Облици политичког режима

Облик политичког режима у једној држави одређује се по томе ко је

носилац суверене државне власти , односно суверене политичке моћи – субјекти који
имају највише утицаја на доношење политички најзначајнијих одлука у једној држави ,
односно који креирају политику те државе.Разликују се два основна облика политичког
режима : демократија и аутократија.

ДЕМОКРАТИЈА

Демократија је облик политичког режима у коме је носилац суверене

политичке власти већина народа.Сам назив „демократија“ настао је од грчких речи
demos ( народ ) и cratos ( владавина), дословно преведена сложеница ових речи је да је
демократија владавина народа.Практично је неизводљиво да цео народ влада, па се
зато под демократијом подразумева спровођење воље већине народа.
Предуслов за демократски политички режим је тај да су Уставом
загарантоване слободе и права грађана.Демократија није савршен, али је од свих
облика политичких режима најсавршенији.
Демократија се најчешће у пракси јавља као представничка ( посредна )
демократија , у којој народ бира своје представнике који врше власт у њихово име,
односно, који их представљају.Преставници народа могу остати на власти само толико
колико они који су их бирали, односно док заступају вољу и интересе својих бирача.
Непосредна ( атинска ) демократија је постојала у античкој Грчкој у којој су
једино робовласници били учесници у вршењу државне власти, а робови су били
третирани као „ оруђа која говоре“, те су само робовласници били третирани као
народ. У савременим државама постоје одређени институти који омогућавају
непосредно учешће свих грађана у вршењу власти ( референдум, плебисцит, народни
вето, зборови грађана, петиције), о којима ће бити речи у наредној наставној
јединици.
С обзиром на то да непосредна демократија није могућа , у том смислу да
цео народ врши државну власт, најчешће је заступљен други могући облик повезивања
државе са народом – представничка демократија. Потпуна подударност народне воље
и воље коју заступају представници у органима државне власти није могућа – увек
постоји извесна разлика. Зависно од конкретних социјалних, економских и других
услова , разликује се више облика демократије.
 АУТОКРАТИЈА

Аутократија је облик политичког режима супротан демократији.Реч

аутократија је настала од грчких речи autos ( сам ) и cratost ( власт ).Дословно
преведена , аутократија значи самовлашће. Други речима, аутократија представља
владавину мањине, држава је одвојена од народа, од његове воље. Народ не бира и
не смењује државне органе власти. У таквим политичким режимима грађани немају
политичка права и слободе зајемчене уставом.
Аутократија је као политички режим током историје постојала у различитим
облицима , а у новијој историји је била заступљена као диктатура – владавина једног
човека ( Хитлер, Мусолини, Пиноче), а данас је заступљена у Северној Кореји.
Други могући облик аутократије је аристократија, која представља
владавину племства ( односно, групе људи који себе сматра племенитијим од дргих
).Може бити: 1.Владавина световног племства ( световно племство се стицало
наслеђем од племенитих предака ) и 2. Владавина духовног племства ( које се стицало
добијањем у верским и црквеним хијерархијама ).

Питања:
1.Како се државе деле по облику политичког режима?
2.Како се одређује облик политичког режима у једној држави?
3.Шта значи демократија?
4.Шта је посредна, а шта непосредна демократија ?
5. Шта значи и како се дели аутократија?
6.Шта значи диктатура?