1675698217496355

Зоран Станковић, "Увод у грађанско право", скрипта
1.- ПОЈАМ, НАЗИВ И ПРЕДМЕТ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА
Граћанско право је скуп општих правних норми којима се регулишу

грађанска субјективна права.
Појам грађанског права одређујемо у::

⮚ објективном и
⮚ субјективном смислу.
а) Грађанско право у објективном смислу јесте грана приватног права коју

чини скуп ппавних норми којима се уређују грађанско-правни односи, а који
настају међу људима поводом ствари, чинидба или имовине.
б) Грађанско право у субјективном смислу означава призната овлашћења

субјектима права (пример, физичким лицима) да предузимају акте потребне
за задовољење материјалних или нематеријалних интереса.
Назив грађанско право потиче од латинског израза ius civile (civis-грађанин).

Ius civile је у римском праву означавало право важеће само за римљане, за
разлику од ius gentium-а које је важило за странце. Свој данашњи назив и
садржину грађанско право добило је захваљујући правној науци 18. века.
Предмет грађанског права обухвата друштвене односе који су регулисани

грађанско-правним нормама. Предмет грађанског права чине:
❖ имовински односи - односи поводом објекта који се може изразити у
новцу.
❖ неимовински односи који се штите имовинском санкцијом (част,
достојанство, приватност)
Грађанско право чини неколико правних дисциплина.
Општи део је скуп хетерогених правних норми који регулише статус или
правни положај субјеката у грађанско-правном односу. Назива се још и
статусни део јер се њиме регулише настанак, врсте, престанак својства
субјеката у праву, тј. правна, пословна и деликтна способност.
Грађанско право у ужем смислу чине:

⮚ Стварно право које регулише односе поводом коришћења и
располагања стварима.
⮚ Облигационо право којим се регулишу правни односи који настају
вољом правних.субјеката (уговорно право) и они правни односи
поводом проузроковања штете (одштетно право)
⮚ Наследно право регулише прелаз имовине са једног лица на друго за
случај смрти.
Грађанско право у ширем смислу чине:

1
⮚ Породично право које регулише брачно, родитељско и старатељско

право
⮚ Међународно-приватно право које регулише грађанско-правне
односе са елементом иностраности.
2.- СИСТЕМАТИКА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА (ИНСТИТУЦИОНА И

ПАНДЕКТНА)
Под систематиком грађанског права подразумева се разврставање

целокупне материје према одређеним критеријумима полазећи од
заједничких елемената.
Основни циљ систематике јесте уношење реда, разврставање, и сређивање

одређеног материјала.
Систематика грађанског права може бити:

⮚ институциона
⮚ пандектна
а) Институциона систематика потиче од Гаја. Овде је целокупна материја

подељена према правилу:
"сво право се односи на:

❖ лица (personae), где спадају:
✔ Статусно
✔ Породично право
❖ ствари (res), где спадају:
✔ Стварно
✔ Наследно право
❖ тужбе (actiones), где спадају:
✔ Облигационо право, и
✔ Тужбе.
б) Пандектна систематика везује се за Пандекте. Скуп правних норми који

чини право, треба да буде тако распоређен да се правне норме односе једна
према другој. Овде грађанско право делимо на:
⮚ Општи и
⮚ Посебни део који чине:
o Стварно право
o Облигационо право,
o Наследно право
o Породично право
2
7.- ВАЖНИЈИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИЦИ (ФРАНЦУСКИ, АУСТРИЈСКИ И

НЕМАЧКИ)
А.- Француски грађански законик представља кодификацију приватног

права која означава почетак нове ере у развоју грађанског права. Ступио је
на снагу 1804. године под називом code civile franqais а од 1807. године
добио је назив code Napoleon.
Овај закон важи и данас. Code civile је донет када су се револуционарне

страсти стишале и од стране људи који су знали да треба почети од
револуционарних тековина али да законик треба да важи за будућност.
Француски законик је регулисао:

❖ човекову свакодневицу,
❖ рођење.
❖ породицу
❖ својину,
❖ уговор о неслеђивању.
Правна правила су општа и еластична тако да је могуће прилагођавање

новим приликама. Code civil није имао утицај на англоамеричко право.
Б.- Аустријски грађански законик.- Ступио је на снагу 1811.г. Састављен је

из 3 дела:
⮚ res,
⮚ personae,
⮚ actiones.
Законик је кратак и због краткоће законика и велике општости правних

правила захтевана је од судија значајна улога у решавању конкретних
случајева.
За наше право Аустријски грађански законик је веома значајан јер је Српски

грађански законик његова скраћена и измењена верзија. Основа Аустријског
грађанског законика је римско право.
В.- Немачки грађански законик је ступио на снагу 1900.г. Садржи:

⮚ општи део
⮚ стварноправне,
⮚ облигационоправни,
⮚ наследноправне и
⮚ породичне односе.
Највећи недостатак Немачког Грађанског законика је тај што је пун научних

конструкција па је то отежавало његову примену у пракси.. Произишао је из
3
темеља римског права, а делом је трпео утицај од Пруског, Француског и

Аустријскиг Грађанског законика.
8.- СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК
Донет је 25. марта 1844. г. Био је трећи по реду у Европи, одмах после
Француског и Аустријског Грађанског законика.
Српски Грађански законик је донет захваљујући програму уставобранитеља.

Први покушај доношења Грађанског законика био је у виду превођења
страних закона, пре свега Француског Грађанског законика. Превод је био
врло слаб, чак је и Милош Обреновић био незадовољан овим преводом.
Поновни рад на доношењу Грађанског законика отпочео је 1835.г. Милош се

обратио Аустрији с молбом да допусти прелазак у Србију Јовану Хаџићу,
ради израде Грађанског законика. Пројекат није био погодан за Србију, па се
треба угледати на сам Аустријски Грађански законик.
Српски Грађански законик представља скраћену верзију Аустријског
Грађанског законика:
⮚ У породичном праву ослања се на обичајно право тако да је жена
била изједначена са старијим малолетником, па је за пуноважност
правних послова које је она склапала био потребан пристанак мужа.
⮚ У наследном праву жена није могла после смрти мужа да се јави као
наследник, већ је имала право плодоуживања до краја живота.
Ослања се на римско право с обзиром да је састављен по угледу на
Аустријски Грађански законик.
Трајао је читав један век, све до 1945.г. али су његова правна правила
трајала много дуже - све до доношења нових закона, па се неке одредбе
примењују и данас.
9.- ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА ЦРНУ ГОРУ
На снагу је ступио 25. марта 1888. г. и он је дело правника Валтазара

Богишића. Није копирао друге законике што се види и из самог назива.
Овим закоником Богишић је регулисао само:

⮚ имовинске односе,
⮚ стварно и
⮚ облигационо право.
Материја породичног и наследног права остала је ван овог закона јер је по
његовом схватању различита од имовинске.
Материја имовинских односа била је подељена у 6 делова. Богишић је био

присталица историјске школе, па је зато ценио обичајно право. Тврдио је
да у сукобу закона и обичајног права предност треба дати, у нашим земљама,
4
обичајном праву. Користио је народне изразе, па чак и када је требало

користити стручне термине пажљиво их је бирао, и врло често стављао
синоним како би олакшао људима разумевање.
Рад на изради Општег имовинског законика за Црну Гору трајао је 15 година.

Богишић је желео да законик буде јасан, кратак, научно тачан и свакоме
разумљив. У случају правних празнина судије су овлашћене да пресуде по
обичајном праву.
10.- НОВО ЕВРОПСКО ПРАВО - КОМУНИТАРНИ ПРАВНИ СИСТЕМ
Европска Унија је регионална организација европских држава у којој чланице

остварују заједничке циљеве, као што су уједначени друштвени развој,
слободан проток људи, робе, услуга и капитала и др.
Право Европске Уније - комунитарни правни систем је скуп правних

норми којима се регулишу међусобни односи у које ступају држављани
држава чланица.
У оквиру Европске уније постоје три типа правних система:

⮚ англоамерички тип,
⮚ европско-континентални, који обухвата:
✔ романски,
✔ германски
✔ скандинавски.
⮚ мешовити тип.
У Србији је у току израда новог грађанског законика. Основ усаглашавања

прописа држава чланица налази се у Уговору о приступању Европској
унији.
Европско приватно право чине правне норме које физичким и правним

лицима обезбеђују слободу деловања. Ово право је наднационално и
настаје усклађивањем националних правних поредака држава чланица
Европске уније.
Њега чине све норме које су обавезне за грађане држава чланица. То су

норме:
❖ Трговинског европског права
❖ Европско Грађанско право
❖ Право интелектуалне својине.
Велику улогу у заштити овог права има:

⮚ Европски суд за заштиту људских права у Стразбуру и
⮚ Суд правде Европских заједница у Луксембургу.
5
13.- ЗАКОН И СУДСКА ПРАКСА КАО ИЗВОРИ ПРАВА
Током историје, као извори грађанског права у формалном смислу у

европском континенталном правном систему подразумевани су:
⮚ закон,
⮚ обичајно право,
⮚ судска пракса и
⮚ правна теорија .
а) УСТАВ је највиши и основни општи правни акт.. Тако Устав гарантује

равноправност полова што успоставља правну једнакост мушкараца и жена
у свим грађанско-правним прописима; забрану дискриминације, право на
имовину….
б) ЗАКОНИ су општи правни акти који регулишу одређене правне односе на

темељу уставних начела. Они садрже опште правне норме које важе за све
сродне правне односе и санкцију која обезбеђује ефикасну примену правних
норми.
в) СУДСКА ПРАКСА означава скуп пресуда и других судских одлука. У

почетку је целокупно право било у судским одлукама. Тек доношењем
грађанских законика, судови су добили улогу да примењују а не стварају
право.
Судови тумаче право. Судска одлука сама за себе није извор права јер
судови морају да суде на основу закона. У англо-америчком правном
систему судска одлука – прецедент јесте непосредни извор права.
Судија не сме да одбије суђење због нејасности правних норми. Он мора да

реши конкретан случај. Ако се исто решење понови још у једном случају,
ствара се правило за све исте или сличне случајеве. Судска пракса није
формални извор права.
14.- ЗАКОНИ КАО ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Већ шест деценија на нашем правном подручју нема јединственог грађанског

законика иако је још 1844.г. донет Српски грађански законик (као
реципирани Аустријски Грађански законик). Важио је читав један век. Српски
Грађански законик је аброгиран Законом о неважности 1946. г. а правна
правила садржана у њему примењивала су се још неколико деценија до
доношења нових закона .
Ако се изузму Основни закон о браку и Закон о наслеђивању, закони

којима се регулишу имовински односи донети су тек осамдесетих година:
⮚ Закон о облигационим односима,
⮚ Закон о основним својинско-правним односима.
6
Стварноправна материја је остала најнеуређенија. Важан извор грађанског

права је и Протокол 1 уз Европску конвенцију о правима човека, који је
наша земља ратификовала 2003.г.
Основни закон који је извор породичног права у нашем праву јесте

Породични закон Републике Србије из 2005.г. Закон о облигационим
односима из 1978.г. је основни извор облигационог права. Наследно
право је регулисано Законом о наслеђивању из 1995.г.
У Србији је потребно донети јединствени Грађански законик Србије који би

регулисао материју општег дела- стварног, облигационог, наследног и
породичног права.
16.- ГРАЂАНСКОПРАВНИ ОДНОС – ПОЈАМ И СТРУКТУРА
Друштвени однос је фактички однос између људи поводом одређених

чињеница. Да би друштвени однос постао правни потребно је да буде
регулисан објективним правом.
Правни однос је друштвени однос између правних субјеката који је

регулисан правном нормом.
Грађанско правне односе чине они друштвени односи који су регулисани

грађанскоправном нормом. Правни односи се могу успоставити само између
правних субјеката. Односи између људи и ствари су фактички односи.
Грађанско-правни однос је и:
❖ однос наслеђивања,
❖ однос између мужа и жене,
❖ родитеља и деце.
Ови односи међусобно се веома разликују али имају заједничка својства због
којих се третирају као облици грађанско-правног односа.
Правна чињеница је околност за коју правни поредак везује настанак,

промену или престанак одређеног правног односа. Правни односи се
заснивају између људи као физичких лица или њихових организација-
правних лица.
Сваки правни однос има:

⮚ субјекте и
⮚ објект.
Објект правног односа је материјално или духовно добро поводом кога

настаје однос који уређује правна норма. Структуру правног односа чине:
⮚ субјекти,
⮚ објект и
7
⮚ субјективно право.
17.- ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ - ПОЈАМ, ДЕЈСТВО И ВРСТЕ. ПРАВНЕ

ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРАВНЕ ФИКЦИЈЕ
Правне чињенице су околности из живота за које објективно право везује

настанак, промену или престанак грађанских субјективних права.
Иста чињеница може бити релевантна или ирелевантна, тако да објективно

право за њих везује различите правне последице. Значај чињенице није исти
ни у оквиру исте гране права (пример, елементарна непогода услед које је
уништена кућа је правно-релевантна за престанак својине, али за наплату
осигурања само ако је кућа била осигурана од овог ризика).
За настанак одређеног правног односа:
❖ може се захтевати једна чињеница (пример, налаз изгубљене ствари
а обавеза је враћање) или
❖ више правних чињеница - чињенични скуп (пример, за стицање
својине одржајем - државина, савесност, протек времена).
Неке правне чињенице из чињеничног скупа се претпостављају и не морају
се доказивати.
Све правне чињенице се према могућности утицаја људске воље на њихов

настанак деле на:
⮚ Догађаје
⮚ Људске радње
а) Догађаји су оне чињенице на које људи не могу искључиво утицати својом

вољом (пример, рођење-настанак правног субјективитета)
б) Људске радње су вољне правне чињенице за које објективно право везује

одређене правне последице. Грађанско-правни односи настају најчешће
вољом правних субјеката.
Људске радње се деле на две групе:

⮚ дозвољене
❖ изјаве воље су вољне радње које се предузимају са намером
да наступи неки правни ефекат.
❖ радње сагласне праву постоје када је правни субјект предузео
одређену допуштену радњу за коју објективно право везује
правно дејство иако субјект није то изричито желео.-налаз туђе
ствари, обавезе врацања)
⮚ недозвољене (пример, деликти су чињенице на основу којих настаје
облигациони однос и субјективно право - потраживање накнаде
штете.:
8
1.- Правне претпоставке су посебна врста правних чињеница чије се

постојање изводи посредним закључивањем на основу већ постојећих
чињеница. (логичним редоследом се изводи закључак о постојању још једне
правне чињенице која највероватније постоји али се то не може утврдити.
Могу бити:
⮚ обориве (оне код којих је допуштено доказивање постојања другачије
чињенице) и
⮚ необориве (не допушта се могућност доказивања супротног, “што се
пресудом утврди сматра се истином”)
2.- Правна фикција је таква правна чињеница за коју се сматра да постоји,

односно не постоји иако се зна да је она наступила односно није наступила.
18.- НАЧЕЛА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА - ПОЈАМ И САДРЖИНА
Грађанско право обухвата више грана права које регулишу различите

грађанско-правне односе које повезују заједнички елементи. То су претежно
имовински интереси. Заједничка правила за регулисање тих односа су
грађанско-правна начела.
Начела су опште усвојене идејне вредности за регулисање појединих

правних односа и субјективних права.
⮚ нека начела су постала трајне цивилизацијске вредности људи у
правним системима и добила су карактер општих правних начела,
⮚ нека су досегла ужи значај и важе за поједине гране права, то су
посебна начела.
1.- Општа начела важе за све гране права. (пример, принцип једнакости,
правичности). Гарантована су Уставом. Заједничка начела која важе за све
гране права су:
❖ принцип аутономије воље,
❖ правна једнакост,
❖ имовинска санкција и
❖ преносивост грађанских субјективних права.
а) Начело аутономије воље означава допуштеност слободне иницијативе

субјеката у креирању грађанско-правних односа. Слобода у креирању
грађанско-правних односа намеће принцип обавезности изјављеене воље.
Ако се лице слободно обавеже дужно је да ту обавезу испуни.
б) Начело правне једнакости.– При заснивању грађанско-правних односа

грађанско-правне норме се третирају у овом односу као правно једнаке и
равноправне:
❖ У грађанском праву важи принцип усаглашености воља –
координације, тако да нико не може бити натеран да преузме обавезу.
❖ У облигационим односима учесници су равноправни,
9
❖ У управноправним односима важи принцип подређености или чак

потчињености.
в) Нацело имовинске санкције.- За повреду правних норми предвиђена је

правна санкција. Она може погађати личност или његову имовину:
❖ У кривичном праву санкције су уперене на личност - казна лишавања
слободе, смртна казна,
❖ У грађанском праву предвиђена је имовинска санкција усмерена на
имовину починиоца деликта. (не може се претворити у затворску
казну).
г) Начело преносивости.- Грађанска субјективна права нису по правилу

везана за личност већ се могу пренети на друго лице. Могу се пренети и
овлашћења али и обавезе - тражи се сагласност повериоца.
19.- ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ СУБЈЕКТА - ЛИЦА У ПРАВУ
Ради остваривања правних циљева потребно је признати

правним.јединицама да могу имати појединачна права, обавезе и сносити
одговорност.
У почетку су ова права имала само физичка лица - људи, али развојем
друштва ова права су призната и њиховим организацијама - правним
лицима.
Грађанским правом се регулишу различити грађанско-правни односи. Оно

што је заједничко свим грађанско-правним односима јесу правни субјекти.
Они персонализују грађанско-правне односе.
Правни субјекти су лица која имају способност да поседују права и обавезе.

Бити правни субјект - имати правну способност значи имати апстактну
могућност да се буде ималац права и обавеза.
Савремено право познаје две врсте правних субјеката:

⮚ физичка и
⮚ правна лица.
Физичко лице је назив за човека а правно лице је назив за организацију

људи којој је правни поредак признао правни субјективитет. Правни
субјективитет физичких и правних лица означава њихову способност да могу
бити имаоци права и обавеза.
20.- ПРАВНИ СТАТУС - ВРСТЕ СПОСОБНОСТИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА
Правна способност - субјективитет је основно правно својство. То је

апстрактна могућност да се буде власник, поверилац, дужник… Ради
10
задовољења својих потреба и остваривања циљева, човек и његова

удружења (организације ) непосредно стичу права, преносе их, обавезују се
на одређене правне радње итд.
Да би ту могућност могли да реализују неопходно је признати им и друга

својства која чине њихов правни статус.
Правни статус чини низ правних својстава која правним субјектима

омогућавају стицање, пренос, губитак и заштиту различитих личних и
имовинских права.
То је скуп околности које одређују положај лица у праву. Он обухвата његов

однос према држави, у породици, према осталим правним субјектима. Свако
физичко лице има одређени правни статус. Оно га се не може одрећи нити
он може застарети. Правни статус је део човекове правне личности и он траје
до краја живота.
Елементи правног статуса су:

⮚ пословна способност,
⮚ деликтна способност,
⮚ парнична способност.
21.- СТИЦАЊЕ СУБЈЕКТИВИТЕТА ФИЗИЧКОГ ЛИЦА
Физичко лице стиче субјективитет на следеће начине:
1.- Стицање субјективитета рођењем.- У модерном праву физичко лице

постаје субјект у праву моментом рођења. За рођено дете се претпоставља
да је живо а ко тврди супротно мора да докаже.
Моменат стицања својства правног субјекта је значајан због правних

последица. Зато се утврђује прецизно - дан, час и минут рођења и
евидентира се у јавне матичне књиге. У нашем праву једини услов за
стицање правног субјективитета је да је дете рођено живо. Зато се каже да је
правна способност дар рођења. Међутим, својство правног субјекта је правна
категорија и стиче се на основу признавања од стране правног поретка.
2.- Фикција о насцитурусу.- Условни субјективитет признаје се зачетом а

још нерођеном детету, под условом да се живо роди. Признаје се ради
заштите наследних права нерођеног детета на заоставштвини претка који је
умро пре дететовог рођења. Зачето дете сматра се као да је већ рођено ако
су у питању његови интереси.
Да би стекло правну способност потребно је да се испуне следећи услови:

⮚ да се зачето дете роди живо,
11
⮚ да је признање правног субјективитета и пре рођења потребно ради

заштите његових права и интереса.
Уколико зачетак буде повређен радњама трећих лица или применом

неадекватних медицинских мера, он ужива право на накнаду штете под
условом да се живо роди. У случају смрти зачетак не стиче правни
субјективитет а право на накнаду имају евентуално родитељи зачетка.
22.- ПРЕСТАНАК СУБЈЕКТИВИТЕТА ФИЗИЧКОГ ЛИЦА
Правни субјективитет физичког лица престаје на два начина:

⮚ смрћу
⮚ проглашењем несталог лица за умрло
1.- Чињеница смрти се мора доказати и евидентирати у јавним књигама. За

многе грађанско-правне односе није довољна само чињеница смрти већ и
тачан дан и тренутак смрти. То је случај у наследном праву јер само живи
наслеђују мртве, па се према дану и часу оставиочеве смрти утврђује круг
потенцијалних наследника.
Смрт се доказује потврдом о смрти - смртовницом коју издаје лекар или ако
је лице умрло у здравственој установи, издаје здравствена организација.
Када се смрт не може доказати овом потврдом, свако лице које има
непосредни интерес , као и јавни тужилац, може поднети предлог суду да се
утврди смрт тог лица.
Биолошка смрт лица наступа трајним престанком рада срца и плућа, тзв.
можданом смрћу. Правни субјективитет физичког лица престаје природном
или насилном смрћу. Негде се чињеница смрти изједначава са грађанском
смрћу или смртном казном, као и доживотном робијом.
2.- Проглашење несталог лица за умрло је одлука суда којом се лице које
је дуже време одсутно из места пребивалишта тако да се о његовом животу
ништа не зна проглашава за умрло. Поред дуже одсутности потребна је и
неизвесност о његовом животу. Управо ово разликује нестало од одсутног
лица. Одсутно лице се не налази у свом пребивалишту али је извесно да је у
животу.
За умрло лице се може прогласити лице:

⮚ о чијем животу за последњих 5 година није било никаквих вести, а лице
је навршило 70 година.
⮚ о чијем животу за последњих 5 година није било никаквих вести, а
околности под којима је нестало чине вероватним да више није у
животу
⮚ које је нестало у бродолому, сабраћајној несрећи, пожару а о чијем се
животу ништа не зна за 6 месеци од дана престанка опасности
12
⮚ које је нестало у току рата, а о чијем животу није било никаквих вести
1 годину од дана престанка непријатељстава.
Лицу које је проглашено за умрло престају лична права а имовина прелази

на наследнике. Решење којим се једно лице проглашава за умрло ствара
обориву претпоставку о смрти несталог лица. Ако је лице које је проглашено
за умрло у животу укида се решене о проглашењу.
Појављивање лица не враћа све у пређашње стање (пример, брак који је

престао не успоставља се поново). До промене долази на имовинском плану.
Наследници су дужни да врате оно што су примили као наслеђе:
⮚ Савесни наследник - лице које није знало нити је могло знати да је
нестали у животу, дужан је да врати само оно што се од наслеђених
права налази у његовој имовини у моменту сазнања да је нестало лице
живо.
⮚ Несавесни наследник дужан је да врати све што се од наслеђених
права налази у његовој имовини али дугује и накнаду за оно што је
отуђио или потрошио.
23.- ПОЈАМ И СТЕПЕН ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА.

ПОСЕБНА ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ.
Пословна способност је способност лица да својом изјавом воље закључује

правне послове и предузима друге правне радње.
Пословну способност може имати само лице које има својство субјекта у
праву, односно правну способност. Физичко лице нема одмах по рођењу
пословну способност, као што је то случај са правном способношћу, већ је
потребно да достигне одређену зрелост за самостално закључивање
правних послова.
Правна способност је апстрактна могућност да се буде ималац права и

обавеза. Стиче се рођењем. Правна способност је претпоставка за стицање
пословне способности. Није свако правно способно лице и пословно
способно, али је свако пословно способно лице и правно способно.
Према карактеру и начину одређивања разликујемо:

⮚ општу пословну способност (одређује се према узрасту)
⮚ посебну пословну способност (одређује се према врсти правне
радње).
а) Општа пословна способност омогућава закључивање свих правних

послова и може бити:
⮚ Потпуна пословна неспособност.- Пословно неспособна лица су

она која властитом изјавом воље не могу пуноважно стицати права и
13
обавезе. У име таквих лица правне послове зекључују њихови законски

заступници. У нашем праву то су малолетници до навршене 14-те
године живота (млађи малолетници) и пунолетна лица која су
потпуно лишена пословне способности.
⮚ Ограничену пословну способност имају малолетници између 14. и

18-те године зивота (старији малолетници) и пунолетна лица која
су делимично лишена пословне способности. Старији малолетник
може предузимати:
❖ правне послове којим прибавља искључиво права,
❖ правне послове којима се не стичу ни права ни обавезе и правне
послове малог значаја.
Пунолетно лице се делимицно лисава посл. способности ако својим
поступцима угрозава своја права И интересе других лица.
⮚ Потпуна пословна способност омогућава физичком лицу да

самостално, својом изјавом воље предузима све правне послове. За
пуноважност његових правних радњи није потребна сагласност
законског заступника. То је могућност да се властитом вољом
изазивају правне промене - заснивају, мењају или гасе правни
односи. У нашем праву потпуна пословна способност стиче се
пунолетством.
б) Посебна пословна способност јесте могућност субјекта да самостално

закључи одређени правни посао или предузима другу правну радњу
независно од степена пословне способности.
Посебну пословну способност карактерише право на самостално

закључивање правних послова пре стицања опште пословне способности.
Узраст је одређен према претпоставци да је за такве послове потребан мањи
степен способности за расуђивање и креће се од 10 до 16 година.
Ова претпоставка је оборива и може се доказивати да и поред одређеног

узраста лице није имало довољну способност за предузету правну радњу и
тражити поништење посла.
Дозвољена је код послова од изузетног значаја. У породичноправним

односима постоје правне радње које може предузети само дете и у којим га
родитељи не могу заступати. Да би оне биле пуноважне мора их закључити
малолетник лично:
❖ Са 16 година малолетнику се признаје брачна способност, може
признати очинство али је потребна сагласност малолетнице за
признато очинство,
❖ прекид трудноће може се извршити једино на захтев жене старије од
16 година.
14
в) Консултативном способношћу омогућава се малолетнику да се изјасни

о правним радњама које за њега предузима његов законски заступник.
24.- ДЕЛИКТНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА
Деликтна способност је могућност да се одговара за проузроковану штету

и обавеза за њену накнаду.
Деликтно способно је оно лице које је свесно својих недопуштених поступака

и њихових последица. Деликтно способно лице треба да схвати да је радња
којом се другоме наноси штета недопуштена и да је обавезно да је
надокнади.
За деликтну способност потребан је нижи степен зрелости. У нашем праву

деликтно способно лице је лице које је навршило 14. година живота. Лица
до 7 година живота не одговарају за проузроковану штету - деликтно су
неспособни и то је необорива претпоставка. За штету коју они проузрокују
одговарају њихови родитељи.
За малолетнике између 7 и 14 година постоји законска претпоставка о

деликтној неспособности. То је оборива претпоставка, па ће малолетник
бити одговоран за накнаду штете ако се докаже да је био способан за
расуђивање у тренутку проузроковања штете.
Лице које је душевно билесно или заосталог умног развоја не одговара за

штету коју проузрокује другоме, већ су одговорни његови заступници или
стараоци. Може бити одговорно ако се докаже да је штету проузроковало
за време светлих тренутака.
Парнична способност је способност правног субјекта да у парници

пуноважно предузима парничне радње пред судом ради заштите својих
права.
26.- ПРАВНО ЛИЦЕ, ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ
Правно лице је организација (или удружење) физичких лица са посебном

имовином и правним субјективитетом признатим од стране правног
поретка.
Правни субјективитет правног лица тј. његова правна способност је правна

категорија независна од правног субјективитета његових чланова.
Правно лице формирају физичка лица. Општи елементи присутни код свих
типова правних лица су :
⮚ персонални (организација физичких лица ради остваривања
заједничких интереса),
15
⮚ имовински обухвата посебну имовину правних лица, одвојену од

имовине његових чланова
⮚ правни, а то је правно признање субјективитета од стране правног
поретка.
1) Свако правно лице мора имати најмање једно а по правилу више физичких
лица као чланове организације. Услов за настанак правног лица јесте
постојање организације физ лица. Право и обавеза чланова правног лица
јесте да донесу акт о организовању (статут), који регулише унутрашње
питање организовања правног лица. У спољашњим односима организацију
заступају њени органи. Воља на основу које настаје удружење може бити
изражена уговором. Воља није потребна код правних лица која настају
непосредно на основу закона (настанак државе, општине).
2) Свако правно лице мора имати имовину. Нема правног лица без имовине.
Правно лице има самосталну, своју имовину, и она је различита од имовине
лица која чине правно лице. За обавезе правних лица не одговарају чланови
својом имовином, већ правно лице својом. (осим код командитног друштва,
ортачког друштва).
3) Правни поредак признаје организацији физичких лица својство правних

субјеката:
❖ систем аутопризнања важи за стицање субјективитета државе;
❖ систем пријаве постоји када организација на основу свог оснивачког
акта постаје правно лице моментом пријаве надлежном државном
органу.
❖ систем одобрења постоји када није довољан само оснивачки акт, већ
државни орган оцењује целисходност оснивања, циљеве итд.
❖ систем нормативног одређивања услова предвиђен је углавном за
трговачка друштва,
Стицање својства правног лица се обично уписује у одређене регистре.
27.- ПРАВНИ СТАТУС (СВОЈСТВА, СПОСОБНОСТИ) ПРАВНОГ ЛИЦА
Правно лице је правнотехнички појам који служи за одређивање носиоца

грађанско-процесног односа. Као и физичка лица и правна лица постају
правни субјекти само вољом правне. норме. Специфично је да се правним
лицима истовремено признаје правна и пословна способност. Правна лица
имају и деликтну способност.
1) Правна способност правних лица означава својство организације

појединаца да има овлашћења и обавезе, односно да буде ималац права и
обавеза. Правно лице може бити титулар само оних права и обавеза која
спадају у оквир његове делатности. Ово схватање одговара систему
16
специјалне правне способности правних лица према коме је правна

способност ограничена делатношћу за које је формирано.
Са друге стране, правна способност правних лица се може третирати као

општа правна способност и правном лицу омогућава стицање свих права и
обавеза осим оних која су резервисана само за физичка лица. Правни
поредак признаје правним лицима скраћени или делимични субјективитет,
односно својство правне личности само ради остваривања циља због кога се
оснива.
2) Пословна способност правних лица означава његову способност да

својим изјавама воље и правним радњама стиче, преноси, мења и гаси
грађанска субјективна права. Најчешће се то чини изјавама воље и правним
пословима.
Пословна способност правних лица настаје истовремено кад и правна

способност правних лица. Правна лица имају специјалну и правну и пословну
способност, па могу предузимати само оне радње које су у складу са циљем
због кога је правно лице основано.
3) Деликтна способност правних лица ја способност да одговара за штету

коју органи правних лица проузрокују другом правном или физичком лицу у
обављању своје делатности. Деликтна способност је и способност да тражи
надокнаду проузроковане штете.
Поред дозвољене правно лице може предузети и недозвољену правну

радњу било чињењем било непредузимањем радње на коју је било обавезно.
Правно лице је дужно да надокнади штету коју трећим лицима проузрокују
његови органи у вршењу делатности правног лица. Али, правно лице не
одговара за штету проузроковану од стране његових радника изван
обављања делатности правних лица. За ту штету одговарају чланови својом
имовином. Имовина правног лица је одвојена од имовине његових чланова.
28.- ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛИЦА – УДРУЖЕЊА, УСТАНОВЕ И ЗАДУЖБИНЕ.
1.- Према областима у којима делују, правна лица делимо на:
⮚ Правна лица јавног права се оснивају законом. То су: Републике,

покрајине, општине, болнице, универзитети, школе (организације
које држава оснива ради остваривања јавних и општих интереса).
Функционисање правних лица јавног права регулише управно право.
⮚ Правна лица приватног права се оснивају слободном вољом. То су:

разна удружења, синдикати, предузећа… Правна лица приватног
права могу имати исти циљ као правна лица јавног права (приватне
болнице, приватне школе, факултети…).
17
⮚ Постоје и мешовита правна лица која настају на основу закона али

према структури и циљевима садрже елементе и јавног и приватног пр.
(пример, железнице)
2.- Према квалитету унутрашњег уређења разликујемо:
⮚ Удружења сачињавају физичка лица. Удружење је правно лице које

се оснива вољом више лица ради постизања одређених циљева. Циљ
и функционисање удрузења одређују сами чланови. Удружења могу
бити:
❖ некомерцијална (непрофитабилна - ако се оснива ради
остваривања циљева у сфери науке, културе, религије, спорта)
❖ комеријална (профитабилна - ако се оснива ради остваривања
профита).
Удружења се оснивају вољом чланова. Веза удружења и чланова

може бити различита:
✔ од јаке личне везе (друштва са неограниченом одговорношћу)
✔ до слабе личне везе (акционарско друштво).
✔ код личнх удружења чланови су незаменљиви, за обавезе
удружења одговарају и чланови удружења.
✔ код неличних (корпоративних) удружења чланови су
заменљиви, а за обавезе одговара само удружење својом
имовином.
⮚ Установе су правна лица код којих је битна имовина. Нема чланова,

већ постоје корисници и органи. По правилу је некомерцијалног
карактера, а имовина установе је намењена остваривању одређених
циљева. Запослени не остварују своје имтересе, већ су дужни да
управљају имовином установе у корист других лица – корисника.
Установе се најчешће оснивају за остваривање општих интереса.
3.- Према интересу који остварују разликујемо:

⮚ Некомерцијална
⮚ Комерцијална правна лица.
4.- Задужбина је добротворна установа која се оснива на основу изјаве воље

оснивача задужбине. Задужбине оснивају појединци, ређе правна лица
ради остваривања општекорисних циљева.
Задужбина је организација чију је имовину њен оснивач наменио да својим

приходима остварује одређени друштвено-корисни циљ. За оснивање
задужбине потребни су следећи услови:
❖ воља оснивача дата у писаној форми
18
❖ одређивање добротворне сврхе задужбине

❖ имовина намењена за функционисање задужбине
❖ остваривање друштвено-корисног циља
❖ одобрење надлежног органа - признање правног субјективитета
Може бити приватна и јавна.
29.- ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА
Субјективно право је објективним правом признато овлашћење правним

субјектима (физичким и правним лицима) ради заштите одређених интереса.
Субјективно право се успоставља правном нормом, у циљу заштите

индивидуалних или општих интереса субјеката. У субјективна грађанска
права спадају:
⮚ право својине,
⮚ службености,
⮚ залоге,
⮚ потраживања,
⮚ право на живот, част, приватност,
⮚ право ауторства и др.
Елементи грађанских субјективних права су:

⮚ овлашћење,
⮚ обавеза и
⮚ захтев.
а) Овлашћење је основни елемент грађанских субјективних права По њему

се грађанска субјективна права разликују од осталих права. Овлашћења могу
бити различита, што зависи од врсте субјеката права Свако субјективно
право мора имати најмање једно овлашћење а може и више.Овлашћење
може припадати обема странама у правном односу (као код уговора о
купопродаји где и једна и друга страна имају истовремено и положај
повериоца и дужника).
б) Правни субјекти имају призната овлашћења само зато што наспрам њих
стоје одређене обавезе, односно уздржавања од угрожавања тих
овлашћења. Имати одређено право значи имати овлашћење да се тражи од
носиоца обавезе одређено понашање (чињење или нечињење).
Обавеза може бити:

❖ Активна, је најчешћа код облигационих односа (код потраживања -
оно што је овлашћење за једну страну, нпр. купца - овлашћење
предаје ствари, то је обавеза за другу страну, продавца - обавеза
предаје ствари).
19
❖ Пасивна је карактеристична код апсолутних права. Нпр. код својине,

сва трећа лица су дужна да се уздржавају од повреде власникових
овлашћења.
в) Захтев је могућност имаоца субјективног права да своје право изврши

принудним путем. Принуда се остварује посредством суда, уз помоћ
имовинске санкције. Ако обавезно лице не изврши своју обавезу
добровољно, поверилац се може обратити суду и захтевати да осуди
дужника на извршење обавезе под претњом имовинске санкције.
30.- СУБЈЕКТИВНО ПРАВО И СЛИЧНИ ПРАВНИ ПОЈМОВИ
А.- Субјективно право и правно стање.-
⮚ Субјективно право је овлашћење или правна власт коју имају правни

субјекти. За настанак субјективног права потребно је постојање више
правних чињеница (цињенични скуп) које објективно право захтева
као услове за настанак.
⮚ Правно стање је несавршени правни однос и фаза у настајању
субјективног права. То је један сложен правни однос једног лица према
другом у погледу одређених животних добара. Правно стање је само
онај степен у настајању субјективног права који је према процени
законодавца достојан заштите (пример, право штити савесног и
законитог држаоца иако није постао власник. Он ужива правну заштиту
и пре настанка субјективног права својине). Код правног стања се на
основу већ постојећих чињеница предпоставља да ће право настати и
законодавац штити правну наду.
Б.- Субјективно право и правна моћ.-
Правна моћ је могућност правног субјекта, призната законом или уговором

да изјавом воље утичу на настанак, промену или престанак грађанских
субјективних права. Правне моћи су:
❖ право прече куповине,
❖ право опозива, право отказа и др.
Правна моћ се гарантује правним субјектима ради заштите одређених

интереса. Правне моћи немају самостални правни објект и по томе се
разликују од субјективних права. Правне моћи се врше у кратком року да би
се отклонила неизвесност (пример, право давања наследничке изјаве о
прихватању или неприхватању наследних права је овлашћење наследника
поводом заоставштине која утиче на стицање права својине). У правној моћи
се убрајају и:
❖ право избора,
❖ право признавања очинства…
20
31.- СТВАРНА И ОБЛИГАЦИОНА СУБЈЕКТИВНА ПРАВА -

КАРАКТЕРИСТИКЕ
Подела грађанских субјективних права на стварна и облигациона спада у

најстарије поделе. Настала је још у раном римском праву. Извршена је према
карактеру тужбе:
❖ Ако је тужба гласила на ствар и извршење тужбе се састојало у

предаји ствари онда је то стварно право.
❖ Када је тужба била уперена на личност онда су у питању лична права,
касније названа облигациона.
❖ Стварна права постоје поводом ствари, односе се на ствар. Она свом

титулару омогућавају непосредну правну власт. Сва трећа лица су у
обавези да не ометају титулара стварног права у вршењу његовог
права Обавеза трећих лица је пасивна.
❖ Стварна права делују према свима – erga omnes.

❖ Облигациона права имају за објект дужникову радњу или дужникову
обавезу. Наспрам дужникове обавезе стоји повериочево
потраживање, тако да се између њих успоставља веза – релација, због
чега се облигациона права још називају и релативна права. Делују
између тачно одређених лица – inter partes.
❖ Врсте стварних права одређене су императивним правним

нормама, за разлику од
❖ облигационих права за које важе диспозитивне правне норме.
❖ Повериочево овлашћење и дужникова обавеза налазе се у

корелативном односу - оно што је за дужника обавеза, то је за
повериоца потраживање. Поверилац је активна страна а дужник
пасивна.
❖ Дужникова обавеза је предмет облигационог односа. Она се може
састојати:
✔ у обавези предаје ствари - dare,
✔ у чињењу - facere или
✔ нечињењу - non facere.
У основи дужникове обавезе најчешће се налази ствар. Основно

стварно право је право својине - власник ствари има најпотпунију
правну власт на ствари.
21
32.- АПСОЛУТНА И РЕЛАТИВНА СУБЈЕКТИВНА ПРАВА-

КАРАКТЕРИСТИКЕ
Подела субјективних права на апсолутна и релативна је новијег датума.

Настала је на основу поделе грађанских субјективних права на стварна и
облигациона.
а) Групу апсолутних права чине:

⮚ стварна права,
⮚ права ауторства и индустријске својине и
⮚ лична права.
Основна сличност међу правима ове групе јесте њихово деловање према
свим трећим лицима (erga omnes). Обавеза трећих лица је негативна
(пасивна) и састоји се у уздржавању од узнемиравања имаоца ових права.
Захтев за заштиту апсолутних права настаје тек са повредом права јер је

дотле обавезно лице непознато. Тек са повредом постоји лице коме се
ималац апсолутног права може обратити и захтевати да престане са
узнемиравањем, или да му врати одузету ствар.
б) Релативна права представљају категорију субјективних права која се у

целини поклапа са облигационим правима. Делују inter partes - према
тачно одређеним лицима. Обавеза дужника је позитивна и имовинска.
Обавезу извршења дугује само дужник и само се њему може обратити за
испуњење овог потраживања.
33.- ИМОВИНСКА И НЕИМОВИНСКА СУБЈЕКТИВНА ПРАВА
А.- Имовинска права су она права која свом титулару омогућавају корист
која се може непосредно изразити у новцу. Она имају начелно новчани
карактер.
У грађанском праву преовлађују имовинска права Најважнија група

имовинских права су стварна права:
⮚ право својине,
⮚ службености,
⮚ заложно право
У имовинска права спадају и потраживања из облигационих односа:
⮚ право на куповну цену,
⮚ право на накнаду за превоз робе,
⮚ накнада штете.
Б.- Број неимовинских права у грађанском праву је мањи. То су субјективна

права која настају поводом личних добара. То су права личности као што су:
22
⮚ право на живот,
⮚ част,
⮚ достојанство,
⮚ породична права.
Она кореспондирају са моралним вредностима. Повреда неимовинских

права може проузроковати имовинску (материјанлну) штету али и
нематеријалну (неимовинску) штету - морална штета.
За неимовинску штету може се досудити новчана накнада. Нпр. повреда

лица у саобраћајном удесу може имати за последицу и имовинску и
неимовинску штету. Имовинска се састоји у умањењу имовине за износ
болничких трошкова лечења, а неимовинска у претрпљеним физичким и
психичким боловима.
35.- ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ - АУТОРСКО И ПРОНАЛАЗАЧКО

ПРАВО
Права интелектуалног стваралаштва или права ауторства су апсолутна

грађанска субјективна права која настају као резултат човекове
интелектуалне активности или умног рада.
Права интелектуалног стваралаштва се деле у две групе:

⮚ ауторско право - умна својина,
⮚ проналазачко право – индустријска својина.
1.- Ауторско право представља скуп правних норми којима се регулишу

субјективна права аутора поводом коришћења ауторског дела. Ауторско
дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми,
као:
✔ писана дела,
✔ говорна дела,
✔ музичка,
✔ филмска дела…
Ауторским далом се не сматрају закони и подзаконски акти. У нашем праву

ауторско право је регулисано Законом о ауторским и сродним правима.
Ауторско дело је спој идеје и форме. Идеја без материјализације не може
бити предмет правне заштите.
Субјект ауторског права је аутор тј физичко лице које је створило ауторско

дело. Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени
на примерцима дела, док се не докаже супротно. Аутор може бити само
физичко лице. Ако аутор не означи своје дело, дело је анонимно.
23
Ауторско право је сложено право. Састоји се из две врсте овлашћења:

❖ личноправних (моралних) и
❖ имовинских овлашћења.
а) Личноправна овлашћења аутора су: право назначења имена, право

објављивања итд. Аутор је овлашћен да одлучује о објављивању, измени или
повлачењу дела. То је право на покајање уз евентуалну обавезу за накнаду
штете издавачу. Везана су за личност и аутор их се не може одрећи. Постоје
и након смрти аутора - трајна су и њихово право на заштиту не застарева.
б) Аутору се признаје и имовинско право на материјалне користи од дела –

накнада за коришћење дела. То су: право на бележење, умножавање дела,
стварање примерака и др. Имовинска права аутора трају за живота аутора
и 70 година након његове смрти. После ауторско дело постаје слободно за
објављивање јер постаје опште добро.
Аутор ствара дело својим радом и зато има право на накнаду за коришћење
свога дела од стране трећих лица.
2.- Проналазачко право је апсолутно субјективно право које за објект има

проналазак или техничко унапређење. Док ауторско право настаје самим
настанком ауторског дела, за проналазачко право је потребно да се
проналазак заштити у посебном поступку пред одређеним државним органом
(завод за патенте). Проналазач има личноправна овлашћења. Он може
пренети право коришћења на друго лице и то уговором о лиценци. Лиценца
може бити неискључива и искључива.
36.- ПОЈАМ, ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ. ЛИЧНИХ ПРАВА
Права личности су апсолутна субјективна права која овлашћују титулара

да своје лично добро користи и располаже њиме. Права личности
омогућавају свом титулару непосредну правну власт на личним добрима, која
су део човекове личности. Њихова заштита се може остварити према свим
трећим лицима. Захтев за заштиту настаје тек повредом личности.
Права личности не застаревају услед невршења, она су везана за личност

и трају колико и личност. То су апсолутна права и делују према свима - erga
omnes. Сва трећа лица су у обавези да се уздржавају од повреде личних
права. Неимовинска су и не могу бити предмет принудног извршења.
Објекти права личности су лична добра. Лична добра делимо на две

групе:
⮚ Она која су саставни део човекове личности - живот, тело, осећања,
здравље, углед, част, достојанство.
⮚ Она која су опредмећени израз лица – лични записи (писма,
дневници…), фотографије, тонски записи…
24
Титулари личних права могу бити и физичка и правна лица. Правна лица
могу бити титулари права на име, идентитет, углед, приватност - њих правни
поредак штити без обзира коме припадају.
Поједина лична права.-
1.- Право на живот је лично право сваког човека које обухвата право на
биолошки опстанак човека, али у савременом праву и право на живот
достојан човеку - слободан и квалитетан.
Ово право се стиче рођењем тј. стицањем правног субјективитета. У

савременом праву отвара се питање признавања пуног правног
субјективитета зачетом а нерођеном детету - ембриону. Заштита
ембриона као дела мајке значила би да се њему признаје право на живот у
односу на сва трећа лица укључујући и оца, осим у односу на мајку у
случајевима дозвољеног прекида трудноће. Мајка има у границама закона
неприкосновено право одлучивања јер је ембрион део њеног тела. Права
мушкараца - оца детета у погледу живота детета нису призната.
2.- Право на телесни (физички) интегритет обухвата право на заштиту од

наношења телесних повреда. Под телесном повредом подразумева се
свако нарушавање телесног или психичког интегритета човека које је имало
за последицу неку штету.
Код трансфузије крви потребна је сагласност пацијента или сродника осим у

хитним случајевима када је неопходна хитна интервенција а не може се
добити изјава воље - претпостављена сагласност. Сагласност се потписује
приликом пријема пацијента а за сваки специфичан захтев тражи се посебна
сагласност. У случају да пацијент одбије интервенцију, лекар се ослобађа од
одговорности, осим ако се докаже да је постојала и друга могућност лечења.
3.- Право на психички интегритет.- Свака повреда човекове физичке

личности изазива и психичку повреду, бол, душевну патњу и сл. Ова права
се односе на право накнаде штете због претрпљеног бола услед смрти
блиског лица, због повреде успомене на умрло лице, као и за претрпљени
страх.
Физички и психички интегритет су две нераздвојне стране човекове личности.

Најбољи пример за то су трансексуалци који имају субјективан осећај
припадности другом полу и где је утицај психе тако јак да изазива и физичке
промене.
4.- Право на слику означава право физичког лица да његов лик не може бити
опредмећен (сликан) на фотографији, нити она објављена без сагласности
25
лица. Ово право може бити ограничено. Нпр. право на слику не ужива
правну заштиту код:
❖ фотографисања за досије о грађанину (лична карта, пасош) јер је
грађанин својим захтевом пристао да фотографија буде урађена,
❖ ако је фотографија коришћена случајно на тргу и разгледници где се
детаљи лика не распознају,
❖ јавних личности у вези са обављањем њихових професија, али не у
слободним тренутцима, јер се тиме повређује право на слику, на
приватност.
5.- Право на приватност.- Ради се о праву да вас оставе на миру када то

желите. Обухвата три компоненте које се штите:
✔ слободу од упадања и посматрања нечијег приватног живота,
✔ право очувања контроле над неким личним информацијама
✔ слободу деловања без ичијег уплитања.
6.- Право на достојанство личности обухвата заштиту части и угледа лица

као и заштиту имена и личних података:
⮚ Част је мишљење које човек има о себи као припаднику људског
друштва.
⮚ Углед представља објективно мишљење осталих припадника
одређене друштвене заједнице о конкретном појединцу.
Осећај части и угледа се не морају подударати. Частан човек не мора имати
друштвени углед и обрнуто. Сматра се да је част повређена ако би се
истоврсним понашањем могла нанети увреда просечно осетљивом
припаднику исте друштвене заједнице. Суд забрањује даље вршење радњи
којом се нарушава друштвени углед тужиоца а може досудити и накнаду
штете.
37.- САДРЖИНА И ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПРАВА
Титулари личних права имају:

⮚ право уживања личним добрима,
⮚ право располагања.
а) Овлашћење уживања своди се на право личности да живи и ужива своју

телесну целовитост, здравље, психички интегритет, да се слободно креће,
ужива своју приватност, интиму, част и углед, да се служи својим гласом,
именом и ликом.
б) Неким правима личности се не може располагати јер чине саставни део

човековог интегритета - живот, здравље… Другима може, како фактичким
радњама тако и правним. Одрицањем од личних добара ималац изјављује
своју вољу да престане његово право. Она лична добра која су саставни део
личности су непреносива.
26
Заштита личних права регулише се Уставом а детаљно одговарајућим

законима:
⮚ из кривичног права - кривичноправна заштита,
⮚ из грађанског права – грађанскоправна заштита,
⮚ из управног права - управноправна заштита.
Конвенција за заштиту људских права и основних слобода је увела три

важна елемента у области заштите људских права:
❖ прво, право појединца да започне поступак заштите људских права
против државе пред Европским судом за људска права;
❖ друго, поступак се окончава судском одлуком са обавезном снагом
према држави потписници конвенције;
❖ треће, право државе да покрене поступак против друге државе у којој
се крше права човека гарантована конвенцијом.
Заштита личних права се остварује непосредно или посредно, разноврсним

санкцијама.
⮚ Кривично-правна и пркршајна заштита је усмерена на личност
одговорног лица.
⮚ У нашем праву грађанско-правна заштита детаљно је регулисана
законом о облигационим односима. “свако има право захтевати од
суда или другог надлежног органа да нареди престанак радње којом се
повређује интегритет људске личности. Суд може наредити престанак
радње под претњом плаћања извесне новчане своте у корист
повређеног. Овом одредбом се омогућава и превентивна и накнадна
заштита.
⮚ Посебна грађанско-правна заштита предвиђена је у случају повреде
части и ширења неистинитих навода. Према чл. 198. ст. 1 ЗОО
одговорно лице је дужно да надокнади целокупну материјалну штету
насталу из такве повреде, осим ако је неистинито саопштење учињено
назнајући за неистинитост. Поред тога, новчана накнада се може
досудити и за неке облике нематеријалне штете. У случају смрти или
тешке телесне повреде лица, нематеријална штета може бити
досуђена и блиским сродницима. Повреда права може имати за
последицу две врсте штете:
✔ материјалну и
✔ нематеријалну.
38.- ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ ОБЈЕКАТА
Грађанским правом се регулишу разноврсни грађанско-правни односи. Они

настају поводом ствари или дужникове обавезе, ауторских дела или
проналазака. То су добра која правни поредак третира као објекте грађанских
субјективних права која чине садржину грађанско-правних односа. Постојање
27
различитих објеката права условљава настанак различитих субјективних

права.
Правни објект је елемент поводом кога настају грађанско-правни односи и
грађанска субјективна права. Он је њихов носилац. Број објеката увећавао се
и мењао развојем друштвених односа и појавом нових субјективних права
Објекти грађанских субјективних права могу бити само она добра на којима
се може остварити непосредна правна власт.
Врсте правних објеката су:

⮚ ствари,
⮚ творевине интелектуалног стваралаштва,
⮚ лична добра,
⮚ људске радње.
а) Ствари су материјални делови природе који се налазе у људској власти а

на којима постоји или може постојати својина или неко друго субјективно
право
Ствари могу бити правни објекти ако испуњавају два услова:

❖ да је ствар део материјалне природе који је потчињен људској власти,
и
❖ да ствар може да буде објект неког грађанског субјективног права
Најважније поделе ствари су на:

✔ покретне и непокретне,
✔ одређене и генеричке,
✔ заменљиве и незаменљиве,
✔ потрошне и непотрошне…
Специфична врста ствари су новац и хартије од вредности.
б) Творевине интелектуалог стваралаштва, као објект ауторског и

проналазачког права представљају ауторска дела. Идеја постаје објект
права само ако је опредмећена кроз књигу, слику, ЦД итд. Ауторска дела нису
ствари већ творевине људског ума, материјализоване идеје. Објект
проналазачког права су проналасци. Права личности или лична права имају
за објект лична добра.
в) Облигациона права имају за објект људску радњу. Предмет

облигационих права је дужникова обавеза, која се може састојати у давању,
чињењу или нечињењу. Делују између тачно одређених лица - inter partes,
која се називају поверилац и дужник.
г) Лична добра су добра која се непосредно везују или чине саставни део
човекове личности. Нека лична добра су саставни део човекове личности,
попут живота, здравља, части, имена, друга су опредмећена и непосредно
28
везана за личност попут фотографије - права на слику, дневник - право

приватности. Зато је спорно разликовање субјекта од објекта неких личних
права.
Лична добра нису ствари, макар да се јевљају као део материјалне природе
јер су повезани са човековим духовним бићем. Лична добра су неимовинске
природе јер представљају моралне вредности човека. Везана су за личност
и трају колико и он.
39.- ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНОГ ПРОМЕТА. ПЕРСОНАЛНА И РЕАЛНА

СУБРОГАЦИЈА
А.- Грађанско-правни промет је прелаз (пренос) субјективног права или

појединих овлашћења и обавеза из субјективног права са правног
претходника на правног следбеника.
Правни промет произилази из карактеристике променљивости.- могућности

да се субјективна права одвоје од свог првобитног титулара и припадну
другом субјекту. Тада долази да сукцесије – ступање следбеника на место
претходника.
Нека грађанска субјективна права нису преносива:

❖ право личне службености,
❖ право издржавања.
Ако је дужникова обавеза таква да је према очекивању и поверењу повериоца

може извршити само дужник лично, онда је то непреносиво право. У правном
животу се пренос права својине поистовећује са преносом објекта - каже се
продао сам и пренео купцу.
Правни промет се дели на:

⮚ транслативни и
⮚ конститутивни,
а) Транслативни промет се јавља код сингуларне сукцесије. Постоји када

сингуларни сукцесор – следбеник стиче права док правни претходник
губи право које је дотле имао. (пример, лице А прода ауто лицу Б).
б) Контитутивни правни промет постоји такође код сингуларне сукцесије.

Постоји када се не преноси постојеће субјективно право већ одређена
овлашћења (и обавезе) из тог права, тако да образују ново грађанско
субјективно право. Преносилац не губи постојеће право већ га умањује.
Стицање права може бити извршено:

⮚ сингуларном и
⮚ универзалном сукцесијом.
29
а) Сингуларна сукцесија постоји када се преноси једно или више одређених

субјективних права са правног претходника на правног следбеника (пример,
пренос својине на аутомобилу). Сукцесор - правни следбеник ступа у једно
или више тачно одређених субјективних права правног претходника.
Сингуларном сукцесијом се преноси индивидуално одређено
субјективно право које по правилу престаје за правног претходника.
б) Универзална сукцесија постоји када се сва имовинска права преносе

са правног претходника на правног следбеника. Имовина је непреносива за
живота титулара. Међутим, у случају смрти, она се једним актом преноси на
следбеника. То је случај и припајања једног правног лица другом и њиховог
спајања. Имовина се преноси у целини једним актом било једном наследнику
било већем броју наследника – тада они наслеђују имовину као целину, и
стичу алокативне делове јединствене имовине, ½, ¼, 1/8, а не тачан број
одређених права.
Стицање права може бити:

⮚ дериватно и
⮚ оригинарно.
а) Дериватно стицање права постоји када стицалац изводи своје право из

права правног претходника. Правни следбеник стиче исто право и по правилу
истог квалитета какво је имао правни претходник.- нико не може пренети на
другога више права него што и сам има.
б) Оригинарно стицање права постоји када се субјективно право не изводи

из права правног претходника, већ се заснива на скупу правних чињеница.
Код оргинарног стицања практично нема преноса права, већ формирање
једног потпуно новог субјективног права на одрђјеном објекту.
Б.- Суброгација означава замену једног елемента правног односа другим с

тим да сам правни однос остаје непромењен:
⮚ Ако се мења субјект правног односа постоји персонална
суброгација. Може бити:
❖ цесија – уступање потраживања и
❖ преузимање дуга - потребна сагласност повериоца
⮚ Ако се мења објект постоји реална суброгација.
40.- ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И САДРЖИНА ИМОВИНЕ
Имовина је скуп имовинских права и обавеза која припадају једном лицу.
Имовинска права су она која за објект имају ствар, новац или неко друго
добро, који се могу изразити у новцу. Имовина не може престати док траје
личност имаоца. Она не може бити одузета као правна целина макар да
буду одузета сва имовинска права и добра из имовинске масе.
30
Основне карактеристике имовине су:

⮚ јединственост,
⮚ недељивост и
⮚ непреносивост.
а) Имовина је јединствен појам јер чини правну целину. Имовина увек

припада једном лицу.
б) Имовина је у начелу једна и недељива као и сама личност којој припада.

Једно лице може имати само једну имовину. Издвајање дела имовине у
посебну целину је могуће само изузетно и привремено, у наследном праву.
Од овога треба разликовати формирање имовине правних лица преносом
имовинских права из имовине физичких лица.
в) Имовина је неотуђива, непреносива за живота титулара, не може се

одвојити од титулара.
1.- По класичном схватању у појам имовине улазе права која чине њену
активу и обавезе које чине њену пасиву. Ако титулар има више обавеза од
права он је презадужен и не може испуњавати обавезе повериоцима. За њега
се каже да је инсолвентан – неспособан за плаћање. Имовина одговара за
све обавезе титулара имовине.
2.- Новија правна теорија сматра да обавезе не улазе у појам имовине,

оне су терет имовине и не чине њен саставни елемент. Појединачна права
могу излазити из имовине а на њихово место ступати друга (пример, власник
прода аутомобиле а на његово место долази новац).
Под имовином се често подразумева и скуп ствари. Имовинска маса је скуп

објеката поводом којих настају имовинска права која припадају једном лицу.
Садржину имовине чине имовинска права
Имовинска права су:

❖ сва стварна права
❖ потраживање које гласи на ствар или новац и
❖ имовинска овлашћења аутора и проналазача.
У имовину не улазе права личности, јер се не могу процењивати новцем.

Мешају се појам имовине и својине:
❖ Имовину сачињавају претежно права својине на непокретним и
покретним стварима али и права поводом дела интелектуалног
стваралаштва.
❖ Право својине представља основу имовине.
Колоквијум који ослобађа део градива ради се закључно са питањем 41
31
42.- ПОЈАМ ПРАВНОГ ПОСЛА И ПРАВНЕ РАДЊЕ
Људске радње су правне чињенице на основу којих настају грађанска

субјективна права и обавезе. Могу бити:
⮚ Дозвољене (изјаве воље), на основу којих настају правни послови,
⮚ Недозвољене (деликти), на основу којих настаје обавеза на
надокнаду штете.
И правне радње могу бити различите:

⮚ Неке су усмерене на заснивање грађанскоправних односа и имају за
последицу: настанак, промену или престанак неког субјективног права
и то су правни послови (пример, уговори).
⮚ Друге нису усмерене ка таквом циљу, али су сагласне праву (пример,
налаз ствари)
Правни послови су оне правне радње које су израз воље правних субјеката,
усмерене на настанак, промену или престанак субјективних права. Правни
посао је увек вољна радња. Правни посао је најзначајнија врста правних
радњи. Правни посао не садржи само вољу него и одређену изјаву воље.
У правне послове спадају уговори и једнострани правни послови.
За настанак правног посла неопходна је:

⮚ Изјава воље,
⮚ Дозволе или одобрења (пример, потребна је дозвола органа
старатељства за предузимање правног посла за рачун штићеника).
43.- ВОЉА И ИЗЈАВА ВОЉЕ. ЕЛЕМЕНТИ И ДЕЈСТВО ИЗЈАВЕ ВОЉЕ
Воља је психичка чињеница која чини саставни део човекове личности и

представља покретачку снагу човекових активности. Да би воља произвела
правно дејство, потребно је да буде саопштена, тј. изјављена.
Изјава воље је саопштавање унутрашње воље трећим лицима која се тек

спољном манифестацијом сазнаје (речима, знацима, радњама). Пре изјаве,
воља није позната трећим лицима и не производи правно дејство. У правној
теорији спорно је, да ли правно дејство треба признати унутрашњој или
израженој вољи.
❖ По теорији воље, правно релевантна је унутрашња воља, јер стварна
воља има за циљ да унутрашњу вољу манифестује у спољном свету..
❖ По теорији изјаве, за правни посао је битна изјављена воља јер је у
правном промету немогуће истраживати унутрашњу вољу.
У савременом праву обавезује изјављена воља јер је позната другој страни

и на основу ње се постиже сагласност о правним последицама.. У праву се
32
не признаје унутрашња резерва (лице изјави одређену вољу а у себи

задржи резерву да то не жели).
Ако је изјава воље била слободна правни посао је закључен. Ако изјава воље
није дата слободно већ под претњом или принудом, правни посао се може
поништити.
Да би изјава воље произвела правно дејство, потребно је да испуњава

следеће услове:
⮚ Да буде дата од пословно способног лица, тј. да буде правно
релевантна воља. Физичка лица, као правни субјекти пословну
способност стичу са навршених 18 година а правна лица - самим
настанком.
⮚ Да је изјављена слободно.- Ако је воља дата у заблуди, под
преваром или претњом, правни посао не може производити правно
дејство.
⮚ Да је сагласна и могућа.- Немогућа и неозбиљна воља (пример, дата
у шали), не представља правну чињеницу којој ће право признати
правно дејство.
⮚ Да постоји сагласност изјављених воља.- За настанак двостраног
правног посла неопходне су сагласне изјаве воље дате од најмање два
лица као две стране у правном послу.
⮚ Остали услови су:
❖ Форма
❖ Дозвола државног органа или трећег лица.
44.- ЕЛЕМЕНТИ (ЧИНИОЦИ) ПРАВНОГ ПОСЛА
А.- Битни елементи правног посла су они без чијег постојања правни посао
не може да настане или да произведе правно дејство. То су:
⮚ Предмет правног посла, је оно поводом чега настаје правни посао.
То је дужникова радња или дужникова обавеза (престација), односно
оно што дужник дугује.(предмет уговора о купопродаји је обавеза да се
преда ствар - на страни продавца, и обавеза да се плати куповна цена
- на страни купца, јер је у питању двоструко обавезујући, тј. теретни
правни посао).
По ЗОО, уговорна обавеза се може састојати у: давању, чињењу,

нечињењу или трпљењу..
Предмет правног посла мора бити:

❖ одређен или одредив
❖ могућ
❖ допуштен - да није противан императивним нормама, правном
поретку и добрим обичајима..
33
⮚ Основ или кауза правног посла представља непосредни правни циљ

који странке желе да постигну закључењем правног посла. Одговор на
питање шта је кауза добија се одговором на питање зашто се једна или
обе стране у правном послу обавезују. Циљ је исти за исту врсту
правних послова, па је она позната (видљива) за трећа лица (основ
обавезивања продавца да преда ствар купцу је обавеза купца да за
предану ствар плати куповну цену). Обавеза једне стране чини основ
обавезе друге стране.
Код доброчиних правних послова једно лице се обавезује да нешто

да или учини другој страни не очекујући противчинидбу. Циљ обавезе
је увећање имовине друге стране без одговарајуће противчинидбе
(кауза донанди - на пример код уговора о поклону, бесплатној остави,
безкаматном зајму).
Кауза код алеаторних правних послова, је у ризику, односно у нади

уговорне стране да ће прибавити већу корист од вредности
противчинидбе (код уговора о доживотном издржавању, допуштеној
опклади). Зато се ови послови не могу поништити због прекомерног
оштећења.
Недопуштена (неморална или привидна кауза) изазива ништавост

правног посла (ако се оцу девојке даје одређена накнада да би се
девојка удала за одређеног човека).
Ако после закључења правног посла наступе околности које се нису

могле предвидети, правни посао се може раскинути. Реч је о
измењеној каузи.
⮚ Мотив је, за разлику од основа, лично очекивање лица које треба да

се оствари у правном послу.
Мотиви су различити код исте врсте правног посла, што није случај
са каузом. (када лице закључује уговор о купопродаји, његова обавеза
је основ обавезе друге стране, а мотив може бити да купљену ствар
поклони другоме, или да је препрода по вишој цени или да је задржи
за себе.)
Мотиви су скривене побуде за разлику од основа. Изузетно, мотив

може бити познат и другој страни, али онда представља основ правног
посла (код уговора о поклону мотив због кога се ствар поклања
другоме је познат.)
Правни основ треба разликовати од каузе или основа правног посла.
Кауза или основ правног посла тиче се настанка, односно пуноважности
34
правног посла, а правни основ - стицвања или престанка субјективних

права.
Б.- Природни елементи правног посла су допуњујуће одредбе о правном

послу које су предвиђене законом. Без њих правни посао не може настати.
Регулисани су диспозитивним правним нормама, тако да правни субјекти
могу и другачије да се договоре. Ако се стране не договоре о овим
елементима, важи претпоставка о примени диспозитивних правних норми.
Такође, природни елементи су и време и место испуњења обавезе.

Диспозитивном нормом је одређено да је дужник - зајмопримац, обавезан да
повериоцу - зајмодавцу, врати позајмљену суму новца у месту пребивалишта
повериоца.
В.- Случајни елементи правног посла су они делови који нису битни за
пуноважност правног посла али их странке могу уговарати из одређених
разлога (стране у правном послу могу предвидети додатна правила о
осигурању).Закон само предвиђа могућност уговарања ових елемената али
не обавезује стране да их уговоре.
45.- ЈЕДНОСТРАНИ И ДВОСТРАНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
Подела правних послова на једностране и двостране извршена је према

томе колико је воља потребно за настанак пуноважног правног посла,
односно, субјеката који их изјављују.
Једнострани правни послови су послови за чији настанак је довољна

изјава воље само једног лица као стране у послу (пример, јавно обећање
награде, издавање хартија од вредности).
Једностраним правним пословима обавезује се сам изјавилац да нешто

изврши у односу на друго одређено или одредиво лице (код обећања
награде лице моментом изјаве постаје обавезно на одређену чинидбу, у
овом случају исплату суме новца као награде налазачу изгубљене ствари).
Једнострани правни послови су и једностране правне радње (пр. тестамент,

одрицање од наслеђа или другог права, као што је право својине)
Двострани правни послови настају сагласношћу најмање двеју воља.

Најзначајнија врста оваквих послова су уговори. За настанак уговора
потребне су сагласне воље два или више лица, којима се заснива, мења или
укида неко субјективно право.
Ако у закључењу уговора учествује више лица, онда они морају имати
положај или повериоца или дужника. Зато се каже да је уговор двострани
правни посао за који је битна сагласност воља између дужника и повериоца.
35
Пример двостраних правних послова су сви уговори (о купопродаји, поклону,

зајму, послузи...)
Правни значај ове поделе је у томе што су самообавезујуће изјаве, а код

двостраних је потребна сагласност најмање две изјаве воље које су сагласне
у погледу предмета и каузе.
46.- КАУЗАЛНИ И АПСТРАКТНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
Подела правних послова на каузалне и апстрактне извршена је према томе

да ли је кауза правног посла позната за трећа лица (тзв. видљивост каузе)
или није.
Каузални правни послови су такви код којих је кауза позната (видљива) из

саме врсте правног посла. Она је иста за исту врсту правног посла..
Пример,
⮚ causa credendi (враћање дуга) постоји код свих правних послова, код
којих је основ обавезе једне стране обавеза друге (код купопродаје,
зајма са каматом, закупа).
⮚ Causa donandi (поклон) је намера да се другој уговорној страни нешто
да или учини ради увећања имовине без накнаде и постоји код
доброчиних правних послова (код поклона, послуге и безкаматног
зајма).
Апстрактни правни послови су они код којих основ (кауза) није објективно
познат трећим лицима из врсте правног посла. Из правног посла се не види
разлог због кога се стране обавезују а разлог постоји. Види се само предмет
правног посла.
Код примера менице, види се предмет чинидбе (обавеза лица А да лицу Б

исплати сто хиљада динара), али се не види разлог обавезивања иако је
неспорно да разлог постоји - може бити исплата куповне цене, давање новца
на зајам или поклон.
Апстрактни правни послови су: меница, чек, обвезница, давање

пуномоћја.
Практични значај ове поделе је у томе што код апстрактних правних послова
важи претпоставка о постојању допуштеног и истинитог основа, и то
повериоцу обезбеђује повољнији положај у случају принудне реализације
потраживања. Апстрактни правни посао се може свести на каузални, као и
каузални да постане апстрактни, вољом странака или по службеној дужности.
47.- КОНСЕСУАЛНИ И РЕАЛНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
36
Критеријум за овау поделу правних послова је у чињеницама потребним за

пуноважност правног посла и односи се на уговоре.
Консесуални правни послови су они који се закључују простом

сагласношћу воља уговорних страна о битним елементима. За пуноважност
правног посла није потребно предузимање неке друге правне радње.
Консесуални уговори су: уговор о купопродаји, уговор о закупу и уговор

о делу.
Реални правни послови су они за чију је пуноважност потребна сагласност

страна уговорница о битним елементима правног посла и предаја ствари
као реални акт.
Пример реалних правних послова су: послуга и поклон. Осим уговора о

послузи и уговора о поклону, сви реални правни послови се могу
закључивати простом сагласношћу воља о битним елементима.
Значај ове поделе, је у томе што предаја ствари има улогу да заштити обе
стране. Код реалних правних послова обавеза настаје само за једну страну
(поклонодавца или послугодавца). Обавеза друге стране настаје тек када је
ствар предата.
48. ТЕРЕТНИ И ДОБРОЧИНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
Ова подела уговора извршена је с обзиром на то да ли једна уговорна страна

за оно што добија даје противчинидбу или не. Код ових уговора се разликује
основ (кауза) и то је обострана имовинска корист (теретни послови) или
једнострана имовинска корист (доброчини правни послови).
Теретни правни послови (уговори за надокнаду, наплатни) су они код којих

је страна која из уговора добија неку корист дужна да другој страни да
одређену накнаду. Основ чинидбе једне стране је противчинидба друге
стране.(causa credendi).
Теретни правни послови су: уговор о купопродаји, уговор о закупу, уговор

о доживотном издржавању, уговор о делу.
Доброчини правни послови (бесплатни уговори, без надокнаде) су они код

којих страна која добија неку корист из уговора не дугује другој никакву
накнаду. Основ доброчиних правних послова је намера једне стране да увећа
имовину друге стране без добијања накнаде, тј. да умањи своју имовину
(causa donandi).
Пример доброчиних правних послова су: уговор о поклону, послузи,

бескаматном зајму, бесплатној остави.
37
Ова подела има велики практични значај:

⮚ Код доброчиних правних послова се захтева форма или предаја
ствари.
⮚ Код теретних правних послова важе правила о одговорности за
материјалне и правне недостатке ствари а за доброчине не..
⮚ Доброчини правни послови се могу лакше раскинути од теретних.
⮚ Доброчини правни послови се могу поништити због заблуде о мотиву.
49. КОМУТАТИВНИ И АЛЕАТОРНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
Ова подела извршена је према одређености права и обавеза страна у

уговору као и њиховог положаја.
Комутативни правни послови су они код којих су у тренутку закључења

познате чинидбе (овлашћења и обавезе) страна као и то која је страна дужник
а која поверилац. То су узајамни уговори код којих се и једна и друга страна
обавезују на чинидбу.
Пример комутативних правних послова су: уговор о купопродаји, уговор о

зајму, о трампи, остави ...
Алеаторни правни послови су послови код којих се у моменту закључења

не зна ко дугује а ко потражује или колико једна страна дугује, То зависи од
неког неизвесног догађаја.
Алеаторни послови су: уговор о опклади, уговор о доживотном

издржавању, уговор о осигурању.
Комутативни правни послови могу, вољом страна постати алеаторни. Код

уговора о купопродаји, ако је уговорена купопродаја целокупног годишњег
рода жита са одређене парцеле, по утврђеној цени, без обзира на количину
рода постаје алеаторни уговор (ради се о куповини наде).
Значај поделе је у томе што комутативни правни послови представљају

подгрупу теретних правних послова.. Њих карактерише еквивалентност
између чинидбе и противчинидбе. У случају повреде овог начела оштећени
ужива заштиту. Примена правила о прекомерном оштећењу није могућа на
алеаторне правне послове. . Код њих је суштина у ризику. Исто тако, раскид
уговора због промењених околности може се применити само на комутативне
правне послове.
51.- ФОРМАЛНИ И НЕФОРМАЛНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ. ВРСТЕ ФОРМЕ.
38
Формални правни послови су они правни послови код којих воља мора
бити изјављена на унапред утврђен начин. Непоштовање одредђене форме
има за последицу неважност правног посла.
Формални правни послови су: уговор о продаји непокретности, уговор о

грађењу, о лиценци, о осигурању.
Најчешћа форма коју закон прописује јесте писмена форма, И она може
бити разлилчита: обична писмена, свечана или форма јавне исправе.
Неформални правни послови су они код којих се воља мозе изјавити на

било који начин - усмено, писмено, изричито, прећутно итд. Највећи број
правних послова се може закључити без икакве форме, јер важи принцит
консесуализма.
Форма може имати различито дејство на пуноважност правног посла.

Полазећи од тога форма може бити:
⮚ битна форма и
⮚ доказна форма.
а) Битна форма је она чије непоштовање повлачи ништавост правног посла

јер представља његов битан елемент. Правни посао код кога није поштована
прописана битна форма не може ни настати, нити произвести правно
дејство. Битна форма се захтева за настанак уговиоеа о продаји
непокретности.
б) Доказна форма је она чије непоштовање не повлачи ништавост правног

посла. Једино се у случају спора правни посао не може доказати другим
правним средствима осим у форми у којој је требало да буде закључен.
в) Законска форма је све чешћа у савременом праву Захтев за одређеном

формом може се огледати у тражењу писаног изјављивања воље, изјаве
пред сведоцима, изјаве пред државним органом или овере уговора од стране
суда.
г) Прописана форма може садржати и више елемената - пример, уговор о

доживотном издржавању, захтева се најсложенија форма:
✔ да буде састављен у писаној форми,
✔ прочитан странама од судије,
✔ да судија упозори стране на имовинске последице и
✔ да буде оверен од судије.
д) Уговорну форму предвиђају саме стране. Формом се штите интереси

самих странака, али и општи друштвени односно јавни интереси. Када стране
закључују правни посао у писменој форми много озбиљније размишљају о
преузимању обавеза. Формом се обезбеђује доказ о постојању и садржини
39
правног посла, спречава се недовољно промишљено закључивање правног

посла., остварује се принцип правне сигурности.
52.- ФИДУЦИЈАРНИ ПРАВНИ ПОСАО
Фидуцијарни правни посао је уговор код кога се фидуцијант обавезује да

пренесе неко право другом лицу - фидуцијару, који је дужан да право врши
у интересу фидуцијанта и када се испуне услови, да га врати назад или
пренесе трећем лицу.
Право које се преноси фидуцијарним послом може бити стварно или

облигационо., али је то најчешће право својине. За све фидуцијарне
послове је заједничко да поверилац - фидуцијант (давалац поверења)
уговором преноси на другу страну - фидуцијара (повереника) више правне
власти него што то захтева економска сврха посла.
Вршење ових правних овлашћења се заснива на поверењу (пример лице А

одлази на дужи пут, а својину на плантажи воћака преноси пријатељу, лицу
Б да их користи до повратка лица А. Лице Б ће по повратку лица А поднети
рачун и вратити фидуцијарно стечено право својине на плантажи. Као
порески обвезник јавља се лице Б).
Важност фидуцијарног правног посла.- Код фидуцијарног правног посла

фидуцијар стиче право својине. Као фидуцијарни власник он не може
располагати својином. У случају да фидуцијар изигра указано поверење и
ствар отуђи трећем, савесном лицу оно постаје власник ствари. Фидуцијант
може захтевати само накнаду штете од фидуцијара коме је указао поверење.
Али не може захтевати повраћај ствари од савесног стицаоца, тј. стицаоца
који није знао да се ради о фидуцијарном власнику.. Од несавесног стицаоца
фидуцијант може захтевати враћање ствари.
Фидуцијарни правни посао се односи на покретне ствари, јер је за

непокретне уобичајена хипотека. Фидуцијант задржава државину на ствари.
За повериоца (фидуцијара) фидуцијарни правни посао представља сигурно

средство. За дужника (фидуцијанта) он није сигурно средство јер може
изгубити право својине (ако фидуцијар пренесе право својине на треће
савесно лице.
53.- ПОЈАМ, ВРСТЕ И ДЕЈСТВО УСЛОВА
Услов (conditio) је будућа и неизвесна правна чињеница која утиче на дејство

40
Кад је уговорен, услов представља саставни део изјављене воље. Зато мора
да испуњава услове:
⮚ мора бити могућ - немогући и неморални услови чине правни посао
ништавим,
⮚ да буде правно допуштен, односно, да није у супротности са
принудним нормама, јавним поретком и добрим обичајима..
Услове можемо поделити:
⮚ Према природи, услови се деле на:

❖ Казуелни услов који се односи на неки догађај чије наступање
не зависи од воље страна у правном послу, већ од спољашњих
утицаја или од неког трећег лица које није учесник у правном
послу (купићу скије ако падне снег)
❖ Потестативни услови су они који зависе од воље једне или
друге стране (закључује се уговор о куповини телевизора ако
се купцу допадне). У нашем праву овај услов је допуштен код
куповине на пробу.
❖ Мешовити услови су правне чињенице чије наступање зависи
и од догађаја и од људске радње (поклонићу књигу библиотеци
ако положим испит).
⮚ У зависности од тога да ли услов одлаже дејство правног посла или

прекида већ настало деловање правног посла, деле се на:
❖ Одложни (суспензивни) услови су такви, код којих до
наступања услова правни посао не производи правно дејство
(лице закључи правни посао о продаји куће под условом да се
пресели или не пресели у неки други град)
❖ Раскидни (резолутивни) услов постоји онда када правна
чињеница, која је уговорена као услов, наступањем или
ненаступањем прекида правно дејство правног посла. До тада
правни посао важи, а са наступањем услова он престаје (једно
лице се обавеже другоме да ће га издржавати до завршетка
студија).
ДЕЈСТВО ОДЛОЖНОГ (суспензивног) услова, може се посматрати као:
⮚ Дејство пре наступања одложног услова.- Правни посао закључен

под одложним условом не производи правно дејство до наступања
услова. Поверилац не може захтевати испуњење потраживања, а
дужник није дужан да испуни оно на шта се обавезао правним послом.
Лице које је у заблуди испунило своју обавезу пре наступања услова,
може захтевати повраћај истог.
41
⮚ Правни посао после наступања одложног услова.- Када наступи

одложни услов (позитивни или негативни), правни посао производи
правно дејство као да услова није ни било.
Поставља се питање - од ког момента правни посао производи правно

дејство?. То може бити моменат закључења правног посла или моменат
наступања услова. ЗОО предвиђа да одложни услов има ретроактивно
дејство и правни посао почиње да важи од момента закључења, а не од
наступања услова.
ДЕЈСТВО РАСКИДНОГ (резолутивног) услова.-
Правни посао закључен под раскидним (резолутивним) условом производи

правно дејство од закључења, па до наступања раскидног услова. У тој фази
правни посао делује као да услов није уговорен (ако је закључен уговор о
купопродаји са раскидним условом стицалац постаје власник, а када
наступи услов право својине престаје).
Наступање раскидног услова има за последицу престанак правног посла. Од

тог момента престају сва права.
54.- РОК (DIES)
Рок је будућа, извесна правна чињеница, која се састоји у протеку одређеног

времена или наступању одређеног временског тренутка, од кога зависи
дејство правног посла..
ПРЕМА ДЕЈСТВУ на правни посао рокови могу да буду:

⮚ Одложни (суспензивни) рок, одлаже дејство правног посла на
одређено време (закључи се уговор о закупу пословне просторије, с
тим, да употреба ствари и плаћање закупнине почињу да теку од првог
септембра наредне године; или, лице ће постати власник ствари тек
смрћу преносиоца.)
⮚ Раскидни (резолутивни) рок има за последицу престанак дејства
правног посла и то за убудуће (ако се закључи уговор о издржавању за
време од десет година, са истеком тога рока престаје важност тога
уговора).Правне последице које су већ настале се не поништавају..
Рокови се могу поделити на:

⮚ Материјалне, који су одређени прописима материјалног права, и
⮚ Процесне, који су одређени прописима процесног права.
Што се тиче допуштености рокова у правном послу, треба истаћи да се у
истом правном послу, могу уговорити и услов и рок (лице се обавеже
другоме да ће га издржавати три године ако се запосли).
РАЧУНАЊЕ РОКОВА, може бити:
42
⮚ Цивилно, када се рокови рачунају у редовним календарским

јединицама: годинама, недељама и данима. То је редовни начин
рачунања рокова у грађанском праву.
⮚ Астрономско рачунање времена, када се рокови могу рачунати и на
јединице мање од дана: на сате и минуте. Оно се примењује код оних
права код којих стицање права зависи од првенства у времену и где
се примењује правило: "prior tempore, potior iure" (први у времену, јачи
у праву).
⮚ Ако је рок одређен у данима, рок почиње да тече првог наредног дана
после догађаја од кога се рок рачуна, а завршава се истеком
последњег дана рока.
⮚ Рок одређен у недељама, месецима и годинама, завршава се оног
дана који се по имену и броју поклапа са даном настанка догађаја од
кога се рок рачуна. Ако таквог дана у месецу нема - као последњи дан
рока се узима последњи дан тог месеца. Ако је последњи дан рока, дан
када се по закону не ради, онда се као последњи дан рока узима први
наредни радни дан.
⮚ Предвиђено је и рачунање рокова:
❖ почетком месеца, када се узима први дан у месецу,
❖ средином месеца, када се узима средина месеца, и
❖ крајем месеца, када се узима последњи дан у месецу.
55.- НАЛОГ (MODUS)
Налог је терет који се намеће стицаоцу код доброчиних правних послова или
правних радњи, да нешто учини или да трећем лицу. То је најчешће
модификација уговора о поклону, тестамента или легата.
Налог, као и услов, мења изглед правног посла па се третира као општа
модификација. Постоји када поклонодавац наложи поклонопримцу да
извесну суму новца (коју је добио као поклон) пренесе у фонд основне школе
за награду најбољем ђаку првог разреда.
Да би важио и произвео правно дејство, налог мора бити: могућ, допуштен

и разуман. Немогући и неморални налози код правних послова mortis causa
сматрају се као да нису уговорени.
Налог може бити у интересеу налогопримца или у интересу трећег лица.

Не одлаже дејство правног посла као код одложног услова или рока.
Извршење налога се може захтевати одмах по закључењу правног посла,
пошто налог није ни неизвесна, ни будућа правна чињеница. Његово дејство
настаје када и сам правни посао.
56.- ПОЈАМ И ВРСТЕ НЕВАЖНОСТИ ПРАВНИХ ПОСЛОВА. РАЗЛИКЕ

ИЗМЕЂУ НИШТАВИХ И РУШЉИВИХ ПРАВНИХ ПОСЛОВА
43
Правни посао настаје изјавом једне воље (једнострани правни посао) или
сагласношћу двеју изјава воља (двострани - уговори) правних субјеката
ради постизања одређеног допуштеног правног дејства.
Правно дејство се огледа у настанку, промени или престанку имовинских

грађанских субјективних права Правно дејство производи само пуноважан
правни посао. Правни посао је пуноважан ако испуњава законом предвиђене
услове за његов настанак.
Општи правни услови су:

⮚ општа тј. посебна пословна способност уговорних страна,
⮚ правно релевантна воља,
⮚ сагласност воља у погледу правног учинка и садржине правног посла
⮚ предмет уговора,
⮚ основ,
⮚ форма а
⮚ некада се захтевају и друге чињенице.
Ако неки од наведених услова не буде испуњен правни посао је неважећи и

не може да произведе правно дејство. Ништавост правног посла јесте
последица непоштовања правне норме. Узрок који изазива неважност
правног посла јесте тзв. урођена мана због чега се неважећи правни посао
поништава од самог почетка.
Врсте неважности.- Полазећи од врсте недостатака у правном послу
задржана је подела неважећих правних послова на:
⮚ Апсолутно ништаве (ништави правни послови) и
⮚ Релативно ништаве (рушљиви правни послови).
Ништави правни послови су они којима се повређују општи интереси а
рушљиви они којима се повређују приватни интереси.
У градацији неважећих правних послова на првом месту су:

⮚ непостојећи правни послови,
⮚ ништави и
⮚ рушљиви правни послови.
Заједничко обележје непостојећих и ништавих правних послова јесте да

не приозводе правно дејство од самог почетка и да се не могу оснажити.
Они се поништавају од самог почетка.
Уобичајена подела неважећих правних послова јесте на ништаве и

рушљиве правне послове и она је прихваћена и у нашој правној теорији.
а) Ништави правни послови се могу поништити увек. Нистави правни
послови се не могу оснажити - конвалидирати, јер разлози који доводе до
44
ништавости не допуштају њихово оздрављење. Важи правило: “сто је

ништаво од самог почетка, не може се временом оснажити”.
б) Рушљиви правни послови се могу поништити само у одређеном
временском периоду након чега се конвалидирају.
ПОЈАМ И РАЗЛОЗИ НИШТАВОСТИ ПРАВНИХ ПОСЛОВА.-
А.- Ништави правни послови су они послови којима се вређају императивне

правне норме, јавни порадак, или добри обичаји. Код ништавих правних
послова:
✔ или нису испуњени услови за настанак правног посла,
✔ недостаје правно важећа воља, или сагласност воља о неком
елементу правног посла, или
✔ недостаје предмет и основ правног посла.
Међутим, правни послови су ништави и када постоје сви потребни елементи
али су они због циља или предмета недопуштени.
Правни посао не настаје у случају неспоразума. Нпр. када једно лице верује
да закључује уговор о поклону а друго лице уговор о купопродаји.
Ништави су они правни послови код којих су испуњени услови за њихов

настанак али су противни принудним нормама, јавном поредтку или добрим
обичајима.
Б.- Рушљив правни посао је онај којим се оштећује претежно приватни

интерес. Код рушљивог правног посла испуњени су споља посматрано
услови за настанак. Међутим он садржи унутрашњи недостатак, коју
постојећу сагласност страна чини неважећом.
Изјава воље није дата слободно већ је изнуђена претњом, или је изазвана
преваром, или је изјављена у заблуди. По ЗОО, уговор је рушљив када га је
закључила ограничено способна страна, када је при њеном закључивању
било мана у погледу воље страна.
Рушљиви правни послови производе правно дејство али се могу поништити

у одређеном року. Ако се пониште не важе од самог почетка као и ништави.
Ако се не пониште у законом предвиђеном преклузивном року, трајно се
оснажују – конвалидирају и више их нико не може поништити. Поништење
могу захтевати само уговорне стране.
57.- ПРОТИВЗАКОНИТИ И НЕМОРАЛНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
1.- Противзаконити правни посао је онај посао којим се вређа принудна

норма, без обзира да ли је она садржана у грађанском праву или некој другој
45
области јавног или приватног права. Не могу се правним послом отуђити

ствари које представљају природно богатство, ствари у државној својини и
оне које се налазе у ограниченој употреби.
⮚ Правни послови могу бити противзаконити ако својом садржином
повређују јавни поредак и императивне правне норме или када
предмет не може бити у правном промету (пример. продаја јавног
парка или споменика). Код противзаконитог правног посла постоји
изричита супротност са императивном правном нормом.
⮚ Противзаконити су они правни послови код којих је основ (кауза)
у супротности са природним нормама. (пример. закључи се правни
посао којим се за једну или обе стране ствара или искоришћава
монополски положај на тржишту.). Императивна правна норма је
стипулисана речима: "забрањено је", "не може", "мора", "не сме",
"ништав је".
2.- Неморални правни послови су:

⮚ Они послови код којих се преузетом обавезом или циљем правног
посла вређају општеусвојена морална схватања одређене
заједнице. Правним послом не смеју се вређати принудне норме али
ни морал друштва. Забрана неморалних правних послова је израз
принципа да није дозвољено све што није забрањено. Ова забрана је
одређена стандардом "добри обичаји" који представљају правила
одређене заједнице, и одговарају понашању часних поштених и
разумних људи.
⮚ Правни послови су неморални када им је неморалан основ (кауза)
или циљ који се жели остварити правним послом (пример. неморалан
је правни посао којим једно лице даје одређену новчану суму оцу
девојке како би се она удала за друго лице).
⮚ Неморалан је сваки правни посао којим се ограничавају личне
слободе, вређају интимна осећања људи, равноправност полова...
(пример. неморално је закључење уговора о доживотном издржавању
са лицем на самрти ради изигравања наследних права законских
наследника).
⮚ Код уговора са неморалном клаузулом.
❖ ако су оне одлучујући разлог настанка уговора и ако он не може
опстати без ње поништава се и цео правни посао.
❖ у супротном уговор остаје на снази а поништава се само
неморална клаузула - делимична ништавост (пример. ако се
властодавац одриче права на опозив пуномоћја)
❖ Правни посао може бити противзаконит и неморалан
истовремено;
✔ Ако постоји принудни пропис којим се изричито забрањује
одређена уговорна одредба посао је противзаконит.
✔ Ако постоји противност садржине посла добрим
обичајима, ради се о неморалном послу.
46
⮚ Ако је неморалан мотив правног посла (пример. продаја украдене

ствари). Ако правни посао не садржи елементе бића неког кривичног
дела али је неморалан мотив био одлучујући разлог теретног правног
посла, правни посао је ништав.
Неморални правни послови су ништави правни послови.
58.- ЗЕЛЕНАШКИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ
Зеленашки правни посао постоји када једна страна уговара за себе или неко
треће лице корист која је у очигледној несразмери са оним што је она другој
страни дала или учинила или се обавезала дати или учинити, свесно
користећи неповољну ситуацију сауговарача (стање нужде, тешко
материјално стање, лакомисленост, недовољно искуство или зависност).
Једни узроци су у самој особи (лакомисленост, неискуство, душевно

узбуђење), а други су изван особе (тешко имовинско стање, зависност).
Да би правни посао био зеленашки потребно је да постоје два елемента:

⮚ Објективни елемент, односно, постојање очигледне несразмере
између уговорних престација (чинидбе и противчинидбе). Очигледна
несразмера је несразмера која пада у очи (продаја неопходног лека
болесном лицу по цени од 200 динара чија је цена 100 динара када га
има на тржишту). На овај начин се вређа начело једнаке вредности
давања код двостранообавезујућих правних послова. Повреда овог
начела је и повреда принудних норми па правни посао може бити и
противзаконит.
⮚ Субјективни елемент који постоји када је очигледна несразмера
резултат свесног искоришћавања неповољне ситуације друге уговорне
стране (беда, болест, незнање) а не њене слободне воље. У овом
случају оштећена страна је у ситуацији да нема избора - принуђена је
да пристане на несразмерну обавезу.
На зеленашки правни посао се примењују правила о ништавости и

делимичној ништавости. Он се може поништити и пре и после испуњења..
Изузетно, зеленашки уговор може опстати вољом оштећеног лица ако се
може отклонити очигледна несразмера. На зехтев оштећеног лица суд може
његову обавезу да смањи на правичан износ. Захтев се може поднети у року
од пет година.
Код зеленашког правног посла постоји одступање од реституције. Суд је
овлашћен да одбије захтев несавесне стране за враћање датог и предмет
престације одузме у корист државе.
59.- ПРИВИДНИ (ФИКТИВНИ И СИМУЛОВАНИ) ПРАВНИ ПОСЛОВИ
47
Привидни правни послови су они који се не закључују са намером да

произведу дејства која су својствена том правном послу. Сауговарачи желе
да у спољном свету створе утисак да су закључили одређени правни посао
са намером да произведе правно дејство.
Њихов мотив је недопуштен - избегавање неке обавезе према повериоцу

или држави (привидно се закључи уговор о продаји да би се остварило
сиромаштво и право на социјално давање)
Према томе, да ли се закључивањем привидног посла жели дејство неког

другог правног посла или не, делимо их на:
⮚ Фиктивне правне послове, који постоје када стране дају сагласне
изјаве воље усмерене на закључење правног посла чије правно
дејство у стварности не желе. Овакав посао се закључује у циљу
избегавања законске забране или права трећих лица. (закључи се
уговор о купопродаји али се не жели пренос права својине да би се
спречило принудно извршење у корист повериоца)
Од фиктивног правног посла треба разликовати нетачно

означавање правног посла (стране уговорнице често уговор о
послузи називају уговором о зајму, због непознавања права)
⮚ Симуловане привидне правне послове, који постоје када стране

закључују један правни посао чије дејство не желе, а на тај начин
прикривају правни посао чије правдо дејство стварно хоће..
Код симулованог правног посла постоји кауза али је она привидна,

док код фиктивних правних послова не постоји кауза већ само њен
привид (закључи се уговор о купопродаји да би се прикрио уговор о
поклону).
И фиктивни и симуловани привидни правни послови су ништави.
60.- ПРАВНИ ПОСЛОВИ КОД КОЈИХ НИЈЕ ПОШТОВАНА ПРОПИСАНА

ФОРМА
Формални правни послови су они послови код којих стране морају изразити
своју вољу на унапред утврђен начин - у одређеној битној форми..Већина
правних послова у грађанском праву се закључује простом сагласношћу о
битним елементима. Али, код неких правних послова се захтева форма као
услов за њихову пуноважност. То су формални правни послови.
Непоштовање прописане форме доводи до ништавости правног посла.

(ако уговор о продаји непокретности није закључен у писменој форми уговор
је ништав). Законодавац је предвидео и одређену санкцију за непоштовање
форме. Судија процењује последице непоштовања форме.
48
Ако је ништавост правног посла последица непоштовања форме којом се

штите општи интереси, онда применом логичког принципа "аргументум а
контрарио", непоштовање прописане форме којим се штите појединачни
интереси не доводи до ништавости правног посла.
Има случајева када се правни посао сматра пуноважним иако није

поштована прописана форма. Правни посао се не сматра ништавим ако су
га стране извршиле у целини или у претежном делу (иако није поштована
прописана форма) осим ако из циља правила којим се прописује форма
очигледно не произилази што друго.
Ако су форму правног посла предвиделе саме странке па нису поштовале

форму, али су правни посао извршиле макар и делимично, правни посао
производи правно дејство (конвалидира).
61.- ПОЈАМ, ВРСТЕ И ПРАВНО ДЕЈСТВО ЗАБЛУДЕ
Заблуда у правном смислу је погрешна представа о неком елементу

правног посла услед које је дошло до закључења одређеног правног посла,
тј. до настанка овлашћења и обавеза.
Рушљивост правног посла изазивају само битне заблуде:

❖ које се односе на битна својства предмета,
❖ на лица са којима се закључује уговор ако се закључује с обзиром на
то лице, као и
❖ на околности које се сматрају одлучним а страна која је у заблуди не
би иначе закључила уговор такве садржине.
Врсте заблуда у савременом праву су:
1.- Заблуда о правној природи правног посла која постоји када стране
верују у закључење различитих правних послова (стицалац мисли да
закључује уговор о поклону а преносилац права верује да је закључен уговор
о продаји). Такав правни посао је ништав јер нема битног елемента -
сагласности воље о врсти и циљу правног посла.
2.- Заблуда о битним својствима предмета се јавља као:

⮚ заблуда о идентитету предмета и постоји када лице верује да је
купило стан на петом а ради се о стану на петнаестом спрату.
⮚ заблуда о својствима предмета се односи на својства ствари (лице
купује бисер мислећи да је прави а ради се о вештачком). Ова врста
заблуде доводи до рушљивости правног посла.
3.- Заблуда о личности је нетачна представа о некој карактеристици

личности која је одлучујућа за правни однос. Може се односити на:
49
⮚ идентитет личности, битна у породичном праву,

⮚ статус личности /ожењен или неожењен/ битна код закључења брака
/странац или држављанин/ битна у стварном праву за стицање
својине.
⮚ на својства личности, битна у облигационом праву.
По ЗОО заблуда о личности је битна ако се односи на својства лица са којим
се закључује уговор а уговор се закључује управо због тог лица.
Погрешна представа о личности друге стране уговорнице је значајна
када су његова лична својства од значаја за правни посао (стручност,
поверење, професионалност). Такви правни послови су intuitu npersonae -
уговор о раду, ортаклуку, поклону. (пр. госпођа А закључи уговор о делу са
госпођом Марић да јој сашије хаљину мислећи да је то позната креаторка).
4.- Заблуда о мотиву постоји када страна погрешно верује у неку чињеницу
која га је подстакла да закључи одређени правни посао. (лице Б верујући да
је његовом сину за време рата помогла особа А, овоме поклони нумизматичку
збирку а испостави се да то није тачно)
Код теретних правних послова заблуда није правно релевантна, осим ако је
мотив био познат другој страни а представљао је битан елемент за
закључење правног посла. (ако је кућа купљена ради хитног пресељења, и то
је познато продавцу, а испостави се да то није могуће још годину дана јер
постоји уговор о закупу).
5.- Заблуда због кривог преношења воље постоји када је изјава воље
учињена посредно (телеграмом, телефоном) и у погрешном облику стигла до
друге стране. У том случају су у заблуди обе стране у правном послу. (лице
понуди на продају 300 кг. јабука по цени од 30 динара, а до понуђеног стигне
понуда о продаји 3000. кг. по цени од 3. динара).
Некада ова изјава воље може бити толико искривљена тако да правни посао
не може ни настати (лице А понуди продају компјутерских тастатура по цени
од 30 америчких долара, а лице Б мисли да се ради о цени од 30 канадских
долара).
6.- Заблуда о праву постоји када лице верује у постојање неког правног
односа који не постоји. Под заблудом о праву најчешће се подразумева
погрешно веровање у постојање неког правног односа (да постоји или не
постоји обавеза издржавања или обавеза за накнаду штете).
ПРАВНО ДЕЈСТВО ЗАБЛУДЕ.- Основна санкција правног посла закљученог

у заблуди је ништавост правног посла. Страна која је у заблуди мора
поднети захтев за поништење правног посла због заблуде јер правни
посао закључен у заблуди не сматра ништавим ex lege.
50
У случају неспоразума правни посао не настаје. То је непостојећи правни

посао и у нашем праву се мора констатовати судском одлуком. Странка која
се позива на заблуду као разлог за поништење правног посла мора да докаже
постојање битне заблуде и осталих услова за поништење посла због
заблуде.
Правни посао се проглашава ништавим од самог почетка и свака страна

је дужна да врати другој оно што је дала на основу поништеног правног посла.
Последице поништења правног посла закљученог у заблуди су:
❖ право на накнаду штете које има страна која је закључила правни
посао са лицем које се налази у заблуди и то због штете коју трпи услед
поништења правног посла.
❖ обавеза на накнаду штете која постоји иако лице које је било у
заблуди није скривило заблуду. Код заблуде нема одговорног лица за
заблуду, за разлику од преваре.
62.- УСЛОВИ ЗА ПОНИШТЕЊЕ ПРАВНОГ ПОСЛА ЗАКЉУЧЕНОГ У

ЗАБЛУДИ
За поништење правног посла због битне заблуде захтева се постојање

додатних услова, а то су:
⮚ Да између заблуде и закључења посла постоји узрочна веза.
⮚ Да заблуда није скривљена, тј. да постоји тзв. извињавајућа заблуда.
Ова заблуда постоји ако је уговорна страна приликом закључења
правног посла поступала са дужном пажњом која се захтева с обзиром
на обичаје у промету или врсту правног посла.
⮚ Да друга страна није спремна да измени и изврши уговор као да
заблуде није било. Ово правило се примењује код теретних уговора
код којих заблуда доводи до поремећаја принципа једнаке вредности
узајамних давања. Уговорна страна која је у заблуди је оштећена
страна. (пр. лице које је продало оригинал чувене слике као
репродукцију је оштећена страна). Ако купац прихвати да доплати до
праве цене уговор остаје да важи.
⮚ Подношење захтева за поништење у законом одређеном року од
једне године од сазнања за заблуду (субјективни рок) а најдуже у
року од три године од закључења уговора (објективни рок). Ово су
преклузивни материјални рокови тако да о њима суд води рачуна по
службеној дужности.. Ако се правни посао не поништи у одређеном
року он се оснажује (конвалидира).
⮚ Да сауговарач није знао за постојање заблуде, тј. мора бити
савестан. Савесност постоји ако он приликом закључења правног
посла није знао, нити је могао знати за заблуду свог сауговарача
(заблуда о заблуди сауговарача).
63.- ПОЈАМ, ЕЛЕМЕНТИ И ПРАВНО ДЕЈСТВО ПРЕВАРЕ
51
Превара је намерно предузимање одређених радњи од једне стране у

правном послу у циљу довођења или одржавања сауговарача у заблуди да
би закључио одређени уговор. То је лажно представљање чињеница важних
за правни посао (пр, трговац износи лажне податке о роби да би је продао
купцу).
Превара је погрешна представа о неком елементу правног посла

проузрокована од стране сауговарача или трећих лица. Зато се превара
назива изазваном заблудом. За истицање рушљивости захтева се да је
заблуда битна, док се правни посао може поништити због сваке преваре.
Постоје две групе елемената који чине превару:
1.- Субјективни елемент преваре који се састоји у намери друге уговорне

стране да изазове заблуду сауговарача о неком елементу правног посла. То
је могуће само ако је и сама свесна неистинитости чињеница које презентира
другој страни као истину.
2.- Објективни (материјални) елемент преваре се састоји у предузимању
противправних радњи како би се изазвала заблуда код друге стране. Страна
која има намеру да превари сауговарача мора да износи неистините
чињенице.
Превара је разлог рушљивости правног посла. Страна која истиче

превару мора то доказати. Ако је правни посао поништен због преваре не
важи од самог почетка и све мора бити доведено у пређашње стање
(реституција). Лице које је оштећено има право и на накнаду штете од лица
које је извршило превару - од уговорне стране или трећег лица.
64.- УСЛОВИ ЗА ПОНИШТЕЊЕ ПРАВНОГ ПОСЛА ЗАКЉУЧЕНОГ ЗБОГ

ПРЕВАРЕ
За превару су потребни следећи услови за њено поништење:
⮚ Постојање узрочне везе између преварне радње и закључења

правног посла. Преварено лице мора да буде савесно. Од њега се
тражи да се приликом закључења правног посла понаша с пажњом која
се од њега очекује. Ако је страна знала за превару али је веровала да
постоје друге супротне околности онда се више не ради о превари него
о заблуди.
⮚ Да је превару извршио сауговарач. Ако је превару извршило треће

лице а друга страна је знала за то и искористила превару да закључи
одређени правни посао, онда се правни посао може поништити као да
је превару извршила сама уговорна страна.
52
Ако је превару извршило треће лице а сауговарач превареног лица

није знао, правни посао се не може поништити јер недостаје кривица
сауговарача али се може захтевати надокнада штете од трећег,
одговорног лица.
Само изузетно, доброчини правни послови закључени услед преваре

трећег лица могу се поништити без обзира на незнање сауговарача за
њу. Код ових послова, лице које стиче право не даје одговарајућу
противвредност тако да неће трпети велику штету.
⮚ Да је захтев за поништење поднет у преклузивном року. Право на

истицање разлога рушљивости престаје у субјективном року од
једне године који тече од дана сазнања за преварну радњу, а
најкасније у објективном року од три године од закључења правног
посла. Након тога правни посао се конвалидира и не може се више
поништити.
65.- ПОЈАМ, ЕЛЕМЕНТИ И ДЕЈСТВО ПРЕТЊЕ
Претња је изазивање оправданог страха, предузимањем или стављањем у

изглед недопуштене радње према уговорној страни или њему блиским
лицима да би се издејствовало закључивање одређеног правног посла.
За постојање претње потребно је да буду испуњени следећи елементи:
1.- Објективни елементи принуде (претње) се огледају у стављању у

изглед неког зла или будуће опасности која се може односити на личност
уговарача или њему блиских сродника или губитак неког материјалног добра
(пр. убићу те, спалићу ти, пребићу ти дете ако не потпишеш уговор).
Објективни елемент физичке претње се огледа у вршењу физичке тортуре

(савијање руке, ударање, паљење летине) с намером да се натера
сауговарач да потпише уговор.
Принуда мора бити садашња, то значи да између принуде и закључења

уговора постоји видљива веза.
2.- Субјективни (психолошки) елемент претње постоји ако је принуда
изазвала оправдан страх, тако да је лице које изјављује вољу било
принуђено на то.
Оправдан страх може наступити као последица принуде која се односи на

живот, телесни интегритет или на имовину сауговарача или њему блиских
лица (деца, родитељи, супружници).
Основна санкција која се изриче због претње је ништавост правног

посла. Правни посао не вежи од самог почетка - као да није био закључен.
53
Стране у правном послу који је закључен под претњом су дужне да врате све
оно што су примиле на основу таквог правног посла (реституција). Страна
која трпи штету има право да захтева накнаду штете. Ако је претњу извршило
треће лице, онда право на накнаду штете има само савесна уговорна страна.
66. УСЛОВИ ЗА ПОНИШТЕЊЕ ПРАВНОГ ПОСЛА ЗАКЉУЧЕНОГ ПОД

ПРЕТЊОМ
За поништење правног посла закљученог под претњом, поред постојања

претње, треба да буду испуњени и други услови:
⮚ Да претња буде одлучујућа за закључење правног посла, односно,

да страх изазван претњом мора бити одлучујући за давање изјаве у
закључењу посла. Претња се мора односити на одлучујуће елементе
⮚ Да је радња принуде противправна, тј. недопуштена.-

Противправност произилази из повреде било које норме: јавног и
кривичног права, повреде морала или добрих обичаја.
Лице коме је угрожено или повређено право може се обратити суду и

тражити заштиту. Претња се може односити на личност сауговарача,
њему блиских лица и његову имовину. (запрети се сауговарачу да ће
му запалити кућу ако не закључи уговор).
⮚ Да је упућена сауговарачу посредно или непосредно. Претња која

је упућена деци, родитељу или супружнику сматра се као да је упућена
страни.
Претња не мора постојати само од сауговарача. Претња је разлог за

рушљивост правног посла ако потиче од друге стране уговорнице или
трећег лица. Ако претњу врши треће лице није потребно да сауговарач
зна за њено постојање јер је претња упућена на саму изјаву воље а не
на формирање воље као превара.
⮚ Подношење захтева за поништење посла у преклузивном року - у
субјективном року од једне године од престанка принуде, или у
објективном року од три године од закључења уговора, када ово
право престаје без обзира да ли је престала принуда.. Ови рокови су
преклузивни а не рокови застарелости тако да се на њих не примењују
правила о застоју и прекиду застарелости. Може се захтевати једино
повраћај у пређашње стање.
67.- ПРЕКОМЕРНО ОШТЕЋЕЊЕ (laesio enormis)
Прекомерно оштећење је материјална штета коју једна страна трпи у

моменту закључења теретног уговора услед несклада вредности узајамних
54
давања. Оштећена страна може захтевати поништење уговора ако за праву

вредност тада није знала нити је морала знати.
За постојање института прекомерног оштећења захтевају се два услова:

⮚ Очигледна несразмера између чинидбе која се утврђује помоћу
правног стандарда. Висина несразмере утврђује се у време
закључења правног посла.
⮚ Да је несразмера последица незнања уговорне стране за стварну
вредност престације.- Оштећена страна мора да докаже да за праву
вредност чинидбе није знала, тј. да није скривила своју заблуду
Повреда начела једнаке вредности узајамних давања представља повреду

јавног поретка па је лезиони правни посао ништав.
За поништење правног посла због прекомерног оштећења потребно је да

постоје и следећи услови:
⮚ Да се ради о теретном, комутативном и узајамном уговору (пр.
уговор о купопродаји, трампи, закупу). Поништење правног посла због
прекомерног оштећења не може се захтевати код алеаторних правних
послова.
⮚ Да је захтев за поништење благовремено поднет.- Право на
поништење лезионог правног посла има само оштећена страна.
Захтев за поништење правног посла због прекомерног оштећења мора
бити поднет у законом одређеном преклузивном року од годину
дана од закључења посла. Након тога правни посао се оснажује
(конвалидира) и више се не може поништити.
⮚ Да друга страна није понудила отклањање несразмере.- Друга
страна, ако жели, може да уговор остане да важи - да доплати до праве
вредности ствари. Ова могућност није допуштена код зеленашких
правних послова где само оштећена страна може захтевати допуну
вредности са друге стране.
Ако дође до ништавости лезионог правног посла, правни посао не важи од

самог почетка, а ако је био извршен, стране су дужне да врате назад једна
другој све што су примиле на основу таквог правног посла - реституција.
Оштећена страна има право и на накнаду штете.
69.- ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПОНИШТЕЊА ПРАВНОГ ПОСЛА.

НИШТАВОСТ
Ништавост је последица неважећих правних послова. То је санкција за

повреду императивних правних норми, јавног поретка или доброг обичаја.
Састоји се у томе да правни посао који су стране закључиле не важи од самог
почетка. Quod nullum est nullum efectum. "Што је ништаво не производи
правно дејство".
55
Ништавост делује ретроактивно. Последице ништавости се не могу

накнадно отклонити. Што је ништаво од самог почетка не може се временом
исправити.
Одступа се од ништавости ако циљ повређеног правила упућује на неку

другу санкцију или ако закон у одређеном случају прописује нешто друго.
(пример, ако је закључење одређеног уговора забрањено само једној страни
уговор ће остати на снази ако у закону није нешто друго предвиђено за
одређен случај, а страна која је повредила законску забрану сносиће
последице).
Поништење рушљивог правног посла има за последицу ништавост која

је углавном иста као и код ништавих правних послова. и рушљиви правни
послови, када се пониште, не важе од самог почетка.
Ништавост се мора константовати судском одлуком. Право на захтевање

поништења:
✔ код ништавих правних послова не престаје протеком времена,
✔ код рушљивих правних послова може се остварити само у одређеном
преклузивном року.
Поништење се може тражити и за раскинуте уговоре, на захтев једне од

уговорних страна или трећег лица.
Тек када се констатује ништавост суд може наложити реституцију, одузимање

предмета престације у корист државе и надокнаду штете.
70.- ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ (restitutio in integrum)
Правни посао који је поништен не производи правне последице од самог

почетка, јер се ради о недостатку у самом настајању правног посла,
"урођеној мани уговора".
⮚ Ако стране нису извршиле своје обавезе, једна другој не дугују
испуњење.
⮚ Ако су обавезе из ништавог правног посла испуњене, свака страна
је дужна да врати другој оно што је примила на основу таквог правног
посла.у супротном би дошло до неоснованог обогаћења стране која је
примила испуњење обавезе из поништеног уговора..
У случају ништавости уговора свака уговорна страна је дужна да врати

другој све оно што је примила на основу таквог уговора, и то по правилу
у натуралном облику. Ако то није могуће (ствар је уништена или отуђена)
има се дати одговарајућа накнада у новцу према ценама у време
доношења судске одлуке уколико закон не одређује што друго.
Свако враћа што је примио, тако да она може бити:
56
✔ једнострана, ако је једна страна извршила чинидбу, само њој се враћа

чинидба
✔ двострана ако су обе стране извршиле уговорне чинидбе, обе враћају
оно што су примиле. (пример, закључен уговор о продаји и извршен,
па поништен. Купац је дужан да врати ствар, а продавац цену - не
колико је примљено него у вредности ствари у време доношења судске
одлуке).
У погледу захтева за повраћај чинидбе, право друге уговорне стране мења

се у односу на малолетно лице. Друга уговорна страна може захтевати
враћање само оног дела испуњења које се налази у имовини ограничено
пословно способног лица. Ако би из имовине ограничено пословно способног
лица требало узети целокупан износ онога што је примило, онда оно не би
имало заштиту.
71.- ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА ЧИНИДБЕ У КОРИСТ ДРЖАВЕ
Основна последица ништавости састоји се у праву сваке стране да захтева

повраћај онога што је дала на основу поништеног правног посла
Да ли такво право има и страна која је поступала несавесно, која је знала

да закључује забрањени правни посао?
Ако је уговор ништав зато што је по својој садржини противан принудним

прописима, јавном поретку и добрим обичајима, суд може одбити у целини
или делимично захтев несавесне странке за враћање оног што је дала другој
а може и одлучити да друга страна оно што је примила на основу
забрањеног уговора преда општини на чијој територији има седиште
или пребивалиште.
До одступања од реституције, тј. одузимања предмета чинидбе у корист

државе долази ако је у питању ништав правни посао и то забрањен
(противзаконит, неморални или зеленашки). Ова санкција се не може
применити код недостатка форме, пословне способности или разлога
за рушљивост посла.
Законски, суд је овлашћен да одбије захтев само несавесне стране. У пракси

је прихваћена могућност одузимања престација обема несавесним странама
у корист државе, без обзира која је поднела захтев. Санкционише се и друга
неморална страна (туженик).
У нашем праву је ова санкција прихваћена из превентивних разлога да би се

спречило закључивање оваквих уговора.
73.- КОНВЕРЗИЈА И КОНВАЛИДАЦИЈА. ДЕЛИМИЧНА НИШТАВОСТ
57
Конверзија је спасавање ништавих правних послова њиховом

трансформацијом у сродан правни посао који је пуноважан и којим би
уговорне стране оствариле приближно исти циљ. За конверзију није потребна
сагласност страна које су га закључиле јер би то био пренов (новација)
Услови под којима је могућа конверзија:

⮚ Да није у питању ништав правни посао који је изричито забрањен
(противзаконит, неморални, зеленашки, привидан) већ ништави
правни послови због недостатка форме. Конверзија се не може
применити на рушљиве правне послове који се могу спасити
оснажењем (конвалидацијом).
⮚ Да у ништавом правном послу има услова за пуноважност неког
другог правног посла којим се може остварити приближно исти циљ.
⮚ Да се може претпоставити да би уговорне стране закључиле тај други
правни посао да су знале за ништавост закљученог уговора
У нашем праву конверзија је могућа код хартија од вредности: ако меница не

важи као хартија од вредности због пропуста у форми важи као исправа о
дугу.
Конвалидација је накнадно оснажење рушљивих правних послова. Ништави

правни послови се изузетно могу конвалидирати ако је забрана мањег
значаја а уговор је извршен.
Услови под којима се конвалидација може вршити су:

⮚ Да је у питању рушљив правни посао јер се ништави прави послови
не могу конвалидирати. Могу се конвалидирати правни послови
закључени под заблудом, преваром или претњом, послови које
закључи ограничено пословно способно лице и код којих постоји
прекомерно оштећење.
⮚ Да је протекао преклузивни рок за поништење или да се овлашћено
лице одрекло права на истицање разлога рушљивости пре протека
рока. (прећутно или изричито одрицање:
❖ Конвалидација наступа по сили закона ако овлашћено лице
није поднело захтев за поништење рушљивог правног посла у
законом предвиђеном року.
❖ Лица у чијем је интересу предвиђен разлог рушљивости могу се
одрећи тог права и пре протека преклузивног рока. У том случају
рушљив правни посао важи од самог почетка. (пр. ако лице које
је закључило уговор у заблуди, када примети своју заблуду,
изврши правни посао као да заблуде није било).
Дејство конвалидације се огледа у томе што рушљив правни посао постаје

пуноважан од самог почетка (конвалидација има ретроактивно дејство).
Конвалидиран правни посао стране више не могу поништити.
58
Делимична ништавост постоји онда када се у правном послу може

поништити само нека од уговорних клаузула, тако да правни посао може
произвести правно дејство и без ње. У праву важи принцип да се корисно
штетним не квари. То значи да ништавост не погађа цео правни посао, осим
ако се ради о клаузулама које су у супротности са јавним поретком,
принудним прописима и добрим обичајима.
Ако је ништава клаузула била услов закључења правног посла, онда њена
ништавост повлачи ништавост целокупног правног посла.
ЗОО предвиђа изузетак. Уговор ће остати да важи иако је ништава
одредба била услов или одлучујућа побуда уговора ако је ништавост
установљена управо да би уговор био ослобођен те одредбе и важио без ње.
74.- ПОЈАМ, ДЕЈСТВО И ВРСТЕ ЗАСТУПНИШТВА
Заступништво је правни институт који омогућава да у име и за рачун једног

лица (заступано лице) правни посао и правне радње предузима друго лице
(заступник) при чему правне последице настају, непосредно, за заступано
лице.
Код заступништва постоје три лица:

⮚ Заступано лице, које овлашћује другога да за њега и његов рачун
закључује правни посао,
⮚ Заступник који закључује правни посао са трећим лицем,
⮚ Треће лице које је друга уговорна страна.
Правни посао закључује заступник, али су уговорне стране заступани и

треће лице. Заступништво је слично са неким правним институцијама:
❖ Посредовање где се посредник обавезује да нађе и доведе у везу са
налогодавцем лице које је могућа уговорна страна.
❖ Гласоноша преноси изјављену вољу једног лица другоме.
❖ Комисиони посао где комисионар закључује правни посао са трећим
лицем у своје име али за рачун комитента.
❖ Незвано вршење туђих послова постоји када незвани вршилац, без
налога изврши правни или материјални посао за господара посла,
ради заштите интереса онога чији је посао.
Заступништвом се штите интереси лица која не би могла да закључују правни

посао због недостатка правно-релевантне воље, одсутних, несталих,
тренутно непознатих лица или лица у настајању (насцитуруса).
Дејство заступништва је ограничено:

❖ Уговорним заступништвом се не може заштитити недостатак
пословне способности,
59
❖ Није могуће код изјава воље и правних радњи које се могу предузети
само лично (остављање тестамента, закључење брака),
❖ Изјава о признању очинства се не може дати преко законског
заступника.
Врсте заступништва су:

⮚ Уговорно заступништво, када се овлашћење на заступање заснива
на уговору између заступаног и заступника,
⮚ Законско заступништво, ако овлашћење на заступање има основ у
закону.
75.- УГОВОРНО ЗАСТУПНИШТВО (ПУНОМОЋСТВО)
Уговорно заступништво је врста заступништва код кога заступани

(властодавац) закључује уговор са заступником (пуномоћником) из кога
настаје овлашћење на заступање. Овлашћење на заступање је пуномоћје.
За наступање дејства уговорног заступништва потребно је:
1) Овлашћење на заступање (пуномоћје). То је једнострана изјава воље

властодавца којом овлашћује пуномоћника да у његово име закључује
правни посао и предузима друге правне радње. Може се дати: усмено и
писмено, изричито и прећутно.
Правни посао који закључи пуномоћник са трећим лицем производи правно

дејство иако је пуномоћје престало. Ако се пуномоћник легитимише исправом
о пуномоћју, властодавац накнаду може тражити од пуномоћника а не од
трећег лица.
Самоконтрахирање или закључивање правног посла са самим собом,

постоји:
✔ Када је заступник једне стране истовремено и друга уговорна
страна (властодавац овласти пуномоћника да прода неку ствар а
пуномоћник је купи за себе. Пуномоћник је купац, али пошто заступа
продавца, он је истовремено и продавац).
✔ Када је исто лице истовремено заступник обе уговорне стране
(Лице А овласти заступника да у његово име прода неку ствар, а оно је
прода лицу Б чији је такође заступник).
Врсте пуномоћја су:

⮚ Опште (генерално) је оно које овлашћује пуномоћника да за
властодавца предузима све врсте правних послова
⮚ Посебно (специјално) пуномоћје, када је пуномоћник овлашћен за
предузимање одређене врсте правних послова или правних радњи.
60
Ако пуномоћник прекорачи овлашћење такав правни посао не обавезује

властодавца осим ако је накнадно одобрио (ратификовао). Ако одбије
одобрење заступани и заступник су солидарно одговорни за штету коју
претрпи треће савесно лице. Неовлашћено заступање постоји када
овлашћење није уопште постојало или је престало да постоји.
Преношење пуномоћја је могуће ако је пуномоћник спречен да лично обави

посао а интереси заступаног захтевају да се морају предузети правне радње.
Преношење овлашћења на друго лице зове се супституција.
2) Да пуномоћник изјављује вољу, Властодавац преко пуномоћника може

стицати само она права која може и лично, тј. у границама пословне
способности. Властодавац може овластити пуномоћника само ако је и сам
потпуно пословно способно лице.
3) Намера на заступање подразумева да заступник јасно обавести

сауговарача да наступа у име властодавца и да се с тим сагласи и треће
лице. Та намера се изражава изјавом "за заступано лице". Ако заступник не
испољи намеру за заступање, правни посао је закључен између заступника
и трећег лица.
Недостатак намере за заступање може бити разлог за постојање
посредног заступништва, код кога, заступник наступа у своје име а за туђ
рачун. Посредно заступништво се назива неправо заступништво.
76.- ВАНУГОВОРНО (ЗАКОНСКО) ЗАСТУПНИШТВО
Вануговорно (законско) заступништво настаје непосредно на основу

закона, или посредно, на основу правних лица или одлуке суда или
других државних органа.
Законско заступништво се разликује од уговорног. Код уговорног
заступништва, поред пуномоћника правни посао може предузети и
властодавац а код законског то није могуће - заступано лице не може
предузимати правне радње.
Примери законског заступништва су:
1) На основу закона родитељи заступају малолетну децу, као и пунолетна

лица која се налазе под продуженим родитељским старањем или
старалаштвом. Старији малолетници могу и сами закључивати правне
послове, али је за њихову пуноважност потребна сагласност законског
заступника (родитеља или органа старатељства).
2) Законско застпништво је и заступање лица која су лишена пословне

способности јер се одлуком суда или другог државног органа одређује
заступник.
61
3) Законско заступништво је и тзв. судско заступништво у ужем смислу.

Суд или други државни орган могу поставити посебног стараоца у
случајевима када је то потребно ради заштите права и интереса појединих
лица (лицу чије је боравиште непознато а оно нема законског заступника или
пуномоћника, непознатом сопственику имовине, лицима која имају супротне
интересе а истог законског заступника, страном држављанину који се налази
или има имовину на територији Републике Србије).
Врсте законског заступништва су:
⮚ Статутарно заступништво (заступање правних лица).- Пословодни

органи правног лица (инокосни и колегијални) су његови заступници.
Они су овлашћени да у име и за рачун правног лица закључују правне
послове и предузимају правне радње из домена његове надлежности.
⮚ Процесно заступништво представља предузимање парничних

радњи пред судом или другим надлежним органом у име и за рачун
странке (физичког или правног лица).
⮚ Уговорно заступање правних лица постоји када правно лице,

предузимање правних послова уговором пренесе на друго лице.
Уговорни заступници правног лица су:
❖ Прокура (овлашћење два или више лица за закључивање
правних послова и предузимање других правних радњи у вези
са делатношћу правног лица које је властодавац. Може се дати
само физичком лицу.
❖ Пуномоћник по запослењу је лице које ради на пословима чије
је обављање везано за закључење правних послова. Може бити
само физичко лице.
❖ Трговачки путник предузима одређене правне радње у име и
за рачун правног лица - властодавца, ван његовог седишта.
❖ Пословно пуномоћје је облик пуномоћја којим правно лице
овлашћује пуномоћника на акључивање свих правних послова
који су уобичајени за његову делатност.
79.- СЛОБОДНО ВРШЕЊЕ ГРАЂАНСКИХ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА И

ОГРАНИЧЕЊА
Основни принцип у вршењу грађанских субјективних права је слободно

вршење права. Правним субјектима се препушта избор да ли ће вршити или
не своје право (начело диспозитивности).
Начин вршења грађанских субјективних права је различит:

✔ нека се врше самим постојањем (лична права - право на живот, част)
62
✔ код стварних права то је овлашћење да се ствар држи, користи и с

њом располаже,
✔ власник може и да не врши своје право (пример, не вози ауто),
✔ у облигационом праву слобода вршења грађанских субјективних
права се остварује посредством обавезног лица - дужника.
Потребно је да постоји обавеза носиоца овлашћења, која се састоји у

предузимању било позитивне правне радње (давање, чињење) било
негативне правне радње (нечињење).
У савременом праву својина подлеже:

❖ Јавноправним ограничењима (пример, начин коришћења шума)
❖ Приватноправним ограничењима (суседска правна ограничења)
Средства ограничења у вршењу права су:

⮚ Злоупотреба права,
⮚ Начело савесности и поштења,
⮚ Забрана привида права.
80.- ПОЈАМ И КРИТЕРИЈУМИ ЗЛОУПОТРЕБЕ ПРАВА
Злоупотреба права је вршење овлашћења у границама субјективног права

која су постављена законом, а врше се противно циљу права.
Злоупотреба права постоји када титулар врши своје право у границама

утврђеним објективним правом, али на начин који није друштвено допуштен
(пример, ако власник зида зграду на растојању мањем од суседа него што је
прописано урбанистичким прописом, он прекорачује границе својине које су
утврђене суседскоправним ограничењима, али не врши злоупотребу права
јер врши овлашћења која има. Злоупотребу ће вршити ако подигне лажни
димњак како би комшији одузео видик).
У нашем праву забрањена је злоупотреба стварних и облигационих права,
личних, породичних и наследних права.
Постоје два схватања о могућем критеријуму.

⮚ Субјективно схватање које је настало вршењем права с намером да
другом проузрокује штету, тзв. "шиканозно" вршење права. Било је
довољно постојање штете и кривице да се такво право сматра
недопуштеним. Примери из судске праксе су: лажни димњак, зид из
зависти...
⮚ Објективни критеријум злоупотребе права постоји када се право
врши противно циљу због кога је установљено (изградња рибњака
којим се успорава ток потока и онемогућава рад суседове воденице;
закључење брака ради стицања држављанства).
63
81.- ПОЈАМ, ДЕЈСТВО И УСЛОВИ НАСТУПАЊА ЗАСТАРЕЛОСТИ
Застарелост је протек законом одређеног времена - рока у коме је

поверилац могао вршити своје право али то није учинио, због чега престаје
могућност да се оствари право принудним путем (захтев у материјалном
смислу) ако се дужник позове на застарелост.
Застарелост почива на двема идејама:

✔ идеји невршења права од стране повериоца који је могао да га врши
(незаинтересованост повериоца за своје право),
✔ идеји ослобађајућег дејства за дужника од сувишног терета због
пасивног понашања повериоца.
Ако је поверилац могао вршити своје право, а није га вршио у одређеном

року, не може више захтевати од дужника, судским путем, да изврши
своју обавезу. По истеку рока застарелости поверилац може једино
рачунати на добровољно извршење обавезе, јер се она претвара у тзв.
природну облигацију (obligatio naturalis) и третира се као морална обавеза.
Дужник и по сазнању да је извршио застарелу обавезу не може захтевати
повраћај јер је испунио дуговану обавезу.
За наступање дејства застарелости потребни су следећи услови:
⮚ Да се ради о праву које подлеже застарелости.

⮚ Да у невршењу протекне време које је законом одређено за
вршење права,
⮚ Да постоји воља дужника да се примене правила о застарелости.
А.- ПРАВА КОЈА ЗАСТАРЕВАЈУ.- Застаревају:
⮚ Имовинска - облигациона права зато што постоји однос поверилац

- дужник и поверилац остварује своје право посредством дужника. Ако
поверилац не захтева испуњење свог овлашћења претпоставља се да
нема интереса за вршење права. Зато се дужник ослобађа обавезе.
Не застаревају ни сва облигациона права (облигациона права која

чине садржину породичноправних односа као што су потраживања из
законске обавезе издржавања - између брачних другова, родитеља и
деце). Не застарева главница потраживања обезбеђеног
заложним правом (ручном залогом) док се заложна ствар налази у
државини залогопримца, а хипотекарно потраживање док је
хипотека уписана у земљишну књигу.
⮚ Не застаревају апсолутна права (права личности, стварна, наследна

и права интелектуалног стваралаштва). Ова права не застаревају због
непосредне власти на објекту апсолутних права и зато што се могу али
64
не морају вршити. Међутим, повредом личних права настаје

облигациони однос и обавеза накнаде штете која застарева у року за
накнаду штете. Такође, право својине не застарева, вечито је, зато
што је титулар права својине овлашћен не само да врши своје право
својине него и да га не врши.
Б.- НЕВРШЕЊЕ ПРАВА У РОКУ ЗАСТАРЕЛОСТИ.- Овај услов се састоји из

два елемента:
⮚ Невршења права.- Невршење права може довести до застарелости

ако је поверилац могао да врши своје право. Вршење застаривих
субјективних права је овлашћење имаоца права да од обавезног
лица захтева испуњење обавезе. У праву, може захтевати од суда,
путем подизања тужбе, да обавезно лице изврши обавезе. Зато се и
застарелост сматра као губљење права на тужбу а не само
субјективног права.
⮚ Протека одређеног времена - рока застарелости.- Рокови
застарелости су одређени императивним правним нормама и стране у
правном послу не могу предвиђати ни дужи ни краћи рок.
82.- РОКОВИ ЗАСТАРЕЛОСТИ. РАЧУНАЊЕ, ПРИРАЧУНАВАЊЕ, ПРЕКИД

И ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕЛОСТИ
Рокове застарелости делимо на:

⮚ Опште, а то је рок који се примењује увек када за неко право није
одређен рок застарелости. У нашем праву општи рок застарелости
износи десет година. У општем року застарелости застаревају:
✔ потраживања из неоснованог обогаћења,
✔ незваног вршења туђих послова,
✔ из уговора о зајму.
⮚ Посебне (специјалне) рокове застарелости који су предвиђени за
поједина субјективна права и по правилу су краћи од општег рока
зстарелости.
а) У року од једне године застаревају: потраживања која доспевају на

наплату у тромесечним или краћим роковима (накнаде за испоручену
електричну и топлотну енергију, воду, услуге одржавања чистоће, ТВ
претплату, телефонску претплату). Застаревање тече иако су услуге или
испоруке продужене. За свако посебно потраживање рок застарелости
рачуна се посебно.
б) У року од три године застаревају: потраживања која доспевају на наплату

годишње или у краћим размацима. Само право из кога потиче обавеза
застарева у року од пет година. У овом року застарева потраживање
накнаде за проузроковану штету.
65
в) Дужи рокови застарелости су предвиђени за потраживања настала

услед кривичног дела. Рок је као и за кривично гоњење. Ако кривично гоњење
не застарева не застарева ни накнада штете (пр. штета настала услед ратних
злочина и геноцида).
г) Сва потраживања која су утврђена правоснажном судском одлуком или

одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим
надлежним органом застаревају за десет година без обзира у коме року
иначе застаревају.
За примену застарелости мора да се утврди и моменат почетка и

завршетка тока рока застарелости.
По ЗОО застарелост почиње да тече првог дана кад је поверилац имао

право да захтева испуњење обавезе од дужника ако законом није другачије
прописано.
а) Периодична потраживања застаревају од доспелости сваког

појединог давања. Доспелост наступа од дана када је изостало давање
последње рате.
б) Рок застарелости потраживања накнаде штете почиње да тече од

сазнања оштећеног за штету и починиоца штете, односно, од момента када
је оштећени, разумно поступајући, сазнао за чињенице које му омогућавају
подизање тужбе.
в) Код потраживања утврђена правоснажном пресудом рок застарелости

почиње тећи по истеку париционог рока - рока за добровољно извршење
обавезе из судске одлуке.
Застарелост наступа када истекне последњи дан рока застарелости, иако је
последњи дан пао у дан када се не ради, осим ако законом није другачије
одређено.
Прирачунавање (акцесија) рокова застарелости.- У време застарелости

рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника код
сингуларне или универзалне сукцесије. Обазеза остаје идентична и после
преношења на новог дужника.
Застој застарелости постоји када овлашћено лице не може вршити своје

право услед одређених околности. Време у коме делују те чињенице не
урачунава се у време потребно за наступање застарелости. По престанку
околности које изазивају застој застарелости, рок застарелости наставља да
тече тамо где је стао пре наступања чињеница.
Застој застарелости изазивају следеће чињенице:
66
⮚ Посебни односи између повериоца и дужника. Зато, између

супружника за њихова међусобна потраживања не тече рок
застарелости. Потраживање које је настало пре закључења брака
неће застарети за време док траје брачна заједница. Рок
застарелости овог потраживања чини време пре закључења брака и
после престанка брака.
⮚ Немогућност вршења права овлашћеног лица услед:
✔ Фактичке спречености (мобилизација, непосредна ратна
опасност или рат у погледу лица која се налазе на војној
дужности, престанак рада суда). Застарелост не тече због
несавладивих препрека (поплаве, земљотрес)
✔ Правна немогућност да води спор (пословно неспособна лица
не могу самостално да остварују своје право. Своје право могу
да остварују у року од две године од момента стицања пословне
способности, односно добијања законског заступника. Ако је рок
застарелости краћи од две године, онда тече од момента када
је малолетни поверилац постао пословно способно лице или
добио законског заступника). На сличан начин заштићена су и
лица која се налазе на одслужењу војног рока.
Прекид застарелости чине чињенице које протекло време застарелости

чине без правног дејства. Протекло време се брише а застарелост почиње
да тече од почетка.
Прекид застарелости изазивају:

⮚ Признање дуга, којим дужник признаје своју обавезу и да жели њено
испуњење.
⮚ Подизањем тужбе или неком другом радњом која је предузета према
дужнику пред судом или другим државним органом у циљу
остваривања потраживања.
83.- ПРЕКЛУЗИЈА
Преклузивни рокови су законом одређено време у коме се једино може

предузети нека правна радња. Ако се не изврши у том року, престаје
могућност накнадног извршења. Због тога се и називају строги рокови.
(пример, држалац може подићи државинску тужбу само у року од 30 дана,
односно једне године, после тога рока губи право на ову тужбу).
По ЗОО рокови застарелости се не примењују у случајевима када су у

закону одређени рокови у којима треба да се подигне тужба. Из овога
произилази да је преклузија институт различит од застарелости. Преклузивни
рокови се користе у случају подизања тужбе или других правних радњи. Ако
се не предузму у том року губи се само право а не захтев или тужба у
материјалном смислу речи.
67
Застарелост наступа у случају невршења субјективних права у законом

предвиђеном року. Преклузија се односи на вршење правних моћи којима
се остварују, мењају или укидају субјективна права. То су: право да се
захтева поништење правног посла, раскид уговора, вршење права прече
куповине, право на приговор због мане ствари. На преклузивне рокове суд
пази по службеној дужности.
Ако пропис није јасан у погледу природе рока, треба водити рачуна о томе
да ли се ради о субјективном праву за чије вршење је предвиђен рок
застарелости или о правној моћи која се врши у преклузивном року.
На преклузивне рокове се не могу применити правила о застоју и прекиду

застарелости. Код преклузивних рокова се може применити правило о
повраћају у пређашње стање и то пре свега за преклузивне рокове
процесног права.
68

1675698217496355

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1675698217496355

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Зоран Станковић, "Увод у грађанско право", скрипта

1.- ПОЈАМ, НАЗИВ И ПРЕДМЕТ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА

Граћанско право је скуп општих правних норми којима се регулишу

Појам грађанског права одређујемо у::

а) Грађанско право у објективном смислу јесте грана приватног права коју

б) Грађанско право у субјективном смислу означава призната овлашћења

Назив грађанско право потиче од латинског израза ius civile (civis-грађанин).

Предмет грађанског права обухвата друштвене односе који су регулисани

Грађанско право чини неколико правних дисциплина.

Грађанско право у ужем смислу чине:

Грађанско право у ширем смислу чине:

⮚ Породично право које регулише брачно, родитељско и старатељско

2.- СИСТЕМАТИКА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА (ИНСТИТУЦИОНА И

Под систематиком грађанског права подразумева се разврставање

Основни циљ систематике јесте уношење реда, разврставање, и сређивање

Систематика грађанског права може бити:

а) Институциона систематика потиче од Гаја. Овде је целокупна материја

"сво право се односи на:

б) Пандектна систематика везује се за Пандекте. Скуп правних норми који

7.- ВАЖНИЈИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИЦИ (ФРАНЦУСКИ, АУСТРИЈСКИ И

А.- Француски грађански законик представља кодификацију приватног

Овај закон важи и данас. Code civile је донет када су се револуционарне

Француски законик је регулисао:

Правна правила су општа и еластична тако да је могуће прилагођавање

Б.- Аустријски грађански законик.- Ступио је на снагу 1811.г. Састављен је

Законик је кратак и због краткоће законика и велике општости правних

За наше право Аустријски грађански законик је веома значајан јер је Српски

В.- Немачки грађански законик је ступио на снагу 1900.г. Садржи:

Највећи недостатак Немачког Грађанског законика је тај што је пун научних

темеља римског права, а делом је трпео утицај од Пруског, Француског и

8.- СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

Српски Грађански законик је донет захваљујући програму уставобранитеља.

Поновни рад на доношењу Грађанског законика отпочео је 1835.г. Милош се

9.- ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА ЦРНУ ГОРУ

На снагу је ступио 25. марта 1888. г. и он је дело правника Валтазара

Овим закоником Богишић је регулисао само:

Материја имовинских односа била је подељена у 6 делова. Богишић је био

обичајном праву. Користио је народне изразе, па чак и када је требало

Рад на изради Општег имовинског законика за Црну Гору трајао је 15 година.

10.- НОВО ЕВРОПСКО ПРАВО - КОМУНИТАРНИ ПРАВНИ СИСТЕМ

Европска Унија је регионална организација европских држава у којој чланице

Право Европске Уније - комунитарни правни систем је скуп правних

У оквиру Европске уније постоје три типа правних система:

У Србији је у току израда новог грађанског законика. Основ усаглашавања

Европско приватно право чине правне норме које физичким и правним

Њега чине све норме које су обавезне за грађане држава чланица. То су

Велику улогу у заштити овог права има:

13.- ЗАКОН И СУДСКА ПРАКСА КАО ИЗВОРИ ПРАВА

Током историје, као извори грађанског права у формалном смислу у

а) УСТАВ је највиши и основни општи правни акт.. Тако Устав гарантује

б) ЗАКОНИ су општи правни акти који регулишу одређене правне односе на

в) СУДСКА ПРАКСА означава скуп пресуда и других судских одлука. У

Судија не сме да одбије суђење због нејасности правних норми. Он мора да

14.- ЗАКОНИ КАО ИЗВОРИ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Већ шест деценија на нашем правном подручју нема јединственог грађанског

Ако се изузму Основни закон о браку и Закон о наслеђивању, закони

Стварноправна материја је остала најнеуређенија. Важан извор грађанског

Основни закон који је извор породичног права у нашем праву јесте

У Србији је потребно донети јединствени Грађански законик Србије који би

16.- ГРАЂАНСКОПРАВНИ ОДНОС – ПОЈАМ И СТРУКТУРА

Друштвени однос је фактички однос између људи поводом одређених

Правни однос је друштвени однос између правних субјеката који је

Грађанско правне односе чине они друштвени односи који су регулисани

Правна чињеница је околност за коју правни поредак везује настанак,