4.

ПРАКТИКУМ

4.1. Предлог и упутство за усмено оцвењивање

Усмено оцењивање
Пример из праксе

Једна од форми проверавања ученичких знања јесте усмено испитивање.

Иако се чини да је овај облик оцењивања прикладнији за предмете попут
историје, географије и биологије, могуће га је применити и на часовима
математике. Најчешћи облик примене јесу формативна оцењивања, која су могућа
на сваком часу (при сваком прозивању ученика да на табли реши задатак и
објасни поступак решавања, када ученик одговори на постављено питање и
слично). У наставку овог текста дат је пример како се усмено проверавање може
искористити за сумативно оцењивање из математике.

Чињеница је да ниједна форма оцењивања не одговара у потпуности свим

ученицима нити њиховим индивидуалним стиловима учења. Управо због тога,
препорука је да се на часовима комбинују различите технике провере ученичких
знања. Као и сваки други облик оцењивања, и усмено проверавање има и
предности и недостатке.

Поједине предности усменог оцењивања:

- наставник има могућност да уважи индивидуалне специфичности ученика;
- наставник има непосредан увид у то како ученик размишља и, по потреби може
да помогне и усмери одговоре;
- ученици добијају непосредну и тренутну повратну информацију о одговорима
које су дали;
- ученици се припремају за реалне животне ситуације – јавни наступ, то јест
обраћање пред већом групом слушалаца;
- наставник јавно образлаже оцену и тиме потврђује да су критеријуми за
оцењивање исти за све ученике;
- постоји могућност да се ученици самовреднују, то јест да процене какав је био
њихов одговор у односу на унапред постављене критеријуме;
- отвара се могућност да у одељењу уче и остали ученици, они који у тренутку
испитивања не одговарају већ слушају излагање свог вршњака.

Неки од недостатака усменог оцењивања:

- нису укључени сви ученици у исто време, што усмено испитивање чини
изузетно неекономичним;
- ученик може, услед треме, да прикаже лошије знање од стварног;
- на оцењивање може утицати претходни одговор или одговор претходног
ученика;
- родитељи не могу да имају увид у одговоре које је дете дало;
- оцењивање може да буде веома субјективно и да укључи факторе који нису увек
у вези са знањем ученика.

Фактори који могу бити предности, али и недостаци, у зависности од

ситуације и од ученика:
- вербалне способности ученика долазе до изражаја, што некима може да буде
олакшица, а некима може да отежа рад;
- наставник може да пружа невербалну подршку током одговарања;
- услови за рад нису исти за све ученике;
777
- ученик не може увек да бира редослед питања на која одговара.

Да би се отклонили неки од наведених недостатака може се применити

модел испитивања описан у наставку. Са применом се може почети већ од другог
полугодишта петог разреда. На исти начин се може вршити проверавање и у
наредним разредима, једном у сваком полугодишту.
Ученици одговарају пред таблом на по 4 питања (прецизније – одговарају
на једно теоријско питање и решавају три задатка). Најважније је да се свим
ученицима објасне правила и да та правила важе за све ђаке. Ако се са
испитивањима крене на време (на пример у априлу), може се постићи да се
испитивањем једног ђака по часу, на овај начин до краја полугодишта провере
знања сваког ученика у одељењу. У пракси се, као најбоље решење, показало да
прво одговарају добровољци, а да се након тога ученици прозивају према броју у
дневнику (може се користити коверта са цедуљицама нумерисаним од броја 1 до
последњег броја у дневнику).
Ученицима треба да буде доступно упутство, као и списак питања за која
треба да припреме „теоријски” одговор. Из модела упутства овде су издвојене
поједине ставке:

• Ученик се за одговарање може јавити сам или може бити прозван

(прозивање се врши извлачењем броја из коверте, како би избор био
непристрасан).

• Када изађе пред таблу, ученик извлачи 4 разнобојне цедуљице:

• на плавој цедуљици налази се једно од теоријских питања са списка
• на зеленој цедуљици је задатак основног нивоа (основне операције са
разломицма)
• на жутој цедуљици је задатак средњег нивоа тежине (компликованији
захтеви)
• на црвеној цедуљици је задатак напредног нивоа (примена наученог
градива).

• Након извлачења цедуљица, сваки ученик добија пет минута за припрему.

Током тог времена ученик, на свом месту, може да се подсети користећи свеску,
збирку задатака и уџбеник. Ово време није довољно за учење лекција и решавање
свих задатака, али може да користи онима који су се припремили да среде мисли
и ослободе се треме.

• На дан одговарања у оптицају су само она питања и задаци који су рађени

до тог часа. Ако је извучена цедуљица на којој је градиво које још увек није
обрађено, ученик извлачи другу цедуљицу исте боје.

• Оцена на усменом је за један већа од броја тачних одговора. На пример,

ако ученик уме да реши само један задатак, добија оцену довољан (2), ако зна да
одговори на питање и реши два задатка, добија оцену врло добар (4). Квалитет
одговора процењљује наставник.

• На оцену не утиче тежина питања или задатака, већ само број тачних
одговора.

Ученике, евентуално, може да збуни „теоријско” питање. Треба им

објаснити да се од њих не очекује да репродукују делове текста из уџбеника, збирке
778
или свеске, нити да детаљно меморишу дефиниције, већ је потребно да својим
речима објасне појмове и технике. При том, могу користити примере да илуструју
оно о чему говоре. Код решавања задатака важно је да вербализују оно што
записују, то јест да знају речима да опишу како решавају задатак и зашто то раде на
тај начин.

Описани начин усмене провере је само предлог и наставници га не морају

користити (у припремама за часове није наведен). Или могу да прилагоде садржаје
специфичностима одељења са којима раде.
Као олакшица за наставнике који желе да пробају овај начин оцењивања, у
електронској верзији приручника дате су листе питања и задатака које би требало
одштампати на папирима у боји (плава, зелена, жута, црвена), исећи и, ако школа
има могућност за то – пластифицирати.
Овакав начин оцењивања ученицима може да буде забаван и може додатно
да их мотивише за учење математике.

4.2. Оцењивање ученичких презентација

Осим писменог и усменог оцењивања ученика, постоје и друге

технике и методе које се могу примењивати у циљу вредновања знања и
вештина. Једна од њих је оцењивање презентација.
Под појмом презентације овде се подразумева излагање ученика
на унапред задату тему, при чему је дозовљено, али не и обавезно,
коришћење визуелних помагала (постери, презентације направљене
помоћу програма Power Point из Microsoft пакета, Prezi презентације1 и слично).
Иако је веома важна и за лични и за професионални развој, вештина
презентовања се не изучава као део школских предмета у основној школи. Са
друге стране, често се претпоставља да ученици умеју да направе презентацију јер
то уче у оквиру предмета Информатика и рачунарство. Овде треба бити опрезан и
разграничити техничку израду презентације од саме вештине презентовања.
Техничке детаље ученици могу релативно брзо да савладају, нарочито ако су
мотивисани и радознали. За развијање вештина постоји простор у свим школским
предметима, укључујући и математику. Припремајући презентације ученици
развијају вештину коришћења различитих извора информација и литературе.
Презентације се могу користити у различитим деловима наставног процеса
– за обраду нових наставних садржаја, за проверавање знања, за утврђивање, као и
за систематизацију. Ако део тих активности наставник повери ученицима, ствара
се прилика да они развијају вештине, а наставник је у позицији да им помаже и да,
по завршетку процеса, вреднује продукте њиховог рада.
Један од највећих изазова у вези са ученичким презентацијама представља
оцењивање. Осим немогућности увида у самосталност израде, често се догађа и да
ученици који уложе много времена, труда и енергије у израду заврше са
продуктом који није задовољавајућег квалитета. Додатни ризик код презентација
јесте могућност да излагање остане на нивоу репродукције, да се ученик сувише
ослања на слајдове или на текст записан на папиру. Уз све наведено, појединим
ученицима презентовање је додатно отежано услед треме коју имају када говоре
пред групом.

1
Научници са Одсека за психологију Универзитета Харвард установили су, у истраживању
рађеном 2017. године, да је Прези боље организован, привлачнији, уверљивији и ефектнији од
Power Point-а (који користи 90% корисника).
779
 Да би се отклонили неки од наведених проблема, презентације треба
поступно уводити у наставу. Као и код сваког другог оцењивања, и за
презентације је потребно јасно дефинисати критеријуме за оцене. Ако израда
презентације траје током више дана/ часова, наставник може да стекне бољи увид
у ангажовање ученика и може да оцени и процес израде и финални продукт.
У електронској верзији приручника дат је пример како се могу вредновати
различити аспекти ученичког рада на презентацији. На скали од 0 до 3 вреднује се
6 критеријума (тачност садржаја, прецизност, дизајн, усмено излагање,
комуникација и познавање градива). Максималан број бодова је 18, а испод табеле
дат је и предлог за оцењивање.
Овакав или сличан модел наставник би требало да одштампа и подели
ученицима пре но што почну да израђују презентацију. Сви ученици треба да
имају увид у критеријуме и да учествују у њиховој анализи, како би им било јасно
шта се од њих очекује.
Да би се избегла опасност парцијалног учења градива (ученици савладају
само део за који је требало да направе презентацију), након сваког излагања треба
укључити што више ученика у одељењу у анализу и постављање питања аутору
презентације. У петом разреду може се почети са краћим презентацијама, а како
буду развијали вештине, у наредним разредима ученицима се могу повећавати
захтеви. За почетак је довољно да сваки ученик представи решење једног
математичког задатка. Притом презентацију могу да припремају самостално, али
и у пару или у групи.

4.3. Kahoot!

Кахут (Kahoot!) је бесплатна платформа за учење, једноставна

за употребу на часовима. Реч је о софтверу заснованом на игри,
креираном 2013. године, који месечно користи око 50 милиона
наставника и ученика у школама широм света.

За употребу Кахута неопходни су интернет веза и уређај (рачунар, таблет,

телефон) са инсталираним претраживачем, преко кога се приступа садржајима на
адреси kahoot.it. Пожељно је и да наставнички рачунар буде повезан са
пројектором, паметном таблом или већим монитором који могу да виде сви
ученици у учионици. Постоји и апликација за мобилне телефоне, која олакшава
примену, а садржи и опцију за израду домаћћих задатака.

Кахут је алатка која се најчешће употребљава за формативно оцењивање, а

може да послужи и као добра активност током часа којом се ученици додатно
мотивишу за рад.

Како се приступа Кахуту?

Прво је потребно да се наставник улогује на www.kahoot.com. Логовање је

олакшано свим корисницима који већ имају свој Гугл (Google) или Мајкрософт
(Microsoft) налог.
Након креирања налога и лозинке, могу се претраживати постојећи
квизови или се могу правити нови.
Приликом покретања постојећег квиза (кликом на Play, а затим на Launch)
ученицима ће бити видљив код (game-pin) за приступање. Тај број (на слици у

780
примеру је 45008) треба да упишу као приступну шифру за приступ сајт
ww.kahoot.it.

Слика 1. Пример кода за приступ Кахут квизу

Након што приступе игри ученици треба да упишу своје име или надимак.
Сва имена и надимци, као и број играча постају видљиви на екрану. Када
процени да су се сви ученици пријавили, наставник може да покрене квиз (кликом
на Start now).
Питања у квизу углавном имају четири понуђена одговора од којих је један
тачан. Сваком одговору је придружена једна боја (плава, жута, зелена, црвена) и
један облик (троугао, круг, квадрат, ромб), како би учесници лакше изабрали
одговарајући тастер на својим уређајима.
Док одговарају на питања, ученици освајају бодове, а након сваког питања
појављује се табела са именима три првопласирана учесника. Највећи број бодова
добија онај ко најбрже тачно одговори на постављено питање.

Слика 2. Пример питања – „Колико страница има паралелограм” са 4 понуђена

одговора
Број 19 са леве стране означава колико је секунди остало за давање одговора

Како се прави Кахут квиз?

Да бисте направили свој квиз, потребно је да се улогујете и изаберете
опцију New K! Можете да преуредите постојеће квизове, да искористите нека од
питања или да направите потпуно нова. У понуди су вам 4 опције.

781
 Quiz (квиз) – ученици бирају
једну од понуђених опција,
као што је описано у првом
делу текста.

Jumble (мешалица,
мућкалица) – одговоре треба
поређати по одговарајућем
редоследу.

Discussion (дискусија) – поставите једно питање, а ученици одговарају. Не

добијају се поени, нема тачних ни нетачних одговора.

Survey (истраживање) – практична алатка за брзо испитивање ставова. Ни овде се

не добијају поени нити се испитује тачност одговора.

Квизови и питања могу се правити на српском језику на ћириличном

писму.

Потребно је
дати име квизу.

Могуће је
ставити
насловну слику
квиза.

Препоручује се
и употреба
тагова
(#matematika
#maths и слично)
како би осталим
корсиницима била олакшана претрага.

Након тога приступа се прављењу питања.

У горње поље (Question) се уписује питање, затим се одређује време
предвиђено за одговор као и да ли ће за тачан одговор бити додељени поени.

782
 Потребно је понудити и одговоре (2, 3 или 4) и кликнути на поље поред
оног које је тачно. Оно што овај алат чини додатно интересантним за наставу
математике јесте могућност да се додају слике и формуле.
Када се заврши са додавањем свих питања, потребно је кликнути на опцију
Save. Након тога може се прегледати, решити и/или објавити квиз.
Додатна погодност је да и ученици могу да креирају квизове, што ствара
нове могућности за примену знања и провере наученог.

783