broj 090

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
ЈУ Службени гласник Републике Српске, 555-007-00001332-44
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб НЛБ банка а.д. Бања Лука
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 Четвртак, 15. септембар 2022. године 562-099-00004292-34
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org БАЊА ЛУКА Аtos bank a.д. Бања Лука
sgrs.oglasi@slglasnik.org 567-162-10000010-81
UniCredit Bank а.д. Бања Лука
sgrs.finansije@slglasnik.org 551-001-00029639-61
sgrs.online@slglasnik.org БПШ Банка а.д. Бања Лука
Број 90 Год. XXXI
571-010-00001043-39
www.slglasnik.org Addiko Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18
1848 V
1) Министарство породице, омладине и спорта (у даљем
На основу члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Репу- тексту: Министарство) расписује Јавни позив, који се обја-
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број вљује у “Службеном гласнику Републике Српске”, једним
118/08), Влада Републике Српске, на 186. сједници, одржа- дневним новинама и на интернет страници Министарства.
ној 8.9.2022. године, д о н o с и
2) Родитељ из тачке I ове одлуке који подноси, по
ОД Л У КУ објављеном Јавном позиву, захтјев за финансијску помоћ
Министарству доставља захтјев са потребним доказима,
О ИСПЛАТИ ФИНАНСИЈСКЕ ПОМОЋИ на адресу Министарства: Трг Републике Српске 1, Бања
НЕЗАПОСЛЕНОМ РОДИТЕЉУ ЧЕТВОРО И Лука.
ВИШЕ ДЈЕЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
VI
I Исплата финансијске помоћи у висини одређеној у тач-
ки IV ове одлуке врши се почевши са мјесецом септембром
Овом одлуком обезбјеђује се исплата финансијске по- 2022. године, на начин:
моћи једном од незапослених родитеља четворо и више
дјеце, који има држављанство Републике Српске и БиХ и - за кориснике који су у евиденцији Јавног фонда дје-
пребивалиште у Републици Српској или Брчко Дистрикту чије заштите одмах, а
БиХ, у 2022. години. - за кориснике који се пријаве на Јавни позив по утврђи-
вању испуњености услова из тачке III ове одлуке.
II
1) Финансијска помоћ по овој одлуци одобрава се роди- VII
тељу из тачке I ове одлуке на основу пријаве на Јавни позив Министар породице, омладине и спорта (у даљем тек-
за подношење захтјева за финансијску помоћ и рјешења на- сту: министар) на основу ове одлуке доноси рјешење про-
длежног органа. тив којег се може изјавити приговор у року од осам дана од
дана достављања рјешења.
2) Родитељ из тачке I ове одлуке који је корисник неког
од права из дјечије заштите није у обавези да се пријави на VIII
Јавни позив јер ће исплата тим корисницима бити вршена
аутоматски према евиденцијама Јавног фонда за дјечију за- Исплата финансијске помоћи по овој одлуци престаје:
штиту Републике Српске. - кад најмлађе дијете наврши 18 година живота,
- смрћу корисника,
III
- заснивањем радног односа,
Родитељ из тачке I ове одлуке финансијску помоћ може
остварити ако испуњава сљедеће услове, и то: - остваривањем права на пензију,
- да је незапослен, - губитком држављанства Републике Српске и БиХ и
- да има четворо или више дјеце, од којих је најстарије - промјеном пребивалишта изван Републике Српске или
дијете у доби до 18 година живота, територије Брчко Дистрикта БиХ.
- да има држављанство Босне и Херцеговине / Републи- IХ
ке Српске и 1) Корисник финансијске помоћи по овој одлуци дужан
- да има мјесто пребивалишта у Републици Српској и је да у року од 15 дана од дана настанка промјене пријави
на територији Брчко Дистрикта БиХ са ентитетским држа- Министарству сваку промјену у погледу услова утврђених
вљанством Републике Српске на дан ступања на снагу ове овом одлуком, која утиче на наставак исплате финансијске
одлуке. помоћи.
2) Министар ће на основу пријаве корисника финансиј-
IV ске помоћи, као и сазнања добијених службеним путем о
Финансијска помоћ по овој одлуци обезбјеђује се у мје- неиспуњавању услова за даљу исплату, донијети рјешење о
сечном износу од 750,00 КМ. престанку исплате.
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 90 15.9.2022.
3) Министарство је у обавези да, сваки мјесец прије утрошка средстава за период 1.1 - 30.9.2022. године у укуп-
извршеног обрачуна финансијске помоћи, изврши контролу ном износу од 255.000,00 КМ, и то с позиција:
евентуалних промјена за кориснике помоћи у погледу испу- - 415200 - капитални грантови за финансирање поврат-
њавања услова за престанак права из тачке VIII ове одлуке, ка у Републику Српску у износу од 100.000,00 КМ,
упоређивањем података са евиденцијама надлежних органа.
- 415200 - капитални грантови организацијама и удруже-
X њима избјеглица и расељених лица у износу од 65.000,00 КМ,
Министарство води евиденције о утврђеним мјесечним - 415200 - остали капитални грантови непрофитним
исплатама за финансијску помоћ незапосленом родитељу. субјектима у земљи у износу од 90.000,00 КМ.
XI II
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство За реализацију ове одлуке задужују се Републички се-
породице, омладине и спорта и Министарство финансија. кретаријат за расељена лица и миграције и Министарство
финансија.
XII III
Финансијска помоћ успостављена овом одлуком одно- Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
си се на 2022. годину, а права из ове области биће предмет вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
законске регулативе чија примјена се очекује ступањем на
снагу 1. јануара 2023. године као трајна мјера пронатали- Број: 04/1-012-2-3148/22 Предсједник
тетне политике. 1. септембра 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
XIII
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја- 1851
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
На основу члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Репу-
Број: 04/1-012-2-3268/22 Предсједник блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
8. септембра 2022. године Владе, 118/08), а у вези са чланом 75. став 2. Закона о републичкој
Бањалука Радован Вишковић, с.р. управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/18,
111/21, 15/22 и 56/22), чланом 28. став 2. Закона о држав-
1849 ним службеницима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16) и чланом 29. став
1. Уредбе о критеријумима за унутрашњу организацију и
блике Српске (“Службени гласник Републике Српска”, број
систематизацију радних мјеста у републичким органима
118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Репу- управе Републике Српске (“Службени гласник Републике
блике Српске за 2022. годину (“Службени гласник Републи- Српске”, број 109/19), Влада Републике Српске, на 185.
ке Српске”, бр. 121/21 и 53/22), Влада Републике Српске, на сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
ОД Л У КУ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА ИЗМЈЕНИ И ДОПУНИ ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ
СРЕДСТАВА ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ
МЈЕСТА У МИНИСТАРСТВУ ЗА НАУЧНОТЕХНОЛОШКИ
I РАЗВОЈ, ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ И
Даје се сагласност Министарству финансија (органи- ИНФОРМАЦИОНО ДРУШТВО
зациони код 0918) на План утрошка средстава за капитал- I
на улагања са позиције 511700 - издаци за нематеријалну Даје се сагласност на Правилник o измјени и допуни
произведену имовину за период 1.1 - 30.9.2022. године у Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији
износу од 60.000,00 КМ. радних мјеста у Министарству за научнотехнолошки ра-
II звој, високо образовање и информационо друштво.
За реализацију ове одлуке задужује се Министарство II
финансија.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
III вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Ова одлука ступа на снагу осам дана од дана објављи- Број: 04/1-012-2-3244/22 Предсједник
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1. септембра 2022. године Владе,
Број: 04/1-012-2-3163/22 Предсједник
1. септембра 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. 1852
На основу члана 27. став 2. Закона о концесијама (“Слу-
1850 жбени гласник Републике Српске”, бр. 59/13, 16/18, 70/20
и 111/21) и члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Републи-
На основу члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Репу- ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржа-
118/08) и члана 5. став 3. Закона о извршењу Буџета Репу- ној 1.9.2022. године, д о н о с и
блике Српске за 2022. годину (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 121/21 и 53/22), Влада Републике Српске, на ОД Л У КУ
185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
О УТВРЂИВАЊУ УСЛОВА ЗА ПРОДУЖЕЊЕ РОКА НА
ОД Л У КУ КОЈИ ЈЕ ДОДИЈЕЉЕНА КОНЦЕСИЈА ЗА КОРИШЋЕЊЕ
ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У СВОЈИНИ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ ДОО
СРЕДСТАВА
“PEDIBCOMMERCE” СРБАЦ
I I
Даје се сагласност Републичком секретаријату за ра- Овом одлуком утврђују се услови за продужење рока
сељена лица и миграције (организациони код 0424) на План на који је концесија додијељена привредном друштву ДОО
15.9.2022. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 90 3
“Pedibcommerce” Србац за коришћење пољопривредног зе- IV
мљишта у својини Републике Српске на подручју општине Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
Србац, Уговором број: 01-33-29232/08, од 8.12.2008. годи- вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
не.
II 1. септембра 2022. године Владе,
Продужење рока из тачке I ове одлуке извршиће се пу- Бањалука Радован Вишковић, с.р.
тем преговарачког поступка, а на основу захтјева привред-
ног друштва ДОО “Pedibcommerce” Србац. 1854
III На основу члана 5. став 2. Закона о јавним путевима
Рок на који је концесија додијељена привредном (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 89/13 и 83/19)
друштву ДОО “Pedibcommerce” Србац је 15 година, рачу- и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Слу-
најући од дана закључења уговора о концесији, а исти се жбени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Ре-
може продужити на период од 15 година. публике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. годи-
не, д о н о с и
IV
Концесиона накнада у продуженом року не може бити ОД Л У КУ
мања од 834,00 КМ за уступљено право и мања од 5.560,00 О УКИДАЊУ СТАТУСА ЈАВНОГ ДОБРА У ОПШТОЈ
КМ годишње, односно 162,00 КМ/ha за коришћење пред- УПОТРЕБИ
мета концесије.
V I
Надлежан орган за спровођење преговарачког поступ- Утврђује се укидање статуса јавног добра у општој упо-
ка за продужење рока трајања концесије је Министарство треби земљишта означеног као к.ч. број: 2135/5, улица, пут,
пољопривреде, шумарства и водопривреде, које ће у року у површини 20 m², уписана у Посједовни лист број: 352,
КО Котор Варош, са правом својине: др. св. кор. дс. јавно
од 60 дана од дана ступања на снагу ове одлуке доставити
добро “Путеви” са 1/1 дијела.
Влади Републике Српске извјештај о спроведеном прего-
варачком поступку, приједлог одлуке о допунама Одлуке II
о додјели концесије за коришћење пољопривредног зе- На основу ове одлуке уписује се право својине у корист
мљишта у својини Републике Српске привредном друштву Републике Српске са 1/1 дијела.
ДОО “Pedibcommerce” Србац (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 88/08) и приједлог анекса Уговора о III
концесији. За спровођење ове одлуке задужује се Правобранила-
VI штво Републике Српске.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- IV
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
Број: 04/1-012-2-3243/22 Предсједник вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
1. септембра 2022. године Владе, Број: 04/1-012-2-3240/22 Предсједник
Бањалука Радован Вишковић, с.р. 1. септембра 2022. године Владе,
1853
На основу члана 5. став 2. Закона о јавним путевима 1855
(“Службени гласник Републике Српске”, број 89/13) и чла- На основу члана 5. став 2. Закона о јавним путевима
на 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службе- (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 89/13 и 83/19)
ни гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Репу- и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Слу-
блике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, жбени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Ре-
доноси публике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. годи-
не, д о н о с и
ОД Л У КУ
О УКИДАЊУ СТАТУСА ЈАВНОГ ДОБРА У ОПШТОЈ ОД Л У КУ
УПОТРЕБИ О УКИДАЊУ СТАТУСА ЈАВНОГ ДОБРА У ОПШТОЈ
УПОТРЕБИ
I
Утврђује се укидање статуса јавног добра у општој упо- I
треби непокретности означене као к.ч. број: 5125/1, Стари Утврђује се укидање статуса јавног добра у општој упо-
мост, улица, површине 499 m², уписана у П.л. број: 724, КО треби земљишта означеног као к.ч. број: 3154/2, површине
Добој, као посјед: Путови са дијелом 1/1, што по старом 11 m², и к.ч. број: 3154/3, површине 56 m², а што је укупна
премјеру одговара к.ч. број: 850/52, Стари мост, улица, по- површина од 67 m², зв. “Плане”, по начину коришћења не-
вршине 486 m², уписаној у зк. ул. број: 696, СП Добој, као категорисани пут, уписане у Лист непокретности број: 28,
власништво - Исказ 1 јавно добро без терета. КО Роваши, на име: Општина Милићи са дијелом 1/1.
II II
Наведено земљиште из тачке I ове одлуке брисаће се Наведено земљиште из тачке I ове одлуке брисаће се
као дио јавног добра у општој употреби у јавним евиден- као дио јавног добра у општој употреби у јавним евиден-
цијама и уписаће се са правом власништва и посједа у ко- цијама и уписаће се са правом својине у корист Општине
рист Града Добоја са дијелом 1/1. Милићи са 1/1 дијела.
III III
За спровођење ове одлуке задужује се Правобранила- За спровођење ове одлуке задужује се Правобранила-
штво Републике Српске. штво Републике Српске.
IV ва (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22,
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- 14/22, 17/22, 19/22, 23/22, 30/22, 32/22, 33/22, 38/22, 45/22,
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 58/22, 60/22, 62/22, 66/22, 69/22, 73/22, 76/22, 79/22, 82/22 и
84), у тачки I у подтачки (2) износ: “244.795.780,00 КМ” за-
Број: 04/1-012-2-3241/22 Предсједник мјењује се износом: “247.155.780,00 КМ”; у тачки I у подтач-
1. септембра 2022. године Владе, ки (2) у алинеји 98. износ: “1.000.000,00 КМ” замјењује се
Бањалука Радован Вишковић, с.р. износом: “2.500.000,00 КМ”; у тачки I у подтачки (2) у али-
неји 114. брише се тачка, ставља се запета, а послије алинеје
1856 114. додају се алинеје 115, 116. и 117, које гласе:
“115. изградња Меморијалног комплекса посвећеног
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи- Србима цивилима страдалим у 20. вијеку, носилац пројекта
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број Град Источно Сарајево, вриједност пројекта 800.000,00 КМ,
118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржа-
ној 1.9.2022. године, д о н о с и 116. суфинансирање изградње парохијске сале у мјесту
Слатина у парохији рибничкој, носилац пројекта Епархија
бихаћко-петровачка - Српска православна црквена општи-
ОД Л У КУ на Рибник, вриједност пројекта 30.000,00 КМ,
О ПРЕНОСУ ПРАВА ВЛАСНИШТВА НА МОТОРНОМ 117. обнова црквених објеката и цркава у парохији
ВОЗИЛУ дрварској у Дрвару, носилац пројекта Епархија бихаћко-
петровачка - Српска православна црквена општина Врточе,
I вриједност пројекта 30.000,00 КМ”.
Преноси се право власништва на путничком моторном
возилу марке застава 10, број шасије: ZFA 18800000912222, II
број мотора: 188A40003230180, радна запремина (ccm): У тачки III послије ријечи: “Јавна установа Центар за
1242, снага мотора: 44 kW, произведено: 2006. године, по- образовање и васпитање и рехабилитациjу слушања и го-
гонско гориво: бензин, боја: црвена, регистарски број А96- вора Бањалука,” брише се слово: “и” и додаје се запета, а
К-818, са Министарства енергетике и рударства на Јавну послије ријечи: “Општина Оштра Лука” додају се ријечи:
установу Туристичка организација општине Фоча. “Град Источно Сарајево, Епархија бихаћко-петровачка -
Српска православна црквена општина Рибник и Епархија
II бихаћко-петровачка - Српска православна црквена општи-
Право власништва на моторном возилу из тачке I ове на Врточе”.
одлуке преноси се без накнаде.
III
III Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
За реaлизацију ове одлуке задужују се Министарство вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
енергетике и рударства и Јавна установа Туристичка орга-
низација општине Фоча. Број: 04/1-012-2-3259/22 Предсједник
IV Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Примопредаја возила из тачке I ове одлуке извршиће
се између Министарства енергетике и рударства Републике 1858
Српске и Јавне установе Туристичка организација општине
Фоча у року од осам дана од дана ступања на снагу ове На основу члана 5. став 3. Закона о извршењу Буџета
одлуке. Републике Српске за 2022. годину (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, бр. 121/21 и 53/22) и члана 43. ст. 1. и 3.
V Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- публике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 186. сједници, одржаној 8.9.2022. године, д о н о с и
Број: 04/1-012-2-3242/22 Предсједник ОД Л У КУ
Бањалука Радован Вишковић, с.р. О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА
ПЛАН УТРОШКА СРЕДСТАВА
1857 I
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи- У Одлуци о давању сагласности на План утрошка сред-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број става, број: 04/1-012-2-2991/22, од 25. августа 2022. године
118/08) и члана 18. Закона о републичкој управи (“Службе- (“Службени гласник Републике Српске”, број 82/22), тачка
ни гласник Републике Српске”, бр. 115/18, 111/21 и 15/22), II мијења се и гласи:
Влада Републике Српске, на 186. сједници, одржаној
8.9.2022. године, д о н о с и “II
Средства из тачке I ове одлуке расподјељују се на сље-
ОД Л У КУ дећи начин:
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ Редни Назив организације / уста-
ПРИОРИТЕТНИХ ПРОЈЕКАТА ИЗ ПРОГРАМА Назив пројекта
број нове која подноси пројекат
ЈАВНИХ ИНВЕСТИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА Савез жена обољелих од Кроз помоћ и едукацију
ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ БУЏЕТА У 2022. ГОДИНИ, СА 1 рака дојке ‘Искра’ Бања оснажимо жене обољеле
РАСПОДЈЕЛОМ СРЕДСТАВА (“Службени гласник Лука од рака дојке
Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22, 14/22, 17/22, 19/22,
Удружење мултипле скле-
23/22, 30/22, 32/22, 33/22, 38/22, 45/22, 58/22, 60/22, 62/22, Побољшање живота ОСИ
2 розе регије Источна Хер-
66/22, 69/22, 73/22, 76/22, 79/22, 82/22 и 84/22) уз помоћ пчела
цеговина
Дневни центар за дневно
I збрињавање одраслих осо- Нашим корисницима по-
У Одлуци о одређивању приоритетних пројеката из 3 ба са посебним потребама бољшати боље услове за
Програма јавних инвестиција Републике Српске за финан- од 18 до 47 година старо- рад у Дневном центру
сирање из Буџета у 2022. години, са расподјелом средста- сти ‘Моја нада’ Невесиње
Центар за координацију и III
подршку лица са инвали- Фотографијом за боље Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
4 дитетом Источне Херце- сутра вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
говине
Анализа потреба старих Број: 04/1-012-2-3263/22 Предсједник
Центар за друштвени ра-
5 звој ‘Фортуна група’ Бања лица у градском насељу 8. септембра 2022. године Владе,
за услугама волонтерских Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Лука сервиса
Удружење грађана ‘Слобо- Промоција емпатије и со-
6 да’ Бања Лука лидарности међу младима 1859
Удружење грађана ‘Слобо-
Истраживање о ставовима На основу члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Репу-
7 да’ Бања Лука младих према вриједности- блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
ма у породичним односима 118/08), Влада Републике Српске, на 186. сједници, одржа-
Изградња породичне куће ној 8.9.2022. године, д о н о с и
8 Удружење младих Челинац борцу прве категорије
ВРС, Жарко Ђогатовић
Набавка контејнера за
ОД Л У КУ
потребе локалне заједнице О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О НАСТАВКУ АКТИВНОСТИ НА
Општинска организација ПРОЈЕКТУ ИЗГРАДЊА СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ
9 и збрињавање старог лица
Црвеног крста Осмаци без ријешеног стамбеног
питања I
Набавка информатичке У Одлуци о наставку активности на Пројекту изград-
ЈУ Центар за социјални
10 опреме и реновирање
рад Милићи
Центра ња система за наводњавање (“Службени гласник Републике
Српске”, број 32/22) тачка III мијења се и гласи:
Промоција значаја тран-
сплантацијске медицине “Даје се сагласност Јединици за координацију пољопри-
11 Удружење трансплантира- и помоћ пацијентима са вредних пројеката при Министарству пољопривреде, шу-
них РС, Бања Лука трансплантираним орга- марства и водопривреде и јединицама локалне самоуправе
ном у остваривању права да распишу јавне позиве за набавку услуга и радова на по-
из здравственог осигурања дручју општина Сребреница, Милићи и Србац”.
ЈУ Центар за социјални Опремање соба социјално
12 рад Чајниче угрожених породица II
Едукацијом и рехабилита- Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
цијом до здравог старења вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Удружење дијабетичара особа које болују од дија-
13 Приједор бетеса средње и старије Број: 04/1-012-2-3255/22 Предсједник
животне доби на подручју 8. септембра 2022. године Владе,
регије Приједор Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Рехабилитација дјеце
Удружење грађана за по- обољеле од астме и со-
14 моћ обољелим од астме и 1860
цијално угрожених поро-
KOPB ‛Анемона’ дица на регији Приједор
На основу члана 8. ст. 1. и 27. Закона о концесијама
Унапређење социјалног
положаја корисника ЈУ (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 59/13, 16/18,
ЦСР Сребреница - набавка 70/20 и 111/21) и члана 43. ст. 1. и 3. Закона о Влади Репу-
ЈУ Центар за социјални и дистрибуција огрева и блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
15 рад Сребреница обезбјеђивање једнократ- 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржа-
не финансијске подршке ној 1.9.2022. године, д о н о с и
корисницима ЈУ ЦСР
Сребреница
Савез друштава добро-
ОД Л У КУ
Савез друштава добровољ- О ИЗМЈЕНИ И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ДОДЈЕЛИ
вољних давалаца крви РС
16 них давалаца крви Репу- - Капи које живот значе за КОНЦЕСИЈЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ
блике Српске, Требиње цијелу Српску ЗЕМЉИШТА У СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Савез параплегичара, ПРЕДУЗЕЋУ “АГРОХЕРЦЕГОВИНА” АД НЕВЕСИЊЕ
обољелих од дјечије пара- Помоћ члановима Савеза (“Службени гласник Републике Српске”, број 117/06)
17 лизе и осталих тјелесних из локалних удружења и
инвалида Републике Срп- њиховим породицама I
ске - Бања Лука
Обиљежавање 30 година У Одлуци о додјели концесије за коришћење пољопри-
Савез глувих и наглувих вредног земљишта у својини Републике Српске предузећу
18 постојања и рада Савеза
Републике Српске “Агрохерцеговина” а.д. Невесиње, број: 04/1-012-2443/06,
глувих и наглувих РС
Савез дистрофичара Репу- од 23.11.2006. године (“Службени гласник Републике Срп-
19 Програмске активности ске”, број 117/06), у тачки II став 1. број: “797,6292” за-
блике Српске, Бања Лука
Финансирање студијског
мјењује се бројем: “388,1027”.
испитивања за пронала- Послије тачке II додаје се нова тачка IIа, која гласи:
Удружење породица и жење лијека топикалном
20 пријатеља особа са тубе- примјеном на ангифиброме “IIа.
розном склерозом (ФА) лица који су повезани Рок трајања концесије из тачке II став 2. Одлуке проду-
са комплексом туберозне
склерозе (ТСЦ) жава се за период од 25 година и траје до 5.2.2047. године”.
Укључимо се - Развијање II
програма за квалитетно
Удружење грађана Инсти- Послије тачке III додаје се нова тачка IIIа, која гласи:
провођење слободног
21 тут за јавну управу и јавне времена дјеце и младих
политике Добој “IIIа.
из социјално угрожених
категорија Једнократна накнада за уступљено право за продужени
период трајања концесије износи 4.822,60 КМ и биће упла-
” ћена на начин дефинисан анексом 4. Уговора о концесији.
Годишња концесиона накнада за коришћење предме- 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
та концесије у продуженом периоду трајања концесије кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
утврђена је у износу од 19.290,40 КМ годишње, односно управном поступку пред првостепеним органом.
49,70 КМ/ha и иста ће се плаћати у складу са анексом 4. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
Уговора о концесији”. гово извршење.
III 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
Овлашћује се Министарство пољопривреде, шумарства објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
и водопривреде да са концесионаром закључи анекс 4. Уго- Број: 04/1-012-2-3211/22 Предсједник
вора о концесији. 1. септембра 2022. године Владе,
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1863
Број: 04/1-012-2-3238/22 Предсједник На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
1. септембра 2022. године Владе, (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
1861 одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, РЈЕШЕЊЕ
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
нице Бијељина, број: 21.12/473-12/21, од 13.1.2022. годи-
РЈЕШЕЊЕ не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
1. Републици Српској, након коначности рјешења о пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед Семберије, и то:
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе - к.п. број: 3352/2, зв. Адакала, њива 5. класе, површине
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- 39 м², уписана у Л.н. број: 29, КО Јања 2, и зк. ул. број: 27,
нице Бијељина, број: 21.12/473-105/21, од 4.2.2022. годи- КО Јања 2, власништво Каријашевић (Салиха) Рамизе са
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у дијелом 1/1.
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
Семберије, и то: кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
- к.п. број: 3311/2, њива 5. класе, површине 204 м², упи- управном поступку пред првостепеним органом.
сана у Л.н. број: 286, к.о. Јања 2, као посјед Бурић Омера 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
са дијелом 1/1. гово извршење.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
управном поступку пред првостепеним органом.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- Број: 04/1-012-2-3210/22 Предсједник
гово извршење. 1. септембра 2022. године Владе,
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
1864
1. септембра 2022. године Владе, На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
Бањалука Радован Вишковић, с.р. (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
1862 број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади РЈЕШЕЊЕ
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
РЈЕШЕЊЕ нице Бијељина, број: 21.12/473-28/21, од 13.1.2022. годи-
1. Републици Српској, након коначности рјешења о не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе Семберије, и то:
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- - к.п. број: 3409/2, воћњак 3. класе, површине 1260 м²,
нице Бијељина, број: 21.12/473-11/18, од 4.2.2022. године, у уписана у Л.н. број: 1759, КО Јања 2, и зк. ул. број: 1605, КО
сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек- Јања 2, сувласништво: Скокић (Хусеина) Џевада са дијелом
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- 2180/10900, Скокић (Ибрахима) Емина са дијелом 2180/10900,
берије, и то: Скокић (Ибре) Хусејна са дијелом 4540/10900, Скокић (Му-
- к.п. број: 3284/2, зв. Глог, њива 3. класе, површине стафе) Хатиџе са дијелом 2000/10900, сви из Јање.
1383 м², уписана у Л.н. број: 889, КО Јања 2, и зк. ул. број: 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
813, КО Јања 2, као посјед и власништво Јашаревић (Тосу- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
ма) Фатиме из Јање са дијелом 1/1. управном поступку пред првостепеним органом.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
гово извршење. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана Број: 04/1-012-2-3207/22 Предсједник
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1. септембра 2022. године Владе,
1. септембра 2022. године Владе, 1867
1865 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, РЈЕШЕЊЕ
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
РЈЕШЕЊЕ за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
1. Републици Српској, након коначности рјешења о нице Бијељина, број: 21.12/473-35/21, од 30.12.2021. годи-
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- Семберије, и то:
нице Бијељина, број: 21.12/473-31/21, од 13.1.2022. годи- - к.п. број: 3530/2, зв. “Велико Поље”, у нарави њива
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у 4. класе, површине 7337 м², уписана у Лист непокретно-
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју сти број: 3553, КО Јања 2, и зк. ул. број: 2344, КО Јања 2,
Семберије, и то: посјед и власништво Мухамедбеговић (Мидхата) Фатиме
- к.п. број: 3416/2, зв. Пруд, њива 5. класе, површине са дијелом 1/1.
507 м², уписана у Л.н. број: 3882, КО Јања 2, и зк. ул. број: 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
2670, КО Јања 2, као посјед и власништво: Аданалић (Мит- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
хата) Вахидина са дијелом 1/1. управном поступку пред првостепеним органом.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у гово извршење.
управном поступку пред првостепеним органом. 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
гово извршење. Број: 04/1-012-2-3206/22 Предсједник
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 1. септембра 2022. године Владе,
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Број: 04/1-012-2-3208/22 Предсједник 1868

1866 Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- - к.п. број: 3605/2, зв “Адакала”, у нарави воћњак 3. кла-
нице Бијељина, број: 21.12/473-34/21, од 8.2.2022. године, у се, површине 70 м², уписана у Лист непокретности број:
сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек- 4619, КО Јања 2, фактичко власништво Мусић (Мехмеда)
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- Ајише из Јање са дијелом 1/1.
берије, и то: 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
- к.п. број: 3531/2, зв. “Велико Поље”, у нарави њива 4. кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
класе, површине 309 м², уписана у Лист непокретности број: управном поступку пред првостепеним органом.
2530, КО Јања 2, и зк. ул. број: 2288, КО Јања 2, фактичко 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
власништво Алихоџић (Халида) Вахида са дијелом 1/1. гово извршење.
управном поступку пред првостепеним органом. Број: 04/1-012-2-3205/22 Предсједник
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- 1. септембра 2022. године Владе,
гово извршење. Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
1. Републици Српској, након коначности рјешења о потпу- нице Бијељина, број: 21.12/473-49/21, од 23.12.2021. годи-
ној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед некретни- не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
на експроприсаних Рјешењем Републичке управе за геодетске пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
и имовинско-правне послове, Подручне јединице Бијељина, Семберије, и то:
број: 21.12/473-40/21, од 29.12.2021. године, у сврху уређе-
ња тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројекту спречавања - к.п. број: 3587/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. кла-
поплава од ријеке Дрине на подручју Семберије, и то: се, површине 1585 м², уписана у Лист непокретности број:
- к.п. број: 3550/2, зв. Велико Поље, у нарави њива 4. 4578, КО Јања, и зк. ул. број: 3647, власника Градашчевић
класе, површине 3534 м², и (Асима) Васвије са дијелом 1/1.
- к.п. број: 3550/1, зв. Велико Поље, у нарави њива 4. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
класе, површине 267 м², кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
обје уписане у Лист непокретности број: 2505, КО Јања
2, посјед и фактичко власништво Меџлиса исламске зајед- 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
нице из Јање са дијелом 1/1. гово извршење.
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1872
1870 број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
1. Републици Српској, након коначности рјешења о потпу- пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
ној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед некретни-
на експроприсаних Рјешењем Републичке управе за геодетске Семберије, и то:
и имовинско-правне послове, Подручне јединице Бијељина, - к.п. број: 3586/2, у нарави њива 5. класе, површине
број: 21.12/473-47/21, од 13.1.2022. године, у сврху уређења 1054 м², уписана у Лист непокретности број: 2043, КО Јања
тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројекту спречавања 2, фактичко власништво Топаловић (Салке) Хасе из Јање са
поплава од ријеке Дрине на подручју Семберије, и то: дијелом 1/1.
- к.п. број: 3589/2, у нарави њива 6. класе, површине 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
80 м², уписана у Лист непокретности број: 2040, КО Јања, кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
фактичко власништво и посјед Топаловић (Хасе) Јусуфа са управном поступку пред првостепеним органом.
дијелом 1/1. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- гово извршење.
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
управном поступку пред првостепеним органом. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Број: 04/1-012-2-3203/22
1. септембра 2022. године
Предсједник
Владе,
1873
Бањалука Радован Вишковић, с.р. На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
нице Бијељина, број: 21.12/473-51/21, од 29.12.2021. годи- - к.п. број: 590, зв. Витаја, њива 3. класе, површине 874
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у м², уписана у Л.н. број: 488, и зк. ул. број: 1106, к.о. Јања 2,
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју власништво Субашић Ахмета Ђеме са дијелом 1/1.
Семберије, и то: 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
- к.п. број: 3585/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. кла- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
се, површине 1206 м², уписана у Лист непокретности број: управном поступку пред првостепеним органом.
853, КО Јања 2, и зк. ул. број: 779, као посјед и фактичко 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
власништво Меџлиса исламске заједнице из Јање са дије- гово извршење.
лом 1/1.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1876
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, РЈЕШЕЊЕ
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе - к.п. број: 591, зв. “Орлово поље”, у нарави њива 4.
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- класе, површине 5471 м², и њива 3. класе, површине 1354
нице Бијељина, број: 21.12/473-53/21, од 13.1.2022. годи- м², уписана у Л.н. број: 1214, КО Јања 2, и зк. ул. број: 1105,
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у к.о. Јања 2, власништво и посјед Мерић (Мухарема) Муста-
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју фе са дијелом 1/1.
Семберије, и то: 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
- к.п. број: 584/2, зв. Глогови-Витаја, њива 4. класе, по- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
вршине 2108 м², уписана у Л.н. број: 771, и зк. ул. број: 706, управном поступку пред првостепеним органом.
к.о. Јања 2, власништво Сунак (Мехмеда) Елме из Јање са 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
дијелом 1/1. гово извршење.
1877
- к.п. број: 592, зв. “Ада”, у нарави њива 4. класе, повр- 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
шине 5055 м², и њива 3. класе, површине 1785 м², уписана у кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
Л.н. број: 1626, и зк. ул. број: 1479, к.о. Јања 2, власништво: управном поступку пред првостепеним органом.
Рамић (Јусуфа) Мустафа са дијелом 1/1. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, РЈЕШЕЊЕ
1. Републици Српској, након коначности рјешења о нице Бијељина, број: 21.12/473-64/21, од 4.2.2022. године, у
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек-
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем-
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- берије, и то:
нице Бијељина, број: 21.12/473-60/21, од 13.1.2022. годи- - к.п. број: 3528/2, зв. Велико поље, површине 4332 м², и
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у к.п. број: 3528/3, површине 171 м², уписане у Л.н. број: 91,
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју КО Јања 2, као посјед и фактичко власништво Алихоџић
Семберије, и то: (Мустафе) Пашаге са дијелом 1/1.
- к.п. број: 595, зв. “Орлово поље”, у нарави њива 2. кла- 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
се, површине 4223 м², уписана у Лист непокретности број: кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
1607, КО Јања 2, власништво Рамчевић (Авде) Мексуда из управном поступку пред првостепеним органом.
Јање са дијелом 1/1.

не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у - к.п. број: 5484/3, зв. Адакала, њива 4. класе, површине
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју 127 м², уписана у П.л. број: 3754, КО Јања 3, посјед и фак-
Семберије, и то: тичко власништво Грухоњић (Хасе) Османа са дијелом 1/1.
- к.п. број: 3258, зв. Орлово Поље, њива 4. класе, повр- 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
шине 9495 м², уписана у Л.н. број: 1953, КО Јања 2, и зк. кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
ул. број: 1783, сувласништво и супосјед Шељпић (Рифета) управном поступку пред првостепеним органом.
Изудина са дијелом од 1/2 и Јасенчевић (Фахрудина) Арне- 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
ле са дијелом од 1/2. гово извршење.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 1884
Број: 04/1-012-2-3192/22 Предсједник (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
1. септембра 2022. године Владе, 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији РЈЕШЕЊЕ
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
1. Републици Српској, након коначности рјешења о потпу- Семберије, и то:
ној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед некретни-
на експроприсаних Рјешењем Републичке управе за геодетске - к.п. број: 5485/3, зв. Прудови, ријека, површине 128
и имовинско-правне послове, Подручне јединице Бијељина, м², уписана у Л.н. број: 1879, КО Јања 2, фактичко власни-
број: 21.12/473-66/21, од 13.1.2022. године, у сврху уређења штво Османбашић (Хасана) Хамдије са дијелом 1/1.
тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројекту спречавања 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
поплава од ријеке Дрине на подручју Семберије, и то: кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења,
- к.п. број: 3547, њива 4. класе, површине 544 м², к.п. у управном поступку пред првостепеним органом.
број: 3548, воћњак 3. класе, површине 673 м², и к.п. број: 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
3549/2, њива 4. класе, површине 853 м², уписане у Л.н. гово извршење.
број: 1609, КО Јања 2, фактичко власништво: Рамичевић 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
Ћулзара, ж. Раме, са дијелом 1/1. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у Број: 04/1-012-2-3189/22 Предсједник
управном поступку пред првостепеним органом. 1. септембра 2022. године Владе,
гово извршење.
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
1883
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији РЈЕШЕЊЕ
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и нице Бијељина, број: 21.12/473-74/21, од 13.1.2022. годи-
РЈЕШЕЊЕ пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
1. Републици Српској, након коначности рјешења о Семберије, и то:
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед - к.п. број: 5488/2, звана Адакала, ријека, површине 85
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе м², уписана у Лист непокретности број: 2591, к.о. Јања 3,
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- фактичко власништво Топаловић (Салка) Хасе са дијелом
нице Бијељина, број: 21.12/473-71/21, од 13.1.2022. годи- 1/1.
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
Семберије, и то: управном поступку пред првостепеним органом.
- к.п. број: 5483/3, зв. Адакале, њива 5. класе, површине 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
13 м², и к.п. број: 5483/4, зв. Адакала, њива 5. класе, повр- гово извршење.
шине 11 м², уписане у Л.н. број: 3753, КО Јања 3, фактичко
власништво: Грухоњић (Хусе) Хусо са дијелом 1/1. 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у Број: 04/1-012-2-3188/22 Предсједник
управном поступку пред првостепеним органом. 1. септембра 2022. године Владе,
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- Бањалука Радован Вишковић, с.р.
Број: 04/1-012-2-3190/22 Предсједник (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ РЈЕШЕЊЕ
1. Републици Српској, након коначности рјешења о 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
нице Бијељина, број: 21.12/473-78/21, од 4.2.2022. године, у нице Бијељина, број: 21.12/473-84/21, од 4.2.2022. године, у
сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек- сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек-
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем-
берије, и то: берије, и то:
- к.п. број: 3302/2, звана Спрудови, у нарави њива 5. - к.п. број: 3285/2, звана Дола – спруд, у нарави воћњак
класе, површине 163 м², уписана у Лист непокретности 3. класе, површине 510 м², уписана у Лист непокретности
број: 1621, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 1474, к.о. Јања 2, као број: 1606, к.о. Јања 2, и зк. ул. бр. 1460, к.о. Јања 2, као су-
посјед и власништво Рамић (Авде) Зинете са дијелом 1/1, посјед и сувласништво Алетовић Јасмине из Јање са дије-
без терета. лом 1/2 и Алетовић Сабине из Јање са дијелом 1/2.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
управном поступку пред првостепеним органом. управном поступку пред првостепеним органом.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
гово извршење. гово извршење.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3187/22 Предсједник Број: 04/1-012-2-3185/22 Предсједник

1. септембра 2022. године Владе, 1. септембра 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1887 1889
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
нице Бијељина, број: 21.12/473-82/21, од 8.2.2022. године, у нице Бијељина, број: 21.12/473-85/21, од 10.2.2022. годи-
сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек- не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
берије, и то: Семберије, и то:
- к.п. број: 3296/2, звана Спруд, у нарави њива 5. класе, - к.п. број: 3406/2, звана Спруд, у нарави њива 4. класе,
површине 1285 м², уписана у Лист непокретности број: 922, површине 326 м², уписана у Лист непокретности број: 550,
к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 844, к.о. Јања 2, као супосјед и су- к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 504, к.о. Јања 2, као власништво
власништво: Хаџиефендић (Касима) Абдулаха са дијелом и посјед Градашчевић (Мехмедалије) Ибрахима са дијелом
1/6, Јакуповић (Севдулаха) Едина са дијелом 1/6, Јолдушић 1/1, без терета.
(Мује) Ибрахима са дијелом 3/6 и Ђезић (Мује) Хајре из 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
Јање са дијелом 1/6, без терета. кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- управном поступку пред првостепеним органом.
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
управном поступку пред првостепеним органом. гово извршење.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
гово извршење. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Број: 04/1-012-2-3184/22 Предсједник
Број: 04/1-012-2-3186/22 Предсједник Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1890
1888 На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе - к.п. број: 3306/2, звана Пруд, у нарави њива 5. класе,
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- површине 194 м², уписана у Лист непокретности број: 968,
нице Бијељина, број: 21.12/473-86/21, од 2.2.2022. године, у к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 887, к.о. Јања 2, као супосјед и
сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек- сувласништво Јашаревић (Шевке) Белкисе из Јање са дије-
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- лом 1/2 и Синановић (Шевке) Наџије из Јање са дијелом
берије, и то: 1/2, без терета.
- к.п. број: 3405/2, звана Спруд, у нарави њива 4. класе, 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
површине 320 м², уписана у Лист непокретности број: 165, кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 150, к.о. Јања 2, као власништво и управном поступку пред првостепеним органом.
посјед Бећвац (Мује) Фахрудина са дијелом 1/1, без терета. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
нице Бијељина, број: 21.12/473-106/21, од 31.1.2022. годи- - к.п. број: 3404/2, звана Спрудови, у нарави њива 4. кла-
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у се, површине 450 м², уписана у Лист непокретности број:
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју 1134, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 1035, к.о. Јања 2, фактичко
Семберије, и то: сувласништво Петонић, рођ. Јусуфовић, Вахиде, кћери Ох-
- к.п. број: 3310/2, у нарави њива 5. класе, површине рана, са дијелом 1/2 и Јусуфовић Мустафе, сина Охрана, са
185 м², уписана у Л.н. број: 1934, к.о. Јања 2, као посјед дијелом 1/2.
Шехић Минете из Јање са дијелом 1/1. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у управном поступку пред првостепеним органом.
управном поступку пред првостепеним органом. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- гово извршење.
гово извршење. 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3182/22 Предсједник 1. септембра 2022. године Владе,
1. септембра 2022. године Владе, Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1894
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
РЈЕШЕЊЕ 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
1. Републици Српској, након коначности рјешења о потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- нице Бијељина, број: 21.12/473-90/21, од 1.2.2022. године, у
нице Бијељина, број: 21.12/473-107/21, од 4.2.2022. годи- сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек-
ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем- не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
берије, и то: пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
- к.п. број: 3401/2, звана Спрудови, у нарави воћњак Семберије, и то:
3. класе, површине 674 м², уписана у Лист непокретности - к.п. број: 3313/2, звана Спруд, у нарави воћњак 4.
број: 763, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 698, к.о. Јања 2, као класе, површине 563 м², и к.п. број: 3314/2, звана Спруд,
посјед и власништво Хорић (Алије) Јусуфа из Јање са дије- у нарави њива 5. класе, површине 109 м², уписане у Лист
лом 1/1, без терета. непокретности број: 1386, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 1262,
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- к.о. Јања 2, као посјед и власништво Мушевић (Џафе) Мује
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у из Јање са дијелом 1/1, без терета.
управном поступку пред првостепеним органом. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
гово извршење. управном поступку пред првостепеним органом.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. гово извршење.
Број: 04/1-012-2-3179/22 Предсједник објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Број: 04/1-012-2-3177/22 Предсједник
1895
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији 1897
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
РЈЕШЕЊЕ одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
1. Републици Српској, након коначности рјешења о
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед РЈЕШЕЊЕ
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
нице Бијељина, број: 21.12/473-91/21, од 10.2.2022. годи- некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју нице Бијељина, број: 21.12/473-104/21, од 4.2.2022. годи-
Семберије, и то: не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
- к.п. број: 3364/2, звана Адакала, у нарави њива 5. кла- пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
се, површине 225 м², уписана у Лист непокретности број: Семберије, и то:
3836, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 2626, к.о. Јања 2, као су- - к.п. број: 3312/2, њива 5. класе, површине 494 м², упи-
посјед и сувласништво Бегановић (Халида) Халида из Јање сана у Л.н. број: 771, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 706, к.о.
са дијелом 1000/6051, Горовић (Хусрефа) Нусрета из Јање Јања 2, као посјед и власништво Сунак, рођ. Хрустановић
са дијелом 328/6051, Горовић (Салиха) Садике из Јање са (Мехмеда), Елме из Јање са дијелом од 1/1.
дијелом 328/6051, Хуремовић (Мехмеда) Мехмедалије из 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
Јање са дијелом 1895/6051 и Селимовић (Мехмедалије) Са- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
мире из Бијељине са дијелом 2500/6051, без терета. управном поступку пред првостепеним органом.
1896 (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
1. Републици Српској, након коначности рјешења о за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед нице Бијељина, број: 21.12/473-108/21, од 3.2.2022. годи-
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
нице Бијељина, број: 21.12/473-103/21, од 4.2.2022. годи- Семберије, и то:
- к.п. број: 3322/2, звана Спрудови, у нарави њива 4. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
класе, површине 227 м², уписана у Лист непокретности кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
број: 578, к.о. Јања 2, на име супосједника и фактичких вла- управном поступку пред првостепеним органом.
сника Грухоњић (Хусе) Ибрахима из Јање са дијелом 1/2 и 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
Грухоњић (Хусе) Сехида из Јање са дијелом 1/2. гово извршење.
1901
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- - к.п. број: 3348/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. кла-
нице Бијељина, број: 21.12/473-114/21, од 12.1.2022. годи- се, површине 629 м², уписана у Лист непокретности број:
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у 346, КО Јања 2, супосједника: Ћелахметовић (Мехе) Зехре
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју са дијелом 5511/9511, Ћелахметовић (Тосуна) Мехмеда са
Семберије, и то: дијелом 3500/9511 и Габела (Алије) Мехмеда са дијелом
- к.п. број: 3328/2, звана Спруд, у нарави њива 5. кла- 500/9511, и у зк. ул. број: 317, к.о. Јања 2, на име сувласника
се, површине 187 м², уписана у Лист непокретности број: Ћелахметовић (Мехе) Зехре из Јање са дијелом 5511/9511
1620, к.о. Јања 2, и зк. ул. број: 1473, к.о. Јања 2, као посјед и Ћелахметовић (Тосуна) Мехмеда из Јање са дијелом
и власништво Гази-Хусревбегове медресе из Сарајева са 4000/9511 са теретом забиљежбе Уговора о доживотном
дијелом 1/1, без терета. уживању.
управном поступку пред првостепеним органом. управном поступку пред првостепеним органом.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
гово извршење. гово извршење.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3172/22 Предсједник Број: 04/1-012-2-3170/22 Предсједник
1. септембра 2022. године Владе, 1. септембра 2022. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1900 1902
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
нице Бијељина, број: 21.12/473-115/21, од 2.2.2022. годи- нице Бијељина, број: 21.12/473-119/21, од 28.2.2022. годи-
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
Семберије, и то: Семберије, и то:
- к.п. број: 3329/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. класе, - к.п. број: 3353/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. класе,
површине 71 м², уписана у Лист непокретности број: 1090, површине 163 м², уписана у Лист непокретности број: 633,
КО Јања 2, и зк. ул. број: 996, као посјед и власништво Кри- КО Јања 2, и зк. ул. број: 1549, КО Јања 2, фактичко власни-
лашевић (Раме) Османа из Јање са дијелом 1/1. штво Нуркић (Адема) Синана из Јање са дијелом 1/1.
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед нице Бијељина, број: 21.12/473-125/21, од 31.1.2022. годи-
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју
нице Бијељина, број: 21.12/473-120/21, од 17.5.2022. годи- Семберије, и то:
не, у сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у - к.п. број: 3361/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. класе,
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју површине 79 м², уписана у Лист непокретности број: 2549,
Семберије и то: к.о. Јања 2, и у зк. ул. број: 2299, к.о. Јања 2, као посјед и
- к.п. број: 3362/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. класе, власништво Градашчевић (Омера) Сабине из Јање са дије-
површине 585 м², уписана у Лист непокретности број: 1326, лом 1/1.
к.о. Јања 2, и у зк. ул. број: 1207, к.о. Јања 2, као посјед и 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
власништво Муламустафић, рођ. Ћелахметовић (Тосуна), кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
Ханумке са дијелом 1/1. управном поступку пред првостепеним органом.
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед нице Бијељина, број: 21.12/473-80/21, од 3.5.2022. године, у
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе сврху уређења тока ријеке Дрине 2. фаза, етапа 4, у пројек-
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- ту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју Сем-
нице Бијељина, број: 21.12/473-121/21, од 7.2.2022. годи- берије, и то:
пројекту спречавања поплава од ријеке Дрине на подручју - к.п. број: 3299/2, зв. Адакала, у нарави воћњак 3. кла-
Семберије и то: се, површине 392 м², помоћни објекат, површине 44 м²
(на терену је темељ), укупне површине 436 м², и к.п. број:
- к.п. број: 3363/3, зв. Адакала, у нарави шума 3. класе, по- 3300/2, зв. Адакала, у нарави њива 5. класе, површине 244
вршине 183 м², и к.п. број: 3363/4, зв. Адакала, у нарави њива м², уписане у Лист непокретности број: 503, КО Јања 2, су-
5. класе, површине 84 м², уписане у Лист непокретности број: посједника: Бишановић (Хајрудина) Мирсада, Годушевић
54, к.о. Јања 2, и у зк. ул. број: 51, к.о. Јања 2, као посјед и вла- (Хајрудина) Хасан, Годушевић (Хајрудина) Хусеин, Году-
сништво Алетовић (Тосуна) Велиде са дијелом 1/1. шевић (Хајрудина) Мирсад и Годушевић (Халила) Фатима
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- са дијелом од по 1/5, и зк. ул. број: 461, КО Јања 2, у којем
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у је са правом својине са дијелом 1/1 уписан Годушевић (Ху-
управном поступку пред првостепеним органом. сеина) Хајрудин.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
управном поступку пред првостепеним органом. нице Модрича, број: 21.30/473-9-66/21, од 25.10.2021. го-
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- дине, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
гово извршење. вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана - к.ч. број: 400/2, култура - њива, површине 1934 m²,
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. класа 6, уписана у П.л. број: 107/2, КО Гаревац, као посјед:
Цвиткушић Мате Драган са 1/1 дијела.
Број: 04/1-012-2-3165/22 Предсједник 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
1. септембра 2022. године Владе, кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
Бањалука Радован Вишковић, с.р. управном поступку пред првостепеним органом.
1907 гово извршење.
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади Број: 04/1-012-2-3162/22 Предсједник
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, 1. септембра 2022. године Владе,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, Бањалука Радован Вишковић, с.р.
РЈЕШЕЊЕ 1909
1. Републици Српској, након коначности рјешења о На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
нице Билећа, број: 21.13/473-6/21, од 3.11.2021. године, а број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
ради изградње соларне електране на подручју општине Би- одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
лећа, и то:
- к.ч. број: 167, зв. “Мера”, ливада 4. класе, површине РЈЕШЕЊЕ
4102 м², уписана у Лист непокретности број: 3, КО Зарјечје, 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
у сусвојини: Бутулија (Чеде) Миро са 20/252 дијела, Буту- потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
лија (Боже) Миодраг са 1/7 дијела, Ћеха (Чеде) Радмила са некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
20/252 дијела, Бутулија (Јове) Славко са 1/14 дијела, Буту- за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
лија (Јове) Здравко са 1/14 дијела, Бутулија (Петрa) Лазар нице Модрича, број: 21.30/473-9-63/21, од 25.10.2021. го-
са 20/126 дијела, Бутулија (Петра) Војислав са 1/7 дијела, дине, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
Лаковић (Петра) Милка са 1/9 дијела и Васковић (Петра) вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
Драгица са 1/7 дијела; - к.ч. број: 407/2, култура - њива, површине 1980 m²,
- к.ч. број: 179, зв. “Мушевинe”, ливада 3. класе, повр- класа 6, уписана у П.л. број: 1071, КО Гаревац, као посјед:
шине 5601 м², уписана у Лист непокретности број: 3, КО Цвиткушић Марјана Марко са 1/1 дијела;
Зарјечје, у сусвојини: Бутулија (Чеде) Миро са 20/252 дије- - к.ч. број: 408/2, култура - шума, површине 116 m²,
ла, Бутулија (Боже) Миодраг са 1/7 дијела, Ћеха (Чеде) Рад- класа 5, уписана у П.л. број: 1071, КО Гаревац, као посјед
мила са 20/252 дијела, Бутулија (Јове) Славко са 1/14 дије- Цвиткушић Марјана Марко са 1/1 дијела;
ла, Бутулија (Јове) Здравко са 1/14 дијела, Бутулија (Петрa)
Лазар са 20/126 дијела, Бутулија (Петра) Војислав са 1/7 - к.ч. број: 409/2, култура - њива, површине 39 m², класа
дијела, Лаковић (Петра) Милка са 1/9 дијела и Васковић 3, уписана у П.л. број: 1071, КО Гаревац, као посјед Цви-
(Петра) Драгица са 1/7 дијела. ткушић Марјана Марко са 1/1 дијела.
4. Ставља се ван снаге Рјешење Владе Републике Срп- објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
ске, број: 04/1-012-2-2490/22, од 14.7.2022. године.
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед нице Модрича, број: 21.30/473-9-36/21, од 29.12.2021. го-
дине, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса- РЈЕШЕЊЕ
вље-Брчко и Брчко-Рача, и то: 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
- к.ч. број: 474/2, култура - њива, површине 1171 m², потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
класа 4; некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
- к.ч. број 484/2, култура - њива, површине 1039 m², за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
класа 5, обје уписане у П.л. број: 377/3, КО Гаревац, као нице Модрича, број: 21.30/473-9-45/21, од 25.10.2021. го-
посјед: Бановић Марка Ана са 1/6 дијела, Делаћ Јозе Ма- дине, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
тија са 1/24 дијела, Гргић Марка Марта са 1/6 дијела и оста- вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
ли, а по старом премјеру односи се на к.ч. број: 303/106, - к.ч. број: 1062/2, култура - пашњак, површине 372 м²,
њива Новине, површине 1171 м², и к.ч. број: 303/103, њива класа 3, уписана у П.л. број: 234/1, КО Гаревац, као посјед:
Новине, површине 1039 м², уписане у зк. ул. број: 390, КО Лончар Антуна Mapa са 1/1 дијела.
Гаревац, као Државна својина са 1/1 дијела. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у управном поступку пред првостепеним органом.
управном поступку пред првостепеним органом. 3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
гово извршење. 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-3160/22 Предсједник 1. септембра 2022. године Владе,
1. септембра 2022. године Владе, Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1913
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
РЈЕШЕЊЕ 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
1. Републици Српској, након коначности рјешења о некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе нице Модрича, број: 21.30/473-9-3/21, од 9.12.2021. године,
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукосавље-
нице Модрича, број: 21.30/473-9-29/21, од 18.10.2021. го- Брчко и Брчко-Рача, и то:
дине, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
вље-Брчко и Брчко-Рача, и то: - к.ч. број: 641/3, култура - пашњак, површине 460 м²,
класа 3, уписана у П.л. број: 667/2, КО Гаревац, као посјед:
- к.ч. број: 1048/1, култура - њива, површине 7413 m², Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела;
Перковић Пере Ружа са 1/1 дијела; - к.ч. број: 641/5, култура - пашњак, површине 486 м²,
- к.ч. број: 1049/2, култура - шума, површине 941 m², Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела;
класа 5, уписана у П.л. број: 382/2, КО Гаревац, као посјед: - к.ч. број: 641/8, култура – пашњак, површине 7 m²,
Перковић Пере Ружа са 1/1 дијела; класа 3, уписане у П.л. број: 667/2, КО Гаревац, као посјед:
- к.ч. број: 1049/3, култура - шума, површине 1288 m², Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела;
класа 5, уписана у ПЈ 1. број: 382/2, КО Гаревац, као посјед: - к.ч. 641/10, култура - пашњак, површине 35 m², кла-
Перковић Пере Ружа са 1/1 дијела; са 3, уписана у П.л. број: 667/2, КО Гаревац, као посјед:
- к.ч. број: 1051/2, култура - пашњак, површине 514 m², Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела;
класа 3, уписана у ПЈ 1. број: 382/2, КО Гаревац, као посјед: - к.ч. број: 642/10, култура - њива, површине 26 м²,
Перковић Пере Ружа са 1/1 дијела. класа 5, уписана у П.л. број: 667/2, КО Гаревац, као посјед
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела;
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у - к.ч. број: 642/12, култура - њива, површине 83 м², кла-
управном поступку пред првостепеним органом. са 5, уписана у П.л. број: 667/2, КО Гаревац, као посјед:
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- Дубравац Пере Анка са 1/1 дијела.
гово извршење. 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. управном поступку пред првостепеним органом.
Број: 04/1-012-2-3159/22 Предсједник гово извршење.
Бањалука Радован Вишковић, с.р. 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
1912 Број: 04/1-012-2-3157/22 Предсједник
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији Бањалука Радован Вишковић, с.р.
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади 1914
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади 1916
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
РЈЕШЕЊЕ Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
1. Републици Српској, након коначности рјешења о одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе РЈЕШЕЊЕ
нице Модрича, број: 21.30/473-9-7/21, од 25.10.2021. годи- 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
не, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса- потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
вље-Брчко и Брчко-Рача, и то: некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
- к.ч. број: 646/2, култура – шума, површине 126 м², нице Модрича, број: 21.30/473-9-8/21, од 18.10.2021. годи-
класа 5, уписана у П.л. број: 95/2, КО Гаревац, као посјед: не, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
Цвиткушић Илије Фабијан са 1/1 дијела; вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
- к.ч. број: 647/1, култура – пашњак, површине 237 m², - к.ч. број: 638/2, култура – шума, површине 3529 m²,
класа 3, уписана у П.л. број: 95/2, КО Гаревац, као посјед: класа 5;
Цвиткушић Илије Фабијан са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 640/1, култура – њива, површине 2978 м²,
- к.ч. 647/2, култура – пашњак, површине 88 м², класа 3, класа 5;
уписана у П.л. број: 95/2, КО Гаревац, као посјед: Цвитку-
шић Илије Фабијан са 1/1 дијела. - к.ч. број: 648/2, култура – пашњак, површине 465 м²,
класа 3;
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у - к.ч. број: 648/3, култура – пашњак, површине 151 m²,
управном поступку пред првостепеним органом. класа 3;
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- - к.ч. број: 649/2, култура – шума, површине 18 м²,
гово извршење. класа 5, све уписане у П.л. број: 1974/17, КО Гаревац, као
посјед Мартић Милоша Миленко са 1/1 дијела, а по старом
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана премјеру односи се на к.ч. број: 47/2, шума, Осредак, повр-
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. шине 3529 м², уписана у зк. ул. број: 817, КО Гаревац, др-
Број: 04/1-012-2-3156/22 Предсједник жавна својина са 1/1 дијела, к.ч. број: 52/1, њива, Осредак,
1. септембра 2022. године Владе, површине 2978 м², уписана у зк. ул. број: 850, КО Гаревац,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. као својина: Вукадин Мато Марка са 1/4 дијела, Вукадин
Мато Јаков са 1/4 дијела, Вукадин Џинић Манда са 7/44
дијела, Цвиткушић Илија са 2/11 и Вукадин Јозе Роко са
1915 7/44 дијела, к.ч. број: 44/50, пашњак Крушчица, површине
465 м², к.ч. број: 44/51, пашњак Крушчица, површине 151
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији м², и к.ч. број: 44/53, шума Крушчици, пов. 18 м², уписане у
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, зк. ул. број: 9, за КО Гаревац, као јавно добро са 1/1 дијела.
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, 2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и управном поступку пред првостепеним органом.
РЈЕШЕЊЕ гово извршење.
1. Републици Српској, након коначности рјешења о 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе Број: 04/1-012-2-3154/22 Предсједник
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи- 1. септембра 2022. године Владе,
нице Модрича, број: 21.30/473-9-38/21, од 9.12.2021. годи- Бањалука Радован Вишковић, с.р.
не, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
- к.ч. број: 478/2, култура - њива, површине 1626 m², 1917
класа 4, уписана у П.л. број: 1037/4, КО Гаревац, као посјед: На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
Рокић Роке Божо са 1/1 дијела; (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
- к.ч. број: 1140/2, култура - шума, површине 78 m², кла- 66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
са 4, уписана у П.л. број: 1037/4, КО Гаревац, као посјед: Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
Рокић Роке Божо са 1/1 дијела; број 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
- к.ч. број: 1143/1, култура - пашњак, површине 475
m², класа 1, уписана у П.л. број: 1037/4, КО Гаревац, као
посјед: Рокић Роке Божо са 1/1 дијела. РЈЕШЕЊЕ
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- 1. Републици Српској, након коначности рјешења о
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
управном поступку пред првостепеним органом. некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- нице Модрича, број: 21.30/473-9-37/21, од 29.11.2021. годи-
гово извршење. не, ради изградње дионице ауто-пута и гасовода Вукоса-
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана вље-Брчко и Брчко-Рача, и то:
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. - к.ч. број: 475/1, култура - њива, површине 1712 m²,
Број: 04/1-012-2-3155/22 Предсједник класа 4, уписана у П.л. број: 368/1, КО Гаревац;
1. септембра 2022. године Владе, - к.ч. број: 476/1, култура - њива, површине 4016 m²,
Бањалука Радован Вишковић, с.р. класа 4, уписана у П.л. број: 368/1, КО Гаревац;
- к.ч. број: 483/2, култура - њива, површине 88 m², класа 1920
5, уписана у П.л. број: 368/1, КО Гаревац, као посјед: Пер-
ковић Пере Ката са 1/1 дијела, а по старом премјеру односи На основу члана 16. Закона о систему јавних служби
се на к.ч. број: 303/37, њива Новине, површине 1712 м², к.ч. (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
број: 303/36, њива Новине, површине 4016 м², и к.ч. број: и 44/16) и члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Републи-
303/105, њива Новине, површине 88 м², уписане у зк. ул. ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
број: 390, КО Гаревац, као државна својина са 1/1 дијела. 118/08), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржа-
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не- ној 1.9.2022. године, д о н о с и
управном поступку пред првостепеним органом. РЈЕШЕЊЕ
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње- О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНА
гово извршење. УПРАВНОГ ОДБОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ “АНДРИЋЕВ
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана ИНСТИТУТ” У ВИШЕГРАДУ
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 1. Александра Вранеш разрјешава се вршиоца дужно-
Број: 04/1-012-2-3153/22 Предсједник сти члана Управног одбора Јавне установе “Андрићев ин-
1. септембра 2022. године Владе, ститут” у Вишеграду.
Бањалука Радован Вишковић, с.р. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
1918 Број: 04/1-012-2-3229/22 Предсједник
На основу члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Репу- 1. септембра 2022. године Владе,
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 16. став 1. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 1921
44/16), Влада Републике Српске, на 185. сједници, одржа-
ној 1.9.2022. године, д о н о с и На основу члана 16. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16), члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Републике Срп-
РЈЕШЕЊЕ ске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08) и
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВД ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним и другим
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНО- именовањима Републике Српске (“Службени гласник Ре-
ПОЛИТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ публике Српске”, број 41/03), Влада Републике Српске, на
1. Разрјешавају се в.д. чланова Управног одбора Јавне 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
установе Центар за друштвено-политичка истраживања Ре-
публике Српске због истека мандата: РЈЕШЕЊЕ
1) Драга Мастиловић, О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНА
УПРАВНОГ ОДБОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ “АНДРИЋЕВ
2) Жељко Будимир,
ИНСТИТУТ” У ВИШЕГРАДУ
3) Горан Латиновић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана 1. Александра Вранеш именује се за вршиоца дужности
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. члана Управног одбора Јавне установе “Андрићев инсти-
тут” у Вишеграду на период до два (2) мјесеца.
Број: 04/1-012-2-3223/22 Предсједник 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
1. септембра 2022. године Владе, објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
1919 Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6. За-
118/08), члана 16. став 1. Закона о систему јавних служби кона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и блике Српске”, број 118/08) и члана 53. Закона о државним
44/16) и члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
и другим именовањима Републике Српске (“Службени гла- 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
сник Републике Српске”, број 41/03), Влада Републике Срп- 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
ске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
РЈЕШЕЊЕ О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ПОМОЋНИКА
О ИМЕНОВАЊУ ВД ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА МИНИСТРА ЗА РАЗВОЈ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНО- И ПРЕДУЗЕТНИШТВА У МИНИСТАРСТВУ ПРИВРЕДЕ И
ПОЛИТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРЕДУЗЕТНИШТВА
1. Именују се в.д. чланова Управног одбора Јавне уста- 1. Рајко Лајић, дипломирани правник, разрјешава се
нове Центар за друштвено-политичка истраживања Репу- вршиоца дужности помоћника министра за развој малих и
блике Српске на период до два (2) мјесеца: средњих предузећа и предузетништва у Министарству при-
1) Драга Мастиловић, вреде и предузетништва.
2) Жељко Будимир, 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
3) Горан Латиновић.
1. септембра 2022. године Владе, На основу члана 15. став 1. тачка з) и члана 43. став 6. За-
Бањалука Радован Вишковић, с.р. кона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08) и члана 26. Закона о државним 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
службеницима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на
185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и Број: 04/1-012-2-3227/22 Предсједник
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА РАЗВОЈ На основу члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Републи-
МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИШТВА ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
У МИНИСТАРСТВУ ПРИВРЕДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВА 118/08), члана 18. ст. 2. и 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
1. Рајко Лајић, дипломирани правник, поставља се за 44/16) и члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним
помоћника министра за развој малих и средњих предузе- и другим именовањима Републике Српске (“Службени гла-
ћа и предузетништва у Министарству привреде и преду- сник Републике Српске”, број 41/03), Влада Републике Срп-
зетништва на период од пет година. ске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. РЈЕШЕЊЕ
Број: 04/1-012-2-3232/22 Предсједник О ИМЕНОВАЊУ ВД ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ
1. септембра 2022. године Владе, ПОЉОПРИВРЕДНИ ИНСТИТУТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Проф. др Војислав Тркуља именује се за вршиоца ду-
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи- жности директора Јавне установе Пољопривредни инсти-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број тут Републике Српске на период до два (2) мјесеца.
118/08) и члана 53. став 1. Закона о државним службени-
цима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 185. објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и Број: 04/1-012-2-3228/22 Предсједник
РЈЕШЕЊЕ Бањалука Радован Вишковић, с.р.
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
АГЕНЦИЈЕ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
1. Младен Петровић разрјешава се дужности вршиоца број 118/08) и члана 18. ст. 2. и 3. Закона о систему јавних
дужности директора Агенције за безбједност саобраћаја служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07,
због истека периода на који је именован. 109/12 и 44/16), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
Број: 04/1-012-2-3235/22 Предсједник О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
1. септембра 2022. године Владе, ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНО-
ПОЛИТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи- 1. Душан Павловић, дипломирани теолог, разрјешава
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број се вршиоца дужности директора Јавне установе Центар за
118/08) и члана 42. Закона о државним службеницима друштвено-политичка истраживања Републике Српске због
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, истека мандата.
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 185. сједници,
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
РЈЕШЕЊЕ Број: 04/1-012-2-3225/22 Предсједник
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА 1. септембра 2022. године Владе,
АГЕНЦИЈЕ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА Бањалука Радован Вишковић, с.р.
1. Младен Петровић поставља се за вршиоца дужности На основу члана 43. ст. 1. и 6. Закона о Влади Републи-
директора Агенције за безбједност саобраћаја на период до ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
90 дана. 118/08), члана 18. ст. 2. и 3. Закона о систему јавних служби
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 44/16) и члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Републике Српске (“Службени гла-
Број: 04/1-012-2-3236/22 Предсједник сник Републике Српске”, број 41/03), Влада Републике Срп-
1. септембра 2022. године Владе, ске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
број 118/08) и члана 18. ст. 2. и 3. Закона о систему јавних ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНО-
служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, ПОЛИТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
109/12 и 44/16), Влада Републике Српске, на 185. сједници, 1. Душан Павловић, дипломирани теолог, именује се
одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и за вршиоца дужности директора Јавне установе Центар за
друштвено-политичка истраживања Републике Српске на
РЈЕШЕЊЕ период до два (2) мјесеца.
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВД ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
ПОЉОПРИВРЕДНИ ИНСТИТУТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
1. Проф. др Војислав Тркуља разрјешава се вршиоца Број: 04/1-012-2-3226/22 Предсједник
дужности директора Јавне установе Пољопривредни ин- 1. септембра 2022. године Владе,
ститут Републике Српске због истека мандата. Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Закона бро познавање дјеце, њиховог учења, интереса и животних
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике околности, односно контекста у коме дијете живи.
Српске”, број 118/08), члана 18. став 2. Закона о систему (2) Планирање, примјена и евалуација програма из чла-
јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. на 1. овог правилника мора се снажно ослањати на савре-
68/07, 109/12 и 44/16) и члана 80. став 3. Закона о туризму мена разумијевања учења и развоја предшколског дјетета,
(“Службени гласник Републике Српске”, број 45/17), Влада која су заснована на актуелним истраживањима, теоријама
Републике Српске, на 185. сједници, одржаној 1.9.2022. го- и праксама у предшколском васпитању и образовању.
дине, д о н о с и
Члан 3.
РЈЕШЕЊЕ (1) Програм који се примјењује у предшколским уста-
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА новама, основним школама, школама за дјецу са сметња-
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ма у развоју и центрима за социјални рад у неразвијеним
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе
у којима не постоје предшколске установе, те установама
1. Миодраг Лончаревић, дипломирани економиста, ра- социјалне заштите у којима су смјештена дјеца без роди-
зрјешава се дужности вршиоца дужности директора Јавне тељског старања (у даљем тексту: установа), заснован је
установе Туристичка организација Републике Српске због на начелима планирања, примјене и евалуације цјеловитог
истека периода на који је именован. развојног програма.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана (2) Цјеловити развојни програм је отворени програм
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. предшколског васпитања и образовања Републике Српске,
Број: 04/1-012-2-3221/22 Предсједник заснован на исходима учења и игре, прилагодљив различи-
1. септембра 2022. године Владе, тим условима примјене и трајања, а његово спровођење је
Бањалука Радован Вишковић, с.р. обавезно у свим установама, уз поштовање права, потреба
и интересовања дјеце и родитеља/старатеља, те специфич-
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Закона ности њиховог окружења.
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), члана 18. став 3. Закона о систему (3) У оквиру цјеловитог развојног програма могу се
јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр. примјењивати и сљедећи програми:
68/07, 109/12 и 44/16), члана 80. став 3. Закона о туризму 1) специјализовани развојни програми,
(“Службени гласник Републике Српске, број 45/17) и члана 2) интервентни, компензациони и рехабилитациони
4. Закона о министарским, владиним и другим именовањи- програми,
ма Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 25/03), Влада Републике Српске, на 185. сједни- 3) програми за дјецу пред полазак у школу, ако нису
ци, одржаној 1.9.2022. године, д о н о с и обухваћена неким обликом предшколског васпитања и
образовања и која нису похађала цјеловити развојни про-
грам.
РЈЕШЕЊЕ
(4) Установа може организовати програме из става 3.
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА овог члана на основу потреба дјеце, родитеља/старатеља,
ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ установе и локалне заједнице, подржавајући интерес дјете-
1. Миодраг Лончаревић, дипломирани економиста, та за учењем, уважавајући његове могућности, радозналост
именује се за вршиоца дужности директора Туристичке ор- и способности и у функцији су подстицања развоја дјечјег
ганизације Републике Српске на период до 60 дана. говора, комуникације и писмености, физичког развоја и
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана здравља, друштвеног и емоционалног развоја, откривања и
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. разумијевања свијета, те умјетности и стваралаштва.
(5) Програм из става 2. овог члана налази се у Прилогу
Број: 04/1-012-2-3222/22 Предсједник 1. овог правилника и чини његов саставни дио.
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Члан 4.
(1) Специјализовани развојни програми се остварују за
1922 дјецу према њиховим интересовањима, потребама и спо-
собностима, ради стварања темеља за стицање високог ни-
На основу члана 31. став 5. Закона о предшколском воа опште културе у најранијој доби, а то су:
васпитању и образовању (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 79/15, 63/20 и 64/22) и члана 76. став 2. Закона 1) језички програм,
о републичкој управи (“Службени гласник Републике Срп- 2) музички програм,
ске”, бр. 115/18, 111/21, 15/22 и 56/22), министар просвјете 3) драмски и умјетнички програм,
и културе, 31. августа 2022. године, д о н о с и
4) спортски и рекреативни програм,
П РА В И Л Н И К 5) информатички програм,
О ПРОГРАМУ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И 6) други програми.
ОБРАЗОВАЊА (2) Програми из става 1. овог члана остварују се кроз
активности као што су: учење матерњег и страних језика,
Члан 1. хорско пјевање, упознавање музичких инструмената, плес,
Овим правилником уређујe се Програм предшколског балет, фолклор, глума, цртање, сликање, вајање, спортске
васпитања и образовања у предшколским установама, активности, јога, шах, еколошке и друге активности.
основним школама, школама за дјецу са сметњама у разво- (3) Програми из става 1. овог члана укључују контину-
ју и центрима за социјални рад у неразвијеним и изразито иране или повремене активности које се организују једном
неразвијеним јединицама локалне самоуправе у којима не или више пута током седмице или мјесеца у трајању од 20
постоје предшколске установе, те установама социјалне минута до једног сата или више сати у складу са потребама
заштите у којима су смјештена дјеца без родитељског ста- и интересима породице и дјетета.
рања, његова примјена и начин остваривања.
Члан 5.
Члан 2. Интервентни, компензациони и рехабилитациони про-
(1) Програм из члана 1. овог правилника заснива се на грами реализују се у случају елементарних непогода, као и
процјени, планирању и евалуацији праксе, а одсликава до- са дјецом из породица угроженог социјалног и друштвеног
стања, којима су ускраћени оптимални услови за несметан љубави према учењу, оспособљавања за самосталан и кре-
раст и развој, те са дјецом са сметњама у развоју. ативан рад, развијања осјећаја одговорности и међусобне
толеранције и учења правила понашања у друштву и групи.
Члан 6.
(3) У програм из става 1. овог члана укључују се дјеца
(1) Интервентни предшколски програми остварују се која по прописима којима се уређује област основног ва-
у ванредним околностима проузрокованим елементарном спитања и образовања у наредној школској години стичу
непогодом, насталом дјеловањем природних сила, као што услове за полазак у први разред основне школе.
су поплаве, пожари, земљотреси, сњежни наноси и лавине,
епидемије заразних болести и друго. Члан 10.
(2) Програм из става 1. овог члана може се, у пуном или (1) Установа може спроводити и програме јачања роди-
скраћеном времену, реализовати у прилагођеном простору тељских знања и способности у васпитању дјеце.
који испуњава минималне услове за извођење васпитно- (2) Програми из става 1. овог члана могу се примјењи-
образовног рада, о чему одлуку доноси директор установе вати у установама, породичном окружењу или у другим
непосредно по наступању елементарне непогоде и о томе установама и организацијама ради јачања родитељских
обавјештава оснивача и Министарство просвјете и културе компетенција у области подстицања раног раста и развоја
(у даљем тексту: Министарство), у складу са Законом. дјетета и бриге о њему.
Члан 7. (3) Примјена програма из става 1. овог члана заснива се
(1) Компензациони програми су намијењени за рад са на вриједностима које подразумијевају да ће сваки васпи-
дјецом која се налазе у недовољно развијеној и мање под- тач, стручни сарадник и радник распоређен на пословима
стицајној средини ради пружања јаче подршке у развоју, а превентивно-здравствене заштите, исхране и његе дјеце у
то подразумијева богато материјално и социјално окруже- установи бити упознат са сазнањима из области породич-
не педагогије и психодинамике породице и да ће свој рад
ње за учење и развој уз поштовање вриједности и разли- заснивати на тим сазнањима, уз потребу да се у тој области
читости. стално професионално развијају.
(2) Програм из става 1. овог члана се остварује у нера- (4) Програм из става 1. овог члана је у функцији подр-
звијеним или руралним срединама, срединама са високом шке родитељима/старатељима у развоју и васпитању дјеце,
стопом незапослености, ниским приходима, бројем станов- развоја свијести о важности родитељске улоге, стицања
ника у опадању, као и за дјецу из непотпуних породица и знања и вјештина важних за задовољавање потреба поро-
породица угроженог социјалног и друштвеног стања, те дице у погледу адекватног подстицања развоја дјетета.
дјецу родитеља/старатеља са ниским степеном образовања.
(5) Васпитач, стручни сарадник и радник распоређен
(3) Програм из става 1. овог члана подразумијева обе- на пословима превентивно-здравствене заштите, исхране и
збјеђивање квалитетног материјала за учење, стварање његе дјеце треба да упознају и поштују породичне вријед-
услова за непосредно учење унутар и изван установе, а на ности које се тичу васпитања и образовања дјетета и треба
основу истражених и документованих потреба дјеце, који- да поштују право родитеља/старатеља да доносе одлуке за
ма се може утицати на њихово напредовање. своје дијете, те да им помажу у разумијевању савремених
(4) Активности и дужина трајања програма из става 1. сазнања о учењу и развоју предшколске дјеце и значају
овог члана зависи од реалних потреба дјеце и њихових по- предшколског васпитања и образовања.
родица и услова у којима се програм реализује. (6) Активности и дужина трајања програма из става 1.
Члан 8. овог члана зависи од потреба родитеља/старатеља и њихове
дјеце и услова у којима се програм реализује и представља
(1) Рехабилитациони програми су намијењени за рад са основ за остваривање партнерства са породицом као са-
дјецом са сметњама у развоју и остварују се у установама из ставног дијела годишњег програма рада установе.
члана 1. овог правилника ради подршке оптималном функ-
ционисању дјеце са сметњама у развоју у васпитно-образов- Члан 11.
ним активностима и учешћу у свакодневном животу. (1) Установа води евиденцију о планирању, организо-
(2) Програм из става 1. овог члана обухвата и посебан вању, документовању и евалуацији, те дужини трајања про-
рехабилитациони поступак који се спроводи код дјеце код грама из члана 3. овог правилника у годишњем програму
које су способности већ биле успостављене и хабилитацио- рада и педагошкој документацији.
ни поступак који се односи на успостављање способности (2) Извјештај о примјени програма из члана 3. овог пра-
код дјеце, а која пружају стручна лица уз учешће родитеља. вилника је саставни дио извјештаја о раду за протеклу радну
(3) Поступци из става 2. овог члана могу бити: логопед- годину, који установа доставља најкасније до краја септембра
ски, сурдопедагошки, олигофренолошки, тифлопедагошки текуће године оснивачу на усвајање, а Министарству и Репу-
и соматопедагошки, а они се остварују кроз рехабилита- бличком педагошком заводу на увид у складу са Законом.
ционе и хабилитационе третмане и игру, групно и индиви-
дуално, поштујући способности и потребе сваког дјетета. Члан 12.
(4) Програм из става 1. овог члана заснива се на развоју Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи
дјечјег говора, комуникације и писмености, физичког ра- Правилник о програму предшколског васпитања и образо-
звоја и здравља, друштвеног и емоционалног развоја, от- вања (“Службени гласник Републике Српске”, број 71/16).
кривања и разумијевања свијета, те умјетности и стварала-
штва на основу сигурне, здраве и подстицајне средине за Члан 13.
игру и учење да би се осигурала адекватна стимулација и Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-
оптималан развој дјетета. вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Члан 9. Број: 07.04/614-2-3/22
31. августа 2022. године Министар,
(1) Програм за дјецу у години пред полазак у школу ор- Бања Лука Др Наталија Тривић, с.р.
ганизује се за дјецу која нису обухваћена неким обликом
предшколског васпитања и образовања и која нису похађа- ПРИЛОГ 1.
ла цјеловити развојни програм, у трајању од најмање три
мјесеца у континуитету, сваког радног дана по три сата ПРОГРАМ
дневно у непосредном раду са дјецом, укључујући рекре- ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
ативне паузе и паузе за заједнички оброк. 1. УВОДНИ ДИО
(2) Реализација програма из става 1. овог члана пружа • Дефиниција предшколског васпитања и образовања
дјетету могућност стицања основних знања која ће се на- • Значај укључивања дјеце у програме предшколског васпита-
дограђивати у школи, усвајања радних навика, развијања ња и образовања
• Темељни стубови система предшколског васпитања и обра- • Потенцијалне активности у вези са одговорношћу према себи
зовања и другима
• Циљеви предшколског васпитања и образовања • Исходи учења у вези са односом према раду (практичне
• Задаци предшколског васпитања и образовања активности и рутине)
• Улога васпитача у Програму предшколског васпитања и • Потенцијалне активности у вези са односом према раду
образовања (практичне активности и рутине)
• Програмски принципи система учећих активности IV - ОТКРИВАЊЕ И РАЗУМИЈЕВАЊЕ СВИЈЕТА
• Методе предшколског васпитања и образовања • Програмски циљеви и задаци васпитача
2. ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ДЈЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ • Исходи учења у вези са властитим ЈА и свијетом у којем жи-
УЗРАСТА вим
• Исходи учења и учеће активности • Потенцијалне активности у вези са исходима учења за вла-
стито ЈА и свијетом у којем живим
• Структура садржаја програма предшколског васпитања и
образовања • Исходи учења у вези са појавама и процесима у свијету који
нас окружује
• Програм предшколског васпитања и образовања за дјецу са
посебним васпитно-образовним потребама • Потенцијалне активности у вези са појавама и процесима у
свијету који нас окружује
• Програм предшколског васпитања и образовања за потен-
цијално даровиту и талентовану дјецу • Исходи учења у вези са чулно-перцептивним искуствима
• Програм предшколског васпитања и образовања за дјецу са • Потенцијалне активности у вези са чулно-перцептивним
сметњама у развоју искуствима
• Програм за дјецу у години пред полазак у школу • Исходи учења у вези са истраживањем и експериментисањем
(елементарна сазнања из науке)
• Креирање окружења за развој и учење
• Потенцијалне активности у вези са истраживањем и експери-
• Центри за учење ментисањем (елементарна сазнања из науке)
• Примјери центара за учење • Исходи учења у вези са раном математичком писменошћу
• Партнерство са породицом и заједницом • Потенцијалне активности у вези са раном математичком пи-
• Партнерство са школом сменошћу
3. АСПЕКТИ ДЈЕЧЈЕГ РАЗВОЈА И ИСХОДИ УЧЕЊА V - УМЈЕТНОСТ И СТВАРАЛАШТВО
I - ГОВОР, КОМУНИКАЦИЈА И ПИСМЕНОСТ • Програмски циљеви и задаци васпитача
• Програмски циљеви и задаци васпитача • Исходи учења у вези са подстицањем музичке, ликовне и
• Исходи учења у вези са говорним изражавањем драмске активности и активности покрета
• Потенцијалне активности за говорно изражавање • Потенцијалне активности у вези са подстицањем музичке,
ликовне и драмске активности и активности покрета
• Исходи учења у вези са активним слушањем и разумијевањем
• Исходи учења у вези са креативним изражавањем
• Потенцијалне активности за активно слушање и разумије-
вање • Потенцијалне активности у вези са креативним изражавањем
• Исходи учења у вези са унапређивањем вјештина комуни- • Исходи учења у вези са развијањем доживљаја лијепог
кације • Потенцијалне активности у вези са развијањем доживљаја
• Потенцијалне активности за унапређење вјештина комуни- лијепог
кације • Исходи учења у вези са општом културом и познавањем
• Исходи учења у вези са раном писменошћу и развојем гра- умјетности
фомоторике • Потенцијалне активности у вези са општом културом и по-
• Потенцијалне активности за рану писменост и развој графо- знавањем умјетности
моторике 4. ПЛАНИРАЊЕ, ДОКУМЕНТОВАЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ВА-
II - ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И ЗДРАВЉЕ СПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА
• Програмски циљеви и задаци васпитача • Планирање васпитно-образовног рада са дјецом предшкол-
ског узраста
• Исходи учења у вези са подстицањем и развојем крупне и
ситне моторике • Планирање васпитно-образовног рада са дјецом јасличког
узраста
• Потенцијалне активности за подстицање и развој крупне и
ситне моторике • Приступ планирању
• Исходи учења у вези са бригом о себи, свом здрављу и бе- • Врсте планирања
збједношћу • Дугорочно, етапно, процесно планирање и планирање у ходу
• Потенцијалне активности за бригу о себи, свом здрављу и • Евалуација
безбједност • Педагошка документација и евиденција
• Исходи учења у вези са бригом о свом окружењу и природи
ДЕФИНИЦИЈА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И
• Потенцијалне активности за бригу о свом окружењу и при- ОБРАЗОВАЊА
роди
Предшколско васпитање и образовање је процес раног учења
III - ДРУШТВЕНИ И ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ и формирања личности дјетета од рођења до поласка у школу, који
• Програмски циљеви и задаци васпитача се одвија у свим окружењима у којима дијете живи. За свако дије-
• Исходи учења у вези са појмом о себи и властитим ЈА те предшколског узраста, поред породице, најбитнија је подршка
стручњака, како би, у интеракцији са окружењем, кроз сопствену
• Потенцијалне активности у вези са појмом о себи и власти- активност, расло, учило и развијало се.
тим ЈА
Најважнија улога предшколског васпитања и образовања је да
• Исходи учења у вези са односима са другима и припадањем се:
• Потенцијалне активности у вези са односима са другима и Кроз квалитетно и пажљиво праћење сваког дјетета и одгова-
припадањем рање на развојне потребе и тенденције, међудејством породице и
• Исходи учења у вези са поштовањем различитости институција, у добро структурираним условима социјалног и мате-
• Потенцијалне активности у вези са поштовањем различи- ријалног окружења оснажи дијете да се развије до својих оптимал-
тости них нивоа, поштујући природу цјеловитог учења и развоја.
• Исходи учења у вези са вољним управљањем властитим емо- Предшколско васпитање и образовање је дјелатност од општег
цијама и понашањем интереса и саставни је дио јединственог система васпитања и
образовања у Републици Српској. Предшколско васпитање и
• Потенцијалне активности у вези са управљањем властитим образовање представља основ цјеложивотног учења и цјеловитог
емоцијама и понашањем развоја дјетета и усмјерено је према сљедећим аспектима развоја
• Исходи учења у вези са одговорношћу према себи и другима дјетета: говор, комуникација и писменост; физички развој и здра-
вље; друштвени и емоционални развој; откривање и разумијевање и везе се не користе, оне се постепено гасе и губе, а неактивни
свијета; умјетност и стваралаштво, којима се дијете подржава за неурони умиру. Мождане везе јачају кроз честу употребу, кроз
квалитетно укључивање у конкретни социокултурни контекст, активност, различита дјечја искуства и подстицаје из окружења.
друштво засновано на знању, уз његовање сопствене духовне и Дакле, мождана кора је највише подложна утицају учења и раног
културне баштине. искуства, тако да баш уз њу можемо везати изражено дјеловање
У складу са општим хуманистичким и демократским тежњама раног искуства и сазријевања на човјека.
развоја друштва, дјеца предшколског узраста имају право на обра- ДРУШТВЕНИ РАЗЛОЗИ (ЈЕДНАКОСТ И ПОШТОВАЊЕ
зовање и равноправно укључивање у свакодневни живот заједни-
це. Друштво има одговорност да ствара веће повјерење у моћ раног РАЗЛИЧИТОСТИ)
дјетињства и значај раног учења, развијајући капацитете јавног и Укључивањем у квалитетне предшколске програме дјеци даје-
приватног сектора за рано образовање, унутар јединственог систе- мо безброј могућности за учење – јачање социјалних вјештина,
ма васпитања и образовања. Паралелно са увећавањем капацитета подстицање говорног развоја, развијање интелектуалних потен-
и повећањем обухвата дјеце предшколским васпитањем и образо- цијала дјетета, унапређивање физичког развоја и здравља, њего-
вањем, неопходно је радити на подизању квалитета цјелокупног вање креативности и сл.
система предшколског васпитања и образовања. Сва дјеца имају корист од предшколског васпитања и обра-
зовања, а највидљивије ефекте оно има код дјеце из осјетљивих
ЗНАЧАЈ УКЉУЧИВАЊА ДЈЕЦЕ У ПРОГРАМЕ категорија становништва (дјеца са сметњама у развоју, дјеца из
ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА социјално и материјално угрожених породица). Укључивањем у
Савремена педагошка наука указује да постоје бројни разлози квалитетне предшколске програме повећавају се њихове шансе за
за укључивање дјеце у квалитетне предшколске програме, и то: даљи успјех у школовању и животу, а дугорочно гледано постиже
1. ПОШТОВАЊЕ ДЈЕЧЈИХ ПРАВА се трајан утицај на развој цјелокупног друштва.
Не постоји хијерархија дјечјих права и свако право припада Друштво вршњака, стручни и емпатични васпитачи помажу
сваком дјетету, без изузетка. Право на образовање је једно од те- дјеци да развију резилијентност (психичка отпорност), како би се
мељних дјечјих права! успјешно суочавали са трауматичним и стресним ситуацијама и
развијали се у свијету који се убрзано мијења.
Конвенција Уједињених нација о правима дјетета прописује
да свако дијете има право на подстицајно и брижно окружење, које Квалитетно предшколско васпитање и образовање помаже ква-
укључује: добро здравље, адекватну исхрану, одговорну одраслу литетан и здрав живот породице и свих њених чланова, заснован
особу која брине о дјетету, сигурност и заштиту и прилике за рано на снажним везама са предшколским институцијама, са нагласком
учење. на његовање идентитета и осјећаја припадности заједници, засно-
ваних на традицији и културној баштини свог народа.
Квалитетним предшколским васпитањем и образовањем мо-
гуће је обезбиједити оптималне услове за задовољавање дјечјих Улагање у предшколско васпитање и образовање је дио страте-
друштвених потреба и јавно прокламованих дјечјих права да се гије подршке друштва развоју дјеце у раном дјетињству и нужно је
повезано са другим институцијама за дјецу и породицу (здравство,
роде, расту и развијају у средини која ће обезбиједити њихово фи-
исхрана, социјална заштита…).
зичко и ментално здравље, у којој ће се осјећати вољеним и при-
хваћеним, без изузетка и без дискриминације. Укључивањем дјеце у квалитетне предшколске програме учи-
мо их да поштују људска права и слободе, усвајају социјалне и мо-
Родитељи/старатељи, васпитачи, наставници, али и цијела ралне вриједности демократског, хуманог и толерантног друштва,
друштвена заједница, дужни су да поштују права дјетета, морају са посебним нагласком на поштовање и његовање различитости.
бити у међусобној интеракцији и омогућити дјеци да стичу ра-
зличита искуства, у друштву својих вршњака, како би дијете за- Из угла економске струке, изражено је стајалиште које се при-
довољило своје потребе, интересовања и потенцијале и достигло клања постојању узајамног односа између инвестирања и улагања
свој максимум. у рано образовање дјеце и користи за друштво у погледу финан-
сијских и нефинансијских ефеката. Квалитет раног раста и развоја
2. НАУЧНИ РАЗЛОЗИ дјетета има утицаја на квалитет популације и здравље у одраслом
Прве године живота од суштинске су важности за дјететов добу, јер неподстицајно и нестимулативно окружење након рођења
каснији развој, јер у раном развојном периоду долази до бурног утиче на појаву менталних болести, гојазности и делинквенције
раста и развоја, те усљед тога и до јављања изражених промјена у у одраслом добу. За друштвену заједницу улагање у прве године
физичком, интелектуалном, емоционалном и социјалном погледу. живота дјетета може имати вишеструки ефекат у облику образов-
У погледу физичког раста у првој години живота промјене које се них резултата, бољег здравственог стања, те тако и ниже стопе по-
јављају код дјетета израженије су него у било којој другој години трошње за здравствену заштиту, веће радне продуктивности, већег
послије. Слично се дешава и са говором и интелектуалним разво- економског раста, виших прихода од пореза за државу, нижих
јем, јер је у првим годинама живота изражена пластичност нервног стопа потрошње у сврхе које се односе на кривична, односно кри-
система и тада мозак дјетета има највећу способност примања и минална дјела и слично. Улагање на почетку животног вијека од
стварања неуронских веза између неурона (синаптогенеза) што у кључног је значаја и представља улагање у људски, али и економ-
значајној мјери зависи и од стимулација које дијете добија путем ски капитал, јер се у раном дјетињству стварају темељи за цијели
чула или путем дјечје интеракције. живот, као и веће шансе да дијете развије вјештине које ће му бити
Истраживања пoкaзуjу дa je рaзвoj мoзгa, као и ствaрaњe си- касније потребне да се такмичи на тржишту рада и у свијету гло-
напси (веза) између неурона нajaктивниje у прeдшкoлскoм узрасту. балне економије, чиме јачајући себе, ствара боље друштво за све.
Доказано је да су за рaзвoj мoзгa изузeтнo вaжнe првe три гoдинe
живoтa и дa је, вeћ oд петнаесте гoдинe, ствaрaњe неуронских ТЕМЕЉНИ СТУБОВИ СИСТЕМА ПРЕДШКОЛСКОГ
веза у мoзгу oгрaничeнo. Пoзнaтo je дa сe знaњa, спoсoбнoсти и ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
вjeштинe стeчeнe у раном пeриoду живoта oдрaжaвajу на будуће СОЦИЈАЛНИ ОДНОСИ
школовање, али и на цјелокупан каснији живот човјека.
Узајамна интеракција са вршњацима и одраслима који по-
Неуронске везе се интензивно формирају након рођења (до штују дијете, пружа дјетету сигурну основу за учење, стицање
пете године формирано је 50%, до седме године још 25%). сигурности и тумачење свијета око себе. Програм предшколског
У првим годинама живота мозак се интензивно развија и не- васпитања и образовања заснован је на идеји да се учење и ра-
урони се међусобно повезују електрохемијским везама, које су звој одвијају у сасвим конкретном социјалном контексту, у инте-
основа за комплетан психофизички развој особе. Новорођенче има ракцији са вршњацима и одраслима. Социјална искуства дјетету
приближно исти број неурона као одрасла особа. дају охрабрујуће и драгоцјене сигнале за сопствена истраживања,
Мозак је орган који се временом развија и који је подложан изградњу својих статусних позиција, тумачења свијета око себе и
искуственим утицајима, те се у раном развојном периоду одвија стицање сигурности. Пожељно је укључивање дјетета у догађаје
најинтензивнији раст у мозгу. Развој мозга зависи од повезивања у окружењу у свом пуном обиму, у складу са његовим сазнајним
међу неуронима – прављења синапси. У свакој можданој регији се и развојним могућностима. Развој социјалних компетенција у
налази приближно милион неурона који би требало међусобно да мањим и већим социјалним групама, кроз размјену, сарадњу, ем-
се повежу. Од броја и организације веза зависи све, од развоја гово- патију, симпатију и конфликте, омогућавају дјетету да разумије
ра до контролисања сопствених емоција. До треће године развије конкретни социјални контекст, развије сопствену одговорност,
се око 90% мождане масе, а током првих година живота ствара се прихвата хумане и демократске вриједности друштва у коме живи.
од 700 до 1.000 синапси у секунди и таква брзина се касније никада АУТОНОМИЈА
више не достиже. Програм предшколског васпитања и образовања даје оквир
У мозгу се одвија права борба међу неуронима, стварају се за стварање аутентичних програма васпитно-образовног рада у
нове синапсе, све их је више и јаче су, формира се мрежа нових конкретној предшколској установи, њеним организационим једи-
нервних путева и то највише захваљујући стимулацији коју дијете ницама и конкретним васпитним групама, које се налазе у специ-
добија из свог окружења. Истовремено, уколико нема стимулације фичном локалном миљеу, саткане специфичном културом дјеце,
родитеља, васпитача, експлицитном и имплицитном филозофијом, и његове породице са културном и духовном баштином свог окру-
стилом рада, атмосфером, навикама, искуствима и праксом. Сва- жења, а у складу са породичним, друштвеним и културним вријед-
ка предшколска установа, поштујући дјецу, васпитаче и родитеље ностима, развијајући осјећај припадности породици и заједници.
као равноправне и компетентне партнере, у складу са Програмом Предшколска установа је мјесто заједничког живљења дјеце, роди-
предшколског васпитања и образовања, креира сопствени про- теља, васпитача и свих запослених, у којој дијете учи да поштује
грам, заснован на потребама дјеце, родитеља и саме предшколске и његује различитости, доприносећи стварању инклузивног, хума-
установе. Аутономија предшколске установе заснована је на прин- ног и демократског друштва.
ципима демократског друштва, планирању ресурса и њиховом ОКРУЖЕЊЕ ЗА УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ (СТИМУЛАТИВНО ОК-
адекватном кориштењу, партнерству са породицом и заједницом, РУЖЕЊЕ)
те преузимање одговорности за квалитет сопственог рада.
ХОЛИСТИЧНОСТ Програм предшколског васпитања и образовања тражи богате
социјалне и физичке просторе у којима се дјеца осјећају пријатно,
Кроз Програм предшколског васпитања и образовања врши задовољно, равноправно, моћно, заштићено, поштовано, сигурно,
се подршка дјечјем учењу, развоју и доживљају свијета, што зах- здраво. Окружење за учење мора бити подстицајно да би задо-
тијева интегрисање васпитно-образовних искустава, активности, вољило дјечје развојне потребе и интересовања и омогућило му
садржаја, и омогућава јединство и међузависност наслијеђеног и оптималан говорни, физички, интелектуални, социоемоционални
стеченог, тјелесног и духовног, социјалног и емоционалног, инди- развој, те подстакло његову креативност и маштовитост. Испити-
видуалног и друштвеног, духовног и материјалног. У раду са пред- вањем непосредног окружења и околине дијете истражује, мани-
школском дјецом потребно је тежити јединству теорије и праксе, пулише предметима, експериментише, на основу чега стиче ново
те поштовати дидактичко-методичке принципе и савремена до- искуство које уједно повезује са ранијим искуством и, на тај начин,
стигнућа педагошке науке. вуче сопствени развој у зону наредног развоја. Поред материјал-
АКТИВНОСТ И ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА них и просторних потенцијала, стимулативно окружење подра-
Програм предшколског васпитања и образовања подржава ин- зумијева и богате социјалне интеракције, које доприносе дјечјем
дивидуалност сваког дјетета, одговарајући на његову потребу да расту и развоју.
буде виђено, да се његов глас чује, да буде поштовано као особа, са ТИМСКО ДЈЕЛОВАЊЕ
свим својим осјећањима, мишљењима, ставовима, идејама и људ- Програм предшколског васпитања и образовања могуће је
ским достојанством. Рано учење је чулне и емпиријске природе и остварити само тимским дјеловањем свих одраслих који директ-
адекватни ефекти учења постижу се само стицањем конкретног но или индиректно учествују у животу и раду предшколске уста-
искуства, укључивањем дјетета у активности, омогућавањем дје- нове (васпитачи, родитељи, стручни сарадници, управа, техничко
ловања, интеракције са окружењем, а знатно мање поучавањем. особље, волонтери, представници локалне заједнице и сл.). Тим-
Снажно је засновано на осјећањима, пријатном напору да се учећа ски рад у предшколској установи подразумијева интеракцију у
препрека савлада и доживљају успјеха. Ослања се на унутрашње
мотиве за учење и уважава индивидуалне потенцијале у свим којој сваки члан тима, у складу са својом стручношћу, доприноси
аспектима развоја. Дијете предшколског узраста је биће које учи, креативним рјешењима у раду са дјецом. Подијељена одговорност,
осјећа, опажа, стиче искуства, разумијева појаве око себе, или ће континуирани дијалог и размјена знања и искустава, граде пред-
их разумјети уколико му се за то обезбиједи ваљана подршка. Кроз школску установу као мјесто заједничког живљења дјеце, роди-
сопствену активност, уз особе које га воде у зони наредног разво- теља, васпитача и свих других из непосредног дјечјег окружења.
ја (одрасле и/или искусније вршњаке), открива себе и своју око- ЦИЉЕВИ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
лину, интернализује њене утицаје који доприносе квалитативним
промјенама у самом дјетету, само ствара своја знања и искуства Глобални циљ предшколског васпитања и образовања је да, у
интегришући их у већ постојеће знање, формулише и преформули- оквиру цјеловитог система васпитања и образовања, постепено, у
ше разумијевања свијета у коме живи на сопствени начин. Дијете, складу са реалним могућностима заједнице, осигура оптималне
заједно са другом дјецом и одраслима, истражује, пробава, вјежба, услове за цјеловит (холистички) развој и остваривање права дјете-
бира, експериментише цијелим бићем, у потпуности уроњено у та у складу са принципима Конвенције Уједињених нација о пра-
активност, овдје и сада. вима дјетета, сваком предшколском дјетету.
ДЈЕЧЈА ИГРА Општи циљ система предшколског васпитања и образовања је
Један од темељних стубова Програма предшколског васпита- да омогући средину у којој ће се оснажити
ња и образовања јесте дјечја игра. Дјечја игра и развој су међу- ХОЛИСТИЧКИ (ЦЈЕЛОВИТ) РАЗВОЈ ПРЕДШКОЛСКОГ
собно условљени, а дијете сваку животну активност спонтано
претвара у игру. Дијете је радознало, активно и компетентно биће, ДЈЕТЕТА, У СКЛАДУ СА ЊЕГОВИМ СПОСОБНОСТИМА,
са урођеном спремношћу и способношћу да учи, а игра је водећа ПОТЕНЦИЈАЛИМА, ОСОБЕНОСТИМА, ПОТРЕБАМА И
активност предшколског дјетета и најприроднији облик учења. ИНТЕРЕСОВАЊИМА, ДА БИ РАЗВИЛО СИГУРНУ ОСНОВУ
Игра подржава савршеније функционисање дјечјих когнитивних, ЗА ЦЈЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ.
социјалних, емоционалних и физичких структура што убрзава ра- Циљ предшколског васпитања и образовања у Републици Срп-
звој, док, истовремено, бржи развој отвара нове могућности ути- ској је подстицање дјечјег развоја, учење засновано на искуству и
цаја игре. У програмима раног учења, игра је незамјењив метод и интересовањима, стицање нових искустава и проширивање знања
као таква захтијева веће поштовање, познавање њених својстава од о себи, другим људима и свијету око себе, потребних за даље ва-
стране васпитача и родитеља како би остварила своје плодотворне спитање и образовање и укључивање дјеце у друштвену заједницу,
утицаје на дијете које је укључено у игровне, учеће активности. поштујући и уважавајући права и могућности дјеце.
ОСНАЖИВАЊЕ
Програм предшколског васпитања и образовања даје подршку ЗАДАЦИ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
и сигурност васпитачима, оснажује их у креирању, истраживању 1. Правовремена подршка интелектуалном развоју, учењу
сопствене праксе, како би на одговарајући начин пратили дјечји и стицању сазнања нужних за разумијевање природе, друштва и
развој, пружали сваком дјетету прилике да расте, развија се и учи, свијета око себе, у складу са индивидуалним потребама и инте-
у складу са својим потребама, способностима и интересовањи- ресовањима.
ма. Важно је континуирано пратити и храбрити дијете, да би му 2. Развијање способности разумијевања и прихватања себе и
се обезбиједила сигурност и искуство успјеха. Учење засновано других, у складу са развојним могућностима, развијање способ-
на успјеху доприноси убрзавању развоја и константно усмјерава ности за договарање и уважавање туђих гледишта у групи, уважа-
дијете ка зони наредног развоја. Основни смисао ефикасног пред- вање различитости и поштовање права дјеце, људских и грађан-
школског учења је пажљиво праћење сигнала развоја и утемељење ских права и основних слобода, етичке и вјерске толеранције, ја-
наредног учења на релативно сигурној процјени да ли је дијете чање повјерења међу дјецом, као и развијање свијести о једнакости
дорасло некој активности. Дијете на најбољи начин указује чему и равноправности полова.
је дорасло, у чему се осјећа сигурним, а смисао педагошке акције
лежи у храбрењу на покушај и процјени постигнутих ефеката би- 3. Обезбјеђивање услова и подршке за оптималан физички
раним ријечима и гестовима, реалним и стрпљивим одговарањем раст и развој, здрав живот, развој физичких способности и здрав-
на питања, пажљивом подршком и разумијевањем, без обзира на то ствено-хигијенских навика, ради промовисања здравог начина жи-
какав је стварни учинак. Оснаживање дјетета подразумијева ства- вота, заштите и очувања здравља и здраве животне средине.
рање услова за постепено и поступно дјечје освајање аутономије, 4. Његовање осјећаја припадности, идентитета и континуитета
развијање осјећања компетентности, преузимања одговорности и са духовном и културном баштином окружења, ослоњеног на тра-
успостављање самоконтроле, као најкрупнијих домета развоја и дицију и културну баштину заједнице европских народа.
учења.
5. Развијање самоконтроле и одговорности, способности
ПРИПАДАЊЕ препознавања доживљавања и изражавања емоција, развој емпа-
Програм предшколског васпитања и образовања пружа подр- тијских способности од значаја за социјализацију и одговорно уче-
шку развоју идентитета, обезбјеђује континуитет живота дјетета ствовање у друштвеном животу.
6. Откривање и унапређивање услова за стваралаштво и изра- • Принцип јасноће, којим се указује да све што дјеци пока-
жавање путем различитих медија, подршка дјечјем уласку у свијет зујемо или говоримо (објашњавање појмова, појава, ријечи, израза
умјетности кроз доживљавање умјетничких дјела и умјетничког који се користе) морају бити прилагођени могућностима разумије-
изражавања и креативног мишљења у различитим видовима умјет- вања од стране дјетета и језику којим је већ овладало.
ности. • Принцип поступности, указује највише на сазнајни ниво и
7. Припремање дјеце за наредни степен образовања. уважавање идеје Виготског да се захтјеви у учењу увијек усмје-
равају према зони наредног развоја, да би се, корак по корак, ула-
УЛОГА ВАСПИТАЧА У ПРОГРАМУ ПРЕДШКОЛСКОГ гао пријатан напор дјетета у освајању нових сазнања. Васпитачи
ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА увијек морају промислити шта је у процесу учења прије, а шта
У Програму предшколског васпитања и образовања, улога ва- послије, шта не може да се учи истовремено (прије учења слова
спитача је кључна, јер је он посредник дјететовог учења, који ко- и читања, које их чека у школи, увијек се вјежба држање оловке и
ристи своје знање, вјештине и ресурсе да би подржао дјечји развој. контролисање покрета; супротни апстрактни појмови никада се не
проучавају заједно и сл.).
Васпитач је креатор и истраживач сопствене праксе, који тимски
(са другим васпитачима, стручним сарадницима, управом, поро- • Принципом научности сугерише се васпитачима да увијек,
дицом и заједницом), у сталној интеракцији са дјецом, ствара под- и без изузетка, на дјеци примјерен начин, користе научне истине
стицајно окружење за учење, активно учествује у његовању ква- које је могуће доказати. Такав приступ омогућиће да дјечји развој
литетних односа и стварању позитивне климе у васпитној групи. буде обогаћиван сазнањима која ће касније имати трансмисивну
или трансферну улогу у стицању наредних сазнања.
Васпитач континуирано прати дјечји развој и, на основу тога,
планира васпитно-образовни рад, узимајући у обзир дјечје потре- • Принципом систематичности указује се на уређивање систе-
бе, интересовања, могућности, претходна искуства и сазнања. Исто ма учећих активности и његов значај, на одговорности васпитача
тако, васпитач врши рефлексију и саморефлексију, промишљајући које су највише усмјерене на исходе учења. Потребно је уредити
о сопственој пракси, како би је унаприједио и, заједно са дјецом, редослијед активности, уз максимално поштовање интересовања,
створио прилике за учење. Васпитач користи различите стратегије мотива и потреба дјеце. Систематичност се у Програму предшкол-
поучавања, које подстичу дјецу да истражују, покрећу иницијати- ског васпитања и образовања највише односи на везу између пла-
ву, стварају, освајају своју слободу, питају и трагају за одговори- нираног и оствареног. Важно је добро упознати дјецу, средину и
ма. Прави професионалац посматра, прати и изазива дјецу да буду околности у којима они живе, те на основу тога, градити развојни
активни, чиме доприноси њиховом правилном расту и развоју и пут сваког појединачног дјетета.
стварању темеља за будуће школовање и цјеложивотно учење. • Принцип контекстуално примјерене праксе узима у обзир
Поштујући Програм предшколског васпитања и образовања, контексте у којима дјеца живе, материјалне и културне ресурсе
као оквир, васпитач прави мрежу исхода учења, планира учеће доступне њиховим родитељима и заједници што онима који кре-
активности и бира различите садржаје (игре и активности), у ирају образовне политике даје прилику да стварају програме који
ће бити засновани на контекстуализованом процесу развоја кроз
складу са потребама васпитне групе и сваког појединачног дјете- који ће дјеца стицати културне компетенције и градити властити
та. Пажљиво осмишљене учеће активности, усклађене са дјечјим идентитет, овладавати когнитивним способностима и културним
узрастом и могућностима, дјецу воде у наредну зону развоја, која компетенцијама које су производ људске цивилизације и свјетске
је само мало изнад онога што дјеца знају и могу да ураде сами, али интелектуалне баштине.
унутар онога што могу да ураде уз минималну помоћ и подршку
васпитача, као посредника дјечјег учења. Васпитач у себи треба МЕТОДЕ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА, ОБРАЗОВАЊА И
да његује радозналост, разиграност, отвореност, емпатију, да по- УЧЕЊА
штује друге и другачије, подстиче иницијативу и жељу за новим
сазнањима, како би дјеци био најбољи примјер и могао да их подр- Методе предшколског васпитања и образовања битније се
жи и створи темеље на којима ће градити своје будуће школовање разликују од уобичајених метода наставног рада у школи, упра-
и живот. во због природе предшколског дјетета, начина на које дијете
предшколског узраста учи, стиче знања и искуства и богати своју
ПРОГРАМСКИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМА УЧЕЋИХ личност. Ако говоримо о тзв. општим методама васпитања и обра-
АКТИВНОСТИ зовања у ширем значењу тог појма, у предшколским установама
васпитачи најчешће користе сљедеће методе:
• Јединство његе, васпитно-образовних подстицаја, игре и
учења заснива се на складном и подржавајућем односу дијете − • Дјечја игра,
одрасли и разумијевању дјечјих потреба, уз јединство васпитања • Посматрање и демонстрирање,
са свакодневним животним активностима и играма дјеце и одра- • Метода говора,
слих у предшколској установи. Његовање дјеце, посебно у најра-
нијем дјетињству, кроз испуњавање њихових потреба, успоставља • Рад са дјечјом књигом,
блискост и гради међусобно повјерење између дјеце и васпитача. • Практични рад и вјежбање,
При томе се игра и учење темеље на складним односима васпитач • Стимулисање и храбрење на активност.
– дијете, уз уважавање животног контекста.
Када је ријеч о начинима и поступцима остваривања васпитно-
• Принцип подстицања учења кроз вршњачке групе (вршњачко образовних циљева и задатака у оквиру институционалног васпит-
учење), указује да је интеракција са вршњацима један од основних но-образовног система, постоји велики број предшколских модела,
услова који води ка разумијевању свијета који дјецу окружује, што приступа и поступака, јер за неке од њих нема опште сагласности
подразумијева дијељење и размјену знања и искустава на којима како се могу карактерисати, као модели или као приступи (или чак
се у заједничким активностима учење заснива. Дјеца се међусобно методе) који су настали усљед различитог сагледавања процеса
подржавају и уче једни од других, а одрасли постају медијатори и учења, улоге одраслих у том процесу, структуре простора и време-
посредници, партнери у игри и учењу. на у којем се учење одвија, те начина на који су дјеца укључена у
• Принцип прилагођавања активности узрасту и холистичкој тај процес. У зависности од слободе која се оставља васпитачима и
природи дјеце, као један од основних принципа за успјешно укљу- њихове стратегије остваривања, структурираности програма, фле-
чивање дјеце у активности; подразумијева поштовање захтјева да ксибилности приликом примјене, досљедности инструкције, као
се у учећим активностима иде од лакшег ка тежем, од познатог ка и очекиваних резултата дјечјег учења, јавили су се многобројни
непознатом, од ближег ка даљем, од једноставног ка сложенијем. модели предшколских програма од којих су најпознатији: Модел
Поштујући овај принцип предшколски програм заснован је на креативног програма (енгл. Creative Curriculum), Развојно-интерак-
развојно примјереној пракси у коју су укључени васпитачи који тивни приступ (енгл. Developmental Interaction Approach), Модел
знају и препознају развојне потребе дјеце –пракса која уважава и развојно прилагођене праксе (енгл. Developmentally Appropriate
емоционална стања оног који учи, те посебно изражено пошто- Practice), Програм директне инструкције (енгл. Direct Instruction
вање самоусмјерења дјетета заснованог на доктрини интереса и Model), Програм пуне слободе (енгл. High/Scope Curriculum), Мон-
холистичкој развојној перспективи; подразумијева интегративност тесори метод (енгл. Montessori Method), Валдорф приступ (енгл.
обухватајући све аспекте развоја чиме се уважава холистичка при- The Waldorf Approach), Ређо Емилија приступ и други (ibidem). У
самом називу неких модела представљен је и начин остваривања
рода дјетета и избјегава понуда изолованих и неповезаних знања
циљне усмјерености програма, док су неки утемељени у коријени-
у програму. ма који воде до рада Марије Монтесори, Рудолфа Штајнера и Ло-
• Принцип очигледности, који представља основни услов за риса Малагуција. Ови приступи представљају израз јединственог
чулни доживљај учећих садржаја и повезивање тог доживљаја са погледа на дијете, али и циљеве друштвено организованог пред-
искуством дјетета; појам очигледно синоним је за појам конкретно. школског васпитања и образовања. Сви ови приступи виде дијете
Дјеца брже и лакше усвајају сазнања заснована на чулном иску- као активног чиниоца свог развоја који је условљен природним,
ству, а подразумијевају се знатно веће могућности у поступцима узрасним и индивидуалним својствима дјетета, али природу дјете-
посматрања, слушања, кушања, мирисања, додиривања – за акти- та схватају различито, нарочито приступ Марије Монтесори, Ређо
витет дјетета у процесу учења. Емилија и валдорфски приступ.
• Монтесори приступ: Основно обиљежје Монтесори присту- б) откривалачка варијанта,
па је антрополошки концепт уважавања људског достојанства и у пракси је заступљенија кроз структуриране материјале и
слободе, којим се залаже за непосредно посматрање и праћење дје- играчке које у себи имају правила, чијим се коришћењем долази
тета на путу ка властитој индивидуалности и самосталности као до рјешења, која су увијек извјесна, у складу са исходима учења
духовној вриједности у себи. Монтесори приступ је заснован на (дидактичке игре, конструкторски материјали, слагалице). Ова ва-
чињеници да свако дијете има креативни потенцијал и природну
мотивацију да учи, уз чувену педагошку девизу Марије Монтесо- ријанта проблемске методе је уско повезана са методом дјечје игре
ри: “Помози ми да урадим сам!” и методом дјеловања специфично уређеном средином.
• Ређо Емилија приступ: Према овом приступу, дјеца се по- 2. ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ДЈЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ
сматрају као радознали и активни ученици, које околина треба да УЗРАСТА
подстиче на откривање свијета око себе. Овај приступ од васпитача ИСХОДИ УЧЕЊА И УЧЕЋЕ АКТИВНОСТИ
захтијева да дјетету континуирано пружа прилике за стицање ра- Дидактичка концепција Програма предшколског васпитања и
зличитих искустава, како би развило своје потенцијале. Посебна образовања у Републици Српској заснована је на систему учећих и
пажња се посвећује подстицању самоизражавања и креативности игроликих активности које су интегрисане у мрежу исхода учења
код дјеце. распоређених по аспектима дјечјег развоја у оквиру интегрисаног
• Валдорфски приступ: Рудолф Штајнер се залаже за хо- програма, што одговара природи дјетета и његовом цјеловитом
листички приступ образовању у којем дјеца уче “традиционалне гледању на свијет. Из практичних разлога, као што су олакшано
предмете на нетрадиционалне начине”. Овај образовни приступ у планирање, уређивање амбијенталних услова и систематизовања
великој је мјери фокусиран на могућности практичног учења и на дидактичких средстава, садржаји Програма разврстани су у поуздан
чулна искуства, гдје дјеца у топлој атмосфери могу доживјети ред, систем учећих активности, који одређују мрежу исхода учења.
ритам и хармонију, што је утемељено на антропозофском погледу
на свијет. СТРУКТУРА САДРЖАЈА ПРОГРАМА ПРЕДШКОЛСКОГ
У теорији и пракси постоје бројне методе предшколског учења ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА
које су погодне за рано учење. Најпознатије су:
1. МЕТОДА ДЈЕЧЈЕ ИГРЕ АСПЕКТИ ДЈЕЧЈЕГ ПОЉА ИСХОДА УЧЕЊА
РАЗВОЈА
Дјечја игра је водећа активност предшколског дјетета, у којој
оно задовољава своје основне потребе, развија умне и стваралачке 1. Говорно изражавање
способности, учи, јача здравље и социјализује се. Игра ангажује I - ГОВОР, КОМУНИ- 2. Активно слушање и разумијевање
дијете више него што то чини реалан живот, она подржава савр- КАЦИЈА И ПИСМЕ- 3. Унапређење вјештина комуникације
шеније функционисање дјечјих когнитивних, социјалних, емоцио- НОСТ
налних и физичких структура и играјући се дијете “само себе вуче 4. Рана писменост и развој графомо-
у зону наредног развоја”. Метода дјечје игре је јединствена метода, торике
која доминира у пракси. Игра је најбогатији и најповољнији при- 1. Подстицање развоја крупне и ситне
родни оквир за учеће активности, јер дјеца теже да сваку животну моторике
активност најрадије претворе у игровну. У оквиру ње се врло до- II - ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ 2. Брига о себи, свом здрављу и бе-
бро могу користити и скоро све методе предшколског васпитања и И ЗДРАВЉЕ збједности
образовања: метода говора са свим њеним модалитетима, као што
су: разговор у облику константног и усмјеравајућег дијалога, рад 3. Брига о свом окружењу и природи
са дјечјом књигом и текстовним материјалима; метода посматрања 1. Појам о себи и властито ЈА
и демонстрирања, метода практичних радова и сл. 2. Односи са другима и припадање
2. МЕТОДА ДЈЕЛОВАЊА СПЕЦИФИЧНО УРЕЂЕНОМ 3. Поштовање различитости
СРЕДИНОМ III - ДРУШТВЕНИ
Када говоримо о значају простора и окружења у коме се дије- И ЕМОЦИОНАЛНИ 4. Вољно управљање властитим емо-
РАЗВОЈ цијама и понашањем
те налази превасходно говоримо о задовољењу дјечјих развојних
потреба и интереса. Зато је неопходно обезбиједити и понудити 5. Одговорност према себи и другима
дјетету просторно и материјално окружење које ће му омогућити 6. Однос према раду (практичне актив-
оптималан физички, интелектуални и социоемоционални развој. ности и рутине)
Да би се такав развој десио морамо знати да су неопходни подсти- 1. Ја и свијет у којем живим
цаји из окружења који ће на дијете дјеловати путем чула вида, слу-
ха, додира, окуса и мириса кроз богатство сензорних подражаја, 2. Појаве и процеси у свијету који нас
будући да такви подстицаји највише кореспондирају са дјечјим IV - ОТКРИВАЊЕ окружује
когнитивним процесима. Такво окружење је управо подстицајно И РАЗУМИЈЕВАЊЕ 3. Чулно-перцептивна искуства
окружење јер оно пружа стицање искустава и сазнавања свијета СВИЈЕТА 4. Истраживање и експериментисање
које превазилази интелектуално академско учење. (елементарна сазнања из науке)
Планирање и операционализација рада васпитача увелико је 5. Рана математичка писменост
условљена методичком концепцијом рада у центрима за учење,
који су повољан оквир за интензивну примјену игре и интерактив- 1. Подстицање музичке, ликовне, драм-
но учење. Методу дјеловања специфично уређеном средином чини ске и активности покрета
обогаћујућа и погодна, специфично уређена средина (стимулатив- V - УМЈЕТНОСТ И 2. Креативно изражавање
но окружење), у којој су јасно дефинисане мале цјелине у којима се СТВАРАЛАШТВО
одвијају разноврсне учеће активности у малим групама (до петоро 3. Развијање доживљаја лијепог
дјеце). 4. Општа култура и познавање умјет-
3. ПРОБЛЕМСКА МЕТОДА ности
Систем учећих активности се интегрише МРЕЖОМ ИСХОДА
Представља најквалитетнији одговор на “жеђ за сазнањем”. УЧЕЊА ДЈЕТЕТА (општих и конкретних) и ПОТЕНЦИЈАЛНИМ
Неодвојива је од игре и подстицајне средине, зависи од услова и
ваљаног избора проблема којима би се дјеца могла смислено ба- АКТИВНОСТИМА (одабраним у складу са планираним исходима,
вити, а затим од начина подршке дјетету. Ова метода је суштински а према узрасту, потребама, могућностима и интересовањима дје-
најближа “истраживачком немиру” у науци, покреће је радозна- це), који заједно представљају оквир за стварање програма сваке
лост дјетета и потреби да истражује свијет око себе. Примјеном појединачне предшколске установе.
ове методе еманципација дјетета је бржа и успјешнија, слобода и Исходима се дефинишу развојне промјене и достигнућа дјете-
креативност су израженије, мотиви за учење снажнији, а доживљај та у њима. Они говоре о току развојних промјена у свим аспектима
успјеха и радост сазнавања на високом нивоу. Примјеном про- развоја, у знањима, вјештинама и ставовима предшколског дјетета,
блемске методе дијете се суочава са тешкоћом на њему прихва- са којима дијете корача ка наредној зони развоја. У вези са тим,
тљив начин и само себе вуче у зону наредног развоја. Одрасли не сасвим је разумљиво да се дјелује на оно што се очекује као приро-
смије поставити претежак проблем, како не би обесхрабрио дијете, дан развојни ток, имајући у виду да се развојне промјене дешавају
већ треба да га охрабри и стимулише на активност. Проблемска ме- индивидуално и условљене су не само узрастом, већ и насљеђем,
тода у предшколском учењу може да има двије основне варијанте: дјеловањем срединских утицаја и самим дјететом и његовим дјело-
а) истраживачко-развојну, вањем на сопствени развој.
која подразумијева вишеетапно експериментисање са појавама Сам појам исхода представља конкретне циљеве учења и ра-
и материјалима (сви видови обликовања природним материјалима, звоја дјетета, изражене у терминима дјечјег понашања, њиховог
истраживања својстава предмета, експериментисање са водом, ва- односа према сопственој стварности и представљају све оно што
здухом, биљкама, свјетлошћу, топлотом итд.); предшколско дијете зна, умије и може да уради или ће моћи да ура-
ди на одређеном узрасном нивоу, прије или након процеса учења кватна стимулација и оптималан развој дјетета, те подршка опти-
у који је укључено. малном функционисању дјеце са сметњама у развоју у васпитно-
Програм предшколског васпитања и образовања обухвата сва образовним активностима и учешћу у свакодневном животу.
искуства која дјеца стичу, планирана и непланирана, директна или Дјеца са сметњама у развоју су: дјеца са оштећењем вида,
индиректна, у стимулативном окружењу које подржава њихово слуха, са оштећењем у говорно-гласовној комуникацији, са тјеле-
учење и свеукупни развој. Програм обухвата све активности, до- сним оштећењем и/или хроничним обољењем, са интелектуалним
гађаје, ритуале, обичаје одраслих и дјеце у предшколској устано- оштећењем, са психичким поремећајем и/или обољењем, више-
ви, као и директне и индиректне интеракцијске утицаје породице струким оштећењима, или са другим оштећењем или обољењем
и заједнице. који доводе до потешкоћа у психомоторном и сензомоторном ра-
С обзиром на природу предшколског дјетета, свака активност звоју, а која значајно отежавају функционисање у активностима
којом се оно бави је учећа и подстиче дјететов раст и развој, про- свакодневног живота.
ширује његово искуство и помаже му да упозна свијет око себе. Предшколска установа је природна, сигурна и подстицајна
Игра је дјететова примарна потреба и најбољи начин учења, те је средина у којој свако дијете има једнаке могућности да даље разви-
посао васпитача да, полазећи од исхода учења, осмисли и одабере ја потенцијале и задовољава потребе. Дијете са сметњама у развоју
баш оне игре и активности које ће дијете повести ка зони наредног има право на једнак приступ образовању као јавном добру, у својој
развоја. Под појмом учеће активности најчешће се подразумијева локалној заједници и што ближе свом дому и породици. Родитељи
активност коју осмишљава васпитач, водећи рачуна о дјечјим по- најбоље познају своје дијете и кључна су карика у укључивању дје-
требама, могућностима и интересовањима. Учећа активност има тета у предшколску установу. Предшколска установа се прилагођа-
уводни, главни и завршни дио (главни дио се, најчешће, реализује ва потребама сваког дјетета, досљедно слиједи професионалност и
кроз активност малих група, у центрима за учење). Васпитач треба систематски ради на отклањању физичких и социјалних баријера
водити рачуна о смјени мирних и кретних активности, о трајању за учење и боравак дјетета (физичке препреке у објекту и радним
учеће активности (15 минута до пола сата, у зависности од узра- собама, доступност играчака, предрасуде, стереотипи, увредљиви
ста и интересовања дјеце), као и о дидактичким материјалима и коментари, изолација и сл.). Да би се то постигло, васпитачима је
средствима које користи. Дјеци треба пружити могућност да, од од изузетне важности подршка стручних сарадника, сарадника за
неколико понуђених активности малих група, одаберу ону којом се васпитача и ресурсних центара за инклузивно васпитање и образо-
желе бавити, али им дати прилику да се, након обављеног задатка, вање, као и квалитетан партнерски однос са породицом.
ротирају и одлуче за рад у неким другим понуђеним центрима за Прописима који регулишу област предшколског васпитања
учење. Посебно је важно користити сваку прилику за вршњачко и образовања утврђено је да се васпитање и образовање дјеце са
учење и помјерање улоге васпитача са предавача на улогу медија- сметњама у развоју може спроводити у предшколским установама,
тора, сарадника и саиграча. основним школама, школама за дјецу са сметњама у развоју, цен-
ПРОГРАМ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА трима за социјални рад у неразвијеним и изразито неразвијеним
ЗА ДЈЕЦУ СА ПОСЕБНИМ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИМ јединицама локалних самоуправа у којима не постоје предшколске
установе и установама социјалне заштите у којима су смјештена
ПОТРЕБАМА дјеца без родитељског старања, а које обављају дјелатност пред-
ПРОГРАМ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА школског васпитања и образовања. Васпитање и образовање дјеце
са сметњама у развоју у предшколским установама спроводи се
ЗА ПОТЕНЦИЈАЛНО ДАРОВИТУ И ТАЛЕНТОВАНУ ДЈЕЦУ тако да организација рада предшколске установе обезбјеђује њи-
Потенцијално даровиту и талентовану дјецу препознајемо већ хово укључивање у васпитно-образовни процес и пружа једнаке
у предшколском узрасту, јер они, у односу на своје вршњаке, раде могућности током васпитања и образовања у цјелодневном и полу-
брже, боље, прије, више, успјешније и другачије, уз боља и виша дневном трајању, те максималан развој њихових потенцијала, који
постигнућа у томе што раде. Потенцијална даровитост је дјелимич- подразумијева укључивање дјеце у редовне и развојне васпитне
но урођена и, уз одређене особине личности и спољашње факторе групе.
(емоционалну и социјалну подршку) испољава се као изузетно по- За свако дијете у предшколској установи које има сметње у
стигнуће у једној или више области. Потенцијално даровито дијете развоју израђује се Индивидуализовани васпитно-образовни про-
може бити успјешно и без пуно напора постизати изнадпросјечне грам прилагођен индивидуалним потребама дјетета, руководећи се
резултате у свему што ради или може бити изузетно даровито само потребама и могућностима дјетета и узимајући у обзир карактери-
у једној области и тада кажемо да има таленат. Дијете може бити стике сметњи које дијете има, те исходима постављеним у Програ-
потенцијално талентовано за умјетност, спорт, математику и сл. му предшколског васпитања и образовања, којим се одређује пут
Потенцијално даровита и талентована дјеца имају другачије напредовања дјетета за одређени период, подршка која ће дјетету
васпитно-образовне потребе, које треба препознати и, у складу са бити пружена, те одговорности одраслих који су укључени и начи-
њима, радити са таквом дјецом, како се њихова даровитост не би ни процјењивања ефеката програма.
изгубила. Васпитач неће погријешити уколико свако дијете сматра
потенцијално даровитим, у смислу да сваком дјетету обезбиједи ПРОГРАМ ЗА ДЈЕЦУ У ГОДИНИ ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
васпитне и образовне услове који ће му омогућити да своје способ- Програм за дјецу у години пред полазак у школу у Републици
ности развије у пуном капацитету. Посао васпитача је да, у сарад- Српској намијењен је дјеци која нису обухваћена неким обликом
њи са родитељима и стручним сарадницима, препозна и иденти- предшколског васпитања и образовања и која нису похађала цје-
фикује потенцијално даровито и талентовано дијете и да, у складу ловити развојни програм, а која у наредној школској години стичу
са тим, таквом дјетету пружи подршку у његовом развоју. Про- услове за полазак у први разред основне школе.
грам предшколског васпитања и образовања је довољно отворен
и флексибилан, те омогућава васпитачу да у раду са дјецом буде Програм за дјецу у години пред полазак у школу остварује се
креативан, те да, кроз игре и активности, тежи ка зони наредног реализацијом утврђене мреже исхода учења за дјецу у години пред
развоја код сваког дјетета и испољавању потенцијалног талента и полазак у школу у оквиру цјеловитог развојног програма. Исходи
даровитости. учења подразумијевају развојно достигнуће дјетета кроз сљедеће
аспекте: говор, комуникација и писменост; физички развој и здра-
Потенцијална даровитост је продукт три важна елемента: осо- вље; друштвени и емоционални развој; откривање и разумијевање
бине личности, натпросјечне способности и креативност, то је дар свијета; умјетност и стваралаштво.
који су појединци добили рођењем и подстицајним окружењем у
којем расту и развијају се. Таква дјеца би, у будућности, својим Сврха Програма је подршка дјетету у погледу физичког здра-
знањима, вјештинама и способностима, могла мијењати свијет, те вља и физичке зрелости, когнитивног развоја, социјалне зрелости
је посао предшколске установе да створи услове у којима ће њи- и емоционалне стабилности, кроз пружање основних знања која
хов развој бити подржан, да његује њихову различитост и оснажи ће се надограђивати у школи, стицање радних навика, развијање
их, како би њихова потенцијална даровитост и таленат постали љубави према учењу, оспособљавање за самосталан и креативан
видљиви и његовани током будућег школовања. Из тог разлога, рад, развијање осјећаја одговорности и међусобне толеранције и
важно је радити на подизању свијести код запослених у предшкол- учење правила понашања у друштву и групи. Програм се реализује
ским установама о значају рада са потенцијално даровитом и та- у предшколским установама, а може се реализовати и у основним
лентованом дјецом. школама и школама за дјецу са сметњама у развоју.
Најбоље је Програм за дјецу у години пред полазак у школу реа-
ПРОГРАМ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА лизовати у сарадњи са предшколским установама, а у јединицама
ЗА ДЈЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ локалних самоуправа у којима не постоје предшколске установе,
Програм предшколског васпитања и образовања за дјецу са горе поменуте установе могу да реализују Програм и самостално.
сметњама у развоју заснован је на начелима планирања, примје-
не и евалуације цјеловитог развојног програма, који се темељи на КРЕИРАЊЕ ОКРУЖЕЊА ЗА УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ
развоју сазнања, моторике, комуникације, бриге о себи, те емоцио- Креирање окружења за учење и развој у тијесној је вези са мето-
налног и социјалног понашања дјеце, на основу сигурне, здраве дом дјеловања специфично уређеном средином. Развој дјетета је усло-
и подстицајне средине за игру и учење, како би се осигурала аде- вљен бројним факторима, од потенцијала добијених насљеђем и ма-
турацијским промјенама, до намјерних васпитно-образовних утицаја стичне чаше, сламчице, вага за мјерење, материјали за серијацију
одраслих који се одвијају у контексту у којем се дијете развија. Кон- и класификацију, зрневље, штипаљке, картонске кутије, кликери,
текст укључује културне, друштвене, али и материјалне и економске уметаљке.
околности у којима дијете живи. Подстицајно окружење подразумије- IV - ИСТРАЖИВАЧКИ ЦЕНТАР
ва просторне и материјалне ресурсе, али и социјалне односе, односно
климу која влада у васпитној групи и предшколској установи у цјели- МАТЕРИЈАЛ: лупе, тегле, компас, стари сатови, термометар,
ни, тако да можемо говорити о просторном и социјалном окружењу. микроскоп, различите посуде и бочице, свијеће, магнети, стари
новчићи, сапун, сунђер, пијесак, брашно, шећер, со, сода бикарбо-
Прије свега, окружење у којем дијете расте и развија се мора на, различити остаци тканине (кожа, крзно), вуна итд.
бити физички и психолошки сигурно и подстицајно, добро опре-
мљено адекватним намјештајем, дидактичким средствима и мате- V - ЛИКОВНИ ЦЕНТАР
ријалима. Окружење треба бити организовано тако да дјеци пружа МАТЕРИЈАЛ: папири различитих боја, дебљине и грамаже,
довољно слободе за кретање, учеће активности које организује ва- цртаћи материјал (фломастери, дрвене бојице, воштани пастел,
спитач и слободну дјечју игру. Просторно окружење мора уважавати графитне оловке), сликарски материјал (штафелаји, палете, кисто-
дјечја осјећања и потребе, подстицати дијете на активност и нудити ви, акварел, темпере, акрилне боје), истрошене хемијске оловке,
простор за дјечју иницијативу. Подстицајно окружење пружа осјећај штапићи за роштиљ, материјали за обликовање (пластелин, глина-
слободе и сигурности, даје могућност да дијете истражује, машта, мол, дас маса, плејдо тијесто, глина), маказе, љепило, кецеље (од
ствара. У предшколској установи намјештај треба да је у функцији пластичних кеса), најлони, природни материјал (зрневље, јесењи
подстицања дјечје аутономије (полице које се лако помјерају, пре- плодови, шкољке, каменчићи итд.), картонске кутије, ролне од
градне табле са точковима), а подови прилагођени за спонтане и убруса и тоалет-папира, дугмад, тканина, вуна, вата итд.
слободне активности, као и за обавезне учеће активности. Простор VI - МУЗИЧКИ ЦЕНТАР
у коме се остварује овај програм лако се може препознати управо по
томе што се намјештај, дидактички материјали, наставна средства МАТЕРИЈАЛ: Орфов инструментаријум (штапићи, звечке,
стално прилагођавају и мијењају у складу са потребама и интересо- мали бубњеви, даире, прапорци, триангл, чинеле, кастањете, звон-
вањима дјетета, што им даје прилику да се ангажују и самоиниција- чићи, металофон, фрулице); конзерве, тканина, комади дрвета,
тивно укључе у активности којима руководи васпитач. бочице, рижа, различито зрневље, CD са музиком за дјецу (нпр.
Карневал животиња, Медведова женидба итд.), CD са различитим
Исто тако, кроз квалитетне интеракције са вршњацима и ва- звуцима из природе и свакодневног живота, микрофони, постери
спитачима, код дјеце се његује осјећај припадности и власништва са музичким инструментима итд.
(дјеца треба да воде бригу о соби, играчкама, дидактичким сред-
VII - МАЛА ШКОЛА
ствима и материјалима). Дидактичка средства и материјали треба
да буду доступни дјеци, једноставни, вишенамјенски, безбједни за МАТЕРИЈАЛ: свеске са уским и широким линијама, свеска
коришћење, израђени што више од природних материјала (струк- са квадратићима, графитне оловке, оштрила, гумице, словарице,
турирани и неструктурирани), треба да подстичу истраживање, рачунаљке, радни листови, свеске за вјежбање графомоторике и сл.
креативност, рјешавање проблема. * Напомена: Посао васпитача није да описмени, већ да оп-
исмењава дјецу, односно да им, у складу са њиховим интересо-
ЦЕНТРИ ЗА УЧЕЊЕ вањем за слова и бројеве, понуди дидактичка средства и материја-
Најпогоднија методичка организација простора у којем се ле који им омогућавају да се упознају са словима и бројевима.
одвија предшколски програм подразумијева могућности брже VIII - КОНСТРУКТОРСКИ ЦЕНТАР
измјене различитих облика рада (индивидуални, рад у паровима и
рад у малим групама), што се најуспјешније регулише центрима за МАТЕРИЈАЛ: коцке од различитих материјала, различитих
учење, као окосницом за избор и планирање система учећих актив- облика, боја и величина, сламчице, кутије, ролне, возови, пруге,
ности (од пет до шест центара у једној радној соби, у зависности аутићи, картон, пластичне чаше, пластичне боце итд.
од величине просторије и броја дјеце у групи). Центри су физички IX - ЦЕНТАР ДРУШТВЕНИХ ИГАРА
дефинисани простори у радној соби, са ниским покретним прегра- МАТЕРИЈАЛ: слагалице, танграми, Не љути се, човјече, Једи
дама, како би мале групе имале просторни доживљај у структу- здраво! Браво, браво!, шах, Боје и облици, Мица, лото, домине,
рираном учећем амбијенту, који пружа оптималне услове за учеће карте, коцкице, сличице и албуми итд.
активности и игру у оквиру мале групе. С времена на вријеме,
покретне преграде се склањају због активности са цијелом групом, X - ЦЕНТАР ЗА ИГРЕ МАШТЕ И ИГРЕ УЛОГА
а да се притом не наруши основна дидактичка структура центара. МАТЕРИЈАЛ: завјесе и застори, “мало позориште”, лутке
Центри за учење, својом опремљеношћу различитим дидак- (гињол на штапу итд.), ташне, бижутерија, перике, различити
тичким средствима и материјалима, дјеци поручују шта нуде и одјевни предмети као што су: хаљине, мараме, огртачи, кравате,
позивају их на бављење различитим, развојно стимулишућим шешири, рукавице, амбалажни материјал као што су: празне ку-
активностима. У њима је могуће предвиђање и планирање услова тијице за шминку, креме, дезодоранси, шампони, те четке за косу,
за разноврсне (програмом уређене) учеће активности у малим гру- фен – играчка, дјечја шиваћа машина, огледала, маске, наочари итд.
пама (до петоро дјеце). Центри за учење су идеалан оквир за коо- XI - ГРАФОМОТОРИЧКИ ЦЕНТАР
перативно учење, омогућавају далеко ближу и већу интеракцију МАТЕРИЈАЛ: ситни предмети и играчке, необликовани мате-
међу дјецом, вршњачко подучавање, а нарочито значајно уколико у ријал (пијесак, брашно, гриз), штипаљке, кликери, пертле, мате-
групи имамо дјецу са одређеним развојним потешкоћама. ријал за низање (тјестенина, папирни облици), картони са рупица-
Центри за учење морају поштовати очекивану разноврсну ма за провлачење и пертлање, рајсфершлуси, тканине са дугмади-
природу интересовања дјеце за активности и увијек имају више ма, маказе, рамови за ткање и сл.
могућности од једне планиране активности. Они, такође, морају да XII - ЦЕНТАР ПРИРОДЕ
се планирају и опремају за дуже вријеме, да се константно прати
њихова функционалност и употребљивост у погледу остваривања МАТЕРИЈАЛ: саксије, кантице, лопатице, мале грабље, разли-
циљева програма, те да се, с времена на вријеме, мијења њихова чито украсно и зачинско биље, сјеменке и расад поврћа, сличице
унутрашња структура и побољшавају могућности задовољавања биљака, рукавице итд.
специфичних дјечјих интересовања. ПАРТНЕРСТВО СА ПОРОДИЦОМ И ЗАЈЕДНИЦОМ
* Напомена: Не морају и не могу све учеће активности бити Предшколска установа je мјесто заједничког живљења дјеце,
организоване у центрима за учење (нпр. физичке и музичке актив- њихових родитеља и васпитача, тачка сусрета породичног и ин-
ности − учење нове пјесме, имају јасан методички поступак, те не ституционалног васпитања и подршка родитељима у вршењу од-
могу бити реализоване у центрима за учење). говорне родитељске улоге. Бројни изазови са којима се савремена
породица суочава захтијевају од предшколске установе да широм
ПРИМЈЕРИ ЦЕНТАРА ЗА УЧЕЊЕ отвори своја врата и родитеље укључи у различите активности,
I - МАЛА БИБЛИОТЕКА прихватајући их као истинске партнере у васпитању дјеце.
МАТЕРИЈАЛ: сликовнице, енциклопедије, радни листови, Партнерство са родитељима заснива се на претпоставкама:
дјечји часописи, збирке пјесама, бајке, басне, приче, каталози, • Родитељи су заинтересовани за благостање и добробит своје
стрипови, јастук за сједење/осамљивање, CD са бајкама, CD- дјеце, посебно у условима када се други брину за њих;
плејер.
• Они су, истовремено, заинтересовани и мотивисани да квали-
II - МОТОРИЧКИ ЦЕНТАР тетно подижу своје дијете;
МАТЕРИЈАЛ: лопте, струњаче, чуњеви, обручеви, кесице са • Спремни су да уче о подизању и васпитању дјеце, а мотива-
пијеском, вијаче, исцртанa школицa итд. ција је управо на природној упућености дјетета на одрасле.
III - ЛОГИЧКО-МАТЕМАТИЧКИ ЦЕНТАР Предшколско васпитање и образовање је допуна породичном
МАТЕРИЈАЛ: штапићи различитих боја и дужине, кружићи васпитању и, заједно са њим, чини цјелину и најбољи могући
различитих боја и величине, геометријски облици и тијела, пла- оквир да се дјететов развој оснажи. Стога, предшколске установе
развијају чврсту везу са породицом засновану на међусобном по- које му припада – прва степеница у васпитно-образовном систему
вјерењу и уважавању. Родитељима треба омогућити укључивање Републике Српске и темељ цјелокупног будућег живота дјетета.
и активну улогу у свим активностима предшколске установе (од
планирања, реализације до евалуације свих активности). Заједнич- ПАРТНЕРСТВО СА ШКОЛОМ
ко, усклађено дјеловање породице и предшколске установе кроз Са циљем подстицања цјелокупног развоја дјетета, предшкол-
партнерство и подијељену одговорност за ефекте подизања дјеце, ска установа успоставља различите форме сарадње са школом,
подразумијева обједињавање и усклађивање циљева дјеловања у како би се обезбиједио континуитет развоја и учења дјетета. Та
различитим окружењима који су значајни за дијете. сарадња се базира на општим циљевима постављеним у Програму
Предшколска установа пружа континуирану стручну подршку предшколског васпитања и образовања, чија је основа оснаживање
родитељима у вршењу родитељских улога, у образовању за одго- развоја, цјеложивотно учење и остваривање права дјетета прокла-
ворно родитељство и стицању одговарајућих компетенција за ква- мованих Конвенцијом Уједињених нација о правима дјетета.
литетну подршку развоју дјеце. На тај начин осмишљава сопстве- Задаци предшколске установе у сарадњи са школом су:
ни програм партнерства са породицом, на основу којег тим васпи- • Да развија различите форме сарадње између предшколске
тача сваке васпитне групе, у складу са потребама, интересовањима установе и основне школе у својој локалној заједници;
и потенцијалима дјеце, родитеља и самих васпитача, креира свој
сопствени програм партнерства са породицом. • Да професионално и са етиком, заједно са будућим учитељи-
ма, школским педагозима и психолозима и осталим стручним са-
Имајући у виду горе наведено, задаци васпитача у партнерству радницима, размјењују знања и искуства о начинима рада и живота
са родитељима/старатељима су: у предшколској установи и школи, као и навикама, потребама и
• Да његује професионализам у раду са родитељима/стара- достигнућима дјеце у предшколској установи;
тељима и уважавање родитеља/старатеља као равноправног парт- • Да заједнички планирају подршку сваком дјетету у преласку
нера у развоју и учењу дјеце предшколског узраста, из једног у други подсистем образовања, са нагласком на дјецу са
• Да његује дијалог са родитељима/старатељима у вези са сметњама у развоју, те даровиту и талентовану дјецу.
дјечјим развојем и учењем, у предшколској установи и код куће, Садржаје партнерства са школом свака предшколска установа
• Да користи нове технологије на квалитетан начин, ради ин- осмишљава у складу са својом традицијом, обичајима, склоности-
формисања родитеља, промовисања рада предшколске установе и ма и потребама свих (дјеце, родитеља, васпитача, стручних сарад-
образовања за одговорно родитељство, ника, представника образовних власти, локалне заједнице, настав-
• Да заједно са родитељима/старатељима обезбиједи најбољи ника и осталих сарадника у школи).
могући начин усклађивања различитих окружења у којима дијете Потенцијални садржаји могу бити:
борави, • посјета првом разреду основне школе,
• Да обезбјеђује услове за квалитетно партнерство (повјерење, • предавање за родитеље од стране стручног сарадника школе
добродошлица, пријатна атмосфера, кутак за родитеље, пано за да би их упознао са поласком дјеце у школу,
родитеље, размјена информација у индивидуалним и групним
разговорима, заједничке активности на планирању, реализацији и • посјета првачића предшколској установи,
евалуацији васпитно-образовног рада). • одлазак дјеце старије вртићке групе у двориште школе и дру-
Важно је пробудити унутрашње снаге родитеља, унаприје- жење са првачићима,
дити њихове комуникацијске вјештине, упутити их на различите • заједничка креативна радионица, коју ће организовати про-
начине рјешавања проблемских ситуација и освијестити њихове, фесор разредне наставе и васпитач,
потпуно легитимне, родитељске потребе, јер је задовољан роди- • заједничка приредба,
тељ – добар родитељ. Предшколска установа треба да препозна
унутрашње ресурсе породице, да родитељима пружи подршку и • заједнички излет предшколаца и првачића,
помоћ у унапређивању родитељских вјештина, оснажи их и учини • заједничко учешће у еколошким и хуманитарним активно-
истинским партнерима предшколске установе. стима или манифестацијама у локалној заједници и сл.
Партнерство са породицом може бити реализовано кроз ра- 3. АСПЕКТИ ДЈЕЧЈЕГ РАЗВОЈА И ИСХОДИ УЧЕЊА
зличите садржаје, планиране програмом партнерства са породи- I - ГОВОР, КОМУНИКАЦИЈА И ПИСМЕНОСТ
цом, јединственим за сваку предшколску установу и појединачну
васпитну групу: Дијете користи разноврстан систем споразумијевања да би се
изразило, ступило у интеракцију и комуникацију са окружењем,
• дневни неформални контакти, те своје мисли, потребе, интересовања, идеје, осјећања, планове,
• индивидуални и групни разговори и дискусије, сазнања, хтијења, креације – свој унутрашњи свијет, представило
• радионице са родитељима/старатељима, дјецом и родитељи- спољашњем свијету, очекујући одговор од њега.
ма, члановима шире породице, ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ВАСПИТАЧА У
• предавања за родитеље/старатеље, ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
• писмена обавјештења и контакти, • Да активности на развоју говора и комуникације повезује са
свим активностима у предшколској установи,
• обавјештења путем паноа за родитеље/старатеље,
• Да ствара услове за усвајање правилног матерњег језика и
• изложбе радова дјеце, његује стандарде књижевног језика,
• посјете породици, односно родитеља/старатеља групи, • Да његује граматички правилан говор дјеце, обезбјеђујући им
• васпитно-образовне активности са родитељима/старатељима, добре моделе и, стварањем подстицајне средине, подстиче код дјеце
• педагошко образовање родитеља/старатеља – подршка одго- развој вјештине комуницирања и уважавања саговорника (других),
ворном родитељству, • Да остварује могућност и прилике да дјеца вербално изража-
• учешће родитеља/старатеља у тијелима предшколске устано- вају своје мисли, идеје и осјећања у спонтаним и организованим
ве и сл. активностима,
Партнерство са заједницом је засновано на равноправности, • Да ствара стимулативно и подстицајно окружење у којем ће
подијељеној одговорности, међусобном разумијевању и интерак- дијете развијати вјештине активног слушања и укључивање у ра-
цији, а све са циљем подршке дјечјем расту и развоју. зговор са другима,
Предшколско васпитање и образовање, као дјелатност од • Да ствара богату и подстицајну средину у којој ће дијете
општег интереса за Републику Српску, важно је за цијелу заједни- увидјети смисао и вриједности усменог говора и писаног изража-
цу у којој предшколска установа дјелује. Заједница треба бити вања,
укључена у рад предшколске установе, те преузети свој дио од- • Да свакодневно подстиче спонтане дјечје игре и игролике
говорности и узети активно учешће у животу и раду предшколске активности у којима дјеца користе говор и овладају говором у кон-
установе. Најчешће се партнерство предшколске установе и зајед- тексту,
нице огледа у заједничкој организацији манифестација, еколошких • Да подстиче природну заинтересованост дјетета за оп-
и хуманитарних акција, посјета дјеце различитим институцијама исмењавањем, онда када дијете искаже интерес,
(библиотека, музеј, дом здравља, стоматолошка ординација, ватро-
гасни дом, полицијска станица, културни центри, позориште и сл.). • Да његује са дјецом љубав према књизи и дјечјој књижев-
ности,
Посебно је значајно да предшколска установа континуирано
промовише значај раног учења и укључивања дјеце у систем пред- • Да кроз свакодневне спонтане и инициране активности ра-
школског васпитања и образовања, како се предшколске установе звија графомоторичке вјештине,
не би посматрале као чувалишта, а васпитачице као тете, већ да са • Да благовремено уочава потешкоће у говору сваког дјетета и
пуним правом предшколско васпитање и образовање заузме мјесто сарађује са стручњацима.
1. ГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ
ОПШТИ ИСХОДИ УЧЕЊА
• Дијете разумије, реагује и служи се говором.
• Дијете богати рјечник и реченицу у различитим активностима.
• Дијете истражује говор и показује иницијативу у усменом изражавању.
КОНКРЕТНИ ИСХОДИ УЧЕЊА
ДО ТРЕЋЕ ГОДИНЕ ДО ШЕСТЕ ГОДИНЕ
• Слуша и реагује на звук и обрасце у говору. • Уочава гласове, ријечи и гласовну структуру.
• Изговара правилно све вокале и • Артикулише и дискриминише гласове, правилно, јасно и раз-
већину сугласника. умљиво изговара сваки глас у ријечи и реченици.
• Дискриминише гласове у говору. • Уочава да су ријечи састављене од гласова, а говор од ријечи.
• Користи учестале именице, глаголе и придјеве. • Користи се интуитивно граматички правилним говором.
• Користи замјенице и множину. • Користи се граматичким правилима за множину, род, број и гла-
• Изговара више фраза и реченица састављених од двије до три голско вријеме.
ријечи. • Изражава се говором и гласовним квалитетима говора као што су
висина, темпо и боја гласа, како би осјећаје, мисли и идеје јасно
изразило.
• Изговара све врсте реченица.
• Користи сложеније реченице које су повезане са својим прија-
шњим искуствима или искуствима других.
• Користи говор у контексту обликујући једноставне (просте) ре- • Преноси и конструише поруке са сврхом и самопоуздањем.
ченице. • Користи говор да изрази, преприча и објасни осјећања, мисли,
• Користи говор да изрази своја стања, потребе и емоције у кон- жеље, искуства, идеје, потребе, да ријеши сукобе и гради позитив-
тексту. не односе са другима.
• Повезује ријечи са одређеним предметима. • Казује својим ријечима догађаје логичким слиједом.
• Описује своја искуства једноставним реченицама. • Описује своја маштања, измишља приче.
• Поставља питања: Ко је то? Шта је то? • Поставља питања у контексту.
• Одговара на питања једноставним реченицама. • Одговaра на питања дужим и пуним реченицама.
• Понавља кратке вербалне поруке и пјесмице. • Прати и наставља разговор уз уважавање саговорника.
• Преноси и саставља поруке са намјеном (сврхом) и самопо-
уздањем.
• Користи говор за изражавање и објашњавање својих мисли.
• Показује интерес за фонолошке игре. • Игра се гласовима, римама, ријечима, граматичким правилима.
• Прати кратке пјесмице и стихове. • Користи ријечи које означавају деминутиве и аугментативе, си-
нониме, антониме…
• Учествује активно у говорним играма (фонолошким – игре
гласовима; лексичким – ријечима, изразима; синтаксичке – игре
реченицама).
• Измишља нове ријечи, кратке приче, стихове...
• Говори или пјева бројалице, риме, приче у којима се дијелови
текста понављају или које само измисли.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ
- Игре у којима се дијете охрабрује и даље подстиче на вокализацију (усмјеравање погледа ка дјетету, осмијехом, одговарањем говором
или вокализацијом, имитирањем онога што дијете изговара, подршком);
- Спонтане фонолошке игре дјетета (гукање, дуплирање гласова, прављење свих могућих комбинација гласова, варирање ритма и ви-
сине гласа, имитирање разговора);
- Именовање ствари и предмета (игролике активности именовања предмета, особа, животиња, дијелова тијела и сл. уз јасно покази-
вање на шта се та ријеч односи);
- Храбрење на изговор дуже говорне цјелине (фразе);
- Вербализовање свакодневних ситуација које се дешавају у предшколској установи, једноставним и јасним реченицама (Дај руку, Ево
ти лоптa, Отвори уста, Пружи ногу, Хајде да ручамо...);
- Стимулисање на описивање радње, предмета и појава кратким реченицама;
- Игре у којима се дијете подстиче да користи научене ријечи и говори (да затражи нешто, да замоли, да поздрави неког ријечима, да
позове неког итд.);
- Игролике активности у којима су једноставни налози и храбрење на говорне импровизације дјетета;
- Активности у којима се дијете подстиче на разумијевање значења неких стереотипних фраза (хајде да спавамо, добар дан, довиђења)
у одговарајућој ситуацији и праћено невербалним знацима;
- Активности у којима користи практичне ријечи (дај, молим, хоћу);
- Игровне активности и вјежбе дисања;
- Разликовање и стварање гласова;
- Активности слушања и дискриминације појединих шумова, звукова и гласова;
- Опонашање природних и других звукова и шумова;
- Игре у којима се различитим начинима и другим предметима означава број гласова у ријечи и представљање гласова словним симбо-
лима;
- Понављање гласова, слогова из пјесама и бројалица, стварање необичних гласовних комбинација;
- Игре којима се увјежбава правилан изговор гласова, уочавају разлике ријечи само у једном гласу, проналазе ријечи које почињу истим
гласом и сл.;
- Игровне активности: сагледавање елемената говора (реченица, ријеч, слогови, гласови), растављање и састављање ријечи од гласова,
одређивање броја гласова од којих се састоје ријечи;
- Игролике активности са говорним цјелинама, игре ријечима, слушањем, опонaшањем граматички и књижевно правилног говора;
- Игра Како се ко јавља, Птичје причање, Телефони, Ехо, покретне игре са пјевањем у којима се мијења темпо говора;
- Изговарање ташунаљки, брзалица и бројалица у којима се критични гласови чешће појављују у ритму говора (нпр. Пјетлићу, пје-
тлићу, црвени фесићу, шарени репићу..., Тарам, тарам, беца..., Сјешћу на пањић, појешћу колачић, На врх брда врба мрда);
- Игролике активности асоцијација и груписања ријечи, трагања аналогија, извођења нових ријечи, тумачења загонетки и пословица,
значења мимике, интонације и гестова, разних знакова и симбола;
- Игре богаћења рјечника именицама, придјевима, глаголима, грађењем деминутива и аугментатива, синонимима, антонимима.
2. АКТИВНО СЛУШАЊЕ И РАЗУМИЈЕВАЊЕ
• Дијете показује способност активног слушања и разумијевања у групи вршњака и одраслих у различитим ситуацијама.
• Изражава реакције о одређеним догађајима. • Реагује вербално или осјећајно на одређене догађаје који су ре-
ални и измишљени.
• Учествује у групним дискусијама о различитим темама са вр-
• Понавља кратке вербалне поруке када их чује. шњацима и одраслима, у малим и већим групама и у пару.
• Пажљиво слуша када одрасли чита, прича, објашњава. • Дугорочно памти комплексније налоге и налоге одраслих разу-
• Пажљиво слуша, разумије, прати и памти једноставне налоге мије као правила понашања.
одраслих.
• Усмјерава пажњу (краткотрајно) ка ономе што му неко говори. • Дуже вријеме усмјерава пажњу ка ономе што му неко говори.
• Прати и наставља разговор уз уважавање саговорника.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: АКТИВНО СЛУШАЊЕ И РАЗУМИЈЕВАЊЕ
- Организовати игре ријечима типа: настави причу, смијешне приче, шта ако, ко је дошао, заврши причу, сложи причу помоћу датих
сличица...
- Игра налога (дијете се понаша тачно према налогу који му је дат, преводећи вербално упутство у радњу);
- Остала дјеца, која нису чула како је гласио налог, треба да то погоде на основу посматрања изведених радњи;
- Групне дискусије о различитим темама;
- Игре преношења порука;
- Активности слушања говора и богаћење активног рјечника;
- Игре слушања, дошаптавања, преношење порука, слушања и сл.
3. УНАПРЕЂЕЊЕ ВЈЕШТИНА КОМУНИКАЦИЈЕ
• Дијете умије вербално и невербално да комуницира са вршњацима и одраслима.
• Дијете умије да слуша и да се културно опходи у комуникацији.
• У свакодневним активностима дијете се изражава примјеном графичких симбола.
• Дијете показује како функционишу системи симбола комуникације.
• Препознаје расположења, стања или активности других људи • Тијелом и мимиком изражава осјећања, мисли и идеје.
(тужно, срећно), на основу невербалних знакова и невербално • Препознаје и именује невербално изражена осјећања, мисли и
одговара (мимиком или гестовима). идеје других.
• Примјењује невербалну комуникацију у сврху задовољавања • Показује на јасан начин, невербално, своју потребу.
основних потреба у контексту.
• Препознаје намјере, осјећања, понашања, мисли и идеје у невер-
балној комуникацији.
• Користи невербалне видове комуникације за изражавање мисли.
• Користи слику и друга визуелна помагала као средство комуни- • Препознаје и именује уобичајене симболе и користи симболе
кације, уз помоћ и подршку искуснијих. у комуникацији (ријечи, слике, звукове, покрете) да изрази своје
• Препознаје једноставне симболе. мисли и осјећања.
• Разликује и “чита” неколико знакова, симбола и познатих натпи-
са у окружењу.
• Комуницира удвоје-утроје током игре. • Комуницира са вршњацима и одраслима, уважавајући саговор-
ника.
• Комуницира показујући елементе емпатије. • Комуницира са вршњацима и одраслима показујући елементе
• Комуницира у контексту користећи ријечи учтивости (молим, емпатије и разумијевање перспективе другог.
хвала, извини, изволи, добар дан...). • Комуницира са вршњацима и одраслима користећи друштвено
пожељне манире.
• Зна бар једну стратегију ненасилног рјешавања конфликта.
• Показује поштовање према одраслом у комуникацији.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: УНАПРЕЂЕЊЕ ВЈЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

- Комуницирање невербалним путем (уз помоћ утврђених знакова, мимике, поза и гестова);
- Језичке активности невербалним комуницирањем са дјететом, одржавање непосредне емоционалне комуникације помоћу невербал-
них средстава (осмијех, поглед, додир, мимика, гримасе, гестови, вокализација) током свих активности са дјететом (нпр. васпитачица/
васпитач узме једну ципелу, а дијете другу и пружа ногу, што показује да се добро невербално разумију);
- Комуницирање уз помоћ нацртаних порука и симбола, честитки, путем писама – дјеца диктирају, а њихове ријечи записује васпитач);
- Комуницирање поштанским средствима: писмом (појединачно и групно састављање писма болесном другу, омиљеном писцу и др.),
телеграмом (састављање кратких и јасних порука разног карактера), телефоном итд.;
- Комуницирање и техничка средства (ТВ, радио, касетофон, мегафон и др.);
- Говорне игре у којима се подражавају средства масовне комуникације (причање вијести, пренос утакмице, рекламни спотови, теле-
фонирање и сл.);
- Комуницирање у разним ситуацијама (у двоје, у мањим и већим групама, пред ширим аудиторијумом), са разним саговорницима
(познатим, непознатим, различитих узраста, искуства, поријекла, језичке оспособљености и др.).
4. РАНА ПИСМЕНОСТ И РАЗВОЈ ГРАФОМОТОРИКЕ
• Дијете прелистава и “чита” сликовнице.
• Дијете развија елементе ране писмености.
• Дијете радо и добровољно учествује у играма писања.
• Дијете правилно и вјешто користи прибор за писање.
• Дијете има развијену фину моторику шаке и прстију.
• Свјесно оставља трагове оловке на папиру и шара. • Има развијену координацију покрета руке и шаке.
• Имитирајући вуче једноставније црте оловком по папиру и дру- • Спретно је при обављању радњи доминантном руком.
гим површинама. • Правилно држи оловку (црта јасне линије од црте до црте, од
тачке до тачке, црта равне, полукружне линије.
• Покрете изводи без престанка и прекидања: горе, доље, лијево,
десно и сл.
• Прецртава сложеније узорке.
• Показује интересовање за читање и писање.
• Саставља једноставну причу.
• Експериментише словима у различитим активностима.
• Црта људску фигуру.
• Показује интерес за прецртавање симбола, знакова и ознака.
• Прелистава и “чита” сликовнице и друге штампане материјале • Користи симболе у игри да представи нешто и изрази значење
погодне за свој узраст, у игри и другим активностима. (прича причу по низу слика).
• Користи симболе у комуникацији (ријечи, слике, звукови,
покрет) да изрази своје идеје и мисли.
• Активно учествује, слушајући, у групном читању о разним те-
мама.
• Користи слику и друга визуелна помагала као средство комуни- • Користи слику и друга визуелна помагала као средство комуни-
кације, уз помоћ и подршку. кације.
• Показује интерес и слуша једноставне приче, пјесме и басне. • Прати, слуша и разумије штампане, визуелне и мултимедијалне
• Именује ликове из прочитаног књижевног текста. текстове и реагује одговарајућим гестом, поступком, коментаром
или питањем.
• Говори или пјева приче, бројалице, риме, пјесмице у којима се
дијелови текста понављају или које измисли. • Препознаје и разликује врсте текстова (информативни и књижев-
ни текст).
• Покретом изражава једноставне риме.
• Разликује књижевне врсте (прича, бајка, басна, пјесма).
• Описује најважнија дешавања и ликове из прочитаног текста.
• Уочава највидљивије особине главних ликова и казује својим
ријечима краћи сиже приче из угла лика.
• Упоређује и супротставља искуства ликова у различитим позна-
тим бајкама и причама, уз подстицај и подршку.
• Памти и препричава краће књижевне текстове, информативне
текстове, филмове, представе, поштујући редослијед и логику
збивања (по једној или низу слика, по сјећању).
• Разликује насловну страницу књиге или часописа од задње стра-
нице.
• Успоставља везу између приче и слика које илуструју сегменте
приче (нпр. који тренутак у причи приказује нека илустрација).
• Изражава лични став према причи.
• Поставља питања у вези са важним детаљима и ликовима у тек-
сту и одговара на постављена питања у вези са тим.
• Препознаје нова значења познатих ријечи и исправно их при-
мјењује.
• Казује својим ријечима емотивни доживљај о књижевном тексту
и лични став.
• Исказује радост и уживање у књижевним творевинама.
• Запажа ритам и мелодију у рецитовању пјесме.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: РАНА ПИСМЕНОСТ И РАЗВОЈ ГРАФОМОТОРИКЕ
- Цртање круга и других линија рукама у ваздуху;
- Остављање трагова прстију на различитим површинама (папир, пјешчаник, пластика, тканина и сл.);
- Игре линијама;
- Игре већим перлама: низање на канап, пресипање и премјештање из једне у другу посуду, стављање на шаблоне;
- Игре већим боцкалицама;
- Игре папиром: гужвање, цијепање, пресавијање, бушење, прављење лоптица и сл. од различитих врста папира;
- Активности у којима дјеца експериментишу прибором за писање и цртање;
- Свакодневне практичне активности у којима користе маказе за дјецу;
- Игре ситним играчкама, перлицама, штипаљкама и сл.;
- Цртање по ваздуху и опонашање радњи по ваздуху (кувамо ручак, таласи и сл.); Њихово преношење на велике, дугачке папире, кори-
стећи прибор за цртање, постепеним смањивањем дводимензионалног простора;
- Цртање и остављање трагова по пјешчанику и другим површинама;
- Игре линијама према задатим мотивима од спонтаног, неконтролисаног, са прекидањима, до контролисаног и задатог покрета без
прекидања и са прекидањем: кружне (“лети бубамара”, “кувамо”, “бунар” и сл.); концентрични кругови, таласи, цик-цак линије, спи-
рале, линије као “црепови на крову” и обрнуто, “крљушти на риби”, “осмице” и сл.;
- Равне, хоризонталне и вертикалне, непрекидне, дуге и испрекидане, кратке линије (праве и криве, дуге и кратке, косе, изломљене,
вијугаве, спиралне): “киша пада”, “трава”, “траг од грабљица”, “мрежа”, “тарабе”, “чешаљ”, “шал”, “ћилим” и сл.;
- Активности усмјерене на развој претчиталачких способности и почетног писања;
- Игровне активности усмјерене на састављање једноставних прича (на основу модела, на основу испричане приче...);
- Активности заједничког читања.
II - ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И ЗДРАВЉЕ

Физички развој и здравље су окосница и материјална основа цјелокупног дјечјег развоја, предуслов за остваривање потен-
цијала дјетета и искоришћавање образовних могућности и потенцијала који су му рођењем дати. Нагласак у овом аспекту развоја
је на развијању крупне и ситне моторике, способности које стварају темељ на којем се граде физичка кондиција, окретност, коор-
динација и које значајно утичу на цјелокупно здравље дјетета. Процеси кроз које дјеца пролазе да стекну ове вјештине важни су
и пружају природан контекст за стицање навика и разумијевање важности бриге о себи, свом здрављу, безбједности и окружењу
у којем живимо.
ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ВАСПИТАЧА:
• Да обезбиједи довољно подстицајног простора и опреме, у предшколској установи и ван предшколске установе да би се могле орга-
низовати разноврсне физичке активности дјеце.
• Да свакодневно организује физичке активности, водећи рачуна о смјењивању мирних и кретних активности током боравка дјеце у
предшколској установи.
• Да подстиче дјецу да буду активна, да се крећу, испитују и испробавају разноврсне покрете.
• Да допринесе развоју вољних особина као што су: смјелост, самопоуздање, одлучност, истрајност, дисциплина, самосталност, са-
моконтрола и сл.
• Да подстиче и подржава дјецу у овладавању физичке спретности, развијајући осјећање сигурности у себе и независности у односу
на одрасле.
• Да на вријеме уочи и препозна одређене сметње и кашњења у физичком расту и развоју дјетета, те укаже родитељима на потребу за
укључивањем стручњака у корективни рад са дјететом.
• Да примјењује елементарне игре у функцији обликовања и усавршавања природних покрета и моторичких способности.
• Да утиче на правилно држање тијела дјеце подстичући их да примјењују природне облике кретања (ходање, трчање, поскоци и
скокови).
• Да подстиче усавршавање природних облика кретања кроз основне атлетске елементе.
• Да примјеном гимнастичких и атлетских елемената утиче на развој моторичких и функционалних способности, локомоторног апа-
рата и мускулатуре одговорне за правилно држање тијела.
• Да свакодневно организује боравак и активности на отвореном, водећи рачуна да пјешчаници и други реквизити у дворишту буду
доступни, сигурни, забавни, изазовни и стимулативни.
• Да организује игре и активности на отвореном, које ће допринијети формирању здравствено-хигијенских навика, јачању имуног
система дјетета, развијању базичних вјештина и способности и основа технике спортских игара.
• Да организује кооперативне игре, са циљем његовања тимског духа и групне припадности.
• Да користи ритмику и плес у функцији хармоничног обликовања тијела, развијања смисла за естетско изражавање помоћу покрета,
развијање осјећаја за ритам, осјећање слободе и стваралачке изражајности покрета.
• Да оспособљава дјецу да правилно изводе вјежбе на тлу и на справама, водећи рачуна о узрасној примјерености вјежби.
• Да ствара услове за очување и унапређивање дјечјег здравља и нормалног функционисања дјечјег организма.
• Да обезбиједи средину која је чиста, уредна, пријатна и сигурна за боравак дјеце.
• Да интензивно ради на формирању здравствено-хигијенских навика код дјеце, унапређењу њиховог здравља и јачању имуног си-
стема.
• Да подстиче дјецу да једу здраву храну, интензивно радећи на превенцији гојазности код дјеце.
• Да поштује дјечју потребу за одмором и сном, уважавајући индивидуалне навике и склоности.
• Да заједно са дјецом развија стратегије превенције психофизичког здравља.
• Да дјецу упознаје са потенцијалним опасностима и начинима за њихово избјегавање, учећи их свакодневно да брину о себи и својој
безбједности.
• Да свакодневно са дјецом ради на развијању културе одрживог развоја (социјална, еколошка и економска димeнзија) и учи их како
да брину о свом окружењу.
• Да дјецу упознаје са значајем воде, земље, ваздуха и сунца за живот свих живих бића и код њих његује љубав и поштовање према
природи и свим живим бићима.
1. ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА КРУПНЕ И СИТНЕ МОТОРИКЕ
• Дијете је активно, радо учествује и ужива у различитим физичким активностима, што доприноси да буде здраво, физички добро и
складно развијено.
• Дијете овладава физичким простором крећући се кроз њега, складно, уравнотежено и координисано.
• Дијете показује мишићну контролу, координацију, равнотежу, кардиоваскуларну издржљивост и снагу у задацима крупне моторике.
• Дијете показује контролу, координацију и равнотежу у задацима ситне моторике, са посебним нагласком на координацију око – рука.
• Дијете показује базичне моторичке способности: снагу, брзину, издржљивост, координацију, прецизност, равнотежу и флексибилност.
• Дијете истражује и експериментише покретима, доприносећи тако развоју крупне и ситне моторике.
• Дијете вјешто користи прибор за писање и маказе.
• Дијете заузима правилан положај тијела приликом сједења, стајања, ходања и вршења одређених радњи.
• Изводи природне облике кретања (пуже, хода, трчи, скакуће на • Слободно, самопоуздано и координисано експериментише и
обје ноге, прескаче ниске препреке, ваља се, котрља се, колута) и изводи све природне облике кретања.
на тај начин осваја простор. • Хода и трчи брзо, спретно и стабилно, мијењајући правац, по
• Хода и трчи у различитим правцима (цијелим стопалом се осла- различитим површинама.
њајући на подлогу, избјегавајући мање препреке). • Умије да избјегне препреке приликом физичких активности.
• Хода на прстима и петама, унапријед и уназад. • Одржава равнотежу у мјесту и покрету (хода по шведској клупи
• Показује равнотежу у мјесту и у покрету (хода по ниској клупи и греди, по ужету и линији, стоји десет секунди на једној нози,
или греди, хода по линији, стоји на једној нози три секунде, уз стоји на прстима).
држање руку на боковима, и сл.). • Самостално и спретно се пење и силази низ степенице, блаже
• Пење се уз степенице без придржавања за ограду или нечију косине и различите пењалице.
руку. • Спретно скаче са висине од минимум 50 cm и прескаче разно-
• Силази низ степенице уз придржавање за ограду или нечију врсне препреке, са сигурним доскоком на обје ноге, прескаче вија-
руку. чу, скакуће на једној нози.
• Хвата лопту или балон објема рукама. • Пузи на стомаку, спретно се провлачи.
• Баца предмете у одређеном правцу. • Показује спретност у бацању, хватању, гурању и вучењу разли-
• Изводи различите варијанте скакања, пењања, спуштања и пров- читих реквизита.
лачења, уз савладавање мањих препрека. • Умије да води лопту, у трку је шутира.
• Устаје из чучња и подиже предмет са пода без придржавања и • Хвата лопте различитих величина објема рукама и погађа циљ.
ослањања на руке. • Вози бицикл, ролере и тротинет.
• Савладава мањи отпор кроз различите начине дизања, ношења, • Комбинује природне облике кретања и савладава моторичке
вучења. полигоне.
• Манипулише различитим реквизитима (лопте, траке…). • Изводи базичне гимнастичке и превентивно корективне вјежбе
(са и без реквизита, самостално и у пару, на справама, у мјесту
или кретању).
• Манипулише различитим реквизитима (лопте, траке, палице…),
примјењујући различите начине бацања, хватања, додавања,
вођења, жонглирања.
• Пење и спушта се низ тобоган, мање мердевине и друге справе • Савладава отпор дизањем, ношењем, вучењем.
за физичке активности. • Изводи различите варијанте савијања, ваљања, котрљања, колу-
• Опонаша једноставније кретне структуре. тања.
• Комбинује природне облике кретања како би савладало једно- • Уз помоћ васпитача изводи вагу на тлу.
ставне моторичке полигоне. • Уз помоћ васпитача изводи поваљку на леђима.
• Вози трицикл и бицикл са помоћним точкићима. • Уз помоћ васпитача изводи мост.
• Самостално отвара и затвара врата. • Уз помоћ васпитача изводи колут напријед низ стрму раван, ко-
• Користи се ситним предметима и играчкама, умеће облике у лут назад низ стрму раван.
одговарајуће отворе, убацује ситне предмете у посуду. • Изводи скок удаљ из мјеста, суножним и једноножним одразом.
• Гради кулу од 9 до 10 коцкица. • Изводи скок удаљ из залета, једноножним одразом.
• Умије да ниже предмете на канап, правилно ниже колутове на • Примјењује научене начине кретања у новим и проблемским
штап по величини. ситуацијама.
• Показује контролу приликом држања оловке. • Понавља покрет састављен од неколико кретних структура.
• Моделује једноставне облике (лопта, глиста, кобасица) од разли- • Умије вољно и свјесно да усмјерава покрете руку; покрети су
читог материјала. тачни, прецизни, усмјерени, лаки и бржи.
• Показује заинтересованост за коришћење прибора за писање • Покрете шаке и прстију изводи без престанка и прекидања: горе,
и цртање (шара по папиру, црта линије, кругове, црта “главоно- доље, лијево, десно, кружно.
шца”).
• Умије да контролише притисак оловке на папир.
• Почиње да користи дјечје маказе.
• Показује спретност у вршењу радњи доминантном руком.
• Почиње да даје предност доминантној руци.
• Правилно држи маказе, сијече прецизно, по линији (прво једно-
• Откопчава дугмиће. ставније облике, а затим сложеније).
• Закопчава веће рајсфершлусе. • Спретно ниже ситне перле, користи хватаљке, штипаљке, шта-
• Учествује у активностима на снијегу. пиће и друге реквизите, помоћу пинцет хвата.
• Правилно рукује прибором за писање и цртање (правилно држи
оловку, користи оштрило за оловке и сл.).
• Самостално копча дугмиће на гардероби.
• Закопчава рајсфершлус и, уз помоћ васпитача или самостално,
веже пертле (или бар покушава).
• Показује спретност у активностима на снијегу.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА КРУПНЕ И СИТНЕ МОТОРИКЕ
- Активности са цијелом групом и игре које доприносе развијању локомоторних вјештина: ходање, трчање, скакање, скакање из залета,
галоп, поскакивање, скакутање.
- Активности организованог постављања и кретања (Ивин воз, Седмица, Путујемо аутобусом и сл.).
- Кооперативне игре: Додавање лопте у круг, Додавање коцкице штипаљкама, Плес у паровима, уз држање балона тијелима и сл.
- ХОДАЊЕ (по могућности босих ногу): на прстима; петама; спољашњим дијеловима стопала; пета – прсти; са високо подигнутим
кољенима (марширање); уназад; бочно; у ритму или уз музику; преко препрека; са промјеном брзине, правца и смјера; ходање дугим и
кратким корацима; са ношењем реквизита изнад главе; по различитим подлогама (паркет, бетон, трава, снијег, пијесак);
- ТРЧАЊЕ: са промјеном брзине, правца и смјера; преко препрека; трчање са задацима (нпр. пипнути под, окренути се, поскочити и
сл.); трчање у ритму или уз музику, трчање око препрека и сл.
- Игре и активности ходања и трчања: Ледени чика, Кока и пилићи, Нађи своју боју, Иде маца око тебе, Рибари, Ухвати свог пара, Абе-
речке абертучке (или абертуте), Царе, царе, говедаре! Кол’ко има сати?, Шири, шири, везени пешкири! и сл.
- ПОДИЗАЊЕ, СПУШТАЊЕ И НОШЕЊЕ: подизање премета до 2 kg, подизање предмета у пару или групи, спуштање предмета на
земљу, ношење предмета; подизање, ношење и спуштање предмета у једном задатку; ношење предмета са различитим задацима (нпр.
чучнути, окренути се, промијенити правац, између препрека и сл.).
- БАЦАЊЕ, ГАЂАЊЕ, ХВАТАЊЕ И ДОДАВАЊЕ: додавање лопте изнад висине рамена једном и објема рукама; бацање лопте у мету,
кош, корпу; бацање лопте као у куглању; хватање лопте у висини груди објема рукама и сл.
- Игре бацања, гађања, хватања, додавања: Између двије ватре, игре додавања лопте (руком, главом, ногом), Лопта путује изнад главе,
Погоди мету, Баци лопту као ја, убацивање лопте у корпу, Погоди код кога је лопта, Стигни лопту, обарање чуњева и сл.
- САВИЈАЊЕ, ВАЉАЊЕ, КОТРЉАЊЕ, КОЛУТАЊЕ: Поваљка на леђима, колут напријед на косини, колут назад на косини (само-
стално или уз помоћ васпитача), котрљање, ваљање и сл.
- АКТИВНОСТИ КОЈЕ ДОПРИНОСЕ РАЗВИЈАЊУ РАВНОТЕЖЕ: стајање на једној нози: ходање по линији, канапу, клупи; ходање
по клупи са задацима (нпр. чучнути, окренути се за 180 степени, подићи предмет, прећи преко препреке, уз извођење покрета рукама
и сл.).
- СКАКАЊЕ, ПОСКАКИВАЊЕ, ПРЕСКАКАЊЕ: дјечји поскоци, суножни скокови, скокови с ноге на ногу, скокови из чучња, скокови
на једној нози, у кретању и мјесту, суножни скокови око препрека или са задацима; скок удаљ из мјеста и из залета; скок преко ласти-
ша; прескакање вијаче и сл.
- Игре скакања, поскакивања, прескакања: Жабе и роде, Зечићи и вук, Птичице у гнијезду, Маца и врапчићи на огради, Скочи и спаси
се, Скакање из гнијезда у гнијездо, скакање у џаку, преношење лопте поскоцима и сл.
- ПЕЊАЊЕ, ПУЗАЊЕ, ПРОВЛАЧЕЊЕ: пењање на различите пењалице, спуштање низ тобогане; пењање на столицу, уз косо поста-
вљене мердевине, на ниже дрвеће, узбрдице; пузање и провлачење испод стола, столице, између малих препрека и објеката, кроз туне-
ле, провлачење са ношењем реквизита и сл.
- Игре пењања, пузања, провлачења: Мишеви и сир, Пси јуре мачке, Лисица и кокошке, Мишоловка, Путовање кроз тунел, Вук и овце,
Провлачење испод моста, пењање четвороношке, тобоган и сл.
- Различити комплекси вјежби обликовања са лоптом, врећицом пијеска, обручем, уз музику и сл.
- Вјежбе за снагу, брзину, издржљивост, координацију, прецизност, равнотежу и флексибилност.
- Игре прецизности, оријентације у простору, спретности: Глава хвата реп, Марама путује, Ко ће брже окачити мараме на штрик?, Про-
нађи скривени предмет и сл.
- Различити моторички полигони и штафетна ношења.
- Игре на игралишту са препрекама (пењање, провлачење, избјегавање препрека и сл.).
- Игре и активности на отвореном (на снијегу, у води, у шуми, парку и сл.).
- Различите физичке активности уз коришћење реквизита: мараме, траке, палице, звечке, обручеви и сл.
- Различите игре уз музику, уз извођење корака из фолклора, балета, модерног плеса.
- Покретне игре и игре с пјевањем: Склупчао се мали јеж, Ја посејах лан, Скаче врабац у колу, Берем, берем грожђе, Кад си срећан,
Дуње ранке, Ринге, ринге, раја, Ја посејах лубенице, Коларићу, Панићу и сл.
- Игре плејдо тијестом, пластелином, глинамолом и сл.
- Игре папиром (савијање, гужвање, цијепање, бушење, прављење лоптица и сл.).
- Игре перлицама, тјестенином, дугмићима (низање на канап, стављање на шаблон, пресипање, пребирање, разврставање и сл.).
- Игре ситним играчкама, боцкалицама, лоптицама.
- Намотавање вуне, “ткање” папиром и вуном, везивање чворова и сл.
- Хватање ситних предмета штипаљкама, кухињским хватаљкама, кинеским штапићима и другим реквизитима који доприносе разви-
јању пинцет хвата.
- Игре кликерима, сличицама, ситним играчкама.
- Игре сјеменкама, зрневљем, пијеском.
- Цртање прстима по пијеску, снијегу.
- Убацивање премета у отворе, бочице, ролне, касице.
- Копчање дрикера, дугмића, рајсфершлуса; везивање пертлица, облачење лутака и сл.
- Игре и активности у којима је потребно користити маказе (Шијемо хаљине за лутке и сл.).
2. БРИГА О СЕБИ, СВОМ ЗДРАВЉУ И БЕЗБЈЕДНОСТИ
• Дијете показује самосталност у бризи о себи, познаје правила личне уредности, чистоће и хигијене, као и разлога за њихово придр-
жавање, уз изграђивање хигијенских навика и потреба.
• Дијете показује елементарна знања о здравственој култури, разумије основне захтјеве за чување здравља (вјежбање, здрава храна,
одмор, хигијена) и мотивисано је за њихову примјену.
• Дијете повезује физичку активност, одмор и правилну исхрану са добрим здрављем и разговара о томе.
• Дијете препознаје потенцијалне опасности, показује способност процјене ризика, избјегава опасност и штити себе и друге од повре-
да у одређеним ситуацијама.
• Дијете правилно држи тијело, уз подсјећање одраслог.

• Штити себе и свој простор, креће се сигурно и интуитивно води • Поштује физички простор другог дјетета док је у покрету.
рачуна о својој и туђој безбједности. • Придржава се правила кретања у колони и у паровима, водећи
• Придржава се правила кретања у колони. рачуна о својој и туђој безбједности.
• Показује интересовање за боравак на отвореном (двориште, • У току игровних активности разговара о елементарним болести-
шума, парк). ма, могућим повредама и описује начине како да их избјегне.
• Препознаје, именује и користи сапун, четкицу и пасту за зубе, • Препознаје опасну ситуацију и тражи помоћ одраслог.
пешкир, тоалет папир и сл.). • Препознаје штетне материје, ситуације и активности опасне по
• Препознаје и показује опасности у свом окружењу (пегла, ноже- здравље и живот.
ви, маказе, врућ штедњак, степенице, упаљач, стакло и сл.), али је • Објашњава шта је сигурно понашање у кући, предшколској уста-
и даље неопходан надзор одраслог. нови, дворишту, на улици и сл.
• Показује самосталност приликом облачења, свлачења, купања, • Повезује опасне предмете и ситуације (хемикалије у домаћин-
али му је и даље потребна помоћ одраслог. ству, кућни апарати, струја, ватра и упаљач, сломљено стакло,
• Показује самосталност приликом одласка на спавање и попо- нож, пегла и сл.).
дневни одмор, без негодовања. • Показује познавање најједноставнијих поступака прве помоћи
• Јасно изражава своје потребе за тоалетом (око 30. мјесеца успо- (шта учинити приликом цурења крви из носа, посјекотине, опеко-
ставља контролу и ослобађа се пелена). тине, пада и сл.).
• Препознаје опасност у одређеним ситуацијама, плаче и буни се • Именује професије које се старају о људском здрављу (љекар,
уколико га је неко повриједио, те тражи помоћ одраслог. стоматолог, медицинска сестра, апотекар и сл.).
• Разликује оно што се једе од оног што се не једе. • Описује шта је важно за очување здравља (свакодневно вјеж-
бање, сан, правилна исхрана, хигијена).
• Препознаје, именује, прави избор и једе разноврсну храну.
• Самостално користи марамицу, заклања уста руком приликом
• Препознаје и именује неколико намирница здраве хране (нај- кашљања и кијања.
чешће је то воће).
• Самостално се умива, пере руке и зубе.
• Самостално обавља физиолошке потребе, брише се приликом
одласка у тоалет.
• Самостално бира одјећу и обућу, у складу са временским прили-
кама, само се облачи и свлачи, обува и изува.
• Показује самосталност у паковању (за предшколску установу,
излет) и поспремању својих ствари.
• Самостално или уз помоћ васпитача процјењује могуће ризике
приликом савладавања нових изазова.
• Примјењује научена правила понашања и предузима одређене
безбједносне мјере приликом игре, без директног надзора одра-
слих (вожња бицикла, прелазак улице и сл.).
• Повезује и увиђа разлику између безбједног и опасног понашања.
• Показује разумијевање за постојање ризика приликом ко-
ришћења опреме и алата, користи их безбједно.
• Препознаје и именује симболе који указују на опасност (знак
стоп, црвено свјетло на семафору, ознаке на хемикалијама и сл.).
• Увиђа да одређена понашања могу бити штетна по здравље и
безбједност (играње шибицама, маказама, пушење, алкохол и сл.).
• Идентификује одрасле којима се може обратити за помоћ у опа-
сним ситуацијама (васпитачица, старије дијете, полицајац и сл.).
• Разумије и прихвата посљедице непоштовања правила игре и
понашања.
• Препознаје и именује храну која припада различитим групама
намирница.
• Разликује здраву и нездраву храну, препознаје користи и штете
за здравље од исхране одређеним намирницама.
• Самостално припрема здраве ужине (сендвич, напитак…).
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: БРИГА О СЕБИ, СВОМ ЗДРАВЉУ И БЕЗБЈЕДНОСТИ
- Разговор са дјецом о важности здраве исхране, одмора и физичког вјежбања за здравље.
- Игре и активности кроз које дјеца упознају своје тијело, функције појединих органа (енциклопедије, анимирани филмови, постери,
сликовнице и сл.).
- Игре и активности које помажу дјеци да препознају здраву храну.
- Дидактичка игра Једи, здраво! Браво, браво!
- Упознавање дјеце са пирамидом исхране, са различитим врстама намирница.
- Свакодневне шетње, игре и активности на отвореном (двориште, парк, шума, ливада).
- Сијање и његовање мале баште у соби или дворишту предшколске установе (рано поврће, љековито и зачинско биље).
- Испробавање различитих намирница (Погоди по укусу).
- Свакодневна јутарња гимнастика (у прозраченој просторији, дјеца треба да буду у чарапама или босих ногу).
- Покретне игре на свјежем ваздуху.
- Игре и активности које доприносе усвајању здравствено-хигијенских навика (прање руку прије и послије јела, прекривање уста и
носа приликом кашљања и кихања, брига о чистоћи косе, тијела, зуба, ноктију, чистоћа гардеробе и сл.
- Игре маште и игре улога (играмо се љекара, стоматолога, апотекара, пекара, кувара и сл.).
- Игре луткама (купамо и пресвлачимо лутке, “бринемо се о луткама” и сл.).
- Рад на поштовању правила понашања и правила игре, како би игра била што безбједнија.
- Коришћење различитих сликовница, постера, плаката на којима су приказане опасне ситуације (у кући, предшколској установи, на
јавним мјестима).
- Разговор са дјецом о томе како да буду сигурни када су код куће, у предшколској установи, на јавним мјестима.
- Посјета љекара, нутриционисте, стоматолога, апотекара, медицинске сестре васпитној групи.
- Посјета дому здравља, стоматолошкој ординацији, апотеци.
- Обиљежавање Свјетског дана здравља, Свјетског дана хране, Свјетског дана јабука и сл.
- Одлазак на пијацу, њиву, у башту, воћњак.
- Радионице са дјецом и родитељима (правимо зимницу, припремамо здраве ужине, правимо здраве слаткише и напитке, правимо чипс
од јабука и сл.).
3. БРИГА О СВОМ ОКРУЖЕЊУ И ПРИРОДИ
• Дијете показује интересовање за своје окружење, брине о чистоћи и уредности простора у којем борави.
• Дијете показује поштовање и љубав према свему живом и природи у цјелини.
• Дијете показује спремност за доношење еколошких одлука, еколошки мисли и дјелује на корист човјека и његовог животног окруже-
ња.
• Дијете показује интересовање за очување природе, градећи свијест о узајамној повезаности, зависности и узрочно-посљедичним
везама у природи.
• Дијете показује разумијевање проблема угрожености природе и заузима заштитнички став према природи и свим живим бићима.
• Дијете посматра, експериментише и развија способност практичног дјеловања на подручју заштите, штедње природних ресурса,
обнављања и унапређивања природе.
• Дијете идентификује различите врсте отпадног материјала, сортира га и рециклира.
• Уз подршку одраслих, дијете учествује у сређивању простора • Показује самосталност у сређивању и одржавању чистоће
у којем борави (враћа играчке на мјесто, одлаже своју гардеробу, простора у којем борави (чисти своју собу, одлаже гардеробу и
брише просуту воду, чисти запрљане површине и сл.). играчке на своје мјесто, учествује у уређењу мјеста за становање
и дворишта).
• Показује интересовање за своје окружење и природу у цјелини, • Показује поштовање према природи и свему живом што га ок-
истражује и експериментише у додиру са биљним и животињским ружује.
свијетом. • Учествује у одређивању правила понашања према природи и
• Показује интересовање за боравак на отвореном простору, уче- свему живом што га окружује.
ствује у играма и активностима у дворишту, парку, на ливади, у • Поставља питања и разговара о свом окружењу и природним
шуми и сл. појавама.
• Уз подстицај, дијете препознаје и именује неке звуке у природи • Препознаје, разликује, описује, опонаша звуке у природи (гр-
(киша, грмљавина, ходање по снијегу, оглашавање животиња и мљавина, киша, оглашавање животиња, шуштање лишћа, фијук
сл.). вјетра, ходање по снијегу и сл.).
• Уочава разлике у карактеристикама локалног околиша, разговара
о промјенама у природи у различитим годишњим добима.
• Препознаје, разликује и описује природне појаве и процесе (кру-
жење воде у природи, годишња доба, животни циклуси, својства
воде, земље и ваздуха и сл.).
• Демонстрира сазнања о заједничким стаништима одређених
биљака и животиња и њиховој повезаности у “еколошке ланце”.
• Демонстрира сазнања о улогама које поједине биљке и животиње
имају у човјековом животу, познаје начине на које треба бринути о
њиховом опстанку и развоју.
• Демонстрира сазнања о значају шума за живот човјека и познаје
начине да се оне очувају и обнове.
• Показује спремност да његује биљке и животиње. • Преузима одговорност и брине о кућним љубимцима, уз надзор
одраслих.
• Брине о кућним и дворишним биљкама, уз надзор одраслих.
• Уочава отпатке и одлаже их у канту за смеће. • Препознаје штетне утицаје човјека на животну средину, разумије
• Показује спремност да учествује у еколошким активностима, у опасности и познаје начине да се штетне посљедице умање.
предшколској установи и породици. • Демонстрира сазнања о начинима на које се загађује вода, земља
и ваздух и поступцима за смањење и избјегавање загађења.
• Личним примјером показује спремност да штеди енергију и
друге природне ресурсе (вода, папир, храна) и примјењује мјере за
спречавање расипања топлоте, електричне енергије, воде за пиће,
хране, одјеће, новца.
• Разговара о начинима и поступцима помоћи угроженим биљкама
и животињама (црта листу поступака, прави склониште за пти-
це…).
• Уочава и разврстава отпатке, одлаже их на за то предвиђена мје-
ста, рециклира (прави играчке и употребне предмете од картон-
ских ролни, чепова, кутијица и сл.).
• Преузима одговорност и активно учествује у еколошким актив-
ностима (сакупљање отпадних материјала, рециклажа, уређење
дворишта, парка и сл.).
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: БРИГА О СВОМ ОКРУЖЕЊУ И ПРИРОДИ

- Активности у башти, воћњаку, цвијетњаку (његовање биљака, цвијећа, зеленила).
- Шта се крије у жбуњу, у трави, испод камена, у барици, поточићу и сл.
- Одлазак у зоолошки врт, посматрање животиња у вјештачки створеним екосистемима (акваријуми, тераријуми, инсектаријуми и сл.).
- Сликовнице и енциклопедије о природи, животињама, биљкама, води, рециклажи и сл.
- Игре за упознавање инсеката (истицање значаја пчела).
- Друштвене игре које се баве екологијом (домине, Једи здраво! Браво, браво!, Рециклажа, Екологика и сл.).
- Разврставање сличица животиња према животној заједници којој припадају (ливада, бара, шума, море, ријека и сл.).
- Прављење макете ЗОО-врта (моделовање животиња од пластелина и плејдо тијеста).
- Погоди животињу или биљку по опису, На слово, на слово, еко-квиз о животињама, биљкама.
- Боравак у природи, слушање гласова у природи (цвркут птица, жубор потока, шуштање лишћа, трагање за биљкама и животињама,
њихово препознавање, сакупљање шумских плодова и сл.).
- Прављење змаја, вјетрењаче, чамца од папира, папирних авиона и сл., са циљем разумијевања одређених појава у природи.
- Разговор са дјецом о значају појединих биљних и животињских врста у животу човјека, као и његове активности у њиховом одржа-
вању и заштити (упознавање и брање јестивих биљака, сакупљање љековитог биља и припрема чајева и сл.).
- Разговор са дјецом о потреби смањења процента загађења ваздуха, воде и земљишта, смањењу буке, пошумљавању шума, смањењу
издувних гасова и сл.
- Разврставање отпадака, упознавање дјеце са различитим ознакама на кантама за смеће.
- Упознавање дјеце о начинима на које се штити и унапређује животна средина. Шта ми, као појединци, можемо учинити?
- Сакупљање рециклажног материјала (бочице, картонске кутијице, чепови) и учешће у хуманитарним акцијама које од продаје ре-
циклажног материјала прикупљају средства за помоћ угроженима.
- Игре и активности у којима дјеца могу научити да је рециклирање низ активности којим се отпад претвара у нешто ново, што може
бити од користи човјеку.
- Еколошки филмови, емисије о биљном и животињском свијету и сл.
- Разговор са дјецом како уништавамо озонски омотач; како сјечом дрвећа угрожавамо природна станишта животиња; стварамо буку;
смог; загађујемо ваздух, ријеке, језера, море, океане; изазивамо поплаве; проузрокујемо ерозију тла и сл.
- Упознати дјецу на који начин се штеде, рационално користе и обнављају природни ресурси у животној средини (затварамо чесму
када перемо зубе и умивамо се, гасимо непотребна свјетла, одлажемо смеће у канте и контејнере, чистимо за својим кућним љубимци-
ма и сл.).
- Мали метеоролози.
- Мој кућни љубимац (Како се бринемо о кућним љубимцима?).
- Прављење склоништа за животиње, кућица за птице и сл.
- Еколошке радионице са дјецом и родитељима.
- Посјете различитим изложбама, презентацијама, представама које за тему имају екологију.
- Рад са природним материјалима (коришћење природних материјала за израду еко-играчака).
- Уређење еколошког центра у радној соби (природни и рециклирани материјали, лупе, дјечји микроскопи, хербаријум, пластичне
цијеви, шприце, посудице, лијевак и сл.).
- Експериментисање (кружење воде у природи – посматрање шта се догађа са водом из посуде када је загријавамо, са снијегом када га
унесемо у топлу просторију, водом када је ставимо напоље по великој хладноћи и сл.).
- Игре и активности које за тему имају воду и водне ресурсе, разврставање отпада и рециклажу, садњу и органску башту.
- Дјеца учествују у еколошким активностима на нивоу локалне заједнице (шетња са еколошким паролама, учешће у акцијама
чишћења, дијељење еколошких порука суграђанима и сл.).
- Обиљежавање Свјетског дана заштите вода, Дана планете Земље и сл.
- Упознавање дјеце са различитим изворима енергије (електрични аутомобили, соларни панели, вјетрењаче и сл.).
- Учествују у акцијама садње стабала и брину о њима.
III - ДРУШТВЕНИ И ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ
Дијете је аутономно, самостално и компетентно, укључено у интеракцију са социјалним окружењем, развија своју емоционалну ди-
мензију личности, појам о себи, самосвијест, самоконтролу, толерантност, емпатију, одговорност, кооперативност; развија способности
дјеловања у тиму, рјешавања проблема и преузимања одговорности, преговарања и дијељења знања; постаје свјесно себе као индивидуе
и као припадника друштва.
• Да обезбиједи сигурну, стимулативну и богату средину за дјечје дружење, игру, интеракцију између дјеце и дјеце и одраслих у
васпитној групи и цијелој предшколској установи.
• Да подржава, развија и подстиче дјецу да дубље разумију себе као индивидуе и чланове групе, различите од других.
• Да планира активности и средину који ће помоћи дјеци да развијају независност и емотивну стабилност.
• Да обезбиједи стимулативно окружење, распоред и рутине које ће доприносити развијању дјететове самосталности и самоконтроле.
• Да пружи подршку дјеци у стицању и сређивању социјалних искустава која су повољна, испуњена смислом, привлачна и охраб-
рујућа, на основу којих ће успостављати конструктивне односе са вршњацима и одраслима.
• Да организује активности уз помоћ којих ће дјеца формирати основна знања о људима, њиховој дјелатности, животу, друштвеним
односима и постојању правила друштвеног понашања и које ће примјењивати у свакодневном животу.
• Да свјесно бира активности које ће допринијети остваривању циљева одрживог развоја и усмјерити васпитно-образовни процес у
правцу одрживе будућности садашњих и будућих генерација.
• Да помаже дјевојчицама и дјечацима у разумијевању њихових права и одговорности у складу са Конвенцијом Уједињених нација о
правима дјетета.
• Да развија сигурност дјетета да се потпуније и равноправније, активно и конструктивно укључи у живот своје заједнице.
• Да свакодневно ствара средину која ће уважавати и одговарати на потребе свих дјевојчица и дјечака, посебно водећи рачуна да та
средина не буде фрустрирајућа и пуна ризика за аутентичан емоционални развој.
• Да доприноси развоју интерперсоналних односа дијете – дијете, дијете – одрасли, његује емпатију, групну солидарност, осјећање
групне припадности, међусобно разумијевање и сарадњу, организујући ситуације у којима се окупљају око заједничких циљева и актив-
ности.
• Да између себе и дјеце његује позитивне емоције, другарске, партнерске и сарадничке односе, као и узајамно поштовање и повје-
рење.
• Да код дјеце његује толеранцију и помогне им у проналажењу конструктивних и ненасилних стратегија рјешавања конфликата.
• Да заједно са дјецом у предшколској установи ствара средину за његовање вриједности различитости, у којој ће се сва дјеца осјећати
сигурно и равноправно учествовати, без обзира на способности, пол, социјално и национално поријекло, вјерску и етничку припадност
и културни идентитет.
• Да освјешћује код дјеце различите потребе, ставове и вриједности људи, а који могу утицати на њихове акције и поглед на свијет.
• Да помогне дјеци у изграђивању ставова, моралних норми и вриједносног система демократског друштва према којима ће поступати
водећи рачуна да буду у складу са моралним учењем које има универзалну вриједност.
• Да код дјеце развија осјећај припадности Земљи, његујући и развијајући национални и културни идентитет и понос на своје по-
ријекло, град/село, државу.
• Да код дјеце развија одговорност, да брину о себи и другима, додјељујући им различите задатке, примјерене њиховом узрасту и
могућностима.
1. ПОЈАМ О СЕБИ И ВЛАСТИТО ЈА
• Дијете је свјесно себе, свог тијела и властитог идентитета, постојања себе као самосталне јединке, различите од других.
• Дијете препознаје властите снаге, способности и могућности.
• Дијете има реалну/позитивну слику о себи (показује самопоуздање, самоувјереност, сигурност, самосталност, самопоштовање, одго-
ворност).
• Дијете препознаје границе свог понашања и дјеловања.
• Користи своје тијело за истраживање околине. • Познаје своје тијело и његову функцију, овладало је својим тије-
• Показује и именује дијелове тијела. лом у простору, користи га у истраживању свијета око себе и изра-
жавању себе на различите начине (гест, мимика, покрет, вербални
• Идентификује себе у огледалу, показује и именује дијелове лица исказ о себи…).
које види само у огледалу (нос, очи, уста, уши итд.).
• Препознаје и описује своје физичке карактеристике (боја косе,
• Зна да је дијете, а не одрасла особа, именује себе као дјечака/ очију…), особине, сличности и разлике у односу на другу дјецу и
дјевојчицу. одрасле.
• Описује видљиве дијелове тијела и набраја неке од елементар-
них функција дијелова тијела (показујући поштовање према своме
тијелу).
• Показује свијест о сопственој полној улози, позитивно је вред-
нује, уз разумијевање улоге супротног пола.
• Зна да каже своје име, презиме и број година када га питају, ода- • Зна своје име и презиме, број година, адресу становања, број
зива се на позив. телефона, назив предшколске установе, имена чланова породице,
• Употребљава личне замјенице у контексту. имена васпитача.
• Представља себе знаком, симболом, цртежом.
• Свјесно је себе у времену и пролазности времена.
• Почиње процјењивати и вредновати своје особине, постепено • Остварује оно што жели и то постиже без превеликог напора,
развијајући свијест о властитој вриједности (самопоштовање, спонтано и природно.
самовредновање). • Показује повјерење и поуздање у себе и сопствене снаге, самопо-
• Показује своје жеље и интересовања. уздано реагује на препреке, тешкоће и неуспјехе.
• Препознаје посљедице својих поступака, реагује на успјех и • Познаје своје могућности, има развијену елементарну самос-
неуспјех. вијест, цијени и поштује себе, сопствене идеје, вреднује оно што
мисли, каже и чини, уз способност елементарног самооцјењивања
(описује себе позитивним ријечима).
• Постаје свјесно властитих поступака и њихових посљедица, те
преузима одговорност за њих, уз подстицај и подршку.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ПОЈАМ О СЕБИ И ВЛАСТИТО ЈА
- Игре и активности у којима дијете упознаје и испитује своје тијело и његове функције (овладава својим тијелом у простору).
- Игре и активности пред огледалом (дијете описује себе, а друга дјеца допуњавају његов опис, уочавају међусобне сличности и разли-
ке, прихватају своју посебност, јединственост и полни идентитет).
- Игре и активности које имају за циљ да дијете истакне и уочи своју посебност, да уочи специфичности друге дјеце и одраслих, да
открије по чему су међусобно слични, а по чему се разликују (разгледање фотографија, слика из часописа, сликовница…).
- Игре и активности које подстичу употребу властитог имена и замјенице “ја” (дијете се представља именом и презименом, надимком,
покретом, описује себе, боју косе, очију, говори шта воли, а шта не воли, које су му најдраже ствари, животиње, храна…).
- Дјеца цртају себе, упоређују цртеже својих тијела, отиске шака и стопала (цртају себе у природној величини, исијецају слике људи из
часописа, праве своју личну карту, споменар…).
- Огледало у кутији (уз одговарајућу причу о чаробној кутији у којој је слика најбољег, најпаметнијег и најљепшег дјетета. Дјеца гле-
дају у кутију, погледају слику и морају чувати тајну. На крају игре свако каже кога је видио, а заједно закључујемо да је свако паметан,
добар и лијеп на свој начин).
- Туширање лијепим порукама (дјеца направе два реда, окренута лицем једно према другом и свако дијете пролази кроз пролаз између
редова, а за то вријеме му другари говоре лијепе ријечи, помазе га и сл.).
- Разговор о сопственим особинама – шта воле код себе, шта други воле код њих (мама, тата, другари…).
- Игре именима (дјеца исказују своја имена на различите начине: покретом, гласом, као бебе, као принц, принцеза, као мачка; предста-
вљају своје име знаком, симболом, цртежом, изговарају своје име необичним гласом, поријекло и значење имена и надимака…).
- Игре и активности које доприносе јачању самопоуздања и самопоштовања (Шта све могу, умијем и знам?).
- Игре маште и игре улога (опонашање одраслих, костимирање…).

- Сјети се када си био/била беба; Замисли да си већ одрастао. Како замишљаш себе?
- Игре и активности које подстичу самосталност.
- Игре и активности за развој способности потребних за изражавање и задовољавање властитих потреба и склоности.
- Звијезда дана (Сваког дана једно дијете из групе је звијезда и његова фотографија буде залијепљена на велики папир на зиду у соби
како би дјеца могла да му нацртају неку лијепу поруку).
- Ланац успјеха (Васпитач припреми папирне траке од којих могу да се направе карике у ланцу. Сваки пут када неко дијете у групи
научи нешто ново, демонстрира неко пожељно понашање, овлада неком новом вјештином, дода се једна карика у ланац [васпитач на
њој упише име дјетета и разлоге за додавање нове карике]).
2. ОДНОСИ СА ДРУГИМА И ПРИПАДАЊЕ
• Дијете успоставља, развија и одржава позитивне односе са другом дјецом и одраслима.
• Дијете прихвата групу и у њој се добро осјећа, показујући спремност за сарадњу и заједничке активности, критички се односи према
мишљењу и ставовима преузетих од других.
• Дијете познаје, разумије и поштује правила друштвено прихватљивог понашања.
• Дијете дјелује у складу са породичним, друштвеним и културним вриједностима, развијајући осјећај припадности породици и
заједници.
• Прихвата боравак у групи дјеце и остаје краће вријеме са непо- • Прилагођава своје понашање понашању дјеце и одраслих у гру-
знатом особом. пи, као и познатих и непознатих особа.
• Показује интересовање за другу дјецу и одрасле. • Самостално се укључује у различите активности, у предшколској
• Имитира једноставне активности дјеце и одраслих. установи и другим окружењима.
• Слиједи једноставне налоге и упутства васпитача. • Поштује правила игре, зна и рутински слиједи више групних
правила.
• Слиједи упутства васпитача, задатих њему или групи.
• Разликује познате од непознатих особа. • Склапа пријатељства и дружи се са вршњацима, бира омиљеног
• Зна имена дјеце и одраслих у предшколској установи. друга/другарицу.
• Познаје имена особа из своје околине, препознаје и именује осо- • Одраслима којима вјерује говори о својим страховима (од групе,
бе са фотографија и видео снимака. јавног наступа, непознатих особа, бића из маште и сл.).
• Иницира властиту игру и игра се самостално у присуству друге • Користи различите начине да успостави и одржава другарске
дјеце. односе (нпр: дијели храну и играчке са вршњацима, започиње
• Прихвата игру ЈА – ТИ. разговор, придружује се игри, позива другу дјецу да се играју,
смијеши се другима, помажу се међусобно и сл.).
• Нуди другој дјеци да се играју са њима или тражи да се оно само
прикључи игри друге дјеце. • Укључује се у кооперативне игре, сарађује са другима, преговара
и договара се око заједничких циљева, учествујући у доношењу
• Поштује једноставна правила понашања и правила игре, важна одлука (постављање правила игре, доношење одлука, фер-плеј и
за живот и рад групе. сл.).
• Учествује у заједничким активностима које организују друга • Дјелује у тиму, уз преузимање сопствене одговорности.
дјеца или васпитачи (пјева, пљешће, плеше десетак минута).
• Учествује у играма у којима се побјеђује и губи.
• Иницира заједничку активност са одраслом особом и развија
повјерење у васпитаче и друге одрасле који брину о њему. • Даје и/или слиједи инструкције у тиму, у зависности од улоге
коју је преузело у подјели тимских улога.
• Игра се симболичких игара, најчешће у вези са свакодневним,
породичним активностима (храњење и купање лутака, давање • Васпитача доживљава као саиграча, од њега тражи помоћ и по-
гласа животињама и сл.). дршку, повјерава му се.
• Игра се богатих симболичких игара, осмишљених заједно са
другом дјецом.
• Користи фразе учтивости: молим, хвала, извини, изволи. • Показује учтивост у комуникацији са другима.
• Показује интересовање или забринутост за друго дијете које је • Препознаје када је другима потребна помоћ и показује спрем-
пало или плаче, јавља се емпатија (помаже му да устане и тјеши ност да помогне, хвали и пружа подршку другом дјетету (тјеши
га). га).
• Доживљава васпитача као саиграча, од њега тражи помоћ и ин- • Тражи помоћ од дјеце и одраслих, када му је потребна.
формацију, за себе или за друго дијете. • Показује заштитничко понашање према млађој дјеци.
• Критички реагује на идеје и сугестије других.
• Ситуацију може сагледати и из угла друге особе.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ОДНОСИ СА ДРУГИМА И ПРИПАДАЊЕ
- Прављење хаљине за лутку, градња кућице од коцкица, прање и купање играчака, плес у паровима, кретање у обручу усклађено са
саиграчем; плесање са балоном у пару, цртање у пару са везаним рукама или оловкама; плесање са ногом привезаном за ногу друга;
цртање затворених очију, по налогу другог дјетета и сл.
- Игре извршавања једноставних налога и задатака (игре у којима дјеца треба нешто да донесу, сакупљају, чувају и сл.).
- Игре маште и игре улога (игра телефонирања, возача и путника, васпитача и дјеце, храњење и купање лутака, давање гласа живо-
тињама, спремање ручка, код љекара и сл.).
- Игре Скривалице (одрасли накратко сакрије лице марамом, дозива дјецу, а затим скида мараму са лица, каже: “Ево ме” и смије се;
скривање играчака, звучних предмета, скривање на различита мјеста и тражење по имену, “По гласу препознај ко се крије испод чар-
шава” и сл.).
- Игролике активности за сазнавање начина упознавања и међусобног комуницирања (Како све можемо да се поздравимо? – једном
руком, другом руком, са обје руке, малим прстом, пољупцем, осмијехом, климањем главе, загрљајем, образ уз образ и сл.).
- Имитативне игре и игре пантомиме (групно или индивидуално имитирање гестова: чешљање, трептање, намигивање, смијех,
мрштење, плач, слање пољупца руком, кобајаги покрети: чешљање, прање руку, облачење, возимо ауто, јашемо коња, опонашање жи-
вотиња итд.).
- Покретне игре и игре с пјевањем (Ринге, ринге раја, Склупчао се мали јеж, Иде маца око тебе, Скаче врабац у колу).
- Игролике активности помоћи и подучавања вршњака (Покажи му како закопчаваш обућу, покажи му коју лопту треба да донесе, по-
мози другу да закопча јакну и сл.).
- Проналажење пара по одређеном критеријуму (знак, боја јакне, исте обуће, по боји, величини, облику и сл.).
- Учествовање у свечаностима у предшколској установи (заједничке приредбе, прослава рођендана, вјерски празници, манифестације
итд.).
- Мој најбољи друг/другарица, колико се познајемо (цртање, описивање, најдраже заједничке игре и сл.).
- Моја породица (цртање породице, гледање фотографија, именовање и описивање чланова породице, улоге и послови чланова поро-
дице).
- Учење имена другара из групе, препознавање друга по додиру, гласу, силуети и сл.
- То смо ми – правимо портрет наше васпитне групе.
- Игре маште и игре улога (кувар, пекар, љекар, апотекар, мајстор, ситуације из свакодневног живота и сл.).
- Погоди по опису (једно дијете описује друга по изгледу и његовим позитивним особинама, а остали погађају о коме је ријеч).
- Игре које доприносе формирању правила заједничког живљења у васпитној групи и развијању групне припадности (различите тим-
ске игре, такмичарске игре, штафета, полигони).
- Игре повјерења (парови дјеце ухваћени за руке ћутке се крећу кроз собу тако што једно дијете хода затворених очију, а друго га води,
пазећи да се не удари или судари, њихање – једно дијете стоји између двоје дјеце која га благо њишу одгуркивањем).
- Друштвене игре (Не љути се, човјече, Једи здраво! Браво, браво!, Игром кроз Српску, игре меморије и сл.).
- Игре Аберечке абертучке (или абертуте), И около се лата, Пронађи свог пара, пантомима, Шта радим ја, ради и ти итд.
- Учествовање у свечаностима у предшколској установи и у локалној заједници (прослава рођендана, манифестације, такмичења, ху-
манитарне акције, прославе вјерских празника итд.).
- Упознавање начина живота у разним крајевима наше земље и његовање народних обичаја, вјеровања, традиционалних игара (пра-
вљење вјенчића за Врбицу, шарање и бојење јаја за Васкрс, Материце, Очеви, Дјетињци, Божић, Свети Сава итд.).
- Моја породица (цртање, израда породичног стабла, уз помоћ цртежа, фотографија; разговор о ужој и широј породици, улоге поједи-
них чланова породице, родбински односи, празници у мојој породици и сл.).
- Мој град/село (цртање, обилазак знаменитости, посјета згради града/општине, значајни културно-историјски споменици и сл.).
- Упознавање са химном, грбом, заставом и празницима Републике Српске, уз изграђивање осјећања припадности и поштовања према
ономе што представљају.
3. ПОШТОВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ
• Дијете препознаје, прихвата и поштује сличности и разлике међу људима.
• Дијете је толерантно, поштује туђе идеје, осјећања, увјерења и поступке.
• Дијете препознаје неједнакост и неправду, препознаје негативне емоције кад осјети неправду и тежи ка праведности.
• Дијете интуитивно препознаје предрасуде, стереотипе и дискриминацију и, у складу са својим могућностима, само и са другима,
дјелује против њих.
• Заинтересовано посматра људе око себе, уочава физичке карак- • Препознаје, цијени и поштује различитост (пол, узраст, изглед
теристике других (нпр. додирује кожу или косу другог дјетета). тијела, боја косе и очију, способности, породична структура, раса,
• Примјећује и позитивно реагује на сличности и разлике међу језик, култура, национална и вјерска припадност, сметње у развоју
дјецом и одраслима. и сл.).
• Зна да смо сви људи, без обзира на разлике. • Идентификује и именује сличности и разлике међу људима, пра-
ви поређења себе са другима, на основу сличности и разлика (фи-
• Свјесно је да постоје дјечаци и дјевојчице (нека дјеца су истог зички изглед, омиљена игра, омиљена храна, најдража бајка и сл.).
пола као оно, а нека различитог).
• Показује знатижељу за полне разлике између дјечака и дјевојчи-
ца.
• Показује приврженост и њежност према другој дјеци. • Испољава приврженост и прихватање других и другачијих, одно-
• Игра се са дјецом другачијом од себе. си се према њима са поштовањем.
• Уз подстицај одраслих, способно је да усклади своје жеље и по- • Показује разумијевање за друге људе, њихове дјелатности
требе са потребама и жељама друге дјеце. и активности, поштује њихова осјећања и уважава њихова
мишљења.
• Игра се симболичких игара, уз преузимање једноставних улога.
• Показује способност да своје жеље, потребе и циљеве усклади
са жељама, потребама и циљевима друге дјеце и групе у цјелини,
способно је да направи компромис.
• Препознаје неправду, има развијено елементарно осјећање за со-
цијалну правду и праведно понашање, реагује на омаловажавање
других (важно му је оно што је дефинисано као фер).
• Игра се са свом дјецом у васпитној групи, укључује у игру и
дјецу која нису баш успјешна у тој игри.
• Игра се симболичких игара, претварајући се да је неко други.
• Поштује своју и приватност друге дјеце и одраслих.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ПОШТОВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ
- Дијете препознаје и именује разлике између себе и друге дјеце.
- Игре у пару, пред огледалом (дјеца се истовремено гледају у огледало и описују једни друге, именујући сличности и разлике, уз по-
моћ васпитача).
- Игре маште и игре улога (пекар, кувар, љекар, мајстор, у предшколској установи, код куће, код баке итд.).
- Разгледање фотографија из часописа и разговор са дјецом (људи различитих раса, узраста, пола, боје косе, из породица различите
структуре и сл.).
- Модна ревија (прерушавање у различите традиционалне костиме, униформе карактеристичне за одређена занимања и сл.).
- Игре које укључују да дијете комуницира и игра се са већим бројем различитих другара.
- Ти и ја, То сам ја, То смо ми (дјеца цртају себе и упоређују сличности и разлике, разгледају фотографије, слике из часописа).
- Књига о нама (У књизи могу да се нађу фотографије, анегдоте, цртежи који описују дјецу која су у групи: пол, поријекло, особине,
интересовања, таленти, жеље и сл. Поред групних страна у чијем уређивању учествују сви, у књизи свако дијете има своју страну, на
којој може да нацрта, залијепи и украси је како жели. И родитељи могу учествовати у овој активности. Књиге је могуће правити на
различите теме: Свако од нас је посебан, Наше жеље, Наша права, Поруке родитељима и сл.).
- Приче и сликовнице о различитим културолошким и етничким групама.
- Посјете музејима и културно-историјским споменицима.
- Такмичарске и тимске игре, полигони (са нагласком на поштовање правила и фер-плеј).
- Игре маште и игре улога (у ресторану, код љекара, код фризера, у предшколској установи, ватрогасци, мајстори, у кухињи и сл.).
- Упознавање са различитим културама или друштвеним групама (храна, музика, игре, језик, плесови, занимљивости о начину живота,
химне, заставе, обичаји). На зид окачити мапу Европе, свијета, мјеста у којем живимо.
- Израда различитих лутака од папира (различитих раса, боје косе, очију, гардеробе итд.).
- Игре меморије и картице са различитим сликама које су у вези са одређеном културом или друштвеним групама (нпр. кинески шта-
пићи, индијски сари, римски Колосеум итд.).
- Обиљежавање важних датума (Дјечја недјеља, Дан планете Земље, Међународни дан дјетета, Свјетски дан Рома и сл.).
- Сликовнице и анимирани филмови који се баве другим друштвеним групама, како би се упознали са карактеристикама тих група,
боље их упознали и развили емпатију (особама са инвалидитетом, старим особама, младима).
- Басне, бајке, приче (разговарати са дјецом о добру и злу, неправди и наглашавати позитивне и пожељне особине јунака).
- Породични зид и мапе пријатељства (на зиду наћи мјесто гдје ће бити изложена мапа града или села у којем живимо, фотографије
мјеста одакле су родитељи, градови и села у којима нам живи родбина и пријатељи и сл.).
- Нађи свог пара (тражити од дјеце да се групишу на основу неких критеријума: дјечаци, дјевојчице, по висини, по гардероби, фризу-
ри, да ли носе наочаре, да ли имају браћу и сестре, да ли имају кућног љубимца итд.).
- Мали туристи (у договору са родитељима, свако дијете донесе неки сувенир или фотографије са путовања и другарима представи то
мјесто: храна, обичаји, људи итд.).
- Правимо пасоше за пут око свијета (лијепимо сличице застава, хране, музичких инструмената, карактеристичних за земље које
посјећујемо).
- Друштвене игре (пузле, Не љути се, човјече, игре меморије, Једи здраво! Браво, браво! НТЦ пузле – Европа, Игром кроз Српску и
сл.).
- Игра Волим своје другаре (Сви сједе у кругу. Васпитачица почиње игру и каже: “Волим све своје другаре који имају смеђу косу!”
Сва дјеца која имају смеђу косу улазе у круг. Тако уочавају да су по боји косе слични са другом дјецом. Свако дијете може да каже свој
критеријум – другари који брзо трче, воле музику, воле да слажу коцке и сл.).
- Учествовање у хуманитарним акцијама (нпр. хуманитарна продајна изложба дјечјих цртежа током Дјечје недјеље и сл.).
- Активности у којима се дјеца уче да помогну и брину о другима, слабијима, другачијима.
- Посјете дјеци у другим срединама, успостављање односа са дјецом из других предшколских установа, градова, земаља (путем проје-
ката који се реализују у предшколској установи, изложби радова, Колоније дјечјег пријатељства, Мале олимпијаде, заједничких излета
и екскурзија и сл.).
3. ВОЉНО УПРАВЉАЊЕ ВЛАСТИТИМ ЕМОЦИЈАМА И ПОНАШАЊЕМ
• Дијете посједује ниво емоционалне свијести и стабилности, у складу са својим узрастом, осјећањем сигурности, повјерења и прих-
ваћености у групи.
• Дијете аутентично изражава своје емоције, оптимистично је, доброг расположења, полетно и ведро.
• Дијете има развијену осјетљивост на осјећања других и емпатију.
• Дијете на одговарајући начин изражава своје негативне емоције и испољава контролу над импулсивним понашањем.
• Дијете има свијест о границама понашања и очекивањима у вези са понашањем у различитим окружењима.
• Дијете разумије природне и логичне посљедице одређених понашања.
• Реагује на емоционални израз одраслог. • Испољава своја осјећања вербално и невербално.
• Изражава сопствене емоције имитирајући одрасле. • Препознаје и разликује позитивне и негативне емоције.
• Препознаје и показује низ емоција, невербално и путем покрета • Препознаје емоцију на основу боје и тона, гласа и геста.
(радост, тугу, страх, задовољство, забринутост). • Именује емоције и емотивна стања дјеце и одраслих, као и живо-
• Испољава и повезује емоције радњом, ријечима и изразима лица. тиње на слици.
• Показује емоционалну везаност за неколико блиских особа. • Описује шта га чини сретним, тужним, уплашеним и сл.
• Испољава страхове радњом (покретом), ријечима и изразима • Именује узроке сопствених емоција и предвиђа ситуације у који-
лица, тражи утјеху и подршку одраслих. ма се оне јављају.
• Емотивно реагује и одговара на осјећања, потребе и жеље дру- • Показује способност да контролише испољавање својих негатив-
гих, умије да саосјећа са другима (нпр. смијех, плач). них емоција и ослобађа их се на конструктиван и социјално при-
• Интуитивно се понаша у складу са универзалним моралним хватљив начин, без повређивања себе, других и имовине.
вриједностима (искреност, праведност, солидарност итд.). • Показује спремност да улази у емоционалне односе са другима.
• Покушава само да ријеши конфликтне ситуације, али често тра- • Одрасломе у кога има повјерења говори о свом унутрашњем
жи помоћ одраслих у томе. свијету, стрепњама и страховима.
• Препознаје да одређеним понашањем и активностима може • Препознаје осјећања других, вербално изражава и описује емо-
повриједити себе и друге (нпр. да прекине активност коју не би ционална стања других у конкретним ситуацијама.
требало да ради). • Показује отпорност према стресовима, напетостима, фрустра-
• Када је узнемирено, тражи помоћ васпитача и покушава да се за- цијама и ирационалним страховима, у складу са својим узрастом.
интересује и забави неком другом игром (игровном активношћу). • Отворено изражава своја осјећања у односима са другима, сао-
• Препознаје и разликује добро и зло, интуитивно чинећи добро. сјећа и изражава бригу за друге, тјеши друго дијете кад је тужно.
• Умије да разликује стварне од представљених емоција (нпр. у
умјетничким дјелима).
• Након гледања представе, филма или читања приче може гово-
рити о осјећањима јунака или о својим осјећањима у вези са виђе-
ним или прочитаним.
• Препознаје хумор, смије се шалама, смишља шале и говори их
другима (показује смисао за хумор).
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ВОЉНО УПРАВЉАЊЕ ВЛАСТИТИМ ЕМОЦИЈАМА И ПОНАШАЊЕМ
- Стимулисање дјеце на испољавање позитивних емоција (игре скривања, покретне игре, игре с пјевањем итд.).
- Разговарање са дјецом и помоћ да разумију ријечи којима се изражавају емоције.
- Игре препознавања емоција (користити ситуације из предшколске установе: када неко дијете плаче, смије се, љути итд. Васпитач
може да игра улогу љутог, тужног, веселог дјетета и да то искористи за разговор са дјецом. Лутке, картице, фотографије, слике су од
велике помоћи у оваквим играма.).
- Приче, бајке, разговор са дјецом о осјећањима јунака у причама, као и о њиховим поступцима (Ко је добар, а ко не?).
- Игре маште и игре улога (нпр. играјући се љекара дјеца се ослобађају страха од посјете љекару, бијелог мантила, инјекције).
- Одлагање потреба и жеља (користити сваку, природно насталу ситуацију у којој је дијете принуђено да одлаже задовољење потреба
(објаснити о чему се ради, зашто – тако се вјежба самоконтрола)).
- Загрљај у круг (загрљај почне од васпитача и ланчано се преноси док сви у кругу не буду загрљени).
- Пантомима – препознавање емоција.
- Различите стваралачке активности, које доприносе превладавању негативних емоција (игре плејдо тијестом, гужвање папира, плес,
слушање музике, дување балона и сл.).
- Изражавање љубави изразима лица, покретом, гестовима и сл.
- Разговор о једноставним правилима понашања која владају у групи, зашто су важна, шта ће се десити уколико их не будемо поштовали.
- Друштвене игре са једноставним правилима (Не љути се, човјече).
- Такмичарске игре (чекање свог реда, фер-плеј игра, прихватање пораза, адекватно реаговање на побједу и сл.).
- Смијање у круг (Сви сједе у кругу, васпитач се гласно насмије и додирне дијете поред себе и настави да се смије. Дијете почне да се
смије и додирне друга… На крају се сви гласно смију.).
- Разговор са дјецом: Шта ко воли? Шта те радује? Како да обрадујемо друге? Како да утјешимо друга који је тужан? Како се друг осјећа?
- Разговор са дјецом о њиховим проживљеним лијепим и непријатним искуствима (Како си се осјећао када… Шта треба учинити када
си тужан, уплашен…).
- Разговори у групи о разлозима због којих се мијења расположење, како се то изражава и препознаје.
- Препознавање осјећања људи приказаних у причама, бајкама, на фотографијама, у различитим ситуацијама… Тражимо скривена
осјећања (Васпитач по соби сакрије картице са различитим осјећањима. Дјеца их траже и, како које дијете пронађе картицу, препознаје
и именује осјећање које је на њој приказано. Затим говори о ситуацији у којој се и само тако осјећало и како се изборило са тим.).
- Вођена фантазија (Дјеца се опусте и затворе очи, замисле да се налазе на неком пријатном мјесту, чују звуке који им пријају. Након
тога вербализују своја осјећања, нешто од тога нацртају и сл.).
- Подстицати дјецу да разговарају о својим емоцијама, да их именују и слободно изражавају (Како можемо изразити љубав према не-
коме?).
- Допуњавање реченице (Када сам срећан дође ми да… Када сам тужан… Када сам љут…).
- Огледало осјећања (Једно дијете изразом лица и мимиком показује одређена осјећања, а друго дијете га имитира.).
- Активности које доприносе превазилажењу негативних осјећања (гужвање папира, игре плејдо тијестом, плес, слушање музике, цр-
тање и сликање, спортске активности и сл.).
- Различите игре и активности у којима ће дјеца повезивати различите емоције са звуцима, бојама, покретом.
- Разговор о томе како њихове ријечи и дјела могу имати позитивне и негативне посљедице по њих саме и на остале око њих (природ-
не и логичне посљедице одређених понашања).
- Вјежбање техника самосмиривања (изброј до десет, направи тајм-аут, диши дубоко, сјети се нечег лијепог, стани и размисли).
- Игре и активности које доприносе смиривању и смањењу фрустрације у ситуацијама када дјететове жеље нису испуњене (нпр. када
нису добили индивидуалну улогу у игри, изгубили су у некој друштвеној или такмичарској игри и сл.).
- Разговарати са дјецом о томе како се осјећају током заједничких активности (игра, одлазак на излет, гледање филма, слушање приче,
плесање, пјевање и сл.).
- Користити ЈА поруке у опхођењу са дјецом.
- Паукова мрежа брига (Васпитач са дјецом разговара о бригама и напомиње им да постоје мале и велике бриге. Наведе примјер једне
своје бриге и одсијече парче вуне – већа брига, дужи конац. Свако дијете именује неку своју бригу и одсијече парче вуне. Васпитач
везује “бриге” једну за другу. На крају, дјеца предлажу како да се ослободимо наших брига. За сваки конструктиван приједлог васпи-
тач одсијече један конац из наше “паукове мреже брига”).
- Балони пуни љутње (Свако дијете добије балон и има задатак да се сјети нечега што га је наљутило и дуне у балон. Ако се сјети још
нечега, опет дуне у балон. Када надувају све балоне, разговарају о томе чији је балон био највећи – он је највише био љут. Дијете при-
ча о својој љутњи и полако издувава балон.).
- Господин и госпођица Нећу (Васпитач подијели дјецу у парове и даје им задатак да издају налоге једно другом: нпр. устани, сједни,
зажмури на једно око, подигни једну руку и сл. Дијете које је добило налог има задатак да уради супротно. Послије неког времена
замијене улоге. На крају разговарамо о томе шта им је било тешко, а шта лако, како су се осјећали у улогама.).
- Бајке, басне, приче – разговарати са дјецом о добру и злу, праведном и неправедном понашању. Шта они мисле о понашању поједи-
них јунака, како би се они понашали у сличним ситуацијама.
- Календар осјећања (На видном мјесту у соби поставити плакат на којем су имена и обиљежја за свако дијете и за васпитаче. Дјеци су
на располагању различити емотикони: смајлићи, тужићи, љутићи, веселићи… Поред свог имена дјеца и васпитачи свакога дана могу
ставити један или два емотикона, у складу са својим осјећањима. На крају дана разговарамо о својим осјећањима.).
- Учешће у хуманитарним акцијама, помагање другу у невољи, солидарисање са слабијима од себе и сл.
5. ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА СЕБИ И ДРУГИМА
• Дијете је способно да уради праву ствар у право вријеме, стичући самопоуздање и повјерење у себе, али и повјерење одраслих.
• Дијете посједује вјештину одговорног доношења одлука и способно је да промишља о својим одлукама, свјесно посљедица својих
дјела.
• Дијете познаје дјечја права и поступа у складу са њима.

• Дијете прихвата додијељену обавезу и преузима одговорност.
• Дијете поштује права других, преговара и учествује у доношењу одлука у групи.
• Дијете користи различите стратегије за рјешавање проблема.
• Учествује у доношењу једноставних одлука, уз подршку одра- • Доноси једноставне одлуке, уз минималну подршку одраслих
слих. (избор хране, одјеће, играчака, књига, игре и сл.).
• Показује самосталност и брине се о себи, уз минималну подр- • Прави избор, управља промјенама и одговорно се носи са неоче-
шку одраслих (храна, облачење, обављање здравствено-хигијен- киваним ситуацијама и фрустрацијама, уз подршку одраслих.
ских навика). • Доноси одлуке на основу тога шта се у његовом окружењу (по-
• Извршава једноставне задатке који су му повјерени. родици, предшколској установи, вршњачкој групи) сматра добрим,
• Користи различите стратегије и доноси одлуке, како би ријешило вриједним, прихватљивим и позитивним.
одређене проблеме, тражи помоћ одраслих. • Преузима одговорност која му је повјерена, извршава дате задат-
• Интуитивно препознаје када је начинило грешку, труди се да ке, без обзира на препреке.
поправи посљедице свог понашања (нпр. грли друга којег је уда- • Користи различите стратегије преговарања и рјешавања конфли-
рило и сл.). кта (прво разговор, а онда тражи помоћ одраслог).
• Узима у обзир идеје, напоре, жеље и потребе друге дјеце.
• Познаје елементарна дјечја права, препознаје када су угрожена и
поштује права друге дјеце и одраслих.
• Познаје своје обавезе и одговорности и придржава их се.
• Реагује у ситуацијама када је угрожен његов тјелесни интегритет
(од стране одраслог или старијег дјетета), обраћа се за помоћ и
тражи заштиту од одраслог у којег има повјерења (родитељ/стара-
тељ, васпитач).
• Препознаје и признаје своје грешке, вољно је да упути извињење
када је то потребно и труди се да поправи посљедице погрешне
одлуке.
• Показује спремност да брине о другима (члановима породице, • Користи различите стратегије за рјешавање проблема.
другарима, васпитачима). • Показује одговорно понашање у различитим кризним ситуација-
• Показује спремност да брине о својој имовини, као и заједничкој ма (нпр. тражи помоћ, пружа помоћ себи и другима).
имовини у предшколској установи (намјештај, играчке). • Преузима иницијативу и истрајава у намјерама када процијени
• Показује способност да брине о кућним љубимцима и биљкама, да ризици не могу да угрозе његову или безбједност других.
уз подршку и подсјећање одраслог. • Брине о другима и заузима се за њих (чланови породице, друга-
• Показује одговорност према окружењу у којем живи (поспрема ри, васпитачи).
ствари, смеће одлаже у корпу и сл.), уз подсјећање одраслих. • Показује способност да брине о кућним љубимцима и биљкама,
• Уз подстицај одраслих, штеди ресурсе (вода, струја и сл.). уз минимално подсјећање одраслих.
• Чека одраслог приликом изласка напоље или преласка улице. • Пажљиво чува своју имовину, као и заједничку имовину у пред-
школској установи.
• Враћа позајмљено.
• Понаша се одговорно када му се повјери мања количина новца у
свакодневним ситуацијама.
• Показује одговорност према простору у којем борави (поспрема
и чисти за собом, смеће баца у корпу, одлаже свој прљави веш и
сл.), уз минимално подсјећање одраслих.
• Познаје важност ресурса за живот човјека и зна да их штеди.
• Понаша се одговорно према животној средини.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА СЕБИ И ДРУГИМА
- Поиграј се мојом играчком (васпитачи одреде дан када сва дјеца треба да донесу по једну играчку, да је покажу и опишу другарима, а
затим дају да се свако дијете игра са њом).
- Укључивати дјецу у све послове који се тичу живота у васпитној групи (поспремање играчака, брисање прашине, подјела материјала
за рад, постављање и распремање стола и сл.).
- Посадити украсно и љековито биље и учити дјецу да брину о њему.
- Подстицати дјецу да заврше започето (игру, цртеж и сл.).
- Упознати дјецу са елементарним дјечјим правима (право на храну, на игру, чисту воду и ваздух и сл.).
- Приче, пјесме, бајке, цртани филмови чији јунаци исказују солидарност, хуманост, одговорност, брину о другима или су нешто по-
грешно урадили, па су сносили одређене посљедице.
- Кооперативне игре које захтијевају једноставне преговоре и заједничко доношење одлука (нпр. Како подијелити улоге у игри?).
- Активности које су усмјерене на разумијевање узрочно-посљедичних веза (нпр. направите парне слике по принципу Ако... онда, које
ће дјеца спаривати. Бирајте једноставне ситуације, нпр. ако дјеца возе бицикл/ролере без штитника, разбили су кољена или срушили
кулу од коцкица коју је друг направио).
- Разговор са дјецом о њиховим изборима, преузимању одговорности и посљедицама донесених одлука, у различитим животним си-
туацијама (у игри, у парку, на излету, када се појаве несугласице, у потенцијално опасним ситуацијама и сл.).
- Активности у којима се дјеца освјешћују о постојању дјечјих права и одговорности (картице са илустрованим дјечјим правима прила-
гођених узрасту, разговор о правима дјетета, зашто је важно поштовати права других, како препознати када су нечија права угрожена).
- Игре и активности које од дјеце захтијевају извршавање одређених задатака (залити биљке, поспремити играчке, помоћи другарима
којима је помоћ потребна, помоћи васпитачу у припреми центара за учење и сл.).
- Драматизација ситуација из свакодневног живота, са циљем учења да је преговарање конструктиван начин рјешавања сукоба (нпр.
Питати дјецу са ким се највише свађају, око чега и зашто? Изабрати један типичан сукоб и замолити дјецу да га одглуме или да то
учине уз помоћ лутака. Након тога са дјецом разговарати како можемо доћи до рјешења, те објаснити да обоје помало губе и помало
добију.).
- Игре маште и игре улога.
- Различите кооперативне игре, које захтијевају договарање и заједничко доношење одлука.
- Игре и активности у којима ће дјеца учити да њихово понашање може повриједити другу особу и да је важно упутити извињење
(нпр.: Дјеца уз помоћ лутака одглуме ситуацију у којој једном дјетету другари нису дозволили да се укључи у игру. Разговарати са
дјецом и заједно доћи до закључака зашто је важно извинити се.).
- Игре и активности са млађом и старијом дјецом у предшколској установи, са дјецом са сметњама у развоју (брига о млађима од себе,
брига о дјеци којој је потребна додатна подршка и сл.).
- Ја и мој кућни љубимац (у договору са родитељима, дијете може у предшколску установу донијети свог кућног љубимца и испричати
другарима како се брине о њему).
- Друштвене игре.
- Спортске и такмичарске игре, полигони.
- Игре и активности које доприносе да дјеца увиде посљедице својих и туђих поступака.
- Игре меморије – Учимо се одговорности (картице на којима су цртежима приказане различите одговорности дјеце, нпр.: Ја могу да
обришем прашину, Ја могу сам да се окупам, Ја могу да распремим играчке, Могу да нахраним пса и сл.).
- Разговарати са дјецом о потенцијално опасним ситуацијама и њиховом реаговању на њих (заштитити себе и друге, обавезно тражити
помоћ одраслих).
- Активности у којима дјеца уче да је важно промишљати о својим одлукама и посљедицама свог понашања (нпр. прича Маца папу-
чарка, басна Лисица и гавран, Непослушни миш и сл.).
- Активности у којима дјеца уче да слободно траже помоћ у ситуацијама када се осјећају несигурно у присуству одређених особа
(одрасли или старија дјеца): Игре повјерења, Имам тајну, Кажи своју тајну и сл.
- Народне пословице: Испеци па реци, Двапут мјери – једном сијеци и сл.
- Мали чаробњаци (Дјеца замисле да су чаробњаци који могу да учине шта год им падне на памет. Добијају задатке у којима рјешавају
различита неслагања – између пса и мачке, Црвенкапе и вука, слона и миша, брата и сестре итд. Проблем неслагања дјеца могу рјеша-
вати цртањем, глумом, могу да смисле неки знак или ријеч којим чаролија настаје. Ова игра треба да помогне дјетету да увиди да је
стављање у положај другог, то јест сагледавање проблема из угла другог, почетни услов за рјешавање сукоба.).
- Укључивати дјецу у различите акције које се баве заштитом животне средине (на нивоу васпитне групе, предшколске установе, зајед-
нице).
6. ОДНОС ПРЕМА РАДУ (ПРАКТИЧНЕ АКТИВНОСТИ И РУТИНЕ)
• Дијете је самостално у бризи о себи, усвојило је низ навика и радњи које су постале дио свакодневне рутине.
• Дијете је самостално у обављању различитих практичних и радних активности.
• Дијете је свјесно важности и вриједности људског рада, поштује вриједне људе, има пажљив однос према производима њиховог рада,
учествује у животу и раду одраслих, у складу са својим могућностима.
• Дијете разумије значај одговорног понашања у саобраћају.
• Самостално пере руке, умива се, пере зубе и чешља се, уз под- • Самостално обавља свакодневне рутинске активности (устајање,
стицај одраслих. прање руку, умивање, прање зуба, чешљање, храњење, облачење,
• Самостално обавља физиолошке потребе, уз подстицај одраслих. свлачење и сл.).
• Самостално једе (користи кашику и почиње да користи • Самостално је у обављању физиолошких потреба (зна само да се
виљушку). обрише у тоалету).
• Уз повремену помоћ одраслих самостално облачи и обува поје- • Самостално се храни (користи прибор за јело).
дине дијелове одјеће и обуће. • Само бира одјећу коју ће обући, самостално се облачи (закопчава
дугмад и рајсфершлус, везује пертле или бар покушава).
• Дијете правилно користи и чува играчке и распрема их, уз под- • Учествује у распремању и чишћењу собе, слаже своју одјећу,
сјећање одраслих. поспрема играчке, самостално намјешта кревет и сл.
• Помаже одраслима у обављању једноставних послова (нпр. по- • Помаже одраслима у обављању једноставних послова (поставља
ставља и распрема сто). и распрема сто, зна само да припреми ужину, поспрема и чисти
• Покушава да поспреми или обрише неред који је направило. просуто и сл.).
• Покушава да помогне другом дјетету у обављању рутинских • Показује спремност да помогне другом дјетету у обављању ру-
активности. тинских активности (облачење, копчање, везивање пертли и сл.).
• Познаје и користи поједине уређаје и опрему, уз надзор одраслих • Посједује практична искуства у употреби различитих оруђа,
(фен за косу, миксер и сл.). справа и апарата у свакодневном животу, уз познавање потен-
• Познаје поједина занимања људи (љекар, васпитач, полицајац, цијалних опасности приликом њиховог коришћења и њихово
кувар и сл.). избјегавање.
• Показује способност да, заједно са одраслима, прави једноставне • Познаје поједина занимања људи (љекар, полицајац, ватрогасац,
играчке (нпр. звечке од кутијица и зрневља). кувар, васпитач, учитељ, мајстор и сл.).
• Показује интересовање за учешће у заједничким акцијама, бит- • На основу типичног примјера доводи у везу рад једних са радом
ним за живот предшколске установе, породице и шире заједнице. других људи и допринос свакога од њих животу заједнице.
• Прави једноставне играчке и употребне предмете од различитих
материјала.
• Учествује у различитим радним и хуманитарним акцијама, бит-
ним за живот предшколске установе, породице и шире заједнице.
• Разликује звукове у саобраћају и боје на семафору. • Познаје локације на којима је играње безбједно и дозвољено.
• Препознаје основне врсте саобраћајних возила и зна како се • Именује учеснике у саобраћају (пјешаци, бициклисти, возила
крећу. итд.).
• Познаје и поштује основна правила кретања пјешака у саобраћа- • Препознаје, именује и разликује врсте возила у друмском, вазду-
ју (пјешачки прелаз и семафор). шном и воденом саобраћају.
• Познаје и поштује основна правила понашања дјеце у возилима • Разликује тротоар којим се крећу пјешаци од коловоза и шина
градског саобраћаја и путничким аутомобилима (сједи у столици, којим се крећу превозна средства.
везује појас). • Познаје и поштује основна саобраћајна правила која важе за
• Препознаје саобраћајног полицајца и упознаје се са његовом кретање пјешака у саобраћају (пјешачки прелаз, семафор, паркинг,
улогом у регулисању саобраћаја. “пази, ауто” и сл.).
• Познаје и поштује правила понашања путника (посебно дјеце) у
возилима градског саобраћаја и путничким аутомобилима (у игри
и у свакодневним ситуацијама).
• Процјењује удаљеност и брзину кретања возила, на основу
слушне и визуелне перцепције.
• Познаје улогу саобраћајног полицајца у регулисању саобраћаја и
разговара о томе са другом дјецом и одраслима.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ОДНОС ПРЕМА РАДУ (ПРАКТИЧНЕ АКТИВНОСТИ И РУТИНЕ)
- Игре и активности које подстичу осамостаљивање дјеце и усвајање рутинских радњи које се тичу бриге о себи (облачење и свлачење,
обување, стављање одјеће на мјесто и сл.).
- Игре и активности које подстичу осамостаљивање дјеце у погледу практичних и радних активности (правилно коришћење, чување и
поспремање играчака, постављање и поспремање стола, распремање собе, дворишта и сл.).
- Активности на изграђивању навика правилног коришћења играчака и материјала за рад (нпр. затворити фломастере, наоштрити олов-
ке, разврстати играчке и вратити их на мјесто на којем стоје и сл.).
- Приче, бајке, басне, цртани филмови (нпр: Маца папучарка).
- Интерактивне платнене књиге (лијепљење чичка, откопчавање и закопчавање дугмади, провлачење пертлица и сл.).
- Активности у којима дјеца могу да се упознају, истражују и рукују једноставним апаратима у домаћинству (фен за косу, телевизор,
даљински управљач, телефон, компјутер, сат, миксер и сл.).
- Активности у којима дјеца могу научити како да користе једноставне алате (метла и лопатица, чекић, мала мотика, грабље и сл.).
- Препознај саобраћајно средство (по изгледу, звуку, врсти кретања, намјени и сл.).
- Пјесме, приче, сликовнице на тему саобраћаја (Ивин воз, Семафор и сл.).
- Игре и активности упознавања са врстама саобраћаја и превозним средствима.
- Активности у којима се дјеца упознају са елементарним саобраћајним правилима, нарочито онима која се тичу кретања пјешака (се-
мафор, пјешачки прелаз, ходање тротоаром, избјегавање коловоза и сл.).
- Активности у којима дјеца уче да помажу одраслима у припремању оброка, постављању и распремању стола, слагању гардеробе и
сушењу веша, распремању и чишћењу собе и сл.
- Активности које подстичу дјецу да чувају, правилно користе и поспремају играчке, материјал за рад, да брину о чистоћи радне собе у
предшколској установи и сл.
- Игре маште и игре улога, уз коришћење реквизита, костима (љекар, полицајац, кувар, пекар, мајстор, обућар, фризер, кројач и сл.).
- Упознавање различитих професија путем посјета (стоматолошка ординација, апотека, пијаца, пекара, фабрика, сеоско домаћинство,
занатска радња и сл.).
- Прављење играчака, украсних и употребних предмета од различитих материјала (музички инструменти, капе и лепезе од папира,
огрлице, лутке на штапу, кућице за птице, честитке, позивнице, поклони и сл.).
- Сакупљачке активности на поједине теме (фотографије, сличице, поштанске марке, разгледнице, салвете и сл.).
- Брига о биљкама (у соби, баштица у дворишту).
- Учествовање у различитим еколошким и хуманитарним акцијама.
- Пантомима (погађање различитих радњи и покрета из свакодневног живота: прање руку, умивање, чешљање итд.).
- Интерактивне платнене књиге (откопчавање и закопчавање дугмади, везивање пертли, закопчавање рајсфершлуса и сл.).
- Игре и активности у којима се развија поштовање саобраћајних правила, уз наглашавање опреза као стила понашања дјетета.
- Упознавање карактеристика саобраћаја у свом граду (од куће до предшколске установе, на мјестима гдје дијете често борави).
- Саобраћајна сигнализација и важни саобраћајни знаци (семафор, знак стоп, паркинг, школа итд.).
- Игре и активности које доприносе упознавању врста саобраћаја, различитих превозних средстава (игре аутићима, правимо гаражу и
сл.)
- Посјета полицијској станици, посјета саобраћајног полицајца предшколској установи.
- Радионице о важности поштовања саобраћајних прописа (кретање пјешака, понашање дјеце у превозним средствима итд.).
- Увјежбавање слушне и визуелне пажње у саобраћају.
- Пјесме, приче, цртани филмови, сликовнице на тему саобраћаја.
- Друштвене игре у вези са саобраћајем (домине, лото, игре меморије и сл.).
- Игре маште и игре улога на тему различитих ситуација у саобраћају и потенцијалне опасности (саобраћајни полицајац, возачи, пје-
шаци итд.).
- Шетње по граду, вожња бицикла, ролера, тротинета и сл.
IV - ОТКРИВАЊЕ И РАЗУМИЈЕВАЊЕ СВИЈЕТА
Дијете је отворено, задовољно и слободно да пита, да се чуди, истражује, да буде укључено и активно. Посматрајући и истражујући
свијет око себе долази до различитих запажања, идеја и питања. Својим питањима, која су израз природне радозналости, представља
свој угао гледања на појаве, процесе, појмове и информације. Постављање питања најбољи је показатељ присуства критичког мишљења
и спремности за цјеложивотно учење. Дијете користи различите врсте изражaвања и истражује свим својим чулима, упознаје и користи
научне вјештине како би разумјело и размијенило осјећања, мисли и идеје о свијету које га окружује. Дијете је укључено у разноврсне
сврсисходне активности и осјећа се задовољно, јер је његов допринос препознат. Код дјеце се шири знање о свијету у њему и око њега
(појам о себи, породица, село, град, држава, живи свијет, материјални свијет, свијет људи).
• Да ствара услове у којем свако учење дјетета има неки основни зачетак много прије него што се то може примијетити. Дијете има
акумулирано сазнање и искуства која су још увијек неизрецива, интуитивна, али представљају основ за даље учење.
• Да организује средину која ће одговарати на сазнајне потребе дјеце и природу учења, у складу са индивидуалним особеностима,
стиловима и темпом дјечјег развоја и учења.
• Да кроз усмјерени дијалог прати дјечју игру и поставља изазове у дјечјем откривању и разумијевању свијета.
• Да код сваког дјетета препозна, подржи и развија потенцијале и специфичне способности, организујући адекватне игре и активности
из зоне наредног развоја.
• Да организује игре и активности у којима ће дијете градити знања на основу откривања узрочно-посљедичних веза.
• Да организује игре и активности процјењивања, прикупљања и обраде података, предвиђања, употребе информација и постављања
питања, које представљају зачетак развоја критичког мишљења на предшколском узрасту.
• Да заједничким дјеловањем кроз активности са дјецом стварају окружења у којима дјеца препознају своју сврсисходност и допри-
нос, због чега ће се осјећати задовољно.
1. ЈА И СВИЈЕТ У КОЈЕМ ЖИВИМ
• Дијете радознало, активно и заинтересовано истражује непосредно окружење.
• Дијете истражује и учи o човјеку као живом бићу.
• Дијете истражује и учи o свијету који га окружује.
• Дијете препознаје повезаност природе, природних ресурса и других живих бића са животом човјека.
• Дијете упознаје узрочно-посљедичне односе кроз непосредно искуство са окружењем.
• Дијете користи различите ресурсе, конструктивни материјал да преобликује и ствара нешто ново.
• Дијете повезује учење у предшколској установи са искуством код куће и другим окружењима.
• Дијете је сналажљиво, предузимљиво, истрајно, самостално, спретно, одговорно и спремно за интеракцију са окружењем.

• На захтјев именује дијелове тијела. • Препознаје и именује основне карактеристике изгледа и грађе
• Зна ко га је родио. човјековог тијела.
• Показује себе, маму и тату на слици. • Познаје функције сопственог тијела (око види, уши чују и сл.).
• Именује чланове породице. • Именује и описује фазе човјековог живота (рађање, дјетињство,
младост, зрело доба, старост).
• Препознаје и именује појмове у вези са средином која га окру-
жује (предшколска установа, породица, насеље...). • Уочава полне разлике код људи и учествује у разговору на тему
како се дјеца рађају.
• Укључује се у симболичке игре: Као да, Кобајаги и игре улога
(породица, предшколска установа…) • Именује услове неопходне за живот људи (ваздух, вода, храна,
хигијена, заштита од невремена, хладноће, одјећа, кућа, насеље и
сл.).
• Разумије да човјек оснива породицу, која има своју структуру и
да је дио исте.
• Зна породичне функције и улоге у породици.
• Разумије и процјењује утицај човјека на окружење у којем живи
(према природи, насељу или граду у којем живи).
• Показује своју предшколску установу на фотографији. • Познаје изглед, значај и функцију предшколске установе – ко све
• Повезује окружење са пуно дјеце и играчака са појмом пред- ради у њој.
школска установа. • Познаје и именује активности и рутине у предшколској установи.
• Примјењује и демонстрира процес осамостаљивања кроз вртић- • Примјењује и демонстрира процес осамостаљивања путем вр-
ке рутине (једе, облачи се...) тићких рутина.
• Познаје и примјењује договорена правила у предшколској уста-
нови и васпитној групи.
• Осмишљава и организује различите игре са тематиком породице
и предшколске установе.
• Показује и именује гдје живи (у кући, згради). • Зна функцију и структуру насеља, села и градова у којима живе
• Зна име града, насеља у којем живи. људи.
• Познаје мјесто у којем живи (препознаје и именује институције
у непосредном окружењу и разумије њихове функције и правила:
школа, апотека, самопослуга, библиотека, дом здравља, позори-
ште, музеј и др.).
• Именује неке веће градове, насеља, села.
ПОТЕНЦИЈАЛНE АКТИВНОСТИ: ЈА И СВИЈЕТ У КОЈЕМ ЖИВИМ
- У соби и предшколској установи стварати окружење у којем су дјеци доступни разноврсни дидактички и конструкторски материјали,
играчке, огледала, прибор за писање и цртање, прибор за јело и хигијену, које ће омогућити самоиницијативно упознавање и манипу-
лисање окружењем у којем бораве;
- Заједничке игре и активности учења путем имитације (нпр: пљескање длановима, пућкати устима, пошаљи пољубац – цмок, пона-
вљати гласове које је оно тек изговорило), како би касније опонашало и демонстрирало различите комплексније радње);
- Игролике активности скривача, скривања и проналажење скривеног лика, предмета, слике. У почетку понављањем исте позиције
предмета, а касније промјеном, измјештањем, покривањем у окружењу у којем дијете борави;
- Игролике активности проналазача – у простору у којем бораве препознају, показују или именују и по налогу показују особе или до-
носе одређене предмете и слике;
- Активности именовања, манипулисања, кориштења и интеракције са окружењем у којем дијете борави, у односу на његове потребе;
- Активности са апликацијама, сликовницама, играчкама, видео и музичким материјалима, са сврхом да се препознају или именују
дијелови тијела, људи, разне животиње, биљке, предмети, појаве; да их дјеца препознају и покажу на питање (на примјер: “Гдје је дје-
чак, дјевојчица?”; “Гдје је кућа/зграда?”; “Гдје је зеко?”, или захтјев “Покажи паче”, или препознавање појаве “Шта пада – киша” и сл.)
и да се успјешно ријешени задатак награди, нпр. пјесмом о зеки, а игра настави именовањем радње (“Стави зеку на кревет” и сл.);
- Активности препознавања, показивања и именовања дијелова тијела (на слици, у огледалу, на свом тијелу);
- Активности препознавања, показивања и именовања познате особе на слици (мама, тата, брат, сестра и сл.);
- Анализирање изгледа, грађе, функције органа и карактеристика раста и развоја код човјека: дијелови тијела, функције органа, мје-
рење тежине, висине, температуре, снаге;
- Игре и активности у којима ће дјеца стећи искуство шта је потребно за живот човјека (кућа, храна, одјећа, природа и др.);
- Активности разликовања повољних од неповољних услова за живот и како сам човјек утиче на стварање истих;
- Активности препознавања и разликовања раса људи, упознајемо се са њиховим карактеристикама, обичајима, животом и традицијом;
- Активности упознавања свих фаза живота човјека, од зачећа и дјетињства до старости;
- Активности упознавања са појмом породица, функцијом и улогом породице;
- Игре и активности са одраслима у којима дјеца изграђују прва практична сазнања о свом окружењу и раду људи у њему (у породици,
предшколској установи, насељу, граду) у којем живе;
- Игре посматрања кроз прозор и у дворишту, у којима дјеца стичу сазнања о околини која их окружује;
- Активности упознавања насеља (село, град) у којем живимо, кроз слике, приче, пјесме, шетње и упознавање знаменитости града;
- Имитативне игре – омогућити да посматрањем и учествовањем у активностима одраслих дијете преноси искуства на план игре ра-
зличитим предметима: посудама, креветима за лутке, колицима за лутке, аутомобилима и сл.;
- Активности којима дјецу упознајемо са значајем људског рада, функцијама и вриједностима његових продуката – упознавање са ра-
зличитим занимањима и њиховим значајем за људе (нпр. посјета родитеља – ватрогасца васпитној групи);
- Посјете установама значајним за средину у којој дјеца живе и на основу којих ће се код дјеце градити исправни појмови о њима и
људима који у њима раде;
- Активности представљања онога што се сазнало о људима и њиховом раду кроз разне медије – приче, драматизације, игре улога као
и ликовно изражавање и сл.
- Симболичне игре и игре улога – Проигравање занимања, кроз костимирање и активности са необликованим и природним материја-
лима – настају центри за учење Пекара, Продавница, Пијаца, Амбуланта, Музеј, Позориште и сл.
2. ПОЈАВЕ И ПРОЦЕСИ У СВИЈЕТУ КОЈИ НАС ОКРУЖУЈЕ
• Дијете самоиницијативно и самостално учи.
• Дијете доводи у везу себе, људе, животиње, биљке, процесе и појаве.
• Дијете посматра, уочава, истражује појаве и процесе у природи.
• Дијете на основу непосредног искуства препознаје узрочно-посљедичне односе између појава и процеса у окружењу.
• Дијете стиче искуства и знања о постојању живог и неживог свијета.
• Дијете примјењује и користи информације из различитих извора за објашњавање појава и процеса на различите начине.
• Показује, именује и разликује животиње, биљке и људе, у окру- • Уочава сличности и разлике између човјека и других живих
жењу и на сликама. бића.
• Наводи неке видљиве карактеристике животиња (плива, лети, • Уочава и именује типичне представнике животињског и биљног
трчи, има перје, длаку и сл.). свијета из непосредног окружења и шире.
• Препознаје изглед и карактеристике биљке, повезује их са пој- • Познаје карактеристике типичних представника животињског и
мом биљке (нпр. дрво има лишће). биљног свијета.
• Поставља и одговара на питања: “Шта је ово?, Ко је то?, Како?” • Описује животни циклус биљака и животиња из непосредног
окружења.
• Именује и уочава сличности и разлике између класа животиња и
класа биљака.
• Уочава везу између животиња и човјекове бриге о животињама
(кућни љубимци, домаће животиње, дивље животиње, како се
бринемо о њима, корист које човјек од њих има и сл.).
• Препознаје карактеристике појединих животних заједница (у
пољу, бари, ријеци, мору, шуми, парку, насељу).
• Препознаје карактеристике животних заједница у непосредном
окружењу и шире.
• Посматра и сликовито представља животни циклус биљака и
животиња.
• Препознаје и демонстрира да биљке и животиње требају храну, • Препознаје услове за раст и развој биљака и животиња (тло,
воду, његу. вода, ваздух, свјетлост, температура).
• Препознаје и именује основне карактеристике временских појава • Разликује најпознатије представнике биљака које слободно расту
(киша, сунце, вјетар, снијег...) у природи (љековито биље, коров, дивље цвијеће) од биљака које
• Препознаје и именује промјене у непосредној околини, на ти- је култивисао човјек за своје потребе (воће и поврће, цвијеће).
пичним примјерима (временске прилике, понашање животиња и
биљака, шта раде људи и сл.).
• Поставља и одговара на питања: “Шта је ово?, Ко је то?, Како?” • Уочава, препознаје и именује карактеристике појединих го-
• Поставља питања како и зашто о живој и неживој природи. дишњих доба (временске прилике, понашање животиња и биљака,
шта раде људи, шта раде дјеца, карактеристични сезонски посло-
ви, спортови и сл.).
• Уочава повезаност између различитих појава (временске прили-
ке, облачење људи, понашање животиња и биљака, промјене на
воденим површинама и др.).
• Уочава утицај природних појава на живи свијет (сунца, вјетра,
облака, водотокова, ватре и др.).
• Уочава и разликује природне и неживе материје (вјештачки ство-
рене) и њихова својства (природне материје – вода, снијег, лед,
пијесак, глина, камење итд. и вјештачки створене материје – ме-
тал, стакло, хартија, скај итд.).
• Уочава повезаност између свијета биљака, животиња, материјал-
ног свијета односи различитих екосистема).
• Уочава разлике између живе и неживе природе у непосредној
околини.
• Именује и класификује предмете из непосредне околине (играч- • Именује, групише и класификује предмете по особини, функцији
ке, одјећа и сл.). кориштења (предмети из свакодневне употребе, играчке, алати и
• Употребљава предмете у непосредном окружењу путем покушаја прибори, разни уређаји, машине и сл.).
и погрешака. • Уочава основне принципе на којима се заснива производња.
• Игра се механичким играчкама и предметима из окружења и • Показује интересовање да направи једноставне играчке, попра-
демонстрирање њихове функције. вља играчке.
• Именује и једноставним реченицама описује улоге различитих • Повезује рад једних људи са радом других људи и познаје допри-
људи у непосредној околини (мама, тата, тетка, васпитач, трго- нос свакога од њих у животу заједнице.
вац...). • Именује занимања у непосредном окружењу, познаје и описује
• Препознаје и показује занимања на слици (пекар, полицајац, основне радне процесе које обављају људи у тим занимањима
љекар и сл.). (учитељ, васпитач, информатичар, глумац, спикер, пекар, прода-
вац, возач и др.).
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ AКТИВНОСТИ: ПОЈАВЕ И ПРОЦЕСИ КОЈИ НАС ОКРУЖУЈУ
- Активности са апликацијама, сликовницама, играчкама, видео и музичким материјалима, са сврхом да се препознају или именују
разне животиње, биљке, предмети, појаве; да их дјеца препознају и одговоре на питање (на примјер: “Шта ради дјечак?”; “Шта једе
зеко?”, “Гдје живи медо?”, или препознавање појаве “Шта пада? – киша, снијег; “Шта дува? – вјетар” и сл.;
- Активности упознавања животиња и биљака карактеристичних за крај у коме дјеца живе (мачка, пас, крава, коњ, маслачак, тратинчи-
ца и сл.);
- Активности посматрања животиња које живе у дворишту предшколске установе (инсекти, мачка, птице и сл.) и другим природним
амбијентима које можемо посјетити са дјецом;
- Активности уочавања и демонстрирања специфичности у понашању неких животиња: како се оглашавају, ходају или лете, изгледају,
граде гнијезда, припремају се за зиму. Затим, нпр: крава муче, пас лаје, жаба скаче, медо хода, птица лети и сл.;
- Активности поређења човјека са осталим живим бићима и шта га чини аутентичним (има душу и разум);
- Активности посматрања животиња у њиховом амбијенту кроз различите медије (у пољу, шуми, ријеци и сл.) и њихово препознавање
по карактеристичном изгледу, гласовима, траговима, како изгледају, који су им дијелови тијела, карактеристични облици понашања –
како се хране, крећу, одмарају, чиме су покривене и др.;
- Активности препознавања и именовања основних временских појава (киша, сунце, вјетар, снијег);
- Активности повезивања између временских прилика и облачења људи, понашање животиња;
- Активности препознавања промјена у окружењу (шта раде људи, шта раде дјеца, временске прилике, понашање животиња и биља-
ка);
- Активности посматрања карактеристичних етапа у животу појединих представника свијета животиња;
- Активности упознавања услова који су потребни представницима појединих врста животиња за живот (нпр. рибама у акваријуму је,
поред воде, потребна одговарајућа температура, храна, биљке);
- Активности откривања карактеристичних својстава биљака, разликовање растиња по лишћу, цвјетовима и плодовима, дрвећа по
стаблу, лишћу и кори;
- Активности упознавања биљака карактеристичних за крај у којем дјеца живе;
- Активности поређења биљака које слободно расту у природи и оних које култивише човјек, уз уочавање користи које има од њих,
начина на које их сије, гаји, обрађује;
- Активности уочавања промјена на биљкама у разна годишња доба и разликовање зимзеленог од листопадног дрвећа;
- Активности прикупљања узорака препарираних биљака, сушеног и пресованог лишћа, сувих плодова, отисака коре, гранчица,
пресјека стабала и сл. не наносећи при томе штету животној средини;
- Активности класификовања биљака и животиња по спољашњим и неким битним својствима (спонтане и задате класификације);
- Активности упознавања изгледа (грађе важнијих органа) код биљака и животиња (посматрањем или уз помоћ функционалних моде-
ла, шема, слика и сл.) и трагање за објашњењима њиховог изгледа и начину њиховог живљења;
- Активности упоређивања развојних појава и промјена код разних животиња, биљака и човјека, уз уочавање основних законитости у
њима;
- Активности посматрања како се поједине животиње старају о својим младунцима и прављење паралела у начинима рађања и њего-
вања младунаца између представника општијих категорија животињског свијета;
- Активности уочавања разлика између домаћих и дивљих животиња и упознавања њихових општијих карактеристика и специфичности;
- Активности уз помоћ којих се дјеца упознају са начинима човјековог старања о домаћим животињама и уочавање користи које има од
њих (уз систематизацију, нпр. које дају месо, млијеко, јаја и др.);
- Игре Погледај кроз прозор или на отвореном, у којима дјеца изграђују прва практична сазнања о природним појавама (вјетар дува,
сунце сија, киша пада, снијег пада, трава расте, цвијеће мирише, дрвеће се њише);
- Активности уочавања и тумачења природних појава и њиховог утицаја на живи свијет, посебно оних које су повезане са годишњим
добима и климатским појавама (временске прилике, шта се догађа са дрвећем, цвијећем и другим биљкама, са животињама, птицама,
инсектима, као и људима);
- Активности уочавања узрочно-посљедичних веза и односа у природи (сунчано је – постаје топлије; дува вјетар – гране се љуљају;
пада киша – мокра је земља, пада снијег – хладно је) и њихово повезивање са животом људи биљака и животиња;
- Активности слободног руковања различитим садржајима материјалног свијета и испитивање њихових особина и функција: вода, со,
шећер, брашно, сапуница, герма, боја итд.;
- Активности откривања и упознавања живог свијета путем посматрања и поређења између живог и неживог свијета, по њиховим
основним карактеристикама;
- Активности упознавања представника најважнијих категорија живог свијета (кроз њихове међусобне сличности и разлике);
- Активности посматрања краткотрајних и дуготрајних процеса и промјена који се одигравају у живом свијету, њихово праћење и
биљежење (цртежима и симболима), уз покушаје да се уоче у њима правилности и законитости и утврди узрочно-посљедична повеза-
ност;
- Активности упознавања са значајем људског рада, функцијама и вриједностима његових продуката и повезаности са природом;
- Активности упознавања са различитим занимањима и њиховим узајамном доприносом за живот људи;
- Активности представљања онога што се сазнало о другим људима и процесу њиховог рада кроз разне медије – пјесме у сликама,
приче у сликама, драматизације, игре улога, као и ликовно изражавање о кувару, земљораднику, кројачу, пекару и сл.);
- Посјете сеоском имању, фабрици, ликовном атељеу, занатској радњи и сл. ради упознавања процеса рада у њима и њихових произво-
да;
- Проигравање процеса рада – учимо о другим људима и процесу њиховог рада кроз активности са необликованим и природним мате-
ријалима – Како настаје тијесто и игре са тијестом – пекар, сјецкање воћа и поврћа – кувар, класификовање воћа и поврћа на полице
– пијаца, поправљање папуча – обућар, правимо одјећу за лутке од папира или тканине – кројач и сл. Трудити се да дјеца конзумирају
или користе производ свог рада (сокови, чајеви, кифлице, воћна салата, обућа од тканине, одјећа за лутке и сл.);
- Игре и активности Мајстори – дјеца поправљају играчке које су у квару, дају им нову намјену или, уз кориштење различитог необли-
кованог материјала, стварају своје функционалне игре и играчке и стичу осјећај властите вриједности због уложеног рада и труда.
3. ЧУЛНО-ПЕРЦЕПТИВНА ИСКУСТВА
• Дијете свакодневно користи чулна искуства и утиске за цјеловито опажање и испитивање предмета, појава и процеса, као и њихових
односа.
• Дијете, у складу са узрастом, користи чула за посматрање и истраживање процеса у природи.
• Дијете доводи у везу себе, људе, биљке, животиње, предмете и појаве у непосредном окружењу.
• Дијете користи информације из различитих извора о живој и неживој природи.
• Дијете учи како треба учити и радити.
• Посматра и додирује свој лик у огледалу. • Препознаје разлике између свог лика и друге дјеце у огледалу.
• Препознаје себе на фотографији. • Препознаје и именује видљиве дијелове тијела.
• Препознаје своје ствари и играчке.
• Препознаје особе са којима се чешће види у непосредном окру- • Уочава да осим њега живе и други људи (у непосредном окруже-
жењу. њу и шире).
• Препознаје ликове и предмете из свог окружења и на слици (пас, • Посматра и препознаје боје у природи.
мачка и сл.). • Разликује и именује основне и изведене боје.
• Препознаје детаље на слици, макети, моделу. • Ствара боје комбиновањем.
• Спаја дијелове слике који чине цјелину (до четири дијела). • Именује нијансе боја.
• Ставља предмете у одговарајуће облике. • Разликује свјетло и таму.
• Именује неколико боја. • Повезује дијелове и цјелине.
• Разврстава предмете по боји или по величини (три боје или ве- • Проналази слику у сложенијој композицији.
личине).
• Именује предмет и спретно га умеће у одговарајући облик.
• Спарује коректно неколико облика.
• Уочава, именује и разликује предмете по величини, боји, облику,
• Правилно локализује извор звука. положају и сл., најприје према једном својству (велико – мало), а
• Препознаје познате гласове. потом узимајући више својстава (велико – округло – црвено и сл.).
• Именује различите врсте звукова (оглашавање животиња, људски • Уочава, именује и разликује на слици или у простору доље-горе;
говор, падање кише, звук звона, сирене и сл.). лијево-десно; испод, и, у, на…
• Манипулише материјалима који имају различиту тактилну и • Копира и прецртава узорке са слике или модела.
површинску структуру. • Гради по моделу или узорку са слике.
• Реагује и разликује топло-хладно. • Уочава промјену поретка на претходно задатом низу.
• Именује основне мирисе (пријатни-непријатни). • Проналази парове за карте или предмете исте по перцептивним
• Препознаје основне укусе (горко, љуто, кисело, слатко). својствима.
• Додиром препознаје једноставне, познате предмете. • Препознаје и именује различите врсте звукова.
• Запажа ритам, трајање звука и паузе у некој мелодији.
• Анализира и гради знање о предметима манипулишући различи-
тим материјалима који имају различиту тактилну и површинску
структуру.
• Препознаје и именује топло-хладно, тврдо-мекано, глатко-хра-
паво и сл.
• Препознаје и именује различите мирисе.
• Препознаје, именује и разликује различите укусе (љуто, горко,
слатко, слано, кисело).
• Истражује и анализира непосредно окружење користећи сва
чула.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ ЧУЛНО-ПЕРЦЕПТИВНИХ ИСКУСТАВА
- Заједничке активности – препознавање себе на слици и у огледалу, других особа у окружењу;
- Препознавање и именовање видљивих дијелова свог тијела, код друге особе или на слици;
- Активности препознавања и именовања личних ствари и манипулисање истим;
- Игре и активности по налогу – Ко је то?; Донеси, пронађи, покажи, Шта се то чује? (препознавање особа у свом окружењу, упозна-
вање простора и сналажење у истом кроз кориштење чулних искустава);
- Активности са тактилним и звучним сликовницама (гледају, именују, додирују и препознају звукове и садржаје истих) са васпитачем
у пару или индивидуално;
- Активности препознавања и именовања ликова и предмета на слици (пас, мачка, кокошка, крава и сл.);
- Активности препознавања и именовања различитих предмета по боји, величини, облику;
- Активности разврставања предмета по одређеним карактеристикама (боја, облик, величина, материјал од којег је направљен и сл.);
- Активности и игре за подстицање чула мириса – цвијеће, трава, земља, средства за хигијену у предшколској установи – сапун, влаж-
на марамица, парфеми и сл.;
- Препознај по укусу – (сезонско воће и поврће, храна у предшколској установи...);
- Игре улога Беба једе слатко – пронађи слатко; Беба једе слано – пронађи слано на слици у играчкама и сл.;
- Активности и игре за подстицање вида – Око соколово – уочавање боја, облика, предмета и сл. на одређеној удаљености, из различи-
тих углова и освјетљења, препознавање по силуети која се издваја на платну;
- Активности препознавања и именовања нијанси боја, слагање палете једне боје по нијансама;
- Активности уочавања лика, подлоге или детаља на задатој слици;
- Активност у којој дијете копира или прецртава узорке са слике или модел;
- Проналажење и уочавање грешака на слици, уочавање грешака и различитости на сликама, проналажење скривених ликова, предме-
та;
- Уметање предмета недефинисаних облика;
- Игре разликовања предмета и хране по боји, облику, мирису, укусу;
- Проналази, разликује и именује на слици или у простору доље-горе; лијево-десно; испод, у, на...;
- Савијање папира по моделу – оригами, игре танграм, пузле и сл.;
- Активности проналажења парова за карте или предмете исте по перцептивним својствима – мемо игре, пронађи пар и сл.;
- Активности грађења по моделу или узорку са слике (лего модели са слике и остале врсте конструктивних играчака по моделу, као и
узорци које задају васпитачи);
- Активности којима се дијете подстиче да уочава, запажа и вербализује просторне односе и димензије (на столу је мала и велика
лопта, испод стола је велики тепих и сл.) и користи у играма налога – Стави испред, на сто и сл.;
- Активности и игре за подстицање развијања чула слуха: игре тишине, игре погађања и препознавања звукова разноврсних предмета,
препознавање гласова познатих особа, ослушкивање једва чујних звукова, шапутање, експериментисање звуцима уз помоћ музичких
инструмената, свирамо папиром и сл.;
- Активности у којима дјеца својим тијелом производе звук;
- Активности разликовања висине, јачине интензитета и боје звука;
- Игре у којима дјеца представљају звукове симболима и бојом, као увод у музичке активности учења нотне солмизације;
- Активности и игре за подстицање чула додира – препознавање предмета опипом (везаних очију, предмет у врећи, предмет стављен у
руку иза леђа, уз помоћ другог предмета – штапића);
- Активност именовања текстуре предмета и материјала: храпаво, глатко, мекано, тврдо, чупаво, боцкаво, топло, хладно;
- Активности и игре за подстицање чула укуса: понудити дјеци различито сезонско веће, поврће, слана и слатка јела у предшколској
установи како би причали о њима, препознавали их и именовали (слатке, слане, горке и киселе укусе...);
- Активности и игре за подстицање чула мириса: обезбиједити доступност најразноврснијих узорака намирница потребних за испити-
вање различитих укуса и мириса;
- Понудити дјеци различите природне садржаје (нпр: воће, цвијеће – ружа и сл.), као и садржаје (нпр. сапун, влажне марамице, разли-
чите бочице са мирисима и др.);
- Свакодневне природне ситуације у предшколској установи, током хигијенских рутина, припрема за спавање или јела, користити као
активности за богаћење чула и стицање богатих искустава и доживљаја (вода може бити топла и хладна, сапун мирише, чарапе мека-
не, месо слано, колач сладак, супа врућа, пудинг густ и сл.);
- Стварати просторе и кутке за стварање тактилних полигона (крпице од вуне, памука, синтетике, тила, свиле, чоје; дрвене коцкице, пру-
тићи, плута; предмети и играчке од пластике – мекане, тврде, савитљиве; каменчићи; папир и картон, стиропор, украсни папир, фолија);
- У дворишту подстицати дјецу да користе пјешчаник, травнате површине и додиривање коре дрвета.
4. ИСТРАЖИВАЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ (ЕЛЕМЕНТАРНА САЗНАЊА ИЗ НАУКЕ)
• Дијете уочава и увиђа да човјек својим дјеловањем и изумима мијења непосредно окружење.
• Дијете стиче сазнања о појединачним наукама и научницима на елементарном нивоу.
• Дијете процјењује, селектује и примјењује информације из различитих извора и користи их за нова сазнања и стварање нових идеја.
• Дијете развија истраживачки дух користећи сва чула, експериментишући са различитим природним и вјештачким материјалима.
• Дијете открива и сазнаје посматрањем, експериментисањем, процјењивањем, предвиђањем и користи елементе комбинаторике, како
би предвиђено провјеравало у пракси.
• Дијете прикупља, организује, представља и тумачи добијене податке.
• Дијете упознаје и примјењује различите стратегије рјешавања истраживачких проблема (уочавање проблема, планирање, посма-
трање, кориштење различитих извора и ресурса, уочавање карактеристика предмета и појава, класификовање на основу различитих
критеријума, постављање хипотеза и питања, постављање стратегије и рјешавање проблема, стратегија покушаја и погрешака, логич-
ко размишљање, експериментисање, одговарање на питања, погађање).
• Дијете користи креативне медије и технологију како би приказало и представило своја открића.
• Дијете примјењује стратегије и технике дјеловања и размишљања, укључујући се у различите ситуације рјешавања проблема.
• Дијете комбинује и ствара на основу својих идеја и идеја друге дјеце.

• Тражи предмете изван видног поља. • Користи појам идеја и на свој начин га образлаже.
• Користи ријечи “има – нема”. • Познаје значајне научнике и њихове изуме (нпр. Никола Тесла).
• Показује сазнања о наукама на елементарном нивоу и познаје
основне појмове.
• На елементарном нивоу дијете показује сазнања о физичким
појавама које изучавају математика, природне и техничке науке
(топлотним и механичким појавама, оптици, акустици, магнети-
зму и електрицитету).
• Учествује у једноставним експериментима (са водом, ваздухом, • Користи нове технологије кроз најједноставније програме и еду-
бојама, пијеском, сапуницом и сл.). кативне садржаје намијењене дјеци.
• Експериментише на интуитивном нивоу, путем покушаја и по- • Покреће роботе намијењене дјеци и има искуства у почетном
грешака, манипулише, уочава и мијења функцију материјала и програмирању.
предмета у окружењу и свјесно је свог дјеловања. • Разликује природне појаве, феномене, везе и законости од оних
• Користи средства у рјешавању проблема и свјесно је свог дјело- који су створени захваљујући развоју технике, науке и техноло-
вања. гије.
• Доводи предмете у међусобни однос и дјелује једним предметом • Експериментише на интуитивном нивоу са природним и вје-
на други. штачким материјалима, предметима, уочава и мијења облик, функ-
• Рјешава једноставне проблемске ситуације употребом предмета цију и употребу предметима.
(нпр: сваком меди дај по једну крушку). • Експериментише и уочава особине материјалног свијета (особине
воде, ваздуха, боја, пијеска, земљишта, вјештачких материјала...).
• Експериментише и уочава особине физичких појава (топлотним и
механичким појавама, оптици, акустици, магнетизму и електрицитету).
• Познаје и користи научничке вјештине на елементарном нивоу:
поставља хипотезе, предвиђа, посматра, упоређује, биљежи, мје-
ри, класификује и представља податке.
• Манипулише научним прибором како би извело одређене експе-
рименте (лупе, пипете, епрувете, пинцете, микроскопи и сл.).
• Прави једноставне анкете са ознаком или сликом (има-нема).
• Биљежи податке из различитих извора у форми чек-листе, табе-
ле, графикона, цртежа, мапе.
• Представља и вербализује податке путем табеле, графикона,
цртежа, мапе.
• На елементарном нивоу прави мапе ума, издваја битно од небит-
ног, одређује кључне ријечи за оно чиме се бави (на интуитивном
нивоу учи како се учи).
• Примјењује технике и асоцијације (бура мозга).
• Издваја поступак или информацију која је важна да се дође до
закључка и рјешења.
• Препознаје и на свој начин употребљава познате информације,
предмете и појаве у новој, непознатој ситуацији.
• Примјењује вокабулар којим се изражава вјероватноћа (тачно,
нетачно, могуће, можда, сигурно, никако, вјероватно) према датој
ситуацији.
• Примјењује своја знања о законитостима физичког свијета и
гради једноставне направе.
• Уочава разлике “исто као” и “није исто као”.
• Користи једноставне хипотезе и склапа реченице “ако – онда”.
• Процјењује и предвиђа смјер кретања и проналази најбоље мо-
гуће рјешење (најкраћи пут, смјер кретња робота и сл.).
• Проналази неуобичајене одговоре или рјешења на познате и
мање познате ситуације, феномене, понашања и сл.
• Креира нове идеје на основу постојећих садржаја, предмета,
материјала и даје им нову функцију.
• Представља своја открића, идеје, мисли и знања коришћењем
креативних и експресивних медија, укључујући нове технологије.
• Употребљава претходна знања како би се изградило ново знање
или донио суд.
• Одговарa “много, мало, један и ниједан”, “да-не”, “има-нема”, на
основу искуства и познатих ситуација.
• Учествује у истраживачким играма и даје своје претпоставке – хи-
потезе о догађањима (шта плива, шта привлачи магнет и слично).
• Прави једноставније анкете представљене сликом и ознакама
“има-нема”, “да-не”.
• Систематично евидентира ознакама, сликама, предметима и су-
мира податке.
• Сортира предмете, податке или одговоре према договореном
критеријуму.
• Анализира, пребројава, упоређује, представља сликом.
• Уочава однос међу изграђеним категоријама (гдје има нечега
више, а гдје мање).
• Саопштава сликом, вербално, покретом, презентацијом и слично.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ИСТРАЖИВАЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ ( ЕЛЕМЕНТАРНА САЗНАЊА ИЗ НАУКЕ)
- Стварати окружење у којем настају активности уз подршку, гдје дијете на интуитивном нивоу предвиђа и експериментише са предме-
тима и материјалима у окружењу (са механичким и тактилним играчкама, необликованим материјалима, пијеском, тијестом, водом);
- Играчке које се крећу помоћу точкова, зупчаника, конопца од различитих материјала – дјеци ће бити занимљиво да на дохват руке
имају неку краћу траку (канап и сл.) чијим повлачењем могу да се покрену неке играчке, чују звуци или изазове неки други за њих
интересантан ефекат. У таквим активностима код дјеце се ствара свијест о властитом дјеловању;
- Игрaчке и дидактичка средства од необликованог материјала – каширане кутије којима дјеца могу манипулисати које имају више-
струку намјену и омогућују разноврсне симболичке игре, а од којих могу настати и једноставније играчке које се крећу помоћу точко-
ва, зупчаника, конопца;
- Блатна кухиња – центар (може бити направљен од палета) за игре у дворишту – експериментисање са пијеском и водом, разним по-
суђем и другим материјалима, посматрање и биљежење;
- Грађевинско-мајсторски сет – центар (може бити направљен од палета) за игре у дворишту са различитим природним материјалима и
алатима (даске, гране, облуци, дрвени шарафи, матице). Такви материјали омогућавају активности конструисања, мјерења, равнотеже,
силе, трења и сл.;
- Разне игре скривања које почивају на новој способности да дијете тражи предмете који нестају из опажајног поља: скривање пред-
мета чији један крај вири; сакривање предмета док дјечја рука иде за њим (и дозвољавање дјетету да се домогне предмета); потпуно
скривање предмета који дијете хоће да дохвати (пребацивање пелене преко њега); опет исто прекривање, али се рука дјетета задржи за
извјесно вријеме (неколико секунди) па му се тек онда дозволи да тражи сакривени предмет; сакривање предмета испод два заклона
(на примјер, звечка се покрије пеленом, а кришом од дјетета и једним листом папира, па дијете открије пелену, очекује звечку, а види
папир итд.); сакривање мањих предмета у једну па у другу шаку (дјетету се дозволи да отвори шаку одраслог у којој тражи предмет);
играње жмурке (одрасли се сакрива и чека да га дијете погледом пронађе или се сам нагло појављује) итд.;
- Сложеније игре скривања, типа игре Појела маца, Има-нема (када неки предмет сакријемо у шаку, а онда шаку сакривамо иза више
предмета узастопце, и онда покажемо да је шака празна) или кад предмет сакријемо испод једне кутије (чаше и сл.), па затим ту кутију
ставимо у ред поред још једне или двије исте такве кутије. Прије него што дијете пружи руку замијенимо мјеста кутијама (вукући
притом сакривени предмет) итд.;
- Игре са више предмета исте врсте, који се разликују по некој особини (мале и велике лопте, лопте у различитим бојама или разли-
чите тежине и сл.) гдје дијете користи исте поступке (нпр. исти начин бацања лопте) на различитим предметима (нпр. велика и мала
лопта) и тако открива различите ефекте (нпр. различито одскакање од тла);
- Игре истраживања играчака и њихових функција (стављања једног предмета у други, ударање једног у други, увијање, куцање, ни-
зање прстенова у кутију, игре механичким и звучним играчкама);
- Игре истраживања предмета и њихових функција кроз игре улога (лутка сједи на столици, једе кашиком, спава у кревету и сл.);
- Експерименти и активности слободног руковања, уз подршку одраслог, са различитим садржајима материјалног свијета и испитива-
ње њихових особина и функција (вода, со, шећер, брашно – тијесто, сапуница, боје, снијег, пијесак...);
- Активности рјешавања једноставних проблемских ситуација – на сваки тањирић стави једну коцку, дај лутки једну жуту шољицу, а
маци плаву и сл.;
- Активности конструисања крупнијим необликованим материјалом – каширање кутија, једноставније играчке које се крећу помоћу
точкова, зупчаника, конопца, симболичке игре кутијама које имају вишеструку намјену у игри;
- Стварати окружење у којем дјеца имају средства и материјале (енциклопедије о науци и научницима, глобуси, карте свијета, научни
сет, различити алати, механички предмети, разноврсна дидактичка средства за научна истраживања, нпр. сет: чаше, пипете, епрувете,
пинцете, лупе, метар, глобус, микроскоп и сл.;
- Континуирано правити разноврсне табеле за праћење (календар природе, календар праћења временског слиједа – дани у седмици и
мјесеци, чек листе – сликовне, табеле за праћење и биљежење са сликама, графиконе и сл., које ће дјеца користити како би развијала
своје истраживаче потенцијале);
- Активности у којима дјеца дају своје приједлоге и идеје у вези са различитим темама и ситуацијама;
- Упознавање са познатим научницима кроз илустроване приче о њима нпр. српским научницима – Никола Тесла, Михајло Пупин,
Јосиф Панчић, као и другим научницима, нпр. Алберт Ајнштајн, Александар Флеминг и сл.;
- Активности којима ћемо дјецу упознати са предметима које су измислили људи, а који за дјецу имају значајну вриједност (лопте,
лего коцке, бицикл и сл.);
- Активности којима ћемо дјецу упознати са предметима и алатима које су измислили људи, а који су промијенили свијет (точак, зуп-
чаник, компас, авиони, телефони, фотоапарати, грамофони, мобилни телефони, интернет);
- Активности упознавања са природним ресурсима и појавама и како их је човјек искористио за неке од изума и стварао науку (сунце
– соларне плоче, топлотна енергија (ватра) – балон као превозно средство, вјетар – вјетрењаче, вода – млинови, хидроелектране, елек-
трицитет – струја и сл.);
- Активности упознавања природних наука, информатике и роботике које данас познајемо и које човјек истражује како би мијењао
свијет: физика, хемија, математика, информатика, роботика, астрономија, оптика, акустика;
- Уочавање астрономских појава које су дјеци доступне – именујемо планете, правимо планетаријум, посјета планетаријуму, дјеца
препознају Млијечни пут и сазвјежђа која могу видјети на небу, звијезде и звијезду Сјеверњачу и сл.;
- Смислено кориштење рачунара и адекватних рачунарских програма (игрице које подстичу пажњу, интелектуални, социоемоционални
развој), уз познавање опасности на интернету;
- Активности упознавања научних вјештина на елементарном нивоу: посматрање, упоређивање, класификовање, мјерење, биљежење и
представљање података, дефинисање претпоставки, вјероватноће и хипотеза;
- Активности праћења лако уочљивих природних појава (временске прилике, раст биљака и сл.);
- Активности континуираног праћења, биљежења и анализирања дана у седмици и годишњих доба;
- Активности биљежења података из различитих извора (са слике, из окружења у соби, дворишту и сл.) у форми чек-листе, табеле,
графикона, цртежа, мапе;
- Активности сакупљања узорака из природе (лишће, цвијеће, плодови, каменчићи, гранчице, шкољкице, перје и сл.) њихово сређи-
вање према договореним критеријумима и чување у збиркама (хербаријум) или кориштење током креативних активности;
- Активности и експерименти уочавања узрочно-посљедичних веза и односа у материјалном свијету (особине воде, ваздуха, боја, пије-
ска, земљишта…);
- Активности и експерименти испитивања својства воде и понашања предмета у води;
- Активности испитивања својстава и карактеристика ваздуха кроз експерименте (како дувамо балон, како нас хладе лепезе и покрећу
вјетрењаче, зашто се угаси свијећа и сл.);
- Експериментисање материјалима гдје се дјеца упознају са хемијским процесима (хемијски процеси: топљење, растварање материје,
мијењање особине под хемијским утицајем);
- Експериментисање материјалима где се дјеца упознају са физичким појавама (магнетизам, електрицитет, свјетлост, топлота, кретање);
- Експерименти и активности упознавања са основним законитостима магнетизма (игре са магнетима, активности привлачења и
помјерања других предмета уз помоћ магнета...);
- Експерименти и активности упознавања са основним законитостима електрицитета (наелектрисање предмета: експерименти са бало-
ном, чешљем и сл. и моћ електромагнетног поља, претварање једне врсте енергије у другу – електрична струја, електромагнетно поље...);
- Експерименталне активности из акустике (особине звука, настанак и простирање звука, начин преношења: активности Извор звука,
Правимо звуке, Од буке до музике, Звук у чаши, Рижа која плеше);
- Експерименталне активности из оптике (посматрање кроз лупе, микроскоп; експерименти са сјенкама; експерименти са преламањем
свјетлости у чаши воде);
- Активности манипулисања, демонстрације и функције рада точка, зупчаника, котурова кроз стварање (конструисање) различитих
играчака које се крећу помоћу точкова, зупчаника, конопца за демонстрацију кретања;
- Слободно руковање предметима и испитивање њихових особина и функција (механизам сата, точка, радија, играчке на батерије, ба-
теријске лампе и сл.);
- Експерименти у геологији (прикупљање узорака земљишта, камења, минерала, и њихово класификовање, упоређивање и сл.);
- Експерименти у пијеску (суви и мокри пијесак, обликовање пијеска калупима и слободно, копање тунела, грађење кула, преношење,
мјерење);
- Активности вербалног представљања и презентовања добијених података (аргумент – доказ);
- Активности у којима дјеца кроз Мале дебате указују на чињенице;
- Активности предвиђања на задату ситуацију – игра Шта може, шта не може,
Тачно-нетачно, игре претпостављања исхода – Никако, можда, сигурно, игра Цијеле – поле;
- Активности дефинисања разлика – “исто као” и “није исто као” – на задату слику или задати појам или ситуацију;
- Игре Бура мозга и асоцијација на задати појам;
- Активности које стављају дјецу у позицију да рјешавају једноставна проблемска питања и задатке;
- Активности у којима дијете креира нове садржаје од природног, необликованог и вјештачког материјала;
- Активности у којима дијете креира и рециклира постојеће предмете у нове функционалне предмете;
- Активности елементарног познавања рада играчака на даљинско управљање – на батерије, као увод у активности рада робота;
- Игре и активности са роботима (начин рада bee-bot робота, почетно програмирање bee-bot робота, планирање правца кретања, пи-
сање плана кретања са стрелицама и провјеравање кретања робота (видјети више у садржајима активности просторне оријентације);
- Активности у којима дијете користи познавање законитости физике и самоиницијативно прави играчке које се крећу помоћу точкова,
зупчаника, конопца и роботе;
- Активности – Ја сам научник, Еурека – имам идеју у којима дјецу мотивишемо да освијесте значај научника, као и да познате пред-
мете користе у необичне сврхе, изуме нови предмет, играчку, игру или да “само изуми” нову ријеч, ново име и сл.;
- Активности Проигравања изума – градимо вјетрењаче, конструишемо куле и грађевине од необликованог материјала, конструишемо
играчке које се крећу помоћу точкова, зупчаника, конопца − покрећемо предмете и слично;
- Активност Еурека – наука и експерименти у вртићу − настала реализацијом мини пројеката о науци. Дјеца су директни учесници
који заједно са васпитачима израђују средства и опрему за пројекте на којима се ради;
- Активности – Дани науке и изума настали реализацијом мини пројеката о науци. Дјеца су директни учесници који заједно са васпи-
тачима истражују, креирају и израђују дидактичка средства и “изуме” које представљају другима (другој дјеци и васпитачима, роди-
тељима и др.);
- Учешће у манифестацијама (нпр. Дјеца млади истраживачи, Ноћ истраживача и сл.);
- Посјете сајмовима иноватора и упознавање са иноваторима.
5. РАНА МАТЕМАТИЧКА ПИСМЕНОСТ
• Дијете показује интересовање за математику и спонтано, у говору и игри, користи математичка сазнања.
• Дијете ужива у откривању математичких знања (бројева, бројања, рачунања, облика, простора, мјера, времена).
• Дијете постаје сигурно у примјени различитих стратегија рјешавања математичких проблема (уочавање проблема, постављање хипотеза
и питања, постављање стратегије и рјешавање проблема, уочавање карактеристика предмета и појава, класификовање, погађање, стратегија
покушаја и погрешака, логичко размишљање, одговарање на питања, планирање, посматрање, кориштење различитих извора и ресурса).
• Почиње да прави разлику између прошлости, садашњости и будућности.
• Манипулише предметима, испитује, групише и невербално сор- • Препознаје и именује елементе скупа.
тира и реда предмете према задатом критеријуму. • Развија појмове један, ниједан, много, мало.
• На налог издваја један предмет из гомиле. • Представља скуп/чланове скупа моделом, графички и цртежом,
користећи предмете, слике и симболе.
• Групише и формира скупове, упоређује елементе на основу ра-
зличитих критеријума.
• Формира скуп са заданим бројем елемената, и исказује број еле-
мената скупа.
• Формира једнакобројне скупове и упоређује њихову бројност.
• Провјерава једнакобројност скупова придруживањем и успоста-
вља једнакобројност на разне начине (додавањем нових чланова
или измјештањем чланова).
• Успоставља кореспонденцију један према један, уз разне видове
придруживања (елементи једног скупа са елементима другог ску-
па, оптичка кореспонденција, размјена један за један и сл.).
• Броји елементе скупова и пореди их на основу познавања мјеста
сваког броја у бројном низу прве десетице.
• Уочава и користи математичке симболе за веће, мање и једнако.
• Интуитивно ријечима означава познате бројеве. • Представља бројеве користећи прсте, ознаке на папиру или слике.
• Додаје један до пет предмета по налогу. • Пребројава познате предмете.
• Процјењује, а потом и броји како би провјерило број предмета у
некој збирци.
• Броји од један до десет и више, у растућем и опадајућем низу.
• Развија појам пара бројева и нарастајућег умножавања по два,
затим и пет.
• Препознаје бројевни низ и исказује редне бројеве (први, други...).
• Одбројава тражени број предмета (до десет).
• Разумије кардинацију (увиђа да се посљедњи број који се помене
приликом бројања односи на укупну количину избројаног, од-
носно да обухвата и све претходно поменуте јединице у низу).
• Раставља колекцију предмета и именује колико их је остало
(одвојено).
• Користи имена за бројеве у свакодневним ситуацијама.
• Препознаје и црта ознаке (пише) бројеве до десет.
• Зна да се количина представља ознакама.
• Поставља питање “колико” у свакодневним ситуацијама и игри.
• Истражује свакодневне разломке у разговору са другима (“Имам
цијелу наранџу”, “Имам пола јабуке”).
• Дијели укупну количину предмета на дијелове, користи ријечи:
цијело, половина у свакодневним активностима и игри.
• Идентификује бројеве у свакодневним ситуацијама (проналази и
именује бројеве у књигама, окружењу).
• Доводи предмете у међусобни однос и дјелује једним предметом • Препознаје да се укупна количина предмета увећава додавањем
на други – придружује, упарује. предмета, и смањује одузимањем за онај број који се додаје или
• Невербално прати инструкције, додаје “још један” предмет или одузима.
одузима предмет “један мање”. • Умножава збирку до задатог броја додајући по један, два, три,
• Гради кулу од неколико коцака по моделу или узима до пет пред- пет предмета.
мета по инструкцији. • Користи се ријечима “додајем” и “одузимам”, манипулишући
• Показује у којој збирци има више предмета. предметима.
• У низу предмета показује посљедњи у низу. • Препознаје да је укупна количина предмета једнака, без обзира
на њихов распоред, уколико се укупна количина не мијења.
• Додаје предмете и именује колико их је.
• Препознаје да се цјелина може дијелити на дијелове.
• Упоређује бројност користећи се ријечима “мање”, “више”, “јед-
нако”, “за један више”, “за један мање”.
• Игра се низања предмета по нахођењу и слагање предмета у низ. • Препознаје образац према броју или узорку на неком предмету и
у окружењу.
• Наводи образац који се понавља (описује образац при групи-
сању) и наставља започети узорак.
• Понавља узорак према одређеном критеријуму док сортира предмете.
• Предвиђа слијед започетог узорка – може да предвиди шта дола-
зи послије или прије (нпр. ауто, ауто, брод, ауто, ауто... итд.).
• Прави једноставније узорке.
• Препознаје промјене на задатом узорку.
• Поставља једноставнија правила у свакодневним ситуацијама и игри.
• Уочава и довршава оно што се понавља у причама.
• Распоређује предмете према издвојеном својству, одређеним
правилима и критеријумима.
• Описује и примјењује појмове као што су: веће-мање, дужи-
краћи, изнад-испод, много-мало, пуно-празно, лијево-десно, ви-
ши-нижи, брзо-споро, тање-дебље, теже-лакше.
• Утврђује непознату вриједност до пет, користећи предмете и слике.
• Својим ријечима описује поступке приликом рјешавања пробле-
ма са конкретним предметима и сликама.
• Предвиђа вриједности рјешења постављених проблема са кон-
кретним предметима и сликама и провјерава тачност претпоставке.
• Слаже предмете у растући и опадајући низ. • У блиским и познатим ситуацијама (примјерима из свакодневног
живота) препознаје истинитост тврдње.
• У игровним ситуацијама придружује симболе истинитости тврд-
ње исказима.
• Уочава карактеристичне особине (својства) предмета и појава и
може да оперише њима.
• Групише и сортира предмете у односу на издвојено својство (вели-
чина, боја, облик, положај и слично), најприје према једном крите-
ријуму (својству), а потом узимајући више својстава истовремено.
• Уочава међусобну повезаност између различитих предмета и појава.
• Распоређује предмете према одређеним правилима (у низ, у се-
рију по величини или неком другом својству; наизмјенично једна
врста па друга, и слично).
• Слаже коцке различитих облика и величина. • Именује, упоређује и сортира дводимензионалне облике (круг,
• Спаја различите облике. квадрат, троугао, правоугаоник) у било којој величини и оријента-
цији – углу посматрања.
• Црта кружне линије.
• Описује особине и дијелове геометријских облика.
• Препознаје и именује геометријске облике (круг, троугао).
• Идентификује подударне и неподударне дводимензионалне
• Користи разноврсне дводимензионалне облике да би направило облике.
слику.
• Именује, упоређује, класификује дводимензионалне облике пре-
• Игра се и спонтано комбинује геометријска тијела. ма одређеним својствима.
• На налог може да дода лопту, коцку, ваљак и сл. • Препознаје, именује упоређује и сортира тродимензионалне
• Препознаје и именује лопту и коцку. конкретне предмете и геометријска тијела.
• На налог може да се негдје увуче, да се попне или оде иза нечега. • Идентификује и описује видљиви дио/лица геометријских тијела.
• Користи положај сопственог тијела или играчке да покаже рела- • Идентификује и пребројава саставне дијелове геометријских
ције као што су горе-доље, у нечему, изнад, испод. тијела, стране и углове.
• Покретом свог тијела показује положај напријед, назад. • Групише геометријска тијела према различитим обиљежјима.
• Израђује геометријска тијела користећи различите материјале.
• Црта једноставније геометријске фигуре.
• Описује, именује и интерпретира релативне позиције у простору
и примjењује идеје о релативном положају.
• Покреће се како би показало положај и мјесто у игри (испод, иза,
на, у, између два друга и сл.).
• Користи предмете како би показало положај неког другог пред-
мета (нпр. ставља меду на/у/испод/поред...).
• Уочава међусобне односе предмета у простору и говори о тим
односима (унутра, изван, преко, изнад, иза, испод, поред, између
и слично).
• Покреће предмете и своје тијело да би показало положај (нпр.
горе, доље, напријед, назад, око, кроз, према, од, са стране,
попријеко, напријед-назад, праволинијски, кружно...).
• Прати упутства, креће се и објашњава како да се дође до неког
мјеста користећи се путањом.
• У игри црта путеве и једноставније мапе како би показало мје-
сто, играјући се стрелицама, различитим линијама, тачкама и
површинама.
• Описује, именује и интерпретира правац кретања и удаљеност у
простору, у познатим ситуацијама.
• Замишља премјештање предмета и црта нови положај предмета
у простору.
• Мијења тачке у посматрању простора из необичних углова и
углова других (жабља и птичија перспектива).
• Може да преведе изглед познатог и једноставног терена и распо-
реда објеката на њима на макету, цртеж, рељеф.
• Прави једноставне ликове и тијела који имају симетрију.
• Препознаје најдужу од три линије. • Препознаје обиљежја као што су дужина, висина, обим, запреми-
• Препознаје највећи од три предмета. на, тежина, површина, вријеме, температура, новац.
• Препознаје мјерљива обиљежја објеката и појава и именује их
(велико, мало, дебело, танко), а затим по супротностима (много,
пуно-мало; велико-мало; дебело-танко; тешко-лако).
• Упоређује и ређа предмете према обиљежјима.
• Процјењује, описује мјерење и користи различите изразе (нпр.
краћи, виши, шири, већи, тежи, лакши, има више, топло, хладно).
• Игра се мјерења употребљавајући нестандардне и стандардне
мјерне јединице.
• Процјењује поједине димензије кориштењем условних, а потом
конвенционалних мјера (стопа, палац и слично).
• Бира одговарајућу јединицу или средство у односу на обиљежје
које мјери.
• Ређа три или више различитих предмета по дужини, величини,
запремини.
• Користи средства којима се мјери (играчку термометар за мје-
рење температуре).
• Додаје број приликом понављања јединице исте величине током
мјерења.
• Попуњава посуду са материјалима или течностима (нпр. пијесак,
коцкице, лед, вода) и повезује радњу бројем.
• Уочава колико је коцака потребно да се покрије одређена повр-
шина.
• Користи се лењиром, у ситуацијама када помаже одраслима.
• Сналази се у времену на основу оријентира из свакодневног жи-
вота (оброци, спавање, јутро) и временским интервалима (од јутра
до вечери, у току дана, ноћи, прије подне, у подне, поподне).
• Уочава и реконструише слијед догађаја (прије, послије, сада,
раније, вријеме) прво у садашњем времену, а затим и у протеклом
и будућем (данас, јуче, сутра, прекјуче, прекосутра).
• Предвиђа који догађај претходи или слиједи након неког догађаја
(у одређено доба дана, године).
• Именује дане у седмици, мјесеце, годишња доба.
• Има основне појмове о мјерењу вриједности: цијена, размјена,
погађање, куповина, продаја, плаћање, зајам, дуг и слично.
• Рјешава једноставне проблемске ситуације повезане са купови-
ном и употребом новца.
• Пребројава различите исходе у једноставним ситуацијама, кори-
стећи конкретне материјале.
• Учествује у играма које укључују вјероватноћу и дискутује о
томе (бацање коцке, игра меморије и слично).
• Описује исход догађаја који је близак личном искуству, кори-
стећи се цртежима и обрасцима.
• Одређује распореде различитих елемената неког скупа у којима
је поредак битан.
• Користи ријечи “могуће”, “можда”, “сигурно”, “никако” према
датој ситуацији.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: РАНА МАТЕМАТИЧКА ПИСМЕНОСТ
- Игре и активности у простору који је опремљен различитим математичким сетовима, средствима која су направили васпитачи, при-
родним и необликованим материјалима која се користе као дидактичка средства или за спонтану игру која подстиче рану математичку
писменост;
- Подстицати игролике активности и дати подршку када дијете показује спонтано интересовање и у говору и игри користи математич-
ка сазнања;
- Игролике активности за разврставање предмета: по облику, величини и сл. (нпр. стављање у уметаљке одговарајућих геометријских
облика: правоугаоник, троугао, призма);
- Утврђивање правилног редослиједа по величини (три коцке, стављање једне поред друге или једну на другу), по боји (нпр. направити
правилан избор играчака по боји између двије до четири боје);
- Игролике активности са конструкторским материјалима, уз различите захтјеве за разврставање по боји или облику (по слободном
избору, по моделу, по узорку са слике и сл.);
- Препознавање и именовање лопте, коцке, ваљка, пирамиде;
- Игре Дај још један, Ево ти још један и сл.;
- Игре са конструктима – слаже три или четири коцке једну на другу: куле, зграде, торањ и сл.;
- Спонтана искуства са бројањем предмета, игре са бројањем различитих садржаја на слици, у окружењу и сл.;
- Игролике активности спаривања, гдје се дјеци дају по два предмета који могу да чине јединство (лијева папучица тражи исту такву –
десну папучицу, тањирић тражи шољицу и сл.);
- Организовати симболичке игре у којима дјеца имају могућност да интуитивно користе математичка сазнања (нпр. један колач за ову
лутку, два колача за ову лутку, потребна су ми два тањира, дај ми велику шерпу да правим ручак, имам двије лутке и сл.);
- Игре у којима се материјали (глина, вода, пијесак и сл.) пресипају, преобликују и дијеле у посуде различитих величина;
- Активности у којима дјеца описују разне карактеристике предмета (величина, боја, облик, положај), по димензијама (велико, мало,
веће, мање, више, ниже, дебље, тање, шире, уже, дуже, краће, најдуже и најкраће);
- Активности за развијање појмова “један”, “ниједан”, “много”;
- Активности уочавања и разликовања својстава предмeта и геометријских облика (круг, троугао, квадрат, правоугаоник) и тијела
(лопта, коцка, квадар, ваљак, пирамида, купа), дводимензионални и тродимензионални;
- Активности у којима се пореде предмети по разним критеријумима;
- Игре логичким блоковима, конструкторима, нпр. геометријски домино, лото, искључи трећег, игре проналажења геометријских обли-
ка у непосредној околини и сл.;
- Активности у којима дјеца групишу ствари на основу једног, а затим и два заједничка својства и формирају класе предмета, уз опи-
сивање заједничког својства свих чланова класе. Затим се, по потреби, наведена групација “растура” и између поменутих ствари (или
неких других) поново ствара однос, али на основу неких других заједничких особина;
- Игролике активности у којима се дјеци пружа могућност да спарују дијелове у цјелину (дводијелне и тродијелне пузле);
- Серијација по разним критеријумима и димензијама, уз откривање законитости које одређују поредак у серијама (периодична сукце-
сија, ритмичка сукцесија, инверзија, прогресија итд.);
- Игре скуповима: придруживање, растављање и састављање скупова, уопштавајући стечена сазнања, како би дјеца дошла до појма
броја и бројног низа погодног за интериоризоване поступке (бројање уз помоћ прстију и предмета, а након тога бројање у себи);
- Игре придруживања елемената скуповима и њихово формирање, утврђивање једнакости на разне начине (додавањем нових чланова
или измјештањем чланова);
- Игра бројања елемената у скуповима мијењајући критеријуме (изброји лопте, коцке и сл.);
- Игролике активности спаривања, гдје се успостављају одређени односи између елемената, предмета или скупова (нпр. ваза и цвијет;
аутомобил и мјесто за паркирање; тањирић и шољица и сл.);
- Игре квантитативног поређења броја елемената (много насупрот мало);
- Игре бројања предмета према задатом обрасцу (“Стави на сто толико кашичица колико је кружића на карти”, “Донеси пет лутака”) уз
разликовање који су бројеви већи, а који мањи и за колико;
- Игре бројевима до три, до пет, до седам и игре бројања и рачунање у оквиру броја 10;
- Уочавање облика цифара, повезивање тачкица као ознака за бројност и цифара, бројање и уписивање избројаног тачкицама и цифра-
ма;
- Организовати активности дијељења предмета на дијелове тако да дијете користи ријечи цијело, пола;
- Активности манипулације предметима, уз инструкцију “додајем” или “одузимам”;
- Активности упоређивања бројности користећи ријечи “мање”, “више”, “једнако”, “за један више”, “за један мање”;
- Активности усмјерене на постављање правила у свакодневним ситуацијама и игри;
- Активности са инструкцијом да описује и примјењује појмове (веће-мање, дужи-краћи, изнад-испод, много-мало, пуно-празно, лије-
во-десно, виши-нижи, брзо-споро, тање-дебље, теже-лакше);
- Активности усмјерене на утврђивање непознате вриједности до пет, користећи предмете и слике;

- Игровне активности придруживања симбола истинитости тврдње исказа (тачно-нетачно);
- Активности постепеног структурирања простора код дјеце;
- Активности у којима дјеца заузимају задати положај тијела у простору;
- Активности у којима на налог стављају предмете у односу на сопствено тијело и друге предмете (лијево од, десно од, испред, иза,
изнад, испод стола, између, унутра, изван);
- Активности кретања кроз простор у разним правцима, прелазећи препреке са акцентом на задате ријечи: према, иза, преко, кроз, око,
поред, испод, изнад, између, упоредо, укрстити се;
- Предвиђање путање једног предмета (којим и каквим путањама иде према циљу), нпр: игре са аутићима на батерије, точкићима,
играчке на вучење на задатим саобраћајним полигонима − праволинијски, кривудаве путање, графомоторичке вјежбе са путањама,
лавиринтима и сл.;
- Покретање предмета или модела у блиском, познатом простору, а потом у замишљеном простору (игре које укључују покретање и
распоређивање фигура у простору);
- Активности предвиђања, планирања, програмирања путање до задатог циља уз помоћ стрелица са обичним аутићима или bee-bot
роботима − покретање робота на задатој табли (хамер папир), исцртаној са више једнаких поља (8 cm x 8 cm), на којој дјеца користе
стрелице (редају по табли) да би испланирали пут, затим их записују у табелу за мапирање и провјеравају путању робота. Овакве
активности је могуће реализовати и са аутићем − играчком, само је још потребно направити препреку од двије-три дуже коцке које
дјеца уз процјењивање постављају на плочу, како би се ауто зауставило и онда одлучују иду ли лијево или десно према циљу, с тим да
опет премјештају препреку на оно мјесто које им помаже да по планираној путањи дођу до циља (број постављања препрека зависи од
дужине пута и броја скретања);
- Превођење изгледа терена или макете на нацртани план и обиљежавањe путање кретања;
- Уочавање односа међу предметима и распоређивање према задатим правилима (линијски, у круг, у два реда...) и по узору на модел;
- Игре проналажења и коришћења оријентира у отвореном и затвореном простору;
- Игре упознавања са дводимензионалним простором папира различитих димензија: распоређивање простора на папиру одређујући
гдје ће се налазити одређени дијелови цртежа;
- Дијељење простора линијама, отворени и затворени простори, праве и криве линије, пресјек линија;
- Игре у којима уз помоћ пресипања, преобликовања и дијељења материјала (глина, вода, пијесак и сл.) дјеца интуитивно закључују о
константи тежине и запремине;
- Активности за препознавање обиљежја као што су дужина, висина, обим, запремина, тежина, површина, вријеме, температура, но-
вац;
- Упознавање дјеце са новцем и елементарним новчаним трансакцијама − активност Правимо новац од папира – цртамо − отискујемо,
кроз игре улога Купујем – продајем, У продавници, На пијаци и сл.;
- Активности процјењивања, мјерења, у почетку условним мјерама (палац, стопа, канапом), нпр. “Измјери тепих бројем стопа”, “Из-
мјери палцем дужину папира”;
- Активности и игре процјењивања са мјерењем употребљавајући нестандардне и стандардне мјерне јединице (килограм, метар, ли-
тар), кроз игру интуитивно процјењујемо тежину − држањем у руци и играма се вагом и теговима − На пијаци, У продавници и сл.;
- Рјешавање вербално постављених једноставних логичко-математичких проблема нпр. бира одговарајућу јединицу или средство у
односу на обиљежје које мјери;
- Активности у којима дјеца откривају временске секвенце и хронолошки слијед догађаја, нпр. када се шта ради у току дана и смјењи-
вање интервала (у току седмице, мјесеца, године) повезано са појмовима садашњег, прошлог и будућег времена;
- Активности у којима дјеца могу да запажају трајање времена у разноврсним ситуацијама ради формирања појмова о протоку времена
и његовом повезивању са субјективним и објективним оријентирима у времену;
- Активности праћења временских збивања и хронолошког слиједа догађаја, сагледавања секвенци одређених операција у оквиру
дјечјег искуства и откривање законитости сукцесије уз систематско биљежење података о себи, о временским приликама, важнијим
збивањима у својој околини у дневник, календар природе и сл.;
- Посматрање, уочавање, праћење, биљежење и сагледавање временских односа: симултаности (док смо ми у предшколској установи,
мама и тата су на послу), циклуса (жаба носи јаја, излегу се пуноглавци итд. све док не порасту нове жабе) и процеса (рађање, одра-
стање и старење);
- Прављење породичног стабла, уз цртање својих предака (најбоље да то буде заједничка активност цијеле породице);
- Игролике активности у којима се дјеци пружа могућност да спарују дијелове у цјелину (дводијелне и тродијелне, пузле из више дије-
лова);
- Игре спаривања дјелова који чине цјелину – различите форме дијелова (квадрат, троугао, правоугаоник, ромб...);
- Активности препознавања и класификовања основних геометријских тијела и облика у предметима око себе.
V - УМЈЕТНОСТ И СТВАРАЛАШТВО
Дијете је заинтересовано и активно и путем доживљаја музичких, ликовних, драмских и активности покрета, упознаје умјетност и
стваралаштво; креативно је и отворено у изражавању идеја и осјећања кроз умјетност; ствара умјетност користећи експериментисање и
машту; има склоност ка развијању осјећаја за лијепо, јасно изражава и дијели са другима своја сазнања, идеје, мисли, осјећања о умјет-
ности и стиче општу културу.
• Да ствара богату и подстицајну средину у којој ће дијете бити инспирисано да се бави стваралачким активностима и ужива у
умјетности (сликовнице, књиге, ликовни материјал, фотографије умјетничких дјела, тонски и видео записи умјетничких дјела, музички
инструменти, маске, костими и сл.).
• Да ствара могућности и прилике да дјеца, кроз умјетност и стваралаштво, слободно изражавају своје идеје, мисли и осјећања.
• Да подржи дјецу у коришћењу и комбиновању различитих материјала и средстава у свом креативном изражавању.
• Да охрабри дјецу у откривању својих могућности стваралачког изражавања и да у томе оствари комуникацију и размјену са другом
дјецом и одраслима.
• Да подстиче природну заинтересованост дјетета за учешће у музичким, ликовним, драмским и активностима покрета.
• Да организује игре и активности у којима ће дијете бити изазвано да сазнаје, истражује и открива и развија своју радозналост.
• Да подстиче дјечје стваралаштво не нарушавајући дјечје спонтано изражавање, машту и креативност.
• Да код дјеце развија општу културу и повезује је са свим активностима у предшколској установи.
• Да код дјеце развија свијест о појму умјетност и стваралаштво и повезује их са обичајима, традицијом и културом у свом окружењу.
• Да код дјеце развија и његује љубав и поштовање према култури, умјетности и стваралаштву свог и других народа.
• Да дјецу уводи у свијет умјетности, кроз упознавање са различитим умјетничким дјелима музичке, ликовне, драмске и умјетности
покрета (упознавање живота умјетника и њихових дјела, посјете концертима, позоришним и балетским представама, изложбама и му-
зејским поставкама) с циљем стицања знања из опште културе.
• Да подстиче дјецу да са другима дијеле своје идеје, мисли и осјећања о умјетности.
• Да код дјеце његује осјећај за лијепо, поштујући естетску процјену дјетета.
• Да даје повратну информацију сваком дјетету, цијени његов рад и поштује право дјетета да се бави умјетношћу без интервенције
одраслих.
• Да организује изложбе умјетничких радова све дјеце која бораве у предшколској установи.
• Да омогући дјеци сусрете са различитим умјетницима из свог окружења.
• Да охрабрује дјецу да већ научено користе у новим ситуацијама, да подржава њихове нове идеје и активности.
• Да подржи даљи развој симболичког и креативног мишљења и имагинације, користећи различите медије (говор, тијело, линија,
природни и вјештачки материјали, боја, звуци, слике, покрет, маске и костими, информационо-комуникационе технологије).
1. ПОДСТИЦАЊЕ МУЗИЧКЕ, ЛИКОВНЕ И ДРАМСКЕ АКТИВНОСТИ И АКТИВНОСТИ ПОКРЕТА
• Дијете познаје основне елементе умјетности, изражене кроз музичку, ликовну, драмску и умјетност покрета.
• Дијете препознаје да се мисли, идеје и осјећања, осим ријечима, могу изразити звуцима, сликама, глумом, писаним материјалом,
облицима, покретом.
• Дијете показује интересовање за учешће у музичким, ликовним и драмским активностима и активностима покрета.
• Дијете учествује у друштвеним и културно-умјетничким активностима и свечаностима.
• Заинтересовано је за музику, тражи да му се пушта музика. • Препознаје и разликује звуке из различитих извора (природа,
• Пажљиво слуша музичку композицију, ријечи и мелодију (пет окружење у којем живи, музички инструменти).
минута, некада и дуже). • Пажљиво слуша и усваја музичку композицију у цјелини.
• Заинтересовано је за различиту музику, препознаје познате пје- • Познаје основне врсте и правце музичке умјетности (инструмен-
сме. тална, класична, хорска, народна, рок музика и сл.).
• Показује интересовање за тапшалице, цупкалице, бројалице, • Препознаје и разликује елементе музике: ритам, висину, темпо и
успаванке. динамику.
• Заинтересовано је за звуке различитих музичких инструмената, • Показује интересовање за музику свог народа и других култура.
препознаје неколико инструмената. • Препознаје, именује и разликује звуке инструмената Орфовог
инструментаријума, као и неколико познатих инструмената (кла-
вир, виолина, гитара, труба и сл.).
• Показује интересовање за дјела ликовне умјетности (разгледа • Препознаје елементарне појмове у ликовној умјетности (слика,
слике, цртеже, вајарска дјела). цртеж, скулптура, колаж итд.).
• Показује интересовање за учешће у ликовним активностима. • Познаје, именује, разликује, ствара и користи основне боје, неко-
• Препознаје, именује и разликује основне боје. лико изведених, црну и бијелу.
• Препознаје и користи основна ликовна средства и алате. • Познаје и пореди основне облике и текстуру (глатко, грубо, мека-
но, храпаво, боцкаво и сл.).
• Познаје и користи елементе ликовне умјетности (боје, облике,
линије, текстуре), различите ликовне технике и алате.
• Показује интересовање за кратке позоришне и луткарске пред- • На основу конкретних примјера (гледање дјечјег филма и луткар-
ставе. ске представе) препознаје и разликује позориште и дјечји филм.
• Показује интересовање за приче и бајке. • Активно учествује у изради костима и лутака за представу, кори-
• Показује интересовање за учешће у драмским активностима. сти лутку у драмским активностима и игри.
• Рецитује кратке дјечје пјесме. • Радо учествује у драмским активностима (глуми, рецитује).
• Игра се луткама. • Комуницира са глумцима, упознаје се са оним што се догађа иза
сцене прије и послије представе.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ПОДСТИЦАЊЕ МУЗИЧКЕ, ЛИКОВНЕ И ДРАМСКЕ АКТИВНОСТИ И АКТИВНОСТИ ПОКРЕ-
ТА
- Заједничке активности слушања и препознавања звукова из природе (фијук вјетра, цвркут птица, шуштање лишћа, жубор потока) и
окружења (звиждук пиштаљке, сирена хитне помоћи, звук аутомобила) и сл.;
- Слушање музичких композиција различитих жанрова (дјечја, хорска, инструментална, традиционална, поп, рок и сл.);
- Игре и активности слушања и препознавања звукова различитих инструмената (слушање звукова Орфовог инструментаријума);
- Препознавање основних карактеристика музичких инструмената (клавир, гитара, виолина...);
- Игре и активности уз музику (музичке столице, пјевање и плес);
- Игре и активности пјевања бројалица и једноставнијих музичких композиција уз пљескање и покрете тијелом;
- Игре и активности у којима дијете користи различите предмете као музичке инструменте;
- Игре и активности подстицања на шарање, цртање и моделовање;
- Игре конструкторским материјалима;
- Игре луткама, помоћ при изради једноставних лутака, маски, костима;
- Учешће у краћим приредбама и свечаностима;
- Заједничке игре и активности слушања музичких композиција, препознавање познатих музичких композиција;
- Активности слушања темпа, динамике и ритма музичке композиције (лаган, брз, умјерен, спор и сл.);
- Активности упознавања основних музичких елемената (нота, ритам, динамика, висина, темпо и сл.);
- Игре Музичке столице (покушати мијењати задатке у игри нпр. двије групе − кад препознаш композицију дотрчи до столица своје
групе и одговори, ко има мање изгубљених столица побједник је и сл.);
- Игре и активности свирања на Орфовом инструментаријуму (правимо оркестар);
- Експериментисање са различитим звуцима инструмената;

- Активности упознавања основних елемената и техника ликовног стваралаштва (боје, облици, текстура, цртање, сликање, модело-
вање…);
- Декоративна употреба боја (контрасти, склад тонова и нијанси боја, мијешање боја);
- Уређивање и декорисање радних простора и простора за игру;
- Активности откривања својстава материјала за ликовно стваралаштво (тијесто, пластелин, пијесак, глина и моделарски материјали);
- Сакупљање педагошки обликованих и необликованих материјала за дјечје стваралаштво (каменчићи, лишће, плодови, кутијице, бо-
чице, чепови и сл.);
- Истраживање елемената умјетности у својим умјетничким дјелима;
- Активности упознавања елементарних, комплементарних и хроматских боја;
- Мијешање боја како би добили различите боје или нијансе боја;
- Кориштење облика и линија како би створили шаблоне;
- Кориштење материјала различитих текстура како би створили колаж;
- Кориштење различитих линија, боја, облика и текстуре, како би изразили своје идеје, осјећања, лична искуства и створили сопствена
умјетничка дјела;
- Препознавање елемената умјетности у окружењу;
- Плес уз музику, слободним покретима;
- Кретање уз музику на различите начине, како би изразили идеје и осјећања;
- Истраживање различитих начина кретања уз музику (равно, цик-цак, напријед-назад, брзо-споро и сл.).
2. КРЕАТИВНО ИЗРАЖАВАЊЕ
• Дијете истражује и комбинује различите медије, средства и материјале да би изразило своје креативне идеје, мисли и осјећања.
• Дијете изражава оригиналност – проналази сопствени одговор на задатак који је аутентичан.
• Дијете користи позната умјетничка средства за изражавање у новим ситуацијама.
• Пјева једноставније пјесме и мелодије (прво властите, спонтане • Препознаје, именује и самопоуздано пјева дјечје пјесме (осјећа
пјесме) у распону тонова мало више од једне октаве. повезаност мелодије и ријечи) соло и хорски, уз пратњу музичких
• Покретом прати ритам музичке композиције, неколико тактова. инструмената.
• Свира једноставне музичке инструменте (бубањ, звечке, шта- • Ствара сопствене мелодије и ритмове.
пићи). • Прати и понавља ритам пјесме, бројалице, тапшалице (користи
• Пажљиво слуша и репродукује тапшалице, цупкалице, бројали- тијело као инструмент: пљешће длановима, пуцкета прстима и
це, успаванке. сл.).
• Импровизује једноставне ритмове на ударачким инструментима,
као пратњу пјесми или бројалици.
• Свира на Орфовом инструментаријуму.
• Гестовима и мимиком показује једноставније радње, имитира • Невербално комуницира путем мимике, геста и пантомиме.
људе и животиње (на захтјев и спонтано). • Игра улоге кроз прерушавање (маске, костими) и даје идеје за
• Радо учествује у играма Као да, Кобајаги. богату и комплексну симболичку игру.
• Учествује у кратким луткарским представама и драматизацијама. • Учествује у једноставнијим позоришним и луткарским предста-
• Рецитује сопствене, спонтане пјесме. вама.
• Показује интересовање за лутке, маске, костиме, прерушава се и • Осмишљава риме и краће пјесмице, рецитује.
преузима дате улоге у симболичким играма. • Осмишљава и креира улоге у симболичкој игри, користи се еле-
ментима драматизације, ствара разноврсне замишљене ситуације.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: КРЕАТИВНО ИЗРАЖАВАЊЕ
- Игре и активности различитим обликованим и необликованим, природним и вјештачким материјалима, којима се подстиче дјечје
стваралаштво (сликање воденим бојама, темперама, цртање фломастерима, воштаним бојама, стварање колажа, мозаика − кориштење
каменчића, плодова, текстила и сл.);
- Игре улога, симболичке игре (игре Ја сам..., Ти си...?, игре Кобајаги);
- Соло и хорско пјевање;
- Активности које су карактеристичне за заинтересованост дјетета да користи руку (оставља траг на папиру, шара);
- Активности и игре експериментисања бојама и другим ликовним материјалима;
- Музичке игре уз плесне покрете – понављање покрета уз различиту врсту музике;
- Играње заданих улога, као и индивидуалних, смишљених од стране дјетета (симболичке игре);
- Пјевање, свирање, плесање;
- Израда музичких инструмената од природног и рециклажног материјала;
- Игре прерушавања (кориштење маски и костима);
- Игре различитим ликовним, цртаћим и вајарским материјалима (папир, картон, пластелин, глинамол, каменчићи, плодови и сл.);
- Активности комбиновања боја (црно-бијело, шарено, моја омиљена боја и сл.);
- Активности комбиновања линија и спајања у конкретне облике (косе, праве, изломљене; “Направи животињу помоћу линија” и сл.);
- Активности у којима дјеца проналазе оригинална рјешења и идеје, одступајући од стандардних образаца (нпр. осмисли постојећу
игру са новим правилима);
- Активности у којима се употребљавају и комбинују различити материјали, алати, технике и средства помоћу којих ће дијете стварати
нова идејна рјешења (нпр. направи сликовницу, изложбе илустрација, направи лутку, ауто будућности, робота, маску и сл.);
- Активност осмишљавања прича на задате слике, ријечи, боје и сл.;
- Активности осмишљавања рима и пјесмица;
- Активности причања прича са измијењеним крајем приче (нпр. испричај причу Сњежана и седам патуљака, али са другачијим крајем
приче);
- Активности осмишљавања и реализације кореографија за музичку композицију;
- Активности “Уради сам” (направи играчку, “Нађи рјешење за...”);
- Активности поређења и уочавања (Упореди два облика на истој слици, шта примијетиш? Како се осјећаш док слушаш одређену му-
зику?);
- Активности креирања улога у игри;
- Активности прављења једноставних луткица од различитог необликованог материјала за стоно позориште, позориште лутака;
- Активности осмишљавања једноставнијих сценарија за представу или једноставније луткарско позориште (стоно позориште);
- Активности тематског уређења простора у холу или соби са садржајима које су направила дјеца и васпитачи;
- Активности уређења простора за изложбе радова кроз драматизацију фотографисање рођендана и других догађаја;
- Активности развоја виших когнитивних функција: рјешавање проблема, планирање одређених активности кроз игру, креативно изра-
жавање кроз драмску и ликовну умјетност (Ја то могу другачије...);
- Активности уочавања изражајности гестова, превођење ријечи у гестове (и обрнуто);
- Експериментисање звуцима, тоновима и ритмовима на импровизованим инструментима;
- Активности у којима дијете види, доживљава, комбинује ствари и појаве на нов, оригиналан и неуобичајен начин (препознаје у објек-
ту нешто специфично, доживљава објекат на својствен начин – нпр. проналази каменчиће у облику животиње, проналази посебност у
текстури дрвета и другачије је црта на папиру);
- Активности осликавања својих мисли и емоција (нпр. нацртај своју машту, нацртај своје снове, своје емоције, емоције у вези са му-
зиком, догађајима или умјетничким дјелима и сл.);
- Активности и игре уочавања проблема задатка, разлика међу појавама, људима или стварима (нпр. јасно описује текстуру материјала
неког предмета иако дјелује да су исти, уочава одређене карактеристике људи и ствари и сл.);
- Експериментисање и провјеравање хипотеза, истраживање којим се развија дивергентно мишљење (пронаћи рјешења проблема без
задатих и одређених правила);
- Игре и активности које развијају осјетљиво (сензибилно) опажање (нпр. цртање којим ће дијете свој сензибилни доживљај неког
лика или неког објекта пренијети на цртеж, односно како и на који начин доживљава ту особу или објекат – дубље ће промишљати,
нацртати више детаља, употријебиће одређену боју којом ће показати своје мишљење и осјећање у вези са особом или објектом, те ће
линијама и облицима изразити пропорцију (величину особе или објекта у односу на друго у окружењу) и сл.);
- Активности које продубљују сензибилитет дјетета при одабиру и манипулисању ликовним материјалима, као и његове моторичке
способности у смјеру подршке развоју фине моторике.
3. РАЗВИЈАЊЕ ДОЖИВЉАЈА ЛИЈЕПОГ
• Дијете стиче свијест о вриједностима умјетности и културе средине у којој живи, упознато је са умјетношћу и њеним вриједностима
у другим културама.
• Дијете препознаје лијепо и складно, развијајући естетски сензибилитет.
• Исказује задовољство оним што му се свиђа у непосредном • Уочава лијепо у окружењу, природи, умјетничким дјелима,
окружењу. техничким производима, предметима и свакодневним догађајима.
• Уочава лијепо на илустрованим материјалима, непосредном • Ријечима описује своје окружење (природу, предмете, појаве) и
окружењу. коментарише их са другом дјецом и одраслима (даје своју естет-
• На интуитивном нивоу дијете препознаје лијепо, складно и про- ску процјену).
порционално. • Доживљава умјетничко стваралаштво и умије да га тумачи у
складу са сопственим искуством.
• Обликује естетски доживљај и естетски укус кроз књижевност,
поезију, ликовно стваралаштво, музику и плес, драмску умјетност.
• Препознаје умјетност и дизајн као битан дио друштвене културе
кроз разликовање естетских и етичких вриједности у примјереним
умјетничким дјелима.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: РАЗВИЈАЊЕ ДОЖИВЉАЈА ЛИЈЕПОГ
- Активности фине моторике, вјежбе концентрације (рад на разним задацима – нпр. обоји цртеж да не пређеш оквир цртежа, сложи
торањ од коцкица користећи коцкице у двије боје и сл.);
- Активности и игре у којима дијете ужива уз музику (бира омиљени музички садржај и ужива у истом);
- Активности у којима дијете бира различите материјале и средства за ликовно изражавање;
- Активности анализе простора који га окружује (уредан или неуредан простор, пријатан или непријатан осјећај у том простору, скла-
дан, лијеп и сл.);
- Активности заједничког стварања лијепог, угодног и простора занимљивог за дјецу (мјеста за игру, за фотографисање, изложбе и сл.);
- Активности запажања (шта ти се свиђа на цртежу, шта је лијепо у нашој соби, шта видиш у својој непосредној околини и сл.);
- Активности и игре тумачења дјечјих цртежа и свијест о сликарској слободи сваког дјетета;
- Активности усмјерене према естетском доживљају умјетничког дјела (Шта ти се свиђа на слици?, Како се осјећаш док посматраш
слику? и сл.);
- Игре и активности усмјерене према естетском доживљају окружења у којем дијете живи и расте (Шта ти се свиђа у радној соби и
зашто?, Кућа из маште!);
- Заједничке игре и активности кроз причање прича кроз које се одражава доживљавање свијета (причање доживљаја и догађаја са
одређеним карактеристикама, описима и сл.);
- Игре и активности којима се пружа подршка естетском васпитању (особине лијепог у одређеним понашањима, особама, дјелима и
медијима и сл., игре опажања);
- Игре и активности подстицања пажње, опуштања тијела и сл.;
- Ликовне активности које воде остварењу случајне репрезентације (именовање објеката или особа на цртежу које показује колико
дијете употребљава симболе и колико му емотивно значи цртеж);
- Активности у којима се нуде различити ликовни материјали, а гдје их дијете самостално бира и ствара своје креације;
- Активности које нуде доста различитости доживљаја који изазивају дјететову емоционалну реакцију, а на основу које ће дијете моћи
разговором или путем ликовног стваралаштва да их преноси другом (нпр. одлазак на излет, посјета другу у селу, посјета школи, посје-
та цвјећари и сл.);
- Активности откривања естетског сензибилитета код дјетета на основу ликовног изражавања (визуелни тип – реалан у приказивању
околине; имагинарни тип – оригиналан и неуобичајен приказ; интелектуални тип – на основу комбинације визуелног памћења и креа-
тивног мишљења; експресивни тип – спонтан и импулсиван приказ; сензитивни тип − наглашавање необичних мотива и сл.; анали-
тички тип – наглашавање најситнијих детаља; синтетски тип – тежи цјелини мотива);
- Активности откривања ликовног типа дјетета на основу кориштења ликовно-изражајних материјала (колористички – изражава се
бојом; графички тип – употребљава линије при цртању или само једном бојом означава рубове цртежа; конструктивни тип – подсјећа
на цртеж архитекте, структуриран; импулсивни тип − спонтан и брз; просторни тип – вјерни приказ простора и перспективе; декора-
тивни тип – декоративни рад);
- Активности подстицања на тумачење слика, цртежа, вајарских дјела.
4. ОПШТА КУЛТУРА И ПОЗНАВАЊЕ УМЈЕТНОСТИ
• Познаје друштвене конвенције, обичаје и показује спремност да их интериоризује.
• Познаје музичку, драмску, ликовну и умјетност покрета, на елементарном нивоу.
• Показује занимање за народну и дјечју књижевност. • Интуитивно осјећа припадност култури свога народа и своје
• Заинтересовано је за културно-умјетничке догађаје. земље.
• Учествује у јавним наступима са другом дјецом. • Препознаје примјере културно-историјског насљеђа свог и дру-
гих народа.
• Показује интересовање за сликовнице и дјечје књиге, посјету
књижари и библиотеци. • Заинтересовано је за приче о симболима своје и туђих култура.
• Заинтересовано је за предмете и умјетничка дјела која се налазе • Учествује у фолклорним играма и обичајима свога краја.
у музејима и галеријама. • Учествује у друштвеним и културно-умјетничким активности-
ма и свечаностима у својој предшколској установи и локалној
заједници и препознаје свој допринос.
• Преузима одговорност за своју улогу у заједничким активности-
ма (припрема свечаности и сличне активности).
• Показује интересовање за дјечју литературу, посјећује књижару
и библиотеку.
• С пажњом прати и слуша продукте књижевности за дјецу.
• Развија занимање за различите врсте умјетности и жанрове у
оквиру појединачних умјетничких праваца.
• Препричава и процјењује културне догађаје и своју улогу у
њима.
• Заинтересовано за умјетнике и њихова умјетничка дјела (писаца,
сликара, музичара…).
• Прихвата правила културног понашања у институцијама културе
и дјелује у складу са њима.
• Посјећује институције културе, заинтересовано је за музејске и
галеријске поставке.
• Заинтересовано је за позоришне представе, концерте.
• Препознаје и именује основна изражајна средства у умјетности
(сликарство, књижевност, музика и сл.).
• Истражује умјетничка дјела и различите врсте умјетности, са
циљем стицања сазнања из опште културе.
ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: ОПШТА КУЛТУРА И ПОЗНАВАЊЕ УМЈЕТНОСТИ
- Заједничко пјевање бројалица, набрајалица, народних пјесама и једноставнијих пјесмица познатих аутора музике за дјецу;
- Активности кроз које ће се дјеца упознати са дјелима народне књижевности;
- Учествовање у културним догађајима за дјецу;
- Рецитовање једноставнијих садржаја народне и савремене књижевности нашег и других народа;
- Активности и игре из фолклора народа којем дијете припада, као и других народа;
- Симболичке игре (ја сам сликар, ја сам музичар, ја сам балерина);
- Активности упознавања са основним елементима и појмовима умјетности (упознајемо инструменте, чиме све можемо сликати и сл.);
- Посјета дјечјем и луткарском позоришту;
- Посјета библиотеци, читаоници, књижари, сајму књига;
- Учешће на јавним наступима (плесни наступ, одређена улога у дјечјој представи или приредби и сл.);
- Посјете институцијама културе (музеји, галерије, библиотеке, центри умјетности и сл.);
- Посјете дјеци у другим крајевима (градске и сеоске, по могућности другим предшколским установама, градовима и земљама);
- Учешће у културно-умјетничким активностима предшколске установе и мјеста живљења (јавни наступи − приредбе, културна деша-
вања − изложбе, књижевне вечери и сл.);
- Активности упознавања са начинима живљења у разним крајевима наше земље и земљама других народа (обичаји, традиција, модер-
на друштва);
- Активности обиљежавања одређених датума у години (карактеристике празника код нашег народа и других народа);
- Активности увиђања сличности и разлика између дјеце (пол, језик, култура, обичаји и сл.), уз наглашавање да је богатство у различи-
тости;
- Игре и активности у којима дјеца сазнају о умјетности и њиховим представницима (име умјетника, интересантни дијелови биогра-
фије умјетника, музика коју је компоновао, називи музичких дјела, књига коју је написао, слика коју је насликао и сл. Нпр. Шта је
музика и ко ствара музику? Како се зову особе које стварају музику? Да ли знаш име неког сликара? и сл.);
- Игре и активности које укључују препричавање или причање о културним догађајима у предшколској установи или окружењу (О
Дјечјој недјељи, О Ноћи музеја, одласку у биоскоп или позориште и сл.);
- Активности које подстичу љубав дјеце према књизи (формирање библиотеке у радној соби, формирање читаоница, учлањење у биб-
лиотеку);
- Активности у којима се користи народна и умјетничка књижевност за дјецу (пјесме, приче, бајке, басне, успаванке нашег и других
народа);
- Активности упознавања са различитим начинима представљања умјетности (књиге, радио, телевизија, емисије, филм и сл.).
- Активности елементарног познавања умјетничких дјела (препознавање главних ликова у књижевним дјелима, препознавање технике
у сликарству, упоређивање дјела различитих умјетника, упознавање са посебним примјерима одређене умјетности – слика, компози-
ција, књига и сл.);
- Традиционалне и модерне игре уз музику;
- Презентације једноставнијих драмских форми познатих умјетника;
- Активности слушања музике и препознавање познатих композиција (назив композиције, име композитора и сл.);
- Активности препознавања жанрова музичких композиција (класична музика, музика из различитих крајева свијета, музика из окру-
жења);
- Упознавање архитектонских карактеристика кроз примјере у окружењу (посјета археолошким ископинама, старим грађевинама и
сл.);
- Сусрети са ликовним умјетницима, музичарима, књижевницима.
4. ПЛАНИРАЊЕ, ДОКУМЕНТОВАЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ВА- бројних спонтаних или добро смишљених поступака његе и одго-
СПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА СА ДЈЕЦОМ ПРЕДШКОЛСКОГ варања на дјечје разноврсне потребе. Њихово планирање и реали-
УЗРАСТА зација уважава принцип индивидуалности, а како дјеца одрастају,
Планирање и припремање васпитно-образовног рада пред- индивидуални приступ се постепено допуњује групним учећим
ставља операционализацију предшколског програма и свака поје- активностима и играма, са нагласком да сваком дјетету, поједи-
диначна предшколска установа (и њене организационе јединице) начно, треба адекватна подршка. Процеси учења су сложенији,
планирају васпитно-образовни рад поштујући контекст у којем одвијају се у оквирима утицаја новог социјалног окружења. Њега
дјелују (сеоска или градска средина, мали или велики вртић). је елементарна потреба одојчета и малог дјетета, а осим тога што је
важно да буде суво, утопљено, ушушкано, сито, од велике важно-
Планирање, реализација и евалуација васпитно-образовног сти је и да му се топло обраћа одрасла особа и одговара на сигнале
рада чине интегрални процес примјењивања Програма предшкол- за комуникацију.
ског васпитања и образовања у Републици Српској.
Васпитачи планирају свој рад у оквиру његе и васпитног рада
Планирање је континуиран процес који подразумијева посма- тимски, поштујући уочене карактеристике и развојне сигнале дје-
трање и утврђивање дјечјих могућности, интересовања и потреба, це, избором исхода који се остварују игроликим активностима
одређивање одговарајућих исхода учења, а затим обезбјеђивање које су прилагођене за мале групе, не занемарујући ни заједничке
активности, материјала и опреме којима ће се дјеловати на оства-
ривање промјена у развоју о којима говоре исходи и, на крају, пла- активности све дјеце у групи.
нирање начина процјене ефикасности цјелокупног рада. Говорне, физичке, социоемоционалне и интелектуалне актив-
Планирање је тимски процес континуираног дијалога, који ности са узрастом постају сложеније, дјеца испољавају све веће
укључује све актере у предшколској установи (родитеље, дјецу, интересовање за свијет око себе. Самоактивношћу и адекватним
васпитаче, стручне сараднике, управу) и не треба га сматрати фор- подстицањем од стране одраслих дјеца се упућују и храбре на от-
малношћу или административним чином. кривање и упознавање предмета и појава из непосредне околине.
Битно је да васпитач припреми подстицајну, богату средину (много
Планирање почиње посматрањем дјеце и утврђивањем њихо- доступних разноврсних играчака, од различитих материјала који
вих могућности, потреба, жеља и интересовања, у условима у који- стоје на истом мјесту у простору и континуирано су доступне дје-
ма се васпитно-образовне активности реализују. На основу тога, ци) у којој дјеца сама бирају играчке и развијају игру, зависно од
планира се довољно учећих искустава и активности које се односе унутрашњих мотива, сазнања и тренутних расположења. Дјеца у
на конкретно дијете, мање групе дјеце, цијелу групу дјеце, окруже- овој доби испољавају изразите жеље за кретањем, што сугерише
ње у којем бораве дјеца. организовање физичких и перцептивних активности и игара (пу-
Обавеза васпитача је да планирају све вријеме које дијете про- зање, гурање, котрљање, ношење). Осим радне собе, цијели про-
води у предшколској установи, укључујући и вријеме за обављање стор предшколске установе мора бити инспиративан и доступан
рутина (здравствено-хигијенске активности, поподневни одмор, дјеци јасличког узраста, како би могли да задовоље своје потребе
оброци и сл.). Посебно важно је планирати вријеме за слободну за истраживањем и учењем.
игру дјеце, било у радној соби или на отвореном. Чување и унапређење здравља дјеце у јаслицама је један од
ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА СА ДЈЕ- важних задатака и предуслова ефикасног васпитно-образовног
ЦОМ ЈАСЛИЧКОГ УЗРАСТА рада. Очување здравља дјеце у предшколској установи, претпо-
Планирање непосредног васпитно-образовног рада има своје ставља постојање превентивних мјера здравствене заштите, укљу-
специфичности на узрасту до три године, пошто се оно заснива на чујући хигијену, његу и правилну исхрану.
међудејству васпитно-образовног рада и игре, његе и учења малог Упознавање са индивидуалним особеностима развоја дјеце
дјетета, са акцентом на индивидуализацију и одговарање на потре- и пажљиво праћење и спознавање потреба и интересовања сваке
бе сваког дјетета. дјевојчице и сваког дјечака у групи, чини основу за планирање,
Међудејство и интеракција његе, спонтаног учења, игре и извођење и евалуацију васпитно-образовног рада и његе. То значи
васпитно-образовног рада чини доминантан фонд активности и да се јасно препознају сигнали развоја који се испољавају у виду
обавеза према дјеци јасличког узраста, али и основни принцип у квалитативних промјена у понашању, психомоторним и интелек-
састављању распореда живота и рада у предшколској установи. туалним способностима, говору и социјалноемоционалним ком-
Правило је да се одрасли баве дјецом онолико пута колико је по- петенцијама сваког дјетета у групи. Поштовање индивидуалних
требно, како би дијете било намирено. Тиме се потенцира зада- разлика и потреба јесте могућност да се оне, прије свега, опазе на
так васпитача да своје активности усаглашава са индивидуалним вријеме, да се на индивидуалну поруку сваког дјетета благовреме-
потребама сваког дјетета. Одрасли има обавезу да средину учини но и правилно одговори.
подстицајном за дјецу овог узраста, те да организује примјерене Успостављање дневног ритма живљења (активности и његе)
учеће активности које ће дијете водити у зону наредног развоја. који одговара групи дјеце и сваком дјетету у групи у предшколској
Вријеме је флексибилно и зависи од индивидуалних потреба сва- установи, подразумијева поштовање узрасних, педагошко-пси-
ког дјетета у групи. За целокупан развој дјетета изузетан значај холошких, здравствених, физиолошких критеријума и аспеката
има усаглашавање ритма живљења у предшколској установи са развоја. Са педагошког становишта, у оквиру васпитног процеса
навикама које дијете носи из породице. дјеци овог узраста највише одговара наизмјеничан распоред игро-
Њега, игра и васпитни рад представљају комплементарну цје- ликих активности и одмора и рекреативних активности, у оквиру
лину, јер се главни дио васпитања у овом узрасту остварује преко којих се могу обављати активности његе и здравствене заштите.
Досљедност у ритму значајно утиче на осјећање сигурности, при- Дугорочно се тимски планирају и реализују фондови за наба-
падности, лагодности, задовољства и пуноће живота мале дјеце, вљање дидактичног и потрошног материјала, опреме и играчака,
а успутни ефекти устаљеног ритмичног живота у предшколској књига, стручне литературе, радних листова, што подразумијева
установи утичу на стварање навика квалитетног живота. Ова активности на процјењивању постојећег стања у погледу опре-
досљедност распоредa, обухвата и флексибилност ритма живљења мљености цјелокупног амбијента предшколске установе, иденти-
у предшколској установи као цјелини. фикацији потреба, планова за набавку и саму набавку.
ПРИСТУП ПЛАНИРАЊУ Дугорочно се планирају начини прилагођавања и уређивања
ТЕМАТСКИ ПРИСТУП ПЛАНИРАЊУ цијелог простора предшколске установе како би се све доступне
просторије искористиле за потребе васпитно-образовног рада и
Тематскo планирање је тимски, креативан процес у којем се биле доступне свој дјеци и васпитачима, а тиме отварале могућ-
полази од потреба, интересовања и могућности дјеце, на основу ности за разноврсне активности и мијешање дјеце и одраслих,
којих се одређују исходи учења и, кроз одабрану тему, плани- како би предшколска установа заиста била мјесто заједничког жи-
рају игре и активности којима ће се дјеца и васпитачи бавити у вљења.
одређеном временском периоду (етапни план – двије седмице). У
оквиру једне теме могуће је издвојити подтеме (нпр. за тему жи- Дугорочно се планирају дидактичко-методичке иновације,
вотиње подтеме могу бити домаће животиње, шумске животиње, њихово увођење у праксу и процјењивање ефеката, потребе за
животиње далеких крајева и сл.). Подтеме се углавном реализују стручним усавршавањем васпитно-образовних радника, са циљем
у току једне седмице, кроз различите учеће активности, засноване унапређивања компетенција које ће омогућити квалитетну примје-
на планираним исходима учења. Поштујући дјечја интересовања ну Програма.
и потребе, тим васпитача бира теме у складу са Годишњим про- Континуирано дугорочно, али и етапно и дневно се планирају
грамом рада предшколске установе, годишњим добима, календа- активности на развијању партнерства са породицом и заједницом,
ром манифестација и празника, различитих догађаја у породици и партнерство са школом, што укључује равноправно учешће и по-
заједници и слично. дијељену одговорност између различитих актера и међусобно до-
говарање.
ПРОЈЕКТНИ ПРИСТУП ПЛАНИРАЊУ
Дугорочно се планирају активности на развијању повољне,
Пројектни приступ планирању подразумијева дуготрајније отворене, здраве радне атмосфере, препознатљиве јединствене
бављење неком темом. Пројект идеја може да проистиче из сва- филозофије и организационе структуре сваке предшколске уста-
кодневних искустава дјеце и одраслих, из дјечје игре, из пробле- нове, у којој ће се добро осјећати дјеца, родитељи, сви запослени.
матике која заокупља дјецу и интересује их, из уочених потреба Такође, дугорочно се ради на развијању демократичног стила руко-
и радозналости дјеце и васпитача, из различитих догађаја у пред- вођења и начина промоције значаја раног учења, планира се супер-
школској установи, породици, заједници. Пројектни приступ пла- визија васпитно-образовних радника, као и начини самоевалуације
нирању подразумијева заједничко истраживање, играње, трагање, предшколске установе и саморефлексије васпитача.
стварање дјеце, васпитача, родитеља/старатеља, чланова заједни-
це. Васпитач истражује различите изворе сазнања, проналази нове Етапно планирање је систематско, тимско бављење основним
идеје и промишља којим активностима би се током пројекта мо- питањима рада за краће вријеме (двије недјеље). Етапним плано-
гли бавити, шта је потребно од материјалних ресурса и опреме, вима се обезбјеђује континуитет, очување система учећих актив-
како би се дјеца подстакла да истражују, откривају и испробавају ности и евалуација процеса у свјетлу очекиваних исхода учења.
своје идеје. Пројекат може трајати и неколико мјесеци, зависно од Етапни планови најдиректније зависе од околности у конкретној
правца истраживања, надограђивања идеја, богатства подстицаја групи, односно од доброг познавања:
и, прије свега, дјечјег интересовања и радозналости. • индивидуалних могућности сваког дјетета у групи;
ДУГОРОЧНО, ЕТАПНО, ПРОЦЕСНО ПЛАНИРАЊЕ И ПЛА- • могућности, афинитета и особености васпитне групе;
НИРАЊЕ У ХОДУ • ресурса социјалног и материјалног окружења на којима је мо-
Према обиљежјима и намјени, планирање дијелимо на дуго- гуће заснивати учеће активности и његовати дјечју игру;
рочно, етапно, процесно и корекционо планирање (планирање у • личних афинитета и самопроцјењивања способности васпи-
ходу). тача, што утиче на избор садржаја и облика активности.
Дугорочно планирање, суштински је информисање, добро по- Учећe активности, игра и свакодневне животне активности су
знавање и разумијевање садржајне структуре и принципијелних микрочестице етапног плана. У етапном планирању руководимо
опредјељења у Програму предшколског васпитања и образовања се сљедећим питањима: како се дефинише активност и игра, шта
у Републици Српској. То је процес сталног стручног усавршавања се под тим појмом подразумијева у оперативном смислу и каква је
у циљу избора најквалитетнијег пута његове реализације, прила- веза са циљевима, задацима тима и очекиваним исходима актив-
гођавања условима социјалног и материјалног окружења и развој- ности; који су методички облици развојно најподеснији да се при-
ним могућностима васпитне групе и сваког дјетета у групи. Тиме мјењују и коме су намијењени (цијелој групи за фронталну фор-
се васпитно-образовни рад са предшколском дјецом уздиже над мацију, малим групама у центрима за учење, или групама средње
активностима чувања дјеце и превазиђеним концепцијама подуча- величине); и који су методички услови или поступци неопходни да
вања и опонашања школе. би она била привлачна за дјецу и сврсисходна у њиховом учењу.
Дугорочним планом се регулишу и елементи методичког мо- Једна учећа активност је крајње условно и флексибилно поста-
дела интерпретације, као што су: креирање окружења за учење и вљена микроцјелина, добро замишљена и заокружена идеја о садр-
развој (стварање специфично уређене средине), добар и стручан жају и поступцима који одговарају неком од исхода или се њоме
избор дидактичких средстава и материјала у центрима за учење. може дјеловати интегративно на више дефинисаних исхода учења,
При томе увијек треба имати на уму да је програм заснован на у оквиру различитих аспеката дјечјег развоја. Временско трајање
идеји да се већи дио учећих активности и игре реализује у малим учеће активности је флексибилно и најчешће се одвија у времену
групама и у центрима за учење, који највише одговарају природи од 15 до 30 минута, у зависности од узраста и интересовања дјеце,
планиране активности. Најефикасније је да се дугорочно плани- те у складу са њиховом концентрацијом и пажњом на активност.
рање обавља тимски и паралелно са израдом годишњег програма Будући да Програм није ближе дефинисан у погледу садржаја
рада предшколске установе као цјелине. учења, оквир учеће активности флексибилно је постављен (нпр. у
На основу постојећег стања и жељених стратешких циљева ра- било којем од аспеката развоја, након дефинисања исхода, прелази
звоја, квалитета и организације рада предшколске установе, којег се на инвентар, врсту активности, њен симболичан назив, како би
поставља тим и управу установе, могуће је одредити неколико постала честица плана која одговара за један или више планираних
аспеката дугорочног планирања који може бити одређен кратко- исхода). Више активности које се етапним планом предвиде чине
рочним, средњорочним и дугорочним плановима развоја: “систем учећих активности” и суштински представљају инвентар,
• Годишњи планер партнерства са породицом списак учећих активности, којима се регулише процес васпитно-
образовног рада за краћи период (двије седмице), водећи при томе
- Очекивања родитеља/старатеља рачуна да се њихов избор заснива на добро постављеним очекива-
- Активности са породицом ним исходима и да се остварују циљеви и задаци Програма, те да
се могу увидјети исходи учења, након реализације етапног плана.
• Годишњи планер ресурса
Процесно планирање је најважнији дио процеса планирања
- Просторни услови и суштински представља детаљну разраду етапног плана, крат-
- Креирање окружења за учење и развој (стимулативно окру- корочно је, и односи се, прије свега, на дневно планирање. Оно
жење) је предвиђање тока непосредног васпитно-образовног рада за је-
• Планирање квалитета васпитно-образовног рада дан дан. Најбољи избор је да увелико подсјећа на израду сцена-
рија који је довољно флексибилан, како би се интервенције могле
• Педагошка клима у предшколској установи и васпитној групи чинити и током непосредног рада са дјецом. Када се дефинишу
• Стил руковођења предшколске установе и васпитно-образов- учеће активности и игре по садржају, планира се њихова намјена,
ни процеси. оријентационо трајање и размјештај у центрима за учење који су у
употреби, или се планира и формирање нових центара за потребе се добијају евалуацијом служе за модификовање и даље усаврша-
планираних активности. На очекиване исходе се може дјеловати вање васпитно-образовног процеса.
континуирано, са више различитих активности, што значи да се У процесу евалуације, потребно је одредити:
оне могу понављати онолико дуго колико траје трагање за сигна-
лима развојних промјена. • реалне циљеве,
Процесно планирање је креативни чин тима васпитача једне • мјерила процјењивања ефикасности рада васпитача и напре-
васпитне групе (уз подршку стручних сарадника), предвиђање довања дјеце,
тока и поступака за квалитетан процес васпитно-образовног рада • методе на основу којих ће се прикупљати подаци,
и представља подсјетник, који се планира прије реализације учеће • начине њихове обраде, анализирања и интерпретације,
активности и служи као ослонац васпитачима током непосредног
васпитно-образовног рада са дјецом. Дневно припремање је кратко • начине представљања широј јавности (нпр. родитељима/ста-
и систематско прегледање свих услова и раније одабраних средста- ратељима, локалној заједници и сл.).
ва, провјера њихове функционалности, договор са потенцијалним Саморефлексија васпитача је освјешћивање васпитача о
носиоцима активности који се укључују у неку од етапа процеса. ефикасности свог рада, о начинима на које задовољава дјечје по-
Корекционо планирање (планирање у ходу) започиње већ то- требе. Саморефлексија рада васпитача је континуирана обавеза
ком процеса, када се уочи да планиране активности не успијева- сопственог процјењивања ефикасности васпитно-образовног
ју, не задовољавају интересовања дјеце или су лоше материјално рада у односу на групу дјеце и постављене исходе учења, а све
поткријепљене, па се морају одложити за наредни период, или кад са циљем уочавања недостатака и, на основу тога, рада на њихо-
васпитач процијени, да активност не води ка очекиваним исходи- вом уклањању и унапређивању сопственог рада. Васпитач и тим
ма, кад су оне постале монотоне и претјерано ослоњене на испу- у цјелини освјешћују путеве које су изабрали да би, одговарају-
њавање форме и слично. ћи на дјечје потребе, стигли до одређених исхода учења. Евалу-
Планирање у ходу ради се и након евалуације ефеката етапног ацијом васпитно-образовног рада и саморефлексијом, васпитач
или више етапних планова, када се уочи да се не остварују плани- добија информације о томе да ли изабране активности у раду
рани исходи учења који покривају равномјерно све аспекте разво- покривају све аспекте развоја, са једне стране. Са друге стране,
ја. Уколико се дође до сазнања да неки од исхода нису остварени, процјењује да ли је избор активности уравнотежен и да ли такав
или су остварени на нижем нивоу од очекиваних, наредна етапа је избор доприноси развоју групе и конкретном дјетету у смислу
простор да се унесу нове, сличне активности којима се врши до- постављених исхода.
пуњавање пропуштених садржаја, или се само продужава вријеме Као врста, рефлексија васпитача и тима може да се ради прије
учећих активности и игре. рада са групом (у фази планирања васпитно-образовног рада), у
ЕВАЛУАЦИЈА току рада са групом (дјецом) и након одређених активности (у
виду осврта на реализовано).
Свака предшколска установа планира начин евалуације којим
ће процјењивати ефекте васпитно-образовног рада у односу на по- Сврха евалуације васпитача је да:
стављене исходе учења одређене Програмом предшколског васпи- • добије повратну информацију о томе да ли пракса задовоља-
тања и образовања Републике Српске. ва дјечје потребе и утиче на остваривање исхода учења одређених
Евалуација је континуиран процес који се изводи на два нивоа: Програмом;
нивоу рада тима васпитача и нивоу рада предшколске установе. • на основу те информације коригује и креира будући рад;
Евалуација на нивоу рада тима васпитача је битан сегмент и • добије повратну информацију о ефикасности изабраних ме-
подразумијева промишљање о: тода и активности и њихових утицаја на развој конкретног дјетета
• Исходима учења; и групе.
• Учећим активностима; Процјењивање учења и развоја дјеце треба да се базира на кон-
тинуираном посматрању дјеце; чланови тима посматрају, слушају,
• Праћењу и напредовању дјеце и васпитне групе, укључујући
дјецу са сметњама у развоју, талентовану и даровиту дјецу; ступају у интеракцију са дјететом или групом, биљеже своја запа-
жања у Књигу за праћење развоја и учења дјетета. Те информације
• Слободној дјечјој игри, активностима на отвореном и сл.; служе за дубљу анализу праксе, и на основу њих се даље планира у
• Партнерству са породицом и заједницом, породичним вријед- правцу задовољавања дјечјих потреба, и поставља мрежа исхода за
ностима и манифестацијама; појединачно дијете, мање групе дјеце и групу у цјелини.
• Окружењу за учење и развој (стимулативно окружење). ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ЕВИДЕНЦИЈА
Евалуација на нивоу предшколске установе је дугорочна и У предшколској установи се документација и евиденција воде
изводи се једном до два пута годишње и на основу ње се праве у облику записа на папиру, а могу се водити и у електронском
акциони планови. Она је обавеза тима предшколске установе, који облику.
укључује све актере (родитеље/старатеље, дјецу, васпитаче, струч- Предшколска установа води педагошку документацију и еви-
ну службу, управу). Евалуација на нивоу предшколске установе је денцију тако да обезбјеђује чување личних података дјетета у скла-
услов и основа развоја квалитета васпитања и образовања, као и ду са законским прописима којима се прописује заштита личних
основа за управљање и стратешко планирање у предшколској уста- података.
нови. То је континуирано, систематско, планирано унапређивање
квалитета кроз праћење и процјену процеса и резултата. Треба да У предшколској установи се води сљедећа документација:
се базира на питањима: Какав смо ми вртић? Како то знамо? Шта 1. Матична књига дјеце
можемо учинити да бисмо били бољи? Матична књига се води за дјецу која похађају предшколску
Треба да буде усмјерена на сљедеће области: установу, било да је ријеч о цјелодневном програму, полудневном и
• квалитет услова у предшколској установи/структурални ква- скраћеном програму или Програму за дјецу у години пред полазак
литет, који одређује оквир за васпитно-образовни рад. Односи се у школу. У матичну књигу се уписују дјеца која су боравила у уста-
на физичке и материјалне услове, ресурсе, рутине, начине органи- нови најмање један квартал у години. Упис дјеце у матичну књигу
зације дана и недјеље, ритуале, број дјеце у групама, односе броја врши задужени тим васпитача или друго лице по овлашћењу ди-
одраслих и дјеце у предшколској установи и сл., и даје одговоре на ректора предшколске установе.
питања да ли је окружење сигурно, безбједно и повољно за дјецу 2. Радна књига за предшколске установе
предшколског узраста, Радну књигу за предшколске установе води тим васпитача за-
• квалитет процеса/процесни квалитет, који захвата аспекте дужен за једну васпитну групу или васпитач који реализује полу-
програма рада предшколске установе као што су интеракција и дневни или скраћени програм. Радна књига за предшколске уста-
комуникација дијете – одрасли; дијете (дјеца) – дијете (дјеца); ди- нове служи за планирање, документовање и евалуацију васпитно-
дактичко-методички контекст, односно, квалитет активности које образовног рада.
се организују; као и контекст простора, односно, центара за учење,
3. Радна књига за рад са дјецом пред полазак у школу
• индикатори исхода гдје се узимају у обзир ефективност про-
грама рада у предшколској установи, утицаји које програм има на Радну књигу за рад са дјецом у години пред полазак у школу
развој и учење дјеце, физичко и ментално здравље, као и спрем- води васпитач који реализује Програм за дјецу у години пред по-
ност за наредне степене образовања. лазак у школу, намијењен дјеци која раније нису била укључена у
неки од организованих видова предшколског васпитања и образо-
Начине евалуације (квантитативне, квалитативне или мјешо- вања.
вите природе), методе и технике одређује тим у предшколској уста-
нови, а истраживања обухватају све одрасле и дјецу (запослене, 4. Љетопис установе
родитеље и дјецу). Евалуацијом се утврђује да ли окружење пред- Љетопис установе је документ у који се уносе дешавања у јед-
школске установе и програм који се у њему спроводи задовољава ној предшколској установи хронолошким редослиједом. У љето-
потребе сваког дјетета у предшколској установи. Информације које пис установе уносе се сви важнији подаци и догађаји из живота и
рада установе и тај документ се чува трајно. Љетопис води лице 21. Pavlović Breneselović, D. (2000). Partnerski odnos u
које именује директор. vaspitanju. Beograd. Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski
5. Књига за праћење развоја и учења дјетета fakultet u Beogradu. Centar za interaktivnu pedagogiju.
Књига за праћење развоја и учења дјетета је документ који се 22. Павловић Бренеселовић, Д. (2012). Од природних неприја-
води за свако дијете уписано у предшколску установу, које похађа теља до партнера, Системски приступ односу породице и јавног
цјеловити развојни програм у цјелодневном или полудневном бо- васпитања. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београ-
равку, ради континуираног и систематског праћења развоја дјетета. ду.
Књига за праћење развоја и учења дјетета води се од тренутка упи- 23. Pavlovski, T. (1992). Tematsko planiranje u dečjem vrtiću,
са дјетета у предшколску установу, доступна је родитељима/стара- Beograd: IPA Filozofskog fakulteta (12–42, 49–52).
тељима и предаје им се приликом исписа дјетета из предшколске 24. Pećnik, N. i Starc, B. (2010). Roditeljstvo u najboljem interesu
установе, са циљем давања на увид стручној служби школе, ради djeteta i podrška roditeljima najmlađe djece. Zagreb: UNICEF.
обезбјеђивања континуитета између предшколског и основно-
школског васпитања и образовања. 25. Rangelov Jusović, R. (2007). Od saradnje ka partnerstvu.
Sarajevo: Centar za obrazovne inicijative Step by Step.
6. Радна књига за стручне сараднике у предшколској установи
26. Rauch, V. (2020). Pristup usmjeren na dijete: Vrtići koji
Радну књигу за стручне сараднике воде педагог, психолог, де- promoviraju demokratiju. “Step by Step pristup”. Sarajevo: COI Step
фектолог / специјални едукатор – рехабилитатор и логопед и со- by Step.
цијални радник. 27. Спасојевић, П. (2011). Породична педагогија и одговорно
Коришћени извори: родитељство. Бања Лука. Нова школа плус. Универзитет у Источ-
1. Антропова, М. В. и Кољцова, М. М. (1986). (ред) Психо- ном Сарајеву. Педагошки факултет у Бијељини.
физиолошка зрелост деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна 28. Спасојевић, П. (2013). Методика предшколског васпитања
средства. и образовања, теорија и пракса цјеловитих програма предшколског
2. Bastiani, J. (2003). Involving parents, raising achievement. UK учења. Бања Лука: ИП “Нова школа плус”, Филозофски факултет.
Department for Education and Skills. 29. Спасојевић, П., Прибишев Белеслин, Т. и Николић, С.
3. Bоdrоški Spаriоsu, B. (2007). Еfikаsnоst i prаvičnоst оbrаzоvnih (2007). Програм предшколског васпитања и образовања, Ми-
sistеmа u еvrоpskim pоlitikаmа оbrаzоvаnjа. Nаstаvа i vаspitаnjе. brој нистарство просвјете и културе Републике Српске, Источно Са-
3, str. 264–282. рајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Станојловић, С.
(2006). Дијете у породици и школи. Српско Сарајево: Завод за уџ-
4. Valjan Vukić, V. (2012). Prostorno okruženje kao poticaj za бенике и наставна средства.
razvoj i učenje djece predškolske dobi. Magistra Iadertina. 7(7), str.
123–132. 30. Спасојевић, П, Мојић, Д. и Стевић, Д. (2017). Водич за ва-
спитаче за Програм у години пред полазак у школу. Сарајево: Save
5. Виготски, Л. С. (1971). Учење и развој у предшколском узра- the Children за сјеверозападни Балкан.
сту. Београд: Предшколско дете, бр. 4.
31. Станојловић, С. и Спасојевић, П. (2005). Унапређивање
6. Vudhed, M. (2012). Različite perspektive o ranom detinjstvu: компетенција у предшколском васпитању, приручник за васпитаче,
teorija, istraživanje i politika. Beograd: Institut za pedagogiju i учитеље, водитеље играоница и родитеље. Бијељина. Републички
andragogiju Filozofskog fakulteta. педагошки завод. Јавни фонд за дјечију заштиту РС.
7. Група аутора. (1989). Родитељи у дечјем вртићу. Београд: 32. Fraser Mustard, J. (2002), Early Child Development and the
Завод за уџбенике и наставна средства. Brain-the Base for Health, Learning and Behavior Throughout Life.
8. Zini, M. (2005). Vidi, osluhni, dodirni, okusi, pomiriši i voli. In: Eming Young, M. (ed.) From Early Child Development to Human
Children in Europe. U: Dijete, vrtić, obitelj 44 (2006). str. 15–17. Development: Investing in Our Children’s Future. Washington, D.C.:
The World Bank. pp. 23–62.
9. Каменов, Е. (1997). Модел основа програма васпитно-обра-
зовног рада са предшколском децом, Одсек за педагогију Фило- 33. Huizinga, J. (1992). Homo Ludens, o podrijetlu kulture u igri.
зофског факултета у Новом Саду, Републичка заједница виших Zagreb: “Naprijed”.
школа за образовање васпитача. 34. Цвијановић, Н. (2017). Предшколски програм и дјечији
10. Каменов, Е. (2010). Различити приступи предшколском ва- развој. Источно Ново Сарајево: ЈП “Завод за уџбенике и наставна
спитању и образовању у Европи. Наша школа, број VII. Бијељина: средства” а.д.
Педагошки факултет. стр. 148–159. 35. Cvijanović, N. i Mojić, D. (2018). LEGO Material in the
11. Klemenović, J. (2009). Savremeni predškolski programi. Novi Programme of Early Childhood and Preschool Education. Croatian
Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine. Novi Sad. Visoka škola Journal of Education, 20 (Sp.Ed.1), 25–45.
strukovnih studija za obrazovanja vaspitača, Vršac. 36. Cvijanović, N. i Mojić, D. (2020). Institucionalna pedagoška
12. Klemenović, J. (2010). Razvoj savremenih kurikuluma intervencija u ranim godinama života na putu cjeloživotnog učenja.
predškolskog vaspitanja i obrazovanja., Pedagogija br. 3, Beograd. str. Croatian Journal of Education, 22 (Sp.Ed.3), 51–69. https://doi.
24–40. org/10.15516/cje.v22i0.3909.
37. Цвијановић, Н. (2020). Просторно окружење и дјечији
13. Majer-Hauzer, H. (2012). Samostalna deca su srećnija,
развој и учење – Смјернице за уређење простора предшколских
pedagoški metod Marije Monntesori. Beograd: Laguna. установа и основних школа. Бања Лука: Министарство просвјете и
14. Маринковић, С. и Марковић, С. (2013). Весели вртић. Бео- културе Републике Српске.
град: Креативни центар. 38. Шаин, М. и Чарапић, С. (2012). Корак по корак 3. Београд:
15. Милановић, Љ. (2004). Збирка 300 игара за најмлађе. Бео- Креативни центар.
град: Завод за уџбенике и наставна средства. 39. Шаин, М. и Чарапић, С. (2016). Корак по корак 5. Београд:
16. Мојић, Д. (2010). Програм предшколског васпитања и Креативни центар.
образовања у Републици Српској као савремени мултифункцио-
нални курикулум. Нова школа број 7, година V. Бијељина: Педаго- 1923
шки факултет у Бијељини. стр. 186–200.
17. Мојић, Д. (2013). Квалитетна педагошка комуникација На основу члана 77. став 3. Закона о предшколском
у функцији успостављања партнерства предшколске установе и васпитању и образовању (“Службени гласник Републике
породице. Нова школа број 11. Бијељина: Педагошки факултет у Српске”, бр. 79/15, 63/20 и 64/22) и члана 76. став 2. Закона
Бијељини. стр. 336–351. о републичкој управи (“Службени гласник Републике Срп-
18. Мојић, Д. (2016). Педагошко образовање родитеља у функ- ске”, бр. 115/18, 111/21, 15/22 и 56/22), министар просвјете
цији унапређивања партнерства предшколске установе и поро- и културе, 31. августа 2022. године, д о н о с и
дице. Нова школа број XI (1). Бијељина: Педагошки факултет у
Бијељини. стр. 185–201. П РА В И Л Н И К
19. Мојић, Д. (2017). Родитељ – партнер у савременој пред- О САДРЖАЈУ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ПЕДАГОШКЕ
школској установи, Нова школа број XII (1). Бијељина: Педагошки
факултет у Бијељини. стр. 224–238. ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ
20. Мојић, Д, Ловрић Радетић, С. и Унчанин, Г. (2020). Про- Члан 1.
грам за унапређење партнерства са породицом – програм одговор-
ног родитељства. Бања Лука: Министарство просвјете и културе Овим правилником уређују се садржај и начин вођења
Републике Српске. педагошке документације у предшколској установи и уста-
нови која обавља дјелатност предшколског васпитања и (7) Матична књига има облик свеске тврдог повеза, ве-
образовања. личине 300 mm · 400 mm.
Члан 2. (8) Изглед и садржај матичне књиге утврђен је на Обра-
сцу број 1, који се налази у Прилогу 1. овог правилника и
Педагошка документација у предшколској установи и чини његов саставни дио.
установи која обавља дјелатност предшколског васпитања
и образовања (у даљем тексту: установа) води се у облику Члан 6.
записа на папиру, а за установе које имају имплементиран (1) Матична књига се води за дјецу која похађају уста-
јединствени информациони систем Министарства просвје- нову која реализује Програм предшколског васпитања и
те и културе (у даљем тексту: Министарствo) и у електрон- образовања (у даљем тексту: Програм) у цјелодневном и/
ском облику. или полудневном трајању и/или Програм за дјецу у години
пред полазак у школу.
Члан 3.
(2) У матичну књигу се уписују дјеца која су боравила у
Установа води педагошку документацију тако да обе-
установи најмање један квартал у години.
збјеђује чување личних података дјетета у складу са пропи-
сом којим се уређује заштита личних података. (3) Дјеца која су похађала Програм за дјецу у години
пред полазак у школу у предшколској установи у трајању
Члан 4. не дужем од једног квартала у години уписују се у табелу
(1) У установи се у штампаном облику води сљедећа која је саставни дио матичне књиге, а у основној школи – у
педагошка документација: табелу која је саставни дио матичне књиге ученика основне
школе.
1) матична књига дјеце (у даљем тексту: матична књи-
га), Члан 7.
2) радна књига за предшколске установе, (1) Упис дјеце у матичну књигу врши тим васпитача
3) радна књига за рад са дјецом пред полазак у школу, задужен за васпитну групу или друго лице по овлашћењу
директора установе на крају квартала и одговоран је за тач-
4) радна књига за стручне сараднике у предшколској
ност и рок уношења података.
установи,
(2) Тачност података у матичној књизи након испи-
5) књига за праћење развоја и учења дјетета, сивања дјетета из установе овјерава директор установе
6) љетопис предшколске установе. својим потписом.
(2) У установи која организује продужени боравак за
ученике прве тријаде основне школе користи се дневник Члан 8.
рада за продужени боравак прописан правилником којим се (1) Радна књига за предшколске установе намијењена је
регулише педагошка документација и евиденција у основ- васпитачима који раде у тиму или васпитачу који реализује
ној школи. самостално програм у полудневном трајању у сарадњи са
(3) За установе које имају имплементиран јединствени стручним сарадницима ради планирања, документовања и
информациони систем Министарства, педагошка докумен- евалуације васпитно-образовне праксе.
тација из става 1. овог члана т. 1), 2), 3), 4) и 5) води се и у (2) Радна књига за предшколске установе води се за сва-
електронском облику. ку васпитну групу у установи у којој се реализује цјеловити
развојни програм.
(4) Педагошка документација у електронској верзији
садржи исте податке као штампана, а изглед електронских Члан 9.
образаца је дефинисан јединственим информационим си-
стемом Министарства. (1) На предњој страни корица радне књиге за предшкол-
ске установе, у горњем средњем дијелу, налази се амблем
Члан 5. Републике Српске, испод тога налазе се ријечи: “РЕПУБЛИ-
КА СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ
(1) Матична књига је документ трајне вриједности и И КУЛТУРЕ”, а испод тога, на средини, налази се назив:
чува се у металним ормарима или другим адекватним про- “РАДНА КЊИГА ЗА ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ”.
сторима отпорним на пожар и друге врсте уништавања.
(2) На првој унутрашњој страни радне књиге за пред-
(2) Матична књига се нумерише римским бројевима, а школске установе налази се амблем Републике Српске,
свака матична књига почиње са страницом 1 и завршава се испод тога налазе се ријечи: “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и
са бројем посљедњe страницe те матичне књиге. ријечи: “МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”,
(3) На предњој страни корица матичне књиге, у горњем а испод тога налази се назив: “РАДНА КЊИГА ЗА ПРЕД-
средњем дијелу, налази се амблем Републике Српске, испод ШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ”.
тога се налазе ријечи: “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: (3) Радна књига за предшколске установе садржи:
“МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”, а испод опште податке о установи, упутство за вођење радне књиге,
тог текста, на средини, налази се назив: “МАТИЧНА КЊИ- простор за податке о дјеци и родитељима, односно стара-
ГА ДЈЕЦЕ”. тељима, евиденцију о присуству дјеце, простор за планер
(4) На првој унутрашњој страни налазе се ријечи: рођендана и породичних вриједности, планер партнер-
“РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО ства са породицом и заједницом, планер манифестација и
ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”, испод се налази простор за друштвених вриједности, планер ресурса, простор за етап-
накнадно уношење података о установи, а испод тога тек- не планове, простор за документовање етапа и евалуацију
ста налази се назив: “МАТИЧНА КЊИГА ДЈЕЦЕ”, испод васпитно-образовног рада.
чега се налази простор за уношење радних година за које се (4) Радна књига за предшколске установе има облик
води матична књига и број матичне књиге, која се овјерава свеске тврдог повеза, величине 210 mm · 297 mm.
печатом установе и потписом директора установе, а испод
свега тога налази се табела у којој се уносе подаци о дирек- (5) Изглед радне књиге за предшколске установе
тору установе. утврђен је на Обрасцу број 2, који се налази у Прилогу 2.
овог правилника и чини његов саставни дио.
(5) Матична књига, поред података о установи, садржи
упутство за вођење матичне књиге, табелу у коју се уно- Члан 10.
се називи организационих јединица установе, те подаци о (1) Опште податке о дјеци у именик уноси тим васпи-
дјеци. тача или васпитач који реализује самостално програм у
(6) У матичну књигу подаци се уносе трајним плавим полудневном трајању на почетку реализације програма, а
мастилом или плавом хемијском оловком. најкасније 15 дана од почетка реализације.
(2) Податке о планирању и току, документовању и ева- Члан 15.
луацији васпитно-образовног процеса и остале податке у (1) Радна књига за рад са дјецом пред полазак у школу
радну књигу за предшколске установе уписује тим васпита- чува се пет година по завршетку Програма за дјецу у години
ча или васпитач који реализује самостално програм у полу- пред полазак у школу у радној години за коју је коришћена.
дневном трајању континуирано и одговоран је за тачност и
рок уписа података, а у складу са Програмом. (2) Прије истека рока из става 1. овог члана, директор
установе формира комисију која утврђује да ли су сви по-
(3) Табеларна евиденција о антропометријском мјерењу требни подаци из радних књига за рад са дјецом пред пола-
дјеце која је прописана Правилником о условима и начи- зак у школу унесени у матичну књигу.
ну остваривања исхране, његе, превентивно-здравствене и
социјалне заштите дјеце у предшколској установи, чува се (3) Комисија из става 2. овог члана подноси извјештај
у радној књизи за предшколске установе коју води тим ва- директору установе о утврђеном стању прије истека рока
спитача за сваку васпитну групу. из става 1. овог члана.
Члан 16.
Члан 11.
(1) Радна књига за стручне сараднике у предшколској
(1) Радна књига за предшколске установе чува се пет
установи води се за планирање, документовање и евалу-
година по завршетку радне године за коју је коришћена. ацију васпитно-образовног рада стручних сарадника у
(2) Прије истека рока из става 1. овог члана, директор установи.
установе формира комисију која утврђује да ли су сви по- (2) Радну књигу за стручне сараднике у предшколској
требни подаци из радних књига за предшколске установе установи води стручни сарадник у оквиру подручја свога
унесени у матичну књигу. рада дефинисаног Законом о предшколском васпитању и
(3) Комисија из става 2. овог члана подноси извјештај образовању.
директору установе о утврђеном стању прије истека рока (3) Сваки стручни сарадник у предшколској установи
из става 1. овог члана. води своју радну књигу и у њу уноси податке из свог по-
Члан 12. дручја рада, те одговора за тачност, уредност и континуитет
уношења података.
Радна књига за рад са дјецом пред полазак у школу води
се у установама које реализују Програм за дјецу у години Члан 17.
пред полазак у школу, за ону дјецу која нису била обухваће- (1) На предњој страни корица радне књиге за стручне
на неким обликом предшколског васпитања и образовања сараднике у предшколској установи, у горњем средњем
и која нису похађала цјеловити развојни програм, а која по дијелу, налази се амблем Републике Српске, испод тога на-
прописима којима се уређује област основног васпитања и лазе се ријечи: “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: “МИ-
образовања у наредној школској години стичу услове за по- НИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”, а испод тога,
лазак у први разред основне школе. на средини, налази се назив: “РАДНА КЊИГА ЗА СТРУЧ-
Члан 13. НЕ САРАДНИКЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ”.
(1) На предњој страни корица радне књиге за рад са (2) На првој унутрашњој страни радне књиге за стручне
дјецом пред полазак у школу, у горњем средњем дијелу, сараднике у предшколској установи налази се амблем Репу-
налази се амблем Републике Српске, испод тога налазе се блике Српске, испод тога налазе се ријечи: “РЕПУБЛИКА
ријечи: “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАР- СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И
СТВО ПРОСВЈEТЕ И КУЛТУРЕ”, а испод тога, на среди- КУЛТУРЕ”, а испод тога налази се назив: “РАДНА КЊИГА
ни, налази се назив: “РАДНА КЊИГА ЗА РАД СА ДЈЕЦОМ ЗА СТРУЧНЕ САРАДНИКЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТА-
ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКОЛУ”. НОВИ”.
(2) На првој унутрашњој страни налази се амблем Ре- (3) Радна књига за стручне сараднике у предшколској
установи садржи: опште податке о установи, упутство за
публике Српске, испод тога налазе се ријечи: “РЕПУБЛИ-
вођење радне књиге, табелу у коју стручни сарадник уноси
КА СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕ- свој годишњи програм рада, простор за опште податке о
ТЕ И КУЛТУРЕ”, а испод тога налази се назив: “РАДНА организационим јединицама и васпитним групама за које је
КЊИГА ЗА РАД СА ДЈЕЦОМ ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКО- стручни сарадник задужен, простор за седмично докумен-
ЛУ”. товање и полугодишњу и годишњу рефлексију.
(3) Радна књига за рад са дјецом пред полазак у шко- (4) Радна књига за стручне сараднике у предшколској
лу садржи: опште податке о установи, упутство за вођење установи има облик свеске тврдог повеза, величине 210 mm
радне књиге, простор за податке о дјеци и родитељима, од- · 297 mm.
носно старатељима, евиденцију о присуству дјеце, простор
за планер рођендана и породичних вриједности, планер (5) Изглед радне књиге за стручне сараднике у пред-
партнерства са породицом и заједницом, планер манифе- школској установи утврђен је на Обрасцу број 4, који се
стација и друштвених вриједности, планер ресурса, про- налази у Прилогу 4. овог правилника и чини његов састав-
стор за етапне планове, простор за документовање етапа и ни дио.
евалуацију васпитно-образовног рада. Члан 18.
(4) Радна књига за рад са дјецом пред полазак у шко- (1) Податке о планирању, документовању и евалуацији
лу има облик свеске тврдог повеза, величине 210 mm · васпитно-образовног рада и остале податке у радну књи-
297 mm. гу за стручне сараднике у предшколској установи уписује
(5) Изглед радне књиге за рад са дјецом пред полазак у стручни сарадник континуирано, а у складу са Програмом.
школу утврђен је на Обрасцу број 3, који се налази у При- (2) Радну књигу за стручне сараднике у предшколској
логу 3. овог правилника и чини његов саставни дио. установи контролише директор установе, односно помоћ-
Члан 14. ник директора за васпитно-образовни рад.
(1) Опште податке о дјеци у именик уноси васпитач на Члан 19.
почетку Програма за дјецу у години пред полазак у школу, Радна књига за стручне сараднике у предшколској уста-
а најкасније десет дана од његовог почетка. нови чува се пет година по завршетку радне године за коју
(2) Податке о планирању и току, документовању и ева- је коришћена.
луацији васпитно-образовног процеса и остале податке у
радну књигу за рад са дјецом пред полазак у школу уписује Члан 20.
васпитач континуирано и одговоран је за тачност и рок упи- (1) Књига за праћење развоја и учења дјетета (у даљем
са података, а у складу са Програмом. тексту: књига) је документ који се води за свако дијете упи-
сано у установу и које похађа цјеловити развојни програм у установи доставити књигу у штампаном облику ради на-
цјелодневном или полудневном трајању, ради континуира- ставка праћења развоја и учења дјетета, а уколико установе
ног и систематског праћења развоја дјетета. имају имплементиран јединствени информациони систем
(2) Књига има облик фасцикле са полутврдим корицама Министарства, књигу у електронском облику установа из
величине 210 mm · 297 mm. које се дијете исписује доставља установи у коју дијете
прелази.
(3) На предњој страни фасцикле, у горњем средњем
дијелу, налази се амблем Републике Српске, испод тога (2) Приликом уписа у први разред основне школе, ро-
налазе се ријечи: “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: дитељ књигу у штампаном облику доставља школи у коју
“МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”, а на се дијете уписује, а уколико установа има имплементиран
средини налази се простор у коме се накнадно биљежи јединствени информациони систем Министарства, књигу у
име и презиме дјетета, а испод тога налази се назив: електронском облику установа доставља школи.
“КЊИГА ЗА ПРАЋЕЊЕ РАЗВОЈА И УЧЕЊА ДЈЕТЕ-
ТА”. Члан 25.
(4) Књига садржи: упутство, податке о дјетету и ро- (1) Љетопис предшколске установе садржи све важније
дитељима, односно старатељима, приликама у породици податке и догађаје из дјеловања и рада установе.
дјетета, здрављу и физичкој спремности дјетета, индика- (2) На предњој страни корица љетописа предшколске
торе напредовања дјетета, значајне дјечје радове, податке установе, у горњем средњем дијелу, налази се амблем Ре-
о специфичностима, напредовању и развоју, те стиловима публике Српске, а испод се наводе ријечи: “РЕПУБЛИКА
сазнавања током боравка у установи. СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ
(5) Посљедња два листа књиге треба да буду са џепо- И КУЛТУРЕ”, а испод тога, на средини, налази се назив:
вима, гдје се у први џеп стављају додатни документи који “ЉЕТОПИС ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ”.
су карактеристични за дијете, односно одражавају његову (3) На првој унутрашњој страни налазе се ријечи:
индивидуалност, као што су дјечји радови, фотографије и “РЕПУБЛИКА СРПСКА” и ријечи: “МИНИСТАРСТВО
слично, док се у другом џепу налази табела са индикато- ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ”, испод тога налази се простор
рима напредовања у учењу и развоју током боравка у уста- за уношење података о називу и сједишту установе, а испод
нови. тога налази се назив: “ЉЕТОПИС ПРЕДШКОЛСКЕ УСТА-
(6) Изглед књиге утврђен је на Обрасцу број 5, који се НОВЕ”, те простор за уношење података о радним годинама
налази у Прилогу 5. овог правилника и чини његов састав- за које се води љетопис, као и простор за уношење података
ни дио. о љетописцу и директору установе и периодима вођења ље-
тописа.
Члан 21.
(4) Љетопис предшколске установе има облик свеске са
(1) Податке о напредовању дјетета уписује тим васпи- тврдим корицама величине 300 mm · 400 mm.
тача или васпитач који реализује самостално програм у
полудневном трајању у сарадњи са стручним сарадницима (5) Изглед љетописа установе утврђен је на Обрасцу
континуирано и одговорни су за повјерљивост и тачност број 6, који се налази у Прилогу 6. овог правилника и чини
уписа података, а у складу са Програмом. његов саставни дио.
(2) Општа начела којих се приликом вођења књиге тре- Члан 26.
ба придржавати су:
(1) Подаци у љетопис предшколске установе уносе се
1) уношење само доказаних информација, хронолошким редослиједом, а уноси их лице које задужи
2) обавезно навођење само оних појава и услова под директор установе.
којима је одређена појава настала, без изношења субјектив- (2) За вођење љетописа предшколске установе одгово-
ног мишљења, ран је директор установе.
3) избјегавање уопштених података и употребе ви- (3) Љетопис предшколске установе је документ који се
шезначних и недовољно одређених термина. трајно чува.
Члан 22. Члан 27.
(1) Приликом уношења података у књигу неопходно је (1) У случају погрешног уписа података у педагошку
навести извор обавјештења који се евидентира на празном документацију у штампаном облику, исправка се врши
листу папира и прилаже се у први џеп књиге. тако што се погрешно уписана ријеч или дио текста прецр-
(2) Извори обавјештења из става 1. овог члана су: та трајним црвеним мастилом тако да се може прочитати,
1) родитељи, односно старатељи који дају опште подат- а изнад исправљеног текста уписује се исправан текст, од-
ке о дјетету и његовој породици, интересовањима и актив- носно податак.
ностима дјетета, (2) Исправка се врши трајним црвеним мастилом и
2) љекарски налази на основу којих се прикупљају по- овјерава се потписом директора и печатом установе.
даци о психофизичком здрављу дјетета, (3) У случају погрешног уписа података у педагошку
3) васпитачи и стручни сарадници у установи који дају документацију у електронском облику, исправку врши ва-
податке о учењу, стицању сазнања, понашању и развоју дје- спитач, уз претходну сагласност директора установе.
тета у установи. (4) Исправка из става 3. овог члана врши се на начин
(3) Приликом уношења података потребно је водити да се у рубрици “Напомена” евидентира датум измјене,
бригу о приватности дјетета и породице. лице које је вршило измјену и погрешно унесени по-
даци.
Члан 23.
(1) Књига представља повјерљив документ за чије чу- Члан 28.
вање је одговоран тим васпитача или васпитач који реали- Прилози из чл. 5, 9, 13, 17, 20. и 25. овог правилника
зује самостално програм у полудневном трајању. објављују се у посебној публикацији “Службеног гласника
(2) За чување података из књиге која се води у елек- Републике Српске”.
тронском облику одговоран је директор установе.
Члан 29.
Члан 24. Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи
(1) Након исписивања из установе, родитељу се обаве- Правилник о садржају и начину вођења евиденције и до-
зно даје књига у штампаном облику, а у случају да дијете кументације у предшколским установама (“Службени гла-
пређе из једне у другу установу, родитељ је дужан другој сник Републике Српске”, број 113/14).
Члан 30. ганска или непробављива супстанца како би се спријечила
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја- њихова директна употреба у исхрани животиња.
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. (2) Такво мијешање није потребно ако састав или ам-
балажа производа, а посебно производа намијењених
Број: 07.04/020-313-4/22 крајњим корисницима спречавају злоупотребу производа у
31. августа 2022. године Министар, исхрани животиња.
Бањалука Др Наталија Тривић, с.р.
(3) При утврђивању састојака потребно је водити рачу-
1924 на о различитим околностима у вези са поднебљем и зе-
мљиштем, те о циљу употребе одређених ђубрива.
На основу члана 31. став 4. Закона о нуспроизводима (4) Органска ђубрива и побољшивачи земљишта, који
животињског поријекла (“Службени гласник Републике садрже месно-коштано брашно Категорије 2, односно пре-
Српске”, бр. 60/13 и 94/19) и члана 76. став 2. Закона о ре- рађен протеин животињског поријекла обавезно садрже
публичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, 20% СаО (калцијум оксид), који је у виду гранула.
бр. 115/18, 111/21, 15/22 и 56/22), министар пољопривреде,
шумарства и водопривреде д о н о с и Члан 5.
Љуска јаја у виду органског ђубрива на сопственом
П РА В И Л Н И К земљишту користи се ако:
О УСЛОВИМА ЗА ПРОИЗВОДЊУ И УПОТРЕБУ 1) су љуске резултат обављања одређене дјелатности,
НУСПРОИЗВОДА КАО ОРГАНСКИХ ЂУБРИВА И 2) количина љуске за седам дана износи највише 20 kg,
ПОБОЉШИВАЧА ЗЕМЉИШТА
3) су љуске самљевене прије коришћења на земљишту,
Члан 1. 4) се евидентирају количина, датум, мјесто, односно
Овим правилником прописују се услови које су дужни број парцеле и катастарска општина коришћења љуске.
да испуњавају субјекти у пословању са нуспроизводима Члан 6.
животињског поријекла код производње и употребе нуспро-
извода као органских ђубрива и побољшивача земљишта. Органска ђубрива и побољшивачи земљишта могу се
ставити на тржиште и користити у сљедећим случајевима:
Члан 2. 1) ако се као улазни материјал користи материјал Kа-
Поједини појмови употријебљени у овом правилнику тегорије 2, a произведени су у складу са условима за сте-
имају сљедеће значење: рилизацију под притиском у складу са чланом 4. тачка њ)
1) органско ђубриво и побољшивачи земљишта су ма- Закона о нуспроизводима животињског поријекла којом се
теријали животињског поријекла који се користе за одржа- спречава појава ризика за јавно здравље и здравље живо-
вање или побољшавање исхране биљака, одржавање или тиња,
побољшавање физичких и хемијских својстава и биоло- 2) месно-коштаног брашна добијеног од материјала
шке активности земљишта, одвојено или заједно, укљу- Категорије 2 и прерађених животињских бјеланчевина на-
чујући стајњак, неминерализован гуано, садржај пробавног мијењених за употребу као органска ђубрива или побољ-
тракта, компост и сварене остатке хране, шивачи земљишта или за употребу у њима, ако су помије-
2) прерађен протеин животињског поријекла је про- шани са одређеном супстанцом како би се искључила нак-
теин животињског поријекла који је добијен искључиво надна употреба смјесе у исхрани животиња,
од материјала Категорије 3 примјеном основних метода 3) ако се као улазни материјал користи материјал Кате-
прераде и као такав се може употријебити за производњу горије 3, примјеном било које од метода прераде 1 до 7, у
органског ђубрива и побољшивача земљишта (не обухва- складу са чланом 2. Правилникa о основним и алтернатив-
та производе од крви, млијеко, производе од млијека, ко- ним методама прераде нуспроизвода (“Службени гласник
лострум, желатин, хидролизован протеин и дикалцијум- Републике Српске”, број 92/14).
фосфат, јаја и производе од јаја, трикалцијум-фосфат и
колаген), Члан 7.
3) производи добијени од нуспроизвода животињског Рогови и производи од рогова, осим брашна од рогова,
поријекла су производи добијени након једног или више папци, копита и производи од папака и копита, осим браш-
третмана, измјена или поступака прераде нуспроизвода на од папака и копита, користе се за производњу органских
животињског поријекла, а укључују органска ђубрива и по- ђубрива и побољшивача земљишта, под условом да потичу
бољшиваче земљишта, од животиња:
4) објекат за производњу производа добијених од 1) које су заклане у кланици, а за које је на основу пре-
нуспроизвода животињског поријекла је објекат у којем се гледа прије клања дозвољено клање за исхрану људи,
од нуспроизвода животињског поријекла производе про- 2) које не показују знакове заразних болести које се
изводи добијени од нуспроизвода животињског поријекла. могу пренијети на људе или животиње,
Члан 3. 3) које су сат времена подвргнути загријавању на тем-
ператури од најмање 80 °С која је постигнута у цјелокупној
(1) У производњи органских ђубрива и побољшивача маси,
земљишта користе се искључиво материјал Категорије 2 и
материјал Категорије 3. 4) код којих приликом уклањања рогова са главе живо-
тиње није отворена кранијална шупљина,
(2) Органска ђубрива и побољшивачи земљишта про-
изводе се у објектима за прераду материјала Категорије 2 5) код којих су приликом прераде, складиштења или
и материјала Категорије 3 у објектима за производњу про- превоза предузете мјере за спречавање унакрсне контами-
извода добијених од нуспроизвода животињског поријекла, нације,
који су одобрени за производњу органских ђубрива и по- 6) који су упаковани у нова паковања или контејнере,
бољшивача земљишта од надлежног тијела, Министарства односно превожени у камионима или контејнерима, који су
пољопривреде, шумарства и водопривреде. прије утовара опрани и дезинфиковани.
Члан 4. Члан 8.
(1) У органска ђубрива и побољшиваче земљишта, ако Ако је од посљедње примјене органског ђубрива и по-
су произведени од месно-коштаног брашна добијеног од бољшивача земљишта протекао 21 дан, животиње могу
материјала Категорије 2 или од прерађених животињских имати приступ земљишту, односно трава и друге биљне
бјеланчевина, потребно је додати састојак као што је анор- врсте са ове површине могу се користити у исхрани фарм-
ски узгајаних животиња, под условом да не постоји ризик Члан 3.
за здравље животиња и јавно здравље, а што је у складу У члану 7. у ставу (2) иза ријечи: “машински” додају се запета
са Правилником о условима исхране домаћих животиња и ријечи: “факултет за криминалистику, криминологију и сигур-
пашом са земљишта на којима се примјењују органска ђу- носне студије, медицински факултет”.
брива и побољшивачи земљишта (“Службени гласник Ре- Члан 4.
публике Српске”, број 97/14).
У члану 24. у ставу (2) иза ријечи: “факултет безбједности”
Члан 9. додају се запета и ријечи: “факултет за криминалистику, кримино-
логију и сигурносне студије”.
(1) Декларација органских ђубрива и побољшивача зе-
мљишта садржи читак и видљиво истакнут текст: Члан 5.
1) забрањена испаша животиња из узгоја или употреба У члану 30. у ставу (2) иза ријечи: “факултет безбједности”
култура као сточна храна минимално 21 дан након наноше- додају се запета и ријечи: “факултет за криминалистику, кримино-
ња на земљиште, логију и сигурносне студије”.
2) “НИЈЕ ЗА ИСХРАНУ ЉУДИ И ЖИВОТИЊА”, на- Члан 6.
зив и адреса одобреног објекта за производе добијене од У члану 35. у ставу (2) иза ријечи: “факултет безбједности”
нуспроизвода животињског поријекла, односно објекта за додају се запета и ријечи: “факултет за криминалистику, кримино-
складиштење у који се отпрема пошиљка, за производе из логију и сигурносне студије”.
члана 4. овог правилника. Члан 7.
(2) Декларација није потребна за органска ђубрива и У члану 39. у ставу (2) иза ријечи: “факултет безбједности”
побољшиваче земљишта који су: додају се запета и ријечи: “факултет за криминалистику, кримино-
1) у паковањима за директну продају масе до 50 kg, који логију и сигурносне студије”.
су намијењени крајњем кориснику, или Члан 8.
2) у великим врећама масе до 1000 kg у којим ће се У члану 44. у ставу (2) иза ријечи: “факултет безбједности”
органско ђубриво или побољшивач земљишта употребља- додају се запета и ријечи: “факултет за криминалистику, кримино-
вати на земљи и да је на тим врећама наведено да нису логију и сигурносне студије”.
намијењене употреби на земљишту којем имају приступ
животиње из узгоја. Члан 9.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
Члан 10. вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја- Број: 25.01-020-108/22
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”. 29. јула 2022. године В.д. директора,
Бањалука Милан Новитовић, с.р.
Број: 12.05-335-612/22
2. септембра 2022. године Министар,
Бањалука Др Борис Пашалић, с.р. Агенција за безбједност саобраћаја
На основу члана 75. став 2. Закона о републичкој управи
Републичка управа цивилне заштите (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/18, 111/21, 15/22
На основу члана 83. став 2. Закона о републичкој управи и 56/22), члана 28. Закона о државним службеницима (“Службени
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/18, 111/21, гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, 37/12 и 57/16), чла-
15/22 и 56/22), члана 28. Закона о државним службеницима на 29. став 1. Уредбе о критеријумима за унутрашњу организацију
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11, и систематизацију радних мјеста у републичким органима управе
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
37/12 и 57/16) и члана 29. став 1. Уредбе о критеријумима за 109/19), члана 9. Уредбе о категоријама и звањима државних слу-
унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у ре- жбеника (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/09, 131/10
публичким органима управе Републике Српске (“Службени гла- и 8/11) и члана 10. Уредбе о радним мјестима намјештеника (“Слу-
сник Републике Српске”, број 109/19), а у складу са чланом 9. жбени гласник Републике Српске”, бр. 18/09, 131/10 и 8/11), в.д.
Уредбе о категоријама и звањима државних службеника (“Слу- директора Агенције за безбједност саобраћаја, уз сагласност Владе
жбени гласник Републике Српске”, бр. 18/09, 131/10 и 8/11) и Републике Српске, д о н о с и
чланом 10. Уредбе о радним мјестима намјештеника (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, бр. 18/09, 131/10 и 8/11), уз са-
гласност Владе Републике Српске, в.д. директора Републичке П РА В И Л Н И К
управе цивилне заштите д о н о с и О ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ
ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ
П РА В И Л Н И К МЈЕСТА У АГЕНЦИЈИ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
О ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О УНУТРАШЊОЈ
ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ РАДНИХ Члан 1.
МЈЕСТА У РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ У Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста у Агенцији за безбједност саобраћаја (“Службени
Члан 1. гласник Републике Српске”, бр. 13/12, 21/15, 62/18 и 1/21) у члану
12. послије ријечи: “саобраћајни факултет - смјер друмски саобра-
У Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији ћај или транспорт” додају се запета и ријечи: “дипломирани грађе-
радних мјеста у Републичкој управи цивилне заштите (“Службени вински инжењер - смјер за путеве и жељезнице (нискоградња)”.
гласник Републике Српске”, бр. 62/15, 81/16, 105/16 и 20/18) у члану
5. у ставу (2) иза ријечи: “факултет политичких наука” додају се рије- Члан 2.
чи: “и економски факултет или други факултет економског смјера”. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
Члан 2. вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
У члану 6. у ставу (2) иза ријечи: “војна академија” додају се Број: 13/1/052-1246/22
запета и ријечи: “економски факултет или други факултет економ- 9. септембра 2022. године В.д. директора,
ског смјера”. Бања Лука Младен Петровић, с.р.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ДИЈАГРАМ
ДИРЕКТОР
ЗАМЈЕНИК ДИРЕКТОРА
Одјељење за послове унапређења бе-

Одсјек за правне, кадровске, финансиј- збједности саобраћаја, планирање, ана-
ско-рачуноводствене и опште послове лизе и статистике
начелник Одјељења
руководилац Одсјека
1. виши сарадник за рачуноводство,

књиговодство
Одсјек за координацију, Одсјек за возаче,
2. виши стручни сарадник за правне планирање и статистике путеве и возила
послове и јавне набавке
3. технички секретар
руководилац Одсјека руководилац Одсјека
1. виши стручни сарадник за 1. виши стручни сарадник за

сарадњу и координацију са путеве и лиценцирање
субјектима у систему безбјед- 2. виши стручни сарадник
ности саобраћаја за превентиву, планирање
2. виши стручни сарадник за и вођење кампања на
рад са јединицама локалне унапређењу безбједности
самоуправе саобраћаја
3. виши сарадник за информа-
ционе системе и базе пода-
така
СА Д РЖ А Ј
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1871 Рјешење број: 04/1-012-2-3202/22 ............................ 8

1848 Одлука о исплати финансијске помоћи 1872 Рјешење број: 04/1-012-2-3201/22 ............................ 8
незапосленом родитељу четворо и
више дјеце у Републици Српској.............................. 1 1873 Рјешење број: 04/1-012-2-3200/22 ............................ 8
1849 Одлука о давању сагласности на План утрошка 1874 Рјешење број: 04/1-012-2-3199/22 ............................ 9
средстава, број: 04/1-012-2-3163/22 ......................... 2 1875 Рјешење број: 04/1-012-2-3198/22 ............................ 9
1850 Одлука о давању сагласности на План утрошка 1876 Рјешење број: 04/1-012-2-3197/22 ............................ 9
средстава, број: 04/1-012-2-3148/22 ......................... 2
1877 Рјешење број: 04/1-012-2-3196/22 ............................ 9
1851 Одлука о давању сагласности на Правилник о
измјени и допуни Правилника о унутрашњој 1878 Рјешење број: 04/1-012-2-3195/22 .......................... 10
организацији и систематизацији радних мјеста
у Министарству за научнотехнолошки развој, 1879 Рјешење број: 04/1-012-2-3194/22 .......................... 10
високо образовање и информационо друштво ........ 2 1880 Рјешење број: 04/1-012-2-3193/22 .......................... 10
1852 Одлука о утврђивању услова за продужење 1881 Рјешење број: 04/1-012-2-3192/22 .......................... 10
рока на који је додијељена концесија за
коришћење пољопривредног земљишта у 1882 Рјешење број: 04/1-012-2-3191/22 .......................... 11
својини Републике Српске привредном
1883 Рјешење број: 04/1-012-2-3190/22 .......................... 11
друштву д.о.о. “Pedibcommerce” Србац ................... 2
1853 Одлука о укидању статуса јавног добра у општој 1884 Рјешење број: 04/1-012-2-3189/22 .......................... 11
употреби, број: 04/1-012-2-3239/22 .......................... 3 1885 Рјешење број: 04/1-012-2-3188/22 .......................... 11
1854 Одлука о укидању статуса јавног добра у општој 1886 Рјешење број: 04/1-012-2-3187/22 .......................... 11
употреби, број: 04/1-012-2-3240/22 .......................... 3
1887 Рјешење број: 04/1-012-2-3186/22 .......................... 12
1855 Одлука о укидању статуса јавног добра у општој
употреби, број: 04/1-012-2-3241/22 .......................... 3 1888 Рјешење број: 04/1-012-2-3185/22 .......................... 12
1856 Одлука о преносу права власништва на моторном 1889 Рјешење број: 04/1-012-2-3184/22 .......................... 12
возилу, број: 04/1-012-2-3242/22............................... 4 1890 Рјешење број: 04/1-012-2-3183/22 .......................... 12
1857 Одлука о измјенама и допунама Одлуке о 1891 Рјешење број: 04/1-012-2-3182/22 .......................... 13
одређивању приоритетних пројеката из Програма
јавних инвестиција Републике Српске за 1892 Рјешење број: 04/1-012-2-3181/22 .......................... 13
финансирање из Буџета у 2022. години, са
расподјелом средстава (“Службени гласник 1893 Рјешење број: 04/1-012-2-3180/22 .......................... 13
Републике Српске”, бр. 9/22, 12/22, 14/22, 17/22, 1894 Рјешење број: 04/1-012-2-3179/22 .......................... 13
19/22, 23/22, 30/22, 32/22, 33/22, 38/22, 45/22,
58/22, 60/22, 62/22, 66/22, 69/22, 73/22, 76/22, 1895 Рјешење број: 04/1-012-2-3178/22 .......................... 14
79/22, 82/22 и 84/22) .................................................. 4
1896 Рјешење број: 04/1-012-2-3177/22 .......................... 14
1858 Одлука о измјени Одлуке о давању
сагласности на План утрошка средстава, 1897 Рјешење број: 04/1-012-2-3176/22 .......................... 14
број: 04/1-012-2-3263/22 ............................................ 4 1898 Рјешење број: 04/1-012-2-3173/22 .......................... 14
1859 Одлука о измјени Одлуке о наставку 1899 Рјешење број: 04/1-012-2-3172/22 .......................... 15
активности на Пројекту изградња система за
наводњавање............................................................... 5 1900 Рјешење број: 04/1-012-2-3171/22 .......................... 15
1860 Одлука о измјени и допунама Одлуке о додјели 1901 Рјешење број: 04/1-012-2-3170/22 .......................... 15
концесије за коришћење пољопривредног
земљишта у својини Републике Српске 1902 Рјешење број: 04/1-012-2-3169/22 .......................... 15
предузећу “Агрохерцеговина” а.д. Невесиње 1903 Рјешење број: 04/1-012-2-3168/22 .......................... 16
(“Службени гласник Републике Српске”,
број 117/06) ................................................................. 5 1904 Рјешење број: 04/1-012-2-3167/22 .......................... 16
1861 Рјешење број: 04/1-012-2-3212/22 ............................ 6 1905 Рјешење број: 04/1-012-2-3166/22 .......................... 16
1915 Рјешење број: 04/1-012-2-3155/22 .......................... 19 Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
директора Јавне установе Центар за
1916 Рјешење број: 04/1-012-2-3154/22 .......................... 19 друштвено-политичка истраживања
1917 Рјешење број: 04/1-012-2-3153/22 .......................... 19 Републике Српске .................................................... 21
1918 Рјешење о разрјешењу в.д. чланова Управног Рјешење о именовању вршиоца дужности
одбора Јавне установе Центар за директора Јавне установе Центар за
друштвено-политичка истраживања друштвено-политичка истраживања
Републике Српске .................................................... 20 Републике Српске .................................................... 21
1919 Рјешење о именовању в.д. чланова Управног Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
одбора Јавне установе Центар за директора Јавне установе Туристичка
друштвено-политичка истраживања организација Републике Српске ............................. 22
Републике Српске .................................................... 20
Рјешење о именовању вршиоца дужности
1920 Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности члана директора Туристичке организације
Управног одбора Јавне установе “Андрићев Републике Српске .................................................... 22
институт” у Вишеграду ........................................... 20
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
1921 Рјешење о именовању вршиоца дужности члана
Управног одбора Јавне установе “Андрићев 1922 Правилник о Програму предшколског васпитања
институт” у Вишеграду ........................................... 20 и образовања ............................................................ 22
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности 1923 Правилник о садржају и начину вођења

помоћника министра за развој малих и средњих педагошке документације у предшколској
предузећа и предузетништва у Министарству установи .................................................................... 68
привреде и предузетништва.................................... 20 МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И
Рјешење о постављењу помоћника министра ВОДОПРИВРЕДЕ
за развој малих и средњих предузећа и 1924 Правилник о условима за производњу и употребу
предузетништва у Министарству привреде и нуспроизвода као органских ђубрива и
предузетништва ....................................................... 20 побољшивача земљишта ......................................... 72
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ
директора Агенције за безбједност саобраћаја ..... 21
Правилник о допунама Правилника о унутрашњој
Рјешење о постављењу вршиоца дужности организацији и систематизацији радних мјеста у
директора Агенције за безбједност саобраћаја ..... 21 Републичкој управи цивилне заштите ................... 73
Рјешење о разрјешењу в.д. директора Јавне АГЕНЦИЈА ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
установе Пољопривредни институт
Републике Српске .................................................... 21 Правилник о допунама Правилника о унутрашњој
организацији и систематизацији радних мјеста у
Рјешење о именовању в.д. директора Јавне Агенцији за безбједност саобраћаја ....................... 73
установе Пољопривредни институт
Републике Српске .................................................... 21 ОГЛАСНИ ДИО ......................................................12 страна
Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-
81 код Atos bank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Банке Поштанска
штедионица а.д. Бања Лука и 552-030-00026976-18 код Addiko Bank а.д. Бања Лука. В.д. директора и главног и одговорног уредника
Манојла Зрнић. Уредник Милка Девушић. Техничко уређивање Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331,
456-341 и 456-349, редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346,
http://www.slglasnik.org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93
лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа: ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.

broj 090

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

broj 090

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

Број: 04/1-012-2-3208/22 Предсједник 1868

Број: 04/1-012-2-3195/22 Предсједник

Број: 04/1-012-2-3187/22 Предсједник Број: 04/1-012-2-3185/22 Предсједник

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: УНАПРЕЂЕЊЕ ВЈЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

II - ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И ЗДРАВЉЕ

КОНКРЕТНИ ИСХОДИ УЧЕЊА

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ АКТИВНОСТИ: БРИГА О СВОМ ОКРУЖЕЊУ И ПРИРОДИ

- Игре маште и игре улога (опонашање одраслих, костимирање…).

• Дијете познаје дјечја права и поступа у складу са њима.

КОНКРЕТНИ ИСХОДИ УЧЕЊА

КОНКРЕТНИ ИСХОДИ УЧЕЊА

- Активности усмјерене на утврђивање непознате вриједности до пет, користећи предмете и слике;

- Експериментисање са различитим звуцима инструмената;

Одјељење за послове унапређења бе-

1. виши сарадник за рачуноводство,

руководилац Одсјека руководилац Одсјека

1. виши стручни сарадник за 1. виши стручни сарадник за

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1871 Рјешење број: 04/1-012-2-3202/22 ............................ 8

Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности 1923 Правилник о садржају и начину вођења

You might also like