в состоя,´нии
Не можемо, нисмо у стању

Невозмо,´жно.
Немогуће је.

Не хочу,´.
Не желим, нећу.

В э,´том нет необходи,´мости.

Није неопходно.

Ты (вы) не пра,´в(ы).
Ниси (нисте) у праву.

Счита,´ю, что не совсе,´м так.

Мислим да није баш тако.

Сомнева,´юсь.
Сумњам.

Жа,´лко!
Штета!

О,´чень жа,´лко!
Каква штета!

Не курю,´
Не пушим.

Ошиба,´ешься/ошиба,´етесь.
Грешиш, -те.

Непра,´вда. Э,´то не так.

Није истина.

К сожале,´нию, но не могу,´ согласи,´ться.

Жао ми је, али не могу да прихватим/ не могу да се сложим.

Знако,´мство
Упознавање

Разреши,´те предста,´виться.
Дозволите да вам се представим.

Мы знако,´мы?
Да ли се познајемо?

Позво,´льте вас предста,´вить ...?

Дозволите да вас представим…
 господи,´ну …
господину…

госпоже,´ ...
госпођи…

Хоте,´л, -а бы предста,´вить вам …

Хтео, -ла бих да вам представим…
моего,´ супру,´га
свог супруга

мою,´ супру,´гу
своју супругу

моего,´ дру,´га
свог пријатеља/ друга

мою,´ подру,´гу
своју пријатељицу/ другарицу

моего,´ партнёра
свог партнера/ ортака

моего,´/мою,´ колле,´гу
свог колегу, своју колегиницу

О,´чень прия,´тно!
Драго ми је!

О,´чень рад знако,´мству.

Драго ми је/ Јако се радујем да смо се упознали.

Сча,´стлив познако,´миться с ва,´ми.

Част ми jе. (Изузетно/ Посебно ми је задовољство).

Знако,´мы ли вы с господи,´ном (госпожо,´й) ...?

Познајете ли господина (госпођу)…?

Как вас зову,´т?

Како се зовете?

О себе,´
О себи

Меня,´ зову,´т ...

Зовем се…

Как ва,´ше …?
Како вам је…?
и,´мя
име

о,´тчество
име оца
Как ва,´ша …?
Како вам је…?
фами,´лия
презиме

Разреши,´те узна,´ть ва,´шу фами,´лию.

Да ли могу сазнати ваше презиме?

Моё имя (о,´тчество, моя,´ фами,´лия)..

Име (име оца, презиме) ми је…

Меня,´ зову,´т ...

Зовем се ...

Я не расслы,´шал, как Вас зову,´т.

Нисам добро чуо Ваше име.

Когда,´ ты роди,´лся/родила,´сь?
Када си рођен, -а?

Я роди,´лся/родила,´сь …
Рођен, -а сам
два,´дцать седьмо,´го ию,´ня
двадесет седмог јуна

в во,´семьдесят шесто,´м году

осамдесет шесте године

в октябре,´
октобра

Ско,´лько вам (тебе,´) лет?

Колико имаш (имате) година?

Мне ...
Имам…
два,´дцать лет
двадесет година

со,´рок два года

четрдесет две године

Ско,´лько лет …?
Колико година има…?
ему,´ (ей)…
он (она) има…

пятна,´дцать лет
петнаест година

Мы рове,´сники.
Ми смо вршњаке.

Ско,´лько вам лет?

Колико имате година?

Отку,´да вы?
Одакле сте?

Я/мы из Росси,´и.
Из Русији сам/ смо.

Я из Се,´рбии.
Из Србије сам.

Из како,´го го,´рода?
Из ког града?

С кем Вы?
Са ким сте овде?

Я со свое,´й семьёй.
Ја сам са својом породицом.

Вы жена,´ты?
Јесте ли у браку?

Я жена,´т. Я замужем
Ја сам ожењен. Ја сам удата

Я хо,´лост. Я не замужем
Ја сам самац. Ја нисам удата

Она,´ развела,´сь со свои,´м му,´жем.

Она се развела од мужа

Чем Вы занима,´етесь?
Чиме се бавите?
Где вы живёте?
Где ви станујете?

Вы когда,´-нибу,´дь бы,´ли в Росси,´и?

Да ли сте икада били у Русији?

Вы отдыха,´ете?
Јесте ли на одмору?

На о,´тдыхе.
На одмору сам.

Я тури,´ст.
Ја сам турист/ Турист сам.

Я здесь по рабо,´те.
Овде сам пословно/ због посла.

Я здесь рабо,´таю.
Радим овде.

В гостя,´х у друзе,´й.
У гостима сам код пријатеља.

Ско,´лько вре,´мени бу,´дете здесь?

Колико остајете?

Бу,´ду здесь ...

Овде сам (остајем)…
не,´сколько дней
неколико дана

не,´сколько неде,´ль
неколико недеља

два ме,´сяца
два месеца

Нра,´вится ли вам Росси,´я / Се,´рбия?

Да ли вам се свиђа Русија / Србиjа?

Да, мне о,´чень нра,´вится.

Да, много ми се свиђа.

Семья,´.
Ро,´дственники
Родбина
Породица.

Я ...
(Ја сам…)
жена,´т, за,´мужем
ожењен, удата

разведён,-а
разведен, -а

хо,´лост
момак/нежења

нежена,´т, неза,´мужем
неожењен, неудата

помо,´лвлен,-а
верен, -а

вдове,´ц
удовац

вдова,´
удовица
Ско,´лько у Вас дете,´й?
Колико деце имате?

Есть ли у Вас бра,´тья и сёстры?

Имате ли браће и сестара?

У меня,´ (нас) …
Имам, -о …
оди,´н ребёнок
једно дете

тро,´е, че,´тверо дете,´й

троје, четворо деце

ма,´льчик
(једног) дечка

де,´вочка
(једну) девојчицу

брат
(једног) брата

братья
браћа

два, четыре брата

два, четири брата

одна сестру
сестру

5 сестёр
5 сестара

отц
оца

мать
мајку

У меня,´ нет...
Немам, -о
дете,´й
деце

бра,´тьев и сестёр
браће и сестара

отца,´
оца

ма,´тери
мајку

Я еди,´нственный ребёнок в семье,´

Ја сам јединац, јединица

Ско,´лько лет ...?

Колико има година…?
ва,´шему (твоему,´) ребёнку
ваше (твоје) дете

ва,´шему (твоему,´) сы,´ну

ваш (твој) син

ва,´шей (твое,´й) до,´чери

ваша (твоја) ћерка

Ему,´ (ей) ...

Он (она) има…
семь лет
 седам година

пятна,´дцать лет
петнаест година

два,´дцать оди,´н год

двадесет једну годину

Мои,´ роди,´тели ...

Моји родитељи…
жи,´вы
су живи

у,´мерли
су умрли

Жив, -а то,´лько оте,´ц (мать).

Жив, -а ми је само отац (мајка)

У них дво,´е дете,´й: дочь и сын.

Они имају двоје деце:сина и кћерку

У меня,´ мно,´го ро,´дственников: два бра,´та и сестра,´, а та,´кже двою,´родных бра,´тьев и сестёр
Имам много рођака: два брата и сестру, а такође браћу и сестре од ујака (стрица)

семья,´
породица

роди,´тели
родитељи

ро,´дственники
рођаци, родбина

оте,´ц, па,´па
отац, тата, ћале

мать, ма,´ма
мајка, кева

о,´тчим
очух

ма,´чеха
маћеха

па,´дчерица
пасторка

па,´сынок
пасторак

сын
син

дочь
(к)ћерка

брат
брат

сестра,´
сестра

супру,´г
супруг

супру,´га
супруга

бра,´чная па,´ра
брачни пар
де,´душка, дед
деда

ба,´бушка
баба

внучёк
унуче

внук
унук

вну,´чка
унука

вну,´ки
унуци

ребёнок
дете

де,´ти
деца
зять
зет

неве,´ста
млада, невеста

сноха,´
снаха, снаја

де,´верь, шу,´рин
девер, шурак

золо,´вка, своя,´ченица, неве,´стка

заова, свастика, јетрва

свёкр, тесть
свекар, таст

свекро,´вь, тёща
свекрва, ташта

дя,´дя
стриц, чика; ујак, ујка

тётка
тетка, ујна, стрина

племя,´нник
братанац, сестрић, нећак

племя,´нница
братаница, сестричина

кум, кре,´стник
кум

кума,´, кре,´стница
кума

жени,´х
вереник, младожења

неве,´ста
вереница, млада

церко,´вный брак
црквени брак
гражда,´нский брак
грађански брак

венча,´ние
венчање

сва,´дьба
свадба

рожде,´ние
рођење

креще,´ние
крштење

разво,´д
развод

по,´хороны
сахрана

Стра,´ны, наро,´ды, языки,´

Државе, народи, језици

Вы отку,´да?
Одакле сте?

Из како,´й Вы страны,´?
Из које сте земље?

Я (мы) из ...
Ја сам (ми смо) из…
Росси,´и
Русији

Се,´рбии
Србије

Он (она,´) из ...
Он (она,´) је из …
А,´нглии
Енглеске

Герма,´нии
Немачке

Фра,´нции
Француске

Гре,´ции
Грчке

Быва,´ли ли Вы когда,´-нибу,´дь ...?

Да ли сте некада били у …?

Я никогда,´ не был, -а в...

Никада нисам био, -ла у …

Вы ру,´сский, ру,´сская/ серб/се,´рбка?

Ви сте Рус, Рускиња/ Србин, Српкиња?

Да. Нет.
Да. Не, нисам.

Я ...
Ја сам …
ру,´сский, ру,´сская
Рус, Рускиња

серб, се,´рбка
Србин, Српкиња
Он (она,´) …
Он (она,´) је…
австри,´ец, австри,´йка
Аустријанац, Аустријанка

америка,´нец,-ка
Американац, Американка

англича,´нин, -ка
Енглез, Енглескиња

ара,´б,-ка
Арап, Арапка /Арапкиња

бельги,´ец,-йка
Белгијанац, Белгијанка

не,´мец,-ка
Немац, Немица

грек, греча,´нка
Грк, Гркиња

датча,´нин,-ка
Данац, Данкиња

итальянец,-ка
Италијанац, Италијанка

испа,´нец,-ка
Шпанац/ Шпањолац, Шпањолка

киприо,´т,-ка
Кипранин, Кипранка

кита,´ец, китая,´нка
Кинез, Кинескиња

поля,´к, поля,´чка
Пољак, Пољакиња

румы,´н,-ка
Румун, Румунка

ру,´сский, -ая
Рус, Рускиња

слова,´к,-чка
Словак, Словакиња

серб, -ка
Србин, Српкиња

ту,´рок, турча,´нка
Турчин, Туркиња

венг, венге,´рка
Мађар, Мађарица

францу,´з, францу,´женка
Француз, Францускиња

фи,´н,-ка
Финац, Финкиња

цыга,´н,-ка
Циганин, Циганка; Ром, Ромкиња

швейца,´рец,-ка
Швајцарац, Швајцарка
 шве,´д,-ка
Швеђанин, Швеђанка

япо,´нец,-ка
Јапанац, Јапанка

черноко,´жий, негр, негри,´тянка

Црнац, Црнкиња

Евро,´па
Европа
европе,´ец,-йка
Европљанин, -ка; Европејац, -ка

А,´зия
Азија
азиа,´т, -тка
Азијат, Азијаткиња

Аме,´рика
Америка
америка,´нец,-нка
Американац, -ка

А,´фрика
Африка
африка,´нец,-ка
Африканац, -ка

Австра,´лия
Аустралија
австрали,´ец,-йка
Аустралијанац, -ка

Язы,´к
Језик

Я не говорю,´ по-се,´рбски.
Не говорим српски.

Пожа,´луйста, говори,´те по-ру,´сски.

Молим Вас, говорите руски.

Как э,´то по-ру,´сски?

Како се то каже на руском?

Кто-нибу,´дь говори,´т по-ру,´сски?

Да ли неко говори руски?

Немно,´го.
Нешто мало.

Я зна,´ю лишь не,´сколько слов.

Ја зам само пар речи

Я пло,´хо говорю,´ по-се,´рбски

Ja лоше говорим српски

Вы хорошо,´ говори,´те по-ру,´сски.

Ви добро говорите руски.

Как до,´лго Вы изуча,´ли ру,´сский?

Да ли сте дуго учили руски?

Я изуча,´ю се,´рбский язы,´к.

Ја учим српски језик.

Я вас по,´лностью понима,´ю.

Ја вас потпуно разумем.

У меня,´ плохо,´е произноше,´ние.

Имам лош изговор.
На како,´м языке,´ Вы говори,´те?
Који језик говорите?

Сейча,´с учу,´ англи,´йский.

Сада учим енглески.

Не понима,´ю вас.
Не разумем вас.

Говори,´те ме,´дленнее, пожа,´луйста!

Говорите спорије, молим вас!

На каки,´х языка,´х ты (вы) говори,´шь, -те?

Које језике говориш, -ите?

Ты (вы) говори,´шь, -те...?

Говориш, -ите ли…?
по-ру,´сски
руски

по-се,´рбски
српски

Говорю,´...
Говорим…
по-англи,´йски
енглески

по-ру,´сски
руски

по-францу,´зски
француски

по-неме,´цки
немачки

по-италья,´нски
италијански

по-испа,´нски
шпански

по-гре,´чески
грчки

К сожале,´нию, не говорю,´ по-англи,´йски

Жао ми је, не говорим енглески

Пло,´хо говорю,´ по-...

Слабо говорим … језик.

Едва,´ понима,´ю.
Једва да разумем.

Понима,´ю, но не могу,´ говори,´ть.

Разумем, али не могу да говорим.

Не понима,´ю вообще,´.
Не разумем уопште

Объясни,´те мне, пожа,´луйста!

Објасните ми, молим Вас!

Покажи,´те мне в словаре,´, пожа,´луйста!

Покажите ми у речнику, молим Вас!

Говори,´те ме,´дленнее, пожа,´луйста!

Говорите спорије, молим Вас!

Извини,´те, как по-англи,´йски/ по-се,´рбски/по-ру,´сски сказа,´ть...?

Извините, како се на енглеском/ српском/ руском каже …?

Извини,´те, как говори,´ться ... по-се,´рбски?

Молим Вас, како кажете … на српском?

Что зна,´чит э,´то сло,´во?

Шта значи (означава) ова реч?

Что он (она,´) сказа,´л, -а?

Шта је он (она) рекао, -ла?

Что он (она,´) говори,´т?

Шта он (она) каже?

Преведи,´те мне..., пожа,´луйста!

Преведите ми…, молим Вас!

Повтори,´те ..., пожа,´луйста! (е,´сли Вам не тру,´дно)

Поновите…, молим Вас! (ако Вам није тешко!)
э,´то сло,´во
ову реч

э,´ту фра,´зу
ову фразу

Сейча,´с Вы ме,´ня понима,´ете?

Да ли ме сада разумете?

Да, понима,´ю Вас.

Да, разумем Вас.

Пра,´вильно ли я э,´то сказа,´л, -а?

Да ли сам то правилно рекао, -ла?

Нра,´вится ли Вам моё произноше,´ние?

Како Вам се чини мој изговор? Да ли Вам се свиђа мој изговор?

Ну,´жен ли Вам перево,´дчик?

Да ли Вам је потребан преводилац?

Мне ну,´жен перево,´дчик.

Потребан ми је преводилац.

Приглаше,´ние
Позивање

Вы свобо,´дны за,´втра?
Да ли сте слободни сутра?

Сади,´тесь, пожа,´луйста
Седите, молим

Не хоти,´те пойти,´ со мной?

Хоћете ли да пођете са мном?

Каки,´е у вас пла,´ны на сего,´дня?

Какви су Вам планови за данас?

Не хоти,´те ли прогуля,´ться?
Хоћете ли да идемо у шетњу?

Позво,´льте мне быть Ва,´шим ги,´дом.

Ја ћу Вам бити водич.

Пойдёте со мной по магази,´нам?

Хоћете ли у куповину са мном?

Дава,´йте пойдём купа,´ться.

Хајдемо на пливање.
Вы танцу,´ете?
Да ли сте за плес?

Не хоти,´те ли чего,´-нибу,´дь пое,´сть?

Желите ли нешто да поједете?

Могу,´ я предложи,´ть Вам вы,´пить?

Могу ли Вас понудити пићем?

Приглаша,´ю Вас что-то вы,´пить.

Частим Вас пићем.

Дава,´йте вы,´пьем кофейку,´?

Хајде да направимо паузу за кафу.

Чу,´вствуйте себя,´ как до,´ма.

Осећајте се као код куће.

Хоте,´л, -а бы пригласи,´ть вас

Хтео, -ла бих да вас позовем …

ко мне (к нам)
код мене (нас)

на у,´жин
на вечеру

в оте,´ль (в кото,´ром останови,´лся, - лась)

у хотел (где сам одсео, -ла)

за,´втра ве,´чером
сутра увече

сего,´дня ве,´чером
вечерас

Мне бы,´ло о,´чень прия,´тно!

Било ми је (јако) драго!

Пожа,´луйста, не могли,´ бы вы оста,´вить мне свой а,´дрес?

Молим вас, да ли бисте ми дали вашу адресу?

Не могли,´ бы вы написа,´ть мне свой а,´дрес, пожа,´луйста?

Молим вас, да ли бисте ми написали вашу адресу?

Мой а,´дрес ...

Моја адреса је…

Мой но,´мер телефо,´на …

Мој телефон је…

Но,´мер моего,´ моби,´льного...

Мој мобилни (телефон) је...

Мой e-mail [электро,´нный а,´дрес] ...

Мој e-mail [и-меил] је....

Возми,´те, пожа,´луйста, мою,´ визи,´тную ка,´рточку (визи,´тку).

Изволите моју визит-карту.

Когда,´ уви,´димся сно,´ва?

Када ћемо се поново видети?

Буду рад уви,´деться сно,´ва.

Биће ми драго да се поново видимо.

Наде,´юсь, что ско,´ро уви,´димся.

Надам се да ћемо се ускоро видети.

Благода,´рность
Захвалност
Спаси,´бо Вам (тебе,´)...
Хвала вам (ти)…
большо,´е
много

серде,´чное...
срдачно...

за тёплый приём
на топлом пријему

за гостепии,´мство
на гостопримству

за внима,´ние
на пажњи

за всё
на свему

за ва,´шу(твою,´) по,´мощь
на вашој помоћи

И вам спаси,´бо та,´кже.

Хвала, такође.

Не за что.
Нема на чему.

Как ми,´ло с ва,´шей стороны,´.

Јако лепо са ваше стране.

Твой (ваш) должни,´к на всю жизнь.

Твој (ваш) сам дужник заувек, до века…

Не зна,´ю, как вас отблагодари,´ть.

Не знам како да вам се захвалим.

Никогда,´ не забу,´ду того,´, что вы для меня,´ сде,´лали.

Никада вам (ти) нећу ово заборавити.

Про,´сьба. Разреше,´ние
Молба. Сагласност

Пожа,´луйста (прошу,´ Вас), ...!

Молим Вас, …!
да,´йте (мне) ...
дајте (ми)…

подожди,´те ...
сачекајте…

пришли,´те (мне) ...

пошаљите (ми) …

покажи,´те (мне)...
покажите (ми)…

откро,´йте ...
отворите…

закро,´йте ...
затворите…

позови,´те ...
позовите…

повтори,´те ...
поновите…

помоги,´те (мне)
помозите (ми)
 позвони,´те (мне)
позовите (ме) телефоном

Разреши,´те мне ...!

Дозволите ми…!

Вы не про,´тив, е,´сли я...?

Имате ли нешто против…?
войду,´
да уђем

вы,´йдем на секу,´нду
да изађем на тренутак

пройдём
да прођем

скажу,´
да кажем

спрошу,´
да питам

закурю,´
да пушим
Проводи,´те меня,´, пожа,´луйста, до... !
Отпратите ме, молим вас до…!
оте,´ля
хотела

поли,´ции
полиције

росси,´йского/се,´рбского посо,´льства
руске/српске амбасаде

Могу,´ ли я вас попроси,´ть?

Могу ли да вас замолим?

Не могли,´ бы вы мне сказа,´ть ...?

Да ли бисте ми рекли…?

Можно ли (разрешено,´ ли) ...?

Да ли је дозвољено…?

Да, разуме,´ется / коне,´чно.

Да, разуме се / наравно.

Разрешено,´.
Дозвољено је.

Не разрешено,´.
Није дозвољено.

Запрещено,´!
Забрањено је!

Не кури,´те, пожа,´луйста!
Немојте да пушите /пушити, молим вас!

Я бы хоте,´л, -а ...
Хтео, -ла бих…

Хочу,´ ...
Хоћу…

Желаю,´/хочу,´ ...
Желим…
тебя,´ (Вас) поблагодари,´ть
да ти (вам) се захвалим
 отдохну,´ть
да се одморим

немно,´го поспа,´ть
да одспавам мало

что,´бы меня,´ разбуди,´ли в…часо,´в

пробудите ме у… сати

умы,´ться
да се умијем

пойти,´ в туале,´т
да одем да тоалета / до ВеЦе-а

искупа,´ться
да се окупам

приня,´ть душ
да се истуширам

позва,´ть тебя,´ (Вас) ...

да те (вас) позовем…

уви,´деться с тобо,´й ...

да се видимо…

что,´бы ты (вы) позвони,´л, -и мне

да ми се јавиш, -те

что,´бы ты (Вы) меня,´ подожда,´л,-и

да ме сачекаш, -те

угости,´ть тебя,´ (Вас)

да те (вас) частим

тебе,´ (Вам) подари,´ть пода,´рок к ...

да ти (вам) дам поклон поводом...

чтобы,´ Вы сде,´лали для меня,´ одну,´ услу,´гу

да ми учините услугу

что,´бы Вы провели,´ меня,´ до до,´ма

да ме испратите до куће

Прости,´те.
Опростите.

Могу,´ я попроси,´ть Вас об одолже,´нии?

Можете ли да ми учините услугу?

Не могли,´ бы Вы мне помо,´чь?

Можете ли да ми помогнете?

Вы не помо,´жете мне с э,´той пробле,´мой?

Можете ли да ми помогнете да решим овај проблем?

Извини,´те, что Вы сказа,´ли?

Молим? Шта сте рекли?

Что э,´то?
Шта је ово?

Что э,´то зна,´чит?

Шта ово значи?

Вы понима,´ете?
Да ли разумете?

Пожа,´луйста, поторопи,´тесь.
Молим Вас, пожурите.
Пойдёмте со мной!
Пођите са мном!

Есть ли у вас моне,´тка?

Имате ли ситно?

Мо,´жно взгляну,´ть?
Могу ли да погледам?

Мо,´жно одолжи,´ть Ва,´шу ру,´чку?

Могу ли да позајмим Вашу хемијску?

Мо,´жно узна,´ть Ваш а,´дрес?

Могу ли да добијем Вашу адресу?

Вы не подбро,´сите меня,´ в центр?

Можете ли да ме повезете до центра?

Извини,´те за то, что вме,´шиваюсь...

Извините, что ометам…

Я не помеша,´ю?
Да ли Вам сметам?

Позво,´льте Вас побеспоко,´ить.

Могу ли да Вас прекинем на тренутак?

С удово,´льствием.
Врло радо.

Я не возража,´ю.
Немам ништа против.

Извине,´ния. Сожале,´ние
Извињења. Жаљење

Извини,´те!
Извините!

Прошу,´ проще,´ния...
Молим за извињење..

Извини,´те ...
Извините …
не расслы,´шал вас
нисам вас чуо

не по,´нял вас
нисам вас разумео

за опозда,´ние
што касним

Извини,´те за беспоко,´йство.
Извините што узнемиравам/ на узнемирењу

Я оши,´бся.
Погрешио сам.

Я не специа,´льно. Я не хоте,´л
Нисам хтео. Ненамерно

Прошу,´ вас меня,´ прости,´ть.

Молим вас, опростите ми.

Э,´то не моя,´ вина,´.

Нисам ја крив./ Није било мојом грешком.

Не име,´ет значе,´ния.
Нема везе. / Ниjе битно.
Жаль!
Штета! Жао ми jе!

О,´чень жаль!
Каква штета!

Мне о,´чень жаль!

Много / Јако ми је жао!

Понима,´ю вас.
Разумем вас/потпуно вас схватам

Сочу,´вствуем вам
Саосећам с вама

Кака,´я неприя,´тность!
Каква непријатност! Лоше!

Како,´е несча,´стье/беда,´!
Каква несрећа!

К сожале,´нию ...
На жалост…
у меня,´ нет доста,´точно де,´нег
немам довољно пара (новца)

у меня,´ нет вре,´мени

немам времена

у меня,´ нет возмо,´жности

не могу да…/ нисам у стању да
Извини,´те, я на секу,´нду.
Сачекајте мало.

Мину,´точку, пожа,´луйста.
Само тренутак, молим.

Э,´то моя,´ вина,´.

Ја сам крив.

Я был неосторо,´жен.
Био сам непажлив.

Я не хоте,´л Вас оби,´деть.

Нисам тако мислио.

В сле,´дующий раз постара,´юсь не ошиби,´ться.

Следећег пута нећу погрешити.

Извини,´те за опозда,´ние.
Извините за кашњење.

Извини,´те, что заста,´вил Вас ждать.

Извињавам се што сте ме чекали.

Комплиме,´нт
Комплимент

Ва,´ша но,´вая причёска великоле,´пна.

Ваша нова фризура је дивна.

Заба,´вно.
То је забавно.

Отли,´чно!
Одлично!

Здо,´рово!
Изванредно!

Вы хорошо,´ вы,´глядите!
Лепо изгледате!
Отли,´чное ме,´сто.
Како је лепо место.

Предложе,´ния, встре,´чи, визи,´ты

Понуде, састанци (сусрети), посете

Прия,´тно тебя,´ (вас) ви,´деть!

Драго ми је да те (вас) видим!

Вы свобо,´дны ...?
Да ли сте слободни …?
в пя,´тницу
у петак

тре,´тьего числа,´ э,´того ме,´сяца

трећег овог месеца

Что бу,´дете де,´лать...?

Шта ћете радити…?
сего,´дня ве,´чером
вечерас

за,´втра
сутра

Свобо,´ден (свобо,´дна)
Слободан, -на сам.

К сожале,´нию, но я за,´нят,-а.
Жао ми је,заузет, -а сам (имам обавеза).

Не хоти,´те ли ... со мной?

Хоћете ли да… са мном?
пообе,´дать
ручате

поу,´жинать
вечерате

поза,´втракать
доручкујете

Хоте,´л, -и бы вас пригласи,´ть

Хоћу да вас позовем…
ко мне (к нам)
код мене (нас)

в кино,´
у биоскоп

в теа,´тр
у позориште

в рестора,´н
да одемо у ресторан

на сва,´дьбу
на (своју) свадбу

на пра,´зднование Дня рожде,´ния

на (свој) рођендан

на вечери,´нку
на забаву, на журку

Е,´сли у Вас есть возмо,´жность…

Ако можете...
приходи,´те к нам в го,´сти
дођите нам у госте!
 приходи,´те на ко,´фе
дођите на кафу

приходи,´те, вы,´пъем что,´-нибудь

дођите на пиће

Спаси,´бо ..
Хвала..
за приглаше,´ние.
на позиву.

Не могли,´ бы Вы показа,´ть, где здесь туа,´лет?

Да ли бисте ми показали где је тоалет /ВеЦе?

Могу ли я тебя,´ (Вас) угости,´ть...

Могу ли да те (Вас/ви) почастим…
че,´м-либо
нечим

ко,´фе
кафом

моро,´женым
сладоледом

С удово,´льствием.
Са задовољством.

Нет, спаси,´бо/благодарю,´.
Не, хвала.

Спаси,´бо, ничего,´ не хочу,´.

Хвала, нећу ништа.

Во ско,´лько часо,´в ...

У колико сати…

Где предпочита,´ете встре,´титься?...

Где вам одговара да се нађемо (сретнемо)?…

Я бы предпочёл/предпочла,´ ...
Одговарало би ми…
в оте,´ле/гости,´нице
у хотелу

в кафе,´ на у,´лице ...

у кафићу у улици…

на пло,´щади ....
на тргу…

в 10 (часо,´в) у,´тра
у 10 (сати) пре подне

то,´чно в 7 (часо,´в) ве,´чера

тачно у 7 (сати) увече

Хоте,´л, -а бы ...
Хтео, -ла бих…
встре,´титься
да се сретнемо

прогуля,´ться
да се прошетамо

что,´бы Вы мне позвони,´ли

да ми се јавите (телефоном)

что,´бы Вы меня,´ немно,´го подожда,´ли

да ме мало сачекате
 вы,´йти на у,´лицу
да изађемо напоље

вы,´йти в го,´род
да одемо негде вечерас

Вы не про,´тив…
Имате ли нешто против
вы,´пить ча,´шку ко,´фе/ча,´я?
да попијемо по шољу кафе/чаја?

У меня,´ встре,´ча
Имам сусрет (састанак)
с господи,´ном (госпожой) ...
са господи,´ном (госпођом)…

Когда,´ он (она,´) вернётся?

Када ће се он (она) вратити?

Могу,´ ли я его,´ (её) подождать?

Могу ли да га (је) сачекам?

Могу,´ ли я оста,´вить сообщение?

Могу ли да оставим поруку?

Не могли,´ бы Вы переда,´ть ему,´ (ей) ...

Да ли бисте му (јој) …, молим Вас.
э,´то пи,´сьмо
дати ово писмо

сообще,´ние
пренели поруку

э,´тот паке,´т
дати овај пакет

мой но,´мер телефо,´на

пренели мој број телефона

Скажи,´те ему,´ (ей), что господи,´н (госпожа,´)...

Реците му (јој) да господин (госпођа)…
позвони,´л, -а
се јављао, -ла

приходи,´л, -а
је долазио, -ла

Когда,´ придёте сно,´ва?

Када ћете поново доћи?

Когда,´ сно,´ва Вас уви,´жу?

Када ћу Вас опет видети?

Ты дово,´лен, -дово,´льна
Да ли си задовољан, -на…?

Вы дово,´льны…?
Да ли сте задовољни?
пребыва,´нием
боравком

встре,´чей
састанком (сусретом)

визи,´том
посетом

Я о,´чень дово,´лен, -дово,´льна…

Јако сам задовољан, -на…

Мы о,´чень дово,´льны...
Јако смо задовољни ...
Позвоню,´ вам
Позваћу вас телефоном/ Телефонираћу вам.

Вы,´шлю вам факс.

Послаћу вам факс.

Напишу,´ вам.
Писаћу вам.

Пра,´здники и церемо,´нии
Празници и свечаности

Поздравля,´ю!
Честитам!

С Рождество,´м!
Срећан Божић!

Наилу,´чшие пожела,´ния в но,´вом году,´!

Срећна Нова година!

Христо,´с воскре,´с!
Срећан Ускрс!

С юбиле,´ем!
Срећна годишњица!

Поздравля,´ю от всей души,´.

Срдачне честитке.

Наилу,´чшие пожела,´ния.
Најлепше жеље.

Жела,´ю Вам поскоре,´е вы,´здороветь.

Надам се да ћете се ускоро опоравити.

Счастли,´вой пое,´здки!
Срећан пут!

Хорошо,´ провести,´ вре,´мя!

Лепо се проведите!

Уда,´чи!
Срећно!

Дава,´йте ещё раз встре,´тимся!

Хајде да се поново нађемо!

Бу,´дьте здоро,´вы! (чихну,´вшему)

Наздравље! (када неко кине)

Прия,´тного аппети,´та!
Пријатно!

Пью за здоро,´вье!
Живели!

Счастли,´вых пра,´здников!
Срећни празници!

Мои,´ поздравле,´ния!
Честитам!

Поздравля,´ю вас ...

Честитам вам…
с успе,´хом
на успеху

с пра,´здником
празник
 юбиле,´ем
годишњицу

Переда,´йте ему,´ (ей, им) приве,´т от меня,´.

Поздравите га (је, их) од мене

Поздравле,´ния от меня,´ (нас)…

Пуно/ много поздрава од мене (од нас)...
твое,´й (ва,´шей) семье,´
твојој (вашој) породици

твои,´м (ва,´шим) друзья,´м

твојим (вашим) пријатељима

Жела,´ю вам (тебе,´) ...

Желим вам (ти)
сча,´стья
среће

мно,´го успе,´ха
пуно/ много успеха

мно,´го здоро,´вья
пуно/ много здравља

пра,´здник
празник

годовщи,´на, юбиле,´й
годишњица, јубилеј

День рожде,´ния
рођендан

Счастли,´вого пра,´здника!
Срећан празник!

Но,´вый год
Нова година

Счастли,´вого Но,´вого го,´да! С Но,´вым го,´дом, с но,´вым сча,´стьем! С Но,´вым го,´дом!

Срећна (сретна) Нова година! Са срећом!

Бу,´дьте здоро,´вы!
Да си жив и здрав!

креще,´ние
крштење

сва,´дьба
венчање, свадба

Прими,´те на,´ши поздравле,´ния!

Честитке!/ Честитамо!

по,´хороны
сахрана

Прими,´те мои,´ (на,´ши) соболе,´знования!

Моје (наше) саучешће!

Бог да прости,´т! Ца,´рствие Небе,´сное!

Бог да му (јој) душу прости!

Соче,´льник
Бадње вече

Рождество,´
Божић

С Рождество,´м Христо,´вым!
Срећан Божић!
Ста,´рый Но,´вый год
Српска Нова година

Па,´сха
Ускрс

Страстна,´я седми,´ца
Велика недеља

Страстна,´я пя,´тница
Распети петак

Воскресе,´ние Христо,´во
Васкресење Христово

Вознесе,´ние
Вазнесење

Успе,´ние Богоро,´дицы
Успење Богородичино

Богоявле,´ние
Богојављење

Роди,´тельская суббо,´та
Задушнице

По,´чта. Телефо,´н
Пошта. Телефон

Извини,´те, где ближа,´йшее почто,´вое отделе,´ние?

Молим Вас, где је најближа пошта?

Извини,´те, где око,´шко для отпра,´вки…?

Молим Вас, где је шалтер за…?
заказны,´х пи,´сем
препоручена писма

телегра,´мм
телеграме

де,´нежных перево,´дов
лање новца

посы,´лок
слање пакета

экспре,´сс-по,´чту
брзу пошту

Хоте,´л, -а бы купи,´ть ...

Хоћу да купим …
три конве,´рта для пи,´сем
три коверта за писма

бума,´гу для письма,´

папир за писмо

ма,´рку в ...
једну маркицу за ...
Се,´рбию
за Србију

Герма,´нию
Немачку

четы,´ре откры,´тки
четири разгледнице
Хоте,´л, -а посла,´ть ...
Хоћу да пошаљем…
письмо,´
једно писмо

посы,´лку
један пакет

почто,´вое отправле,´ние
једну пошиљку

телегра,´мму
један телеграм
факс
један факс

почто,´вый перево,´д
новац поштом

в Росси,´ю
у Русију

в го,´род …
за град …

Ско,´лько сто,´ит отпра,´вить письмо,´?

Колико кошта… писмо? Колико треба да платим за … писмо?
обы,´чное, просто,´е
обично

заказно,´е
препоручено

с уведомле,´нием
са повратницом

авиапо,´чтой
авионско писмо

нало,´женным платежо,´м
поузећем

Хоте,´л, -а бы посла,´ть
Хтео, -ла бих да пошаљем
… телегра,´мму.
… телеграм.

обы,´чную, просту,´ю
обичан

экспре,´сс-телегра,´мму
брз

Пожа,´луйста, запо,´лните э,´то!

Молим Вас, попуните овде!

Подпиши,´тесь ..., пожа,´луйста!

Потпишите се …, молим Вас!
здесь
овде

на пе,´рвой страни,´це
на предњој страни

с обра,´тной стороны,´
на наличју, страга

Напиши,´те ...!
Напишите…!
а,´дрес получа,´теля
адресу примаоца
 а,´дрес отправи,´теля
адресу пошиљаоца

и,´мя
име

фами,´лию
презиме

у,´лицу
улицу

но,´мер у,´лицы
број улице

го,´род
град

село,´
село

страну,´
државу

почто,´вый и,´ндекс
поштански број

печа,´тными бу,´квами
штампаним словима

Ско,´лько я до,´лжен?
Колико сам дужан?

Пришла,´ ли посы,´лка на моё и,´мя из Росси,´и?

Има ли пакета на моје име из Русији?

а,´дрес
адреса

отправи,´тель
пошиљалац

получа,´тель
прималац

квита,´нция
признаница

по,´дпись
потпис

печа,´ть
печат, жиг

заполня,´ть, запо,´лнить
попуњавати, попунити

подпи,´сывать, подписа,´ть
потписивати, потписати

ста,´вить печа,´ть
стављати печат

запеча,´тывать
запечаћивати

почтальо,´н
поштар

почто,´вый я,´щик
поштанско сандуче
почто,´вые сбо,´ры
поштанске таксе

почто,´вые тари,´фы
поштанске тарифе

Есть ли побли,´зости телефо,´н?

Има ли у близини телефона?

Где нам найти,´ телефо,´нный автома,´т?

Где да нађем хало говорницу?

Могу,´ я позвони,´ть...?
Могу ли да се јавим у…?

Мне на,´до позвони,´ть ...

Треба да позовем (телефоном)…
в Белгра,´д
Београд

в Ло,´ндон
Лондон

в Пари,´ж
Париз

в Пра,´гу
Праг

в Ве,´ну
Беч

в Будапе,´шт
Будимпешту

в Брюссе,´ль
Брисел

в Стра,´сбург
Страсбур

в Москву,´
Москву

Мне ну,´жно позвони,´ть ...

Треба да позовем (телефоном)…
де,´тям
своју децу

супру,´гу /супруге
супругу /супруга

на э,´тот но,´мер
овај број

неме,´дленно
одмах

непреме,´нно
обавезно

сро,´чно
хитно

У Вас есть телефо,´нный спра,´вочник?

Имате ли телефонски именик?

Ско,´лько сто,´ит одна,´ мину,´та телефо,´нного разгово,´ра…?

Колико кошта (је) један минут телефонског разговора? …
по го,´роду
градског
 междугоро,´днего звонка,´
међуградског

междунаро,´дного звонка,´
међународног

Како,´й у Вас но,´мер телефо,´на?

Који је ваш број телефона?

Мой но,´мер ...

Број је…

У Вас есть ...?

Имате ли…?
ме,´лочь для телефо,´нного автома,´та
ситно (ситан новац) за телефон

телефо,´нная ка,´рточка
хало-картицу
Алло,´!
Хало!

Алло,´, спра,´вочная? (09)

Хало, телефонске услуге (988)?

Пожа,´луйста, подскажи,´те но,´мер телефо,´на…?

Да ли бисте ми дали број …, молим Вас?

Извини,´те, не подска,´жете как связа,´ться с…?

Молим Вас, како да се повежем са …?

Пожа,´луйста, соедини,´те меня,´ с вну,´тренним но,´мером 276!

Повежите ме са локалом 276 молим Вас!

Кто говори,´т?
Ко је на телефону?

Кто звони,´т?
Ко се јавља?

Кто Вам ну,´жен?

Ко га (је) тражи?

Хоте,´л, -а бы поговори,´ть с господи,´ном (госпожо,´й) ...

Тражим господина(госпођу) …

Могу,´ ли поговори,´ть с …
Могу ли да говорим (говорити) са …

Мину,´ту! Секу,´нду!
Моменат! Тренутак!

Нет до,´ма.
Није код куће.

Его,´ (её) здесь нет.

Он (она) није овде.

Когда,´ вернётся?
Када ће се вратити?

Когда,´ мне позвони,´ть сно,´ва?

Када поново да се јавим?

Позвони,´те …
Јавите се …
че,´рез час
кроз (за) један сат (сат времена)

за,´втра
сутра
 сего,´дня по,´сле восьми,´
вечерас после осам

Пожа,´луйста, не могли,´ бы Вы переда,´ть ему,´ (ей), что,´бы позвони,´л, -а…?

Да ли бисте му (јој) рекли да се јави …, молим Вас?
в гости,´ницу/оте,´ль …
у хотел …

Никто,´ не снима,´ет тру,´бку.

Нико се не јавља.

За,´нято.
Заузето је.

Извини,´те, вы набра,´ли неве,´рный но,´мер.

Жао ми је, (изабрали сте) погрешан број.

Оши,´блись но,´мером .
Погрешили сте број.

Вы меня,´ слы,´шите?
Да ли се чујемо?

Слы,´шу вас хорошо,´.

Чујем вас добро.

Слы,´шу вас пло,´хо.

Слабо вас чујем.

Не слы,´шу вас.
Не чујем вас.

Положи,´те тру,´бку, пожа,´луйста!

Прекините, молим вас!

Наберу,´ вас сно,´ва.

Позваћу вас поново.

Связь оборва,´лась.
Веза се прекинула.

Не могу,´ связа,´ться с …
Не могу да се повежем (да добијем)…

Позвоню,´ вам поздне,´е.

Јавићу вам се касније.

У вас есть факс?

Имате ли факс?

Отпра,´вьте фа,´ксом, пожа,´луйста!

Пустите (пошаљите) факсом, молим вас!

Старту,´йте, пожа,´луйста!
Молим, укључите факс!

Извини,´те, како,´й…?
Који је( која је)…, молим вас!
почто,´вый и,´ндекс страны,´
поштански број државе

почто,´вый и,´ндекс го,´рода

поштански број града

но,´мер ва,´шего дома,´шнего телефо,´на

број вашег фиксног телефона

но,´мер ва,´шего рабо,´чего телефо,´на

број вашег службеног телефона

но,´мер ва,´шего моби,´льного телефо,´на

 број вашег мобилног телефона

но,´мер ва,´шего фа,´кса

број вашег факса

телефо,´н ...
телефон…

элекстро,´нный а,´дрес(Ваш e-mail)

ваша интернет адреса? (Ваш e-mail)

Отпра,´влю Вам по электро,´нной по,´чте.

Послаћу вам електронском поштом

Извини,´те, где ближа,´йшее, -ий интерне,´т-кафе,´/инте,´рнет-клуб?

Извините, где је најближи Интернет-клуб? Интернет-кафић?

Подскажи,´те мне, пожа,´луйста, ва,´шу веб-страни,´цу, сайт!

Кажите ми, молим вас, адрес вашей веб-страницы,сајта!

Банк. Де,´ньги.
Банка. Новац

Извини,´те, где нахо,´дится банк …?

Извините, где се налази ... банка?

Како,´й рабо,´чий день в ба,´нке?

Које је радно време банке?

Когда,´ банк…?
Када се … банка?
открыва,´ется
отвара

закрыва,´ется
затвара

Хоте,´л, -а бы поменя,´ть ...

Хоћу да променим
рубли,´
рубље

дина,´ры
динаре

до,´ллары
доларе

е,´вро
евро

на до,´ллары
у, за доларе

на е,´вро
у, за евро

Хоте,´л, -а бы обнали,´чить...
Хоћу да уновчим...

Како,´й курс…
Какав је курс ....
сего,´дня?
данас?

е,´вро
евра

америка,´нского до,´ллара
америчког долара
Оди,´н до,´ллар ра,´вен ... рубля,´м.
Један долар износи ... рубаља.

Комиссио,´нный сбор составля,´ет ... проце,´нтов.

Провизија је ... процената.

Валю,´тный курс
Девизни курс

Курс поку,´пки
Куповни курс

Курс прода,´жи
Продајни курс

Нужна,´ ли Вам квита,´нция?

Хоћете ли признаницу?

Да, да,´йте мне.

Да, дајте ми.

Могу,´ ли я откры,´ть (закры,´ть)...?

Могу ли да отворим(затворим)...?
депози,´т
депозит

счёт
рачун

теку,´щий счёт
текући рачун

Ско,´лько де,´нег Вам необходи,´мо ?

Колико Вам је новца потребно (неопходно)?

Хоте,´л, -а бы перевести,´ э,´ту су,´мму на счёт

Х оћу да пренесем ову суму на рачун
в ... ба,´нке
у ... банку

в филиа,´л Ва,´шего ба,´нка

у експозитуру/ филијалу Ваше банке

в Се,´рбии
у Србији

Жду перево,´да де,´нег на моё и,´мя из …ба,´нка.

Очекујем пренос новца на моје име из ... банке

Е,´сли ли у Вас ...?

Имате ли...?
счёт
жиро-рачун

че,´ковая кни,´жка
чековну књижицу

креди,´тная ка,´рта
кредитну картицу

Но,´мер моего счёта ...

Број мог рачуна је...

Хоте,´л, -а бы э,´ту су,´мму…

Хоћу да ... ову суму
внести,´ на счёт
уплатим

снять со счёта
подигнем
 перевести,´ на счёт
пренесем

Пожа,´луйста, пройди,´те...
Изволите...
к ка,´ссе но,´мер ..
на касу број...

к око,´шку но,´мер ...

на шалтер број...

к слу,´жащему/слу,´жащей
код службеника/ службенице

Запо,´лните!
Попуните!

Подпиши,´те здесь!
Потпишите овде!

Да,´йте па,´спорт, пожа,´луйста!

Дајте личну карту, молим Вас!

Разменя,´йте мне, пожа,´луйста ...!

Уситните ми, молим Вас...!
эту банкно,´ту
ову новчаницу

де,´сять е,´вро
десет евра

вноси,´ть де,´ньги
уплаћивати новац

снима,´ть де,´ньги
подизати новац

брать креди,´т
кредитирати

перевести,´ де,´ньги
(у)радити новчани трансфер

обнали,´чить чек
уновчити чек

заключи,´ть креди,´тный догово,´р

склопити уговор о кредиту

де,´нежный перево,´д
пренос новца

аккредити,´в
акредитив

в креди,´т
на кредит

проце,´нт (заём)
камата

проце,´нт по креди,´ту
каматна стопа

на счёт...
на рачун...

де,´ньги
новац

валю,´та
валута, девизе
обме,´н валю,´ты
разменити девизе

моне,´та
монета

банкно,´та
новчаница, банкнота

ме,´лочь
ситан новац, ситно

Моне,´ты
Монете

50 пар
50 пара

1 дина,´р
1 динар

2 дина,´ра
2 динара

5 дина,´ров
5 динара

10 дина,´ров
10 динара

20 дина,´ров
20 динара

банкно,´ты
новчанице / банкноте

де,´сять дина,´ров
десет динара

два,´дцать дина,´ров
двадесет динара

пятьдеся,´т дина,´ров
педесет динара

сто дина,´ров
сто динара

две,´сти дина,´ров
двеста динара

ты,´сячу дина,´ров
хиљаду динара

пять ты,´сяч дина,´ров

пет хиљада динара

фальши,´вая банкно,´та
фалсификована новчаница

В гости,´нице/ в оте,´ле
У хотелу

Где нахо,´дится гости,´ница/оте,´ль...?

Где се налази хотел ... ?

Как пройти,´ к гости,´нице/оте,´лю ...?

Како да дођем до хотела ... ?
В како,´м оте,´ле/како,´й гости,´нице вы останови,´лись?
У ком хотелу сте одсели?

Чем могу,´ Вам помо,´чь?

Изволите! (Шта желите?)

Есть ли у вас свобо,´дные номера,´?

Имате ли слободних соба?

У меня,´ заброни,´ровано.
Имам резервацију.

Хоте,´л, -а бы снять ...

Хоћу да изнајмим ...
одноме,´стный но,´мер
једнокреветну собу

но,´мер на двои,´х
собу за двојицу

два двухме,´стных но,´мера

две двокреветне собе

апартаме,´нты
апартман

Меня,´ зову,´т ...

Зовем се ...

Предпочита,´ю … но,´мер
Више бих волео... собу
ти,´хий
тиху

со,´лнечный
сунчану

све,´тлый
светлу

с телефо,´ном
са телефоном

с ва,´нной ко,´мнатой
са купатилом

с ду,´шей
са тушем

с кондиционе,´ром
са климом (климатизовану)

на второ,´м этаже,´
на другом спрату

на пе,´рвом этаже,´
у приземљу

на после,´днем этаже,´
на последњем спрату

с ви,´дом на у,´лицу, парк

која гледа на улицу, парк

с балко,´ном
са балконом

с центра,´льным отопле,´нием
са централним грејањем

Хоте,´л, -а бы не,´что ...

Хоћу (хтео бих) нешто ...
 полу,´чше
боље

подеше,´вле
јефтиније

подоро,´же
скупље

Пожа,´луйста, вот моё удостовере,´ние ли,´чности/ мой заграни,´чный па,´спорт.

Изволите моју личну карту/ мој пасош.

Запо,´лните учётную ка,´рточку!

Попуните пријавни формулар!

Ско,´лько вре,´мени бу,´дете пребыва,´ть?

Колико (времена) ћете остати?

Оста,´нусь на ...
Остаћу ...

Оста,´немся на...
Остаћемо ...
одну,´ ночь
једну ноћ

две но,´чи
две ноћи

до четверга,´
до четвртка

неде,´лю
недељу дана

Ско,´лько сто,´ит но,´мер ...?

Колико кошта соба... ?

на су,´тки
за 24 часа

за три дня и три но,´чи

за три дана и три ноћи

В сто,´имость вхо,´дит…?
Да ли је/ су у цену укључен(и), урачунат(и) ... ?
за,´втрак
доручак

обслу,´живание номеро,´в
услуге по собама

В кото,´ром часу,´ ...?

У колико сати је... ?
за,´втрак
доручак

у,´жин
вечера

Могу,´ ли поза,´втракать в своём но,´мере?

Могу ли да доручкујем у својој соби?

Когда,´ ну,´жно освободи,´ть но,´мер?

Када треба да напустим собу?

Когда,´ ну,´жно оплати,´ть?

Када морам да платим?

Мне нра,´вится
Допада ми се (свиђа ми се)
Мне не нра,´вится.
Не допада ми се (не свиђа ми се).

Пожа,´луйста, дайте…
Дајте, молим вас...
ключ от но,´мера 215.
кључ од собе 215.

Мой клуч, пожа,´луйста.

Мој кључ, молим Вас.

Е,´сли меня,´ бу,´дет спра,´шивать не,´кий господи,´н (не,´кая госпожа,´), сообщи,´те мне, пожа,´луйста!
Ако ме потражи неки (један) господин (нека/ једна госпођа), позовите ме, молим Вас!

Бу,´дьте любе,´зны, разбуди,´те меня,´ в шесть утра,´.

Да ли бисте били љубазни да ме пробудите у шест ујутру.

Хоте,´л, -а бы позвони,´ть в Росси,´ю.

Хоћу (Желео бих) да се назовем Русију.

Мо,´жете постира,´ть и погла,´дить э,´ти ве,´щи?

Можете ли да оперете и испеглате ове ствари?

Могу,´ сам погла,´дить э,´ту руба,´шку?

Могу ли сам да испеглам кошуљу?

Хочу,´ пожа,´ловаться.
Хоћу да се пожалим.

Что-то не в поря,´дке с …
Нешто није у реду са...
кондиционе,´ром
климом

телеви,´зором
телевизором

холоди,´льником
фрижидером

ду,´шем
тушем

туале,´том (унита,´зом, водосто,´ком)

тоалетом (ВеЦе шољом, водокотлићем)

ва,´нной
кадом

дверя,´ми
вратима

замко,´м
кључаоницом

телефо,´ном
телефоном

ли,´фтом
лифтом

Нет ...
Нема...
горя,´чей (холо,´дной) воды,´
топле (хладне) воде

све,´та
светла

отопле,´ния
грејања
Мне ну,´жен, -а, -о ...
Треба ми...
полоте,´нце
пешкир

хала,´т
бадемантил

мы,´ло
сапун

туале,´тная бума,´га
тоалетни папир

электри,´ческая ла,´мпочка
сијалица

У меня,´ пропа,´ли ве,´щи.

Нестале су ми ствари.

У меня,´ пропа,´ли де,´ньги.

Нестао ми је новац.

Позови,´те поли,´цию!
Позовите полицију!

Когда,´ одбыва,´ете/съезжа,´ете?
Када одлазите?

Съезжа,´ем... Съезжа,´ю...
Одлазимо... Одлазим ...

по,´сле обе,´да
после подне

за,´втра
сутра

Оста,´нусь (оста,´немся)..
Остаћу (остаћемо)..
ещё на одну,´ ночь.
још једну ноћ.

Пригото,´вьте счёт, пожа,´луйста!

Наплатите. (Спремите ми рачун), молим вас!

Вы,´зовите такси, пожа,´луйста.

Да ли бисте (ми) позвали такси?

Могу,´ ли я расплати,´ться ?
Могу ли да платим (платити) ?
нали,´чными
у кешу

креди,´тной ка,´ртой
кредитном картицом

Большо,´е спаси,´бо/ премно,´го благода,´рны

Много Вам хвала

В рестора,´не
У ресторану

Не могли,´ бы Вы посове,´товать?
Да ли бисте ми препоручили?

како,´й-то дешёвый рестора,´н

неки јефтинији ресторан

рестора,´н с национа,´льной ку,´хней

ресторан са националном кухињом
 рестора,´н фаст-фу,´да
ресторан брзе хране (експрес-ресторан)

Могу ли Вас пригласи,´ть ?

Могу ли да Вас позовем ?
на обе,´д
на ру,´чак

на у,´жин
на вечеру

Нам ну,´жен стол на..

(Тражимо) Један сто за ..
двои,´х
двоје

трои,´х
троје

Дава,´йте ся,´дем за э,´тот стол!

Хајде да седнемо за овај сто!

Извини,´те, нам ну,´жен ещё оди,´н стул

Извините, треба нам још једна столица

Извини,´те, э,´ти места,´ свобо,´дны?

Извините, јесу ли слободна ова места?

Официа,´нт, -ка
Конобар, конобарица, келнер

Принеси,´те меню,´!
Могу (можемо) ли добити мени!

Мы бы хоте,´ли заказа,´ть…
Желели бисмо да наручимо...

Что жела,´ете заказа,´ть?

Шта ћете наручити?

Мы (не) вы,´брали ещё/ Мы уже,´ вы,´брали

Нисмо изабрали / Изабрали смо

Хоте,´л бы попро,´бовать что-то

Желим да пробам нешто
но,´вое
ново

традицио,´нное
традиционално

экзоти,´чное
егзотично

Ну,´жен ещё оди,´н прибо,´р

Потребан је још један прибор

Я не го,´лоден, -а
Нисам гладан, -на

В э,´то вре,´мя я не ем
Не једем у ово време

Я вегетариа,´нец, -ка
Вегетаријанац, -ка сам

Мне то,´лько о,´вощи

За мене само поврће

Мне то,´лько фру,´кты

За мене само воће
Я не пью алкого,´льные напи,´тки
Не пијем алкохол

Я на дие,´те
На дијети сам

Ко,´фе, пожа,´луйста!
Кафу, молим!

Для мен,´я чай, пожа,´луйста

За мене чај, молим вас

Ещё
Још…

Есть ли у вас ?
Да ли имате…?

Я бы предпочёл, -а…
Радије бих затражио…

Что вы бы нам посове,´товали ?

Шта бисте нам препоручили … ?
для нача,´ла
за почетак

на апперити,´в
за аперитив

на заку,´ску
за предјело

как гла,´вное блю,´до

за главно јело

вы,´пить
за пиће

на десе,´рт
за дезерт

Я (мы) бы хоте,´л, -а, -и

Хтео, -ла бих, хтели бисмо…
сала,´т
салату

(два) сала,´та
(две) салате

суп
чорбу/супу

не,´сколько ло,´мтиков, куско,´в хле,´ба

неколико кришки, парчета хлеба

буты,´лку
боцу, флашу

(Жела,´ем вам) прия,´тного аппети,´та!

Пријатно!

(Жела,´ем вам) прия,´тного...!

Пријатан…!
за,´втрака
доручак

обе,´да
ручак

у,´жина
вечера!
Бу,´дем здоро,´вы!
Живели! Наздравље!

Оплати,´те (принеси,´те), счёт, пожа,´луйста!

Наплатите (Дајте нам/ми рачун), молим Вас!

Без сда,´чи, пожа,´луйста

Задржите кусур!

сда,´ча
кусур, остатак

чаевы,´е
напојница

нож
нож

ло,´жка
кашика

ви,´лка
виљушка

прибо,´р для со,´ли

сланик

стака,´н
чаша

таре,´лка
тањир

блю,´до
чинија, чинијица

ча,´шка (для ко,´фе и ча,´я)

шоља

буты,´лка
флаша, боца

бока,´л
бокал

подсве,´чник
свећњак

свеча,´
свећа

салфе,´тка
салвета

пе,´пельница
пепељара, пиксла

зубочи,´стка/и
чачкалица/е

За,´втрак
Доручак

Дава,´йте (Пойдёмте) за,´втракать

Хајдемо на доручак!

Что жела,´ете на за,´втрак?

Шта желите за доручак?

Дайте мне, пожа,´луйста!

Дајте ми, молим Вас…!
…ко,´фе
једну кафу

чёрный
турску/ кувану

раствори,´мый
нес

обы,´чный/двойно,´й
обичан, дупли

эспре,´ссо
еспресо

с са,´харом/ без са,´хара

са шећером/ без шећера

с молоко,´м/ без молока,´

с млеком/ без млека

со сли,´вками
са шлагом

ко,´фе с молоко,´м
белу кафу

ча,´шку ча,´я (чай)

шољу чаја (чај)

ча,´шку кака,´о (кака,´о)

шољу какаоа (какао)

немно,´го молока,´
мало млека

то,´сты
препечени хлеб

ветчину,´ (ветчина,´)
шунку (шунка)

сыр, бры,´нзу
сир

мёд
мед

ма,´сло
путер, маслац

маргари,´н
маргарин

смета,´ну, кайма,´к
павлаку (павлака); кајмак

паште,´т
паштету

варе,´нье
слатко

отварно,´е яйцо,´
барено (кувано) јаје

голла,´ндский сыр
качкаваљ

я,´йца с беко,´ном
сланину (сланина) с јајем

овся,´ные хло,´пья
овсене пахуљице

соси,´ски
виршле

туне,´ц
туњевину (туњевина)

кукуру,´зные хло,´пья
корнфлекс

хлеб
хлеб

бе,´лый
бели

чёрный
црни

ржано,´й
ражени

кукуру,´зный
кукурузни

лепёшку
погача, лепиња

кукуру,´зную лепёшку
проју, паленту

пи,´ту, слоёный пирог с

пита са

сы,´ром
сиром

зе,´ленью
зељем

мя,´сом
месом

ги,´баница: слоёный пиро,´г с бры,´нзой

гибаница, гужвара

слоёное те,´сто
(лиснато) тесто

бу,´лку (с ма,´ком)
кифлу (с маком)

бу,´лку с соси,´ской
кифлу са виршлом

бу,´лку с сы,´ром
кифлу са сиром

пирожо,´к
пирошку

ола,´дью
мекику

по,´нчик
крофну

бу,´блик
ђеврек

солёные па,´лочки
 слани штапићи

Обе,´д
Ручак

Когда,´/Где бу,´дем обе,´дать?

Када/ Где… ћемо ручати?

Могу,´ ли пригласи,´ть Вас на обе,´д?

Могу ли да Вас позовем на ручак?

Благодари,´м за чуде,´сные блю,´да

Хвала Вам на изврсном, изузетном јелу

супы,´
чорбе/супе
кури,´ный бульо,´н
пилећа бистра супа

уха,´
рибља чорба

суп-пюре,´
крем супа

суп с потроха,´ми
шкембе чорба

зелёный суп/борщ
супа од поврћа

суп из теля,´тины
телећа супа

фасо,´левый суп
чорбасти пасуљ

ры,´ба
риба
копчёная
димљена

варёная
кувана

печёная
печена

жа,´реная
пржена

тушёная
динстана

марино,´ванная
маринирана

в паниро,´вке
похована

карп, саза,´н
шаран

форе,´ль
пастрмка

щу,´ка
штука

(речна,´я) кефа,´ль
клен
 кара,´сь
караш

сом
сом

о,´кунь
гргеч

суда,´к
смуђ

лосо,´сь
лосос

треска,´
бакалар

ску,´мрия
скуша

хек
ослић

сельдь
харинга

сарди,´на
сардела

туне,´ц
туна, туњевина

аку,´ла
ајкула

осётр
јесетра

у,´горь
јегуља

морска,´я кефа,´ль
ципал

карака,´тица, осьмино,´г
хоботница, октопод

ома,´р
јастог, морски рак

рак, ра,´ки
рак, ракови

ми,´дии
шкољка, шкољке

креве,´тки
рачићи

у,´стрицы
остриге
Мя,´со
Месо
мя,´со
месо

жа,´реное
пржено

жа,´реное, испечёное
печено; печење

мя,´со на гри,´ле
месо на роштиљу, роштиљско месо

тушёное
динстано

в паниро,´вке
поховано

мясно,´й руле,´т
роловано месо, ролат

мо,´лотое мя,´со
млевено месо

теля,´тина
телеће месо/ телетина

свини,´на
свињско/ свињетина

ягня,´тина
јагњеће месо, јагњетина

бара,´нина
овчије месо, овчетина

говя,´дина
говеђе, говедина

мя,´со кро,´лика, кро,´лик

домаћи зец

цыплёнок
пиле

куря,´тина
пилетина

жа,´реный цыплёнок
печено пиле

кури,´ные гру,´дки
пилећа прса

инде,´йка
ћурка

мя,´со инде,´йки
ћуреће месо

окорочка,´
батак

фарширо,´ванное мя,´со
пуњено месо

дичь
дивљач

куропа,´тка
јаребица

фаза,´н
фазан

ди,´кая у,´тка
дивља патка

за,´яц
 зец

се,´рна
срна

го,´лубь
голуб

каба,´н
дивља свиња, вепар

С гарни,´ром:
Са прилогом:
с ри,´сом
са пиринчем (пиринач)

с карто,´фелем
са кромпирима (кромпир)

с карто,´фелем фри
са помфритом (помфрит)

с карто,´фельным пюре,´
са кромпир-пиреом (кромпир-пире)

с горо,´шком
са грашком (грашак)

с капу,´стой
са купусом (купус)

с овоща,´ми
са поврћем (поврће)

с шпина,´том
са спанаћем (спанаћ)

с зе,´ленью
са зељем (зеље)

с гриба,´ми
са печуркама (печурка)

Блю,´да из мя,´са
Јела с месом
голубцы,´ с капу,´стой
сарме од купуса

голубцы,´ с виногра,´дным листо,´м, долма,´

сарме од виновог листа

фарширо,´ванные пе,´рцы
пуњене паприке

те,´фтели
ћуфте

свины,´е рёбрышки с капу,´стой/с фасо,´лью

ребра са купусом/ са пасуљем

шни,´цель
шницла (натур)

ве,´нский шни,´цель
бечка шницла

пари,´жский шни,´цель
париска шницла

се,´рбский, караджо,´рджиев шни,´цель

карађорђева шницла
гриль
Роштиљ
пле,´скавица, котле,´та из мо,´лотого мя,´са
пљескавица

чева,´п, кеба,´б
ћевап

шаурма,´
гирос

шашлыки,´
ражњићи

пе,´чень
џигерица

отбивна,´я
кременадла

бифште,´кс
бифтек

колба,´ски
кобасице

кури,´ные кры,´лышки
пилећа крилца

По,´стные блю,´да
Посна јела
запечённая фасоль
пребранац

зелёная фасо,´ль
боранија

чечеви,´ца
сочиво

грибы,´
печурке

горо,´х
грашак

капу,´ста
купус

бро,´колли
броколи

гюве,´ч
ђувеч

Заку,´ска
Предјела и закуске

холо,´дная заку,´ска
хладно предјело

сыр, бры,´нза
сир

голла,´ндский сыр
качкаваљ

сырокопченое мясо/окорок
пршута

икра,´
 ајвар

фарширо,´ванные сы,´ром пе,´рцы

пуњене паприке са сиром

холоде,´ц
пихтије

смета,´на
павлака

тёплая заку,´ска
топло предјело

омле,´т с сы,´ром
омлет са сиром

глазу,´нья
јаја на око

яи,´чница
кајгана

жа,´реный карто,´фель, фри

помфрит, пржени кромпир

колба,´ски
кобасица

язык с хре,´ном
језик са реном

мозг в паниро,´вке
(поховани) мозак

грибы,´ на гри,´ле
печурке на жару

сыр в паниро,´вке
поховани качкаваљ

Овощи
Поврће
помидо,´р, тома,´т
парадајз

огуре,´ц
краставац

капу,´ста
купус

сала,´т
салата

реди,´ска
ротквица, -е

морко,´вь
шаргарепа, -е

масли,´на, -ы, оли,´вки

маслина, -е

лук
црни лук

чесно,´к
бели лук

шпина,´т
спанаћ
 кабачо,´к, -и
тиквица, -е

цветна,´я капу,´ста
карфиол

кукуру,´за
кукуруз

свёкла
цвекла

Салаты
Салате
овощно,´й
од поврћа

фрукто,´вый
воћна

из зе,´лени
зелена салата

из све,´жей капу,´сты
од свежег купуса

из ки,´слой капу,´сты
од киселог купуса

Припра,´вы
Зачини
соль
со

са,´хар
шећер

у,´ксус
сирће

подсо,´лнечное ма,´сло
уље, зејтин

оли,´вковое ма,´сло
маслиново уље

о,´стрый пе,´рец
љута паприка

чёрный пе,´рец
бибер

ке,´тчуп
кечап

горчи,´ца
сенф

майоне,´з
мајонез

сельдере,´й
целер

петру,´шка
першун

пастерна,´к
пашканат

хрен
 рен

укро,´п
мирођија, копар

орига,´но
оригано

гото,´вая смесь припра,´в

вегета (зачин Це, биозачин)

Алкого,´льные напи,´тки
Алкохолна, жестока пића

шли,´вовица, ра,´кия из сли,´вы

шљивовица

лозова,´ча, ра,´кия из виногра,´да

лозовача, лоза

дунева,´ча, ра,´кия из айвы,´

дуњевача

ви,´льямовка, ра,´кия из гру,´ши

виљамовка

кайсиева,´ча, ра,´кия из абрико,´сов

кајсијевача, кајсија

пели,´нковац, ликёр на полы,´ни

пелинковац

ви,´ски …
виски …
со льдом
са ледом

с со,´дой, со,´довой водо,´й

са киселом водом

во,´дка
вотка

конья,´к
коњак

бре,´нди
бренди, вињак

джин
џин

кокте,´йль
коктел

пи,´во
пиво

ма,´ленькая кру,´жка пи,´ва

мала кригла пива

больша,´я кру,´жка пи,´ва

велика кригла пива

разливно,´е пи,´во
пиво на точење, точено

буты,´лка пи,´ва
флаша пива

… вы,´пивка
… пиће
 одна,´ по,´рция
једно пиће

двойна,´я по,´рция
дупло пиће

Безалкого,´льные напи,´тки
Безалкохолни напици

газиро,´ванная минера,´льная вода,´

газирана кисела вода, минерална вода

негазированная минеральная вода

негазирана минерална вода

то,´ник
тоник

сок
сок од
апельси,´новый
наранџе, ђус

пе,´рсиковый
брескве

абрико,´совый
кајсије

я,´годный, морс
шумског воћа

клубни,´чный
јагода

анана,´совый
ананаса

из ки,´ви
кивија

из грейпфру,´та
грејпфрута

я,´блочный
јабуке

гру,´шевый
крушке

бана,´новый
банане

из чёрной сморо,´дины
рибизле

черни,´чный
боровнице

фреш, свежевы,´жатый сок

свеже исцеђен сок, фреш

тома,´тный сок
сок од парадајза

лимона,´д
лимунада

Ви,´на
Вина
Како,´е вино,´ предпочита,´ете?
Које вино волите?

Каки,´е ви,´на у вас есть?

Каква (која) вина имате?

Мне нра,´вится … вино,´

Допада ми се … вино

Дава,´йте зака,´жем буты,´лку вина,´

Да наручимо флашу … вина
бе,´лого
белог

кра,´сного
црног

сухо,´го
сувог

полусухо,´го
полусувог

десе,´ртного
дезертног

ро,´зового
розеа

столо,´вого
стоног

игри,´стого
пенушавог вина

шампа,´нское
шампањац

Спаси,´бо…
Хвала, …
я не пью
не пијем

вы,´пью совсе,´м немно,´го

попићу само мало

Жела,´ете ещё?
Хоћете (ли) још мало?

Десе,´рт
Дезерти

Что у вас на десе,´рт?

Какве дезерте имате? (Шта има за дезерт)?

моро,´женое
сладолед

фрукто,´вый сала,´т
воћна салата

сла,´дость, ла,´комство
посластица

пиро,´жное
колач

торт
торта

кусо,´чек то,´рта
комад торте
 шокола,´дное пиро,´жное
чоколадни колач

шокола,´дные конфе,´ты
чоколадне бомбоне

пря,´ник, пря,´ники
медењак, медењаци

взби,´тые сли,´вки
шлаг-пена

пече,´нье
кекс

оре,´ховый ко,´ржик -и
орасница, ораснице

блин, блины,´ с
палачинка, палачинке са
оре,´хами с мёдом
орасима и медом

шокола,´дом
чоколадом

дже,´мом
џемом

марме,´ладом
мармеладом

фру,´ктами и смета,´ной
воћем и шлагом

У,´жин
Вечера

лёгкий у,´жин
лака вечера; лака храна

Где мы бу,´дем у,´жинать?

Где ћемо вечерати?

Что мы зака,´жем на у,´жин?

Шта ћемо наручити за вечеру?

Спаси,´бо за чуде,´сный ве,´чер!

Хвала ти (вам) на изврсној, изузетној вечери!

Хоти,´те пойти,´…?
Хоћете ли да одемо …?

в како,´й-то бар
у неки бар

в како,´й-то ночно,´й клуб

у неки ноћни клуб

вы,´пить ко,´фе
да попијемо кафу, на кафу

вы,´пить пи,´ва
на пиво

пое,´сть пи,´ццу
на пицу

потанцева,´ть
да играмо, ђускамо
 поразвле,´чься
да се проведемо

Лю,´бите танцева,´ть?
Волите ли да играте?

Да, я люблю,´ танцева,´ть

Да, волим да играм

Потанцу,´ем?
Хоћете ли да играмо мало?

Э,´тот (э,´та) о,´чень хоро,´ш,-а,´

Овај (ова) … је јако добар, -ра

Исключи,´тельный, -ая
Изузетан, -на
певе,´ц, певи,´ца
певач, -ица

танцо,´р, танцо,´вщица
плесач, -ица; играч, -ица

Орке,´стр выдаю,´щийся!
Оркестар је изузетан!

Мы провели,´ незабыва,´емый ве,´чер (ночь)

Провели смо незаборавно вече (незаборавну ноћ)

Бы,´ло мно,´го развлече,´ний

Много смо се забављали, уживали

Теа,´тр, му,´зыка, кино,´

Позориште, музика, биоскоп

Как прово,´дите здесь вечера,´?

Како проводите вечери овде?

Есть ли побли,´зости... ?
Има ли у близини … ?
кино,´
биоскопа

теа,´тр
позоришта

Не могли,´ бы Вы порекомендова,´ть мне что-то для дете,´й?

Можете ли ми препоручити нешто за децу?

Хоте,´л бы посмотре,´ть
Хоћу да погледам …
пье,´су Шекспи,´ра
Шекспирову драму

постано,´вку Белгра,´дского теа,´тра

спектакл позоришта из Београда

Нра,´вится ли тебе,´ (вам) ?

Да ли ти (ви/Вам) се свиђа… ?

теа,´тр
позориште

му,´зыка
музика

о,´пера
опера

конце,´рт
 концерт

мне оч,´ень понра,´вился

ми се јако, много допао

Каку,´ю му,´зыку вы лю,´бите бо,´льше всего,´?

Коју музику највише волите?

Предпочита,´ю
(Највише) волим …
класси,´ческую му,´зыку
класичну музику

симфони,´ческую му,´зыку
симфонијску музику

наро,´дную му,´зыку
народну музику

ка,´мерную му,´зыку
камерну музику

джаз
џез

Та,´кже мне нра,´вятся

Допада ми се такоће …

рок-балла,´ды
рок баладе

Каки,´е спекта,´кли в теа,´тре?

Шта се даје у позоришту?

В теа,´тре идёт
Даје се…
коме,´дия
комедија

траге,´дия
трагедија

дра,´ма
драма

истори,´ческая пье,´са
историјски комад

Кто в гла,´вной ро,´ли?

Ко игра главну улогу?

Здесь игра,´ет …?
Да ли ће глумити… ?

Бу,´дет ли петь …?
Да ли ће певати… ?

В гла,´вной ро,´ли
Игра главну улогу/ је у главној улози

Кто в ро,´ли… ?
Ко игра улогу … ?

В каки,´х други,´х спекта,´клях игра,´ет э,´тот актёр (э,´та актри,´са)?

У којим другим представама глуми овај глумац (ова глумица)?

Кто явля,´ется…?
Ко је … ?
а,´втором пье,´сы
аутор комада

режиссёром спекта,´кля
 режисер представе

дирижёром
диригент

Есть ли в прода,´же биле,´ты ?

Имате ли карте за … ?

Да,´йте мне, пожа,´луйста, два биле,´та

Дајте ми, молим вас, две карте

Ско,´лько сто,´ит биле,´т?

Колико кошта/ је карта?

Да,´йте мне, пожа,´луйста, четы,´ре биле,´та на места,´ ря,´дом друг с дру,´гом

Дајте ми четири места једно до/поред другог

У нас есть то,´лько биле,´ты на места,´ в ра,´зных мест,´ах, а не ря,´дом

Имамо само одвојена места

Все биле,´ты про,´даны

Све карте су распродате

Покажи,´те, пожа,´луйста, ва,´ши биле,´ты?

Могу ли да видим ваше карте, молим вас?

Гардеро,´б вон там

Гардероба је овамо

Извини,´те, где ?
Извините, где је …?
же,´нский туале,´т
женски WC

мужско,´й туале,´т
мушки WC

ко,´мната для куре,´ния

пушионица

буфе,´т
бифе

гримёрка
шминкерница

На,´ши места,´ располо,´жены

Наша места су…

в тре,´тьем ряду,´
у трећем реду

на пе,´рвых ряда,´х
у првим редовима

на после,´дних ряда,´х
у последњим редовима

на балко,´не
на балкону

на пе,´рвом балко,´не
на првом балкону

на второ,´м балко,´не
на другом балкону

на тре,´тьем балко,´не
на трећем балкону

в ло,´же
у ложи
Во ско,´лько начина,´ется (зака,´нчивается)
У колико сати почиње (се завршава) …

спекта,´кль
представа

пье,´са
комад

конце,´рт
концерт

фильм
филм

Мне пло,´хо ви,´дно…

Не видим добро (најбоље)

отсю,´да
одавде

сце,´ну
сцену

экра,´н
екран

Ско,´лько вре,´мени продли,´тся антра,´кт?

Колико ће трајати пауза?

Како,´е у тебя,´ (вас) мне,´ние о спекта,´кле?

Шта мислиш, -те о представи?

Когда,´ начнётся второ,´е де,´йствие?

Када почиње други чин?

Тебе,´ (вам) понра,´вилось ?

Да ли ти (вам) се допао …?

шоу, представле,´ние
шоу

конце,´рт
концерт

Да, бы,´ло
Да, било је …
отли,´чно
одлично

су,´пер, великоле,´пно
страшно, супер

исключи,´тельно
изванредно
Нет, бы,´ло
Не, било је …
ску,´чно
досадно

ужа,´сно
ужасно

режиссёр
редитељ, режисер

драмату,´рг
драматург

писа,´тель, а,´втор
писац, аутор
компози,´тор
композитор

сюже,´т
сиже

роль
улога

а,´рия
арија

певе,´ц, певи,´ца
певач, певачица

го,´лос
глас

сце,´на
сцена, позорница

сце,´на (в пьесе)
сцена

та,´нец
игра, плес; музика за игру

турне,´
турнеја

анса,´мбль, тру,´ппа
ансамбл, трупа

аплоди,´ровать
аплаудирати

аплодисме,´нты
аплауз

зри,´тель
гледалац

ко,´мик
комедиограф; комичар

балери,´на
балерина

дуэ,´т
дует

музыка,´нт
музичар

худо,´жественный фильм
играни филм

мультипликацио,´нный фильм
цртани филм

поп-гру,´ппа
поп група

премье,´ра
премијера

продю,´ссер
продуцент

репертуа,´р
репертоар
сцена,´рий
сценарио

Музе,´и. Достопримеча,´тельности
Музеји. Знаменитости

Где нахо,´дится?
Где се налази … ?
храм Свято,´го Са,´вы
храм Светог Саве

национа,´льная галере,´я
национална галерија

наро,´дный музе,´й
народни музеј

наро,´дный теа,´тр
народно позориште

Каки,´е .... прохо,´дят сейчас в Белграде?

Који/ е се .... могу видети данас у Београду?

вы,´ставки
изложбе

я,´рмарки
сајмови

Прохо,´дят ли сейча,´с каки,´е-то ме,´стные... ?

Има ли овде неких локалних… ?

фестива,´ли
фестивала

вы,´ставки
изложби/ поставки

Ско,´лько сто,´ит входно,´й биле,´т?

Колико кошта улазница?

вход свобо,´ден
улаз слободан

Разрешено,´ ли фотографи,´ровать?
Могу ли да фотографишем/ сликам?

Меня,´ интересу,´ет
Интересује ме …

жи,´вопись
сликарство

скульпту,´ра
скулптура

совреме,´нное иску,´сство
савремена уметност

Мне нра,´вятся …
Допадају ми се …

анти,´чные мастера,´
антички мајстори

худо,´жники эпо,´хи Возрожде,´ния

ренесансни сликари

имперссиони,´сты
импресионисти
 модерни,´сты
модернисти

абстракциони,´сты
апстракционисти

Каки,´е худо,´жники
Који сликари

Каки,´е шко,´лы жи,´вописи

Који правци у сликарству

Каки,´е шеде,´вры
Која ремек-дела

… предста,´влены
… су представљени, -а

в э,´той галере,´е (музе,´е)?

у овој галерији (музеју)?

Кто написа,´л …?
Ко је насликао … ?

э,´ту карти,´ну
ову слику

э,´тот портре,´т
овај портрет

э,´тот пейза,´ж
овај пејзаж
Кто а,´втор
Ко је направио …?
э,´той скульпту,´ры
ову скулптуру

э,´той ста,´туи
ову статуу, овај кип

Э,´тот предме,´т иску,´сства ?

Да ли је ово дело …?
оригина,´л
оригинал

ко,´пия/ репроду,´кция
копија/ репродукција

музе,´й
музеј

экскурсово,´д
туристички водич

храм
храм

монасты,´рь
манастир

ба,´шня
кула

за,´мок
замак

па,´мятник
споменик

ста,´туя
кип, статуа
 галере,´я
галерија

вы,´ставка
изложба

худо,´жник
сликар

карти,´на
слика

скульпту,´ра
скулптура

ску,´льптор
скулптор

Спорт
Спорт

Извини,´те, где нахо,´дится …?

Извините, где се налази… ?

стадио,´н
стадион

дворе,´ц спо,´рта
спортска хала, дворана

гимнасти,´ческий зал
фискултурна сала

трек
писта

бассе,´йн
базен

спорти,´вный клуб
спортски клуб

те,´ннисный корт
тениски терен

пресс-центр
прес центар

Мне нра,´вится
Мени се допада …
футбо,´л
фудбал

гимна,´стика
гимнастика

баскетбо,´л
кошарка

автомобили,´зм
аутомобилизам

Вы занима,´етесь каки,´м-либо ви,´дом спо,´рта?

Да ли се бавите неким спортом? (Да ли тренирате нешто?)

Да,
Да, …
игра,´ю в те,´ннис
играм тенис

игра,´ю в баскетбо,´л
играм кошарку
 пла,´ваю
пливам

занима,´юсь карате,´
тренирам карате

ката,´юсь на го,´рных лы,´жах

скијам

ката,´юсь на лошадя,´х
идем на часове јахања

посеща,´ю фи,´тнесс-клу,´б
посећујем фитнес центар/идем на фитнес

занима,´юсь культури,´змом
идем у теретану

Занима,´юсь
Бавим се …
лёгкой атле,´тикой
лаком атлетиком

борьбо,´й
рвањем

дзюдо,´
џудоом

шахматами
шахом

Когда,´ начина,´ется (зака,´нчивается)...?

Када ће почети (ће се завршити)...?

игра,´
игра

состяза,´ние
такмичење

матч
утакмица, меч

Когда,´ (где) …?
Када (где) је … ?
старт
старт

фи,´ниш
циљ

Я боле,´ю за …
Навијам за
хозя,´ев
домаће

госте,´й
госте

Он (она,´) … чемпио,´н…
Он (она) је … шампион

национа,´льный
државни

Евро,´пы
Европски

ми,´ра
светски
 олимпи,´йский
олимпијски

Э,´то но,´вый … реко,´рд

То је нов … рекорд

мирово,´й
светски

олимпи,´йский
олимпијски

Кома,´нда
Тим/ екипа …
победи,´ла, завоева,´ла
је победио, -ла, добио, -ла

проигра,´ла
изгубио, -ла

Како,´й результа,´т?
Који је резултат?

Результа,´т …
Резултат је …
ничья,´
нерешен

два-ноль
2 према 0

оди,´н-три
1 према 3

в по,´льзу госте,´й
за госте

в по,´льзу хозя,´ев
за домаће

в по,´льзу сопе,´рника
за противника

в по,´льзу кома,´нды …
за тим/ екипу …

Кто победи,´л/вы,´играл?
Ко је победио?

Кто проигра,´л/потерпе,´л пораже,´ние?

Ко је изгубио?

Кто за,´нял ?
Ко је освојио… ?
пе,´рвое ме,´сто
прво место

второ,´е ме,´сто
друго место

тре,´тье ме,´сто
треће место

Кто получил…?
золоту,´ю меда,´ль
златну медаљу

сере,´бряную меда,´ль
сребрну медаљу

бро,´нзовую меда,´ль
 бронзану медаљу

ку,´бок
куп/ пехар

футбо,´л
фудбал

футболи,´ст
фудбалер

капита,´н
капитен

тре,´нер
тренер

судья,´, арби,´тр
судија

защи,´тник
бек

полузащи,´тник
халф

фо,´рвард
нападач

врата,´рь
голман

заби,´ть гол
дати (дајем) гол

мяч
лопта

уда,´р
ударац

пас
пас

фол
фаул

заса,´да
заседа

углово,´й уда,´р
корнер

штрафно,´й уда,´р
казнени ударац

пена,´льти, одиннадцатиметро,´вый
једанаестерац

тайм, пе,´рвая полови,´на ма,´тча

полувреме

результа,´т
резултат

получи,´ть очки,´
добити, добијем два поена

трениро,´вка
тренинг

тренирова,´ться
тренирати, тренирам

тре,´нер
тренер

капита,´н
капетан

турни,´р
турнир

уча,´стник состяза,´ния
такмичар

проти,´вник
противник/ ривал

кома,´нда
екипа/ тим

нача,´ло/ старт
почетак/ старт

фи,´ниш/ коне,´ц
крај/ циљ

коне,´ц чемпиона,´та
крај првенства

стадио,´н
стадион

спорти,´вная площа,´дка
терен

чемпиона,´т
шампионат

чемпио,´н
шампион

ничья,´
нерешено

жёлтая ка,´рточка
жути картон

кра,´сная ка,´рточка
црвени картон

альпини,´зм
алпинизам, планинарство

гимна,´стика
гимнастика
спорти,´вная
спортска

худо,´жественная
уметничка

бревно,´
греда

бру,´сья
разбој

ко,´льца
алке

конь
коњ са гривнама
 перекла,´дина
вратило

конь
јарац за прескакање

трампли,´н
отскочна даска

тяжёлая атле,´тика
тешка атлетика

поднима,´ние тя,´жестей
дизање тегова

шта,´нга
тег

ганте,´ли
бучице

подня,´тие
подизање

опуска,´ние
спуштање

борьба,´
рвање

борьба,´ в свобо,´дном сти,´ле

рвање у слободном стилу

борьба,´ в класси,´ческом сти,´ле

рвање у класичном стилу

боре,´ц
рвач

ковёр
струњача

бокс
бокс

боксёр
боксер

боксёрские перча,´тки
боксерске рукавице

ринг
ринг

рау,´нд
рунда

очко,´
поен

волейбо,´л
одбојка

волейболи,´ст
одбојкаш

се,´тка
мрежа

спорти,´вная площа,´дка
терен
 пода,´ча
сервис

перехо,´д пода,´чи
промена сервиса

уда,´р
ударац

баскетбо,´л
кошарка

баскетболи,´ст
кошаркаш

корзи,´на, кольцо,´
кош

те,´ннис
тенис

те,´ннисный корт
тенески терен

тенниси,´ст, -ка, игро,´к

тенисер, играч

раке,´тка
рекет

се,´тка
мрежа

сет
сет

гейм
гем

лёгкая атле,´тика
лака атлетика

бег
трчање …
на коро,´ткие диста,´нции
на мала растојања

на сре,´дние диста,´нции
на средња растојања

с препя,´тствиями
са препонама

марафо,´н
маратон

прыжо,´к
скок

в длину,´
у даљ

в высоту,´
у вис

тройно,´й
троскок

с шесто,´м
скок с мотком
 мета,´ние ядра,´
бацање кугле (ђулета)

мета,´ние ди,´ска
бацање диска

мета,´ние копья,´
бацање копља

мета,´ние мо,´лота
бацање кладива

зи,´мние ви,´ды спо,´рта

зимски спортови

ката,´ние на го,´рных лы,´жах

скијање

сла,´лом
слалом

прыжки,´ с трампли,´на
ски скокови

спуск
спуст

фигу,´рное ката,´ние
уметничко клизање

конькобе,´жный спорт
клизање

са,´ни
санкање

пла,´вание
пливање
кроль
краул

брасс
прсно

прыжки,´ в во,´ду
скокови у воду

гре,´бля
веслање

во,´дные лы,´жи
скијање на води

сёрфинг
сурфовање

па,´русный спорт
једриличарство

я,´хта
јахта

ло,´дка
чамац

стрельба,´
стрељаштво

стрельба,´ из винто,´вки
гађање из пушке

стрельба,´ из пистоле,´та
гађање из пиштоља

фехтова,´ние
мачевање

ко,´нный спорт
коњички спорт

охо,´та
лов

рыболо,´вство
риболов

гольф
голф

хокке,´й на льду
хокеј на леду

Космети,´ческий сало,´н. Парикма,´херская

Козметички салон. Фризерски салон

Я бы хоте,´л, -а сде,´лать
Хтео, -ла бих…

причёску
фризуру

стри,´жку
шишање

При укла,´дке испо,´льзуйте, пожа,´луйста..!

Ставите ми …

гель
гел

лак для воло,´с

лак за косу

Подстриги,´те меня,´, пожа,´луйста!

Шишање, молим!

Как Вы жела,´ете подстри,´чься?

Како да Вас ошишам?

Подстриги,´те меня,´!
Ошишајте ме … !

ко,´ротко
кратко

не о,´чень ко,´ротко
не много кратко

то,´лько подровня,´йте
само је поравњајте

Еще немно,´го подстриги,´те …

Скратите је још мало

со стороны,´
са стране

спе,´реди
спреда, напред
 сза,´ди
отпозади

све,´рху
одозго

Побре,´йте меня,´, пожа,´луйста!

Обријајте ме, молим вас!

Хоте,´ла бы..
Хоћу..
покра,´сить во,´лосы
фарбање

помы,´ть во,´лосы
прање косе

масса,´ж лица,´
масажу лица

масса,´ж те,´ла
масажу тела

маникю,´р
маникир

педикю,´р
педикир

Не жела,´ете ли …?
Желите ли ?

крем
крему

Так хоро,´шо
Тако је добро/ Може тако

Доста,´точно
Довољно

во,´лосы
коса
чёрные
црна

ру,´сые, све,´тлые
плава

кудря,´вые
коврџава

кашта,´новые
кестењаста

густы,´е
густа

ре,´дкие
ретка

сухи,´е
сува

жи,´рные
масна

норма,´льные
нормална

тёмные
смеђа
бритьё
бријање
бри,´ться
бријати се

усы,´
бркови

борода,´
брада

бакенба,´рды
зулуфи

электри,´ческая бри,´тва
електрични бријач

ле,´звие для бритья,´

жилет

зе,´ркало
огледало

гре,´бень, расчёска
чешаљ

но,´жницы
маказе

щётка
четка
Се,´рвис
Сервис

Где нахо,´дится... ?
Где се налази... ?

пра,´чечная
перионица/ сервис за прање рубља, веша

химчи,´стка
хемијско чишћење

Хоте,´л, -а бы отда,´ть...
Хоћу да дам...
э,´ти ве,´щи
ове ствари

э,´то бельё
ово рубље

э,´ти брю,´ки, штаны

ове панталоне

э,´ти руба,´шки
ове кошуље

э,´тот пиджа,´к
овај сако

э,´тот костю,´м
ово одело

э,´то пла,´тье
ову хаљину

в сти,´рку/ постира,´ть
на прање
 на гла,´жку/ погла,´дить
на пеглање

на хими,´ческую чи,´стку
на хемијско чишћење

Мо,´жно ли отчи,´стить э,´то пятно,´?

Да ли може да се очисти/ скине/ ова мрља?

Ско,´лько сто,´ит...?
Колико кошта...?
сти,´рка
прање

гла,´жение
пеглање

хими,´ческая чи,´стка
хемијско чишћење

Когда,´ бу,´дет гото,´во?

Када ће бити готово?

Ну,´жно ли заплати,´ть сейча,´с же?

Треба ли да платим одмах?

стира,´ть
прати

гла,´дить
пеглати

чи,´стить
чистити

пятно,´
флека/ мрља

испа,´чканный
исфлекан/ уфлекан

На о,´тдыхе
На одмору

Сколько дней о,´тпуска у вас в э,´том году,´?

Колико дана имате одмор ове године??

Когда,´ у вас о,´тпуск в э,´том году,´?

Када имате одмор ове године?

Где проведёте о,´тпуск/кани,´кулы?

Где ћете провести свој одмор/ распуст?

В э,´том году,´ пое,´ду (пое,´дем) …

Ове године ћу отићи (ћемо отићи)
на мо,´ре
на море

в го,´ры
на планину

на экску,´рсию
на екскурзију

заграни,´цу
у иностранство

к минера,´льным исто,´чникам/ на куро,´рт

у бање/ на минеральные воды

с семьёй
са породицом
 с дру,´гом, подру,´гой
са другом, другарицом /са пријатељем, пријатељицом

с друзья,´ми
са друговима/ пријатељима

Есть ли свобо,´дные места,´?

Имате ли слободних места?

Оста,´немся …
Остаћемо
то,´лько на э,´ту ночь
само ову ноћ

на неде,´лю
недељу дана

на де,´сять дней
десет дана

Ско,´лько сто,´ит аре,´нда автомоби,´ля?

Колико кошта изнајмљивање аутомобила?

Где в райо,´не лу,´чший пляж?

Где је најлепша плажа у околини?

Как туда,´ добра,´ться?

Како да стигнем, -о до тамо?

Како,´й песо,´к на пля,´же?

Какав је песак на плажи?

Мо,´жно ли купа,´ться?
Да ли је дозвољено купање?

Купа,´ться запрещено,´
Купање је забрањено

Ну,´жно ли плати,´ть за …?
Да ли се плаћа ?
пребыва,´ние на пля,´же
боравак на плажи

по,´льзование ду,´шем
употреба туша

Разрешено,´ ли здесь лови,´ть ры,´бу?

Да ли је дозвољен риболов?

Здесь камени,´стое дно?

Је ли дно каменито?

Есть ли здесь …?
Има ли ?
подво,´дные тече,´ния
подводних струја

опа,´сные ска,´лы
опасних стена

меду,´зы
медуза

аку,´лы
ајкула

мно,´го во,´дорослей
много водених биљака

Я хоте,´л, -а бы взять в аре,´нду …

Хоћу да изнајмим...
 ло,´дку
чамац

во,´дные лы,´жи
скије за воду

шезло,´нг
столицу на расклапање

зонт от со,´лнца
сунцобран

Я загора,´ю …
Ја поцрним
бы,´стро
много брзо

не о,´чень бы,´стро
не много брзо

Я пла,´ваю о,´чень хоро,´шо

Пливам јако добро

Я не уме,´ю пла,´вать
Не умем да пливам

Я не хочу,´ заходи,´ть/заплыва,´ть туда,´, где о,´чень глубоко,´

Не желим да улазим много дубоко

Не заплыва,´й/заходи,´ туда,´, где глубоко,´!

Не иди дубоко!

Что ска,´жете на предложе,´ние…?

Шта кажете ?
попла,´вать
да пливамо мало

попла,´вать/поката,´ться на ло,´дке
да пловимо чамцем

приня,´ть душ
да се истуширамо

Позови,´те спаса,´теля!
Позовите спасиоца!

Челове,´к то,´нет!
Један човек се дави!

Внима,´ние!
Пажња! Опрез!

мёртвая зыбь
мртво таласање

мо,´ре
море

о,´стров
острво

морско,´е побере,´жье
приморје

морско,´й бе,´рег
морска обала

пляж
плажа

песо,´к
песак

по,´яс
појас

спаса,´тельный жиле,´т
прслук , појас за спасавање

Магази,´ны
Продавнице

Суперма,´ркет
Супермаркет

продово,´льственный магази,´н
продавница прехрамбене робе

кулина,´ри,´я
деликатесна радња

консерви,´рованная еда,´
конзервирана храна

же,´нская одежда,´
женска одећа

мужска,´я оде,´жда
мушка одећа

де,´тская оде,´жда
дечја одећа

обувь
обућа

предме,´ты дома,´шнего хозя,´йства

уређаји за домаћинство

изде,´лия из ко,´жи
производи од коже

электро,´ника
електроника

электроматериа,´лы
електрични материјали

цвето,´чный магази,´н
цвећара

кни,´жный магази,´н
књижара (за књиге)

канцеля,´рский магази,´н
књижара(за канцеларијски материјал)

спорти,´вное обору,´дование
спортска опрема

изде,´лия из стекла,´
производи од стакла

бижуте,´рия
бижутерија

часы,´
часовници

парфюме,´рия
парфимерија
косме,´тика
козметика

антиква,´рный сало,´н
антикварни производи

галантере,´я
галантерија

ме,´бельный магази,´н
намештај

мясна,´я ла,´вка
месара

бу,´лочная, хле,´бный магази,´н

пекара (продавница хлеба)

пека,´рня
пекара

о,´вощи и фру,´кты
воће и поврће

ры,´ба и проду,´кты из ры,´бы

риба и производи од рибе

конди,´терская
посластичарница

база,´р, ры,´нок
пијаца

букини,´ст
половне књиге

вы,´ставка-прода,´жа, я,´рмарка
изложбени сајам

магази,´н головны,´х убо,´ров

продавница шешира

дом мо,´ды
модна кућа

сигаре,´ты
цигарете

кры,´тый ры,´нок
(покривена) пијаца

принадле,´жности для рыболо,´вства

рибарски реквизити/ опрема

прода,´жа в креди,´т
продаја на кредит/ рате

по,´лная распрода,´жа
тотална распродаја

доста,´вка веще,´й на дом

поруџбине и испоруке на кућну адресу

магази,´н оде,´жды сэ,´конд хэ,´нд

секонд-хенд продавница

сро,´чный ремо,´нт
брзе поправке

сро,´чная чи,´стка
брзо чишћење
часовщи,´к
часовничар

сапо,´жник
обућар

экспре,´сс-фо,´то
брза фотографија

ремо,´нт телеви,´зоров
поправка телевизора

ломба,´рд
залагаоница

Где нахо,´дится магази,´н ?

Где се налази продавница?

Побли,´зости есть магази,´ны …?

Има ли у близини продавнице ?

алкого,´льных напи,´тков
алкохолних пића

фотоматериа,´лов
фото-опреме

спорти,´вных това,´ров
спортских производа

изде,´лий из ко,´жи
производа од коже

музыка,´льных инструме,´нтов
музичких инструмената

тексти,´ля
текстила

игру,´шек
играчака

диети,´ческой еды,´
здраве хране

Како,´й у вас рабо,´чий день?

Koje je радно време?

Я хоте,´л, -а бы купи,´ть
Хоћу да купим

Я хоте,´л, -а бы прода,´ть
Хоћу да продам

Ищу,´ …
Тражим

Где я мог бы найти,´…?

Где могу да нађем ?

Покупа,´ю/ беру,´
Купићу га/ узећу га

Покажи,´те, пожа,´луйста
Покажите ми, молим Вас

Есть ли у вас?
Имате ли

Могу,´ ли я посмотре,´ть побли,´же?

Могу ли да га (је) видим?
Могу,´ ли я посмотре,´ть что-то друго,´е?
Могу ли да видим нешто друго?

У вас есть ски,´дки?

Дајете ли попуст?

Ско,´лько сто,´ит?
Колико кошта?

Пожа,´луйста (выбира,´йте/возьми,´те)
Изволте

Могу,´ ли я поменя,´ть э,´то на что-то друго,´е?

Могу ли да заменим ово за нешто друго?

Могу,´ ли я э,´то поме,´рить?

Могу ли да пробам?

Где я могу,´ поме,´рить?

Где могу да пробам?

Нет, э,´то не то, что я ищу,´

Не, то није оно што тражим

Э,´тот материа,´л…?
Је ли овај материјал ?

натура,´льный
природан

иску,´сственный
вештачки

Я бы хоте,´л, -а что-то
Хтео, -ла бих нешто

друго,´го цве,´та
другачије боје

темне,´е
тамније

светле,´е
светлије

Опла,´чивать ну,´жно здесь или на ка,´ссе?

Да ли се плаћа овде или на каси?

Извини,´те, где здесь ка,´сса?

Извините, где је каса?

Не могли,´ бы Вы упакова,´ть, пожа,´луйста?

Да ли бисте га (је) запаковали, молим Вас?

Не могли,´ бы Вы упакова,´ть всё вме,´сте?

Да ли бисте их запаковали заједно?

Что бы Вы мне порекомендова,´ли в ка,´честве пода,´рка ?

Шта бисте ми препоручили за поклон ?
для жены,´
жени

для мужа,´
мужу

Како,´й разме,´р у Вас?

Који број носите?

У меня,´ разме,´р…
Носим број

Я хоте,´л, -а бы купи,´ть пару... ?

Хтео, -ла бих пар... ?

удо,´бных ту,´фель
удобних ципела

перча,´ток
рукавица

серёжек
минђуша

брюк
панталона

Мне подхо,´дит.
Одговара ми. Таман ми је

Бу,´дете распла,´чиваться нали,´чными или че,´ком?

Плаћате у кешу или чеком?

Расплачу,´сь..
Платићу ..
нали,´чными
у кешу

че,´ком
чеком

креди,´тной ка,´ртой
кредитном картицом

покупа,´ть
куповати

продава,´ть
продавати

плати,´ть, опла,´чивать
плаћати

зака,´зывать
наручивати

выбира,´ть
бирати

рассма,´тривать
разгледати

открыва,´ть
отварати

закрыва,´ть
затварати

иска,´ть
тражити

идти,´ за поку,´пками
ићи у куповину

торгова,´ть
пазарити

база,´р
пијаца

поку,´пки на ры,´нке
куповина (на пијаци)

вид това,´ра
артик(а)л
това,´р
роба

зака,´з
поруџбина

магази,´н
продавница

отде,´л (в магази,´не)
одељење (у продавници)

склад
магацин, складиште

торго,´вля, магази,´н
трговина

торго,´вец, продаве,´ц
трговац

хозя,´ин магази,´на
власник продавнице

продаве,´ц, продавщи,´ца
продавац, продавачица

клие,´нт
клијент, муштерија

касси,´р
касир

ка,´сса
каса

ка,´ссовый чек
рачун

цена,´
цена
опто,´вая цена,´
цена на велико

ро,´зничная цена,´
цена на мало

цена,´ для прода,´жи

продајна цена

высо,´кая цена,´
висока цена

ни,´зкая цена,´
ниска цена

прода,´жа
продаја

сде,´лка
погодба

Еда,´ и напи,´тки
Храна и пиће

Да,´йте мне …!
Дајте ми !
э,´тот кусо,´к
ово парче

… гра,´мма
 .....грама

пол кило,´
пола килограма

оди,´н килогра,´мм
један килограм

… килогра,´мма
....килогрма

одну,´ упако,´вку
једно паковање

одну,´ коро,´бку
једну кутију

Све,´жее ли …?
Да ли је свеже ?

Произведено,´ в
Произведено у

Употреби,´ть
Употребити
до
пре

мя,´со
месо
све,´жее
свеже

моро,´женое
замрзнуто

копчёное
димљено

свино,´е
свињско

теля,´тина
телеће

бара,´нина
овчије

говя,´жье
говеђе

дичь
дивљач

мо,´лотое мясо, фарш

млевено месо

о,´корок
свињски бут

филе,´
кртина, филе

рёбрышки
ребра

язы,´к
језик

мозг
мозак
дома,´шняя пти,´ца
домаће птице (живина)

цыплёнок
пиле

ку,´рица
кокошка

гусь
гуска

инде,´йка
ћурка

у,´тка
пловка/ патка

колбаса,´
кобасица

колбаса,´
салама

соси,´ска
виршла

ветчина,´, о,´корок
шунка

паште,´т
паштета

рыба
риба
морска,´я
морска

пресново,´дная
слатководна

све,´жая
свежа

заморо,´женая
замрзнута

копчёная
димљена

ску,´мрия
скуша

сельдь
харинга

сарди,´на, консерви,´рованная сарди,´на

сардина, конзерва сардине

лосо,´сь
лосос

форе,´ль
пастрмка

ома,´р
јастог

ми,´дии
шкољке

ра,´ки
 ракови

у,´стрицы
остриге

икра,´ (чёрная, кра,´сная)

кавијар

моло,´чные проду,´кты
млечне производе

молоко,´
млеко

кефи,´р, ки,´слое молоко,´

кисело млеко

обезжи,´реноое
обрано

пастеризо,´вано
пастеризовано

молоко,´ в порошке,´
млеко у праху

сыр, бры,´нза
сир

голла,´ндский сыр
качкаваљ

ма,´сло
маслац/ бутер

маргари,´н
маргарин

майоне,´з
мајонез

тво,´рог
ситан сир, урда

Проду,´кты и припра,´вы
Намирнице и зачини

подсо,´лнечное ма,´сло
уље, зејтин

оли,´вковое ма,´сло
маслиново уље

у,´ксус
сирће

соль
со

са,´хар
шећер

кра,´сный пе,´рец
алева паприка

чёрный перец
бибер

горчи,´ца
сенф
я,´йца
јаја

вермише,´ль
фиде/ тестенина за супу

крахма,´л
скроб

макаро,´ны, спаге,´тти
макароне, шпагете

жир, сма,´лец
свињска маст

рис
пиринач

мука,´
брашно

те,´сто
тесто

ма,´нная крупа,´
гриз

гре,´чка
хељда

дро,´жжи
квасац

консе,´рвы
конзерва

фру,´кты
воће
лимо,´н
лимун

апельси,´ны
поморанџе/ наранџе

мандари,´ны
мандарине

инжи,´р
смокве

я,´блоки
јабуке

клубни,´ка
јагоде

масли,´ны
маслине

гру,´ши
крушке

виногра,´д
грожђе

ежеви,´ка
купине

мали,´на
малине
 чере,´шня
трешње

ви,´шня
вишње

пе,´рсики
брескве

абрико,´сы
кајсије

арбу,´з
лубеница

ды,´ня
диња

сли,´вы
шљиве

айва,´
дуње

бана,´ны
банане

анана,´с
ананас

фи,´ники
урме

ты,´ква
тиква/ бундева

черни,´ка
боровнице

сморо,´дина
рибизле

грейпфру,´т
грејпфрут

грана,´т
нар

оре,´хи
ораси
гре,´цкий оре,´х
орах

минда,´ль
бадем

кашта,´н
кестењ

лесно,´й оре,´х
лешник

ара,´хис
кикирики

фиста,´шки
пистаћи

о,´вощи
поврће
капу,´ста
купус
помидо,´р, тома,´т
парадајз

огурцы,´
краставце

сала,´т
салата

реди,´ска
ротквица

ре,´па, ре,´пка
ротква

ре,´пчатый лук
црни лук

чесно,´к
бели лук

болга,´рский пе,´рец
паприке

сельдере,´й
целер

цветна,´я капу,´ста
карфиол

морко,´вь
шаргарепа

укро,´п
мирођија

петру,´шка
першун

бобы,´
боб

фасо,´ль
пасуљ

зелёная фасо,´ль
боранија

чечеви,´ца
сочиво

горо,´шек
грашак

карто,´фель
кромпир

кабачки,´
тиквице

свёкла
цвекла

шпина,´т
спанаћ

хрен
рен

грибы,´
печурке
 баклажа,´н
плави парадајз/ патлиџан

соле,´ния
туршија

сла,´дости
слаткиши
са,´хар
шећер

мёд
мед

шокола,´д
чоколада

моло,´чный шокола,´д
млечна чоколада

конфе,´ты
бомбоне

раха,´т-луку,´м
ратлук

пиро,´жные
колачи

мармела,´д
мармелада

варе,´нье
слатко

торт
торта

пиро,´жное
колач

пече,´нье
кекс

сиро,´п
сируп

моро,´женое
сладолед

напи,´тки
напици, пића

алкого,´льные напи,´тки
алкохолна пића

во,´дка
вотка

ра,´кия
ракија

джин
џин

безалкого,´льные напи,´тки
безалкохолна пића

ко,´фе
кафа
обжа,´реный
пржена

мо,´лотый
млевена

раствори,´мый
нес

обы,´чный/двойно,´й эспре,´ссо
обичан/ дупли еспресо

кака,´о
какао

чай из...
чај од..
мя,´ты, мя,´тный
нане/ метвице/менте

рома,´шки, рома,´шковый
камилице

шипо,´вника
шипке/шипурка

фрукто,´вый
воћни

чёрный
црни, руски

газиро,´ванная вода,´
сода-вода, газирана вода

минера,´льная вода,´
минерална, кисела вода

натура,´льный фрукто,´вый сок

природан воћни сок

горя,´чий шокола,´д
топла чоколада

сигаре,´ты
цигарете

Да,´йте мне одну,´ па,´чку сигаре,´т

Дајте ми једну кутију/ паклицу цигарета

Есть ли у вас… ?
Имате... ?
зажига,´лка
упаљач

спи,´чки
шибицу

Вы ку,´рите?
Пушите?

Курю,´
Пушим

Не курю,´
Не пушим

Бро,´сил кури,´ть
Оставио сам цигарете

куре,´ние
пушење

сигаре,´та
цигарета

сига,´ра
цигара

па,´чка
кутија, паклица

блок
бокс

кури,´тельная тру,´бка
лула

мундшту,´к
муштикла

зажига,´лка
упаљач

креме,´нь для зажига,´лки

кремен за упаљач

таба,´к
дуван

пе,´пельница
пепељара, пиксла

Куре,´ние опа,´сно для здоро,´вья

Пушење озбиљно нарушава здравље

Оде,´жда, о,´бувь, аксессуа,´ры

Одећа, обућа, аксесоари

Я ищу,´ магази,´н
Тражим продавницу
же,´нской оде,´жды
женске одеће

мужско,´й оде,´жды
мушке одеће

де,´тской оде,´жды
дечије одеће

Я ношу,´ … размера
Носим број

костю,´м
одело

пла,´тье
хаљину

же,´нский костю,´м
женски костим

брю,´ки
панталоне

блу,´зку
блузу

руба,´шку, соро,´чку
кошуљу
 трусы,´
гаћице

бюстга,´льтер, ли,´фчик
грудњак, брусхалтер, прслуче

Я бы хоте,´л, -а
Хтео, -ла бих
помери,´ть
да пробам

э,´ти джи,´нсы
ове фармерице

э,´тот костю,´м
ово одело

э,´то пла,´тье
ову хаљину

Мне нра,´вится ...

Допада, -ју ми се..

Брю,´ки…
Панталоне су...
немно,´го (доста,´точно)
мало (доста)

тесны,´
тесне

широки,´
широке

Пла,´тье…
Хаљина је...
немно,´го (доста,´точно)
мало (доста)

дли,´нное
дуга

коро,´ткое
кратка

Э,´та соро,´чка/руба,´шка …?
Да ли је ова кошуља ?

хло,´пковая
памучна

шёлковая
свилена

Э,´тот сви,´тер/дже,´мпер…?
Да ли је овај џемпер/ пуловер ?

шерстяно,´й
вунен

из синте,´тики
синтетички

Я ищу,´ …
Тражим
о,´фисную; торже,´ственную оде,´жду
службену; свечану одећу

оде,´жду на ка,´ждый день

одећу за сваки дан

Бу,´дьте любез,´ны, да,´йте мне что-то

Будите љубазни дајте ми нешто

подеше,´вле
јефтиније

одна,´ па,´ра
један пар

разме,´р
број

разме,´р ме,´ньше
мањи број

разме,´р бо,´льше
већи број

Ж,´е,´нская оде,´жда и аксессуа,´ры

Женска одећа и аксесоари

блу,´за
блуза

ю,´бка
сукња

же,´нский костю,´м
женски костим

пиджа,´к
сако

пла,´тье
хаљина
с коро,´ткими рукава,´ми
са кратким рукавима

с дли,´нными рукава,´ми
са дугим рукавима

плащ
мантил

пальто,´
капут

ночна,´я руба,´шка/ночну,´шка
спаваћица

бельё
рубље

бюстга,´льтер, ли,´фчик
грудњак/ брусхалтер/ брус

колго,´ты
хулахоп

пере,´дник
кецеља

хала,´т
огртач

ша,´пка
капа

шля,´па
шешир
 шарф
шал

перча,´тки
рукавице

по,´яс
каиш; појас

же,´нская су,´мочка
женска ташна

портмоне,´, кошелёк
новчаник

очки,´
наочаре

Мужска,´я оде,´жда и аксессуа,´ры

Мушка одећа и аксесоари

соро,´чка, руба,´шка
кошуља

костю,´м
одело

жиле,´т, безрука,´вка
прслук, јелек

брю,´ки, штаны,´
панталоне

пиджа,´к
сако
однообо,´ротный
једноредни

двубо,´ротный
дворедни
джи,´нсы
фармерке/ фармерице

вельве,´товые штаны,´
сомотске панталоне

сви,´тер, дже,´мпер
џемпер/ пуловер

плащ
кишни мантил; огртач/ кабаница

зонт
кишобран

пальто,´
капут

ба,´бочка
лептир-машна

га,´лстук
кравата

ке,´пка
качкет

носки,´
чарапе

пижа,´ма
пижама
 бельё
рубље

ма,´йка
мајица, поткошуља

футбо,´лка
мајица,

трусы,´
гаћице

трость
штап

часы,´
сат

пу,´говица
дугме

бума,´жник
новчаник ,буђелар

па,´пка
фасцикла

чемода,´н
кофер

Де,´тская оде,´жда и игру,´шки

Дечија одећа и играчке

однора,´зовые пелёнки, па,´мперсы

једнократне пелене, памперси

со,´ска, буты,´лочка для молока,´

цуцла, флашица за млеко

буты,´лочка для еды,´

флашица за храњење

распашо,´нка
бенкица

ма,´йка
мајица, поткошуља

ша,´почка
капица

гре,´лка
термофор

перча,´тки, ва,´режки
рукавице

горшо,´к
ноша

лю,´лька
колевка

де,´тская крова,´тка
дечији креветац

де,´тская коля,´ска
дечја колица
 игру,´шка
играчка

погрему,´шка
звечка

ку,´кла
лутка

мяч
лопта

возду,´шный ша,´рик
балончић

О,´бувь
Обућа, ципеле

Я хочу,´ купить
Хоћу да купим
па,´ру о,´буви
један пар ципела

же,´нской
женских

мужско,´й
мушких

де,´тской
дечијих

Я бы хоте,´л
Хтео бих
разме,´р побо,´льше
већи број

разме,´р поме,´ньше
мањи број

па,´ру о,´буви разме,´ра

пар ципела број

Беру,´
Купићу их

Где я могу,´ почини,´ть ту,´фли?

Где могу да поправим ципеле?

Мо,´жете ли почини,´ть ту,´фли?

Да ли можете да ми поправите ципеле?

Ту,´фли/ боти,´нки
ципеле

ле,´тние
летње

зи,´мние
зимске

спорти,´вные
спортске

элега,´нтные
свечане/ елегантне

на ни,´зком каблуке,´
са ниском потпетицом

на высо,´ком каблуке,´
са високом потпетицом
 ко,´жаные
кожне

ба,´рхатные
од велура

полотня,´ные/тка,´невые
платнене

подо,´шва
ђон, пенџета

рези,´новая
гумени

подмётка
ђон

сапоги,´
чизме

дома,´шние ту,´фли
патофне

санда,´ли
сандале

шнурки,´
пертле

гутали,´н
ималин за ципеле

щётка
четка

ко,´жа
кожа
натура,´льная
природна

иску,´сственная
вештачка

свина,´я
свињска

теля,´чья
телећа

ко,´жаная ку,´ртка
кожна јакна

ткань/материа,´л
тканине/ материјали

Ско,´лько сто,´ит оди,´н метр?

Колико кошта један метар?

Какова,´ ширина,´?
Колика је ширина?

Мне ну,´жен метр …материа,´ла

Хоћу метра материјала

ткань
тканина
хло,´пковая/ хлопчатобума,´жная
памучна

шерстяна,´я
 вунена

шёлковая
свилена

льняна,´я
ланена

иску,´сственный шёлк
вештачка свила

натура,´льный шёлк
природна свила

ба,´рхат
сомот

подкла,´дка
постава

полоса,´тая/ в поло,´ску
пругаста

клетчатая/ в кле,´точку
карирана

лицева,´я сторона,´
лице тканине

обра,´тная сторона,´
наличје тканине

пря,´жа
пређа/ вуница

ковёр
ћилим, тепих

парфюме,´рия
парфимерија

духи,´
парфем

крем
крема
для лица,´
за лице

для рук
за руке

дневно,´й
дневна

ночно,´й
ноћна

для сухо,´й ко,´жи

за суву кожу

для жи,´рной ко,´жи

за масну кожу

для норма,´льной ко,´жи

за нормалну кожу

шампу,´нь
шампон

мы,´ло
сапун

одеколо,´н
колоњска вода

дезодора,´нт
дезодоранс

лак для ногте,´й

лак за нокте

губна,´я пома,´да
кармин/ руж за усне

каранда,´ш
оловка

каранда,´ш для подво,´дки

креон, алајнер

пу,´дра
пудер

бри,´тва (ле,´звие)
жилет

крем для бритья,´

крема/ паста за бријање

кра,´ска для воло,´с

фарба за косу

лак для воло,´с

лак за косу

бижуте,´рия, украшения
бижутерија, украси

пе,´рстень
прстен

зо,´лото, золото,´й
злато, златан

украше,´ние
украс (накит)

серебро,´, сере,´бряный
сребро, сребрн

се,´рьги/серёжки
минђуше

брасле,´т
наруквица

цепо,´чка
ланчић

подве,´ска
привезак

ожере,´лье, колье,´
огрлица

часы,´
сат/ часовник

ручны,´е часы,´
ручни сат/ часовник
 Изде,´лия для до,´ма
Производи за домаћинство

электри,´ческие прибо,´ры
електрични уређаји

Я бы хоте,´л, -а купи,´ть
Хтео, -ла бих да купим …

обе,´денный серви,´з
сервис за ручавање

телеви,´зор
телевизор

холоди,´льник
фрижидер

фритю,´рницу
фритезу

утю,´г
пеглу

пылесо,´с
усисивач

На како,´й срок гара,´нтия?

Колика је гаранција?

Я бы хоте,´л, -а получи,´ть гаранти,´йный тало,´н

Хтео, -ла бих гарантни лист

Покажи,´те мне, пожа,´луйста!

Покажите ми …, молим Вас!

Я возьму,´
Узећу …
э,´ту кофемо,´лку
овај млин за кафу

четы,´ре батаре,´йки
четири батерије

кофемо,´лка
млин за кафу

кофева,´рка
машина за прављење кафе

холоди,´льник
фрижидер
с ка,´мерой
са комором

морози,´льник
замрзивач

стира,´льная маши,´на
машина за прање веша

посудомо,´ечная маши,´на
машина за судове

электри,´ческая плита,´
електрична пећ/ штедњак

гриль
роштиљ
утю,´г
пегла

шве,´йная маши,´нка
машина за шивење

пылесо,´с
усисивач

микроволно,´вая печь, микроволно,´вка

микроталасна пећ

телеви,´зор
телевизор

анте,´нна
антена

видеомагнитофо,´н
видео-рикордер/ видео

видеокассе,´та
видео-касета

ра,´дио
радио

фотоаппара,´т
фотоапарат

батаре,´йка
батерија

лю,´стра
лустер

электри,´ческая ла,´мпочка
сијалица

конта,´кт
контакт/ спој

ште,´псель
утикач

выключа,´тель, руби,´льник
прекидач

ка,´бель
кабл

про,´вод
жица

предохрани,´тель
осигурач

электротабло,´
разводна табла

счётчик электри,´чества
струјомер

канцеля,´рия
канцеларија

пи,´сьменный стол
писаћи сто

шкаф
ормар/ орман
 стул
столица
на колёсиках
на точкићима

кре,´сло
фотеља

сто,´лик
сточић

библиоте,´ка
библиотека

компью,´тер
компјутер

ноутбу,´к, лапто,´п
лаптоп

электро,´нная записна,´я кни,´жка

електронски нотес

монито,´р
монитор

клавиату,´ра
тастатура

мы,´шка
миш

шрифт
фонт

па,´мять
меморија

DVD (ди-ви-ди) пле,´ер

DVD плејер

при,´нтер
штампач

ксе,´рокс
фотокопирни апарат

ска,´нер
скенер

моби,´льный телефо,´н
мобилни телефон

се,´ла батаре,´йка
испразнила се батерија

пи,´шущая маши,´нка
писаћа машина

канцеля,´рия
канцеларијски материјали

па,´пка
фасцикла

блокно,´т
нотес

насто,´льный календа,´рь
стони календар
 ша,´риковая ру,´чка
хемијска

па,´пка с раздели,´телями
фасцикла са преградама

печа,´ть
печат

се,´йф
сеф

ла,´стик
гумица за брисање

скре,´пка
спајалица

но,´жницы
маказе

копирова,´льная бума,´га
папир за копирање

кле,´й
лепак

сосу,´ды
судови

столо,´вый прибо,´р
прибор за јело

таре,´лка
тањир

глубо,´кая таре,´лка
тањир за супу

блю,´дце
тацна

кастрю,´ля
шерпа

про,´тивень
тепсија

сковорода,´
тигањ

ча,´йник
чајник

дже,´зва, ту,´рка
џезва за кафу

стака,´н (стекля,´нный)
чаша

кру,´жка, ча,´шка (для ча,´я, ко,´фе и др)

шоља

ло,´жка
кашика

ви,´лка
виљушка

нож
нож
серви,´з
сервис…
обе,´денный
за ручавање

ча,´йный
за чај

кофе,´йный
за кафу

Кни,´ги, газе,´ты, журна,´лы

Књиге, новине, часописи

Я ищу,´
Тражим …
слова,´рь
речник

грамма,´тику
граматику

Я хочу,´ купи,´ть
Хоћу да купим …
како,´й-то рома,´н
неки роман

календа,´рь
календар

журна,´л мо,´ды
модни часопис

ка,´рта го,´рода
план града

после,´дний но,´мер
последњи/ најновији број …

Когда,´ выхо,´дит... ?
Када излази … ?
э,´тот журна,´л
овај часопис

э,´та газе,´та
ова новина
Еженеде,´льно, ежеме,´сячно?
Недељно/ седмично или месечно?

Да,´йте мне
Дајте ми …
туристи,´ческий путеводи,´тель
један туристички водич

откры,´тку с ви,´дом…
једну разгледницу

две тетра,´дки
две свеске

Ско,´лько сто,´ит ?
Колико кошта … ?
кни,´га, уче,´бник
књига, уџбеник

слова,´рь
речник

спра,´вочник
приручник
 путеводи,´тель
водич

но,´мер
број

том
том

тира,´ж
тираж

экземпля,´р
примерак

изда,´ние
издање

изда,´тельство
издавачко предузеће/ кућа

географи,´ческая ка,´рта
географска карта

бума,´га
папир, хартија

печа,´ть, пре,´сса
штампа

кио,´ск
трафика/ киоск

газе,´та
новине

журна,´л…
....часопис
иллюстри,´рованный
илустровани

мо,´ды
модни

о те,´хнике
технички
статья,´
чланак

сообще,´ние
саопштење

рекла,´ма
реклама

заголо,´вок
наслов

обло,´жка
корица

ежедне,´вник
дневни лист

еженеде,´льник
недељник

ежеме,´сячник
месечник

Тамо,´жня
Царинарница
Па,´спортный контро,´ль
пасошка контрола

Из како,´й страны,´ Вы при,´были?

Из које земље долазите?

Я прие,´хал из
Долазим, -о из …

Росси,´и
Русији

Се,´рбии
Србији

Великобрита,´нии
Велике Британије

Предъяви,´те па,´спорт, пожа,´луйста!

Ваш пасош, молим!

Пожа,´луйста!
Изволте!

У меня,´ ... ви,´за

Имам … визу
туристи,´ческая
туристичку

транзи,´тная
транзитну

рабо,´чая
радну

многокра,´тная
вишекратну

Ско,´лько вас челове,´к?

Колико вас је?

Я сам, -а
Сам, -а сам

Путеше,´ствую
Путујем …
с супру,´гой
са својом супругом

с супру,´гом
са својим супругом

с семьёй
са породицом

с туристи,´ческой гру,´ппой
са групом туриста

Запо,´лните, пожа,´луйста!
Попуните …, молим Вас!

э,´тот бланк/ формуля,´р

овај формулар

э,´ту деклара,´цию
ову пријаву

Какова,´ цель?
Који је разлог/ циљ … ?
ва,´шего путеше,´ствия
вашег путовања
 ва,´шего пре,´бывания
вашег боравка

я тури,´ст
долазим као туриста

рабо,´та
посао

командиро,´вка
службени пут

ча,´стный визи,´т
приватна посета

учёба
учење

Отправля,´емся… Отправля,´юсь…
Одлазимо … Одлазим …
на экску,´рсию
на екскурзију

на о,´тдых
на одмор

на рабо,´ту
пословно

рабо,´тать
да радим, -о

учи,´ться
да учим, -о

на конфере,´нцию
на конференцију

на состяза,´ние
на такмичење

Пожа,´луйста, запо,´лните э,´то.

Молим Вас, попуните ово.

Пожа,´луйста, запо,´лните э,´тот бланк.

Молим Вас, попуните овај формулар.?

Ваш па,´спорт, пожа,´луйста.

Покажите Ваш пасош, молим Вас.

У меня,´ (нас) есть приглаше,´ние

Имам, -о позив
от дру,´га
пријатеља

на делову,´ю встре,´чу
на пословни састанак

Ско,´лько вре,´мени бу,´дете в стране,´?

Колико остајете/ намеравате да останете?

В стране,´ оста,´нусь
Остаћу, остаћемо у земљи …
на неде,´лю
недељу дана

на две неде,´ли
две недеље

на ме,´сяц
месец дана
 на пол го,´да
шест месеци

Э,´то мой пе,´рвый прие,´зд.

Ово је моја прва посета.

Да,´йте мне, пожа,´луйста, друго,´й бланк деклара,´ции.

Могу ли да добијем још један формулар?

Покажи,´те, пожа,´луйста, как заполня,´ть э,´тот бланк.

Молим Вас, помозите ми да попуним формулар.

Вот мой па,´спорт.

Ево мог пасоша.

У нас совме,´стный па,´спорт.

Имамо заједнички пасош.

Поста,´вьте мне, пожа,´луйста, штамп в па,´спорт.

Молим Вас, ударите ми печат у пасош.

Жела,´ем вам прия,´тного пребыва,´ния в на,´шей стране,´

Пријатан боравак у нашој земљи

Проходи,´те, пожа,´луйста!
Прођите, молим Вас!

Посо,´льство Росси,´йской Федера,´ции

Амбасада Руске Федерације

Посо,´льство Се,´рбии
Амбасада Србије

ко,´нсульство
конзулат

печа,´ть
печат

вход
улаз

вы,´ход
излаз

Тамо,´женный контро,´ль
Царински преглед/ контрола

У вас есть что предъяви,´ть?

Имате ли нешто да пријавите?

Ско,´лько у вас с собо,´й де,´нег?

Колико новца имате?

У вас есть с собо,´й нарко,´тики?

Да ли носите наркотике?

У вас есть с собо,´й це,´нные ве,´щи?

Имате ли скупоцене предмете?

У меня,´ с собо,´й до,´лларов…

Носим … долара

У меня,´ 500 до,´лларов в доро,´жных че,´ках.

Имам 500 долара у путничким чековима.

У меня,´ нет с собо,´й

Не преносим …

нарко,´тиков
наркотике
 це,´нных веще,´й
скупоцене предмете

Э,´то не разрешено,´
То није дозвољено …
ввози,´ть
да се унесе

вы,´возить
да се изнесе

Вам ну,´жно заплати,´ть тамо,´женную по,´шлину

Треба да платите царину

Ско,´лько я до,´лжен заплати,´ть?

Колику царину треба да платим?

Э,´ти ве,´щи мы конфиску,´ем

Ове ствари се конфискују

У меня,´ нет ничего,´ для деклари,´рования

Немам ништа да пријавим

У меня,´ есть разреше,´ние на ввоз/вы,´воз э,´того това,´ра

Имам дозволу за увоз/извоз ове робе

Э,´то пода,´рки (для мои,´х друзе,´й)

То су поклони(за моје пријатеље)

Ско,´лько сигаре,´т (буты,´лок алкого,´ля)

Колико цигарета(боца/ флаша алкохола) …

разрешено,´ провози,´ть
је дозвољено пренети

беспо,´шлинно
се не царини

Я заплати,´л, -а по,´шлину
Платио, -ла сам царину

Ваш автомоби,´ль застрахо,´ван?

Да ли су вам осигурана кола?

Покажи,´те страхо,´вку автомоби,´ля!

Покажите осигурање за кола!

Пожа,´луйста, чек/квита,´нцию
Изволте рачун

У меня автомоби,´ль застрахо,´ван

Имам осигурање за кола

Э,´то Ваш бага,´ж?

Да ли је ово ваш пртљаг?

Вот мои,´ чемода,´ны.

Ово су моји кофери.

У меня,´ то,´лько предме,´ты ли,´чного по,´льзования.

Имам само личне ствари.

Э,´та видеока,´мера для ли,´чного по,´льзования.

Ово је видеокамера за моју личну употребу.

Э,´то сто,´ит о,´коло 200 до,´лларов США.

Кошта око 200 америчких долара.

Откро,´йте !
Отворите …!
э,´тот чемода,´н
 овај кофер

э,´ту су,´мку
ону торбу

ба,´гажник
пртљажник
Бага,´ж осмотрен
Пртљаг је прегледан

Что э,´то?
Шта је ово?

Прошу,´ Вас пройти,´ за мной!

Молим Вас, пођите са мном!

Подожди,´те здесь, пожа,´луйста!

Сачекајте овде, молим Вас!

Где я могу,´ поменя,´ть валю,´ту?

Где могу да променим новац?

Скажи,´те, где я могу,´ найти,´ обме,´нный пункт?

Молим вас, где могу да нађем мењачницу?

Я хочу,´ обменя,´ть 100 е,´вро.

Желим да заменим 100 евро.

Мне ну,´жно обрати,´ться в росси,´йское посо,´льство

Желим да се јавим руској амбасади

Протесту,´ю
Противим се

Извини,´те, я не знал, -а
Извините. Нисам знао, -ла

тамо,´жня
царинарница/ царина

грани,´ца
граница

КПП (контро,´льно-пропускно,´й пункт), па,´спортный контро,´ль

пасошка контрола

поли,´ция
полиција

полице,´йский
полицајац

тамо,´женник
цариник

па,´спорт
пасош

пра,´во на пребыва,´ние
дозвола за боравак

продле,´ние пребыва,´ния
продужавање боравка

пребыва,´ние
боравак

ме,´сто пребыва,´ния
место боравка/ пребивалиште

постоя,´нное пребыва,´ние
стални боравак
нелега,´льный, незако,´нный
илегалан, незаконит

зако,´нный
законит

штраф
казна

бланк, формуля,´р
формулар

деклара,´ция
пријава

деклари,´ровать
пријавити, пријавим

по,´шлина
царина

подлежа,´щий
који подлеже

по,´шлине
царињењу

беспо,´шлинный
који не подлеже царињењу

разрешено,´
дозвољено је

запрещено,´
забрањено је

ввози,´ть
увозити

вывози,´ть
извозити

страхо,´вка
осигурање

иммиграцио,´нная слу,´жба
служба за странце

сотру,´дник иммиграцио,´нной слу,´жбы

службеник у служби за странце

разреше,´ние
дозвола

на ввоз/вы,´воз
за увоз/ извоз

чек/квита,´нция
рачун/ потврда

Тра,´нспорт
Саобраћај

Путеше,´ствие на автомоби,´ле
Путовање аутомобилом

Когда,´/ На како,´е вре,´мя уезжа,´ешь, -те?

Када /На колико (времена) одлазиш, -те?

Когда,´ вернёшься, вернётесь?

Када се враћаш, -те?
Прибыва,´ем
Стижемо …
в часа,´/часо,´в
у … сата, -и

за,´втра ве,´чером
сутра увече

послеза,´втра
прекосутра

Э,´та доро,´га ведёт к... ?

Да ли је ово пут за …?

Извини,´те, по како,´й доро,´ге прое,´хать к…?

Извините, који је пут за … ?

Э,´то ве,´рная доро,´га к ..?

Је л’ово прави пут за …?

Не могли,´ бы Вы объясни,´ть как мы мо,´жем дое,´хать… , пожа,´луйста?

Можете ли да ми објасните како да стигнем до …?

Вы е,´дете непра,´вильно
Кренули сте погрешним путем

Езжа,´йте напра,´во до конца,´ доро,´ги и пото,´м сверни,´те

Возите право до краја пута и онда скрените …
нале,´во
лево

напра,´во
десно

Продолжа,´йте е,´хать по э,´той доро,´ге и дое,´дете до...

Продужите овим путем и стићи ћете до…

Езжа,´йте пря,´мо
Идите право

Далеко,´ ли ?
Да ли је далеко …?

Далеко,´ отсю,´да
Далеко је одавде

Бли,´зко
Близу је

Кака,´я доро,´га ведёт из го,´рода?

Који пут води из града?

Ско,´лько киломе,´тров
Колико километара
от…. до?
има од … до …?

Где есть парко,´вка?

Где има паркинга?

автомоби,´ль/авто/маши,´на
аутомобил/ ауто/ кола

путеше,´ствие
путовање

магистра,´ль
магистрала/ главни пут

доро,´га, шоссе,´
пут

парко,´вка
паркинг

про,´бка
закрчење

доро,´жная та,´кса
путарина

права,´ на вожде,´ние
саобраћајна дозвола

уча,´сток подо льдом

деоница под ледом

пра,´вила движе,´ния
саобраћајни прописи

Бензоколо,´нка
Бензинска пумпа

Где ближа,´йшая бензоколо,´нка, пожа,´луйста?

Где је најближа бензинска пумпа, молим Вас?

Нале,´йте мне ... ли,´тра/ли,´тров!

Сипите ми … литра, литара …!
бензи,´на
бензина

свинцо,´вого, АИ
оловног

бессвинцо,´вого, Е
безоловног

ди,´зеля
дизела

Нале,´йте мне бензи,´на на 10 евро, пожалуйста!

Сипите ми бензин за 10 евра, молим Вас!

Напо,´лните мне бак, пожа,´луйста!

Напуните ми резервоар, молим Вас!

Да,´йте мне, пожа,´луйста

Дајте ми …, молим Вас

мото,´рное ма,´сло
моторно уље

антифри,´з
антифриз

дистилиро,´ванную во,´ду
дестиловану воду

тормозну,´ю жи,´дкость
кочионо уље

Помо,´йте мою,´ маши,´ну, пожа,´луйста!

Оперите ми кола, молим Вас!

У меня,´ зако,´нчился бензи,´н/ то,´пливо

Нестао ми је бензин/ гориво

Накача,´йте ши,´ны, пожа,´луйста

Да ли бисте ми напумпали гуме?

Автомоби,´льная ава,´рия
 Саобраћајна несрећа/ незгода

У меня,´ ДТП, столкнове,´ние

Имао сам удес/ судар

Он меня,´ уда,´рил
Он ме је ударио

Он е,´хал
Возио је
о,´чень бы,´стро
јако брзо

У меня,´ была,´ ско,´рость...

Возио сам (брзином од)…
киломе,´тров в час
километара на час

Вы превы,´сили ско,´рость
Прекорачили сте брзину

Извини,´те, э,´то мо,´я вина,´

Извините, ја сам крив, -а

Я не винова,´т, -а
Нисам крив, -а

Не ви,´дел, -а зна,´ка
Нисам видео, -ла знак

Како,´й штраф?
Колика је казна?

Я заплачу,´
Платићу

Отка,´зываюсь плати,´ть
Одбијам да платим

Я подпишу,´
Потписаћу

Не бу,´ду подпи,´сывать
Нећу потписати

Мне ну,´жен
Треба ми …

перево,´дчик
преводилац

адвока,´т
адвокат

представи,´тель на,´шего посо,´льства

редставник наше амбасаде

Вы,´зовите !
Позовите …!
«ско,´рую по,´мощь»
кола хитне помоћи

доро,´жную поли,´цию
саобраћајну полицију

по,´мощь на доро,´ге
помоћ на путу

Есть ра,´неные
Има поврећених
Господи,´н (госпожа,´) ра,´нен, -а
Господин (госпођа) је повређен, -а

Не дви,´гайте его,´, её!

Не померајте га (је)!

В каку,´ю больни,´цу вы его,´ (её) отвезёте?

У коју болницу га (је) возите?

Я нахожу,´сь на шоссе,´ А235

Налазим се на путу А235

Пришли,´те, ... пожа,´луйста!

Пошаљите …, молим Вас!
меха,´ника
механичара

доро,´жную по,´мощь
помоћ на путу

Попа,´л, -а в ава,´рию
Доживео је несрећу

Не могли,´ бы Вы мне одолжи,´ть

Да ли бисте ми позајмили/ дали…
ключ
кључ

насо,´с
пумпу

трос
сајлу

штрафова,´ть, штраф
казнити, казна

установи,´ть штраф
одредити казну

катастро,´фа, ава,´рия, ДТП, столкнове,´ние

несрећа, саобраћајна несрећа, удес

попа,´сть в ава,´рию
доживети/ имати удес

доро,´жная поли,´ция
саобраћајна полиција

сотру,´дник доро,´жной поли,´ции

саобраћајни полицајац, саобраћајац

Автосе,´рвис
Аутосервис

Есть ли вблизи,´ автосе,´рвис? светлима

Има ли сервиса у близини?
тормоза,´ми
Не могу,´ завести,´ кочницама
Не могу да упалим

У меня,´ пробле,´ма с Замени,´те, пожа,´луйста!

Имам проблем са … Промените …, молим Вас!
дви,´гателем, мото,´ром ма,´сло
мотором уље

электри,´чесвом све,´чи
струјом свећице

фа,´рами реме,´нь
ремен/ каиш
пере,´днее стекло,´, лобово,´е стекло,´
Каки,´е запча,´сти у вас есть? шорефшајбна
Које резервне делове имате?
дво,´рник
Мо,´жете ли вы нам помо,´чь? брисач
Можете ли да нам помогнете?
бага,´жник
Я спешу,´ пртљажник
Журим
крыло,´ (автомоби,´ля)
Прове,´рьте, пожа,´луйста! блатобран
Проверите …, молим Вас!
табли,´чка с но,´мером маши,´ны
аккумуля,´тор регистарски број
акумулатор
руль
ма,´сло волан
уље
то,´рмоз
тормозну,´ю жи,´дкость кочница
кочионо уље
ручно,´й то,´рмоз
ши,´ны ручна кочница
гуме
педа,´ль га,´за
Мне нужна,´ педала за гас
Треба ми …
но,´вая ши,´на спидо,´метр
нова гума брзиномер

но,´вая свеча,´ да,´тчик у,´ровня то,´плива

нова свећица мерач бензина

Я проколо,´л ши,´ну ши,´на

Пробушио сам гуму гума

Да, испра,´вьте его,´ (её) нака,´чивать ши,´ны

Да, поправите га (је) пумпати гуме

мастерска,´я дви,´гатель, мото,´р

радионица мотор

поврежде,´ние кры,´шка цели,´ндра

квар глава/ поклопац цилиндра

ремо,´нт сегме,´нт, часть

ремонт, поправка сегмен(а)т, део

выхлопна,´я труба,´ по,´ршень

ауспух клип

бак кла,´пан, ве,´нтиль

резервоар вентил

зе,´ркало за,´днего ви,´да карбюра,´тор

ретровизор карбуратор

кре,´сло коро,´бка скоросте,´й

седиште кутија мењача

реме,´нь безопа,´сности насо,´с для ма,´сла

појас пумпа за уље

светово,´й индика,´тор насо,´с для воды,´

светлосни индикатор пумпа за воду

ку,´зов насо,´с для бензи,´на

каросерија пумпа за бензин

шасси,´ аккумуля,´тор
шасија акумулатор
 да,´льний свет
свеча,´ дуга светла
свећица
ключ зажига,´ния
пере,´дние фа,´ры кључ за покретање, паљење
предња светла/ фарови
распредели,´тель то,´ка
габари,´ты разводник струје
габарити
запасны,´е ча,´сти
бли,´жний свет резервни делови
кратка светла

Путеше,´ствие на авто,´бусе
Путовање аутобусом

Извини,´те, где нахо,´дится авто,´бусная ста,´нция?

Молим Вас, где се налази аутобуска станица?

Во ско,´лько часо,´в отбыва,´ет авто,´бус в

У колико сати креће аутобус за …?
Белгра,´д
Београд

Извини,´те, где я могу,´ купи,´ть биле,´т?

Молим Вас, где да купим карту?

Да,´йте мне до… , пожа,´луйста…!

Дајте ми, молим Вас, … за …!
оди,´н биле,´т
једну карту

биле,´т туда,´ и обра,´тно

повратну карту

Мо,´жно мне расписа,´ние, пожа,´луйста?

Могу ли да добијем ред вожње?

Э,´то де,´йствующее расписа,´ние авто,´бусов?

Да ли је овај ред вожње аутобуса важећи?

Когда,´ прибыва,´ем?
Када стижемо?

Где мы остано,´вимся?
Где ћемо стајати?

Да,´йте мне бага,´ж, пожа,´луйста!

Дајте ми пртљаг, молим Вас!

авто,´бусная ста,´нция
аутобуска станица

шофёр
шофер, возач

бага,´жник
пртљажник

бага,´ж
пртљаг

Путеше,´ствие на по,´езде
Путовање возом

Где нахо,´дится железнодоро,´жная ста,´нция?

Где се налази железничка станица?

Во ско,´лько часо,´в отхо,´дит по,´езд ?

У колико сати имам воз …?
в Подго,´рицу
 за Подгорицу
С како,´го перро,´на отхо,´дит по,´езд ?
Са ког колосека креће воз …?
в Ниш
за Ниш
На како,´й перро,´н прибыва,´ет по,´езд
На који колосек стиже воз
из Москвы,´?
из Лондона?
Во ско,´лько прибыва,´ет по,´езд из... ?
У колико сати долази воз из …?

Да,´йте мне, пожа,´луйста, ... до...!

Дајте ми, молим Вас, … за …!
оди,´н биле,´т
једну карту

два биле,´та
две карте

оди,´н биле,´т туда,´ и обра,´тно

једну повратну карту

два биле,´та туда,´ и обра,´тно

две повратне карте

пе,´рвый класс
прву класу

второ,´й класс
другу класу

для куря,´щих
за пушаче

для некуря,´щих
за непушаче

Хоте,´л, -а бы заброни,´ровать спа,´льное ме,´сто

Желим да резервишем једно место за спвање, кушет

Хоте,´л бы
Желим …
ве,´рхнюю по,´лку
кревет одозго/ горе

ни,´жнюю по,´лку
кревет одоздо/ доле

Э,´то … по,´езд?
Да ли је воз … ?
пассажи,´рский
путнички

скоростно,´й
експресни

Ну,´жно ли мне де,´лать переса,´дку?

Да ли треба да преседам/ мењам воз?

Извини,´те, когда,´ сле,´дующий по,´езд до...?

Молим Вас, када је следећи воз до …?

В како,´м ваго,´не моё ме,´сто?

У ком вагону је моје седиште?

Где моё ме,´сто?

Где је моје седиште?

Здесь свобо,´дно?
Је л’слободно ?
Свобо,´дны ли э,´ти места,´?
Да ли су ова места слободна?

Здесь свобо,´дно?
Је ли ово место заузето?

Бою,´сь, э,´то моё ме,´сто.

Мислим да је ово моје седиште.

Я предпочит,´аю ме,´сто у окна,´.

Радије бих седео до прозора.

Здесь о,´чень жа,´рко.

Овде је веома вруће.

Мо,´жно откры,´ть окно,´?

Смем ли да отворим прозор?

Мо,´жно ли закури,´ть?
Могу ли да запалим?

Ско,´лько вре,´мени бу,´дем здесь стоя,´ть?

Колико се задржавамо?

Когда,´ пребыва,´ем?
Када ћемо стићи?

Я потеря,´л, -а биле,´т
Изгубио, -ла сам карту

Я е,´ду в ..
Путујем за
Бу,´дву
Будву

Я сел в по,´езд во Льво,´ве

Попео, -ла сам се у Лавову

Я пропусти,´л свою,´ ста,´нцию

Пропустио, -ла сам станицу

Я опозда,´л на по,´езд. Когда,´ бу,´дет сле,´дующий?

Побегао ми је воз. Када је следећи полазак?

Э,´тот по,´езд до Ге,´рцег Но,´ви?

Је ли ово воз за Херцег Нови?

Э,´то прямо,´й по,´езд?

Је ли ово директан воз?

Э,´то экспре,´сс или электри,´чка?

Је ли ово експресни или локални воз?

Где нахо,´дится платфо,´рма но,´мер 1?

Где је први колосек?

На како,´й остано,´вке мне выходи,´ть?

На којој станици треба да сиђем?

Я выхожу,´ на сле,´дующей остано,´вке.

Силазим на следећој станици.

Останови,´те здесь, пожа,´луйста.

Станите овде, молим Вас.

Ско,´лько остано,´вок отсю,´да?

Колико још има станица одавде?

Не кури,´те здесь.
Молим Вас, немојте пушити овде.

Здесь не ку,´рят.
Пушење је забрањено.

Пожа,´луйста, отключите все электро,´нные устро,´йства.

Молим Вас, искључите све електронске уређаје.

Извини,´те, э,´то не Ва,´ше купе,´.

Извините, али ово није Ваш купе.

бага,´жная се,´тка
полица за пртљаг

вре,´мя отправле,´ния
време поласка

путь
колосек

зал ожида,´ния
чекаоница

вход
улаз

вы,´ход
излаз

стоп-кран
кочница за случај опасности

по,´езд
воз

отправле,´ние
одлазак

прибы,´тие
долазак

заде,´ржка
заустављање

зал ожида,´ния
чекаоница

гардеро,´б
гардероба

расписа,´ние
возни ред/ ред вожње

спа,´льный ваго,´н
спаваћа кола

ваго,´н-рестора,´н
вагон-ресторан

для куря,´щих
за пушаче

для не,´курящих
за непушаче

конду,´ктор, проводни,´к
кондуктер

по,´лка, ко,´йка
кревет

Путеше,´стве на корабле,´
Путовање бродом

Извини,´те, где прича,´л?

Молим Вс, где је пристаниште?

Когда,´ отбыва,´ет кора,´бль (паро,´м) до (от)?

Када креће брод(трајект) за (из) …?

Где я могу,´ сесть на кора,´бль?

Где могу да се укрцам на брод?

Во ско,´лько отча,´лит кора,´бль?

Када брод испловљава?

Когда,´ поса,´дка?
Када се укрцавамо?

Один биле,´т, (... билета) до...., пожалуйста!

Молим Вас, једну карту (… карте, карата) за …!

Мне нужна,´ каю,´та на пятеры,´х

Кабину за петоро

Мне нужна,´ каю,´та

Хтео, -ла бих кабину …
в пе,´рвом кла,´ссе
у првој класи

во второ,´м кла,´ссе
у другој класи

Я на маши,´не. Хотел бы заплати,´ть и за автомоби,´ль

Колима сам. Хтео бих да платим и за кола

Ско,´лько дли,´тся путеше,´ствие?

Колико траје путовање?

На како,´й па,´лубе..?
На којој палуби је …?
моя,´ каю,´та
моја кабина

бассе,´йн
базен

Проводи,´те меня,´ до каю,´ты, пожа,´луйста.

Mолим Вас, покажите ми где је моја кабина.

Пода,´йте мне за,´втрак в каю,´ту, пожа,´луйста.

Желео бих да доручкујем у својој кабини.

Я хоте,´л бы зарезерви,´ровать шезло,´нг на па,´лубе.

Желим да резервишем лежаљку на палуби.

Во ско,´лько мо,´жно пообе,´дать?

У колико сати је вечера?

Что это за о,´стров (прича,´л)?

Које је ово острво (пристаниште)?

Когда,´ отплыва,´ем?
Када ћемо отпловити?

Я бы хоте,´л поговори,´ть с ...

Хтео бих да говорим са …
капита,´ном
капетаном

кем-то из экипа,´жа
неким из посаде

Отку,´да я могу,´ позвони,´ть?

Одакле могу да телефонирам?

Где я могу,´ найти,´ врача,´?

Где могу да нађем лекара?

У меня,´ морска,´я боле,´знь

Патим од морске болести

спаса,´тельная шлю,´пка
чамац за спасавање

спаса,´тельный жиле,´т
прслук за спасавање

кора,´бль
брод

паро,´м
трајект/ ферибот

я,´корь
сидро

ма,´чта
јарбол

спаса,´тельная шлю,´пка
чамац за спасавање

спаса,´тельный жиле,´т
прслук за спасавање

броса,´ть я,´корь
бацати/ спуштати сидро

порт/прича,´л
лука / пристаниште

экску,´рсия на корабле,´
излет/ екскурзија бродом

экипа,´ж
посада

моря,´к
морнар

мо,´ре
море
споко,´йное
мирно

взволно,´ванное
узбуркано

бу,´рное
бурно

мая,´к
светионик

волне,´ние
таласање

во,´лны
таласи

ве,´тер
ветар

Путеше,´ствие на самолёте
Путовање авионом
Где нахо,´дится представи,´тельство ?
Где се налази представништво …?
Аэрофло,´та
Аерофота

Ята
ЈАТ

авиокомпа,´нии
авиокомпаније …

Мне ну,´жен биле,´т до...

Треба ми карта за …

Да,´йте мне ме,´сто

Дајте ми место …
ря,´дом с око,´шком
до прозора

в середи,´не сало,´на
у средини

у вы,´хода
до пролаза

Каки,´е ре,´йсы есть в...

Када има летова за …?

Я заброни,´ровал, -а биле,´т на рейс

Резервисао, -ла сам место за лет …

Я - транзи,´тный пассажи,´р до Нью-Йорка.

Ја сам у транзиту за Њујорк.

Когда,´ сле,´дующий ре,´йс до Нью-Йорка?

Када полази следећи лет за Њујорк?

Э,´то прямо,´й рейс?

Да ли је то директан лет?

Самолёт де,´лает поса,´дку в друго,´м го,´роде?

Да ли авион слеће у још неком граду?

Каки,´е ре,´йсы есть до Нью-Йорка?

Који летови иду за Њујорк?

Ско,´лько сто,´ит биле,´т?

Колико кошта карта?

Ско,´лько сто,´ит биле,´т до Ло,´ндона?

Колико кошта карта за Лондон?

Есть ли каки,´е-нибудь ски,´дки?

Има ли попуста?

Оди,´н биле,´т би,´знес-кла,´сса, пожа,´луйста.

Молим Вас, једну карту у бизнис класи.

Биле,´т туда,´ и обра,´тно, пожа,´луйста.

Молим Вас, једну повратну карту.

Когда,´ мне ну,´жно быть в аэропорту,´?

Када треба да дођем на аеродром?

Во ско,´лько ну,´жно зарегистри,´роваться?

У колико сати је чекирање?

Во ско,´лько отправля,´ется рейс?

У колико сати авион полеће?
Во ско,´лько мы прибыва,´ем?
Када стижемо?

Когда,´ мы взлети,´м/подни,´мемся в во,´здух?

Када ћемо полетети/ узлетети?

Когда,´ мы должны,´ приземли,´ться?

Када треба да слетимо?

Ско,´лько вре,´мени дли,´тся полёт?

Колико сати траје лет?

На сего,´дня все биле,´ты про,´даны.

Све карте за данас су распродате.

Поста,´вить Вас на лист ожида,´ния?

Хоћете ли да Вас ставим на листу чекања?

Вы хоти,´те ме,´сто у о,´кна или у прохо,´да?

Хоћете ли седиште до прозора или до пролаза?

Я хочу,´ верну,´ть биле,´т до Ло,´ндона.

Хоћу да откажем карту за Лондон.

Я хочу,´ отмени,´ть брони,´рование.

Хоћу да откажем своју резервацију.

Когда,´ начина,´ется поса,´дка?

Када почиње укрцавање?

С како,´го вы,´хода происхо,´дит поса,´дка на э,´тот рейс?

Са ког излаза полази овај лет?

Где вы,´ход но,´мер 1?

Где је излаз један?

Э,´тот рейс отпра,´вится во,´время?

Креће ли авион на време?

Каки,´е-нибудь ре,´йсы заде,´рживаются?

Има ли кашњења?

Я хоте,´л бы заброни,´ровать ме,´сто в сало,´не для куря,´щих.

Резервишите ми седиште у одељку за пушаче.

Ско,´лько мне мо,´жно брать багажа,´?

Колико пртљага смем да понесем?

Ско,´лько ну,´жно заплати,´ть за переве,´с багажа,´?

Колико треба да платим за вишак пртљага?

Да,´йте, пожа,´луйста, квита,´нцию.

Молим Вас, дајте ми рачун.

У меня,´ нет багажа,´.

Немам пртљаг.

У меня,´ два предме,´та ручно,´й кла,´ди.

Имам два комада ручног пртљага.

У Вас сли,´шком мно,´го ручно,´й кла,´ди.

Имате вишак ручног пртљага.

Где регистра,´ция багажа,´?

Где се предаје пртљаг?

Где мо,´жно получ,´ить бага,´ж?

Где могу да подигнем свој пртљаг?

Вот моя,´ бага,´жная квита,´нция.

Ево моје потврде.
Я не могу,´ найти,´ свой бага,´ж.
Не могу да нађем свој пртљаг.

Мне не вы,´дали бага,´жную квита,´нцию при регистра,´ции.

Нисам добио потврду када сам предао пртљаг.

Мой бага,´ж повреждён, и не,´которых веще,´й не хвата,´ет.

Мој пртљаг је оштећен и недостају ми неке ствари.

Где мо,´жно найти,´ носи,´льщика?

Где могу да нађем носача?

Вот мой бага,´ж.

Ово је мој пртљаг.

Пожа,´луйста, отнеси,´те э,´ти ве,´щи к стоя,´нке такси,´.

Молим Вас, однесите овај пртљаг до такси станице.

Бу,´дьте осторо,´жны, пожа,´луйста. В багаже,´ есть хру,´пкие предме,´ты.

Ломљиво је. Молим Вас, пажљиво то носите.

Мы сообщи,´м, когда Ваш бага,´ж доста,´вят.

Обавестићемо Вас када стигне Ваш пртљаг.

Пожа,´луйста, снимите о,´бувь.

Молим Вас, скините ципеле.

Внима,´ние!
Пажња!

Объявля,´ется поса,´дка на рейс но,´мер 120.

Почело је укрцавање за лет број 120.

Где э,´то ме,´сто?

Где је ово седиште?

Не могли,´ бы Вы поменя,´ться со мно,´й места,´ми?

Можемо ли да заменимо седишта?

Не могли,´ бы Вы принести,´ мне одея,´ло?

Донесите ми, молим Вас, ћебе.

Принеси,´те, пожа,´луйста, буты,´лку пи,´ва.

Молим Вас, донесите ми флашу пива.

Мо,´жно мне ещё оди,´н напи,´ток?

Могу ли да добијем још једно пиће?

Я хоте,´л бы заказа,´ть напи,´тки.

Желим да наручим нешто за пиће.

Принеси,´те ча,´ю, пожа,´луйста.

Молим Вас, донесите ми чај.

Вы мо,´жете перевести,´ э,´то на англи,´йский?

Можете ли да преведете то на енглески?

Мне пло,´хо.
Мука ми је.

Мо,´жно мне отки,´нуть спи,´нку?

Смем ли да завалим седиште?

Пристегни,´те ремни,´.
Вежите појасеве.

взлётная полоса,´
писта

полёт
лет
опозда,´ние
кашњење лета

вы,´ход к самолёту
излаз ка авиону

реме,´нь
појас

доба,´вочный бага,´ж
додатни пртљаг

экипа,´ж
посада

пило,´т
пилот

стюа,´рд
стјуард

стюарде,´сса
стјуардеса

взлёт
полетање, полетати/ узлетати

приземле,´ние
слетање

приземля,´ться
слетати

В го,´роде
У граду

Где нахо,´дится ...?

Где се налази …?
центр го,´рода
центар града

мэ,´рия
општина

полице,´йское управле,´ние
полицијска станица

Как мне добра,´ться... ?

Како да стигнем … ?
до э,´того а,´дреса
на ову адресу

до э,´той у,´лицы
до ове улице

до посо,´льства Росси,´и
до руске амбасаде

Я заблуди,´лся, заблуди,´лась
Изгубио, -ла сам се

Покажите мне на ка,´рте, пожа,´луйста!

Покажите ми на плану/ карти,молим Вас!

где нахо,´дится э,´тот при,´город

где се налази ово предграђе

куда,´ я до,´лжен пойти,´

где треба да одем
 где мой оте,´ль/гостиница
где је мој хотел

где живёте
где живите

Объясни,´те мне, е,´сли не тру,´дно,...

Објасните ми, ако Вам није тешко, …

опя,´ть/ещё раз/сно,´ва
поново/опет

подро,´бнее/дета,´льнее
подробније/детаљније

Бюро,´ и о,´фисы
Представништва и службе

ОВИР
Пријавно-одјавна служба

Бюро,´ нахо,´док
Изгубљене ствари

Туристи,´ческое аге,´нство
Туристичка агенција

Спра,´вочная
Информације

го,´род
град

при,´город
предграђе

кварта,´л
кварт /четврт/ део града

столица
главни град/ престоница

райо,´н
рејон/ област

у,´лица с односторо,´нним движе,´нием

једносмерна улица

объе,´зд
обилазница

бульва,´р
булевар

перекрёсток
раскрсница

светофо,´р
семафор

доро,´жный знак
саобраћајни знак

пешехо,´дный перехо,´д
пешачки прелаз

тротуа,´р
тротоар

алле,´я
алеја/ стаза/ дрворед
пло,´щадь
трг

больни,´ца
болница

вы,´ставка
изложба

я,´рмарка
велика изложба/ сајам/ вашар

университе,´т
универзитет

теа,´тр
позориште

Парла,´мент
Скупштина

торго,´вый центр
тржни центар

музе,´й
музеј

худо,´жественная галере,´я
уметничка галерија

база,´р
пијаца

телеви,´дение
телевизија

радио(ста,´нция)
радио (станица)

апте,´ка
апотека

Метро,´
Метро

Извини,´те, кака,´я ближа,´йшая ста,´нция метро,´?

Молим Вас, где је најближа станица метроа?

Мне нужна,´
Треба ми …
ка,´рта метро,´
карта за метро

биле,´т на одну,´ пое,´здку

карта у једном правцу

биле,´т на две пое,´зкди

повратна карта

Мне ну,´жно добра,´ться до...

Треба да стигнем до …

Как скоре,´е всего,´ добра,´ться до... ?

Како најбрже да стигнем до …?

Сади,´тесь на э,´ту ли,´нию!

Узмите ову линију!

Здесь сде,´лайте переса,´дку!

Овде узмите другу линију!
Э,´та Ва,´ша ста,´нция
То је ваша станица

Такси,´
Такси

Такси,´! Вы свобо,´дны?
Такси! Да ли сте слободни?

Мо,´жете ли меня,´ отвезти,´?

Можете ли да ме одвезете …?
в оте,´ль/гости,´ницу
до хотела …

по э,´тому а,´дресу
на ову адресу

Скоре,´е, е,´сли мо,´жно!

Мало брже, ако може!

Я спешу,´
Журим

Пожа,´луйста, останови,´тесь здесь!

Молим Вас, станите овде!

Авто,´бус
Аутобус

Где остано,´вка авто,´буса но,´мер?

Где је станица аутобуса број …?

Како,´й авто,´бус (троле,´йбус) мне ну,´жен, что,´бы дое,´хать до...

Који аутобус (тролејбус) треба да узмем до …
це,´нтра
центра

аэропо,´рта
аеродрома

Э,´тот авто,´бус идёт до... ?

Је л’ иде овај аутобус до …?

остано,´вки/станции
станице

пло,´щади
трга …

Мне ну,´жно добра,´ться

Желим да стигнем до …
до хра,´ма свято,´го Са,´вы
до храма светого Саве

до на,´бережной
до кеја

до зда,´ния Парла,´мента
до зграде Скупштине

Ся,´дьте на но,´мер... и выходи,´те на… -ой остано,´вке

Узмите број … и сиђите на … -ој станици

Где мо,´жно купи,´ть биле,´т?

Где се купују карте?

Биле,´ты продаю,´тся
Карте се продају …
у води,´теля
код шофера
 у конду,´ктора
код кондуктера

в кио,´ске
на трафици

Ско,´лько сто,´ит биле,´т?

Колико кошта карта?

Скажи,´те, пожа,´луйста, где мне ну,´жно выходи,´ть

Кажите ми, молим Вас, где треба да сиђем

Мне ну,´жно здесь вы,´йти??

Је л’овде да сиђем?

про,´бка
закрчење/ застој

авто,´бус до аэропо,´рта
аутобус до аеродома

Черты,´ хара,´ктера
Карактеристичне црте
Состоя,´ния
Стања

Челове,´к
Човек
мужчи,´на
одрастао мушкарац/ човек

же,´нщина
жена

ребёнок
дете

Я, не я
Ја, (ни)сам

ты,
ти си

он (она,´)
он (она) је …

блонди,´н, -ка
плав, -а

брюне,´т, -ка
црномањаст, -а

шате,´н, -ка
смеђ-а, кестењаст, -а

кудря,´вый,-а
коврџав, -а

черногла,´зый,-ая
црноок, -а

голубогла,´зый,-ая
плавоок, -а

лы,´сый,-ая
ћелав, -а

вы,´сокий,-ая
висок, -а

сре,´днего ро,´ста
средње висине

ни,´зкий, -ая
низак, ниска

худо,´й, -ая
мршав, -а

по,´лный, -ая
пун, -а, пуначак, -а

то,´лстый
дебео, -ла/

изя,´щный, -ая
витак, -ка/ елегантан, -на

краси,´вый,-ая
леп, -а

уро,´дливый,-ая
ружан, -на

симпати,´чный,-ная
симпатичан, -на

энерги,´чный,-ная
енергичан, -на

идеа,´льный,-ная
идеалан, -на/ савршен, -а

молодо,´й,-ая
млад, -а

ста,´рый,-ая
стар, -а

бога,´тый,-ая
богат, -а

бе,´дный,-ая
сиромашан, -на

у,´мный,-ная
паметан, -на

глу,´пый,-ая
глуп, -а

до,´брый,-ая
добар, -ра

плохо,´й,-ая, злой,-ая
лош, -а/ зао, зла

ра,´достный,-ная
радостан, радосна

улы,´бчивый,-ая
насмејан, -а

печа,´льный,-ная
тужан, -на

жесто,´кий,-ая
окрутан, -а/ жесток, -а

не,´жный,-ная
нежан, -на

занято,´й,-ая
заузет, -а

свобо,´дный,-ная
слободан, -на

уста,´лый,-ая
уморан, -на

бо,´дрый,-ая
чио, -ла

отдохну,´вший,-ая
одморан, -на

лени,´вый,-ая
лењ, -а

работя,´щий,-ая
вредан, -на

споко,´йный,-ная
миран, -на/ сталожен, -а

не,´рвный,-ная
нервозан, -на

неспоко,´йный,-ная
узнемирен, -а/ немиран, -на

терпели,´вый,-ая
стрпљив, -а

нетерпели,´вый,-ая
нестрпљив, -а

любе,´зный,-ная, учти,´вый,-ая
љубазан, -на/ учтив, -а

скро,´мный,-ная
скроман, -на

де,´рзкий,-ая
дрзак, дрска/ безобразан, -на

спосо,´бный,-ная
способан, -на/ вешт, -а

неспосо,´бный,-ная
неспособан, -на/ невешт, -а

боязли,´вый,-ая
плашљив, -а

сме,´лый,-ая
смео, -ла

счастли,´вый,-ая
срећан, -на

несча,´стный,-ная
несрећан, -на

дово,´льный,-ная
задовољан, -на

недово,´льный,-ная
незадовољан, -на

ревни,´вый,-ая
љубоморан, -на

зави,´стливый,-а я
завидљив, -а

благоро,´дный,-ная
захвалан, -на

говорли,´вый,-ая
причљив, -а

молчали,´вый,-ая
ћутљив, -а

че,´стный,-ая
искрен, -а

нечестный, -ая
неискрен, -а

прия,´тный,-ая
пријатан, -на

неприя,´тный,-ая
непријатан, -на

открове,´нный,-ая
отворен, -а/ искрен, -а

лжец/обма,´нщик, лгу,´нья/обма,´нщица
лажов/ лажљивац, - ица

серди,´тый,-ая
срдит, -а/ пргав, -а

удовлетворённый,-ая
задовољен, -а

серьёзный,-ная
озбиљан, -на

отве,´тственный,-ная
одговоран, -на

любопы,´тный,-ная
радознао, -ла

равноду,´шный,-ная/ безразли,´чный,-ная
равнодушан, -на/ незаинтересован, -а

Я го,´лоден/хочу,´ есть
Гладан сам/једе ми се

Я не го,´лоден
Нисам гладан

Я нае,´лся
Најео сам се

Я хочу,´ пить
Жедан сам

Я не хочу,´ пить
Нисам жедан

Я бою,´сь
Плашим се/ Бојим се

Я не бою,´сь
Не плашим се/ Не бојим се

Я беспоко,´юсь/волну,´юсь
Бринем се

Не волну,´йся!
Не брини!

Я уста,´л, -а
Уморио, -ла сам се

Я не уста,´л, -а
Нисам се уморио

Как Вы спа,´ли?
Како сте спавали?

Я спал, -а хорошо,´
Добро (Спавао, -ла сам добро)

Я спал, -а пло,´хо
Лоше (Спавао сам лоше)

Я хочу,´ спать
Спава ми се

Тебе,´ э,´то меша,´ет?

Да ли ти смета?

Нет, не меша,´ет
Не смета ми

Меша,´ет
Смета ми

Тебя,´ (вас) нерви,´рует?

Је л’ те (вас) нервира?

Нерви,´рует
Нервира ме

Не нерви,´рует
Не нервира ме

Тебя,´ (Вас) интересу,´ет?

Да ли те (Вас) интересује?

Нет, меня,´ (нас) не интересу,´ет

Не интересује ме (нас)

Меня,´ интересу,´ет
Интересује ме

Мне лень
Мрзи ме

Ску,´чно мне
Досадно ми је

Надое,´ло мне
Досадило ми је

О чём ду,´маешь?
О чему размишљаш?

Ду,´маю о
Мислим/ размишљам о

Наде,´юсь
Надам се

Верю ,что
Верујем да

Счита,´ю
Сматрам

К счастью
На срећу

К сожале,´нию
Нажалост

Что происхо,´дит?
Шта се догађа?

Что случи,´лось?
Шта је било?

Сомнева,´юсь
Сумњам

Не сомнева,´юсь
Не сумњам

Не сомнева,´йся! Верь мне!

Не сумњај/ Веруј ми!

Межчелове,´ческие отноше,´ния
Односи међу људима

Ну,´жен, -на,´, -о, -ы,´ ли вам?

Да ли Вам је потребан, -на, -но ?

Мне ну,´жен, -а,´, ы,´ …

Потребна ми је
по,´мощь
помоћ

де,´ньги
новац

любо,´вь
љубав

подде,´ржка
подршка

внима,´ние
пажња

споко,´йствие
мир

понима,´ние
разумевање

У меня,´ плохо,´е настрое,´ние

Нисам добро расположен, -а /

У меня,´ хоро,´шее настрое,´ние

Добро сам расположен, -а

У меня,´ есть обя,´занности/ нет обя,´занностей

Имам (немам) обавезе

Оста,´вь меня,´ в поко,´е!

Остави ме на миру!

Иди,´ отсю,´да!
Склони се одавде!

Чем обы,´чно вы занима,´етесь?

Шта обично радите?/ Чиме се обично бавите?

Когда,´ я свобо,´ден, -на, предпочита,´ю

Када сам слободан, -на волим
слу,´шать му,´зыку
 да слушам музику

смотре,´ть телеви,´зор
да гледам телевизију

путеше,´ствовать (заграни,´цу)
да путујем (у иностранство)

ходи,´ть в кино,´ (теа,´тр)

да идем у биоскоп(позориште)

выходи,´ть в го,´род с друзья,´ми

да излазим с пријатељима

чита,´ть
да читам

ходи,´ть на охо,´ту
да идем у лов

рыба,´чить
да идем у риболов

игра,´ть в бо,´улинг
да се куглам

Я уме,´ю игра,´ть …
Умем/ знам да свирам
на пиани,´но
клавир

на гита,´ре
гитару

на скри,´пке
виолину

Я уме,´ю игра,´ть …
Умем да играм
в ша,´хматы
шах

в ка,´рты
карте

Я умею
Умем
хорошо,´ петь
да певам добро

рабо,´тать на компью,´тере
да радим на компјутеру

води,´ть (автомобиль)
возити (аутомобил)
Я
Ја сам
нумизма,´т
нумизматичар

филатели,´ст/ коллекционер марок

филателист(а)/ колекционар марки

Моё люби,´мое хо,´бби…

Мој омиљени хоби је (су)
перепи,´ска с друзья,´ми
дописивање с пријатељима

литерату,´ра
књижевност
 поэ,´зия
поезија

му,´зыка
музика

электро,´нные и,´гры
игрице

Мне нра,´вится/нра,´вятся
Волим
води,´ть автомоби,´ль
да возим

пла,´вать
да пливам

живо,´тные
животиње

дома,´шние живо,´тные
кућне љубимце

ло,´шади
коње

соба,´ки
псе

ко,´шки
мачке

жена,´т, за,´мужем
ожењен, удата

не,´женат, неза,´мужем
неожењен, неудата

разведён,-а
разведен, -а

вдове,´ц
удовац

вдова,´
удовица

ве,´рующий, -ая
верник/ верујући

атеи,´ст,-ка
атеист(а)

христиани,´н, -ка
хришћанин, -нка

правосла,´вный христиани,´н
православац

като,´лик
католик

протеста,´нт
протестант

мусульма,´нин
муслиман

будди,´ст
будист(а)

Мы …
Ми смо

колле,´ги
колеге

хоро,´шие знако,´мые
добри познаници

друзья,´
пријатељи

На,´ши отноше,´ния …
Наши односи су
служе,´бные
пословни

дру,´жеские
пријатељски

бли,´зкие
близак

инти,´мные
интиман
Мы живём вме,´сте уже,´ … го,´да/лет
Живимо заједно већ ..године, -а

Я бы хоте,´л, -а …
Желим

Что ска,´жешь …?
Шта кажеш ?

Хочу,´/ Жела,´ю
Хоћу Желим

Я бы хоте,´л, -а
Желео, -ла бих
прогуля,´ться
да се прошетамо

проводи,´ть вас до до,´ма

да вас отпратим до куће

что,´бы мы вме,´сте провели,´ выходны,´е

да заједно проведемо викенд

уви,´деться с ва,´ми сно,´ва

да се поново видимо

жени,´ться на тебе,´/вы,´йти за тебя,´ за,´муж

да се оженим тобом, да се удам за тебе

что,´бы мы жи,´ли вме,´сте

да живимо заједно

предста,´вить тебя,´ свои,´м роди,´телям (друзья,´м)

да те представим својим родитељима (пријатељима)

Я сча,´стлив,-а с тобо,´й
Срећан, -на сам с тобом

Не могу,´ предста,´вить жизнь без тебя,´

Не могу да замислим живот без тебе

Влюблён,-а
Заљубљен, -а сам
в тебя,´
у тебе

в него,´
 у њега

в неё
у њу

Ты меня,´ лю,´бишь?
Да ли ме волиш?

Я тебя,´ люблю,´
Волим те

Ты скуча,´ешь по мне?
Да ли ти недостајем?

Я по тебе,´ о,´чень скуча,´ю

Јако/ много ми недостајеш

Ты вы,´йдешь за,´муж за меня?

Да ли ћеш се удати за мене?

Ты же,´нишься на мне?
Да ли ћеш ме оженити ?

Я бо,´льше тебя,´ не люблю,´

Више те не волим

Не хочу,´, что,´бы мы руга,´лись

Не желим да се свађамо

Ты рассерди,´лся, -лась, -лись?

Да ли си љут, -а?

Я оби,´делся, -лась
Увређен, -а сам

Хочу,´ расста,´ться с тобо,´й

Желим да раскинемо

Хочу,´ развести,´сь
Желим развод

В мое,´й жи,´зни существу,´ет друго,´й мужчи,´на (друга,´я же,´нщина)

У мом животу постоји други мушкарац (друга жена)

чу,´вства
осечаји

Вы пра,´вы.
У праву сте.

Я не увере,´н.
Нисам сигуран.

Не ду,´маю.
Не слажем се.

Бою,´сь, что нет.

Бојим се да није.

Не мо,´жет быть.
То је невероватно.

Кака,´я красота,´!
Баш дивно!

Э,´то прекра,´сно!
То је дивно!

Бою,´сь, что Вы ошиба,´етесь.

Бојим се да грешите.

Э,´то отврати,´тельно.
То је одвратно.

Меня,´ от тебя,´ тошни,´т.

Мука ми је од вас.

Успоко,´йся, всё бу,´дет в поря,´дке.

Смирите се, све ће бити у реду.

Не на,´до не,´рвничать.
Не секирајте се.

Не торопи,´тесь.
Само полако.

Не обраща,´йте внима,´ния на то, что он сказа,´л.

Не обраћајте пажњу на то што је он рекао.

Успоко,´йтесь!
Смирите се!

Осты,´ньте!
Охладите се мало!

Не уныва,´йте!
Главу горе!

Кака,´я жа,´лость!
Каква штета!

Вот так сюрпри,´з!

Какво изненађење!

Вы, должно,´ быть, шу,´тите!

Мора да се шалите!

О, Бо,´же, кака,´я неразбери,´ха!

О Боже, какав хаос!

Как глу,´по!
Каква глупост!

Хва,´тит!
Сад је доста!

Коне,´чно!
Наравно!

Ча,´сти те,´ла
Делови тела

голова,´
глава

лицо,´
лице

глаз, глаза,´
око, очи

зрачо,´к
зеница

ра,´дужная оболо,´чка
дужица

бро,´ви
обрве

ве,´ки
капци

ресни,´цы
трепавице

у,´хо, у,´ши
уво/ ухо, уши

рот
уста

гу,´бы
усне

нос
нос

щёки
образи

боро,´дка
брадица

лоб
чело

во,´лосы
коса

ше,´я
врат

го,´рло
грло

зуб, зу,´бы
зуб, зуби

язы,´к
језик

те,´ло
тело

пле,´чи
раме

гру,´ди, бюст
груди, прса

грудь, грудна,´я кле,´тка

груди, грудни кош

живо,´т
стомак

спина,´, пле,´чи, поясни,´ца

леђа, плећа, крста

таз
карлица

коне,´чности
екстремитети

рука,´
рука

подмы,´шка
мишка/ пазухо

кисть руки,´
шака

нога,´
нога

па,´лец
прст

большо,´й па,´лец
палац

но,´готь
нокат

ло,´коть
лакат

ладо,´нь
длан

кула,´к
песница

запя,´стье/щи,´колотка
глежањ/ ножни чланак

бедро,´
кук/ бут/ бедро

бёдра
кукови/ бедра

коле,´но
колено

и,´кра ноги,´
лист (на нози)

стопа,´
стопало

пя,´тка
пета

о,´рганы
органи

мозг
мозак

се,´рдце
срце

кровь
крв

ве,´на
вена

арте,´рия
артерија

не,´рвы
нерви, живци

пе,´чень
jетра

лёгкие
плућа

кишки,´
црева

то,´лстая кишка,´
дебело црево

по,´чка
бубрег

желу,´док
желудац

же,´лчный пузы,´рь
жуч

селезёнка
слезина

кость
кост

че,´реп
лобања

ребро,´
ребро

скеле,´т
скелет

му,´скул
мишић

ко,´жа
кожа

чу,´вства
чула
слух
слух

зре,´ние
вид

обоня,´ние
мирис

осяза,´ние
пипање/ додир

вкус
укус

У врача,´/до,´ктора
Код лекара

Где я могу,´ найти,´ до,´ктора?

Где могу да нађем лекара?

Мне ну,´жно сходи,´ть к врачу,´

Хоћу да одем код лекара/ лекару

У меня,´ здесь нет ка,´рточки

Немам картон овде

Я иностра,´нец, -ка
Странац, странкиња сам

У меня,´ нет страхово,´го по,´лиса

Немам здравствено осигурање

Как вы себя,´ чу,´вствуете?

Шта Вам је?

У меня,´ боли,´т
Боли, -е ме
голова,´
глава

го,´рло
грло

живо,´т
стомак

по,´чки
бубрези

У меня,´..
Имам…
на,´сморк
кијавицу

температу,´ра
температуру

кровотече,´ние
крварење

высо,´кое кровяно,´е давле,´ние

висок крвни притисак

ни,´зкое кровяно,´е давле,´ние

низак крвни притисак

серде,´чный при,´ступ
срчани напад

пробле,´мы с
проблеме са
се,´рдцем
срцем

по,´чками
бубрезима

лёгкими
плућима

же,´лчным пузырём
жучем

мочевы,´м пузырём
бешиком

У меня,´ пробле,´мы с пищеваре,´нием

Имам проблеме са варењем

Страда,´ю от
Патим од

У меня был
Имао сам
диабе,´т
дијабет

а,´стма
астму

я,´зву
чир

диаре,´ю/расстро,´йство желу,´дка/поно,´с
дијареју, пролив

гастри,´т
гастритис
 запо,´р
затвор

геморро,´й
шуљеве

грыжу
брух

гепати,´т/желту,´ху
хепатитис/жутицу

инфа,´ркт
инфаркт

туберкулёз
туберкулозу

Ка,´шляю
Кашљем

У меня кружи,´тся голова,´

Врти ми се у глави

Меня,´ коло,´тит
Тресем се

Чу,´вствую сла,´бость
Осећам малаксалост/ изнемоглост

Нет аппети,´та
Немам апетит

У меня,´ затека,´ет
Трне ми
рука,´
рука

нога,´
нога
Э,´то начало,´сь
То је почело
два дня наза,´д
пре два дана

вчера,´ ве,´чером
синоћ

У меня,´ сло,´мана (вы,´вихнута)

Да ли ми је поломљена (ишчашена)

нога,´ (рука,´)?
нога(рука)?

Изме,´рите мне кровяно,´е давле,´ние, пожа,´луйста!

Измерите ми крвни притисак, молим Вас!

Ду,´маю, что я просты,´л,-ла

Мислим да сам се прехладио, -ла

Ну,´жно сде,´лать ана,´лиз ?

Да ли су потребне анализе?

кро,´ви
крви

мочи,´
урина

Нужно ли сде,´лать рентге,´н?

Да ли је потребан рентгенски снимак?

Пло,´хо ви,´жу
Не видим добро

Пло,´хо слы,´шу
Не чујем добро

Раздева,´йтесь!
Свуците се!

Ложи,´тесь сю,´да!
Легните овде!

Я вы,´пишу Вам реце,´пт

Написаћу Вам рецепт

Вам ну,´жно пройти,´ иссле,´дование

Треба да обавите испитивања

Приходи,´те сно,´ва че,´рез...

Дођите поново после/ за...

Ско,´лько ну,´жно заплати,´ть за визи,´т?

Колико треба да платим за преглед?

Сего,´дня чу,´вствую себя,´

Данас се осећам
лу,´чше (ху,´же)
боље (горе)

Врач/до,´ктор
лекар

медици,´нская сестра,´
медицинска сестра

санита,´р,-ка
болничар, -ка

больни,´ца
болница

ча,´стная кли,´ника
приватна клиника

враче,´бный кабине,´т
лекарски кабинет

пацие,´нт
пацијент

здоро,´вый
здрав

осмо,´тр
преглед

боле,´знь
болест

уко,´л
инјекција

бинт, перевя,´зка
завој; превијање
опера,´ция
операција

просту,´да
прехлада

ка,´шель
кашаљ

о,´пухоль
тумор
доброка,´чественная
доброћудан

злока,´чественная
малигни
аллерги,´я
алергија

бессо,´нница
несаница

У зубно,´го врача,´
Код зубара

Есть ли побли,´зости зубовраче,´бный кабине,´т?

Има ли у близини зубара?

У меня,´ си,´льно боли,´т оди,´н зуб

Много/ јако ме боли један зуб

У меня кровото,´чат дёсны

Крваре ми десни

У меня,´ боли,´т здесь

Боли ме овде

Э,´тот зуб
Овај зуб
у меня,´ боли,´т
ме боли

у меня,´ не боли,´т
ме не боли

У меня,´ вы,´пала пло,´мба

Испала ми је пломба

У вас ка,´риес
Имате каријес

Э,´тот зуб ну,´жно удали,´ть

Овај зуб треба да се извади

Сде,´лайте то, что необходи,´мо!

Урадите оно што је неопходно!

Вы его,´ удали,´те?
Да ли ћете га извадити?

Удали,´те его,´!
Извадите га!

Вы его,´ запломбиру,´ете?
Да ли ћете га пломбирати?

Лу,´чше бы,´ло бы
Боље

под анестези,´ей
под анестезијом
поста,´вить пло,´мбу
ставите пломбу

удали,´ть нерв
умртвите нерв/ живац

Откро,´йте рот!
Отворите уста!

Не закрыва,´йте рот!
Не затварајте их!

Закро,´йте!
Затворите!

Прополощи,´те рот!
Исперите уста!

Приходи,´те сно,´ва че,´рез два дня,´

Дођите поново за два дана!

зубно,´й врач
зубар

зубовраче,´бный кабине,´т
зубна ординација

поста,´вить пло,´мбу, запломбирова,´ть

поставити пломбу, пломбирати

пло,´мба
пломба

абсце,´сс
апсцес, гнојно запаљење

нерв
нерв/ живац

ко,´рень
корен

вставна,´я че,´люсть
вештачка вилица

че,´люсть
вилица

ве,´рхняя
горња

ни,´жняя
доња

о,´пухоль, отёк
оток

коро,´нка
круна

дёсны
десни

В апте,´ке
У апотеци

Где побли,´зости есть апте,´ка?

Где има апотеке у близини?

Да,´йте мне !
Дајте ми
 э,´тот антибио,´тик
овај антибиотик

болеутоля,´ющее
средство за умирење болова

витами,´ны
витамине

аспири,´н
аспирин

сре,´дство от бессо,´нницы
средство за спавање

сре,´дство успокои,´тельное
средство за умирење

У вас есть?
Имате ли ?
э,´то лека,´рство
овај лек

э,´тот сиро,´п
овај сируп

спирт
алкохол

бинт
завој

ма,´рля
газа

же,´нские подкла,´дки
улошке

Напиши,´те мне, пожа,´луйста, как их принима,´ть!

Напишите ми, молим вас, како да их узимам

до (по,´сле) еды,´
пре (после) јела

три,´жды в день
три пута дневно

по одно,´й табле,´тке (по... табле,´тки)

по једну таблету (по ... таблете)

апте,´ка
апотека

апте,´карь
апотекар

лека,´рство
лек

для нару,´жного употребле,´ния

за спољну употребу

для вну,´треннего употребле,´ния

за унутрашњу употребу

реце,´пт
рецепт

а,´мпула
ампула

табле,´тка
таблета

пузырёк
бочица

крем, мазь
крема, мелем

порошо,´к
прашак

лейкопла,´стырь
фластер

Образова,´ние. Профе,´ссии
Образовање. Професије (занимања)

дипло,´м
диплома

удостовере,´ние
уверење/ потврда

Я око,´нчил, -а
Завршио, -ла сам
нача,´льную шко,´лу
основну школу

сре,´днюю шко,´лу
средњу школу

те,´хникум
средњу стручну школу

Я око,´нчил, -а
Завршио, -ла сам
ко,´лле,´дж
колеџ, вишу школу

институ,´т/университе,´т
универзитет

консервато,´рию
конзерваторијум

Моя специа,´льность
Моја специјалност/ струка je

медици,´на
медицина

ветерина,´рная медици,´на
ветерина

те,´хника
техника/ инжењерство

эконо,´мика
економија

электро,´ника
електроника

педаго,´гика, психоло,´гия
педагогија, психологија

пра,´во/юриспруде,´нция
право

фи,´зика
физика

филоло,´гия
филологија

теоло,´гия
теологија

хи,´мия
хемија

биоло,´гия
биологија

исто,´рия
историја

геогра,´фия
географија

Я сейча,´с
Сада сам

учени,´к,-ца
ученик, -ица

студе,´нт,-ка
студент, -киња

инжене,´р
инжењер

врач
лекар

рабо,´чий,-ая
радник, -ица

безрабо,´тный, -ая
незапослен

пенсионе,´р,-ка
пензионер, -ка

Кака,´я у вас профе,´ссия?

Која је ваша професија?

Кем вы рабо,´таете/ты рабо,´таешь?

Шта радиш, -ите?/ Чиме се бавиш, -ите?

Я
Ја сам

адвока,´т
адвокат

актёр, актри,´са
глумац, -ица

архите,´ктор
архитекта

маля,´р
молер/ бојаџија

цирю,´льник/парикма,´хер
фризер/берберин/ брица

вое,´нный
војно лице
по,´вар
кувар, -ица

столя,´р
столар/ дрводеља

электроте,´хник
електротехничар

журнали,´ст, -ка
новинар, -ка

крестья,´нин, фе,´рмер
земљорадник, фармер

изда,´тель
издавач

экономи,´ст
економист(а)

опера,´тор
камерман

мясни,´к
месар

шахтёр
рудар

монтёр, меха,´ник
монтер, механичар

музыка,´нт
музичар

сапо,´жник
обућар

певе,´ц,-и,´ца
певач, -ица

сва,´рщик
заваривач

сле,´сарь
бравар

педаго,´г
педагог

перево,´дчик,-ца
преводилац

продаве,´ц, продавщи,´ца
продавац, продавачица

рабо,´чий/слу,´жащий
радник/ службеник

рабо,´чая/слу,´жащая
радница/ службеница

свеще,´нник, поп
свештеник, поп

строи,´тель
грађевинар/ зидар

бухга,´лтер
рачуновођа
те,´хник
техничар

тре,´нер
тренер

торго,´вец
трговац

худо,´жник
сликар

чино,´вник
чиновник

убо,´рщица
чистачица/ теткица

шофёр
возач/ шофер

портно,´й
шнајдер/ кројач

портни,´ха
кројачица

учи,´тель,-ница
учитељ, наставник

Дом, а,´дрес, наём

Кућа(дом), адреса, кирија

Где ты живёшь/вы живёте?

Где живиш, -ите?

Я живу,´
Живим, -о
на ул. Ни,´коле Те,´сле
у ул. Николе Тесле

в селе,´
на, у селу

в го,´роде
у граду

У меня,´/у нас
Имам, -о
дом
кућу

кварти,´ра
стан

жило,´й дом
стамбену зграду

На како,´м этаже?
На ком спрату?

На тре,´тьем (шесто,´м) э,´таже

На другом(петом) спрату

Мой (наш) дом

Моја (наша) кућа

Моя,´ (на,´ша) кварти,´ра состои,´т из

Мој (наш) стан се састоји из

ко,´мнат
соба
ку,´хня
кухиња

столо,´вая
трпезарија

гости,´ная
дневна соба

спа,´льня
спаваћа соба

терра,´са
тераса

полуподва,´л
сутерен

подва,´л
подрум

гара,´ж
гаража

манса,´рда
соба у поткровљу

ва,´нная ко,´мната
купатило

туале,´т
WC, тоалет

У нас есть
Имамо

сад
врт/ башту

двор
двориште

бассе,´йн
базен

ками,´н
камин

Сдаёте ли Вы ко,´мнаты?
Имате ли слободних соба за издавање?

Звоню,´ вам по по,´воду объявле,´ния о

Јављам се поводом огласа за
ко,´мнате
собу

кварти,´ре
стан
Свобо,´дна ли ещё?
Да ли је још слободан, -на?

Я бы хоте,´л, -а прие,´хать посмотреть её

Желео, -ла бих да дођем да је (га) видим

Како,´й а,´дрес, извини,´те?

Која је адреса, молим Вас?

Хоте,´л, -а, -и бы снять

Хоћу, -емо да изнајмим, -o
 одну,´ ко,´мнату
једну собу

две ко,´мнаты
две собе

ма,´ленькую кварти,´ру
мали стан

одноко,´мнатную кварти,´ру
гарсоњеру

дом
кућу

Входи,´те, пожа,´луйста
Уђите, молим Вас

Я Вам покажу,´
Показаћу Вам

Я (мы) сниму (сни,´мем) её на

Изнајмићу, -емо га (је) на
неде,´лю
недељу дана

ме,´сяц
један месец

полго,´да
шест месеци

год
годину дана

Какова,´ пла,´та в е,´вро?

Колика је кирија у еврима?

Пла,´та составля,´ет
Кирија је

в неде,´лю
недељно

в ме,´сяц
месечно

Мы не мо,´жем плати,´ть сто,´лько мно,´го

Не можемо да плаћамо толико много

Е,´сли уме,´ньшите пла,´ту, то соглашу,´сь

Ако смањите кирију, слажем се/ пристајем

Я согла,´сен, -на
Слажем се/ Пристајем

Э,´то мне подхо,´дит

То је повољно

Э,´то мне не по,´дходит

Није повољно/ Не одговара ми

Вы про,´сите предпла,´ту?
Тражите ли капару/ аконтацију?

В пла,´ту включено,´, -а,´

Да ли су у кирију укључени
электри,´чество
струја

вода,´
вода
 отопле,´ние
парно грејање

Мо,´жете ли привести,´ её в поря,´док?

Можете ли да га уредите (средите)?

Кварти,´ра мебелиро,´вана?
Да ли је намештен, -а?

Да,´йте мне (нам) клю,´ч

Дајте ми (нам) кључ

а,´дрес
адреса

но,´мер
број

у,´лица
улица

кварта,´л
кварт/ део града

почто,´вый и,´ндекс
поштански број

го,´род
град

село,´/дере,´вня
село

дом, жили,´ще
кућа, дом, место становања

пе,´рвый эта,´ж
приземље; партер

эта,´ж
спрат

полуподва,´л
сутерен

подва,´л
подрум

манса,´рда/черда,´чное помеще,´ние
таваница/ поткровље

полуподва,´льное помеще,´ние
сутерен

двор
двориште

окно,´
прозор

ле,´стница
степениште

пол
под

коридо,´р
ходник

бассе,´йн
базен
спа,´льня
спаваћа соба

шкаф/гардеро,´б
орман/ ормар

одея,´ло
ћебе

простыня,´
чаршав

поду,´шка
јастук

на,´волочка
јастучница

матра,´ц
душек

гости,´ная
дневна соба

столо,´вая
трпезарија

стул
столица

стол
сто

ска,´терть
столњак

дива,´н
диван

кре,´сло
фотеља

занаве,´ска, што,´ра
завеса

ковёр
тепих

ку,´хня
кухиња

мо,´йка
судопера

печь (для отопления)

пећ

плита,´
штедњак, шпорет

печь (микроволно,´вая)
микроталасна пећница

стира,´льная маши,´на
веш-машина

посудомо,´ечная маши,´на
машина за прање посуђа

холоди,´льник
фрижидер
морози,´льник
замрзивач

пылесо,´с
усисивач

ва,´нная ко,´мната
купатило

унита,´з
WC шоља

ва,´нна
када

кран
чесма, славина

умыва,´льник
лавабо, умиваоник

расхо,´ды
трошкови

счёт
рачун
за во,´ду
за воду

за электри,´чество
за струју

за телефо,´н
за телефон

тари,´ф
такса

нало,´г
порез

электри,´ческий счётчик
струјомер

потребле,´ние
потрошња

депози,´т, предопла,´та
депозит, претплата

Деловы,´е конта,´кты и корреспонде,´нция

Пословни контакти и коресподенција

На,´ша фи,´рма осно,´вана в ... году

Наша фирма је формирана/ основана/ године

Гла,´вное представи,´тельство нахо,´дится в го,´роде...

Главно представништво се налази у граду

У нас есть представи,´тельства в ..

Имамо представништва у…

На,´ша основна,´я де,´ятельность заключа,´ется в...

Основна делатност нам је
торго,´вле
трговина

произво,´дстве
производња
 биржевы,´х опера,´циях
берзански послови

инвести,´циях
инвестиције

Нас интересу,´ют сле,´дующие това,´ры

Интересују нас следећи производи

Посыла,´ем вам на,´ше предложе,´ние

Шаљемо Вам нашу понуду

фа,´ксом
факсом

электро,´нной по,´чтой
електронском поштом

Мы получи,´ли Ва,´ше предложе,´ние

Добили смо Вашу понуду

Нас (не) удовлетворя,´ют предло,´женные ва,´ми усло,´вия

(Не) прихватамо услове које нам предлажете

Мы (не) согла,´сны с
Нисмо сагласни са / Сагласни смо са
цено,´й
ценом

сро,´ками
роковима

Пришли,´те нам
Пошаљите нам

факс
факс

официа,´льное письмо,´
званично писмо

докуме,´нты о регистра,´ции
документе о регистрацији

письмо,´ из торгово,´й пала,´ты

писмо из трговинске коморе

Пришли,´те нам.. !
Пошаљите нам !
образе,´ц сро,´чно
узорак хитно

электро,´нную по,´чту
e-mail
Созвони,´мся
Чућемо се телефоном

У вас це,´ны
Цене су вам
высо,´кие
високе

ни,´зкие
ниске

прие,´млемые
прихватљиве

Мы получи,´ли образе,´ц
Добили смо узорак
Когда,´ мо,´жем нача,´ть перегово,´ры?
Када можемо да преговарамо?

Мы бы хоте,´ли подписа,´ть догово,´р

Желели бисмо да потпишемо уговор

Мы провели,´ ана,´лиз ры,´нка

Обавили смо испитивање тржишта

Усло,´вия для прода,´жи

Услови за продају (трговину) су
хоро,´шие
добри

неудовле,´творительные
незадовољавајући

Мы бы хоте,´ли стать ва,´шими представи,´телями

Желимо/ хоћемо/ да постанемо ваши представници

в Росси,´и
за Русију

в регио,´не
за регион

Мо,´жем ли мы получи,´ть эксклюзи,´вое пра,´во на прода,´жу в Се,´рбии ?

Можемо ли да добијемо ексклузивно право на продају у Србији?

Мы хоти,´м зарегистри,´ровать совме,´стное предприя,´тие

Желимо да региструјемо мешовито предузеће

Ну,´жно рассмотре,´ть все дета,´ли

Треба да размотримо све детаље

Мы не хоти,´м рабо,´тать с посре,´дниками

Не желимо да радимо са посредницима

Мы бу,´дем плати,´ть посре,´днику комиссио,´нные в разме,´ре ... процентов

Посреднику ћемо платити проценат за посредовање

Мы приглаша,´ем Вас
Позивам Вас да дођете
с визи,´том
у посету

в удо,´бное для Вас вре,´мя

у време када Вам одговара

в пери,´од с тре,´тьего по восьмо,´е апре,´ля

у периоду од трећег до осмог априла

Когда,´ Вы доста,´вите това,´р?

Када ћете извршити испоруку?

Доста,´вка за наш счёт

Транспорт/ превоз/ је на наш рачун

Для тамо,´жни необходи,´мы докуме,´нты:

За царину су неопходни документи:

разреше,´ние на ввоз
дозвољено за увоз

разреше,´ние на вы,´воз
дозвољено за извоз

това,´рные сертифика,´ты
робна декларација, сертификат

счёт-факту,´ра с подро,´бным описа,´нием това,´ра и его,´ коли,´чество

 фактура са тачним описом производа и количина

страхо,´вка това,´ра
осигурање за робу

По,´шлина соста,´вит
Царина износи

У нас есть (нет) акци,´зные ма,´рки

Има (Нема)акцизе

Та,´кже надо заплати,´ть

Плаћају се такође и
дополни,´тельные нало,´ги
додатне таксе

Това,´р доста,´влен
Роба је стигла/ достављена

Беспо,´шлинный
Ослобођена је царине

Опла,´та производится
Плаћање ће се извршити
че,´рез банк
посредством банке

че,´рез аккредити,´в
преко акредитива

нали,´чными
у кешу

Всё опла,´чено
Уплаћено је

Мы откры,´ли счёт на Ва,´ше и,´мя в ба,´нке

Отворили смо рачун на Ваше име у банци

Мо,´жете ли ме,´ня (нас) обеспе,´чить перево,´дчиком?

Можете ли да ми (нам) обезбедите преводиоца?

предприя,´тие
предузеће

о,´бщество
друштво

акционе,´рное о,´бщество (AО)

деоничарско, акционарско друштво(АД, ДД)

о,´бщество с ограни,´ченной отве,´тственностью (ООО)

друштво са ограниченом одговорношћу (ООД)

правле,´ние
управа

управля,´ющий
управник

производи,´тель
произвођач

поставщи,´к/дистрибьютер
доставник/ дистрибутер

перево,´зчик
превозник

клие,´нт
клијент
оптови,´к
трговац на велико

нало,´г
порез

нало,´г на доба,´вочную сто,´имость

порез на додату вредност

о,´бщий нало,´г
општи порез

дохо,´д
доходак

нало,´г на при,´быль
порез на приход

приватиза,´ция
приватизација

счёт-факту,´ра
фактура

усло,´вия опла,´ты
услови плаћања

транспортиро,´вка за счёт покупа,´теля /поставщика,´/

превоз на рачун купца /продавца

фра,´нко
франко

коли,´чество
количина

прайс-ли,´ст, прейскура,´нт
ценовник

цена,´
цена

ски,´дка
попуст

о,´бщая су,´мма
коначан износ

мe,´сто изготовле,´ния
ознака порекла

това,´р
производ/ роба

упако,´вывать
паковати, пакујем

упако,´вка
паковање; амбалажа

коро,´бка
кутија

я,´щик
кутија

паке,´т
пакет

паке,´т, у,´зел, свя,´зка

завежљај/ бала

коли,´чество
количина

образе,´ц
узорак

посы,´лка образца,´
слање узорка

доста,´вка
достава/ испорука

посре,´дничество
посредништво

реклама,´ция
рекламација

страхо,´вка
осигурање

тамо,´жня
царина

тари,´фы
таксе

комисио,´нные
провизија

зака,´зывать
наручивати, наручујем

сро,´чный заказ
хитна поруџбина

запо,´лнить бланк зака,´за

попуњавати, попуњујем поруџбеницу

сде,´лка
трансакција

поку,´пка
куповина

прода,´жа
продаја

ввоз
увоз

вы,´воз
извоз

опла,´та
плаћање

вид опла,´ты
начин плаћања

нали,´чными
у кешу

опла,´та в рассро,´чку
одложено плаћање

ба,´нковский перево,´д
пренос/ трансфер/ новца

при,´быль
профит/ приход/ зарада

дивиде,´нд
дивиденда

проце,´нт, выпла,´чиваемый за заём

камата

проце,´нт на заём
каматна стопа

акционе,´р
акционар

инве,´стор
инвеститор

Интерне,´т
Интернет

Пуск
Старт

па,´пка
фасцикла, фолдер

ярлы,´к, ико,´нка
икона, иконица

мышь
миш

указа,´тель мы,´ши
показивач миша

щёлкнуть, кли,´кнуть (оди,´н раз/ два ра,´за)

кликнути (једном/ два пута)

нажми,´те кла,´вишу
притисните тастер

пане,´ль управле,´ния
контролна табла, Control Panel

пане,´ль инструме,´нтов
радна табла

и,´збранное
омиљене локације, Favorites

доба,´вить в и,´збранное
додати у омиљене лоакације, Add to Favorites

загру,´зка
преузимање

загрузи,´ть
преузети

установи,´ть флажо,´к, обозна,´чить

штиклирати, чекирати

сеть
мрежа

подключи,´ться к Интерне,´ту
прикључити се на Интернет

электро,´нная по,´чта
електронска пошта
иска,´ть да,´нные в Интерне,´те
тражити податке на Интернету

„сиде,´ть“ в Интерне,´те
„висити“ на Интернету

электро,´нное письмо,´/майл/мэйл/мы,´ло
мејл

посла,´ть электро,´нное пи,´сьмо/майлануть, посла,´ть на мы,´ло

послати мејл

кли,´кнуть оди,´н раз (два ра,´за) по ико,´нке

кликнути једном (два пута) на иконицу

страни,´ца, страни,´чка
страница

:-) - осмех
;-) - подсмех
:-I – баш ме брига
:-( - тужан
:-[ - веома тужан
:-> - саркастичан осмех
>:-) - злобан осмех
>:-( - љут
:-E –јако љут
:-E~ - псујем
>:-E~ - зао,љут и псујем
:`-( - плачем
%-) – јако дуго радим (седим за компјутером)
:*) - пијан
:-Q - пушим
:-p – плазим језик
:-O – дерем се
:-[-] - зачуђен
:-[ - ] – јако зачуђен
:o) - кловн

Словарь интернета
Bнтернет реCниD
#

+1 — подржавам аутора текста, сагласан сам с саопштењем на форуму, блогу

2 - замена за реч „два“. Пример: е2 – једва, тешко да
3.14 — замена за слог «пи». Користи се у псовкама.
4 - замена за слово „ч“ Пример: 4то- что-шта; 4тобы –да би

J
JватаLрMNJватаLрDа, Jвата,´ра, J,´вCиD, OPерпи,´D — сличица, која представља корисника на форумима, блогама
JLвиDMNJвиLQниDMNJвиLQDа — фајл .AVI. Видеофајл за Windows
JвтоRаLSN— систем AutoCAD
JLPерN— компјутер Acer
JTSиLMNJTSиLQниD — идентификатор (ID, identificator)
JTпи,´, JTпи,´QниD — IP-адреса
JDаLN— (енгл. «Also Known As» — такође познат као…) — информација о псеудониму човека (nick), «Иван aka SuperMan»
JDDоLрS — излаз из програма уз помоћ Ctrl-Alt-Del. Такође «Three fingers salute», «Комбинација трију прсти» или "Три прста"
JлUа,´нVDиT WPX,´D – албански језик, руски интернет жаргон на форумовима. Пример: Учи,´ алба,´нский!– Учи руски! (интернет сленг)
JлDоRоLлиD —1) програмски језик Алгол 2) програм Alcohol 120 %.
JпSе,´Tт — процес обнављања програма
JпRре,´TS — (од енгл. up — повећање, grade — квалитет) . Замена застарелих делова или програма
JпRреLTSитьN— (енгл. upgrade) обновити било шта
JппенSиYиLт — додатак (енгл. appendix)
JрZиваLторN— програм за паковање фајлов
JV[— програмски језик Assembler
JLVьDаN— интернет програм ICQ
JттаLC — (енгл. attachment) фајл, прикачени уз електронско писмо
J\тRл]LDMNавтоRл]LD —MS Outlook

^
^аR — (енгл. bug — жучок) — грешка у раду компјутера, програма
^аTнеLт — белоруски део Интернета (bynet, од .by)
^аTт — јединица мерења информацје (8 бита)
^ан — забрана кориснику за улазак или слање соопштења ( на форуму или чату) . "Заба,´нить, наложи,´ть бан"- увести забрану
^ат — програм The Bat!
^аLтниD —командни фајл (bat-фајл) DOS/Windows
^атоLнMN^аLттон — (енгл. button) тастер. «Прессова,´ть бато,´ны» (енгл. press button) «Жа,´ть/дави,´ть бато,´ны» — притискати тастер
^аLQнW — корпус компјутера образца «tower».
^аW,´н — стари досадан виц, општепознати текст
^аWни,´Vт –човек који уноси на свој блог, износи на форум општепознату информацију
^еPRоло,´вXT (енгл. headless) —компјутер без монитора, сервер
^е,´лаW VUо,´рDа — склапање компјутера у Европи или САД
^PSW — оперативни систем BSD.
^иLпер — (енгл. beep) интегрисани звучник
^ит — минимална јединица мерења информации, од BInary digiT (en:Bit), 0 или 1
^итXT — непостојећи, покварени. Битая ссылка — линк на погрешну или застарелу адресу
^лин- диск CD
^лоRRер – човек који поседује блог на једном од блог система
U_`a_b — реч «Питање», прекодирано из KOI8-R у CP1251. Глупости, абракадабра
^олва,´нDа — празан CD
^ольQи,´е па,´льYX — име фајла «Thumbs.db»
^от — програм, емулатор људске речи, понекада се користи за стварање виртуалног саговорника на форумима
^^С, ^орSа — BBS (bulletin board system), врста форума
^роSи,´лDа — 1.браузер (енгл. browser) 2. игра од првог лица, шутер
^рcнS — од енгл. brandname, позната трговинска марка
^ре,´нSоваW VUо,´рDа — компјутер, склопљен од стране познатог произвођача (IBM, Dell, HP и т.д.)
^рWDпо,´Tнт — место прекида (енгл. break point). Место у програмском коду, где мора доћи до прекида
^\D, UW,´Dа — енгл. notebook , ноутбук
^\Dва,´рь — упутство
^\LтовXTNви,´р\V —вирус при укључењу компјутера
^\,´тить — рестартовати компјутер
^cDаLпить — радити backuр, радити резервне копије

d
dареP — од warez. Бесплатан софтвер, бесплатан програм
dане,´VVа, `Sинe,´VиW — внутрашњи програмски језик платформе 1С
dеSро,´ — 1) Системски блок или корпус компјутера 2) Паковање CD
dе,´ниD — Винчестер, хард-диск
dеV – величина фајла, папки, програма
dfи,´DалDа — матрични штампач
dиS],´Zа, dи,´Dа — видео- (графичка) картица
dиf\а,´лDа —програмVisual Studio
Винт, Винч — хард-диск
dинSовоLPMNdинSXLMNdинSаL, dXнь, dонь — Оператижни систем Microsoft Windows.
dинS\PWтниD —корисник ОС Windows.
dинт\DеLTN— ОС Windows 2000 (Win2k)
dирь — компјутерни вирус
dи,´Vн\ть — виси, не ради (о компјутере, о оперативном систему)

g
ГаEма — компјутерна игра, од енгл. game
gеT[ер — од енгл. gamer — игрок, человек, који воли компјутерске игре
gеDта,´р, gиR — гигабајт
gл]D — види Баг
gл]LCить — радити са гљуком (грешком), имати грешку у систему
gн\LV[аV, Rн\V — Samsung.
gолова,´ — процесор.
gол\Uо,´T P\U — интерфејс Bluetooth.
gол\Uо,´T RиRант — IBM
gоре,´лXе Sрова — Corel Draw
gроU — корпус компјутера
gро,´Zн\ть — уништити, делетовати (фајл, базу, програм, докуменат) грешком или намерно
gрXP\,´н – компјутерни миш
g\,´Rлить — тражити уз помоћ Google
g\TMNR\TнWLMNR\иL — GUI — Graphical User Interface. Графически интерфејс корисника
h
hв\ZRоло,´вXT —компјутер са два монитора
hв\ZQт\CDаL, hв\ZтонниD — ОС Windows 2000 (Win2k).
hеUа,´fить (енRл. debug), ловить UаRи в проRе — тржити грешке у програму
hеваLTVN(енRл. device) — било која направа погодна за коришћење
hеви,´Yа — види Девайс. «Деви,´ца без презе,´нта» — порука «енгл. Device not present». «Деви,´ца не гото,´ва» — порука «енгл. Device not ready».
hеS, gо,´лXT SеS — програм GoldEd
hельiиLн — програмер који ради на Delphi.
hеL[DаN—непотпуна верзија програма или игре
hиL[Dа — модул DIMM
hиLVтр, hиVтриU\ти,´в — програмски пакет за продају , коришћење
hиLVтроVтроиLтель — творац дистрибутива.
hоLDа — пратећа документација
hоVDа,´ — тастатура (од другог дела речи keyboard)
hрова,´—(енгл. driver) драјвер
h\U — програм VirtualDub, (NunDub, VirtualDum Mod)
h\L[ать — играти игру «DOOM» (игра)
h\L[ер — играч «DOOM»-а
h\LреньMNh\LриD — процесор AMD Duron.
hXраLN— слабо место у програму

j
jRоLрNjRRоR, 3RRоR, jррор— error (грешка)
jkLJN— монитор стандарта EGA
j[еLлWN— електронска пошта e-mail
jl_BlС — Если Мне Не Изменяет Мой Склероз -ако ме не вара моја склероза (форумска скраћеница)
jl_Ba — Если Мне Не Изменяет Память- ако ме не вара моје памћење( форумска скраћеница)

m
mDVель — Microsoft Exce

k
kа,´Uа — 1) језик Java. 2) Програм Adobe Photoshop
kа,´UаVDри,´пт — језик JavaScript.
kа,´U(U)ер, kаUnр — (енгл. Jabber) отворен протокол за брзу размену соопштења
kа,´рить —1.архивирати уз помоћ JAR. «Зажаренный фајл» — фајл архивиран уз помоћ JAR 2. резати фајле на CD, DVD. Оd енгл. burn —
"палити"
kеле,´Pо — хардвер за компјутер, компјутерске делове
knлтаW VUорDа — склапање компјутера у Китае, Сингапуре, и т. п.
kk, kXkа — дневник, на блог систему livejournal.com или сам сервис.
kо,´па - позадина компјутера (штампача, скенера и т. д.)
kопоре,´P — GPRS.
k\ffа,´ть— 1. успостављати модемску везу 2. писати у livejournal.com

o
oаUа,´нить — увести забрану кориснику за улазак или слање соопштења( на форуму или чату), такође забранити коришћење одређеног ресурса
(пример, «заба,´нить .mp3 файлы на проксе»- забранити.mp3 фајлове на прокси )
oавиVа,´ние — стање компјутера који не реагује на потезе корисника
oаfа,´рить — види Жа,´рить
oалоRиLнитьVW — ући у систем под својом регистрованим именом, лозинком, логином
oали,´ть — ставити фајл на сервер.
oара,´рить — види РаEрить
oаVа,´вить — види Засе,´йвить.
oаVе,´Tвить — сачувати (од енгл. save)
Зази,´пованный — архив формата Zip
oв\Dов\Zа — звучна картица
oи,´повать — користити архиватор Zip
o\,´Zель, o],´DVель, o],´Zель — опрема фирме ZyXEL
op — аналог P.S., Post Scriptum (руска слова З и Ы на QWERTY тастатури)
oop, oopk — аналог P. P. S

B
Blq` — имам своје мишљење, желим да кажем (форумска скраћеница). Аналог IMHO (In My Humble Opinion)
BDVaW, BDVaи — ОС Windows XP
Bнет — Интернет
BрSаLN— од енгл. IrDA — Infrared Data Association — инфрацрвени порт
B,´рDа — систем IRC (Internet Relay Chat).
BVDа,´лDа, иrе,´TDа — претраживач
BQа,´D — браузер Internet Explorer (од IE)

s
sY\Dе,´н -1.руска тастатура ( прва шест слова надесно) аналог европској QWERTY тастатури 2. име јунака романа В.Пелевина „ ДПП(НН)“

t
tа,´[ень — централни процесор
tар[а,´н — уређај за прикључак хард-диска
Каца,´пта — Microsoft Business Solutions — Axapta
tва,´Dер — играч игре Quake
tва,´Dать — играти у Quake
tе,´SX — име KDE
tg/Jl –форумска скраћеница оцену јако за лошег текста, сааопштења на форуму, блогу
tаCа,´лDа – програм за преузимање фајлова
th-aou — руска верзија назива CD-ROM
tи,´ло — килобајт
tирпи,´C — централни процесор
tла,´ва — тастатура
tлиD\,´Zа — 1. Компјутерни миш 2. Надимак на форуму, блогу
tовnр, пала,´V — подлога за миш
tовXрW,´ло, DовXрW,´лDа — Corel Draw
tоLSер — програмер
tо[анSи,´рNволDоLв — Volkov Commander
tо[п — компјутер
tонтраL, tС — игра Counter-Strike
tонтроLльN— од енгл. control — елемент управлња
tонiиLR — види Конфа, тачка 2.
tо,´нiа — 1. конференција, форум 2. фајл програма, који садржи опције програма (енгл. config).
tо,´рень — прва директорија, основна директорија
tоро,´ль Sров, tоре,´льVDие Sрова,´, tорW,´вXе Sрова,´ — Corel Draw
tра,´Dер — види Ха,´кер
tра,´VнаW VUо,´рDа — склапање компјутера у државама бившег социалистичког система
tра,´VнXT Rла,´P — инфроцрвени порт
tрX,´Vа — компјутерни миш
tрWD, DрcD, DрW,´Dа, DрW,´DалDа — програм за крековање, проваливање, од енгл. to crack — провалити
tрW,´Dер, tрcDер — види Ха,´кер
tрW,´Dн\ть, Dрc,´Dн\ть — крековати, провалити програм
t\л, D\,´льно —супер!страва! (од енгл. Сool).
t\,´лер — (енгл. cooler) — вентилятор за хлађење процесора
t\лZа,´YDер — види Ха,´кер
t\,´DиVX — од Cookies, мали фрагмент службене информације који се убацује у компјутер корисника

v
vаR — (енгл. lag) прекид или паузирање у преносу на мрежи
vа,´[ер, ла[о, ла[аCьn, ла[ерьn — (енгл. Lamer- чопавац) невешт кописник
vа,´Pарь — ласерски штампач.
vапQа,´ — мноштво жица, каблова
ЛеваEк — 1.програм сумњивог порекла 2. пиратска копија
vеDарVтво, леDарVтво оS fаSноVти — програм за крековање, прожалу приграма, илегални кључ за активацију програма
vеталDа — игра модела «flight simulator»
vfе],´Pер — корисник www.livejournal.com
vfе-Dа,´т — (од енгл. «LJ-cut») — елеменат форматирања текста у системе livejournal, линк који дозвљава да се сакрије дужи текст или велика
слика
vинD, vинDа — линк URL
vиLн\ZMNvиньMNvWLлиZMNv]LлиZ — ОС Linux
vин\DVоLиSMNv\ноZоLS —корисник ОС Linux
vиVа,´, vиVи,´CDа — браузер FireFox.
vи,´Cер — (енгл. leech — пијавица) учасник мерже размене фајлова који само скида програме
vоDаLлDа, лан, ла,´на, ла,´нDа, лань — (енгл. LAN) локална мрежа
v`v — (енгл. lol — «Laugh[ing] out loud») —гласно се смејати
vол, vо,´ла, vо,´лDа, vо,´лиD, vоли,´та — глуп човек са неадекватним понашањем
v\D —програм Outlook
vXLfиMNvаLfа — Компания LG
vо[о[WL]VерMNvо[о[WL\Vер — компјутер. Реч се појавила грешком у кодирању на једнм BBS форуми
vXтSX,´Uр — дневник. Руска реч «дневник» на QWERTY тастатури. У коришћење реч увео филолог Роман Лейбов на блог систему
livejournal.com
v],´Vтра — програм Adobe Illustrator

l
lаPSаLT — види Мастда,´й
lаPиLла, lаPиiаLDа — браузер Mozilla
lа,´[а, lа,´тDа, lать, lатери,´нDа — матична плоча
lаVтSаLT — од енгл. must die — 1. име ОС Windows 2.било који неквалитетан програм
lаQиLна — компјутер.
lан — енгл. man (команда у unix/linux систему — скраћеница од manual), упутство
lан\ал — упутство (од енгл. manual).
lаiоLн — било који уређај са магнетском траком (стример)
lелDо[WLRDиеMNlелDоVоLiтNMNlиDроYеiаLлX —име фирме Microsoft
lеVwVxаLRа — порука, писмо (од енгл. message).
lерPиLлDаN—име браузера Mozilla.
lе,´fhе,´лlа,´Q - IBM
lетр, lеR, l^ — мегабајт
МеждумоEрдие — интерфеjс, буквални превод од енгл. Interface
lи,´рDMNlиLрDа — Мрежа IRC (од назива mIRC).
lоPRиL — меморија
lо[еLSMNlопеLSMNl\SоPвоLн — модем
lоLнWMNlоLниD — монитор компјутера
lоLрSаN— 1. интерфеjс програма, главна страница сајта или интернет портала 2. Предњи део системског блока компјутера
l\LVD\л —MySQL
lXLлоMNlXLльниYа — електронска пошта e-mail или адреса
lXLлитьMNна[XLливать — послати електронско писмо («ки,´нь в меня,´ мы,´лом!»- баци мени сапун! – пошаљи писмо!)
lXQаL — компјутерни миш
lXQDоSроL[N— подлога за миш

_
_алаSо,´нниD —џепни персонални компјутер
_аСBльниD — програмер који користи језик Си.
_ареPаLть — резати на CD
_а,´iиR, не,´iиR, по,´iиR — шалив превод саопштења Abort, retry, ignore
_аiиRа,´тор — Netscape Navigator
_етоVDо,´п, _етQDа,´i — Netscape
_иUUл — 4 бита
_иD — (од енгл. nickname, nick) — псеудоним, надимак
_о,´рDа — Norton Commander
_о,´тер, _о,´тиD, _\тXUW,´Dа — (енгл. notebook) ноутбук
_],´ра — програм Nero Burning ROM

`
`UрX,´Rать — види АпгреEйдить
`верDво,´тинR — прекомерно цитирање на форуму
`Sинc,´VниD — програмер који користи језик Си
`Dова,´лоD — велики фајл
`,´Dна — ОС Windows.
`ра,´Dл, `ра,´D\л — база података Oracle
`пVо,´V — оператор мобилне телефоније
`Vnл— 1. корисник мреже eDonkey2000, eMule 2. браузер Internet Explorer
`,´VлиD Bj — браузер Internet Explorer
`Vь — оперативни систем
`iVа,´Tт — званични сајт
`iто,´пиD, оiiто,´пиD, оiто,´п — порука ван основне теме форума

a
aаLRаN— (енгл. page) — Интернет страница.
aаLлDаN- джојстик
aаLVDвиль — програм на језике Паскал
aаVD\,´SаMNпаVD\LSниDMNпаVDвилWLнт — програмер који користи језик Паскал
aеSивиLDиW — шаливи назив за Википедију
aень, aе,´ньт]Z — централни процесор Pentium компании Intel
aерло,´вDа, перл - језик Perl
aе,´тW — Питер Нортон
aиfаL[Dер — Adobe PageMaker.
aилnнXT — поновно маркирани (централни процесор)
aил]LльDинN—антивирусни програм
aальYевоS — touchpad, замена за миш у лаптопу
aинRвиLн\DV — види Ли,´нух
aипи,´VьDо[ерDа, пи,´VьDо[ерDа, п\Pо[е,´рDа — назив за различите рејтинг и топ листе
aиVаLлDаN—CD-ROM
aиV]LDMNaиV]LZа — персонални компјутер
aл]VXLN— језик C++.
aоS[XLQDаN— подлога за миш
aоLлPатель — корисник
aо[оLTDаN— „корпа“
aорноСлоLниD — фирма Panasonic
aоVаLDVитьN— (енгл. suck, енгл. sucks) —унизити некога, неподништавати нешто
aоVт -саопштење на блогу, форуму
aоVтиLть — писати текст, слати саопштење на форум, блог
aол\оLVь, aол\[\,´ZMNaополаL[(а) — оперативни систем OS/2
aоп — Протокол POP3
aоiиLDVитьN— (од английского fix) исправити
aревеS! (од «привет»)— поздрав. Популарна реч, која заменила реч «Surprise!» у руској варијанти слике Џона Лујијеа ( John Lurie) «Bear
Surprise»
aрипл]Vн\тXT — програмер који користи језик C++
aроRа - програм
aроLfить, проLRать – програмирати, писати програм
aроRра[[ер, проR, проRер — програмер
aровеLтриватьN(поCт\) — проверавати пошту
ПроEкся, проEкси — прокси-сервер
aatС — Подписываюсь Под Каждым Словом - подписаћу се испод сваке речи (форумска скраћеница)

yапиLSа —сервер http://www.rapidshare.de

yаLритьN— користити архиватор RAR
yаVQаLрить — (енгл. share) открити за колективно коришћење неки ресурс
yеU\,´тить - рестартировати компјутер (од енгл. reboot)
yеPаLDN— CD-ROM
yеVпе,´Dт - (од енгл. "Respect") поштовање
yоiль – шаливђија (од ROFL)
y`zv — форумска скраћеница ROFL – умирем од смеха, јако смешно
yоWLльN— тастатура
y{zl, RTFM — препорука кориснику да прочита упутство (од енгл. Read The Following (Fucking) Manual )
y\RаLетVWN— компјутер шаље саопштење о грешкама уместо нормалног рада
y\леLPMNр\леLPнXT — супер, изванредан (од енгл. «rules» — правило, норма, принцип)
y\лиLтьN- 1. бити изванредан (о харде или софту) 2. побеђивати у он-лајн играма
y\неLтN— руски део Интернета (од .ru)
y\Uи,´тьVW, y\Uа,´тьVW — играти компјутерну игрицу
y\т — од енгл.root 1. саопштење администратора 2. овлашћење за неометани рад на компјутеру 3. системни администратор

С
СаUf — (енгл. subj., сокращение од енгл. subject) тема разговора, обично на форуму
СаDV, С\DVь — израз незадовољства (од амер. сленга „to suck“ — сисати)
СантеLZниDаN—фирма Sun Microsystems.
Сапnр —игра MineSweeper.
СUро,´Vить на SиVD – пренети информацију са компјутера на један од мобилних дискова
СSоLZн\ть — престати са радом („у меня сдохла мать…“-буквално : моја мајка је цркла или покварила ми се матична плоћа )
СеTв, VеTi - (енгл. save) сачувана игра, сачувани фрагмент игре
СеLраWNVUоLрDа — склапање компјутера од стране непознате, неафирмативне фирме
СерваLD, Vте,´рвер, Vерва,´нт — сервер
Сетев\LZаN— мрежна картица
Се,´рiер, Bнтернет-Vерiер – сурфер, човек који слободно време проводи претражујући Интернет, сурфујући Интернетом
СиS]LD — CD-ROM
СиLDвел — (од анг. sequel) наставак. Пример: Игра 'Half-life 2' је сиквел 'Half-life'
СD\ль — SQL
СиL[DаN— модуль SIMM.
Си,´ниTNP\UMNСинеP\LU - (од енгл. Bluetooth) - технологија bluetooth
Си,´ниT cDра,´н (V[е,´рти), VинWD — (од анг. Blue screen of death) саопштење о озбиљној грешци која тражи рестартовање компјутера
СиониLVт — програмер који користи језик Си
СиVаS[и,´н — СИСте,´мный АДМИНистра,´тор- системски администратор
CиVо,´п — СИСте,´мный ОПера,´тор – системски оператер
СDаLPиN— SCSI-адаптер
СDриптDиLSSи — надрихакер, који недорасао да буде хакер
СлаLDаMNСлаDваLрь — дистрибутив Linux Slackware
Слить —скинути, преузети фајлы са сервера
С[аTл, С[а,´TлиD — (од английского smile —осмех ). Комбинация различных знакова интерпункције, који преносе расположење корисника :-)
Сносить — деинсталирати, уништити програм са хард диска
СоUаDа, VоUаCDа — „@“
Сол]LQ(е)н - (од енгл. solution) опис игр, решење, помоћ (види Хи,´нт).
Соiт — програм, од енгл.software
Спа[ —електронско писмо или порука рекламне садржине
Спа,´[ить —слати спам
СпеTV — слободно место на диску
Стано,´D — компјутер
Стар, Ста,´рDа, Стари,´D — игра Starcraft

{
{а,´нD, наZоSи,´тьVW в та,´нDе — не знати ништа, не разумети о чему се ради, о чему иде разговор
{аUле,´тDа оS fа,´SноVти — види Лека,´рство од жа,´дности
{а,´CDа — компјутер
{елеви,´Pор — монитор
{nтW JVW — види Аська
{опта,´ть — архивирати
{опта,´ть Dлав\ — куцати на тастатури, писати текст
{ор[оPиLлла — браузер Mozilla
{а,´PиD — персонални компјутер
{Сa — Туда-Сюда Протокол -тамо-амо протокол (од енгл. TCP — Transmission Control Protocol)
{раLUлM{раLUла — проблем, неприлика (од енгл. trouble)
{раDтори,´Vт - човек који у компјутерној игри shooter користи само тастатуру
{ролль (од енгл. troll) — анонимни интернет-провокатор.
Тро,´ллинг (од енгл. trolling) — процес писања провокативних текстова
{роW,´н — компјутерни вирус

u
uDро,´п — модем Acorp
uни,´Z — ОС UNIX
u,´рла - URL.
u,´Vер — (енгл. user - корисник), невешт корисник који мисли да много зна
u,´Qи — слушалице

z
zа|лоL — фајл
zJt — (енгл. FAQ — Frequently Asked Questions), одговоре на честа питања
zиSоLQниDN— корисник мреже Фидонет
zиLDVить — поправљати
zиLCаN— (енгл. feature –особина) 1. резултат рада програма, који личи на грешку 2. одређена функција или особина програма
zлеLT[ — (енгл. flame), псовке или малоинформативна саопштења на форуму, дуге безрезултатне расправе
zлеQе,´нYа, zле,´QDа — USB Flash, флешка
zлопа,´D, zлопа,´рь, zло,´пиD, zлопово,´S, zлопоRрX,´P — флопи уређај
zлоп — флоппи-диск.
zл\,´S — (енгл. flооd) понављање истих саопштења на форуму, блогу
zл\Sи,´ть — писати велику количину истих саопштења на форуму, блогу
zо,´ртоCDи — види Окна.
zотоfа,´Uа, zотоfо,´па — 1) Програм Adobe Photoshop. 2) колаж, слика направлена на Adobe Photoshop
zрива,´р — (енгл. freeware) — бесплатно преузимање програма, софта
zрW, zрW,´Zа, zри,´UPSи — ОС FreeBSD.

Х
qаD — (енгл. hack) 1. модификација програма која дозвољава да се смани велићина програма и да се убрза њен рад; одговара енгл. brilliant hack 2.
нестандартна модификација програма, ефикасно, али није и најбоље, криви хак; одговара енгл. dirty hack 3. процес провале програма 4. програм-
модификатор
qа,´Dер — (енгл. hacker) корисник који уме на проваљује, крекује програме
Хард, винт, винчестер, жёсткий диск — 1) (од енгл. Hard Disc Drive)хард диск, системски диск 2) компјутерска опрема (од енгл. hardware).
qа,´Dать — проваливати програм, керковати
qалва,´, qалW,´ва, qа,´лiа – компјутерска игра Half-Life
qа,´YDер— корисник који мисли да је хакер ( често без разлога)
qинт — совет, препорука
qо[W,´D — 1) домаћа(енгл. home), основна страна. 2) корисник ОС Windows XP Home Edition
qy],´Qа, qyW, qп, qаac, qyень — ОС Windows XP

}
}е,´лDа, }ел]ли,´т — процесор Intel Celeron
}и,´VDа - фирма Cisco Systems, Inc.
}\,´Zел, }\,´Zель — модем фирме ZyXEL
}}}] - www. на руској тастатури

~
~Jd` — ЧА,´сто задава,´емые ВОпро,´сы (= FAQ). одговоре на честа питања
~а,´TниD — невешт корисник, почетник
~атла,´нин — стални учесник чата
~е,´рвь — (енгл. worm) вид компјутерног вируса, црв
~ерепа,´QDа — модем
~и,´тер (енгл. cheat - превара, енгл. cheater - преварант) — играч у компјутерне игре који се труди да превари програм, користи чит-код или чит-
программ за промену опција игре
~ат (енгл. chat ) интернет разговор, дописивање више корисника

ароварX — shareware, усло,´вно-беспла,´тни програм

Dа,´i, _ет Dаi — Netscape Navigator
ла,´нR, н\ро,´D — кабал
ре,´Sер — уређај за уништавање докумената, папира
p
p, XXX- види ЛОЛ

e
eниDе,´T (енгл. any key) — било који тастер
eниDе,´TrиD —1. системни оператер 2. невешт корисник
e,´нтW, eнтW,´Zа — оперативни систем Microsoft Windows NT
eн\реP — Unerase, програм повратка обрисаних фајлова

O,´Pать (од енгл. use) — користити (компјутерни програм)

O,´Pер (енгл. user) — корисник
Ю,´зверь — корисник са модемом
OниDVо,´иS — висококвалификован корисник ОС UNIX
O,´ниZ — ОС UNIX

b
Я,´блочник — корисник компјутера фирме Apple
b,´ва — види Жаба.

Словарь Vовре[еннXZ VоDраrениT

аUV. абсолю,´тный апсолутан

ав. авиацио,´нный авиациони, ваздухопловни
авиаUаPа авиацио,´нная ба,´за авиобаза, ваздухопловна база
авиаUеPопаVноVть авиацио,´нная безопа,´сность авиобезбедност
авиаUенPин авиацио,´нный бензи,´н керозин (авионско гориво)
авиаUилет – авиацио,´нный биле,´т авионска карта
авиаинS\VтриW – авиацио,´нная индустри,´я авиоиндустрија
авиаDатаVтроiа – авиацио,´нная катастро,´фа авионска несрећа
авиаDо[паниW – авиацио,´нная компа,´ния авиокомпанија
авиаDонVтр\Dтор – авиацио,´нный констру,´ктор авиоконструктор, конструктор авиона
авиа[еZаниD – авиацио,´нный меха,´ник авиомеханичар
авиапаVVаfир – авиацио,´нный пассажи,´р авиопутник, авионски путник
авиаперевоPDа – авиацио,´нная перево,´зка авиопревоз, авионски превоз
авиаперевоPCиD – авиацио,´нный перево,´зчик авиопревозник
авиапоCта – авиацио,´нная по,´чта авиопошта, авионска пошта
авиареTV – авиацио,´нный рейс авионски лет
авиатеZниD – авиацио,´нный те,´хник авиотехничар, авионски техничар
авиатранVпорт – авиацио,´нный тра,´нспорт авиотранспорт,авионски транспорт
авт. – автоно,´мный аутономни
автоPавоS – автомоби,´льный заво,´д фабрика аутомобила
автоинVпеDтор – автомоби,´льный инспе,´ктор саобраћајац
автоинVпеDYиW – автомоби,´льная инспе,´кция саобраћајна милиција
автол]Uитель – автомоби,´льный люби,´тель возач аутомобила аматер
авто[аRаPин – автомоби,´льный магази,´н аутосалон (салон аутомобила)
авто[араiон – автомоби,´льный марафо,´н аутотрка (рели)
авто[еZаниD – автомоби,´льный меха,´ник аутомеханичар
авто[оU. – автомоби,´льный аутомобилски
авто[оTDа – автомоби,´льная мо,´йка прање аутомобила
авто[ототранVпорт – автомоби,´льный и мотоцикле,´тный тра,´нспорт аутомототранспорт
автопроUеR – автомоби,´льный пробе,´г аутотрка, аутомобилска трка
 авторXноD – автомоби,´льный ры,´нок аутопијаца
автоVтраZование –страхова,´ние автомоби,´лей аутоосигурање, осигурање аутомобила
автотранVпорт – автомоби,´льный тра,´нспорт аутотранспорт аутомобилски транспорт
аR – аRент\,´рнXT обавештајан, обавештајна служба
аRр. – агра,´рный аграрни
Jh – автома,´т Дегтярёва аутоматска пушка Дегтерjoва
аS[. – администрати,´вный административни
аS[. – адмира,´л адмирал
аS[. Y. – администрати,´вный центр административни центар
аS[.терр. еS. – администрати,´вно-территориа,´льная едини,´ца административно-територијална
јединица
аP. – азербайджа,´нский азарбејџански
JoС – авиацио,´нные зени,´тные сре,´дства противавионска артиљерија
JoС – автозапра,´вочная ста,´нция бензинска пумпа
Jиz – «Аргуме,´нты и фа,´кты» (журна,´л) "Аргументи и факта" (часопис)
Jt – автома,´т Кала,´шникова аутомат Калшњикова,Калашњиков
аD. – акаде,´мия академија
аDаS. – акаде,´мик академик
аDв. – акварель акварел
алRеUр. – алгебраи,´ческий алгебарски
аль[. – альмана,´х алманах
альп. – альпи,´йский алпски
ал][. – алюми,´ниевый алуминијумски
а[. – америка,´нский амерички
J_ – Акаде,´мия нау,´к Академија наука
Jн – самолёт констру,´кции Анто,´нова авион Антонова
ан. – аналити,´ческий аналитички
анат. – анатоми,´ческий анатомски
J_^ – Аге,´нтство национа,´льной безопа,´сности БИА Безбедоносно информативна агенција
анV. – анса,´мбль ансамбл
антиC. – анти,´чный антички
J` – акционе,´рное о,´бщество АД Акционарско друштво
J`- Автоно,´мная о,´бласть АО аутономна област
Ja – «Ассошиэйтед Пресс» (информацио,´нное аге,´нтство) АП "Асошијетет прес" (информативна
агенција)
Ja_ – Аге,´нтство печа,´ти «Но,´вости» новинска агенција "Новости"
арт. – артиллери,´йский артиљеријски
арт. – арти,´ст артист, уметник
арZ. – архипела,´г архипелаг
арZ. – архите,´ктор архитекта
арZеол. – археологи,´ческий арехеолошки
арZит. – архитекту,´рный архитектонски
ат. – а,´томный атомски
 ат[. – атмосфе,´рный атмосферски
J{С - автомати,´ческая телефо,´нная ста,´нция аутоматска телефонска централа
Jq – акаде,´мия худо,´жеств Академија уметности
J} – Аналити,´ческий центр (при Президе,´нте РФ) Аналитички центар (председника РФ)
JeС – а,´томная электроста,´нция нуклеарна (атомска) електрана
^. – большо,´й велики
U. – бы,´вший бивши
U. C. – бо,´льшая ча,´сть, бо,´льшей ча,´стью највећим делом, већим делом
U-Dа – библиоте,´ка библ. библиотека
^J^ – Бори,´с Абра,´мович Березо,´вский Борис Абрамович Березовски
Uал. – бале,´т балет
Uалет[. – балетме,´йстер кореограф
Uалт. – балти,´йский балтички
^Jl – Байка,´ло-Аму,´рская магистра,´ль Бајкалско-амурска (железничка) магистрала
^J_ – Библиоте,´ка Акаде,´мии нау,´к (Российская Федерация) Библиотека академије наука (Руске
федерације)
^JС – Большо,´й академи,´ческий слова,´рь Велики академски речник
^d – «Биржевы,´е ве,´домости» (газе,´та) "Берзанска листа" (новине)
^dv – «Библиоте,´ка всеми,´рной литерату,´ры» (кни,´жная се,´рия) "Библиотека светске литератуте"
(књишка серија)
^g – боева,´я гру,´ппа Б.Г. борбена група
^h – Бе,´лый дом (зда,´ние бы,´вшего Верхо,´вного Сове,´та РФ) Бели дом (здање бившег Врховног Савета
РФ)
UелоRв. – белогварде,´йский белогардејски
UеVYв. – бесцве,´тный безбојан
UеVтер – белу,´га и сте,´рлядь (ры,´ба, полу,´ченная путём иску,´сственной гибридиза,´ции белу,´ги и сте,´
рляди в СССР в 1952) бестер риба добијена вештачком хибридизацијом белуге и сарделе у СССР 1952.
^kh – безопа,´сность жизнеде,´ятельности безбедност животне и радне средине
^o – ба,´за зна,´ний база података
^B – Березня,´к и Иса,´ев (в маркиро,´вке самолётов) Березњак и Исајев ( називи авиона)
UиUл. – библиографи,´ческий библиографски
UиоRр. – биографи,´ческий биографски
Uиол. –биологи,´ческий биолошки
UиоSоUа,´вDа – биологическая добавка биолошки додатак
Uио[атериа,´л – биологи,´ческий материа,´л биоматеријал,биолошки материјал
Uио[е,´тоS – биологический метод биометод, биолошки метод
Uиоор\,´fие – биологи,´ческое ору,´жие биолошко оружје
Uиопрепара,´т – биологи,´ческий препара,´т биолошки препарат
Uиори,´т[ – биологи,´ческий ритм биоритам, биолошки ритам
Uиот\але,´т – биологи,´ческий туале,´т биолошки тоалет, WC
^t – боево,´й кора,´бль ратни брод
^l – большо,´й мо,´щности великог капацитета
^la – боева,´я маши,´на пехо,´ты ратно возило пешадије
 ^` – бактериологи,´ческое ору,´жие бактериолошко оружје
Uотан. – ботани,´ческий ботанички
Uр. – братья браћа
UронP. – бро,´нзовый бронзани
^yav – баллисти,´ческая раке,´та подво,´дной ло,´дки балистичка ракета подморнице
^С – Балти,´йская систе,´ма Балтијски систем
^Сe – Больша,´я Сове,´тская Энциклопе,´дия Велика совјетска енциклопедија
^{y – бронетранспортёр оклопни транспортер
U\SS. – будди,´йский будистички
U\Dв. – буква,´льно буквално
U\[. – бума,´жный папирни
^etl – Больша,´я энциклопе,´дия Кири,´лла и Мефо,´дия Велика енциклопедија Ћирила и Методија
d. `. – Васи,´льевский О,´стров (Санкт-Петербу,´рг) Васиљевско острво (Санкт-Петербург)
в. – век век
в.S. – восто,´чная долгота,´ источна дужина
в-во – вещество,´ материја
dJo – Во,´лжский автозаво,´д Волшка фабрика аутомобила
dJt– Вы,´сшая Аттестацио,´нная комисси,´я Државна комисија за потврђивање научног степена
dda – ва,´ловый вну,´тренний проду,´кт национални бруто доходак
dda – Влади,´мир Влади,´мирович Пу,´тин Владимир Владимирович Путин
ddС – Вое,´нно-возду,´шные си,´лы ратно ваздухопловство
dgBt – Всеросси,´йский институ,´т кинематогра,´фии и,´мени Гера,´симова институт кинематографиji
Герасимова
dhd – возду,´шно-деса,´нтные войска,´ ваздушно-десантна јединица
dh_q – Вы,´ставка достиже,´ний наро,´дного хозя,´йства Изложба достигнућа народне привреде
вел. Dн. – вели,´кий князь, вели,´кая княги,´ня велики кнез, велика кнегиња
dBJ – вока,´льно-инструмента,´льный анса,´мбль вокално-инструментални ансамбл
dtt – враче,´бно-консультацио,´нная коми,´ссия лекарска комисија
dlС – Вое,´нно-Морски,´е Си,´лы ратна морнарица
dlz – вое,´нно-морско,´й флот ратна морнарица
d_h – ва,´ловый национа,´льный дохо,´д национални бруто доходак
d` – вое,´нный о,´круг војни округ
d` – войскова,´я опера,´ция војна операција
d` – всеросси,´йское объедине,´ние сверуски савез
d` – вы,´сшее образова,´ние висока стручна спрема, високо образовање
d`d – Вели,´кая Оте,´чественная война,´ Велики отаџбински рат
воен. – вое,´нный вој. војни
d`o – Всеми,´рная организа,´ция здравоохране,´ния СЗР Светска здравствена организација
d`By – Всеросси,´йское о,´бщество изобрета,´телей и рационализа,´торов Сверуско друштво
проналазача и рационаонализатора
d`BС – Всеми,´рная организа,´ция интеллектуа,´льной со,´бственности Светска организација
интелектуалне својине
d``a – Всеросси,´йское о,´бщество охра,´ны приро,´ды Сверуско друштво за заштиту природе
 d`qy – вневе,´домственная охра,´на служба обезбеђења
dat – военнопромы,´шленный ко,´мплекс ВИЦ Војноиндустријски центар
dС – Верхо,´вный Сове,´т ВС Врховни Савет
dС} – Всеми,´рный Сове,´т Церкве,´й Светски Савет Цркава
dСOy –Вооружённые Си,´лы Ю,´га Росси,´и Оружане снаге Југа Русије
d{et – враче,´бно-трудова,´я экспе,´ртная коми,´ссия лекарска комисиоја социјалног осигурања
в\P – вы,´сшее уче,´бное заведе,´ние ВШ висока школа
dza – Всеми,´рная федера,´ция профсою,´зов Светска синдикална федрација
dqJ – Всеми,´рная Хокке,´йная Ассоциа,´ция Светска хокејашка асоцијација
d} – вычисли,´тельный центр рачунски центар
d~ – высо,´кая частота,´ висока фрекфенција, високофрекфенрни
в/C – во,´инская часть касарна
R. – год год. година
Rор. – го,´род град
Rа– гекта,´р хектар
R-н. – господи,´н господин
gJyq – Госуда,´рственный архи,´в Росси,´йской Федера,´ции Државни архив Руске Федерације
gB^hh – Госуда,´рственная инспе,´кция дорожной безопасности Државна саобраћајна инспекција
RенSире,´Dтор – генера,´льный дире,´ктор ген. генерални директор
RенVе,´D – генера,´льный секрета,´рь ген.секр. генерални секретар
gенQта,´U – Генера,´льный штаб Генералштаб
gB{BС – Госуда,´рственный институ,´т театра,´льного иску,´сства Државни институт позоришне
уметности
gt – гражда,´нский ко,´декс грађански кодекс
gt` – Госуда,´рственный Комите,´т Оборо,´ны Државни Комитет одбране
gt~a – Госуда,´рственный комите,´т по чрезвыча,´йному положе,´нию( 1991). Државни комитет за
ванредне ситуације
Rлавре,´S – гла,´вный реда,´ктор гл.уредник главни уредник
glС – Гидрометеорологи,´ческая слу,´жба Хидр.метеор.служба Хидрометеоролшка служба
g_J – Госуда,´рственная нало,´говая администра,´ция Државни порески систем
g` – гражда,´нская оборо,´на ЦЗ цивилна заштита
RориVполDо,´[ – городско,´й исполни,´тельный комите,´т градско извршно веће
RорDо,´[ – городско,´й комите,´т градски комитет
Rороно,´ – городско,´й отде,´л наро,´дного образова,´ния градски секретаријат просвете
RорVпортотSе,´л – городско,´й спорти,´вный отде,´л градски секретаријат за омладину и спорт
RоVPаDаP – госуда,´рственный зака,´з државна поруџбина
gоVиPSат – Госуда,´рственное изда,´тельство Држвано издавачко предузеће
RоVVл\,´fаrиT – госуда,´рственный слу,´жащий државни службеник
g`С{ – Госуда,´рственный станда,´рт Државни свесавезни стандард
Rр. – граф гроф
RреC. – гре,´ческий грч. грчки
gu – гла,´вное управле,´ние ГО главни одбор
geС – гидроэлектроста,´нция Хе хидроелектрана
 S. – дом кућни број (на адресама)
S-р –до,´ктор др. доктор
S/V – де,´тский сад дечији вртић
S/V – документа,´льный сериа,´л док.серијал документарни серијал
hdС – дви,´гатель вну,´треннего сгора,´ния мотор са унутрашњим сагоревањем
Sет. – де,´тский деч. дечији
Sет. S. – де,´тский дом дечији дом
SетVD. – де,´тский дечији
SетUольни,´Yа – детская больни,´ца дечија болница
Sетвра,´C – де,´тский врач дечији лекар
SетSо,´[ – де,´тский дом Дом за незбринуту децу, децу без родитељског старања
детплоща,´дка – де,´тская площа,´дка дечије игралиште
SетVа,´S – де,´тский сад дечији вртић,обданиште
SиPто,´пливо – ди,´зельное то,´пливо дизел гориво D2
ht – дом культу,´ры Дом културе, културни центар
h`{ – долговре,´менная огнева,´я то,´чка вој.ватрено гнездо,стална ватрена тачка
h{a – доро,´жно-тра,´нспортное происше,´ствие саобраћајна незгода
hu – дистанцио,´нное управле,´ние дистанционо управљање
hOt – де,´тско-ю,´ношеский клуб дом омладине
hOС – де,´тско-ю,´ношеская спорти,´вная шко,´ла омладинска школа спорта
j^yy – Европе,´йский банк реконстру,´кции и развития Европска банка за реконструкцију
jdС – Европе,´йская валю,´тная систе,´ма Европски новчани (валутни) систем
еS. – едини,´ца јед. јединица
jBJС – Еди,´ная информацио,´нно-аналити,´ческая систе,´ма Јединствен информационоаналитички
систем
jBС – еди,´ная информацио,´нная систе,´ма Јединствен информациони систем
jС – Европе,´йский Сою,´з ЕУ Еврпоска Унија
jС – Европе,´йское соо,´бщество ЕЗ Европска заједница
jeС – Европе,´йское экономи,´ческое соо,´бщество ЕЕЗ Европска економска заједница
f. – журна,´л часопис
kov – «Жизнь замеча,´тельнврых люде,´й» (кни,´жная се,´рия) "Живот изванредних људи"(књишка
серија)
kt – жидкокристалли,´ческий течнокристални
ktq – жили,´щно-коммуна,´льное хозя,´йство ЈКП Јавно комунално предузеће
Pав[а,´R – заве,´дующий магази,´ном шеф продавнице,пословођа трговинске радње
oJgС – За,´пись а,´ктов гражда,´нского состоя,´ния матични уред, матична служба
oJo – Запоро,´жский автозаво,´д Запорошка фабрика аутомобила
Pал. – зали,´в залив
oJ` – закры,´тое акционе,´рное о,´бщество затворено акцинарско друштво
Pарпла,´та – за,´работная пла,´та зарада, плата
oоо[\Pе,´T – Зоологи,´ческий музе,´й Зоомузеј Зоолошки музеј
olС – Заслу,´женный ма,´стер спо,´рта Заслужни спортиста
ou – зени,´тная устано,´вка противавионски уређај
 и. о. – исполня,´ющий обя,´занности в.д. вршилац дужности
и пр. –и про,´чие и друго
и Vл. – и сле,´дующие и следеће
и т. S. –и так да,´лее итд. и тако даље
BB – иску,´сственный интелле,´кт вештачка интелигенција
Bt – инфракра,´сный ИЦ инфрацрвени
Bл – самолет конструкции С.В.Илю,´шина авион конструкције Иљушина
и[. – и,´мени назван по ком,са именом
BlvB – Институ,´т мирово,´й литерату,´ры и,´мени М. Го,´рького Институт за светску књижевност
"М.Горки"
B` – избира,´тельный о,´круг изборни округ
ByvB – Институ,´т ру,´сской литерату,´ры (Пу,´шкинский Дом) Институт за руску књижевност
(Пушкински дом)
иVполDо,´[ – исполни,´тельный комите,´т ИК извршни комитет
BСu – информацио,´нные систе,´мы управле,´ния информациони системи управљања
B{ – информацио,´нные техноло,´гии информационе технлогије
B{Jy-{JСС – Информацио,´нное телегра,´фное аге,´нтство Росси,´и (центра,´льная госуда,´рственная
информацио,´нная слу,´жба, со,´здана в 1992 на ба,´зе Телегра,´фного аге,´нтства Сове,´тского Сою,´за
(ТАСС) (осно,´вано в 1925)) ИТАРТАС Информационо телеграфска агенција Русије (централна државна
информациона служба,основана 1922 год. на бази Телегграфске агенције Совјетског Савеза (ТАСС),
(основаног 1925.))
B{y – инжене,´рно-техни,´ческие рабо,´тники инжењери и техничари
Bu – избира,´тельный уча,´сток изборна јединица
D-та – кислота,´ киселина
tJ – Кра,´сная а,´рмия Црвена армија
tаU[и,´н – Кабине,´т мини,´стров Кабинет министра
tа[Jo – Ка,´мский автомоби,´льный заво,´д Камска фабрика аутомобила, аутомобил те марке
t^ – констру,´кторское бюро,´ конструкторски биро
Dв. – кварти,´ра стан (на адресама)
td_ – Клуб весёлых и нахо,´дчивых Клуб веселих и сналажливих( ТВ емисија)
DR.-килограмм килограм
to – коро,´ткое замыка,´ние кратак спој
toо{ –Ко,´декс зако,´нов о труде,´ Кодекс закона о раду
tt – Кра,´сный Крест Црвени крст
tl – Кабине,´т Мини,´стров Кабинет министара
D[V – кандида,´т в мастера,´ спо,´рта кандидат мајстора спорта
D[. – киломе,´тр км. километар
D[/VеD –киломе,´тров в секу,´нду км/сек километара у секунди
D[/CаV –киломе,´тров в час км/час километара на час
D.н. – кандида,´т нау,´к кандидат наука
Dн. – князь, княги,´ня кнез, кнегиња
Dол-во – коли,´чество кол. количина
Dо[Uа,´т – команди,´р батальо,´на командир батаљона
ta – кома,´ндный пункт командно место
 ta – «Комсомо,´льская пра,´вда» (газе,´та) "Комсомолска правда" (новине)
ta – контро,´льный пункт контролни пункт
tah –коэфицие,´нт поле,´зного де,´йствия коефицијент корисног деловања
taa – кома,´ндно-пропускно,´й пункт КПС контролнопропусна станица
tСa – клуб самоде,´ятельной пе,´сни клуб аматерске песме (клуб аматера)
л. –литр л. литар
лев. – ле,´вый леви
vС – ли,´чное сообще,´ние приватно саопштење
v~ – Ли,´га чемпио,´нов ЛШ Лига шампиона
vea – ли,´нии электропереда,´ч далековод
l. – Москва,´ Москва
[.U. – мо,´жет быть може бити
[. н. V. – мла,´дший нау,´чный сотру,´дник млађи научни сарадник
[/таDVи – маршру,´тное такси,´ линијски такси
[/i – мультфи,´льм, мультипликацио,´нный фильм цртани, цртани филм
l^y – межконтинента,´льная баллисти,´ческая раке,´та Међуконтинентална балистичка ракета
ldh – Министе,´рство вну,´тренних дел МУП Министарство унутрашњих послова
ldz – Междунаро,´дный валю,´тный фонд ММФ Међународни монетрани фонд
lgBl` – Моско,´вский госуда,´рственный инсти,´тут междунаро,´дных отноше,´ний Московски
државни институт међународних односа
lgu – Моско,´вский Госуда,´рственный Университе,´т имени М.В.Ломоносова Московски државни
универзитет Ломоносов
[еS. – медици,´нский мед. медицински
[еSперVона,´л – медици,´нский персона,´л медтехничар медицински персонал
[еSраUо,´тниD – медици,´нский рабо,´тник медицински радник
[еSVеVтра,´ – медици,´нская сестра,´ медицинска сестра
[еVтDо,´[ – ме,´стный комите,´т месна заједница
lo – Министе,´рство здравоохране,´ния Министарство здравља
lBh – Министе,´рство иностра,´нных дел Министарство иностраних послова
lBg– Самолёт конcтру,´кторов Микоя,´на и Гуре,´вича Авион конструктора Микојана и Гуревича
lt – ме,´стный комите,´т месни комитет
lt – Моско,´вский комите,´т Московски комитет
[лн. – миллио,´н млн. милион
[лр. –миллиа,´рд милд. милијарда
[[. –милииме,´тр мм. милиметар
l_t – междунаро,´дная нефтяна,´я компа,´ния Међународна нафтна компанија
l_t – Междунаро,´дный нефтяно,´й консо,´рциум Међународни нафтни конзорцијум
l_С yоVVии – Министе,´рство Росси,´йской Федера,´ции по нало,´гам Министарство финансија пореска
управа
l` – Министе,´рство оборо,´ны Министарство одбране
l`t – Междунаро,´дный олимпи,´йский комите,´т МОК Међународни олимпијски комитет
lоVVове,´т – Моско,´вский сове,´т Московски савет
[орпе,´Z – морска,´я пехо,´та, морско,´й пехоти,´нец поморска пешадија, припадник те јединице
 laС –Министе,´рство путе,´й саобщения Министарство за путеве
[/VеD –мину,´т в секу,´нду мин/сек минута за секунду
[V – ма,´стер спо,´рта мајстор спорта
[.т. – ма,´сса те,´ла тежина
l{^ – Моско,´вская това,´рная би,´ржа Московска робна берза
l{o – Ми,´нский тра,´кторный заво,´д Минска фабрика трактора
[\льтiи,´ль[ – мультипликацио,´нный фильм цртаћ, цртани филм
lz{B – Моско,´вский фи,´зико-техни,´ческий институ,´т Московски физико-технолошки универзитет
lqJ{ – Моско,´вский Худо,´жественный академи,´ческий теа,´тр им. Горького Московско академско
позориште
l~С – Министе,´рство по чрезвыча,´йным ситуа,´циям Министарство за ванредне ситуације
нарSеп – наро,´дный депута,´т народни депутат
_^ – нау,´чная библиоте,´ка Научна библиотека
_^ – национа,´льная библиоте,´ка Национална библиотека
_^ – национа,´льный банк НБ Народна банка
_hС – нало,´г на доба,´вочную сто,´имость ПДВ порез на додатну вредност
неiт. – нефтяно,´й нафтни
_BB – нау,´чно-иссле,´довательский институ,´т научноистраживачки институт
_t – наро,´дный контро,´ль народна контрола
_v` – неопо,´знанный лета,´тельный (лета,´ющий) объе,´кт НЛО непознати летећи објекат
_`t – Национа,´льный олимпи,´йский комите,´т НОК Национални олимпијски комитет
_`{ – нау,´чная организа,´ция труда,´ научна организација рада
_{y – нау,´чно-техни,´ческая револю,´ция научнотехничка револуција
_{z – нормати,´вно-техни,´ческий фонд нормативнотехнички фод
_qv – Национа,´льная хокке,´йная ли,´га НХЛ Национална хокејашка лига
о. – о,´стров острво
`J` – откры,´тое акционе,´рное о,´бщество отворено акционарско друштво
`^k – осно,´вы безопа,´сности жизнедеятельности основи безбедности живота
оUл. – о,´бласть област
`dh – отде,´л вну,´тренних дел Одсек унутрашњих послова
оP. – о,´зеро језеро
`B – Олимпи,´йские и,´гры Олимијске игре
оD. – океа,´н океан
оD. – о,´коло, око,приближно
``_ – Организа,´ция Объединённых На,´ций ОУН Организација уједињених нација
`ydB – о,´страя респирато,´рная ви,´русная инфе,´кция акутна респираторна вирусна инфекција
`yo – о,´строе респирато,´рное заболева,´ние акутно респираторно обољење
`С – операцио,´нная систе,´ма ОС операциони систем
`{t – отде,´л техниче,´ского контро,´ля одељење за техничку контролу
п. – пункт тачка
по-в – полуо,´стров полуострво
aJСj – Парла,´ментская ассамбле,´я Сове,´та Евро,´пы Парламентарна скупштина Савета Европе
пRт – посёлок городско,´го ти,´па насеље, варош
alk – постоя,´нное ме,´сто жи,´тельства стално место боравка
a` – пенсио,´нное обеспе,´чение пензијско осигурање
поSло,´SDа – подво,´дная ло,´дка подморница
полн. – по,´лностью у потпуности
поV. – посёлок насеље
aa – пистоле,´т-пулемёт пиштољмитраљез
aa` – прикладно,´е програ,´ммное обеспе,´чение софтвер
проiDо,´[ – профессиона,´льный комите,´т синдикални комитет
проiVо],´P – профессиона,´льный сою,´з синдикални савез
aaС – патру,´льно-постова,´я слу,´жба патролностражарска служба
a{u – профтехучи,´лище стручнотехничка школа
р. – река,´. река
риV. –рису,´нок цртеж
р-н – раTо,´н рејон
yJ – рекла,´мное аге,´нтство рекламна агенција
yJl_ – Росси,´йская акаде,´мия медици,´нских нау,´к Руска академија медиинских наука
yJ_ – Росси,´йская акаде,´мия нау,´к Руска академија наука
yJ` – Росси,´йская акаде,´мия образова,´ния Руска академија образовања
yJq – Росси,´йская акаде,´мия худо,´жеств Руска академија уметности
роSSо[ – роди,´льный дом породилиште
ya` – реакти,´вный пехо,´тный огнемёт реактивни пешадијски бацач пламена
РТСБ – Росси,´йская това,´рно-сырьева,´я би,´ржа руска робносировинска берза
yuh_ – Росси,´йский университе,´т дру,´жбы наро,´дов Руски универзитет пријатељства народа
yz - Росси,´йская Федера,´ция Руска Федерација
yzС – Росси,´йский футбо,´льный сою,´з Руски фудбалски савез
V. – село,´ село
V. – страни,´ца стр. стана
VU. –сбо,´рник зборник
V. R. –сего,´ го,´да ове године
V[. –смотри,´ в.види
V. Q. – се,´верная широта,´ северна ширина
VаZароPавоS – са,´харный заво,´д шећерана
С^ – слу,´жба безопа,´сности СБ служба безбедности
С^ – стратеги,´ческий бомбардиро,´вщик стратешки бомбардер
СUерUанD – Сберега,´тельный банк Национална штедионица
Vетерат\ра – сетева,´я литерату,´ра,произведения, публикуемые в Интернете Интернет књижевност
VеDVот – секре,´тный сотру,´дник тајни сарадник

Vель[а,´R – се,´льский магази,´н сеоска продавница

VельVове,´т – се,´льский сове,´т сеоски савет
VиPо – сле,´дственный изоля,´тор истражни затвор
СlB – сре,´дства ма,´ссовой информа,´ции средства јавног информисања, штампа
 Сlu – строи,´тельно-монта,´жное управле,´ние грађевинска управа
С_g – Сою,´з Незави,´симых Госуда,´рств Савез Независних Држава
С`B – стратеги,´ческая оборо,´нная инициати,´ва стратешка одбрамбена иницијатива
VоC. – сочине,´ние дело, састав
Сa – сбо,´рный пункт, зборно место
Сa – слу,´жба персона,´ла кадровска служба
Сa – совме,´стное предприя,´тие заједничко предузеће
Сa – Сою,´з писа,´телей савез писаца
Vп. – спи,´сок списак
Vп. – спорт, спорти,´вный спорт, спортски
Сah – санита,´рный па,´спорт домовладе,´ния хигијенски пасош кућевласника
VпеYвоTVDа,´ – специа,´льные войска,´ специјалне јединице
VпеYпоSRото,´вDа – специа,´льная подгото,´вка посебна припрема
VпеYVл\,´fUа – специа,´льная слу,´жба специлајна служба
VпеYciiе,´DтX – специа,´льные эффе,´кты специјални, компјутерске ефекти
СaBh – синдро,´м приобретённого имму,´нного дефици,´та СИДА синдром стеченог губитка имунитета
Сa` – сою,´з потреби,´тельских о,´бществ савез потрошачког друштва
Vт. – стани,´ца станица
Vтарле,´T – ста,´рший лейтена,´нт старији поручник
С{` – систе,´ма техни,´ческого обслу,´живания систем техничког управљања
Vтр. – страни,´ца стр. страна
Сu – строи,´тельное управле,´ние грађевинска управа
С} – се,´рвисный центр сервисни центар
С – сре,´дняя шко,´ла СС (средња школа)
Сeo – свобо,´дная экономи,´ческая зо,´на слободна економска зона
СeС – санэпидста,´нция санитарна инспекција
т. –това,´рищ друг
т. – то,´нна т. тона
т-во –това,´рищество друштво
т. S. – (и) так да,´лее и тако даље
т. е. – то есть тј. то јест
т. P. – то,´чка зре,´ния тачка гледишта
т. D. – так как тако да
т. н. – так называ,´емый тзв.такозвани
т. о. –таки,´м о,´бразом на тај начин
т. п. –тому,´ подо,´бное и томе слично
т/V – телесериа,´л – телевизио,´нный сериа,´л тв серијал
т/Z – теплохо,´д мото,´рни брод
тел. – телефо,´н телефон
телераSиоDо[па,´ниW – телевизио,´нная и радиовеща,´тельная компа,´ния телевизијска и радиодифузна
компанија
телеVериал – телевизио,´нный сериа,´л тв серијал (телевизијски серијал)
теплоиPолWYиW – теплова,´я изоля,´ция топлотна изолација
теплоPаrита – теплова,´я защи,´та топлотна заштита
тераDт – террористи,´ческий акт терористички акт
теZоV[отр – техни,´ческий осмо,´тр технички преглед
{` – техни,´ческий осмо,´тр технички преглед
{С – торго,´вая систе,´ма (би,´ржи) трговински систем (берза)
{С – тра,´нспортная ста,´нция транспортна станица
{{ – пистоле,´т ту,´льский То,´карева пиштољ ТТјац
{\ –Самолёт констру,´ктора А.Н. Ту,´полева ТУ, авион конструкције Тупољева, тупољев
{u – тра,´нспортное управле,´ние транспортна управа
тXV. – ты,´сяча хиљада
{et – то,´пливно-энергети,´ческий ко,´мплекс енергетски систем
{e} – теплоэлектроцентра,´ль термоелекрана, топлана
{Oo – Теа,´тр ю,´ного зри,´теля позориште за децу,дечије позориште
udh – Управле,´ние вну,´тренних дел Управа унутрашњих послова
ud~ – ультра высо,´кие часто,´ты ултарвисока фрекфенција;ултарвисокофрекфентни
uj – усло,´вная едини,´ца условна јединица
uo – уче,´бное заведе,´ние школска установа
uoB – ультразвуково,´е иссле,´дование УВ ултарзвук
\Dр. – украи,´нский украјински
\л. – у,´лица ул.,улица
\нивер[а,´R – универса,´льный магази,´н Робна кућа
u} – уче,´бный центр ШК школски центар
iиPвоVпита,´ние – физи,´ческое воспита,´ние физичко васпитање
iиPPарW,´SDа – физи,´ческая заря,´дка фискултурна вежба
iиPD\льт\,´ра – физи,´ческая культу,´ра физичка култура
zB` – фами,´лия, и,´мя, о,´тчество презиме,име,патроним
zt – фигу,´рное ката,´ние уметничко клизање
zt – футбо,´льный клуб фудбалски клуб
zС^ –Федера,´льная слу,´жба безопасности ФСБ Федерална служба безбедности
Z/i – худо,´жественный фильм филм
q{o – Ха,´рьковский тра,´кторный заво,´д Харковска фабрика трактора
ЦБ – центра,´льная библиоте,´ка централна библиотека
}ht – центра,´льный дом культу,´ры централни дом културе
}a – целева,´я програ,´мма циљни (наменски) програм
}a – цена,´ произво,´дства цена производа
}a – центра,´льный проце,´ссор централни процесор
}СtJ – Центра,´льный спорти,´вный клуб а,´рмии Централни спортски клуб армије
}{ – Центра,´льное телеви,´дение Централна телевизија
C. л. – ча,´йная ло,´жка чајна кашичица
C.л. – что,´-либо нешто,ма шта,шта било
~gt – «Что? Где? Когда,´?» (интеллектуа,´льная игра,´) "Шта?Где?Када?" (интелектуална игра)
 ~h – чи,´стый дохо,´д чист доходак
~j – чемпиона,´т Евро,´пы шампионат Европе
~l – Чемпиона,´т ми,´ра шампионат света
~` – чемпиона,´т о,´бласти шампионат области (у некој игри или спорту)
~a – чи,´стая при,´быль чиста добит
~a – чрезвыча,´йное положе,´ние ванредан положај
Qт. – штат држава
Qт. – штук (коли,´чество) количина
cл-т – элеме,´нт ел. елемент
cлеDтр. – электри,´ческий електрични
cлеDтроSви,´Rатель – электри,´ческий дви,´гатель електромотор
cлеDтроDа[и,´н – электри,´ческий ками,´н електрични камин
cлеDтро[ото,´р – электри,´ческий мото,´р електрични мотор
cлеDтронаRрева,´тель – электри,´ческий нагрева,´тель електрични грејач
cлеDтрооUоRрева,´тель – электри,´ческий обогрева,´тель електрична гррејалица
cлеDтропоSVта,´нYиW – электри,´ческая подста,´нция електрична подстаница
cлеDтропрово,´SDа – электри,´ческая прово,´дка електричне инсталације
cлеDтроVва,´рDа – электри,´ческая сва,´рка електрично заваривање
cлеDтроVнаUfе,´ние –электри,´ческое снабже,´ние, снабже,´ние электри,´ческой эне,´ргией електрично
снабдевање
cлеDтроVта,´нYиW – электри,´ческая ста,´нция електрична станица
cлеDтроCа,´TниD – электри,´ческий ча,´йник електрични чајник
cлеDтроcне,´рRиW – электри,´ческая эне,´ргия електрична енергија
eС – энциклопеди,´ческий слова,´рь Енциклопедијски речник
]. Q. – ю,´жная широта,´ јужна ширина
bt – самолёт констру,´ктора А.С.Я,´ковлева авион конструкције Јаковљева

g`d`yBl ayJdBv€_`

Абориге,´н (коренной абориген - грешка)

а,´брис
а,´вгиевы конюшни
айво,´вый
алкого,´ль
алфави,´т
альто,´вый
ана,´том
ано,´нс (предварительный анонс - грешка)
анфа,´с (в анфас - грешка)
апока,´липсис
апо,´криф
апостро,´ф
аранжи,´рованный
аранжи,´ровать
ара,´хис
ара,´хисовый
аристокра,´тия
асимметри,´я
а,´тлас (альбом)
атла,´с (ткань)
асфа,´льт (не асвальт)
афе,´ра (не афёра)
аэрозо,´ль (м. р.)
аэропо,´рты

^админто,´н
бало,´ванный
балова,´ть
ба,´ловень
баловни,´к
ба,´нт, ба,´нта и т. п.
беспрецеде,´нтный (не беспрецендентный)
безвре,´менье
безу,´держный
безу,´молчный
бензопрово,´д
берё,´ста
бефстро,´ганов
бидо,´н (не битон)
бла,´говест
благодаря,´ вам мы узна,´ли мно,´го но,´вого (благодаря вас…- грешка)
благодаря,´ ее внима,´нию
блудни,´ца
блюдо, блю,´да и т. п.
бро,´ня (но не бронь)
броня,´
бры,´зги, мно,´го брызг (не брызгов)
бряца,´ть ору,´жием
бу,´нгало и бунга,´ло
бухга,´лтеры (не бухгалтера)
бюллете,´нь (м. р.), нет бюллете,´ня

Вало,´м вали,´ть
вероиспове,´дание
ветерина,´рия
ве,´черя
взры,´вчатое вещество,´
включи,´ть,включи,´шь, включи,´т, включи,´м, включи,´те, включа,´т
водопрово,´д
военача,´льник (не военоначальник)
во,´зрасты (не возраста,´)
ворожея,´
восприня,´ть, воспри,´нял, восприняла,´, воспринята,´
времяпрепровожде,´ние (не времяпровождение)
все,´нощная
втри,´дорога
вы,´здоровею, вы,´здоровеет (не выздоровлю, выздоровит)

Газопрово,´д
гаймори,´т
гастроно,´мия
ге,´незис
ге,´рб, герба,´ и т. п.
ге,´рбовая бума,´га
ге,´тра (ж. р.)
го,´льф (м. р.), пара го,´льфов
госпита,´льный
гражда,´нство
грейпфру,´т (но не грейпфрукт)
гренаде,´р (но не гренадёр)
гру,´шевый
гуля,´ш, гуляша,´ и т. п.
гусля,´р, гусляра,´ и т. п.
гу,´сь, гу,´ся и т. п., но гусе,´й

hве,´рь, две,´ри и т. п.
двухведёрный
дебю,´т (нельзя: первый дебют)
дермати,´н (но не дермантин)
дефи,´с
джи,´нсовый и джинсо,´вый
джи,´нсы, пара джи,´нсов
дивиде,´нды (но не дивиденты)
дикобра,´з (но не дикообраз)
ди,´ксиленд
диоптри,´я и дио,´птрия
ди,´скант
диспансе,´р
догово,´р
догово,´рный (договорно,´й - разг.)
дозвони,´ться, дозвони,´шься
(но не дозвонишься) и т. п.
докуме,´нт
домо,´вая ку,´хня
допи,´тый
досу,´г, досу,´га и т. п.
дремо,´та
дуршла,´г (но не друшлаг)

Ева,´нгелие
е,´здит, е,´зжу (но не ездиит, ездию)
единовре,´менно
ерети,´к,еретика,´ и т. п.

Жалюзи,´
жизнеобеспе,´чение
жёлоб (но не: желоб)
житие,´ (но не житиё)

Зави,´дно
завсегда,´тай
за,´говор
задо,´лженность (но не задолжность)
заём (но не займ)
заку,´порить
заку,´поренный
заня,´ть, за,´нял, заняла,´, за,´няли
занято,´й челове,´к
за,´нятый че,´м-либо
заплати,´те за проезд,
но оплати,´те проезд

запломбирова,´ть
запломбиро,´ванный
засне,´женный
звони,´ть, звони,´шь, звони,´т (но не звонит) и т. п.
зна,´мение
зна,´харский
зна,´харство
зна,´харь
зна,´чимость
зубча,´тый
И,´грище
иеро,´глиф
изба,´, вин. и,´збу и избу,´
избало,´ванный
избалова,´ть
и,´збранный
и,´здавна
издре,´вле
изобрете,´ние
изы,´ск
изъяви,´ть жела,´ние
име,´ть значе,´ние (но не играть значение)
игра,´ть роль
и,´конопись
инструме,´нт
инжене,´ры (но не инженера)
иноплеме,´нный (но не иноплемённый)
инсу,´льт
интрига,´н (но не интригант)
инциде,´нт (но не инциндент)
и,´рис (растение, нитки)
ири,´с (сорт конфет)
и,´скра (проф. искра)
и,´скристый и искри,´стый
искривлённый
и,´сподволь
исподни,´зу
испоко,´н веку
иссу,´шенный
исте,´кший год
истёкший кровью
их (но не ихний, ихняя)

Каза,´к, (мн. ч.) казаки,´

каллигра,´фия
ка,´мбала
катало,´г
катало,´жный
ка,´тарсис
каучу,´к
ка,´шлянуть
кварта,´л
кедро,´вый
кинематогра,´фия
киломе,´тр
ки,´рзовый
ки,´рка (устар. ки,´рха) (лютера,´нская це,´рковь), (мн. ч.) ки,´рки, ки,´рок и т. п.
кирка,´ (оруди,´е труда,´), (мн. ч.) ки,´рки, ки,´рок и т. п.
кишка,´, кишки,´, кишка,´м и т. п.
кладова,´я
класть, кла,´ла (но не клала)
кли,´зма (но не клизьма)
коклю,´ш
колго,´тки
ко,´лледж (в А,´нглии)
колле,´дж (в США)
колле,´ж (во Фра,´нции)
компете,´нтный (но не компентентный, компетэнтный)
комплиме,´нт
компости,´ровать (но не компосировать)
компромети,´ровать (но не компроментировать)
констати,´ровать (но не константировать)
конте,´йнеры (но не контейнера)
конфо,´рка
коры,´сть
ко,´фе (м. р.) (но не кофэ)
кра,´н, кра,´ны, кра,´нов и т. п.
краси,´вее (но не красивее)
кра,´шение и кра,´шенье
кре,´до (ср. р., нескл.) (но не крcдо)
креме,´нь
кре,´стный ход
крёстный отец
крюк, крюки,´, крюко,´в и т. п.
ксёндз, ксендза,´
кунстка,´мера
курага,´
ку,´хонный

Лаборато,´рия (но не лаболатория)

ла,´врови,´шневый
ла,´вровый (ма,´сло, ро,´ща)
лавро,´вый (лист, вено,´к)
ле,´дник (по,´греб)
ледни,´к (ма,´сса льда)
ле,´кторы (но не лектора)
ле,´нящийся
ле,´пящий
лилове,´ть
лить, (прош. вр.) лила,´, ли,´ло, ли,´ли
ловя,´щий
лоза,´, (р. п.) лозы,´, (мн. ч.) ло,´зы, ло,´зам, о ло,´зах
ломо,´та
лосо,´сь (м. р.)
ло,´скут (собирательное)
лоску,´т (обрезки ткани)
лубо,´чный
ляг, лягте (но не ляжьте)

Макулату,´ра (но не м\кулатура)

ма,´ркетинг, (разг.) марке,´тинг
маркирова,´ть, (спец.) марки,´ровать
мастерски,´, (разг.) ма,´стерски
маха,´ть, машу,´, ма,´шешь и т. п., (разг.) маха,´ю, маха,´ешь и т. п.
ме,´льком
ме,´сяцы (но не месяца)
меньши,´нства (о нациях)
мета,´ть (прошива,´ть, броса,´ть), мета,´ю, мета,´ешь и т. п.
мета,´ть (производи,´ть пото,´мство, разбра,´сывать), мечу,´, ме,´чешь и т. п.
метеороло,´гия
ми,´зерный, мизе,´рный (устарев.)
митинго,´вый
млекопита,´ющее (но не млекопитающееся)
многовеково,´й (но не многовековый)
мозг, (предл. п.) о мо,´зге, в мозгу,´, на мо,´зге, (мн. ч.) мозги,´
мозо,´ль (ж. р.)
монпансье,´
мо,´рщить (лоб)
морщи,´ть (о ткани)
мост, мо,´ста, мо,´сту, мо,´стом, о мо,´сте, но на мосту,´, (разг.) моста,´, мосту,´, мосто,´м, (мн. ч.) мосты
м\,´скулистый
му,´соропрово,´д
мыта,´рство
мышле,´ние
На,´бело
наве,´к
наве,´рх
на,´взничь
навлёкший
нагово,´р
на,´голо (остри,´чь)
наголо,´ (ша,´шки)
наём, (р. п.) на,´йма
нало,´женный (платёж)
наложи,´ть, (прош.) наложи,´л, наложи,´ла, наложи,´ло, наложи,´ли
наме,´рение
наня,´ть, на,´нял, наняла,´, на,´няло, на,´няли
на,´нятый, (кр.ф.) на,´нят, на,´нята, на,´нято, на,´няты
наро,´ст
насторожённость
нача,´ть
недви,´жимость
недоумённый
недрема,´нное (око)
неду,´г
незлоби,´вый
не кто ино,´й, как...
не что,´ ино,´е, как...
неоцене,´нный (дар, друг)
неоценённый (това,´р)
неумо,´лчный
неуставны,´е (отноше,´ния)
не,´фтедобы,´ча
не,´фтепрово,´д
ни,´зкие (но не дешевые) цены
никто,´ ино,´й
ничто,´ ино,´е
никчёмный (разг.)
новорождённый
носо,´к, пара носко,´в (но не носок)
нормиро,´ванный
нормирова,´ть
нюа,´нс (но не ньюанс)

Обе,´их (ж.р.), но обо,´их (м. р.)

обеспе,´чение
обетова,´нный
облегчи,´ть, облегчи,´л, облегчи,´ла, облегчи,´ло, облегчи,´ли
ободри,´ть, ободри,´л, ободри,´ла, ободри,´ло, ободри,´ли
обще,´ние (коммуникативное общение - ошибка)
о,´вен
одева,´ть кого-либо, но надева,´ть на себя
одновре,´менный
однососта,´вный
опе,´ка (но не опёка)
оплати,´ть проезд, но заплати,´ть за проезд
опто,´вый
осве,´домиться
остро,´та (остроумное выражение)
острота,´ (сущ. от острый)
о,´тзыв (на кни,´гу)
отзы,´в (депута,´та)
отку,´порить
отча,´сти
Па,´мятник (мемориальный памятник - ошибка)
па,´мятник Го,´голю (памятник Гоголя - ошибка)
па,´мятуя
парте,´р
паште,´т (но не паштcт)
пельме,´ни (но не пелемени)
пемоксо,´ль (ж. р.)
пи,´ковый
пить, пила,´ (но не пила), пи,´ло, пи,´ли
пиро,´жное (но не пироженое)
пиццери,´я
плацка,´рта (ж. р.)
планёр
плато,´
пле,´сневеть
плеснево,´й
пломбирова,´ть
пломбиро,´ванный
поварёшечка (но не поварежечка)
пови,´дло (ср. р., склон.)
пирожок с пови,´длом
повтори,´ть, повтори,´шь, повтори,´т, повтори,´м, повтори,´те, повторя,´т
пого,´н (м. р.)
пого,´ны (мн. ч.), пого,´н (р. п.) (но не погонов)
подзаголо,´вок
поезжа,´й (езжа,´й - просторечное)
(но не едь, ехай)
позвони,´ть, позвони,´шь, позвони,´м, позвони,´т, позвони,´те, позвоня,´т
поимённый
по,´лис (страхово,´й), по,´лисы (мн. ч.) (но не полиса)
полтора,´ землеко,´па, полу,´тора землекопов (землеко,´пами и т. п.)
полторы,´ ставки, полу,´тора ста,´вок (ста,´вками и т. п.)
по,´лымя
положи,´ть (но не положить)
поня,´ть, по,´нял, поняла,´, по,´няли
попола,´м (но не напополам)
портмоне,´ [э] (ср. р.)
поскользну,´ться (но не поSскользнуться)
по,´слушник
по,´стриг
почта,´мт (но не почтампт)
прав, права,´, пра,´вы
предоста,´вить сло,´во (представить слово - ошибка)
прейскура,´нт (прейскурант цен - ошибка)
премиро,´ванный
премирова,´ть
пресмыка,´ющееся (но не пресмыкающее)
прецеде,´нт (но не прецендент)
пригово,´р
при,´горшня
пригу,´бить
при,´кус
прину,´дить
приня,´ть, при,´нял, приняла,´, при,´няли, при,´няло
приобрете,´ние
проведённый
про,´йма
простыня,´, (мн. ч.) про,´стыни, (р. п.) про,´стынь и простыне,´й, простыня,´м, простыня,´ми, о простыня,´х
проце,´нт
про,´тивень
псевдони,´м
пуло,´вер
пу,´рпур
путепрово,´д
Разлучи,´ться, разлучи,´шься, разлучи,´тся, разлучи,´мся, разлучи,´тесь, разлуча,´тся
развито,´й (развита,´я наука)
ра,´звитый (ра,´звитый ум)
разви,´тый (от глаг. вить, раскрученный)
раку,´шка
разжёгший
разувере,´ние
ра,´порт
расклёшенный
реве,´нь
резонёр
рекру,´тский
рефле,´ксия
ржа,´ве,´ть (разг. ржаве,´ть)
рожки,´, рожко,´в (о макаро,´нных изде,´лиях)
ро,´жки, ро,´жек (о ма,´леньких рога,´х)
ры,´ща (разг. ры,´ская)

Саля,´ми (ж. р.)

санда,´лия, санда,´лии (но не сандаль, сандали)
сантиме,´тр
светопреставле,´ние (но не светопредставление)
свёкла
се,´рвис (сервисное обслуживание - ошибка)
сирота,´, (мн. ч.) сиро,´ты, сиро,´т, сиро,´там, сиро,´тами, о сиро,´тах
ска,´терть, (мн. ч.) ска,´терти, скатерте,´й, скатертя,´м, скатертя,´ми, о скатертя,´х
скворе,´чник [шн]
скла,´д, (мн. ч.) скла,´ды, скла,´дов, скла,´дам, скла,´дами, на скла,´дах
ско,´лько, ско,´льких, ско,´льким, ско,´лькими, о ско,´льких
скрепя,´ се,´рдце (скрипя сердцем - ошибка)
скрупулёзный (но не скурпулезный)
скуча,´ть по вас (по вам (разг.)) (но не за вами)
слепе,´нь
сли,´вовый
сложённый (хорошо сложённый) сло,´женный вдвое
смётка
согласно догово,´ру, расписа,´нию (согласно договора, расписания - ошибка)
соедини,´ть (соединить воедино - ошибка)
созыв
сосредото,´чение
сре,´дство, (мн. ч.) сре,´дства, сре,´дствам, сре,´дствами, о сре,´дствах
станко,´вая жи,´вопись
столя,´р
ступня,´, (мн. ч.) ступни,´, ступне,´й, ступня,´м, ступня,´ми, о ступня,´х
сувени,´р (памятный сувенир, сувенир на память - ошибка)
суть (главная суть - ошибка)

Табу,´
тамо,´жня
танцо,´вщик, танцо,´вщица
торги,´, на торга,´х
торт, то,´рта, то,´рту, то,´ртом, о то,´рте; (мн. ч.) то,´рты, то,´ртов, то,´ртам, то,´ртами, о то,´ртах
тошнота,´
трамва,´й (но не транвай)
тролле,´йбус (но не троллебус)
тю,´ль (м. р.)
ту,´фля (ж. р.), ту,´фель, ту,´флям, ту,´фли, ту,´флями, о ту,´флях, пара ту,´фель

Убира,´ть (убираться - ошибка), убра,´л, убрала,´, убра,´ло, убра,´ли

убира,´ться, убра,´лся, убрала,´сь, убрало,´сь, убра,´лись
уве,´домить
уве,´домленный
у,´гледобы,´ча
углуби,´ть, углуби,´шь, углуби,´т, углуби,´м, углуби,´те, углубя,´т
углублённый
угна,´ть, угна,´л, угнала,´, угна,´ло, угна,´ли
удила,´ (сущ.), уди,´л, удила,´м, удила,´ми, об удила,´х
уди,´ть, ужу,´, у,´дишь, у,´дит, у,´дите, у,´дят; (прош.) уди,´л, уди,´ла, уди,´ло, уди,´ли
у,´женный (от уди,´ть)
узако,´нение
указа,´ть (на кого,´, что ) (указать о том - ошибка)
украи,´нец
украи,´нский
уме,´рший
умести,´ть, умещу,´, умести,´шь, умести,´т
умоли,´ть, умолю,´, умо,´лишь, умо,´лит, умо,´лим, умо,´лите, умо,´лят
у,´молк (сущ.), без у,´молку
умо,´лк (гл.)
унёсший
уперши,´сь
упла,´чено (уплочено - ошибка)
уполномо,´чивать (на что)
упро,´чивать
упро,´чение
уро,´ненный
усо,´вестить
уста,´вный (от устав)
усугуби,´ть
усугублённый
учреди,´ть (учередить - ошибка)
Факси,´миле
фальста,´рт (спорт.) (фальшстарт - ошибка)
фане,´ра (но не фанэра)
фее,´рия
фено,´мен
фле,´йтовый
флюорогра,´фия
фолькло,´р (но не фольклёр)
форза,´ц
фо,´рс-мажо,´р
фо,´рсмажо,´рный
фуникулёр (фуликулёр - ошибка)

Ха,´ос
хво,´я
характери,´стика (кого,´, чего,´, чья) (характеристика на кого - ошибка)
хло,´пковый
хода,´тай
хода,´тайство
хода,´тайствовать
храмово,´й (относящийся к храму)
христиани,´н

Цеме,´нт
ценово,´й (ценова,´я политика)
цепо,´чка
цыга,´н

Че,´рпать
че,´рченный
чини,´ть(исправля,´ть, заостря,´ть), чиню,´, чи,´нишь, чи,´нит, чи,´ним, чи,´ните, чи,´нят
чини,´ть (препя,´тствия), чиню,´, чини,´шь, чини,´т, чини,´м, чини,´те, чиня,´т
чи,´нный, (кр. ф.) чи,´нен, чи,´нна и чинна,´, чи,´нно, чи,´нны
чрезвыча,´йный (черезвычайный - ошибка)
чрезме,´рный (черезмерный - ошибка)
чулки,´, (мн. ч., р. п.) чуло,´к, но (в перен.знач.) синих чулков

Ша,´баш
шаба,´ш (в знач. сказ., прост. кончено, довольно)
ша,´рф, ша,´рфа, ша,´рфу, ша,´рфом, о ша,´рфе; (мн. ч.) ша,´рфы
шасси,´
шевели,´ть, шевелю,´, шевели,´шь, шевели,´т, шевеля,´т

шёрстка
шофёр, (мн. ч.) шофёры
шприц, шпри,´ца, шпри,´цу, шпри,´цем, о шпри,´це; (мн. ч.) шпри,´цы, шпри,´цев, шпри,´цам, о шпри,´цах
шрифт, шри,´фта, шри,´фту, шри,´фтом, о шри,´фте, ; (мн. ч.) шри,´фты и шрифты,´
штабель, штабеля,´ и (реже) шта,´бели
шу,´лер, (мн. ч.) шулера,´

Щаве,´ль
щаве,´левый
щегольско,´й

щеко,´лда
щепо,´ть и ще,´поть
щиколотка

Экипирова,´ние
экипиро,´ванный
экипировать
эксли,´брис
экспе,´рт
экспе,´ртный
экстрасе,´нс

эле,´ктроприво,´д, (проф.) эле,´ктропри,´вод

эле,´ктропро,´вод
электрифика,´ция (электрофикация - ошибка)
эмпире,´й (витать в эмпиреях)
эпиле,´псия
эскала,´тор (экскалатор - ошибка)

Юриско,´нсульт (юристконсульт - ошибка)

юро,´дивый

b,´годица
языково,´й (барье,´р, институ,´т, шко,´ла)
языко,´вый (паште,´т, колбаса,´)

я,´сли-сад, я,´слей-са,´да, в я,´слях-саду,´, (мн. ч.) я,´сли-сады,´, я,´слей-садо,´в (я,´сель, ясле,´й - ошибка)

Сv`dJy€ gj`gyJzB~jСtBq _JodJ_Bs

JUZа,´PиW Абхазија
JвVтра,´лиW Аустралија
J,´вVтриW Аустрија
JSfа,´риW Аџарија
JSриати,´CеVDое [о,´ре Јадранско море
JSXRе,´W Адигеја
JPерUаTSfа,´н Азербајџан
J,´PиW Азија
JPо,´вVDое [о,´ре Азовско море
JлUа,´ниW Албанија
Jле\,´тVDие о-ва Алеутска острва
Jла,´нSVDие о-ва Аландска острва
Jлfи,´р Алжир
Jлта,´T Алтај
J,´льпX Jлпи
JлW,´VDа Аљаска
J[аPо,´нDа р. Амазон
J[е,´риDа Америка
J,´нRлиW Енглеска
JнSо,´рра Андора
J,´нSX Анде
JнтарDти,´Sа Антарктик
Jнта,´рDтиDа Антарктик
Jпенни,´нVDие Rо,´рX, Jпени,´нX Апенини
Jппала,´CVDие Rо,´рX Апалачи
Jрави,´TVDое [о,´ре Арабиски залив
Jра,´виW Арабија
Jра,´льVDое [о,´ре Аралско jeзеро
JрRенти,´на Аргентина
JрSе,´ннX Арденн
J,´рDтиDа Арктик
Jр[е,´ниW Јерменија
Jтланти,´CеVDиT оDеа,´н Атлантски океан
JiRаниVта,´н Авганистан
J,´iриDа Африка
^аU cль lанSе,´UVDиT проли,´в Баб ел Ман-деб
^ава,´риW Баварска
^аRа,´[VDие о-ва Бахамска острва
^аTDа,´л оP. Бајкал
^алDа,´нVDие Rо,´рX Балканске планине
^алDа,´нVDиT п-ов Балканско полуострво
^алDа,´нX Балкани
^алти,´TVDое [о,´ре Балтичко море
^аQDи,´риW Башкирија
^елRра,´S г. Београд
^е,´лое [о,´ре Бело море
^елар\,´Vь Белорусија
^е,´льRиW Белгија
^енRа,´лиW Бенгал
^енRа,´льVDиT Pали,´в Бенгалски залив
^а,´нW v\,´Dа Бања Лука
^е,´реR Vлоно,´воT Dо,´Vти Обала слоноваче
^е,´ринRов проли,´в Берингов мореуз
^ер[\,´SVDие о-ва Бермудска острва
^и,´р[а Бурма
^иVDа,´TVDиT Pали,´в Бискајски залив
^олRа,´риW Бугарска
^оли,´виW Боливија
^о[Uе,´T г. Бомбај
^онн г. Бон
^о,´VниW Босна
^о,´VниW и gерYеRови,´на Босна и Херцеговина Босна и Хорцегошша
^ра,´Tтон г. Брајтон
^рета,´нь Бретања
Бри,´Vтоль г. Бристол
^рита,´нVDие о-ва Британска Острва
^р]VVель г. Брисл
^\Sапе,´Qт г. Будимпешта
^\Zаре,´Vт г. Букурешт
dатиDа,´н Ватикан
dеP\,´виT Везув
dелиDоUрита,´ниW Велика Британија
dе,´на г. Беч
dе,´нRриW Мађарска
dенеV\c,´ла Веиецуела
dене,´YиW г. Венеција
dерVа,´ль г. Версај
dи,´льн]V г. Вилнус
dо,´лRо-hонVDо,´T V\SоZо,´SнXT Dана,´л Канал Волга—Дон
dX,´UорR г. Виборг
dьетна,´[ Вијетнамј
gаа,´Rа г. Хаг
gава,´TVDие о-ва Хавајска острва
gава,´на г. Хавана
gавр г. Хавр
gаи,´ти о-в Хајитм
gалапаRо,´VDие о-ва Галапагос
gа,´[U\рR г. Хамбург
gваSел\,´па Гваделупа
gвате[а,´ла Гватемала
gеUри,´SVDие о-ва Хебриди
gе,´н\W г. Ђенова
gер[а,´ниW Немачка
gерYеRови,´на Херцеговина
gиUралтарVDиT проли,´в Гибралтарски Мореуз
gи[алаи,´, gи[ала,´TVDие Rо,´рX Хималаји
gинS\D\,´Q Хиндукуш
gла,´PRо г. Глазгов
gоа,´ Гоа
gо,´Uи Гоби
gолла,´нSиW Холандија
gольiVтри,´[ Голфска струја
gонS\ра,´V Хандурас
gонDо,´нR Хонконг
gонол\,´л\ Хонолулу
gренла,´нSиW Гренланд
gре,´YиW Грчка
gро,´PнXT г. Грозни
gр\,´PиW Грузија
hал[а,´YиW Далмација
hе,´ли г. Њу Делхи
hfаDа,´рта г. Џакарта
hа,´ниW Данска
hнепр р. Дњепар
hнеVтр .р. Дњестар
h\на,´T р. Дунав
h]нDе,´рD г. Данкерк
jRи,´пет Египат
jниVе,´T р. Јенисеј
jрева,´н г. Јереван
knлтое [о,´ре Жуто море
oела,´нSиW Зеланд
oе[лW,´ zра,´нYа Bо,´Vиiа Земља Фраиье Јосифа
Bер\Vали,´[ г. Јерусалим
BPра,´иль Израел
BнSи,´TVDиT оDеа,´н Индијски океан
B,´нSиW Индија
BнSоDита,´T Индокина
BнSоне,´PиW Индонезија
BнSоVта,´н п-ов Хиндустан
sоZа,´ннеVU\,´рR г. Јоханесбург
Bони,´CеVDое [оре Јонско море
BорSа,´н р. Јордан
BорSа,´ниW Јордан (држава)
Bра,´D Ирак
Bра,´н Иран
Bрла,´нSиW Ирска
BртX,´Q р. Иртиш
BVла,´нSиW Исланд
BVпа,´ниW Шпанија
B,´VтриW п-ов Истра
Bта,´лиW Италија
sе,´[ен Јемен
BоDоRа,´[а г. Јокохама
tаPа,´нь г.Казан
tаи,´р г. Каиро
tальD\,´тта г. Калкута
tа[Uо,´Sfа Камбоџа
tана,´рVDие о-ва Канарска острва
tанUе,´рра г. Канбера
tари,´UVDое [о,´ре Карипско море
tарпа,´тVDие Rо,´рX, Карпаты Карпати
tеTпта,´\н г. Кептаун
tnльн г. Келн
tе,´[UриSf г. Кембриџ
tе,´ниW Кенија
tи,´ев г. Кијев
tиль г. Кил
tипр о-в Кипар
tита,´T Кина
tиQинnв г. Кишињев
tопенRа,´Rен г. Копенхаген
tорSилье,´рX Кордиљери
tоре,´W Кореја
tо,´рVиDа о-в Корзика
tо,´рi\ о-в Крф
tо,´Vово и lето,´ZиW Косово и Метохија
tра,´Vное [о,´ре Црвено море
tронQта,´Sт г. Кронштат
КрX[ Крим
t\PUа,´VV (t\Pне,´YDиT \,´RольнXT UаVVе,´Tн) Кузбас
t\ве,´Tт Кувајт
t\ри,´льVDие о-ва Курилска острва
vаP\,´рнXT Uе,´реR – Азурна обалал
vа,´SоfVDое оPеро Ладошко језеро
vа-lанQ Ламанш
vа-aаV г. Ла Паз
vа-aла,´та р. Лаплата
vа,´птевXZ [о,´ре Лаптевско море
vа,´твиW Летонија
vе,´TпYиR г. Лајпциг
vива,´н Либан
vиверп\,´ль т. Ливерпул
vи,´виW Либија
vиVVаUо,´н г. Лисабон
vитва,´ Литования
vиZтенQте,´Tн Лихтенштаји
vоV- J,´нSfелеV г. Лос Анђелос
vьвов г. Лавов
vьеf г. Лијеж
v]UлW,´на г. Љубљана
v],´UеD Либек
v]DVе[U\,´рR Луксембург
lаRелла,´нов проли,´в Магеланов мореуз
lаSе,´Tра о-в Мадера
lаTо,´рDа о-в Мајорка
lаDеSо,´ниW Македонија
lа,´льта о-в Малта
lаро,´DDо Мароко
lарVе,´ль г. Марсеј
lе,´DDа г. Мека
lе,´DVиDа Мексико
lила,´н г. Милано
lолSо,´ва Молдавија
lонреа,´ль г. Монреал
lXV hо,´UроT _аSе,´fSX Рт Добре Наде
l],´нZен г. Минхен
_еа,´поль г. Напуљ
_е,´[ан р. Њемен
_иаRа,´ра р. Њијагара
_иRе,´риW Нигерија
_иSерла,´нSX (gолла,´нSиW) Низоземска (Холандија)
_иDара,´R\а Никарагва
_и,´YYа г. Ница
_о,´вXT `рлеа,´н Њу Орлеан
_орве,´RиW Норвешка
_ор[а,´нSиW Нормандија
_ь] sорD г. Њујорк
_ь]iа,´\нSленS о-в Њуфундленд
_],´рнUерR г. Нирнберг
`Uь р. Об
`,´Sер р. Одра
`Sе,´VVа г. Одеса
`не,´fVDое о,´Pеро Оњега
aана,´[VDиT Dана,´л Панамски канал
aараRва,´T Парагвај
aари,´f г. Париз
aеDи,´н т. Пекинг
aенSfа,´U Пенџаб
aерVи,´SVDиT Pали,´в Персијски залив
aирине,´и Пиринеји
aли,´твиYDие оPnра Плитвичка језера
aолинеPиW Полинезија
aо,´льQа Пољска
aорт\Rа,´лиW Португал
aра,´Rа г. Праг
a\c,´рто yи,´Dо Порторико
aZеньW,´н г. Фенјанг
yеTDьW,´виD г. Рејкјавик
yе,´T[V т. Ремс
yе,´Tн р. Рајна
yие,´Dа г. Ријека
yи,´fVDиT Pали,´в Ришки залив
yио Sе kане,´Tро г. Рио де Жанеиро
yоSе,´PиW Родезија
yоVVи,´W Русија
y\[X,´ниW Румунија
Сало,´ниDи г. Солун
Сара,´ево г. Сарајево
СарSи,´ниW о-в Сардинија
Са\,´SовVDаW Jра,´виW Саудиска Арабија
СвWто,´T jле,´нX (о,´Vтров) Света Јелена
СеваVто,´поль г. Севастопољ
Се,´вернXT vеSови,´тXT оDеа,´н Северно Ледено море
Се,´рUиW Србија
СDали,´VтXе RорX Стеновите планине
СDо,´пье г. Скопље
Слова,´DиW Словачка
Слове,´ниW Словенија
СоеSинnнное tороле,´вVтво dелиDоUрита,´нии и Се,´верноT Bрла,´нSии Уједињена Краљевина Велике
Британи је и Северне Ирске
СоеSинnннXе та,´тX J[е,´риDи Сједињене Америчаое Државе
Соло[о,´новX о-ва, Соломонска
Соiи,´W г. Софија
СреSиPе,´[ное [о,´ре Средоземно море
Ста,´врополь г. Ставропољ
Ста[U\,´л г. Истамбул
СтоDRо,´ль[ г. Штокхолм
С\те,´VDа р. Сутјеска
С\c,´YDиT канал Суецки канал
{аила,´нS Тајланд
{аTва,´нь о-в Тајван
{аT[X,´р п-ов Тајмир
{а,´ллинн г. Талин
{ель-Jви,´в г. Тел Авив
{еRера,´н Техеран
{иUр р. Тибар
{иRр р. Тигар
{и,´VVа р. Тиса
{и,´ZиT оDеа,´н Тихи океан
{ранVваа,´ль Трановал
{рие,´Vт R. {рVт
{\,´рYиW Турска
uDраи,´на Украјина
uла,´н-uSc,´ г. Улан Уде
uc,´льV Велс
zальDле,´нSVDие о-ва Фалкландска остр-ва
zинлW,´нSиW Финска
zи,´нVDиT Pали,´в Фински залив
zра,´нYиW Француска
z\SPиW,´[а Фуџијама
qано,´T г. Ханој
qарт\,´[ г. Картум
qа,´рьDов г. Харков
qе,´льVинDи г. Хелсинки
qироVи,´[а г. Хирошима
qорва,´тиW Хрватска
q\анZc,´ р. Хоанхо
}еTло,´н Цејлон
}\Vи,´[а о-в Цушима
}],´риZ г. Цирих
~елW,´UинVD г. Чељабинск
~ерноRо,´риW Црна Гора
~nрное [оре Црно море
~е,´ZиW Чешка
~еCнW,´ Чеченија
~и,´ли Чиле
~\Dо,´тVDиT п-ов Чукотско полуострво
анZа,´T г. Шангај
веTY,´ариW Швајцарска
ве,´YиW Шведска
отла,´нSиW Шкотсака
eвере,´Vт Еверест
eRе,´TVDое [оре Егејско море
eSинU\,´рR г. Единбурт
eDваSо,´р Еквадор
e,´льUа о-в Елба
eльUа р. Лаба
eльUр\V Елбурс
eльPа,´V Елзас
eVто,´ниW Естонија
ORоVла,´виW Југославија
b,´TYе г. Јајце
bD\,´тVD г. Јакутск
b,´лта г. Јалта
b[а,´TDа Јамајка
bнYPX,´ Јантце
bпо,´ниW Јапан

СИНТАКСИЧЕСКАЯ НОРМА
СИНТАКСИЧКА НОРМА

Абонеме,´нт на что - абонеме,´нт на цикл ле,´кций

Претплата на нешто - претплата на циклус предавања

Абоне,´нт чего,´ - абоне,´нт телефо,´нной се,´ти

Претплатник чега - телефонски претплатник

Аннота,´ция на что - аннота,´ция на моногра,´фию

Белешка, анотација о чему - анотација о монографији

Аннота,´ция чего - аннота,´ция опублико,´ванных стате,´й

Белешка о чему - белешка о објављеним чланцима

Анонс о чём - анонс о бенефи,´се арти,´ста

Најава о чему - о гостовању глумца

Апелли,´ровать к кому,´-чему,´ - апелли,´ровать к слу,´шателям, их мне,´нию

Апеловати на кога-шта - апеловати на слушаоце, на њихово мишљење

Баллоти,´ровать кого,´-что - баллоти,´ровать кандида,´тов

Гласати за кога, шта - гласати за кандидате

Баллоти,´ровать внесённое предложе,´ние

Гласати за изнет предлог

Баллоти,´роваться (в кого,´) - баллоти,´роваться в депута,´ты

Кандидовати се ( за кога) - кандидовати се за посланика

Беспокоиться о ком-чём - беспоко,´иться о до,´чери

Бринути за кога, шта - бринути за кћер

Бла,´го: на бла,´го кому,´ - на бла,´го челове,´ку

на бла,´го чего,´ - на бла,´го нау,´ки
За добробит кога, чега- за добробит човека
за добробит чега -за добробит науке

Благодаря,´ кому,´-чему,´ (не кого,´-чего,´!) - благодаря,´ друзья,´м

Захваљујући коме, чему - захваљујући пријатељима

Вене,´ц чего,´ - вене,´ц иску,´сства

коне,´ц - де,´лу вене,´ц
Врхунац (круна) нечега - круна уметности
конац -дело краси
Ве,´рить во что - ве,´рить в успе,´х
чему,´ - ве,´рить слу,´хам
Веровати у шта - веровати у успех
чему - веровати гласинама

Взаимоде,´йствие кого,´-чего,´ - взаимоде,´йствие трех ка,´федр

ме,´жду кем-чем - взаимоде,´йствие ме,´жду ка,´федрами
кого,´-чего,´ с кем-чем - взаимоде,´йствие шко,´лы с институ,´том

Узајамна кога-чега -повезаност (сарадња) трију катедри

међу кога, чега – сарадња катедри
кога, чега и кога чега – сардња школе и института

Возрази,´ть про,´тив чего,´ - возрази,´ть про,´тив пое,´здки в го,´ры

на что - возрази,´ть на замеча,´ние учи,´теля
Приговорити чему – приговорити одласку на планине
на шта – одговорити на примедбу наставника

Вопреки,´ чему,´ (не чего!) - вопреки,´ ожида,´ниям

Упркос чему, супротно од чега – упркос очекивањима

Восхище,´ние кем-чем - восхище,´ние ребёнком

от чего,´ - восхище,´ние от прочи,´танной кни,´ги
пе,´ред чем - восхище,´ние пе,´ред красото,´й приро,´ды
Одушевљење чим, ким – одушевљење дететом
чим -одушевљење прочитаном књигом
чим -одушевљење лепотом природе

Вслед кому,´-чему,´ - вслед уше,´дшим

Пратити кога-шта – пратити бегунца

Выжида,´ть что - выжида,´ть удо,´бный моме,´нт

кого,´-чего,´ - выжида,´ть удо,´бного слу,´чая
Ишчекивати, вребати кога-шта – вребати погодни тренутак
кога-чега - вребати погодну прилику

Гаранти,´ровать кому,´ что - гаранти,´ровать отдыха,´ющим хоро,´шую пого,´ду

кого,´ от чего,´ - гаранти,´ровать путеше,´ственников от несча,´стных слу,´чаев
Гарантовати некоме нешто – гарантовати туристима лепо време
некога од нечега – осигурати путнике од несрећних случајева

Голосова,´ть кого,´-что - голосова,´ть ка,´ждого в отде,´льности

за кого,´-что - голосова,´ть за кандида,´тов
Гласати за кога-за шта – гласати за сваког појединачно
за кога-за шта гласати за кандидате

Дискути,´ровать что - дискути,´ровать сло,´жный вопро,´с

о чём - дискути,´ровать о но,´вой литерату,´ре
Дискутовати о чему – дискутовати о сложеном питању
о чему - о новој књижевности

Догово,´р о чём - догово,´р о сотру,´дничестве

на что - догово,´р на поста,´вку но,´вых книг
Уговор о чему – уговор о сарадњи
о чему - о испоруци нових књига

Долг кому,´ - ста,´рый долг прия,´телю

перед кем-чем - долг перед коллекти,´вом
Дуг коме – стари дуг пријатељу
према коме-чему – дуг према колективу

Дости,´гнуть (дости,´чь) чего,´ - дости,´чь бе,´рега

Стићи, доћи до чега – стићи до обале

Ду,´мать что - ду,´мать ду,´му

о ком-чём - ду,´мать о рабо,´те
над чем - ду,´мать над зада,´чей
на кого,´ - ду,´мать на дру,´га что-то
Мислити, размишљати;
на кога,шта – мислити на посао
над чим – размишљати над задатком
кога – сумњичити друга

Заве,´дующий чем - заве,´дующий отде,´лом

Управник чега – управник одељења

Заду,´маться над чем - заду,´маться над пробле,´мой

о чём - заду,´маться о жи,´зни
Замислити се над нечим – замислити се над проблемом
над чим - замислити над животом

Заслу,´живать чего,´ - заслу,´живать дове,´рия

Заслуживати, бити достојан, вредан чега – заслуживати поверење

Заслужи,´ть что - заслужи,´ть дове,´рие

Заслужити шта, бити достојан, вредан – заслужити поверење

Заяви,´ть что - заяви,´ть свои права,´

о чём - заяви,´ть о своём согла,´сии
Изјавити, изнети, саопштити шта – изнети своја права
шта-дати сагласност

Игра,´ть чем - игра,´ть слова,´ми

с чем - игра,´ть с огнём
Играти се чиме – играти се речима
са чим – играти се са ватром

Идти,´ (при указа,´нии простра,´нства) чем (направле,´ние движе,´ния в преде,´лах ука,´зываемого простра,´
нства, непреры,´вность лине,´йного движе,´ния) - идти,´ по,´лем
по чему,´ (движе,´ние в отде,´льных места,´х ука,´зываемого простра,´нства; указа,´ние на хара,´ктер
пове,´рхности, по кото,´рой соверша,´ется движе,´ние) - идти,´ по по,´лю
Ићи чиме (смер кретања у оквиру датог простора, непрекидно праволинијско кретање) – ићи пољем
по чему (кретање у одређеним местима датог простора; одређивање карактера површине по којој се
врши кретање) – ићи по пољу

Избега,´ть (избежа,´ть) чего,´ - избега,´ть опа,´сности

Избећи (избегавати) шта – избегавати опасност

Интервьюи,´ровать кого,´ - интервьюи,´ровать худо,´жника

Интервјуисати кога – интервјуисати уметника

Иссле,´дование чего,´ - иссле,´дование ко,´смоса

о чём - иссле,´дование о разви,´тии о,´бщества
Истраживање чега – истраживање космоса
чега - истраживање развоја друштва

Коммента,´рий кого,´-чего,´ - коммента,´рий оппоне,´нта

к чему,´ - коммента,´рий к те,´ксту
Коментар кога-чега – коментар опонента
чему - коментар тексту

Контро,´ль за чем - контро,´ль за выполне,´нием зада,´ния

над кем-чем - контро,´ль над фина,´нсами
чего,´ - контро,´ль де,´ятельности профсою,´за
Контрола чега – контрола извршавања задатка
кога,чега- контрола финансија
кога,чега- контрола активности синдиката

Монопо,´лия чего - монопо,´лия вне,´шней торго,´вли

на что - монопо,´лия на торго,´влю че,´м-либо
Монопол чега – монопол спољне трговине
на шта – монопол на трговину нечим

Наблюда,´ть кого,´-что - наблюда,´ть зака,´т со,´лнца

за кем-чем - наблюда,´ть за движе,´нием маши,´н
Посматрати кога-шта – посматрати залазак сунца
кога-шта – надгледати кретање аутомобила

Наде,´ть что - наде,´ть пальто,´

что на что - наде,´ть наконе,´чник на каранда,´ш
Обући што -обући капут
навући, ставити шта на шта – ставити поклопац на оловку

Налома,´ть что - налома,´ть пру,´тья

чего,´ - налома,´ть пру,´тьев
Наломити, поломити, накидати шта – пруће

Намёк на кого,´-что - намёк на му,´зыку

Наговештај, алузија на кога, шта – алузија на музику

Намека,´ть о чём - намека,´ть о встре,´че

на кого,´-что - намека,´ть на обстоя,´тельства
Алудирати на кога-шта – алудирати на сусрет
на кога-шта алудирати на околности

Наме,´рить что - наме,´рить са,´хар

чего,´ - наме,´рить са,´хара
Измерити, одмерити шта, чега – одмерити шећер(а)

Наперере,´з кому,´-чему,´ - наперере,´з маши,´не

кого,´-чего,´ - наперере,´з доро,´ги
Пресецати пут коме-чему – пресећи пут ауту

Напо,´ртить что - напо,´ртить ма,´ссу веще,´й

чего,´ - напо,´ртить бума,´ги
Покварити, упропастити шта – упропастити масу ствари
шта – покварити листове

Нача,´ть (приступи,´ть к чему,´-л в пе,´рвую о,´чередь) чем - нача,´ть речь приве,´тствиями

с чего,´ - нача,´ть с приве,´тствия
Почети (приступити нечему), започети чиме – почети говор поздравима, започети поздравима

Неве,´жественный в чем - неве,´жественный в медици,´не

Необразован, непросвећен, неук у чему – неук у области медицине

Недоговори,´ть (недогова,´ривать) что - недогова,´ривать мысль

чего,´ - многого,´ недогова,´ривать
Прећуткивати нешто – прећуткивати мисао
чега – много тога прећуткивати

Недоуче,´сть что - недоуче,´сть глубину,´ пробле,´мы

чего,´ - недоуче,´сть ва,´жности собы,´тия
Схватити, докучити шта – докучити дубину проблема
шта – не схватати важност догађаја

Незадо,´лго до чего,´ - незадо,´лго до о,´тпуска

 пе,´ред чем - незадолго пе,´ред о,´тпуском
Непосредно пре чега – непосредно пре одмора
пред шта – непосредно пред омор

Непристу,´пный для кого,´-чего,´ - непристу,´пный для врага,´ го,´род

Неосвојив, неприступачан за кога шта – неприступачан за непријатеља град

Неприя,´тный кому,´ - неприя,´тный мне разгово,´р

для кого,´ - неприя,´тные для друзе,´й воспомина,´ния
Непријатан коме – немпријатан ми (мени) је разговор
за кога – непријатна сећања за другове

Неуда,´чливый в чём - неуда,´чливый в рабо,´те

на что - неуда,´чливый на друзе,´й
Неуспешан у нечему – неуспешан у послу
са ким – нема среће са пријатељима

Обвиня,´ть в чём - обвиня,´ть в изме,´не

за что - обвиня,´ть за прова,´л опера,´ции
Оптуживати, окривљавати кога за шта – оптуживати за издају
за шта – оптуживати за неуспех операције

Обле,´чь (облека,´ть) чем - обле,´чь вла,´стью

чем и во что - обле,´чься в ста,´рый плащ
во что (воплотить в какую-л форму) - облечься в образ волшебника
Обавити чиме – обавити влашћу
Огрнути што – огрнути стари мантил
прерушити се у кога – у чаробњака

Облокоти,´ться на что - облокоти,´ться на стол

обо что - облокоти,´ться о спи,´нку сту,´ла
Налактити се на шта – налактити се на сто
на шта –завалити се на наслон столице

Объяви,´ть что - объяви,´ть благода,´рность

о чём - объяви,´ть о свобо,´дном дне
Објавити, изјавити шта – изјавити захвалност
саопштити о чему– саопштити о слободном дану

Объявле,´ние чего,´ - объявле,´ние реше,´ния ка,´федры

о чём - объявле,´ние о ко,´нкурсе
Саопштавање, објављивање – објављивање одлуке катедре
чега -објављивање конкурса

Объясне,´ние чего,´ - объясне,´ние зада,´ния

чему,´ - объясне,´ние посту,´пку
Објашњење чега – објашњење задатка
чега – објашњење постушпка

Оде,´ть кого,´-что во что - оде,´ть ребёнка в пальто,´

Обући коме шта – обући детету капут

Опла,´та чего,´ - опла,´та труда,´

за что - опла,´та за вы,´полненную рабо,´ту
Исплата, плаћање за шта – исплата за посао
за шта – за одрађен посао

Осведомлённый в чём - осведомлённый в ра,´зных вопро,´сах

о чём - осведомлённый о други,´х мне,´ниях
Добро упућен у шта, обавештен о чему, компетентан у чему – добро упућен у разне питања
у шта -добро упућен у друга мишљења
Отсы,´пать что (всё коли,´чество) - отсы,´пать са,´хар
чего,´ (часть) - отсы,´пать са,´хара
Одасути, сипати шта (читаву количину) – сипати шећер
чега (део) – сипати шећера

Отчёт о чём - отчёт о нау,´чной рабо,´те

в чём - отчёт в свои,´х посту,´пках
Извештај о чему – извештај о научном раду
о чему – полагати рачун (извештај) о својим поступцима

Отчита,´ться в чём - отчита,´ться в измене,´ниях пла,´на

о чём - отчита,´ться о проде,´ланной рабо,´те
Поднети извештај о чему – поднети извештај о изменама плана
о чему – о урађеном послу

Па,´мятный кому,´ - па,´мятный мне день

для кого,´ - па,´мятный для ученико,´в ве,´чер
Незабораван за кога – незабораван за мене дан
за кога – незаборавно за ученике вече

Плати,´ть чем за что (поступа,´ть таки,´м же о,´бразом, де,´лать что-л в отве,´т на то или ино,´е отноше,´ние с
чьей-л стороны,´, воздава,´ть) - плати,´ть добро,´м за добро,´
Платити чиме за шта (поступати на исти начин, радити нешто као одговор на нечије понашање, узвраћати) –
плаћати добрим за добро

Поле,´зный кому,´-чему - э,´ти заня,´тия поле,´зны ученика,´м

для кого,´-чего,´ - встре,´чи с друзья,´ми для меня,´ поле,´зны
Користан коме-чему – та настава је корисна ученицима
за кога-чега – сусрети са пријатељима за мене су корисни

Понима,´ть (быть све,´дущим в чём-л, быть знатоко,´м, цени,´телем чего,´-л) что - понима,´ть иску,´сство
в чём - понима,´ть в живо,´тных
Разумети (бити познавалац, поштовалац чега) шта – разумети уметност
разумети се у шта – разумети се у животиње

Потре,´бность в чём - потре,´бности в друзья,´х

чего,´ - потре,´бность понима,´ния
Потреба за ким-чим – потреба за пријатељима
неопходност чега – неопходност разумевања

Предостере,´чь от чего,´ - предостере,´чь от оши,´бок

про,´тив чего,´ - предостере,´чь про,´тив нену,´жных сканда,´лов
Упозорити на шта – упозорити на грешке
предупредити шта – непотребне скандале

Предпосы,´лка чего,´ - предпосы,´лка успе,´ха

Предуслов чега – предуслов успеха

Представи,´тель кого,´-чего,´ - представи,´тель истца,´

от кого,´-чего,´ - представи,´тель от ка,´федры
Представник кога-чега – представник тужиоца
од кого-чего - представник катедре

Прее,´мник кого,´ - прее,´мник изве,´стного худо,´жника

кому,´ - прее,´мник иссле,´дователю
Наследник кога – наследник познатог уметника,истраживача, научника

Преиспо,´лненный чего,´ - преиспо,´лненный реши,´мости; чем - преиспо,´лненный дове,´рием друзе,´й

Пун, препун чега – пун одлучности; пун поверења према пријатељима

Прида,´ть что (дать в дополне,´ние, приба,´вить) - прида,´ть в по,´мощь но,´вые си,´лы

чего,´ (увели,´чить, уси,´лить како,´е-либо ка,´чество) - прида,´ть хра,´брости
 Додати, придати, доделити шта – доделити у помоћ нове снаге
чега (појачати, увећати, усилити) – појачати храброст

Приме,´р чего,´ - приме,´р му,´жества

Пример за шта – за храброст

Присла,´ть что (при указа,´нии на определённую ме,´ру или коли,´чество) - присла,´ть де,´ньги
чего,´ (при указа,´нии на неопределе,´нную ме,´ру или коли,´чество) - присла,´ть де,´нег
Послати шта (одређена мера или количина) шта– послати новац
чега (неодређена мера или количина) – послати (нешто) новца

Прия,´тный кому,´ - прия,´тная друзья,´м встре,´ча

для кого,´ - прия,´тное для зри,´телей выступле,´ние
Пријатан коме – пријатељима је пријатан сусрет
за кога – пријатан наступ за гледаоце

Раздража,´ться чем - раздража,´ться пусты,´ми разгово,´рами

на что - раздража,´ться на гру,´бые шу,´тки
Нервирати се због чега – нервирати се због испразних разговора, због грубих шала

Репети,´ровать кого,´ - репети,´ровать ученика,´

что - репети,´ровать спекта,´кль
Подучавати кога – подучавати ученика
пробати шта – пробати представу

Свиде,´тельство (фа,´кты, обстоя,´тельства, подтвержда,´ющие, удостоверя,´ющие что-л) чему,´ (при выраже,´

нии зави,´симого сло,´ва указа,´тельным местоиме,´нием) - оце,´нка была,´ тому,´ свиде,´тельством
чего,´ (при выраже,´нии зави,´симого сло,´ва и,´менем существи,´тельным) - свиде,´тельство побе,´ды
Доказ (чињенице, околности које потврђују нешто или сведоче о нечему) чему (када на реч указује показна
заменице) – оцена је била доказ томе
чега (у синтагми са именицом) – доказ победе

Скуча,´ть о ком-чём - скуча,´ть о шко,´ле

по кому,´-чему,´ - скуча,´ть по де,´тям
по ком-чём (с ли,´чными местоиме,´ниями 1 и 2-го л мн. ч) - скуча,´ем по вас
Туговати се ком, чему- о школи
туговати, чезнути жудети за ким, чим – туговати за децом; чезнем за вама

Совеща,´ние о чём - совеща,´ние о результа,´тах се,´ссии

по чему,´ - совеща,´ние по измене,´нию пла,´на рабо,´ты
Састанак о чему - о резултатима испитног рока
о чему - састанаке о измени плана рада

Сообра,´зно чему,´ - сообра,´зно убежде,´ниям

с чем - сообра,´зно с разрабо,´танным пла,´ном
Према чему – према убеђењима
у складу са чим– у складу са направљеним планом

Сообщи,´ть что - сообщи,´ть но,´вость

о чём - сообщи,´ть о прие,´зде арти,´ста
Саопштити шта – саопштити новост
о чему – саопштити о доласку глумице

Соотноше,´ние чего,´ - соотноше,´ние сил

ме,´жду чем - соотноше,´ние ме,´жду кома,´ндами
Међусобни однос чега, корелација – односи снага
између чега – односи међу тимовима

Тала,´нт к чему,´ - тала,´нт к актёрству

Таленат за шта – за глуму

Тормози,´ть что - тормози,´ть рабо,´ту

Кочити шта – кочити посаао

Уве,´ренность в чём - уве,´ренность в положи,´тельных результа,´тах

Убеђеност, сигурност у шта – убеђеност у добре резултате

Удивля,´ться кому,´-чему,´ - удивля,´ться поведе,´нию дете,´й

на кого,´-что - удивля,´лся сам на себя,´
Изненађивати се, чудити се коме-чему – чудити се понашању деце
коме-чему – чудио се самом себи

Указа,´ть что (показа,´ть, привести,´, установи,´ть, назва,´ть для све,´дения) - указа,´ть те,´мы дипло,´мных
рабо,´т
на что (обрати,´ть внима,´ние, движе,´нием, же,´стом показа,´ть на кого,´-, что-л) - указа,´ть на но,´вое
зда,´ние
Показати, указати, одредити шта – одредити теме за дипломске радове
на шта (обратити пажњу, указати на неког или нешто) – указати на нови задатак

Уплати,´ть что - уплати,´ть долги,´

за что - уплати,´ть за кварти,´ру
Уплатити, подмирити шта – подмирити дугове
за шта – уплатити за стан

Управля,´ющий чем - управля,´ющий произво,´дством

Управник, руководилац чега – управник производње

Факт чего,´ - факт хала,´тного отноше,´ния к рабо,´те

(разг.) о чём - факт о происше,´ствии
Доказ чега – доказ неодговорног понашања на послу
о чему – доказ о догађају

Характери,´стика кого,´ (официа,´льный докуме,´нт, содержа,´щий о,´тзыв о чьей-л служе,´бной и обще,´

ственной де,´ятельности) - характери,´стика студе,´нта
на кого,´ - характери,´стика на студе,´нта
Карактеристика кога (званични документ са подацима о нечијој професионалној и друштвеној активности) –
карактеристика студента
чија -карактеристика студента

Характе,´рный для кого,´-чего,´ (осо,´бенность кого,´-либо, чего,´-либо, сво,´йственный кому,´-либо, чему,´-

либо) - для него,´ характе,´рна исполни,´тельность
Својствен коме-чему (особина кога, чега, својство кога, чега) њему је својствена одговорност

Ходата,´йствовать о ком-чём - ходата,´йствовать о расшире,´нии шта,´тов

за кого,´-что - ходата,´йствовать за студе,´нта
Посредовати око чега, заузимати се за шта, тражити шта – посредовати око кадровског проширења
заузимати кога -се за студента
линк је преузет са сајта: српскинационалиста у делу форума руско – српски речник
рем75 (Радиша Никодијевић), пребацио у пдф фајл.
Бог благословио човека са сајта српскинациналисти који је ово учионио доступним.
Слава Нашем Господу ИсусуХристу Сину Божијем.