VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNIŠTVO – NOVI SAD

POSLOVNA EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD

Rezultati poslovanja preduzeća

Student:
Br. indeksa: 708-006-22

Novi Sad, 2023.

Sadržaj:

1. Uvod .................................................................................................................................. 2
2. Ekonomski i računovodstveni profit ................................................................................... 3
3. Finansijski izveštaji preduzeća ............................................................................................ 4
3.1. Bilans stanja ..................................................................................................................... 4
3.1.1. Aktiva ....................................................................................................................... 8
3.1.2 Pasiva ...................................................................................................................... 10
3.2. Bilans uspeha ................................................................................................................. 11
4. Hartije od vrednosti .......................................................................................................... 13
4.1. Akcije ............................................................................................................................ 13
4.2. Obveznice ...................................................................................................................... 14
5. Zaključak ......................................................................................................................... 15
6. Literatura.......................................................................................................................... 15

1
 1. Uvod

Preduzeća pružaju usluge ili proizvode koji su ljudima neophodni. Glavni cilj zapravo nije
zadovoljavanje ljudskih potreba.

Preduzeće želi da prodajom svojih proizvoda na tržištu ostvari finansijsku dobit i zaradi novac.

Iznos koji preduzeće zaradi prodajom proizvoda ili pružanjem usluga, naziva se ukupni prihod.
Ukupni prihod se izračunava tako što se broj pruženih usluga ili prodatih proizvoda pomnoži sa
cenom koštanja pojedinačne usluge ili proizvoda.

Ukupni prihod ne predstavlja čistu zaradu preduzeća, jer je preduzeće utrošilo srdstva u
proizvodnju ili razvoj usluge.

Čista zarada koja ostaje preduzeću nakon plaćanja svih troškova, naziva se profit.

Profit predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupog troška preduzeća. Cilja svakog
preduzeća je da ostvari što veću razliku između ukupnog prihoda i ukupnog troška. Dakle cilj je
da se ostvari što veći profit.

Ukoliko je situacija obrnuta i preduzeće ima veće troškove odprihoda, onda preduzeće ne
ostvaruje frofit već ima gubitak.

Gubitak predstavlja negativan poslovni rezultat preduzeća.

Poslovanje preduzeća najbolje se vidi iz finansijskih izveštaja koje sastavljaju ročunovodstva

preduzeća.

2
 2. Ekonomski i računovodstveni profit

Računovođe i ekonomsiti imaju različite poglede na troškove preduzeća. Računovođa je taj

koji evidentira sve ulaske i izlaske, tj. prilive i odlive novca i sredstava u preduzeću. Za njega
trošak predstavlja odliv novca, dakle svako plaćanje i nabavka materijala, isplata zarada, plaćanje
računa i slično. Za računovođu sve je to trošak i predstavlja odliv novca iz preduzeća. Svi ovi
troškovi su eksplicitni, znači da zahtevaju novčani izdatak, preduzeće za njih mora da izdvoji
određenu sumu novca. Implicitne troškove, sa druge strane, predstavljaju troškovi koji ne nameću
novčani izdatak.

Razlika između eksplicitnih i implicitnih troškova ključna je za razumevanje načina na koji

ekonomisti i računovođe analiziraju troškove preduzeća.

Računovođu interesuju isključivo eksplicitni troškovi, dakle on beleži količinu novčanih

izdataka.

Ekonomista za zadatak ima da otkrije kako preduzeće donosi odluke o poslovanju i cenama, i
ostalim odlukama, uzimajući u bozir i implicitne i eksplicitne troškove

 Računovođa izračunava računovodstveni profit koji predstavlja razliku između ukupnog

prihoda i eksplicitnih troškova. Prema tome, računovodstveni profit je veći od
ekonomskog profita

 Ekonomista izračunava ekonomski profit tako što od ukupnog prihoda oduzme i

eksplicitne i implicitne troškove.

Dakle, računovodstveni profit jr vrći od ekonomskog profita. Iz računovođinog ugla gledanja,

preduzeće ostvaruje profit onda kada nadoknadi eksplicitne troškove. Dok je iz ugla gledanja
ekonomiste, preduzeće profitabilno onda kada nadoknadi i eksplicitne i implicitne troškove.

Prihod Prihod
Računovodstveni Ekonomski
profit profit
Eksplicitni
Eksplicitni troškovi
troškovi
Implicitni
troškovi

3
 3. Finansijski izveštaji preduzeća

Kroz preduzeće svakodnevno prolaze razne uplate i isplate novca. Računovodstvo mora da
evidentira sve finansijske izmene i da iz njih sastave finansijske izveštaje koji sadrže bitne
informacije o poslovanju preduzeća.

Glavni finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima i
izveštaj o promenama na kapitalu.

Korisnici informacija iz finansijskih izveštaja su svi zainteresovani za poslovanje preduzeća, a to

su: država, druga preduzeća (poslovni partneri), banke, zaposleni u preduzeću (menadžment) i td.

Državnim organima su ove informacija bitne zbog plaćanja poreza na dobit (iz bilansa uspeha).

Potencijalnim i sadašnjim poslovnim partnerima preduzeća, ove informacije su bitne zbog

stabilnosti kompanije i procene da li je preduzeće pouzdano i vredi li poslovati sa njim.

Bankama prilikom odlučivanja o tome da li preduzeću treba odobriti kredit.

Menadžment preduzeća prati poslovanje preduzeća i njegov napredak.

Ove informacije koriste se za sastavljanje raznih pokazatelja posvovanja. Zbog značaja ovih
informacija za korisnike, preduzeća su u obavezi da sastave i predaju finansijske izveštaje nakon
svake završene poslovne godine.

3.1. Bilans stanja

Bilans stanja je prikaz imovine i obaveza preduzeća na određeni dan u godin. Prikazuje
vrednost svih oblika imovine u preduzeću, kao i iznose svih obaveza preduzeća u trenutku
sastavljanja bilansa. Sastoji se iz dva dela: aktiva (imovina) i pasiva (obaveze preduzeća).

Svrha sastavljanja bilansa stanja je da se predstavi sve ono što preduzeće poseduje od imovine u
datom trenutku i da se navede odakle preduzeću novac da nabavi svu tu imovinu, odnosno odakle
je preduzeće finansiralo imovinu.

Obaveze preduzeća ujedno predstavljaju i izvore finansiranja preduzeća, tako da se često za

pasivu kaže da su u njoj predstavljeni izvori finansiranja aktive.

U aktivi bilansa stanja beleži se sva imovina kojom preduzeće raspolaže u datom trenutku, a to je
sve ono što preduzeće ima i koristi u proizvodnji svog proizvoda ili sredstva za rad neophodna u
pružanju usluga i to mogu biti zemljište, zgrada, mašine, oprema, sirovine itd.

4
Određeni oblici imovine su trajni, nabavljaju se jednom i eksploatišu se duži vremenski period.
Takva imovina naziva se stalna. Stalna imovina ili stalna sredstva jesu osnovna sredstva, imovina
koja ima duži rok trajanja od godinu dana; zgrada, mašine, zemljište...

Imovina koja nije trajna već se potroši u toku jedne poslovne godine je obrtna imovina ili obrtna
sredstva, imovina koja se u preduzeću ne zadržava duže od godinu dana; potrošna sredstva,
materijal...

U pasivi bilansa stanja beleže se sve obaveze koje preduzeće ima u trenutku sastavljanja bilansa.
U obaveze spada sve ono što preduzeće nekome duguje.

Da bi preduzeće uopšte počelo sa radom neophodno je uneti osnovni, početni ili vlasnički kapital
ili samo kapital koji je glavni izvor finansiranja imovine. Od tog novca se kupuju osnovna i
obrtna sredstva sa kojima preduzeće započinje posao.Sa stanovišta pogleda računovodstva, novac
koji vlasnik unese u preduzeće predstavlja obavezu preduzeća prema vlasniku. Prema tome kao
glavna stavka u pasivi bilansa stanja nalazi se kapital preduzeća.

Novac vlasnika često nije dovoljan da se finansira sva imovina preduzeća, te su potrebni i drugi
izvori finasiranja imovine od kojih se najčešće uzima kredit u banci. U zavisnosti od potreba
preduzeća, uzimaju se kratkoročni ili dugoročni krediti. Kada preduzeće podigne kredit da bi
kupilo nešto od imovine, ono pravi dug prema banci, pa se iznos kredita koji preduzeće treba da
otplati beleži kao stavka u pasivi bilansa stanja.

5
 AKTIVA = OSNOVNA SREDSTVA + OBRTNA SREDSTVA

PASIVA = IZVORI FINANSIRANJA AKTIVE = OBAVEZE = DUG

Tbl.1. Primer bilansa stanja preduzeća.

 Stavke u aktivi se navode prema rastućoj likvidnosti, dok se stavke u pasivi navode
prema opadajućem roku dospeća, što je evropski model
 Likvidnost je sposobnost izmirivanja dospelih obaveza u predviđenom roku i
predviđenom iznosu.
 Kada se govori o likvidnosti nekog sredstva, odnosno nekog oblika imovine,
likvidnost ima malo drugačije značenje. Neko sredstvo je likvidno onoliko koliko brzo
može da se pretvori u novac.
 Oprema koju preduzeće ima je manje likvidna od zaliha gotovih proizvoda. Lakše
je prodati gotove proizvode na tržištu i dobiti za njih novac, nego prodati opremu i od
toga dobiti novac. Zbog toga oprema (stavka 1.2. u bilansu stanja u tabeli 1.) stoji pre
zaliha (stavka 2.1.) u bilansu stanja
 Pošto je novac (gotovina je stavka 2.4.) najlikvidniji, on stoji na poslednjem mestu u
aktivi

6
Rok dopeća predstavlja vremenski period u kome će obaveze doći na naplatu.

Pravilo je da se u pasivi prvo navode stavke koje najkasnije dospevaju na naplatu, a zatim stavke
koje ranije dospevaju na naplatu.

Na početku se navode stavke koje imaju najduži rok dospeća, a zatim stavke koje imaju najkraći
rok dospeća, uneti kapital najkasnije dospeva na naplatu i ostaje u preduzeću dok god preduzeće
postoji.

Zbog toga je stavka sopstveni kapital prva u pasivi, dok se na kraju navode stavke koje imaju
kratak rok dospeća, kao što su kratkoročni krediti.

Jednakost aktive i pasive je osnovni princip, odnosno kada se saberu sve stavke u aktivi, taj iznos
je jednak zbiru svih stavki u pasivi.

U aktivi se prikazuje vrednost imovine kojom preduzeće raspolaže, a u pasivi prikazuju se izvori
finansiranja aktive, odnosno, odakle je preduzeće pribavilo novac da kupi svu tu imovinu

7
3.1.1. Aktiva

U osnovna sredstva spada sva imovina preduzeća koja se ne utroši u toku jedne poslovne
godine (vek trajanja duži od godinu dana). Visoko je početno ulaganje novca, a zatim duži niz
godina preduzece eksploatiše to osnovno sredstvo i pomoću njega proizvodi proizvode. Cena po
kojoj je kupljeno osnovno sredstvo, naziva se nabavna vrednost osnovnog sredstva. Amortizacija
predstavlja novčani izraz trošenja osnovnih sredstava u procesu proizvodnje. Kada se od nabavne
vrednosti osnovnog sredstva oduzme amortizovana vrednost osnovnog sredstva, dobija se stvarna
vrednost osnovnog sredstva.

Postoje različite vrste osnovnih sredstava u preduzeću:

 Nematerijalna imovina
 Nekretnine, postrojenja, oprema
 Dugorocni finansijski plasmani

U nematerijalnu imovinu spadaju: patenti, licence, koncesije, itd.

Patent predstavlja pravo kojim se štiti neki pronalazak ili tehničko rešenje (proizvodi, uređaji,
supstance ili neko novo tehničko rešenje)

Koncesija predstavlja dozvolu drzave za korišćenje nekog prirodnog bogatstva ili javnog dobra:
rudnika, autoputeva, izvora vode, mostova, nalazišta nafte itd.

Licenca predstavlja pravo korišćenja patenta, poslovnog imena, robne marke itd. Preduzeće koje
ima poznatu robnu marku (brend), može dati pravo drugom preduzeću da posluje pod istim
poslovnim imenom i da proizvodi proizvode iste robne marke, naravno, uz određenu novčanu
nadoknadu

Materijalna imovina je zemljište, nekretnine, poslovni objekti, fabrke, postrojenja, kao i različita
oprema; mašine, alati, kompjuterska oprema, itd.

U dugoročne finansijske plasmane spadaju dugoročna ulaganja preduzeća i mogu se javiti u

različitim oblicima kao što su: učešće u kapitalu drugih preduzeća i kupovina dugoročnih hartija
od vrednosti, a takođe preduzeće može odobriti dugoročni robni kredit svojim kupcima.

U obrtna sredstva spada imovina preduzeća koja se ne zadržava dugoročno u preduzeću i koja se
utroši u jednoj poslovnoj godini i to su: zalihe, kratkoročna potražvanja, kratkoročni finansijski
plasmani i gotovina.

8
U zalihe spadaju:

 Materijal koji ima preduzeće na stanju u trenutku sastavljanja bilansa stanja, beleži se u
okviru stavke zalihe.

 Gotovi proizvodi koje preduzeće ima na stanju u trenutku sastavljanja bilansa stanja, kao i
nedovršeni proizvodi.

 Roba (proizvodi) kupljena radi dalje prodaje. Trgovinska preduzeća kupuju robu koju
zatim prodaju po višoj ceni od one po kojoj su robu nabavili i na taj način ostvaruju
zaradu. Vrednost robe koja stoji na zalihama u trenutku sastavljanja bilansa stanja beleži
se u okviru stavke zalihe.

Potraživanje predstavlja dug koji neko ima prema preduzeću. Najčešći oblik kratkoročnih
potraživanja su potraživanja od kupaca, tj. prodaja sa odloženim rokom plaćanja. Potraživanja od
kupaca će preduzeće naplatiti u roku kraćem od godinu dana, pa se potraživanja od kupaca
evidentiraju u okviru obrtnih sredstava preduzeća.

Kratkoročna potraživanja mogu nastati i po drugim osnovama kao što su: potraživanja za
dividende po osnovu učešća u raspodeli dobiti drugih preduzeća, potraživanja od zaposlenih itd.

U kratkoročne finansijske plasmane spadaju sva ulaganja preduzeća na kratak rok, znači da
preduzeće može odobriti kratkoročni robni kredit.

Preduzeće može imati kratkoročne hartije od vrednosti, ukoliko ima viška novca može da ga
uloži na kratak rok i ostvari zaradu.

Samo ukoliko preduzeće ima nameru da proda hartije od vrednosti u roku od godinu dana ili
ukoliko one dospevaju na naplatu u roku od godinu dana, onda se njihova vrednost vodi u okviru
stavke kratkoročni finansijski plasmani.

Ukoliko preduzeće poseduje hartije od vrednosti koje nema nameru da prodaje, već da ih
dugoročno drži i ostvaruje prinos na njih, onda se vrednost tih hartija od vrednosti vodi u okviru
stavke dugoročni finansijski plasmani.

U trenutku sastavljanja bilansa stanja, iznos novca koji se nalazi na tekućem računu i blagajni,
evidentira se u okviru stavke gotovina u okviru obrtnih sredstava preduzeća.

9
3.1.2 Pasiva

U trenutku osnivanja preduzeća vlasnik unosi u preduzeće određenu sumu novca koja čini
početni tj. osnovni kapital preduzeća. U sopstveni kapital spadaju i rezerve, neraspoređena dobit,
gubitak.

Rezerve se formiraju sa ciljem da se obezbedi normalno funkcionisanje preduzeća i odvijanje

poslovanja u slučaju gubitka i predstavljaju deo sopstvenog kapitala preduzeća.

Ukoliko je preduzeće ostvarilo profit tj. dobit, to se najpre evidentira kao neraspoređena dobit.
Ona se može isplatiti vlasnicima ili reinvestirati. Deo koji je određen za isplate se evidentira kao
obaveza preduzeća, a ostatak može da ostane u okviru stavke Rezerve.

Ukoliko je preduzeće ostvarilo gubitak, taj gubitak se evidentira u bilansu stanja. On može biti
naknadno pokriven iz Neraspoređene dobiti ili/i iz Rezervi.

U dugoročne obaveze preduzeća spadaju svi dugovi preduzeća koji dospevaju na naplatu u roku
dužem od godinu dana; dugoročni krediti, obaveze po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti,
obaveze po osnovu finansijskog lizinga itd.

Preduzećima je potreban novac za kupovinu mašina, opreme i drugih osnovnih sredstava, a iz

sopstvenog kapitala je teško finansirati sve te potrebe. U tom slučaju preduzeće pribegava
zaduživanju, odnosno podiže kredit. Ukupan iznos obaveza koje preduzeće ima prema banci po
osnovu dugoročnih kredita evidentira se u okviru stavke dugoročni krediti.

Kako bi preduzeće došlo do potrebnog novca, ono može emitovati obveznice, koje su slične
kreditu. Prednost ovakvog poteza je što preduzeće putem obveznica može prikupiti novac od
većeg broja poverilaca. Krediti velikih iznosa su za banku rizični, pa banke obično kao osiguranje
da će preduzeće platiti kredit, traže određene garancije, na primer u vidu hipoteke. Sa druge
strane, emitovanjem i prodajom obveznica ukupni pozajmljeni iznos deli se na veći broj
kreditora. Pošto je svaki kreditor pojedinačno izložen manjem riziku, nema potrebe za posebnim
garancijama i što je takođe prednost, kamatna stopa, koja je obično niža od kamatne stope koju
preduzeće plaća na bankarski kredit.

Jedan od načina da preduzeće dođe do potrebne opreme i mašina je lizing. Lizing predstavlja
ugovor prema kome jedno lice, davalac lizinga, daje na korišćenje osnovno sredstvo drugom licu,
korisniku lizinga, uz određenu naknadu. Obaveze po osnovu lizinga evidentiraju se u okviru
dugoročnih obaveza preduzeća.

U kratkoročne obaveze spadajusve obaveze preduzeća za koje preduzeće očekuje da će ih izmiriti

u period kraćem od godinu dana.

10
Kada preduzeće nema dovoljno sredstava za finansiranje obrtnih sredstava, kupovinu materijala,
robe i slično, ono može podići kratkoročni kredit koji banke obično odobravaju na period do 12
meseci.

U toku poslovanja preduzeća, skoro svakodnevno nastaju obaveze preduzeća po osnovu nabavke
materijala, robe, računa za vodu, električnu energiju i slično. Preduzeće obično ne plaća odmah
za materijal koji isporuče dobavljači, već se znos novca koji preduzeće treba da plati
dobavljačima za materijal evidentira kao kratkoročna obaveza preduzeća

3.2. Bilans uspeha

Bilans uspeha prikazuje prihode i rashode koje je preduzeće imalo u toku poslovne godine.

Prihodi predstavljaju sve prilive novca koje je preduzeće imalo u toku godin, a rashodi
predstavljaju sve odlive novca koje je preduzeće imalo u toku poslovne godine.

U bilansu uspeha se prikazuje i rezultat koji je preduzeće ostvarilo u toku poslovne godine.
Rezultat može biti dobit ili gubitak.

Poslovni prihodi predstavljaju prilive novca koje preduzeće stiče baveći se svojom osnovnom
delatnošću.

Finansijski prihodi nastaju po osnovu ulaganja u druga preduzeća.

Vanredni prihodi su manjeg obima i nastaju povremeno i nisu deo uobičajnog poslovanja
preduzeća, npr. od prodaje amortizovane opreme ili mašina.

Ista podela se primenjuje i kod rashoda:

Poslovne rashode čine rashodi koji nastaju vršenjem osnovne delatnosti preduzeća; plate radnika,
amortizacija osnovnih sredstava, troškovi materijala.

Finansijski rashodi uglavnom su posledica zaduživanja preduzeća i velikim delom ih čine kamate
koje preduzeće plaća na kredite ili obveznice.

Vanredni rashodi su odlivi novca koji nastaju sporadično i nisu deo osnovne delatnosti
preduzeća. Različite kazne, penali ili ustanovljeni manjkovi materijala koje preduzeće mora da
plati predstavljaju vanredne rashode preduzeća.

11
Tbl.2. Primer bilansa uspeha preduzeća

12
 4. Hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti se dele na dve velike grupe:

 Vlasničke hartije od vrednosti (akcije);

 Kreditne hartije od vrednosti (obveznice).

4.1. Akcije

Akcija predstavlja potvrdu da je vlasnik uložio novac u preduzeće. To su vlasničke hartije od

vrednosti odnosno imovinski finansijski instrumenti kojima se povećava neto imovina preduzeća.
Njihovim izdavanjem ne povećava se zaduženost već kapital preduzeća jer se kupovinom akcija
stiče trajni ulog u imovini akcionarskog društva, pravo učešča u raspodeli dobiti, pravo učešća u
likvidacionoj masi, pravo upravljanja.

Kod akcionarskih društava početni kapital preduzeća se deli na određeni broj akcija, a zatim
svako od vlasnika kupuje određeni broj akcija. Svaki vlasnik kupuje broj akcija srazmerno udelu
kapitala koji želi da investira. Osnovni elementi akcionarskog kapitala su: nominalna vrednost
emitovanih akcija, kapitalni višak i akumulisani profit. Svaka akcija se sastoji iz dva dela, a to su
plašt akcije i kupovni tabak.

Plašt sadrži osnovne podatke o samoj akciji: oznaku da je ta hartija od vrednosti akcija i koja je
vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva, oznaka na koga glasi, na koji iznos, prava iz
akcije i mesto i datum izdavanja, potpis ovlašćeng lica. Kuponski tabak sadrži osnovne podatke o
isplati dividende: redni broj kupona za naplatu dividende, broj akcije po kojoj se dividenda
isplaćuje, naziv akcionarskog društva-emitenta, godinu u kojoj se dividenda isplaćuje, faksimil
ovlašćenog lica i pečat emitenta.
Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od
redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka.
Nominalna vrednost akcije je vrednost po kojoj je akcija prvi put kupljena, odnosno vrednost
koju je akcija imala prilikom emisije. Vlasnik akcija ima pravo na srazmeran deo profita
preduzeća i ukoliko je preduzeće ostvarilo profit, taj profit se deli vlasnicima akcionarskog
društva srazmerno udelu početnog kapitala koji su uložili

Prinos (zarada) koju donosi svaka akcija naziva se dividenda i predstavlja deo profita preduzeća
koji se isplaćuje akcionarima po osnovu posedovanja akcije.

13
Pored prava na dividendu, akcija svom vlasniku donosi i pravo upravljanja preduzećem, odnosno
donošenja različitih odluka vezanih za poslovanje preduzeća. Cena akcije na tržištu će zavisiti od
toga kako je preduzeće poslovalo. Ukoliko preduzeće loše posluje, cena njegovih akcija će biti
niska, i obrnuto - cena akcija preduzeća koja dobro posluju i ostvaruju visoke profite će biti
visoka. Vlasnik akcije može biti fizičko ili pravno lice, odnosno, akcije nekog preduzeća može
kupiti pojedinac, ali isto tako i neko drugo preduzeće može biti suvlasnik akcionarskog društva.

Kada preduzeće kupuje akcije nekog drugog preduzeća i ima nameru da od posedovanja tih
akcija ostvaruje zaradu u vidu dividende, onda se vrednost tih akcija beleži u bilansu stanja u
okviru stavke dugoročni finansijski plasmani.

4.2. Obveznice

Obveznice su slične kreditu, po čemu je ova grupa hartija od vrednosti i dobila naziv. Obveznica
je pismena isprava kojom se izdavalac obavezuje da će licu naznačenom u obveznici ili po
njegovoj naredbi , odnosno donosiocu obveznice isplatiti određenog dana iznos naveden u
obveznici, odnosno anuitetnog kupona.

Obveznica može biti sa kuponom (kamata se isplaćuje periodično) ili bez njega (glavnica se
isplaćuje zajedno sa kamatom o roku dospeća).

Kupac stiče pravo na obveznicu i iz obveznice kada u celini uplati obveznicu. Izdavaoci
obveznice mogu biti: preduzeća, banke, druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva,
država i druga pravna lica.

Obveznicu može da emituje preduzeće ili država. U oba slučaja cilj izdavanja (emitovanja)
obveznice je prikupljanje novca. Glavni elementi obveznice su: nominalna vrednost
obveznice, kamatna stopa i rok dospeća

Nominalna vrednost obveznice je iznos koji kupac obveznice „pozajmljuje“ emitentu obveznice.

Obveznice se razlikuju prema roku dospeća, po kamatnoj stopi i prema emitentu - pravno lice
(preduzeće, banka) ili država, dok fizičko lice ne može emitovati obveznicu

Sa druge strane, kupac obveznice može biti kako fizičko tako i pravno lice.

Ako je rok dospeća obveznica duži od godinu dana, onda se vrednost tih obveznica evidentira u
okviru stavke dugoročni finansijski plasmani u aktivi bilansa stanja.

Ako je rok dospeća obveznica kraći od godinu dana, onda se vrednost tih obveznica evidentira u
okviru obrtnih sredstava pod stavkom kratkoročni finansijski plasmani.

14
 5. Zaključak

Ukupni prihod se obračunava tako što unovčeni broj pruženih usluga ili prodatih proizvoda
pomnožimo sa cenom usluge ili proizvoda.

Profit predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnog troška preduzeća. Cilja svakog
preduzeća je naravno da ostvari što je moguće veći profit.

Ekonomski profit se izračunava tako što se od ukupnog prihoda oduzmu eksplicitni i implicitni
troškovi.

Računovodstveni profit predstavlja razliku između ukupnog prihoda i eksplicitnih troškova.

Glavni finansijski izveštaji preduzeća su bilans stanja i bilans uspeha.

Bilans stanja predstavlja prikaz imovine i obaveza preduzeća na određeni dan u godini.

Bilans uspeha predstavlja prihode i rashode koje je preduzeće imalo u toku godine poslovanja i
prikazuje rezultat koji je preduzeće ostvarilo.

6. Literatura

• Polsovna ekonomija, dr Zoran Karavelić i dr Katarina Njegić, 2019.

• Finansijska tržišta, dr Dušan Cogoljević i dr Jovan Savić, 2019.

15