Biotechnology in Animal Husbandry 24 (spec.

issue), p 83-93 , 2008 ISSN 1450-9156

Publisher: Institute for Animal Husbandry, Belgrade-Zemun UDC 631.11

ELASTIČNOST REZULTATA PROIZVODNJE

MLEKA U ZAVISNOSTI OD NAJVAŽNIJIH
FAKTORA PROIZVODNJE**
R. Maletić1*, A. Anokić1, Z. Maletić2
1
Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, 11080
2
Ministarstvo poljoprivrede, Agencija za uzgoj i selekciju u stočarstvu, Republike Srpske
* Corresponding author Radojka Maletić; e-mail: maletic@agrifaculty.bg.ac.yu
** Original scientific paper – Originalni naučni rad

Apstrakt: U cilju pružanja informacija proizvodnim organizacijama da

uspešno organizuju proizvodnju mleka zadatak ovog rada je da prikaže kakva je
elastičnost odnosa između proizvodnje mleka (output-a) i važnijih utrošaka
(input-a), kao i kakve su tendencije tih odnosa.

Ključne reči: proizvodnja mleka, faktori proizvodnje, elastičnost

rezultata.

Uvod

Stočarska proizvodnja, pa i govedarstvo, je velikim stepenom

uslovljena ukupnim razvojem poljoprivredne proizvodnje, kao i nivoom
celokupnog privrednog razvoja.
Mleko je prvi proizvod govedarstva po vrednosti za ljudsku ishranu i po
ekonomskoj vrednosti za pojedina gazdinstva koja gaje muzne krave. Za
ekonomiku poljoprivrednih gazdinstava govedarstvo je značajno i po tome što
se produkcija mleka vrši gotovo tokom cele godine, a isporuka mleka
svakodnevno, te gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka obezbeđuju stalan
priliv novca, što za ostale grane stočarstva (osim živine) nije krarakteristično
(Bajčetić,1974).
U želji da pomognemo oko daljeg unapređenja proizvodnje mleka
postavili smo cilj da ispitamo zavisnost proizvodnje mleka od nekih važnijih
činilaca. Ispitujući elastičnost rezultata, analiziraće se odnos između ukupne,
prosečne i granične proizvodnje. Tim povodom poseban akcenat će se dati
pitanju ishrane. Želja je utvrditi u kojoj meri pojedina hraniva utiču na visinu
proizvodnje mleka, kao i da se uoče eventualne nepravilnosti u pogledu ishrane,
84 R.Maletić i sar.

tj. u količini i načinu ishrane. Postoje li mogućnosti da se učine određene uštede

u hrani a da se pri tom ne ugrozi nivo proizvodnje mleka? Saznanje o ovim
odnosima stvara nam mogućnost o preduzimanju mera radi ostvarivanja
određenih rezultata u proizvodnji mleka.

Materijal i metode rada

U cilju realizacije postavljenog zadatka korišćeni su podaci farme za
proizvodnju mleka PD "Semberija" iz Bijeljine. Materijal posmatranja na
osnovu kojeg je vršena pomenuta analiza obuhvata vremensku seriju od 1998 –
2007 godine.
Obzirom da na rezultate proizvodnje utiče veliki broj, vrlo različitih
faktora, iz raspoloživih podataka izabrano je nekoliko obeležja koja u najvećoj
meri mogu da odgovore cilju ispitivanja. Izbor ovih obeležja izvršen je na
osnovu nekih iskustava iz prakse (Pejin i LJesov,1972,1973; Lazarević,1996),
kao i na osnovu ispitivanja o zavisnosti kretanja ovih pojava u ranijem radu
autora (Maletić, 1989).
Na osnovu toga, kao elementi utroška posmatrani su:
- utrošak hrane (koncentrat, lucerkino seno, zelena lucerka, silaža) po
kravi godišnje,
- godišnji troškovi hrane po litri mleka (KM),
- troškovi rada po litri mleka (preračunat u KM),
- direktni troškovi po litri mleka (KM),
- indirektni troškovi po litri mleka (KM).
a kao pokazatelji rezultata proizvodnje:
- broj krava,
- prosečna godišnja proizvodnja mleka po grlu (litara).
Analiza odnosa ukupne, prosečne i granične proizvodnje, posmatrana preko
izabranih pokazatelja utroška i rezultata izvedena je primenom nekoliko
matematičko-statističkih metoda: metod trenda, korelaciona i regresiona analiza
i metod proizvodnih funkcija (Heady i Dillon., 1966).
Statistički podaci dati u obliku vremenskih serija prikazani su u obliku
krivolinijskog trenda:
y = a + bx + cx 2
Korelacionom analizom iskazan je stepen relativne zavisnosti
proizvodnje mleka i uslova proizvodnje. Regresionom analizom definisan je tip
funkcije koji najvernije oslikava promene rezultata proizvodnje mleka u
zavisnosti od ispitivanih faktora. U tu svrhu ispitivana je linearna i kvadratna
funkcija (ranija iskustva koristila su za opredeljenje ova dva tipa funkcija). Na
 Elastičnost rezultata proizvodnje ... 85

osnovu F-testa i 95% pouzdanosti izvedena je ocena značajnosti regresionih

koeficijenata čime je izabran najbolji tip funkcije. Oblik funkcije koji u
posmatranom periodu preovladava smatran je zakonitošću koja vredi za
posmatranu kombinaciju rezultata i uslova proizvodnje. Tako je izabrana
kvadratna funkcija, kao oblik funkcije kojom se najbolje može predstaviti
tendencija kretanja promene navedenih rezultata proizvodnje.
Metod proizvodne funkcije omogućio je da se putem marginalne
analize detaljnije izvede analiza promene rezultata proizvodnje od ispitivanih
faktora i time definiše njihova elastičnost.
Ukupna proizvodnja (U) ocenjena je na osnovu izabrane funkcije:
yˆ = a + bx + cx 2
Granična proizvodnja iskazana je prvim izvodom funkcije za svaki
ispitivani faktor
σY
G = f / ( x) = ,
σX
a prosečna proizvodnja (P) kao količnik ukupne proizvodnje i odgovarajućih
troškova faktora, tj. y i / xi .
Koeficijent elastičnosti (E) dobijen je kao odnos granične i prosečne
proizvodnje, odnosno
G
E= .
P

Rezultati istraživanja
U posmatranom desetogodišnjem periodu prisutna je tendencija
konstantnog smanjenja broja grla na farmi. U toku 1998 god, farma broji 465, a
2007-e godine 248 krava muzara (grafikon 1). Uz ovaj podatak, o kretanju
fizičkog obima stada, treba dodati i činjenicu o nepromenjenosti rasnog sastava,
što za krajnji rezultat ima stagnaciju ukupne proizvodnje mleka (grafikon 2).
Godišnja proizvodnja mleka po kravi, tek poslednjih nekoliko godina pokazuje
tendenciju porasta. Promena proizvodnje mleka u posmatranom
desetogodišnjem periodu se menjala po prosečnoj godišnjoj stopi od 3%. To
ukazuje da tendencija kretanja produktivnosti grla nije ni približno na
zadovoljavajućem nivou (tabela 1). Rasni sastav i mlečni potencijal grla mora se
poboljšati, kako bi se stvorila mogućnost porasta nivoa mlečnosti.
86 R.Maletić i sar.

600
Br. krava
500

400

300
y = 0.2273x2 ‐ 29.779x + 507.53
200
R2 = 0.9541
100

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Godine

Grafikon 1. Broj krava na farmi PD Semberiji u periodu od 1998 do 2007 god.

Graph 1. Number of cows on PD Semberija farm in period 1988-2007

8000
7000
Pr. mleka, litara

6000
5000
4000
3000 y = 96.951x2 ‐ 946.96x + 6712.4
2000 R2 = 0.8486
1000
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Godine

Grafikon 2. Dinamika godišnje proizvodnje mleka na farmi PD Semberiji u periodu od

1998 do 2007 godine (litara)
Graph 2. Dynamics of annual milk production of PD Semberija farm in period 1988-2007
(litres)

Farma PD Semberija u svom radu nije pridavala veliki značaj

mehanizovanosti procesa proizvodnje (vidi Maletić, 2000), kao i porastu
produktivnosti rada, na šta ukazuju činjenice da se iz godine u godinu troši više
 Elastičnost rezultata proizvodnje ... 87

časova direktnog ljudskog rada za proizvodnju litre mleka (graf. 3 i graf. 4).
Utrošak ljudskog rada oscilira po godinama, što govori da se čine izvesni napori
(ali ne i dovoljno) u poboljšanju i uvođenju nove tehnike i tehnologije rada.
Stoga, ovoj proizvodnoj jedinici predstoje značajni radovi na planu i daljeg
snižavanja utroška ukupnog rada, a pre svega direktnog rada jer se samo tako
može ostvariti put budućeg razvoja.

Tabela 1. Produktivnost grla na farmi PD Semberija

Table1. Productivity of socket in farm PD Semberija

Godina- Godišnja proizvodnja Index Dnevni prinos

Year mleka po grlu (l) (1998=100%) mleka (l)
Annual milk Daily milk yield
production per head (l)
(l)
1998 5546 100,00 18,18
1999 5428 97,87 17,80
2000 4969 89,60 16,29
2001 4542 81,90 14,89
2002 4337 78,20 14,22
2003 4522 81,54 14,83
2004 5151 92,88 16,89
2005 4501 81,16 14,76
2006 6196 111,72 20,31
2007 7176 129,39 23,53
∅ 1998/2007 5236,8 102,90 17,17

0.16
y = 0.0005x2 + 0.0031x + 0.0667
Utrošak časova (KM)

0.14
0.12 R2 = 0.5421
0.1
0.08
0.06
0.04
0.02
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Godine

Grafikon 3. Troškovi rada po litri mleka (KM)

Graph 3. Cost of labour per litre of milk (KM)
88 R.Maletić i sar.

Direktni troškovi (KM) 0.7

0.6
0.5
0.4
0.3
0.2 y = ‐0.0057x2 + 0.0913x + 0.1788
0.1 R2 = 0.8402
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Godine

Grafikon 4. Kretanje direktnih troškova po litri mleka (KM)

Graph 4. Variation of direct costs per litre of milk (KM)

Obračun troškova proizvodnje mleka u posmatranom desetogodišnjem

razdoblju pokazuje da u strukturi direktnih troškova najveće učešće imaju
troškovi ishrane (između 55%-65%). Stoga sagledavanje strukture troškova po
godinama ima značajan doprinos u analizi poslovnih rezultata. Pri tome ova
činjenica dobija još veći značaj ako postoji mogućnost za njihovo snižavanje,
što ima za cilj poboljšanja proizvodnih rezultata u proizvodnji mleka.
Posmatrano u celini troškovi hrane po litri mleka u ovom
desetogodišnjem periodu pokazuju tendenciju porasta, što se svakako negativno
reflektuje i na ukupne troškove, te i na finansijski rezultat (grafikon 5).

0.35
Godišnji troškovi hrane po

0.3
litri mleka (KM)

0.25
0.2
y = ‐0.0022x2 + 0.0368x + 0.1415
0.15
R2 = 0.8083
0.1
0.05
0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Godine

Grafikon 5. Kretanje godišnjih troškova hrane po litri mleka (KM)

Graph 5. Variation of annual feed cost per litre of milk (KM)
 Elastičnost rezultata proizvodnje ... 89

Na farmi postoje dva godišnja perioda ishrane krava (letnji i zimski), a

sve u zavisnosti od raspoložive stočne hrane.
Posmatrajući promenu prinosa mleka u zavisnosti od utroška hrane
može se konstatovati da sva hraniva nemaju isti uticaj na prinos mleka. Najveći
uticaj ima silaža 62,41%, a najmanji seno 9,61% (tabela 2).

Tabela 2. Vrednost koeficijenta korelacije

Table 2. Value of koefficient correlation

Koeficijent Koncentrat Silaža Seno Zelena Ostala

Coefficient Concentrate Silage Hay lucerka hraniva
Green alfalfa Other feeds
rxy 0,70* 0,79* 0,31 0,66* 0,38
% 49,34 62,41 9,61 43,56 14,44
* Značajnost na nivou 5%-significance at the level of 5%

Apsolutni uticaj koncentrata na prinos mleka najbolje definiše rastuća

proizvodna funkcija oblika:
yˆ = −32240,3 + 21,3x − 0,007 x 2
sa opadajućim priraštajem i izraženim padom marginalne proizvodnje (grafikon
6 A). To ukazuje da je porast intenziteta utroška ovog hraniva ekonomski
opravdan. Ne sme se ispustiti iz vida i visoka cena koncentrata, koja znatno
poskupljuje proizvodnju mleka, te stoga ne bi bilo poželjno ići na posebno veći
utrošak istog hraniva.
Goveče, kao biljojed, može svoje potrebe za hranljivim materijama u
znatnoj meri da obezbedi iz voluminozne stočne hrane i da pri tome daje
visokovredne proizvode za ljudsku ishranu (mleko i meso).
Postoje izvesna istraživanja koja pokazuju da sa većim procentualnim
učešćem kabaste stočne hrane u obroku postiže i veća mlečnost, dok drugi
autori zastupaju mišljenje da se brz porast proizvodnje mleka može ostvariti
povećanim utroškom koncentrata (Pejin D., LJesov D., 1973).
Silaža kao voluminozno hranivo ima značajnu ulogu u ishrani goveda.
Sa porastom utroška količine istog hraniva raste i ukupna proizvodnja mleka
(graf. 6 B):
yˆ = 4250 − 1,9 x + 0,006 x 2
Reč je o rastućoj funkciji sa opadajućom prosečnom proizvodnjom i
rastućom graničnom proizvodnjom. Granična proizvodnja je ispod prosečne, sa
tendencijom približavanja, što pokazuje da bi ukupna proizvodnja mleka rasla i
dalje sa povećanjem utroška silaže. Elastičnost je iznad nule.
90 R.Maletić i sar.

Grafikon 6. Odnos ukupne, prosečne i granične proizvodnje mleka pod uticajem promene
utroška pojedinih hraniva
Graph 6. Ratio between total, average and limit/breakeven production of milk under the
influence of cost of certain feeds
 Elastičnost rezultata proizvodnje ... 91

Danas je upotreba sena u ishrani goveda ograničena na manju dnevnu

dozu. Svega nekoliko kilograma po grlu. Ukupna proizvodnja mleka opada sa
utroškom sena do nivoa od 530 kg, kada je i granična proizvodnja negativna. Sa
dodavanjem količine sena iznad 530 kg ista proizvodnja raste, a marginalna
proizvodnja postaje pozitivna, ali i dalje ispod prosečne proizvodnje, što
reflektuje pozitivnu elastičnost (grafikon 6 C).
Zelena lucerka ima specifičan uticaj na kretanje proizvodnje mleka,
koja se apsolutnom zavisnošu može izraziti funkcijom
yˆ = 5973 − 2,56 x + 0,0008 x 2
Naime, ukupna proizvodnja je definisana opadajućom funkcijom sa
negativnom graničnom proizvodnju, usled čega je i elastičnost negativna. To
ukazuje da je proizvodnja mleka neelastična celom svojom dužinom (graf 6D):
Analiza ukupne, prosečne i granične proizvodnje mleka pri
posmatranju kretanja utroška ukupnih godišnjih hranljivih jedinica definisana je
rastućom funkcijom, sa rastućom graničnom proizvodnjom, tj:
yˆ = 1685,7 − 6,56 x + 0,0007 x 2
Sa porastom utroška hranljivih jedinica po grlu prinos mleka ima
rastuću stopu promene. Prema ispoljenoj tendenciji treba očekivati da će prinos
pozitivno reagovati na porast utroška hrane, sve dok se ne dostigne biološka
granica produktivnosti grla. Ta granica s obzirom na ostvarene rezultate još je
relativno daleko, što jasno pokazuje kretanje linije ukupne i granične
proizvodnje.

Zaključak
Ispitivanja su pokazala da:
• postoje brojni odnosi između input činioca i ostvarenog obima
proizvodnje mleka;
• prinos mleka zavisi od velikog broja faktora, a naročito od kretanja
troškova hrane, ličnih dohodaka i cene koštanja;
• povećanje direktnih i indirektnih troškova pozitivno se reflektuje na
prinos mleka samo do tačke njihove maksimalne vrednosti;
• kretanje ukupne, prosečne i granične proizvodnje mleka u zavisnosti od
troškova hrane po kravi ima tendenciju rastuće funkcije sa opadajućom
graničnom proizvodnjom, samo do odeđenog nivoa utroška hrane, a
potom funkcija proizvodnje opada, te i marginalna proizvodnja postaje
negativna;
92 R.Maletić i sar.

• elastičnost prinosa mleka u zavisnosti od troškova hrane moguća je

samo do izvesnog nivoa troškova hrane;
• sa porastom utroška ukupnih hranljivih jedinica, kao i utroška pojedinih
komponenti hraniva prinos mleka raste sa rastućom stopom;
• navedena ispitivanja su potvrdila potrebu i opravdanost da se preduzmu
mere za povećanje produktivnosti grla, te i dohotka putem
intenziviranja ishrane u posmatranoj proizvodnji.

Elasticity of results of milk production depending

on major production factors
R. Maletić, A. Anokić, Z. Maletić

Summary
For the purpose of providing information to production organizations so
that they could organize succesfully their production of milk, aim of this paper
was to present the elasticity of relation between milk production (output) and
major expenses (inputs), as well as tendencies of these relations.

Key words: milk production, production factors, elasticity of results.

Literatura
BAJČETIĆ, B. (1974): Organizacija poljoprivrednih gazdinstava. Univerzitet u
Sarajevu. Sarajevo.
HEADY, E., DILLON J.L. (1966): Agricultural Production Functions; Ames,
Jowa.
LAZAREVIĆ, LJ. (1996): Govedarstvo, šansa i obaveza. Beograd.
 Elastičnost rezultata proizvodnje ... 93

MALETIĆ, R. (1989): Analiza stanja i mogućnosti poboljšanja proizvodnje

rezultata u proizvodnji mleka u RO PIK Tamiš-Starčevo. Odbranjen seminarski
rad na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
MALETIĆ, R. (1992): Izbor tipa proizvodne funkcije prinosa kukuruza u
zavisnosti od utroška mineralnih đubriva na različitim tipovima zemljišta,
Poljoprivredni fakultet, Beograd - Zemun.
MALETIĆ, Z. (2000): Ishrana junadi u tovu na farmi PD ″Semberija″ u
Bijeljini. Diplomski rad, Poljoprivredni fakultet, Zemun.
PEJIN, D, LJESOV, D., KRSTIĆ, B. (1972): Elastičnost proizvodnje mleka u
zavisnosti od najvažnijih činilaca proizvodnje. Poljoprivredna znanstvena
smotra. Agriculturae Conspectus Scientificus. Poljoprivredni fakultet sveučilišta
u Zagrebu.
PEJIN, D, LJESOV, D. (1973): Ispitivanje važnijih proizvodnih funkcija mleka.
Godišnji zbornik za zemjedelsko šumarskiot fakultet na Univerzitet vo Skopje.
Skopje.