Poglavlje 1

Prošlo je dvadeset dva dana, pet sati i trideset minuta otkako sam se
oprostila od Masea na aerodromu O'Hare. Kada je bio siguran da sam
bezbedna u kući mog oca u Chicagou sa mojom novopronađenom
porodicom, vratio se u Texas na porodični ranč, koji jednostavno nije
mogao da funkcioniše bez njega.

Odlazak sa njim bio je tako primamljiv. Bila sam spremna da

započnem svoj život sa Maseom, i bila sam nestrpljiva da njegov dom
učinim našim domom. Ali prvo sam morala ovo da uradim.

Pre nešto više od mesec dana, uglađeni, negovani Italijan pojavio se na

mom pragu u Rosemary Beachu, gde sam radila kao čistačica kod nekih
od najbogatijih porodica u gradu. Nedugo nakon što sam upoznala Masea,
otac kojeg nikada nisam poznavala - a nisam čak ni bila sigurna da je živ
- vratio se u moj život, želeći da bude deo njega.

Mase je bio tu sa mnom, držao me za ruku kroz sve to. Benedetto je

ostao sa nama u Rosemary Beachu nedelju dana, a onda smo svi zajedno
odleteli u Chicago.

Ubrzo sam saznala da ne samo da imam oca, već imam i brata. Bio je
dve godine mlađi od mene i totalni buntovnik; Raul me je stalno
zasmejavao. Imala sam i baku, ili nonnu1, kako je više volela da je zovu.
Volela je da sedi i priča sa mnom satima. Pričala mi je priče o mom ocu
kada je bio mlađi, i pokazivala mi slike iz Raulovog detinjstva. Takođe mi
je rekla kako je preklinjala Benedetta da me pronađe. Imao je svoje razloge

1
italijanski - baka

3
zašto nije krenuo za mnom. To je bilo sve što je ikada ikome rekao. Htela
sam da ga mrzim što nije došao po mene kad sam bila mlađa, ali nisam
mogla. Život me je doveo do Masea.

Vreme koje sam provela sa njima je bilo divno, ali mi je nedostajao

Mase. Razgovaranje s njim svake večeri nije bilo dovoljno. Trebala sam ga.
Trebao mi je više nego otac, brat i nonna. Mase je bio moja porodica. Prva
osoba koja je zaista bila tu za mene nakon života punog zlostavljanja od
strane moje majke i očuha.

Sada sam, konačno, bila kod kuće - ili na mestu koje je trebalo da
postane moj dom pre nego što se moj otac pojavio. Mase i ja smo planirali
da počnemo da živimo zajedno, ali to se još nije u potpunosti dogodilo.

Nisam rekla Maseu da se vraćam ranije. Htela sam da ga iznenadim.

Taksista se zaustavio ispred kuće Maseovih roditelja na njihovom

velikom ranču. Brzi pogled na mračnu kuću rekao mi je da niko nije kod
kuće. Dobro. Moje iznenađenje je bilo samo za Masea. Brzo sam platila
vozaču, izvukla svoj kofer iz gepeka i požurila prema štali.

Maseov kamionet je bio parkiran ispred drugog kamioneta koji nisam

prepoznala.

Prislonila sam svoj kofer pored njegovog kamioneta, a zatim se

spustila niz brdo do štale. Znala sam da će biti tamo, pošto mi je rekao da
tog dana ne planira da trenira konja. Srce mi je kucalo od uzbuđenja, a
ruke su me svrbele da ga dodirnem. Bila sam zahvalna što sam imala
vremena sa svojom porodicom, ali više nisam napuštala Masea. Ako
sledeći put ne može da ide sa mnom u Chicago, neću ići. Svi bi morali da
me posete ovde.

Ženski smeh je doleteo iz štale dok sam se približavala. Da li je vodio

poslovni razgovor? Nisam želela da ga prekidam ako je ovo klijent. Ne bih
mogla da mu se bacim u zagrljaj ako je usred posla sa konjem i njegovim
vlasnikom. Zastala sam ispred štale.

- Ne, Mase, obećao si mi pre neko veče da ćemo danas jahati. Ne možeš
to sada povući zbog posla. Želim da idem na jahanje, - rekla je žena. Od
njenog glasa mi se jeza skotrljala niz kičmu. Bio je mlad i koketan; bila je
previše bliska sa njim.

4
 - Znam da sam obećao, ali imam posla. Moraćeš da budeš strpljiva, -
odgovorio je.

- Treptaću i duriću se ako ne bude po mome, - zapretila je ženska.

- Danas nema igrica, Aida. Ozbiljno, imam posla. Monopolizirala si svo

moje vreme protekla dva dana, - rekao je glasom koji me je naterao da se
povučem. Poznavala sam taj glas. Koristio ga je sa mnom.

- Ali dosadno mi je, a ti me uvek zabavljaš, - rekla je zaigrano.

- Ozbiljno, moraš da mi daš malo vremena da završim stvari danas.

Zabavljaću te večeras. Izaći ćemo da pojedemo nešto. Čak ću te povesti i
na ples.

Srce mi je puklo. Ono što sam čula nije se moglo tumačiti na mnogo
načina. Mase je provodio vreme sa drugom ženom. Stalo mu je do nje.
Čula sam to u njegovom glasu.

Već sam jednom pretpostavila da me vara. Nisam želela da to

ponovim, ali šta bi drugo ovo moglo da znači? Bacila sam pogled na
kamionet parkiran pored njegovog, a zatim nazad na vrata koja vode
unutra. Srce je želelo da pobegnem i da se sklupčam u klupko, da se ne
raspadnem.

Ali glava mi je govorila da moram da se suočim sa ovim. Šta god da je

bilo. Trebala bih barem dati Maseu priliku da objasni, pre nego što odem.

Svo uzbuđenje koje sam osećala nekoliko trenutaka ranije je potpuno

umrlo. Bila sam ispunjena emocijama koje nisam mogla ni da počnem da
raspetljavam.

Ženin smeh je lebdeo napolje, praćen Maseovim tihim cerekanjem,

zbog čega mi je uvek bilo toplo iznutra. Uživao je. Biti sa ovom ženom
činilo ga je srećnim. Da li me nije bilo predugo? Da li mu je trebao neko
drugi?

Ili je shvatio da nisam tako posebna kao što je mislio da jesam?

- Zdravo. Mogu li ti pomoći? - Pitao je ženski glas.

5
 Podigla sam glavu, i videla je kako stoji na vratima štale kao da će otići.
Bila je visoka, duge plave kose skupljene u rep. Bez ikakve šminke, i dalje
je bila zapanjujuća. Pune usne i savršeno beli zubi. Njene krupne zelene
oči kao da su blistale od sreće. Mase je imao takav efekat na žene.

- Da li si ovde zbog konja? - Pitala je kada nisam ništa rekla. Samo sam
stajala i zurila u nju. Farmerke koje je nosila bile su uske, i pokazivale su
vitke bokove i mala bedra. Bila je mršava kao model. Ja nisam.

- Ja, uh... - promucala sam. Kako sam mogla razgovarati sa ovom

ženom? Trebalo je samo da odem. Suočiti se sa Maseom dok je stajala
tamo, izgledajući kao Barbie lutka, biće nemoguće. Pogledao bi nas obe
dok smo stajale jedna pored druge i video koja je bolja.

- Jesi li se izgubila? - Pitala je.

Da. Bila sam potpuno izgubljena. Sve što sam mislila da znam je istina,
sve što sam mislila da je moje, nije bilo. - Možda, - šapnula sam, a zatim
odmahnula glavom. - Ne. Došla sam da vidim...

- Reese! - Maseov glas je odjeknuo iza žene, i pre nego što sam uspela
da kažem bilo šta drugo, progurao se pored nje i omotao me u naručje. -
Ovde si! Zašto mi nisi rekla da dolaziš kući? Došao bih po tebe. Bože,
dobro mirišeš. Nedostajalo mi je ovo. Ti si mi jebeno nedostajala!

Zurila sam preko njegovog ramena u ženu koja se više nije smejala.
Gledala je u mene kao da sam neka pošast.

- Htela sam... Htela sam da te iznenadim, - spotaknula sam se preko

svojih reči, nisam bila sigurna šta da mislim. Čula sam ga sa njom. Znala
sam da provodi vreme sa njom, a ona me očigledno nije želela ovde.

Uhvatio je moje lice i pokrio mi usta svojima. Koliko god bila nesigurna
i koliko god da sam bila povređena onim što sam čula između njega i ove
žene, brzo sam gurnula svoja osećanja na stranu. Ukus Masea i osećaj
njegovih usana koje se pomeraju uz moje, uvek bi me razoružali. Uživao
je u mojim ustima, a ja sam se držala uz njega dok sam udisala njegov
miris. Naježila sam se od prelaska njegovog jezika preko mog. Ništa drugo
na svetu nije bilo važno kada sam bila sa njim ovako.

- Ahem. Još uvek sam ovde, ljudi. Sećate me se? - Glas druge žene
probio se kroz moju ukusnu izmaglicu i ja sam se ukočila. Odmaknuvši se

6
od mene, Mase se zapravo nasmejao i bacio pogled na ženu, držeći ruke
čvrsto omotane oko mene.

- Izvini, Aida, moja žena je kod kuće, i biću na sve načine zauzet
najmanje narednih četrdeset osam sati. Možda i više. Idi nađi nešto da
radiš u kući, - rekao je, a zatim me poljubio u vrh nosa kad je ponovo
okrenuo leđa ženi.

- Malo je nepristojno pobeći i ostaviti me, a da me nisi upoznao sa

svojom prijateljicom, - odgovorila je, sa očiglednim gađenjem u tonu.

Mase mi se nacerio i namignuo. - Ona je diva. Navići ćeš se na nju. -

Zatim je okrenuo glavu prema drugoj ženi. - Aida, ovo je Reese, žena o
kojoj nisam prestajao da pričam. Ona sa kojom razgovaram satima svake
večeri. - Vratio je pažnju na mene. - Reese, upoznaj moju jedinu rođaku,
Aidu. Pomalo je razmažena, mnogo dramatična i lako joj postaje dosadno.

Rođaka? Ako je to sve što je bila, zašto je zurila u mene kao da joj stojim
na putu?

Pogledala sam Aidu i ona se nasmešila. Iako me je tešilo saznanje da

su u srodstvu, nešto u načinu na koji me je gledala se osećalo kao izazov.

Kako... čudno.

7
 Poglavlje 2

To što mi je Reese ponovo u naručju ublažilo je frustraciju što mi nije

javila da se vraća kući. Pokupio bih je sa aerodroma. Nije mi se dopala
ideja da joj niko nije poželeo dobrodošlicu.

- Da li si došla taksijem? - Pitao sam, ni sama ideja o tome mi se nije

dopala.

Klimnula je, ali nije rekla više.

- Voleo bih da si me nazvala. - Privukao sam je uz sebe i otpratio je

nazad prema mom kamionetu. Smestiću je unutra i odvesti je u našu kuću.
Gde je pripadala.

- Mislila sam da će biti zabavno iznenaditi te. - Delovala je kao da je

uznemirena. Možda je samo bila umorna od putovanja.

- Rekao bih da me sledeći put zoveš, ali neće biti sledećeg puta. Neću
se više tako odvajati od tebe. Ako želiš da ideš u Chicago, ja ću ići sa
tobom.

Činilo se da se njeno telo opustilo kada se nagnula bliže meni. Ovo mi

je trebalo danas. Aida je bila iscrpljujuća i zahtevna. To što je bila ovde
pomoglo je da se ublaži bol zbog Reeseinog odsustva, ali samo zato što je
neprekidno toliko brbljala, da mi je skrenula pažnju.

Čim mama dođe kući, moraće da zabavlja Aidu.

Uzeo sam Reesein kofer i stavio ga u zadnji deo svog kamioneta, a

zatim gurnuo ruku ispod njenog savršenog dupeta i podigao je unutra.

8
Kikot koji je pobegao iz nje izazvao je osećaj topline koji je prošao mojim
venama. Trebao mi je njen smeh.

- Neću ti dozvoliti da se odvojiš od mene najmanje dva dana. Potrebna

si mi, - rekao sam dok sam ulazio. - Osim toga, uzeo sam nekoliko knjiga
u biblioteci prošle nedelje. Spreman sam da mi ih pročitaš.

Položila je glavu na moje rame i zadovoljno uzdahnula. - Čitala sam ti

skoro svako veče dok me nije bilo.

- Da, ali nisi bila gola u mom krevetu.

Ponovo se nasmejala, čineći da se sve u mom životu čini savršenim.

Ona je bila ono što sam čekao. Sve pre nje je bilo dosadno, uključujući i
ženske. Ni zbog jedne nisam osećao uzbuđenje što se budim svakog jutra
i vidim njeno lice. Ili što idem u krevet svake noći sa njom u naručju.

- Želiš da čitam gola u krevetu? - Pitala je zabavljenim tonom.

- Dođavola, da, želim. Želim da sve radiš gola.

Reese je nagnula glavu unazad i pogledala u mene. - Nisi ozbiljan.

Bacio sam pogled na njeno nasmejano lice. - Jesam, dušo. Kada

govorim o tome da si gola, ja sam veoma, veoma ozbiljan.

Ponovo se nasmejala i privukao sam je bliže sebi. Ovo je bilo ono što
mi je trebalo.

9
 Reese je krenula unutra dok sam uzimao kofer iz zadnjeg dela. Odvojio
sam trenutak da je gledam kako ulazi u moju kuću, koja će uskoro biti naša
kuća. Sa njom je ovde bilo drugačije. Sa sobom je donela toplinu i sunce.

Osvrnuvši se preko ramena, nasmešila se. - Dolaziš li?

- Samo sam uživao u pogledu, - odgovorio sam sa osmehom i krenuo

da joj se pridružim.

Čim sam prošao kroz vrata, spustio sam njen kofer i posegnuo za njom.
Zacvilila je od iznenađenja kad sam je podigao i odneo do sofe. Spuštajući
se na izlizanu kožu, držao sam je u krilu dok mi se držala za ramena.

- Dobro došla kući, - rekao sam, pre nego što sam uhvatio njene usne
svojima.

Frajer u meni je hteo da je skine do gola i pojebe je uz vrata. Ali

muškarac koji je znao šta joj treba, prvo će je držati i voleti. Nikada nisam
želeo da je nateram da misli da je za mene ovo samo seks. Bio sam
zaljubljen u nju i pre nego što smo se seksali. Bila je previše dragocena da
bi je tretirali kao seksi dupe... iako je njeno dupe bilo božansko.

Reese mi je skinula šešir i bacila ga na sedište pored nas, a zatim zarila

prste u moju kosu. Njeni poljupci su bili poput toplog meda, i bio sam
prilično prokleto siguran da mogu ovo da radim zauvek. Meke obline u
mojim rukama i usta anđela bili su više nego što sam ikada zamišljao.
Reese je bila više nego što sam ikada zamišljao.

Meka punoća njenih usana okrznula je moju čekinjastu bradu dok je

vukla poljupce preko mog lica. - Nisi se brijao, - prošaputala je.

- Nisam te očekivao.

10
 - Sviđa mi se. Seksi je, - promrmljala je, a njena usta su se vratila na
moja.

- Povrediće tvoju meku kožu, - odgovorio sam, pre nego što sam njen
poljubac primio dublje, utapajući se u slatkoći. Ruke su mi kliznule ispod
njene majice da dodirnem njenu zagrejanu kožu, a ona je zadrhtala u
mojim rukama.

- Mislim da bih volela da me malo boli. Ako to radiš ti, - rekla je,
pomerajući se u mom krilu dok me nije opkoračila. Tamna kosa padala joj
je oko ramena kad mi je uputila stidljiv, seksi mali osmeh koji mi je otežao
pumpanje krvi.

Ispružio sam ruku i obuhvatio joj lice, pa prešao palčevima preko

njenih obraza. - Nikada ne bih mogao da povredim ovu kožu. To bi bilo
tragično.

Pocrvenela je i nagnula se napred, pritisnuvši lice u moje ruke. - Trebaš

mi, - prošaputala je. Iskra uzbuđenja u njenim očima bila je sve što mi je
trebalo.

- Podigni ruke. - Nije me ispitivala, ali je uradila tačno kako sam rekao.
Pažljivo sam joj skinuo majicu i stavio je pored nas. Gledajući je u
grudnjaku, ponovo sam se osećao kao tinejdžer kada sam prvi put video
sise. Jebote, nedostajale su mi ove.

- Želim ih u ustima, ali moram da se obrijem, - rekao sam joj, ne

mogavši da prestanem da gledam u njih.

- Molim te, Mase. Želim da osetim tvoju bradu na svojoj koži. Sviđa mi
se. Stvarno.

Izludeće me. I ja sam želeo da vidim svoje tragove na njenoj koži.

Osećao sam se krivim što sam želeo da je povredim na bilo koji način, ali
čuti je kako moli za to bilo je previše teško ignorisati.

Posegnuo sam iza nje i otkopčao joj grudnjak. Srce mi je lupalo u

grudima kada su se obe pune dojke oslobodile. Te savršene bradavice su
me želele onoliko koliko sam i ja želeo njih.

Jebi ga. Nagnuo sam glavu i uvukao jednu u usta, puštajući da mi se

kotrlja preko jezika. Reeseini uzdasi i jecaji dok me je čvrsto povlačila za

11
kosu izazvali su nalet adrenalina. Hteo sam da zagrizem i čujem kako
vrišti od zadovoljstva. Ali nisam mogao. Nikada nisam želeo da je uplašim
ili povredim. Želeo sam da se uvek oseća sigurno i dragoceno u mom
naručju.

- Želim da skineš košulju, - rekla je tiho stenjući.

Uradio bih šta god bi htela. Pustio sam njenu bradavicu da mi iskoči iz
usta i skinuo košulju u rekordnom roku. Za nekoliko sekundi, moja usta
su se vratila tamo gde su želela da budu. Reeseini nokti su se nežno vukli
niz moje grudi, a njeni dlanovi su pokrivali moje grudi dok je izvijala leđa
i šaputala moje ime na način da se osećam kao kralj.

Nekad se plašila ovoga. Saznanje da mi veruje da je volim i da se oseća

dobro je nešto što nikada ne bih uzeo zdravo za gotovo. Jednom je bila
slomljena, i nameravao sam da se uverim da se više nikada ne oseća tako.
Zaštitiću je od svakog zla. Sa mnom će uvek znati da je bezbedna.

Kukovi su počeli da joj se ljuljaju i malo sam se trgnuo. Moj kurac je

bio na putu da izleti iz farmerki koje sam nosio. Još jače pritiskanje
rajsferšlusa izazvalo je bol zajedno sa zadovoljstvom.

Pustio sam njenu bradavicu da ponovo uzmem njena usta, i udahnuo

sam njenu slatkoću. Kada je zacvilila, prekinuo sam poljubac i dodirnuo
svojim čelom njeno. - Hajde da ti skinemo farmerke, - rekao sam, želeći da
dodirnem još više njene kože.

- Hajde da skinemo tvoje, - odgovorila je sa osmehom, a zatim se

povukla sa mene i ustala.

Gledao sam kako otkopčava rajsferšlus na farmerkama i polako

počinje da se izvlači iz njih. Bio sam opčinjen. Pojavile su se crne satenske
gaćice, a bol od rajsferšlusa se pogoršao. Posegnuo sam za sopstvenim
farmerkama i otkopčao ih da bih sebi olakšao. Ali nisam skidao pogled sa
Reese. Spustila je farmerke niz noge i bacila ih u stranu.

- Gaćice, - rekao sam, ali je više zvučalo kao da režim.

Lice joj je pocrvenelo, a oči zasijale od želje dok je i njih brzo skidala.
Sada sam je imao potpuno golu. Želeo sam je takvu u svom naručju
zauvek.

12
 - Nisi skinuo farmerke, - rekla je, zureći u moje bokserice koje su sada
bile na vidiku.

- Radio sam na tome. Odvukla si mi pažnju.

- Onda ustani i pusti me da pomognem, - odgovorila je, zlobno se

osmehujući.

Kunem se da bih skočio sa litice da to zatraži od mene. Taj osmeh bi

me mogao naterati da uradim bilo šta.

13
 Poglavlje 3

Mase je ustao, a moje oči su se spustile na njegov stomak, koji je bio

toliko tvrd da nisam mogla da odvojim ruke od njega.

- Šta god želiš, - rekao je, gledajući me kao da sam njegov svet. Ovo je
bio Mase kojeg sam poznavala. Čovek kome sam verovala. Čovek koga
sam poznavala, i on me nikada ne bi povredio. Osećala sam se krivom što
sam ranije sumnjala u njega. Do nedavno nisam imala bezbedne i sigurne
odnose s ljudima, tako da nisam mogla da shvatim kako da verujem u njih.
Do sada.

Smanjila sam i ono malo razdaljine između nas i povukla njegove već
olabavljene farmerke, dok nisam shvatila da još uvek nosi čizme. Volela
sam njegove čizme. - Moraš ih skinuti, - podsetila sam ga.

Nasmejao se, sagnuo i s lakoćom ih obe izuo. - Gotovo.

Zbog njega sa se osećala kao da mogu bilo šta da ga pitam i on će to

učiniti. To je bila moćna, ali ponizna emocija. Nastavila sam da mu
povlačim farmerke, zastajkujući da bih se divila njegovim mišićavim
bedrima i savršenim listovima.

Ustala sam, bacivši pogled na njegove bokserice. Obrazi su mi se

zažarili kada sam ih dodirnula i nežno počela da ih povlačim nadole.
Mogla sam da čujem Maseovo disanje, i to je poslalo drhtaj kroz mene. Biti
mu ovoliko blizu - posebno njegovom penisu - ga je uzbuđivalo. I za mene
je to bio snažan osećaj. Znajući da mu se dopada kada ne žurim, zastala
sam i bacila pogled na njega kada sam imala bokserice dovoljno nisko da
ga razotkrijem. Oči su mu bile zagrejane od uzbuđenja.

14
 Nagnuvši se, pritisnula sam poljubac na natečeni crveni vrh.

- Jebote, dušo, - zastenjao je.

To mi se sviđalo. Ne, volela sam to.

Nastavila sam da pomeram njegove bokserice niz noge, zatim ustala i

dodirnula mu stomak dok sam rukama prelazila uz njegove grudi.
Njegove ruke su se spustile na moje bokove.

- Daj da te odvedem u krevet, - rekao je, privlačeći me uz sebe.

- U redu, - šapnula sam.

Podigao me je u i čvrsto me držao uz svoje grudi dok me je nosio do

svoje sobe, noge su mi bile omotane oko njegovog struka. Njegova usta su
prekrila moja u gladnom poljupcu, pre nego što me je nežno položio na
kraljevski krevet.

Zurila sam u njega, puštajući noge da se otvore dok sam podizala ruke
za njega. Želela sam da me prekrije. Celu mene.

Mase mi je odmah pao u naručje.

- Volim te, - rekao je vatreno dok mi je ljubio vrat. - Toliko te volim da

ne mogu da dišem. Ti si moje srce, Reese. Moj život. - Nastavio je da spušta
poljupce niz moj vrat, sve dok mi nije grickao ključnu kost.

- Mase, - zastenjala sam, podižući kukove. Želela sam više. Želela sam
ga u sebi. Da me ispuni.

Provukao je ruku između mojih nogu i prstom je kliznuo unutra. -

Tako jebeno mokra. Prokletstvo, - zastenjao je. Isti taj prst je uvukao u usta
i sisao ga pre nego što se spustio, dok nisam osetila da me vrh njegove
tvrdoće pritiska.

Ovo mi je trebalo. Ova povezanost.

Polako je tonuo u mene, rastežući me svojom veličinom. Mišići na

rukama su mu se ispupčili i čvrsto je zatvorio oči. Gledala sam njegovo
lepo lice. Čvrsto stisnuta vilica i vena na vratu. Sve me je to nateralo da
pevušim od zadovoljstva.

15
 Kada je konačno bio duboko u meni, njegove oči su se otvorile i srele
se sa mojima. U njima je bilo toliko emocija da sam osetila da mi se oči
pune suzama. Nije morao da mi govori šta oseća prema meni - mogla sam
da vidim. Sve mi je otkrio u tom trenutku, i ja sam to znala.

- Omotaj noge oko mene, - rekao je promuklim šapatom dok se još više
spuštao. Ustima mi je okrznuo uho.

Uradila sam kako mi je rečeno.

- Tako dobro, - rekao je, šapućući svoje pohvale.

Držala sam se za njegova ramena, spremna da se pomeri u meni. Znala

sam da će biti tako neverovatno - više nego neverovatno, zaista; nije bilo
načina da opišem kako sam se osećala tokom seksa sa Maseom.

- Drži te noge širom otvorene, dušo. Pusti me da te volim dok ne

zaboraviš kako se zoveš.

Tim rečima me je skoro doveo na ivicu orgazma. Da li je to uopšte bilo

moguće?

- Slatkice, baš tako. Dozvoli da učinim se osećaš dobro. Želim da

stigneš u raj kao ja kada sam ukopan u tebi.

Počela sam da ga uveravam da sam tu, da znam šta oseća, ali su mu se

kukovi zaljuljali, i izgubila sam sve misli i sposobnost da dišem dok sam
se čvrsto držala. Ispuštao je grlene zvukove od zadovoljstva, dok je kroz
mene slao iskre vrućine.

Kada se prvi orgazam obrušio na mene, privio me je na svoje grudi i

šaputao kako sam lepa, i druge slatke stvari kojih se nisam baš mogla setiti
- njegove reči i ujednačen ritam njegovih pokreta već su me dovodili do
sledećeg orgazma. Brzo. Povukla sam ga bliže, držala sam se za njega kao
da mi život zavisi od toga.

Kad me je treći udario, Mase je zaurlao i uzviknuo moje ime, dok mu

se telo treslo od sopstvenog orgazma. Pritisnuo mi je lice u vrat dok je
hvatao vazduh.

16
 Osećajući kako se raspada nada mnom, još jednom sam zadrhtala od
zadovoljstva, pre nego što smo se srušili zajedno, dok su nam srca
divljački udarala.

Zvuk kucanja probio se u moje snove dok sam na silu otvarala oči.
Pogledala sam oko sebe u mraku sobe, u Maseovo toplo telo pritisnuto uz
moje dok sam ležala umotana u njegove ruke. Posle trećeg puta kada smo
sinoć vodili ljubav, oboje smo se onesvestili.

Mase je zastenjao i trepćući otvorio oči. - Šta koji... ? - Upitao je njegov

pospani glas.

- Mase! - Doviknuo je ženski glas. Prepoznala sam ga. Aida je bila ovde.
- Otvori. Donela sam jelo.

- Sranje, - progunđao je dok je lagano ustajao iz kreveta. Prišao je

ormaru i zgrabio farmerke i majicu. Kada se ponovo okrenuo prema meni,
zadovoljno mi se nacerio. - Da li si gladna?

Bila sam pospana, ali i gladna. Izgledalo je kao da smo prespavali

večeru. Klimnula sam.

- Doneću tvoj kofer. Obuci se u miru. Napuniću ti tanjir, - rekao je,

sagnuvši se da me poljubi u usne.

Mase je otišao iz sobe. Ležala sam tamo, ušuškana u ćebe koje je

mirisalo na njega.

Čula sam Aidu na ulaznim vratima, dok je njen glas ispunjavao kuću.
- Što ti je trebalo toliko dugo? Donela sam ti hranu. Mislila sam da ćeš biti
zahvalniji.

17
 - Hvala, - rekao je glatko.

- Gde ideš?

- Da Reese odnesem kofer, - odgovorio je, dok su se njegovi koraci

vraćali u spavaću sobu.

- Isuse, Mase. Mogao si bar da pokupiš njen donji veš pre nego što si
me pustio unutra, - rekla je Aida iznerviranim tonom. Nisam joj se sviđala.
Nisam to umislila.

Nije odgovorio. Kada je otvorio vrata, zakolutao je očima i nacerio mi

se. Naša odbačena odeća bila je zataknuta ispod jedne njegove ruke, dok
je drugom rukom nosio moj kofer. - Ignoriši je.

Bacio je našu odeću na stolicu i namignuo mi. - Obuci se i dođi da jedeš.

Kada je ovaj put izašao, sela sam, zabrinuta kako da se suočim sa

Aidom.

Nisam želela da me njegova rođaka ne voli, ali nisam bila sigurna da

li imam kontrolu nad tim.

18
 Poglavlje 4

Mama je poslala dovoljno hrane da nahrani vojsku. Posegnuo sam da

izvadim dva tanjira iz ormarića. - Reci mami da sam se zahvalio za ovo.
Reese verovatno umire od gladi.

Aida je stajala sa druge strane pulta sa rukom na kuku. - Uzeo si samo

dva tanjira. Zar Reese ne jede sa nama?

Sa nama? Sranje.

Aida nije odlazila. Nije da nisam uživao u druženju sa njom kada je

bila u poseti, ali nisam želeo da se trenutno druži sa nama. Reese se tek
vratila. Još nisam bio spreman da je delim.

- Uh, mislio sam da si ti već jela.

Izgledala je povređeno. - Ne, htela sam da jedem sa tobom. Uvek

večeramo zajedno.

Majku mu. Ovo neće biti lako.

Video sam kretanje sa druge strane dnevne sobe, i podigao pogled da

ugledam Reese kako stoji tamo u paru isečenih pantalona i majici koja joj
je prianjala uz telo. Hteo sam da budem sam sa njom, ali Aida je bila tu, i
nisam mogao da povredim njena osećanja.

Nasmešio sam se Reese. - Dođi da jedeš. Taman ti pripremam tanjir. -

Pogledala je Aidu, a onda ponovo u mene, nervozno.

19
 - Ona ne može sama sebi da stavi hranu na tanjir? - Pitala je Aida
šaljivim glasom koji mi se nije dopao.

- Da, može. Ali ne mora. Ne kada sam ja ovde.

Činilo se da je moj odgovor iznervirao Aidu, ali ništa više nije rekla. U
čemu je bio njen problem? Nije ni čudo da je Reese izgledala nervozno.
Aida nije bila ona uobičajena šašava i razigrana devojka. Reese je videla
njenu lošu stranu.

- Ne smeta mi. Mogu sama, - rekla je Reese kad je krenula prema meni.
Izgledala je željna da ugodi. Ovo je bila Reese koju sam upoznao. Ona koja
je bila nesigurna u sebe i stidljiva. Aida neće to ponovo izvući iz nje - neću
to dozvoliti.

- Imam ovo, dušo, - uveravao sam je.

Krenula je prema ormarićima. - Onda ću doneti piće. Aida, šta bi

volela? - Pitala je.

Pogledao sam Aidu, koja je izgledala još više iznervirana pre nego što
je videla da je gledam. Zatim se osmehnula. - Htela bih slatki čaj, molim, -
odgovorila je. Osmeh joj nije dopirao do očiju. Moram da razgovaram sa
njom. Nešto nije bilo u redu s njom.

- Mama je poslala i čaj, - rekao sam Reese, gurajući flašu čaja preko
pulta. - I ja ću uzeti malo.

Reese mi se nasmešila, osetivši olakšanje zbog nečega, i počela da sipa

tri čaše. - Volim slatki čaj tvoje mame, - rekla je.

A moja mama je volela Reese. Bio sam iznenađen što nije sama donela
hranu i umesto toga poslala Aidu.

Prebacio sam tanjir Aidi pre nego što sam uzeo Reesein tanjir, i otišao
do stola da ga odložim. Reese je postavljala čaše čaja na svako mesto.
Privukao sam je k sebi i poljubio.

- Jedi puno. Potrebna ti je energija, - šapnuo sam joj na uho, a zatim se

vratio da sipam hranu u svoj tanjir.

Aida me je namršteno gledala. - Moraš li to da radiš dok sam ja ovde?

20
 - Moja kuća, Aida. Mogu da radim šta hoću u njoj. Ne sviđa ti se, možeš
da jedeš kod mame. - Bio sam umoran od njenog podmuklog stava. Nikad
nije bila ovakva. Nisam znao šta je ušlo u nju.

- Nepristojno je, - rekla je, zvučeći povređeno.

- Kada želim da poljubim Reese, uradiću to. Preboli.

Nisam čekao da kaže još nešto, već sam zgrabio nekoliko komada
pržene piletine i pogačice pre nego što sam se vratio za sto.

Reese je sedela tamo, zurila u svoj tanjir sa rukama u krilu, izgledajući

pomalo izgubljeno. - Ne jedeš, - rekao sam.

Podigla je pogled da sretne moj. - Čekala sam da mi se oboje pridružite.

Aida je sela sa moje druge strane. - Dakle, idemo li sutra na aukciju

stoke? Radovala sam se tome cele nedelje.

Zadržao sam pogled na Reese. - Sumnjam. Ne očekujem da će Reese

želeti da ustane tako rano.

- Reese ne mora da ide, - odgovorila je Aida.

Stvarno je počela da me nervira. - Tek je stigla kući. Ne idem nigde bez

nje.

Osetio sam kako Reeseina meka ruka dodiruje moju. - Ako trebaš da
ideš na aukciju stoke, mogu ustati rano. Ne dozvoli da ja budem razlog
zašto ne radiš stvari koje treba da uradiš.

Trudila se da popravi stvari. Nisam želeo da pomisli da mora to da

uradi. Ovo je bio njen dom. Pripadala je ovde.

- Moja potreba da te imam samo za sebe je ono što me sprečava da

radim stvari. Ne nameravam da radim sutra. Želim te samu u ovoj kući sa
mnom.

Reese je pocrvenela, a osmeh joj je povukao usne pre nego što je

ponovo spustila pogled na tanjir ispred sebe.

21
 - Da li to znači da sutra uveče nećeš ići kod Stoutovih na roštilj?
Očekuju te.

Stoutovi su posedovali jedan od dva najveća ranča u radijusu od

osamdeset kilometara; moja porodica je posedovala drugi. Odrastao sam
sa njihovim sinom, Hawkinsom. Nismo bili bliski prijatelji, ali smo obojica
znali da ćemo preuzeti pozicije naših očeva jednog dana.

Bacio sam pogled na Reese. - Da li si za teksaški roštilj?

Klimnula je. - To zvuči zabavno.

Odlazak na roštilj će biti podnošljiviji ako Reese bude pored mene.

- Pretpostavljam da sam izgubila pratioca. S kim ću sada plesati? -

Pitala je Aida nadureno.

Bila je ogorčena. Počeo sam da odgovaram na njen smešan komentar,

kada je uz zveket bacila viljušku na tanjir i ustala.

- Ne želiš me ovde. Samo smetam. - Okrenula se i krenula ka vratima.

Koji je sad kurac? Gde je nestala moja zabavna mala rođaka? Pretvorila
se u besnu plačljivu bebu. Ovo uopšte nije ličilo na nju. - Moram da
razgovaram sa njom, - rekao sam Reese. - Ne znam šta ju je spopalo.

Reese je klimnula i uputila mi osmeh koji joj nije došao do očiju. To mi

je smetalo. Morao sam da popravim ovu stvar sa Aidom kako bi prestala
da uznemirava Reese.

Pratio sam Aidu, samo da bih je zatekao kod njenog kamioneta kako
plače. - Šta nije u redu sa tobom? - Pitao sam dok sam silazio niz stepenice
ka njoj.

Pogledala je u mene sa suzama umrljanim licem. - Ja ne... ona je...

nemaš vremena za mene kada je ona ovde.

- Aida, ovo nije takmičenje za moje vreme. Moj život i moja budućnost
pripadaju Reese. Ona je deo mene. Mi smo paket aranžman. Mislio sam
da će ti biti drago zbog mene, ali jedva da si i razgovarala sa Reese. Želim
da budete prijateljice. Ti si moja porodica, a uskoro će i ona biti.

22
 Aida je obrisala suze i šmrcnula. - Dakle, nikada više nećemo moći da
radimo ništa zajedno, samo ti i ja?

Pokušao sam da shvatim zašto plače. Uvek sam posvećivao Aidi svu
svoju pažnju kada je dolazila. Nije često dolazila kada smo odrastali, ali
kada je to činila, ophodio sam se prema njoj kao što sam se ponašao prema
svojoj mlađoj sestri Harlow. Ali stvari su se promenile i sada smo bili
odrasli. Ona više nije bila ona devojčica. Nisam morao da joj dozvolim da
me prati unaokolo, i nisam bio obavezan da je zabavljam svake sekunde
dok je ovde.

- Ako bi dala Reese šansu, znam da bi je zavolela. Lako je voleti je. Svi
koji je upoznaju vole je. Možemo svi zajedno raditi stvari. Neću te isključiti
iz svog života, ali moraš da shvatiš da Reese sada jeste moj život.

Aida je šmrcnula i uzdahnula. - Nećeš više imati vremena za mene.

Bila je u pravu. Neću moći da ostavim sve i da je otpratim gde god je

želela. - Odrasli smo, Aida. Nismo više deca. Ja nisam slobodan momak
koji ima vremena da radi šta god ti hoćeš. Ti dani su prošli.

Klimnula je i činilo se da su joj suze presušile. - U redu. Mogu to da

prihvatim. Ali možeš li bar da me ne ignorišeš?

- Ne ignorišem te.

Činilo se da je to umirilo Aidu i posegnula da otvori vrata kamioneta.

Posegnuo sam oko nje i otvorio joj ih. Ušla je unutra. - Budi ljubazna prema
Reese sledeći put, hoćeš li? - Rekao sam, pre nego što sam zatvorio njena
vrata i vratio se unutra svojoj devojci.

23
 Poglavlje 5

Završila sam jelo sama i oprala svoj i Aidin tanjir pre nego što sam se
vratila u spavaću sobu. Nisam bila sigurna koliko dugo će on biti odsutan,
i poželela sam da mogu da isključim svoje misli o tome šta se dešava. Tek
sam upoznala Maseovu užu porodicu. Kako bi na nas uticalo ako me
njegova rođaka mrzi? Zato što sam bila prilično sigurna da me mrzela,
mada nisam bila sigurna kako da to popravim. Harlow je bila tako draga
i prihvatila me je, a ona mu je bila sestra. Trebalo bi biti lakše pridobiti
njegovu rođaku.

Mlaz tople vode je bio divan kada sam zakoračila pod tuš. Tek što sam
zatvorila vrata, čula sam da me Mase zove po imenu.

Krenula sam da otvorim vrata i da mu odgovorim, kada se pojavio na

vratima kupatila. Išao je pravo prema meni, dok sam gledala kroz staklo
kako su mu oči prelazile preko mene kao da sam ja njegov obrok, umesto
hrane koju sam mu ostavila na stolu.

Otvorio je vrata tuša, i naši su se pogledi sreli neposredno pre nego što
je počeo da se skida.

- Ostavila sam ti hranu na stolu, - rekla sam, gledajući ga kako izlazi iz

farmerki i bokserica.

- Ne mogu da jedem znajući da si ovde gola i mokra, - odgovorio je i

zakoračio pod mlaz vode sa mnom.

- Nisi mnogo jeo. - Zvučala sam bez daha.

24
 Nacerio se zločesto. - Okreni se, Reese. Stavi ruke na zid. Želim da
poljubim svoje mesto.

Njegovo mesto je bila pegica ispod mog levog guza. Bio je opsednut
njome. A kad je hteo da bude nestašan, to je bilo prvo što je poljubio.

Telo mi je zadrhtalo od uzbuđenja zbog onoga što će se desiti, pa sam

se okrenula i nagnula prema zidu, pridržavajući se, dok sam podizala
zadnjicu prema njemu.

Njegov prst je prešao napred - nazad preko pegice. - Volim je. Jebeno
me izluđuje, - rekao je. Njegove usne pritisnule su mi donji deo leđa i
počeo je da vuče poljupce preko mog dupeta, sve dok nije lizao i ljubio
pegicu. - Moja pegica, - rekao je uz moju kožu.

Kolena su mi bila slaba, a telo mi je drhtalo.

- Raširi noge, - zahtevao je, a ton njegovog glasa učinio je da mi

unutrašnjost zadrhti. Razdvojila sam ih, i nadala se da se neću srušiti na
pod.

- Moja pička, - rekao je, neposredno pre nego što je njegov jezik počeo
da me kuša tamo.

Bila sam njegova. Sve u vezi mene pripadalo je Maseu Coltu

Manningu. Uzviknula sam njegovo ime kad je počeo da zadirkuje moj
klitoris.

- Budi dobra, dušo. Ovo je moj desert.

- Mase, - zacvilila sam, nesigurna da mogu još dugo da stojim tamo.

- Da, dušo? - Njegov topli dah okupao je moje osetljivo meso, a

pulsirajuća potreba je postajala sve jača.

- Ne mogu... stani, - rekla sam, osećajući da kolena počinju da me

izdaju.

Njegove ruke su bile na mom struku, podigao me je i okrenuo. - Imam

te, - rekao je, pre nego što se sagnuo, uzeo jednu od mojih nogu i prebacio
je preko svog ramena.

25
 Još jednom sam nekontrolisano zacvilila pri pogledu na Masea na
kolenima.

- Samo me pusti da te volim, - rekao je sa žestokim pogledom, pre nego

što je zario lice među moje noge.

Uhvatila sam ga za ramena i povikala, dok me je odvodio u još jedno

carstvo zadovoljstva.

Oči su mi se zalepršale kad su mi leđa udarila o mekani krevet.

Pogledala sam Masea. Telo mu je bilo suvo, ali kosa i dalje vlažna.
Samozadovoljni osmeh na njegovom licu naterao me da žudim za još, iako
nisam bila sigurna da mogu više.

Povukao je pokrivače i uvukao se pored mene, a zatim nas oboje

pokrio.

- Drago mi je što si se vratila, - rekao je, držeći me uz sebe. - To mora

da je bio pakleni orgazam.

Namrštila sam se. - Bilo je... ali... - Nisam mogla da se setim šta se
dogodilo nakon što me je pogodio. Raspala sam se na milion komada, a
Mase je samo klizio jezikom po meni, sve dok više nisam mogla da
izdržim. Molila sam i dahtala za vazduhom, i onda... ništa.

- Ili si iscrpljena, ili sam ja tako prokleto dobar, - rekao je, zvučeći
zadovoljno sobom.

- Šta se desilo? - Konačno sam pitala.

26
 Mase je sagnuo glavu i poljubio me u čelo. - Onesvestila si se od
orgazma nakon što si vrisnula moje ime. Bilo je neverovatno.

- O, moj Bože, - šapnula sam. - Nisam znala da se to može dogoditi.

- Ni ja, - odgovorio je, i dalje se cereći.

- Samo si nastavio i...

- Imaš ukus jebene rolnice sa cimetom, a kada svršiš, to je kao slatka

pavlaka. Nisam mogao da prestanem. Bilo je prokleto dobro.

Zarila sam lice u njegove grudi. Osećala sam stid i zadovoljstvo.

Nasmejao se i čvršće me zagrlio. - Rekao sam ti da će me ta pička

posedovati.

Udahnula sam ga i privila se bliže.

- Spavaj, dušo. Iscrpljena si. Odmori se.

- Volim te, - rekla sam, nagnuvši glavu unazad da pogledam gore u

njega.

- I to me čini najsrećnijim čovekom na svetu.

Njegove oči su me zagrejale, spolja i iznutra. Prislonila sam glavu na

njegove grudi i brzo zaspala.

27
 Poglavlje 6

Sledećeg dana sam otkrio da ćemo Aida i ja biti jedini Coltovi na zabavi
Stoutovih. Moj očuh je morao da ode u Austin zbog posla, a moja mama
je otišla sa njim. Nazvala me je i zamolila me da povedem Aidu sa nama.
Nije želela da se sama vozi tamo. Još nisam bio siguran da će Aida biti
ljubazna prema Reese, ali sam je ipak pitao da pođe sa nama.

Nakon što sam vodio ljubav sa Reese na kuhinjskom stolu posle

doručka, zatim ponovo na sofi dok smo trebali da gledamo film, i zatim
ponovo u krevetu kada je otišla da odspava, zaista je morala da se malo
odmori. Probudio sam je pre sat vremena, da bi imala dovoljno vremena
da se spremi.

Čuo sam kucanje na vratima, a kada sam ih otvorio, Aida mi se

nasmešila. Nosila je crvenu haljinu koja je verovatno koštala previše novca
i cipele sa visokom štiklom, što zapravo i nije bilo neobično za ovakvu
zabavu. Stoutovi su bili neverovatno bogati i kretali su se u elitnim
krugovima. Delovala je srećno i bolje raspoloženo. Sa olakšanjem,
odmaknuo sam se i pustio je unutra.

- Reese bi trebalo da bude spremna za nekoliko minuta, - rekao sam

joj.

Tek što sam izgovorio te reči, vrata spavaće sobe su se otvorila, i

okrenuo sam se da bih ugledao Reese kako izlazi iz sobe u kratkoj teksas
suknji i čizmama. Sve što sam video bile su njene noge. Dođavola, njene
noge su stvarno privlačile pažnju. Moje. Muškarci neće biti u stanju da
skinu pogled sa njih.

28
 Podigao sam pogled i video da nosi lepu belu bluzu koja se vezuje oko
struka. Tkanina je pokazivala sunčani sjaj njene kože. Sreo sam njen
pogled i dah mi je zastao. Njena duga tamna kosa bila je povučena u
stranu i prebačena preko jednog ramena. Kao i uvek, šminka joj je bila
minimalna. Večeras je neću smeti ispuštati iz vida.

- Prekrasna si, dušo. Možda bi trebalo da ostanemo kući, - rekao sam,

iskreno razmišljajući o tome.

Reesein osmeh se razvedrio, a osmeh joj je povukao uglove usana.

- Uh, da... Pretpostavljam da teksas može da prođe, - rekla je Aida

oklevajući.

Reeseino lice se odmah obesilo, a zabrinutost joj je dodirnula čelo.

Znao sam da je njena garderoba ograničena. Nije imala dizajnersku odeću
kao druge žene koje će biti na ovom roštilju, ali niko tamo nije mogao ni
sveću držati Reese. Skupa haljina nije mogla da se takmiči sa njom.

- Mislila sam da je u pitanju roštilj. Mogu da nađem nešto lepše. Nisam

znala...

- Savršena si. Toliko si savršena da te neću ostaviti samu cele večeri, -

rekao sam joj.

Pogledala je sa Aide na mene, i dalje izgledajući nesigurno u sebe.

- U pravu je. Jesi. Moramo da idemo, inače ćemo zakasniti više nego
što je pristojno, - rekla je Aida pored mene.

Prišao sam Reese i privukao je sebi. - Oduzimaš dah. Kunem se. -

Spustio sam ruku na donji deo njenih leđa i poveo je do vrata.

Aida se usiljeno nasmešila i okrenula da ode.

- Ona izgleda tako lepo. Trebalo bi da nađem nešto lepše. Imam cipele
sa štiklom, - Reese je rekla.

- Ne. Ona se preterano sredila, - uveravao sam je.

Reese se nije opustila, kao da nije bila sigurna da mi veruje.

29
 Aida je otišla do suvozačeve strane mog kamioneta i otvorila vrata da
bi prva ušla. Zastao sam na trenutak, a zatim odveo Reese na svoju stranu
i pomogao joj da se popne u kabinu kako bi mogla da sedne na srednje
sedište, pored mene. Nisam želeo da povredim Aidina osećanja tražeći od
nje da izađe i prvo pusti Reese da uđe. Ušao sam iza Reese i smestio se.

- Neću moći da dođem do radija, - rekla je Aida, očigledno iziritirana.

Nisam mislio da je namerno nameravala da sedne između Reese i mene,
ali nisam bio siguran.

- Dobro, - odgovorio sam. Nikad mi se nije sviđalo kada je Aida

kontrolisala radio.

Kada sam nas uputio prema glavnom putu, prešao sam rukom preko
Reeseine gole butine i stisnuo je. Činilo se da ju je taj mali gest malo
opustio.

- Ko će biti na ovoj zabavi? Samo ljudi iz grada? - Pitala je Reese.

- Svi sa kojima Stoutovi posluju. Bankari, advokati, rančeri, a zatim i

ljudi iz njihovog lanca restorana, oni koji poseduju jednu od njihovih
franšiza. Dolaze sa svih strana, - rekla je Aida, zvučeći zadovoljno sobom.

Reese se ponovo ukočila.

- Činiš da Stoutovi zvuče važniji nego što jesu, - rekao sam Aidi,
dobacivši joj iznervirani pogled.

Aida je slegnula ramenima. - I jesu, za nas čiji očevi nisu legendarne

rock zvezde.

- Moj otac je rančer, - odgovorio sam. Nije mi se sviđalo to što je

pomenula Kiroa. Nisam mnogo pričao o svom biološkom ocu. On nije bio
deo mog života; moj očuh je bio taj koji me je zapravo vaspitao. Moja
jedina veza sa Kirom bila je preko Harlow. Bio je mnogo prisutniji u životu
moje polusestre.

- Kako god, Mase. Imaš slavu u krvi. Preboli to, - rekla je Aida i
nasmejala mi se.

30
 Reese je nervozno zagladila suknju. Sada je bila zabrinuta zbog ovog
prokletog roštilja. Hteo sam da zaboravim tu glupost. Nisam želeo da je
prisiljavam da uradi bilo šta što bi je uznemirilo.

- Možemo da odemo kući. Samo reci reč, - rekao sam joj, ponovo
stežući njenu butinu.

- Šta? Ne, ne možemo! Ne propuštam ovu zabavu. - Aidino visoko

cviljenje je bilo apsolutno neprihvatljivo.

- Želim da idem, - rekla je Reese i nagnula se ka meni.

- Ako u bilo kom trenutku odlučiš da želiš da ideš kući, samo mi reci.
Obezbediću prevoz Aidi. - Ignorisao sam kako je Aida ljutito zurila u
mene.

Reese nije ništa rekla; samo se nagnula još bliže uz mene.

Velike gvozdene kapije su bile otvorene, a na ulazu je stajalo nekoliko

krupnih muškaraca u odelima. Zaustavio sam se i spustio prozor.

- Ime? - Pitao je čovek.

- Mase Colt, - odgovorio sam, izostavljajući Manning iz svog imena.

Većina ljudi me je ovde znala kao Colta.

Klimnuo je. - Dobro došli, gospodine Colt. Možete nastaviti.

Pratio sam ekstravagantni prilaz od cigle sve dok nismo došli do

prednjeg dela trospratnice, koja je bila veća od domova većine ljudi ovde.
Pomoćnik je stajao i čekao, ali neću dozvoliti nekom klincu u smokingu
da parkira moj kamionet.

Kada je prišao, imao je lažni osmeh na licu.

- Mogu da parkiram svoj kamionet, - obavestio sam ga.

Izgledao je zbunjeno. - Uh, pa, tamo je... ali moraćete da hodate. -

Pokazao je levo od kuće, gde je već bilo parkirano nekoliko automobila.

- Hvala, - odgovorio sam, a zatim bacio pogled na Reese i Aidu. -

Možete da izađete ovde da ne biste morale da hodate.

31
 Reese je posegnula i uhvatila me za ruku. - Ostaću sa tobom. Ne smeta
mi da hodam.

Aida je zakolutala očima i posegnula za svojim vratima. – Ja izlazim.

Pomoćnik je požurio da joj otvori vrata i pomogao joj da izađe. Čim ih

je zatvorio, odvezao sam se do parkinga. Nikada nisam voleo da ostavljam
ključeve nekom strancu. Čovek može sam da parkira svoje prokleto
vozilo.

32
 Poglavlje 7

Dvorište u kome se održavao roštilj ličilo je na nešto iz časopisa. Fenjeri

su visili sa masivnih hrastova, bacajući svoju svetlost kako se bližila noć,
a svetlucava bela svetla su bila nanizana od drveta do drveta, stvarajući
neobične baldahine nad stolovima i belim tapaciranim stolicama, koje nisu
izgledale kao da pripadaju napolje.

Na bini je bio bend koji je svirao sve, od popularne country muzike do

klasične. Postojao je čak i podijum za ples, sa istim baldahinom svetala kao
i prostor za jelo.

Ali ono što se najviše isticalo je način na koji su žene bile obučene. Aida
je bila u pravu - teksas suknji nije bilo mesto ovde. Čak ni muškarci nisu
nosili farmerke. Trebalo je da dovedem u pitanje činjenicu da je Mase
nosio prave kaki pantalone sa svojim čizmama, umesto uobičajenih
farmerki. Košulja bebi plave boje dugih rukava bila je elegantnija od svega
što je ikada nosio. Zašto nisam insistirala da se vratim i presvučem?

Ruka mu je ležala na mojim leđima dok me je usmeravao prema

gomili. Ljudi su stajali u grupama, sa čašama za šampanjac u rukama, dok
su međusobno razgovarali. Dijamanti su blistali na ženskim rukama,
prstima, ušima i vratovima. Zar Mase nikada pre nije bio na jednom od
ovih roštilja? Mislila sam da je prisustvovao mnogima od njih. Zašto je
rekao da je Aida preterala u oblačenju?

- Mase Colt, - visoki čovek širokih ramena sa sedom kosom na

slepoočnicama povikao je dubokim glasom kada smo zakoračili na
svetlost. - Drago mi je da te vidim. Nisam bio ovde za poslednju razmenu.
Hawkins je rekao da je sve prošlo glatko, kao i uvek.

33
 - Da, gospodine. Tata je bio zadovoljan¸ - odgovorio je Mase.

Ovo je bio drugi put da su ga večeras nazvali Colt, a ne Colt Manning.

Nikada ga ranije nisam čula da je izbacio prezime.

Čovekova pažnja se pomerila na mene, i na trenutak sam poželela da

pobegnem i da se sakrijem ispod stola. - I vidim da si doveo lepu ženu.

Maseova ruka je ostala na mojim leđima. - Da, gospodine. Ovo je Reese

Ellis. Reese, ovo je Arhtur Stout, naš poslovni partner i domaćin ovog
skromnog roštilja.

Arhtur se nasmejao. - Za to je zapravo kriva moja žena. Ona ne može

uraditi ništa malo. Zadovoljstvo mi je upoznati te, Reese. Bilo je vreme da
Mase ima ženu uz sebe. Svakom dobrom čoveku je potrebna dobra žena
uz njega. Pokušavam to da kažem Hawkinsu godinama, ali on ne sluša.

- Kada je upozna, nećeš morati ništa da mu kažeš. Jednostavno će se

desiti, - rekao je Mase, od čega mi je srce zakucalo, a grudi su mi bile tople.

Arthur Stout se nacerio i klimnuo glavom. - Pretpostavljam da je tako.

Bog zna da je tako bilo sa njegovom majkom. Pokoj joj duši, uzela je deo
mene kada je otišla sa ovog sveta.

- Arthure, dušo, moraš da upoznaš Chantel. Ona je iz kluba. Pričala

sam ti o našem divnom danu uz čaj pre neki dan, - rekla je žena koja je
izgledala samo nekoliko godina starije od mene. Dijamant na njenoj ruci
uhvatio je svetlost i zablistao.

- Dolazim, draga, - odgovorio je. - Moram da idem. Vas dvoje uživajte.

Posmatrala sam ga kako odlazi, a onda pogledala u Masea, pomalo

zbunjena.

- Piper je njegova druga žena. Prva žena mu je preminula je pre deset

godina od raka. Oženio se sa Piper pre četiri godine, - rekao je Mase,
razumevajući moju zbunjenost.

- Ali izgleda tako mlado, - šapnula sam, gledajući ženu kako drži za
ruku muškarca koji je morao da ima šezdeset godina.

34
 - Imala je dvadeset dve kada ju je oženio. Njegov sin, Hawkins, je
godinu dana stariji od nje.

Fuj.

Mase me je pogledao u lice i nasmejao se. - Hajde. Idemo po piće. Stout

je pokrenuo sopstvenu pivaru pre nekih sedam godina. U ponudi ima
radler koji bi ti se mogao svideti; znam da nisi ljubitelj piva.

Išla sam s njim prema ekstravagantnom baru.

- Tu si! Video sam Aidu ranije i rekla je da si ovde. Pitao sam se da li si

je ostavio i onda otišao da se sakriješ.

Mase je stao i okrenuo glavu prema glasu, baš kao i ja. Atraktivan
momak kratke plave kose i bledo plavih očiju išao je prema nama.

- Aida mi nije rekla da si doveo pratilju, - rekao je čovek kad je stao

ispred nas, gledajući me sa zadovoljnim osmehom.

- Hawkinse, - odgovorio je Mase, tvrđim tonom nego što je koristio

kada je razgovarao sa Hawkinsovim ocem.

Hawkins se još jače nacerio i konačno pogledao Masea. - Molim te, reci
mi da ti je ona još jedna rođaka, - rekao je.

Maseova ruka klizila je oko mojih leđa, sada me stežući za kuk dok me
privlačio sebi. - Ne. Ona je moja.

Hawkins je nastavio da se smeje.

- Reese, ovo je Hawkins Stout. Hawkinse, ovo je Reese Ellis, - rekao je

Mase, zvučeći razdraženo.

Hawkins je ispružio ruku. - Drago mi je što smo se upoznali, Reese

Ellis, - rekao je.

Gurnula sam ruku u njegovu, pitajući se da li ćemo se rukovati, ali on

je podigao moju ruku do usta i tamo pritisnuo poljubac. Ukočila sam se.
Nisam to očekivala.

35
 Mase je pročistio grlo, a Hawkinsov pogled je sa mog zabavljeno
prešao na Masea. - Polako. Razumem, - rekao je sa osmehom, a onda je
napravio korak unazad. - Uživajte u večeri. Imamo nekoliko novih piva u
kojima ćete uživati.

- Krenuli smo ka baru, - odgovorio je Mase.

Hawkins mi se još jednom osmehnuo, pre nego što se izvinuo pod

izgovorom da ide pozdraviti druge goste.

Htela sam nešto da kažem, ali sam se odlučila da neću. Mase nije rekao
ništa, pa sam preuzela njegovo vođstvo i otišla prema baru.

On je naručio pivo, a ja sam se odlučila za radler od borovnice nakon

što sam probala uzorak. Kada smo popili piće, okrenuli smo se i videli
Aidu kako dolazi direktno ka nama... ili ka Maseu. Izgledala je
uznemireno. Zaista uznemireno.

- Trebaš mi, - zagrcnula se.

- Šta nije u redu? - Pitao je Mase.

Pogledala je naglašeno u mene, a zatim u njega, molećivo. - Ne mogu

ovde da pričam o tome. Molim te, - molila je.

Mase klimnu glavom. - U redu, gde želiš da ideš?

- Negde gde možemo biti sami. Ja samo... ne mogu. - Pokrila je usta i

dramatično stisnula oči. Nisam bila sigurna da li verujem da nešto nije u
redu.

Mase klimnu glavom prema kući. - Idemo unutra.

Klimnula je, a onda je Maseova ruka bila na mojim leđima, vodeći me

napred. Znala sam da Aidina nije mislila na ovo kad je rekla sami. Htela
sam nešto da kažem kada je videla da ga pratim.

Lice joj se ponovo namrštilo. - Ne mogu da pričam o ovome pred njom.

Samo ti.

Mase odmahnu glavom, kao da će se svađati.

36
 - U pitanju je Heath. Ovde je sa njom, - rekla je Aida uz jecaj.

Maseovo mrštenje je poraslo. - Znam da je to teško, Aida, ali ne mogu

ostaviti Reese samu. Ne poznaje nikoga ovde.

Ovo je bila moja šansa da osvojim Aidu, makar i malo. - Da, možeš.
Popiću piće, i mogu da sednem u jednu od onih divnih stolica i da
sačekam. Idi sa njom. Uznemirena je.

Mase nije delovao ubeđeno.

Aida je ponovo jecala. - Molim te, Mase. Treba mi da me povučeš sa

ivice.

- Idi, - ponovila sam.

Konačno, Mase je uzdahnuo i utisnuo mi poljubac u čelo. - Vratiću se

brzo, - šapnuo je.

Klimnula sam, a on je pošao za Aidom. Posmatrala sam ih dok nisu

stigli do kuće, a onda sam se okrenula da pogledam mesto događaja. Bila
sam na zabavi punoj stranaca, a niko drugi još nije seo. Možda su stolovi
bili zabranjeni dok ne posluže hranu.

Krenula sam u mrak, gde svetla sa drveća nisu dopirala. Odavde sam
mogla da vidim kuću, i videla bih kada Mase izađe.

Tek kada sam se maknula sa svetla i kada su mi se oči prilagodile tami,

videla sam da nisam sama. Zaustavila sam se. Da li treba da budem
zabrinuta? Ili bi možda trebalo da se izvinim i pronađem drugo mračno
mesto.

- Ostavlja te zbog druge žene, a ti se kriješ u mraku, - rekao je dubok

glas. Mogla sam samo da razaznam oblik čoveka naslonjenog na balu sena
sa pivom u ruci. Brzo sam ga proučila, da vidim da li treba da se zabrinem.
Prvo što sam primetila bile su njegove farmerke, zatim bela košulja, slična
Maseovoj plavoj. Ali rukavi su mu bili zavrnuti do laktova. Jedino što sam
jasno mogla da razaberem iz njegovih crta lica bile su zelene oči, koje su
gorele unutrašnjom svetlošću.

- Jesi li već odlučila? - Upitao je čovek, čineći me samosvesnom da još

uvek buljim u njega.

37
 - Šta to? - Pitala sam zbunjeno.

Iz njega je dopirala tiha tutnjava koja je zvučala kao smeh. Nagnuo je

glavu i shvatila sam da mu je kosa skupljena u rep. Iako je bio mrak, mogla
sam da razaznam pramenove u njegovoj kosi. Izgledalo je kao da je
provodio mnogo vremena na suncu. - Da li je bezbedno biti u mojoj
blizini? To je ono što pokušavaš da odlučiš, zar ne?

Da li je bilo bezbedno biti u njegovoj blizini?

- To je diskutabilno, ako mene pitaš, - rekao je.

- Šta je diskutabilno? - Pitala sam.

Otpio je svoje pivo i proučavao me trenutak, pre nego što je odgovorio

na moje pitanje. - Da li je bezbedno ili ne. - Ponovo se nasmejao, iako je
bilo tiho i skoro ga je bilo teško čuti. - Imaš izražajno lice.

Kako je uopšte mogao da vidi moje lice ovde u mraku?

Promenio je stav i prebacio levi skočni zglob preko desnog. Bacila sam
pogled na njegove čizme i shvatila da nisu kao Maseove. Više su ličile na
borbene čizme.

- Zašto si ti ovde u mraku? - Pitala sam, ne želeći to da kažem naglas.

Podigao je pivo u ruci. - Pijem svoje pivo na miru.

Klimnula sam. To je imalo smisla. Možda ni on nije voleo gužvu.

- Zašto si ti ovde u mraku? - Pitao je.

Bacila sam pogled na kuću, a od Masea još nije bilo ni traga. - Ja... moj
dečko je otišao da se pozabavi nečim. Njegova rođaka je uznemirena.

Tip je zurio u mene dok je pio svoje pivo. To me je unervozilo. Kao da

je mogao da pročita sve moje misli. - Ali on zna da ti nije prijatno u gomili
ljudi koje ne poznaješ. Muškarac ne bi trebalo da napušta svoju ženu.

Nije razumeo situaciju. Ko je on bio da sudi o nečemu što nije znao? -

Njegova rođaka je uznemirena. Rekla sam mu da ide.

- To ne menja činjenicu da nije trebalo da te ostavi samu.

38
 Nije mi se dopao ovaj čovek. Radije bih se suočila sa gomilom nego se
krila ovde sa njim. - Ne pravi pretpostavke o nečemu o čemu ništa ne znaš,
- rekla sam ljutito, pre nego što sam se okrenula i vratila ka svetlosti, baš
na vreme da vidim Masea kako skenira stolove. Njegovi dugi koraci su se
ubrzali dok je silazio niz stepenice i prolazio pored nekoliko ljudi koji su
pokušavali da razgovaraju s njim. Kada mu je pogled konačno pao na
mene, izgledao je kao da mu je laknulo.

Požurila sam prema njemu, odlučivši da neću spominjati tipa u mraku.

39
 Poglavlje 8

Aida je bila dramatična. Počela je da izlazi sa Heathom kada nas je

posetila prošle godine, ali njoj je to značilo više nego njemu. Raskinula je
s njim pre godinu dana, jer ju je prevario sa njenom bivšom prijateljicom.
Upozorio sam je kada je počela da izlazi sa Hawkinsovim rođakom da je
Heath Stout igrač. Sada, godinu dana kasnije, imala je dramatičan slom?
Znala je da će biti ovde.

Mrzeo sam da ostavim Reese, ali znao sam da Aida neće odustati dok
to ne učinim. Skenirao sam gomilu u potrazi za Reese. Nije bila tamo gde
je rekla da će biti. Čuo sam da me nekoliko ljudi zove po imenu¸ ali sam
zadržao fokus dok sam je tražio. Kada sam se okrenuo i video je kako ide
prema meni, izdahnuo sam od olakšanja. Bila je dobro.

- Žao mi je zbog toga, - rekao sam, dok sam klizio rukom oko njenog
struka i privlačio je uz sebe. - Aida je bila kraljica drame.

- U redu je. Uopšte mi nije smetalo. Samo sam šetala okolo i razgledala.

Pogledao sam nazad odakle je došla i video čoveka kako izlazi iz

mraka. Gledao je u mene sa zabavljenim osmehom, ali ga nisam
prepoznao. Bio je obučen u farmerke i borbene čizme, i imao je
impresivniji konjski rep od mene kada sam vezao kosu.

- Riveru, dođi ovamo, želim da upoznaš nekoga, - viknuo je Arthur

Stout. Okrenuo sam glavu i video Arthura kako mi prilazi, dok je mahao
čoveku sa konjskim repom.

River kao da nije žurio.

40
 Kada je stigao do nas, Arthur ga je udario po leđima. - Mase, upoznaj
Rivera Kiplinga. On je vodio Stout and Hawkins Steakhouse u Key Westu.
Dodao je sveže morske plodove na jelovnik i to je sada naša najuspešnija
franšizna lokacija. Doveo sam ga da uradi isto u Dallasu. On poznaje
morske plodove, - objasnio je Arthur. - Riveru, ovo je Mase Colt. On je naš
glavni snabdevač junadi, osim onih koje sami uzgajamo. Junad sa
Coltovog ranča je čistog kvaliteta. Moraš da ga posetiš i vidiš šta se tamo
dešava.

- Od Key Westa do Dallasa. To je velika promena pejzaža, - rekao sam,

nije mi se sviđao način na koji je njegov pogled stalno padao na Reese, ili
način na koji se napela pored mene.

- Neki pejzaži su bolji od drugih, - odgovorio je, pogleda uperenog u

Reese. To sranje mi se uopšte nije dopalo.

- Očekuj da će River doći sa mnom u posetu sledeće nedelje. Moram

da ga upoznam sa još nekoliko ljudi. Popij piće i izvedi tu lepu devojku na
podijum za ples, - rekao je Arthur, pre nego što se okrenuo ka Riveru i
odveo ga.

River je još jednom pogledao Reese i krenuo za njim.

- Ne sviđa mi se, - rekla je Reese odlučno.

Bacio sam pogled na nju. - Ko?

- River. Odbojan mi je.

Nacerivši se, nagnuo sam se i poljubio joj usne. Želeo sam te usne.
Takođe sam želeo da je imam uza zid sa tom njenom kratkom malom
suknjom podignutom oko struka. Čizme bi mogle da ostanu.

- Ni ja nisam obožavatelj.

Dva sata kasnije, smejao sam se i razgovarao sa svima sa kojima je moj

očuh želeo da razgovaram. Reese je bila bezbedno smeštena uz mene sve
vreme. Morao sam da se podsetim da ne otkačim kada bi muški pogledi
pali na njene noge. Večeras ih je pokazivala i to sam morao očekivati. Ali
nije mi se moralo jebeno dopasti.

41
 Reese me je iznenadila i odabrala rebarca za večeru. Bio sam siguran
da je ona ovde bila jedina žena koja jede rebarca. Gledati je kako ih jede
bilo je pakleno seksi, i bilo mi je teško da se fokusiram na svoj tanjir hrane;
moje oči su nastavile da idu ka njenim ustima i načinu na koji joj je jezik
stalno klizio napolje da poliže sos sa njenih usana.

Bio sam spreman da krenem kući, i pogledao sam okolo, tražeći Aidu.
Planirao sam da je ostavim ovde, da ne bih morao da se nosim sa njenim
insistiranjem da večeras još svrati do moje kuće. Imao sam planove za
Reese i tu suknju... i te čizme.

- Pleši sa mnom, - rekla je Aida, a njena ruka je uhvatila moju.

Prišunjala mi se iza leđa.

- Spreman sam da krenem, - odgovorio sam.

Nadurila se. - Nisi plesao sa mnom celo veče. Uvek plešemo na ovim
zabavama.

Hteo sam ponovo da kažem ne, kada se Reese lagano odmaknula od

mene. - Idi, pleši. Čekaću ovde.

- Vidiš? Nije je briga. Plešimo. - Aida je bila u mnogo boljem

raspoloženju od onog u kojem sam je ostavio. Bila je malo previše srećna.
Njene promene raspoloženja u protekla dva dana su me zbunjivale. Nisam
navikao da bude u mojoj blizini toliko dugo; obično je dolazila samo na
nekoliko dana nekoliko puta godišnje, iako je prošlog leta bila neko vreme
kod nas.

Nisam hteo da plešem sa njom. Nisam čak plesao ni sa Reese,

uglavnom zato što sam se plašio da će se uspaničiti od pomisli da pleše
pred svim ovim ljudima ovde. Bilo je očigledno da se ne oseća prijatno
među strancima. Ples sa Aidom se činio kao pogrešna stvar.

- Molim te, molim te, molim te, - molila je Aida privlačeći pažnju na
sebe, dok je povlačila moju ruku, pokušavajući da me povuče napred. -
Možemo da odemo posle jednog plesa.

Mogli smo da odemo čim sam bio spreman.

- Idi, - rekla je Reese, nežno me gurnuvši.

42
 Mater mu. Nisam hteo ovo da uradim. Aidu i mene je moja majka učila
da plešemo kada smo bili deca, i to je zabavljalo Aidu kada je bila mlađa.
Nije volela da radi stvari u kojima sam ja uživao, poput pecanja,
planinarenja i kampovanja. Harlow je volela da radi sve te stvari sa mnom.
Ali Aida je uvek bila drugačija. Uživala je u pažnji.

Nastavila je preklinjati i vući me za ruku. Nema šanse da se izvučem

iz ovoga.

- Dobro. Jedan ples, - odgovorio sam, i ona se cela ozarila.

Bacio sam pogled na Reese dok me je vukla napred. - Odmah se

vraćam.

Reese je klimnula i nasmešila mi se.

Ovo je bila loša ideja.

43
 Poglavlje 9

- Da li uvek tako pleše sa svojim rođakom? - Upita dubok glas.

Iako sam ga srela samo jednom - ili dvaput, tehnički gledano - znala
sam ko je i bez gledanja.

- Da, - odgovorila sam, iako nisam imala pojma.

Oni su zaista bili nešto. Nisam imala pojma da Mase ume tako da pleše.
Ljudi su prestali da pričaju i sada su gledali njih dvoje. Jedan ples se
pretvorio u dva.

- On nije baš pametan, - rekao je River Kipling s južnjačkim naglaskom.

Evo ga opet, ljutio me. Okrenula sam se da ga pogledam. Na svetlu,

bio je mnogo privlačniji nego što sam mislila. Imao je bezbrižan izgled, i
činilo se da zabava oko nas ne utiče na njega. - On je briljantan, -
odgovorila sam.

River se nacerio i odmahnuo glavom. - Ti si nešto posebno, Reese Ellis.

Nisam bila sigurna šta je time hteo da kaže, ali nije me bilo briga. Rekao
je loše stvari o Maseu. Nije mi se dopadao. Uopšte. - Oni vole da plešu, -
rekla sam, osećajući potrebu da još više branim Masea.

- Onda je trebalo da pleše sa tobom. Sramota je da te ima uz sebe i

propusti priliku da te zavrti po plesnom podiju.

Mase me nije pitao za ples. Mislila sam da možda ne voli da pleše, ali
je pravio šou sa Aidom. Gledala sam kako ju je podigao i uradio neku

44
zeznutu stvar sa prevrtanjem. Publika je pljeskala i navijala. - Ona je bolja
u plesu od mene, - priznala sam. - Ne mogu da radim takve stvari.

Mislila sam da će to ućutkati Rivera Kiplinga, ali sam pogrešila. - To

izgleda kao posao, a ne zabava. Držati ženu blizu i osećati kako se tvoje
telo dodiruje sa njenim, zadirkivanje da znaš da ništa ne možeš da
dodirneš onako kako želiš, - zastao je. - Zato plešeš.

Želela sam da ućuti. Nisu mi trebale njegove reči u uhu. Pokušavala

sam da nađem način da se uklopim u Maseov svet. Ovaj tip nije pomogao
unošenjem sumnje u moju glavu. Pesma je završila, i Mase je odmahnuo
glavom kada ga je Aida očigledno molila da još jednom plešu.

Kada se okrenuo prema meni, videla sam da se napeo kad mu je

pogled prešao na Rivera pored mene.

- Kladim se da će sada prestati da pleše. Nema na čemu, - rekao je River

zabavljenim tonom.

Bacila sam pogled na njega dok je odlazio. Dobro je popunjavao

farmerke i bilo je razmetljivosti u njegovom hodu. Ali osim toga, dobro mi
je dizao nerve.

- Da li ti je smetao? - Pitao je Mase, dok su mu ruke klizile oko mene.

Zaboravila sam neprijatnog čoveka i pogledala u Masea. - Ne, samo je

pričao o tome kako ste dobro plesali.

Mase se namrštio na to. - Da, izvini što me je naterala da plešem dva

plesa. Sada će doći, pa možemo da idemo.

Klimnula sam.

Aidin smeh se začuo iza nas dok smo išli ka kamionetu. - Volim
plesanje! - Zacvilila je glasno u mraku. - Moramo to raditi češće.

Mase nije odgovorio. Otpratio me je prema vratima sa vozačeve strane

i otvorio ih, a zatim me podigao i postavio na sedište, kao da ne mogu
sama.

- Mogu to da uradim bez pomoći, znaš, - zadirkivala sam ga.

45
 Nagnuo se. - Ali ako to uradiš, suknja će ti se podići, a ja ću videti svoju
pegicu. Aida je sa nama, tako da ne bih mogao da je poližem.

Lice mi se zacrvenelo, i zadrhtala sam, pomislivši kako je bilo dobro

kada bi to uradio. - Oh, - uspela sam da odgovorim bez daha.

- Da, oh, - ponovio je. - Kada večeras uđemo kroz ta vrata, saviću te da
mogu da posetim svoje mesto.

Od iščekivanja mi je zastao dah. - Dobro, - rekla sam, ne znajući kako

drugačije da odgovorim na to.

- Moramo da izađemo na ples sledećeg vikenda, - rekla je Aida dok je

otvarala suvozačeva vrata i ulazila.

Mase me je pomerio i popeo se pored mene.

- Reese može doći i gledati. Možemo da plešemo celu noć, - rekla je

Aida.

Nisam želela da gledam Masea i Aidu kako plešu celu noć, ali nisam
ništa rekla.

- Drago mi je da si uživala, Aida, - jednostavno je rekao Mase.

- Svidelo mi se! Niko drugi ne pleše tako dobro kao ti, - rekla je Aida.
Tada sam osetila njen pogled na sebi. Okrenula sam se prema njoj i videla
osmeh na njenom licu. - Pretpostavljam da Reese ne zna da pleše, pošto
nijednom nisi plesao sa njom.

To je ubolo. Malo.

Maseova ruka kliznula je preko moje butine. - Ona ume da pleše.

- Oh... pa, onda, verovatno ne uživaš u plesu sa njom. U redu je, Reese.
Plesao je sa mnom veći deo naših života, i mi se krećemo zajedno kao
dobro podmazana mašina.

Nije mi se dopao način na koji je to rekla. Bilo je nešto pogrešno u

njenom tonu.

46
 - Volim da plešem sa Reese. Mani se ovoga, Aida. - To još uvek nije
odgovorilo na moju sumnju. Počela sam da mislim da je možda Aida u
pravu. Nije hteo da pleše sa mnom jer je navikao da se ističe, a ja nisam
mogla tako da se ističem sa njim.

Mase je ostavio Aidu ispred kuće njegove majke uz laku noć, i znala
sam da je to bio njegov način da joj da do znanja da nije dobrodošla u kuću
sa nama. Počela sam da razmišljam o onome što je rekao o tome da će me
presaviti, i malo sam se provrtela na svom sedištu.

- Nisam te pitao da plešeš večeras, jer sam se plašio da to nećeš želeti

pred svim tim ljudima. Delovala si nervozno i nisam hteo da pridodam
još stresa. Ali ne postoji ništa na svetu što bih radije uradio nego da te
držim uz sebe.

Čekao je dok Aida nije otišla da objasni, i ja sam to cenila. Nisam želela
da zna da sam se osećala zastrašeno njihovim plesom. Nagnuvši se,
poljubila sam mu ruku. - U pravu si. Bila bih nervozna.

- Osećaj kako se tvoje telo pomera uz moje je krajnje uzbuđivanje. Da

sam plesao sa tobom, ne bih mogao da ostanem. Možda ne bismo stigli ni
do kamioneta, pre nego bih ti podigao suknju da stavim ruke na tvoje
slatko dupe.

Ovaj put sam se smejala. Svideo mi se taj izgovor; osećala sam se

mnogo bolje. - Zašto ne uđemo unutra, a ti mi možeš pokazati šta tačno
želiš da uradim? Sećam se da je to imalo veze sa mojim savijanjem...

Maseove oči su zasjale od gladi kad me je zgrabio i izvukao iz

kamioneta. - Nisam siguran da mogu da stignem do unutra, - rekao je,

47
neposredno pre nego što su mu usta pala na moja. Držala sam se za obe
njegove ruke i utonula u njega. Njegovi poljupci su me uvek činili slabom
u kolenima. Ništa drugo na svetu nije bilo važno kada su se njegova usta
pomerala preko mojih. Sve je učinio savršenim time što me je jednostavno
ljubio.

Ispustila sam mali uzvik, protestujući kada je prekinuo poljubac, ali su

mu oči blistale od uzbuđenja i posesivnosti.

- Savij se i drži se za sedište, - rekao je autoritativnim tonom od kojeg

mi je stomak zatreperio.

- Ovde? - Pitala sam.

Zlobno mi se osmehnuo. - Ovde nema nikoga, i to je samo mala igra,

dušo. Kunem se.

Taj izraz njegovog lica bi me mogao naterati da uradim bilo šta.

Okrenula sam se i uradila tačno kako je rekao.

- Jebote, - promrmljao je, dok su mu ruke klizile po stražnjoj strani

mojih bedara, sve dok mi nije gurnuo suknju gore i preko zadnjice, i bila
sam otkrivena. Prstom je prešao preko moje pegice. Nisam mogla da je
vidim, ali sam znala gde je. Tu je proveo dosta vremena. Takođe je
trenutno bilo malo osetljivo zato što se sinoć nije obrijao.

- Ne volim te u kratkim suknjama, - rekao je. - Zabrinjava me da ćeš se

sagnuti i da će neko drugi ovo videti. To je moje. Ne želim da neko drugi
to vidi.

Zatvorila sam oči i duboko udahnula. Ubiće me svojim veoma seksi

rečima pre nego što je bilo šta uradio.

- Raširi ih šire, - zahtevao je.

Njegove ruke su uhvatile moje butine i otvorile ih, dok nisam znala da
sam mu potpuno izložena. Zacvilila sam dok je njegov prst polako pratio
vrelinu između mojih nogu.

- Tako mokra, - šapnuo je, a zatim mi je utisnuo poljubac u unutrašnju

stranu butine. - Tako mekana.

48
 - O, Bože, - stenjala sam, osećajući kako mi noge drhte.

- Ja nisam Bog, dušo, - rekao je, zvučeći zabavljeno. Nacerila sam se i

držala se za sedište ispred sebe. - Ali oboje ću nas odvesti u raj. - Čula sam
kako mu rajsferšlus klizi dole.

Vodiće ljubav sa mnom ovde. Na otvorenom.

- Znam da sam rekao da ću samo da se igram, ali mokra si i mirišeš na

slatku pavlaku. Moram da budem u tebi. - Glas mu je bio dubok, ali nežan.

Rukama je zgrabio moj struk i polako je tonuo u mene dok sam stenjala
njegovo ime. Biti ispunjena Maseom je bilo neverovatno. Sve vreme sam
žudela za ovim osećanjem. Svaki put kada mi je uputio taj seksi osmeh, ili
kada sam videla kako mu se mišići savijaju ispod košulje, sanjarila sam o
njegovim mišićavim rukama kako se drže iznad mene, savijajući se, dok
se uvlačio i izvlačio iz mene.

Jedna od njegovih grubih ruku milovala je moju zadnjicu. - Sviđa mi

se ovo, - zastenjao je.

Ne bih se mogla više složiti. Jedino što sam volela više od ovoga bio je
sam čovek.

49
 Poglavlje 10

Tokom sledeće nedelje, obavio sam vrlo malo posla na ranču. Kada
nisam provodio svaku sekundu koju sam mogao sa Reese, tu je bila Aida,
kojoj sam izgleda uvek bio potreban za jednu ili drugu stvar. Pošto je
Reese insistirala da idem, odveo sam Aidu na jahanje do njenog omiljenog
mesta, dole pored jezera. Onda, drugog dana, Aida je htela da ide sa
mnom na aukciju stoke. Iako sam nameravao da povedem Reese, ona je
rekla da bi radije ostala u kući i čitala, pa da ja povedem Aidu.

Znao sam da se Reese trudila da se dopadne Aidi. Zbog toga me je

stalno gurala da radim stvari sa svojom zahtevnom rođakom. Samo nisam
bio siguran da li Aida to ceni onako kako bi trebalo. U svakoj prilici koju
je imala, žalila se na Reese ili na vreme koje sam provodio sa njom. Bio
sam umoran od toga da sve vreme branim Reese pred njom. Aida će
morati da promeni svoj stav o Reese, inače je više neću pustiti blizu nje.

Ako je Aida mislila da je ovo takmičenje, morala je da zna da je već

izgubila. Aida je bila moja rođaka. Jednom se takmičila protiv Harlow
kada se njena poseta preklapala sa Aidinom. Poklanjanje moje pažnje
Harlow tada nije prošlo dobro kod Aide. Ali bili smo deca i ja sam je
jednostavno ignorisao. Sada smo bili odrasli, a ona se i dalje ponašala
suludo.

Moja najveća briga je bila da će Reese biti dosadno da bude stalno na

ranču, pa kada sam dobio poziv od Harlow da odemo na proslavu prvog
rođendana Lile Kate, laknulo mi je što sam imao izgovor da pobegnem
negde sa njom. Aida je do sada već trebala da ode kući.

50
 Blaire i Rush Finlay bili su domaćini zabave Lile Kate u svom dvorištu,
a pošto je njihova kuća bila praktično na plaži, Harlow je izabrala luau2
temu. Nisam ni shvatio da sam već godinu dana ujak. Vreme je proletelo.

Reese je bila uzbuđena zbog povratka u Rosemary Beach, što me je

samo još više zabrinulo. Nije imala šta da radi ovde u Texasu. Kad nisam
bio sa njom, bila je sama. Mrzeo sam pomisao da je usamljena ili tužna.
Morao sam ovo da popravim. Možda da je vratim na časove i ohrabrim je
da nastavi da radi na tome da položi maturu.

Iako sam više voleo da se ne oslanjam na svog oca - biološkog - moja

sestra nije uvek bila tako kooperativna. Privatni avion Slacker Demona je
trebao da nas pokupi i odveze na Floridu za nekoliko dana. Rock bend
našeg oca i dalje je stalno išao na velike turneje, pa im je privatni avion bio
neophodan. Ne i meni. Mogao sam da se raspravljam sa Harlow, ali znao
sam da će ona na kraju pobediti. Mlaznjak se već zaustavljao u Dallasu da
pokupi Blaireinog i Rushovog gosta, pa je želela da Reese i ja to
iskoristimo.

Spakovao sam stvari i pobrinuo se da Reese i ja odletimo dan pre

zabave. Takođe smo planirali da nakon toga provedemo nekoliko
dodatnih dana u gradu; znao sam da Reese želi da vidi Jimmya. On joj je
bio najbliži prijatelj i razgovarala je sa njim najmanje jednom nedeljno.

Kada smo sleteli na Floridu, Harlow je iznajmila srebrni mercedes koji

nas je čekao na aerodromu, da nas odveze ostatak puta do grada. Znao
sam da ovo moralo da bude delo našeg oca, ali to je bilo više za Harlow
nego za mene. Harlow je bila jedina od troje Kirove dece - uključujući
mene i Harlowinu polusestru, Nan - u čijem je podizanju učestvovao, pa
ga je Harlow zapravo smatrala tatom. Voleo ju je najviše, ali opet, nju je
bilo lako voleti. Dođavola, i ja sam je voleo najviše, sve dok Reese nije ušla
u moj život. Jedina osoba koja je ikada bila ogorčena zbog ovog
favorizovanja bila je Nan.

Reese je dodirnula kožnu unutrašnjost Mercedesa i osmehnula se. -

Opa. Ovaj auto je nešto, - rekla je zadivljeno. Bila je u čudu ceo dan. Od
mlaznjaka joj je vilica padala do poda dobrih pet minuta. Samo gledanje

2
vrsta tradicionalne havajske zabave

51
kako hoda unaokolo i istražuje kabinu sa detinjastim čuđenjem učinilo je
to iskustvo vrednim toga, čak i ako je to bilo zahvaljujući Kirou.

- Siguran sam da je i ovo od Kiroa, - objasnio sam. - Da sam ja plaćao

za ovo, vozili bismo kamionet Dodge.

- H… hoće li, ovaj, hoće li on biti tamo? Na zabavi? - Pitala je, gotovo
oprezno. Kao da bi me pitanje uznemirilo.

Klimnuo sam. - Ne bi propustio rođendan svoje unuke ni za šta.

Barem, one unuke koju mu da Harlow. I ovo će biti jedina. Harlow ne sme
da ima više dece. Skoro je umrla rađajući Lilu Kate.

- Dakle, Harlow je njegova miljenica?

Nasmejao sam se. To je bilo potcenjivanje. - Harlow je jedino dete koje

mu je dala njegova voljena žena, Emily. Obožavao je Emily. I dalje je
obožava, iako je ona pretrpela oštećenje mozga u nesreći pre mnogo
godina i ne može sama da govori ili bilo šta radi.

Reese se namrštila. - Šta je sa Nan?

Uzdahnuo sam. - Nismo ni znali da nam je Nan sestra sve do pre

nekoliko godina. Kiro je nije priznao, a njena majka je lagala ko joj je otac.
Bilo je to prvoklasno sranje. A Nan je zla zmija. Znaš to. Imala si posla sa
njom. Mrzi Harlow zato što je naš otac voli. To nije dobra porodična
situacija.

- To je tužno, - jednostavno je rekla Reese.

Bacio sam pogled na nju. - Šta je tužno?

Pogledala je u mene očima punim tuge. - Da ti kažu da ti je otac neko

ko nije, kao i saznanje da te otac ne želi. To bi bilo koga učinilo nesrećnim.
Onda još gledaš kako otac obožava drugu ćerku, dok tvoje postojanje
jedva priznaje. To mora da seče duboko. Pretpostavljam da je pretrpela
mnogo emocionalnih rana u životu.

Da li je zaista tražila izgovore za Nan? Niko nije imao izgovora da bude

zao i surov. Ipak, evo Reese, sažaljeva je, čak i nakon što je kratko vreme
radila kao Nanina čistačica i iskusila njenu ružnoću iz prve ruke. Reese je
shvatala zašto je Nan takva kakva jeste.

52
 - Možda ćeš se predomisliti nakon što provedeš više vremena sa njom.
Ako se to ikada dogodi.

- Zar ona neće biti na zabavi?

Sumnjao sam u to. - Pre nego što je Grant upoznao Harlow, imao je
nešto sa Nan. Kada se Grant zaljubio u Harlow, to nije pomoglo Naninoj
mržnji prema njoj. Činjenica da je Nan donirala krv Harlow kada je rađala
Lilu Kate napravila je ogromnu razliku i bar je pokazala malo humanosti.
Ali sumnjam da je to dovoljno da je Grant pozove na rođendan svoje ćerke.

Osim toga, Kiro i Nan se ne slažu. Svaki put kada su u istoj prostoriji,
obično se završi vrištanjem.

Reese me nije ništa više pitala, ali sam mogao reći da joj se točkovi u
glavi okreću. Pokušavala je da sve ovo spoji tako da ima smisla. Problem
je bio što ništa sa ovom stranom moje porodice nije imalo smisla. Kiro je
sve sjebao pre mnogo godina. Harlow i njena ćerka su bile sve do čega mi
je bilo stalo, sa ove strane moje porodice. I Grant, ponekad. Pokazao se da
je dostojan moje sestre, ali sam ga i dalje držao na oku. Ubio bih ga da je
ikada povredi.

53
 Poglavlje 11

Ranije sam čistila prekrasne kuće, ali nijednu u poređenju sa ovom.

Kuća Finlayevih je bila ogromna i prelepa. Nalazila se odmah pored vode,
a skupi automobili su popunjavali prilaz. Odseli smo kod Granta i
Harlow, ali oni su otišli ranije da bi pripremili stvari. Ponudili smo se da
pripazimo Lilu Kate, ali Grant je rekao da će biti nervozna ako on nije u
blizini. Mase je rekao da je verovatnije da će Grant postati nervozan. Bilo
je divno gledati Granta Cartera sa njegovom ćerkom, dok se ona gegala,
pokušavajući da hoda. Stalno je lebdeo nad njom, spreman da je uhvati
ako padne. Nekoliko puta kada je pala, on je reagovao munjevito, podigao
ju je i proveravao dok je ljubio njena mala bucmasta kolena.

- Kiro je ovde. Verovatno je poveo i Deana, pošto je došao limuzinom,

- rekao je Mase bez emocija.

Upoznaću dve legende muzičke industrije, ali Mase nije bio

impresioniran. A opet, ako ga je Kiro ignorisao većinu njegovog života,
razumela sam zašto nije bio uzbuđen što ga vidi. Ionako nisam bila
sigurna da će mi se svideti. U mojim očima je mnogo toga bilo protiv njega.

Pre nego što sam mogla da izađem iz Mercedesa, Mase je bio tu da mi

pruži ruku i pomogne mi. Dozvolila sam mu, pošto sam držala veliku
ružičasto - braon kutiju sa tufnama u kojoj je bio rođendanski poklon za
Lilu Kate. Išli smo u kupovinu u Dallasu da pronađemo savršen poklon
za prvi rođendan njegove nećakinje. Kada smo videli par ružičastih
kaubojskih čizama sa odgovarajućim ružičastim kožnim šeširom, Mase je
insistirao da kupimo oboje. Bio je to savršen poklon za Lilu Kate od njenog
ujaka Masea.

54
 Kupila sam joj još i plišanog konja kojeg je mogla da nosi okolo uz
svoju novu odeću. Mase je rekao da će je jednog dana naučiti da jaše, ali
nakon što sam videla Granta sa njegovom ćerkom, sumnjala sam da će se
Lila Kate ikada popeti na konja. Nisam mislila da Grant može to da
podnese.

- Hajde da se zabavimo, - rekao je Mase namignuvši.

Zagladila sam svoj žuti sarafan nakon što mi je uzeo poklon iz ruku.
Tema je bila luau, tako da sam obukla najbolju haljinu za plažu koju imam
i sandale sa remenima. Harlow je bila slično obučena, tako da nisam
brinula da neću biti adekvatno obučena za ovu zabavu.

- Ovde ima mnogo ljudi, - rekla sam, osvrćući se na automobile koji su

stalno pristizali.

- Da, Grant je većinu svog života proveo u Rosemary Beachu. On je

prijatelj sa svima.

Mase je pokucao jednom, a žena koja je mogla biti Victoria's Secret

anđeo otvorila je vrata, vedro se osmehujući. - Mase, zdravo, - rekla je, a
zatim okrenula svoje upadljive zelene oči ka meni. - Zdravo, Reese. Kako
si?

- Hvala na pitanju, Blaire. Divno je videti te ponovo.

Blaire se povukla i mahnula nam da uđemo. - Ja, ti, Harlow, Bethy i

Della moramo uskoro da imamo ženski dan. Čak i ako treba da odletimo
u Texas da bismo to uradile, - rekla je Blaire, zvučeći odlučno.

Nikada nisam imala ženski dan. To je zvučalo zabavno.

- Harlow je napolju kod bazena. Grant i Lila Kate su u bazenu sa

Rushom i Nateom. Idite tamo i vidite sve. Trenutno sam na dužnosti.
Uzeću poklon i staviti ga sa ostalima.

- Hvala, Blaire, - rekao je Mase, a zatim mi je stavio ruku na donji deo

leđa da me provede kroz dom Finlayevih (koji je oduzimao dah) do
impresivnog zadnjeg dvorišta, sa stepenicama koje su vodile do bazena,
koji je izgledao kao da pripada luksuznom odmaralištu.

55
 Svuda je bilo ljudi. Neke od žena bile su u bikiniju, dok su druge bile
obučene u kratke sarafane poput mog. Muškarci koji su nosili kupaće gaće
izgledali su kao fitness modeli. Skenirala sam gomilu, tražeći neko poznato
lice osim Harlowinog.

Pogled mi je pao na nekoga koga nisam očekivala da ću videti ovde.

Ležeći u stolici u kupaćem, pokazujući preplanulost koju većina drugih
muškaraca nije imala, izgledao je kao da živi na brodu. Kosa mu je bila baš
onakva kakvu sam je zapamtila sa roštilja. Smeđa sa pramenovima,
skupljena u neuredni rep koji je izgledao kao da ga nije očešljao. Čak i sa
avijatičarkama, mogla sam da osetim kako je njegov pogled prikovan za
mene. Šta je kog đavola on radio ovde?

- Mase, tako je lepo videti te, - rekao je ženski glas iza nas, a ja sam se
okrenula da vidim lice koje sam prepoznala. Upoznala sam Dellu
Kerrington ranije, ali ovaj put je držala mali zavežljaj u plavom ćebetu.

- I Reese, - rekla je. Iskreni osmeh koji mi je uputila je učinio da se

odmah osećam prijatno u njenoj blizini. - Tako mi je drago što si ovde.

Mase klimnu glavom ka bebi u njenom naručju. - Čestitam. Čuo sam

da je mališa rođen prošlog meseca.

Della je zurila u zavežljaj i nasmešila se. - Da. Došao je mesec dana

ranije, ali je savršen, i ne mogu da se setim da sam ikada bila ovako srećna.
On nas upotpunjuje.

- Kako se zove? - Pitao je Mase.

- Cruz, - rekla je, ponovo nas pogledavši. - Cruz Woods Kerrington.

- Super ime. Sviđa mi se, - odgovorio je Mase.

- I meni. I čestitam, - dodala sam.

Della se toplo osmehnula. - Hvala vam oboma. Nameravam da

provedem još malo vremena sa tobom, Reese. Ali trenutno moram da
nahranim gladnog dečaka, - rekla je pre nego što je ušla u kuću.

- Sviđa mi se ona, - rekla sam dok sam je gledala kako odlazi.

56
 - Da, ona je najbolja stvar koja se ikada dogodila Kerringtonu. Čovek
je pre nje bio muška kurva, - rekao je Mase i namignuo mi.

Nasmejala sam se dok je klizio rukom oko mog struka i vodio me niz
stepenice ka bazenu. Bacila sam pogled na stolicu gde sam ranije videla to
poznato lice, ali njega više nije bilo. Čudno.

- Gledaj me kako skačem, tata! - Povikao je dečiji glasić. Okrenula sam

se i ugledala ljupkog dečaka kako stoji na vrhu kamenog vodopada.
Izgledao je suviše mali da bi bio gore, ali je imao odlučan sjaj u očima.

- Gledam. Pokaži mi šta znaš, - povikao je čovek iz vode. Bila sam

previše zabrinuta za dečaka da bih skrenula pogled sa njega i videla ko
mu je otac. Da li je dečakova majka znala da je gore?

Dečak se široko osmehnuo što mi je govorilo da je šarmer, čak i ako je

bio samo malo dete. Zatim je visoko skočio, čvrsto stegnuo svoje malo telo,
i dvaput se okrenuo u vazduhu pre nego što je zaronio u vodu.

Svi su pljeskali i vikali, uključujući i mene. Bila sam zapanjena.

Njegova mala glava je isplivala na površinu, a ponos mu je obasjao lice.

To je bilo neprocenjivo. - Rekao sam ti da mogu dva, - rekao je, gledajući
u Granta. Zatim je doplivao i dao peticu mišićavom, tetoviranom čoveku.
Bez da se Rush Finlay okrenuo, znala sam tačno ko je to. Već sam ga videla
u časopisima i na televiziji. Bio je sin Deana Finlaya. Okrenuo se da se
samodopadno naceri Grantu, koji se smejao.

- Ne sumnjaj u mog dečaka, - rekao je, što je samo nateralo Granta da

odmahne glavom dok se smejao.

Rush Finlay se okrenuo da pliva prema merdevinama kada su mu se

oči podigle i ugledao je Masea. Da nisam bila potpuno zaljubljena u
Masea, morala bih da kažem da je ovaj čovek nešto najlepše što sam ikada
videla. Ali volela sam Masea, i niko se nije mogao porediti sa njim. Rush
bi morao da dođe na blisko drugo mesto.

- Mase, - rekao je Rush sa osmehom, pre nego što se izvukao iz vode.

Morala sam da skrenem pogled, jer je, ozbiljno, on bio previše. Čak je i
izašao iz vode na atraktivan način.

- Imaš talentovanog klinca, - odgovorio je Mase.

57
 - Dabome da imam. Baš kao što je i njegov tata, - rekao je Rush.

- I voli sve da podseća na to, - povikao je Grant iz bazena.

Prisilila sam se da se okrenem i suočim sa mokrim Rushom Finlayem.

Bila sam zahvalna što je sada imao peškir omotan oko sebe. Ipak, nije
obrisao kapljice vode koje su mu tekle niz grudi.

Rush je skrenuo pažnju na mene. - Reese, - rekao je, iznenadivši me što

zna moje ime. - Drago mi je da smo se upoznali.

Uspela sam da izgovorim - I meni je drago.

Zatim je ponovo skrenuo pažnju na Masea. - Video si Kiroa? - Pitao ga

je.

Mase odmahnu glavom. - Još ne.

- Unutra je sa Emily. Ne želi da ona boravi previše na suncu.

Mase je raširio oči. - Emily je ovde?

Rush prođe rukom kroz svoju kratku, mokru kosu i klimnu glavom. -
Da. Nije želeo da ona propusti rođendan svoje unuke.

Opa. Iz svega što mi je Mase rekao o Harlowinoj mami, nikada ne bih

pretpostavila da će je Kiro odvesti iz specijalne medicinske ustanove u Los
Angelesu, čak ni na jedan dan.

- Pretpostavljam da sada kada svet zna da je živa, oseća da je bezbedno

da je vodi negde kad želi, - rekao je Mase sa zabrinutim pogledom u očima.

- Tata kaže da misli da je ovo poslednja godina da će Kiro uopšte

snimati sa Slacker Demonima. Plaši se da je Kiro spreman da napusti
bend. Mislim da je vreme za sve njih. Na kraju krajeva, već dvadeset pet
godina su u pogonu.

- Vreme je da se penzionišu, - složio se Mase.

- Međutim, muzički svet se neće složiti, - rekao je Rush. - Ali ako su svi
spremni, onda je vreme da završe. Samo ne znam da li je moj tata već
stigao do te faze.

58
 Nastavili su da pričaju, a ja sam obratila pažnju na ostale. Pregledala
sam bazen i šator postavljen u blizini, i moje oči su se ponovo sudarile sa
tim avijatičarkama. I dalje me je pratio pogledom.

59
 Poglavlje 12

Harlow nismo videli otkako smo stigli na zabavu, ali sada smo znali
da mora da je bila sa roditeljima. Biti u Emilynoj blizini je bilo teško za nju.
Proživela je veći deo svog života misleći da joj je majka mrtva. Kada je
otkrila da je Emily veoma živa, ali da nije u stanju da komunicira ili bilo
šta radi, bilo joj je teško da se nosi sa tim. Da li je Kiro uopšte razmišljao o
Harlowinim osećanjima kada je odlučio da dovede Emily ovde?

Frustriran, tražio sam nekoga kome bih mogao da verujem sa Reese,

kako bih mogao da pronađem svoju sestru i da se uverim da je dobro. Ima
da poludim ako joj je naš otac pokvario ovaj dan. Jednom je trebalo da
misli na nekog drugog osim na sebe.

Blaire je izašla napolje, a ja sam dodirnuo Reesein lakat. - Moram da

proverim kako je Harlow i da se uverim da je u redu sa tim što je njena
majka ovde. Sve je to novo za nju, pa sam zabrinut. Ostaviću te sa Blaire
na nekoliko minuta. Da li je to u redu?

Reese je klimnula. - Naravno.

Blaire je videla da smo krenuli njenim putem i krenula je prema nama.

- Hteo sam da uđem unutra i proverim Harlow. Nije ovde, a znam da je
Emily došla, pa... - Utihnuo sam, znajući da će Blaire razumeti moju
zabrinutost.

Blaire klimnu glavom. - Uđi. Ovo mi daje vremena da upoznam Reese.

Uzećemo po Mai Tai3 i čavrljati.

3
koktel sa Haitija koji se pravi od ruma i soka od svežeg voća

60
 Bacio sam pogled na Reese, i ona me je gurnula da idem. - Doneće mi
Mai Tai. Biću u redu. Idi.

Kada je bilo bezbedno da je napustim, krenuo sam prema kući u

potrazi za svojom sestrom. Nije mi trebalo dugo da je pronađem. Stajala
je u kuhinji i tupo zurila u zid. Ovoga sam se plašio. Harlow ne bi trebala
da se nosi sa ovim sranjem na rođendan svoje ćerke. Naravno, to je bila
njena majka, ali joj nije bilo dato mnogo vremena da shvati da je uopšte
imala majku, a još manje da prihvati činjenicu da ju je naš otac godinama
držao zaključanu i sakrivenu od svih.

- Harlow, - rekao sam tiho, ne želeći da je uplašim.

Okrenula se, a oči su joj bile suzne od neisplakanih suza. - Hej, - rekla
je tiho.

- Reći ću mu da ode. Nije trebalo da ti to uradi, - rekao sam, a glas mi

je odavao bes.

Odmahnula je glavom. - Ne, nije to. Rekao mi je da će je dovesti. To je

samo... Ne plačem zbog nje. Plačem zbog njega. Gledati ga sa njom je da ti
srce pukne, Mase. Nisi ga video. Postoji ta strana našeg oca za koju do
nedavno nisam ni znala da postoji. Kada ga vidiš sa njom, ima potpuno
smisla. On ima potpuni smisao. Ona mu je bila sve, a on ju je tako tragično
izgubio nakon tako kratkog vremena. Dovoljno je da njega vidim, i
pomislim... šta da nisam uspela? Šta da sam umrla u toj porođajnoj sali?
Šta da je Grant ostao sam, da odgaja Lilu Kate bez mene? Da li bi mogao
da bude ovaj divni otac kakav je sada, ili bi postao ono što je Kiro postao?
- Šmrcnula je i obrisala oči. - Toliko si protiv njega i razumem zašto. Znam
da nije postupio kako treba ni prema tebi, a ni prema tvojoj majci. Ali bio
je tako slomljen, i na trenutak ga je spasila moja majka, samo da bi je
izgubio. Ne zna kako da bude srećan. Izgubio je ljubav svog života.

Počeo sam da se raspravljam da je kučkin sin imao decu o kojoj je

trebao da misli i odgovornosti, ali sam se zaustavio, jer mi je Reeseino lice
bljesnulo ispred očiju. Ja sam pronašao nju. Ona je promenila moj svet, i
čak i posle tako kratkog vremena, znao sam da je ona moja budućnost. Šta
da je izgubim? Šta da je sutra više nema? Kako bih se snašao? Da li bih se
ikada mogao opraviti od toga?

61
 - Kakav je on sa njom? - Pitao sam, želeći da verujem da Kiro može
tako da voli. Ipak, želeo sam da čovek koji mi je dao život ima neke
iskupljujuće kvalitete. Odrastao sam verujući da ih nema.

Harlow se osmehnula, a njene oči su pokazivale toliko emocija. -

Ponaša se prema njoj kao da je dragocena. Najvažnija, najdragocenija stvar
na svetu. Češlja joj kosu i priča joj priče o njihovoj prošlosti. Zove je svojim
anđelom. To je... prelepo je. Volela bih da je imao priliku da živi život sa
njom. Mislim da bismo oboje odrasli sa veoma različitom vrstom oca.
Možda bi čak i Nan bila drugačija zbog toga.

Da li bi ljubav prema nekome mogla da vas potpuno uništi? Nikada

nisam tako duboko razmišljao o tome, ali više puta sam se pitao da li Kiro
ima dušu. Gledao sam kako živi, i pitao se kako je moja majka mogla da
napravi tako veliku grešku spavajući sa tim čovekom, čak i samo jednom.

Ali ako je izgubio dušu kada je izgubio budućnost sa Emily, onda ga

je to učinilo manje čudovištem u mojim očima. To ga je učinilo čovekom -
ne Bogom rocka kakvog je svet poznavao, već čovekom koji je voleo celim
svojim bićem i izgubio tu ljubav.

- On nas voli. Voli tebe. Ponosan je na tebe. Čula sam ga kako govori
Emily... mojoj mami... o tebi pre neki dan. Očigledno, i moja majka te je
volela. Govorio joj je u kakvog si finog mladića izrastao i koliko bi bila
ponosna na dečaka kojeg je obožavala. On ne pokazuje dobro emocije, ali
Emily je njegovo srce. Ona mu je jedina veza sa srećom. Želim je ovde sa
njim.

Kiro mi nikada nije rekao da je ponosan na mene. Progutao sam

emociju koja mi je stegnula grlo i klimnuo. - Dobro. Onda izađi sa mnom
napolje. Uživaj u zabavi svoje ćerke. Slavimo život. Tvoj i njen.

Harlow se nacerila i prišla da obavije ruke oko mog struka. - Ti si još

jedan razlog zašto volim tatu. Dao mi je najboljeg brata na svetu.

Oči me nisu pekle od neisplakanih suza.

Pa, možda samo malo.

62
 Poglavlje 13

Blaire nam je obema donela Mai Tai i odvela me do nekoliko ležaljki.

Pokazala je na kameni vodopad. - Ne želiš da propustiš ovo.

Skrenula sam pažnju na vodopad dok sam otpijala gutljaj pića. Nate
Finlay je ponovo bio na vrhu stene, ali ovog puta je držao za ruku starijeg
čoveka. Čak i bez vitkog, mišićavog tela prekrivenog tetovažama i zlatnim
narukvicama na rukama, prepoznala sam tog čoveka.

- Dean Finlay, - rekla sam. Znala sam da će biti ovde, ali nisam
očekivala da ga vidim ovakvog.

- Da, - odgovorila je Blaire zabavljenim tonom.

Nate je viknuo - Sad! - I obojica su skočila u vodu.

- Pokušavao je da nagovori Deana da napravi salto sa njim, ali Dean to

neće učiniti. Rekao je da će slomiti nešto važno ako pokuša.

Nasmejala sam se, razmišljajući o tome kako bi bilo smešno videti

Deana kako skače sa kamenog vodopada.

- Sela si na moje mesto, - rekao je dubok muški glas iza mene. Odmah
sam ga prepoznala.

Nisam bila sigurna da li da podignem pogled i sretnem njegov ili šta.

Još uvek nisam mogla da shvatim zašto je uopšte ovde. Stalno sam čekala
da ga Mase primeti i da nešto kaže, ali nije.

63
 - Budi ljubazan, Captaine. Ako želiš da nam se pridružiš, možeš sesti
na to mesto. - Pokazala je na jedno sa druge strane mene.

Captain? Ali mislila sam da se zove River Kipling. Nijedno od tih

imena nije zvučalo kao Captain.

- Reese, ovo je moj brat, Captain. On je pametnjaković sto posto

vremena, - rekla je Blaire.

Njen brat? Šta?

- Nisam pametnjaković, seko. Rekao sam ti da samo kažem šta mislim.

Ne volim da okolišam. Nema smisla gubiti dah.

Blaire se nasmejala i zakolutala očima. - On je zapravo fin momak kada

ga upoznaš.

Već sam ga upoznala, i nisam se slagala oko toga da je fin momak. Ali
momak koga sam ja upoznala lagao je o svom imenu.

- Ja, uh... - Da kažem Blaire da sam ga već upoznala?

- Ona pokušava da kaže da me je već upoznala. Bili smo na istoj zabavi

koju je priređivao moj najnoviji poslovni partner. Međutim, predstavio
sam se kao River Kipling. - Okrenuo se ka meni. - To je moje ime. Captain
je nadimak.

Blaireine oči su se raširile dok se uspravljala. - Stvarno?

Klimnula sam. Htela sam da dodam da je tada bio i seronja, ali nisam.
Sviđala mi se Blaire. Nisam želela da vređam njenog brata.

- Jel’ tvoj dečko i dalje plesao sa svojim rođakom? - Pitao je Captain,

River, kako god da se zvao.

Stvarno mi se nije dopadao ovaj momak. Uspela sam da se osmehnem

i odmahnem glavom. Iako su zajedno išli na jahanje i na licitaciju stoke.
Rekla sam Maseu da uradi oboje u nadi da ću osvojiti Aidu, ali to nije išlo
dobro. I dalje me je ljutito gledala ili bi mi se trijumfalno osmehnula kad
god bi napustila kuću sama sa Maseom, kao da je pobedila na nekom
takmičenju. To je bilo neverovatno čudno.

64
 - Obratio bih pažnju na to, - rekao je. - Pitao sam Hawkinsa o njima, i
on je rekao da Aida zapravo nije Maseova rođaka. Ona je nećaka njegovog
očuha, a takođe je i usvojena. Devojka izgleda kao da je bacila oko na tvog
čoveka.

- Captaine, dosta je. Mase je veoma naklonjen Reese. Preselila se u

Dallas da živi sa njim. I način na koji on pazi na nju je isti način na koji
Rush pazi na mene. Nemoj joj davati stvari o kojima treba da brine.

Cenila sam Blaireine reči, ali ako je ono što je Captain rekao istina,
onda... da li je moguće da je Aida osećala prema Maseu više nego samo
porodičnu povezanost? Da li je htela više? Zgrozila sam se na tu pomisao.
To bi bilo tako zbrkano ako je istina.

- Nisi videla njegovu rođaku, - rekao je Captain kao odgovor na

Blaireine primedbe. - Duga plava kosa, sva u nogama i obline. Ona je
prizor za gledanje.

Za ime Boga? Da li je pokušavao da me uplaši? I zašto me ovaj čovek

toliko nije voleo? Nisam mu ništa uradila. Od trenutka kada sam ga
upoznala, bio je nepristojan.

- Pa, Reese, šta radiš tamo na ranču ceo dan? - Pitala je Blaire, očigledno
pokušavajući da promeni temu.

Osim što sam se seksala sa Maseom, šetala okolo i čistila, nisam radila
ništa, zaista. Morala sam da počnem nešto da radim. Nisam želela da me
Mase izdržava. Želela sam da zaradim svoj novac, i želela sam da dobijem
svoju diplomu. Planirala sam da razgovaram sa Maseom o tome kada se
vratimo. Trebao mi je plan za život.

- Bila sam mesec dana u poseti svojoj porodici u Chicagou, ali otkako
sam se vratila, samo sam provodila vreme sa Maseom i motala se po
ranču. Moram da nađem posao čim se vratimo. Još nisam počela da
tražim, ali razmišljam o čišćenju. I volela bih da se vratim u školu. - Nisam
spomenula da je škola podrazumevala časove da bih dobila diplomu
srednje škole, nakon čega sledi online fakultetski program, ako mogu da
uštedim dovoljno.

- Da li uživaš u čišćenju kuća? - Pitala je Blaire.

65
 Ne baš, ali tako dugo, to je bilo sve što sam mogla da radim. Sada kada
sam mogla bolje da čitam, imala sam druge opcije. Samo sam se brinula
da li bih mogla da se usredsredim na čitanje i pisanje, ako budem pod
stresom na poslu. - To nije moj posao iz snova, ali sam dobra u tome. Ako
se pojavi nešto bolje, prihvatila bih to. Želim da pređem sa čišćenja kuća
na nešto dalje.

Blaire se osmehnula. - Da, ja sam htela da pređem na nešto dalje sa cart

devojke dok sam radila na golf terenu, tako da potpuno razumem.

- Reese, - Maseov glas je doneo olakšanje, i podigla sam pogled i videla

ga kako stoji ispred mene. Pogled mu je prešao sa mene na Captaina.

- Kipling, zar ne? - Rekao je, izgledajući zbunjeno i pomalo ljutito.

- Colt, zar ne? Čujem da je to zapravo Manning, - odgovorio je Captain

i podigao pogled ka Maseu sa izrazom dosade na licu.

- Mase, ovo je moj brat, Captain, ali njegovo pravo ime je River Kipling,
- Blaire je objasnila.

- Brat? - Pitao je Mase, dobacivši joj radoznali pogled.

Klimnula je. - Da.

- Mali svet i sva ta sranja, - rekao je Captain.

- Da, - složio se Mase, a zatim mi pružio ruku. - Hvala ti, Blaire, što si
pazila na moju devojku i pravila joj društvo. Harlow je dobro, i sada izlazi
da uživa u zabavi svoje ćerke.

Blaire je izgledala da joj je laknulo. - Dobro.

Zavukla sam ruku u Maseovu i ustala. - Uživala sam u razgovoru sa

tobom, - rekla sam Blaire, izbegavajući kontakt očima sa Captainom.

Učinilo mi se da sam čula tiho cerekanje zbog svog očiglednog prezira

prema njemu, ali sam to ignorisala.

- Doći ću na ranč sledeće nedelje sa Hawkinsom da vidim stoku, - rekao

je Captain Maseu.

66
 Mase klimnu glavom. - Vidimo se onda.

Mogla sam reći da nisam jedina kome se nije dopao Captain River
Kipling.

Prošetali smo preko dvorišta, a Mase mi je doneo još jedno piće. Kad
se okrenuo da mi ga pruži, njegove oči su se usredsredile na nešto, ili
nekoga, iza mene.

- Kiro, - rekao je jednostavno.

Kiro. Kao Kiro Manning. Gledala sam Deana Finlaya kako skače sa
stene sa svojim unukom, a sada je Kiro Manning stajao iza mene.

- Drago mi je da si uspeo da dođeš. Harlow je želela da budeš ovde, -

odgovorio je dubok glas.

Mase ga je ljutito pogledao. - Nikada nisam izneverio svoju sestru.

Čovek iza mene je nešto promrmljao, i Maseova leđa su se ukočila.

Posegnula sam i prešla rukom preko njegove, da pokušam da ga smirim.

- Hoćeš li me upoznati sa svojom prijateljicom? - Pitao je Kiro. Još se

nisam okrenula da mu uzvratim pogled.

Mase je zurio u mene, i ja sam se okrenula prema Kirou. Bio je isti kao
i sve njegove fotografije koje sam videla, i kretao se na isti način kao u
muzičkim spotovima. Ali on je takođe napustio svog sina. To mu nisam
mogla oprostiti.

- Kiro, ovo je moja devojka, Reese. Reese, ovo je moj otac, Kiro
Manning.

Kiro mi se nacerio i odmahnuo glavom. - Ovaj dečko ne predstavlja

nijednu devojku kao svoju devojku. Mora da si nešto posebno.

- Uh, to je, ovaj... drago mi je da smo se upoznali. - Kiro se znalački

nacerio. Njegov osmeh je toliko ličio na Maseov da sam na trenutak
opčinjeno zurila.

67
 - Moram da idem da pronađem svoju unuku i da vidim da li mogu da
je dobijem od Granta dovoljno dugo da je odvedem unutra da vidi Emmy,
- rekao je, a zatim otišao.

Mase uopšte nije bio iznenađen očevim naglim odlaskom. Umesto

toga, dodirnuo mi je donji deo leđa i poveo me. - Hajde da nađemo nešto
za jelo.

68
 Poglavlje 14

Provoditi vreme sa sestrom i nećakom je bilo lepo i nedostajale su mi,

ali sam bio više nego spreman da se vratim u Texas sa Reese. Seks nije bio
lak u kući moje sestre, i želeo sam Reese samo za sebe; Harlow je stalno
odvodila od mene. Znao sam da Reese treba prijateljice - nikad ih nije
imala, i želeo sam to za nju - ali mi je nedostajalo da mi bude blizu.

Kada smo se vratili našoj kući, odahnuo sam. Zgrabio sam torbu iz
Reeseine ruke i spustio je, pre nego što sam je snažno privukao uz sebe.
Bio sam u iskušenju da ovo uradim u avionu, ali sam mislio da bi joj bilo
neprijatno jer nas je stjuardesa mogla čuti, pa sam je pustio da se sklupča
na meni i da zaspi.

Ali sada smo bili u privatnosti našeg doma i želeo sam je golu.

- Skini se, - rekao sam i trgnuo košulju preko glave.

Reese se smejala dok je stajala i gledala kako otkopčavam farmerke.

- Ne šalim se, dušo. Trebam te odmah.

Ovaj put se nije smejala. Umesto toga, skinula je košulju koju je nosila
i skliznula iz suknje. Baš ono što mi je trebalo.

- Neću te pustiti iz te spavaće sobe najranije do sutra, - upozorio sam

je.

Ugrizla se za donju usnu i završila sa skidanjem gaćica. Taj prizor

nikad neće zastariti. - Dokaži, - izazivala me je.

69
 Podigao sam je i bacio preko ramena. Zveknuo sam je po goloj guzici,
nateravši je da cikne. Kada smo bili u spavaćoj sobi, stavio sam je na
sredinu kreveta. - Prvo se jebemo, a onda ću se igrati, - obećao sam joj.

Reese mi se zadirkujuće osmehnula i okrenula se, gurnuvši zadnjicu u

vazduh kad je stala na ruke i kolena. Prešao sam obema rukama preko
njenog punašnog dupeta i niz zadnji deo njenih butina. - Hteo si da jebeš.
Pa jebi me, - rekla je, uzvrativši mi pogled.

Bila je hrabra. Napravila je prvi potez. Moja slatka devojka je bila

nevaljala. To mi se jebeno dopalo. Sagnuo sam se nad njom i poljubio je u
rame. - Kako želiš da budeš jebana, dušo? Polako?

Reese odmahnu glavom. - Ne. Želim da me jebeš kako ti želiš.

To je bio potpun odgovor. Ali prvo što sam uradio, je da sam poljubio
svoju pegicu. Reese se zakikotala dok sam tom mestu posvećivao dodatnu
pažnju, pre nego što sam pomerio ruku između svilenkaste unutrašnje
strane njenih butina.

- U redu si sa tim da se prvo jebemo? Sigurna si? - Pitao sam je, dok
sam podizao usne tamo gde su mi upravo bile ruke.

- Da, Mase. Prvo jebanje, - rekla je uz tiho stenjanje.

Njena želja je bila moja zapovest.

Prišao sam joj iza leđa, uhvatio je za bokove i polako ulazio, sve dok
me nije celog primila. Onda sam uzeo ono što je ona želela, ali tek kada
sam je čuo kako viče moje ime iznova i iznova, i dok joj je telo podrhtavalo,
ispustio sam sopstveni krik zadovoljstva.

70
 Arthur Stout se našao sa mnom u štali. Juče je zvao, rekavši da želi da
razgovara sa mnom o kupovini jednog od mojih starijih konja za njegovu
ženu, kako bi mogla da ga koristi za školu jahanja koju je vodila na
njihovom ranču. Obično sam se bavio samo stokom kada su u pitanju
Stoutovi, ali s vremena na vreme, njegovoj ženi je bio potreban pouzdan
konj za časove. Arthur je uvek dolazio kod mene, i imao sam dva za koje
sam mislio da će odgovarati potrebama gospođe Stout.

Poljubio sam Reese za rastanak, ostavivši je u krevetu pre nego što je

sunce izašlo. Mučilo me je što znam da će biti tamo veći deo dana, osim
ako ne dođe da me vidi. Nije joj bila potrebna ta povučenost. Aida je otišla
da poseti baku Colt na nekoliko dana sa mojom majkom. Bilo mi je
olakšanje znati da neću morati da se bavim njenom dramom, dok sam
smišljao kako da Reesein život učinim ispunjenijim.

Arthurov F-450 se zaustavio, pa sam obrisao prašinu sa ruku i izašao

da ga dočekam. Okupao sam i istimario Buttercup i Rose da ih pogleda.
Oba konja će ove godine napuniti četrnaest godina. Bili su savršenih
godina za nove učenike.

- Jutro, Mase, - povikao je Arthur dok mi je išao u susret niz brdo.

- Jutro, - odgovorio sam, nagnuvši šešir unazad da bih mogao bolje da

ga vidim.

- Ali, ovo je popodne za rančera, zar ne, dečko? - Nasmejao se.

Bilo je tek devet ujutru, ali bio je u pravu. Ustajali smo dovoljno rano
da bi nam devet izgledalo kao podne za većinu ljudi. Kada je stigao do
brda, pogledao je preko mog kruga za trening i klimnuo. - Izgleda dobro.
Mora da ti ide dobro. Drago mi je da to vidim.

71
 - Da, gospodine. Posao raste.

- Dobro, dobro, - rekao je, pa skinuo šešir i obrisao rukavom znoj sa

čela. - Ovde sam da vidim one konje zbog kojih sam zvao, ali imam i drugi
predlog za tebe. Posao moje žene raste i treba joj više pomoći u
kancelarijskom delu stvari. Primanje telefonskih poziva i telefoniranje.
Čitanje e-mailova i odgovaranje na njih. I pomoć oko čišćenja boksova. -
Zastao je i vratio šešir na glavu. - Čuo sam da tvoja devojka traži posao.
Devojka mi se dopala, i mislim da bi dobro radila sa Piper.

Gde je čuo da Reese traži posao? Nije rekla ništa o tome. Nisam bio
siguran ni da je želim na imanju Stoutovih. Ne sa Hawkinsom u blizini.

- Nisam baš siguran da traži posao. Nije mi to spomenula. Ne znam

odakle vam ta informacija, ali razmatra povratak u školu. Ipak, cenim
ponudu.

Arthur je izgledao razočarano, ali je klimnuo glavom. - Primljeno na

znanje. Samo sam mislio da proverim. Piper je intervjuisala nekoliko žena,
i one su bile... starije i tretirale su je kao, ovaj, pa, recimo da nije uspelo.
Treba joj neko više njenih godina.

Klimnuo sam da razumem, ali mi se ova ideja nije dopadala. - Jeste li

spremni da vidite dame? - Rekao sam i krenuo prema boksovima, ne
čekajući da me prati.

Reese nije tražila posao. Da jeste, rekla bi mi. Zar ne?

72
 Poglavlje 15

Još jednom sam protresla jastuke na sofi, pre nego što sam nastavila da
šetam dnevnom sobom. Ceo dan sam čistila i razmišljala o tome kako ću
reći Maseu da želim posao. Takođe sam želela da dobijem diplomu
srednje škole i da pohađam online kurseve za koledž, ali da bih sve to
uradila, bio mi je potreban stalan prihod.

Ostajati ovde po ceo dan neće biti dovoljno. Čak i sa Maseovom

dvosatnom pauzom za ručak, trebalo mi je nešto da radim ostatak dana.
Reći Maseu da želim da imam svoj novac i da plaćam za sebe neće proći
dobro. Mogla sam to da osetim. Ponašao bi se kao pećinski čovek i
insistirao bi da može da se brine o meni. Morala sam da idem drugim
putem. Moram da naglasim da želim svrhu. Želela sam da izađem u svet
i uradim nešto.

On je bio razuman čovek. Uvideo bi šta govorim i razumeo bi.

Pre nego što sam uspela da postanem nervoznija, vrata su se otvorila i

ušao je Mase, prljav, znojav i veoma seksi. On je bio moj lični kauboj i to
sam volela. Videti osmeh na njegovom licu bilo je sve što mi je trebalo, zar
ne? Zbog tog osmeha, sve ostalo je izgledalo manje važno. Da li sam želela
da ga uznemirim? Da li sam želela da se raspravljam večeras? Ili da se
samo sklupčam u njegovim rukama i pričam o drugim stvarima? O
stvarima koje su ga činile srećnim.

Da... ne... uh! Morala sam da razgovaram sa njim. Morala sam da se

suočim sa ovim. To je bio moj život. Naš život. Morala sam da pronađem
svoj pravac u tome.

73
 - Želim da se zaposlim, - izlanula sam, iz straha da to neću reći ako
budem čekala. - Želim da dobijem posao i diplomu srednje škole, i da
pohađam online kurseve na koledžu.

Eto. Izrekla sam.

Mase je stao i proučavao me. Za trenutak nije ništa rekao, i zabrinula

sam se da sam zvučala nezahvalno ili nesrećno. Nisam bila nesrećna.
Volela sam ga. Volela sam da budem sa njim. Samo mi je trebalo više od
toga da budem ovde sve vreme.

- Želiš posao? - Pitao je. - Kome si to spomenula?

Odmahnula sam glavom. - Samo tebi, - odgovorila sam. Mislim da

nisam to rekla nekom drugom, ali možda sam rekla Blaire, ili je to bila
Harlow? Nisam mogla da se setim.

- Zašto želiš posao?

- Želim da zaradim novac. Ne želim da plaćaš moju školu i... - ispružila

sam ruke, - sve. Želim da doprinesem. Biti ovde po ceo dan je... ne radim
ništa, zaista. Moram da radim. Moram da dobijem diplomu srednje škole.

Mase je uzdahnuo i stavio ruke na bokove, dok je na trenutak

proučavao svoje čizme. Bio je uznemiren. Uznemirila sam ga. Ovo je ono
što nisam želela da uradim. Otvorila sam usta da se izvinim, kada je
ponovo pogledao u mene. - U redu. Razumem. Kako se osećaš u vezi sa
tim da odgovaraš na telefonske pozive i e-mailove, i da čistiš boksove za
konje?

Šta? Da li je pokušavao da mi da posao? Nisam to mislila. Nisam mu

ja trebala. Smišljao mi je posao. Morala sam da se osećam nezavisnije od
ovoga. Trebalo mi je to obezbeđenje. - Ne, Mase. Ne možeš izmišljati posao
za mene. Ne treba ti pomoć. Moram da se zaposlim i da donesem novac
kući.

Mali osmeh mu je povukao usne. - Ne bi radila za mene.

- Ha?

Spustio je ruku da izuje svoje blatnjave čizme i stavio ih blizu vrata, a

zatim krenuo prema meni. - Žena Arthura Stouta, Piper, drži časove

74
jahanja u njihovim štalama. Treba joj pomoćnik. Arthur ti je danas
ponudio posao.

Posegnuo je za mojom rukom i držao je u svojoj, kao da ispituje

neprocenjivo blago na svom dlanu. - Morala bi da se javljaš na telefon i
hvataš beleške. Da ih zapišeš. Morala bi da čitaš e-mailove i odgovaraš na
njih. Nisam rekao Arthuru da imaš disleksiju. To je nešto što treba da
kažeš Piper ako želiš ovaj posao. Verujem da ti to možeš. Verujem da
možeš biti najbolji prokleti asistent na svetu. Ali moram da znam da li ti
veruješ u to.

Posao koji nije uključivao čišćenje toaleta. Posao asistenta. U

kancelariji. Opa. To je bilo više nego što sam mislila da mogu. - Reći ću joj,
- uveravala sam ga. - Da, želim to. To bi bio odličan posao za moj rezime.

Klimnuo je. - Slažem se. I mislim da ti to možeš. Mrzim da mislim da

te nema ceo dan, ali takođe želim da budeš srećna. Želim da imaš sve što
želiš u životu.

Želela sam njega. On je bio najvažniji. Ali želela sam i druge stvari.
Ovo je bio prvi korak ka tome da budem svoja. Podigavši ruke, ovila sam
ih oko njegovog vrata i stisnula ga uz sebe. - Hvala ti. Hvala ti puno na
ovome.

Mase me je poljubio u glavu. - Nemoj mi zahvaljivati što želim da te

usrećim. Nameravam da te zadržim ovde. Šta god da treba da uradim da
se to dogodi, uradiću.

Smejući se, položila sam glavu na njegova prsa.

- Prljav sam, - rekao je, prelazeći rukom niz moju kosu.

- Nije me briga. Sviđaš mi se ovakav. Ti si moj seksi kauboj.

Mase se zacerekao. - Seksi kauboj, ha? - Klimnula sam, a on me je čvrsto

držao uz sebe. - Zašto nam ne napraviš sendviče, a onda se možeš
istuširati sa mnom da se pobrineš da se ovaj kauboj očisti kako treba.

Povukla sam se i nasmešila mu se. - Kakva bih ja bila devojka da

ostanem ovde ceo dan i da ti ne spremim večeru?

- Nisam ništa namirisao, - rekao je, gledajući prema kuhinji.

75
 - Zato što je riba pripremljena, a kukuruzne okruglice napravljene.
Samo sam čekala da dođeš i da ih ispržim da budu fini i vrući. Napravi
sebi slatki čaj. Neće mi trebati više od deset minuta da sve ispržim. Kupus
salata je već u frižideru.

Oči su mu zasijale. - Ozbiljno? Pržena riba? Majku mu. Opraću se i

postaviti sto.

Nacerivši se, prešla sam prstom niz njegovu prljavu košulju. - Zašto se
ne istuširaš da budeš čist za večeru?

- Tuširanje sa tobom zvuči zabavnije, - rekao je gledajući me nadureno,

zbog čega sam poželela da krenem za njim.

- Uživaćeš u jelu ako si čist. Kasnije uvek možemo ponovo da se

zaprljamo.

- Nastavi tako da pričaš i ješćemo kasnije.

Kikoćući se, otrčala sam u kuhinju da izvadim ribu iz frižidera pre

nego što je on uspeo da me zgrabi.

- Dobro. Ali isprljaćemo se kasnije. Obećala si.

Nasmejala sam mu se, a onda sam krenula da zagrevam ulje.

Mase je otišao rano jutros, kao i uvek, ali se vratio oko osam i trideset
da me probudi. Piper je bila oduševljena kada je čula da želim da dođem
i razgovaram sa njom o poslu. Očekivala me je oko jedanaest. Srećom,
Piper nije živela po farmerskom satu. Volela je da odspava.

76
 Poljubio me je i uverio da mogu ovo da uradim. Takođe je rekao da će
doći po mene oko deset i četrdeset, da me odveze tamo. Nisam imala auto
ovde, ali se ionako nisam baš dobro snalazila ovuda. Ovo je još jedna stvar
koju nisam razmatrala. Kako ću ići na posao svaki dan? Nisam mogla
samo da hodam.

77
 Poglavlje 16

Nisam mogao tek tako da ostavim Reese. Morao sam da budem sa

njom kada upozna Piper. Takođe sam hteo da je držim za jebenu ruku
tokom celog intervjua, ali nisam mogao. Ako je Reese morala da pokaže
Piper da može ovo da uradi, onda to što sam ja u blizini i tetošim je, neće
pomoći.

Piper se iskreno nasmešila Reese kada smo prišli i bila je veoma

ljubazna. Mora da je videla moje oklevanje da odem, jer se okrenula prema
meni i rekla mi da je Reese u dobrim rukama i da će me nazvati kasnije.
To je bio njen znak da trebam da se izgubim odavde.

Nevoljno sam se vratio na ranč. Kamionet moje majke je bio na prilazu,

što je značilo da se Aida vratila. Ali Majorov je bio parkiran odmah pored.
Nisam ga video najmanje dva meseca. Krenuo sam do kuće. Bio mi je
potreban slatki čaj i nešto da odvratim misli i brigu o Reese.

Otvorivši komarnik, izašao sam sa trema i ušao u mali foaje koji je

vodio direktno u kuhinju. Major je sedeo za stolom sa tanjirom punim
pogačica i umaka. Aida je bila preko puta njega, mršteći se zbog nečega.
Bacio sam pogled na svoju majku, koja je još uvek radila za šporetom na
nečemu što je mirisalo na slaninu.

- Malo je kasno za doručak, nije li? - Pitao sam, skinuo šešir pre nego
što sam mama uspeo da dignem nerve i okačio ga na stalak pored vrata.

Sva tri para očiju okrenula su se ka meni.

78
 - Njen omiljeni dečak je kod kuće. Mora da me nahrani, - odgovorio je
Major sa glupavim kezom. Ponekad mislim da je iskreno verovao u to.

- Oh, prestani. Ali da, Major je ovde, i izgledao je izgladnelo. Znam šta
će mu vratiti malo mesa na kosti, - rekla je mama.

Major je izgledao isto kao kad sam ga poslednji put video. Nikako nije
bio izgladneo.

- Naravno da jeste, - rekao sam, prevrćući očima. - Može li i tvoj drugi

omiljeni dečak dobiti nešto od toga? - Pitao sam.

Prišao sam i poljubio mamu u obraz, a ona me je stisnula oko ramena

najbolje što je mogla. - Uvek si moj broj jedan, znaš to. Sedi, daj da i tebe
nahranim. Takođe, želim da znam sve o Reeseinom novom poslu.

- Reese je dobila posao? - Pitala je Aida raširenih očiju, uz nešto što

nisam prepoznao.

- Već je teraš da radi? Prokletstvo, čoveče, šta je sa tobom? Takvoj ženi

je mesto u krevetu ceo dan. Srećna i zbrinuta, - rekao je Major, a ja sam
znao da to i misli.

- Majore Colt, dosta je. Nema takve priče za mojim stolom, - rekla je
mama strogo.

Namignuo je i napućio usne kao da je uputio poljubac mami, pre nego

što je ponovo zagrizao. Kao i uvek, moja majka se smejala njegovim
nestašlucima. Da sam to bio ja, opalila bi me po glavi.

- Reese je želela posao. Nisam je terao da ga nađe. I Piper Stout joj je

ponudila jedan u kome mislim da će uživati.

Major se namrštio i otpio čaj. - Radiće kod Stoutovih?

Klimnuo sam.

- Glup si kao ku... uh, mislim... - Prestao je da psuje dok su mu se oči

podizale ka mojoj majci, koja ga je gledala u znak upozorenja.

- Mislim da će se ona i Piper dobro slagati.

79
 Major je podigao obrvu. - Nisam mislio na Piper. Sećaš se Hawkinsa,
zar ne?

To je bila moja najveća briga, ali sam verovao Reese. Tu nije bilo
pitanja. Samo nisam želeo da Hawkins učini da se ona oseća neprijatno.

- Ako u bilo kom trenutku pređe granicu, rešiću to. Ali ne mogu da je
držim zatvorenu od sveta. Potreban joj je život.

Major je slegnuo ramenima, a zatim se vratio jelu. - Šta god. Ali brate,
tvoja žena je seksi.

Aida se kratko nasmejala, kao da je mislila da je taj komentar zabavan.

I Major i ja smo se okrenuli prema njoj.

- Šta? Ne slažeš se? - Pitao ju je Major. Uvek je bio spreman za raspravu

sa Aidom. Dok sam ja bio rođak kojeg je obožavala dok je odrastala, on je
bio rođak sa kojim je odrasla stalno se svađajući i prepirući.

- Debela je. Jesi li video njenu zadnjicu? Bez uvrede, Mase. Samo,
mogao bi bolje, - rekla je Aida, gledajući me sa onim za što je mislila da je
smešak izvinjenja. Nije bio.

- Aida! Reese nije debela. Ne mogu da verujem da bi rekla nešto tako

grubo. - Mama je okrenula svoj neodobravajući pogled ka Aidi.

Aida je slegnula ramenima. - Žao mi je, ne želim da budem nepristojna,

ali ona je... ima malo previše oblina.

Major se glasno nasmejao. - Tako mi je drago što sam se vratio ovde.

Propuštao sam ovo, a niko mi nije rekao. - Nastavio je da puca od smeha.

- Reeseina zadnjica je upravo ono što me je privuklo. Savršena je, i moja

je. Nikada više ne želim da čujem da kažeš nešto negativno o njenom telu
ili o njoj. Da li me razumeš?

Aidine oči su se raširile, i shvatio sam da nikada ranije nisam

razgovarao s njom tako hladno ili grubo. Ali rekla je pogrešnu stvar. Biti
okrutan nije bilo prihvatljivo. To što je okrutna prema Reese bi me
potpuno okrenulo protiv nje.

80
 Major je konačno prestao da se smeje. - Reese ima telo porno zvezde,
Aida. Ti imaš telo modela. Žene žele tvoje telo. Muškarci žele Reeseino. To
je jednostavna činjenica. Ali videti da si ljubomorna i neprijatna zbog toga
je neprocenjivo.

Aida se ukočila na njegov komentar. - Nisam ljubomorna!

- Ne govori da je telo moje žene kao telo porno zvezde, ili ćemo ovo
morati da iznesemo van kuhinje moje mame i lično ću te ućutkati, -
upozorio sam Majora.

- Nisam ljubomorna na nju! - Rekla je Aida grubo.

- Samo sam pravio poređenje. Bilo je to najbolje što sam imao, - rekao
je Major slegnuvši ramenima.

- Nemoj, - ponovo sam ga upozorio, pre nego što izvali nešto što neću
moći da oprostim.

- Mase je moj rođak! Zašto bih bila ljubomorna na to sa kim izlazi? -

Aida je ljutito ispljunula.

Major je ponovo skrenuo pažnju na Aidu. - Zato što si oduvek bila

ljubomorna na svakoga ko je skrenuo njegovu pažnju sa tebe, bilo da se
radi o meni, Harlow ili, dođavola, prokletom konju. Jer od kada si
napunila šesnaest godina i hormoni su ti se aktivirali, i kada si shvatila da
vas dvoje ne delite ni jednu kap krvi, opsednuta si njime. On to ne vidi, jer
te ne gleda na taj način. Ali ja vidim. Radiš sve što možeš da privučeš
njegovu pažnju. Problem je u tome što ti nedostaje šira slika. On te vidi
kao svoju rođaku i ništa više.

Šta? Odakle Majoru ovo? Aida me nije tako gledala.

Aida je ustala i bez reči istrčala iz kuhinje. Šta je dođavola ovo?

- Neko je to morao da kaže, - rekao je Major, a zatim se naslonio i popio

svoj slatki čaj.

- Bolje da odem da je proverim, - rekla je mama, gaseći šporet. - Vas

dvojica se možete poslužiti slaninom.

Gledao sam kako mama izlazi na vrata da potraži Aidu.

81
 - Nisi znao, zar ne? - Pitao je Major.

Znao šta? Da sam se sviđao Aidi? Jebote, ne. - Mislim da nisi u pravu,
- rekao sam mu.

Nasmejao se. - Da, u pravu sam. Da li me je tvoja mama ispravila ili

ukorila? Ne. Otišla je za Aidom. I ona zna da sam u pravu. Svi smo to
videli. Samo ti nisi.

Sranje. Šta je trebalo da uradim sa ovim? Znao sam da je Aida bila

drugačija otkako sam doveo Reese kući. Kada Aide nije bilo u blizini
nisam razmišljao o njoj, niti sam se brinuo za nju kao za Harlow. Nismo
bili tako bliski.

- Uvek je želela da radi stvari samo sa tobom. Vodi me na ples, Mase.

Hajde da jašemo, Mase. Neki dečko mi je slomio srce, zagrli me, Mase. Svo to
sranje je bilo smešno, ali ti si to ipak radio, ni jednom nisi shvatio šta ona
zapravo traži.

Nisam ništa rekao, jer... Plašio sam se da je u pravu.

- Do đavola, dobro je što je tebe želela. Da sam to bio ja, ja bih je

kresnuo. Nemam morala. Osim toga, usvojena je, tako da ni ja nisam u
srodstvu sa njom. I njene noge su prokleto lepe.

Odmahujući glavom, ustao sam. Nisam mogao da sedim ovde i slušam

ovo. Morao sam da budem sam. Da smislim kako da sada razgovaram sa
njom. Upravo je ovo učinila nezgodnim, i morala je da ode kući. Nisam je
više mogao imati ovde u blizini Reese. Ne sa ovim ludim sranjima koja joj
se dešavaju u glavi.

82
 Poglavlje 17

- Taj tvoj čovek je lep primerak. Veoma je seksi videti ga ovako kao
pećinskog čoveka i zaštitnički nastrojenog prema tebi, - rekla je Piper
namignuvši. Bila je obučena u uske farmerke, smeđe kožne čizme za
jahanje i flanelsku košulju koja joj je bila vezana na struku, pokazujući njen
ravan stomak. - Ovo je kancelarija u kojoj ćeš raditi, - rekla je, pokazujući
prema velikim vratima štale. - Uđimo unutra i porazgovarajmo.

- U redu, - rekla sam, kada se okrenula i krenula ka vratima. Bila sam

nervozna. Od trenutka kada je Mase pustio moju ruku i otišao, srce mi je
lupalo u grudima i grlo mi se stegnulo. To je bilo to. Moja šansa za posao,
koji bi mi mogao pomoći u životu i zaista me odvesti negde.

Vrata su se otvorila, a ja sam uzela trenutak da pogledam okolo. Plafon

je išao sve do krova od izloženih drvenih greda. Velike sijalice visile su sa
dugih kablova sa plafona, bacajući svetlost u prostoriju. Police za knjige
bile su poređane uz zadnji zid, a tri visoka ormarića za spise bila su na
levoj strani prostorije. Kompjuter sa masivnim ekranom nalazio se na belo
okrečenom drvenom stolu. Dve smeđe kožne fotelje bile su preko puta
stola, sa malim okruglim buretom koji je funkcionisao kao stočić za
između njih.

Piper je sela u jednu od fotelja i mahnula mi da zauzmem drugu.

- Dakle, - rekla je, prekrstivši noge i prebacivši ruku preko butine. -

Mase je obavestio Arthura da nemaš nikakvog iskustva sa konjima ili
vrstom posla koji bi mi bio potreban. Rekao je da si vredan radnik i da
veruje da možeš učiniti sve što ti je na umu. Ono o čemu ja želim da znam
si ti. Šta ti misliš da možeš. Šta ti želiš da radiš.

83
 To je bilo to. Sada bih morala da joj kažem za disleksiju. Nema smisla
ići dalje ako je to za nju neprihvatljivo. Stisnula sam pesnicu u krilu i
duboko udahnula. Nisam imala čega da se stidim. Nisam bila glupa.
Naučila sam da čitam, a moje veštine pisanja su se poboljšale otkako je
Mase počeo da me uči.

- Prvo, želim da znaš da imam disleksiju. - Nisam zastala i dala joj

vremena da bilo šta kaže. - Dok nisam upoznala Masea, nisam mogla da
čitam ni pišem. Ušao je u moj život i pomogao mi da identifikujem koren
mog problema, a onda mi je pomogao. Čitam mu svakodnevno, i uz to,
svakodnevno pišem u dnevnik koji Mase čita da mi proveri pravopis.
Naporno sam radila da stignem tu gde jesam. Međutim, kada sam u
napetoj situaciji i osećam se pod pritiskom, mogu nešto pogrešno da
napišem ili da se ukočim i uopšte ne mogu da pišem. Razumem ako je ovo
nešto za šta misliš da neće odgovarati tvojim potrebama. Međutim, zaista
želim ovaj posao, i daću sve od sebe da budeš zadovoljna.

Piper je sedela tamo trenutak pre nego što je progovorila.

Fokusirala sam se na to da se ne igram rukama. Bila sam nervozna, ali

ovo je bio deo mog života. Onaj sa kojim sam morala da naučim da
funkcionišem.

- Ovaj posao će zahtevati mnogo čitanja i pisanja. Međutim, iz onoga

što sam upravo čula, mislim da je najbolje imati zaposlenog koji želi da
radi dobar posao i ne uzima ga zdravo za gotovo. Trebaćeš mi da
odgovaraš na telefonske pozive, da vodiš beleške, da čitaš i odgovaraš na
e-mailove, a zatim da mi pomogneš u čišćenju boksova. Ako si spremna
za ovaj izazov, želim da ti ga ponudim. Volim borce, Reese Ellis, a ti mi
deluješ kao borac.

Mogla sam da osetim kako me suze peku u očima, ali sam uzvratila
treptanjem. Olakšanje me je preplavilo i nasmešila sam se. Verovatno je to
bio jedan od onih velikih, sladunjavih osmeha, ali nije me bilo briga.
Dobila sam posao. Ja. Uradila sam ovo.

- Hvala ti, - rekla sam, želeći da imam reči koje bi joj rekle koliko sam
zaista zahvalna.

Piper se nagnula i potapšala me po kolenu. - Nemoj mi još zahvaljivati.

Možda ćeš mrzeti ovaj posao, ali se nadam da nećeš.

84
 Neću. Svideće mi se. Jer to je bilo nešto što sam dobila sama.

Sedeći za stolom, sama u kancelariji, označila sam treću stvar sa liste

ispred sebe. Piper je prošla sve sa mnom, i ostavila mi listu stvari koje treba
da uradim danas. Kada je otišla, ispustila sam ogroman uzdah olakšanja.
Bilo mi je lakše da čitam i pišem ako sam sama. Imala sam potpuni fokus.

Sledeća stvar na listi je bila čitanje i odgovaranje na e-mailove.

Postojalo je veliko interesovanje za Piperine časove jahanja. Već sam
obavila četiri telefonska poziva vezana za to. Kada sam otvorila prijemno
sanduče, bilo je osam e-mail upita.

Počela sam da čitam prvi, ali sam jedva uspela da bacim pogled na
njega, pre nego što su se vrata otvorila nakon jednog kratkog kucanja.
Podigla sam pogled i videla poznato lice, ali ne ono koje sam očekivala ili
želela da vidim. Njegova neuredna, osunčana kosa ponovo je bila vezana
i prekrivena bejzbol kapom.

- Dobila si posao, - rekao je, sa samozadovoljnim izrazom na licu.

Kako je on znao za posao? Klimnula sam, ali nisam ništa rekla.

Captain se nasmejao i ušao u kancelariju. - Sviđa ti se? - Pitao je,

izgledajući kao da ima puno pravo da stoji u ovoj prostoriji.

Ponovo sam klimnula.

Osmeh mu je rastao, a na licu mu se pojavila rupica. - Da li je tvoje

ćutanje izazov, Reese? Zato što volim izazove.

85
 Prokleti čovek. Bio je odlučan da me izludi. - Zapravo, to je bio znak
tebi da odeš.

Captain mi se nasmejao, prišao jednoj od kožnih fotelja i spustio se u

nju. Ispružio je svoje duge noge u farmerkama ispred sebe, a zatim ih
prekrstio na skočnom zglobu. - Rečeno mi je da ovde sačekam Piper. Ona
je sa klijentom. Treba mi njen potpis na nekim formularima, a Arthur je
danas u Austinu. Piper mora da potpiše kada on nije ovde.

Sjajno. Nisam znala da je viđanje Captaina... Rivera... kako god da

trebam da ga zovem, bio deo opisa mog posla.

Ponovo sam skrenula pažnju na ekran kompjutera, ali sam osetila

njegove oči na sebi. Bilo mi je teško da se koncentrišem. Osećala sam se
kao da pokušava da zapamti svaku moju karakteristiku.

- Tvoj čovek još uvek trči okolo sa onom svojom rođakom?

Ukočila sam se. Zašto je toliko pokušavao da me natera da pomislim

na nešto što nije istina? Znala sam da me Mase voli. Znala sam i da ne voli
Aidu. Mada bi ona mogla da oseća nešto prema njemu. - Ne, ali to nije
tvoja stvar.

- Nemoj računati da jeste. Ali ne želim da budem predaleko kad

zabrlja. On ima nešto što želim.

Sve reči na ekranu su se zamutile, a u glavi mi je pulsiralo. O čemu je

pričao? Mase je imao nešto što je on želeo? Mene? Da li je pričao o meni?
Ne. Voleo je da kaže stvari koje bi me uznemirile. Nije flertovao sa mnom.
Bio je seronja. - Dugo ćeš čekati. Mase neće zabrljati. On je najbolji čovek
kojeg poznajem, - rekla sam, zureći u zbrkane reči na ekranu. Moj fokus je
potpuno nestao.

- Niko nije savršen, dušice, - provukao je on.

Nije mi se dopalo što me zove dušice. Takođe sam ga mrzela što je

insinuirao da bi Mase mogao da uradi nešto pogrešno. Nešto što će me
povrediti. On nije bio takav. Samo zato što je Captain River Ko - god bio
kreten, nije značilo da su svi ljudi kreteni.

- Mase jeste, - odgovorila sam čvrsto.

86
 Nije odmah odgovorio, i pokušala sam da duboko udahnem i
fokusiram se na reči ispred sebe. Da se pretvaram da nije bio tamo. - On
te je spasio? Zato mu toliko veruješ? Trebao ti je spasilac, a on je došao u
pravo vreme. Je li to?

Da, on me je spasio. On me je voleo. Ali to se nije ticalo ovog čoveka.

Ništa u mom životu se nije ticalo ovog čoveka. - Promenio je moj svet.

Captain je ispustio uzdah koji mi je privukao pažnju i okrenula sam se

da ga pogledam. Ustao je, i ponadala sam se da to znači da odlazi. Imala
sam posla. On mi je radio zbrku. - I ja mogu da promenim tvoj svet, dušice.
Ali sačekaću svoj red, - rekao je, a zatim izašao kroz vrata bez reči.

Zurila sam u zatvorena vrata sa pomešanim osećanjima neverice,

zbunjenosti i besa. Ko je on mislio da je? I zašto je bio zainteresovan za
mene? Nije bilo kao da nije mogao da uđe u prostoriju i pokaže prstom na
bilo koju devojku koju je želeo. Morao je da pronađe neku koja je zapravo
bila dostupna.

87
 Poglavlje 18

Osmeh koji je obasjao Reeseino lice kada sam otvorio vrata njene
kancelarije, učinio je da nestane sav bol zbog njenog odsustva i brige o
njoj. Videti je nasmejanu kako sedi za tako lepim stolom bilo je vredno
svega. Bila je srećna.

- Uspela sam. Uradila sam sve što je na mojoj listi, - rekla je sa ponosom
u glasu.

Prišao sam joj dok je ustajala i posegnula za torbicom.

Povukavši je u naručje, držao sam je uz sebe i udahnuo njen miris, pre

nego što sam joj prekrio usta svojima. Trebalo mi je da je okusim pre nego
što se vratimo do mog kamioneta na vožnju kući. Njene ruke su se podigle
i uhvatile za moje. Voleo sam kada je to uradila. Kao da je morala da se
drži za mene.

Kada mi je bilo dovoljno da izdržim do kuće, utisnuo sam poslednji

poljubac na njene usne i pomerio glavu unazad da bih mogao da je
pogledam. - Tako sam ponosan na tebe.

Nasmejala mi se. - I ja sam ponosna na sebe.

To. To je bilo sve što mi je trebalo. Sve što je htela da uradi, ostvario
bih, ako bih mogao da čujem te reči iz njenih usta. Imala je na šta da bude
ponosna. Nisam želeo da sumnja u sebe nikada više.

- Spremna za polazak kući? - Pitao sam.

Prebacila je torbicu preko ramena. - Da.

88
 Stavio sam joj ruku na donji deo leđa i izašli smo kroz vrata. Okrenula
se i zaključala ih svojim novim kompletom ključeva, a zatim podigla
pogled prema meni. - Piper je otišla ranije. Rekla je da ćemo se videti sutra,
tako da ne moram da joj kažem da idem.

Dobro. Što pre je odvedem kući, to bolje.

Na putu kući, pričala je o svom danu i svim e-mailovima i telefonskim

pozivima koje je dobila. Zvučala je uzbuđeno, kao da je uživala u svakom
minutu. Dozvolio sam njenoj sreći da potisne moja sopstvena osećanja u
vezi sa danom u kojem sam bio van sebe. Aide nije bilo ceo dan. Mama je
rekla da samo moram da joj dam malo prostora. Rekla je da je vreme da
Aida prevaziđe ovu zaljubljenost u mene. To što je Major to izneo, bilo je
najbolja stvar koja joj se mogla desiti. Morala je to sada preboleti i krenuti
dalje.

To mi nije mnogo olakšalo i brinulo me je gde je Aida pobegla. Bila je

mlada i tako naivna, i glupa u vezi stvari. Činjenica da je bila zaljubljena
u mene je to još više dokazala. Nisam želeo da iz ovoga izađe povređena.
Krivio bih sebe.

Kada smo skrenuli na prilaz, video sam Aidin kamionet. Izgledalo je

kao da ću se suočiti sa ovim pre nego kasnije, i nisam želeo da Reese čuje
bilo šta od toga. Aida je sedela na vozačevom mestu sa glavom na volanu,
kao da je plakala. Sjajno.

Parkirao sam kamionet, i pogledao Reese koja je zurila u Aidu. Nikada

nisam želeo da Reese sazna da Aida oseća nešto prema meni. To je bilo
nešto što sam morao da završim sada, da bismo mogli da nastavimo dalje.
Reeseine emocije ovde neće biti zabrljane. Morao sam prvo da je zaštitim.

89
 - Moram da razgovaram sa njom. Trenutno prolazi kroz nešto, a ja sam
jedini koji joj mogu pomoći da nastavi dalje, - objasnio sam. Hteo sam da
uđem unutra i večeram sa Reese, a zatim da uživam u dugom
zajedničkom tuširanju, pre nego što se sklupčamo i ona mi čita. Ali to se
neće desiti večeras. Morao sam da ostavim ovo iza nas.

Klimnula je. - U redu. Idem da nam spremim večeru.

Ton u njenom glasu je zvučao loše, ali verovatno sam umišljao stvari,
pošto sam već bio zabrinut zbog ovog sranja sa Aidom. Nagnuo sam se i
poljubio je pre nego što sam izašao iz kamioneta.

Reese je izašla pre nego što sam stigao do nje. - Idi uradi šta treba, -
rekla je i krenula uz stepenice, ni ne pogledavši me.

To nije ličilo na Reese. Možda je samo bila umorna i spremna da uđe u

kuću. Hteo sam da idem sa njom. Sranje, sve je ovo bilo sjebano.

Prišao sam vratima Aidinog kamioneta sa strane vozača i otvorio ih. -

Pomeri se, ja vozim, - rekao sam kada je podigla lice mokro od suza da me
pogleda.

Nije me ispitivala. Kada je bila na drugoj strani, popeo sam se unutra.

- Veži pojas, - rekao sam joj kada nije posegnula za njim.

Kada je bila zakopčana, izašao sam sa prilaza i odvezao se do glavnog

puta. Trebalo je da razgovaramo, ali sam želeo da vozim dok to radimo.
Trebalo mi je nešto da radim osim da je gledam i suočim se sa ovim
sranjem.

- Pričaj, Aida. Prestani da plačeš i pričaj sa mnom.

Šmrcnula je, a ja sam je gledao kako briše lice. - Šta hoćeš da kažem?
Major je sve rekao.

Pa, to je onda razjašnjeno. - Šta dođavola, Aida? Ozbiljno? Kako se to

dogodilo?

Drhtavo je uzdahnula. - Bio si... ti jesi moje sve, Mase. Uvek si bio. Tu
si kad mi neko treba. Zabavljamo se zajedno. Smejemo se. Pristajemo
jedno drugom. Samo ne znam zašto to ne vidiš. Ona... ona ti ne pristaje. Ja
da. Znam te mnogo bolje od nje.

90
 Majku mu. Kako sam ovo propustio? Osećao sam se tako zaslepljen. -
Ti si moja rođaka. Dođavola, Aida, viđao sam te par puta godišnje dok si
odrastala. Nije kao da smo bili nerazdvojni. Način na koji pričaš o nama
zvuči kao da smo sve radili zajedno. Ne vidim kako si sve ovo skuvala u
svojoj glavi. Nikada ti nisam dao razlog da misliš da imamo nešto, ili da
smo imali nešto. Jedva da se viđamo.

Aida je uzdahnula. - Ti to ne vidiš. Uvek smo bili povezani. Mogla sam

da osetim. Znam da si i ti. Reese je sve ovo zabrljala. Misliš da je voliš.
Samo se ne sećaš šta smo mi imali zajedno.

Da, voleo sam Reese. Voleo sam Reese kao lud čovek. Ona je bila moj
svet. To se nikada neće promeniti. - Aida, Reese je sve što nisam znao da
mi treba, ali bez čega ne mogu da živim. Govoriti sebi da postoji, ili da je
postojalo nešto između nas je besmisleno. Uvek si bila ljubomorna na
druge koji privlače moju pažnju. Znao sam to. Ali bili smo deca, a ti si bila
zahtevna. Prevideo sam to ili ignorisao. Ali ovo se ne može zanemariti.
Reese je najvažnija osoba u mom životu.

Aida je ispustila još jedan jecaj. - Zašto to ne mogu biti ja? Šta ona ima
a ja nemam? Kako mogu biti ona? Kako da osvojim tvoju ljubav?

Sve ti jebem. - Ne možeš. To ne ide tako. Ne možeš biti kao ona i

osvojiti moju ljubav. Reese je moja. Jednog dana ćeš naći momka koji će
biti to za tebe, i niko se nikada neće moći porediti.

- Ne želim nikog drugog. Nikad ni nisam, - rekla je tužnim glasom.

- Pokušavam da budem pun razumevanja, ali ti to otežavaš. Ne

razumem. Ovo nije zdravo, Aida. Moraš to da shvatiš.

Ponovo je počela tiho da plače, a ja sam samo vozio. Morala je da vidi

istinu ovde i da se nosi sa njom. U daljini su se pojavila svetla Fort Wortha.
Nadao sam se da je kafić otvoren, jer mi je trebalo nešto da prođem kroz
ovo.

- Šta ako ona nije tvoje zauvek? Šta ako jednog dana ode? Ili ti
prestaneš da je voliš? Ne znaš šta budućnost nosi. Niko ne zna. Ljudi se
rastaju, pa čak i razvode. Šta kada je više ne budeš voleo?

91
 Ništa od toga se neće desiti, a razbesnelo me je to što sam čuo da uopšte
pominje tu mogućnost. - Ne ja. To nisam ja. Ja ne odustajem. Nikada ne
bih odustao od nje.

Aida je naslonila glavu na sedište, frustrirano jecajući. - Tako si

tvrdoglav.

Skoro sam se nasmejao. Nazivala je mene tvrdoglavim. Ozbiljno? -

Ovo mora da se završi, Aida. Ne šalim se. Reese je moja. Ona je moja sreća.
Moj razlog za buđenje ujutru. Ona je svaki osmeh na mom licu. To je to.
Ništa to neće promeniti.

Aida je zatvorila oči dok sam ulazio u Starbucks. Pivo bi bilo bolje, ali
morao sam da vozim, pa je crna kafa morala biti dovoljna. - Želiš li nešto?
- Pitao sam je.

- Ne, - rekla je mrzovoljno.

Naručio sam za sebe i sedeli smo u tišini. Kada sam popio piće, vratio
sam se prema ranču.

- Ostaviće te jednog dana, a ja ću otići. Kajaćeš se zbog ovoga. Kunem

se da hoćeš, - rekla je Aida gledajući kroz prozor.

Jedina stvar zbog koje ću se kajati je što sam propustio sve znakove i
pustio da ovo ode ovako daleko. Aida je morala da ode kući. Njena poseta
je završena. Nadao sam se da će proći godine do sledeće posete.

Kada sam konačno stigao kući, nakon što sam Aidu vratio u kuću
mojih roditelja, nije me bilo više od dva sata. Aida je želela još da priča i ja
sam slušao, ali nisam osećao da sam napredovao sa njom. Nastavila je da

92
me ubeđuje da grešim. Počeo sam da mislim da je moja rođaka mentalno
neuravnotežena.

Kad sam otvorio vrata, osetio sam miris belog luka i putera. Ušavši u
kuhinju, video sam špagete kako se krčkaju u loncu ključale vode na
šporetu. Prepečeni francuski hleb premazan belim lukom i puterom stajao
je pored njega.

Ali Reese nije bila tamo.

Krenuo sam prema spavaćoj sobi, i tek što sam stigao do vrata, čuo
sam njen glas. Zastao sam i shvatio da čita. Sama. Bez mene.

Danas joj je bio prvi dan na novom poslu, a ja sam je ostavio ovde.
Umesto da se duri kao većina žena, ona je skuvala večeru, i sada je
nastavljala sa svojom večeri. Stomak mi se stegnuo. Osećao sam se kao
seronja. Trebalo je da budem ovde sa njom. Trebalo je da kuvam za nju. I
trebalo bi da budem tamo da je držim dok čita. To je bila naša stvar.

Otvorivši vrata, zakoračio sam u sobu, moje oči su je odmah pronašle.

Bila je sklupčana u našem krevetu, sa kosom vezanom u rep i obučena u
majicu bez rukava i donji deo pidžame. Prestala je da čita i pogledala me.

Zatim se osmehnula.

Taj osmeh mi je bio sve što mi je trebalo u životu. To, i da je imam tamo
u mom krevetu. Ništa nije bilo tako savršeno kao ovo.

- Žao mi je, - rekao sam, želeći da to kažem. Moja krivica i žaljenje što
sam je napustio izjedali su me.

Slegnula je ramenima. - U redu je. Trebala te je.

Ali i Reese me je trebala. Nikada nisam želeo da izaberem tuđe potrebe

pre Reeseinih. - Trebalo je da budem ovde sa tobom. Trebalo je da ti
skuvam večeru i slušam kako pričaš o svom danu. I trebalo bi da budem
u tom krevetu i slušam kako mi čitaš.

Reese je spustila knjigu u krilo. - To bi mi se svidelo.

93
 Presekle su me te iskrene reči. Ta vožnja sa Aidom nije uradila ništa,
osim što sam rekao kako sam se osećao. Protraćio sam vreme. I izneverio
sam Reese.

- Moram da ustanem rano. Volela bih da ostanem sa tobom dok jedeš

i tuširaš se, ali Piper me treba u kancelariji u osam ujutru. Upisala je neke
ranije časove, tako da mi treba malo sna.

Iako je sve rekla sa osmehom, u njenim očima je bila tuga zbog koje
sam se osećao bespomoćno. Zatim je legla i okrenula se, završivši naš
razgovor.

Zeznuo sam stvar.

94
 Poglavlje 19

Kada mi se alarm oglasio u šest i trideset, okrenula sam se i protegla.

Sinoćni događaji i tuga sa kojom sam legla u krevet su se vratili. Mase je
otišao sa Aidom i nije ga bilo satima. Čekala sam da večeram sa njim više
od sat vremena, dok nisam bila previše gladna da bih i dalje čekala. Kada
sam jela i pospremila, istuširala sam se, a njega još uvek nije bilo kod kuće.

Kada sam uzela knjigu i počela da čitam, shvatila sam da je ovo

obrazac ponašanja. Kada ga je Aida trebala, otišao bi kod nje. To me je
brinulo. Nije mu bila krvni rod, ali mi to nikada nije rekao. Neko drugi
jeste.

Odmahnula sam glavom, zabacila pokrivače i ustala iz kreveta. Danas

sam morala da se fokusiram na posao. Ne na Masea. Ne na Aidu. To je
bila situacija kroz koju sam morala da pronađem put. Nadala sam se da je
to što sinoć nismo legli u isto vreme poslalo pravu poruku. Uznemirio me
je. Htela sam da to zna. Nisam planirala da zauvek sedim u drugom redu,
zbog njegove rođake.

On je bio moja prva briga. Zar ne bih i ja trebala biti njegova?

Oprala sam zube i obukla se. Danas je trebalo da dokažem svoju

vrednost na poslu, a ne da se durim jer me je Mase sinoć izneverio.

Kada sam izašla iz spavaće sobe, pogled mi je pao na Masea koji je

stajao kod šporeta. Bio je okrenut leđima, ali je definitivno kuvao. Krenula
sam prema kuhinji kroz dnevnu sobu, nadajući se da ću videti šta radi.

95
 Mase se okrenuo baš kada sam ušla u kuhinju i uputio mi onaj osmeh
od kojeg bi mi srce uvek zatreperilo. – Jutro, lepotice. Doručak je skoro
gotov.

Doručak? Obično smo jeli žitarice ili nešto što nam je donela njegova
mama, Maryann. I zar Mase nije trebalo da bude dole u štali i radi?

- Sedi, a ja ću ti doneti sok od pomorandže, - rekao je, brišući ruke o

krpu za sudove zataknutu u farmerkama.

Nisam se pomerila. Još uvek sam pokušavala da shvatim šta se dešava.

Zastao je kada je video da još uvek stojim tamo. - Dobro si? - Pitao je,
izgledajući zabrinuto.

Uspela sam da klimnem i prešla sam do stola dok mi je sipao čašu soka
od pomorandže.

- Kafa se kuva. Doneću ti je uskoro.

- Šta radiš? - Ispalila sam.

Prebacio je nešto što je ličilo na omlet sa tiganja na tanjir, a zatim se

okrenuo prema meni i podigao ga. - Spremam ti doručak. Nisam uspeo da
ti spremim večeru posle prvog dana na poslu. Pa sam mislio da ti spremim
doručak pre drugog dana. Nije isto, ali sinoć nisam mnogo spavao. Gledao
sam te kako spavaš i prebacivao samom sebi što sam te izneverio. - Prišao
mi je sa ozbiljnim izrazom lica. Kada je spustio tanjir ispred mene, sagnuo
se i pogledao me u oči. - Nikada ne želim da budem taj koji će te izneveriti,
a to sam uradio sinoć. Neću to ponoviti. Ti si najvažniji deo mog života.

Srce mi je ubrzalo. Bila sam uznemirena zbog njega, ali ovo je sve to
istopilo. Ovo je bio Mase. Čovek kome sam verovala i kog sam volela.
Uzvratila sam mu osmeh. - Hvala ti, - prošaputala sam.

Nagnuo se i slatko me poljubio. - Nemoj mi zahvaljivati. Ne

zaslužujem to, - rekao je na mojim usnama. - Budi ljuta na mene. Baci
stvari na mene. Dođavola, dušo, ošamari me. Ali nemoj mi zahvaljivati.
To me ubija.

Ispružila sam ruku i obuhvatila mu lice. Obožavala sam to lice. - Šta

onda kažeš na to da te volim? - Pitala sam sa osmehom.

96
 Zatvorio je oči i naslonio se na moju ruku. - To uvek zvuči dobro.

Pomerila sam ruku i pogledala u tanjir ispred sebe. Omlet koji je

napravio izgledao je ukusno sa puno sira, ali je bio i dovoljno veliki za tri
osobe. - Donesi još jedan tanjir i jedi sa mnom. Ovo je ogromno.

Nasmejao se. - Da, pretpostavljam da jeste.

Tokom doručka, rekla sam mu sve što sam htela da mu kažem sinoć.
On je meni pričao o svom danu, iako sam se osećala kao da nešto
izostavlja. Bilo je u njegovim očima. I nikad mi nije rekao zašto je Aida
došla.

To mi je smetalo.

Jutro je brzo prošlo. Piper je bila zauzeta časovima koji su se redali

jedan za drugim, i morala sam da izađem da joj pomognem da malo
počisti i opere konje. Objasnila mi je kako se to radi i pokazala mi je
jednom juče, i brzo sam shvatila. Osećala sam se veoma uspešnom kada je
stiglo vreme za ručak.

Danas nisam spakovala veliki ručak, a umirala sam od gladi. Sendvič

od ćuretine i jabuka neće biti dovoljni. Želela sam veliki, debeli hamburger
i veliku porciju pomfrita. Nije da je mom dupetu to bilo potrebno, ali sam
definitivno to želela. Možda čak i neke čokoladne kolačiće. Morala bih da
upotrebim svoju maštu i da pojedem sendvič koji sam donela, pretvarajući
se da je nešto ukusnije.

- Imaš li nešto za jelo? - Pitala je Piper, gurnuvši glavu kroz vrata.

Ne ono što sam želela. - Da, - odgovorila sam.

97
 - Dobro. Uzmi pauzu za ručak. Idem do kuće da se nađem sa
Arthurom na ručku. Vidimo se kasnije popodne.

Klimnula sam, i ona je zatvorila vrata za sobom. Uzdahnuvši, izvukla

sam papirnu kesu i stavila je na sto. Sutra ću pripremiti veliki ručak. Nešto
ukusno. Nešto divno.

Vrata su se ponovo otvorila i podigla sam pogled očekujući da ću

ponovo videti Piper, ali to nije bila moja šefica. Bio je to neko drugi. Neko
koga nisam želela da vidim.

- Piper je upravo otišla na ručak, - rekla sam, zvučeći razdraženo više

nego što je potrebno.

Captain se nacerio, a ja sam ponovo primetila njegovu jamicu. Da li su

momci trebali da imaju takve jamice? Bila je duboka.

- Doneo sam ručak, - rekao je, podigavši veliku papirnu kesu. Mnogo
veću od moje.

- Nisam tražila ručak, - odbrusila sam.

Moj stav ga nije odvratio. Ušao je u kancelariju i zatvorio vrata za

sobom. - Ne, nisi, ali uzeo sam za sebe, i pomislio sam, što da ne. Učini
nešto lepo za nekoga danas, Captaine. - Stavio je kesu na moj sto. U nos
mi je udario miris nečeg ukusnog. Mnogo boljeg od mog sendviča. - Pa
kada sam naručio najbolji prokleti hamburger u Texasu, odlučio sam da
uzmem dva i donesem jedan tebi. Drugi dan na poslu, shvatio sam da ti
treba poslastica.

Doneo mi je hamburger. Da li me je zezao? Da li je ovaj čovek čitao

misli?

Kada je stavio veliku kutiju ispred mene, bila sam prilično sigurna da
slinim. Mirisalo je neverovatno. Samo je bio fin. Ko sam ja bila da odbijem
ručak o kojem sam upravo sanjala?

- Očekivao sam još oštrih komentara. Verovatno pretnju da ćeš mi

baciti prokleti burger pravo u lice. Takve stvari, - rekao je Captain, zvučeći
samozadovoljno.

98
 Trebalo je da uradim sve te stvari, ali sam želela hranu. Ideja da sada
pojedem svoj sendvič sa ćuretinom je bila tužna.

- Da zasladim dogovor, doneo sam ti parče torte od jagoda, - dodao je.

Nisu kolačići sa komadićima čokolade, ali to je bila dobra zamena. Otvorio
je moju kutiju kao da ja to ne mogu.

- Pobedio si. Umirem od gladi.

Tada se nasmejao. Pravi smeh. Ne onaj koji je bio sveznajući ili

kretenski. Svideo mi se njegov smeh. Nije bio loš. Ni približno iritantan
kao što je uglavnom bio.

- Pa, hvala ti. To znači da je moje dobro delo za danas izvršeno i da

mogu ponovo da budem kreten.

Ovaj put sam se ja nasmejala.

Kada je privukao fotelju i počeo da otvara hranu, shvatila sam da

ostaje. Nisam bila sigurna u vezi toga. Delovalo je malo previše intimno.
Nismo bili prijatelji. Nismo bili ništa.

- Samo jedi, Reese. Neću preskočiti sto i zgrabiti te. Samo jedem pre
nego što mi se hrana ohladi.

Tačno. U redu.

Gledala sam kako uzima burger i grize ga. Izgledao je tako dobro.
Odbacila sam svoje brige i učinila isto.

Jeli smo u tišini, i odlučila sam da je ovo u redu. Uopšte nije čudno. A
burger je bio najbolja stvar koju sam stavila u usta. Pomfrit je takođe
ispunjavao moje fantazije. Kada sam skoro bila gotova, ponovo je
progovorio.

- Sinoć si bila sama kod kuće? Pošto je tvoj čovek otišao na kafu sa
svojom rođakom?

Otišao je na kafu sa njom? Mislila sam da je plakala. Ostali su do kasno

na kafi? - Bila je uznemirena. Pokušavao je da je uteši, - rekla sam,
odgurujući hranu. Nisam više bila gladna. Čak mi ni torta sa jagodama
nije zvučala primamljivo.

99
 - Uhhh, nije delovala uznemireno kada sam ih ja video. Čak sam njega
video i kako se smeje. Šteta što te je ostavio kod kuće. Bio je to tvoj prvi
dan na poslu. Trebalo je da bude tamo sa tobom.

- Prestani, - rekla sam dok sam ustajala, praveći distancu između nas.
Nisam želela da ga slušam kako izgovara moje strahove. Bilo mi je
dovoljno da ih čujem u svojoj glavi.

Zatvorio je kutiju i zavalio se u fotelju da me pogleda. - Ne nosiš se

dobro sa istinom, zar ne?

- Dobra sam sa istinom, - odgovorila sam, povisivši glas. Dopirao je do

mene. Opet me je ljutio. Bio je dobar u tome.

- Zašto te onda uznemirava to što sam ti rekao šta sam video i kako
mislim da je to pogrešno? Samo govorim istinu. Svaki muškarac koji te
ima kod kuće treba da drži svoje dupe tamo, sa tobom.

Ne, ne, ne. Neću ovo slušati. Govorio je ove stvari da bi me naterao da
posumnjam u Masea. Neću sumnjati u Masea. Jednom sam to uradila i
skoro sve pokvarila. - Osećao se loše što me je ostavio samu. Izvinjavao se
iznova i iznova, i čak mi je napravio doručak jutros. Mase je dobar čovek.
On me voli. Prestani da me teraš da sumnjam u njega.

Captain je ustao i zadržao svoj užareni pogled na meni. Sada se nije

smejao, niti je izgledao kao da će reći nešto zajedljivo. To je bio prvi pravi
izraz koji sam videla na njemu. - Ne pokušavam da te uznemirim.
Pokušavam da ti pokažem da nisu svi muškarci onakvi kakvi se čine. Niko
nije, dušice. Video sam to previše puta. I prvi put kada sam te pogledao u
oči, video sam bol koji sam razumeo. Pre nego što si otvorila usta i očarala
moju tvrdu, gorku dušu, hteo sam da te zaštitim. Ne mogu da si
pomognem.

Bila sam bez teksta. Morao je da ode. Ovo nije bio nevini ručak.

- Idi, molim te, - rekla sam, pokazujući na vrata.

Nije se raspravljao. Jednostavno je klimnuo, okrenuo se i izašao.

Stajala sam tamo i zurila u ta zatvorena vrata nekoliko minuta. Bio je

opasan. Nisam smela da mu dozvolim da mi se ponovo približi. Nisam

100
želela njegovu iskrenost. Nisam želela njegove istine. Samo sam želela
Masea.

101
 Poglavlje 20

Nešto je mučilo Reese. Od trenutka kada sam je pokupio danas

popodne, izgledala je kao da je van sebe. Osmeh joj nije dopirao do očiju.
Delovala je kao prilepak. Nije da sam se žalio. Ali nije mi dozvolila da
odem daleko od nje. Zajedno smo se istuširali i seksali na pultu u kupatilu,
pre nego što smo se preselili na sofu i zajedno se sklupčali na njoj.

Trenutno je sedela u mom krilu, sa rukom oko mojih ramena i glavom

na mojim grudima. Krivica zbog sinoć me je još uvek mučila. Da li se zato
ponašala tako drugačije? Brinula se da ću je ponovo ostaviti? Da li je
mislila da mora da se drži za mene? Jebeno sam voleo kada bi se privila
uz mene, ali nisam želeo da to radi jer je osećala da mora.

Želeo sam da zna da sam uvek bio njen. Nema potrebe da se drži za
mene. Nisam planirao nigde da odem. Prešao sam vrhovima prstiju preko
njenih golih bedara, razmišljajući o svemu što smo prošli i dokle je stigla.

Toliko je napredovala, i nikad sebi ne bih oprostio da joj moji glupi

postupci to oduzmu. Ona je bila moja, ali ja sam isto toliko bio njen. Niko
drugi me ne bi imao na ovaj način.

- Volim te, - šapnuo sam joj u kosu.

- I ja tebe volim, - odgovorila je, i prstom iscrtala srce na mojim

grudima.

- Neću te više ostavljati, - rekao sam joj. Trebalo mi je da mi veruje.

102
 Nije odgovorila. Umesto toga, nastavila je da crta to srce na mojim
grudima iznova i iznova.

- Ti me poseduješ, Reese. Znaj to, dušo. Znaj da sam tvoj.

Prestala je da crta po mojim grudima i nagnula je lice da me pogleda.

- Šta ako jednog dana više ne budeš moj i ne možeš na to da utičeš?

Šta je time mislila? - Mogu da ti se zakunem da ćeš uvek biti ta za mene.

Niko mi ne pristaje kao ti. Niko me ne čini celim. Niko drugi nikada neće.

Nasmejala se i utisnula mi poljubac u grudi. - Želim da verujem u to.

Pa, jebi me. I ja sam želeo da veruje u to. Mislio sam da jeste. Da li ju je
jedan moj glupi ispad od sinoć naterao da posumnja u to? Da sumnja u
mene?

Obuhvatio sam joj lice i držao je tako da me je gledala direktno u oči. -

Da li me vidiš? Ovaj čovek ispred tebe će te voleti do dana kada umre. Ti
si moja jedina, Reese. Moja jedina.

Opustila se u mojim rukama i naslonila se na mene. - U redu.

U redu? Ha! To je bilo sve što je imala da kaže? U redu?

- Da li to u redu znači da mi veruješ?

Klimnula je. - Verujem ti. Uvek ti verujem.

Stisnuvši je čvrsto uz grudi, držao sam je. Ovo je bio moj dom. Ona će
uvek biti moj dom. Bilo je vreme da napravim sledeći korak i da joj
dokažem da sam ceo u tome. Zauvek.

103
 Reese je jutros razgovarala sa svojim ocem telefonom. Nije morala da
ide na posao do devet, pa je pozvala tatu da ga upozna sa svime što se
dešava. Javljanje porodici samo da se čuju nije bilo nešto na šta je Reese
navikla. Očekivao sam da će želeti da im uskoro ponovo ode u posetu, i
morao sam da pripremim ranč za moje odsustvo. Neće ponovo ići bez
mene.

- Da, sviđa mi se tamo. Piper, moja šefica, je stvarno sjajna. I naučila

kako se timare konji, - rekla je, veselo ćaskajući.

Samo što sam je čuo, nasmejao sam se. Nisam bio siguran kako sam se
osećao kada je on ušao u njen život. Plašio sam se da je tražio nešto. Ali
nije. Iskreno je želeo da upozna svoju ćerku. Reese je to trebalo više nego
što sam mislio. Činilo se da užase iz svoje prošlosti ostavlja iza sebe, iako
sam znao da će na neki način uvek biti deo nje. Samo nije dozvolila da to
definiše njen život. Svoju majku i očuha nije koristila kao izgovore da ne
postigne više. Reese je verovala u sebe.

Nakon što sam ostavio Reese na poslu, otišao sam kod mame. Nisam
razgovarao sa njom od onoga sa Aidom. Znao sam da je Aidin kamionet
nestao, ali nisam pitao za to. Bilo je olakšanje ne viđati je više.

Međutim, Majorov kamionet je još uvek bio tamo. Juče ga nije bilo ceo
dan, ali očigledno nije napustio grad. Parkirao sam kamionet i krenuo
unutra.

Major je ponovo pio kafu i jeo. - Šta misliš da je ovo? Noćenje s

doručkom? - Progunđao sam, ušavši unutra da poljubim svoju mamu i
sipam sebi šoljicu kafe.

- Nemoj me mrzeti. Ima dosta i za tebe, - rekao je punih usta hrane.

104
 - Dobro jutro, sine, - rekla je mama.

- Jutro, mama.

- Reese je na poslu? - Pitala je.

Klimnuo sam, i otpio gutljaj vrele tečnosti.

- Jesi li joj rekao da se sviđaš svojoj rođakinji? - Pitao je Major.

Da nismo bili u maminoj kuhinji, nabio bih mu pesnicu u lice.

- Majore, - upozorila je mama.

Podigao je obe ruke. - Samo pitam.

- Aida se vratila kod svojih roditelja. Odsustvovala je ovaj semestar sa

koledža, i nateraće je da to nadoknadi ovog leta. Njen tata nije bio srećan
što je otišla da dođe ovde, - objasnila je mama. - Ali mlada je i naučiće.
Hajde da ostavimo ovo iza nas.

- Dakle, nisi rekao Reese, zar ne? - Upitao je Major, cereći se.

Zagledao sam se u njega preko šolje za kafu.

- Ni ja joj ne bih rekao. To je jezivo, ako stvarno razmisliš o tome.

- Hoćeš li ućutati? - Zarežao sam.

Ustao je sa svojim praznim tanjirom i krenuo ka sudoperi. - Naravno.

Ućutaću. Moram da stignem na posao.

- Posao? - Pitao sam iznenađen.

- Da. Gradim neke objekte za Stouts and Hawkins. Njegov novi čovek
koji nadgleda projekat, River Kipling, me je unajmio. Ako ovaj bude
uspešan kao onaj u Key Westu, onda ga Arthur šalje u Rosemary Beach da
izgradi još jedan, a i ja ću ići. Nađi mi jednu od onih zgodnih riba o kojima
sam toliko slušao.

Ideja da se River Kipling preseli na Floridu, daleko od Dallasa, bila je

veoma privlačna.

105
 Poglavlje 21

Piper je ušla u kancelariju sat vremena nakon mog dolaska, noseći dve
šoljice kafe. - Dobro jutro, - rekla je vedro.

Koliko god da je bilo čudno zamisliti je udatu za Arthura, čoveka koji

bi mogao da joj bude otac, Piper mi se zaista dopadala. Bila je prizemna, a
ja sam je gledala sa decom koju je trenirala. Bila je ljubazna i draga. Sada
sam se osećala krivom što sam mislila da ju je Arthur oženio zbog njene
lepote i mladosti, dok se ona udala za njega zbog njegovog novca. Nisam
dobila tu vibraciju od Piper.

- Dobro jutro, - odgovorila sam, uzimajući šoljicu za kafu koju mi je

dala. - Hvala ti. Treba mi ovo.

- Svima je uvek potrebna šolja dobre kafe. - Sela je na jednu od kožnih

fotelja preko puta stola. - Pa, reci mi, kako ti se sviđa ovaj posao?

Volela sam da radim ovde. Osećala sam da sam produktivna. - Zaista

uživam.

Piper je otpila iz šolje i nasmešila mi se preko ruba. - Dobro, - rekla je.

- Veoma sam zadovoljna tvojim radom. Uložila si sto posto za svaki posao
koji si uradila i svaku stvar radiš kao da ti to nešto znači. To je teško naći
kod zaposlenog. Nadam se da ću moći da te zadržim neko vreme.

- Hvala, - odgovorila sam, osećajući kako mi se grudi nadimaju od

ponosa. Bila sam toliko zabrinuta da neću moći da obavljam ovaj posao
kako treba, ali upravo mi je rekla da je impresionirana mojim radom.

106
Mogu ovo da uradim. Mase je bio u pravu. On je verovao u mene, a i ja
sam morala da počnem da verujem u sebe.

- Sada kada si mi pokazala da možeš da se nosiš sa svakodnevnim

zadacima, moram da dodam još jednu stvar na tvoju listu. Moj muž ima
čoveka koji radi na izgradnji i proširenju jelovnika tako da uključuje
morske plodove u restoranu ovde u Dallasu, što je već uspešno uradio u
Key Westu. River Kipling. Tražio je pomoć oko računa. Sve dok se
proširenje ne završi, Arthur treba da koristi moj dodatni ormarić da sve to
organizuje. Trebaće nam da organizuješ papirologiju koju River donosi i
povremeno ćeš morati da telefoniraš u njegovo ime dok je on na terenu.

O, ne. Kako sam mogla da joj kažem da ne želim da radim sa Riverom?

Upravo mi je rekla da radim sjajan posao i da želi da neko vreme ostanem
tu. Nisam mogla da odbijem ovo. Osim toga, samo bi s vremena na vreme
donosio račune. Nije velika stvar. Činila sam ovo većim nego što jeste.

- U redu, naravno, - odgovorila sam, ali uopšte nisam bila sigurna.

Osmehnula mi se sa odobravanjem i popila poslednji gutljaj kafe pre

nego što je ustala. - Trebalo bi da dođe negde pre ručka da razgovara sa
tobom. Rekla sam mu da ćeš ga očekivati.

Danas? Već? Trebalo mi je više vremena. Klimnula sam. To je bilo sve

što sam mogla da uradim.

- Odlično. Pa, nazad na posao. Imam učenika koji stiže za nekih pet
minuta. Uživaj u jutru, Reese.

Mislim da sam i ja promrmljala nešto o tome da i ona uživa u jutru, ali

nisam bila sigurna. Misli su mi bile na Riveru... ili Captainu. Morala sam
da kažem Maseu za ovo. Morao je da zna da ću se češće viđati sa Riverom
- ali šta onda? Biće besan, a ja ću verovatno izgubiti ovaj posao.

Sviđao mi se moj posao. Ne bih našla bolji. To što sam imala ovo u
svojoj biografiji će mi pružiti više mogućnosti.

U nekom trenutku, uspela sam da odvojim misli od Captaina dovoljno

dugo da se fokusiram pozive i e-mailove. Očistila sam dva konja za Piper,
skuvala još jedan lonac kafe i odnela joj šolju. Neposredno pre nego što
sam bila spremna da ručam i nakon što je Piper otišla da jede sa svojim

107
mužem, vrata moje kancelarije su se otvorila. Znala sam bez gledanja ko
će to biti.

Ista neuredna kosa vezana u rep, isti pametni osmeh. Samo sam mu
dobacila pogled, pre nego što sam ponovo pogledala u ekran svog
računara i završila čitanje e-maila. Ili barem pokušala.

- Da li si ljuta zbog ovog aranžmana? - Pitao je, prilazeći da stavi kesu

na moj sto.

Nisam mogla da ga ignorišem; Piper me je zamolila da mu pomognem.

Naterala sam se da ga pogledam. - Šta imaš za mene? - Pitala sam, grčeći
se u sebi.

Nasmejao se. - Prvo, imam za tebe jedno od najboljih meksičkih jela u

Dallasu. Kada pojedemo, možemo preći na ostale stvari.

Ponovo mi je doneo hranu. Ovo nije bilo samo prijateljski - znala sam
to. Pokušavao je da flertuje sa mnom. Ali ja sam bila Maseova i ovo neće
funkcionisati. - Već sam jela, - slagala sam.

Captain je odmahnuo glavom kao da je razočaran u mene. - Nisam

ljubitelj lažova.

Uf. Ovaj čovek me je tako ljutio. - Hajde da pređemo na posao. Šta treba
da uradim? - Nisam želela da igram ovu igru mačke i miša, ili šta god je
on pokušavao da uradi sa mnom.

Otvorio je kesu i izvukao najukusniji takos na svetu. Odmotao ga je

pre nego što je zagrizao i seo u jednu od stolica preko puta mene. Šta je
radio, pokušavao da me muči? - Sad imam pauzu za ručak. Mislio sam da
ga podelim sa tobom, ali pošto želiš da se pretvaraš da si već jela, siguran
sam da nećeš imati ništa protiv ako jedem pred tobom. Umirem od gladi.

Fantastično. Pokušala sam da dišem kroz usta, tako da nisam mogla

da osetim miris ukusnog takosa, ali mi se već uvukao u nos. I htela sam
malo. Vraćajući pogled na ekran kompjutera, tri puta sam ponovo
pročitala istu rečenicu, i svaki put je govorila nešto drugačije. Činio je da
se osećam uznemireno i to mi se nije dopalo.

- Možeš li mi dodati još jedan takos? - Pitao je, a ja sam naglo podigla
pogled i videla ga kako gužva prazan omot.

108
 - Nisam znala da moja nova uloga uključuje da te hranim. Uzmi ga
sam, - odbrusila sam.

Ovo ga je samo nasmejalo. Krajičkom oka sam ga videla kako ustaje i

vadi još jedan takos iz kese. Stajao je tamo i odmotao ga, a zatim ga stavio
tačno ispred mene, pre nego što je posegnuo da uzme drugi i ponovo
zauzeo svoje mesto preko puta mene. - Prokleto dobri takosi, - rekao je.

Pokušala sam da ne gledam dole u takos. Zašto je bio tako rešen da me

nahrani? I zašto je uvek donosio dobre stvari za jelo? Zašto nije mogao da
donese nešto što mi se nije dopalo? Tako bi stvari bile mnogo lakše.

- Samo jedi, Reese. Ovo nije bračna ponuda; to je jebeni takos, zaboga.

Uputila sam mu ljutiti pogled, a onda sam popustila i uzela takos da

zagrizem. Nisam ga gledala, a on nije trijumfalno likovao. Sedeli smo
tamo ćutke do nisam dovršila takos, iako sam osećala krivicu sa svakim
zalogajem.

- Još jedan? - Pita je Captain.

Kada sam već pojela jedan, mogla bih da uzmem i drugi. Nismo
razgovarali. Nismo se svađali. Bilo je mirno, i nadala sam se da će naša
poslovna veza ići jednako glatko.

Očistio je našu takos gozbu, a zatim izvukao veliku kovertu i stavio je

ispred mene. - Ova prva gomila je u neredu, a ima mnogo računa.
Pokušaću da ti ih dostavim svakih par dana da se ovo ne ponovi. Takođe,
imaš li mobilni telefon? Moram da budem u mogućnosti da ti pošaljem
poruku kada imam pozive koje treba da obaviš umesto mene.

Imala sam mobilni telefon, ali nisam bila sigurna da je dobra ideja da
mi pošalje poruku. Samo sam nemo zurila u njega.

Uzdahnuo je i podigao obrve dok mi je upućivao onaj ogorčeni pogled.

- Da li bi radije da ti pošaljem poruku ili da te posetim svaki put kada treba
da telefoniraš?

Brzo sam mu dala svoj broj, što ga je nasmejalo.

- Doći ću u ponedeljak da pređemo neke druge stvari koje treba da

popunim i odvojim u posebne kategorije.

109
 Klimnula sam. Može li sada da ode?

Captain mi se nasmejao, a zatim se okrenuo da ode. - Uživao sam u

ručku sa tobom, - rekao je, neposredno pre nego što je izašao iz kancelarije.
Uvek je imao poslednju reč. To je bilo iritirajuće.

110
 Poglavlje 22

- Petak uveče je. Hajde, čoveče. Reese će uživati u dobrom honky-tonk

baru. Nisi bio sa mnom godinama. Hajde da pijemo, igramo bilijar i
plešemo. Biće zabavno. - Major me je gnjavio sedeći na stubu ograde, dok
sam ja radio na jednom od svojih novih konja, Bingou.

Bio sam više nego siguran da Reese neće uživati u honky-tonk baru.
Ignorisao sam Majorov predlog peti put zaredom. - Zar nemaš posla koji
trebaš da obaviš? - Pitao sam, iznerviran što je odlučio da me gnjavi.

- Počinjem posle dva. Hej, idemo na kuglanje. Mogu vam oboma

isprašiti guzice.

Prostrelio sam ga pogledom. Nisam išao na jebeno kuglanje. - Jesi li

usamljen? Da li je to u pitanju? Jesi li već završio sa Cordeliom?

Namrštio se kao da nije siguran o čemu govorim. - Cordelia?

Dođavola, čoveče, nisam je video mesec dana ili više. Nije kao da sam hteo
da joj stavim prsten na ruku. Ona je bila samo dobra jebačina.

Prevrćući očima, vratio sam se na posao. Ponekad je bilo nemoguće

razgovarati sa njim.

- Nedostajaću ti kada budem na Floridi. Znaš da hoću. Dok još možeš,

mogao bi da iskoristiš što veću količinu Majora.

- Dosta mi je tebe takvog kakav jesi. Uvek si u kuhinji moje mame i

samo jedeš.

- Ajoooj, jesi li ljubomoran zato što me više voli?

111
 - Ne... ali da li već spavaš sa novom devojkom svog oca? - Uzvratio
sam, misleći da će ga to razljutiti. Doprineo je okončanju očevog
poslednjeg braka tako što je spavao sa svojom maćehom.

Samo se nasmejao. - Još ne. - Da ga ne poznajem tako dobro, pomislio

bih da se šali. Nažalost, verovatno je bio veoma ozbiljan. - Kako se Reese
sviđa posao? - Upitao je, skočivši sa ograde. Možda je to značilo da će me
ostaviti na miru.

- Sviđa joj se. Piper je dobra prema njoj.

- Dobro je znati da onda neću morati nikoga da izlemam, - rekao je uz

osmeh.

Nisam se ni osvrnuo da to. Voleo je da pokušava da me naljuti. - Idi na

posao, - rekao sam mu.

- Još nije vreme, - odgovorio je.

- Idi ranije.

Sutra ću kupiti prsten, ili bar potražiti onaj koji sam želeo da vidim na
Reeseinoj ruci. Nisam mogao da zamislim šta bi to tačno bilo, ali moralo
je da bude savršeno. Mora da bude Reese.

Dok sam radio ceo dan, smišljao sam različite načine da je zaprosim.
Želeo sam da to učinim nečim posebnim što nikada neće zaboraviti i čega
bi mogla da se priseća iznova i iznova. Zaslužila je najbolje. Hteo sam to
da joj dam. Ostatak svog života.

112
 Te misli su me provele kroz dan i sprečile da mi previše nedostaje.
Radovao sam se što ću je svaki dan skupljati sa posla. Pogledao sam na sat
i kako se približavalo pet popodne, svakim minutom postajao sam sve
nervozniji.

Kada sam otvorio vrata njene kancelarije, njena zadnjica je bila u

vazduhu dok se saginjala nad niskom fiokom ormarića za dokumente.
Farmerke koje je nosila pristajale su joj kao druga koža.

- Ne pomeraj se, - rekao sam, prilazeći joj iza leđa i klizeći rukama po
njenom punačkom dupetu.

Nagnula je glavu u stranu i pogledala me uz kikotanje. - Pa, zdravo i

tebi.

- Moja devojka ima fino dupe, - odgovorio sam milujući ga, dok je ona
ostala nagnuta za mene.

- Hvala, ali ako ostanem u ovom položaju, dobiću grč.

Skinuo sam ruke sa njenog dupeta i nevoljno se odmaknuo. Kada je

ustala, posegnuo sam za njenim bokovima i privukao joj dupe prema
mojim preponama. - Mmmm, - promrmljao sam joj na uho. - Nedostajala
si mi.

Ponovo se stopila uz mene. - I ja sam se tebe uželela.

Povukao sam ruke uz prednji deo njene košulje i obuhvatio joj obe sise,
puštajući da mi njihova težina ispuni ruke.

Spustila je glavu na moje grudi i tiho prostenjala, što me je samo još

više ohrabrilo. Povukao sam čipkaste korpice njenog grudnjaka i provrteo
svaku bradavicu među prstima. - Tako je dobro, - šapnuo sam joj na uho
pre nego što sam je poljubio u slepoočnicu.

- Ne mogu se više složiti, - rekla je bez daha.

To što je moram pustiti kada je bila meka kao puter i voljna, je bilo
teško za moju samokontrolu. Već sam zamišljao kako je naginjem preko
stola i vodim nas oboje na srećno mesto. Počeo sam da spuštam ruke
nadole, ali ona ih je zgrabila i zadržala tamo.

113
 - Nemoj, - rekla je, pritiskajući grudi dalje u moje ruke. - Potreban mi
je ovaj posao.

Meni je bila potrebna ona, ali mogli bismo ovo da završimo u mom
kamionetu ako ne možemo da stignemo do kuće.

- Želim da skinem ove uske farmerke i utonem u tebe, dušo. Moramo

da odemo. Odmah.

Ruke su joj došle do struka i onda je počela da otkopčava farmerke. Šta

dođavola? Reese je volela seks, ali nikada nije bila od onih koji bi ga
započeli na ovakvom javnom mestu, gde bi neko mogao da uđe.
Uključujući i njenu šeficu.

- Piper je otišla na poslovni sastanak sa Arthurom. Nema nikoga, -

rekla je dok je gurala farmerke i migoljila kukovima. Farmerke su joj pale
do članaka, a onda je stavila obe ruke na ivicu stola, zabacivši kosu preko
ramena i pogledavši u mene. - Potreban si mi sada.

Ovo nije ličilo na nju, ali nisam planirao da se žalim. Njeno slatko dupe
se migoljilo i čekalo. Nema šanse da joj kažem ne. Ako bi neko ušao,
prikrio bih je; nije me bilo briga ako vide moju guzicu.

Raširila je noge koliko su joj dozvoljavale farmerke i podigla zadnjicu

visoko u vazduh. Ovo nije bio prizor koji bi čovek mogao da odbije. Bili
su to lepota i seks spojeni u jedno.

Brzo sam otkopčao farmerke i gurnuo ih dole, pre nego što sam
kliznuo rukama uz njenu košulju i zgrabio je za grudi koje su se sada
slobodno ljuljale jer je bila sagnuta. - Jesi li vlažna? - Pitao sam je, utisnuvši
joj poljubac u leđa.

- Gaćice su mi natopljene.

Jebi ga.

Koristio sam jednu ruku da bih se pozicionirao, a onda sam utonuo

jednim brzim potiskom. Povikala je i pokleknula ispod mene. Njene grudi
ispunjavale su mi ruke dok sam počeo polako da se uvlačim i izvlačim,
uživajući u njenoj čvrstoj vrućini i tihim jaucima.

114
 Poljubio sam svako mesto na njenim leđima i vratu koje sam mogao da
dohvatim, dok su moje ruke radile na zadovoljavanju njenih bradavica.

- Mase, - dahtala je. - O, Bože.

Neću lagati; voleo sam kada me je zvala Bogom. - Moja vrela, slatka
pičkica, - odgovorio sam, dok sam ulazio i izlazio iz nje.

Uskoro će imati prsten na prstu koji će svetu govoriti da je moja.

Pomisao na to oživela je mog unutrašnjeg pećinskog čoveka, a moj kurac
je u njoj jače pulsirao. Hteo sam da je potvrdim kao svoju. Da je označim i
uverim se da je niko drugi nikada neće dodirnuti.

- Da, - stenjala je. - Jače.

Počeo sam da pumpam u nju sa većim intenzitetom, a njene ruke su se

stisnule o sto dok je uzvikivala moje ime. Njeni zidovi su me stezali, a ja
sam počeo da se grčim i stežem dok sam svršavao u nju sa njenim imenom
na mojim usnama.

Trebalo je nekoliko trenutaka da oboje dođemo do daha. Kada se svet

ponovo pojavio, nasmešio sam se dok je ležala preko stola, zadovoljena.

- Ne mogu da verujem da smo to uradili, - rekla je dahćući.

- Iskreno, ni ja. Ali sigurno mi je drago da jesmo.

Nasmejala se i zagnjurila glavu u ruke. - I meni.

Grudi su mi se stisnule od emocija i prešao sam vrhovima prstiju niz

njena leđa. Ona je bila moja žena.

115
 Poglavlje 23

Sledećih nekoliko dana je prošlo a da nisam morala da imam posla sa

Captainom. Bio je nepromišljen potez imati seks u kancelariji, ali sam
morala da povežem to mesto sa Maseom. Sledeći put kada Captain stavi
hranu na ovaj sto, znaću da je to tačno tamo gde me je Mase uzeo. Sada se
ovo činilo kao naše mesto. U mom umu, time sam se ovde oslobodila
svega što me podsećalo Captaina. Mogla sam čak i da osetim Maseov miris
kada sam ušla. On je obeležio ovo mesto i dopao mi se taj osećaj. To mi je
dalo samopouzdanje. Osećala sam se kao da je ovde sa mnom.

Captainu u petak nije bilo ni traga, a ja sam odahnula na kraju radne

nedelje. Nema više ručkova, nema više komentara koji bi me naterali da
preispitujem Masea, nema više flertovanja. Mogla sam da uživam u svom
poslu bez njegovog iritantnog prisustva.

Mase i ja smo upravo stigli kući kada se Major zaustavio, obučen u

farmerke, crnu majicu, čizme i kaubojski šešir na glavi. - Kada ste spremni
da krenete? - Pitao je, kao da imamo planove.

Podigla sam pogled ka Maseu, koji je bio namršten. - Rekao sam ti da

ne idemo s tobom.

Major nije dozvolio da to dopre do njega. - Ali dobio sam tri karte da
za nastup Pat Greena kod Billy Boba večeras, - rekao je, podižući karte. -
Ne možeš me naterati da idem sam. Osim toga, to je Pat Green. Oblačite
se i idemo.

Nisam imala pojma ko je Pat Green, ali sam po izrazu na Maseovom

licu mogla zaključiti da on jeste. Činilo se da razmišlja o tome. Čekala sam,

116
a onda se okrenuo da me pogleda. - Da li si raspoložena za koncert
večeras? Ili bi radije da ostanemo ovde?

Mogla sam da vidim da želi da ide, i iskreno, zvučalo je zabavno.

Nisam znala šta je bilo kod Billy Boba ili ko je Pat Green, ali sam bila
spremna za bilo šta. Klimnula sam. - Da. Volim koncerte. - Zapravo nikada
nisam bila na koncertu, ali to nisam spomenula.

- I jebeno ćeš voleti Pata Greena. Ništa nije bolje od njega na koncertu
osim Roberta Earla Keena. Voleo bih da svira večeras. Ali to je za drugi
put. Idi sredi svoje seksi dupe, - rekao je Major, što je izazvalo Maseovo
mrštenje.

Major se samo nasmejao i prošetao pored nas u kuću.

- Kada se navikneš na njegovo kretensko ponašanje, on je podnošljiv, -

rekao je Mase, i dalje zvučeći iznervirano.

Smejala sam se. Major mi je bio drag. Bio je zabavan. - Ne smeta mi.

Mase nije izgledao ubeđeno kad smo krenuli u spavaću sobu da se

spremimo.

- Nema jebanja tamo. Moramo da stignemo pre početka nastupa. Osim

toga, nije fer da moram da slušam, a da ne gledam, - povikao je Major iza
nas.

Jeli smo ukusan roštilj kod Billy Boba pre nego što smo našli svoja
mesta. Nisam imala kaubojsku odeću koja bi odgovarala dvojici kauboja
sa kojima sam bila, ali sam imala čizme i farmerke. Vezala sam flanelsku
košulju da mi otkrije stomak kao što sam videla kod Piper, ali Mase ju je
odvezao, odmahujući glavom, i vratio je u farmerke umesto mene.

Ovo mesto nije bilo onako kako sam zamišljala honky-tonk, misleći da
će biti obična birtija, što sam i rekla Maseu kada smo stigli. Mase mi je
rekao da ovo nije pravi honky-tonk; bila je to velika zgrada, country bar, sa
restoranom i velikom pozornicom. Nisam mogla sve da zapazim na
brzinu, iako sam brzo shvatila da pripadam manjini koja nije nosila
kaubojski šešir.

Kada smo našli svoja mesta, Mase je zauzeo ono između Majora i
mene. Pored mene su bila dva prazna mesta, ali ostatak reda se brzo

117
popunjavao. Nakon što su Mase i Major otišli da uzmu pivo za sebe i sok
za mene, smestila sam se i posmatrala ljude kako stižu. Nekoliko devojaka
je imalo svezane košulje kao što sam ja pokušala da vežem svoju.
Osmehujući se, pomislila sam na Maseov posesivni karakter; sviđalo mi
se što nije hteo da se pokazujem.

Neko je skliznuo na sedište pored mene, a ja sam podigla pogled i

videla poznate zelene oči i taj glupi osmeh. Za ime Boga? Očigledno je lako
pročitao moje lice, jer se njegov osmeh pretvorio u smeh. - Drago mi je da
se srećemo ovde, - rekao je, kao da nije bio nekako umešan u ovo.

Žena kovrdžave plave kose i preterano blistavog osmeha nagnula se

nad njim, pokazujući mi svoj impresivan dekolte u sjajnoj srebrnoj majici
bez rukava koju je nosila. - Zdravo, ja sam Kinsley, - rekla je dok je stavljala
ruku na Captainovu nogu. Kao da sam uzdahnula od olakšanja što je imao
pratilju. Volela bih da je pustio da Kinsley sedne pored mene.

- Drago mi je, ja sam Reese, - odgovorila sam, uz osmeh koji nisam

morala da forsiram. Bilo je veoma lepo upoznati je. Lepše nego što bi
mogla da zna.

- Nije li Reese ime za dečaka? - Pitala je uz kikot. - Mislim, nikada ranije

nisam čula da se devojka tako zove.

Odlučila sam da ne ističem da je Reese Withererspoon bila poznata

glumica. Samo sam slegnula ramenima. - Pa, sada jesi, - odgovorila sam, i
vratila se da gledam ljude oko sebe, nadajući se da je to kraj ovog
razgovora sa bilo kim od njih dvoje.

- Nisam znao da si obožavatelj Pat Greena, - rekao je Captain pored

mene. Dobacila sam mu brz osmeh koji nisam osetila.

- Nemam pojma ko je on. Ali Mase ga voli, pa smo tu.

Captain je coknuo. - Muškarac treba da odvede svoju ženu tamo gde

ona želi.

Stisnula sam ruke u krilu. Već je počinjao sa mnom. - On to i radi. Htela

sam da dođem večeras. Volim muziku, i nikada ranije nisam bila na
koncertu.

118
 Prvo nije ništa rekao, ali nisam bila te sreće zadugo. - Dakle, ovo je tvoj
prvi koncert? Ikada? - Njegov ton je bio nepoverljiv.

Klimnula sam, ali ga nisam pogledala.

Kinsley ga je pitala nešto što nisam mogla da čujem, i dok je brbljala,

znala sam da se bori da zadrži njegovu pažnju. Ne mogu biti zahvalnija
za nju. Ako bi Mase i Major požurili sa pićem, onda bih mogla da se
oslonim na Masea i osećala bih se bezbedno od Captainovog neprestanog
mučenja.

- Pet Green je lokalni tip country muzike. On je država Texas. Mislim

da ćeš uživati u njemu, - rekao mi je Captain. - Pravi dobar šou.

Okrenula sam se da ga pogledam. - Od svih mesta u ovoj ogromnoj

areni, kako si završio na onom pored mene? - Pitala sam. Ovo nije bilo
samo slučajno.

Captain je izgledao samozadovoljno. - Šta misliš, odakle je Major dobio

karte? - Pitao je.

Znala sam. Prokleti čovek.

- Da sam znao da nikada ranije nisi bila na koncertu, odlučio bih se za

nešto veće, - rekao je.

Pustila sam da se njegov komentar slegne. Na šta je mislio? Nije kao

da je nabavio ove karte samo sa ciljem da mene dovede ovde. Nije ni znao
koga će Major pozvati. Ili jeste?

Htela sam da ga pitam, kada sam ugledala Maseov šešir praćen

njegovim visokim, mišićavim telom obučenim u plave farmerke, kako ide
prema meni. Bio je moj - taj čovek koji je terao žene da se okreću za njim.
Bilo je teško poverovati, ali jeste.

- Izvini što mi je trebalo toliko vremena. Red je bio dugačak, - rekao je,
seo pored mene i pružio mi sok koji sam tražila. Još nije primetio Captaina.

Ali Major jeste. Podigao je ruku i nacerio se. - Hej, Riveru, Kinsley.
Odlična sedišta, čoveče. Hvala!

119
 Mase se napeo pored mene, a zatim okrenuo glavu da pogleda
Captaina i njegovu pratilju, pre nego što se osvrnuo na mene. Naslonila
sam se na njega i nasmešila se, da ga uverim da je sve u redu. Stavio mi je
ruku oko ramena, a ja sam se nagnula bliže njemu, što je, čini mi se,
ublažilo njegovu napetost.

- River mi je dao karte. Kinsley je glavna konobarica u restoranu.

Nedavno su se smuvali, - čula sam kako je Major rekao Maseu.

Mase je samo klimnuo. Znala sam da nije obožavatelj ideje da bude na

koncertu koji je platio Captain. Prešao je vrhovima prstiju preko moje
ruke, praveći šare dok me je držao blizu. Njegove oči su ostale uprte u
praznu binu i znala sam da razmišlja.

Captain je ustao i krenuo niz stepenice - po piće, zaključila sam.

Nasmejala sam se Maseu. - Radujem se ovome.

Utisnuo mi je poljubac u nos. - I ja isto. Jedna njegova pesma me

podseća na tebe. Imati te ovde dok on peva biće prokleto savršeno.

Svidelo mi se da znam da misli na mene kada čuje pesmu. Otpila sam

gutljaj soka i opustila se. Uživaćemo. Nema potrebe da dozvoli Captainu
da ovo uništi. Osim toga, Mase nije mario za njega, jer je Captain rekao
nekoliko nepristojnih komentara. Nije znao sve. Uskoro će se pomiriti s
tim da je Captain bio tamo.

Kada su se svetla ugasila i bina zasvetlela, svi su ustali sa svojih

sedišta, urlajući i vrišteći. Zvižduci i uzvici Dođavola, to! ispunili su mesto.
Mase je ustao, posegnuo za mojom rukom i povukao me ispred sebe,
obgrlivši me rukama. Naslonila sam se na njegove grudi. Ništa drugo nije
bilo važno.

Bila sam umotana u Masea, a muzika je bila odlična. Major je pevao

pored nas, i bila sam iznenađena koliko je dobro zvučao. Kao, stvarno
dobro. Nijednom nisam pogledala Captaina i Kinsley. Što se mene tiče,
oni nisu ni bili ovde.

Pat Green se popeo na binu i počeo da priča o pesmi i činilo se da svi

oko mene znaju o čemu priča, jer je uzvikivanje ponovo počelo. - To je ta,
- šapnuo mi je Mase na uho. - Moja pesma tebi.

120
 To mi je odmah privuklo pažnju. Uspravila sam se i čekala da muzika
ponovo počne. Mase me je milovao po rukama dok me je držao i pritiskao
usta blizu mog uha dok je pevao reči. Oduševilo me je to što mi je pevao.

Sve što tražim si ti.

Od reči mi je srce zatreperilo u grudima i okrenula sam se da ga

pogledam.

Naletela si na mene tako snažno, kao talas za talasom.

Pevao je sa takvim intenzitetom u očima da sam se čvršće priljubila uz

njega i molila se da se ovaj trenutak nikada ne završi. Samo nas dvoje
ovde, zajedno, sa Maseom koji mi peva. Bila je to savršena noć.

121
 Poglavlje 24

Nakon što sam u ponedeljak ujutru odvezao Reese na posao, zaustavio

sam se do štale i video lice koje nisam očekivao. Mogli biste da me
pogledate i da nikada ne pretpostavite da je moj otac rock legenda, ali ne
možete reći isto za Rusha Finlaya. Imao je taj izgled. Iako je sada imao
trogodišnjeg sina, nije ličio na tatu. Sumnjao sam da će ikada.

Ali zašto je dođavola bio na mom ranču? Izašavši iz kamioneta,

zatvorio sam vrata i krenuo prema njemu. Podigao je naočare za sunce i
nasmešio mi se. - Uvek dolaziš na posao ovako kasno? - Pitao je sa
osmehom.

- Morao sam da odvezem Reese na posao. Nisam očekivao da ću se

vratiti i videti tebe kako stojiš ovde.

Malo je slegnuo ramenima. - Doveo sam Blaire i Natea u posetu

njenom bratu. Mislio sam da im dam malo porodičnog vremena i da
svratim da vidim kako stvari idu ovde.

Skoro sam zaboravio da je Captain Blairein brat. Sećanje na njega kako

je sedeo pored Reese na koncertu ovog vikenda mi je i dalje kopalo po
nervima.

- Izgledaš kao da poznaješ Blaireinog brata i da bi voleo da mu razbiješ

facu, - rekao je Rush uz zabavljeni smeh.

- On radi sa nekim sa kim poslujem. Bilo je par njegovih komentara u

vezi sa Reese koji me nisu baš oduševili.

122
 - Zvuči kao Captain, - rekao je Rush. - On je samo pametnjaković. Prvi
put kada sam ga sreo, istakao je da sam Blaire napravio dete pre nego što
sam se oženio njom i da je to nazadan način da se to uradi. Iznervirao me
je do Boga. Međutim, prirastao mi je srcu.

Možda sam bio previše strog prema njemu. Nije bilo kao da je njuškao
oko Reese. Samo sam bio osetljiv i posesivan; vibracija koju sam dobijao
od njega dok je bio u blizini Reese bi možda mogla biti samo zato što
preterano razmišljam o stvarima. - Imaću to na umu, - odgovorio sam. -
Došao si da mi pomogneš da popravim ogradu koja me čeka? - Znao sam
veoma dobro da Rush Finlay nije ovde da bi radio bilo kakav težak posao.

- Preskočiću tu ponudu. Hteo sam da proverim da li je Harlow pričala

s tobom o Kirou u poslednje vreme.

Ha? Odmahnuo sam glavom.

Rush je uzdahnuo i klimnuo kao da je to očekivao. - Harlowina mama

nije baš najbolje i on se ne može nositi sa tim. Raspada se. Tata je rekao da
ga tri dana ne puštaju blizu nje, jer su lekovi koji je uzimala oslabili njen
imuni sistem. Kiro se toliko napio da je tata morao da ga baci pod tuš da
bi isprao bljuvotinu, pre nego što ga je stavio u krevet. Probudi se i odmah
počne da pije. Viče na sve. Jedina osoba sa kojom razgovara je Harlow.
Ona je zabrinuta za njega. Mislio sam da bi možda želeo da budeš
obavešten o tome.

Sranje. Jebeno sranje! Harlow ovo nije trebalo. I zašto me nije pozvala?
Bacio sam seno koje sam nosio iz svog kamioneta o zid i glasno opsovao.

- Tata je rekao da ne razumemo. Da ne znamo kakav je Kiro bio kada

je imao Emily. Rekao mi je da bi to bilo kao da ja izgubim Blaire. I čoveče,
ne mogu to da zamislim. Ako Kiro voli Emily kao što ja volim Blaire, onda,
čoveče, on je u jebenim bolovima, i to već dvadeset i tri godine.

Razumeo sam da je Kiro voleo Emily. Bilo je očigledno. Ali dođavola,

imao je ćerku sa srčanim problemom. Pre godinu dana, Harlow je doživela
pravo čudo kada je rodila Lilu Kate i preživela taj proces. Nije joj trebalo
ovo sranje sada. Nikada nije mislio ni na koga drugog, samo na to koliko
njega boli.

123
 - Harlow ne može da se nosi sa ovim, - rekao sam ljutito. Mozak mi se
već vrteo. Morao sam nešto da uradim. Nisam mogao da je ostavim da se
sama bori sa tim. Takođe sam morao da vidim Kiroa. Ovo sranje je moralo
da prestane. Jednog dana, Emily će umreti. Živela je mnogo duže nego što
je bilo koji lekar očekivao. Kiro je morao da se uhvati u koštac sa tim.

Rush klimnu glavom. - Ima Granta. Strašno je zabrinut za nju. Ona

mnogo plače. Mislio sam da treba da znaš. Harlow te treba. Treba te da
uradiš nešto po pitanju vašeg oca.

Bio je u pravu. Trebala me je. - Hvala ti što si mi rekao. Ne znam zašto

me nije pozvala. - Ili Grant, što me je dodatno naljutilo. Grant je trebao da
me pozove.

- Rekla je da ćeš se naljutiti na Kiroa i da to neće ni malo pomoći. Molila

je Granta da te ne zove, pa je Grant došao meni umesto toga. Nikada ga
nije zamolila da mi ne kaže da ti kažem.

Prokletstvo. Morao sam da odam zetu više zasluga. - Moram da se

spakujem i javim mami i tati da odlazim. Sranje! Reese ima novi posao.
Neće još hteti da uzme slobodno, i iskreno, ne želim da vidi svo ovo sranje
sa Kiroom. Zaista ne mora da bude deo toga.

- Idi i promisli o svemu. Polećemo večeras u šest, ako želiš da kreneš

sa nama. Imamo mlaznjak.

- Hvala. Vidimo se onda.

- Život sina rock zvezde je više usran nego što nije, - rekao je Rush i
krenuo uzbrdo da ode.

Mogao sam da kažem da razume, ali nije zaista. On je bio sin Deana
Finlaya. Dean nikada nije uradio sranja koja je Kiro uradio. Dean je bio
pun ljubavi, prisutan otac - uglavnom. Dean nije uvek bio umešan u neka
luda sranja. Rush nije imao pojma kako izgleda biti sin Kiroa Manninga.

To je bilo usrano. I to baš, baš usrano. Sve vreme.

124
 Poglavlje 25

Kada su se vrata kancelarije otvorila nešto posle dva, nekako sam znala
da će to biti on. Čitavo mi se telo napelo kad sam podigla pogled i srela
Captainove oči. U njima je bio sjaj dok je ulazio u sobu.

- Dobar dan, Reese. Imam neke papire i priznanice za tebe, - rekao je

dok se spuštao u kožnu stolicu najbližu mom stolu.

- U redu, - jednostavno sam odgovorila. Već sam odlučila da ga ne

pitam ništa u vezi karata za koncert.

- Izgledala si kao da si uživala u koncertu, - rekao je, kao da mi je

pročitao misli. Opet. Kako je to radio?

- Koncert je bio sjajan, - rekla sam. Iako nisam imala sa čime da ga

uporedim.

Nasmejao se. - Sada to kažeš. Sačekaj dok ne vidiš bend kao što je U2
na koncertu. Tada ćeš znati šta je sjajan koncert.

Nisam ni znala ko je U2, pa sam ignorisala njegovu primedbu. -

Papirologija? - Pitala sam, pružajući ruku, želeći da završim sa ovim.

Nasmejao se. - Ne sviđam ti se, Reese. Zašto?

Nisam imala odgovor, osim što me je nervirao. I flertovao je sa mnom.

Pa, pretpostavljam da je to bio odgovor. - Flertuješ. Ne sviđa mi se to, -
odgovorila sam.

125
 Proučavao me je na trenutak, a onda se njegov zabavljeni osmeh
pretvorio u nešto ozbiljnije dok se naginjao napred, stavljajući laktove na
kolena. Njegovo lice mi je bilo bliže, a imala sam osećaj da sto između nas
deluje kao čuvar.

- Nisam flertovao s tobom, Reese. Kada budem flertovao sa tobom,

znaćeš.

Oh. U redu. Pa, ono što je sada radio izgledalo je nekako koketno. Ali
da li sam grešila u vezi toga? Da li sam pretpostavljala da je njegov pokušaj
da bude prijateljski nastrojen flertovanje? Ne. Komentarisao je da želi ono
što je Mase imao.

- Komentarisao si, o meni... - utihnula sam, osećajući kako mi lice

postaje vruće.

Slegnuo je ramenima. - Iskren sam. Ne brinem o tome šta drugi misle.

Ako želim nešto da kažem, kažem. To ne znači da sam flertovao, dušice.

On me je tako zbunjivao. Stisnula sam pesnicu u krilu, potpuno

frustrirana. - U redu. Pa, onda, zaboravimo sve ovo i pređimo na posao.
Šta imaš za mene?

Posegnuo je u zadnji džep i izvukao fasciklu. - Izvoli. - Zatim je ustao

i krenuo ka vratima. - Ako imaš pitanja, možeš me pozvati ili mi poslati
poruku, - rekao je, ne osvrćući se ka meni. Kada su se vrata zatvorila za
njim, spustila sam se u svoju stolicu i frustrirano uzdahnula. Kako sam na
kraju uspela da zvučim kao kreten? Bio je iskren i okrenuo stvari tako da
izgledam kao idiot.

Otresajući misli o njemu, otvorila sam fasciklu da pronađem više

papira i priznanica nego što sam danas imala vremena da sredim. Imala
sam još nekoliko stvari da uradim za Piper. Sutra je odsutna i moram da
nahranim i napojim konje, pored toga još da ih istimarim i očistim
boksove. Piper je nedavno opustila radnicu koja je radila u konjušnici jer
je devojka stalno pričala na telefon tokom radnog vremena. Još nije
angažovala zamenu.

Narednih par dana ću imati više posla i moram da radim do kasno

večeras. Izvukla sam telefon iz džepa i krenula da zovem Masea, kada je
njegovo ime zasijalo na mom ekranu.

126
 Osmehujući se, odgovorila sam, spremna da čujem njegov glas. - Hej,
upravo sam htela da te nazovem.

- Ćao, dušo, imam problem. Mrzim što moram da te zovem u vezi

ovoga, ali pakujem se i moram da sredim neke stvari pre nego što odletim
u šest.

Šta? Pakovanje? - Šta nije u redu? - Pitala sam, nije mi se dopala ideja
da on ode bilo gde u tako kratkom roku.

- Kiro je u pitanju. Harlowina mama ima zdravstvene komplikacije i

Kiro se s tim ne nosi baš dobro. Ponaša se kao i uvek, a Harlow se već neko
vreme sama nosi sa tim. Ne treba joj ovo sranje. Njeno srce... pa, rekao sam
ti za njeno srce. Samo treba da sredim njega. Da ga smirim i da uverim
svoju sestru da će sve biti u redu. Poveo bih te, ali ovo će biti ružno. Kiro...
ne ponaša se normalno. On je ludi kreten. Ali ne želim ni da te ostavim.
Borim se sa ovim.

Nisam mogla da odem. Imala sam više posla nego što sam mogla da
podnesem, plus Piper je odlazila iz grada i oslanjala se na mene. - Ionako
moram da radim. Piper odlazi iz grada, a ja moram da je pokrivam. Samo
idi. Pomozi Kirou i obaveštavaj me.

- Volim te. Nedostajaćeš mi. Zvaću svako veče. Mama je rekla da će te

voziti na posao i sa posla, i doći će po tebe večeras u pet; moram da odem
na aerodrom pre toga.

- Volim i ja tebe. Biću u redu. Nedostajaćeš mi, ali trebaš svojoj

porodici. Misliš li da Maryann može da me pokupi u šest i trideset?
Moram da radim do kasnije večeras.

Oklevao je. - Da, može. Samo mrzim pomisao da radiš do tako kasno.

Htela sam da ga čvrsto zagrlim i osetim njegov poljubac na svojim

usnama. Srce me je već bolelo jer će mi nedostajati. Ali neću mu to dati do
znanja. Imao je dovoljno problema sada. Neću dodavati nove. - Biću u
redu. Imam samo dosta papira koje prvo treba da sredim. Putuj bezbedno
i pozovi me kada stigneš.

Uzdahnuo je. - Bože, mrzim da te ostavljam.

127
 I ja sam to mrzela. - Neće biti predugo. Nedostajaćeš mi, ali biću ovde
kada se vratiš.

- Volim te. Toliko prokleto mnogo, - rekao je vatreno.

- Ja tebe volim više, - odgovorila sam.

128
 Poglavlje 26

Privatnim mlaznjakom smo odleteli na Floridu da bih mogao da

proverim kako je Harlow, ali nisam mogao dugo da ostanem sa njom.
Morao sam da stignem u Los Angeles i da se pozabavim Kiroom. Samo
sam prvo morao da razgovaram sa Harlow; znala je šta se sve dešava.
Takođe sam želeo da je uverim da ću ispravno rešiti situaciju. Bilo šta da
je sprečim da brine.

Grant je otvorio vrata i pre nego što sam pokucao. Poslao sam mu
poruku da sam na putu sa aerodroma. Izgledao je kao da je pod stresom.
– Hvala ti što si došao, - rekao je šapatom.

Klimnuo sam. - Sledeći put stupi u kontakt sa mnom ranije,

dogovoreno?

Grant je pokazao glavom prema zadnjem delu kuće. - Ona je na

zadnjem tremu. Zove Deana da proveri Kiroa. Lila Kate je već u krevetu.

Spustio sam svoju torbu na pod i otišao na trem.

Video sam Harlow kako sedi u stolici, dok ruka u kojoj drži telefon visi
pored nje. Brada joj je bila naslonjena na kolena. - Nije odgovorio, - rekla
je, zvučeći tužno. Još me nije pogledala. Mislila je da sam Grant.

- Idem tamo kasnije večeras. Saznaću kako je i odmah ću ti javiti, -

rekao sam.

129
 Na zvuk mog glasa, njena glava se trgnula i okrenula se da me
pogleda. Odmah su joj se oči napunile suzama. - Rekla sam mu da ti ne
kaže, - rekla je prigušenim glasom.

- I nije mi on rekao, Rush je. Ti si trebala da mi kažeš, - rekao sam

prilazeći joj, posegnuvši za jednom od njenih malih ruku i držeći je u
svojoj.

- Pobesnećeš na njega. To mu ne treba. On pati, - rekla je uz jecaj.

Znao sam to. I da nije bilo Harlow, prebio bih ga zato što se ovako
ponaša. Ali svoju sestru ne bih povredio ni na koji način. - Neću to učiniti.
Znam da pati. Idem da razgovaram sa njim. Da pokušam da ga nateram
da stvari vidi jasnije i ostavi se votke. Mora da pronađe drugi način da se
izbori sa ovim, a da se ne okrene alkoholu. Zatim će se vratiti na drogu.
Neko mora da ga zaustavi, a oboje znamo da Dean ne može.

Harlow je spustila čelo na kolena. - On je toliko voli. Ne mogu to da

zamislim, Mase. Ne mogu da shvatim kako se nosi sa tim da ženu koju
toliko voli vidi izgubljenu u njenom telu. To mi slama srce. Želim da
pronađe način da ponovo bude srećan. Tako dugo nije bio srećan.

Ako će neko od dece Kiroa Manninga da plače zbog njega, to bi bila

Harlow. Volela ga je na način koji ja nisam razumeo. Otac kojeg je
poznavala bio je toliko drugačiji od Kiroa kojeg sam ja znao. Bio sam
zahvalan što je voleo Harlow. Mrzeo bih ga i potpuno oprao ruke od tog
čoveka da nije obožavao Harlow na način na koji jeste. To je bio njegov
jedini kvalitet, koji ga je iskupljivao u mojim očima. Voleo je moju malu
sestru. To mi je bilo dovoljno da pokušam da ga sprečim da se ubije
sopstvenom glupošću. - Dugo se držao za Emily. Ovo ga potresa. Oseća
se kao da je ponovo gubi. Ali izgubiće sebe ako ga neko ne urazumi. Neću
biti zao prema njemu, ali ću ga naterati da sagleda širu sliku. To mu treba,
Harlow.

Šmrcala je i klimala glavom, dok je brisala zalutalu suzu koja joj se

kotrljala niz lice. - Volim ga, - rekla je tiho.

Posegnuo sam i privukao je u čvrst zagrljaj. - Znam to. I zato ću učiniti

sve što mogu da ga spasem od njega samog.

130
 Priljubila se uz mene i tako smo sedeli dok njeni tihi jecaji nisu utihnuli.
Kada se povukla, rukavom je očistila lice umrljano suzama. - Gde je Reese?

Reese. Morao sam da ostavim Reese. Mrzeo sam da ostavljam Reese.

Bila mi je potrebna. - Počela je da radi, a njena šefica sutra neće biti tamo.
Mora da je menja. I iskreno, ne želim da Reese bude tamo da vidi Kiroa u
njegovom trenutnom stanju.

Harlow mi se tužno osmehnula. - Žao mi je što si morao da je ostaviš.

I meni je bilo. Podigao sam ruku i zavukao zalutali pramen kose iza
Harlowinog uha. - Nedostaje mi. Neću lagati. Ali trenutno Kirou treba
pomoć. A zbog tebe ću se pobrinuti da je i dobije.

Harlow je uzdahnula i ponovo se spustila na svoje sedište. - On voli i

tebe, znaš. Ponosan je na tebe. Ne govori to, ali je ponosan na čoveka koji
si postao. Što nisi kao on.

Nisam bio kao on jer me je vaspitao dobar čovek. Nisam to rekao

Harlow. Samo sam klimnuo, jer joj je to bilo potrebno.

Nasmejala se i posegnula da mi stisne ruku. - Slažeš se sa mnom jer ne

želiš da se uznemiravam. Loš si kao i Grant. Znam da ne veruješ u to. Ne
znam da li ćeš ikada. Ali ja poznajem tatu. Znam da te voli.

Nasmejao sam se na zvuk njenog smeha. To je donekle ublažilo

stezanje u mojim grudima. - Samo želim da mi obećaš da ćeš prestati da
brineš. Ne plači. Odmori se, uživaj u Lili Kate i daj jadnom Grantu
odmora. Čovek je bolestan od brige za tebe.

Harlow je bacila pogled na kuću i slatki osmeh joj je dodirnuo usne. -

Imala sam sreće sa njim. On je divan. On sve u mom svetu čini svetlijim.

Dobro. - Fokusiraj se na to, onda. Na svetlo sranje koje Grant stvara.

Samo prestani da brineš.

Harlow se ponovo nasmejala i osećao sam se mnogo bolje u vezi nje.

Mogao sam da je ostavim i da se pozabavim Kiroom sada, znajući da je
bolje i da se malo smirila.

Vrata su se otvorila, a Grant je izbacio glavu. - Jesam li je čuo da se

smeje? - Pitao je tonom punim nade.

131
 - Da, jesi. Ja donosim magiju, čoveče. Mogao bi da uzmeš časove kod
mene, - rekao sam ustajući. Prišao sam i poljubio Harlow u glavu. - Volim
te.

Stisnula me je za ruku. - Volim i ja tebe.

Grant joj je prišao, a ona je ustala da se stisne uz njegove grudi. Počeo

je da je miluje po leđima i podvukao joj glavu ispod svoje brade. - Hvala
ti, - rekao je, gledajući me kao da sam upravo rešio sve svetske probleme.

- Sledeći put me nazovi, bez obzira šta ona kaže. Nema razloga da se
brine. Tvrdoglava je, ali ti možeš biti tvrdoglaviji. Video sam to. Bio sam
tamo kada si stajao ispred onih vrata u bolnici, odbijajući da se pomeriš,
sve dok tvoja žena nije izašla živa iz one sobe.

Trenutak straha, a zatim olakšanje proleteo mu je kroz oči pri sećanju.

- Dogovoreno, - odgovorio je.

Harlow mi se nacerila. - Urotili ste se protiv mene.

Slegnuo sam ramenima. - Kada je reč o tvom zdravlju i sreći, seko,

uradiću šta god dođavola, moram. A isto će uraditi i on.

Harlow je utisnula poljubac u Grantovu bradu. Vratio je pažnju na nju,

i ja sam odjednom postao nevidljiv. Počeo sam da joj govorim da idem u
Los Angeles kada se okrenula da me pogleda. - Ne odlaziš večeras.
Prenoćićeš, i ujutru ćeš videti nećakinju. Onda ćeš doručkovati sa nama.
Želim malo vremena sa tobom pre nego što odeš da se pozabaviš tatom.

Hteo sam da se vratim Reese, ali sam takođe bio iscrpljen i bila je u
pravu - trebalo bi prvo da vidim Lilu Kate. Klimnuo sam, a Grant se
zacerekao. – Šta je? - Pitao sam ga.

Znalački se nacerio. - Zabavno je videti da i tebe vrti oko malog prsta.

Poricao bih to, ali voleo sam Harlow, i bilo mi je teško reći joj ne.

Osim toga, ako vidim Kiroa dok sam iscrpljen, ništa neće ispasti dobro.
Mogao bih da usrećim Harlow i budem produktivan kada se konačno
pozabavim njim.

132
 Poglavlje 27

Sinoć je krevet bio prazan bez Masea. Uspela sam da malo odspavam,
ali to nije bilo ni približno dovoljno. Probudila sam se zevajući. Pre nego
što je Maryann došla da me pokupi, skuvala sam veliki lonac kafe i sipala
je u termos koji je Mase obično koristio.

Čula sam kako se Maryannin kamionet zaustavio, brzo zgrabila ručak

i termos. Otrčavši do kamioneta, shvatila sam da nije vozila Maseova
mama već Major. Otvorila sam vrata na strani suvozača i gurnula glavu
unutra. - Da li me ti voziš na posao? - Pitala sam, uveravajući se da se nije
samo pojavio tražeći Masea.

Njegov osmeh je uvek izgledao kao da čuva veliku tajnu. - Da.

Maryann je morala da pomogne oko nekih komplikacija sa teletom. Rekla
mi je da te odvezem.

Popela sam se i spustila stvari na sedište pored sebe pre nego što sam
se vezala. – Hvala ti, - rekla sam mu.

- Nema na čemu. Ali biću potpuno iskren. Obećala mi je pogačice i

umak, tako da...

Nasmejala sam se. Mase se uvek žalio da Major pojede svu hranu
njegove mame. Koliko sam čula, Major nije imao mamu pa mi ga je bilo
žao. Ali opet, spavao je sa svojom poslednjom maćehom. Možda i nije
zaslužio moje saosećanje.

- Razgovarala si sa Maseom?

133
 - Da. Zvao je sinoć kada je sleteo na Floridu da mi javi da ide kod
Harlow.

Major je dugo uzdahnuo. - Ta porodica je luda.

Mase je bio dete slavne ličnosti. Život nije trebalo da bude normalan.
Ali očigledno je bilo gore nego što sam mislila. - Izgleda da je zabrinut, -
rekla sam jednostavno.

Major me je pogledao pre nego što je izašao na glavni put. - Zabrinut

je. Ali je zabrinut za Harlow. Da nije Harlow, on ne bi mario za Kiroa. Taj
čovek mu je možda dao život, ali on nije Maseov tata.

Morala sam da se složim, iako me je rastužila pomisao da on nije imao

odnos sa svojim pravim ocem kao što je to imala Harlow. Kiro je propustio
da upozna ovog divnog čoveka kojeg je stvorio.

- Pa kako ide posao? Sviđa ti se? Spremna da odustaneš?

Otvorila sam termos i zevnula. - Volim ga. Zaista je sjajno raditi za

Piper.

Klimnuo je. - To je dobro. Sranje je što nisi mogla da ideš sa Maseom.

Da, bilo je sranje.

- Misliš da će uskoro postaviti pitanje?

Postaviti pitanje? Ha? Namrštila sam se i spustila termos dole. - Koje

pitanje? - Pitala sam.

Major me je pogledao kao da se šalim. Zatim se nasmejao i podigao

levu ruku. - Hoćeš li se udati za mene? To pitanje.

Oh... Oh! Nisam još razmišljala o tome. Naravno, planirala sam svoju
budućnost sa Maseom, ali ovo nije bilo nešto što sam očekivala u skorije
vreme. Tek smo počeli da živimo zajedno.

Moje ćutanje nateralo je Majora da se nasmeje. - Pretpostavljam da ne,

- odgovorio je.

134
 Pogledala sam ga, pitajući se šta je očekivao da kažem. Srećom,
skrenuo je na cestu koja je vodila do ranča Stoutovih i mogla bih uskoro
da završim ovaj razgovor. Kad me odveze do štale, biću slobodna. Nisam
imala odgovor za njega osim da sam sumnjala u to.

Kada se njegov kamionet zaustavio, okrenuo se prema meni. - Samo iz

radoznalosti, da li ćutiš zato što ne želiš da ti postavi to pitanje ili zato što
misliš da on ne želi da pita?

Odlučila sam da idem Captainovim stopama i budem iskrena. - Mislim

da nije spreman. Još smo nekako novi. Da je zaista spreman da se oženi sa
mnom, već bi pitao. Mislim da želi da sačeka dok ne budemo zajedno neko
vreme.

Major je klimnuo, a zatim slegnuo ramenima. - Možda, - rekao je, a

onda je nagnuo obod kaubojskog šešira ka meni, na isti način na koji je
Mase često radio. - Želim ti dobar dan, Reese.

Izašla sam brzo iz kamioneta, pre nego što je Major mogao da smisli
još neko pitanje oko kojeg je bio radoznao.

Dva sata kasnije, popila sam ceo termos kafe i sipala novu šoljicu iz
automata u kancelariji. Klečala sam na podu, tražeći fajl koji je trebao
Piper, kada su se vrata kancelarije otvorila i ušao je Captain.

Nisam želela da budem nepristojna danas. Rekao je da ne flertuje sa

mnom, tako da neću biti tako odbrambenog stava. Radićemo zajedno neko
vreme i morala sam da pronađem način da to uradim, a da ne osećam
potrebu da budem oprezna. Osim toga, inače nisam bila nepristojna
osoba. To je bilo teško uraditi.

135
 U svetlu mog novog stava, nasmešila sam mu se. - Dobro jutro, - rekla
sam. Mogla sam da vidim iznenađenje na njegovom licu. Nisam želela da
mu dozvolim da kaže nešto iskreno i da zabrlja ovo. - Moram da potražim
fajl za Piper, a onda ću ti pomoći oko svega što ti treba. - Vratila sam se u
potragu za fajlom.

- Da li sam ušao u pogrešnu kancelariju? - Pitao je Captain.

Znala sam da će nešto reći. Morao je. Takav je bio. Dobacila sam mu
još jedan prijateljski osmeh. - Jok. Samo pokušavam da olakšam ovo.
Nemam razloga da se branim od tebe ako ne flertuješ sa mnom.

Konačno se pojavio fajl i izvukla sam ga. Ustala sam i obrisala prašinu
sa farmerki pre nego što sam se vratila iza svog stola. – Imaš još papira da
zavedem? - Pitala sam.

Nakrivio je glavu i proučavao me. Pa, sranje. Ovo je trebalo da bude

lako, ali on će napraviti veliku stvar od toga. - Ne danas. Zapravo moram
da vidim priznanicu koju sam ti doneo prošle nedelje. Ako mi pokažeš u
kom je ormariću, kopaću da je pronađem.

Klimnula sam. - U redu. Druga fioka ima fascikle na kojima su napisani

datumi koji su na priznanicama.

I dalje me je gledao kao da nije siguran šta da radi sa mnom.

Konačno je klimnuo i prišao da pronađe priznanicu. Iskoristila sam to

kao priliku da sednem i pronađem informacije koje su mi bile potrebne da
pošaljem poruku Piper. Izvukla sam telefon i napravila nekoliko slika
papira koji su joj trebali. Onda sam joj ih poslala u poruci.

Bilo je vreme da odgovorim na govornu poštu o časovima, ali Captain

je još uvek bio u mojoj kancelariji, što je izgledalo nezgodno. Osim toga,
ako bude samo tako gledao u mene, ne bih mogla da pišem a da ne
zabrljam.

Odlučila sam da popijem još jednu šoljicu kafe, iako sam bila nervozna
od svog tog kofeina. Moram večeras bolje da spavam. Možda bih mogla
da spavam u jednoj od Maseovih košulja. Moglo bi pomoći ako osetim
njegov miris.

136
 - Našao sam, - rekao je Captain, ustajući sa papirom u ruci. - Hvala.
Veoma je organizovano.

Klimnula sam. Bila sam ponosna na to. Pre Masea, nikada ne bih
uspela da poređam bilo šta prema datumu. On je to promenio.

Captain je prišao i zadržao pogled na meni. - Bilo je nekoliko datuma

koji su bili malo pomešani. Sredio sam to. Siguran sam da uz toliko zurenje
u brojeve nakon nekog vremena nešto pobrkaš.

Sranje. Osetila sam kako mi se lice zagreva. Osećala sam se tako

ostvareno, ali sam pobrkala neke račune. Od svih ljudi koji su to mogli
primetiti, to je morao biti Captain.

- Nema potrebe da izgledaš kao da si uradila nešto neoprostivo. Bilo je

to samo nekoliko priznanica.

Lice mi je samo još više pocrvenelo. Htela sam da ode. Trebao mi je

trenutak da se sredim. Onda ću proveriti sve fascikle. Nisam želela da ih
Piper vidi i pomisli da ne mogu da obavljam posao. Bila sam ponosna na
ovaj posao. Bila sam dobra u tome. Ili sam bar mislila da jesam.

- Reese, pogledaj me. - Captainov glas je zvučao zapovednički, i moja

glava se naglo podigla u susret njegovom pogledu. - Izgledaš kao da ćeš
zaplakati. Jebote, da sam znao da će te to toliko uznemiriti, ne bih ti rekao
za nekoliko priznanica koje sam našao. Bila je to nenamerna greška.

Oči su me pekle od suza i mrzela sam to. Nisam želela da se osećam

slabo ili oštećeno. Isto tako, nisam želela da Captain vidi moju slabost.

- Kunem se Bogom, ako zaplačeš zbog ovoga, naljutiću se. Zašto si tako
uznemirena?

Možda je to bila iscrpljenost u kombinaciji sa svim kofeinom koji sam

ubacila u sebe, ali sam definitivno bila emotivna. Nedostajao mi je i Mase.
On je bio moje sigurnosno ćebe, a kad ga nema, morala sam biti jaka. Uvek
sam bila jaka pre nego što sam upoznala Masea. Zašto sam se sada
raspadala?

- Reese...

- Ja sam disleksična, - izlanula sam.

137
 Za trenutak je utihnuo, a onda mu je u očima bljesnulo žaljenje, i prvi
put sam videla kako Captain izgleda kada želi da se izvini. Ali nisam
želela saosećanje.

- Učim kako da to prevaziđem i prešla sam dug put. Samo mrzim da

pravim takve greške. Podseća me na to gde sam bila ranije. Ne želim da
se ponovo osećam tako. - Pripremila sam se za Captainovo izvinjenje i
stisnula zube. Nisam želela da ga čujem, ali znala sam da dolazi.

- Zaključaj i pođi sa mnom. Želim da upoznaš nekoga, - rekao je, kao

da ću uraditi tačno ono što mi je rekao.

Odmahnula sam glavom. - Moram da radim.

Namrštio se. - Dobro. Onda posle posla.

Neću ići nigde sa Captainom. - Ne mogu.

- Zbog Masea. - To nije bilo pitanje. Samo je iznosio činjenicu. - Onda

ću ti ga dovesti.

Koga? Htela sam da pitam kada se Captain okrenuo i otišao do vrata.

Okrenuo se. - Ne želim da ikada više plačeš zbog toga. Trebalo bi samo
da budeš ponosna na ono što si postigla. Dođavola, to je nenamerna
greška koju je svako mogao da napravi. Ne dozvoli da te tvoja slabost
definiše, Reese. Ikad. Tvoja snaga treba da te definiše. - Onda je otišao.

138
 Poglavlje 28

Dean Finlay je otvorio vrata vile na Beverly Hillsu koju je delio sa

Kiroom. - Već se onesvestio. Pripremio sam ti sobu, - rekao je kada sam
ušao. - Ujutru će biti mrzovoljno kopile. To je njegova nova rutina.

Nisam se uplašio starčeve ćudi. - Pobrinuću se za njega. Ovo sranje

mora prestati. Tako je prokleto sebičan, - rekao sam, ljut što pravi pakao
od života ne samo Harlow već i Deanu, svom najboljem prijatelju. Osim
Harlow, Dean je bio jedina osoba koja je volela tog čoveka.

- Ne znaš šta je ona bila za njega. Osim ako to nisi proživeo sa njima,
ne možeš da razumeš, Mase. Zbog nje je bio drugačiji čovek. Nesreća je
stvorila nekoga koga niko od nas nije prepoznao. To mu je uništilo dušu.
Kada ti se tako nešto desi, nikad se ne oporaviš.

Bio sam umoran od slušanja kako mu je gubljenje Emily dalo pravo da

bude seronja svetske klase. - Znaš ovo jer si imao takvu ljubav? Jer ti se
sigurno ne ponašaš kao on.

Dean je teško uzdahnuo i odmahnuo glavom. - Nikad nisam bio tako

zaljubljen. Nakon što sam video kako se Kiro promenio kada ju je izgubio,
nikada nisam dozvolio nikome da mi se dovoljno približi. Nisam želeo da
upoznam taj bol. Ne želim to.

Nisam bio siguran šta je bilo gore, voleti i izgubiti, ili uopšte ne
poznavati tu vrstu ljubavi. Život bez Reese izgledao je prazan, lišen,
besmislen. Da li bih postao kao moj otac ako bih je izgubio? Hteo sam da
verujem da ne bih, ali nisam bio siguran da čovek bez duše može biti bilo
šta drugo. Ako je to istina, da li bih onda mogao da oprostim ovom

139
čoveku? Da li bih mogao da ga razumem i da ga ne mrzim zbog onoga što
je radio mojoj sestri? Da li je već uspostavila takvu povezanost? Imala je
ne samo Granta već i Lilu Kate. Nisam želeo ni da pomislim da bi mogla
da izgubi nijedno od njih.

- Ne osuđuj ga kada nisi bio tamo, - rekao je Dean, udarivši me po

leđima. - Sada idi da se odmoriš. Trebaće ti. Neće biti oduševljen što te
vidi.

Bio je u pravu. Kiro će biti ljut što sam došao da se obračunam sa njim.
Nije želeo da ga bilo ko proziva. Želeo je da se valja u svom bolu. Ali kada
se sutra suočim sa njim, znao sam da ću ga videti drugačije. Morao sam
da se podsetim da bih to bio ja ako izgubim Reese. Svet bez nje u njemu
bio je neshvatljiv.

Podesio sam alarm da me probudi u devet, da bih bio obučen i

spreman da se suočim sa ocem. Trebaće mi kafa pre nego što uradim ovo.
Juče je Harlow stalno pronalazila razloge da me zadrži u Rosemary
Beachu. Konačno, rekao sam joj da je volim, ali da moram da idem.
Povratak kući Reese je bio važan, a morao sam da doprem do Kiroa pre
nego što sam mogao da se vratim kući.

Idući ka kuhinji, čuo sam dva glasa. Prepoznao sam Deana, ali ne i
ženu sa kojom je bio; imala je akcenat. Ušavši u svetlu sobu, video sam
stariju damu kako radi iznad šporeta, dok je Dean sedeo za stolom, pio
kafu i listao časopis Rolling Stone. Podigao je pogled i nasmešio mi se.

- Dobro jutro, sunašce. Ustao si pre njega. Hvala kurcu, - rekao je.

- Kafa? - Pitao sam.

140
 Gospođa je obrisala ruke o kecelju i krenula da požuri do lonca za kafu.

- Ja ću, - rekao sam joj. - Samo mi pokažite gde su šolje.

Nervozno mi se osmehnula, a zatim bacila pogled na Deana.

- Marlana je nova, - rekao je. - Marlana, ovo je Kirov sin. Ne moraš

obletati oko njega. Nije nimalo nalik svom ocu.

Podigla je pogled prema meni i dalje izgledajući nervozno, zatim je

posegnula u ormarić i donela mi šolju, pre nego što je požurila nazad do
tiganja na šporetu. Jadna žena je morala da ima posla sa mojim ludim
ocem. Nije ni čudo što je bila nervozna.

Sipao sam sebi kafu i otišao do stola da sednem preko puta Deana.

- Hoćeš novine? Mislim da imamo jedne pored ulaznih vrata. Marlana

ih obično uzima i stavlja tamo. Ne znam zašto ih dobijamo, jer ih niko od
nas ne čita.

- Doneću ih, - rekla je Marlana, okrenula se i požurila iz sobe. Nisu mi

trebale novine, ali je bila brza.

Dean je slegnuo ramenima. - Veoma je željna da ugodi. Ako je Kiro

prvo ne preplaši.

- Moj plan je da se uverim da mu je glava dobro pre nego što odem

odavde.

- Planovi se ne ostvare uvek. Zapamti, taj muškarac živi i diše za tu

ženu. Ovaj put je stvarno gubi.

Osetio sam bol u grudima. Sve o čemu sam mogao da razmišljam je da

izgubim Reese.

- Čini da požališ što si se zaljubio, a? - Rekao je Dean, gledajući dole u

časopis u svojoj ruci.

Pogrešio je. Nikada ne bih zažalio Reese. Nikada ne bih zažalio zbog
tih osećanja. Ona mi je otvorila svet na način na koji nikada nisam
zamišljao. Promenila mi je život. Pružila mi je pravu sreću. Odmahnuo
sam glavom. - Ne, ne čini.

141
 Dean je ponovo pogledao u mene.

- Pre Reese, nisam znao da svet može biti pun snova. Da bih se mogao
probuditi svakog dana uzbuđen da dišem. Jedan njen osmeh mogao bi da
učini da se osećam kao jebeni kralj. Voleti nju je vredno... vredno svega.
Živeti u strahu od ljubavi nije življenje.

Namrštio se i spustio časopis, a zatim nastavio da pijucka kafu. Nije

izgledao kao da mi veruje. U stvarnosti, bio je žalostan kao i Kiro. Nije
poznavao prave, sirove emocije. Nije znao da jedna žena može učiniti da
osetiš sve.

Mogao sam reći da je razmišljao da nešto kaže, ali se predomislio.

- Kiro neće da ispuže iz kreveta još dva sata. Predlažem da ga pustiš

da se sam probudi. Ako ga probudiš, samo će ti biti teže.

- Dobro. Ješću, a onda ću pozvati Reese.

Dean je spustio šolju. - Marlana pravi palačinke i kobasice. Ili je to

radila, dok nije pobegla po tvoje novine. Bar prelistaj prokletu stvar. Žena
je prestara da bi toliko trčala okolo.

To je bilo sve što je rekao, pre nego što je izašao iz kuhinje sa

razmetljivošću koja je bila slična onoj koju je imao moj otac. Odavno sam
odlučio da samo rock zvezde znaju da hodaju na taj način.

Marlana je ušla i stavila novine ispred mene. - Doručak je uskoro

spreman, - uverila me je, a zatim se vratila do šporeta.

Otvorio sam novine. Nije me bilo briga šta u njima piše, ali, kao što je
Dean rekao, ona je otišla i donela mi ih. Nisam želeo da povredim njena
osećanja.

142
 Poglavlje 29

Juče sam zvala Maryann da me pokupi sat vremena ranije, da ne bih

bila tamo kada se Captain vrati. Što sam više razmišljala o tome, to sam
više želela da mu nisam rekla za moj problem sa disleksijom. Šta me je to
kod njega nateralo da izbrbljam stvari?

Mase me je pozvao kada je sleteo u Los Angeles. Razgovarali smo

tokom njegove vožnje do kuće njegovog oca na Beverly Hillsu. Mogla sam
da kažem da je bio napet i nervozan zbog toga šta će zateći kada stigne
tamo i osećala sam se krivom što nisam bila tamo sa njim.

Jutros sam došla ranije na posao da nadoknadim to što sam juče rano
otišla. Spavala sam bolje nego prethodne noći jer sam bila tako umorna od
nedostatka sna. Ako danas sve prođe dobro, Mase će se vratiti kući.

Piper se takođe vraća danas, pa sam želela da budem sigurna da je sve

uredno i spremno za nju. Proverila sam konje, i pomela pod od prašine
koja je uletela preko noći. Onda sam se vratila u svoju kancelariju.

Ostatak jutra je prošao brzo. Stalno sam čekala poziv od Masea, ali sam
se fokusirala na to da obavim sav svoj posao, za slučaj da se danas pojavi
nešto novo.

Odmah nakon što je Piper otišla na ručak, vrata su se otvorila i ušao je

dečak koji nije imao više od deset godina. U početku sam mislila da je
Piperin učenik čiji su roditelji pogrešno razumeli vreme. Sve dok Captain
nije ušao iza klinca.

Šta?

143
 - Drago mi je da si ovde. Henry i ja smo juče došli, i shvatili da si već
otišla kući. Ranije.

Planirao je da dovede dete da me vidi? Bila sam zbunjena. - Hm, da,

završila sam ranije, - što je bila laž. Osećala sam ubod krivice.

- U redu je. Henry i ja smo planirali da se vratimo ovde danas. Čak smo
doneli i steak fajitas iz restorana. Henryev tata je glavni kuvar u Stouts and
Hawkins, ovde u Dallasu. Postao mi je drugar. Hteo sam da ga upoznam
sa jednim od mojih prijatelja.

Šta je radio? Ponovo mi donosi hranu i koristi dete da bih jela sa njim
i bila fina? Ovo nije imalo smisla. Rekao je da ne flertuje sa mnom, ali je
onda uradio ovakve stvari.

- Moj tata pravi najbolje steak fajitas, - rekao je Henry ponosno. Bio je
sladak klinac. - Napravio je poseban za tebe. Sa njegovim tajnim sosom.

- Oh, hvala. Miriše fenomenalno, - rekla sam Henryu, dok je Captain

počeo da postavlja hranu ispred mene.

- Možemo li da imamo piknik? Zabavnije je jesti napolju. Osim toga,

ovo mesto miriše na konjsku kakicu, - rekao je Henry, podigavši pogled
ka Captainu i naboravši nos.

Captain se nasmejao i prebacio pogled na mene. - Da li bi ti to

odgovaralo, Reese?

Kao da bih ovom klincu rekla ne. Znao je to. Proklet bio. - Naravno, -
rekla sam kroz zube, a onda se nasilno nasmešila dok sam podizala kutiju
koju je Captain stavio ispred mene.

- Sjajno. Uzeću ćebe iz zadnjeg dela svog kamioneta, - rekao je Captain.

Otišao je do svog kamioneta, ostavljajući Henrya i mene s punim rukama
hrane.

- Ima ćebe u svom kamionetu? - Pitala sam.

Henry klimnu glavom. - Da. Gledamo u zvezde u noćima kada moj

tata mora da radi do kasno.

144
 Captain je čuvao malog dečaka dok mu je tata radio. Nije ono što sam
očekivala. To nije išlo uz sliku Captaina koju sam imala u svojoj glavi.

- Kinsley je išla sa nama pre neko veče. Nije radila, pa smo uzeli
milkšejkove i otišli da gledamo zvezde. Ali Kinsley se to nije mnogo
dopalo. Stalno se žalila.

To nije mnogo govorilo o njenom karakteru. Nadala sam se da je

Captain više neće prisiljavati da bude u Henryevoj blizini. To mu nije
trebalo. Pitala sam se gde je Henryeva majka, ali nije zvučalo kao da je tu,
pa nisam pitala.

- Imam ga. Predvodi, Henry. Odvedi nas na odlično mesto za piknik, -

rekao je Captain, cereći se dečaku. Nikada ranije nisam videla taj osmeh
na njemu. Bio je stvaran. Nije bio proračunat niti planiran. Nije to bio loš
osmeh.

Henry se udaljio od štale i stao tamo gde sam pretpostavila da više ne

oseća miris konja. Klimnuo je glavom da nas obavesti da bi trebalo da se
nastanimo ovde, čupava smeđa kosa mu je padala u oči. Želela sam da mu
je zavučem iza uha, ali sam bila sigurna da mu se to neće dopasti.

Captain nam je raširio ćebe, uzeo hranu od mene i stavio je na ćebe,

dok je Henry vadio hranu koju je nosio. Captain je posegnuo u zadnji džep
i bacio Henryu konzervu soka. Onda me je pogledao. - Imam i za tebe
jednu.

Dao mi je konzervu, a ja sam uspela da kažem, - hvala. - Sela sam

prekrštenih nogu i u krilo stavila kutiju sa hranom koju mi je dao.

- Neće biti lako jesti fajitas ovde. Ali ne smrdi i zabavnije je, - rekao je
Henry, smešeći mi se.

- U pravu si. Bolje miriše i mnogo je zabavnije. Osim toga, svaki dan
jedem u svojoj kancelariji. Ovo je lepa promena.

Henry je pogledao Captaina. - Ona je bolja od Kinsley. Zna šta je

zabavno, - rekao je dečak.

Nisam pogledala Captaina. Umesto toga, fokusirala sam se na hranu.

Morala sam da preživim ovaj ručak. Razgovaraću sa Captainom kada

145
Henry ne bude sa njim. Nisam znala koji su bili njegovi motivi da dovede
dete ovde. Da li je pokušavao da manipuliše mnome?

Nisam mu verovala. Ovo je samo opravdalo taj osećaj.

Uzela sam fajitas i zagrizla. Mogla sam da vidim Henryeve oči na meni,
čekajući reakciju.

- Mmmm, ovo je neverovatno. Najbolji fajitas koji sam ikada jela. U

pravu si, tvoj tata sigurno zna svoj posao.

Henry je osmehnuo, a zatim se okrenuo sopstvenoj hrani i počeo da

jede.

Osećala sam da me Captain posmatra, ali nisam želela da ga

pogledam. Želela sam da jedem ovu hranu i da budem ljubazna prema
Henryu, a onda sam planirala da počnem da zaključavam vrata svoje
kancelarije kada Piper izađe. Nema više Captainovih prekida.

- Zašto ne kažeš Reese o knjizi koju pišeš, Henry? - Rekao je Captain.

Gledala sam kako ga Henry stidljivo gleda, kao da nije siguran. - Svideće
joj se, obećavam, - ohrabrivao ga je Captain.

Henry je konačno okrenuo svoje velike smeđe oči ka meni, a pege na

nosu su mu učinile lice još slađim. - U novembru sam pobedio u
spelovanju u svojoj školi. Onda sam otišao na državno takmičenje u
spelovanju, i pobedio sam. U maju idem na nacionalno prvenstvo.

Opa. To je bilo nešto čime se može ponositi. U njegovim godinama

nisam uspela ni da napišem svoje ime. - To je fenomenalno! - Nasmejala
sam mu se. - Mora da si veoma dobar u spelovanju.

Henry je ponovo pogledao Captaina, pre nego što je pogledao mene. -

Zato pišem knjigu. Jer sam disleksičan. To je ono kada ne vidiš uvek reči i
brojeve kao drugi ljudi, - rekao je, pomno me posmatrajući.

Sada sam razumela razlog zašto je Captain želeo da upoznam Henrya.

Ovo nije bila neka šema. Klimnula sam. - Znam šta je disleksija, -
uveravala sam ga.

Činilo se da mu je laknulo što nije morao da se objašnjava. - Često deca

sa disleksijom budu ignorisana, ili veruju da ne mogu nešto da urade.

146
Želim da im kažem da mogu. Moj tata i ja smo sricali reči svaki put kada
smo imali priliku, mesecima pre tih spelovanja. Mislim da ljudi sa
disleksijom mogu da rade šta god žele. Oni samo moraju da veruju u sebe.

Osećala sam da su mi emocije začepile grlo. Ovaj mali dečak će živeti

punim životom. Nikada mu neće reći da je glup, i imaće priliku da završi
srednju školu i dobije fakultetsku diplomu. Nisam poznavala njegovog
oca, ali sam ga volela. Volela sam što Henry nije prošao ono kroz šta sam
ja prošla. Spustila sam nedovršeni fajitas i šmrcnula, pokušavajući da ne
zaplačem. - To je divna stvar za uraditi, Henry. Deca i odrasli sa
disleksijom treba da čuju tu poruku. Moraju biti inspirisani tvojom
pričom.

Henry se sada smejao od uha do uha. - I ja tako mislim. Da nije bilo

tate koji mi je iznova i iznova govorio da mogu sve da uradim, ne znam
da li bih se okušao u spelovanju. Ali želeo sam, i on me je ubedio da mogu.

Želela sam to za svu decu. Bilo je srceparajuće znati da neće svi dobiti
takvu vrstu podrške u životu, ili da im se kaže da je sa njima sve u redu.
Saznanje da su sposobni za toliko toga učinilo bi čuda za njihovo
samopoštovanje. - Tvoj tata zvuči kao veoma poseban čovek, - rekla sam
iskreno.

Henry je klimnuo. - I jeste. On je najbolji.

Još jednom, nema pomena njegove majke.

Bilo je vreme da priznam Henryu da i ja imam disleksiju. Deljenje

ovoga sa ljudima nije bilo nešto što sam radila. Bilo mi je teško, ali ovaj
mali dečak će svoju priču podeliti sa svetom. Bio je ponosan na ono što je
mogao da uradi dok se nosio sa ovim izazovom. Nije bilo sramote biti
disleksičan.

- Henry, - rekla sam, a on je podigao pogled ka meni dok je žvakao

hranu. - I ja imam disleksiju.

Njegove male oči su se raširile, a onda mu je preko lica preleteo

ogroman osmeh. - Znao sam da si posebna, - odgovorio je. - Baš kao ja.

Te reči su mi utonule u srce i znala sam da će tu ostati zauvek.

147
 Poglavlje 30

Već je prošlo vreme za ručka pre nego što je Kiro ušao u sobu za
zabavu, gde sam sedeo sa Deanom dok je on igrao na Xbox-u. Nekoliko
puta sam zapretio da ću probuditi Kiroa, ali svaki put je Dean odmahnuo
glavom i upozorio me da ću samo pogoršati stvari.

Kada su me Kirove mutne, krvave oči videle, stao je. – Jebi ga, -
promrmljao je, a zatim krenuo prema šanku. To mi je bio znak da ustanem
i uradim nešto.

- Ovde sam da razgovaram, Kiro. Radije bih da budeš trezan dok

razgovaramo.

Pokušao je da me odgurne u stranu, ali je bio previše mamuran i slab.

Nisam se pomerio. - Moja jebena kuća, dečko. Skloni mi se s puta! - Viknuo
je.

Nisam ni trepnuo. - Pa, Harlow je moja sestra, a to što je uznemiravaš,

nabijaš joj stres i teraš da plače je moj jebeni posao. Zato spusti svoje jadno
dupe na stolicu i poslušaj me.

Baš kao što sam znao da hoće, trgnuo se iz omamljenosti na zvuk

Harlowinog imena. - Šta nije u redu sa mojom devojčicom? - Pitao je
prolazeći rukom kroz kosu, zbog čega je bila još čupavija.

- Zabrinuta je za tebe. Voli te. A ti je uznemiravaš svojim ponašanjem.

Misli na njeno srce, Kiro. Ne želimo da joj se nešto desi jer ti ne možeš da
se sabereš.

148
 Odmahnuo je glavom. - Ne, ništa se ne može desiti mojoj devojčici.
Treba mi. Ne mogu da je izgubim, - rekao je, zvučeći kao slomljen čovek,
umesto kao ljuti pijanac koji je ušao ovde.

- Onda se trgni iz ovoga. Presaberi se. Da li bi Emily želela da se tako

ponašaš? Da li bi je ovo usrećilo?

- Ne pričaj o mojoj Emmy! - Zaurlao je, ovaj put me gurnuvši sa većom

snagom. - Ne razumeš šta je ovo! Jebeno ne razumeš. Moje srce, - zastao
je, zabacio glavu unazad i pogledao u plafon. - Ukrala mi je srce. To lepo
anđeosko lice. Tako nevina i slatka. Ona će ga uvek imati. Moj život sa
njom je bio savršen. - Vratio je svoj uznemireni pogled na mene. - Savršen!
Tako jebeno savršen! Ali završilo se. Ja sam završio. I ako izgubim sve što
mi je ostalo od nje, ne želim više da živim. Ne mogu da podnesem ovu
bol.

Njegove oči nisu bile oči rock legende koja se pojavljivala na

naslovnicama časopisa, izgledajući kao da poseduje svet. Nije imao tu
razmetljivost koja ga je definisala. Sada ne. Sada je samo bio slomljen.

Kiro Manning je nestao. Na njegovom mestu je bio čovek koji se

spremao da se odvoji od ove zemlje. Da mi je bio dobar otac, da sam ga
voleo kao što ga je Harlow volela, nisam bio siguran da bih mogao da
stojim ovde i podnesem ovo. Grudi su mi se stezale od bola, zbog čoveka
za koga sam se većinu svog života pitao da li mu je imalo bilo stalo do
mene.

- Potreban si Harlow. Lila Kate treba dedu, - rekao sam jednostavno,

podsećajući ga da, ako je Emily izgubljena, ceo njegov svet nije nestao. -
Ako ti se nešto dogodi, Harlow će biti slomljena. Ta devojka te obožava.
Da li bi joj to zaista mogao učiniti? Zar ne možeš pronaći volju da preživiš
ovo i budeš otac koji joj je potreban?

Kiro je posrnuo i naslonio se na sofu, držeći glavu obema rukama. -

Ona nestaje. Ne znam da li mogu bez nje. Volim svoju devojčicu. Oboje
volimo našu devojčicu. Odrasla je da bude lepa žena i majka. Tako sam
ponosan na nju. Nisam joj dao ništa čime bi se ponosila.

Voleo bih da se složim sa njim, ali znao sam da se Harlow neće složiti.
Tako da sam govorio u ime svoje sestre, koja nije mogla sama da se nosi
sa ovim. - Grešiš. Ona je ponosna na tebe. Uvek je bila ponosna na tebe. A

149
kada je saznala da si kroz sve ovo ostao uz njenu majku, potreslo ju je. Ona
zna da voliš njenu majku. Videla je to, i zbog toga je još ponosnija na tebe.
Videla je tvoju stranu za koju nikada nije znala da postoji. Svi smo je videli.

Kiro je protrljao lice i frustrirano zaurlao, pre nego što je pustio ruke
da mu padnu uz telo. - Da li te je Dean zvao? Ne treba mi ovo sranje sada,
sine. Zašto ne mogu da se nosim sa ovim na jedini način na koji znam?

Njegov način nošenja sa ovim je bio da se napije i uznemiri Harlow. -

Tvoj način utiče na moju sestru, tako da to utiče i na mene. Nije me Dean
zvao. Rush me je posetio. Grant je bio zabrinut za svoju ženu. On će
zaštititi Harlow na bilo koji način. Sigurno to možeš razumeti? Tvoja
devojčica je voljena jednako žestoko kao što ti voliš Emily.

Na zvuk Emilynog imena, Kiro se lecnuo kao da ga je to bolelo. - Šta

hoćeš da uradim? Da budem jebeni Supermen? Ja nisam jebeni Supermen!
Nikada nisam bio. Ne mogu sada da počnem samo zato što si došao ovde
zahtevajući to.

Kiro nije video dalje od svog nosa. Bio je povređen, i to je bilo sve što
je čovek mogao da vidi. Gubio je Emily i ništa drugo nije mogao da
prihvati. Hteo sam da ga zgrabim i protresem. Umesto toga, stisnuo sam
ruke uz bokove i duboko udahnuo da smirim svoju frustraciju. - Da li želiš
da Harlow izgubi oboje? Misliš li da ona to može podneti? Želiš li je
slomljenog srca? Zar ne želiš da budeš deo života svoje unuke? Evo ti
šanse da budeš čovek kakav bi Emily želela da budeš. I ti i ja znamo da
nisi otac kojeg bi želela za Harlow. Ne možeš je spasiti, ali joj možeš dati
jedinu stvar za koju oboje znamo da bi želela. Želela bi da budeš najbolji
prokleti deda na planeti za Lilu Kate.

- Ja sam najbolji deda na planeti. Moraće da bude drugi, - rekao je Dean,

dok je nastavio da igra na Xbox-u.

Ozbiljno? Zar čovek nije shvatio da je ovaj razgovor važan?

- Odjebi, seronjo, - gunđao je Kiro.

- Samo ga ispravljam, - odgovorio je Dean.

Nagoveštaj osmeha dotakao je Kirove usne. - Želim da učinim Emily

ponosnom. Ona voli Lilu Kate. Razvedri se kad god je Harlow dovede u
posetu. Da može, bila bi jebeno najbolja baka koja je ikada postojala.

150
 - Neću se raspravljati s tobom oko toga. Emily je bila posebna, - rekao
je Dean.

- Ona jeste posebna, - odbrusio je Kiro. - Ona je jebeno posebna.

Dean je bacio džojstik i okrenuo se da pogleda Kiroa. - Ona je posebna,

Kiro. Ali obojica znamo da ona nije ista. Emily koja je otišla na dan nesreće,
nije se vratila ista. Ona je zatvorena u tom telu, nesposobna da
funkcioniše, već dvadeset tri godine. Držao si je duže nego što je bilo koji
doktor verovao da je moguće. Želeti da je zadržiš ovde takvu je sebično,
čoveče. I meni nedostaje. Ona te je učinila boljim čovekom. I taj čovek je
izgubljen pre dvadeset tri godine. Dečko je u pravu. Ne možeš je spasiti.
Ali možeš je učiniti ponosnom na tebe. Zar ne želiš da bude zahvalna što
je imala život sa tobom? Naravno da želiš! Uradio bi sve za tu ženu. Uradi
ovo za nju. Mater mu, uradi ovo. Za. Nju.

Nisam trebao više ništa da kažem. Dean je sve rekao. Savršeno. Živeo
je u svetu gde je moj otac voleo ženu i bio srećan. Znao je stvari koje ja
nisam. Videti Kiroa kroz Deanove oči bilo je prosvetljujuće.

- Ona bi želela da budem jak. Očekivala bi to, - rekao je Kiro, zureći u

pod ispred sebe.

Niko od nas nije rekao ništa. Pustili smo ga da mu se sve slegne. Dean
je ustao sa svog mesta na sofi, i nad dvojica smo se pogledali preko Kirove
pognute glave. Obojica smo želeli da naša poruka dopre do njega.

- Želim da postoji raj. Želim to za nju. Trebalo bi da pleše i smeje se.

Ona ima najbolji smeh. Želim da postoji mesto gde može imati sve to. Reci
mi da kada se ovaj život završi, da nije gotov, da je pred njom novi život,
pun svega što joj je u ovome ukradeno.

Progutao sam emociju koja mi je stezala grlo. Bože, nikad nisam želeo
da prođem kroz ovo. Kiro je bio seronja većinu mog života, ali niko nije
zaslužio da se nosi sa ovako intenzivnim bolom.

Dean je prišao i bacio ruku preko Kirovog ramena. - Postoji raj, čoveče.
Mora postojati raj za anđele. A Emily je bila anđeo. Bila je tvoja. Nije
gotovo posle ovog života.

Kiro je zatvori oči i klimnuo. - U pravu si. Moj anđeo će biti dobro.
Opet će plesati.

151
 Dean me je pogledao i klimnuo. Kiro će uspeti. Pred njim je i dalje bio
težak put, ali sada je bio fokusiran na to da Emily bude ponosna na njega.
To je bilo jedino što ga je moglo izbaviti iz ovoga. Nije želeo da je izneveri.

152
 Poglavlje 31

Bila sam ušuškana u krevet i držala telefon u ruci, čekajući da me Mase

pozove, kada je konačno zazvonio i slika njegovih kaubojskih čizama se
pojavila na mom ekranu.

- Hej, - rekla sam podigavši se da sednem, uzbuđena što mu čujem

glas. Kada stigne kući, nameravala sam da mu ispričam o pikniku sa
Henryem i Captainom; bilo bi previše teško objasniti preko telefona.

- Zdravo, dušo. Ujutru polazim kući. Proveo sam dan sa Kirom. Imali
smo težak razgovor danas popodne kada je konačno ustao iz kreveta, ali
je tako nestalan. Odlučio sam da ostanem i da se uverim da je dobro.
Nedostaješ mi.

- I ti meni nedostaješ. Drago mi je da su stvari sa njim bolje. Da li je bilo

teško? - Danas sam više puta poželela da budem tamo sa njim.

- Nije bilo lako, ali mislim da ga sada bolje razumem. On nikad neće
biti moj tata. Imam jednog. Ali danas sam osetio nešto što nikada ranije
nisam osećao prema tom čoveku. Saosećanje.

Mase je bio saosećajan čovek. Nisam mogla da zamislim koliko je

njegov otac užasan morao da bude da nije imao saosećanja od sopstvenog
sina. Znala sam da nije proveo mnogo vremena u njegovoj blizini dok je
odrastao, ali ipak. - Onda je i tebi putovanje pomoglo, - rekla sam.

- Da, mislim da jeste, - složio se. - Ali želim da budem kod kuće sa
tobom.

153
 - I ja to želim.

- Da li su stvari tamo u redu? Posao je i dalje dobar?

- Da. Posao je odličan i sve je u redu sa mnom. Večerala sam sa tvojim

roditeljima večeras.

- Dobro. Volim te, i pre nego što kažeš da me voliš više, to je nemoguće.

Smejući se, zavukla sam pokrivače ispod brade. - Mislim da nije.

Nasmejao se. - Ujutro ću biti u avionu. Očekuj gosta za ručak.

U stomaku mi se zavezao čvor mučnine, podsećajući me na mog

drugog gosta za ručak koji bi uvek iskočio odnekud. Moram da kažem
Maseu o svemu tome kada dođe kući. Želela sam da zadržim svoj posao,
ali takođe nisam želela da Mase bude u neznanju vezano za bilo šta.

- Radujem se tome, - rekla sam mu. - Volim te.

Kada smo prekinuli vezu, ležala sam u krevetu zureći u plafon, pitajući
se da li će Mase loše reagovati na to što se Captain redovno pojavljuje u
mojoj kancelariji, donoseći ručak. Nije uradio ništa loše, zaista, ali da li bih
ja bila u redu sa tim da neka žena donosi Maseu ručak i jede sa njim? Ne.
Odgovor je bio nikako. Bila bih ljubomorna.

Morala sam da kažem Maseu. Nije bilo sumnje u to.

Do deset ujutru sam postala uznemirena. Bila sam spremna da vidim

Masea. Prošlo je samo nekoliko dana, ali svaki put kada su se vrata
kancelarije otvorila, srce mi se ubrzalo. Onda bi ispalo da je to Piper, a ja

154
bih nabacila osmeh i pretvarala se da nisam potpuno razočarana. Rekao je
da će se vratiti do ručka.

Još dva sata do ručka.

Taman kad sam podigla slušalicu da uzvratim neke pozive, vrata su se

otvorila. Pre nego što sam uspela da se razveselim, pojavilo se Captainovo
lice, a moje se obesilo. Nije onaj koga sam se nadala da ću videti.

- Nemoj izgledati tako slomljenog srca. Nisam toliko ružan, - rekao je

uz osmeh.

Nisam odgovorila na to. Umesto toga, koristila sam svoj

najprofesionalniji ton. - Kako mogu da ti pomognem?

Captain je podigao obrvu dok se spuštao u kožnu fotelju preko puta

mene. Nisam želela da tu sedi. Želela sam da mi kaže šta mu treba i da
ode. Brzo.

- Možeš li danas da izađeš na ručak? - Pitao je, naginjući se unazad i

prebacivši desni skočni zglob preko levog kolena, kao da mu je udobno.

- Ne, - bio je moj odsečeni odgovor.

Izgledao je zabavljeno. - Mislio sam da smo sklopili primirje. Bili smo

prijatelji. Ne ponašaš se baš prijateljski.

Nikada nisam rekla da ću mu biti prijatelj. - Pristala sam da radim sa

tobom. Nisam rekla da ću izaći da jedem s tobom.

- Svideo ti se jučerašnji piknik, - podsetio me je.

- Svideo mi se Henry, - ispravila sam ga.

Klimnuo je kao da to već zna. - Znao sam da hoće. On je sjajno dete.

Takođe sam shvatila zašto je doveo Henrya da me upozna. Bila je to

lepa stvar. Cenila sam to, ali sam se i dalje osećala pogrešno što imam bilo
šta osim radnog odnosa sa njim. Nešto u načinu na koji me je gledao
učinilo je da osećam da želi više. Nije me bilo briga šta je rekao.

- Zašto ne voziš? - Pitao je, izvlačeći me iz misli.

155
 - Zato što do nedavno nisam mogla da čitam i pišem. Nisam mogla da
polažem vozački ispit.

Posegnuo je u zadnji džep, izvukao dve tanke knjige i nagnuo se da ih

stavi na sto. Jedna je bila priručnik za vozače za državu Texas. Druga je
bila priručnik za dozvolu. - Sada možeš čitati. Pročitaj ove.

Posegnula sam za njima. Planirala sam da ih nabavim. Ta ideja me je

uplašila, ali sada kada su bili ovde na mom stolu, nije bilo toliko
zastrašujuće. Captain mi ih je nabavio pre nego što sam mu rekla zašto
nisam vozila. Zašto je morao da radi tako lepe stvari za mene?

- Ne očekujem hvala. Samo ih pročitaj. Možeš položiti test, Reese.

Znam da možeš.

Nije očekivao zahvalnost. Zagledala sam se u knjige ispred sebe.

Nisam bila sigurna šta da kažem. Davao je sve od sebe da mi pomogne.
Nije morao da misli na mene. Nije morao da mi pomaže. Ali jeste, i nisam
bila sigurna kako da to zaustavim.

- Hvala ti, - rekla sam, jer je to zaslužio. - Nameravala sam da ih

nabavim.

Klimnuo je. - Dobro. Drago mi je što si spremna da učiniš još jedan

korak u tom pravcu.

Počela sam da govorim nešto kada su se vrata otvorila, i podigla sam

pogled da vidim Maseovo lice. Srce mi je poskočilo kada sam ga ugledala,
ali kad je njegov pogled skrenuo ka Captainu, uzbuđenost je zamenila
mučnina u stomaku.

- Koji kurac ti radiš ovde? - Pitao je dok je ulazio u sobu, ispunjavajući

je svojim prisustvom.

Captain je spustio svoju podignutu nogu na pod i ustao. Bio je u visini

očiju sa Maseom. - Došao sam da ostavim nešto za Reese, - rekao je
Captain, kao da mu to uopšte nije smetalo.

- Ne izgleda tako, - režao je Mase. Skrenuo je pogled na mene. - Gnjavi

te?

156
 Ovo je bilo trik pitanje. Ako bih rekla ne, onda bi Mase pomislio nešto
što nije istina. Ali kad sam bacila pogled na priručnike na svom stolu,
znala sam da ne mogu baš da bacim Captaina pod autobus.

- Mase, u redu je. Doneo je neke priručnike za koje je mislio da bi mi

mogli zatrebati. Ništa više, - objasnila sam.

Dobacila sam Captainu brz pogled, a on je izgledao iznenađen što

nisam rekla da me gnjavi. Mase se namrštio - nisam bila sigurna da li na
mene ili na moj odgovor.

- Da li te često posećuje da bi ti doneo stvari za koje misli da su ti

potrebne? - Pitao je Mase, a u glasu mu se čulo upozorenje. Nije bio srećan,
ali nisam želela da mu objasnim svoj odnos sa Captainom na ovaj način.

- Samo joj donosim ručak nekoliko puta nedeljno, - rekao je Captain.

Vatra koja se upalila u Maseovim očima nije slutila na dobro. Zašto je

to rekao? – To radiš? - Pitao je polako dok je svoj pogled okrenuo ka
Captainu.

- Moram da joj donesem neka dokumenta, a ponekad joj donesem i

ručak. Bolji od onih prokletih sendviča od ćuretine koje jede.

Mase je stajao tako mirno da sam se plašila šta će sledeće uraditi. -

Mislim da je vreme da odeš, - rekao je grubim, odsečnim tonom.

Captain me je pogledao. - Pretpostavljam da jeste, - odgovorio je i

namignuo mi. On mi je jebeno namignuo, pre nego što je prošao pored
Masea sa osmehom na licu. Želela sam da ga ubijem.

Mase se okrenuo prema meni. Nekoliko trenutaka je samo nemo zurio

u mene, a ja sam nekoliko puta počela da otvaram usta da objasnim, ali
ništa nije izlazilo.

- Nisi mislila da je važno da mi kažeš da ti je drugi muškarac donosio

ručak? Ili da te tako često posećuje?

Planirala sam da mu kažem. Večeras. Sve sam planirala. - Nisam bila...

Bila sam... nisam...

157
 Podigao je ruku da me zaustavi. - Nema veze. Ne želim da slušam ovo.
Upravo sam prošao kroz neka emocionalna sranja i ne treba mi ovo sada.
Treba mi jebena pauza, - rekao je, a zatim se okrenuo i izjurio iz moje
kancelarije.

Stajala sam tamo, gledajući kako se vrata uz tresak zatvaraju za njim,

dok su mi suze tekle niz lice. Šta sam uradila?

158
 Poglavlje 32

Srce mi je lupalo u ušima dok sam išao od kamioneta do štale. Na šta

sam jebote upravo naleteo? Da li sam preterao? Dao sam Reese priliku da
se objasni, a ona je mucala. Nije bila u stanju da objasni. Činilo se da je
skoro branila tog seronju.

Da li sam joj verovao? Da! Nikada nisam imao razloga da joj ne

verujem. Bila je moja Reese. Bila je tako prokleto slatka. Kako se jebote ovo
desilo? Šta nije u redu sa tim drkadžijom pa je mislio da je u redu da joj
donosi ručak? Znao je da je zauzeta. Šta je bila svrha iza toga?

Želeo je ono što je moje. Podigao sam sedlo, okačio ga uza zid i
uzviknuo niz psovki. Ovo nije bilo ono čemu sam želeo da se vratim.
Trebalo bi da ljubim Reese i da je držim blizu da bih mogao da je onjušim.
Ali ona je nešto krila. Video sam to u njenim očima.

Jebi me. Jesam li bio toliko slep? Da li sam pretpostavio zato što sam je
pronašao izgubljenu i slomljenu da nikada neće želeti da istražuje više?
Da li sam ja samo bio način da se izleči? Da li je bila radoznala u vezi
drugih? Bilo mi je mučno dok sam čak i razmišljao o tome. Nisam želeo
da bude jebeno radoznala u vezi drugih muškaraca.

Taj glupi drkadžija nije bio ružan, i znao je to. Koristio je svoj izgled da
je uznemiri. I bila je uznemirena. Uspevalo je. Naslonio sam se na zid i
bolno udahnuo. Bio sam njeno prvo sve. Nikada ne bi dozvolila da se neko
drugi približi ovako blizu.

159
 Da li sam bio sebičan da je ne pustim, ako je to bilo ono što je želela?
Da li sam brinuo o njoj kao o svojoj imovini i ignorisao njene potrebe? –
Jebem ti! - Dreknuo sam dok mi je bol probijao grudi.

Želeo sam da preterujem. Da li je to bilo zato što sam bio psihički

iscrpljen od problema sa Kirom? Sve se ponavljalo u mojoj glavi.

- Samo sam je ostavio tamo, - prošaptao sam naglas, znajući da nema

načina da dođe za mnom i objasni. Nisam joj čak dao ni trenutak da sabere
misli. Izgledala je iznenađeno kao i ja.

Nisam mogao da je ostavim tamo ceo dan da brine o ovome. Nije

uradila ništa loše. Naravno, nije mi rekla da joj je jebeni River, Captain, ko
god da je on bio, Kipling donosio ručak. Ali zahtevati odgovor od nje, a
zatim izjuriti kada ga nije mogla verbalizovati, nije bio način da se to reši.

Ovo je bila Reese. Moja Reese. Mora postojati razlog zašto nije nešto
rekla ranije. Možda se plašila da ću reagovati upravo onako kako sam
reagovao. Ili je mogla biti zabrinuta da ću je naterati da napusti posao.
Volela je svoj posao. Bila je ponosna na sebe, i bilo je prelepo gledati je
kako cveta pod Piperinim očiglednim odobravanjem.

Morao sam da se vratim. Vratio sam se do vrata, da bi me zaustavio

Major koji me je gledao kao da sam poludeo.

- Pomeri se, - zarežao sam i počeo da se guram pored njega, ali on me

je zgrabio za ramena i zaustavio.

- Nije tamo, - bilo je sve što je rekao. Zvučao je iznervirano.

- Molim? - Pitao sam ga, gurnuvši ga nazad da me pusti.

- Pozvala je Maryann. Tvoja mama je otišla po nju.

Reese. - Sranje. Da li je u redu? - Pitao sam, krećući se brzo da zaobiđem

Majora i krenem uzbrdo prema kući moje mame.

- Plakala je tako jako da tetka Maryann jedva razumela šta govori.

Potrčala je ka vratima, a onda pokazala na mene i rekla: Idi reci mom sinu
da mu je bolje da se spremi da ovo popravi.

Morao sam ovo da popravim. Reese je plakala. Moja glupa narav.

160
 - Šta si dođavola uradio? - Pitao je Major.

- River Kipling je bio u njenoj kancelariji. Ponekad joj donosi ručak.

Nije mi to ni spomenula.

Major je tiho zviždukao. - Pametan je. Ali da li je Reese učinila nešto

loše?

- Nije mi rekla! - Viknuo sam, želeći da nešto udarim.

- Pa, majku mu, Mase, ako je mislila da ćeš ovako reagovati, ne mogu
reći da je krivim. Ovo ne liči na tebe. Nikad te nisam video da postaješ
seronja. Dakle, šta ti se jebote dogodilo?

Ovo nisam bio ja. Nisam gubio razum zbog svake sitnice. Bio sam
oprezan i uvek bih dobro razmislio. Donosio sam proračunate odluke.
Nisam bio taj ludi čovek koji je preuzeo uzde.

- Prestani da vičeš i poslušaj se. Ponašaš se kao ludak zbog nečega što
nije tako velika stvar. Donosio joj je ručak, pa šta. Da li se jebala sa njim za
to? Ne. Mogu da odgovorim na to. Ona te voli. Tebe. Presaberi se.

Presaberi se. Te reči su se ponavljale u mojoj glavi. Reči koje sam upravo
rekao Kirou. Kad je gubio razum zbog žene.

Ponašao sam se kao... moj otac. Ceo život sam se toliko trudio da
oponašam čoveka koji me je vaspitao. Bio je čvrst čovek. Čovek koji je bio
pažljiv i promišljen, ali jak. Ipak, u jednom trenutku sam sve to zaboravio
i postao čovek čija je krv tekla mojim venama.

Nisam želeo da budem ovaj čovek. Ali razumeo sam ga. Nisam čak ni
izgubio Reese, a poludeo sam. Šta da se suočim sa tim da je stvarno
izgubim? Da li bih mogao da se oporavim od toga? Da li bih postao čovek
na koga sam ličio, umesto čoveka koji me je svemu naučio?

- Moram da je vidim, - rekao sam, osećajući se bespomoćno.

- Da, pa, tvoja mama će uskoro biti ovde sa njom, a ja ne bih želeo da
budem tu kada ona stigne. Nije zadovoljna tobom.

Ni ja nisam bio zadovoljan sobom. Izneverio sam Reese, ali i sebe sam
izneverio. Ovaj čovek nisam bio ja.

161
 Kamionet moje majke se pojavio na vidiku i potrčao sam ka njemu.
Nisam čekao da Reese dođe do mene. Morao sam da je vidim odmah.
Mama je stala kada je videla da se približavam. Nisam čak ni uspostavio
kontakt očima sa svojom majkom; držao sam pogled na Reese. Lice joj je
bilo crveno i umrljano od plača, a to je bilo sve zbog mene.

Ako je bilo moguće istinski mrzeti samog sebe, mrzeo sam se.

162
 Poglavlje 33

Kada su suze počele, nisam mogla da ih zaustavim.

Nakon što je Mase otišao, jecaji su mi preplavili telo, a ja sam se

presavila. Ostavio me je. Zabrljala sam. Nisam mogla da izgubim Masea.

Sve što sam znala je da nazovem Maryann. Ostati na poslu je bilo

nemoguće. Takođe je bilo nemoguće reći Piper šta nije u redu sa mnom.
Već je bila otišla, i kasnije ću morati da se izvinim. Ali sada, morala sam
da stignem do Masea.

Maryann je iskočila iz kamioneta i pojurila do mene. - Šta nije u redu?

- Pitala je, privlačeći me u zagrljaj. Priljubila sam se uz nju i jače zaplakala.

Bilo kakva majčinska naklonost me je uništila. To nije bilo nešto što

sam poznavala, ali sam žudela za tim. Maryannine ruke oko mene učinile
su da mi suze jače krenu. Zato što sam izneverila njenog sina. Tešila me je,
a nije znala šta sam uradila.

- Ššš, ne može biti tako loše. Hajde da te vratimo kući, a ti mi možeš

reći šta se dogodilo. Poznajem svog sina, i kada zna da si ovako
uznemirena, biće besan na sebe.

Ne, neće. Već je bio besan. Na mene.

Maryann me je odvela do svog kamioneta i poslušno sam ušla unutra.

Kada je sela na vozačevo mesto i izašla sa ranča Stoutovih, bacila je pogled
na mene. - Možeš li mi reći šta se dogodilo?

163
 Mogla bih, ali da li bi me i ona mrzela? Verovatno. Ja sam mrzela samu
sebe. Trebalo je da mu kažem posle prvog puta. Nije trebalo to da držim
u tajnosti.

- Dozvolila sam Cap... Riveru Kiplingu da mi donese ručak nekoliko

puta. Nisam tražila, samo je... - ispustila sam mali jecaj. - On bi se samo
pojavio sa hranom, i ja bih jela sa njim. Većinu vremena mi se čak i ne
sviđa. Arogantan je. Ali moram da zavodim dokumenta koja mi on
donese.

- I Mase je uznemiren jer ti River donese ručak?

- Ne... da. Ljut je jer mu nisam rekla. Plašila sam se da će biti

uznemiren. I stalno sam govorila Riveru da prestane. Ponekad je samo
dolazio sa dokumentima, ali par puta je donosio ručak. Trebalo je da
kažem Maseu.

Maryann u početku nije ništa rekla. Počela sam da mislim da se i ona

naljutila na mene. - Da li ti se sviđa River Kipling na bilo koji način osim
kao prijatelj?

Odmahnula sam glavom. - Ne! Ne sviđa mi se ni kao prijatelj. Previše

pretpostavlja i ignoriše činjenicu da ne želim da bude u mojoj kancelariji.
Volim Masea.

Maryann klimnu glavom. - Znam da ga voliš, zlato. Ali čini se da je

moj sin dozvolio da ljubomora preuzme kontrolu nad njim. Ne liči na
njega, ali to samo znači da se razlikuješ od bilo koje druge žene koja je bila
u njegovom životu. Daj mu vremena da se ohladi, a onda će to popraviti.

- Bio je tako ljut na mene, - šapnula sam.

- Ne, plašio se da će te izgubiti. Bio je prestravljen da ti nije dovoljan.

Nije bio ljut na tebe.

On da mi nije dovoljan? Znao je bolje od toga. Pogled u njegovim

očima je definitivno bio ljutnja. Ali nisam se raspravljala sa njegovom
majkom. Uskoro će videti. Neće mu biti drago što me vidi. Morala sam da
objasnim. Neće nas spasiti to što mi se zavezao jezik i što me uhvatila
panika.

164
 - Nikad nisam trebala da počnem da radim, - rekla sam, misleći da se
ništa od ovoga ne bi desilo da sam samo ostala kod kuće.

Maryann je coknula. - Ne počinji sa tim, devojko. Zaslužuješ život.

Mase ne mora da bude tvoj svet. On može biti najvažniji deo tvog sveta,
ali ti treba da živiš, Reese. Moraš se osećati ostvarenom i ostaviti svoj trag
na ovoj zemlji. Volim svog sina, ali ne želim da odustaneš od svojih snova
zbog njega.

Pustila sam njene reči da prodru, ali nisu bile važne. - Ali on je u svim
mojim snovima.

Klimnula je. - Kao što bi trebalo da bude. Ali to su tvoji snovi. Ti imaš
kontrolu nad njima, a ne njegova ljubomora. I on to zna. Samo treba da
razbistri glavu.

Prošli smo pored kapije ranča, a ja sam obrisala vlažno lice dok sam se
spremala da se suočim s njim. Tako sam navikla da ga vidim kako mi se
smeši i želi me. Nisam znala kako da se nosim sa Maseom koji nije hteo ni
da me pogleda.

- Eno ga, - rekla je Maryann, usporavajući kamionet. - Pretpostavljam

da treba da stanem ako će budala trčati pravo na mene.

Podigla sam pogled i videla Masea kako trči prema kamionetu i

uspaničila sam se. Da li će zahtevati da odem? O, Bože. Šta ako me ne pusti
na svoje imanje? Morala sam da se opravdam.

Maryann je otvorila vrata kamioneta i krenula u susret svom sinu.

Čvrsto sam se uhvatila za sedište, kao da će da otvori kamionet i da me
izvuče.

Kada je Mase ugledao svoju majku, prostrelio ju je pogledom. Rekla

mu je nešto, a zatim ga odalamila po potiljku, pre nego što je otišla prema
kući i ostavila me samu u svom kamionetu, samo da sedim. Nisam želela
da ode.

Mase je napravio nekoliko dugih koraka do moje strane kamioneta i

naglo otvorio vrata. Čvrsto sam zatvorila oči i držala se, zahvalna što sam
vezala sigurnosni pojas. Nije bilo mnogo, ali je bio neki vid zaštite.

165
 Topla ruka dodirnula mi je lice. Oči su mi se otvorile i videla sam da
me Mase pažljivo gleda. Njegove oči nisu bile pune ljutnje koju sam ranije
videla. Izgledao je... kao da mu je žao. Zabrinuto.

- Tako mi je žao, - šapnuo je. - Tako prokleto žao.

Suze olakšanja su mi ispunile oči, iako nisam mislila da još uvek imam
suza koje mogu da isplačem.

- Nisam... Čak mi se i ne sviđa. Pokušavala sam da ga nateram da ode.

Gruba sam prema njemu. Jednostavno ga nije briga.

Mase se nagnuo i nežno me poljubio u usta dok mi je otkopčavao pojas.

- Ne sumnjam u to, - rekao je tiho. - Bio sam seronja. Pustio sam ga da me
razbesni i istresao sam to na tebe. Bio sam ljubomoran, Reese. Ti si moja i
ne mogu da te izgubim, dušo.

Obavila sam ruke oko Masea i zarila lice u njegov vrat. Duboko
udahnuvši, ponovo sam se osećala sigurno. On je bio ovde. Nije bio ljut
na mene. - Žao mi je. Trebalo je da ti kažem. Plašila sam se da ćeš biti ljut.

Ruka mu je prešla preko moje kose, obavijajući duge pramenove oko

njegovih prstiju. - Izgleda da sam dokazao da je ta teorija tačna, - rekao je,
zvučeći zabavljeno.

Klimnula sam. - Ali trebalo je da ti kažem. Kaže da ne flertuje, ali ja ne

znam šta radi. Rekla sam mu da me ostavi na miru.

Mase je duboko udahnuo. - Želim da ga ubijem.

Upravo sada, ja sam želela da ga ubijem. Uradio je to namerno. -

Mislim da bi bilo bolje da dam otkaz. Na taj način nikada neću morati da
ga viđam.

Mase u početku nije odgovorio. Ostala sam u njegovim rukama,

zahvalna što su oko mene. Nije me bilo briga šta moram da uradim da ovo
zadržim. - Ne. Voliš svoj posao. Neću dozvoliti da ti ga moj strah i taj
seronja oduzmu. Ali od sada ću ti ja donositi ručak.

Osmehujući se, pogledala sam u njega. - Stvarno?

166
 Obuhvatio mi je lice jednom rukom. - Stvarno. I doneću ti maminu
hranu. Biće to bolje od bilo kog restoranskog sranja koje ti je on doneo. -
Mali smeh mi se oteo, a on se nacerio. - Tako si prokleto lepa iznutra i
spolja, Reese. Moraću da se naviknem da muškarci žele ono što ja imam.
Oni ne mogu sebi pomoći.

Obrazi su mi se zagrejali i stavila sam glavu na njegovo rame. - Mislim

da nije to u pitanju. Captain je jednostavno... dosadan.

- Zoveš ga Captain. Znaš li ko je on?

- On je brat Blaire Finlay. Bio je na rođendanu Lile Kate. Tada sam

saznala njegov nadimak.

Mase se namrštio. - Nisam primetio da ste razgovarali.

- To je zato što smo razgovarali kada si bio unutra sa Harlow. Onda je

jednostavno nestao. Mislila sam da je ušao unutra.

- Ali on te je pronašao i razgovarao sa tobom, - rekao je, zvučeći

iznervirano.

- Bila sam sa Blaire, - podsetila sam ga.

- Svejedno, tip je kreten.

Juče bih bila spremna da se ne složim. Ali nakon onoga što je uradio
danas, nisam mogla to da poreknem. Rekao je Maseu za naše ručkove s
razlogom, i to nije bio nevin razlog.

River Captain Kipling je upravo postao moj neprijatelj.

167
 Poglavlje 34

Nakon što sam ostavio Reese u kancelariji i poljubio je dugo i snažno,

krenuo sam da pronađem Rivera jebenog Kiplinga. Nazvao sam Arthura
i pitao ga gde mogu naći tog tipa. Rekao mi je da će biti u glavnoj
kancelariji lanca restorana Stout and Hawkins.

Ušavši kroz glavna vrata, nasmešio sam se mladoj recepcionerki.

Trebala mi je njena pomoć. - Jutro, - rekao sam klimnuvši, zabacivši obod
šešira unazad.

- Dobro jutro, - rekla je malo previše vedro.

- Arthur mi je rekao da ovde mogu da nađem Rivera Kiplinga. Znate

gde bi mogao biti?

Nije ni tražila ličnu kartu. Klimnula je i pokazala na vrata. - Prođite

tamo; on je treća kancelarija sa desne strane.

Namignuo sam joj i klimnuo, a zatim otišao da pronađem kopile.

Nisam se trudio da mu pokucam na vrata. Samo sam ih otvorio i ušao,

zatvorivši ih za sobom. River je radio za svojim stolom. Kada su se njegove
oči podigle ka meni, video sam odsjaj izazova u njima. Završiću ovo
sranje.

- Zapravo sam te očekivao ranije, - rekao je zavalivši se u stolicu,

izgledajući zadovoljno sobom.

168
 - Reese je na prvom mestu. Bio sam odsutan od nje nekoliko dana i
morao sam da budem sa svojom devojkom, - rekao sam, stavljajući
naglasak na svojom.

Nasmejao se. - Došao si da je svojataš kao jebeni pećinski čovek?

Bože, mrzeo sam ovog kretena. - Ovde sam da zaštitim Reese. To je

ono što radim. Bila je spremna da se odrekne posla koji voli zbog tebe.
Neću dozvoliti da joj ovo upropastiš. Prošla je kroz više sranja nego što
možeš zamisliti. Ne treba joj da je uznemiravaš.

Njegovo lice gotovo je izgledalo pokajnički. - Prevazišla je disleksiju.

Suočila se sa svojim demonima i napreduje. Ne treba joj neko da stoji nad
njom i drži ostatak sveta podalje. Zar joj nije dozvoljeno da ima prijatelje?

Rekla mu je da ima disleksiju? Bio sam ponosan na nju. Priznala je to

nekom drugom osim Piper i meni. - Disleksija ju je sputavala veoma dugo.
Ali proživela je i gori pakao od toga. Nemoj pretpostavljati da je poznaješ.
Zato što nije tako. I ako želi da je zaštitim, hoću. Od bilo koga i bilo čega.
Veći deo svog života nije imala zaštitu, ali će je imati do kraja života.

River se namrštio, nagnuvši se napred i stavivši laktove na sto. - Činiš

joj nepravdu pretpostavkom da zato što je imala težak život kod kuće dok
je odrastala, nije dovoljno jaka da se brine o sebi. Znam da je to učinilo
jačom osobom. Živeo sam život baš kao što je bio njen.

Zaista sam mrzeo ovog kučkinog sina. - Šta? Da li ti je život bio težak?
Da li su te malo šamarali? Napustio si dom kada si konačno bio dovoljno
star? Da, pa, blago tebi. Ne govorim o tome. Samo se drži dalje od nje.
Imaš papire koje treba da zavede? Onda ih joj odnesi. Ali ja ću joj svaki
dan donositi ručak.

River je izgledao kao da odmerava moje reči i odlučuje kako da

odgovori. Njegovi duhoviti odgovori kao da su presušili. - Samo sam bio
prijateljski raspoložen, - konačno je rekao slegnuvši ramenima. - Oboje ste
se previše uznemirili zbog tog sranja. Poverenje je važan deo veze.

Ako bih ga zakucao u njegovo samozadovoljno lice, završio bih u

zatvoru. Razmišljao sam da li je to vredno toga. - To što si bio prijateljski
raspoložen, nateralo ju je juče u suze. Jecajuće suze. Ono što si uradio juče
nije bilo prijateljski. Bio je to nizak udarac, a onda si otišao i ostavio je da

169
se sama nosi sa tim. To ne znači biti prijatelj. To znači biti seronja. Nijedna
žena ne zaslužuje takvu vrstu nepoštovanja.

Nije odgovorio. Morao sam da odem, pre nego što kaže nešto što ne
bih mogao da samo tako pustim. Jednog dana, imaću priliku da ga oborim
na guzicu. Ali sada nije bilo ni mesto ni vreme.

Otvorio sam vrata i izašao pre nego što je uspeo da kaže bilo šta drugo.

Bilo je vreme ručka. Stigao sam u Reeseinu kancelariju sa maminom

mesnom veknom, prženom bamijom i kremastim krompirom. Kada sam
otvorio Reeseina vrata, podigla je pogled i ozareno mi se nasmešila, kao
da sam jedina osoba na njenom svetu. Pre nego što sam uspeo da prođem
kroz vrata, ona je ustala sa svog mesta i požurila ka meni.

- Ćao, dušo, - rekao sam, držeći hranu sa strane kako bih mogao da
sagnem glavu i poljubim najlepše usne na svetu.

- Ćao, dobro miriše, - rekla je.

- Da. Mama je napravila.

Gledala je u mene kroz svoje guste trepavice i nacerila se. - Govorila

sam o tebi, ali i hrana miriše dobro.

- Pažljivo, ili ću uzeti još od onoga što sam imao jutros pre nego što te
pustim da jedeš, - upozorio sam je, razmišljajući o zajedničkom tuširanju
pre nego što sam je doveo na posao.

- Imam mikrotalasnu, - rekla je, naslonivši se na sto. Gledao sam je kad

je počela da svlači košulju.

170
 - Jebi ga, - odgovorio sam, odlažući hranu na praznu fotelju. - Jesi li
sigurna u ovo? - Nadao sam se Bogu da jeste.

Klimnula je. - Piper je otišla, - rekla je, otkopčala grudnjak i pustila da

joj padne sa ruku. - A ja nosim suknju. Sramota je ne iskoristiti to.

Uzeo sam njeno lice u ruke, i poljubio ta slatka usta pre nego što je
uspela da kaže bilo šta drugo zbog čega bih izgubio razum. Kada bi Reese
odlučila da me zavede, nije bilo potrebno mnogo. Sama činjenica da je to
želela bila je seksi kao pakao.

Osetiti njen ukus je bilo opojno.

Počela je da se vrpolji, a ja sam prekinuo poljubac da bih je pogledao

odozgo. Spustila je gaćice i skinula ih dok je podizala suknju. Dahtala je. -
Nedostajao si mi, - rekla je.

I ona je meni nedostajala, iako smo se pre samo pet sati jebali ispod
tuša. Nisam se žalio. Provukavši ruku između njenih nogu, vukao sam
prste po njenoj vlažnoj vrućini. Bila je više nego spremna.

Počeo sam da padam na kolena, kada me je uhvatila za ramena.

- Ne. Želim te u sebi. Moramo da budemo brzi, i želim te sada. -

Zvučala je bez daha.

Posle jučerašnjeg dana, pitao sam se da li je to njen način da to sećanje

potisne u pozadinu. Šta god da je bilo, uradio bih sve što ona traži od
mene.

Nakon što mi je otkopčala pantalone, naslonila se unazad, gledajući

me, s rukama na stolu, zbog čega su njene prelepe sise bile bolje izložene.
Gurnuo sam farmerke dole, a zatim se nagnuo da obuhvatim obe dojke
rukama. – Kako ih volim, - rekao sam pobožno.

- Mmmm, - rekla je, a glava joj je pala unazad, otkrivajući njen vrat.

Ne bih dugo izdržao sa njom ovako raširenom za mene. Posegnuo sam

za jednom njenom nogom, prebacio je preko svoje ruke i povukao joj
zadnjicu dok nije bila na ivici stola. Sada je bila potpuno otvorena za mene.
Oči su joj bile pune potrebe dok je zurila u mene.

171
 Polako sam tonuo u nju, dok me je njena čvrsta maca savršeno stezala.
- Uvek tako jebeno dobro, - zastenjao sam.

- Da, - složila se, podižući kukove tako da sam bio zakopan što sam
dublje mogao. - Ahhh! - Povikala je kad je bila ispunjena.

- Reese, - rekao sam zadihano, želeći da njen pogled bude uprt u mene.
- Pogledaj me.

Uradila je kako sam tražio, a ja sam počeo da se krećem u njoj

ujednačenim ritmom za koji sam znao da će nas oboje dovesti do olakšanja
brže nego što sam želeo.

- O, Bože! - Zajecala je kad su joj se usta opušteno otvorila.

Počeo sam da pumpam jače, voleći zvuk njenih krikova zadovoljstva.

- Ovo je ono što želiš? - Pitao sam.

Posegnula je da se uhvati za moje ruke. - Da, - dahtala je.

- Reci mi da je ovo moja pička, Reese, - rekao sam, mirujući u njoj.

Morao sam da čujem.

- Tvoja je, - rekla je sa osmehom, izvijajući se ispod mene.

Nacerivši se, odmahnuo sam glavom. - Ne, dušo. Želim da mi kažeš

da je ovo moja pička. - Spustio sam glavu i poljubio vrhove njenih grudi.

- To je tvoja pička, Mase, - rekla je tiho, ali su joj oči plamtele od

uzbuđenja dok je to govorila.

- Tako je. Moja. Je, - rekao sam, hvatajući je za kukove i nabijajući se

dubokim udarcima dok nije zaplakala moje ime i zgrabila me za ruke.

Na zvuk mog imena koji se trga iz njenih grudi, doživeo sam vrhunac.
Ništa nikada neće biti tako seksi kao taj zvuk.

172
 Poglavlje 35

Do vikenda, sve se vratilo u normalu. Captain nije dolazio u moju

kancelariju. Dvaput je poslao dokumenta po Majoru, a ja sam počela lakše
da dišem.

Danas je Mase išao da proveri dva konja koja je razmišljao da kupi.

Odlučila sam da odem u kupovinu. Maryann je išla u grad da obavi neke
poslove, rekavši je da me može ostaviti u prodavnici i pokupiti me sat
vremena kasnije.

Ovo je bila moja prva kupovina bez Masea, i bila sam malo nervozna
da kupim sve što je želeo. Znala sam da mi nikada neće reći ako nešto
zaboravim, ali sam bila fokusirana na to da ovo uradim kako treba.
Sviđala mi se ideja da se brinem o njemu.

Nakon što sam provela dobrih deset minuta birajući pravo voće i
povrće, krenula sam prema prolazima. Nisam morala previše da čitam
ovde. Godinama sam kupovala namirnice, tako da sam bila dobra u
prepoznavanju stvari po ambalaži i etiketama.

- Mala kurva je odrasla. - Tihi šapat mi je sledio krv u venama.

Prepoznala sam taj glas. Prošle su godine otkako sam ga poslednji put
čula, ali sam ga prepoznala. Nisam mogla da se pomerim. Nisam mogla
da se okrenem.

- Nećeš se pozdraviti sa svojim taticom? - Pitao je Marco. On nije bio

moj tata. On je bio muž moje majke, ali nije bio moj tata. On je bio moj
mučitelj.

173
 - Ako priđeš bliže, vrisnuću iz sveg glasa, - upozorila sam ga, i dalje se
ne okrećući da ga pogledam. Nisam želela da mu vidim lice. Noćne more
u kojima je bio glavni akter tek su počele da blede. Mrzela sam to lice.

Nizak, preteći smeh me je užasnuo. - Ne, nećeš. Da li želiš da svi ovi

ljudi znaju kakva si ti mala drolja? Reći ću im sve. Kako si me zavela. Kako
si želela seks od sopstvenog očuha. Kladim se da taj tvoj bogati mali dečko
ne zna kakva si kurva. Ili možda zna, - rekao je Marco i dodirnuo mi kosu.

Žuč mi se podigla u grlu. Pozliće mi. Pokušala sam da pronađem svoj

glas, ali sam se ukočila od straha. Kao kad sam bila dete.

- Možda voli glupe male kurve. Sa velikom guzicom i velikim sisama.

Pretpostavljam da ga to pali.

Zatvorila sam oči i zgrčila se. Ne. On mi to neće uraditi. Neću mu

dozvoliti. Sada sam bila jača. Odrasla sam. Ona devojčica je nestala.

- Trebalo mi je vremena da te pronađem. Ali gledam te i pratim već

nedelju dana. Znam gde živiš, gde radiš. Previše glupa da sama voziš
auto. Nisam iznenađen.

Telo mi je oblio hladan znoj. Zašto je bio ovde? Zašto me je tražio?

- Tvoja mama je mrtva. Nije da te briga. Pobegla si i nikad se nisi

vratila. Bezvredna kučko, - rekao je kad je šakom zgrabio moju kosu i
snažno vukao.

Morala sam da pobegnem od njega. Ali nisam mogla da nađem svoj

glas. Ovo je morala biti noćna mora. On zapravo nije bio ovde. Ovo ne
može biti stvarno. Morala sam da se probudim.

- Nema ni suze za tvoju mamu? Glupe kurve ne mare za svoje majke.

Ali ti si volela svog očuha, zar ne, devojko? - Ponovo me snažno povukao
za kosu.

- Pusti me, - uspela sam da kažem kroz užas koji me je obuzeo.

Nasmejao se. - Trebalo je mnogo vremena da te pronađem, devojko.

Ne ostavljam te sada. Jesi li mu rekla da sam te ja imao prvi? Da je ovo telo
prvo bilo moje? Da si hodala okolo u toj tesnoj odeći, izazivala me,
pozivajući me da te dodirnem?

174
 Stomak mi se okrenuo, pa sam se nagnula napred, osećajući kako me
mučnina obuzima.

Povukao mi je glavu još jednim trzajem kose. - Otići ćeš odavde sa

mnom i ja mu neću reći nijednu od tvojih prljavih tajni, - rekao je blizu
mog uha. Njegov dah je smrdeo, kao kiselo mleko.

Posegnula sam da pokrijem usta, plašeći se da ću povratiti sve što sam

pojela. Nisam mogla da vrištim dok sam se borila da ne izbacim sadržaj iz
stomaka. Čvrsto zatvorivši oči, molila sam se da me, ako postoji Bog i ako
mu je uopšte stalo, spasi. Nisam bila spremna za ovo.

Možda je postojao Bog, jer sam odjednom osetila da mi je Marco pustio

kosu. Okrenula sam se i videla Captaina sa izrazom besa na licu dok mu
je ruka stezala Marcovu ruku. Sada kada sam mogla da vidim Marca,
izgledao je znatno stariji.

- Izađi odavde i ne osvrći se, a ja ću te pustiti da živiš, - rekao je Captain

tihim, čvrstim glasom.

Marco je pokušao da trgne ruku. - Želiš da budeš uhapšen zbog

napada? - Glas mu je bio visok.

Captain nije izgledao uznemireno. Nastavio je da gleda u Marca kao

da je najniži oblik stvorenja na zemlji. - Vikni i nećeš videti sledeći izlazak
sunca. Testiraj me, starče. Jebeno. Me. Testiraj.

Verovala sam mu. Nije bilo osmeha. Bez smeha. Izraz njegovog lica bio
je kao da je čovek bez duše. Bio je hladan, i pobrinuo se da i Marco to vidi.

Ustuknula sam.

- Idi po svoje namirnice, Reese, - rekao je Captain. - Ispratiću ovo

bezvredno govno napolje. Neće se vratiti. To ti mogu obećati, - rekao je,
ne skidajući pogled sa Marca.

Zatim je počeo da hoda, držeći i dalje Marcovu ruku.

Stajala sam i gledala dok nisu izašli na ulazna vrata. Onda sam izvukla
telefon iz džepa i nazvala Masea. Slomiću se, i nisam bila sigurna da ću
moći da stignem do vrata pre nego što to učinim.

175
 Poglavlje 36

Prekršio sam svako moguće ograničenje brzine dok sam stigao na ranč.
Mama se vratila po Reese čim me je nazvala da mi kaže šta se dogodilo.
Držao sam je na telefonu, dok sam mami slao poruke da odmah dođe u
prodavnicu. Sve što je Reese mogla da kaže je da je njen očuh bio tamo.

I da je River Kipling isto bio tamo i naterao ga da izađe.

Bila je prestravljena, i samo sam želeo da je uzmem u ruke i da je držim.

Da sam na trenutak pomislio da će je bolesno, patetično opravdanje za
čoveka pronaći, nikada je ne bih ispustio iz vida.

Glava mi je stalno skakala na najgori scenario. Šta da se River nije

pojavio? Progutao me je strah. Nisam mogao da razmišljam o tome. Mrzeo
sam Rivera, ali sam mu sada bio dužan.

Kamionet moje mame se zaustavio na ranču neposredno ispred mene,

a ja sam ostao da čekam dok se nije parkirala. Onda sam skočio i potrčao
po Reese. U trenutku kada sam otvorio vrata na Reeseinoj strani
kamioneta, ona se bacila na mene i počela da jeca držeći me u smrtnom
stisku.

Moja mama nije znala detalje, ali sam znao da je nakon što je videla
Reeseinu reakciju mogla lako da pogodi. Pogledao sam je preko Reeseine
glave. - Vodim je u kuću, - rekao sam joj. Morala bi da sačeka objašnjenje.

Mama je klimnula i krenula ka svojoj kući, ostavljajući nas same.

176
 - Tako mi je žao, dušo, - rekao sam, osećajući se bespomoćno dok sam
je držao uz sebe.

Samo je jače jecala. Da sam bio tamo, ubio bih čoveka. Želeo sam da ga
vidim mrtvog. On je obeležio njen život, i vratio se da ponovo otvori stare
rane. Bolesno kopile.

Podigavši pogled, video sam još jedan kamionet koji je krenuo našim
putem. Prepoznao sam da pripada Riveru Kiplingu. Koliko god da mi se
nije sviđao, razumeo sam njegovu potrebu da navrati i proveri Reese. On
je sve to video. Spasio ju je. I morao bih da nađem način da ga prihvatim.

Zaustavio je svoj kamionet, i Reese mi se cimnula u naručju na zvuk

njegovih vrata koja su se otvorila i zatvorila. Bila je uplašena. Morao sam
da je odvedem kući da bi se osećala sigurno.

- Hoće li ona biti dobro? - Pitao je River, držeći se na distanci.

Učinio bih sve što je u mojoj moći da budem siguran da hoće. Ona je
već prevazišla ovaj teror. Opet bi mogla. - Pobrinuću se za to, - odgovorio
sam, znajući da moram da kažem više. Zaslužio je to. - Hvala ti. Za ono
što si uradio.

Nije čak ni reagovao na moje reči. Oči su mu bile uprte u Reeseina leđa,
stisnute vilice. - Čuo sam ga. Bio sam u sledećem prolazu i čuo sam ga. Da
li je on... da li je on odgovoran za to što je prošla kroz pakao?

Samo sam klimnuo glavom.

River je klimnuo, zatim se okrenuo i vratio do svog kamioneta. Bez reči

se odvezao.

Podigao sam Reese u naručje i odveo je do svog kamioneta. Morala je

da bude kod kuće.

177
 Sedeo sam leđima naslonjen na uzglavlje kreveta, sa Reese u mojim
rukama. Njena glava je bila na mojim grudima, a disanje joj se usporilo.
Spavala je i to više od sat vremena, ali je nisam pomerio.

Da je trebalo nedeljama, dođavola, da je trebalo mesecima, sedeli

bismo ovde ovako. Držao bih je koliko god treba. Želeo sam da se ponovo
oseća sigurno. Ne bih dozvolio da je strah poseduje. Voleo bih da to
izbrišem iz njenog sećanja kako se nikada više ne bi osećala ovako.

Kada se smiri i odmori, pozvaću policiju. Trebala joj je zabrana

prilaska. Takođe ću dodatno osigurati ranč. Morao bih da razgovaram sa
Piper da se pobrinem da nikada ne bude ostavljena sama u štali. Još bolje,
naučiću je da puca. Imaće pištolj.

Začulo se kucanje na vratima, i majčin glas je tiho dozivao moje ime.

Nisam mogao da odgovorim iz straha da ne probudim Reese. Mama je
došla do otvorenih vrata sobe i videla me tamo sa njom. Oči su joj bile
pune brige.

- Ko je on? - Upitala je šapatom.

- Njen očuh, - odgovorio sam.

Majka je čvrsto zatvorila oči. - O, Bože, ne, - rekla je, a oči su joj se
napunile suzama.

- Da, - bilo je sve što sam rekao da potvrdim ono što misli.

Mama je pokrila usta da priguši jecaj. - O, Mase, da li si znao?

Klimnuo sam. - Rekla mi je pre nego što smo ikada... - Mama je znala
šta sam mislio, a da nisam morao to da kažem.

178
 - Samo ostani ovde i čuvaj je. Doneću hranu. Tata će se pobrinuti za
štalu, - rekla je mama.

- Hvala, - rekao sam joj, iako smo oboje znali da nisam planirao nigde
da idem. Ne bih ostavio Reese samu.

Mama je prišla i sagnula se da poljubi Reese u glavu, a onda je učinila

isto meni. - To je užas koji nijedna devojka ne bi smela da doživi, -
prošaputala je.

- Čini da se osećam bespomoćno, - priznao sam. Hteo sam da rešim sve

njene probleme. Hteo sam da joj sve bude dobro. Ali kako sam mogao da
popravim njenu prošlost?

Mama je prešla rukom preko moje kose. - Ti si ono što joj treba. Nemoj
se osećati bespomoćno. Samo budi ovde sa njom.

- Sređeno. Ima me.

Mama je klimnula, a zatim se okrenula i izašla iz sobe.

Kuća je bila tiha nakon što je izašla. Nastavio sam da pravim mentalnu
listu stvari koje treba da uradim dok se ona odmarala. Učinio bih njen svet
sigurnim. Uradio bih sve što je u mojoj moći.

S njenih usana se oteo mali krik, ja sam je stegnuo i stavio usta blizu
njenog uha. - Ja sam ovde, a ti si bezbedna. Spavaj, dušo.

Odmah se smirila na zvuk mog glasa. Ovo je ono što sam sada mogao
da uradim. Ostali su mogli da sačekaju. Ali uskoro ću doći do toga.

Moj svet je bio ugrožen u sekundi. Trebao sam biti sa njom. Maknuo
sam joj kosu sa lica i zagledao se u lepotu u mojim rukama. Suočila se sa
toliko bola, a ipak je iznutra bila jednako lepa. Bila je ljubazna, draga. Bila
je iskrena. Još važnije, bila je moja. Našao sam je. Našao sam onu pravu.
Onu koja će promeniti moj svet. Rush je bio u pravu: to je bilo sve što sam
ikada želeo.

Ko je znao da Rush Finlay može biti tako prokleto mudar? Bio je

đavolji sin rock zvezde. Ja sam bio onaj dobar. Ipak, možda je rekao
najiskreniju stvar koju mi je iko ikada rekao u životu.

179
 Poglavlje 37

Zapušteni motel na periferiji Fort Wortha,

Texas

Čekao sam celu noć. Bio sam čovek od reči. Bacivši pogled na sat na
kontrolnoj tabli crnog Escaladea koji sam vozio, video sam da je ostalo
nekoliko minuta do izlaska sunca. Parkirao sam iza zgrade, van vidokruga
kancelarije. Nije da je bilo važno. Dežurni je bio stariji čovek koji je sinoć
popio flašu tekile i zabavljao prostitutku neposredno pre nego što se
vratio na svoje mesto, i odmah se onesvestio.

Posmatrao sam svaku sobu. Samo tri su bile zauzete. Dve od njih su
bile bliže kancelariji, ali se ni u jednoj sobi nisu vratili dovoljno trezni da
bi bili budni pre podne. Motel se nalazio na praznom delu puta, što mi je
činilo sve lakšim.

Zgrabio sam jedinu stvar koja mi je bila potrebna i zabio je u futrolu

skrivenu ispod kožne jakne.

Uzimajući telefon za jednokratnu upotrebu, ili ono što sam nazvao

telefonom za bacanje, poslao sam jednu jedinu poruku:

Sunce je izašlo.

Zatim sam pritisnuo Pošalji.

180
 Ne čekajući odgovor, izašao sam iz vozila i krenuo u sobu koju sam
posmatrao celu noć. Sa pohabanih vrata se ljuštila boja. Bio je to broj 45,
ali je broj 4 nedostajao. Tamo gde je nekada bio videla se samo izbledela
boja. Odmaknuo sam se i jednim brzim udarcem otvorio vrata.

Nisam se zamarao sa svetlom dok sam zatvarao vrata za sobom.

- Šta jebote? - Rekao je ošamućeni glas, dok se debelo kopile uspravljalo

u krevetu.

Nisam odgovorio. Nije zaslužio odgovor. Nisam bio ovde da

odgovaram na njegova pitanja. On će da daje odgovore. Seo sam u stolicu
pored prozora. Već je zatvorio zavese, tako da to nisam morao da radim.

- Zovem policiju, - rekao je, a glas mu je odavao strah.

Uzeo sam pištolj sa struka i pucao u telefon, poslavši plastične komade

da lete u nekoliko pravaca.

- Kučkin sine! - Viknuo je čovek skočivši. Bio sam zahvalan što je nosio
donji veš i nisam morao da vidim njegovo opušteno sranje između nogu.
- Na toj stvari postoji prigušivač, - rekao je. A onda me je prepoznao.
Njegove oči su se raširile više nego što sam mislio da je moguće, dok je
podizao obe ruke. - Nisam uradio ništa drugo. Rekao si da ako odem,
mogu da živim. Nisam napustio ovu hotelsku sobu. - Počeo je da brblja.

Naslonio sam se i gledao kako strah počinje da preuzima kontrolu nad

njim.

- Rekao si... - počeo je ponovo.

- Rekao sam da ako odeš, pustiću te da vidiš sledeći izlazak sunca, -

odgovorio sam, a zatim posegnuo i povukao jednu od zavesa. - Evo. Video
si ga. - Pustio sam da se zavesa vrati na svoje mesto.

- Otići ću. Neću se vratiti. - Ponovo je počeo da brblja.

Naslonio sam pištolj na koleno i presekao pogledom čoveka koji je

učinio odvratne stvari koje nije mogao da poništi. Stvari koje su ga učinile
bezvrednim. Neoprostive stvari. - Znam da se nećeš vratiti, - rekao sam
mirno dok sam nastavio da ga posmatram.

181
 - Ona je lažov. Uvek je bila lažov. Šta god da ti je ta kučka rekla, ona
laže. Ukrala je od svoje majke. Slomila je majčino srce...

- Ja bih sada prestao, - prekinuo sam ga. Prošao sam vrhom pištolja po
farmerkama. - Onog trenutka kada podigneš ton, ućutkaću te. Trajno.

- Šta ž… ž… želiš? - Mucao je.

- Želim pravdu. Želim da Reese živi život kakav zaslužuje. Želim da

svaki prljavi, odvratni jebač poput tebe pliva u svojoj krvi. To je sve što
želim.

Odmahnuo je glavom dok se udaljavao od mene. - Lagala je. Šta god

da je rekla, lagala je. Ona je manipulator. Koristi svoje telo da natera
muškarce da rade ono što ona želi.

- Znaš li ko je njen pravi otac? - Pitao sam ga, nakrivivši glavu, dok sam
pamtio strah u njegovim očima.

Odmahnuo je glavom. - Ne. Čovek je napumpao njenu mamu i

pobegao. Spasao sam ih. Pobrinuo sam se za njih. Ja sam joj obezbedio
krov nad glavom. Brinuo sam o njoj, a ona to nije cenila. Očekivala je više.
- Hvatao se za slamku. Muškarci koji su znali da im je disanje ograničeno,
govorili su sve što su mogli da spasu svoje bezvredne živote. Video sam
to ranije. Sve sam to već čuo.

- Zašto si tražio Reese? Napustila je tvoj dom kada je imala šesnaest

godina. - Ovo je bilo nešto što sam jednostavno želeo da znam. Ako je
postojao još neko koga je trebalo zaustaviti, želeo sam da se uverim da je
to rešeno. Ali iz svih istraživanja koja sam uradio, to je bio samo ovaj
bolesni gad.

- Njena majka je imala papire sa povereničkim fondom za Reese.

Nikada nije rekla od koga je. Nisam prepoznao ime. Pokušali smo sve da
to unovčimo, ali nije bilo moguće. Borili smo se da podignemo tu devojku,
i ona nam je ostala dužna. Njena jadna majka je preminula od iscrpljenosti.
Ne mogu da platim njene medicinske račune, nisam mogao ni da je
propisno sahranim. Taj novac pripada meni. Reese mi to duguje. Duguje
svojoj majci.

Znao je za fond. To je sve objašnjavalo. - Kada joj je umrla majka? -

Pitao sam.

182
 - Pre mesec dana, - rekao je, izgledajući manje uplašeno. Mislio je da je
napredovao sa mnom. Kad bi samo znao.

- Dakle, kučka je mrtva. To su dobre vesti, - odgovorio sam, dok sam

podizao pištolj i uperio ga direktno u njegovu glavu. Ustajući, uživao sam
u čistom užasu u njegovim očima dok se povlačio.

- Ne možeš... Rekao sam ti šta je uradila. Šta mi duguje, - rekao je

drhtavim glasom.

- Reese ti ništa ne duguje. Ukrao si njenu nevinost i pretvorio si život

male devojčice u noćnu moru. Da ne spominjem da si je ubedio da je
glupa. Obeležio si njen život na način koji se nikada ne može izbrisati.
Njena prošlost nikada neće nestati. Tamo je u njoj. Ona će se sa time boriti
do kraja života.

Odmahnuo je glavom. - Želela je to, - počeo je.

I to mi je bilo dovoljno.

Metak je nečujno napustio pištolj, i na delić sekunde, mogao sam da

uživam u pogledu u Marcovim očima, jer je znao da mu je vreme isteklo.
Pao je na pod uz udarac, a ja sam vratio pištolj u futrolu. Iz rupe na čelu
mu je curila krv koja mu je prekrila lice i počela da se sliva po podu. Oči
su mu bile razrogačene i prazne.

On je bio poslednje kopile koje sam poslao sa ovog sveta. Moj posao je
bio obavljen. Bilo je vreme da završim sa ovim. Uklanjanje čoveka koji je
povredio Reese bio je najbolji način da zatvorim vrata ovog dela mog
života.

Kada je sve počelo, nisam nameravao da mi priraste srcu, ali osobu kao
što je ona bilo je teško ne voleti.

- Uživaj u paklu, drkadžijo, - rekao sam konačno, dok sam ispuštao

malu štampanu karticu koja mi je poslata za ovaj trenutak. Onda sam
izašao kroz razvaljena vrata i krenuo prema Escaladeu.

Kada sam izašao na put i krenuo na lokaciju za ostavljanje Escaladea,

izvadio sam telefon za jednokratnu upotrebu i pritisnuo jedini broj koji
sam sa njega pozvao.

183
 - Cap, - čuo se čvrst glas preko sigurne linije.

- Završeno, - odgovorio sam.

Uzdah olakšanja je došao preko telefona. - Gotovo je, - rekao je. Mogao
sam da čujem emociju u njegovom glasu. I razumeo sam.

- Da, gotovo je.

Završili smo razgovor, a ja sam spustio telefon na sedište pored sebe.

Nedostajaće mi da radim za DeCarla. Dao mi je život kada sam bio

izgubljeno dete. Mnogo sam mu dugovao. Prvi put sam se osetio kao da
sam mu u potpunosti platio. Čovek koji je seksualno i fizički zlostavljao
DeCarlovu ćerku sada je mrtav. Reese će živeti životom kakav je njen otac
želeo da ima. Više mu nije bilo potrebno da je pratim da bih je čuvao. Bila
je u dobrim rukama.

Nisam sumnjao da će joj Mase Manning pružiti život dostojan

princeze.

184
 Poglavlje 38

Mase me je držao u kući naredna dva dana. Počela sam da mislim da

je bio više potresen zbog ovoga nego ja. Držao me je blizu, a Maryann nam
je donosila hranu. Dozvolila sam mu da me drži zatvorenu kako zbog
njega, tako i zbog mene. Znala sam da oboje moramo da se vratimo svojim
poslovima, ali nisam mogla da se nateram da napustim kuću.

Mase mi je više puta predlagao da pozovem oca. Mislio je da će mi

razgovor s njim, nonnom, ili Raulom pomoći, ali nisam mogla. Plašila sam
se da ću čuti njihove glasove i podsetiti se života koji mi nije dat sa njima.
Sećanja na ono sa čime sam živela sada su bila previše sirova. Oprostiti
ocu što me nije pronašao i što me nije ranije spasio bilo je teže nakon što
sam ponovo videla Marca.

Mase me nije pritiskao. Dok smo gledali film, a ja sam bila umotana u
njegove ruke na sofi, pomenuo je odlazak u Rosemary Beach na nedelju
dana. Znala sam da pokušava da me skloni odavde. Bila sam sigurna u
Rosemary Beachu, ali činjenica je bila da me je Marco mogao tamo naći.
Šta da me je Marco ranije našao? Šta da još nisam bila upoznala Masea? Ta
misao me je mučila.

Moje noćne more su se vratile u punoj snazi. Koliko god sam želela da
budem jaka i da se vratim na posao, znala sam da ne mogu. Još ne. Nisam
znala gde je Marco, i činilo se nemogućim da budem bilo gde previše
daleko od Masea. Mrzela sam što sam mu dozvolila da mi to uradi. Ulazio
je u moju bajku i otkidao je od mene. Baš kao što je to uradio sa mojim
detinjstvom i mojom nevinošću.

185
 Sve dok ne saznamo da je Marco pronađen i da je u policijskom
pritvoru, plašila sam se da živim normalnim životom.

Bio je utorak ujutro kada sam konačno rekla Maseu da želim da idem
u Rosemary Beach. Nije gubio vreme. Naše torbe su bile spakovane, a
avion je poslat po nas kroz nekoliko sati. Mase je obavestio Piper i
uveravao me je da je više zabrinuta za mene nego za posao.

Volela sam Texas. Volela sam da budem ovde sa Maseom. Ali Marco
ga je ukaljao. On je to uzeo od mene. Mrzela sam ga. Da bar nisam bila
tako prestravljena; da sam bar vrisnula. Da sam ga barem udarila ili
reagovala na neki način, ne bi od tamo odšetao kao slobodan čovek. Ja ne
bih živela u strahu.

Kada smo sleteli i iskrcali se, Grant Carter je izašao iz srebrnog terenca
i krenuo ka nama.

- Hvala što si došao po nas, - rekao je Mase, dok je Grant uzimao jednu
od torbi iz njegovih ruku.

- Ti si porodica, čoveče. Zahvaljivanje nije potrebno. - Njegov pogled

je pao na mene. - Drago mi je što si ovde, Reese. Harlow je isplanirala
svaku sekundu vašeg boravka. Veoma je uzbuđena što ćete odsesti kod
nas.

Iskreni osmeh na njegovom licu nije krio zabrinutost u njegovim

očima. Ovim ljudima je bilo stalo do mene. Dokazi te emocije su mi
izazvali suze. Nikada nisam imala pravu porodicu. Ona na koju sam
trebala da se oslonim me je izneverila. Dozvolili su mi da živim u svetu
punom noćnih mora. Nisam želela da dozvolim da me to spreči da se
povežem sa njima, ali to nikada ne bih mogla u potpunosti da oprostim
svom ocu.

Ali ova porodica, ona iz koje je došao Mase, bila je odana. Bili su
spremni da mi otvore svoj dom i svoje ruke. Ljudi u njegovom svetu su
me samo uvlačili više i prihvatali me. Nekako sam uspela da ne zaplačem.
Umesto toga, osmehnula sam se Grantu. - Hvala ti. I ja se radujem što ću
provesti vreme sa Harlow.

Maseova slobodna ruka se spustila na donji deo mojih leđa dok me je

vodio do terenca. Kada je Grant ubacio naše torbe i prošetao oko

186
automobila da uđe sa vozačeve strane, Mase me privukao k sebi i držao
mi lice jednom rukom. - Ti si moja porodica, Reese. Ovo njih čini tvojom
porodicom. Niko mi na ovom svetu nije važniji od tebe i zbog toga te moja
sestra obožava. Prihvati to, - rekao je on. - To nije nešto zbog čega treba
plakati.

- Nisam plakala, - rekla sam.

Mali osmeh povukao mu je ugao usana. - Da, ali borila si se protiv toga.
Gledao sam ti lice. Znam svaki tvoj izraz, dušo.

Uz tihi smeh, nagnula sam se u njegovu ruku i nasmešila mu se. - Mase

Manning, volim te.

- I to me čini najsrećnijim čovekom na svetu.

Ušli smo u kuću Carterovih, gde su slane i slatke poslastice ispunjavale

sto. Harlow nas je pozdravila, a Lila Kate se držala za njenu nogu dok je
gledala u sve sa radoznalim izrazom lica. Međutim, onog trenutka kada je
Grant ušao u kuću, ona je pustila majku i zacvilila, podižući svoje male
ručice ka svom tati.

- Evo moje devojčice, - rekao je Grant, spustivši torbu pored vrata i

podigavši Harlowinu mini kopiju.

Lila Kate ga je potapšala po licu obema rukama, vedro se osmehujući.

- Tata! - Objavila je svima.

- Duri se kada on odlazi svako jutro. Omiljeni deo dana joj je kada dođe
kući, - rekla je Harlow, smešeći se svom mužu i ćerki.

187
 - To je zato što je ona tatina devojčica, - rekao je s ponosom dok je ljubio
njen bucmasti mali obraz.

- Bez sumnje, - složila se Harlow. Zatim je okrenula osmeh na nas. -

Malo sam se zanela pripremajući popodnevnu užinu za vas.

- Umirem od gladi. To izgleda neverovatno, - rekao je Mase, istupio

napred i privukao sestru u zagrljaj. Nešto joj je šapnuo na uho, a ona ga je
čvršće stisnula u znak odgovora. Gledajući ih zajedno, nateralo me je da
se zapitam o Nan. Zašto nije želela ovu bliskost sa njima?

- Pudivun, - Lila Kate je rekla Grantu dok je nastavila da ga tapše po

licu.

- Pridružiću vam se za trenutak. Samo napred i počnite bez mene. Lila

Kate želi puding. To je naša stvar kada dođem kući, - objasnio je on.

Prišao je i slatko poljubio Harlow u usta, i rekao joj da je voli pre nego
što je odveo Lilu Kate nazad u kuhinju.

Harlow se okrenula da ga gleda kako odlazi, kao da ga nikada ranije

nije videla da hoda. Kada se ponovo okrenula prema nama, obrazi su joj
bili rumeni. Oni su živeli bajku kakvu sam ja želela za sebe.

188
 Poglavlje 39

Harlow je danas vodila Reese u kupovinu sa devojkama. U početku

nije htela da me ostavi, a ja nisam hteo da je teram na to. Ali Harlow je bio
toliko uzbuđena zbog toga, pa Reese je počela da se malo opušta. Na kraju
me je uverila da je dobro. Rekao sam Harlow da ne želim da napuste
Rosemary Beach; želeo sam da budem blizu ako joj zatrebam. Harlow je
obećala da neće ići daleko, rekavši da je samo želela da odvrati Reeseine
misli od svega.

Krenuo sam da igram golf sa Grantom i Rushom u Kerrington klubu,

kada mi je zazvonio telefon. Nisam prepoznao broj i mrzeo sam strah koji
je dolazio sa tim. Nisam trebao pustiti Reese da ode bez mene.

- Halo, - odgovorio sam, sa srcem u grlu.

- Mase Manning? - Bio je to muški glas.

- Da?

- Ovde detektiv Northcutt iz policije Fort Wortha. Marco Halls je

pronađen.

Preplavilo me olakšanje. Našli su ga. Gad nije hodao slobodno. -

Podigli smo tužbu, a Reese je dobila zabranu prilaska za njega. Šta je
sledeći korak? - Bio sam spreman da ovo okončam. Želeo sam čoveka iza
rešetaka. Samo nisam bio siguran da će se to dogoditi.

- On je mrtav, - rekao je Northcutt.

189
 Duboko udahnuvši, pustio sam da se to slegne. Kučkin sin je bio
mrtav. Sranje.

- Jutros ga je pronašla sobarica u motelu u kojem je odseo. Bio je mrtav

nekoliko dana. Niko nije znao. Platio je sobu unapred i tražio privatnost;
ušla je tamo samo zato što je on trebalo da se odjavi danas.

- Kako? - Pitao sam, trgnuvši se od čistog olakšanja. Nikad se više neće

približiti Reese.

- Pucanj u glavu. Jedan hitac, - odgovorio je. - Vi ste, naravno, bili prvi
osumnjičeni, ali bili smo u Vašoj kući da ispitamo Vašu porodicu.
Razgovarali smo sa gospođom i gospodinom Coltom, zajedno sa Majorom
Coltom, koji nas je obavestio da Vi i Reese niste izlazili iz kuće dva dana,
i da ste nedavno odleteli u Rosemary Beach na Floridi, da posetite svoju
sestru. Proverićemo to, ali od sada više niste osumnjičeni. Čini se da je ovaj
čovek imao više od jednog neprijatelja. Znaci pokazuju da je bio umešan
u posao sa drogom, i verujemo da je ovo mogao biti neko kome duguje
novac. Bilo koja informacija koju imate o njemu bi bila od pomoći.

- Naravno. Ali Reese nije videla ni njega ni svoju majku od svoje

šesnaeste godine, kada su je izbacili. Kada je naletela na njega u
prodavnici, to je bio prvi put da ga je videla. To ju je stvarno potreslo. Ne
znamo ništa o tom čoveku, osim onoga šta je uradio Reese dok je odrastala.

- To je ono što smo i pretpostavili. Činilo se da ubica nije delovao zbog

emocija. Bilo je dobro isplanirano i vešto prikriveno. Ovo ima sve oznake
profesionalnog ubistva. Što znači da možda nikada nećemo saznati... - glas
mu je utihnuo. Po njegovom tonu sam mogao da zaključim da nije želeo
da zna. Imao je Reeseinu izjavu, i znao je šta joj je taj jebač uradio.

Ali profesionalno ubistvo? Koga je dođavola ovaj čovek naljutio? A šta

ako su znali za Reese? Da li bi mislili da ona ima nešto njegovo što su
želeli? Jebem mu. Moje olakšanje se brzo ponovo pretvorilo u strah. - Ako
je ovo bilo profesionalno ubistvo, da li bi mogli da krenu na Reese misleći
da ona nešto zna? - Morao sam da dođem do nje i odvedem je na sigurno.
Gde god da je bila, morao sam da je nađem.

Detektiv je pročistio grlo. - Pronašli smo nešto što nas navodi da

verujemo da je Reese bezbedna. To je takođe nešto što ga povezuje sa

190
trgovinom drogom. Videli smo ovu vizit kartu i ranije, - rekao je tišim
glasom.

- Molim? Na šta mislite? - Odvojio sam telefon od usta i pogledao

Granta. - Moram da dođem do Reese… odmah.

Klimnuo je i okrenuo kamionet.

- Bila je poruka. Na njoj nije bilo otisaka i nije napisana rukom.

Jednostavno je pisalo Za moju devojčicu.

Uz težak uzdah sam zatvorio oči, dok mi je glava padala unazad. Šta
se dođavola dogodilo? Sa čijom se devojčicom ovaj put petljalo to bolesno
kopile?

- Kada se vratite u Fort Worth, potrebno je da oboje dođete i odgovorite

na neka pitanja.

- Da, naravno, - odgovorio sam. - Da li je bilo nekih otisaka?

- Kao što sam rekao, to je bio profesionalan posao. Za sobom nije

ostavio nikakav trag. Sve što imamo je ova poruka. Koja... - zastao je. -
Poruka je vizit karta koja objašnjava razlog smrti. To je nešto što smo ranije
videli. Mnogo puta. Sigurni smo da je u pitanju ista zaliha i mastilo. Prošlo
je testiranje. Jednostavno ne mogu da Vam kažem više.

Ta poruka. Jedino čega sam morao da se držim reklo mi je da je Reese

sigurna. Ko god da je ubio Marca, ne bi imao razloga da juri Reese.
Sumnjao sam da je iko uopšte znao da je ona deo njegove prošlosti.

Prekinuo sam razgovor baš kada smo se zaustavili pored malog kafića,
gde je Harlow čekala sa Reese napolju. Na Reeseinom licu je bila
zabrinutost, ali mi je bila potrebna uz mene. Hteo sam da je držim blizu
dok razmišljam o stvarima.

- Hej, - rekla je, žureći prema meni u trenutku kada sam izašao iz
kamioneta. - Šta nije u redu?

Privukao sam je sebi i duboko udahnuo, puštajući da mi se otkucaji

srca uspore.

- Šta nije u redu? - Ponovila je uz moje grudi.

191
 Sve je bilo u redu. Bila je ovde. Bila je sigurna. I neko drugi se pobrinuo
da bude bezbedna zauvek. - Mrtav je, - rekao sam. - Marco je mrtav.

Povukla se i pogledala me sa šokom i nadom u očima. - Molim? -

Upitala je šapatom.

- Mrtav je, - ponovio sam. Odlučio sam da joj ne iznosim detalje. Ne

sada.

- O, moj Bože, - prošaputala je, a zatim zajecala. - Otišao je. Otišao je

zauvek?

Klimnuo sam, razumevajući njene emocije. - Gotovo je, dušo, - rekao

sam joj, dok sam joj držao glavu u rukama i zahvaljivao Bogu što je
bezbedna. I što je bila moja.

192
 Poglavlje 40

Glava me bolela i bila sam spremna da idem kući. Detektiv kojem je

bio dodeljen Marcov slučaj me je ispitivao o svemu. O mojoj majci, o mom
pravom ocu, o porodici mog oca. Morala sam da mu kažem šta smo tačno
Mase i ja radili tokom dva dana nakon što me je Marco napao u
prodavnici. Bilo je teško setiti se svega, ali sam se trudila da im dam što
više detalja.

Osećala sam se krivom što sam im rekla da je Captain bio taj koji je
isterao Marca. Nisam želela da ga uvuku u ovo. Ali oni su već imali tu
informaciju od očevidaca, a Captain je već bio ispitan; ma kakav bio
njegov alibi, bio je čvrst.

Kada smo dobili dozvolu za odlazak, detektiv me je očinski potapšao

po leđima. Nisam se nadala da će uhvatiti osobu koja je ubila Marca. Bila
sam zahvalna što je pobegao. Pokazao mi je vizit kartu na kojoj je
jednostavno pisalo Za moju devojčicu, i pitao da li mogu da identifikujem
osobu koja ju je ostavila. Nikada u životu nisam videla takvu vizit kartu,
iako su me bolele grudi dok sam je gledala. Ja sam bila kriva što je Marco
povredio nečiju devojčicu. Nikada nikome nisam rekla šta mi se dogodilo
pre nego što sam upoznala Masea. Marco je mogao da nastavi da teroriše
devojčice zbog mog ćutanja.

Mase me je držao uz sebe dok smo išli do njegovog kamioneta. -

Potrebna ti je duga penušava kupka. Onda ću te izmasirati. Ovaj dan je
završen. Sve je gotovo. Sada možeš da živiš svoj život bez njega.

193
 Klimnula sam. Bio je u pravu. To je bilo to. Moj život je zaista počeo
upravo sada. Marco i moja majka su otišli i nikada se neće vratiti.
Ostavljala sam i svoje sećanje na život koji sam živela sa njima.

- Želim da vidim svog tatu, - rekla sam mu. Bilo je stvari koje sam
trebala da mu kažem. Stvari koje ranije nisam rekla jer sam bila tako srećna
što imam porodicu. Ali da bih zaista krenula dalje od svoje prošlosti,
morala sam da kažem svom ocu kako se osećam. I da sam mu oprostila.

- Kada? Rezervisaću nam let što je pre moguće.

- Još ne. Uskoro. Hajdemo prvo kući i vratimo se svom životu.

- Šta god želiš, dušo.

Tokom naredne dve nedelje, život se vratio na svoje mesto. Mase mi je

svaki dan donosio ručak, a Captain više nije kročio u moju kancelariju. Ili
mi je ostavljao papire u fascikli na stolu ispred vrata, ili je slao Majora da
mi ih donese. Više nisam bila na ivici, a emocionalna trauma sa kojom sam
se suočila kada se Marco vratio počela je da bledi.

Bilo je nedeljno popodne kada se sve promenilo. Opet.

Mase i ja smo proveli lenjo jutro zajedno, a onda je on otišao da proveri

neke stvari dole u štali. Posle incidenta sa Marcom u prodavnici, nije nam
samo ponestalo hrane, već nam je skoro ponestalo i papirnih ubrusa i
šampona. Dok sam prolazila kroz kupatilo da bih se uverila da nam još
nešto ne nedostaje, videla sam neotvorenu kutiju tampona koju sam
kupila prošlog meseca.

194
 Zureći u njih, pokušala sam da se setim kada sam trebala da dobijem
menstruaciju. Uzela sam svoje kontracepcijske pilule iz ormarića za lekove
i proverila ih. Pre dve nedelje. Trebala sam da dobijem pre dve nedelje.

Ruke su mi drhtale dok sam spuštala tablete i išla u spavaću sobu da

bih mogla da sednem na minut. Pre dve nedelje sam prošla kroz mnogo
toga. Mislila sam na sve osim na menstruaciju. Propustila sam samo tu
jednu pilulu, jutro nakon što sam videla Marca.

Ipak sam uzela dve sledećeg dana. Te noći se nismo ni seksali. Bila sam
u neredu. Moralo je biti nešto drugo u pitanju. Nisam mogla biti trudna.

Stavljajući ruku na stomak, dozvolila sam sebi da na trenutak zamislim

da jesam. Da sam nosila Maseovu bebu. Radost je prostrujala kroz mene,
ali je brzo zamenila neugoda. Mase me još nije ni pitao da se udam za
njega. Nije bio spreman za porodicu. Nisam mogla da ga nateram na ovo.
Verovao mi je da ću uzimati kontracepciju, a ja sam ga izneverila.

Kako bih mogla biti majka ako je sama nikad nisam imala? Nisam
imala primer majke. Ono što sam dobila nije bilo nešto što bih želela za
svoje dete. Dodirujući stomak, znala sam da moram kod doktora. Bez
Masea. Nije bilo razloga za paniku, ali kako bih mogla da odem kod
doktora, a da nikome ne kažem?

Piper. Pitaću Piper sutra na poslu da li može da me odvede. Verovala

sam joj, i znala sam da će razumeti. Pa, mislila sam da će razumeti.

Gurnula sam tampone ispod pulta i završila svoj spisak. Nisam mogla
da brinem o ovome sada. Postojala je šansa da nisam trudna. Možda mi je
samo kasnila. Držaću se toga dok više ne bih mogla.

- Zdravo, dušo, - povikao je Mase kada su se otvorila ulazna vrata.

Uzela sam svoj spisak i vratila se u dnevnu sobu. Nikada mi neće

dosaditi da ga vidim kako stoji tamo u svojim prašnjavim farmerkama,
kaubojskom šeširu i čizmama. Ponekad je bilo teško verovati da je on moj.

Nasmejao se i prišao mi. - Nastavi da me tako gledaš, i nećemo stići u

prodavnicu kao što si htela.

Tačno sam znala šta ćemo raditi umesto toga, i koliko god to bilo
primamljivo, bila sam previše uplašena da bih rizikovala. Šta ako nisam

195
trudna, ali još uvek mogu da zatrudnim nakon što sam zabrljala uzimanje
pilule? Potapšala sam ga po grudima i nasmešila mu se, nadajući se da mi
se u očima ne vidi zabrinutost. - Trebaju nam namirnice, - podsetila sam
ga.

Spustio je glavu i uzeo moja usta poljupcem koji me je naterao da

zaboravim sve osim kako se dobro osećam zbog njega. - Šta god želiš, -
šapnuo mi je pored uha, a zatim me pljesnuo po dupetu. - Bože, volim to
dupe, - dodao je.

Podigla sam spisak namirnica. - Prioriteti, - rekla sam mu i prišla da

uzmem svoju tašnu.

- Imam jedan prioritet, a to sigurno nije prokleti spisak namirnica, -

rekao je zabavljenim tonom.

Da li je bilo moguće voleti nekoga koliko sam ja volela Masea? Da li je

to uopšte bilo zdravo?

196
 Poglavlje 41

U utorak je Reese zvala da mi kaže da je Piper vodi na ručak. Bilo mi

je drago što se zbližila sa Piper. Želeo sam da ima prijatelje ovde. Ovo će
biti naš svet, i bilo je važno da se Reese uklopi u njega. Trebalo mi je da joj
se ovde sviđa koliko i meni.

Kada je došlo vreme za ručak, krenuo sam do mame da uzmem nešto

za jelo. Aidin kamionet je bio parkiran ispred i ja sam zastao. Ako će biti
drame, nisam bio siguran da bih mogao da se nosim sa njom danas.

Kada je otišla, nismo se rastali u dobrim odnosima i nisam bio siguran

zašto se vratila. Ali opet, nisam želeo da se kasnije suočim sa njom pred
Reese. Reese je imala dovoljno problema prošlog meseca.

Uzdahnuvši, nadao sam se da mi ovo neće pokvariti ručak. Kada sam

ušao kroz vrata koja su vodila u kuhinju, mama se okrenula sa osmehom
izvinjenja na licu. Očekivala me je; zvao sam da joj kažem da danas ne
treba da pakuje ručak za mene i Reese, i da ću jesti sa njom.

Nevoljno sam okrenuo pogled i video Aidu kako sedi za stolom preko
puta mog očuha. - Tata, - rekao sam, a onda, - Aida.

- Da li si spremio taj spisak da dam Johnsonu? Doći će kasnije danas. -

Tata je znao za dramu sa Aidom, a razgovor o ranču bio je njegov način
da održi stvari mirnim.

- Da, doneću ti ga posle ručka, - uverio sam ga, a zatim prišao da

poljubim mamu u obraz i uzmem tanjir koji mi je spremala. – Ja ću. Sedi i
jedi.

197
 - Izvini, - rekla je mama dok mi je dozvoljavala da joj uzmem tanjir iz
ruke. Ni ona nije očekivala Aidu. Klimnuo sam i završio sa punjenjem
tanjira, pre nego što sam se okrenuo prema stolu da sednem.

Mislio sam da je ignorisanje Aide besmisleno i napeto za sve. - Pa, šta

te dovodi ovamo, Aida? - Pitao sam, pre nego što sam zagrizao punjeni
krompir.

Malo se ukočila, i video sam nervozan pogled u njenim očima. Nikada

nismo bili ovakvi. Šteta što je pokvarila naše prijateljstvo. - Svi su mi
nedostajali. Mislila sam da dođem da vidim kako stvari stoje, - rekla je.

Klimnuo sam i zagrizao pogačicu.

- Da li si spremna za povratak u školu? - Pitala je mama malo previše

veselo.

Aida je slegnula ramenima. - Ne baš. Ne znam šta želim da radim, tako

da se koledž čini besmislenim.

- Pa, nije. Moraš da izgradiš čvrstu osnovu da bi mogla da budeš šta

god želiš, - rekao je moj očuh.

Aida klimnu glavom. Nije se raspravljala sa njim. - To kaže i moja

mama, - rekla je dureći se.

- Istina je, - bio je tatin odgovor.

Fokusirao sam se na svinjske kotlete na svom tanjiru. Nisam imao šta

da dodam ovom razgovoru.

- Očekivala sam da ćeš se do sada veriti, - rekla je Aida, a ja sam na

trenutak prestao da žvaćem da bih upio njene reči. Šta je pokušavala da
implicira tim komentarom?

Kada sam završio zalogaj, otpio sam dug gutljaj slatkog čaja i okrenuo
se da je pogledam. - Ne još, - odgovorio sam.

Zadovoljan osmeh dodirnuo joj je usne. Da li je smatrala da je to njen

ulaz? Sigurno ne. Već smo prešli preko ovoga.

198
 - Hajde da ne raspravljamo o Maseovom ličnom životu. Kad bude
spreman da se veri, uradiće to, - rekla je mama sa osmehom koji joj nije
stigao do očiju. I ona je bila ljuta na Aidu.

- Samo sam se pitala da li je odlučio da joj stavi prsten na ruku ili ne, -
rekla je Aida slegnuvši ramenima, a zatim otpila vodu dok je njen pogled
ostao na mom.

Nisam želeo da joj objašnjavam, ali takođe nisam želeo da misli da ima
nade. - Kada budem mislio da je Reese spremna za to pitanje, uveravam
te, postaviću ga. Dajem joj vremena. U poslednje vreme je prošla kroz
mnogo toga, - rekao sam. Iznerviranost u mom glasu je bila očigledna.

Tata je pročistio grlo, a ja sam ga pogledao. - Razmišljam da počnem

da uzgajam male koze. Zašto se ne nađeš sa mnom na istočnom kraju i
hajde da smislimo kako da to uradimo? Osim toga, tvoja mama mi stalno
prigovara da želi koze.

Promena teme. Hvala, tata. Klimnuo sam. - Dobro zvuči. Dopada mi

se ideja.

- Oh, bravo, - rekla je mama, osmehujući se tati.

Namignuo joj je, a ja sam gledao svoju majku kako se crveni kao mlada
zaljubljena devojka. To je bio jedan od razloga zašto sam voleo ovog
čoveka. Voleo je moju mamu onako kako je zaslužila da bude voljena. Kiro
je nikada nije voleo, ali sam bio zahvalan na tome. Život koji joj je dat bio
je mnogo bolji od onog koji bi imala sa Kiroom. I ja sam imao bolji život
nego što bih ga imao sa Kiroom.

- Dolazi mi gost sa dva Appaloosa za trideset minuta, tako da moram

da se vratim u štalu. Mogu li da ponesem sa sobom ovaj poslednji svinjski
kotlet i čašu čaja? - Pitao sam mamu dok sam ustajao.

Ona je skočila, zgrabila papirni ubrus, umotala pogačicu u njega i

pružila mi ga. - Uzmi i ovo.

- Može, - složio sam se. - Hvala na ručku. Uživao sam.

Klimnula je, iako sam to uvek govorio kada sam ustajao od stola. To
me je naučila u mladosti. Uvek zahvali kuvaru i pobrini se da zna da ceniš
obrok koji su ti poslužili.

199
 - Mogu li da dođem dole i vidim konje? - Pitala je Aida.

- Moraš ostati ovde i jesti. Ostavi momka na miru, Aida, - rekao je tata.

Sa olakšanjem, skinuo sam šešir sa kuke pored vrata i stavio ga na

glavu pre nego što sam krenuo napolje. Preživeo sam obrok, a Aida je bila
samo malo naporna. Kad bi samo otišla pre nego što se Reese vrati kući...

Danas sam propustio ručak sa Reese. Voleo sam da je vidim i zagrlim

je usred dana; to bi mi pomoglo da prebrodim ostatak. Izvukavši telefon
iz džepa, pozvao sam je. Mogu barem da joj čujem glas.

200
 Poglavlje 42

Bacila sam pogled na svoj telefon i videla sliku Maseovih čizama na

ekranu. Nisam mogla da odgovorim. Ne još. Ne sada.

Piper nije postavljala nikakva pitanja kada sam izašla iz lekarske

ordinacije. Pustila me je da sedim u tišini. Ipak, dugovala sam joj
objašnjenje. Zakazala mi je pregled kod svog doktora i brzo me ubacila.
Bez pitanja. Onda me je odvela na pregled tokom radnog vremena.

Pritisnula sam dugme Utišaj, vratila telefon u krilo i zagledala se u put.

- Dušice, taj čovek te voli. On obožava zemlju po kojoj hodaš. Ne plaši

se da mu kažeš. Biće oduševljen, - rekla je tiho dok je pružala ruku da me
potapše po nozi.

Piper nije bila glupa. Pogodila je zašto moram da odem kod doktora i
kakav je bio ishod, a da nisam rekla ni reč. Pretpostavljam da je to nekako
očigledno. Okrenula sam se da je pogledam. - Nije čak ni pitao da se udam
za njega. Sve što sam uradila je da mu dodam još stresa u život. Kako da
mu ovo kažem?

Piper se namrštila. – Onako kako ja to vidim, Mase Colt se trudi da te

usreći. Toliko se plaši da te izgubi, da ne može da se drži dovoljno čvrsto.
Ovo neće biti loša vest za njega. Veruj mi.

Nije sve znala. Nije poznavala sav prtljag koji je dolazio sa mnom.
Mase me je voleo, znala sam to, ali nije bio spreman za više. Želeo je da
živimo zajedno i uživamo u sadašnjosti. Nije planirao budućnost. Ali evo
me, sa našom budućnošću u meni. - Treba mi vremena da se i sama

201
prilagodim ovome. Reći ću mu. Jednostavno nisam spremna, - objasnila
sam.

Piper je uzdahnula. - To je tvoja odluka, ali on bi želeo da zna.

Bi. Znala sam da bi želeo da zna. Ali da li bi bio srećan? Ili bih samo
dodala još prtljaga na sve ostalo? Nisam želela da ova beba bude manje
nego obožavana. Želela sam da on ili ona imaju život koji ja nisam imala.
Želela sam da svom detetu dam život koji je Mase imao.

- Ne čekaj predugo. Što duže čekaš, to će biti teže reći mu, - rekla je
Piper.

Klimnula sam. Bila je u pravu. Moraću da mu kažem uskoro. Ali prvo,

morala sam da znam da imam gde da odem ako on nije spreman. Nisam
više morala da brinem samo o sebi. Bila sam odgovorna za drugi život.

Bilo je vreme da posetimo mog tatu.

Mase je ponovo nazvao kada sam se vratila na posao. Tada sam se

javila, jer ako bih nastavila da ignorišem njegove pozive, on bi se pojavio
u štali. U to nisam sumnjala ni na minut. Rekla sam mu da je ručak prošao
odlično i da mi je nedostajao. Činilo se da je zadovoljan time i prekinuli
smo razgovor.

Sedenje u njegovom kamionetu posle posla bilo je drugačije. Između

nas je postojala ta ogromna tajna, i osećala sam se krivom što mu nisam
rekla. Poljubio me je i držao uz sebe kada je stigao kod Piper. Uvek sam se
osećala tako sigurno kada me je držao.

202
 Krivica je bila kao olovni uteg u mom stomaku. Plašila sam se da bih
mogla da izgubim ovde.

- U slučaju da je još uvek tamo kada se vratimo na ranč, moram da te

upozorim da je Aida u poseti. Danas je bila kod mame za vreme ručka, -
rekao je, bacivši pogled na mene dok je vozio.

Nisam bila raspoložena za Aidu. Nije najbolji trenutak. - U redu. Da li

je rekla zašto je došla u posetu? - Pitala sam, pokušavajući da zvučim kao
da me ova vest nije uznemirila.

Slegnuo je ramenima. - Mislim da joj je bilo dosadno. Nema pravog

razloga.

- Oh, - bio je moj jedini odgovor.

Ipak je bilo vreme da posetim tatu. Nije važno da li je Aida tu. To je

samo podstaklo moju odluku. - Možemo li sada da posetimo mog oca?
Mislim da sam spremna.

Maseova ruka je bila oko mojih leđa, a njegovi prsti su se igrali u mojoj
kosi. - Rezerviraću let večeras. Hoćeš da ga pozoveš da zna da nas
očekuje?

Klimnula sam.

Nagnuo se i utisnuo mi poljubac u vrh glave. - Šta god želiš, dušo. Sve
što treba da uradiš je da pitaš.

Ovog puta, kada me je nazvao dušo, ruka mi je otišla do stomaka. Kako

ću mu reći?

- Mama je poslala ostatke od ručka u kuću. Možemo da jedemo i da

organizujemo putovanje. Koliko brzo si spremna da pođeš?

- Prekosutra. Moram prvo da kažem Piper i da završim neke stvari u

kancelariji.

- Dobro zvuči. To i meni daje vremena da sredim stvari.

203
 Kada smo stali na prilaz, Aidin kamionet je bio parkiran ispred, a Aida
je sedela na stepenicama trema. Izbegavanje nje nije bila opcija. Sada
nisam imala izbora.

Mase mi je stisnuo ramena. - Izvini za ovo.

Pre nego što sam uspela da izađem iz kamioneta, Mase je bio tamo i
uhvatio me za ruku. Pustila sam ga da mi pomogne da izađem i privukao
me k sebi dok smo išli prema kući. Aida je ustala kada smo se približili.
Oči su joj bile crvene od plača, a donja usna je drhtala.

- Želela sam da se izvinim oboma, - rekla je, a zatim šmrcnula. - Nisam

želela da izazovem tolike nevolje. Vratila sam se da ti kažem da mi je žao.
- Pogledala je direktno u Masea. - Nedostaješ mi. Nedostaje mi naše
prijateljstvo. Želim nazad svog rođaka.

Maseovo telo se opustilo pored mene. - Nikad nisam otišao, Aida. Ali
ti si promenila stvari. Nisi mogla da prihvatiš Reese, a ona je deo mene.

Aida je klimnula i pustila jednu jedinu suzu niz njeno savršeno lice. -
Znam. Bila sam ljubomorna. Nikada ranije nisam morala da te delim. Žao
mi je. - Bacila je pogled na mene. - Zaista mi je žao. Nisam mislila da se
slomim kao što jesam.

- Ako možeš da prihvatiš Reese i shvatiš da je ona sada moj život, onda
se možemo vratiti na to da budemo prijatelji. Bila si moja mala rođaka veći
deo mog života. Stalo mi je do tebe. Želim da budeš srećna. Samo ti neću
dozvoliti da povrediš Reese. Ikad.

Aida je izgledala kao da se duri. Ali imala je tako pune usne da je

ponekad bilo teško reći. - Neću. Obećavam. Želim da budeš srećan.

- Onda zaboravimo prošlost i počnimo ispočetka, - rekao je Mase.

Aida mu se osmehnula. - Stvarno?

Klimnuo je. - Stvarno.

Htela sam da joj verujem. Ali nešto u mom stomaku mi je govorilo da

ovo nije iskreno.

204
 Poglavlje 43

Nešto je mučilo Reese. Nisam mogao da shvatim šta, a ako bih pokušao
da razgovaram sa njom o tome, ona je ćutala. Bilo je skoro olakšanje stići
u Chicago. Nadao sam se da joj je bilo potrebno da vidi njenu novu
porodicu, da je bila nestrpljiva da ih ponovo vidi, iako je bila nervozna
zbog razgovora sa Benedettom o svojoj prošlosti. Samo sam morao da
znam da je to ono što ju je činilo tako nervoznom.

Navikao sam da mi govori stvari i otvara mi se. Ovo je bilo drugačije.

Bilo je kao da je podigla zid i odbila da me pusti unutra. To me je
preplašilo. Ako je to bilo zato što Aida ostaje kod mojih roditelja nekoliko
nedelja, onda ću poslati Aidu kući. Samo mi je trebalo da mi Reese kaže
šta nije u redu. Osećao sam se tako prokleto bespomoćno.

Benedetto se našao s nama na preuzimanju prtljaga, i iznenađujuće,

Reese je krenula pravo u njegovo naručje da ga zagrli. Očekivao sam da će
biti nepokolebljiva dok ne bude imala priliku da razgovara sa njim o
svemu što je muči.

- Nedostajala si mi, - rekao je sa izrazom radosti u očima dok ju je

držao.

- I ti si meni nedostajao, - odgovorila je dok se povlačila. - Hvala što si

nas primio u tako kratkom roku.

Benedetto se namrštio. - Nikad se ne izvinjavaj što si došla da me vidiš.

Moja kuća je tvoja. Uvek, passerotta.

205
 Reeseina baka takođe ju je zvala passerotta, za šta me je informisala da
je izraz nežnosti koji znači vrapčić.

- Nonna je veoma nestrpljiva da te dovedem kući, - dodao je, podigavši

njen kofer i pogledavši me. - Drago mi je da te ponovo vidim, Mase.

- Takođe, gospodine, - odgovorio sam. Uzeo sam svoj kofer i stavio

ruku na Reeseina leđa.

- Drago mi je što si ovde. Prošli put, kada si otišao, Reeseine misli su

otišle sa tobom. Bilo joj je teško.

- I meni je bilo teško da je ostavim ovde, - odgovorio sam.

Benedetto je izgledao zadovoljan tim odgovorom, i okrenuo se da nas

odvede do srebrnog Escaladea koji je čekao do ivičnjaka.

- Sedite zajedno pozadi. Sedeću ovde sa Hernaldom, - Benedetto je

uputio. - Raul je želeo da dođe po vas, ali su ga popodnevna predavanja
sprečila. Veoma je nestrpljiv da vas oboje ponovo vidi.

Reese je jako ličila na svog brata Raula. Bilo je čudno gledati u njegove
oči i videti nešto od Reese u njima. Njen brat nije bio ogorčen što više nije
jedino dete, već je prihvatio da ima stariju sestru i činilo se da je iskreno
srećan što provodi vreme sa Reese.

- Radujem se što ću ga videti, - rekla je Reese, i znao sam da to misli.

Bez obzira kakav bol je i dalje osećala zbog svog oca, obožavala je svog
brata.

- Nonna će prvo želeti svu tvoju pažnju, naravno. Već je naručila čaj za
tvoj dolazak. Očekujem da će biti u svom najboljem nedeljnom izdanju, -
rekao je Reese, namignuvši joj.

Reese se nasmejala i pogledala u mene. Poželeo sam da je odrasla uz

ovaj život, sa ovom ljubavlju, toplinom, i sigurnom porodicom koja je
podržava. Ali barem je sada to imala. To je bilo nešto na čemu treba biti
zahvalan.

- Razgovarala sam sa nonnom prošle nedelje, - rekla mu je Reese. - Pitala

je kada ću ponovo doći u posetu.

206
 Benedetto klimnu glavom. - O, da, bila je na iglama od kada si zvala
da nam kažeš da dolaziš.

Kada smo se svi smestili u SUV, razgovor se nastavio. Reese je sedela

blizu mene, dozvoljavajući mi da držim njenu ruku u svojoj. Možda ju je
samo ovo mučilo. Nadao sam se da je sada gotovo i da ću moći da prođem
kroz taj zid koji je postavila.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što smo se zaustavili ispred
gvozdenih kapija imanja DeCarlo. Prvi put kada sam ga posetio, morao
sam da se borim sa besom što se Reese borila da preživi, dok je čovek koji
joj je dao život živeo u potpunom luksuzu. Međutim, čista radost na licu
čoveka dok je upoznavao Reese polako je rastvorila moju gorčinu.
Verovao sam da nije znao gde da je nađe. Šta god da ga je držalo podalje,
više nije bilo važno. Sada je bio u njenom životu.

Nonna je širom otvorila ulazna vrata i osmehivala je dok je dozivala

Reeseino ime.

- Pomoći ću tvom ocu. Idi kod svoje nonne, - rekao sam joj, a zatim joj
utisnuo poljubac na usne pre nego što se okrenula i požurila ka svojoj baki.

- Ona je dobra za nonnu, - rekao je Benedetto iza mene.

- I nonna je dobra za Reese, - rekao sam mu.

Klimnuo je, a licem mu je preleteo izraz zabrinutosti. - Voleo bih da je

uvek imala ovu porodicu. Voleo bih mnogo stvari, ali uradio sam ono što
sam mislio da je najbolje.

Pogrešio je. Ono što je mislio da je najbolje bilo je noćna mora. -

Reeseina prošlost je njena da je podeli sa vama. Ali reći ću vam, sve bi bilo
bolje od života koji je preživela.

Benedetto se napeo, a bol mu je prešao preko lica. Da li je znao više

nego što je rekao? Kako je mogao znati? - Napravio sam mnogo grešaka u
ovom životu, - rekao je, gledajući kako nonna odvodi Reese u kuću pre
nego što se okrenuo meni. - Ali tu grešku nikada sebi ne mogu oprostiti.
Otići ću u grob sa uništenim delom duše.

Znao je. Morao je da zna.

207
 - Idemo unutra. Hernaldo će se pobrinuti da prtljag stigne do pravih
soba. - Benedetto mi je pokazao da pođem s njim.

Hodali smo u tišini, a ja sam ponavljao njegove reči iznova i iznova u

svojoj glavi. Kako je mogao da zna šta je Reese pretrpela? Ko bi mu rekao?
Došla je ovamo da mu kaže i rastereti se stvari koje su ostale neizrečene.
Ako je već znao, zašto joj nije rekao?

- To što znam da je moja ćerka sa čovekom koji može i koji će je zaštititi

svojim životom mi daje mir. Ona te voli, i vidim da ti voliš nju. Ali želim
da razumeš da ako ikada dođe vreme kada prestaneš da je voliš ili više ne
možeš da je zaštitiš, moraš je dovesti meni. Da li razumeš?

Nikada neću otići ili odustati od Reese. Iz bilo kog razloga. - Razumem.
Ali taj dan nikada neće doći. Reese je moj život. Ona je moja budućnost.

Benedetto klimnu glavom. - Dobro. To je ono što želim da čujem.

208
 Poglavlje 44

Nonna me je držala uz sebe celo popodne, sve dok se Raul nije vratio
kući i insistirao da je njegov red da se druži sa mnom. Uživala sam u
vremenu koje sam provela sa njima, i to je gurnulo razgovor koji sam
morala da vodim sa svojim ocem u pozadinu. Benedetto mi je još uvek bio
stranac na mnogo načina. Osećalo se da je moćan, a opet pun ljubavi.
Znala sam da mu je drago što me je pronašao, ali nisam ga poznavala
onako kako sam osećala da sam upoznavala nonnu i Raula.

Plašilo me je to što ću mu reći za bebu. Činilo se da je veoma

tradicionalan čovek. Iako sam znala da je imao seks sa mojom majkom i
ostavio me iza sebe, očekivao je više od svoje porodice. Kako bi se on
osećao zbog toga što sam trudna, a da nisam ni verena? Da li bi ga to
razočaralo?

Planirala sam da dođem kod njega da mu kažem kako me je prošlost

obeležila. Kako je bilo teško da mu oprostim što me je ostavio sa majkom.
Ali sada to nije izgledalo toliko važno. Morala sam da mislim na bebu. Na
dete kojem nikada ne bih dozvolila da doživi užas koji sam ja proživela.
Želela sam da ova beba bude zaštićena i voljena. Ako Mase nije bio
spreman za ovo, morala sam da znam da nas neko želi. Da bi se neko
pobrinuo za nas.

Kada se večera završila, okrenula sam se ka ocu. - Želela bih da

razgovaram sa tobom, - rekla sam tiho, dok su ostali razgovarali. Raul je
pričao Maseu o košarkaškoj utakmici koju je igrao prošle nedelje.

Benedetto mi se srdačno osmehnuo. - Naravno. Hajdemo u moju

biblioteku.

209
 Počeo je da ustaje, i pogledala sam oko sebe. Svi će znati da odlazimo
da nasamo razgovaramo. Nisam htela da skrenem pažnju na to. Posebno
Maseu, koji bi pomislio da ću razgovarati sa ocem o nečemu sasvim
drugom.

- Kradem svoju ćerku da bih mogao da provedem malo vremena sa

njom. Ovo društvo zahteva svu njenu pažnju, ali i ja bih želeo malo. Molim
vas, uživajte u koktelu u salonu dok nas dvoje imamo privatni trenutak, -
rekao je Benedetto, pružajući mi ruku da je uzmem.

- Ti škrta stara kozo, - požalila se nonna, ali videla sam zadovoljan

pogled u njenim očima.

Pogledala sam u Masea i osmehnula mu se. Nisam želela da nas prati.

Ovo sam morala da uradim sama.

- Ako ti je previše dosadan, zapamti, uvek možeš pobeći govoreći da

se ne osećaš dobro. Uspeva, - povikao je Raul kada smo napustili sto i
krenuli niz hodnik u biblioteku.

- Dečko misli da mu verujem kada koristi taj izgovor. Znam da ako

kaže da se ne oseća dobro, već me je otkačio i ne sluša ni reč što govorim.
Kakva je korist od zadržavanja?

Smejala sam se. To što sam čula da njih dvojica imaju ovakav odnos
dalo mi je nadu da mogu biti dobar roditelj. Da mi je u krvi da budem
majka kakvu je moja beba zaslužila. Da bismo se jednog dana, za dvadeset
godina, šalili jedno sa drugim i negovali zajednička sećanja.

Benedetto je otvorio vrata biblioteke, a ja sam ušla unutra. Progutali su

me miris kože i knjiga, i želela sam da duboko udahnem. Nekad su me
knjige plašile. Nisam želela da im budem u blizini iz straha da ću morati
da čitam. Sada sam želela da otvorim svaku knjigu i otkrijem blago koje
se nalazilo unutra.

- Sedi, a ja ću nam sipati piće. Želiš li martini?

Odmahnula sam glavom. - Mineralna voda će biti dovoljna.

Benedetto me je proučavao. Umesto da ode do šanka iza duplih

hrastovih vrata, on je stao preko puta mene. - Nema pića? - Pitao je,
posmatrajući me.

210
 - Ne, - odgovorila sam.

Ispustio je uzdah, a onda mu je osmeh povukao ugao usana. -

Passerotta, ti ćeš me učiniti dedom. - Nije delovao razočarano. Činio se...
pun nade.

Klimnula sam, čekajući još neku reakciju.

Pljesnuo je rukama i glasno se nasmejao. - Ovo je vest za slavlje. Zašto

nam niste rekli čim ste stigli? Mogli smo da pripremimo slavljenički
desert. Nonna će biti veoma zadovoljna.

- Mase još ne zna, - rekla sam, zbog čega je Benedettov osmeh izbledeo.

- Ne zna? Ali zašto mu nisi rekla?

Zato što... šta ako me ostavi? Šta ako nije bio spreman? - Nije bilo
planirano. Nije me čak ni zaprosio. Nije spreman za ovo, - rekla sam, dok
su moji strahovi izbijali iz srca i iz usta.

- Taj čovek te voli, Reese. Obožava te. Borio bi se protiv cele vojske za
tebe. Zašto misliš da se neće radovati vesti da nosiš njegovo dete?

Spustila sam se na kožnu sofu iza sebe. - Kaže da sam ja njegova

budućnost, ali nikada o tome ne razgovara. Dete nije u njegovim
planovima. Reći ću mu, ali ako nije spreman, ja ću... Neću moći da ostanem
sa njim.

Benedetto je prišao i seo preko puta mene. - Ako ne bude spreman,

doći ćeš kod mene. Nonna, Raul i ja bismo se postarali da ti i tvoja beba ne
oskudevate ni u čemu. Ali to neće biti slučaj. Učinićeš tog čoveka
najsrećnijim na planeti kada mu to kažeš. Želi te zauvek, passerotta. Ovo
će biti njegovo osiguranje da te ima. Plaši se da će te izgubiti čak više nego
što se ti plašiš da ćeš izgubiti njega. Vidim mu to u očima.

Želela sam da bude u pravu. Želela sam da Mase i ja podelimo radost

i uzbuđenje života koji smo stvorili. Kad bih samo znala da će se osećati
isto.

- Reci mi da ćeš mu uskoro reći. Veruj mi. Veruj njemu. Daj mu priliku
da dokaže da te voli i da želi ovo.

211
 - Šta ako se oseti pod pritiskom da uradi nešto što ne želi? Kao da me
pita da se udam za njega? Da je hteo to da uradi, do sada bi to učinio, zar
ne? Odgajala ga je majka koja ga je naučila da razlikuje ispravno od
pogrešnog; ne želim da me zaprosi jer misli da je to ispravna stvar.

Benedetto klimnu glavom. - To je razumljivo. Muškarci ponekad imaju

najgori tajming na svetu kada su u pitanju prosidbe. Međutim, ne moraš
da prihvatiš njegovu ponudu ako misliš da to ne misli. Neka čeka. Kada
budeš sigurna da te voli i želi kao svoju ženu bez razloga, osim što ne
može da živi bez tebe, onda možeš reći da. Ali ne do tada.

Mogla bih to. Samo zato što je on osećao da mora da me zaprosi, ne

znači da ja moram da osećam da moram da kažem da. Ionako nismo
morali da budemo venčani. Nije postojao pravilnik koji kaže da moramo
biti u braku da bismo bili roditelji.

- U redu. Reći ću mu. A ako predloži brak, reći ću ne. Za sad.

Benedetto se nasmešio i potapšao me po ruci. - Gledanje kako izluđuješ

ovog momka biće beskrajan izvor zabave za mene. Mrzim što će mi toliko
nedostajati kada se vratiš u Texas.

- Hvala ti, - rekla sam.

Izraz lica mu je postao ozbiljan, i videla sam nešto u njegovim očima

od čega me je zabolelo srce. Činilo se kao da ga boli. - Nisam bio otac
kakvog si zaslužila. Izneverio sam te. Nikada sebi neću oprostiti što sam
te izneverio. Ali znaj da ću iskoristiti ostatak svog vremena na zemlji da
se pobrinem da te nikada više ne izneverim. Ne mogu da promenim tvoju
prošlost, passerotta. Da mogu, sve bih oduzeo. Ali ne mogu. Mogu samo
da uradim ono što je u mojoj moći. I iskoristiću svaki gram te moći da
osiguram da tvoj život od sada pa nadalje bude pun sunčeve svetlosti i
radosti.

Suze su mi navrle na oči, i trudila sam se da ne trepnem da mi ne bi

potekle niz lice. Nisam morala da mu pričam o svojoj prošlosti. Gledajući
ga u oči, osetila sam da već zna. Nisam bila sigurna šta je znao, ali je znao
nešto. I to je bilo dovoljno.

212
 Poglavlje 45

Bilo je kasno kada je Reese konačno stigla do spavaće sobe. Nekoliko

puta sam se borio sa željom da je proverim, ali bila je sa svojim ocem, i
trebalo im je to zajedničko vreme. Ovo je bila njena šansa da se izleči od
ljutnje i bola koje je osećala prema njemu.

Sedeo sam na kraju kreveta kada su se vrata otvorila i ona je ušla.

Osetio sam olakšanje kada sam video osmeh na njenom licu, pa sam skočio
i pojurio ka njoj da se uverim da je dobro. - Hej, - rekao sam zagrlivši je i
udišući njen slatki miris.

- Hej, - odgovorila je. - Izvini što dolazim ovako kasno. Na kraju smo
razgovarali mnogo duže nego što sam očekivala.

- O prošlosti? - Pitao sam, povlačeći se da je pogledam.

- Da i ne. Razgovarali smo i o srećnim stvarima. O njegovom detinjstvu

i o tome kako je upoznao moju majku. Takve stvari. Stvari koje nikada
nisam znala ili razumela.

- Da li je pomoglo? - Želeo sam da jeste. To nikada ne bi izbrisalo njenu

prošlost, ali želeo sam da može da zatvori ta vrata.

- Da. Mnogo je pomoglo, - zastala je, a ja sam čekao. - Ali nisam zbog
toga želela da razgovaram sa njim. Došla sam ovde iz drugog razloga.

Dodir neizvesnosti i straha u njenom glasu nije mi prijao. Zidovi koje

je izgradila su se spremali da se sruše, a ja sam se uplašio da saznam zašto
ih je uopšte i podigla. O čemu je trebala da razgovara sa ocem a nije mogla
da mi poveri?

213
 - Mase, ja... vidiš, ja... - Zastala je i frustrirano uzdahnula dok se trudila
da sastavi reči. Gledao sam je kako čvrsto zatvara oči i duboko udiše. Ovo
joj nije bilo lako, a mene je to užasavalo. Šta je uopšte trebala da mi kaže a
da je tako teško?

- Reese? Dušo, šta god imaš da kažeš, mogu da podnesem. Ovde sam.
Samo mi reci.

Klimnula je i otvorila oči da me ponovo pogleda. - U redu. Želim da

znaš da ovo nije bilo planirano, i da nije zamka. Nikada to ne bih uradila.
Ne očekujem ništa. Ja samo... Samo treba da mi veruješ kada to kažem. Ne
želim da ikada pomisliš da je ovo bilo namerno.

Brbljala je, a ja sam iz sekunde u sekundu postajao sve nervozniji.

- Trudna sam, - rekla je, a oči su joj se razrogačile, kao da nije mogla da
veruje da je to rekla naglas.

To je ono što se toliko bojala da mi kaže? Rodiće moju bebu? Zurio sam
u nju sa strahopoštovanjem, i pustio sam da mi pogled padne na njen
ravan stomak. Stvorili smo život i on je bio u njoj. Ona ga je nosila. Našu
bebu.

- Kunem se, ne očekujem ništa. Ako nisi spreman za ovo, Benedetto je

rekao da mogu da ostanem ovde sa njim. Zato nemoj misliti da moraš...

- Čekaj, šta? - Ponovo sam podigao pogled da sretnem njen. – Da

ostaneš njim? Zašto bi ostala sa njim? Imamo dom. Naš dom. Dom naše
bebe. Ostaćeš sa mnom. Oboje ćete.

Ramena su joj se spustila od uzdaha, i želeo sam da to bude od

olakšanja. Nisam imao pojma zašto je mislila da mora da se pripremi na
to da ću je odbaciti. Zar nije razumela da kada sam rekao da je ona moja
budućnost, jebeno sam mislio da je ona moja budućnost?

- Nema pritiska. Desilo se, i ja sam kriva. Tog dana sam zaboravila da
uzmem tabletu... Marco je došao. Uzela sam dve sledećeg dana kada sam
shvatila da sam zaboravila, ali očigledno to nije upalilo. Ne želim da misliš
da moraš da uradiš bilo šta za šta nisi spreman.

Ova žena će roditi moju bebu, a ja sam obožavao zemlju po kojoj je

hodala. Kako je, za ime Boga, mislila da ću se osećati pod pritiskom da

214
bilo šta uradim kada je ona u pitanju? Voleo sam da radim stvari za nju. -
Reese, dušo, volim te. Ne izgovaram te reči olako. Kada ti kažem da te
volim i da si moj svet, mislim to. To nisu reči kojima se samo tako
razbacujem. Dala si mi svoje srce, i mislio sam da si mi dala i svoje
poverenje. Očigledno te još nemam celu, i to je moja greška. Nekako sam
omanuo. Nisam te uverio da znaš koliko si mi važna. Rodićeš moju bebu,
Reese. Žena koju volim nosi moje dete u sebi. Znaš li koliko sam jebeno
oduševljen sada? Ti si moja. - Prišao sam i stavio ruku na njen stomak. -
Ovo je moje. I nikada neću pustiti ni jedno od vas.

Reese je položila glavu na moje grudi i tiho zajecala. Privukao sam je

uz sebe. Bila je tako uplašena da će se ljudi okrenuti protiv nje, ali je to
očekivala. Od svih. Osim od Benedetta. Verovala mu je. Rekla mu je. Kako
je zadobio poverenje koje ja nisam imao? Šta je on uradio dobro, a ja
pogrešno?

Kada uzmem prsten koji sam pronašao prošle nedelje i ostavio ga da

mu pomene veličinu, dokazaću joj da me ima. Dođavola, imala me od
onog jutra kada je pevala bez sluha i tresla dupetom u moje lice. Tada to
nisam shvatio, ali imala me je od tog trenutka.

- Žao mi je što ti nisam odmah rekla. Bilo je to iznenađenje za mene, i

nisam bila sigurna kako ćeš reagovati. Nisam htela ni na šta da te
prisiljavam.

Obuhvatio sam njeno lice rukama. - U ovom životu, ti ćeš uvek biti moj
prioritet broj jedan. Tvoja sreća je moj cilj. Nikad više ne sumnjaj u mene.
Obećaj mi to, - rekao sam, želeći da znam da će sledeći put doći kod mene.
Ne kod svog oca.

Klimnula je. - U redu. Obećavam.

Nežno sam joj poljubio usne. Želeo sam da je skinem golu i da

pregledam svaki centimetar njenog tela da vidim da li se promenilo. Da li
su joj kukovi bili širi, a da ja nisam primetio? Da li je njen stomak
pokazivao znakove? Da li su njene grudi bile osetljive?

- Želim da uradiš nešto za mene, - rekao sam joj, nevoljno joj puštajući
usta.

- Šta? - Pitala je bez daha.

215
 - Skini se. Dozvoli mi da istražujem i vidim da li mogu da pronađem
neke promene, - rekao sam sa osmehom koji nisam mogao da obrišem sa
lica.

Pocrvenela je. - Da li si ozbiljan?

Klimnuo sam. - Veoma.

Mogao sam da vidim uzbuđenje u njenim očima dok me je gledala.

Svidela joj se ideja da je dodirujem svuda. Da poklonim dodatnu pažnju
oblastima koje je volela da ljubim.

- Posvetiću tim osetljivim bradavicama posebnu pažnju, - obećao sam,

dok sam klizio rukama do pojasa njene suknje.

- Oh? - Pitala je, nagnuvši se u mene.

- Mm - hmm. Da li neko drugo mesto zahteva moju stručnost? - Pitao

sam, hvatajući njeno dupe rukama.

- Ahhh... da, - izvila se u mene.

- Onda hajde da te skinemo i saznamo gde treba da te poljubim. Ovo

bi moglo potrajati satima.

Reese je podigla ruke u vazduh i zagledala se u mene. Svo to poverenje

u njenim očima nateralo me je da se udaram u grudi i urlam. Ovo je bila
moja žena. Nikad je neću izneveriti.

216
 Poglavlje 46

Kada smo otišli iz Chicagoa, nonna je već plela ćebe za bebu. Moj otac
je bio u pravu. Bila je ekstatična. Raul je takođe bio oduševljen. Do kraja
našeg boravka je sebe nazivao ujka Raulom. Ali posle tri dana, znala sam
da moramo da se vratimo kući i da kažemo Maseovim roditeljima.

Mase je postao previše zaštitnički nastrojen. Stalno sam ga uveravala

da mogu da šetam unaokolo i da još ne moram da se odmaram - nije se još
ni primećivalo. Zaista sam se nadala da neću dobiti jutarnje mučnine, jer
nisam bila sigurna da će to moći da izdrži.

Takođe je bio nestrpljiv da me odvede kod doktora kako bi i on mogao

da ide. Imao je milion pitanja na koja nisam imala odgovore. Jedina stvar
koju nikada nije spomenuo je brak. Bila sam uznemirena zbog toga. Nisam
želela da me zaprosi jer je mislio da mora, ali ipak me je brinulo i to što to
nije ni pominjao. Uveravala sam se da su to moji trudnički hormoni i da
nemam o čemu da brinem. Čak i ako me nikada ne pita da se udam za
njega, želeo je mene. Želeo nas je oboje. Nisam morala da nosim njegov
prsten ili njegovo prezime da bih bila njegova.

Dolazak kući i reći njegovim roditeljima je bio naš prvi prioritet.

Maryann je donela čokoladnu krem pitu, a ja sam skuvala lonac kafe.
Mogla sam da vidim nelagodnost u očima njegovog očuha, i uzbuđenje u
očima njegove majke. Želela sam da samo izgovori i završi s tim. Želela
sam da budu srećni, ali sam se brinula da će misliti da hvatam Masea. To
je bila moja najveća briga.

- Hvala što ste došli i doneli pitu. Bio je to dug dan putovanja i Reese
mora da se odmori, - rekao je Mase. Frustrirano sam se namrštila na njega.

217
Učinio je da zvučim slabo. Razlog zašto su bili ovde je taj što je on
insistirao da se udobno smestim i opustim.

- Nikad nas ne pozivate. Ovo je poslastica, - rekla je Maryann, vedro

mi se osmehujući. Bila je toliko uzbuđena što je ovde, da sam se osećala
krivom što je nisam pozivala češće. Morala sam da joj stavim do znanja da
želim da češće dolaze.

- Spreman sam za pitu, - rekao je Charlie. - Hajde da pričamo i jedemo.

Nije mi dozvolila da je dirnem pre nego što stignemo.

Maryann je zakolutala očima i udarila muža po ramenu. - Nepristojan

si. Moraju nam nešto reći.

Charlie je slegnuo ramenima. - Pa, ne dolaze do poente. Kada ćete se

venčati? Tako. A sada, hajde da pojedemo pitu.

Ukočila sam se. Nisam mogla da dišem i bilo mi je loše u stomaku.

Nisam očekivala da će pomisliti da imamo vesti. Reći Maseu je bilo previše
lako. Neće biti srećni što sam trudna, a da nismo u braku.

Mase mi je obavio ruku oko struka i stisnuo me. Gledao je moju

reakciju. Mogao je dobro da me pročita. Ovo je bio njegov način da me
ohrabri, ali nije uspeo. Nisam se ohrabrila. Bila sam prestravljena.

- Dobićemo bebu, - rekao je Mase sa ponosom u glasu. Želela sam da

se zavučem ispod stola i sakrijem se. Charlie je zurio u mene, a Maryann
je pljesnula rukama i zacvilila.

- Znala sam! Znala sam! - Rekla je uzbuđeno. Pomerila sam pogled sa

Charliea na Maryann, i videla čistu radost u njenom izrazu lica. Vazduh
je ušao u moja goruća pluća. Bar je njegova majka bila srećna.

- Radiš ovo malo unazad, zar ne, sine? - Charlie je konačno progovorio.
To su bile reči kojih sam se plašila.

Maseov stisak na mom struku se stegnuo. - Nisam bio svestan da ovo

moram da uradim nekim redosledom. Ja sam odrasla osoba. Ovo je moj
život.

- Charlie, ovo su divne vesti. Znali smo da će se venčati. Pa šta ako

beba dođe pre prosidbe?

218
 O, Bože. Htela sam da povratim. Nikada nije pomenuo prosidbu.
Pretpostavljala je nešto što se neće dogoditi.

- Preselio ju je ovamo bez prosidbe. Imao je dosta vremena. Zar ne,

Mase? Šteta što se ova jadna devojka tako tretira. Mislio sam da sam te
bolje vaspitao.

Kolena su mi bila slaba. Da me Mase nije držao, nisam bila sigurna da

bih i dalje stajala. Njegov očuh je govorio sve što me je proganjalo, i
suočavao je Masea s tim. Da li bi ga ovo nateralo da pobegne? Da se
predomisli?

- Preselio sam je kod sebe jer ne bih mogao da živim bez nje. Moje
namere su uvek bile da ostatak života provedem sa njom. Samo sam išao
korak po korak.

- Ali si potpuno zeznuo te korake, - rekao je Charlie. - Tvoja mama

može biti uzbuđena, ali ja ovde razmišljam o široj slici. Ta devojka
zaslužuje da ima prsten na ruci ako će roditi bebu. Potrebna joj je ta
sigurnost. Imao si samohranu majku prvih nekoliko godina svog života.
Znaš bolje od bilo koga koliko je važno biti muškarac kakvog tvoje dete
zaslužuje. Popravi ovo. - Njegove reči su zvučale kao zahtev.

Mase se napeo pored mene, a Maryann je izgledala šokirano

Charlievim ispadom. Nisam mogla ništa da kažem. Jedva sam mogla da
dišem.

- Ne želim tu pitu. Idem kući, - rekao je Charlie i krenuo kroz vrata.

- Jako mi je žao. On samo... ima ideje kako stvari treba da se rade. On

time ništa ne misli. Uzbuđen je zbog ove bebe. Samo mu dajte vremena, -
rekla je Maryann.

- Ima smešan način da to pokaže, - rekao je Mase grubo.

Maryann je prišla i zagrlila ga, a zatim se okrenula prema meni i

poljubila me u obraz i zagrlila me. - Nisam mogla da tražim bolju majku
za svoje unuče. Hvala ti, - šapnula mi je na uho.

Kad je odstupila, htela sam da briznem u plač. To što je prihvatila ovo

i bila srećna zbog toga je pomoglo. - Ostavljam pitu vama dvoma. Moram

219
da razgovaram sa svojim čovekom, - rekla je, a zatim se osmehnula Maseu
sa izvinjavanjem.

Mase nije odgovorio. Njegova majka se konačno okrenula i izašla iz

kuće.

Nisam imala pojma šta da mu kažem.

- On greši. Ima staromodne poglede. Ignoriši ga, - rekao je Mase, i dalje

se držeći za mene.

Koliko god nisam želela da pričam, znala sam da moram nešto da

kažem. Morala sam da razjasnim da nisam očekivala prsten. U ovim
okolnostima sigurno ga nisam ni želela. - Ne želim prsten. Ova beba nije
namenjena da te natera na nešto što nisi planirao da uradiš. Nikada ne bih
dozvolila da osećaš pritisak da moraš da me oženiš. Dakle, molim te da
razumeš, neću se udati za tebe ako me sada pitaš, ne ako je to zato što sam
trudna. Beba može imati tvoje prezime. Ne moramo da budemo u braku
da bi se to dogodilo. Samo nemoj... ne razmišljaj ni o čemu što je on rekao.

Mase se namrštio. - Nikada te ne bih pitao da se udaš za mene jer sam

se osećao pod pritiskom da to uradim, - rekao je, a glas mu je zvučao
iskreno.

Uzdahnuvši od olakšanja, klimnula sam. - Dobro.

220
 Poglavlje 47

Bledo ružičasti kamen morganit u obliku suze bio je postavljen u

oreolu dijamanata ugrađenih u obruč od ružičastog zlata. Bilo je
jedinstveno, i bilo je lepo. Izdvajao mi se od hiljadu dijamantskih prstenja
koji su mi pokazani, a jednostavna postavka mi se učinila savršenom.
Video sam taj prsten na Reeseinoj ruci. Nisam morao da vidim drugi
prsten.

Bilo je teško smanjiti njegovu veličinu, jer su dijamanti prolazili duž

obruča prstena, pa je bilo potrebno nekoliko nedelja da se to uradi kako
treba. Držanje gotovog proizvoda u ruci bilo je uzbudljivo i zastrašujuće.
Tajming je bio važan, i plašio sam se da ću kraljevski zeznuti ovo.

Reese je bila uporna da je ne zaprosim zato što je trudna. Da sam samo

mogao da joj dam ovaj prsten pre nedelju dana. Ali nisam, a sada sam
imao samo dokaz da je kupljen pre tri nedelje. Ovo se moralo delikatno
rešiti. Nisam želeo da njeno sećanje na našu veridbu bude ukaljano mojim
moljakanjem i preklinjanjem da mi veruje. Želeo sam da bude posebno.
Nešto što bi volela da pamti.

Moja majka je znala za prsten - rekao sam joj kada sam ga pronašao -
tako da je bila svesna da ću je zaprositi pre nego što je stigla vest o
trudnoći. I Charlie je to sada znao. Moja majka se pobrinula da shvati
koliko je pogrešio. S obzirom na to da mi se jutros u štali izvinio, mama
mora da je bila stroga prema njemu.

Stavio sam malu crnu kutiju od somota u džep farmerki i krenuo ka

kući. Morao sam da isplaniram ovo, a ostalo mi je samo tri sata pre nego

221
što pokupim Reese sa posla. Mama će mi pomoći, a čak je i Charlie imao
svoju ulogu. Samo sam morao sve to spojiti.

222
 Poglavlje 48

Vrata kancelarije su se otvorila nakon kratkog kucanja, i podigla sam

pogled da bih videla Aidu kako ulazi. Nisam je videla otkako smo se
vratili kući. Očigledno mi je ponestalo sreće; ona je potražila mene.

- Zdravo, Aida, - rekla sam kad je sela preko puta stola.

- Mislila sam da možemo da razgovaramo nasamo. Imam nekoliko

stvari koje bih želela da ti kažem. Stvari koje treba da čuješ, jer po onome
što mogu da vidim, nisi toliko pametna, - počela je ona.

Njena uvreda je pekla, kao da sam dobila šamar. Čula sam te reči
mnogo puta u životu.

- Čula sam da si trudna, ali vidim da još uvek ne nosiš prsten na ruci.
Mase te nije zaprosio. To bi ti trebalo nešto govoriti. Da je zaljubljen u tebe
kao što tvrdi, bili biste vereni. - Osmehnula mi se uz čelični pogled. - Kada
te muškarac želi, on polaže pravo na tebe, onako da svet to može da vidi.
Ti to nemaš, zar ne? Jok. Razmisli o tome, Reese. Razmisli o svim slatkim
stvarima koje kaže i kako ih ne sledi. Vezati ga bebom neće uspeti. Loša
ideja. - Ustala je i bacila kosu preko levog ramena.

Nisam imala šta da kažem. Nisam želela da verujem nijednoj njenoj

reči, ali bilo je teško ne verovati. Charlie je u suštini rekao istu stvar. Da li
je ovo bila moja glupost?

- Kad mu dosadi i krene dalje, ja ću ga čekati. Od malena sam ga čekala.

Nećeš mi ga oduzeti. On je samo skrenuo sa puta. Na kraju ću ga uhvatiti.
Uživaj u njemu dok imaš njegovu pažnju.

223
 Gledala sam kako mi se trijumfalno osmehnula i napustila moju
kancelariju zalupivši vratima.

Sedela sam, zureći u zatvorena vrata. Mase me je voleo. Znala sam da

jeste. Pa zašto su njene reči pekle? Zašto sam joj dozvolila da ovako dopre
do mene? Bila je ljuta jer sam imala Masea. To je bilo u pitanju. Neću se
uznemiravati i brinuti zbog toga. Neću.

Ali jesam ostatak dana.

Kada sam izašla da vidim da li je Mase stigao da me pokupi, bila sam

iznenađena što sam umesto njega zatekla Charliea kako sedi u svom
kamionetu. Nikada ranije nije poslao svog očuha da me pokupi. Posle
onoga sinoć, bila sam nervozna zbog ulaska u kamionet sa njim. Bila sam
iznenađena što ga je Mase poslao.

Čvrsto stežući torbicu, otišla sam do suvozačeve strane i ušla unutra. -

Hvala što ste došli po mene, - rekla sam, osećajući se neprijatno.

Charlie klimnu glavom. – Zadovoljstvo je moje. Osim toga, treba nam

minut za razgovor. Sinoć sam preterao.

Definitivno jeste. Ipak, nisam odgovorila.

Povukao je kamionet unazad da bi krenuo na glavni put. Zglobovi su

mi pobeleli od stiskanja torbice, dok sam zurila u bež kontrolnu tablu
ispred sebe. - Izgleda da sam govorio ne znajući sve pojedinosti. Sudio
sam Maseu kada to nije zaslužio. On je dobar dečko. Uvek je bio tako
pouzdan, i osećao sam se kao da te izneverio. Nisam želeo da ga vidim
kako greši i upropašćava svoj život. Međutim, nisam trebao to da kažem i

224
izvinio sam mu se, a on mi je objasnio neke stvari. Pogrešio sam. Nadam
se da možeš da mi oprostiš.

Klimnula sam. - Da, naravno, - rekla sam. Ionako se nisam ljutila na

njega. Samo se osramotio. Bilo mi je drago što se izvinio Maseu.

- Dobro, dobro. Drago mi je da to čujem, - rekao je i usporio da bi

prošao kroz kapiju ranča Colt. - Maryann trenutno nije baš zadovoljna sa
mnom. Moram da se iskupim. Ali znajući da mi vas dvoje opraštate,
mislim da imam priliku da ponovo usrećim svoju ženu.

Maryann je volela Charliea. Nisam sumnjala da će mu lako oprostiti.

Znala sam kako je lako oprostiti čoveku koga voliš. Pogotovo ako mu je
zaista žao.

- Oh, još nešto, - rekao je Charlie dok se zaustavljao ispred svoje kuće.
- Mase je ovo ostavio za tebe. Mislim da trebaš da uzmeš nešto iz štale.
Ostaviću te ovde.

Uzela sam belu kovertu koju mi je pružio. - Uh, u redu. Hvala, - rekla
sam, pitajući se o čemu se ovde radi. Nisam znala gde je šta u štalama, a
sunce je već zalazilo. Odlazak do kuće po mraku preko ovog ogromnog
ranča nije mi baš bilo omiljena ideja.

Charlie je klimnuo i otvorio svoja vrata, a zatim izašao. Uradila sam

isto, dok sam otvarala kovertu da pronađem kopiju priznanice. Datum je
bio zaokružen crvenom bojom. Bilo je to tačno pre tri nedelje. I artikal i
cena su bili zatamnjeni, ali prodavnica je bila Tiffany.

Krenula sam prema štali, kada sam s leve strane videla upaljene sveće.
Zaustavivši se, okrenula sam se da vidim da je staza koja je vodila do naše
kolibe osvetljena svećama u teglama. Bilo ih je na stotine, i treperile su na
zalazećem suncu. Bilo je prekrasno. Šta se dešavalo? Počela sam da
vraćam račun u kovertu, ali sam primetila još jedan komad papira.
Maseovim rukopisom bila je napisana napomena: Prati sveće.

Zbunjena, okrenula sam se i krenula stazom prema treperavim

svetlima. Kad sam došla do prvog, videla sam latice ruža posute po zemlji.
Osmehujući se, sagnula sam se da uzmem jednu. Šta je nameravao?

Nastavila sam da hodam i ugledala crvene, bele i ružičaste latice ruža

koje ukrašavaju stazu. Kada se kuća pojavila na vidiku, primetila sam

225
kutiju na kraju staze. Bila je umotana u srebrni papir, sa velikom
ružičastom mašnom na vrhu. Moje ime je bilo napisano zadebljanim
slovima na prednjoj strani priložene kartice.

Pažljivo sam je odmotala. Unutra sam pronašla prvu knjigu koju sam
ikada pročitala Maseu. Bila je to knjiga za decu koju mi je dao moj učitelj.
Mučila sam se prvih nekoliko puta kada sam je čitala, ali sam postajala sve
bolja kako je nedelja odmicala. Mase me je bodrio, i učinio da se osećam
kao da mogu sve. To je bio prvi put u mom životu da sam verovala u sebe.

Držeći knjigu u ruci kao dragu uspomenu koja je bila, nastavila sam uz
stazu i prema stepenicama, gde su sveće nastavile da mi osvetljavaju put.
Kada sam stigla do vrata, videla sam još jedan mali paket umotan
identično kao prvi. I na njemu je bilo moje ime. Spustivši knjigu na stolicu
pored sebe, pažljivo sam otvorila paket. U njemu je bio komad razbijenog
ogledala. Dok sam zurila u njega, setila sam se dana kada sam upoznala
Masea, kada sam pala i razbila Nanino skupoceno ogledalo i rasekla ruku
dok sam čistila njenu kuću. On je odseo u njenoj kući i brinuo se o meni
tog dana bolje nego iko u celom mom životu.

Posegnula sam i otvorila vrata, još uvek držeći malu kutiju sa

komadom ogledala u njoj. Tada su mi se oči srele sa Maseovim. Stajao je u
našoj dnevnoj sobi, koja je takođe bila ispunjena svećama. Nije bio
prašnjav i u radnoj odeći; bio je sav čist i obučen u par svojih dobrih
farmerki sa flanelskom košuljom.

- Zadržao sam ga, - rekao je.

Mršteći se, pokušala sam da shvatim o čemu govori.

- Ogledalo. Zadržao sam komad. U to vreme nisam znao zašto. Ali

kada sam čistio polomljeno ogledalo, zadržao sam komad. Hteo sam da te
pamtim. Nisam očekivao da ću te ponovo videti. Tako da sam zadržao taj
komad ogledala.

Bože. Oh, Bože. Držala sam kutiju čvršće u rukama dok sam zurila u
njega.

- I zadržao sam knjigu, - rekao je. - Kada si je pročitala, pozvao sam

tvog učitelja i pitao ga da mi proda knjigu. Hteo sam da pamtim da si mi
čitala te reči. Kako si u početku bila tako stidljiva, ali sa svakom rečenicom

226
i svakim danom si postajala sve jača i sigurnija u sebe. To je bila najlepša
stvar koju sam ikada video.

Činilo mi se da će mi srce eksplodirati iz grudi. Čak sam stavila ruku

preko njega da se ne otrgne.

Mase mi je prišao i pružio mi parče papira. Izgledalo je kao priznanica.

- Ovo nije nešto što muškarac obično pokazuje ženi, ali treba da vidiš taj
datum i da razumeš šta znači. Zbog vremena i okolnosti, trebalo je tri
nedelje da stignemo od tog trenutka do ovog.

Uzela sam račun iz njegove ruke, ali pre nego što sam uspela da ga
pogledam, Mase se spustio na koleno.

Ne. Ovo se nije dešavalo. Nisam želela ovo. Rekla sam mu da ne želim
ovo. Počela sam da odmahujem glavom, dok su me suze pekle u očima.
Nisam želela da sva ova slatkoća postane deo loše uspomene.

- Moraš da pogledaš tu priznanicu, dušo. Molim te, - rekao je Mase dok

je zurio u mene.

Moj stomak je bio u čvorovima. Grlo me je peklo, a oči su mi bile

mutne. Zar me nije slušao? Nisam želela da ga prisiljavam ni na šta.
Trepnula sam i pokušala da se fokusiram na račun. Još jednom, datum je
zaokružen crvenom bojom. Baš kao i na onom čiju mi je kopiju dao. Bila je
to ista priznanica. Međutim, na ovoj naziv artikla nije bio zatamnjen, već
samo cena.

Ružičasti morganit prsten sa dijamantima u obruču od ružičastog zlata.

Ponovo sam pročitala reči i čak ih izgovorila ispod glasa, dok sam
dozvolila da se informacije slegnu. Bio je to prsten koji je kupio pre tri
nedelje.

- Bio je savršen za tebe. Jednostavno nije bio tvoje veličine, - šapnuo je.

Podigla sam glavu da ga pogledam, i videla da sada drži prsten u

desnoj ruci.

- Morao sam da ga prepravim da stane na tvoj prst, - rekao je tiho.

- Oh, - bilo je sve što sam uspela da izgovorim pored knedle u grlu.

227
 - Reese Ellis, ušla si u moj život i osvetlila ga. Sve što je bilo dosadno
postalo je sjajno. Promenila si me. Učinila si moj život potpunim. Zato,
molim te, daj mi sve što želim u ovom životu i reci da ćeš mi biti žena.

Obrazi su mi bili vlažni kad je završio sa govorom. Sve što sam znala
je da je ovo bilo ispravno. To je bilo to. Ovako je trebalo da bude. I nikada
neću voleti drugog čoveka kao što sam volela ovog. - Da, - uspela sam da
izgovorim pored jecaja koji su se oslobodili.
Mase je stavio prsten na moj prst i ustao da zarobi moja usta svojima.

Ovo je bila najbolja bajka od svih.

228
 Epilog

Reese nije insistirala da se venčamo pre nego što se beba rodi, ali želeo
sam da se preziva Colt Manning pre nego što smo doneli dete na ovaj svet.
Bili bismo porodica. Onakva s kakvom ni ona ni ja nismo započeli život.

Danas je Harlow došla u Dallas da kupi venčanicu sa mojom majkom

i Reese. Sutra Reese, Harlow i ja idemo u L.A. da kažemo Kirou za
venčanje i bebu. Nije se opijao do smrti, ali Emily je bilo sve gore, a Harlow
je bila zabrinuta za njega. Nisam želeo da ga poseti bez mene, i morao sam
da mu kažem za Reese i mene. To jednostavno nije bilo nešto što sam
planirao da uradim preko telefona.

Nisam bio siguran da će mu čak biti stalo do bebe ili venčanja, ali on je
bio moj otac. Trebao bih mu bar reći. Uradio sam najbolje što sam mogao
sa njim za Harlowino dobro.

Tata se zaustavio ispred štale i pružio mi poštu, kao što je to činio

većinu dana kada se vozio da proveri naše poštanske sandučiće. - Danas
imaš nekoliko komada, - povikao je.

Krenuo sam uzbrdo do njegovog kamioneta da ih uzmem od njega. -

Hvala, - rekao sam, uzimajući malu hrpu koverti.

- Nema na čemu. Bilo je tiho ovde sa Majorom u Rosemary Beachu i

Aidinim odlaskom. Imam više vremena bez da moram slušati tvoju mamu
koja mi priča o drami koju su izazvali.

Smejući se, pregledao sam poštu u rukama. - Da, Major je držao stvari
zanimljivim. Šta stric Chap misli o njegovom poslu u restoranu?

229
 Tata je odmahnuo glavom. - Nije ponosan na njega, ali sam mu rekao
da barem ima posao. Nemoj misliti da će Chap ikada preboleti činjenicu
da je njegov sin spavao sa njegovom ženom. Ne znam šta je očekivao,
oženivši ženu četiri godine stariju od svog sina.

Morao sam da se složim sa njim. - Ipak, mora da je teško biti Chapov

sin. - Nikada nisam zavideo Majoru na njegovom ocu. Chapman Colt je
bio težak za saradnju. On nikada nije bio moj omiljeni stric.

Tata je progunđao. - Verovatno je tako. Pa, imam posla. Vidimo se

kasnije. Mislim da smo sami na večeri, žene idu u kupovinu.

Osmehujući se, klimnuo sam. - Snaći ćemo se.

Povukao se, a ja sam se vratio pregledavanju pošte. Jedna koverta mi

je zapala za oko, i druge sam stavio u džep jakne kako bih mogao da je
otvorim. Jednostavna bela koverta nije imala povratnu adresu. Imala je
poštanski pečat iz Chicagoa i bila je adresirana na mene.

Otvorio sam je i izvukao debeli set presavijenih papira. Još nešto je palo
na zemlju. Prvo sam otvorio papire, i moje oči su odmah videle reči
Poverenički fond na vrhu. Ispod toga je bilo Reeseino puno ime.

Skenirao sam papire da vidim da Reese ima poverenički fond vredan

deset miliona dolara, na koji je imala pravo u godini kada je napunila
dvadeset i jednu. Zbunjen, nastavio sam da čitam, i pojavilo se ime
Benedetto DeCarlo. On je ovo uradio. U nekom trenutku je znao gde joj je
majka, jer je osnovao ovaj fond. Nisam bio siguran kako da kažem Reese
za ovo. Da li je to bio Benedettov način da me zamoli za pomoć da joj kaže?

Sagnuo sam se da pokupim papir koji je ispao iz koverte. Mala,

četvrtasta poruka izgledala je poznato. Video sam je ranije.

Okrenuvši je, video sam da jednostavno piše Za moju devojčicu.

Kraj
230
 Dragi Siriuse...

Nadamo se da si uživao u svom pokonu!

Obećavamo ti da ovaj serijal uskoro
završavamo, pa ćeš sledeće godine dobiti nešto
potpuno novo za svoj rođendan!

Vole te i ljube tvoje

Ludače sa Book as Passion-a!

231