ПРЕВЕНТИВНЕ КАМПАЊЕ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УСМЈЕРЕНЕ ПРЕМА ДЈЕЦИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА

ПРЕВЕНТИВНО ДЈЕЛОВАЊЕ И УКАЗИВАЊЕ НА ФАКТОРЕ РИЗИКА КОЈИ
ДОВОДЕ ДО ДРУШТВЕНО НЕПРИХВАТЉИВИХ ПОНАШАЊА ДЈЕЦЕ

Слободана Родић, МА1

Апстракт: Још од најстаријих времена малољетници имају потребу да се на себи својствен

начин идентификују, уђу у друштвену средину и на најбољи начин представе себе околини.
Малољетници у периоду адолесценције нису довољно психички и физички сазрели да правилно
расуђују и управљају својим поступцима и због тога се често сусрећу са опасностима и улазе у
друштвено неприхватљива, делинквентна понашања. Због тога је потребно дјецу континуирано
упознавати са неприхватљивим понашањима, штетним утицијама за њихово правилно одрастање,
размишљање и расуђивање, те на тај начин развити личност малољетника и његове животне
интересе, како би се олакшала његова адекватна социјализација са породицом, школом,
вршњачком групом или радним колективом. Друштво је произвело низ конвенција, закона и
подзаконских аката о правима дјетета и заштити дјеце у поступању у случају да дође до друштвено
неприхватљивог понашања дјеце, а веома мало је оних које се односе на превенцију. Како би дјецу
упознали са друштвено неприхватљивим понашањима и опасностима са којима се могу срести у
спољном и интернет свијету потребно је континуирано проводити превентивне кампање у свим
областима са којим се сусрећу малољетници. Полицијски службеници као униформисана,
овлашћена службена лица, провођењем кампања имају посебан утицај на дјецу. У овом раду ћемо
се бавити са кампањама које су полицијски службеници Министарства унутрашњих послова
Републике Српске реализовали у школама на подручју Републике Српске, њиховом превентивном
утицају, као и о кампањама за које се истакла потреба за реализацију. У раду ће бити приказани
статистички подаци колико је превентивних кампања реализовано од стране припадника
Министарства унутрашњих послова у основним школама у школској 2022/2023 години, те ће бити
приказане повратне информације одговорних особа из образовних установа о сврсисходности
реализованих кампања, као и о исходима превентивног дјеловања на дјецу школског узраста.

Кључне ријечи: дјеца, малољетници, делинквентно понашање, школа, превентивне кампање,

полицијски службеници, друштвено неприхватљиво понашање, опасности.

1
Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Управа за полицијско образовање, е-mail:
slobodanapd@gmail.com
 УВОД

Дјеца од самог рођења пролазе кроз одређена животна раздобља и на тај начин
сазријевају и интегришу се у друштвену заједницу. За вријеме проласка кроз раздобља од
дјеце се очекује да развију социјалне вјештине и способности за преузимање трајних
друштвених улога на свим подручјима дјеловања. Сав тај процес траје све док личност не
стекне одређен степен социјалне аутономије, одговорности и самосталности. У одређеним
животним раздобљима дјеца и малољетници се сусрећу са многим друштвено
неприхватљивим понашањима. У зависности од личности појединца и окружења зависи да
ли ће малољетник препознати делинквентно понашање и да ли ће на прави начин
поступити ако се нађе у таквој ситуацији или ће ући у домен малољетничке делинквенције.
Појам малољетничка делинквенција обухвата два елемента: малољетник и
делинквентно понашање. Малољетник је лице које није навршило 18 година живота, док
делинквенто понашање представља стање или склоност лица за вршење прекршаја или
кривичних дјела. Посматрајући ова два елемента долазимо до закључка да малољетничка
делинквенција обухвата сва она понашања која су учинили малољетници, а која су
инкриминисана по позитивном кривичном законодавству једне земље. (Врућинић,
2021:45). Већина теоретичара заступа овај појам малољетничке делинквенције, док су неки
теоретичари правили подјелу малољетника на делинквенте и предделинквенте.
Делинквенти су они малољетници који су извршили прекршај или кривично дјело, док су
предделинквенти малољетници који нису учинили никакву штетну радњу, али су таквог
понашања (проблематичног) које их може одвести у недозвољене радње (прекршај или
кривично дјело). Како су узроци појаве малољетничке делинквенције многобројни, тако се
поставља питање да ли друштво и цјелокупни систем на адекватан начин реагује на дјецу и
малољетнике. Како је период адолесценције посебно осјетљив, у том периоду породица,
вршњаци и околина могу имати значајан утицај на младу особу, на понашање и на
формирање ставова. Да би се утицало на дјецу од самог рођења па све до периода
адолесценције треба да се укључе све институције и да пруже све што могу из своје
области како би се личности дјеце формирале као друштвено прихватљиве и
социјализоване.

ПСИХОЛОШКИ РАЗВОЈ ДЈЕТЕТА ПО ГОДИНАМА – ФАЗЕ РАЗВОЈА И

ПРОМЈЕНЕ У ПОНАШАЊУ

Тјелесни и психолошки развој дјетета по годинама је врло динамичан, вишесмјеран

и цјеложивотан процес и он се одвија на јединствен и различит начин у зависности од
личности дјетета. Током проласка кроз одређене фазе живота дијете у одређеним
периодима пролази кроз специфичне фазе развоја, и то је једино што је заједничко за сву
дјецу. Свако дијете је јединствено и на различите начине током година пролази кроз
раздобља и носи се са разним промјенама.
Један од најпознатијих дјечијих психолога Жан Пијаже утемељио је своју
когнитивно-развојну теорију (Piaget, 1969, 2000) коју већ годинама психолози широм
свијета користе како би објаснили одређене развојне фазе у одрастању. Главна
претпоставка његове теорије је чињеница да дјеца активно граде своје знање истражујући
свијет који их окружује. Најважнији појам у његовој теорији је биолошки појам
адаптације, односно прилагођавања на околину. У раном дјетињству дијете другачије
разликује ствари у својој околини од одраслих особа. Због тога је важно бити свјестан да је
мишљење предшколске дјеце препуно логичких грешака. Дјеца исправљају та погрешна
увјерења сталним истраживањем и откривањем свијета, тачније одрастањем. Недостатак
Жанове теорије је тај што је премало узео у обзир утицај околине на развој, што су други
психолози попут Стернберга (Стернберг, Когнитивна психологија, 2005) надомјестили са
својим теоријама одређених фаза развоја дјеце.
Фазе развоја у дјетињству су сљедеће:
- сензомоторички период (од рођења до 2. године) – когнитивни развој с дјететовом
употребом осјећаја и покрета у сврху истраживања свијета. У овом периоду дјеца су
способна имитирати изразе лица и гестове одраслих особа.
- предоперацијски период (2 – 7 година) – карактеристично симболичко мишљење
предшколског дјетета које је препуно нелогичности, дјеца почињу тражити самосталност и
желе самостално доносити одлуке. Појављују се различите фразе којима изражавају своје
жеље. Током друге године живота траје раздобље појма о себи и јако је важна равнотежа
између родитељског усмјеравања дјетета и омогућавања самосталних избора.
- период конкретних операција (7 – 11 година) – дијете организује сазнања и расуђује кроз
своју школску околину и оно што види. Период почетка школе ствара бројне изазове за
дјецу, јер упознају велики броја нових људи, успостављају се нови ауторитети, и дјеца се
дуготрајније одвајају од родитеља.
- период формалних операција (више од 11 година) – мишљење дјетета постаје
комплексан, апстрактан систем на граници између адолесцента и одрасле особе. Осим
бројних тјелесних промјена, психолошки развој је карактеристичан новим изазовима и
животним прелазима на које сваки појединац реагује на другачији начин.

Период адолесценције

Адолесценција је био-психо-соцјални стадијум развоја између дјетињства и

одраслог животног доба. Представља прелазни животни период који се наставља на
дјетињство и почиње првим знацима пубертета, a завршава се када особа достигне
одговарајући ниво независности и зрелости. Уобичајно је да пубертет означава мноштво
тјелесних и физиолошких промјена које најчешће трају током једанаесте, дванаесте и
тринаесте године живота. Не постоје одређени догађаји или граница који би означавали
крај дјетињства и почетак адолесценције. У периоду адолесценције као битан дио
одрастања је трагање за властитим идентитетом. Тај период одрастања обухвата и снажну
жељу за независношћу од одраслих људи, на првом мјесту од родитеља, а затим и од
наставника и свих других одраслих личности који представљају ауторитете за младу
особу. Дјеца која имају позитивна искуства из раније доби улазе у средње дјетињство с
мирним самопоуздањем. У школској доби, дјеца су склона упоређивању својих
карактеристика с карактеристикама вршњака, тако покушавају открити узроке својих
предности и недостатака, а највеће промјене о себи доживљавају од 8. до 11. године када
опажају властита понашања и унутрашња стања.

ФАКТОРИ РИЗИКА КОЈИ ДОВОДЕ ДО МАЛОЉЕТНИЧКЕ ДЕЛИНКВЕНЦИЈЕ

Многобројни су фактори који младе особе и дјецу могу довести до друштвено

неприхватљивих понашања и саме малољетничке делинквенције. Током одрастања у
зависности од личности дјетета зависи на који начин ће дијете реаговати на одређене
ситуације у којима се нађе. Сама личност дјетета не може бити пресудна за начин
реаговања. Битну улогу има породица која може дјеловати као фактор ризика или као
фактор заштите, након тога школа, па и све особе са којим се дијете може срести у периоду
одрастања, тачније све установе и институције које могу утицати на конструисање
личности младе особе. Као битан фактор ризика појављује се утицај средине 2, систем
вриједности средине у којем живимо, присуство насиља, доступност алкохола, наркотика и
оружја, као и сам недостатак занимљивог садржаја за кориштење слободног времена. Још
један фактор ризика јесте утицај вршњака на понашање и сам однос са вршњацима.
Пријатељство је однос који даје значајну подршку формирању идентитета. Међусобна
помоћ, подршка, дружење и доказивање међу вршњацима, можда су чак и пресудни за
правилан развој дјеце и младих и за превазилажење потешкоћа у одрастању. Утицај
породице, школе и других установа су засебни фактори на које припадници Министарства
унутрашњих послова не могу утицати у знатној мјери, док за однос са вршњацима, утицају
средине, зависностима само Министарство даје на значању споводеђи одређене кампање
за превенцију. Због тога ћемо у овом раду више пажње посветити тим факторима.

Проблеми у односима са вршњацима

Фактори ризика повезани са вршњацима су многобројни али се углавном односе на

дружење дјетета или младе особе са дјецом која већ испољавају неки од облика
неприхватљивог понашања, који желе да испробају све што им је доступно, алкохол,
цигарете, а често се дешава и да им је смањено владање због бјежања са часова. Дијете у
жељи да се докаже и да буде прихваћено од стране вршњака, не размишљајући о каснијим
посљедицама, улази у такво друштво да не би било одбачено од стране вршњака. У
зависности од ранијег живота дјетета зависи да ли ће оно бити спремно да се укључи у
друштво које већ испољава облике друштвено неприхватљивог понашања и да ли ће у
таквом друштву уопште бити прихваћено или ће остати у домену мирног и повученог
дјетета што га може довести до неких других проблема са вршњацима у виду одбацивања.
Од самог почетка периода адолесценције, а неријетко и прије тог периода, млади и
дјеца се могу срести са вршњачким насиљем. Најчешћи облици вршњачког насиља су
физичко и вербално насиље, а може се појавити и у другим облицима као што су
емоционално, сексуално, културно, те економско насиље. Изложеност вршњачком насиљу
може имати касније посљедице у одраслој доби у виду проблема на емоционалном плану.
Особе које су у ранијем периоду биле изложене вршњачком насиљу могу касније имати
проблеме у међуљудским односима. Битно је поменути да се у данашње вријеме све чешће
сусрећемо и са насиљем путем интернетских и мобилних апликација, па због свега
наведеног појава вршњачког насиља свакако захтијева пуну пажњу свих друштвених
структура.

2
Приручник за обуку рад полиције са дјецом и младима, „Save the childern“, 2005. године
 Зависности, упоређивање са недостижним идеалима, аутодеструктивна понашања

Изазови одрастања у модерно вријеме су и могућност претјераног кориштења

дигиталних уређаја, са могућим развојем зависности о игрицама, друштвеним мрежама,
као и патолошко коцкање. Све наведено је често замка која ће у доба одрастања, заједно са
незрелошћу, довести до озбиљне патологије и друштвено неприхватљивих понашања. Ако
узмемо у обзир да је клађење постала појава која се промовише како у стварном тако и у
виртуелном свијету, млади могу посегнути за коцкањем или било којим другим
понашањем који представља фактор ризика за касније неприхватљиво понашање.
У периоду адолесценције код оба пола је посебно изражено стварање слике о себи
која се ствара под утицајем околине. Дјевојчице су посебно забринуте око изгледа тијела, а
како се у данашњици претјерано наглашава идеал мршавости, то може довести до бројних
поремећаја у храњењу те развоја анорексије. Дјечаци позитивније реагују на раст тијела те
желе изгледати снажно зато што су тада боље прихваћени у друштву. Код неких се може
појавити одређена врста импулсивности и агресивности као посљедица жеље за
доказивањем властите снаге. Такође је учестала депресивност код дјевојчица, али је све
чешћа и код дјечака.
Отежавајућа околност у данашње вријеме јесте и свакодневно бомбардовање
младих сликама неких далеких, очаравајућих и егзотичних крајева, као и информацијама о
неким новим професијама, кроз које је барем у очима младих и наивних адолесцената, чији
је психолошки развој још у развоју, а истовремено немају пријеко потребно животно
искуство, могућа лака зарада било радом од куће или чак путујући свијетом. Путем медија
свакодневно је доступно мноштво слика прелијепих људи, што код младих људи склоних
упоређивању, може придонијети упоређивању свог изгледа с тешко достижним идеалима,
који у реалитету могу бити „фотошопирани“ и „провучени кроз филтере“. Ако се млади
током одрастања упоређују са таквим недостижним идеалима, могући су проблеми с
ниским самопоуздањем. Код неких младих људи, могућ је и развој пренаглашене
склоности скупим непотребним стварима.
Конзумирање разних супстанци као што су цигарете или конзумација неких
алкохолних пића, до конзумације психоактивних супстанци као што су канабис, хероин,
кокаин, амфетамин и друга средства зависности, такође спадају у изазове с којима се
сусрећу данашњи адолесценти, али и дјеца. Конзумација пива и пушење цигарета је данас
честа појава у готово свим средњим школама, а све већи проблем представља што се као
конзументи појављују и ученици основних школа. У скорије вријеме на тржишту се
појавила нова врста дувана, никотинске врећице, такозвани „снус“ 3, који младим
представља занимљивост и изазива знатижељу да посегну за тим. Никотинске врећице у
свом састојку садрже већу количину никотина и брже изазвијау зависност за разлику од
цигарета. Неке од посљедица конзумирања су: смањена концентрација, смањена моћ
опажања, неконтролисани импулси, смањена способност учења и памћења, опасност од
менталних обољења, брзо стварање зависности, промјена расположења и раздражљивост.
У медијима су се чак појавила упозорења на штетност те врсте дувана, али се не
предузимају мјере по питању забране продаје, као што је то у другим државама4.

3
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-64834975
4
Канада –канадска влада није одобрила продају никотинских врећица и издала је упозорење у којем се
наводи да, будући да никотинске врећице нису оцијењене према “сигурности, учинковитости и квалитети”,
оне могу садржавати високе разине никотина и бити штетне за здравље
 Неки од адолесцената могу посегнути за аутодеструктивним понашањима, што
може бити у распону од самоповређивања резбарењем коже, највише подлактице, па до
покушаја суицида. На све то највећи утицај имају и друштвене мреже на којим се
појављују разни изазови као што су „Крвава марка“ 5, гдје млади у периоду адолесценције
имају лажни осјећај свемоћи и нереално процјењивање адекватног понашања, па тако неки
од њих неће бирати средства да би себе издигли и показали се као храбри.

ПРЕВЕНТИВНЕ КАМПАЊЕ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Улога полиције у спречавању и сузбијању неприхватљивог понашања младих

произилази из основне друштвене улоге полиције и усмјерена је на то да стање
безбједности у једној држави буде на високом нивоу. Полиција успјешно ради на
откривању кривичних дјела и њихових извршиоца и самим тим ништа не може боље
утицати на то да се друштво понаша у складу са прихватљивим, као што утиче чињеница
да ће свако дјело и извршилац кад тад бити откривен. То важи и за малољетнике, али када
су они у питању, због саме психолошке структуре личности, потребно је радити на
превенцији неприхватљивог понашања младих, јер улога полиције није само репресија већ
и превенција. Када су у питању малољетници та превенција може имати троструки
карактер: примарни, секундарни и терцијарни. Да би се постигла превенција од стране
припадника Министарства унутрашњих послова потребно је да полицијски службеници
посједују довољно знања и вјештина за рад са малољетним лицима као и то да познају
макар основне карактеристике младих људи. Одговорност полицијских службеника је
велика јер самом појавом могу да утичу на младе и њихово понашање. Полицајац треба да
буде стручно лице, које са само једним својим одговарајућим поступком може
допринијети да малољетник буде одговорна друштвено-прихватљива личност која неће
отићи у домен малољетничке делинквенције. Да би се такав ефекат постигао полицијски
службеник мора познавати законске одредбе које се тичу малољетника, али исто тако мора
да буде обучен да има стручни приступ према малољетнику у погледу доби, тјелесних и
друштвених развијености, животних услова и слично. Када говоримо о приступу
полицијског службеника према малољетним лицима најприје морамо говорити о
ауторитету који полицијски службеник мора да представља малољетнику. Нужан услов да
би некога успјешно и правилно васпитали и образовали јесте ауторитет. Тај ауторитет
може бити различит, а у погледу малољетника он би требао да буде такав да га
малољетник осјети из разговора са полицијским службеником као лицем који представља
закон, а након тога и да разговара са лицем који је човјек у правом смислу те ријечи.
Ауторитет пред дјецом треба да буде такав да они схвате да полицијски службеници
осуђују неприхватљива понашања, а са друге стране да су полицијски службеници
спремни да помогну у било ком тренутку како малољетнику тако и било којој другој особи
која се нађе у ситуацији за коју је потребна помоћ. Родитељи најчешће дјеци говоре о
полицијским службеницима на начин на који праве баријеру између полицијског
службеника и дјетета, што никако није прихватљиво, јер је ту баријеру веома тешко
срушити и оснажити дјецу и младе да им полицијски службеници могу помоћи, а не само
кажњавати. У вези са свим реченим Министарство реализује различите кампање у
школама како би се превентивно дјеловало на малољетнике. Министарство унутрашњих
5
https://www.hercegovina.info/vijesti/bih/krvava-marka-novi-opasni-izazov-kod-nasih-ucenika/201526/
послова током школске године сачињава и реализује пројекат превенције малољетничке
делинквенције (Пена, Стратегије супростављања криминалитету и концепт рада полиције
у заједници:235) у основним и средњим школама на подручју Републике Српске у којем су
прецизиране теме које ће се обрадити у школама у оквиру једне школске године. У овом
раду бавићемо се превентивним кампањама које је Министарство унутрашњих послова
реализовало током 2023. године.

Заштитимо дјецу у саобраћају

Министарство унутрашњих послова је препознало да самим почетком школске

године треба да почне са реализацијом одређених кампања. Тако се почетком септембра
организује кампања „Заштитимо дјецу у саобраћају". Циљ ове кампање је да се
првачићима укаже како правилно да се крећу у саобраћају, зашто је важно погледати
лијево и десно, како, када и на који начин се прелази улица и све што им је потребно за
безбједно кретање до школе. Кампања се реализује кроз три сегмента, гдје је први
активност полицијских службеника у виду обиласка школа, прикупљање информација у
којем периоду се очекује појачано присуство дјеце на улици (период почетка и завршетка
наставе), као и прикупљање информација о самом стању саобраћаја у околини школе.
Други сегмент састоји се од предавања за најмлађу категорију ученика на тему безбједног
и правилног учешћа пјешака у саобраћају, док је трећи сегмент појачан рад и присуство
полицијских службеника у близини школа на самом почетку школске године. Кампања се
спроводи годинама уназад, а покренута је из разлога што је најважније да се дјеца
најранијег узраста уче понашању и правилима у саобраћају, јер само тако могу да буду
безбједни и да се кроз све сегменте кампање постигне повољна безбједност за све учеснике
у саобраћају, а посебно за дјецу.

Спријечимо вршњачко насиље

Почетком школске године примјећују се и разни проблеми међу дјецом и младима,

па је тако Министарство унутрашњих послова примјетило појаву вршњачког насиља и
препознало да би било корисно да се дјеца школског узраста упознају са вршњачким
насиљем и штетностима истог. На име тога реализује се кампања „Стоп вршњачком
насиљу“, „Спријечимо вршњачко насиље“. Кампања се реализује у основним и средњим
школама са циљем спречавања вршњачког насиља. Примарни циљ кампање је упознавање
ученика основних и средњих школа на територији Републике Српске са појмом вршњачког
насиља, начином испољавања насиља међу дјецом и младима, посљедицама које оставља
на жртве насиља, као и подизање свијести грађана о значају благовременог откривања
оваквих видова насиља. С обзиром да је Министарство унутрашњих послова Републике
Српске подржало реализацију програма "Брига о дјеци – заједничка одговорност и
обавеза", чији је иницијатор Републички педагошки завод Републике Српске, те да су
полицијски службеници стални чланови школских мултисекторских тимова формираних у
оквиру програма, кампања има за циљ и унапређење комуникације и сарадње са
директорима школа и просвјетним радницима, родитељима и ученицима, како би се
побољшало међусобно повјерење, благовремено уочили конкретни проблеми,
идентификовали конфликтни појединци, а све са циљем спречавања ескалације вршњачког
насиља. На предавањима се ученици упознају са процедурама шта да ураде и коме да се
обрате у случају да постану жртва вршњачког насиља, као и шта да ураде ако имају
сазнања да је неко други жртва вршњачког насиља.
У литератури се наилази на став да пораст вршњачког насиља у образовно-
васпитним установама, односно школској средини, представља проблем модерног
друштва (Никач, Симић, Превенција вршњачког насиља у Републици Србији, 2015).
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је након немилог догађаја који се
догодио у Београду6 организовало специјалистичку обуку полицијских службеника под
називом „Школски полицајац" гдје је битно да се полицијским службеницима укаже на
важност њиховог упознавња са организацијом рада васпитно-образовних установа, као и
са утврђеним програмом мјера за јачање безбједности школског простора те мјера за
јачање безбједности и спречавање насиља у основним и средњим школама и ђачким
домовима у Републици Српској. Министарство унутраших послова посредством школског
полицајца улази у образовни систем Републике Срспке, који ће бити безбједан образовни
систем.
На основу аналитичких података о реализованој кампањи вршњачког насиља у
Републици Српској за 2023. годину, подаци су сљедећи:

Табела број 1.

Број школа обухваћених кампањом 236

Број реализованих едукативних предавања 269
Број ученика који су присутвовали предавањима 13130
Број просвјетних радника који су присуствовали предавањима 844
Број родитеља који су присуствовали предавањима 425
Број објава у медијима који су испратили кампању 69

Аналитички показатељи кампање „Стоп вршњачком насиљу“

Из аналитичких показатеља видљиво је да је Министарство унутрашњих послова

током 2023. године реализовало кампању „Стоп вршњачком насиљу“ у 236 школа на
подручју Републике Српске. Едукативна предавања су одржали полицијски службеници
којом приликом је одржано 269 едукативних предавања за 13130 ученика. Из аналитичких
података видљиво је да су предавању присуствовала 844 просвјетна радника и 425
родитеља. Из свега наведеног може се закључити да су припадници Министарства
успјешно реализовали наведену кампању којом је обухваћем велик број школа на подручју
Републике Српске и да се великом броју дјеце приближио појам вршњачког насиља и саме
превенције.

Пиротехнички производи

Период новогодишњих празника и годишњих одмора и самом дозволом продаје

пиротехничких производа представља изазов како за припаднике Министарства
унутрашњих послова тако и за родитеље и дјецу. Имајући у виду да је за новогодишње и

6
https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ubijeno-vise-djece-u-skoli-u-Beogradu/770193
божићне празнике могућа интензивнија употреба пиротехничких средстава, нарочито од
стране дјеце и малољетника, као и употреба истих на јавним мјестима гдје се окупља већи
број грађана, полицијски службеници Министарства унутрашњих послова Републике
Српске реализују кампању „Петарде нису играчке“. Циљ кампање је подизање свијести
грађана о опасностима које са собом носи незаконита и нестручна употреба пиротехнике,
али и упознавање са одговорностима и одредбама закона. Кампања има два сегмента од
којих један представља појачане активности у циљу спречавања неовлашћене продаје
пиротехничких средстава, а други сегмент је усмјерен на малољетнике. С обзиром да је
употреба пиротехнике нарочито својствена дјеци и малољетницима, у договору са
руководством и наставним особљем у васпитно-образовним установама, полицијски
службеници реализују едукативна предавања за ученике о посљедицама употребе
пиротехничких средстава, како би се спријечило наступање нежељених посљедица по
лица.

Зависности

Младима у данашње вријеме је све лако доступно чему је највише заслужно

коришћење и доступност разног садржаја на друштвеним мрежама. Јавном кампањом коју
организује Министарство унутрашњих послова Републике Српске, под
називом „Зависност, пут који не води нигдје!“, обиљежава се мјесец борбе против
зависности, а с циљем да се јавност упозори на све штетности и посљедице које настају
конзумирањем наркотика и адекватног превентивног дјеловања на сузбијање злоупотребе
опојних дрога. Полицијски службеници грађанима дијеле промотивни материјал, који
садржи основне информације о најчешће употребљаваним дрогама, њиховом штетном
дјеловању на човјеков организам, начинима правовременог препознавања почетних
симптома код лица која конзумирају дрогу, као и практичне савјете родитељима о
могућностима превазилажења проблема младих људи. Полицијски службеници у оквиру
кампање реализују и предавања у школама са циљем да се ученицима кроз предавања и
интерактивне радионице предоче негативни утицаји злоупотребе наркотичких средстава,
као и одговорности и законске одредбе неовлаштене злоупотребе опојних дрога.

Сигуран интернет

У данашње вријеме све већи проблем за дјецу и младе представљају интернет и

друштвене мреже. У циљу превенције и заштите дјеце на интернету у мјесецу фебруару
обиљежава се међународни дан сигурног интернета. Са тим циљем се воде и припадници
Министарства унутрашњих послова па у том периоду широм Републике Српске реализују
кампању која се тиче сигурног интернета. У оквиру кампање припадници Министарства
унутрашњих послова реализују предавања у школама како би се подигла свијест дјеце и
одраслих о потенцијалним опасностима на интернету, начинима заштите од истих и коме
да се обрате у случају било какве злоупотребе. Дигитално доба одликује масовност
кориштења интернета у којој појединац, почев од дјетета, данас у рукама држи уређај са
огромним могућностима које му итекако могу користити јер исти осигурава општу
повезаност, обилан доток релевантних података, обраду података и слично. Међутим, то
има и своју лошу страну (Скакавац, Симић, Утицај средстава масовне комуникације на
крминалитет малолетника:136), јер коришћење сваке друштвене мреже има своје добре и
лоше стране.

Растимо сигурно

Кампања „Растимо сигурно“ је још једна кампања коју реализује Министарство

унутрашњих послова којима је циљна група најмлађи узраст школараца. Кампања се
спроводи поводом „Међународног дана нестале дјеце“. У склопу кампање припадници
Министарства унутрашњих послова организују предавања са циљем да се подигне свијест
о потреби заштите дјеце на путу од куће до школе и назад. Циљна група предавања су
ученици других и трећих разреда којима полицијски службеници кроз разговор дијеле
савјете који се односе на сигуран одлазак у школу и повратак кући, као и да не смију
разговарати са непознатим лицима и не улазити у непозната возила са непознатим лицима.
Дјеци се скреће пажња да се не смију удаљавати из школског дворишта без претходног
јављања учитељици и слично.

МИШЉЕЊЕ ШКОЛСКИХ УСТАНОВА О СВРСИСХОДНОСТИ ПРЕВЕНТИВНИХ

КАМПАЊА МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Будући да смо се у раду бавили превентивним кампањама које су усмјерене према

дјеци, а које је реализовало Министарство унутрашњих послова Републике Српске у
школама, извршили смо истраживање7 чија су циљна група неке од основних школа на
подручју Републике Српске. У анкетном упитнику је вршено истраживање које кампање су
реализоване у основним школама и за који узраст ученика.

Графикон број 1.

Растимо сигурно
5% Заштитимо
Сигуран дјецу у
интернет саобраћају
16% 26%

Зависности
11%

Вршњачко
Петарде нису насиље
играчке 21%
21%

7
У временском периоду од 22.01.2024. године до 29.01.2024. године путем анкетног упитника извршено је
истраживање о сврсисходности превентивних кампања које реализује Министарство унутрашњих послова.
Анкетирање је спроведено у основним школама на подручју Републике Српске.
 Резултати анкетирања реализованих кампања у школама

Извршеним анкетирањем дошли смо до података да је у школама највише

реализована кампања „Заштитимо дјецу у саобраћају“, потом „Стоп вршњачком насиљу“ и
„Петарде нису играчке“. Остале кампање су такође реализоване у школама, али не у
толикој мјери као претходно наведене као што се и види у графикону број 1.
У извршеном анкетирању просветно-образовне установе су дале одговор за који
узраст ученика су реализована едукативна предавања, те је из добијених резултата
видљиво да је кампања „Заштитимо дјецу у саобраћају“ релизована за најмлађу категорију
ученика, за први разред, док су остале кампање у зависности од процјене школе и теме
кампање реализоване за ученике од другог до деветог разреда основне школе.
На питање да ли су кампање утицале на понашање ученика и како, добили смо
одговоре да су све реализоване кампање имале позитиван утицај на ученике, те да се након
кампање побољша понашање ученика. Образовне установе су истакле да је ефекат
постигнут у највећој мјери због тога јер кампање реализују полицијски службеници,
посебно када су у питању униформисани полицијски службеници, што код ученика
изазива посебан осјећај поштовања и ауторитета. Испитаници су истакли да се
едукативним предавањима развија свијест код младих о појединим темама самим
навођењем примјера из праксе. Испитаници су истакли да ниједна кампања коју спроводи
Министарство није непотребна, већ се показало као добар показатељ за превенцију
малољетничке делинквенције, као и да радо сарађују са Министарством унутрашњих
послова. Вршеним истраживањем испитаници су истакли да је потребно додатно
оспособљавање полицијских службеника за реализацију едукативних предавања, у смислу
преношења искуства на дјецу и позитивног утицаја разговором.
Током истраживања поставило се и питање да ли образовне установе имају неке
приједлоге за будуће кампање Министарства унутрашњих послова којом приликом су
испитаници одговорили да је потребно да све досадашње кампање обухвате и родитеље из
ризичних категорија. Испитаници су истакли да је потребно да се већа пажња посвети
зависностима, као и да се чешће одржавају едукативна предавања о опасностима од
хладног оружја.

ЗАКЉУЧАК

Можемо закључити да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске

препознало одређене ризике који доводе до малољетничке делинквенције, те да у складу са
тим и реализује превентивне кампање које су усмјерене према дјеци. Када се погледају
фактори ризика који могу у појединим случајевима довести до малољетничке
делинквенције и друштвено неприхватљивог понашања и када се на основу психолошког
развоја дјетета анализира у којим узрастима је ризична група малољетника, школа на
адекватан начин изабере циљну групу којој ће се одржати едукативна предавања. На
основу истраживања у школама можемо закључити да су превентивне кампање
Министарства и више него потребне да би се спријечила малољетничка делинквенција и
све што она са собом носи, те да исте имају позитиван утицај на дјецу и малољетнике.
Већина младих особа период адолесценције преброди и развије се у зреле и одговорне
младе људе, али ако се појаве проблеми у адолесценцији потребно је пружити помоћ
младој особи. Битно је да се на вријеме примјети потреба младих, да им се пружи подршка
на путу одрастања и свакако да се превенцијом утиче на проблеме са којим се млади могу
срести у периоду одрастања. Веома је важно да се реагује на вријеме, да се више разговара
са младим особама како и на који начин они доживљавају своје проблеме, а све да би се
правовремено пружила подршка, прије него што дође до неких компликација, а и како би
се створило безбједно друштво. Без сумње је да на младе особе велик ефекат остављају
полицијски службеници са својом појавом, али је потребно радити на стручном
оспособљавању полицијских службеника који раде на овој проблематици.

ЛИТЕРАТУРА

Врућинић Ж. (2021). Малољетничка делинквенција, Бања Лука

Пена У. (2008). Стратегије супротстављања криминалитету и концепт рада полиције у
заједници, Бања Лука
Piaget J. (1969, 2000). The Psychology of the Child, Paris
Скакавац З, Симић Т. (2008). Утицај средстава масовне комуникације на криминалитет
малолетника, Тематски научни скуп „Малољетничка делинквенција као облик друштвено
неприхватљивог понашања“, Бања Лука
Софовић Ј. (2005). Приручник за обуку рад полиције са дјецом и младима, „Save the childern UK“
Стернберг Р. (2005). Когнитивна психологија, Загреб ( преводиоци Силвија Сзабо, Мери Тадинац,
Динка Чоркало)

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-64834975
https://www.hercegovina.info/vijesti/bih/krvava-marka-novi-opasni-izazov-kod-nasih-ucenika/201526/
https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Ubijeno-vise-djece-u-skoli-u-Beogradu/770193