1.-Prilog-1-Knjiga-silabusa

ПРИЛОГ 1
КЊИГА СИЛАБУСА
ОБАВЕЗАН ПРЕДМЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Трећи циклус (докторске академске студије)
Студијски
Докторске студије Право
програм(и):
Назив предмета Методологија правних наука
Шифра предмета Статус предмета Семестар Фонд часова Број ECTS бодова
Обавезни I 5П 20
Наставници Академик проф. др Снежана Савић, проф. др Игор Милинковић
Условљеност другим предметима Облик условљености
Нема посебних услова
Циљеви изучавања предмета
Кандидати се упознају са различитим методама изучавања права као комплексне друштвене

појаве, што доприноси и њиховом адекватнијем разумијевању правног феномена.
Исходи учења (стечена знања)
Кандидат стиче сазнања о различитим методама изучавања права и оспособљава се за њихов

адекватан избор и примјену у научноистраживачком раду. Кандидат стиче и продубљенија
сазнања о сложеној природи правног феномена.
Садржај предмета
1. Увод. Појам методологије права (методологије правних наука). Назив и карактер

методологије права. Предмет и метод методологије права. Однос методологије права
према другим научним дисциплинама и њен историјски развој.
2. Појам и врсте метода сазнања права.Филозофски методи сазнања права. Појам
филозофије и филозофије права. Предмет филозофије права. Врсте филозофских метода
сазнања права.
3. Научни методи сазнања права: појам и врсте научних метода сазнања права.
4. Самостални научни методи сазнања права. Реални методи (релане појаве, реални методи,
право као реална појава).
5. Материјални методи и право. Психолошки методи и право. Социолошки метод и право.
Проблем политиколошког метода.
6. Идеални методи (идеалне појаве, идеални методи, право као идеална појава).
7. Догматички метод. Нормативни метод.
8. Несамостални научни методи сазнања права. Историјскоправни метод. Упоредноправни
метод.Технички методи права. Појам правне технике.
9. Методи стварања права. Стварање права општим нормама у облику појединачних.
Стварање права непосредно општим нормама.
10. Методи примјене права. Појам примјене права и њених метода. Методи примјене опште
норме на конкретан случај. Остваривање норме понашањем субјекта.
Методе наставе и савладавање градива
Предавања. Вјежбе. Часови семинара (презентација и дискусија семинарских радова).

Индивидуалне консултације.
Литература
Обавезна литература:
1. Р. Лукић, Методологија права, Сабрана дела, пети том, Београд, Завод за уџбенике и
наставна средства, БИГЗ, 1995.
2. Х. Келзен, „О границама између правничке и социолошке методе“, у књизи Општа теорија
права и државе, Београд, Правни факултет - Центар за публикације, 1998.
Допунска литература:
1. С. Врачар, Преиспитивање правне методологије, Београд, 1994.

2. И. Пађен, Методологија правне знаности: право и сусједне дисциплине, Ријека, 2015.
3. K.Larenz, Methodenlehre der Rechtswissenschaft.4., erg. Springer – Verlag. 1979.
4. F. Bydlinski, Правна методологија: основи науке о правним методама, ЦИД, 2011.
5. Н. Висковић, Језик права, Загреб, 1989.
6. С. Благојевић, Методологија права, 1997.
7. М. Коен, Е. Вејгел, Увод у логику и научни метод, Београд, 1965.
Облици провјере знања и оцјењивање
Писмене провјере знања, израда семинарских радова, усмено полагање завршног испита.
Структура бодова:
Завршни испит: 51-100 бодова.
Посебна назнака за предмет
Нема посебних назнака.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Академик проф. др Снежана Савић, проф.
др Игор Милинковић
ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ
МОДУЛ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета ОДШТЕТНО ПРАВО
ИЗБОРНИ 2 5П 15
Наставници Проф. др Дарко Радић
- -
Надоградња и продубљивање стечених знања и стицање специфичних сазнања везаних за

услове настанка одговорности за штету и досуђивање накнаде штете како у националном тако и
у упоредном праву.
Овладавање студената вишим облицима повезивања појмова и института те њихова анализа како
би се добили одговори на питања која се у савременој теорији постављају а од чијих одговора
зависи добра пракса рјешавања захтјева на накнаду штете у савременим условима.
Претпоставке и основи одговорности за проузроковану штету, врсте одговорности за штету,

субјективна, објективна и одговорност по принципу правичности, одговорност за штете у
медицини, одговорност за штете у медијима, одговорност државе за штету, одговорност за штету
од неисправног производа, репарација и накнада штете, упоредно одштетно право,начела
европског одштетног права.
Фронтални облик рада-предавања, интерактивни облици рада-вјежбе, тестови, домаћи радови,

семинарски рад.
а) Обавезна литература: БранкоМораит, Облигационо право, књига друга - вануговорни

облигациони односи, Comesgrafika, Бања Лука, 2010; Абедин Бикић, Накнада штете, Сарајево,
2010; Јаков Радишић, Медицинско право, Београд, 2008.Марија Караникић Мирић, Кривица као
основ деликтне одговорности у грађанском праву, Београд, 2009. Марија Караникић Мирић,
Објективна одговорност за штету, Београд, 2013. Позитивноправни прописи из ове области и
остала литература уз договор са предметним наставницима.
б) Додатна литература:Мораит, Б.: „Одговорност државе за штету због неоправдане осуде и

неоснованог лишења слободе“, Правна ријеч, Бања Лука, број 24/2010, стр. 87-105. Мораит, Б.:
„Права личности и медијске слободе“, Правна ријеч, Бања Лука, бр. 11/2007, стр. 43-57. Мораит,
Б.: „Декриминализација кривичноправне заштите права личности на част, углед и достојанство“,
Правна ријеч, Бања Лука, октобар 2005. године, стр.127-13. Мораит, Б.: „Право на регрес Фонда
здравственог осигурања Републике Српске према осигуравајућим организацијама“, Вјештак, Бања
Лука, број 4/2001, стр.79-81. Дарко Радић, Дејан Пилиповић, „Модели репарације штете настале
усљед поплава“, Правна ријеч, бр. 55/2018, стр. 187-215. Ивица Јанковец, Уговорна одговорност,
Београд 1993, Дејан Пилиповић, Уговорна одговорност за нематеријалну штету, Бања Лука, 2014,
Коментар ЗОО, ур. Перовић, С., Савремена администрација, Београд, 1995. Коментар ЗОО, ур.
Благојевић, Б, Круљ, В., Савремена администрација, Београд, 1980. Закон о облигационим
односима (Службени лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89; Службени гласник РС, бр. 17/93,
3/96, 39/03 и 74/04). Закон о здравственој заштити Службени гласник РС, бр. 106/09), Закон о
здравственом осигурању ( Службени гласник РС, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 53/03, 57/03, 17/08, 10/09
и 106/09).
Семинарски рад, учешће на предавањима, рјешавање задатака и случајева, (усмено) полагање

завршног испита.
Завршни испит: 51-100бодова
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Дарко Радић
Трећи циклус (докторске студије)
Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВО ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ПОТРАЖИВАЊА
изборни 2 5П 15
Проф. др Раденко Јотановић, ванредни професор на Правном факултету

Универзитета у Бањој Луци; Проф. др Дарко Радић, ванредни професор на
Наставници Правном факултету Универзитета у Бањој Луци;доц. др Ненад Тешић, доцент
на Правном факултету Универзитета у Београду; проф. др Анита Петровић,
ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Тузли.
Изучавањем овог предмета студенти III циклуса студија стичу додатна знањао стварноправним и
личноправним средствима обезбјеђења потраживања.
Циљ овог предмета је нарочито упознавање студената са стварноправним средствима обезбјеђења,
а посебно хипотеком, као најзначајнијим средством обезбјеђења потраживања у нашем правном
систему.
Изучавањем овог предмета студенти треба да усвоје одређени ниво знања и вјештина који ће им
омогућити самосталну критичку анализу појединих средстава обезбјеђења потраживања чиме
ћедопринијети унапређењу правне науке, легислативе и јудикатуре у овој области.
Увод (појам, функције, врсте и начела заложног права); Стварноправна средства обезбјеђења (залагање
непокретности, покретних ствари и права); Хипотека; Регистрована залога; Ручна залога; Право задржавања
-ретенција; Залагање потраживања; Личноправна средства обезбјеђења потраживања; Јемство; Банкарска
гаранција; Мјеница;Друга личноправна средства обезбјеђења потраживања;
Предавања – интерактивна настава, вјежбе – анализа судске праксе, симулацијаслучаја ,

консултације, израда семинарских радова и самостално учење.
Основна литература: Хибер, Драгор и Живковић, Милош, Обезбеђење и учвршћење

потраживања, Београд, 2015.; Бабић, Илија и др., Коментар Закона о стварним правима
Републике Српске, Сарајево, 2011.; Перовић, Слободан (гл. редактор), Коментар закона о
облигационим односима, Књиге 1 и 2, Београд, 1983.
Додатна литература: Марковић, Лазар, Хипотекарно право, Београд, 1911.; Лазић, Мирослав,
Права реалног обезбеђења, Ниш, 2009.; Тешић, Ненад, Регистрована залога, Београд, 2007.;
Медић, Душко, Ново стварно право Републике Српске, Бања Лука, 2018.; Медић, Душко,
Хипотека и остала средства обезбјеђења потраживања – стање и правци развоја, докторска
дисертација, Нови Сад, 2004.;Васиљевић, Зоран, Права и обавезе из уговора о кредиту, Бања Лука,
2015.
Семинарски рад, присуство настави и завршни испит.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Раденко Јотановић

Студијски
програм(и):
Назив предмета ПАРНИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО
Изборни 2 5П 15
Наставници Проф. др Ранка Рачић
Студенти докторског студија треба да стекну знања како би се правилно орјентисали у систему
грађанског процесног права, те да би били у стању препознати важна питања везана за ову научну
дисциплину. У оквиру овог наставног предмета, полазници имају прилику продубити своја
теоријска знања о институтима парничног процесног права, примијенити начела парничног
процесног права на проблеме из праксе, анализирати постојећу правну регулативу из подручја
парничног процесног права, као и предложити одговарајуће измјене исте.

Полазници докторског студија грађанскоправног смијера, изучавајући институте парничног
процесног права требало би да стекну одговарајућа знања и вјештине, које би се тицале њихове
могућности разумијевања суштине и значаја појединих процесних института парничног поступка,
критичког преиспитивања постојећих законодавних рјешења и могућности предлагања нових
законодавних рјешења појединих практичних проблема, као и формулисања сопствених
теоријских схватања о одговарајућим процесним питањима.
1. Eвропска конвенција о људским правима и основним слободама и њен утицај на парнични
поступак и Закон о парничном поступку;
2. Процесна начела парничног поступка;
3. Kондемнаторна и декларативна тужба
4. Тужбе за заштиту колективних права и интереса
5. Супарничарство
6. Учешће трећих лица у парници
7. Терет тврдње и терет доказивања
8. Врсте пресуда у парничном поступку (контрадикторне и неконтрадикторне)
9. Правни лијекови у парничном поступку
10. Посебни парнични поступци
Ex catedra предавања, консултације, дискусије, групна анализа случаја из праксе, индивидуална

анализа случаја из праксе, представљање резултата анализе случаја из праксе.
Гордана Станковић, Ранка Рачић, Парнично процесно право, Бања Лука, 2009.
Гордана Станковић, Ранка Рачић, Парнично процесно право, Бања Лука, 2017.
Гордана Станковић, Грађанско процесно право, Ниш, 2007.
Ранка Рачић, Начело диспозитивностиу грађанском парничном поступку, магистарска теза,

Ниш, 1991.
Ранка Рачић, Сукцесија у процесном односу, Београд, 2002.
Rоsеnbеrg/Schwаb/Gоttwаld, Zivilprоzеssrеcht, Мünchеn, 2010.
У обавезну литературу спада и легислатива ентитета Босне и Херцеговине из области

парничног поступка.
Допунску литературу одређују наставник и студент, у зависности од њене доступности и

поља интересовања студента.

Усмени испит, учешће у расправама на предавањима, индивидуално истраживање кроз израду
семинарских радова и представљање резултата истраживања.
Име и презиме наставника који је припремио податке:проф. др Ранка Рачић
Студијски
програм(и):
Назив предмета Увод у европско међународно приватно и процесно право
Проф. Др Валерија Шаула, одговорни наставник
Наставници По позиву: проф. др Маја Станивуковић (УНС); проф. Др Владимир Павић

(УБГ); проф. Др Маја Костић-Мандић (УЦГ); др Угљеша Грушић (УК); проф. др
Златан Мешкић (УНЗЕ); проф. Др Анита Дураковић (УНМО) и др.
Нема
Циљеви изучaвања предмета:
Упознавање са наставком, развојем и значајем савременог европског међународног приватног
права (МПП)у циљу разумијевања и рјешавања приватноправних ситуација са међународним

елементом. Изучавање материје универзалних и регионалних, првенственоевропских,
извора међународног приватногправа, са посебним освртом на новости у законодавству и
судској пракси Европског суда правде и Европског суда за људска права у релевантној материји
и подстицање интереса за даље истраживање у овој области.
Исходи учења (стечена знања):
Студенти ће бити обучени да примјењују стечена знања у судској, управној, нотарској,
адвокатској, арбитражној пракси, у рјешавању спорова са међународним елементом
из односа приватноправног карактера. Такође, студенти ће моћи да се сналазе у материји
међународних извора ове гране права,те да разумију случајеве из ове области у домаћој
и међународној судској пракси. Студенти ће битиоспособљени да самостално, критички
разматрају посматрану проблематику и самостално предузимају оригинална истраживања.
Програм предмета:
Увод у настанак и организацију Европске уније; Развој надлежности органа Европске уније у
материјиМеђународног приватног и процесног права; Примарно и секундарно право Европске
уније урелевантној материји (уговори и деликти, породично и насљедно право, надлежност и
поступак,признање страних одлука); Пракса Суда правде Европске уније-одабрани предмети
(Costav. ENEL, VanGendenLoos, ERTA, GarciaAvello, Krombach, Fernandez); Савјет Европе-
организација и надлежност;
Унификација правила међународног приватног и процесног права у Савјету Европе; Европски
судза људскаправа (заштита људских права и основних слобода пред Европским судом за
људска права),одабрана питања међународног приватног права у пракси Европског суда за
људска права(предмети З.Х. и Р.С. против Швајцарске, Силвестер против Аустрије, Караџић
против Хрватске, Шобота-Гајићпротив Босне и Херцеговине, Повсе против Аустрије, Авотинш

против Летоније); Рад на унификацијии постигнути резултати Хашке конференције за
међународно приватно право.
Методе наставе и савладавања градива:
Настава ће се одвијати кроз предавања, дискусију, анализу извора права, анализу судске
праксе, раду групама, вјежбе, семинарске радове, консултације и менторски рад.
Литература:
а) Обавезна литература: В. Шаула, Основи међународног приватног права Републике Српске,
Бања Лука,
В. 2011; Ракић-Водинелић/Г. Кнежевић, Грађанско процесно право Европске уније, Београд,
1998.;
б) Шира литература: М. Костић-Мандић, Међународно приватно право, Подгорица, 2017.;
А. Дураковић, Међународно приватно право развода брака у Европској унији и
Босни и Херцеговини, Мостар, 2016.;
S. Lieble (ed.), GeneralprinciplesofEuropeanPrivateInternationalLaw, WaltersKluwer,
vol. 95, 2016; Г.
Кнежевић/В. Павић, Арбитража и АДР, Београд, 2009.; C. Jessel-Holst/H. Sikirić, V. Bouček,
D. Babić,
Međunarodno privatno pravo, Zbirka odluka suda Evropske unije, Zagreb, 2014;
G. Van Calster, European
Private International Law, Hart Publishing, Oxford and Portland, 2013; Đ. Vuković/E. Kunštek,
Međunarodno građansko postupovno pravo, 2. izdanje, Zagreb, 2005;
в) Додатна литература: међународне конвенције, извори комунитарног права,
пракса Европског судаправде И Е и Европског суда за људска права у одабраним предметима.
Литература са других говорних подручја, у складу са интересом и према језичким

могућностима кандидата
Облици провјере знања и оцјењивањe:
Знање ће се провјеравати кроз писмене провјере, семинарски рад и активности у одвијању
појединихоблика наставе. Коначна оцјена ће бити збир постигнутих резултата, у складу са
одговарајућим одредбама универзитетских и факултетских правила студирања на III циклусу
студија.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Валерија Шаула

Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВА ЛИЧНОСТИ

Универзитета у Бањој Луци; доц. др Ненад Тешић, доцент на Правном
Наставници
факултету Универзитета у Београду; проф. др Анита Петровић, ванредни
професор на Правном факултету Универзитета у Тузли.
Изучавањем овог предмета студенти III циклуса студија стичу знања о правима личности, једној
од савремених (под)грана грађанског права. Ради се о области грађанског права која је заступљена
у модерним правним системима у складу са потребом свеобухватне правне заштите човјека и
људских вриједности уопште.
Циљ предмета је да се студенти упознају са најважнијим правима личности, њиховим

карактеристикама, односу према другим сродним правима и могућностима (тужбама, захтјевима)
њихове грађанскоправне заштите.
Упознавање са правима личности као посебно значајном (под)граном унутар система грађанског
права, ради стицања знања о појму, карактеристикама, врстама и грађанскоправној заштити права
лличности.
Допринос афирмацији права личности унутар породице грађанског права.
Уопште о правима личности (појам, системи грађанскоправне заштите, извори, однос према другим гранама
права); Карактеристике права личности (апсолутност, субјекат и објекат права личности, право личности
насупрот права личности, неимовински карактер, непреносивост, не престају одрицањем и невршењем,
немогућност извршења и незастаривост); Субјекти права личности (физичка и правна лица, животиње и
животна средина као имплицитни субјекти права личности); Објекти права личности (право на живот, на
заштиту здравља, тјелесни и психички интегритет, право на слободу, достојанство, заштиту животне
средине и др. права личности); Грађанскоправна заштита права личности (тужба за утврђење, тужба за
пропуштање, тужба за уклањање, тужба за накнаду имовинске штете, тужба за накнаду неимовинске штете).
Предавања – интерактивна настава, вјежбе – анализа судске праксе, симулација
случаја , консултације, израда семинарских радова и самостално учење.
Основна литература: Јотановић, Раденко, Право на физички интегритет као основа других
права личности, Бања Лука, 2016; Јотановић, Раденко, Право на физички интегритет
личности у грађанском праву, докторска дисертација, Бања Лука, 2012.; Гавела, Никола,
Особна права, први дио, Загреб, 2000.; Перовић, Слободан (гл. редактор), Коментар закона о
Додатна литература: Калођера, Марко, Накнада неимовинске штете – расправе из компаративног
права, Загреб, 1941.; Петровић, Здравко, Нанада нематеријалне штете због повреде права
личности, Београд, 1996.; Радоловић, Алдо, Право личности као категорија грађанског права,
докторска дисертација, Загреб, 1985.; Финжгар, Алојзиј, Права личности, Београд, 1988.; Црнић,
Ивица, Одштетно право, Загреб, 2008.

Студијски
програм(и):
Назив предмета ИЗВРШНО ПРОЦЕСНО ПРАВО
Наставници Проф. др Ранка Рачић
Студенти докторског студија треба да стекну знања како би се правилно орјентисали у систему
грађанског процесног права, те да би били у стању препознати важна питања везана за ову научну
дисциплину. У оквиру овог наставног предмета, полазници имају прилику продубити своја
теоријска знања о институтима извршног процесног права, примијенити начела својствена
извршном судском поступку на проблеме из праксе, анализирати постојећу правну регулативу и
судску праксу из подручја извршног процесног права, као и предложити одговарајуће измјене
постојећих законодавних рјешења.

Полазници докторског студија грађанскоправног смијера, изучавајући институте извршног
процесног права требало би да стекну одговарајућа знања и вјештине, које би се тицале њихове
могућности разумијевања суштине и значаја појединих процесних института извршног поступка,
критичког преиспитивања постојећих законодавних рјешења и могућности предлагања нових
законодавних рјешења појединих практичних проблема, као и формулисања сопствених
теоријских схватања о одговарајућим процесним питањима.
1. Европска конвенција о људским правима и основним слободама и њена примјена на

извршни поступак;
2. Посљедице неизвршења - повреда члана 6 (1) Европске конвенције; повреда члана 1
Протокола бр.1;
3. Примјена Европске конвенције на извршни поступак у ентитетима Босне и Херцеговине;
4. Извршни поступак као саставни дио права на тужбу;
5. Анализа повреда Европске конвенције у новом извршном праву ентитета Босне и
Херцеговине и држава окружења;
6. Њемачки систем извршења;
7. Аустријски и Француски систем извршења (судско или извршење путем приватних
извршитеља);
8. Правни положај и улога приватног извршитеља у извршном поступкуентитета Босне и
Херцеговине и у извршном поступку држава окружења;
9. Извршење судских одлука као постулат правне државе;
10. Извршење као саставни дио судске функције;
11. Тенденција потискивања улоге суда у извршном поступку;
12. Систем правних средстава у судском извршном поступку;
13. Однос између судског и вансудског извршења;
14. Примјена одредаба Закона о извршном поступку у поступцима вансудског извршења;
15. Појам и значај извршења у оквиру процесног права Европске уније;
16. Европска извршна исправа;
17. Обезбјеђење извршења потраживања;
18. Судске мјере обезбјеђења и привремене мјере обезбјеђења.
Ex catedra предавања, консултације, дискусије, групна анализа случаја из праксе, индивидуална

анализа случаја из праксе, представљање резултата анализе случаја из праксе.
Ранка Рачић, Извршно процесно право, Бања Лука, 2013.
Ранка Рачић, Извршно процесно право, Бања Лука, 2017.
Гордана Станковић, Грађанско процесно право, Ниш,2007.

Rоsеnbеrg/Schwаb/Gоttwаld, Zivilprоzеssrеcht, Мünchеn, 2010.
У обавезну литературу спада и легислатива ентитета Босне и Херцеговине из области

извршног поступка.
Допунску литературу одређују наставник и студент, у зависности од њене доступности и

интересовања студента.
Усмени испит, учешће у расправама на предавањима, индивидуално истраживање кроз израду

семинарских радова и представљање резултата истраживања.
Име и презиме наставника који је припремио податке:проф. др Ранка Рачић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Банкарско и берзанско право
Наставници Проф. др Зоран Васиљевић, проф. др Мирјана Радовић
Нема условљености -
Изучавање статуса субјеката и послова новчаног промета и промета хартијама од вриједности.
Студент продубљује знање о статусу, организацији и функционисању финансијских организација,

које може да примјени у пракси радом у банкама, берзама, микрокредитним, штеднокредитним и
другим финансијским организацијама, као и управним организацијама које се баве надзором над
радом финансијских организација, судовима и слично. Такође, стиче се и теоријско знање о
статусним питањима и пословима банкарског и берзанског права које може послужити за даље
научно усавршавање.
1)Појам, предмет и историјски развој банака и банкарских послова;

2) Банке (појам, врсте, функција, оснивање и правила пословања, чланство у банци, имовински
односи у банци, органи банке)
3) Друге финансијске организације (микрокредитне организације, штеднокредитне организације);

Удружења банака и других финансијских организација; Банкарски клијенти; Надзор над
пословањем банака (Агенција за банкарство); Централна банка БиХ
4) Депозитни послови (уговор о новчаном депозиту, уговор о улогу на штедњу, уговор о

депоновању хартија од вриједности, уговор о сефу),
5) Уговор о кредиту (појам, врсте, правна природа, закључење, права и обавезе, престанак
уговора, посебни кредитни послови),
6) Есконтни посао; Уговор о форфетирању; Уговор о факторингу; Уговор о текућем рачуну;
7) Банкарски емисиони посао (појам, модалитети, правна природа, правни односи између банке и
емитента); Банкарска дознака;
8) Документарни инкасо; Документарни акредитив;
9) Банкарска гаранција; Банкарско јемство и други инструменти обезбјеђења плаћања; Мјенично и

чековно право;
10) Појам, предмет и историјски развој берзанског права; Појам, врсте и историјски развој берзи;
11) Берза (правни положај, оснивање, органи, запослени, чланови, тржишта, пословање,
престанак, одговорност за обавезе); Брокерско-дилерско друштво (трговац);
12) Посебни учесници у трговини хартијама од вриједности (емитент, инвеститор, кастоди банка,
Централни регистар хартија од вриједности), Надзор над учесницима трговине (Комисија за
хартије од вриједности);
13) Берзански посао (појам, врсте, уговорници, закључење, битни састојци, обезбјеђење
потраживања у берзанској трговини);
14) Престанак и испуњење берзанског посла; Однос трговца са клијентом (одговорност трговца);
Посебни берзански послови (прости и сложени); Берзанске смицалице (казнено берзанско право)
15) Право вриједносница (берзански папири, емисија вриједносница, заштита улагача).
Предавања, семинарски радови.

а) Обавезна литература:
1) Зоран Антонијевић/ Милан Петровић/ Божидар Павићевић, Банкарско право, Београд, 1982.
2) Зоран Васиљевић, Правна теорија кредита, Бања Лука, 2013.
3) Мирјана Радовић, Платни промет- право банкарских платних услуга, Београд, 2016.
4) Небојша Јовановић, Берзанско право, Београд, 2009.
5) По један извор са домаћег и страног говорног подручја из додатне литературе.
б) Додатна литература:
1) Стеван Шогоров, Банкарско право, Нови Сад, 2005.
2) Вилим Горенц/ Силвија Петрић/ Звонимир Слакопер/Љиљана Мауровић, Банковни и

финанцијски уговори, Ријека, 2007.
3) Михаило Велимировић, Платни промет, Сарајево, 1982.,
4) Људевит Росенберг, Право међународних плаћања, Загреб, 1975.
5) Михаило Веимировић, Банкарски послови и хартије од вриједности, Београд, 1996.,
6) Зоран Васиљевић, Права и обавезе из уговора о кредиту, Бања Лука, 2015.
7) Татјана Јованић, Потрошачки кредит, Београд, 2002.,
8) Татјана Јованић, Циљеви и облици регулисања пословања банака, Београд, 2009.
9) Соња Бунчић, Правни положај банке, Нови Сад, 2008.
10) Драгољуб Стојановић/ Божидар Павићевић, Право обезбеђења кредита, Београд, 1997.
11) Мирјана Радовић, Чување и администрирање (депозит) хартија од вриједности, Београд, 2014.
12) Божидар Павићевић, Правни односи из банкарске гаранције, Београд, 1977. (д. дисертација)
13) Мирослав Витез, Берзе хартија од вредности и берзански послови, Бачки Петровац, 2000.,
14) Стојан Дабић, Хартије од вриједности и њихово тржиште, Београд, 1990.
15) Светислав Миловановић, Савремене хартије од вредности, Београд, 1999.

16) Божидар Павићевић/ Миодраг Мићовић, Хартије од вриједности, Београд, 1994.
17) Славко Царић, Банкарски послови и хартије од вриједности, Нови Сад, 2000.
18)Славко Царић/ Франц Хрибовшек, Спољнотрговинска плаћања, Београд, 1990.
19) Живота Ристић, Ново европско берзанско право (ЕУ директиве, закони, инсајдер правила,
етички кодекс и стандарди), Београд, 2000.
20) Небојша Јовановић, Емисија вредносних папира, Београд, 2001.
21) Вук Радовић, Мере одбране акционарског друштва од преузимања контроле, Београд, 2008.
22) Kenneth Garbade, Securities markets, McGraw-Hill, USA, 1982.
23) Cornelia Gerster/ Germaine Klein/ Henning Schoppmann/ David Schwander/ Christoph Wengler,
European banking and financial services law, Hague, 2004.,
24) Apostolos Gkoutzinis, Internet banking and the law in Europe, Cambridge, 2006.,
25) HubertVauplane/ Jean-PierreBornet, Droitdesmarchesfinanciers, Paris, 2001.,
26) Francoise Dekeuwer-Defossez, Droit bancaire, Paris, 1987.,
27) E. P. Ellinger/ Eva Lomnicka, Modern banking law, Oxford, 2002.
28) Johannes Zahn, Zahlung und Zahlungssicherung im Aussenhandel, Berlin, 1976.,
29) Klaus Hopt/ Peter Mülbert, Kreditrecht (Bankkredit und Darlehen im deutschen Recht), Berlin, 1989.
30) Hans-Peter Schwintowski, Bankrecht, Heymanns, Carl, 2013.
31) Harmut Krause, German Securities Regulation, London, 2001.
32) Edmund Kwaw, The law & practice of offshore banking & finance, London, 1996.,
33) Ross Cranston et al., Principles of banking law, Oxford, 2017.
34) Marc Steinberg, Understunding securities law, Mathew & Bender, 1996.
35) Alan et Marie-Claire Piedelievre, Droit du credit, Paris, 1985.
36) E. P. Ellinger, Documentary letters of credit, Singapore, 1970.
37)Roy Goode, legal problems of credit and security, London, 2003.
38)Geoffrey Cooper/ Cridlan Richard, Law and procedure of the stock exchange, London, 1971.,
39) Philip Wood, International bonds, loans and securities regulation, London, 1995.
Семинарски рад и усмено полагање испита.
Име и презиме наставника који је припремио податке:проф. др Зоран Васиљевић

Студијски
програм(и):
Назив предмета ТЕСТАМЕНТАРНО РАСПОЛАГАЊЕ И НУЖНИ ДИО
ИЗБОРНИ 3 5П 15
Наставници Доц. др Ђорђе Раковић, доц. др Димитрије Ћеранић
- -
Историјскоправна, упоредноправна и позитивноправна анализа института активне

тестаментарне
способности, као и тестаментарног насљеђивања у цијелости; указивање на правну природу,

основ, поријекло, значај, функцију и домашајинститута нужног дијела, са посебним освртом на
сличности и разлике у његовом дефинисању уевропскоконтиненталном и англосаксонском
правном систему; испитивање на научно-теоријскојравни могућности унификације императивног
насљеђивања у заједничком европском грађанскомзаконодавству.
Испитивање примјене општих начела и института Грађанског права на Насљедно право кроз
анализу односа права и слободе тестирања као манифестација аутономије воље и нужног
насљеђивања као императивног насљеђивања, које у овој грани права представља њено
најснажније ограничење Детаљније теоријско упознавање са императивним и тестаментарним
насљеђивањем.
Слобода тестирања и нужни дио. Историјски развој слободе тестирања. Слобода тестирања у
савременим правним системима. Сличности и разлике у погледу института нужног дијела у англо-
саксонским и европскоконтиненталнимправним системима. Нужни део у позитивном праву
(правна природа, круг нужних насљедника,величина нужног дијела, ексхередација, collatio
bonorum, повреда и заштита нужног дијела). Тестаментарно насљеђивање (појам, правна
природа, историјат, активна тестаментарна способност и намјера за сачињавање тестамента,
садржина тестамента с освртом на легат, тумачење тестамента, облици односно врсте тестамента,
опозивање тестамента, ништавост тестамента).
Интерактивна настава, обрађивање случајева из праксе, усмене провјере знања.
а) Обавезна литература: Оливер Антић, Наследно право, Београд, 2009. Илија Бабић, Насљедно
право, Бања Лука, 2012. Позитивноправни прописи из ове области и остала литература уз договор
са предметним наставницима.
б) Додатна литература:Оливер Антић, Слобода завештања и нужни део, докторска дисертација

одбрањена на Правном факултету Универзитета у Београду 1983. године. The Law of Succession:
Testamentary Freedom: European Perspectives, ed. Miriam Anderson, Esther Arroyo I Amayuelas,
Europa Law Publishing 2011. Wolfgang Zankl, Erbrecht, Mit Beispielen und aktueller Judikatur, 7.
Überarbeitete Auflage, Wien 2008. Roger Kerridge, David Hughes Parry, Alastair H.R. Brierley, The Law
of Succession, 12. Ed., Sweet & Maxwell/Thomson Reuters, 2009.
Семинарски рад, учешће на предавањима, рјешавање задатака и случајева, (усмено) полагање

завршног испита.
Име и презиме наставника који је припремио податке: доц. др Ђорђе Раковић

Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВО ИНВЕСТИЦИЈА
ИЗБОРНИ 3. 5П 15
Проф. др Витомир Поповић, Проф. др Зоран Васиљевић, Проф. др Дарко
Радић, Проф. др. Раденко Јотановић
- -
Циљеви изучавања предмета су да се студентима обезбиједе продубљена знања из права којим

се уређују инвестиције, а што се превасходно односи на врсте инвестиција, статус инвеститора,
моделе инвестирања, односно на поступак реализације инвестиција и уговоре којима се оне
уређују у појединачном случају.
Разумијевање и практична примјена основних института из права инвестиција, способност за

сачињавање анализа и израду мишљења, као и пратећих аката, како у корист инвеститора, тако и
у корист органа јавне власти, а све у циљу омогућавања, односно реализације инвестиција.
Јавно-приватно партнерство (предмет ЈПП; статус јавног партнера; уговор о ЈПП; институционални
облик ЈПП; уговорни облик ЈПП; уговор о ЈПП – појам и карактеристике).
Концесије (појам и начела уређења концесија у праву РС; предмет концесија; поступак додјеле
концесија; уговор о додјели концесије – појам, елементи и садржај; рјешавање спорова).Страна
улагања (статус страног улагача – права, обавезе и повластице; облици страних улагања; поступак
одобравања и регистрације страних улагања).
Порески третман инвестиција
Фронтални облик рада - предавања, интерактивни облици рада - вјежбе, колоквијуми - тестови,
научно-истраживачка пракса, стажирање у партнерским институцијама, семинарски рад.
а) Обавезна литература: Витомир Поповић, Радован Вукадиновић, Међународно пословно

право, општи дио, Бања Лука-Крагујевац, 2007. и друга литература уз договор са предметним
наставницима.
Закон о јавно-приватном партнерству (Службени гласник РС, бр. 59/09); Закон о концесијама
( Службени гласник РС, бр. 59/13 и 16/18); Закон о страним улагањима у Републици Српској
( Службени гласник РС, бр. 25/02, 24/04 и 52/11).
б) Додатна литература: Дамир Авиани, Правна заштита у поступку додјеле јавних уговора –
хармонизација хрватског права с aquis communautaire, Зборник радова Правног факултета у
Сплиту, бр. 1/2008. Љубиша Дабић, Уговор о финансирању прoјеката (Б.О. Т. систем) и уговор о
подјели производње, Правни живот, бр. 11/1996. Драго Дивљак, Б.О.Т. модел пројектног
финансирања инфраструктуре, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2006.
Дарио Ђерда, Појам и обиљежја концесија, Зборник Правног факултета Свеушилишта у Ријеци, бр.
1/2003. Душанка Ђурђев, Функције и правна форма међународних концесија, Правни живот, бр.
11/1997. Ермин Зулић, Појам, хисторијски развој и основне карактеристике концесије, Зборник
радова Правног факултета у Бихаћу, бр. 1/2012. Бранислава Лепотић, Појам и врсте концесија у
нашем праву, Правни живот, бр. 11/1998. Момир Милојевић, Правни режим концесија, Правни
живот, бр. 11/2002. Предраг Цветковић, Урош Здравковић,Јавно-приватно партнерство у правном
систему Републике Србије – полазна разматрања, Зборник радова Правног факултета у Нишу,
2012. Предраг Цветковић, Међународно право страних инвестиција, Београд, 2007. Muchlinski,
Ortino, Schreuer, The Oxford Handbook of International Investment Law, Oxford, 2008. Јелена
Матијашевић Обрадовић, Маја Ковачевић, Актуелни легислативни третман јавно-приватног
партнерства и концесија у Србији, Економија, теорија и пракса, бр. 1, 2018. T. Bovaird, Public-private
partnership: from contested concepts to prevalent practice, International Review of Administrative
Sciences, Vol 20(2), 2004, pp. 199-215. N. Pongsiri, Regulation and Public Private Partnership, The
International Journal of Public Sector Management, Vol. 15, No. 6, 2002. E. Savas, Privatization and
Public-Private Partnership, adapted from E.S. Savas, Privatization in the City: Successes, Failures,
Lessons, Washington, DC, 2005, Chapter 1.Zoran Vasiljević, The Legal Regime of Utility Services and
Public-PrivatePartnership in Bosnia and Herzegovina, Network Industries Quarterly, Vol. 19 , Issue
1/2017, p. 3-8.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Дарко Радић

МОДУЛ МЕЂУНАРОДНО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета МЕЂУНАРОДНО ПОСЛОВНО ПРАВО
МТП ИЗБОРНИ II 5П 15
Академик проф. др Витомир Поповић, одг. наставник, академик проф. др

Наставници Радован Вукадиновић, проф. др Александар Ћирић, проф. др, проф. др
Душанка Ђурђев, проф.др Драго Дивјак, проф др Јелена Перовић
Није условљен -
Изучавањем овог предмета, студенти докторских студија треба да овладају продубљеним

институтима међународног пословног права.
Студент стиче продубљено знање о изворима, субјектима МПП, међународним трговинским

уговорима и систему међународних плаћања.
1) Теоријско одређење Међународног пословног права (МПП); Појам, предмет, настанак

МПП-а и Међународног економског права; Извори МПП-а (национални и међународни
извори); Правно регулисање међународне трговине (уговорне клаузуле); Субјекти МПП-а;
Међународне организације као субјекти МПП-а; Међународне организације од значаја за
правно регулисање међународне трговине; Регионалне економске интеграције; Држава
као субјект МПП-а; Предузећа и физичка лица као субјекти МПП-а; Правни оквири страног
инвестирања; Рјешавање међународних трговинских спорова (међународне трговинске
арбитраже-појам, значај, извори, врсте, поступак арбитраже, арбитражна одлука, њено
признање и извршење).
2) 1) Стандардизација општих правила за међународне трговачке послове; 2) Уговор о
међународној продаји робе; (Извориправа међународне продаје, настанак уговора о
међународној продаји робе, основне обавезе продавца, основне обавезекупца), 3) Правна
средства која стоје на располагању уговорним странама у случају повреде уговора; 4)
Заједничке обавезеза продавчеве и купчеве обавезе; прелаз ризика и трошкова са
продавца на купца; застарјелост код међубародне продаје; 5)Посебне врсте међународне
продаје (Уговор о искључивој дистрибуцији; Уговор о дистрибуцији и сервисирању
моторнихвозила; Уговор о франшизингу; Компензациони послови; Уговор о међународној
продаји електричне енергије; 6) Уговори оуслугама (Уговор о међународном трговачком
посредовању, Уговор о трговинском заступању, Уговор о комисиону умеђународном
промету, Уговор о контроли у међународном промету, Уговор о туристичким услугама,
Уговор о продајиправа временског коришћења туристичког објекта, Уговор о осигурању
робе у међународном транспорту, Уговор оизвођењу инвестиционих радова у
иностранству, Уговор о савјетодавним услугама); 7) Уговори о међународном превозуробе;
8) Послови финансирања и кредитирања у међународном промету (Уговор о лизингу,
Уговор о факторингу, Уговор офорфетирању).
3) 1) Опште напомене о међународним плаћањима; 2) Кредитни послови са иностранством;
3) Међународни документарниинкасо; 4) Међународни документарни акредитив; 5)
Банкарске гаранције (врсте банкарских гаранција, Банкарска гаранцијана први позив); 6)
Standby акредитив; 7) Клиринг.
Предавања, вјежбе, учење и самостална израда практичних и испитних задатака, семинарски

радови и консултације.
1) Витомир Г. Поповић, Радован Д. Вукадиновић, Међународно пословно право, општи део,

Бања Лука - Крагујевац,2007.
2) Витомир Г. Поповић, Радован Д. Вукадиновић, Међународно пословно право, посебни део,

1) Радован Д. Вукадиновић, Међународно пословно право, Крагујевац, 2012.
2) Јелена Перовић, Међународно привредно право, Београд, 2013.
3) Александар Љ. Ћирић, Међународно трговинско право, посебни део, Ниш, 2018.

4) Радомир Ђуровић, Александар Ћирић, Међународно трговинско право, општи део, Ниш,
2005.
5) Александар Ћирић, Радомир Ђуровић, Међународно трговинско право, посебни део, Ниш,
2005.
6) Јелена Вилус, Славко Царић, Стеван Шогоров, Душанка Ђурђев, Драго Дивљак,
Међународно привредно право, Нови Сад, 2012.
7)Младен Драшкић, Маја Станивуковић, Уговорно право међународне трговине, Београд,

2005.
8) Предраг Цветковић, Увод у право Светске трговинске организације, Ниш, 2010.
Литература по договору са предметним наставником.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Академик проф. др Витомир Поповић
Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
ПЕУ ИЗБОРНИ II 5П 15
Академик проф. др Радован Вукадиновић, одг. наставник, академик проф.

др Витомир Поповић

институтима права Европске уније.
Студент стиче продубљено знање о институцијама ЕУ, пословном праву ЕУ, праву конкуренције
ЕУ и спољним односима ЕУ.
1) Настанак и циљеви Европске економске заједнице и Европске уније;

2) Уставни оквир дјеловања ЕУ;
3) Институционални оквир дјеловања ЕУ – органи ЕУ;
4) Извори права ЕУ;
5) Однос права ЕУ према унутрашњим правима држава чланица и појединцима;
6) Правне карактеристике унутрашњег тржишта;
7) Начело слободе промета робе;
8) Спољна трговинска политика ЕУ;
9) Начело слободе кретања лица;
10) Слобода предузетништва;
11) Начело слободе вршења услуга;
12) Начело слободе кретања капитала;
13) Право конкуренције;
14) Спољни односи ЕЗ и ЕУ.

1) Радован Д. Вукадиновић, Јелена Вукадиновић Марковић, Увод у институције и право

Европске уније, Крагујевац, 2016.
1) Радован Вукадиновић, Европска економска заједница, књига I – Институције, Нова, Београд,

1991;
2) Радован Вукадиновић, Како усклађивати домаће прописе са правом Европске уније,

Крагујевац, 2004;
3) Невенко Мисита, Основи права Евроспке уније, Сарајево, 2007;
4) Родољуб Етински и др, Основи праваЕвропске уније, Нови Сад, 2010;
5) P. Craig and De Burca, EU Law, Text, Cases, and Materials, Oxford, 2011;
6)K. Lenaerts and P.Van Nuffel, European Union Law, Sweet & Maxwell, London, 2011.
-
Име и презиме наставника који је припремио податке: Академик проф. др Радован
Вукадиновић
Студијски
програм(и):
Назив предмета Увод у европско међународно приватно и процесно право
Проф. Др Валерија Шаула, одговорни наставник
Наставници По позиву: проф. др Маја Станивуковић (УНС); проф. Др Владимир Павић

(УБГ); проф. Др Маја Костић-Мандић (УЦГ); др Угљеша Грушић (УК); проф. др
Златан Мешкић (УНЗЕ); проф. Др Анита Дураковић (УНМО) и др.
Нема
Циљеви изучaвања предмета:
Упознавање са наставком, развојем и значајем савременог европског међународног приватног
права (МПП)у циљу разумијевања и рјешавања приватноправних ситуација са међународним
елементом. Изучавање материје универзалних и регионалних, првенственоевропских,
извора међународног приватногправа, са посебним освртом на новости у законодавству и
судској пракси Европског суда правде и Европског суда за људска права у релевантној материји
и подстицање интереса за даље истраживање у овој области.
Исходи учења (стечена знања):
Студенти ће бити обучени да примјењују стечена знања у судској, управној, нотарској,
адвокатској, арбитражној пракси, у рјешавању спорова са међународним елементом
из односа приватноправног карактера. Такође, студенти ће моћи да се сналазе у материји
међународних извора ове гране права,те да разумију случајеве из ове области у домаћој
и међународној судској пракси. Студенти ће битиоспособљени да самостално, критички
разматрају посматрану проблематику и самостално предузимају оригинална истраживања.
Програм предмета:
Увод у настанак и организацију Европске уније; Развој надлежности органа Европске уније у
материјиМеђународног приватног и процесног права; Примарно и секундарно право Европске
уније урелевантној материји (уговори и деликти, породично и насљедно право, надлежност и
поступак,признање страних одлука); Пракса Суда правде Европске уније-одабрани предмети
(Costav. ENEL, VanGendenLoos, ERTA, GarciaAvello, Krombach, Fernandez); Савјет Европе-
организација и надлежност;
Унификација правила међународног приватног и процесног права у Савјету Европе; Европски
судза људскаправа (заштита људских права и основних слобода пред Европским судом за
људска права),одабрана питања међународног приватног права у пракси Европског суда за
људска права(предмети З.Х. и Р.С. против Швајцарске, Силвестер против Аустрије, Караџић
против Хрватске, Шобота-Гајићпротив Босне и Херцеговине, Повсе против Аустрије, Авотинш
против Летоније); Рад на унификацијии постигнути резултати Хашке конференције за
међународно приватно право.
Методе наставе и савладавања градива:

Настава ће се одвијати кроз предавања, дискусију, анализу извора права, анализу судске
праксе, раду групама, вјежбе, семинарске радове, консултације и менторски рад.
а) Обавезна литература: В. Шаула, Основи међународног приватног права Републике Српске,
Бања Лука,
В. 2011; Ракић-Водинелић/Г. Кнежевић, Грађанско процесно право Европске уније, Београд,
1998.;
б) Шира литература: М. Костић-Мандић, Међународно приватно право, Подгорица, 2017.;
А. Дураковић, Међународно приватно право развода брака у Европској унији и
Босни и Херцеговини, Мостар, 2016.;
S. Lieble (ed.), GeneralprinciplesofEuropeanPrivateInternationalLaw, WaltersKluwer,
vol. 95, 2016; Г.
Кнежевић/В. Павић, Арбитража и АДР, Београд, 2009.; C. Jessel-Holst/H. Sikirić, V. Bouček,
D. Babić,Međunarodno privatno pravo, Zbirka odluka suda Evropske unije, Zagreb, 2014;
G. Van Calster, European
Private International Law, Hart Publishing, Oxford and Portland, 2013; Đ. Vuković/E. Kunštek,
Međunarodno građansko postupovno pravo, 2. izdanje, Zagreb, 2005;
в) Додатна литература: међународне конвенције, извори комунитарног права,
пракса Европског судаправде И Е и Европског суда за људска права у одабраним предметима.
Литература са других говорних подручја, у складу са интересом и према језичким
могућностимакандидата
Облици провјере знања и оцјењивањe:
Знање ће се провјеравати кроз писмене провјере, семинарски рад и активности у одвијању

појединихоблика наставе. Коначна оцјена ће бити збир постигнутих резултата, у складу са
одговарајућим одредбама универзитетских и факултетских правила студирања на IIIциклусу
студија.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Валерија Шаула

Студијски
програм(и):
Назив предмета МЕЂУНАРОДНО АРБИТРАЖНО ПРАВО
МАП ИЗБОРНИ III 5П 15
Академик проф. др Витомир Поповић, одг. наставник, академик проф. др

Радован Вукадиновић,академик проф. др Мирко Васиљевић,академик
проф. др Слободан Перовић, проф. др Александар Ћирић,проф. др Душанка
Ђурђев, проф др Јелена Перовић, проф. др Марко Рајчевић

институтима међународног арбитражног права.
Студент стиче продубљено знање о алтернативном и арбитражном начину рјешавања

међународних спорова.
1) Алтернативни начини рјешавања спорова; 2) Међународне трговинске арбитраже (појам и

значај); 3) Извори права замеђународну трговинску арбитражу, међународни извори
арбитражног права, хијерархија извора; 4) Врсте међународнетрговинске арбитраже; 5)
Арбитражни споразум; 6) Арбитражни поступак; 7) Арбитражна одлука (врсте, форма
исадржина); 8) Признање и извршење арбитражне одлуке; 9) Правна средства против
арбитражне одлуке.

1) Маја Станивуковић, Међународна арбитража, Београд, 2013.
2) Гашо Кнежевић, Владимир Павић, Арбитража и АДР, Београд, 2009.
3) Миодраг Трајковић, Међународно арбитражно право, Београд, 2000.
1)Витомир Г. Поповић, Радован Д. Вукадиновић, Међународно пословно право, општи део,

2) Витомир Г. Поповић, Арбитража за област Брчко, спор или фарса стољећа, Бања Лука, 2018.
2) Радован Д. Вукадиновић, Међународно пословно право, Крагујевац, 2012.
3) Јелена Перовић, Уговор о међународној трговинској арбитражи, Београд, 2002.
4) Александар Јакшић, Међународна трговинска арбитража, Београд, 2003.
5) Гашо Кнежевић, Међународна трговинска арбитража, Београд, 1999.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Академик проф. др Витомир Поповић
Студијски
програм(и):
Назив предмета МЕЂУНАРОДНО ПРАВО ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ
МИС ИЗБОРНИ III 5П 15
Доц. др Свјетлана Ивановић, одг. наставник, проф. др Слободан Марковић,

проф. др Душан Поповић

институтима међународног права интелектуалне својине.
Студенти ће стећи знања неопходна за примјену међународних прописа из области ауторског и

сродних права, патентногправа, права жига и права заштите ознака географског поријекла,
њихову критичку анализу и сагледавање њиховог даљегразвоја у савременом свијету.
Међународноауторско и сроднаправа
1) Бернска конвенција о заштити књижевних и умјетничких дјела

2) Конвенција о заштити умјетника извођача, произвођача фонограма и органиѕација за
радиодифузију (Римска конвенција)
3) Универзална (Свјетска) конвенција о ауторском праву
4) Уговор о ауторском праву
5) Уговор о интерпретацијама и фонограмима
Међународно право индустријске својине
1) Париска конвенција за заштиту индустријске својине

2) Конвенција о издавању европских патената
3) Уговор о сарадњи у области патената
4) Мадридски аранжман о међународној регистрацији жигова
5) Уредба о жигу ЕУ
6) Уредба о дизајну ЕУ
7) Уредбе о унитарном патенту
8) Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПС)

1) Слободан Марковић, Душан Поповић, Право интелектуалне својине, Београд, 2017;
2) Весна Бесаровић, Благота Жарковић, Интелектуална својина, Књига друга: међународни

уговори, Београд, 1999.
3) Carlos M. Corea, Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights – A Commentary on the
TRIPS Agreement, OxfordUniversity Press, Oxford, 2007.
1) Daniel CK Chow, Edward Lee, International Intellectual Property: Problems, Cases and Materials,
West, 2012.
2) Paul Goldstein, Bernt Hugenholtz, International Copyright, Oxford University Press, Oxford, 2010.
3) Tobias Cohen Jehoram et al., European Trademark Law, WolterKluwer, 2010.
4) Michel M. Walter, Silke von Lewinski, European Copyright Law - A Commentary, Oxford University
Press, 2010;
5) Весна Бесаровић, Интелектуалнасвојина, Београд, 2011;
6) Душан Поповић, Имена интернет домена и правоинтелектуалне сеојине, Београд, 2005;

7) Јелена Ћеранић, Унитарни патент, Београд, 2015.
8) Владимир Тодоровић, Интелектуална и друга добра, књига 7, том I,Београд, 2000.
9)Слободан Марковић, “Global administrative crisis of the patent system”, Annals o f the Belgrade
Law Faculty 2007;
Име и презиме наставника који је припремио податке: Доц. др Свјетлана Ивановић

МОДУЛ КРИВИЧНО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета Кривично право- општи дио

Изборни други 5П 15
Наставници Проф. др Иванка Марковић
Изучавањем овог предмета студенти треба да стекну продубљена знања о општим

институтима кривичног права, теоријским разматрањима појединих института и упоредно
правним рјешењима
Након изучавања овог наставног предмета студенти ће бити оспособљени за тумачење и

примјену норми кривичног законодавства.
Појам, функције и карактеристике кривичног права, Појам кривичног законодавства,

Извори кривичног права, Тумачење кривичног закона, Важење кривичног закона,
Основна начела кривичног права, Општи појам кривичног дјела, Биће и елементи бића
кривичног дјела, Врсте кривичних дјела, Основи искључења противправности, Вријеме и
мјесто извршења кривичног дјела, Стадијуми остварења кривичног дјела, Стицај
кривичних дјела, Кривична одговорност, Урачунљивост- Неурачунљивост, Умишљај,
Нехат, Стварна заблуда, Правна заблуда,Одговорност за кривична дјела квалификована
тежом посљедицом, Саучесништво – појам, врсте и правна природа, Облици
саучесништва, Кривична одговорност саучесника, Крвичне санкције, Казне,
Одмјеравање казне, Алтернативне мјере, Мјере безбједности, Одузимање имовинске
користи, Правне посљедице осуде, Рехабилитација, Казнена евиденција, Застарјелост,
Амнестија, Помиловање, Одговорност правних лица за кривична дјела.
Наведени институти се изучавају са аспекта националног законодавства, али и
примјеном упоредно правног метода
Предавања и вјежбе, семинарски радови, рјешавање задатка у групи и индивидуално,

континуирана провјера знања, консултације.
М. Бабић, И. Марковић: Кривично право, општи дио, пето издање, Правни факултет у
Бањој Луци, Бања Лука, 2015,
М. Бабић и остали: Коментари Кривичних/казнених закона у Бсони и Херцеговини, Књига
I, 2005.
З. Стојановић; Кривично право, општи део, деветнаесто издање, Правна књига, Београд,
2012
Коментар кривичних закона СР Србије, САП Косова и САП Војводине, Савремена
администрација, Београд, 1986.
Кривични законик Републике Српске, „Службени гласник РС“, број 64 од 10.07.2017.

године
Кривични закон Босне и Херцеговине, „Службени гласник БиХ“, број 3/2003, 32/2003,
37/2003, 54/2004, 61/2004, 30/2005, 53/2006, 55/2006, 8/2010, 47/2014, 22/2015, 40/2015.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Иванка Марковић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Кривично право- посебни дио

Изборни други 5П 15
Наставници Проф. др Иванка Марковић
Испит се полаже након положеног

Кривично право општи дио испита из наставног предмета
Кривично право општи дио
Изучавањем овог предмета студенти ће детаљно упознати са посебним дијелом кривичног

законодавства у БиХ
Након изучавања овог наставног предмета студенти ће бити оспособљени за самосталну

примјену норми кривичног законодавства.
КД против живота и тијела, КД против слобода и права грађана, КД против полног

интегритета, КД сексуалног злостављања и искориштавања дјетета, КД против брака и
породице, КД против здравља људи, КД против права по основу рада, , КД против
изборних права, КД против имовине, КД против привреде и платног промета, КД против
уставног уређења и безбједности РС, КД тероризма, КД против органа РС, КД против
службене дужности, КД против правосуђа, КД против правног саобраћаја, КД против
јавног реда и мира, КД против животне средине, КД против опште сигурности људи и
имовине, КД против безбједности јавног саобраћаја, КД против безбједности
компјутерских података, КД против човјечности и вриједности заштићених
међународним правом.
Предавања и вјежбе, семинарски радови, рјешавање задатка у групи и индивидуално,

континуирана провјера знања, консултације.
М. Бабић, И. Марковић: Кривично право, посебни дио, Правни факултет у Бањој Луци,
Бања Лука, 2017
М. Бабић и остали: Коментари Кривичних/казнених закона у БиХ, Сарајево, 2005.
,З. Стојановић: Коментар Кривичног законика, четврто издање, Службени гласник,
Београд, 2012.
Кривични законик Републике Српске, „Службени гласник РС“, број 64 од 10.07.2017.

године
Кривични закон Босне и Херцеговине, „Службени гласник БиХ“, број 3/2003, 32/2003,
37/2003, 54/2004, 61/2004, 30/2005, 53/2006, 55/2006, 8/2010, 47/2014, 22/2015, 40/2015.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Иванка Марковић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Малољетничко кривично право
изборни други 5П 15
Наставници Проф. др Иванка Марковић, проф. др Саша Кнежевић
Циљ изучавања овог предмета јесте да се студенти упознају са специфичним положајем

малољетних извршилаца кривичних дјела, како у области материјалног, тако и у области
процесног и извршног кривичног права.
У оквиру овог предмета студент стиче проширена знања из области материјалног,

процесног и извршног кривичног права која се тичу малољетних учинилаца кривичних
дјела и заштите дјеце – жртава кривичних дјела у законодавству Босне и Херцеговине и
земаља у
1. Појам, систем и извори малољетничког кривичног права, 2. Карактеристике

малољетничког кривичног права, 3. Историјски развој малољетничког кривичног
права
4. Кривичноправни статус малољетника, 5. Кривичне санкције за малољетне
учиниоца кривичних дјела, 6. Кривични поступак према малољетницима, 7.
Извршење санкција за малољетне учиниоце кривичних дјела, 8. Кривичноправна
заштита дјеце и малољетника
Предавања, консултације, практични прикази занимљивих случајева из судске праксе
судова на територији Босне и Херцеговине.
Обрада самосталних семинарских радова студената.
Бабић, М, Марковић, И., Кривично право – општи дио, Бања Лука, 2015.
Кнежевић, Саша, Малолетничко кривично право, Ниш, 2010.
Закон о заштити и поступању са дјецом и малољетницима у кривичном поступку
Републике Српске, „Службени гласник Републике Српске“, бр. 13/10, 61/13.
Шкулић, Милан, Малолетници као жртве и као учиниоци кривичних дела, Београд,
2003.
Име и презиме наставника који је припремио податке:проф. др Иванка Марковић

Tрећи циклус (докторске академске студије)
Студијски
програм(и):
Назив предмета Кривично процесно право – општи дио

Изборни Трећи 5П 15
Наставници Академик проф. др Миодраг Симовић, доц. др Милијана Буха
Изучавањем овог предмета студенти се упознају са основним појмовима и институтима

кривичног процесног права, што је од фундаменталног значаја.
Знања и вјештине у примјени кривично процесних института.
Појам кривичног поступка и предмет, извори кривичног процесног права, временско

важење кривичног процесног права, процесни субјекти, процесна способност странака у
кривичном поступку, споредни процесни субјекти, процесне радње, начела кривичног
потупка која се односе на субјекте и форму процесних радњи, вријеме процесних радњи,
радње доказивања, неправилне процесне радње, радње процесне принуде, радње
одлучивања, врсте одлука у кривичном поступку, однос оптужбе и пресуде у кривичном
поступку.
Студенти докторских студија изучавају продубљено институте кривичног процесног
права Босне и Херцеговине.
Предавања и вјежбе. Учење и самостална израда практичних и испитних задатака.

Консултације.
Миодраг Симовић, Кривично процесно право – општи дио, Правни факултет, Бихаћ,
2009;
Миодраг Симовић, Кривично процесно право – посебни дио, Правни факултет, Источно
Сарајево, 2011;
М. Симовић, Практични коментар Закона о кривичном поступку Републике Српске, Бања
Лука, 2005;
Миодраг Симовић, Практикум за кривично процесно право, Правни факултет, Бања Лука,
2007.
Допунска литература:Милан Шкулић, Кривично процесно право, Правни факултет
Универзитета у Београду, 2012., Тихомир Васиљевић, Систем кривичног процесног
права СФРЈ, Савремена администрација Београд, 1981. Саша Кнежевић, Основна начела
кривичног процесног права, Ниш, 2012.
Име и презиме наставника који је припремио податке:доц. др Милијана Буха

Tрећи циклус (докторске академске студије)
Студијски
програм(и):
Назив предмета Кривично процесно право –посебни дио

Наставници Академик проф. др Миодраг Симовић, доц. др Милијана Буха
Претходно изучавање предмета кривично процесно

право – општи дио
Изучавањем овог предмета студенти се упознају са основним појмовима и институтима

кривичног процесног права, што је од фундаменталног значаја.
Знања и вјештине у примјени кривично процесних института.
Ток кривичног постука, пријављивање извршења кривичног дјела, претходни поступак

истрага и испитивање оптужнице, главни поступ, доношење одлуке и врсте одлука у
кривичном поступку. Правни љекови, редовни, вандредни правни љекови, правоснажност
и извршност. Посебни кривични поступци (судска опомена, поступак према
малољетницима, против правних лица, казнени налог) и посебни некривични поступци
(рехабилитација, престанак мјера безбједности, правних посљедица осуде, поступак за
накнаду штете), те међународна кривично правна помоћ. (обрадиће се обрасци кривичне
пријаве, наредби, рјешења, тужбе, пресуде, тј аката који се доносе у току кривичног
поступка), анализа актуелне судске праксе БиХ и земаља у окружењу.
Предавања и вјежбе. Учење и самостална израда практичних и испитних задатака.

Консултације.
Миодраг Симовић, Кривично процесно право – општи дио, Правни факултет, Бихаћ,
2009;
Миодраг Симовић, Кривично процесно право – посебни дио, Правни факултет, Источно
Сарајево, 2011;
М. Симовић, Практични коментар Закона о кривичном поступку Републике Српске, Бања
Лука, 2005;
Миодраг Симовић, Практикум за кривично процесно право, Правни факултет, Бања Лука,
2007.
Допунска литература: Милан Шкулић, Коментар Законика о кривичном поступкпку,
Правни Факултет Универзитета у Београду, Службени гласник, 2011., Горан Илић,
Границе преиспитивања првостепене кривичне пресуде, Службени гласник, Београд, 2004.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Међународно кривично право

Наставници Проф. др Станко Бејатовић, доц. др Милијана Буха
Изучавањем овог предмета студенти треба да стекну основна знања о општим

институтима међународног кривичног права, појединим међународним кривичним
дјелима, међународном кривичном правосуђу и међународним полицијским
организацијама и међународном извршном кривичном праву.
Након изучавања наставног градива Међународног кривичног права студенти ће бити у

могућности да примјењују институте међународног кривичног права и да учествују у
раду међународних кривичних судова.
Појам и правна природа међународног кривичног права, Развој међународног кривичног

права, Перспективе и будућност међународног кривичног права, Извори међународног
кривичног права, Принципи међународног кривичног права (појам и врсте), Репресивна
власт државе, јурисдикција и надлежност, Принципи и правила важења међународног
кривичног права (временско и просторно важење), Општи дио међународног кривичног
права, Појам међународног кривичног дјела, Основи искључења међународног
кривичног дјела и кривичне одговорности, Установа имунитета у међународном
кривичном праву, Стадијуми у извршењу међународног кривичног дјела, Добровољни
одустанак, саучесништво и стицај у међународном кривичном праву (карактеристике и
специфичности), Кривична одговорност у међународном кривичном праву, Стварна и
правна заблуда. Командна одговорност у међународном кривичном праву, Командна
одговорност у Статуту МКС, Командна одговорност у КЗБиХ, Кривичне санкције у
међународном кривичном праву, Одмјеравање казне, Казне према Статуту МКС,
Посебни дио међународног кривичног права, Основне карактеристике посебног дијела
међународног кривичног права, Појам међународног кривичног дјела, Међународна
кривична дјела у Статуту МКС (Геноциг, злочин против човјечности, ратни злочини и
злочин агресије), Установа незастаривости међународних кривичних дјела,.
Међународно кривично правосуђе, Појава и развој, Међународни војни суд у Нирнбергу
и Токију, Међународни ад хоц судови за бившу Југославија и Руанду, Стални
међународни кривични суд, Међународна кривично-правна помоћ, Облици међународне
кривично-правне помоћи, Појам и претпоставке екстрадиције, Основни принципи у
примјени екстрадиције, Екстрадиција у нашем кривичном праву, Мала међународна
кривичноправна помоћ, Налог за хапшење, Уступање и преузимање кривичног гоњења,
Извршење страних кривичних пресуда, Поступак признавања страних кривичних
пресуда (егзекватура), Трансфер осуђених лица, Појам и врсте азила.
Предавања, вјежбе, семинарски радови, консултације, рјешавање постављених проблема

у групи и индивидуално.
Станко Бејатовић, Међународно кривично право, Правни факултет, Крагујевац, 2015.

Милош Бабић, Међународно кривично право, Правни факултет Универзитета у Бањој
Луци, Бања Лука 2011.
Допунска литература: Милан Шкулић, Међународни кривични суд – надлежност и
поступак, Досије, Београд, 2005.
Антонио Касезе, Међународно кривично право, Београд, 2005.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Кривично извршно право

Изборни трећи 5П 15
Наставници Проф. др Иванка Марковић, проф. др Миомира Костић
Упознавање студената са системом извршења кривичних санкција у законодавству Босне

и Херцеговине
Студент стиче знања о правима и обавезама осуђених лица за вријеме издржавања казне
затвора, правима и обавезама радника у казненопоправним установама, начину
извршења мјере безбједности, васпитних мјера, притвора као мјере обезбјеђења
присуства окривљеног у кривичном поступку, као и многа друга знања која му
омогућавају потпуније разумијевање система извршења кривичних санкција.
1. Појам и предмет 2.Настанак казне затвора и пенитенцијарних установа, 3. Системи

извршења казне затвора 4. Третман осуђених лица 5. Права и обавезе затвореника
6. Дисциплински прекршаји и санкције за затворенике 7. Извршење осталих
кривичних санкција 8. Релевантни међународни документи, 9. Упоредно
законодавство
Предавања, вјежбе, консултације, дискусија у оквиру семинарске групе, израда

семинарских радова.
Костић, М, Константиновић Вилић, С., Пенологија, Ниш 2011.

Збирка прописа из области извршења кривичних санкција, Република Српска,
Министарство правде, Бања Лука 2011.
Соковић С.: Извршење кривичних санкција, Крагујевац, 2003.
Игњатовић Ђ., Право извршења кривичнихсанкција (4.издање), Београд, 2010.

Костић Миомира, Константиновић Вилић, Слободанка, Систем извршења кривичних
санкција и пенални третман у Србији, Ниш 2013.
Име и презиме наставника који је припремио податке:проф. др Иванка Марковић

МОДУЛ ПОСЛОВНО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета Компанијско право
Наставници Проф. др Марко Рајчевић, проф. др Зоран Васиљевић, проф. др Вук Радовић
Изучавањем овог предмета студенти докторских студија требају да продубе сазнања о основним
карактеристикама статуса привредних субјеката, њиховом разграничењу и специфичностима.
Студент продубљује стечено знање о статусним питањима привредних субјеката, као што су
оснивање, организација, разлике између појединих облика организовања, трансформација,
повезивање и престанак, које може примјенити у пракси, а омогућује му се и даље научно
усавршавање.
1) Појам и предмет компанијског права, однос према сродним гранама права, историјат, извори
права.
2) Привредни субјекти- предузетници и колективни привредни субјекти (опште карактеристике-

појам, врсте, конститутивни елементи, правни субјективитет, имовина).
3) Заједничка обиљежја привредних субјеката- системи оснивања, пословно име, сједиште,

дјелатност, регистар, одговорност за обавезе, однос према трећим лицима (заступници и
пуномоћници).
4) Заједнички институти привредних душтава (дужности према друштву, привредна друштва и

тужбе, информисање чланова); Ортачко друштво (опште карактеристике, интерни и екстерни
односи између друштва и ортака, иступање ортака и престанак друштва).
5) Командитно друштво (опште карактеристике, интерни и екстерни односи, престанак друштва и

статуса члана); Командитно друштво на акције; Тајно друштво; Фактичко и de facto друштво;
Друштво са ограниченом одговорношћу (опште карактеристике, оснивање, обавезе чланова,
основни капитал, статусна и имовинска права чланова, спорови између чланова).
6) Друштво са ограниченом одговорношћу ( органи, престанак својства члана и престанак

друштва); Акционарско друштво (опште карактеристике, конститутивни акти, улог, врсте- отворено
и затворено а.д.).
7) Акције и друге хартије од вриједности (емитовање серијских хартија од вриједности, акције,

обвезнице, варанти и друге серијске хартије од вриједности, финансијски
деривати);Реорганизација капитала (повећањем, смањењем, стицањем сопствених акција) и
акција а.д.-а.
8) Акционари- статусна и имовинска права, права мањинских акционара.
9) Органи а.д.- скупштина, системи управљања.
10) Функције надзора у а.д. (унутрашњи и спољни надзор); Престанак а.д.-а;Заштита инвеститора
код а.д. (извјештавање отворених друштава, insider trading/ dealing); Преузимање отвореног а.д.-а.
11) Специјализована а.д. – банке, берзе, инвестициона друштва, централни регистар (хартија од
вриједности).
12) Специјализоване организације и привредна друштва- Централна банка БиХ, Комисија за

хартије од вриједности, друштва за управљање инвестиционим фондовима, инвестициони
фондови, друштва за осигурање, задруге; Јавна предузећа.
13) Промјена правне форме привредног друштва; Повезивање привредних друштава (путем
капитал учешћа и/или уговора, остале форме повезивања друштава уговором са статусним
елементима).
14) Структурна повезивања- статусне промјене; Привредне асоцијације (привредне коморе,

задружни савези); Привредна друштва на нивоу ЕУ (Европска компанија, Европска економска
интересна групација, Европска задруга).
15) Престанак привредног друштва (терминологија, ликвидација, реорганизација- алтернатива

стечају, стечај).
предавања, семинарски радови.
1)Васиљевић, Мирко, Компанијско право, Београд, 2015.
2) Вук Радовић, Стечајно право (књига I), Београд, 2017.
3) Мирко Васиљевић, Корпоративно управљање (изабране теме), Београд, 2013.
4) Јакша Барбић, Право друштава- друштва капитала (свезак I, дионичко друштво), Загреб, 2013.
5) По један извор из домаћег и страног говорног подручја са списка додатне литературе.
1) Јакша Барбић, Право друштава- опћи дио, Загреб, 2008.
2) Јакша Барбић, Право друштава- друштва особа, Загреб, 2002.
3) Јакша Барбић, Право друштава- друштва капитала (свезак II, друштво с ограниченом
одговорношћу...), Загреб, 2013.
4) М. Васиљевић/ В. Радовић/ Т. Јевремовић Петровић, Компанијско право Европске уније,

5) Дијана Марковић-Бајаловић, Право привредних друштава, Источно Сарајево, 2011.
6) Мирко Васиљевић, Водич за читање Закона о привредним друштвима, Београд, 2004.
7) Мирко Васиљевић, Корпоративно управљање (правни аспекти), Београд, 2007.
8) Ш. Ивањко/ М. Коцбек, Корпорацијско право, Марибор, 2003.
9) Вук Радовић, Стечајно право (књига II), Београд, 2017.

10) Вук Радовић, Накнада члановима управе акционарског друштва, Београд, 2011.
12) Татјана Јевремовић Петровић, Групе привредних друштава, Београд, 2014.
13) Михајло Велимировић, Стечајно право, Нови Сад, 2004.
14) Милена Јовановић Zattila/ Владимир Чоловић, Стечајно право, Београд, 2007.
15) М. Велимировић/ В. Чоловић/ С. Спасић/ Н. Милијевић, Актуелна питања стечајног права,

Бања Лука, 2008.
16) Paul L. Davies, Gower and Davies Principles of Modern Company Law, London, 2008.
17) D. French/ S. Mayson/ C. Ryan, Company Law, Oxford, 2014.
18) J. Birds et al., Boyle and Birds Company Law, London, 2007.
19) Geoffrey Morse, Charlesworth and Morse: Company Law, London, 1991.
20) Geoffrey Morse, Partnership Law, Oxford, 2001.
21) Robert Pennington, Company Law, London, 1995.
22) M. Cozian/ A. Viandier/ F. Deboissy, Droit de societies, Paris, 2006.
23) M. Juglart/ B. Ippolito, Les societes commerciales, Paris, 1999.
24) R. Rodiere, Droit Commercial, Paris, 1980.
25) J. H. Farrar, Company Law, London-Edinburgh, 1988.
26) M. Cozian/ A. Viander/ F. Deboissy, Droit des societies, Paris, 2006.
27) Uwe Hüffer, Aktiengesetz, München, 2010.
28) Götz Hueck/ Christine Windbichler, Gesellschaftsrecht, München, 2008.
Семинарски рад, усмено полагање испита.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Економско право
Проф. др Марко Рајчевић, проф. др Зоран Васиљевић, проф. др Татјана
Јованић
Продубљивање знања студената елементима јавног правa и јавне (регулаторне политике),

регулаторним приступима и инструментима који се користе у нормирању и контроли цјелине
тржишног механизма и појединих сектора привреде, као и анализом улоге савремене државе у
регулисању привреде. Разматрање промене улоге државе у привреди, правног оквира тржишне
привреде и улоге јавне управе у усмјеравању и контроли понашања на тржишту.
Студенти ће бити оспособљени разумију и критички разматрају тржишну структуру,

специфичности тржишних функција и природу регулаторног процеса и улоге државе у њему.
Студенти ће бити оспособљени да разумију сам појам и облике регулације, као и облике
обављања привредних дјелатности и контроле тржишта, нарочито у домену услуга од општег
економског интереса. Поред тога, студенти ће продубити своја знања о регулативи заштите
потрошача и заштите животне средине. С обзиром на значај управних уговора за област јавног
сектора привреде, посебно ће се истраживати област јавних набавки.
1) Увод: Држава, јавна управа и привреда; Промјене улоге државе и развој Економског као Јавног
привредног права;Улога државе у савременим тржишним привредама; Извори јавног привредног
права.
2) Држава, тржиште и тржишне слободе: Уставни основи; Основне тржишне слободе; Основне
слободе Унутрашњег тржишта ЕУ; Привреда и јавни поредак; Појам и карактеристике тржишта;
3. Јавно привредно право и регулација: Појам регулације; Елементи јавних политика регулације
тржишта; Извори и облици регулације тржишта.
4. Привредне дјелатности и контрола тржишта: Појам и облици привредних дјелатности; Услови за

обављање привредних дјелатности; Правни оквири трговине; Контрола приступа тржишту;
Контрола структуре тржишта; Мјере заштите тржишта; Надзор над тржиштем као облик управног
надзора.
5. Инструменти заштите потрошача и заштите животне средине.
6. Право као инструмент економске политике: Институционални оквир; Основни циљеви и правни
оквир
а) антимонополске политике и политике цијена,
б) девизне и спољнотрговинске политике;
в) монетарне и фискалне политике,
г) контроле финансијског система,
д)структурне и развојне политике.
7. Држава и јавни сектор привреде: Појам и основи пословања јавног сектора; Режим дјелатности
од општег економског интереса; Либерализација јавног сектора привреде; Организациони облици
у јавном сектору привреде.
8. Дозвољена ограничења конкуренције и државна помоћ јавном сектору привреде.
9. Основе права о јавним набавкама.

А) Обавезна литература:
1) С. Табороши, Т. Јованић, Економско право, Београд, 2010.
2) Татјана Јованић, Процес регулације, Београд, 2014.
3) Миодраг Мићовић, Заштита права потрошача, Крагујевац, 2009.
4) По један извор из додатне литературе са домаћег и страног говорног подручја;
5) Важећи закони из предметне материје.
Б) Додатна литература:
1) Стеван Илић (ур.), Контрола државне помоћи у Србији и Европској унији – Тематски зборник
радова, Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво и информисаре, 2011.
3) Стеван Шогоров, Монополистички споразуми у југословенском праву, Београд, 1989.
4) Дијана Марковић-Бајаловић, Тржишна моћ предузећа и антимонополско право, Београд, 1998.
5 Борис Беговић/ Бошко Мијатовић, Нова антимонополска политика, Београд 2003.
6)V. ButoracMalnar/J. Pecotić Kaufman/S. Petrović, Pravotržišnognatjecanja, Zagreb, 2013.
7) Врлета Круљ, Правни режим и облици концентрација у привреди, Београд, 1978.
8) Дабић/ Ненадић/ Ђурић, Јавне набавке у упоредном законодавству, Београд, 2003.
9) Јелена Вилус, Правна заштита потрошача 1, Београд, 1996.
10) Предраг Цветковић, Право јавно-приватних партнерстава, Ниш, 2015.
10) Andreas F. Lowenfeld, International Economic Law (International Economic Law Series) 2nd Edition,
ОxwordUniversity Press, 2008.
11) B. Morgan/ K. Yeung, An Introduction to Law and Regulation, CambridgeUniversity Press, 2007.
12) A. Ogus, Regulation – Legal Form and Economic Theory, Oxford, 1994.
13) A. Jones / B. Sufrin, EC competition law, Oxford, 2001.
14) Van Bael, Bellis, Competition Law of the European Community – 5th Edition, Kluwer Law
International, 2009.
15) M. Gal, Competition Policy for Small Market Economies, HarvardUniversity Press, 2003;
16) S. Bishop/ M. Walker, The Economics of EC Competition Law (Aplication and Measurement), London
1999.
17) M. Rock, Mergers and Acquisitions, New York, 1987.
18) Ross Cranston, Consumers and the Law, Weidenfeld & Nicolson, 1984.
19) A. Jacquemin/ G. Schrans, Le droit economique, Paris, 1982.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Зоран Васиљевић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Саобраћајно право
Проф. др Марко Рајчевић, проф. др Мирјана Радовић; доц. др Светислав
Јанковић
Изучавање имовинских питања саобраћајног права и услова за обављање дјелатности превоза,

као и специфичности свих грана саобраћаја .
Изучавањем овог предмета студент проширује знања из области саобраћајног права, као посебне
области пословног права. Продубљују се знања о имовинским питањима свих грана саобраћаја,
али стичу и одређена знања из јавноправне области, везана за организацију саобраћаја и услове
за бављење дјелатношћу превоза.
1) Саобраћај (појам, врсте и особине); Саобраћајно право (појам, предмет, начела, извори)
2) Јавно саобраћајно право (организација саобраћаја, царине у саобраћају, надлежност
судова)
3) Шпедиција; Уговори о превозу (опште карактеристике, правна природа, врсте)
4) Уговор о превозу ствари (права и обавезе уговорних страна)
5) Одговорност превозиоца ствари
6) Уговор о превозу путника (права и обавезе, одговорност)
7) Уговор о превозу пртљага; превоз опасне робе
8) Превоз са више превозилаца (сложени, збирни, превоз путем стварног превозиоца, двојни,
узастопни и мјешовити превоз)
9) Поморски саобраћај (брод, стварна права на броду, уговори о искоришћавању бродова)
10) Уговори о превозу ствари бродом
11) Уговор о превозу путника и пртљага морем и унутрашњим пловним путевима; Уговор о
тегљењу; Уговор о поморској агенцији; Хаварије
12) Жељезнички саобраћај (правни режим и уговори о превозу ствари, путника и пртљага)
13) Друмски саобраћај (правни режим и уговори о превозу робе, путника и пртљага)
14) Ваздушни саобраћај (основне карактеристике, извори права, појам и врсте међународног
ваздушног транспорта)
15) Уговори о ваздушном превозу робе, путника и пртљага; Транспортно осигурање.
1) Небојша Јовановић, Саобраћајно право, Београд, 2017.

2) Миодраг Трајковић/ Славко Царић/ Ивица Јанковец/ Душанка Ђурђев, Саобраћајно право,
Нови Сад, 2006.
3) Борислав Ивошевић, Транспортно осигурање, Београд, 2009.
4) По један извор из допунске литературе са домаћег и страног говорног подручја.
Допунска литература:
1) Зоран Арсић, Комбиновани превоз робе, Београд, 1985.,

2) Зоран Арсић, Транспортни терминали- правни аспекти, Београд, 1987.
3) Мирко Васиљевић, Одговорност железнице у домаћем и међународном превозу робе,
Београд, 1987.,
4) Иво Грабовац, Пловидбено право Републике Хрватске, Сплит, 2003.,
5) Бранко Јакаша, Копнено и зрачно саобраћајно право, Загреб, 1969.,
6) Бранко Јакаша, Уџбеник пловидбеног права, Загреб, 1983.,
7) Миодраг Трајковић, Поморско право, Београд, 2004.,
8) Миодраг Трајковић, Међународно ваздухопловно право, Београд, 1999.,
9) Миодраг Трајковић etal., Саобраћајно право, Београд, 1979.
10) Славко Царић, Међународни транспорт робе, Нови Сад, 1972.
11) Гавро Бадовинац, Уговори о искориштавању поморских бродова, Загреб, 1970.
12) Борислав Ивошевић, Одговорност поморског бродара, Београд, 1974.
13) Борислав Ивошевић, Саобраћајно право, Београд, 2005.
14) Ивица Јанковец, Поморске хаварије, Београд, 1965.
15) Jürgen Abraham, Das Seerecht, Berlin, 1965.
16) Julius Gierke, Handelsrecht und Schiffahrtsrecht, Berlin, 1958.
17) Heinz Prussmann, Seehandelsrecht, München, 1968.
18) M. A. Chlorely/ O. C. Giles, Shipping Law, London, 1970.
19) Ralph De Wit, Multimodal Transport, London, 1995.
20) Rosa Graves, EC Transport Law, London, 2000.
21) Christopher Hill, Maritime Law, London, 1998.
22) Hardy Ivamy, Carriage of Goods by Sea, London, 1972.
23) Boris Kozolchyk/ Gary Doyle/ Martin Amaya, Transportation Law and Practice in North America,
Tuscon, 1996.
24) Marian Hoeks, Multimodal transport Law, Alphen, 2010.
25) Cecille Legros, Transport Law in France, Alphen, 2012.
26) Michel Alter, Droit des transports, Paris, 1996.
27) Rene Rodiere, Droit maritime, Paris, 1969.
28) Rene Rodiere/ Barthelemy Mercadal, Droit des transports terrestres et airien, Paris, 1995.
29) Barthelemy Mercadal, Transport Law of France, Hague, 2000.
30) Hu Zhengliang, Transport Law of China, Hague, 2003.
Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Зоран Васиљевић

Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВО ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ПОТРАЖИВАЊА

Универзитета у Бањој Луци; Проф. др Дарко Радић, ванредни професор на
Наставници Правном факултету Универзитета у Бањој Луци;доц. др Ненад Тешић, доцент
на Правном факултету Универзитета у Београду; проф. др Анита Петровић,
ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Тузли.
Изучавањем овог предмета студенти III циклуса студија стичу додатна знањао стварноправним и
личноправним средствима обезбјеђења потраживања.
Циљ овог предмета је нарочито упознавање студената са стварноправним средствима обезбјеђења,

а посебно хипотеком, као најзначајнијим средством обезбјеђења потраживања у нашем правном
систему.
Изучавањем овог предмета студенти треба да усвоје одређени ниво знања и вјештина који ће им
омогућити самосталну критичку анализу појединих средстава обезбјеђења потраживања чиме ће
допринијети унапређењу правне науке, легислативе и јудикатуре у овој области.
Увод (појам, функције, врсте и начела заложног права); Стварноправна средства обезбјеђења (залагање
непокретности, покретних ствари и права); Хипотека; Регистрована залога; Ручна залога; Право задржавања
-ретенција; Залагање потраживања; Личноправна средства обезбјеђења потраживања; Јемство; Банкарска
гаранција; Мјеница;Друга личноправна средства обезбјеђења потраживања;
Предавања – интерактивна настава, вјежбе – анализа судске праксе, симулацијаслучаја ,

консултације, израда семинарских радова и самостално учење.
Основна литература: Хибер, Драгор и Живковић, Милош, Обезбеђење и учвршћење

потраживања, Београд, 2015.; Бабић, Илија и др., Коментар Закона о стварним правима
Републике Српске, Сарајево, 2011.; Перовић, Слободан (гл. редактор), Коментар закона о
Додатна литература: Марковић, Лазар, Хипотекарно право, Београд, 1911.; Лазић, Мирослав,
Права реалног обезбеђења, Ниш, 2009.; Тешић, Ненад, Регистрована залога, Београд, 2007.;
Медић, Душко, Ново стварно право Републике Српске, Бања Лука, 2018.; Медић, Душко,
Хипотека и остала средства обезбјеђења потраживања – стање и правци развоја, докторска
дисертација, Нови Сад, 2004.;Васиљевић, Зоран, Права и обавезе из уговора о кредиту, Бања Лука,
2015.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Трговинско право
Проф. др Марко Рајчевић, проф. др Зоран Васиљевић, проф. др Мирјана
Радовић, проф. др Владимир Марјански
Изучавањем овог предмета студенти докторских студија требају да продубе сазнања о основним
принципима трговинског права, са акцентом на специфичности уговора у привреди и робних и
новчаних хартија од вриједности које се издају појединачно.
Познавање општих правила уговора у привреди, као и најзначајнијих уговора појединачно

(схватање појма, предмета, садржине, права, обавеза и одговорности уговорних страна).
Познавање општих карактеристика хартија од вриједности, као и појединих њихових врста
(новчаних и робних, које се не издају серијски), те легитимационих папира.
1) Појам и предмет трговинског права, историјат, извори права.
2) Општа правила трговинских послова (појам трговца и трговинског посла, важније

специфичности уговора у привреди).
3) Уговор о продаји- опште карактеристике, предмет уговора, права и обавезе уговорних страна.
4) Уговор о продаји- одговорност уговорних страна, одговорност произвођача, прелаз ризика и

трошкова са продавца на купца.
5) Уговор о посредовању (опште карактеристике, права, обавезе и одговорност уговорних страна);

Уговор о трговинском заступању(опште карактеристике, права и обавезе уговорних страна,
посебни начини престанка уговора); Уговор о комисиону (опште карактеристике, врсте уговора,
права и обавезе уговорних страна).
6) Уговор о контроли (опште карактеристике, врсте уговора, права и обавезе уговорних страна,
одговорност вршиоца контроле), Уговор о ускладиштењу (опште карактеристике, права, обавезе и
одговорност уговорних страна);
7) Уговор о шпедицији (опште карактеристике, права и обавезе, уговорна одговорност, посебни

облици шпедиције);
8) Уговор о осигурању (опште карактеристике, осигурање имовине, осигурање лица, реосигурање)
9) Уговори о туристичким услугама (уговор о организовању путовања, посреднички уговор о

путовању, уговор о алотману).
10) Уговор о грађењу (опште карактеристике, права, обавезе, одговорност, посебне врсте уговора);
Уговор о трансферу технологије; Уговор о дугорочној производној кооперацији; уговор о
франшизингу.
11) Опште карактеристике и класификација хартија од вриједности.
12) Мјеница (појам, правна природа, врсте, мјенични елементи)
13) Мјеничне радње (радње обликовања мјенице, радње гаранције плаћања, радње реализације
мјеничних права, домицилирана мјеница, бланко мјеница, сопствена мјеница, неосновано
богаћење и застарјелост у мјеничном праву).
14) Чек (појам, значај, правна природа, врсте, елементи чека, чековне радње).
15) Робне хартије од вриједности (складишница, товарни лист, исправе комбинованог превоза
робе, коносман); Легитимационе исправе (легитимациони папири и знаци, полиса осигурања,
платне картице).

1) Мирко Васиљевић, Трговинско право, Београд, 2012.
2) Предраг Шулејић, Право осигурања, Београд, 2005.
3) Милан Бартош/ Зоран Антонијевић/ Владимир Јовановић, Мјенично и чековно право, Београд,
1974.
4) По један извор из додатне литературе са домаћег и страног говорног подручја.
5) Важећи закони из предметне материје.
1) Зоран Антонијевић, Привредно право, Београд, 1986.
2) Иван Букљаш/ Борис Визнер, Коментар Закона о обвезним односима, Загреб, 1979.
3) М. Васиљевић/ М. Рајчевић/ В. Поповић, Уговори у привреди, Бања Лука, 2002.
4) Владимир Капор/ Славко Царић, Уговори робног промета, Нови Сад, 2000.
5) Миловановић, Светислав, Савремене хартије од вредности (злоупотреба и правна заштита),

6) Михаило Велимировић, Пословно право, Подгорица, 2000.
7) Александар Голдштајн, Привредно уговорно право, Загреб, 1974.
8) Радомир Ђуровић, Међународно привредно право, Београд, 2004.
9) Радован Вукадиновић, Међународно пословно право, Крагујевац, 2012.
10) Ивица Јанковец, Привредно право, Београд, 1999.
11)Стефан Сушић, Туристичко право, Шибеник, 1985.
12) Божидар Павићевић, Меница и чек, Београд, 1989.
13) Славко Царић, Банкарски послови и хартије од вриједности, Београд, 1981.
14) Владимир Марјански, Уговор о осигурању, Нови Сад, 2007.

15) Сандра Фишер Шобот, Право међународне продаје, Нови Сад, 2014.
16) Марко Рајчевић, Правни аспекти посредовања, Бања Лука, 1995.
17) Иванка Спасић, Уговор о лизингу. Београд, 1990.
18) Миодраг Мићовић Трговачки обичаји, Крагујевац, 2000.
19) Robert Bradgate/ Fidelma White/ Steven Fennell, Commercial Law, London, 1994.
20) David Kelly/ Ann Holmes/ Ruth Hayward, Business law, Portland, 2002.
21) Ewan Macintyre, Business law, Harlow, UK, 2001.
22) Roger LeRoy Miller/ Gaylord Jentz, Business Law Today, Mason, Ohio, 2003.
23) G. Ripert/ R. Roblot, Traite elementaire de droit commercial I, Paris, 1986.
24) R. Roblot, Droit Commercial II, Paris, 1981.
25) R. Roblot, Les effets de commerce, Paris, 1975.
26) Ј. Hamel/ G. Lagarde/ A. Jauffret, Droit Commercial, Paris, 1980.
27) Scott Storach/ Ellis Jason, Business Law, Oxford, 2004.
28) Henry Cheeseman, Contemporary Business Law, New Yersey, 2000.
29) Ch. Gavalda, J. Stoufflet, Droit Commercial, Paris, 1978.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Банкарско и берзанско право
Наставници Проф. др Зоран Васиљевић, проф. др Мирјана Радовић
Изучавање статуса субјеката и послова новчаног промета и промета хартијама од вриједности.
Студент продубљује знање о статусу, организацији и функционисању финансијских организација,

које може да примјени у пракси радом у банкама, берзама, микрокредитним, штеднокредитним и
другим финансијским организацијама, као и управним организацијама које се баве надзором над
радом финансијских организација, судовима и слично. Такође, стиче се и теоријско знање о
статусним питањима и пословима банкарског и берзанског права које може послужити за даље
научно усавршавање.
1)Појам, предмет и историјски развој банака и банкарских послова;

2) Банке (појам, врсте, функција, оснивање и правила пословања, чланство у банци, имовински
односи у банци, органи банке)
3) Друге финансијске организације (микрокредитне организације, штеднокредитне организације);

Удружења банака и других финансијских организација; Банкарски клијенти; Надзор над
пословањем банака (Агенција за банкарство); Централна банка БиХ
4) Депозитни послови (уговор о новчаном депозиту, уговор о улогу на штедњу, уговор о

депоновању хартија од вриједности, уговор о сефу),
5) Уговор о кредиту (појам, врсте, правна природа, закључење, права и обавезе, престанак
уговора, посебни кредитни послови),
6) Есконтни посао; Уговор о форфетирању; Уговор о факторингу; Уговор о текућем рачуну;
7) Банкарски емисиони посао (појам, модалитети, правна природа, правни односи између банке и
емитента); Банкарска дознака;
8) Документарни инкасо; Документарни акредитив;
9) Банкарска гаранција; Банкарско јемство и други инструменти обезбјеђења плаћања; Мјенично и

чековно право;
10) Појам, предмет и историјски развој берзанског права; Појам, врсте и историјски развој берзи;
11) Берза (правни положај, оснивање, органи, запослени, чланови, тржишта, пословање,
престанак, одговорност за обавезе); Брокерско-дилерско друштво (трговац);
12) Посебни учесници у трговини хартијама од вриједности (емитент, инвеститор, кастоди банка,
Централни регистар хартија од вриједности), Надзор над учесницима трговине (Комисија за
хартије од вриједности);
13) Берзански посао (појам, врсте, уговорници, закључење, битни састојци, обезбјеђење
потраживања у берзанској трговини);
14) Престанак и испуњење берзанског посла; Однос трговца са клијентом (одговорност трговца);
Посебни берзански послови (прости и сложени); Берзанске смицалице (казнено берзанско право)
15) Право вриједносница (берзански папири, емисија вриједносница, заштита улагача).
1) Зоран Антонијевић/ Милан Петровић/ Божидар Павићевић, Банкарско право, Београд, 1982.
2) Зоран Васиљевић, Правна теорија кредита, Бања Лука, 2013.
3) Мирјана Радовић, Платни промет- право банкарских платних услуга, Београд, 2016.
4) Небојша Јовановић, Берзанско право, Београд, 2009.
5) По један извор са домаћег и страног говорног подручја из додатне литературе.
1) Стеван Шогоров, Банкарско право, Нови Сад, 2005.
2) Вилим Горенц/ Силвија Петрић/ Звонимир Слакопер/Љиљана Мауровић, Банковни и

финанцијски уговори, Ријека, 2007.
3) Михаило Велимировић, Платни промет, Сарајево, 1982.,
4) Људевит Росенберг, Право међународних плаћања, Загреб, 1975.
5) Михаило Веимировић, Банкарски послови и хартије од вриједности, Београд, 1996.,
6) Зоран Васиљевић, Права и обавезе из уговора о кредиту, Бања Лука, 2015.
7) Татјана Јованић, Потрошачки кредит, Београд, 2002.,
9) Соња Бунчић, Правни положај банке, Нови Сад, 2008.
10) Драгољуб Стојановић/ Божидар Павићевић, Право обезбеђења кредита, Београд, 1997.
11) Мирјана Радовић, Чување и администрирање (депозит) хартија од вриједности, Београд, 2014.
12) Божидар Павићевић, Правни односи из банкарске гаранције, Београд, 1977. (д. дисертација)
13) Мирослав Витез, Берзе хартија од вредности и берзански послови, Бачки Петровац, 2000.,
14) Стојан Дабић, Хартије од вриједности и њихово тржиште, Београд, 1990.
15) Светислав Миловановић, Савремене хартије од вредности, Београд, 1999.
16) Божидар Павићевић/ Миодраг Мићовић, Хартије од вриједности, Београд, 1994.
17) Славко Царић, Банкарски послови и хартије од вриједности, Нови Сад, 2000.
18)Славко Царић/ Франц Хрибовшек, Спољнотрговинска плаћања, Београд, 1990.
19) Живота Ристић, Ново европско берзанско право (ЕУ директиве, закони, инсајдер правила,
етички кодекс и стандарди), Београд, 2000.
20) Небојша Јовановић, Емисија вредносних папира, Београд, 2001.
22) Kenneth Garbade, Securities markets, McGraw-Hill, USA, 1982.
23) Cornelia Gerster/ Germaine Klein/ Henning Schoppmann/ David Schwander/ Christoph Wengler,
European banking and financial services law, Hague, 2004.,
24) Apostolos Gkoutzinis, Internet banking and the law in Europe, Cambridge, 2006.,
25) HubertVauplane/ Jean-PierreBornet, Droitdesmarchesfinanciers, Paris, 2001.,
26) Francoise Dekeuwer-Defossez, Droit bancaire, Paris, 1987.,
27) E. P. Ellinger/ Eva Lomnicka, Modern banking law, Oxford, 2002.
28) Johannes Zahn, Zahlung und Zahlungssicherung im Aussenhandel, Berlin, 1976.,
29) Klaus Hopt/ Peter Mülbert, Kreditrecht (Bankkredit und Darlehen im deutschen Recht), Berlin, 1989.
30) Hans-Peter Schwintowski, Bankrecht, Heymanns, Carl, 2013.
31) Harmut Krause, German Securities Regulation, London, 2001.
32) Edmund Kwaw, The law & practice of offshore banking & finance, London, 1996.,
33) Ross Cranston et al., Principles of banking law, Oxford, 2017.
34) Marc Steinberg, Understunding securities law, Mathew & Bender, 1996.
35) Alan et Marie-Claire Piedelievre, Droit du credit, Paris, 1985.
36) E. P. Ellinger, Documentary letters of credit, Singapore, 1970.
37)Roy Goode, legal problems of credit and security, London, 2003.
38)Geoffrey Cooper/ Cridlan Richard, Law and procedure of the stock exchange, London, 1971.,
39) Philip Wood, International bonds, loans and securities regulation, London, 1995.


Студијски
програм(и):
Назив предмета ПРАВО ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ
ПИС ИЗБОРНИ III 5П 15
Доц. др Свјетлана Ивановић, одг. наставник, проф. др Слободан Марковић,

проф. др Душан Поповић

институтима права индустријске својине.
Студенти ће стећи продубљена знања из патентногправа, права жига, права заштите ознака
географског поријекла, права заштите дизајна, права заштите топографије интегрисаног кола,
права заштите биљне сорте, права сузбијања нелојалне конкуренције, пословне тајне и имена
интернет домена, њихову критичку анализу и сагледавање њиховог даљегразвоја у савременом
свијету.
1) Патентно право
1) Увод – Терминологија, Претходна дефиниција патента и преглед његове садржине, 2)
Међународне конвенције као извор патентног права, 3) Проналазак као предмет
патентне заштите, 4) Услови патентибилности проналаска, 5) Субјект заштите, 6) Право
на заштиту проналаска у свјетлу комплексног проналазачког права, 7) Пријава патента,
односно малог патента, 8) Преглед поступка за признање заштите, 9) Настанак, трајање
и престанак патента, односно малог патента, 10) Дејство патента, 11) Право трећих лица
на коришћење патентираног проналаска, 12) Промет права, 13) Повреда права, 14)
Проналасци створени у радном односу.
2) Право жига
1) Ознака као предмет заштите; 2) Начини стицања жига; 3) Услови заштите; 4) Субјект
заштите; 5) Право на заштиту; 6) Специфичности поступка за признавање жига; 7)
Настанак и трајање жига; 8) Престанак жига; 9) Садржина заштите; 10) Ограничење
жига; 11) Обим заштите.
3) Право заштите ознака географског поријекла

1) Ознака географског поријекла као предмет заштите; 2) Услови заштите; 3) Субјект
заштите; 4) Право на заштиту; 5) Специфичности поступка за стицање права заштите
ознаке географског поријекла; 6) Настанак и трајање права на ознаке географског
поријекла; 7) Престанак права заштите ознаке географског поријекла; 8) Садржина
заштите; 9) Обим заштите.
4) Право заштите дизајна

1) Дизајн као предмет заштите; 2) Услови заштите; 3) Субјект заштите; 4) Право на
заштиту; 5) Специфичности поступка за признање права заштите дизајна; 6) Настанак и
трајање права заштите дизајна; 7) Престанак права заштите дизајна; 8) Садржина
заштите; 9) Ограничење права; 10) Обим заштите; 11) Однос између права заштите
дизајна и ауторског права.
5) Право заштите топографије интегрисаног кола

1Топографија интегрисаног кола као предмет заштите; 2) Услови заштите; 3) Субјект
заштите; 4) Право на заштиту; 5) Специфичности поступка за признање права заштите
топографије интегрисаног кола; 6) Настанак и трајање права на заштиту топографије
интегрисаног кола; 7) Престанак права заштите топографије интегрисаног кола; 8)
Садржина права.
6) Право заштите биљне сорте

1) Биљна сорта као предмет заштите; 2) Услови заштите; 3) Субјект заштите; 4) Поступак
стицања заштите; 5) Престанак права 6) Садржина права; 7) Обим заштите; 8)
Ограничење права
7) Право сузбијања нелојалне конкуренције

8) Пословна тајна (know-how)
9) Имена интернет домена

1) Слободан Марковић, Душан Поповић, Право интелектуалне својине, Београд, 2017;
2) Слободан Марковић, Патентно право, Београд, 1997;
3) Синиша Варга, Право индустријске својине, Крагујевац, 2014.
1) Божин Влашковић, Садржина и повреда патента, Крагујевац, 1999.
2)Craig Allen Nard, The Law of Patents, Aspen Publishers, 2010.
3) Драган Златовић, Жиговно право, Загреб, 2008,
3) Tobias Cohen Jehoram et al., European Trademark Law, WolterKluwer, 2010.
5) Весна Бесаровић, Интелектуалнасвојина, Београд, 2011;
6) Душан Поповић, Имена интернет домена и правоинтелектуалне сеојине, Београд, 2005;
7) Јелена Ћеранић, Унитарни патент, Београд, 2015.
8) Видоје Спасић, Право интелектуалне својине, Ниш, 2017.
9) Душан Поповић, Регистрација назива интернет домена и право жига, Београд, 2014.
10) Душан Поповић, Искључива права интелектуалне својине и слободна конкуренција,

Име и презиме наставника који је припремио податке: Доц. др Свјетлана Ивановић

МОДУЛ ДРЖАВНО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета Уставно право – федерализам и уставне институције
И II 5 15
Наставници Доц. др Милан Пилиповић, наставници по позиву
Нема услова
Стицање продубљених знања о најважнијим питањима теорије федерализма и

најважнијим институцијама уставног система федералних држава.Изучавање предмета
требало би да буде прилика за студенте да знања стечена у оквиру широке уставне
материје продубе, усредсређујући се само на једну област - организацију и
функционисање сложене, федералне државе.
Положен испит омогућава студентима докторских студија да стекну продубљена знања у

области теорије федерализма иосновних уставних институција као и да савладавањем ове
материје стекну знања неопходна за усавршавање на докторскимстудијама. Кандидат
треба да досегне такав ниво знања и вјештине која му омогућава да самостално критички
разматра широк круг питања сложене, федералне државе и да самостално предузима
оригинално истраживање сложених држава, што се посебно односи и на Босну и
Херцеговину.
Предмет се бави најзначајнијим институционалне поставкама федералне државе, као што

су: појам, природа и својства федерације, разлози образовања федерација, врсте
федерација, организација федералних јединица, састав и функционисање највиших
федералних органа (парламента, егзекутиве, судства), подјела надлежности између
федерације и федералних јединица, контрола уставности и законитости, промјена
федералног устава. Разматраће се и еволуција федерализма у прошлом, као и трендовима
његовог развоја у овом вијеку, уз упоредноправну орјентацију, како у излагању
институционалних питања, тако и у анализи развоја федералне државе. Посебна пажња се
посвећује федерализму у Босни и Херцеговини
Теоријска настава, презентације,интерактивна настава. Учешће студената у настави

(дискусија, припрема и презентовање есеја, консултације).
Слободан Орловић, Уставно право, Правни факултет Нови Сад, 2018.
Ратко Марковић; Уставно право, Београд, 2017.
Дарко Симовић, Владан Петров, Уставно право, Београд 2014.
Горан Марковић, Босанскохерцеговачки федерализам, Бања Лука/Београд, 2012.

Рајко Кузмановић, Уставно право, Правни факултет, Бања Лука, 2002.
Миле Дмичић, Уставно право – допуна основној лиретаури, Бања Лука, 2011.
Марко Станковић, Белгијски федерализам, Београд 2009.
Марко Станковић, Уставно судство у савременим федерацијама, Београд 2012
Милан Пилиповић, Устав Босне и Херцеговине, нормативно и стварно, Бања Лука 2007.
Миодраг Јовичић, Савремени федерализам, Београд, 1973.

Коста Чавошки, Уставност и федерализам, Београд, 1982.
Јован Ђорђевић, Основна питања федералне државе, Београд, 1940.
Слободана Јовановић, Амерички федерализам, Сабрана дела (том 12), Београд, 1990.
Хамилтон, Медисон, Џеј, Федералистички списи, Београд, 1981.
C. J. Friedrich, Trends of Federalism in Theory and Practice, London, 1968.
K. C. Wheare, Federal Government, London, 1956.
R. Watts, Comparing Federal Systems, Montreal & Kingston-London-Ithaca,. Handbook of
Federal Countries (edited by Ann L. Griffiths), Montreal & Kingston-London-Ithaca, 2005.
Активност у току предавања, усмени испит.

Без посебних назнака

Име и презиме наставника који је припремио податке: Доц. др Милан Пилиповић
Студијски
програм(и):
Назив предмета Организација и одговорност државне власти

И II 5П 15
Нема услова
Академско усавршавање студента и оспособљавање за научни рад у једној од најважнијих

области Уставног права која изучаваорганизацију највиших органа државне власти у
различитим уставним системима
Стечено продубљено и проширено образовање из области организације и одговорности

државне власти, потребно за потпунијеразумијевање савремених уставних система и
функционисања државе уопште. Стечен научно-теоријски основ за критичкосагледавање
рада државних органа, као и за тумачење и примјену уставних одредби у вези са
организацијом и одговорношћувласти.
Изучаваће се најважнија питања организације власти и њен утицај на функционисање

држава и развој уставних система.Основне наставне цјелине предмета су: сувереност и
легитимност државне власти, функције државне власти, одговорностдржавне власти,
парламентарни систем, предсједнички систем, полупредсједнички систем, скупштински
систем, ауторитарнисистем, утицај уставних норми на ефикасност и одговорност
државних власти.Анализа рада конкретног органа државне власти, уз евентуално учешће
функционера органа државне власти, припрема есеја.

Смиљко Сокол, / Бранко Смердел, Организација власти-политичке идеје, уставнимодели,

збиља, Загреб, 1988.
Владан Кутлешић, Организација власти - упоредна студија устава бивших

социјалистичких држава Европе, Београд, 2002
Слободан Орловић , Начело поделе власти у уставном развоју Србије, Нови Сад, 2008.
Ратко Марковић, Уставно право, Београд 2017.
Миодраг Јовичић, Демократија и одговорност, Београд, 2006.
Миодраг Јовичић, Одговорност носилаца јавних функција, Београд, 1968.
Pogorelec Janez, Politična odgovornost, Ljubljana, 2006.

Ирена Пејић, Парламентарна влада – осцилације у равнотежи, Ниш: Центар за публикације
Правног факултета, 2011
Слободан Орловић, Уставно право, Правни факултет Нови Сад, 2018.
Дарко Симовић, Владан Петров, Уставно право, Београд 2014.
Jurgen Hartman, Politički sustavi Velike Britanije, SAD i Francuske
Дарко Симовић, Полупредсједнички систем, Службени гласник , Београд, 2008.
Филип Лово, Велике савремене демократије, Сремски Карловци, 1999.
Ђовани Сартори, Упоредни уставни инжињеринг, „Филип Вишњић“, Београд 2003.
Драган Стојановић, Правни положај посланика, Ниш, 1999.

Харолд Ласки Политичка граматика, I и II Београд, 1934.
Активност у току предавања; усмени завршни испит



Студијски
програм(и):
Назив предмета Правосудни систем – судска власт
И II 5 15
Нема услова.
Проучавање и разумијевање теорије и праксе правосудног система код нас и у упоредном

праву.Свеобухватно и продубљено сагледавање правосуђа као организационог аспекта
одвијања процеса. Оспособљавање кандидата за самостално истраживање проблематике
правосудног организационог права и анализу важеће нормативне регулативе и, нарочито,
реформских захвата који се предузимају на том плану.
Студент стиче шира теоријска и позитивноправна сазнања о судској власти, организацији

правосуђа и институцијама правосудног система. Достизање потребног нивоа знања и
вjештина ће кандидату омогућити да предузме самосталне истраживачке кораке у области
правосуђа, да критички сагледа постојеће законске одредбе и да изнесе приједлоге de lege
ferenda
Мјесто правосуђа у систему државне власти и основни критеријуми диобе правосуђа.

Правосудна дјелатност – историјски развој
Судска власт (појам судске власти, карактеристике и функције судске власти)
Судови и тужилаштва. Остале институције правосудног система (правобранилаштво,
адвокатура, нотари, омбудсмани, арбитража).
Правосудни систем и остале инстиуције правосудног система Босне и Херцеговине (Суд
БиХ, Тужилаштво БиХ, Правобранилаштво БиХ; Омбудсман за људска права БиХ;
Високи судски и тужилачки савјет БиХ)
Правосудни систем Републике Српске (судови, Тужилаштво, Правобранилаштво; Нотари;
Омбудсман за права дјеце; Центар за едукацију судија и тужилаца у Републици Српској).
Правосудни систем федерације БиХ. Међународно правосуђе.

Весна Ракић-Водинелић, Правосудно организационо право, 2 измењено и допуњено

издање, Београд, 2012;
Владан Кутлешић, Организација власти - упоредна студија устава бивших

социјалистичких држава Европе, Београд, 2002
Гордана П. Илић, Правосудно организационо право, Друго измењено издање, Београд,

2009;
Мато Тадић, Уставни систем и организација правосуђа у БиХ, Сарајево, 2009.
Стеван Лилић,Подела власти и независно судство, Комитет правника за људска

права,Београд 2002.
Рајко Кузмановић, Уставно право, Правни факултет, Бања Лука, 2002.
Миле Дмичић, Уставно право – допуна основној литератури, Бања Лука, 2011.
Слободан Перовић, Судијска независност, Удружење правника Србије, Институт

заупоредно право, Београд 1998.
Ђорђе Тасић, О јемствима судске независности, Београд 1935.

Активност у току предавања;усмени завршни испит

Студијски
програм(и):
Назив предмета Теорија државе и права
Изборни III 5П 15
Теорија државе и права представља основну, уводну и уопштавајућу правну науку. Изучавањем
ове дисциплине на докторским студијама, кандидати стичу продубљена знања о држави и праву
као објективним друштвеним феноменима и упознају се са релевантним правним теоријама, од
античких почетака до данас.
Кандидат стиче продубљена знања о држави и праву уопште ипроширује сазнања о

релевантним правним теоријама, стечена на нижим нивоима студија.
1. Појам, предмет и метод Теорије државе и права. Претходни појам државе. Држава као
правна и политичка организација. Теорије о односу државе и права.
2. Структурални појам државе. Појам државне власти. Сувереност државне власти. Народна
сувереност. Национална сувереност. Права националних мањина. Државна територија и
становништво.
3. Функције државноправног поретка. Различита схватања о функцијама државноправног
поретка. Промјене државноправног поретка. Државна организација (појам, начела и састав).
Држава као правно лице.
4. Државни облици. Схватања о најбољем државном облику. Облици владавине. Монархија.
Република. Облици државног уређења. Унитарна држава. Централизација и
децентрализација. Локална самоуправа као облик демократске децентрализације.
Регионална држава.
5. Сложена држава (конфедерација, федерација, унија). Облик државног уређења Босне и
Херцеговине. Облици политичког поретка. Аутократија. Демократија (појам, елементи и
врсте).
6. Облици државне власти. Појам и врсте државне власти. Облици државне власти: јединство
власти и подјела власти. Три конкретна облика државне власти: 1. Предсједнички систем, 2.
Парламентарни систем, 3. Скупштински систем. Модерна држава.
7. Појам права. Појам нормативног поретка уопште. Врсте друштвених норми. Теорије о појму
права. Природноправна школа. Позитивистичке правне теорије.
8. Социолошке правне теорије. Интегралне и мултидисциплинарне правне теорије.
9. Правни поредак (појам и елементи).Правна норма (појам и врсте). Елементи правне норме.
Претходни појам структуре правне норме. Претпоставка (хипотеза) диспозиције. Диспозиција
правне норме. Претпоставка санкције (деликт). Санкција. Правни акт (појам, елементи и
врсте).
10. Извори права. Материјални извори права. Идејни извори права. Формални извори права.
Устав. Закон. Подзаконски општи правни акти. Уредбе. Општи акти друштвених организација.
Уговор као извор права. Обичај. Судски прецедент. Појединачни правни акти.
11. Правни односи (појам, врсте и елементи). Правно овлаштење (појам и врсте). Правна
обавеза. Право на тужбу. Злоупотреба правног овлаштења. Правне чињенице. Субјекти права.
Физичка лица. Правна лица (појам и врсте). Објекти права.
12. Појам примјене права. Примјена права стварањем права. Важење правних норми.
Ефикасност права (врсте ефикасности права). Начело законитости . Правна држава.
13. Тумачење права(појам и врсте). Право значење правне норме. Систем права. Елементи
система права. Правне области.
14. Главни правни системи.
Предавања. Часови семинара (презентација и дискусија семинарских радова). Индивидуалне

консултације.
3. С. Савић, Основе права, Бањалука, 2005.

4. С. Савић, М. Савић, Теорија државе и права, Бањалука, 2018.
5. Р. Лукић, Б. Кошутић, Увод у право, Београд, 2006.
6. Р. Васић, М. Јовановић, Г. Дајовић, Увод у право, Београд, 2016.
7. Д. Митровић, Теорија државе и права, Београд, 2011.
8. С.М. Благојевић, Увод у право, Београд, 1995.
9. Р. Васић, К. Чавошки, Увод у право II, Београд, 1995.
10. Н. Висковић, Појам права, Сплит, 1981.
11. Н. Висковић, Теорија државе и права, Загреб, 2001.
12. Г. Вукадиновић, Р. Степанов, Теорија права I, Нови Сад, 2001.
13. Г. Вукадиновић, Р. Степанов, Теорија права II, Нови Сад, 2002.
14. С. Јовановић, О држави – Основи једне правне теорије, Београд, 1922.
15. А. Кауфман, Право и разумевање права, Београд – Ваљево, 1998.
16. Х. Келзен, Општа теорија права и државе, Београд, 1998.
17. Р.Д. Лукић, Методологија права, Београд, 1977.
18. Р.Д. Лукић-Б. Кошутић-Д. Митровић, Увод у право, Београд, 2002.
19. Д. Митровић, Држава и право у Теорији државе и права, Београд, 1992.
20. Д. Митровић, Пут права, Београд, 2000.
21. Ф. Мухић, Теорија државе и права, Сарајево, 1987.
22. Р. Паунд, Јуриспруденција, Подгорица-Београд, 2000.
23. Б. Перић, Структура права, Загреб, 1994.
24. М. Поповић, Елементи теорије права, Београд, 1980.
25. М. Поповић, Прилози теорији права, Београд, 1997.
26. М. Поповић, Општа теорија права, Књига I, Нови Сад, 2002.
27. С. Савић, Појам права као нормативног поретка - Прилог критици Келзенове нормативне
доктрине, Бањалука, 1995.
28. С. Савић, «Стварање и примјена права у Келзеновој нормативној доктрини», у зборнику
Стварање права, Београд, 1998.
29. Ф. Тарановски, Енциклопедија права, Београд, 1923.
30. Ђ. Тасић, Увод у правне науке, Београд, 1933, 1938.
31. M. Freeman,Lloyd’s Introduction to Jurisprudence, 8th edition,Sweet & Maxwell, 2008.
Други циклус (мастер академске студије)
Студијски
програм(и):
Назив предмета Тумачење права
Наставници Академик проф. др Снежана Савић, Проф. др Игор Милинковић
Студенти се упознају са основним проблемима интерпретације права и савременим струјањима

у теоријама правног тумачења.
Оспособљавање студената за критички приступ основним проблемима тумачења правних

текстова. Развијање способности студенатада разумију правне норме из перспективе различитих
теорија тумачења права.
Настанак и развој херменеутике. Херменеутика као општа метода духовних наука. Струјања у
савременој херменеутици: Хајдегер, Гадамер, Хабермас. Филолошка, теолошка и јуристичка
херменеутика. Правна херменутика. Специфичности правне херменеутике у односу на друге врсте
херменеутике. Основни проблеми тумачења правног текста. Теорије правног тумачења.
Субјективно и објективно тумачење. Статичко и еволуционистичко тумачење. Савињијево
схватање о елементима правног тумачења. Језик. Логика. Систем. Циљно тумачење. Циљна,
интересна и вриједносна јуриспруденција. Правни реализам. Бетијеви канони тумачења.
Херменеутичке аутономије. О могућности методичке заснованости тумачења, Рорти, Фиш.
Реализам и интерпретативизам у правном тумачењу, Дворкин, Мур, Ставропулос. Теорије
тумачења устава.

Barak, A. Purposive interpretation in law. Princeton University Press. 2005.
Бети, Е. Херменеутика као општа метода друштвених наука. Књижевна заједница Новог Сада.
1988.
Dworkin, R. Law’s Empire. Harvard University Press. 1986.
Gutmann, A., Scalia, A. A matter of interpretation. Princeton University Press. 1997.
Ђорђевић, М. Право у херменеутичком кругу. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. Београд.
2002.
Кауфман, А. Право и разумевање права. Гутенбергова галаксија. Београд-Ваљево. 1988.
Keane, N., Lawn, C. (Eds.). The Blackwell companion to hermeneutics. John Wiley & Sons. 2016.
Marmor, A. Interpretation and legal theory. Hart Publishing. 2005.
Slocum, B. G. (Ed.). The Nature of Legal Interpretation. The University of Chicago Press. Chicago and
London. 2017.
Фетер, Х. Херменеутички огледи. Досије. Београд. 2003.

Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Игор Милинковић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Биоетика и право
Наставници Проф. др Игор Милинковић
Упознавање студената са основним поставкама биоетике, те повезаношћу биоетике и права и

неопходношћу изучавања биоетичких питања у склопу правничког образовања. Освјетљавање
основног етоса биоетике кроз историју развоја ове дисциплине, наглашавање примjене
биоетичких сазнања на проблеме данашњице, као и уплив и утицај биоетике на национални
правни систем кроз низ конкретних биоетичких проблема.
Овладавање основним поставкама биоетике и њеним начелима. Кроз разматрање основних

питања везаних за развој биоетичке мисли, као и сагледавање основних проблема биоетике,
студенти стичу спознају о повезаности биоетике и права и биоетичким основама одговарајућих
правних аката, што им омогућује њихово критичко оцјењивање и преиспитивање, те адекватно
реаговање приликом рјешавања проблема из правне праксе.
1. Настанак и развој биоетике. Одређење појма биоетика. Методи истраживања биоетике.

Однос према филозофској и правној етици. Биоетика и право. Мјесто биоетике у
образовању правника.
2. Основни појам биоетике – живот. Облици живота. Шта је извор живота?
3. Биоетичке контроверзе повезане са почетком људског живота. Репродуктивна аутономија.
Морални статус абортуса. Онтолошка и морална вриједност новог живота.
4. Етичке дилеме медицински асистиране репродукције. Преимплантациона генетска
дијагностика (ПГД). Контроверзна питања ПГД: избор пола дјетета заснован на
немедицинским разлозима, „дјеца спасиоци“, избор дјетета са онеспособљењем.
5. Етичке контроверзе сурогат материнства. Алтруистичко и комерцијално сурогат
материнство. Сурогат материнство и људско достојанство. Проблем комодификације.
Шири контекст комодификације (Радин).
6. Биоетика на крају људског живота. Појам и облици еутаназије. Историјски приступ
проблему еутаназије.
7. Еутаназија и вриједност људског живота. Опасности еугенике. Аргумент „клизаве
низбрдице“. Право на достојанствену смрт. Нормативни приступ проблему еутаназије.
8. Информисани пристанак. Аутономија, достојанство и информисани пристанак. Особе које
нису способне дати пристанак.
9. Претходно остварена аутономија (precedent autonomy). Различити погледи на оправданост
постојања тзв. „биолошког тестамента“ (Дворкин, Дресер).
10. Етичке контроверзе нових генетских технологија. Врсте хуманог генетског инжењеринга и
схватања о легитимности њихове употребе. Герминативни генетски инжењеринг. Нове
генетске интервенције и одрживост принципа забране герминативног генетског
инжењеринга.
11. Људско клонирање, људско достојанство и право.
12. Етичке дилеме људског побољшања. Трансхуманистичка концепција људског достојанства
(Бостром). Критика трансхуманизма („биоконзервативизам“).
13. Могућности и потребе експериментисања на човjеку. Експеримент на човjеку је нужан?
Морална призма експеримената над човјеком.
14. Посебни случајеви експеримента на фетусима и људским ембрионима. Савременост теме.
Појавни облици теме. Нормативна рјешења.
15. Правда и правичност у дистрибуцији (алокацији) средстава у области остваривања
здравствене заштите.

1. R. Dworkin. Life’s Dominion. Vintage Books. New York. 1994.
2. П. Сингер (Ур.). Увод у етику. Издавачка књижарница Зорана Стојановића. Сремски
Карловци- Нови Сад. 2004.
3. S. G. Post (Ed.). Encyclopedia of Bioethics, 3rd edition. Gale. 2003 (одговарајуће одреднице)
4. В. Ваљан. Биоетика. Свјетло ријечи. Загреб-Сарајево. 2004.
5. A. Carmi, B. Pfeffer Billauer (Eds.). Casebook on Bioethics for Judges. UNESCO. 2016.
Додатна литература:
1. B. Spielman. Bioethics in law. Humana Press. 2007.
2. A. S. Iltis, S. H. Johnson, B. A. Hinze (Eds.). Legal perspectives in bioethics. Routledge. 2007.
3. R. Brownsword, D. Beyleveld. Human dignity in bioethics and biolaw. New York: Oxford
University Press. 2001.
4. A. L. Caplan, R. Arp (Eds.). Contemporary debates in bioethics. John Wiley & Sons. 2013.
5. R. Chadwick (Ed.). The Concise Encyclopedia of the Ethics of New Technologies, San Diego –
London: Academic Press, 2001.
6. C. Kaczor. The edge of life: Human dignity and contemporary bioethics. Springer. 2005.
7. H. Kuhse, P. Singer (Eds.). A Companion to Bioethics. Second edition. Wiley-Blackwell. 2009.
8. H. Kuhse, U. Schüklenk, P. Singer (Eds.). Bioethics: An Antology. Wiley Blackwell. 2016
9. B. T. Latigan (Ed.). Human Dignity And Bioethics: Essays Commissioned by the President's Council
On Bioethics (pp. 123-144). New York: Nova Science Publisher, Incorporated. 2008.
10. K. L. Macintosh. Human Cloning: Four Fallacies and Their Legal Consequences. Cambridge
University Press. 2012.
11. E. F. Paul, F. D. Miller, J. Paul (Eds.). Bioethics. Cambridge University Press. 2002.
12. M. J. Sandel. The Case against Perfection. Ethics in the Age ofGenetic Engineering. Cambridge
Massachusetts, and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press. 2007.
13. P. A. Singer, A. M. Viens (Eds.). The Cambridge textbook of bioethics. Cambridge University
Press. 2008.
14. B. Steinbock (Ed.). The Oxford handbook of bioethics. Oxford University Press. 2007.
15. C. Foster. Human Dignity in Bioethics and Law. Oxford and Portland, Oregon: Hart Publishing.
2011.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Игор Милинковић

Трећи циклус (Докторске академске студије)
Студијски
програм(и):
Назив предмета Демократија и људска права
У оквиру изучавања предмета Демократија и људска права студенти ће бити у прилици да знања о
демократији која су стечена у оквиру изучавања Теорије државе и права и Уставног права на I
циклусу студија продубе, као и да овај облик политичког уређења изучавају у контексту заштите
основних људских права и слобода.
Стечена знања ће се огледати у синтетизовању спознаје демократије и људских праваи основних

слобода са претходним знањима из других предмета које су студенти већ апсолвирали.У том
смислу студенти треба да обнове сазнања о најзначајнијим карактеристикама, елементима и
условима за развој демократије, принципима и основама политичких односа у демократском
друштву, уз стицање знања о основним теоријама људских права и основних слобода,
историјском развоју и позитивним правним прописима који регулишу ову област.
1. Претходно одређење појма, основних вриједности и идеје демократије уопште

2. Историјски развој и облици демократије, еволуција демократске идеје
3. Демократија као облик политичког уређења (елементи и врсте демократије)
4. Појам већине и већинско правило у демократском одлучивању, већина и толеранција
5. Непосредна демократија (појам и облици непосредне демократије)
6. Посредна демократија (појам, смисао, теоријске контроверзе, врсте и демократска функција

избора)
7. Човјек и грађанин као субјект политичког одлучивања, демократија и цивилно друштво
8. Демократија и људска права, развој и еволуција идеје о слободи и једнакости
9.Теоријско-правна основа заштите људских права и слобода
10. Историјски развој људских права и слобода
12.Међународно регулисање и заштита људских права и основних слобода
13.Положај и обавезе државе на пољу заштите и остварења људских права и основних слобода
14.Демократија у функцији заштите људских права и основних слобода

1. С.Савић, Основе права, Бањалука, 2005.

2. С. Савић, М. Савић, Теорија државе и права, Бањалука, 2018.
3. Х.Келзен, О суштини и вредности демократије, Београд, 1999.
4. С.Савић, О политичкој и правној култури у свијетлу Келзеновог схватања суштине и
вриједности демократије, Правни живот, Београд, 12/2000.
5. С.Савић, Демократија и систем вриједности у послијератном друштву, Правни живот,
Београд, 12/2002.
6. С.Савић, Рефлексије о правној држави, толеранцији и демократији - Келзенова и
Кауфманова схватања, Правни живот, Београд, 1272003.
7. И. Милинковић,Механизми заштите владавине права на локалном нивоу са посебним
освртом на Босну и Херцеговину, Бањалука, 2011.
8. Т.Флајнер, Људска права и људско достојанство, Београд-Ваљево, 1996.
9. В.Димитријевић-М.Пауновић, Људска права, Београд, 1997.
10. Н.Вучинић, Основи људских права и слобода, Подорица, 2001.
11. Т. Buergenthal, Међународна људска права, Сарајево, 1998.
12. Д.Врбан, Држава и право, Загреб, 2003.
13. Д. Митровић, Држава и право у теорији државе и права, Београд, 1992.
14. С. Савић, Какав нам изборни закон треба?, Изборно право, бирачко право и право гласа,
Република Српска послије Дејтона, Бањалука, 1999.
15. К. Обрадовић-М. Пауновић, Право људских права-нове теме, Београд, 1996.
16. С. Савић, Заштита људских права у Босни и Херцеговини - пракса Уставног суда Босне и
Херцеговине, Правни живот, 12/2001, Београд, 2001.
Нема посебних назнака
МОДУЛ УПРАВНО ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета УПРАВНО ПРАВО - ИЗАБРАНЕ ТЕМЕ
ИЗБОРНИ II 5П 15
Одговорни наставници: Проф. др Мирјана Рађеновић; Доц. др Невенко
Наставници Врањеш. Наставници по позиву: Проф. др Предраг Димитријевић; Проф. др
Зоран Лончар; Проф. др Зоран Јовановић.
Да се студенти примјеном теоријског и позитивно-правног приступа опширније и детаљније

упознају са садржином управног права као научне и нормативно-правне дисциплине, те да
критички анализирају организацију и дјелатност управе у Босни и Херцеговини и Републици
Српској, положај управе у правном систему, институте управног права, контролу управе и акте
управе као основне инструменте управног права.
Студент треба да усвоји знања и вјештине која му омогућавају самостално критичко

разматрање проблематике управног права и самостално вршење научно-истраживачког рада.
Tеоријско одређивање појма управе, различита становишта и критичке опаске. Развој управе,
компаративни приказ развоја и развој на нашим просторима. Развој науке управног права и
одређивање предмета ове научне дисциплине. Институти управног права. Однос управног права
према другим гранама права. Извори управног права. Контрола управе и њени облици.
Одговорност државе за штету проузроковану радом управе. Вршиоци управне дјелатности.
Управа на локалном, ентитетском и државном нивоу. Однос управе према другим државним
органима, грађанима и другим субјектима. Реформа и европски модел управе. Послови управе.
Акти управе, појам, обиљежја и класификација. Погрешни управни акти и њихово уклањање из
правног поретка.
Предавања, консултације и обрада самосталних радова студената.
Мирјана Рађеновић, Право општег управног поступка и управног спора, Бања Лука, 2016. Зоран
Томић, Управно право, Београд, 2016. Драган Милков, Управно право-I, II и III, Нови Сад, 2013.
Стеван Лилић, Европско управно право, Београд, 2011. Петар Кунић, Управно право, Бања Лука,
2010. Стеван Лилић, Управно право, Београд, 2010. и друга литература и прописи по препоруци
предметног наставника.
Усмени испит и самостални радови студената.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Проф. др Мирјана Рађеновић.

Студијски
програм(и):
Назив предмета ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
Одговорни наставник: Проф. др Мирјана Рађеновић. Наставници по позиву:
Проф. др Зоран Лончар; Проф. др Зоран Јовановић.
Да се студенти упознају са јавним службама са теоријског и позитивно-правног аспекта, са

акцентом на послове којима се задовољавају одређени јавни интереси, због чега јавна власт
сноси крајњу одговорност за њихово обављање.
разматрање проблематике јавних служби и самостално вршење научно-истраживачког рада.У

оквиру овог предмета студент стиче темељна знања о виталном друштвеном значају јавних
служби с посебним акцентом на питања у вези са функционисањем ових служби у тржишним
околностима.
Појмовно одређење јавних служби. Настанак и развој јавних служби с посебним освртом на
земље Европске уније и земље у транзицији. Развој јавних служби у југословенском праву и
Босни и Херцеговини. Подјела јавних служби с посебним освртом на комерцијалне (економске)
и некомерцијалне (неекономске). Либерализација, приватизација и дерегулација јавних служби.
Улога самосталних регулаторних агенција у функционисању служби од јавног интереса (европска
и наша искуства). Правни статус и овлаштења самосталних регулаторних тијела. Критичке опаске
на улогу и овлаштења независних регулаторних тијела. Развој јавних служби према важећем
праву у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Организациони облици јавних служби.
Дјелатности јавних служби. Управна (јавна) овлаштења јавних служби и независних регулаторних
тијела. Однос државне управе и јавних служби (управни, унутрашњи и стручни надзор).
Петар Кунић, Управно право, Бања Лука, 2010. Стеван Лилић и Дејан Миленковић, Јавне службе
у југословенском праву, Београд, 1999.и друга литература и прописи по препоруци предметног
наставника.

Студијски
програм(и):
Назив предмета ЕВРОПСКО УПРАВНО ПРАВО
Врањеш. Наставник по позиву: Проф. др Марко Давинић.
Изучавањем овог предмета, студенти треба да стекну шира и детаљнија знања из области
европског управног права, превасходно примјеном упоредно-правног приступа.
разматрање проблематике европског управног права и самостално вршење научно-

истраживачког рада.
Настанак и развој европских институција. Вриједности у јавној управи, управне доктрине и

управне норме. Европски управни простор – европска управна конвергенција. Реформа јавне
управе у европском контексту. Темељни стандарди и чиниоци европског управног простора.
Европске интеграције и јавна управа. Право на добру управу-добро управљање. Европски
омбудсман и лоша управа. Управни капацитети и управне реформе прикључивања ЕУ, искуства
развијених земаља. Формирање и регрутовање кадрова. Управно поступање и управно
судовање. Регулисање служби од општег интереса у ЕУ. Европске регулаторне агенције.
Анамарија Муса, Агенцијски модел јавне управе, Загреб, 2014. Марко Давинић, Европски
омбудсман и лоша управа (maladministration), Београд, 2013. Иван Копрић и др., Европски
управни простор, Загреб, 2012. Стеван Лилић, Европско управно право, Београд, 2011. Иван
Копрић и др., „Европски стандарди регулације служби од општег интереса“, Хрватска јавна
управа, бр. 8, 2008. Невен Шимац, Европски принципи јавне управе, Загреб, 2002. и друга
литература и прописи по препоруци предметног наставника.

Студијски
програм(и):
Назив предмета ЈАВНА УПРАВА И ТРАНЗИЦИОНА РЕФОРМА
Наставници Врањеш. Наставници по позиву: Проф. др Добросав Миловановић; Проф. др
Зоран Лончар; Проф. др Зоран Јовановић.
Циљ овог предмета је да се студенти упознају са друштвеном улогом јавне управе и значајем
реформе јавне управе у свјетлу постхладноратовских транзиционих процеса.
разматрање проблематике јавне управе и транзиционе реформе и самостално вршење научно-

Теоријско одређење управе као сложене друштвене појаве. Развој управе. Однос законодавне,
извршне и судске власти према управи. Појам, врсте и развој управних система. Однос управе и
грађана. Однос управе и политичке власти. Организација управе. Кадровска политика.
Управљање људским потенцијалима у јавној управи. Улога службеника у савремено вријеме,
посебно у земљама у транзицији. Методе управљања и јавног менаџмента. Комуникације у
управи. Државна управа и њена организација, структура хоризонталне и вертикалне
повезаности. Државна управа у Босни и Херцеговини и Републици Српској (организација и
послови). Регионализам и регионална самоуправа. Локална самоуправа и проблеми локалног
управљања. Локална самоуправа у Босни и Херцеговини и Републици Српској и проблеми
локалног управљања. Однос власти и управе у локалним јединицама. Реформа и модернизација
јавне управе у Босни и Херцеговини и Републици Српској.
Роберт Блажевић, Управна знаност, Ријека, 2016.Невенко Врањеш, Службенички системи и

транзициона реформа јавне управе, Бања Лука, 2016. Иван Копрић и др., Управна знаност –
јавна управа у сувременом еуропском контексту, Загреб, 2014. Борче Давитковски, Ана
Павловска-Данева, Зоран Лончар, Наука о управи, Подгорица, 2012. Еуген Пусић, Јавна управа и
друштвена теорија, Загреб, 2007. Драгољуб Кавран, Јавна управа, Београд, 2003. Драгољуб
Кавран, Наука о управљању, Београд, 1991. и друга литература и прописи по препоруци
предметног наставника.

Студијски
програм(и):
Назив предмета СЛУЖБЕНИЧКО ПРАВО И СЛУЖБЕНИЧКА ЕТИКА
ИЗБОРНИ III 5П 15
Одговорни наставници: Проф. др Мирјана Рађеновић; Проф. др Жељко
Мирјанић.
Студенти стичу темељна знања из области службеничког права и службеничке етике примјеном
теоријског и позитивно-правног приступа.
разматрање проблематике службеничког права и службеничке етике, као и самостално вршење

научно-истраживачког рада.
Држава као послодавац. Људи у управи. Појам државног службеника. Радни однос државних
службеника – предмет радног или/и управног права? Заснивање службеничког односа. Правна
природа акта заснивања службеничког односа. Субординација. Кратак историјски поглед на
положај, улогу и регулисање статуса кадрова у управи. Кадровска политика. Нова политика у
развоја кадрова. Права и дужности државних службеника. Неспојивост са дужностима државних
службеника и сукоб интереса. Модели управљања кадровима. Категорије лица на раду у
државној управи. Правни статус државних службеника у БиХ и РС. Планирање кадрова. Избор и
запошљавање државних службеника. Врсте радних мјеста државних службеника.
Распоређивање и премјештај државних службеника због потреба процеса рада. Права државних
службеника при промјени уређења државних органа. Одлучивање о правима и дужностима
државних службеника. Оцјењивање, напредовање и награђивање државних службеника.
Образовање, усавршавање и оспособљавање државних службеника. Систем плата државних
службеника. Дисциплинска и материјална одговорност државних службеника. Заштита права
државних службеника. Престанак радног односа државних службеника. Намјештеници.
Службеничка етика. Професионалност. Кодекс државних службеника. Однос државних
службеника према грађанима. Заштита „узбуњивача“.
М. Влатковић, Р. Брковић, Б. Урдаревић, Службеничко право, Досије студио, Београд, 2013. Б.

Лубарда, Радно право, Београд, 2012. П. Кунић, Управно право, Бања Лука, 2010. В. Ђулабић (ур.),
Ново службеничко законодавство у локалној самоуправи, Загреб, 2009. Г. Марчетић,
Управљање људским потенцијалима у јавној управи, Загреб, 2007. и друга литература и прописи
по препоруци предметног наставника.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Проф. др Мирјана Рађеновић, проф др.
Жељко Мирјанић.
Студијски
програм(и):
Назив предмета ПОСЕБНО УПРАВНО ПРАВО – ИЗАБРАНЕ ТЕМЕ
Проф. др Предраг Димитријевић; Проф. др Зоран Лончар.
Основни циљ изучавања овог предмета је да студенти стекну продубљена и шира теоријска и
практична знања о основним појмовима, принципима, институтима и поступцима који су
специфични за посебне управне области.
разматрање проблематике управног права и самостално вршење научно-истраживачког рада.
Појам, предмет, садржина и структура управноправне гране у нашем правном систему. Опште
управно право и посебно управно право. Посебно управно процесно право као дио посебног
управног права. Однос општег управног поступка и посебних управних поступака. Однос
посебног управног права и других грана права. Извори посебног управног права. Појам, предмет
и садржина посебног управног права. Управно-организациони, управно-материјални и управно-
процесни аспекти посебних управних ситуација у областима: одбране, унутрашњих послова,
личног статуса грађана, царине, пореза, инспекција, васпитања и образовања, здравствене
заштите, социјалне заштите, заштите културних добара, јавних добара, просторног планирања,
комуналних дјелатности, грађевинарства, управног ограничења својине, патената, заштите
конкуренције, државне помоћи, слободе приступа информацијама, судске управе, бирачког
права и регистрације политичких странака.
Стеван Лилић, Посебно управно право, Београд, 2010. Мирјана Рађеновић, Право посебних
управних поступака, Бања Лука, 2009. Петар Кунић, Управно право-посебни дио, Бања Лука,
2008. Зоран Лончар, Управно право – посебан део, Београд, 2005. Ђуро Гатарић, Управно право-
посебни дио, Загреб, 1978. и друга литература и прописи по препоруци предметног наставника.

Студијски
програм(и):
Назив предмета ФИНАНСИРАЊЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ
ИЗБОРНИ III 5 15
Наставници Одговорни наставник: Доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић.
Циљ изучaвања предмета је развијање и продубљивање кандидатових сазнања и знања у

домену финансирања јавне управе у свијету и у земљи како би разумјели сложене односе који
настају између различитих нивоа власти. Циљ је да кандидати разумију потребе за
финансирањем различитих нивоа власти (органа управе), те да схвате функционисање
финансијских система поменутих органа управе. Такође, намјера је да кроз овај предмет
кандидати у потпуности развију сопствену способност да на критичан начин сагледају и спознају
све битне институте финансирања органа јавне управе.
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Финансирање јавне управе ће
достићи такав ниво знања да ће моћи самостално, професионално и на критички начин да
приступе разматрању и анализи широког круга питања и проблема који се јављају у вези са
финансирањем јавне управе. Осим тога, кандидати ће моћи да самостално предузимају
оригинална научна истраживања у оквиру одабраних тема у области финансирања јавне управе,
те да дају препоруке и смјернице у вези финансирања јавне управе, како наш, тако и ма које
друге земље.
Увод; Јавна управа и понуда јавних добара; Врсте добара и начини њиховог задовољавања;
Обиљјежја јавних добара; Понуда јавних добара и државни процес; Инструменти финансирања
јавних добара: буџет и буџетско финансирање; Финансирање јединица локалне самоуправе;
Фонд и фондовско финансирање; Финансирање јавних потреба путем јавних
предузећа;Инструменти јавних прихода: Порези и други инструменти јавних прихода;
Дјеловање инструмената јавног финансирања у савременим државама; Функција алокације;
Функција редистрибуције; Функција стабилизације, Фискална децентрализација; Фискални
федерализам.
Предавања (ex catedra, анализа случаја, анализа судске праксе, рјешавање хипотетичких
чињеничких ситуација), вјежбе (анализа случаја, симулација случаја), самостално учење и
Б.Јелчић, О. Лончарић-Хорават, Ј. Шимовић, Х.Арбутина, Финанцијско право и финанцијска

знаност, Загреб, 2000. - одабрана поглавља. Б.Јелчић, О. Лончарић-Хорват, Ј. Шимовић, Х.
Арбутина, Н. Мијатовић, Хрватски фискални сустав, Загреб, 2004. - одабрана поглавља.
Ј.Шимовић, , Државни прорачун, ХАЗУ, Зборник радова, Загреб, 1997. Х.С. Росен, Јавне
финанције (пријевод), Институт за јавне финанције, Загреб, 1999. - одабрана поглавља. Ј.
Шимовић, „Јачање финанцијског капацитета и повећање фискалне аутономије локалних
јединица“, Хрватска јавна управа, Загреб, бр. 5/2000. С.Стојановић,Фискални федерализам,
Институт за упоредно право/Центар за антиратну реакцију, Београд, 2005. В.Братић, Одлучивање
о локалним прорачунима: између сна и јаве, Институт за јавне финанције, Загреб, 2008. С.Критић,
Буџет као инструмент управљања јединицом локалне самоуправе, Data Status, Нови Сад, 2012.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић.

Студијски
програм(и):
Назив предмета АКТИ УПРАВЕ И УПРАВНЕ ПРОЦЕДУРЕ
Проф. др Зоран Томић; Проф. др Зоран Лончар; Доц. др Вук Цуцић.
Примјеном теоријског и позитивно-правног приступа студенти треба да стекну продубљена и

цјеловита знања о актима управе, у првом реду, о управним актима и управним радњама као
кључним инструментима управног рада, те о управним процедурама које се на њих примјењују.
разматрање проблематике аката управе и управних процедура и самостално вршење научно-

Теоријско-правни појам управе у смислу управног рада. Управни рад и остали рад управе.
Правни и материјални акти управе. Општи правни акти управе (прописи). Појединачни правни
акти управе (ауторитативни и неауторитатитвни). Појам и обиљежја управног акта. Врсте
управних аката. Правна дејства и додаци управном акту. Погрешни (мањиви) управни акти.
Појединачни материјални акти и радње управе без непосредног правног дејства. Појам,
обиљежја и врсте управно-материјалних аката (управних радњи). Поступак доношења управних
аката. Управна и судска контрола управних аката. Управна и судска контрола управних радњи.
Предавања, консултације и обрада самосталнихрадова студената.
Мирјана О. Рађеновић, Право општег управног поступкa и управног спора, Бања Лука, 2016.
Зоран Р. Томић,Опште управно право, Београд, 2016. Драган Милков, Управно право II, Управна
делатност, Нови Сад, 2013. Драган Милков, Управно право III, Контрола управе, Нови Сад,
2013. и друга литература и прописи по препоруци предметног наставника.

МОДУЛ РАДНО И СОЦИЈАЛНО
ПРАВО
Студијски
програм(и):
Назив предмета Радно право
Наставници Проф. др Жељко Мирјанић, Проф. др Љубинка Ковачевић
Основни циљ изучавања је стицање продубљенијих знања у овој области и оспособљавање

студената са самостално научно и стручно истраживање у области индивидуалног и колективног
радног права
Курс је осмишљен на начин да студенту омогући увид у савремена теоријска знања о

најважнијим аспектима стицања, остваривања и заштите права из радног односа,
оспособљавајући га за потпуно разумевање радног права као инструмента социјалног мира,
социјалне правде и регулисања конкуренције.
Развој и циљеви радног права; Извори радног права; Право на рад и слобода рада; Начело
једнакости и забрана дискриминације лица која траже запослење и запослених; Начело
трипартизма; Начело повољности за запослене. Тржиште рада и правно регулисање
запошљавања; Флексибилизација радних односа; Самозапошљавање; Субјекти радног односа;
Елементи радногодноса; Појам и правна природа уговора о раду; Врсте уговора о раду; Рад ван
радног односа; Достојанство запослених на раду; Остваривање и заштита права из радног
односа; Дисциплинска одговорност; Правни положај запослених у случају реорганизације
послодавца; Престанак радног односа; Колективна права и интереси запослених и послодаваца.
Предавања; Семинари; Консултације; Менторски рад
Бранко Лубарда, Радно право, Београд, 2012;.
Љубинка Ковачевић, Правна субординација у радном односу и њене границе, Правни факултет, Београд,
2013.
Боривоје Шундерић, Радни однос: теорија, норма, пракса, Београд, 1990;
Равнић, Антон. Основе радног права – домаћег, успоредног и међународног, Загреб, Правни
факултет, 2004.,
Влајко Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 2001,
Љубинка Ковачевић, Ваљани разлози за отказ уговора о раду, Правни факултет Универзитета у
Београду, Београд 2016
Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет, Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2012.
Arturo Bronstein, International and comparative labour law: Current challenges, Palgrave Macmillan,
International Labour Office, Geneva, 2009
Похађање наставе и активност на настави; Домаћи задаци; Истраживање; Завршни испит;
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Жељко Мирјанић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Социјално право
Наставници Проф. др Жељко Мирјанић, Доц. др Радислав Лале
Стицање продубљених научних знања у области социјалног права; Разумијевање традиционалних

социјалних ризика и социјалних ризика „нове генерације“ те инструмената за заштиту од социјалних
ризика; Овладавање специфичним правним знањима и вјештинама у систему заштите и развоја
права из социјалног права. Оспособљавање за самостална истраживања у области социјалног права.
Оспособљавање студената да правилно тумаче и примјењују појмове,категорије и институте

социјалног права. Стицање теоријских и практичних знања неопходних за рјешавање теоријских и
конкретних питања из области социјалног права
Појам, предмет, подјела и методе социјалног права.Начела социјалног права. Однос социјалног
права и других грана права. Извори социјалног права. Социјално право у конвенцијама МОР-а.
Системи социјалне сигурности и социјалне заштите. Минималне норме социјалног осигурања.
Социјални ризици: традиционалне врсте и ризици „нове генерације“. Социјалне престације.
Организација пензијско-инвалидског осигурања: упоредно и домаће право. Организација и реформа
здравственог осигурања: упоредно и домаће право. Права пацијената. Социјална заштита. Заштита
социјално осјетљивих категорија.
Предавања; Вјежбе;Семинарски радови; Консултације
а) Обавезна литература
Сенад Јашаревић,. Социјално право, Нови Сад: Правни факултет, Центар за издавачку делатност, 2013
Жељко Мирјанић, Снежана Савић, Социјално право са основама права , Филозофски факултет, Бања
Лука, 2003.
б) Допунска литература:
Боривоје Шундерић, Социјално право, Правни факултет Београд, 2009.
Сеад Дедић, Социјално право, Правни факултет Сарајево, 2005.
Александар Петровић, Старосне пензије - социјално осигурање, Научна књига Београд, 1991.
Joseph Stiglitz, Employment, social justice and societal well-being. International Labour Review, br. 1-2.pp. 9-
29, 2002.
Werner Eichhorst,et al. , Pension systems in the EU – contingent liabilities and assets in the public and
private sector, European parliament, 2011.
Michael Stolleis, History of Social Lawin Germany, Springer-VerlagBerlin Heidelberg 2014.
Боривоје Шундерић, Право Међународне организације рада, Правни факултет Београд, 2001.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Радни спорови
Наставници Проф. др Жељко Мирјанић, Проф. др Радоје Брковић
Развијање научних сазнања, академских вјештина и практичних способности у тумачењу и

примјени правних правила у области радних спорова, развијање креативних способности и
овладавање методама, поступцима и процесима рјешавања радних спорова, овладавање
специфичним правним вјештинама у систему заштите права из области радних односа и
социјалног осигурања.
Схватање структуре и природе радних спорова; усвајање основних појмова и стандарда за

рјешавање радних спорова;. Развијање систематичног приступа правним проблемима и
способности нуђења критичких и аналитичких одговора у дијелу који се односи на спорове из
области радног и социјалног права
Појам и битни елементи радног спора. Врсте радних спорова. Индивидуални радни спорови.
Институцијеи поступциза рјешавање индивидуалних радних спорова. Колективни радни спор.
Принципи и модели за рјешавање колективних радних спорова. Институције и поступци за
рјешавање колективних радних спорова. Методи за мирно рјешавање радних спорова.
Рјешавање колективних радних спорова путем притиска. Штрајк, бојкот и пикетинг као методи
рјешавања колективних радних спорова. Локаут као метод рјешавања колективних радних
спорова. Рјешавање радних спорова у међународном и европском радном праву.Рјешавање
радних спорова у упоредном праву.
Бранко А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова, Београд, 1999.
Мијал Стојановић, Радни спорови, Крагујевац, 2007
б) Допунска литература:
Радоје Брковић, Радни суд, Правни факултет Крагујевац, 2003.
Бранко Лубарда, Радно право, Београд, 2012;
Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет Нови Сад, 2012.
Влајко Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 2001
Антон Равнић, Основе радног права – домаћег, успоредног и међународног, Загреб, Правни
факултет, 2004.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Међународно радно право
Наставници Проф. др Жељко Мирјанић, Проф. др Горан Обрадовић
Међународно радно право представља логичну надградњу знања по усвајању знања са

основних и мастер студија , самостално или у комбинацији с изборним предметом Европско
радно право, те омогућује профилацију студената заинтересованих за ово подручје. Циљ му је
упознати студенте с међународним јавним и међународним приватним радним правом.
Упознавање студената и анализа проблема међународног радног права. Стицање основних

теоријских сазнања о међународном радном праву, регулативи и значају. Развијање способности
за тумачење и примјену конвенција МОР-а.
Оснивање, организација и дјелатност Међународне организације рада. Устав МОР-а.

Универзалност МОР-а. Трипартитни састав органа МОР-а. Конвенције и препоруке.
Ратификација конвенција МОР-а. Обавезе држава чланица. Двострани и вишестрани
међународни уговори. Одлуке и дјелатност ОУН. Право на слободу рада. Право на једнакост.
Право и слобода синдикалног организовања. Економске и социјалне слободе и права.
Запошљавање и незапосленост. Заштита радника миграната.Услови рада. Професионални и
радни односи. Инспекција рада. Радни односи у јавним службама.
Боривоје Шундерић, Право Међународне организације рада, Правни факултет, Београд, 2001.
Александар Петровић, Међународни стандарди рада, Правни факултет Ниш, 2009.
Бранко А. Лубарда, Радно право, Правни факултет, Београд, 2012.
Arturo Bronstein, International and comparative labour law: Current challenges, Palgrave Macmillan,
International Labour Office, Geneva, 2009
Антон Равнић, Основе радног права – домаћег, успоредног и међународног, Правни факултет,
Загреб, 2004.
Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет, Нови Сад, 2012.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Европско радно право
Наставници Проф. др Жељко Мирјанић, Проф. др Сенад Јашаревић
Европско радно право представља логичну надградњу знања по усвајању знања са основних и
мастер студија , самостално или у комбинацији с изборним предметом Међународно радно
право, те омогућује профилацију студената заинтересованих за ово подручје. Основни је циљ
упознати студенте с правима која, у контексту супстанцијалног европског права, држављани ЕУ
уживају као радници. Сходно тому колегијум је усмјерен на проучавање европске регулативе у
домену слободе кретања радне снаге,флексибилности радних односа, те правима запослених и
послодаваца и заштите наведених права.
Упознавање студената и анализа проблема европског радног права. Развијање способности за

аргументовану и промишљену дискусију у области европског радног права. Стицање основних
теоријских сазнања о европском радном праву, регулативи и значају. Развој способности за
учешће у процесу хармонизације права.
Појам европског радног права. Однос европског и међународног радног права. Начела европског
радног права. Дјелатности Европске уније и Савјета Европе у развоју радног права. Извори
европског радног права. Европско некомунитарно право. Заштита права у европском
некомунитарном праву. Европско комунитарно право. Европско индивидуално радно право.
Слобода кретања радника. Запосленост и флексибилни облици запошљавања. Реорганизација
послодавца и положај запослених. Европско колективно радно право.
Социјални дијалог. Колективно преговарање. Радничка партиципација.Надзор над примјеном

европског радног права.
Бранко Лубарда, Европско радно право, ЦИД Подгорица, 2004.
Roger Blanpain, European labour law, Kluwer Law International, Hague 2012
Бранко Лубарда, Радно право, Правни факултет, Београд, 2012.
Равнић, Антон. Основе радног права – домаћег, успоредног и међународног, Загреб, Правни
факултет, 2004.,
Влајко Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 2001,

Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет, Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 2012.

Студијски
програм(и):
Назив предмета СЛУЖБЕНИЧКО ПРАВО И СЛУЖБЕНИЧКА ЕТИКА
Одговорни наставници: Проф. др Мирјана Рађеновић; Проф. др Жељко
Мирјанић.
Студенти стичу темељна знања из области службеничког права и службеничке етике примјеном
теоријског и позитивно-правног приступа.
разматрање проблематике службеничког права и службеничке етике, као и самостално вршење

научно-истраживачког рада.
Држава као послодавац. Људи у управи. Појам државног службеника. Радни однос државних
службеника – предмет радног или/и управног права? Заснивање службеничког односа. Правна
природа акта заснивања службеничког односа. Субординација. Кратак историјски поглед на
положај, улогу и регулисање статуса кадрова у управи. Кадровска политика. Нова политика у
развоја кадрова. Права и дужности државних службеника. Неспојивост са дужностима државних
службеника и сукоб интереса. Модели управљања кадровима. Категорије лица на раду у
државној управи. Правни статус државних службеника у БиХ и РС. Планирање кадрова. Избор и
запошљавање државних службеника. Врсте радних мјеста државних службеника.
Распоређивање и премјештај државних службеника због потреба процеса рада. Права државних
службеника при промјени уређења државних органа. Одлучивање о правима и дужностима
државних службеника. Оцјењивање, напредовање и награђивање државних службеника.
Образовање, усавршавање и оспособљавање државних службеника. Систем плата државних
службеника. Дисциплинска и материјална одговорност државних службеника. Заштита права
државних службеника. Престанак радног односа државних службеника. Намјештеници.
Службеничка етика. Професионалност. Кодекс државних службеника. Однос државних
службеника према грађанима. Заштита „узбуњивача“.
М. Влатковић, Р. Брковић, Б. Урдаревић, Службеничко право, Досије студио, Београд, 2013. Б.

Лубарда, Радно право, Београд, 2012. П. Кунић, Управно право, Бања Лука, 2010. В. Ђулабић (ур.),
Ново службеничко законодавство у локалној самоуправи, Загреб, 2009. Г. Марчетић,
Управљање људским потенцијалима у јавној управи, Загреб, 2007. и друга литература и прописи
по препоруци предметног наставника.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Проф. др Мирјана Рађеновић, проф др.
Жељко Мирјанић.
ПРАВНОИСТОРИЈСКИ МОДУЛ
Студијски
Докторске студије ПРАВО
програм(и):
Назив предмета ДУШАНОВО ЗАКОНОДАВСТВО
Наставници Проф. др Здрава Стојановић
Систематско продубљивање знања везаног за својеврсни средњовјековни правни феномен који

превазилази сам појам Душановог законика. Разумијевање утицаја (рецепције) развијеније
правне традиције (византијске) на средњовјековно српско право.
Осим што, у ширем смислу посматрано, доприноси јачању и одржању националног и културног
идентитета, аналитичан и синтетизован поглед на саме темеље српске правне прошлости
доприноси бољем и потпунијем разумијевању савремене државно правне стварности, у којој
концепт правне државе (темељна начела су јој постављена управо у Душановом законику као
централном дијелу трипартитног правног дјела) и даље траје као императив цивилизованог и
културног друштва.
Осим уводних питања везаних за досадашња проучавања Душановог законодавства,обухваћена

су значајна и незаобилазна питања друштвених и политичких околности доношења Душановог
законика, преписа, односа византијског и средњовјековног српског права – питање рецепције,
садржаја и система, примјене Душановог законика, културног и историјског значаја.
Предавања, консултације.
Александар Соловјев, Историја словенских права – Законодавство Стефана Душана, цара Срба и
Грка, Београд, 1998, Теодор Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави I-IV,
Београд, 1996, Никола Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354, Београд, 1960,
Теодор Тарановски, Душанов законик и Душаново царство, Нови Сад 1926.
Душанов законик – 650 година од његовог доношења, Зборник радова, Бања Лука 2000, Зборник
у част шесте стогодишњице Законика цара Душана, Београд, 1951, Стојан Новаковић, Матије
Властара Синтагмат, азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила,
Београд, 1907, Раде Михаљчић, Лексикон српског средњег века, Београд, 1999, Георгије
Острогорски, Византија и Словени, Београд, 1970, Стојан Новаковић, Законски споменици
српских држава средњег вијека, Београд 1912, Стојан Новаковић, Матије Властара Синтагмат-
азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила, Београд, 1907.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Проф. др Здрава Стојановић

Студијски
програм(и):
Назив предмета Византијска државноправна традиција
изборни 2. 5П 15
Наставници Проф.др Никола Мојовић и проф.др Здрава Стојановић
Развијање и заокруживање научних сазнања о византијској државноправној традицији и њеном

утицају на словенски свијет. Разумијевање феномена названог Византија послије Византије.
Темељитије упознавање са специфичностима византијског феудализма, њеним државним
уређењем, изворима права и карактеристикама појединих правних грана.
Заузимање критичког става и испољавање критичког мишљења при упознавању и

синтетизованом сагледавању мјеста и улоге коју је Византија, као легитимна насљедница
Римског царства, одиграла током свог вишевјековног трајања. Оспособљавање за самосталан
истраживачки рад.
Питање настанка Византије. Утицај римског државноправног насљеђа и греицизирање Византије.
Византија у вријеме највећег успона. Византија као феудална држава sui generis. Однос државе и
цркве-од цезаропапизма до „ симфоније“. Иконоборачко законодавство. Законодавство
Македонске династије. Позновизантијско право. Специфичности византијске правне традиције
(грађанско и кривично право). Утицај на права словенских народа.
Предавања. Индивидуалне консултације.
С. Аврамовић,В. Станимировић, Упоредна правна традиција, Београд 2007, 138-179 С.

Аврамовић, Српски превод Хексабиблоса Петра Витковића, Анали Правног факултета у Београду,
5/1984 С. Шаркић, Политичке и правне идеје у Источном римском царству, Београд 1984 Д.
Анастасијевић, Византија и Византинци, Београд 1996 Г. Острогорски, Пронија, Београд 1970 L.
Margetić, Zemljoradnički zakon, Zbornik PF u Rijeci 3/1982 85-122 L. Margetić, Ekloga iz 726. I njezina
važnost za našu pravnu povijest, Zbornik PF u Rijeci, 1/1980 53-77 Допунска: П. Лемерл, Историја
Византије, Београд 1997 И. Ђурић, Сумрак Византије, Београд 1984 С. Рансимен, Византијска
цивилизација, Београд 1964.
Усмене и писмене провјере знања, реферати, дискусије.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф.др Здрава Стојановић

Студијски
програм(и):
Назив предмета КОНТРАКТИ РИМСКОГ ПРАВА
Наставници Проф. др Никола Мојовић
Детаљно упознавање са установама римског облигационог права, првенствено контрактима,

њиховим настанком и развојем. Оспособљавање за критичку анализу извора и стварање
синтетичке слике о развоју римског облигационог права. Упорођивање римских и савремених
рјешења и уочавање доприноса римске правне науке позитивноправним регулацијама.
Самостално и критичко уочавање и разматрање важнијих проблема и мишљења која се

постављају у предметној материји.
Курс подразумјева изучавање основних линија развоја римског облигационог права кроз
периоде републике, класичног права, посткласичног и Јустинијановог права. Опште
карактеристике облигација, појам и настанак облигација, систематизација облигација, појам
контракта, дејство облигација према трећим лицима (ноксална и адјектицијска одговорност,
уговори у корист и на терет трећих). Поједини контракти (вербални, литерарни, реални,
консензуални).
Предавања и консултације.
Драгомир Стојчевић, Римско облигационо право, Београд, 1960.
Анте Ромац, Римско право, Загреб, 1987.
Reinhard Zimmermann, The Law of Obligations. Roman Foundations of the Civilian Tradition, Oxford,
1996.
Alan Watson, The Law of Obligations in Later Roman Republic, Oxford, 1965.
Никола Мојовић, Регулисање прелаза ризика код купопродајног уговора, Наша законитост,
Загреб, 3-4/1986.
Милена Полојац, Практикум за римско право, Београд, 2011.
Јелена Даниловић, Контракт у римском класичном праву, Анали Правног факултета у Београду, 1-
2/1974.
Обрад Станојевић, Зајам и камата- историјска и упоредноправна студија, Београд, 1966.
Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Никола Мојовић

Студијски
програм(и):
Назив предмета РЕЦЕПЦИЈА РИМСКОГ ПРАВА
Наставници Проф. др Никола Мојовић
Предмет је конципиран тако да студенту омогући комплетан увид у процес научне рецепције
римског права и практичне рецепције од времена глосатора до модерних грађанских
кодификација права.
Продубљeнa општаи правна култура, кандидат стиче и неопходно знање и способност

критичког гледања на проблематику преузимања римског права у европској правној прошлости
и његово инкорпорирање у модерно европско право. Спопсобност самосталног истраживачког
рада на изворима из доба рецепције римског права.
Обнова Јустинијанова права;

Однос римског и канонског права;
Болоњска школа права
Постглосатори. Bartolus de Sassoferato.
Школа елегантне јуриспруденције. Cuiacius. Donellus.
Јуснатурализам и историја права
Ius commune.
Римско и канонско право.
Римско право и почетак националних држава;
Римско право и природно право;
Пандектна наука и Њемачки грађански законик;
Римско право и савремене кодификације.
Рецепција римског права и историја права славенских народа
Предавања, консултације
Peter Stein, Rimsko pravo i Europa . Povijest jedne pravne kulture, prevod Nikola Petrak, Zagreb, 2007 .
Мојовић, Н., Историја римског права, Бања Лука 2008.
Wieacker, F., Privatrechtsgeschichte der Neuzeit, Goettingen, 1967.
Robinson, O.F., European Legal History, London, Dablin, Edinburg, 1994.
Jolowicz, H.F. i Nicholas, B., Historical Introduction to the Study of Roman Law, Cambridge, 1972.
Kunkel, W., Roemische Rechtsgeschichte, Köln – Wien, 1988.
Maffei, D., Gli inizi dell'umanesimo giurdico, Milano, 1956.
Мојовић, Н., Значај ране рецепције римског права у Француској, Зборник Правног факултета у
Загребу,
бр. 5-6/ 1987. стр. 743 – 762.
Мојовић Н., Историјско-правна школа Фридриха Карла фон Савињија,
Годишњак Правног факултета у Бањалуци, бр.XXV- 2001. стр. 91 – 134.
Мојовић Н., Утицај ране рецепције римског права на енглеско право, Зборник друштвено-
хуманитарних наука, Бања Лука, бр.3 и 4, 2003.
Zimmermann, R., The Law of Obligations: Roman Fundations of the Civilian Tradition,
Kapstadt/Muenchen, 1993.
Margetić, L., Rimsko pravo. Izabrane studije, Rijeka, 1999.
Margetić, L. Rimsko pravo kao europski fenomen i hrvatska pravna povijest, Rijeka, 1997.
Bellomo, M., L'Europa del diritto commune, Roma, 1991.
Bellomo, M., The Common Legal Past of Europe 1000-1800., Washington 1995.
Callaso, F., Introduzione al diriito commune, Milano 1970.
Континуирано се прати редовно похађање наставе и интеракција студената. Акценат се ставља

на директну комуникацију студената са наставником.
Име и презиме наставника који је припремио податке:Проф. др Никола Мојовић

Студијски
Докторске студије ПРАВO
програм(и):
Назив предмета Развој представничког система у Србији током 19. и почетком 20. вијека
Наставници Проф.др Здрава Стојановић
Продубљивање постојећег знања о зачецима, развоју и усавршавању представничког система

нововјековне Србије. Даље развијање способности за критичку анализу и тумачење законских и
уставних прописа који третирају положај, састав, структуру и надлежност скупштине, током 19. и
почетком 20. вијека.
Постизање таквог нивоа знања и вјештина која омогућавају развијање способности за самосталан
истраживачки рад при изради докторске дисертације.
Почетак представничког система у Србији, у првој половини 19.вијека. Положај народне скупштине
за вријеме уставобранитељске владавине (1842-1858). Светоандрејска скупштина и прво
озакоњење народне скупштине. Закони о народној скупштини за вријеме друге владавине
Милоша и Михајла Обреновића.Народна скупштина као законодавни орган власти по
Намјесничком уставу (1869). Органски закони од 1870. Народна скупштина по Уставу Краљевине
Србије од 1888. Увођење дводоме структуре народног представништва по Уставу од 1901. Народна
скупштина по Уставу од 1903. Политичке странке и програми.
Љ. Кркљуш, Правна историја српског народа (нови век), Нови Сад 2004. М. Павловић, Правна
европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац 2008. С. Стојичић. Уставни развој Србије 1869-1888,
Лесковац Љ. Кандић, „ Састав скупштине и почетак представничког система у Србији, у првој
половини 19. века“, Анали Правног факултета у Београду 1-2/1960 134-152 Љ. Кандић, „Делатност
скупштина за време прве владе М. Обреновића“, Анали...1/1961 55-69 Допунска: Ж. Живановић,
Политичка историја Србије у другој половину 19. века, 1-4 1923. 1924. 1925. Д. Јанковић, Рађање
парламентарне демократије-политичке странке у Србији 19. века, Београд 1997. Устави Кнежевине
и Краљевине Србије 1835-1903, Београд 1988.

Студијски
програм(и):
Назив предмета Настанак и рецепција парламентарног система у Европи
Наставници Проф.др Никола Мојовић и проф.др Здрава Стојановић
Темељитије и дубље сагледавање и разумијевање парламентарног система као једног од три

облика организовања власти у модерној држави који је, по узору на Енглеску, као земљу
поријекла реципирао највећи број земаља континенталне Европе. Развијање критичке мисли и
свијести о рецепцији као феномену везаном за модерну европску уставност.
Стицање научне и мисаоне зрелости као есенцијалне претпоставке за свеобухватан, самосталан

и оригиналан научно-истраживачки рад.
Настанак и развој парламентарне владе у Енглеској. Историјске и социјално-политичке
претпоставке парламентаризма. Правне претпоставке парламентарног система. Рецепција
парламентарног система у земље писаног (кодификованог) права с посебним освртом на
Француску и Белгију, а од балканских држава Грчку, Румунију, Краљевину Србију и Краљевину СХС.
Теоријско одређење парламентарног система.
Д.М. Поповић, Стварање модерне државе, Београд 1994. Л. Марковић, Парламентарно право,
Београд 1991. С. Јовановић, О држави, Београд 1922. М. Владисављевић, „ Парламентаризам по
одредбама устава“, Архив за правне и друштвене науке, 4/1936 С. Јовановић, Енглески
парламентаризам, Политичке и правне расправе 1-3 Београд 1990. Д. Поповић,
„Парламентаризам у Трећој француској републици“,Архив...3-4/1992 П. Николић,
„Парламентаризам и уставна монархија“,Архив...1/1992 Допунска: М. Јовичић, Велики уставни
системи, Београд 1984 М. Пајванчић, Парламентарно право, Београд 2005. Г.Т. Бугарски, Златић,
Енглеска кабинетска влада,Н. Сад 1939

ПРАВНОЕКОНОМСКИ МОДУЛ
Tрећи циклус студија– докторске студије Право
Студијски
програм(и):
Називпредмета: ФИНАНСИЈСКО ПРАВО - продубљени курс
Шифрапредмета Статуспредмета Семестар Фондчасова Број ЕЦТС бодова
ИЗБОРНИ НА ПРАВНОЕКОНОМСКОМ III 5 15

МОДУЛУ
Наставнци Одговорни наставник: доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић, Наставници по позиву:проф. др

Горан Милошевић, доц. др Цвјетана Цвјетковић
Условљеностдругимпредметима Обликусловљености
Циљизучaвањапредмета:
Циљизучaвањапредметаје развијање научних сазнања, способности и академских вјештина упроцесу истраживања у

области финансијског права, односно развијање аналитичког размишљања упоређивањем теоријских ставова и могућности
њихове примјене у реалном правном и економско-политичком окружењу, овладавање научним методама у изучавању
релевантне литературе и правних извора, а све у складу са савременим правцима развоја финансијског права као научне
дисциплине.
Исходиучења (стеченазнања):
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Финансијско право - продубљени курс ће моћи да успјешно
дефинишуи анализирају све институте финансијског права у контексту савремених правних приступа, да критички вреднују
и препознају све факторе настанка пореско-правних односа,објасне теоријске приступе, те дефинишу критеријуме
разликовања у рјешавању појединих проблема који се јављају у домену финансијског права.
Такође, кандидати ће моћи да изразе разлике у наведеним приступима, дискутују о значају утицаја које су савремене
теорије у сфери финансијског права извршиле на обликовање пореских и буџетских система савремених држава, те да
предложе измјене у реалном правном и економско-политичком окружењу.
Осим тога, кандидати ће моћи да самостално предузимају оригинална научна истраживања у оквиру одабраних тема у
области финансијског права.
Садржајпредмета:
Предмет проучавања су актуелна питања из сфере финансијског права са нагласком на:
Појам, предмет и дезинтеграцију финансијског права; Ширење финансијске дјелатности савремених држава; Програмњ
јавних расхода; Тенденције у савременим пореским системима; Изворе опорезивања; Принципе опорезивања;
Привлачност ПДВ; Процес пореске хармонизације и пореске конкуренције у савременим пореским системима; Реформе
савремених пореских администрација; Порески систем Републике Српске, ФБиХ, БДБиХ, и БиХ; Ефекте опорезивања; Сукоб
пореских закона; Јавни дуг и буџетски дефицит као инструменте фискалне политике; Трендове у савременим буџетским
рееформама; Фискалну децентрализацију;
Методенаставе и савладавањаградива: предавања, консултације и обрада самосталних радова студената.
Милошевић, Г, Васиљевић Пољашевић, Б. и Кулић, М:Финансијско право, Правни факултет, Бања Лука 2018.
Јелчић, Б. Лончарић-Хорават, О.,Шимовић, Ј., Арбутина, Х., Финанцијскоправо и финанцијсказнаност, Загреб, 2000.
Поповић, Д: Наука о порезима и пореско право, Институт отворено друштво/ Институт за уставну и законодавну политику
Будимпешта и Савремена администрација Београд, 2008.
Поповић, Д: Пореско право,Центар за публикације, Правни факултет, Београд, 2011.
Тркља, М:Финансијско право –књига 2, Центар за публикације, Правни факултет,Нови Сад, 1998.
Ловчевић, Ј: Институције јавних финансија – књига трећа – Буџет у теорији и систему, Завод за издавање уџбеника
Социјалистичке Републике Србије, Београд, 1969.
Раичевић, Б: Јавне финансије, Економски факултет, Београд, 2008.
Горчић, Ј. и Анђелковић, М:Јавне финансије иФинансијско -право, Проинком, Ниш, 2005.
Облици провјере знања и оцјењивањe (максимални број бодова 100):
Посебна назнака за предмет:

Име и презиме наставника који је припремио податке: доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић
Студијски
програм(и):
Називпредмета: ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
ИЗБОРНИ НА ПРАВНОЕКОНОМСКОМ II 5 15
МОДУЛУ
Наставнци Доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић
Циљизучaвањапредметаје развијање и продубљивање сазнањакандидатaу области јавних финансија, чиме ће у потпуности

развити сопствену способност да финансијску теорију провјери у односу на сложено друштвено-економско окружење у
оквиру кога се и доносе и спроводе одлуке у вези са јавним сектором . Такође, кандидати ће развити сопствена научна
сазнања,као и способности и академске вјештине у процесу истраживања из области јавних финансија, те ће овадати
научним методама у изучавању релевантне литературе и финансијскоправних извора. Коначно, кандидати ће стећи
могућности критичког сагледавања мјера које спроводи, ма која, држава у домену фискалне и буџетске политике, односно
ефеката које производе изабране макроекономске политике на алокацију ресурса, расподјелу дохотка, стабилност цијена и
равномјеран раст и развој.
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Јавне финансије ће достићи такав ниво знања да ће моћи
самостално, професионално и на критички начин да приступе разматрању и анализи широког круга питања и проблема из
сфере јавних финансија. Другим ријечима, кандидати ће бити оспособљени да схватемјесто, улогу и значајфункција, ма које,
савремене државе.
области јавних финансија, те да дају препоруке и смјернице за активности државе у овој области.
Предмет проучавања су актуелна питања из сферејавних финансија са нагласком на:
Појам, мјесто и улогу јавних финансија, дезинтеграцију финансија и однос јавних финансија према другим гранама
финансија, Карактеристике финансијске привреде; Функције јавних финансија (алокативна, дистрибутивна и
стабилизациона); Теоријау јавних добара и јавни сектор; Екстерне ефекти и реакције јавног сектора на екстерне ефекте
(еколошки порези, Коусова теорема), Институције јавних финансија; Јавне расходе; Управљање јавним расходима; Ефекте
опорезивања и теорију инциденце; Ефикасно и правично опорезивање; Буџет у финансијској теорији и политици; Фискални
федерализам; Фискалну политику и стабилизацију.
Методенаставе и савладавањаградива: предавања, консултације исамосталанрад кандидата.
Милошевић, Г., Васиљевић Пољашевић, Б. и Кулић, М:Финансијско право, Правни факултет, Бања Лука 2018.
Раичевић, Б: Јавне финансије, Економски факултет, Београд, 2008.
Musgrave, R: Теорија јавних финансија, Научна књига, 1975.
Јелчић Ба:Јавне финанције, РРиФ, Загреб, 2005.
Ловчевић, Ј: Институције јавних финансија, Службени лист СФРЈ, Београд, 1991.
Stiglitz, J: Економија јавног сектора, Економски факултет, Београд, 2004.
Rosen, H. и Gayer, T.: Јавне финансије, Центар за издавачку дјелатност Економског факултета, Београд, 2009.
Усмени испит и самостални рад студента.
Студијски
програм(и):
Називпредмета: БУЏЕТ И ДРУГИ ИНСТРУМЕНТИ ФИНАНСИРАЊА ЈАВНИХ ПОТРЕБА

МОДУЛУ
Наставнци Одговорни наставник: доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић
Циљизучaвањапредметаје упознавање кандидата са појмом и функцијама јавног сектора, као и стицање знања на основу
којих ће моћи разликовати јавна и приватна добара, те стицање увида у обим финансијске дјелатности државе. Намјера је
кандидатима обезбиједити проширена знања о инструментима финансирања јавних расхода (буџет, буџетски и
ванбуџетски фондови) и њиховим основним обиљежјима. Такође, циљ је да кандидати разумију и упознају буџет (и
буџетску процедуру) као основни инструмент финансирања јавних расхода, али и да спознају и стекну знања о
буџетском(им) систему(има) унутар БиХ. Коначно, циљ је и да кандидати продобe знања о осталим инструментима
финансирања јавних потреба.
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Буџет и други инструменти финансирања јавних потреба ће
моћи да успјешно дефинишу, идентификују, дискутују и анализирају, како јавне потребе и јавна добра, тако и поједине
инструменте финансирања јавних потреба. Кандидати ће бити оспособљени да критички вреднују и дискутују о мјесту и
улози појединих инструмената финансирања јавних потреба, те да дефинишу и да се критички односе према појединим
категоријама буџетског права у контексту савремених правних приступа.
Такође, кандидати ће моћи да изразе разлике у институтима буџетског праваи критички вреднују поједина нормативна
рјешења у босанскохерцеговачком и компаративном буџетскомправу. Коначно, кандидати се моћи успјешно, и на научним
основама, да предложе рјешења појединих проблема који се јављају у сфери буџетског права.
области буџетског права.
Предмет проучавања су актуелна питања из сферебуџетског права са нагласком на:
Јавна добра; Јавне расходе; Појам и врсте инструмената финансирања јавних добара; Буџет – правну природу, дефиниције,
обиљежја, начела, врсте, структуру; Буџетски циклус; Буџетски надзор – субјекте и врсту надзора; Буџетски(е) систем(е)
унутар БиХ; Буџет ЕУ; Фондове; Јавна предузећа; Остали инструменте финансирања јавних потреба.
Методенаставе и савладавањаградива: предавања, консултације и обрада самосталних радова студената.
Милошевић, Г. Васиљевић Пољашевић, Б. и Кулић, М:Финансијско право, Правни факултет, Бања Лука 2018.
Тркља, М:Финансијско право –књига 2, Центар за публикације, Правни факултет,Нови Сад, 1998.
Ловчевић, Ј: Институције јавних финансија – књига трећа – буџет у теорији и систему, Завод за издавање уџбеника
Социјалистичке Републике Србије, Београд, 1969.
Јурковић, П:Јавне финанције, Масмедиа, Загреб, 2002.
Lee, R.D., Johnson, R.W., Joyce, G.P:Public Budgeting System, Burlington: Jones and Barlett Learning, 2012.
Allen, R., Hemming, R., Potter, B. H: The International Handbook of Public Financial Management, Palgrave Macmillan, London,
2013.
Willoughby, G.K.: Public Budgeting in Context – Structure, Law, Reform and Result, Jossey-Bass, San Francisco, 2014.
Студијски
програм(и):
Називпредмета: ФИНАНСИЈСКО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

МОДУЛУ
Наставнци Одговорни наставник: Доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић, Наставници по позиву: проф. др
Горан Милошевић, доц. др Цвјетана Цвјетковић
Циљизучaвањапредметаје развијање сазнања кандидатaу области финансијског права ЕУ, односно развијање у домену
основних института финансијског права, и то: јавних прихода, јавних расхода, буџета, јавног зајма и јавног дуга и
финансијског изравнања. Такође, кандидати ће развити аналитичка размишљања упоређивањем теоријских ставова и
могућности њихове примјене у правном и економском окружењу ЕУ, развитиспособности и академске вјештине у процесу
истраживања из области финансијског права, те ће овадати научним методама у изучавању релевантне литературе и
правних извора, а све у складу са савременим правцима развоја финансијског права ЕУ.
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Финансијско правоЕУ ће моћи дефинисати све категорије
финансијског права ЕУ у контексту савремених правних приступа, критички вредновати и препознати све факторе настанка
међународно пореско-правних односа (у контексту ЕУ), објаснити теоријске приступе, те дефинисати критеријуме
разликовања у рјешавању појединих проблема који се јављају у домену финансијског права ЕУ.
Такође, кандидати ће моћи изразити разлике у наведеним приступима, дискутовати о значају утицаја које су савремене
теорије у сфери финансијског права извршиле на обликовање пореских система појединих држава чланица ЕУ;
области финансијског права ЕУ.
Предмет проучавања су актуелна питања из сфере финансијског права ЕУ са нагласком на:
Историјски развој финансијског права ЕУ, Буџет ЕУ – начела, основне карактеристике, приходе и расходе буџета ЕУ;
Хармонизацију опорезивања - разлогe и нужност хармонизације опорезивања ЕУ, хармонизацију индиректних пореза,
хармонизацију директних пореза, ЕУ порез; Управљање јавним дугом и буџетским дефицитом у ЕУ – Мастрихтски
критеријум конвергенције, Пакт о стабилности и расту; Основна обиљежја фискалног федерализма ЕУ;
Методенаставе и савладавањаградива: предавања, консултације и обрада самосталних радова студената
Илић-Попов, Г: Пореско право ЕУ,Службени гласник, Београд, 2004.
Хрустић. Х: Пореска хармонизација у Европској унији, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2011.
Стојановић, С: Неправична пореска конкуренција у ЕУ, Правни факултет, Крагујевац, Институт за правне и друштвене науке,
Крагујевац, 2010.
Лончарић Хорват, О. и Арбутина, Х:Основе међународног пореског права, II и III дио, Информатор, Загреб, 2007.
Шимовић, Х. и Шимовић, Ј: Фискални сустав и фискална политика ЕУ, Правни факултет, Загреб, 2006.
Теrra, B. Watel. P: European Tax Law,Wolters Kluwer, 2015.
Студијски
програм(и):
Називпредмета: ФИНАНСИРАЊЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ

МОДУЛУ
Наставнци Доц. др Бојана Васиљевић Пољашевић
Циљизучaвањапредметаје развијање и продубљивање сазнањакандидатaудомену финансирања јавне управе у свијету и

земљи како би разумјели сложене односе који настају између различитих нивоа власти.
Циљ је да кандидати разумију потребе за финансирањем различитих нивоа власти (органа управе), те да схвате
функционисање финансијских система поменутих органа управе.
Такође, намјера је да кроз овај предмет кандидати у потпуности развију сопствену способност да на критичан начин
сагледају и спознају све битне институте финансирања органа јавне управе.
Кандидати који одслушају градиво и положе испит из предмета Финансирање јавне управе ће достићи такав ниво знања д
ће моћи самостално, професионално и на критички начин приступити разматрању и анализи широког круга питања и
проблема који се јављају у вези сафинансирањем јавне управе.
Осим тога, кандидати ће моћи да самостално предузимају оригинална научна истраживања у оквиру одабраних тема
области финансирања јавне управе, те да дају препоруке и смјернице у вези финансирања јавне управе.
Увод; Јавна управа и понуда јавних добара; Врсте добара и начин њиховог задовољавања; Обиљјежја јавних добара; Понуда
јавних добара и државни процес;Инструменти финансирања јавних добара: буџет и буџетско финансирање;Финансирањ
јединица локалне самоуправе;Фонд и фондовско финансирање;Финансирање јавних потреба путем јавни
предузећа;Инструменти јавних прихода:Порези и други инструменти јавних прихода; Дјеловање инструменатајавн
гфинансирања у савременим државама;Функција алокације;Функција редистрибуције;Функција стабилизације, Фискалн
децентрализација; Фискални федерализам.
Методенаставе и савладавањаградива: предавања,консултације иобрада самосталних радова студената.
Јелчић, Б. Лончарић-Хорават, О.,Шимовић, Ј., Арбутина, Х., Финанцијскоправо и финанцијсказнаност, Загреб, 2000.,
одабранапоглавља. Јелчић, Б., Лончарић-Хорват, О., Шимовић, Ј., Арбутина, Х., Мијатовић, Н., Хрватскифискалнисустав
Загреб,
одабранапоглавља. Шимовић, Ј.,Државнипрорачун, ХАЗУ, Зборникрадова, Загреб, 1997.
Росен, Х.С.:Јавнефинанције (превод),Институтзајавнефинанције,Загреб, 1999.
одабранапоглавља. Шимовић, Ј.,Јачањефинанцијскогкапацитета и повећањефискалнеаутономијелокалнихјединица

Хрватскајавнауправа, Загреб, бр. 5/2000.
Стојановић, С.: Фискални федерализам; Институт за упоредно право/Центар за антиратну реакцији, Београд, 2005.
Братић, В: Одлучивање о локалним прорачунима: између сна и јаве, Институт за јавне финанције, Загреб, 2008.
Критић, С: Буџет као инструмент управљања јединицом локалне самоуправе, Data Status, Нови Сад, 2012.
Европска повеља о локалној самоуправи
Облици провјере знања и оцјењивањe (максимални број бодова 100): ,
усмени испит и самосталан рад студената.
Студијски
програм(и):
Назив предмета АКТИ УПРАВЕ И УПРАВНЕ ПРОЦЕДУРЕ
ИЗБОРНИНА
ПРАВНОЕКОНОМСКО III 5П 15
М МОДУЛУ

Проф. др Зоран Томић; Проф. др Зоран Лончар; Доц. др Вук Цуцић.
Примјеном теоријског и позитивно-правног приступа студенти треба да стекну продубљена и

цјеловита знања о актима управе, у првом реду, о управним актима и управним радњама као
кључним инструментима управног рада, те о управним процедурама које се на њих примјењују.
разматрање проблематике аката управе и управних процедура и самостално вршење научно-

Теоријско-правни појам управе у смислу управног рада. Управни рад и остали рад управе.
Правни и материјални акти управе. Општи правни акти управе (прописи). Појединачни правни
акти управе (ауторитативни и неауторитатитвни). Појам и обиљежја управног акта. Врсте
управних аката. Правна дејства и додаци управном акту. Погрешни (мањиви) управни акти.
Појединачни материјални акти и радње управе без непосредног правног дејства. Појам,
обиљежја и врсте управно-материјалних аката (управних радњи). Поступак доношења управних
аката. Управна и судска контрола управних аката. Управна и судска контрола управних радњи.

Предавања, консултације и обрада самосталнихрадова студената.
Мирјана О. Рађеновић, Право општег управног поступкa и управног спора, Бања Лука, 2016.
Зоран Р. Томић,Опште управно право, Београд, 2016. Драган Милков, Управно право II, Управна
делатност, Нови Сад, 2013. Драган Милков, Управно право III, Контрола управе, Нови Сад,
2013. и друга литература и прописи по препоруци предметног наставника.

1.-Prilog-1-Knjiga-silabusa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

1.-Prilog-1-Knjiga-silabusa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1.-Prilog-1-Knjiga-silabusa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИЛОГ 1

Трећи циклус (докторске академске студије)

Назив предмета Методологија правних наука

Наставници Академик проф. др Снежана Савић, проф. др Игор Милинковић

Условљеност другим предметима Облик условљености

Нема посебних услова

Циљеви изучавања предмета

Кандидати се упознају са различитим методама изучавања права као комплексне друштвене

Исходи учења (стечена знања)

Кандидат стиче сазнања о различитим методама изучавања права и оспособљава се за њихов

1. Увод. Појам методологије права (методологије правних наука). Назив и карактер

Предавања. Вјежбе. Часови семинара (презентација и дискусија семинарских радова).

1. С. Врачар, Преиспитивање правне методологије, Београд, 1994.

Облици провјере знања и оцјењивање

Завршни испит: 51-100 бодова.

Посебна назнака за предмет

Нема посебних назнака.

Трећи циклус (докторске академске студије)

Назив предмета ОДШТЕТНО ПРАВО

Условљеност другим предметима Облик условљености

Циљеви изучавања предмета

Надоградња и продубљивање стечених знања и стицање специфичних сазнања везаних за

Исходи учења (стечена знања)

Претпоставке и основи одговорности за проузроковану штету, врсте одговорности за штету,

Методе наставе и савладавање градива

Фронтални облик рада-предавања, интерактивни облици рада-вјежбе, тестови, домаћи радови,

а) Обавезна литература: БранкоМораит, Облигационо право, књига друга - вануговорни

б) Додатна литература:Мораит, Б.: „Одговорност државе за штету због неоправдане осуде и

Облици провјере знања и оцјењивање

Семинарски рад, учешће на предавањима, рјешавање задатака и случајева, (усмено) полагање

Посебна назнака за предмет

Име и презиме наставника који је припремио податке: Проф. др Дарко Радић

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Трећи циклус (докторске студије)

Назив предмета ПРАВО ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ПОТРАЖИВАЊА

Проф. др Раденко Јотановић, ванредни професор на Правном факултету

Условљеност другим предметима Облик условљености

Циљеви изучавања предмета

Исходи учења (стечена знања)

Предавања – интерактивна настава, вјежбе – анализа судске праксе, симулацијаслучаја ,

Основна литература: Хибер, Драгор и Живковић, Милош, Обезбеђење и учвршћење

Семинарски рад, присуство настави и завршни испит.

Завршни испит: 51-100 бодова.

Посебна назнака за предмет

Име и презиме наставника који је припремио податке: проф. др Раденко Јотановић

Трећи циклус (докторске студије)

Назив предмета ПАРНИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО

Наставници Проф. др Ранка Рачић

Условљеност другим предметима Облик условљености

Циљеви изучавања предмета

Исходи учења (стечена знања)

Методе наставе и савладавање градива

Ex catedra предавања, консултације, дискусије, групна анализа случаја из праксе, индивидуална

Гордана Станковић, Грађанско процесно право, Ниш, 2007.

Ранка Рачић, Начело диспозитивностиу грађанском парничном поступку, магистарска теза,

Ранка Рачић, Сукцесија у процесном односу, Београд, 2002.

Rоsеnbеrg/Schwаb/Gоttwаld, Zivilprоzеssrеcht, Мünchеn, 2010.

У обавезну литературу спада и легислатива ентитета Босне и Херцеговине из области

Допунску литературу одређују наставник и студент, у зависности од њене доступности и