РАНКО ЈАКОВЉЕВИЋ

БРЖЕ, ВИШЕ, ДАЛЕКО

Kad je Zaratustri bilo trideset godina, napustio je svoj zavičaj i jezero svoga
zavičaja, i otišao je u goru. Tu se napajao svojim duhom i svojom samoćom,
i nije ga to umorilo za deset godina. Ali se naposletku izmeni njegovo srce –
i jedno jutro ustade u ranu zoru, stade pred sunce i ovako mu je govorio:
»Veliko svetilo nebesko! u čemu bi bila tvoja sreća, da nemaš onih kojima
sijaš! Deset godina penjalo si se amo k mojoj pećini: ti bi se zasitilo bilo
svoje svetlosti i ovoga puta, da nije mene, moga orla, i moje zmije. Nego mi
smo te iščekivali svakoga jutra, uzimali smo od tvoga obilja i blagosiljali te
za nj. I gle! Ja ne znam kud bih sa svojom mudrošću, kao pčela koja je
nakupila previše meda; osećam potrebu da se prema meni ruke šire. Hteo
bih da poklanjam i udeljujem, sve dok mudri među ljudima ne nađu naslade
opet jednom u svojoj ludosti, a siromašni opet jednom u svome bogatstvu.
Toga radi moram se spustiti u dubinu: kao što ti to činiš večerom, kad padaš
za more pa još i donjem svetu poneseš svetlosti, ti prebogato svetilo
nebesko! Ja moram, kao ti, pasti i zaći, kako to zovu ljudi, ka kоjima bih da
se spustim. Blagoslovi me dakle, ti mirno oko, što bez zavisti možeš da
gledaš i preveliku sreću! Blagoslovi pehar koji se preliva, da bi voda iz njega
zlatna potekla, i na sve strane raznela otsjaj tvoga milja! Evo! Ovaj pehar
hoće da opet ostane prazan a Zaratustra hoće da opet postane čovek.« –
Tako otpoče silazak i pad Zaratustrin.
Also sprach Zarathustra

или

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО :

''Koliko smo ozbiljno prišli razvoju turizma govori i projekat

koji realizujemo sa susedima iz Rumunije. Naime u Kladovu
je već održano više sastanaka međunarodnog projektnog
tima koji će učestvovati narealizaciji projekta „Nasleđa na
granici Dunava“, koji iz IPA fondova u iznosu od 1,3 miliona
evra sufinansira Evropska unija, u okviru prekogranične
saradnje Rumunija – Srbija. Lider na projektu je
opštinaKladovo, a partneri su Episkopija iz Tun Severina,
opština Broštenii Asocijacije iz Lupše. Verujem da će ovaj
projekat biti uspešno realizovanna obostrano zadovoljstvo uz
nesebičnu podršku partnera iz Rumunije. Projekat „Nasleđa
na granici Dunava“ podrazumeva izgradnju viztorskog centra
na ulazu u srednjovekovnu tvrđavu „Fetislam“ u Kladovu i
od velikog je značaja za našu opštinu. Na prvom sastanku
definisali smo aktivnosti, njihovu dinamiku i realizaciju
postavljenih ciljeva. Moramo biti efikasni i kooperativni, jer
smo za realizaciju projekta iz budžeta od oko šest miliona
evra dobili trećinu, s obzirom da je stručna komisija projekat
ocenila sa 93,5 bodova.Radovi na izgradnji Vizitor centra
trajaće dve godine i kada budu završeni oplemeniće
turističku ponudu opštine Kladovo. Reč je o najvrednijem
ugovoru koji je opština Kladovo do sada potpisala u okviru
programa prekogranične saradnje – podseća Čučulanović.
U toku je priprema tendera za glavni građevinskii projekat.
Naravno u toku je priprema za razradu kompletnog projekta,
sajta i sve ostalog što je dato termin planom. Nadamo se
da neće biti ni jedan jedini dan zakašnjenja u projektu,
jer će biti prema izvođačima prilično striktne, da kažem
zatezne kamate i mislimo da ćemo sa tim da Kladovu
donesemo jedan nov turistički sadržaj ili da kažemo da će
tvrđava početi da liči na jedan gotov turistički proizvod koji bi
trebao da bude, jer mi nažalost u ovom trenutku imamo
samo Hidroelektranu Đerdap kao gotov turistički proizvod.
Sve ovo ostalo su projekti koji nemaju kompletan sadržaj, niti
su gotov proizvod, nemaš turistima naprosto šta da ovaj,
ponudimo kao gotov turistički proizvod.''
https://www.facebook.com/sns.kladovo/posts/1537109353012741/?_rdr

НАКОН 150 ГОДИНА ОД КАДА ЈЕ ПРЕСТАЛА ДА БУДЕ ТУРСКА ТВРЂАВА,

ОПШТИНСКОМ ОДЛУКОМ О ОСНИВАЊУ ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА
РЕАФИРМИСАНО ЈЕ ТУРСКО ИМЕ ''ПОБЕДА ИСЛАМА''- Ф Е Т И С Л А М,
УЈЕДНО НЕУВАЖАВАЊЕМ ЧИЊЕНИЦЕ ДА ОД 500 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
ПОД ТУРСКОМ УПРАВОМ ЈЕ БИЛА 300 НАЈТЕЖИХ ЗА СРБЕ ГОДИНА

ОСНОВНИ КАПИТАЛ 10 ХИЉАДА ДИНАРА:

Не, ово није виц:
 НЕ, ОБЈЕКТИ НИСУ ЈАВНА СВОЈИНА ОПШТИНЕ КЛАДОВО!!!

ВИДЕТИ НА КН ВЕБ!

Тврђава није споменик културе изузетног већ ВЕЛИКОГ значаја

У општинском акту из 2022.г. погрешно је наведено да је

категорисана као споменик културе ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА!
Društvo,Kultura,Turizam,Vesti |

16. decembar 2022.

Tvrđava Fetislam, nekada kapija islama i osmansko utvrđenje danas je spomenik

kulture od izuzetnog značaja koji vas dočeka kada dolazite
u Kladovo. Kao kulturno dobro predstavlja deo kulturne baštine Geoparka
Đerdap. Stanovnici Kladova ali i njegovi gosti imaju priliku da uživaju u ovoj prelepoj
srednjovekovnoj tvrđavi na Dunavu.

ТВРЂАВА НИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНА, АКО ЈЕ

ВЕРОВАТИ НАТПИСИМА У ЊОЈ,
САГРАЂЕНА ЈЕ 1524. А СРЕДЊИ ВЕК ЈЕ
ЗАВРШЕН 1492!!!
Srednji vek obuhvata istorijski period od 5. do 15. veka. Ovo razdoblje u istoriji
ljudskog društva i kulture predstavlja zaokruženu celinu. To je razdoblje
počelo padom Zapadnog rimskog carstva i okončalo se renesansom i
razdobljem velikih geografskih otkrića. Ratnički narod Huna je 375. godine
iz Azije prodro u Evropu. Oni su pokrenuli varvarska plemena. Počela je Velika
seoba naroda. Na zgarištu Zapadnog rimskog carstva u 5. veku počele su da
niču nove države. Tokom 7. i 8. veka stvorena je snažna država Arabljana. U
razvoju društva 15. vek se smatra prekretnicom. Sredinom 15. veka, tačnije
1453. godine, Turci su osvojili Carigrad i uništili ostatke Vizantijskog carstva.
Krajem 15. veka pomorci su otkrili novi svet — američki kontinent. Na početku
srednjeg veka, dok Evropu potresa seoba naroda, na američkom kontinentu se
razvila civilizacija Maja. U isto vreme u Aziji nastaje civilizacija Tang, u Kini.
Srednji je vek srednje razdoblje u klasičnoj podeli istorije zapadnog sveta, koja
se deli na stari, srednji i novi vek. Samo srednjovekovno razdoblje može se
podeliti na rani, razvijeni i pozni srednji vek.[1][2]

Za početak srednjeg veka obično se uzima pad Zapadnog rimskog carstva 476.
godine,[14] što je prvi put učinio Bruni. [9] Za kraj srednjeg veka često se uzima
1500. godina,[15] mada o ovome ne postoji opšta saglasnost. Zavisno od
konteksta, za datumski kraj srednjeg veka ponekad se uzimaju događaji kao što
su prvo putovanje Kristifora Kolumba 1492, pad Carigrada u turske ruke 1453.
ili protestantska reformacija 1517. godine.[16] Engleski istoričari bitku na
Bosvortskom polju 1485. često smatraju događajem koji označava kraj
srednjovekovnog razdoblja.[17] U španskoj istoriografiji za kraj srednjeg veka često
se uzimaju smrt kralja Ferdinanda II Aragonskog 1516, smrt kraljice Izabele I
Kastiljske 1504. ili osvajanje Granade 1492. godine.[18] Istoričari
iz romanskih zemalja obično dele srednji vek na dva razdoblja: raniji „visoki” i
kasniji „niski” srednji vek. Anglofonski istoričari, pak, slede svoje nemačke kolege
i srednji vek obično dele na tri razdoblja: rani, razvijeni i pozni srednji vek. [1] U 19.
veku čitav se srednji vek često nazivao „mračnim dobom”.[19][n 1] S usvajanjem
trodelne razdeobe srednjeg veka upotreba tog termina počela se među
istoričarima ograničavati samo na period ranoga srednjeg veka.[6]

-википедија-

ПЕЧАТ ИЗРАЗИТЕ СИГУРНОСТИ

сајт туристичке организације Кладово

Kao i sva vojna, srednjovekovna zdanja i ove tvrđave su nosile pečat

izrazite sigurnosti, a naročito je bila čuvena čvrstina njihovih
kazamata.
 https://kladovo.org.rs/desavanja/10880/tvrdjava-fetislam-nekad-i-sad/

RUŠILAČKI KONSTRUKTIVIZAM
''...Много је воде протекло реком безумља када је у питању
култура националног значаја; резигнирајуће делује
чињеница да је пројекат предлога мера за заштиту
кладовске тврђаве као споменика културе, на лицу места
пре двадесетак година реализован тако да су два
импозантна објекта- зграде топовњаче, у најбоље сачуваном
стању, и тзв. коњушнице, до темеља срушене вољом
општинских челника, како би се заузврат од Јавног
предузећа ''Хидроелектране Ђердап'', позивањем на
подизање нивоа подземних вода услед изградње
хидроелектране ''Ђердап 2'' што, парадоксално, није
сметало да један други објекат укопан у земљу у
непосредној близини срушених, остане очуван, искамчио
новац за изградњу проширене верзије изложбеног простора
археолошке грађе /данас, као права реткост у свету,
преименован у археолошки музеј без депоа/ и
средњошколског образовног центра. О ''визионарском''
промишљању далекосежних промашаја сликовито говори
актуелно стање новоизграђених објеката ''стваралачким
рушењем споменика културе''. Зграда музеја своје
централно место препустила је гипсаним копијама вредних
археолошких експоната а да првобитна изложбена поставка,
од отварања Археолошког музеја Ђердапа до данас готово
уопште није мењана, тако да градом већ колају приче о
прикладнијем, бајковитом, називу ''Збирка постојаних
оловних војника''; темељи здања образовног центра
попуцали су на више десетина места, као резултат деловања
управо оних подземних вода које су послужиле тек за повод
декрету о рушењу споменика културе у Старом граду, па се
само као визионарство може оквалификовати нечија
калкулација да ће креативни деструктивни чин у односу на
ове зграде бити основ зидања нових Потемкинових села''

-''Рушилачки конструктивизам'', београдски лист ''Данас'' од 17.1.2001.г,

бр.1206, с.18.-

Нова власт након пада Милошевићевог режима није смогла снаге да

начини позитивни помак превазилажењем негативног наслеђа у
домену заштите споменика културе. Почетни покушај игнорисања
проблема Старог кладовског града манифестован је, између осталог,
нетачним тврдњама изнетим у пропагандној брошури ''Кладово'' у
издању Скупштине општине из 2002.г, да се ''у средини Фетислама
налазе добро очуване зграде бивших касарни и коњушница, сачувана је
и барутана, као и складиште муниције и оружја''- с.6.
NA MESTU SRUŠENIH ZGRADA 2017-2023.PODIGNUTE SU
NOVE, ''STARIJE I LEPŠE OD STARIH'': v i z i t o r s k i c e n t a r

ZARA TUSTRA GASI SVETLO

11.

‘’Svaka radost hoće da sve stvari večno traju, hoće meda, hoće
taloga, hoće pijane ponoći, hoće grobova, hoće utehe u suzama
sa grobova, hoće pozlaćenu večernju rumen –šta neće radost!
ona je žednija, srdačnija, gladnija, strašnija, tajanstvenija od
sveg jada, ona hoće sebe, ona guta sebe, volja prstena bori se u
njoj, – ona hoće ljubav, ona hoće mržnje, ona je prebogata, deli
drugima, rasipa, prosi da je neko uzme, zahvaljuje onome ko je
uzima, ona bi da je mrze, – radost je tako bogata da žudi za
jadom, za paklom, za mržnjom, za sramotom, za bogaljem, za
svetom, – jer ovaj svet, o ta vi ga bar znate! Vi viši ljudi, za vama
čezne, radost, neobuzdana, blažena, – za jadom vašim, vi
promašeni i unakaženi! Za onim što je promašeno i nakaženo
čezne svaka večna radost’’

"Sve je nelogično, ali vas UVERAVAM DA JE ISTINA"

Проф.др. Мића Јовановић