Professional Documents
Culture Documents
BISERI EKONOMIJE
BISERI EKONOMIJE
BISERI EKONOMIJE
др Јован Родић
„БИСЕРИ“ ЕКОНОМИЈЕ
1
МСФИ 1 - Сачињавање два биланса успеха - биланс успеха на
бази прихода и расхода и биланс успеха на основу
добитака и губитака у оквиру капитала, неприхватљиво
је, а и непотребно, јер извештај о променама капитала
пружа информације по основу чега је свака позиција
капитала повећана и смањена.
2
ГРЕШКЕ У НАЦИОНАЛНИМ РАЧУНОВОДСТВЕНИМ
ПРОПИСИМА:
а) У Републици Србији:
- негативне курсне разлике по основу дугорочних
кредита исказују се на АВР, а не на расходима - то је
скривени губитак.
- у билансу успеха трошкови производних услуга нису
исказани у посебној позицији што онемогућује оцену
приносног положаја.
б) У Републици Српској:
- откупљене а непоништне акције и удели не
билансирају се као одбитна ставка од капитала, па је у
билансу капитал прецењен за износ откупљених а
непоништених сопствених акција и удела.
- губитак изнад вредности капитала исказује се у
оквиру збира обртне имовине, због чега биланс не
исказује износ имовине већ у активи исказује и
имовину и губитак изнад капитала.
3
ДВОСТРУКИ ЕГО ВЛАСНИКА ФИРМЕ
4
банкротира при чему на повериоце пада губитак изнад
капитала.
- члан 282 поменутог Закона обавезује
мањинске акционаре да продају своје акције
акционарском друштву које се обавезује на откупи и
поништи те акције на терет акцијског капитала. То
повећава задуженост акционарског друштва, слаби
финансијску стабилност, и једно и друго повећава ризик
поверилаца, а моћ управљања концетрише се у руке
великих акционара.
- уколико власник одлучи да повећа основни
капитал из нераспоређеног добитка, то повећање се
опорезује по стопи као да је из нераспоређеног добитка
узео дивиденду за личну потрошњу (члан 61 Закона о
порезу на доходак грађана). Насупрот томе, Србија
страним инвеститорима за сваког запосленог плаћа
неколико хиљада евра.
5
ОПИС ПОТРАЖИВАЊА ПАРИСКОГ И ЛОНДОН-
СКОГ КЛУБА БАНКА ПОВЕРИЛАЦА ДУЖНИ-
ЦИМА У ОКВИРУ СРБИЈЕ - Почетком овог века
Париски и Лондонски клуб банака отписали су око 65%
својих потраживања од дужника у Србији. Међутим,
Влада Србије није дозволила отпис кредита код крајњег
корисника кредита, већ је обавезала раније кориснике
кредита да кредите Париског и Лондонског клуба банака
у целини плате уз затезну камату банци преко које је узет
инострани кредит односно Агенцији за осигурање
депозита. Ово је заиста нелогично јер тај отпис није
помогао стварном дужнику.
6
СТЕЧАЈ НАЈВЕЋЕ ЧЕТИРИ БАНКЕ У СРБИЈИ - Маја
2001. године највеће четири банке у Србији стављене су
у стечај (одлуку је потписао професор Лабус), мада је
имовина ових банака била већа 4.5 пута од обавеза
(подаци недељника НИН). Основана је Агенција за
провођење стечајног поступка. Стечајни поступак, мада
траје 11 година, још није окончан. Ова одлука о стечају
заиста је чудна.
ПРИВАТИЗАЦИЈА
7
Власт је проводила брзу приватизацију
вероватно да би бригу о привреди пренела на
приватнике.
ЛИКВИДНОСТ