Prevela:T

VAGA

„Ni sre an život ne može biti bez mere tame, a reč sre an izgubila bi
značenje da nije uravnotežena tugom.“

Karl Jung
ć
ć
 PRVO POGLAVLJE

„Nikad ne brini, ljubavi moja, univerzum uvek balansira na vagi.

Njeni načini mogu biti misteriozni, ali su uvek pravedni."

Isabel Daler, „Gram"

Kira

U dugoj istoriji loših dana, ovaj je bio na vrhu liste. A bilo je tek devet
ujutro. Izašavši iz auta, duboko sam udahnula meki, kasni letnji
vazduh i krenula prema štedionici doline Napa. Sparno jutro
svetlucalo je oko mene, slatki miris jasmina mi je zadirkivao nos.
Uzdahnula sam dok sam otvarala staklena ulazna vrata banke. Mirna
lepota je delovala nekako pogrešno — sumornosti mog raspoloženja
— u direktnoj suprotnosti sa toplim, sunčanim danom. Arogantna
ideja, pretpostavljam. Kao da vreme treba da se iskaže prema mom
raspoloženju. „Mogu li vam pomoći?" pitala je vesela brineta dok sam
se približavala njenom prozoru na blagajni. „Da," rekoh, vadeći ličnu
kartu i staru štednu knjižicu iz torbice. „Želim da zatvorim ovaj
nalog." Oba dokumenta sam stavila na blagajnu. Ugao štedne knjižice
je bio presavijen, otkrivajući brojeve koje je moja baka zapisala kada
mi je pokazivala kako da pratim naše depozite. Sećanje mi je stezalo
srce, ali sam se naterala, bar sam se tome nadala, da se osmehnem
vedro dok je devojka uzimala štednu knjižicu, otvorila je i počela da
unosi broj računa. Vratila sam se na dan kada smo otvorili račun.
Imala sam deset godina, i moja baka me je dovela ovamo i ponosno
sam uložila pedeset dolara koje mi je dala za pomoć, za rad u dvorištu
tokom celog leta. Dolazili smo u ovu banku tokom godina kada sam
boravila u njenoj kući u Napi. Ona me je naučila pravoj vrednosti
novca — kako smišljeno da se podeli, koristi se za pomoć drugima, ali
je takođe predstavljao vrstu slobode. Činjenica da sam trenutno imala
malo novca, malo opcija i da je svaka materijalna imovina koju sam
posedovala bila strpana u prtljažniku mog automobila bila je dokaz
koliko je bila u pravu. Bila sam sve samo ne slobodna. „Dve hiljade
četrdeset sedam dolara i šesnaest centi," rekla je blagajnica, podigavši
pogled prema meni. Klimnula sam glavom. Bilo je čak i malo više
nego što sam se nadala. Dobro. To je bilo dobro. Trebao mi je svaki
cent. Polako duboko udahnuvši, spojila sam ruke na pultu i čekala da
ona izbroji gotovinu. Kada je novac bio bezbedno smešten u moju
torbicu i račun zatvoren, poželela sam blagajnici ugodan dan i
okrenula se da izađem iz banke, zaustavivši se kod česme. Dok mi je
hladna voda udarala po usnama, čula sam glasove iz kancelarije iza
ugla, „Grejson Havthorn, drago mi je da smo se upoznali." Ukočila
sam se, uspravljajući se polako, a onda sam palcem rasejano obrisala
vodu sa donje usne. Grejson Havthorn . . . Grejson Havthorn? Znala
sam to ime, zapamtila sam njegov snažan zvuk, način na koji sam ga
ponavljala u sebi šapatom da bih ga čula na usnama, tog dana u očevoj
kancelariji. Vratila sam se na brzi pogled na fasciklu koju je moj tata
zatvorio dok sam stavljala poslužavnik sa kafom na njegov sto. Može
li to biti isti Grejson Havthorn? Provirujući iza ugla, nisam videla
ništa više od zatvorenih vrata kancelarije, sa spuštenim zastorom na
prozoru. Zašla sam iza ugla do toaleta na drugoj strani hodnika od
kancelarije u kojoj je bio Grejson Havthorn. Kad sam ušla u toalet,
zaključala sam vrata i naslonila se na zid. Nisam ni znala da Grejson
Havthorn živi u Napi. Njegovo suđenje se održalo u San Francisku,
tako da je to moralo biti mesto gde je zločin počinjen - ne da sam ja
znala o čemu se radilo - samo da se moj otac nakratko zainteresovao
za njega. Ugrizla sam se za usnu, krenula ka lavabou i zurila u
ogledalo iznad njega dok sam prala i sušila ruke. Tiho sam otvorila
vrata i uzalud se trudila da slušam razgovor u sobi preko puta hodnika,
čula sam samo prigušene glasove. Odjednom se čulo otvaranje vrata i
ja sam provirila da vidim drugog čoveka u odelu, najverovatnije
izvršnog direktora banke, kako ulazi u kancelariju. Zatvorio je vrata za
sobom, ali ona nisu škljocnula na svoje mesto i stajala su veoma,
veoma malo odškrinuta, dozvoljavajući mi da čujem nekoliko reči
uvoda. Ponovo sam stajala na odškrinutim vratima kupatila
pokušavajući da slušam. Stvarno, Kira? Ovo je sramotno radoznalo.
Zadiranje u privatnost. I još gore, pomalo besmisleno. Ozbiljno, šta
nije u redu sa tobom? Ne obazirući se na sopstveni ukor, nagnula sam
se bliže pukotini na vratima. Izostavila bih ovaj manje važan trenutak
iz svojih memoara. Niko nije morao da zna za to osim mene. Nekoliko
reči je došlo do mene. „Izvinite. . . prestupnik . . . ne mogu dati. . . ova
banka. . . nažalost . . ." Prestupnik? To mora biti isti onaj Grejson
Havthorn na koga sam mislila. Kakva čudna, slučajna slučajnost.
Jedva da sam znala nešto o njemu. Sve što sam zaista znala je njegovo
ime, činjenica da je optužen za zločin i da je moj otac učestvovao u
korišćenju njega kao pijuna. Grejson Havthorn i ja imali smo nešto
zajedničko. Nije da je verovatno da se moj otac setio imena jednog
čoveka, kada je uništavao živote tako redovno i sa tako malo
naknadnog razmišljanja. U svakom slučaju, zašto sam prisluškivala iz
kupatila, pokušavala da prisluškujem njegov privatni razgovor? Nisam
bila sigurna, ali obilje radoznalosti bila je jedna od mojih potvrđenih
mana. Duboko sam udahnula i otišla da otvorim vrata kupatila kako
bih mogla da izađem, kada sam začula struganje nogu stolice od pod i
zastala. Reči iz druge strane hodnika bile su jasnije sada kada su
verovatno širom otvorili vrata. „Žao mi je što ne mogu da Vam
odobrim zajam, gospodine Havthorn."; Muški glas koji je govorio
imao je u sebi notu žaljenja. „Kad bi vredeo više. . ." Drugi muški
glas, Grejsonov, pretpostavljam, presekao je drugog čoveka.
„Razumem. Hvala Vam za Vaše vreme, gospodine Gelar." Ugledala
sam nakratko visoku mušku figuru tamne kose u sivom odelu i vratila
se u toalet, ponovo zatvorivši vrata. Još jednom sam oprala ruke da se
saberem, a zatim izašla iz male sobe. Bacila sam pogled na kancelariju
u kojoj je Grejson Havthorn bio dok sam prolazila i videla čoveka
kako sedi za stolom u odelu i kravati, a pažnja mu je bila usmerena na
nešto što je pisao. To mora da je bio Grejson Havthorn u sivom odelu,
i očigledno je već napustio banku. Izašla sam napolje na vedar letnji
dan i ušla u svoj auto, koji je bio parkiran uz ulicu. Sedela sam tamo
na trenutak, zureći kroz prednji prozor u čudan centar grada: oštre,
čiste tende su krasile pročelje preduzeća, a veliki kontejneri sa cvećem
jarkih boja ukrašavali su trotoar. Volela sam Napu, od centra grada, do
obale reke, do okolnih vinograda, zrelih sa voćem leti i šarenih sa
živopisnim žutim, divljim cvetovima gorušice zimi. To je bilo mesto
gde se moja baka povukla nakon što je moj deda preminuo, gde sam
provodila leta u njenoj maloj kući sa velikim prednjim tremom u ulici
Seminari. Gde god sam pogledala videla sam je, čula njen glas, osetila
njen topli, živahni duh. Moja baka je volela da kaže: Danas je možda
veoma loš dan, ali sutra može biti najbolji dan u tvom životu. Samo
moraš da izdržiš dok ne stigneš tamo. Duboko sam udahnula vazduh,
dajući sve od sebe da se otresem usamljenosti. Oh, bako, samo da si
ovde. Uzela bi me u naručje i rekla mi da će sve biti u redu. I pošto bi
ti to rekla, verovala bih da je to istina. Zatvorivši oči i naslonivši se na
naslon za glavu, šapnula sam, „Pomozi mi, bako. Izgubljena sam.
Trebaš mi. Daj mi znak. Kaži mi šta da radim. Molim te." Suze koje
sam tako dugo zadržavala pekle su me iza očnih kapaka, preteći da
padnu. Otvorila sam oči, pokret u retrovizoru na strani suvozača je
odmah privukao moju pažnju. Okrenula sam glavu, videla sam
visokog, dobro građenog čoveka u sivom odelu. . . Grejson Havthorn.
Lagano sam se trgnula, a dah mi je zastao. Stajao je uz zgradu pored
mog automobila, desno od mog branika, savršena lokacija da ga jasno
vidim u ogledalu bez pomeranja. Malo sam se spustila na svoje
sedište, zavalila se unazad i okrenula glavu da ga posmatram. Glavu je
naslonio na zgradu iza sebe, a oči su mu bile zatvorene, a izraz lica
bolan. O moj Bože, bio je . . . oduzimao je dah. Imao je prelepo
izrezbarene crte lica viteza u sjajnom oklopu, sa skoro crnom kosom
koja je bila malo preduga, zbog čega mu se vijugala preko
okovratnika. Međutim, njegove usne su bile zaista razorne — pune i
senzualne na taj način da su moje oči poželele da odlutaju do njih
iznova i iznova. Zaškiljila sam, pokušavajući da sagledam svaki detalj
njegovog lica, pre nego što je moj pogled krenuo niz njegovu visoku
formu. Njegovo telo je odgovaralo njegovoj prelepoj tamnoj muškosti,
mišićavo i graciozno, široka ramena i uzak struk . Oh, Kira. Jedva da
imaš vremena da gledaš lepe prestupnike na trotoaru. Tvoja
zabrinutost je malo hitnija. Ti si beskućnik i iskreno očajan. Ako želiš
da se fokusiraš na nešto, fokusiraj se na to. Grickala sam usnu, ne
mogavši da skinem oči sa njegs. Šta je uopšte bio njegov zločin?
Pokušala sam da skrenem pogled, ali me je nešto na njemu privuklo. I
nije samo njegova upečatljiva muška lepota naterala moje oči da se
zadrže na njemu. Nešto u izrazu njegovog lica mi je bilo poznato,
govoreći o tome kako sam se ja osećala tog trenutka. Da vrediš više. . .
„Da li si i ti očajan, Grejsone Havthorn?" promrmljala sam. Zašto?
Dok sam ga posmatrala, ispravio je glavu i masirao slepoočnicu,
gledajući okolo. Žena je prošla pored njega i okrenula se dok je
prolazila, a njena glava se pomerala gore-dole da upije njegovo telo.
Činilo se da je nije primetio, i na njenu sreću, okrenula se, gledajući
napred baš na vreme da izbegne sudar sa rasvetnim stubom. Tiho sam
se nasmejala. Grejson je ponovo stajao i zurio u daljinu. Dok sam ga
posmatrala, očigledni beskućnik se pomerio ka mestu pored njega,
ispruživši šešir ljudima koji su prolazili. Svi su brzo prošli pored
njega, neugodno gledajući u stranu. Kada je čovek počeo da prilazi
Grejsonu, stisnula sam usne. Izvini, stari. Čini mi se da je osoba kojoj
ćete se obratiti u prilično teškoj situaciji. Ali na moje iznenađenje,
kada je čovek oprezno prišao Grejsonu, Grejson je posegnuo u džep,
samo nakratko oklevao, a zatim zgrabio novčanice koje su bile unutra.
Nisam mogla da budem sigurna odakle sam sedela, ali kada je tamna
unutrašnjost njegovog novčanika bljesnula, izgledalo je kao da ga je
ispraznio zbog starca. Jednom je klimnuo glavom čoveku u dronjcima,
koji mu je velikodušno zahvaljivao, a zatim stajao na trenutak
gledajući kako beskućnik odlazi. Zatim je krenuo u drugom pravcu,
skrećući iza ugla zgrade. Pazi šta ljudi rade kada misle da niko ne
gleda, ljubavi. Tako ćeš znati ko su oni zaista. Bakine reči su mi
prolazile kroz um kao da je progovorila odnekud ispred mog auta.
Reska zvonjava mog telefona me je zaprepastila, uzdahnula sam na
trenutak i zgrabila torbicu sa suvozačevog sedišta da bih posegnula za
telefonom. . Kimberli. „Hej," šapnula sam. Nastao je minut tišine.
„Kira? Zašto šapućeš?" I ona je šaputala. Pročistila sam grlo i
naslonila se na sedište. „Izvini, telefon me je upravo prepao. Sedim u
svom autu u Napi." „Da li si uspela da zatvoriš nalog?" „Da. U njemu
je bilo par hiljada dolara.“ „Hej, pa to je sjajno. To je barem nešto, zar
ne?" uzdahnula sam. „Da. To će mi pomoći da malo preživim." Čula
sam Kimberline momke kako se smeju u pozadini, a ona ih je ušutkala
držeći ruku preko telefona i razgovarala sa njima na španskom, pre
nego što se vratila našem razgovoru i rekla, „Moj kauč je uvek tvoj
ako ga želiš." „Znam. Hvala, Kimi." Ipak, to nisam mogla da uradim
svojoj najboljoj prijateljici. Ona i njen suprug Endi bili su stisnuti u
malom stanu u San Francisku sa svojim četvorogodišnjim sinovima
blizancima. Kimberli je zatrudnela kada je imala osamnaest godina i
tada je saznala šokantnu vest da nosi blizance. Ona i Endi su do sada
bili dobri, ali im nije bilo lako. Poslednje što im je trebalo je njihov
prijatelj beskućnik koji spava na njihovom kauču i opterećuje njihovu
porodicu. Beskućnik. Bila sam beskućnik. Duboko sam udahnula. „Ja
ću smisliti plan, ipak," rekoh, grickajući usnu, osećaj odlučnosti
zamenjuje beznađe koje sam osećala celo jutro. Lice Grejsona
Havthorna bljesnulo je u mom oku. „Kimi, da li si se ikada osećala
kao . . . da je put pred tobom položen? Jasan kao dan?“ Kimberli je
zastala na trenutak. „Oh ne. Ne. Znam taj ton u tvom glasu. To znači
da smišljaš nešto od čega ću pokušati — verovatno neuspešno — da te
odgovorim. Ne razmišljaš o tom planu da tražiš muža na mreži, zar ne,
jer…?" „Ne," prekinula sam je, „ne baš, u svakom slučaju." Kimberli
je zastenjala. „Dobila si još jednu od tvojih hitnih, ‘veoma loših ideja‘,
zar ne? Nešto potpuno smešno i najverovatnije opasno." Nasmejala
sam se uprkos sebi. „Oh prestani. Te ideje koje uvek nazivaš ’Veoma
loše ideje‘, retko su smešne i retko opasne." „Vreme kada si htela da
plasiraš sopstvenu potpuno-prirodnu masku za lice od bilja iz tvoje
bašte?" Nasmejala sam se, poznavajući njenu igru. „Ah to? Moja
formula je bila skoro tu. U stvari, na dohvat ruke. Da moj ispitanik
nije bio—" „Obojila si mi lice u zeleno. Nije spalo nedelju dana. Slika
dana u nedelji.“ Tiho sam se nasmejala. „Dobro, dobro, taj jedan nije
dobro prošao, ali imale smo samo deset godina." „Išunjati se na
zabavu Kartera Skota kada smo imali šesnaest godina…" „Potpuno bi
funkcionisalo da…" Počela sam da se branim. „Vatrogasna služba je
morala da dođe da me skine sa vašeg krova." „Uvek si bila takav
bedak," rekoh joj cereći se. „Kada si došla kući sa koledža na letnjem
raspustu i bila domaćin one večere sa azijskom tematikom na kojoj
smo svi morali da nosimo kimona, a onda si nas umalo pobila sve
tamo." „Greška u sastojku. Kako sam mogla da znam da ti treba
dozvola da kuvaš tu ribu? U svakom slučaju, to je bilo pre sto godina."
„To je bilo pre dve godine." Pokušala je da se smiri, ali čula sam
osmeh u njenom glasu. Sad sam se i ja smejala. „U redu, rekla si
svoje, pametnjakoviću. I pored svega toga, ipak me voliš." „Da."
Uzdahnula je. „Ne mogu si pomoći. Potpuno si draga." „Pa, to je
diskutabilno, pretpostavljam." „Ne," rekla je odlučno, „nije. Tvoj otac
je magarac, ali ti već znaš šta ja osećam na tu temu. I dušo, moraš da
pričaš o tome šta se desilo. Prošla je godina. Znam da si se upravo
vratila, ali ti treba…" Ugrizla sam se za usnu i odmahnula glavom
iako ona nije mogla da vidi to kretanje sa drugog kraja telefona. „Ne
još," rekoh joj tiho. „I hvala ti što si me na minut nasmejala. Ali
ozbiljno, Kim, trenutno sam u veoma teškoj situaciji. Možda je
’veoma loša ideja’ ono što mi treba." Nisam mogla da se suzdržim
sitnim zastojem u mom glasu na kraju rečenice. Kimberli nikada nije
propustila da mi podigne raspoloženje, ali zaista, bila sam uplašena.
„Znam, Kira," Kimberli je tiho rekla, sa razumevanjem u glasu. „I na
žalost, ako si odlučna u tome da ne koristiš posao svog oca, možda ćeš
morati da nađeš posao konobarice dok ne shvatiš šta ćeš da radiš."
Uzdahnula sam. „Možda, ali da li bi zaista želela da budem blizu
pripremanja hrane?" „Dolaziš napokon do prave poente." Čula sam još
jedan osmeh u njenom glasu. „Šta god da odlučiš, uvek će biti Kira i
Kimi Kats, u redu? Zauvek. Mi smo tim," rekla je, misleći na ime
benda koje sam smislila kada smo imali dvanaest godina, i smislila
sam plan da pevam na uglu ulice za novac. Videla sam reklamu na
TV-u o deci koja nemaju dovoljno da jedu u Africi, a moj tata mi nije
dao novac da sponzorišem jedno od njih. Na kraju, uhvaćeni smo kako
se šunjamo iz kuće u veoma neprikladnim "kostimima"; napravljenim
od građevinskog papira i trake. Tata me je kaznio na mesec dana.
Kimberlina mama, koja je radila kao šefica našeg osoblja za
domaćinstvo, dala mi je dvadeset i dva dolara koja su mi bila potrebna
da prehranim i obrazujem Kocoa tog meseca, zatim mi je ukinuta
mogućnost da sama dizem novac svakog meseca. „Uvek," rekla sam.
„Volim te, Kimi Kat." „Volim te Kira Kat. I moram da idem, ovi
momci izmiču kontroli." Čula sam Levijeve i Mikeove cike smeha i
glasne povike koji su odzvanjali u pozadini nad zvukom malih trčećih
stopala. „Prestanite da trčite, momci! I prestani da vičeš!" Viknula je
Kimberli, držeći telefon podalje od usta na sekund. „Hoćeš li večeras
biti dobro?" Da, dobro sam. Mislim da bih se čak mogla razbaciti i
iznajmiti jeftinu hotelsku sobu ovde u Napi, a zatim prošetati obalom
reke. Zbog toga se osećam blisko sa bakom." Nisam spomenula da
sam ranije tog jutra žurno spakovala stvari i spustila se niz požarne
stepenice u stanu koji je moj tata platio, dok je vikao i lupao na ulazna
vrata. I do sada, spomenute stvari su se zaglavile u prtljažniku mog
auta. Kimberli bi se samo brinula, a za sada sam imala nešto novca i
delimičnu, ali verovatno ’veoma lošu ideju‘, koja je lutala po mojoj
glavi. A u mojoj slavnoj istoriji ’veoma loših ideja‘, ova bi mogla biti
šlag na torti. Naravno, bila bih temeljna u svom istraživanju pre nego
što bi donela konačnu odluku. I napravila bih listu prednosti i
nedostataka, to mi je uvek pomagalo da stvari sagledam u jasnijem
svetlu. Ovo je zahtevalo dužnu pažnju. Kimberli je uzdahnula. „Pokoj
joj duši. Tvoja baka je bila neverovatna dama." „Da, bila je," složila
sam se, „poljubi momke za mene. Nazvaću te sutra." „OK. Pričamo
onda. I Kira, tako mi je drago što si se vratila. Toliko si mi
nedostajala." „I ti si meni nedostajala. Ćao, Kimberli." Prekinula sam
vezu i sedela u autu još nekoliko minuta. Onda sam ponovo podigla
telefon da malo tražim internet i pronađem hotelsku sobu koju mogu
da priuštim.
 DRUGO POGLAVLJE

Grejson

„Pumpa se ne može popraviti, gospodine, moraće da se zameni."

Opsovao sam ispod glasa i vratio ključ u kutiju sa alatima, uspravno
stojeći. Hose je bio u pravu. Rukom sam obrisao znoj sa čela i
klimnuo glavom, naslonjen na beskorisni komad opreme, samo još
jednu stvar koju je trebalo popraviti ili zameniti. Hose me je pogledao
saosećajno. „Ipak, imam muljaču koja radi. Kao nova, bar mislim da
jeste." „Pa, to su neke dobre vesti," Odgovorio sam, podižući kutiju sa
alatom koju sam poneo sa sobom. Jedna dobra vest koju treba dodati
na dugačku listu loših. Ipak, uzeo bih sve ono što bih mogao sada da
dobijem. „Hvala, Hose. Idem da se očistim." Hose klimnu glavom.
„Ima li vesti iz banke, gospodine?" Stao sam, ali se nisam okrenuo.
„Odbili su nam zajam." Kada Hose nije odgovorio, nastavio sam da
hodam. Praktično sam osećao kako mi njegov razočarani pogled gori
na leđima. Zakleo sam se da ću svoju porodičnu vinariju održati, i
ništa mi na svetu nije bilo važnije, ali Hose je imao porodicu koju je
hranio, najnoviji član star samo nekoliko nedelja. Da sam uspeo, ne bi
bio jedini bez posla. Da vrediš više. . . Stisnuo sam vilicu na način na
koji su te reči zabodene u mene, implicirajući više od moje finansijske
vrednosti. Podsećajući me da nikada nisam vredeo mnogo. Da vrediš
više. . . Da bar jesam. Sa tim moćnim Da i četiri četvrtine, mogao bih
sebi da kupim nešto na dolarskom meniju u Mekdonaldsu. Prešao sam
preko pitanja "šta ako" u svom životu više puta nego što sam mogao
da izbrojim. Bilo je to bolno, beskorisno gubljenje vremena. I jedva da
mi je trebao drugi razlog da prezirem sebe. Ipak sam ugasio te misli.
Bio sam opasno blizu samosažaljenja i znao sam iz ličnog iskustva da
je to duboka rupa iz koje se teško izlazi kada jednom dozvoliš sebi da
se spustiš. Umesto toga, uložio sam zajednički napor da se umotam u
hladnoću koja je držala očaj na odstojanju. I dozvoljavala mi je da
nastavim da radim posao koji je trebalo da se obavi. Na kraju,
podsetio sam se, otac me je smatrao dostojnim. I dao sam zavet da ga
neću izneveriti - ne ovaj put. Kasnopopodnevno sunce je bilo visoko
na nebu kada sam izašao napolje, miris ruža koje je moja maćeha tako
davno zasadila ispunjavao je vazduh, lenjo zujanje pčele koja je zujala
negde u blizini. Zaustavio sam se da pogledam redove i redove grožđa
koje sazreva na lozi, ponos mi se nadimao u grudima. Biće to dobra
beridba. Osećao sam to u kostima. Morala je biti dobra beridba. I to će
me održati danas, uprkos činjenici da nisam znao kako da iskoristim
voće ako moja oprema ne bude bila spremna do jeseni. Prodao sam
skoro sve od bilo kakve vrednosti u svojoj porodičnoj kući da
prikupim novac za sadnju tog grožđa. . . Nekoliko minuta kasnije
ulazio sam u kuću, veličanstveno kameno imanje koje je izgradio moj
otac, dizajnirano sa dosta starinskog karaktera ’starog’ sveta. To je u
svoje vreme bilo izložbeno mesto, ali mu je bilo potrebno isto toliko
popravki koliko i oprema za proizvodnju vina. Popravke koje nisam
imao načina da finansiram. „Pumpa se ne može popraviti." Stisnuo
sam zube dok me je Valter, porodični batler, koji je bio pravi majstor,
pozdravljao. „Izgleda da ne može." „Napravio sam spisak sve opreme
koju treba popraviti, šta zahteva zamenu i označio sam je bojama
prema prioritetu." Super. Baš ono što mi je trebalo — vizuelna pomoć
beznadežnosti moje situacije. Zastao sam u prelistavanju pošte na
konzoli u foajeu. „I ti si sada moja sekretarica, Valtere?" „Neko mora
biti. Vođenje ovog mesta je preveliki posao za jednu osobu,
gospodine." „Dozvoli da te pitam ovo, Valtere." „Da, gospodine." „Da
li si smislio i listu načina na koje bih mogao da platim za one artikle
označene bojama koje treba popraviti ili zameniti?" Valter odmahnu
glavom. „Ne, gospodine, ja nemam nijednu ideju koje se Vi već niste
setili. Ali nadam se da je lista sama po sebi od pomoći." „Ni najmanje,
Valter," rekao sam dok sam krenuo ka glavnom stepeništu. „I rekao
sam ti milion puta da se maneš toga 'gospodine.' Poznaješ me otkad
sam bio beba." Da ne govorim o tome da sam jedva zaslužio uglednu
titulu. Valter je vredeo tri puta više od mene, i on je to sigurno znao.
Ipak, znao sam i da nikada neće odustati od profesionalizma. Valter
Poplevel je bio iz Engleske i bio je uz našu porodicu više od trideset
godina. Valter je pročistio grlo. „I tamo neko čeka da vas vidi,
gospodine." Okrenuo sam se. „Ko?" „Neko," Valter je ponovo
pročistio grlo, „traži posao, gospodine." Zakolutao sam očima do
plafona. Isuse. „Dobro, pusti me da ga se otarasim. Kakav idiot uopšte
pokušava da se zaposli ovde?" Valter je zamahnuo rukom prema
kuhinji gde sam čuo njegovu ženu, moju domaćicu, Šarlot, kako se
smeje sa nekim. Kada sam ušao u kuhinju, video sam čoveka kako
sedi za velikim drvenim stolom, a ispred njega je stajao tanjir
kolačića. Kada me je ugledao, brzo je ustao, oborivši tanjir na pod na
kojem su bile pločice gde se raspao na milion komada. „O Bože!"
Šarlot je uzviknula i pojurila sa mesta gde je sipala čašu mleka na
pultu. „Ne brini o tome, Virdžil. Samo razgovaraj sa gospodinom
Havthornom a ja ću to očistiti. Ne brini ni malo.“ Čovek ispred mene
bio je krupan, nosio je kaki hlače, košulju na crvene i plave pruge i
bejzbol kapu na glavi. Njegovo okruglo lice bilo je puno straha dok je
bacao pogled između razbijenog tanjira i mene. Prišao sam mu i
ispružio ruku. „Grejson Havthorn." Oči su mu poletele ka mojoj ruci.
Oklevajući je ispružio ruku i protresao je, a kada je njegov pogled
konačno sreo moj, video sam u njegovim bezazlenim očima da je
mentalno spor. Dobri Bože. „Zovem se Virdžil Poter, gospodine,
Havthorn, Grejson, gospodine." Pustio je moju ruku i stidljivo spustio
pogled, bacio pogled na Šarlot koja je skupljala komade tanjira i
kolačiće po podu, lagano se trgnuo, a onda mi uzvratio pogled. „Kao
čarobnjak, gospodine, samo što ja nemam ožiljak na čelu. Ipak, imam
ožiljak na leđima, gde sam se previše približio našem električnom
grejaču jednom kada sam bio—" „Šta mogu učiniti za vas, gospodine
Poter?" „Oh, ne morate me zvati gospodin, gospodine. Samo Virdžil.“
„U redu, Virdžil." Šarlot me je oštro pogledala sa mesta gde je klečala
na podu. Pogledao sam Virdžila, ignorišući je. Virdžil je oklevao,
prebacujući se s jedne noge na drugu, ponovo bacivši pogled na
Šarlot, koja je podigla pogled prema njemu, nasmešila se i klimnula
glavom. Brzo je skinuo bejzbol kapu sa glave kao da se iznenada setio
da je nosi, i držao je stegnutu u svojim velikim rukama. „Nadao sam
se, gospodine. . . to je . . . treba mi posao, gospodine. . . i mislio sam
da bih mogao nešto učiniti za Vas. Čuo sam neke ljude kako pričaju u
gradu i govore da ćete imati gomilu problema da ovu vinariju održite,
i mislio sam da mogu da pomognem. I radio bih jeftino, s obzirom da
nisam pametan kao neki drugi ljudi. Ali ja sam pravi marljivi radnik.
Moja mama mi je tako rekla. I mogao bih da radim za Vas." Uzdahnuo
sam. Ovo nije ono što mi je trebalo. Jedva sam prolazio sa radnicima
​​
koje sam sada imao — mnogo manje nego što je potrebno, ali oni su
sve što sam mogao da priuštim — i jedini koji su ostali. Jedva bih
mogao da prihvatim još jednog. Nema sumnje da bih morao da ga
nadgledam danonoćno, najmanje. „Virdžil," Počeo sam da ga
izneverim, ali me je prekinuo. „Vidite, gospodine, moja mama, ona
više ne može da čisti kuće jer su joj leđa tako loša. A ako ne radim,
nećemo imati dovoljno novca da preživimo. I znam da mogu da
uradim dobar posao. Kad bi mi neko samo dao šansu." Dragi Bože.
Kada mi je Šarlot uhvatila pogled dok je stajala da isprazni kantu za
smeće, uputio sam joj svoj ledeni odsjaj. Ona je stajala iza ovoga. Šta
je ona mislila? Kada ovo mesto propadne, i ona i Valter će ostati bez
posla. Zatvorio sam oči na sekund, a onda ih otvorio. „Virdžil, žao mi
je ali ja…“ „Znam da verovatno mislite da ne vredim mnogo, kada me
pogledate, ali vredim. Znam da vredim, gospodine. Mogao bih da
radim za Vas." Njegove velike oči poput deteta bile su ispunjene
nadom. Da vrediš više. . Polomljeni komadi tanjira glasno su zveketali
u kanti za smeće, a ja sam ponovo bacio pogled na Šarlot koja je i
dalje gledala u mene uprkos svojim zauzetim rukama. Stisnuo sam
usne. Da vrediš više. . . „Dobro, Virdžil. Zaposlen si," rekao sam,
držeći blještavilo usmereno na Šarlot čije su se usne tako blago
savijale u sićušni osmeh. Kada sam se konačno osvrnuo na Virdžila,
oči su mu bile razrogačene od radosti. Podigao sam ruku kao da sam
svojim gestom mogao da obuzdam intenzitet njegove sreće. „Ali ne
mogu da ti platim mnogo, a mi ćemo to uraditi na probnoj osnovi, u
redu? Ponekad radimo kada padne mrak, a ja nisam primetio auto
napolju. Imam par kreveta dole u fabrici vina. Možeš ostati tamo ako
ti ikada zatreba. Jedan mesec i videćemo kako ćemo." Ako ovaj
vinograd i dalje bude radio za mesec dana. Virdžil je razdragano
klimnuo glavom, uvijajući jadnu kapu u rukama toliko da bi sada
verovatno bila neprepoznatljiva. „Nećete požaliti zbog ovoga,
gospodine. Ne, neću Vas izneveriti. Ja sam vredan radnik.“ „U redu,
dobro, Virdžile. Vrati se sutra ujutro da popuniš papire i ponesi ličnu
kartu. Devet ujutro, u redu?" Virdžil još uvek nije prestao da klima
glavom. „Biću ovde, gospodine, još ranije. Biću ovde u sedam."
„Devet je u redu, Virdžile, i možeš me zvati Grejson." „Da, gospodine,
Grejson, gospodine. Devet sati u redu." Virdžil je okrenuo svoje
​​
veliko, nespretno telo, nacerio se i mahnuo Šarlot, a zatim izleteo iz
kuhinje, verovatno pre nego što sam uspeo da se predomislim. Stajao
sam, nemo posmatrajući kroz prozor kako Virdžil izlazi iz kuće i
počinje da trči uz moj prilaz prema ukrasnim čeličnim kapijama na
početku imanja. Opsovao sam ispod glasa po stoti put tog dana i još
jednom ledeno pogledao Šarlot. „Da te ne poznajem bolje, rekao bih
da pokušavaš da me sabotiraš iznutra." „Ah, ali ti znaš bolje, dečače.
Ja samo uvek podržavam tvoj uspeh." Naravno da sam znao. Svejedno
sam frknuo, radi efekta. Šarlot mi se nacerila i počela da pjevuši po
kuhinji. Bez reči sam se okrenuo i otišao pod tuš. Nisam to radio
često, ali večeras sam hteo da se napijem.

****************

Jutarnje sunce strujalo je kroz prozore, kupajući predsoblje u zlatnom

svetlu dok sam se spuštao niz stepenice, prerano pošto sam se vratio
kući tek nekoliko sati ranije. Trznuo sam se, štiteći oči od prejakog
odsjaja. U glavi mi je lupalo. Ništa manje nego što sam zaslužio. Ali
alkohol je ugušio moje probleme za jednu noć i zato je vredelo toga.
Radio sam od izlaska sunca do zalaska sunca većinu dana, i još uvek
nije bilo dovoljno. A posle juče u banci . . . pa, zaslužio sam noć
pijanog zaborava. Čovek je mogao da podnese samo toliko. „Grej,
dragi, neko hoće da te vidi. Dobro jutro." Šarlot mi se nasmešila dok
sam stigao do dna stepenica. „Oh," namrštila se, „izgledaš baš kao
nešto što je mačka dovukla, zar ne?" ignorisao sam njenu poslednju
primedbu. „Ko je sada?" Ovako rano ujutru? Šta tačno nije moglo da
sačeka pristojan sat? Jedva je prošao izlazak sunca. I osećao sam se
kao pakao. „Pretpostavljam da neko drugi želi posao? Možda neko
bez udova?" Šarlot se samo osmehnula. „Mislim da ona ne želi posao,
ali nisam pitala čime se bavi. I ona ima sve odgovarajuće udove. Ona
te čeka u tvojoj kancelariji." „Ona?" „Da, mlada žena. Rekla je da se
zove Kira. Veoma je lepa." Šarlot je namignula. Dobro, pa, možda ovo
nije bio najgori način za početak dana. Osim ako je to bio neko sa kim
sam spavao. . . i verovatno se ne bi sećao. Popio sam par Tilenola,
uzeo šoljicu kafe iz kuhinje i otišao do velike kancelarije koja je
nekada pripadala mom ocu. Mlada žena u širokoj haljini krem boje, u
nekoj vrsti svilenkastog materijala, opasana u struku, stajala je
okrenuta leđima prema meni, posmatrajući veliku policu sa knjigama
uza zid nasuprot vratima. Pročistio sam grlo i ona se okrenula, knjiga
u njenim rukama pala je na pod dok je prinosila ruke grudima. Oči su
joj se raširile, a onda se sagnula da uzme knjigu, čvrsto se smejući.
„Izvinite, prepali ste me." Ustala je, iznenada krenuvši prema meni.
„Izvinte, um, Grejson Havthorn, zar ne?" stavila je knjigu na ivicu
mog stola i ispružila ruku. Bila je jedva prosečne visine, vitka, sa
kosom duboke, bogato kestenjaste boje zavezane u neku vrstu čvora
na vrhu glave. Nije moj tip, ali Šarlot je bila u pravu, bila je lepa.
Težio sam ka visokim elegantnim plavušama. Naročito jedna visoka
elegantna plavuša. Ali odmah sam ugasio tu bolnu misao. Nema svrhe
ići tamo. Tek kada se devojka po imenu Kira približila, zaista sam
primetio njene oči — velike i uokvirene gustim trepavicama, obrve
iste bogate nijanse kao i njena kosa koja se delikatno izvijala iznad
njih. Ali boja njenih očiju me je zapanjila. Najzelenije koje sam ikada
video. Bile su blistave, poput smaragdni blizanaca. Imao sam
iznenadni osećaj da te oči vide stvari koje druge oči nisu mogle.
Očaravajuće. Magnetne. Osećao sam se kao da ne mogu duboko da
udahnem. Malo sam se odmaknuo i suzio pogled, ali sam ipak uzeo
njenu ruku u svoju. Bila je topla i mala. Činilo se da toplina putuje uz
moju ruku i niz kičmu. Namrštio sam se i maknuo ruku sa njene. „A
Vi ste?" nisam nameravao imati to neprijateljstvo u svom tonu. „Kira,"
rekla je jednostavno, kao da to išta objašnjava. Dobro. Kira je
zatvorila te svoje zadivljujuće oči, a ja sam osetio trenutni tračak
razočaranja. Lagano je odmahnula glavom, pre nego što je vratila
pogled na mene. „Izvinite, da li Vam smeta ako sednemo?“ nagnuo
sam glavu prema stolici ispred velikog stola od mahagonija. Spustio
sam šoljicu za kafu i prišao da sednem u kožnu stolicu iza stola.
„Želite li šoljicu kafe?" pitao sam. „Mogao bih da pozovem Šarlot."
Šta je ova devojka htela? Nije mi izgledala poznato. „Ne, hvala,"
odmahnula je glavom, „već mi je bila ponudila." Pramen joj je
iskliznuo iz zavučene kose, a ona se malo, iznervirano namrštila dok
je pokušavala da ga ponovo zagladi. Čekao sam. U glavi mi je lupalo,
a ja sam odsutno masirao slepoočnicu. Njen pogled je pratio moju
ruku i želeo sam da zaškiljim na nju. Duboko je udahnula, ispravila
kičmu, prekrstila noge. Dok je njena stolica bila postavljena podalje
od mog stola, moje oči su lako mogle da lutaju niz njene zgodne
listove, do njenih tankih gležnjeva koji su se završavali parom plavih
sandala sa potpeticom. Tašna, koja joj je bila na ramenu, a sada joj je
ležala u krilu, imala je perle u istoj nijansi kao njene cipele. Nisam
poznavao modu, ali sam znao šta je skupo kada bi to video. Moja
hladnokrvna maćeha bila je oličenje frizirane dekadencije. „Ne želim
da Vas požurujem, ali imam mnogo toga da uradim danas." Oči su joj
se raširile. „Tačno. Naravno. Žao mi je što oklevam. Pa,
pretpostavljam da ću odmah preći na stvar. Imam poslovni aranžman
da Vam ponudim." Podigao sam jednu obrvu. „Poslovni aranžman?"
klimnula je glavom, zavrnula oko prsta dugu zlatnu ogrlicu koju je
nosila. „Da, pa, u stvari, gospodine Havthorn, ja sam ovde da Vam
predložim brak." Nasmejao sam se, zamalo da ispljunem gutljaj kafe
koji sam upravo popio po svom stolu. „Izvinite?" te veličanstvene oči
zasijale su nečim što nisam mogao da definišem. „Ako me samo
saslušate, mislim da bi ovo moglo biti od koristi za oboje." „A kako
tačno znate bilo šta o tome šta bi mi moglo koristiti, gospođice . . .
kako se prezivate? Niste rekli." Podigla je svoju malu bradu. „Daler.
Moje prezime je Daler." Gledala me je sa nekom vrstom očekivanja.
„Daler?" zastao sam, namršten. Znao sam to ime. „Kao kod bivšeg
gradonačelnika San Franciska Dalera?" „Da." Podigla je bradu više.
Ah, oholo, to je bio taj gest. Bila je iz političke kraljevske porodice.
Naslednica. Nisam znao puno o Frenku Daleru, osim da je bio
gradonačelnik dva mandata i da je bio izuzetno bogat — što je rezultat
ne samo njegove političke karijere, već i poslova sa nekretninama.
Nešto u tom smislu. Stalno je bio na listi najbogatijih ljudi u zemlji.
Pa zašto je dođavola njegova ćerka bila ovde? „Pretpostavljam da je
bolje pitanje, gospođice Daler, kako bi Vam, na Božjoj zelenoj zemlji,
koristio brak sa mnom?" ovo bi trebalo da bude dobro. Zavalio sam se
u svoju stolicu. Uzdahnula je, izgledajući samo malo manje oholo. „U
malo sam nezgodnoj situaciji, gospodine Havthorn. Moj otac i ja
smo," na trenutak je krickala usnu, činilo se da traži pravu reč,
„otuđeni. Iskreno rečeno, potreban mi je novac da živim, da
preživim." Proučavao sam je na trenutak, a zatim se tiho nasmejao.
„Uveravam Vas, gospođice Daler, brak sa mnom ne bi koristio vašem
finansijskom portfelju. U stvari, sasvim suprotno. Neko Vas je
dezinformisao." Odmahnula je glavom, nagnuvši se napred. „Što me
vodi do dela od kojeg bi oboje imali koristili." „U svakom slučaju,
molim Vas da me prosvetlite," rekao sam, ne pokušavajući da sakrijem
dosadu u glasu. Ponovo sam masirao slepoočnicu. Jedva sam imao
vremena za ovo. Ona klimnu glavom. „Pa, primetila sam da je Vaš
vinograd, uh, pa, očigledno ne uspeva da budem iskrena. Treba Vam
gotovina." Obuzeo me je bes zbog načina na koji je ova mala bogata
devojka sumirala moju situaciju. Trgnuo sam ruku sa slepoočnice i
uputio joj svoj najhladniji pogled. „I Vi znate za sve ovo. . . kako?"
ponovo je podigla bradu. „Istraživala sam Vas." „Ah.“ „I, pa, juče sam
bila u banci. Slučajno sam čula deo Vašeg sastanka. Odbijeni ste za
pozajmicu." Ukočio sam se dok se spora mrlja boje dizala na njenim
obrazima. Pa, bar je imala milost da se postidi. ‘Slučajno‘ čula, dupe
moje. Ali onda se ta mala brada ponovo podigla. Ljutnja — i mala
mera stida zbog onoga što je čula — prešli su mi niz kičmu, nateravši
me da sednem uspravno. „Bezobrazno ste prisluškivali moj termin u
banci, guglali me i sada mislite da razumete moju situaciju?" Šta
jebote? Njen izraz lica je bio nežan i njen ružičasti jezik je izleteo da
joj navlaži donju usnu. Moje telo je požudno reagovalo na taj mali
pokret i ja sam ga nasilno prigušio. Nije me privlačila arogantna mala
princeza koja sedi ispred mene. Osim toga, sinoć sam imao ženu -
plavušu po imenu Džade koja je mirisala na lubenicu. . . ili je to bio
ananas? Ona je bila visoko energična. Pa ipak, čak i takva, cela
eskapada me je ostavila nejasno nezadovoljnim. . . osim mirisa na
voćnu salatu. Ponovo sam usmerio pažnju na crvenokosu koja je
sedela ispred mene. Ili je bila brineta? Skoro savršena mešavina
oba. . . Kao da je njena kosa reagovala na moje misli, još jedan
pramen joj je iskliznuo iz podignute kose. Kira ga je zavukla iza uha.
„Sigurna sam da ne znam sve pojedinosti Vaše situacije. Ali znam da
Vam je potrebna gotovina i da imate još nekoliko opcija, posebno s
obzirom na Vaš . . . dosije." To rumenilo se ponovo podiglo na njenim
obrazima boje slonovače pre nego što je nastavila: „I meni treba
novac. I ja sam, zapravo, očajna." Ispustio sam uzdah. „Siguran sam
da bi sve ovo moglo da se reši ako odete kod tate. Stvari su retko tako
očajne kao što izgledaju." Osim što su u mojoj situaciji zapravo bile.
Njene oči su bljuvale vatru na mene, ali njen izraz lica je ostao
neutralan. „Ne," reče ona. „S mojim tatom stvari neće biti rešene.
Posvađali smo se pre više od godinu dana.“ „Uh huh. I kako se
snalaziš od tada?" zastala je kao da razmišlja o svom odgovoru. „Bila
sam u inostranstvu." Kupovina, najverovatnije. Ili se sunčala. Ponovo
sam prešao očima niz njene noge — blago preplanule noge. A sada su
njena lična sredstva ponestala i tata nije hteo da joj obezbedi više.
Kako tragično. „Imate li nešto protiv zaposlenja? Imate li
obrazovanje?" „Moja koledž karijera je bila . . . skraćena. I ne,
naravno da nisam protiv da se zaposlim ako treba. Ali," sela je još
uspravnije, „dovoljno je reći, danas sam došla ovde verujući da je ovo
bolji način delovanja za sve uključene." Ponovo mi je zakucalo u
glavi. Šta me uopšte briga za njenu tačnu situaciju? „U redu, možemo
li da pređemo na stvar? Kao što ste tako sažeto istakli, moj vinograd
propada. Imam mnogo posla danas.“ „Tačno. Da, pa gospodine
Havthorn, vidite, moja baka, majka mog oca, živela je skromno, ali
zahvaljujući nekim slučajnim ulaganjima mog dede, umrla je sa dosta
novca. Ostavila je to sve za svoja dva unučeta, ja sam jedan, a drugi je
rođak kojeg ne poznajem dobro. Međutim, ona je u testamentu
odredila da novac dobijamo tek kada napunimo trideset godina, ili se
venčamo, šta god pre dođe." Ponovo sam seo, stežući prste. „I tako,"
nastavila je brzo, „ono što predlažem je ovo: venčamo se, podelimo
novac i za godinu dana podnesemo zahtev za razvod." Podigao sam
obrvu. „Podelimo novac? O koliko novca tačno govorimo?" „Sedam
stotina hiljada dolara." Srce mi je počelo brže da kuca. Trista pedeset
hiljada dolara. Bilo je to čak i više od kredita za koji sam se nadao da
će banka odobriti. Bilo bi više nego dovoljno da se napravi sva
oprema i popravke kuće. Dovoljno za flaširanje vina u buradima.
Dovoljno za dodati još bar nekoliko zaposlenih. I ako je najnovija
berba bila dobra kao što sam predvideo. . . ova vinarija bi ponovo bila
uspešna za manje od godinu dana. Mogao bih da ispunim zavet koji
sam dao svom ocu. Ćutao sam, ne samo da bih prešao preko onoga
što je upravo rekla, već i da je nateram da se migolji. Ali nije.
Konačno, rekao sam „Zanimljivo. Ne postoji klauzula o tome koliko
dugo ćemo morati da ostanemo u braku?" pustila je dah i odmahnula
glavom, bez sumnje pod pretpostavkom da moje pitanje znači da
zapravo razmišljam o ovoj ludoj ideji. Jesam li? Da li je ovo uopšte
bilo legitimno? Sigurno je bilo neke cake. Bilo je suviše besmisleno
da bi bilo istinito. Malo mi se vrtilo u glavi i to ne samo od
mamurluka. „Ne, ali moj otac bi bio . . . nezadovoljan ako bi saznao
da sam se udala da dobijem novac koji je moja baka ostavila samo da
bi ga podelila sa Vama. . . odnosno sa bilo kim." Nešto je prešlo preko
njenog izraza lica, ali nisam mogao da pročitam šta. „Ako bi imao
ikakve naznake da je ovo lažni brak, mogao bi da pokuša da ospori
isplatu testamenta. Bilo bi u našem najboljem interesu da brak izgleda
što je moguće legitimnije. Međutim, kao što sam rekla, moj otac i ja
smo otuđeni. Pretpostavljam da bi naš trud trebao biti minimalan, ali
ubedljiv." Podigao sam obrve, dozvoljavajući sebi još trenutak da
pređem preko onoga što je rekla. Bilo je nečuveno, neverovatno.
„Čekajte, niste," nagnuo sam se napred, "jedna od onih ludih žena
koje su mi pisale u zatvoru nudeći brak, zar ne?" oči su joj se raširile.
„Šta?" ponovo sam se zavalio. „Da, bilo ih je mnogo. Očigledno neke
žene pronalaze bolesno uzbuđenje u takvim stvarima." „Za šta. . .
zašto?" lagano je odmahnula glavom kao da nije sigurna kako je
razgovor skrenuo sa puta. Njena zbunjenost je delovala iskreno.
Nasmejao sam se. „Koliko znam, žene vole loše momke." Gledala me
je tupo na trenutak. „Uveravam Vas, ja nisam jedna od njih." Polako
sam klimnuo, gledajući u nju. „Pa dobro, jer mogu da Vas uverim da
ionako niste moj tip.“ Načestila se, sedeći uspravno. „Onda još bolje.
Ono što predlažem je isključivo poslovno, ništa više." Skrenula je
pogled, i ja nisam više mogao da vidim te veštičje oči, ali kada je
pogledala nazad, obrazi su joj ponovo bili rumeni. „Međutim,
izgledalo bi sumnjivo da ne živim ovde, i iskreno, gospodine
Havthorn, treba mi negde da živim. I tako sam razmišljala da bih u
zamenu za stan mogla da radim računovodstvene poslove za Vas.
Pretpostavljam da više nemate mnogo osoblja." Ponovo sam se
naslonio. „Impresioniran sam Vašim istraživanjem, gospođice Daler.
Ne, morao sam da otpustim svog knjigovođu. I moju sekretaricu. I
većinu ostalog osoblja takođe." Nije da je neko od njih živeo na
imanju. Ona klimnu glavom. „Dobra sam sa brojevima. Radila sam
kao pripravnik u očevom računovodstvenom timu. Dobro sam
upoznata sa računovodstvenim programima. Mogla bih da radim za
Vas u zamenu za sobu i pansion, i očigledno zbog uverenja. Ne
predlažem da moram da živim ovde godinu dana - možda samo
nekoliko meseci ili tako nešto, ili dok ne saznam da je moj otac
prihvatio brak i nastavio da me ignoriše. Mogla bih diskretno da se
odselim i više nikada ne bismo morali da se vidimo — osim, naravno,
na sudu za razvod. Zaista bi bilo vrlo jednostavno. I veoma
privremeno. I naravno, sve bismo to napisali u pisanoj formi. I molim
Vas, samo Kira." Proučavao sam je nekoliko dugih trenutaka,
primećujući način na koji je samo lutala. Izgledala je uglađeno i
sigurno, ali da li je zapravo bila nervozna sedeći ovde ispred mene?
Predugo sam držao kontakt očima, ali ona nije skrenula pogled i nije
se trgnula. „A šta ćete sa svojom polovinom novca, Kira? Ako mogu
da budem toliko smeo da pitam." Pročistila je grlo. „Pa, osim za život,
uključena sam u nekoliko dobrotvornih organizacija u San Francisku.
Jedan od centara je u teškom stanju i moraće da se zatvori ako ne
mogu da dođu do sredstava.“ Nasmejao sam se čvrstim osmehom. Ah.
Baš kao i moja maćeha. Naslednica sa praznim životom. Mogao sam
samo da je vidim kako dolazi u svom Bentleiju da spase male seljake
od gladi kako bi se mogla nazivati filantropom, pre nego što je otišla u
prodavnicu Louis Vitona da obnovi svoju kolekciju prtljaga.
„Shvatam." Šta me je bilo briga šta će uraditi sa svojim novcem? I šta
je bila njena svrha. Trebalo je samo da se brinem o svojoj situaciji.
„To je veoma neobičan predlog. Razmisliću o tome i javiti Vam se."
Počeo sam da ustajem. „Pa vidite, treba mi Vaš odgovor brzo." Glas
joj se oglasio brzo i zadihano. Moje telo, ili bar delovi između mojih
nogu, ponovo su se trznuli. Prokletstvo. Nešto me je naljutilo u
reakciji mog tela na nju. Iako delovi koji reaguju nikada nisu bili
veoma pronicljivi. Seo sam ponovo. „Volela bih da mogu da Vam
dam više vremena da razmislite, gospodine Havthorn, ali nažalost,
okolnosti nalažu da ja…“ Podigao sam ruku da je zaustavim. „Javit ću
Vam se do kraja današnjeg dana. Kako da Vas kontaktiram?" zastala
je. „Večeras sam u hotelu 6. Mogu da Vam dam broj svog mobilnog, a
Vi me možete pozvati." Motel 6? Bože, koliko je princeza pala. Da,
njena situacija je bila prilično očajna. Gledao sam kako je zgrabila
lepljivi blok i olovku na ivici mog stola i pažljivo ispisivala svoj broj
​​
telefona. Uzeo sam ga i nehajno bacio na gomilu neurednih papira.
Pogledala je gde sam ga bacio, a zatim pogled vratila ka meni,
skupljenih usana. „Uveravam Vas da je moj predlog legitiman."
„Mogao bi biti. Naravno, ionako bih želeo da se sretnem sa
izvršiocem ovog testamenta. Ali to je još uvek nešto što moram da
razmotrim. Moram da razmišljam o drugim načinima na koje bi ovo
moglo uticati na moj život. Prestupnik je jedno, ali prestupnik i
razvod? Kako ću se odbraniti od dama?" suzila je te zapanjujuće oči.
„Da, pa, da postoje neke druge opcije, ni ja ne bih razmatrala ovo.
Verujte mi." Ova princeza ne bi znala za pravi problem da je udari u
lice. Ali dok smo zurili jedno u drugo, nešto joj je bljesnulo u očima.
Pod svojim hladnim poslovnim ponašanjem, jedva je suzdržavala
narav. Bila je princeza, ali o, da, baš kao što sam i mislio, imala je i
malu vešticu u sebi. Oboje smo ćutali dok se ona blago nagnula
napred kao da čeka . . . nešto. Da li je očekivala da joj se zahvalim?
„Prijatan dan." Nisam ustao. Mogla bi da se pokaže. Polako je
ustajala, ispruživši ruku preko stola. Ispružio sam ruku i uzeo njenu
ruku u svoju po drugi put. Ta ista vrelina je prošla kroz mene, i brzo
sam se povukao. Kira Daler se okrenula na peti, uzdignula uzvišenu
bradu, i napustila moju kancelariju ne osvrćući se. Ustao sam i otišao
do prozora, podižući zavesu. Gledao sam kako je hodala prema beloj
Džeti. Iznenadilo me je da je vozila tako ne blistav auto. Kada je došla
do vrata i počela da ulazi unutra, zastala je i pogledala okolo u
vinograd. Bilo je nečeg u njenom izrazu što me je nateralo da
nesvesno zakoračim ka njoj, a lice mi je skoro udarilo o staklo ispred
mene. Šta je to bilo? Divljenje, pomislio sam. Za ovo oronulo mesto?
Ali i sa nečim drugim. . . razumevanje? Pre nego što sam mogao dalje
da razmišljam, sagnula se i ušla u svoj auto, zalupivši vratima, i minut
kasnije, prošla je kroz kapiju i nestala iz vidokruga. Možda sam je
nepravedno osudio. Ako je neko znao kakav je to osećaj, to sam bio ja.
Možda sam samo bio mamuran, a ona me je podsetila na vrstu žene
koja je bila moja maćeha. I naravno, postojala je činjenica da je
upravo ušla ovamo i otvoreno mi ponudila brak za novac. . . Ali
možda Kira Daler nije bila baš onakva kakva je izgledala. Seo sam za
svoj sto i uključio kompjuter da je proguglam. Jedan dobar zaokret je
zaslužio drugi. Čim sam ukucao njeno ime, pojavio se čitav niz slika:
Kira Daler u večernjoj haljini, izlazi iz limuzine, Kira Daler na
premijeri filma u nekom ili drugom pozorištu, Kira Daler stoji pored
čoveka kojeg sam prepoznao Frenka Dalera u beneficiji crne kravate.
Uvek sa istim malim, čvrstim, nadmenim osmehom. Na nekoliko
fotografija, ona je stajala pored zgodnog plavokosog muškarca koji je
izgledao najmanje pet do deset godina stariji od nje. Kliknuo sam na
jednu od fotografija i pročitao autorski red, identifikujući par kao
Kuper Straton i njegovu verenicu Kiru Daler. Verenica? Pogledao sam
datum - pre nešto više od godinu dana. Da li je to bilo ono što je
"skratilo" njenu fakultetsku karijeru? Da li je odustala da bi postala
društvena žena? Pregledao sam nekoliko članaka, a moj prezir je
rastao dok sam sastavljao stvarnu situaciju Kire Daler. Nijedna od
vesti nije izašla odmah i opisala je, ali bilo je dovoljno lako za čitanje
između redova. Kira je bila verena za Kupera Stratona, mladog
pomoćnika okružnog tužioca koji se kandidovao za sudiju višeg suda
u San Francisku, kada je bio umešan u neku vrstu sramotnog skandala
— droga je bila u velikoj meri nagoveštena — koji se dogodio u
penthausu u hotelu St. Regis. Njen otac, u nastojanju da je zaštiti i
dobije pomoć koja joj je bila potrebna, otpremio ju je u neki
rehabilitacioni centar, najverovatnije u neku poznatu banju u Londonu
ili Parizu. A njen verenik je raskinuo veridbu. Ko bi mogao da ga
krivi? Ali sada se vratila i njen otac je šta…? Zar ne bi finansirala
životni stil zabave na koji je navikla? Odbio da joj da novac dok ne
dokaže da je voljna da poboljša svoj život? Naravno, o tome sam
samo nagađao. Bilo kako bilo, Kira Daler je odlučila da preuzme
stvari u svoje ruke. Bio sam u pravu u svom sudu o njoj: bila je kao
moja maćeha. Žena kojoj je u životu dato sve i mislila je da je sve to
zato što ima pravo na to. Sebična žena koja je očekivala da se život
povinuje njenoj volji. A kada nije, otišla je do krajnjih granica da ga
vrati nazad, bez obzira koga je bolelo. Naslonio sam se na minut,
razmišljajući o stvarima. Nikada u milion godina nisam očekivao da
ću se probuditi zbog ovoga. Oboje smo bili očajni na svoj način.
Pitanje je bilo: da li sam bio dovoljno očajan da predam svoje ime —
makar i privremeno — za novac koji mi je bio potreban da spasem
ovaj vinograd i ispunim svoj zavet? Nešto na ekranu računara mi je
privuklo pažnju, mala slika na dnu članka koji sam čitao, i kliknuo
sam na nju, učinivši je što je moguće većom. Bila je to još jedna slika
Kire Daler i Kupera Stratona. Držao je ruku posesivno na njenim
leđima i ponosno se osmehivao dok mu se nacerila. Oči su mi se
zalepile za njen desni obraz. Imala je rupicu. Mala veštica je imala
rupicu na obrazu. A šta je bilo u tom malom detalju koji mi je
ubrzavao puls, ne bih mogao da objasnim ni da mi je život zavisio o
tome.
 TREĆE POGLAVLJE

Kira

Izgledao je kao princ, ali da sam sada htela da ga ubacim u bajku,

ubacila bih ga kao Zmaja! Zverski, osuđujući zmaj koji riga vatru.
Naravno, nije bilo iznenađujuće, zaista. Moja veština u procenjivanju
karaktera bila je tužna. . . ne vešta. To je jednom dokazano. Prilično
bolno. Ipak, nisam bila spremna za njegov podrugljivi prezir. I da, u
redu, tako da mu je moja ponuda u početku verovatno zvučala
nečuveno. Ali ja sam mu činila uslugu ovde. Nudila sam mu besplatan
novac. Ili praktično besplatno. Postojala je cena — priznala sam to.
Tražila sam da se oženi zbog novca. Nisam mogla da se suzdržim od
tupe istine. Ali napravila sam spisak i bilo je mnogo više "za" nego
"protiv" za oboje, pomislila sam. Iako su, verovatno, "protiv" bile
veoma teške i mogle su da prevagnu na bilo koju stranu, bez obzira na
to kako ste ih naslovili. Uprkos tome što je pokušao da predstavi
ponudu na veoma poslovni način, pogledao me je sa takvim prezirom,
kao da sam jučerašnji otpad. Činjenica da sam se osećala kao
jučerašnje smeće samo je učinilo situaciju još gorom. Što mi je više
snishodljivosti pokazivao, taj blagi podsmeh nije silazio s njegovog
lica, postajala sam sve nervoznija, nervoznija i nesigurnija. Mrzela
sam taj osećaj. Znala sam ga ceo život. Biti prezren je bio dobro
poznat osećaj. A onda mi je rekao da nisam njegov tip. Kao da je
važno. Nije bilo važno. Nimalo. Ni malo. Trebao mi je samo moj
novac da budem njegov tip. Pa zašto je onda bolelo? Ispustila sam
uzdah. Rekao je da će me pozvati, ali na osnovu njegovog grubog
otpuštanja, ne bih se baš nadala. Dobro. Pokušala sam. Još jedna od
mojih ’veoma loših ideja‘ i Grejson Havthorn mi je dao do znanja da
je to upravo ono što je o tome mislio. U tom pomalo dosadnom glasu
kojim mi se obraćao. Osetila sam kako mi se usne savijaju nadole.
Dakle, pitanje je bilo šta da radim sada? Da se vratim ocu nije dolazilo
u obzir. Pre bih spavala na uglu ulice. Ili u svratištu. Srce mi se steglo
kada sam pomislila na centar. Šta će sad da rade? Toliko mi je značilo
da se dočepam novca koji mi je baka ostavila. Pretpostavljala sam da
​​
mogu da zaustavim auto i izaberem bilo koga od ljudi sa ulice i dam
im istu ponudu koju sam dala Grejsonu Havthornu. Ili postaviti oglas
na Internet kao što sam se šalila sa Kimberli. Mogla bih da prodam
svoj auto. Bilo je to na moje ime, jedna od retkih stvari koje sam
kupila sopstvenim novcem. Ali onda ne bih imala ni gde da spavam
ako i kada mi ponestane novca. Samo sam mislila. . . pa, videti
Grejsona Havthorna u banci, izgledalo je kao sudbina. Što sam više
razmišljala o tome juče u svojoj maloj, usamljenoj hotelskoj sobi, srce
mi je više osećalo da je nešto sasvim ispravno u tome da delim novac
od bake posebno sa tim čovekom, s obzirom na vezu koju sam znala
da postoji između njega i mog oca. Ne da bih to mogla da podelim sa
njim, a ne da bi mu ionako bilo dobro da to zna. Ali mogla bih da
podelim novac sa njim — novac koji mu je očajnički bio potreban — i
možda nešto ispravim, uravnotežim rezultat u maloj meri. Morala sam
da priznam da je i mene njegov izgled pokolebao. Izgledao je kao
heroj u svakoj bajci o kojoj sam ikada sanjala, koji je oživeo. I, Bože,
htela sam ponovo da verujem u heroje. Ali ponekad, pretpostavljam,
devojka jednostavno mora da bude svoj heroj. Pogotovo kada se
ispostavilo da je dotični heroj zmaj. Znala sam da je Grejson Havthorn
grešio u svom životu, ali nakon što sam ispitala detalje njegovog
slučaja, to je više izgledalo kao užasna nesreća. I bez obzira na to, to
je bila greška koju je platio. Više nego plaćeno. A sada je još uvek
plaćao percepcijom ljudi o njemu. Niko mu ne bi dao šansu, ili barem
zajam koji mu je tako očajnički bio potreban. Tako da sam otišla sa
svojom mukom, odlučila u najmanju ruku da ne rasuđujem dok ga
lično ne sretnem, i odjurila do njegove kuće sledećeg jutra pre nego
što sam mogla potpuno da izgubim živce. Dobro. Zmaj će morati sam
da smisli svoj život. Baš kao što bih i ja trebala. Sama sam upravljala
svojom sudbinom. Jedva sam imala vremena da se prepustim očaju.
Parkirala sam auto na hotelskom parkingu i otišla do hotelske sobe.
Skinula sam haljinu i sandale koje sam nosila da se sretnem sa
Grejsonom Havthornom — odeća iz mog starog života koju nisam ni
znala da sam spakovala dok sam žurno bacala stvari u kofer htela-ne
htela. Kako sam se jutros obukla, ipak sam bila srećna zbog greške.
Želela sam da izgledam kao profesionalac, a farmerke ili pohabane
šortsove koje sam inače nosila nisu tačno govorile: „Shvati me
ozbiljno“. Zastala sam. Ali možda su govorili: „Ja sam očajna! Venčaj
se sa mnom!" Možda sam ipak trebala da ih nosim. Nakon što sam se
presvukla, napustila sam hotel i provela dan šetajući centrom Nape,
obilazeći izloge, pregledavajući nekoliko prodavnica uključujući
knjižaru i svratila na lagani ručak u mali kafić koji je baka volela.
Uprkos tome što sam bila beznadežna i bez plana, svesno sam se
trudila da razbistrim um i uživam u danu što je više moguće. Ako bih
morala da dobijem posao konobarice kao što je Kimberli predložila,
onda bih to uradila. Nisam se plašila teškog rada. Nadala sam se planu
koji nudi više opcija, ali nije ga bilo. Ispravila sam kičmu i uključila
svoju unutrašnju Skarlet Oharu. Iskoristiću dan, a onda ću smisliti
novi plan kada mi se katastrofa od jutros skine sa ramena. Bilo je
kasno popodne kada sam se vratila u hotel, nebo je bilo čisto, mirno
plavo. Ušla sam u svoju sobu i legla na svoj krevet na minut, umor me
je obuzimao. Bacala sam se i okretala prethodne noći u iščekivanju
svog jutarnjeg poziva od Grejson Havthorna. Bila sam iscrpljena i
skoro odmah sam zaspala. Probudila sam se, na trenutak zbunjena oko
svog okruženja, još uvek u tom stanju između sna i jave, znajući da
nešto nije u redu, ali se još ne sećam šta tačno. Stvarnost se polako
vraćala nazad, na isti način na koji to čini tuga, komadići su se spajali
i polako sedali na grudi. Lagano se trgnuvši, prevrnula sam se i
pogledala na sat pored kreveta. Bilo je posle četiri, tako da sam
spavala samo nešto više od sat vremena. Uzdahnula sam i sela. Topli
tuš je umirio mišiće, ako ne i srce, a kada sam izašla, osećala sam se
malo življom. Delimično sam osušila kosu, a zatim je zaglavila u čvor
na vrhu glave koji je se polako ali sigurno odvrtao. Moja baka je
oduvek govorila da je moja kosa vatrena i neukrotiva baš kao i ja. Ali
rekla je to sa toliko ljubavi u glasu da nisam mogla a da to ne čujem
kao kompliment. Bože, kako mi je nedostajala, čak i nakon svih
godina u kojima je nije bilo. Odsustvo njene bezuslovne ljubavi i dalje
je bila bolna rana. Upravo kad sam vadila čistu odeću iz kofera,
zazvonio mi je mobilni. Kimberli, bila sam sigurna da je ona. Ali kada
sam pogledala u ekran, to je bio lokalni broj koji nisam prepoznala.
Otkucaji srca su mi zastali, a zatim se ubrzali u grudima dok sam
prstom prelazila preko ekrana. „Zdravo," odgovorila sam bez daha.
Dubok glas mi je uzvratio pozdrav, u njemu uopšte nije bilo topline.
„Grejson je." „Oh." Glumila sam nonšalanciju dok sam se rušila na
krevet u svom peškiru. „Kako Vam mogu pomoći?" „U kojoj ste
sobi?" „Sobi?" „Hotelska soba. Motel 6, zar ne? Solano Avenija?"
„Uh, da. Ali…" „Koja soba?" ponovio je. „Dva jedanaest. U koje
vreme ćete. . . halo?" Da li mi je upravo spustio slušalicu? Šta do..?
Tri brza kucanja začula su se na mojim vratima i ja sam začuđeno
zaškripala, spustivši telefon na krevet i skočivši na noge. „Čekaj!"
zahtevala sam, jureći do svog kofera i žurno navlačeći grudnjak i donji
veš. Kucanje se nastavilo. „ČEKAJ!" viknula sam ponovo. Od svih
nepristojnih. . . zmajeva! Prevukla sam haljinu koju sam jutros nosila
preko glave i zakopčala kaiš pre nego što sam otvorila vrata. Grejson
Havthorn je ispunio vrata, noseći iste stvari koje je nosio ranije -
farmerke i plavu majicu koja se lepo protezala preko njegovih
mršavih, ali očigledno mišićavih grudi. Njegova muškost me je
pogodila u stomak. I on je mirisao kao i tog jutra — neka vrsta svežeg,
muževnog sapuna. Ali sada je došlo do malog dodatka slane nijanse
znoja. Nagnula sam se napred, privučena njegovim muškim mirisom,
ali onda sam odjednom shvatila šta radim. Prekriživši ruke, odstupila
sam. „Ovo je krajnje neprofesionalno. Trebalo je da me upozoriš da si
na putu.“ Grejson je ušao u sobu, polako razgledajući okolo. Oči su
mu se na trenutak zaustavile na mom prtljagu Luis Vuiton pre nego što
je konačno uspostavio kontakt očima. „Nisam bio siguran da dolazim
do pre petnaestak minuta." „Shvatam. Pa, hoćeš li da siđeš dole?
Mogli bismo da odemo na kafu…" „Ovo je u redu. Neću dugo ostati.
Moram da se vratim na posao." Bacila sam pogled po svojoj sobi na
nenamešten krevet, razbacanu odeću. Odvukla sam stolicu od stola
napred, a zatim sela na tapaciranu klupu na kraju kreveta. Grejson je
seo na stolicu. „Razmišljao sam o tvojoj ponudi. Pre nego što
nastavimo dalje, želeo bih da se sastanem sa finansijskim izvršiteljem
testamenta kako bih se uverio da će novac biti isplaćen kako si rekla
da hoće, nakon našeg braka ili ubrzo nakon toga.“ Kimnula sam, a
otkucaji srca mi se ubrzavaju. „Naravno. Razumem." Grejson je
kratko klimnuo glavom. „I ako tamo sve izgleda u redu, moraćemo da
sastavimo predbračni ugovor u kojem se navode finansijski uslovi
našeg braka." „Očigledno." „Bez obzira na to šta se finansijski desi u
narednoj godini kada budemo venčani, nikakve finansije ili imovina
neće biti podeljeni na bilo koji način, oblik ili formu.“ „Ne, naravno."
Njegov izraz lica ostao je zagonetan. „Kada se sretnem sa tvojim
izvršiteljem, moraću da se uverim da ćeš mi nakon isplate zapravo dati
polovinu." Namrštila sam se. „To bi bio naš dogovor." Pramen kose
mi je ispao iz čvora i pokušala sam da ga vratim nazad u čvor.
Grejsonove oči su pratile moju ruku i onda se zadržale dok se čvor
ponovo olabavio. „Da, ali Kira," rekao je gotovo rasejano pre nego što
se ponovo vratio na moje oči. Nagnuo se napred, sada mu je pogled
bio postojan i oprezan. „Ne poznajem te. Kako da znam, da kada se mi
venčamo, kada dobiješ ček nećeš otići za Brazil. Verovati tebi u bilo
kom pogledu bio bi čin poverenja sa moje strane." nakostriješila sam
se. „Nikada to ne bih uradila.“ „Tako ti kažeš. Otkrio sam da ljudi
govore ono što im odgovara u izvesnom trenutku. Ne znači da se na tu
njihovu reč može i računati.“ Da, znala sam na šta misli. Duboko sam
udahnula i klimnula glavom. „I. . .znaj to. Ja, nameravam da održim
reč." Posmatrao me je za jedan otkucaj srca. . . dva, pre nego što je
skrenuo pogled. „Složiću se da živiš u vinogradu Havthorn dva
meseca. To bi trebalo da bude dovoljno vremena da obavestiš svog
oca o našem braku i da nađeš sebi mesto sa svojim delom novca. Ako
postoji problem sa tvojim ocem, možemo ponovo pregovarati o
vremenskom okviru. Na mom imanju je stara baštovanska koliba u
kojoj možeš živeti. Mala je i ne nudi mnogo luksuza, ali ima krevet i
tekuću vodu.“ Pogledao me je na neki način koji nisam mogla da
pročitam. „Zvuči čudno." „Neobično bi bio velikodušan opis." Da li je
to bio izazov koji sam pročitala u ovim očima crnog zmaja, možda u
maloj crti njegovih usana? „Dobro." Podigla sam bradu. Nikada nisam
odustala ni od čega zbog svog oca, i ne bih odustala ni zbog ovog
čoveka. „Očajna si.“ „I ti si.“ „Dovoljno tačno." Zastao je na sekund.
„Ako nemaš ništa protiv da pitam, zašto si izabrala baš mene? Mislim,
osim mog očaja?" usne su mu se tada malo nakrivile, ali u njegovim
očima nije bilo zabave. „Mogla si da izabereš nekog beskućnika sa
ulice i podeliš polovinu svog nasledstva sa njim. Ima mnogo očajnih
ljudi na ovom svetu, Kira, ako želiš da daš novac." „Moj otac nikada
ne bi verovao da sam se zaljubila i udala za beskućnika, Grejsone.
Bilo bi mu previše lako da ospori isplatu testamenta. Moj otac ima
dobre veze, kao što verovatno možeš da zamisliš, i moram da budem
oprezna. Morala sam da izaberem pravu osobu. Ubedljivu osobu."
Nagnuo je glavu. „Tvoj otac osporava isplatu poverenja. . . Da li je to
nešto o čemu treba da brinem?“ odmahnula sam glavom. Verovatno bi
uložio napore da to prikrije ili da uradi kako bi sve išlo u njegovu
korist, ako se brak sa Grejsonom Havthornom zaista dogodi. Još
uvek . . . „Ne verujem, ne, ali sam naučila da je, što se tiče mog oca,
pametno biti oprezan.“ Uprkos mojim optimističnim rečima, jeza mi
je prošla niz kičmu. „Shvatam. Znači nameravaš da ubediš oca da si
me videla na ulici, ludo se zaljubila i venčali smo se za nedelju dana?"
uzdahnula sam. „Neće smatrati da je sve tako nategnuto. On me vidi
kao . . . impulsivnu . . . poletnu . . . iracionalnu." Njegove tamne oči
su me oprezno posmatrale. „A da li si? Jesi li to sve?" ugrizla sam se
za usnu. „Impulzivna, da, priznajem da mogu biti. Poletna, ne, ne
mislim da jesam. Iracionalna, zar nismo svi ponekad?“ Činilo se da je
na trenutak razmotrio moj odgovor. „Dakle, to će biti naša priča?
Naleteli smo jedno na drugo ovde u Napi, zaljubili se i impulsivno
venčali jer smo bili iracionalni — ali ne i poletni — za novom
ljubavlju?" uputila sam mu mali osmeh. „U suštini. Pretpostavljam da
možemo da razgovaramo o detaljima da bismo bili sinhronizovani."
Moje srce je ponovo počelo da kuca. „Dakle, slažeš se? Imamo
dogovor?“ „Ako sve ispadne dobro kada se sretnem sa izvršiteljem,
da, imamo dogovor." Klimnula sam i izdahnula. „Nećeš požaliti zbog
ovoga, Grejsone." „Oh, siguran sam da hoću na ovaj ili onaj način,
Kira. Ali . . . očajna vremena—" „Poziv na očajničke mere. A ovo je
očajno koliko i mere mogu da budu." Nasmejao se, pokazujući mi niz
ravnih, belih zuba, ali isti prezir koji mi je ranije pokazao ponovo je
bio u njegovom izrazu. Nije me video kao nekoga ko mu daje poklon,
već kao nekoga ko ga tera da uradi nešto što on nije želeo. Kao da mu
nisam dala izbor. Pa, to je bilo u redu. Nije mi bila potrebna njegova
zahvalnost. Trebalo mi je njegovo ime. Ipak, nisam mogla da
poreknem razočaranje koje sam osetila. Kada sam ga prethodnog dana
videla na ulici, činilo mi se da . . . je izgubljen, slomljen, ali ipak
saosećajan. Međutim, čovek koji je sada sedeo ispred mene bio je
potpuno drugačiji — ukočen i hladan. Da li sam ga zaista tako loše
procenila? Kao da je pročitao moje misli, osmeh mu je nestao sa lica
isto brzo kao što se i pojavio. „Postoji još samo nekoliko stvari o
kojima mislim da bismo trebali ukratko da razgovaramo." „U redu."
Prekrstila sam noge. Njegove oči su pratile moje pokrete, a onda je
stisnuo vilicu i skrenuo pogled pre nego što je progovorio. „Pošto ćeš
živeti na mom imanju i baviti se nekim računovodstvenim poslovima,
mislim da bi trebalo da budemo bliži u pogledu prirode našeg odnosa."
„Veza? Mislila sam da je to jasno. Venčavamo se zbog novca.
Nemamo nikakav odnos." Nezgrapna, šaljiva priroda ovog sastanka
savršeno je istakla tu činjenicu. „Bićemo poslovni saradnici. Ništa
više." „Dogovoreno. Dokle god si diskretan, vodiš svoj lični život
kako tebi odgovara." „Nameravam." „Dobro." „Dobro. Ne želim da
dobiješ nijednu. . . maštovitu ideje o ovom aranžmanu.“ Podigla sam
obrvu. „Maštovitu?" „Romantičnu. Netačnu." Stisnula sam zube. „Da,
jasno si rekao da nisam tvoj tip. I potrudiću se da ne padnem na tvoje
neodoljive čari i da pravim stvari," suzila sam oči, "nepodnošljivo
nezgodne." „Dobro." Htela sam da ga šutnem. Bez obzira na sve,
očigledno je bio muškarac koji je navikao da ga suprotni pol proganja.
I očigledno je ili pretpostavio da sam neka vrsta časne sestre, ili ga
uopšte nije zanimalo kako vodim svoj lični život. Najverovatnije ovo
drugo. „Šta još?" upitah hladno. Grejson — u daljem tekstu Zmaj —
me je proučavao. Nisam pokušavala ni da shvatim šta je mislio.
Verovatno pokušavam da utvrdim da li ću zaista uspeti da se sprečim u
zaljubljivanju u njega. Svaku sekundu je postajao sve ružniji.
Arogantni gmizavac. „Pomenula si moj dosije. Pretpostavljam da znaš
prirodu mog zločina?“ to je odmah ohladilo bes koji sam osećala.
Osećala sam da mi se vrelina penje u obraze. „Nadam se da ti to neće
biti previše nametljivo, ali smatrala sam da je najbolje da te istražim
pre nego što dam svoju ponudu." Slegnuo je ramenima. „Dobra
poslovna odluka. Imaš li pitanja o onome što si pročitala pre nego što
krenemo dalje? Sada ću odgovoriti na tvoja pitanja, ali nemam nameru
da o tome razgovaram kasnije." Nisam mogla da sakrijem iznenađenje
koje me je obuzelo. „Ja . . pa, koliko sam razumela, potukao si se sa
čovekom ispred bara u San Francisku i udario si ga. . . ah, više puta.
Pao je i udario glavom i umro. To je bila nesreća. Nisi nameravao da
ga ubiješ. Da li je to istina?" bilo mi je neprijatno da sumiram ono što
je svakako bila izuzetno uznemirujuća situacija, čak i sada. Za svoj
zločin je otišao u zatvor na pet godina. Toliko dugo je ćutao, da sam se
 pitala da li će mi uopšte odgovoriti. Konačno, jednostavno je rekao,
„To je dovoljno tačno." Gledala sam ga na trenutak, ali lice mu je bilo
nečitljivo. „U zatvoru mora da je bilo . . . veoma teško za tebe." Nešto
je prešlo preko njegovog izraza lica, ali je i brzo nestalo pre nego što
sam uspela da ga pročitam. „Nemaš pojma koliko." Nastupila je
neprijatna tišina. Ugrizla sam se za usnu. „I sada, ti si prestupnik."
Nagnuo se napred, njegov stabilan, tamni pogled uprt u mene, njegov
muški miris zamutio je moja čula. „Da, Kira. Ja sam prestupnik. Ne
mogu da dobijem zajam — kao što dobro znaš. Moje mogućnosti
zapošljavanja su u najmanju ruku ograničene. Mnoga vrata su mi sada
zatvorena. Udaćeš se za prestupnika. Ćerka Frenka Dalera će se udati
za zločinca." Razlog više da on produži naše otuđenje, možda ga učini
trajnim. Što mi sasvim odgovara. Ali ja to nisam rekla. Umesto toga,
odgovorila sam: „Bilo bi mi teško da razočaram oca više nego što već
jesam." Ponovo me je proučavao svojim zmajevim očima, onima koje
kao da vide pravo kroz mene. „Verujem ti na reč." Odjednom je ustao,
lagano me zaprepastivši. Skočila sam, i zamalo smo se sudarili kada
smo oboje krenuli da iskoračimo. Umirio me je stavljajući ruke na
moje nadlaktice. Podigla sam pogled na njegov i kada je pogledao
dole u mene, i on je delovao zaprepašćeno. „Moram da idem," reče on,
okrenuvši se i počevši da ide ka vratima. „Oh, u redu," rekoh, prateći
ga. „Samo još jedno pitanje, hm, u vezi sa početkom ovog
aranžmana." Pogledala sam po hotelskoj sobi, brzo računajući koliko
dana bih mogla da ostanem ovde. Naravno, takođe ću morati da
angažujem advokata da sastavim predbračni ugovor sa Zmajem,
nekim ko nije imao veze sa mojim ocem. „Znam da verovatno želiš. . .
pa, stvar je u tome. . ." „Nemaš novca da ostaneš ovde." Ispustila sam
dah. „Da, ali, ne zadugo.“ Stajao je ispred vrata, trljajući potiljak. Na
kraju je rekao: „Spakuj kofer. Možeš sada sa mnom. Sredićemo
advokata sutra. Ali Kira," okrenuo se, gledajući me u oči, „ako ovo ne
ispadne na način kojim smo oboje zadovoljni, zamoliću te da odmah
odeš." Klimnula sam glavom. „Ne bi morao da me pitaš." Naglo je
klimnuo glavom. „Daću ti pet minuta da se spakuješ." Da, gospodine,
Zmaju, gospodine, bila sam u iskušenju da odgovorim sarkastično. Ali
zakopčala sam usne i žurno počela da pakujem stvari.
​​
 *************

Trideset minuta kasnije odjavila sam se iz hotela i prateći Grejsonov

crni kamion, vozili smo se kroz kapije vinograda Havthorn. Bila sam
zatečena lepotom vinograda kada sam prvi put stigla ovde, a isto tako
sam bila oduševljena i sada. Masivna hrastova stabla su se graničila sa
dugačkim prilazom, a krošnje lišća su senčile naša vozila dok smo se
vozili ispod njih. Dom Havthorn, koji je stajao odmah iza dvorišta sa
velikom, okruglom fontanom u centru, bio je vizija gracioznosti i
elegancije, a ipak je uspevao da izgleda toplo i privlačno u isto vreme.
Bršljan se popeo na jednu stranu velike strukture, a elegantno
zakrivljeni balkoni od kovanog gvožđa okruživali su svaki prozor na
gornjem spratu. Jutri i hektari vinograda stvarali su zadivljujuću
pozadinu iza kuće i bašte, i mogla sam da vidim mali gaj voćaka sa
leve strane kuće — breskve, možda, ili možda kajsije. Na prvi pogled
izgledalo je kao bujni raj koji samo čeka da bude istražen. Tek kada bi
se približili, primetili bi da fontana ne teče, bršljan treba da se neguje,
a travnjak i okolina bašte su zarasli. Baštovan je, bez sumnje, bio
otpušten. Ipak je bilo lepo. U svojoj slavi, ovo mesto mora da je bilo
veličanstveno. Oči su mi se zadržale na valovitim brežuljcima vinove
loze u daljini, dok sam se pitala u kakvom su stanju grožđa koje su
imali za proizvodnju. Radovala sam se što ću je videti obnovljenu, ne
samo zbog Grejsonovog dobra, već i zbog same lepote. Ovakvo mesto
ne bi trebalo dozvoliti da se raspadne u propast. Mislim da bi se i baka
složila sa mnom. Ali za trenutak sam odbacila pomisao na svoju baku.
Ne, ona ne bi htela da vidi kako se ovaj prelepi vinograd na mestu
koje je toliko volela sruši do propasti, ali bi se takođe prevrnula u
grobu da zna da se udajem zbog novca. Postala sam žena koja bi se za
novac udala za potpunog stranca. To sam bila ja. Očaj mi je na
trenutak ispunio grudi. Sada sam to znala o sebi, i to je donelo još
jednu malu meru samoprezira. Grejson je zaustavio kamion pre nego
što smo se vozili oko fontane, a ja sam se zaustavila iza njega, samo
primetivši malu kućicu sa desne strane, delimično sakrivenu iza
veoma velikog hrasta i obraslog lišća. Nazvao ju je baštovanska
koliba, ali najverovatnije, baštovani koji su ovde nedavno radili nisu
živeli na imanju i koristili su ovu "kuću" isključivo za ostavu opreme.
Ipak, bilo je nečeg čudnog u tome, napola skrivenog i prekrivenog
zaraslom glicinijom. Izašla sam iz auta i Grejson je uradio isto,
hodajući prema meni. U njegovom izrazu lica osećao se odsjaj
đavolskog izazova. Da li je očekivao da ću odbaciti smeštaj?
Verovatno. Sigurno me je video kao i svi drugi, razmaženu princezu,
tatinu devojčicu koja je živela neozbiljno, beskorisno. A sada će se
malo zabaviti sa mnom. Ali šta me briga šta on misli? Za nekoliko
meseci, nikad ga više neću videti. Naši advokati su mogli da podnesu
krajnje jednostavan brakorazvodni postupak i ja se više ne bih sećala
njega. I obrnuto, bila sam sigurna u to. Pratila sam Grejsona do vrata
kolibe, gde je pomerio velike upadljive cvetove ljubičaste glicinije u
stranu i otvorio ih bez ključa. Udahnuvši veliki dah cveća, ušla sam
unutra. Dobro. Stara, očigledno nekorišćena baštenska oprema
ispunila je prednju prostoriju. Bilo je prašnjavo, prljavo i mirisalo na
pljesnilo i motorno ulje. Probijala sam se kroz paučinu i ušla u drugu
sobu, koja je nekada bila spavaća soba, a sada je bio tu samo mali
metalni krevet sa zarđalim oprugama. „Zamoliću Šarlot da ti donese
ćebad i jastuk, naravno," rekao je Grejson iza mene. Okrenula sam se i
pogledala ga. Da li je to bila zabava u njegovim očima? O da, bila je.
Usne su mu zadrhtale kao da je pokušavao da obuzda osmeh koji je
želeo da izbije. Mislio je da je ovo smešno, zar ne? Pa, ono što nije
znao je da su smeštaji kroz koje sam prošla prošle godine bili daleko
gori od ovoga. Za ljude sa kojima sam živela, ovo bi bio zamak.
„Pretpostavljam da ću se okupati u fontani?" upitala sam, slatko mu se
osmehujući. „Fontana ne radi. Ovde je tekuća voda. Ali samo hladna,
nema vruće. To neće biti problem, zar ne?" „Neee," razvukla sam.
„Lep hladan tuš oživljava osobu. Više volim hladne tuševe." Ljuskavi
zmaj je izgleda razmišljao o tome. „Kladim se da voliš," konačno je
rekao, oslanjajući se jednim uskim kukom na dovratnik dok me je
posmatrao. Kako je lepo za njega što se toliko zabavljao. Sad se tek
nebih predala. Spavala bih na podu u ovoj prašnjavoj kolibi da je to
značilo da dobijem najbolje od Grejsona Havthorna. „Ima li kuhinje?
Mesto gde bih mogla da pojedem koru hleba koje ćeš mi baciti?"
Pitala sam. „Nakon što ti dam tvoj deo svog nasledstva, naravno."
„Ne, moraćeš da jedeš u glavnoj kući. Reći ću Šarlot da te očekuje na
večeri," rekao je ignorišući drugi deo mog pitanja. Setila sam se Šarlot
od tog jutra - punačke, ljupke, sede žene. „Hoćeš li biti tamo?" „Ne.
Izaći ću." Tišina. U reduuu. „Šta ćeš reći Šarlot ko sam ja tačno?"
„Reći ću Šarloti i njenom mužu, Valteru, istinu. Poznaju me ceo život.
Oni su oličenje diskretnosti." Obuzela me anksioznost, a srce mi se
ubrzalo pri pomisli na to da njegovo osoblje zna da je naš brak lažan,
ali sam odlučila da verujem njegovom oličenju diskretnog opisa. Plus,
ne bi bilo načina da se pretvaramo da smo se zaljubili kada juče nisam
uopšte postojala u Grejsonovom životu i oni su to vrlo dobro znali.
Volela bih da je ovo nešto što mogu da uradim sama, ali nisam mogla.
Trebala sam ga. „Shvatam. U redu." Ponovo sam se osvrnula po
kućici, odvlačeći pažnju procenom prostora. „Pa, ima određenih
nedostataka, ali ima i prednosti." Namrštio je čelo, ali je jednom
klimnuo glavom, a zatim se okrenuo da ode. „Večera je u sedam i
trideset." To je bilo za manje od sat vremena. Pretpostavljam da bih
trebala početi da čistim ovo mesto koliko god je to bilo moguće.
Grejson se vratio unutra nekoliko minuta kasnije, spustivši moj kofer,
a zatim se okrenuo da ode. Odjednom je stao, i pomislila sam da će mi
reći da se samo šalio u vezi sa ovim mestom. Umesto toga, hladno je
rekao: „Usput, apsolutno zabranjujem upotrebu droge na svom
imanju. Ako otkrijem da si ih donela ovde, naš dogovor se raskida.“
Promrmljala sam, pokušavajući da smislim repliku, ali pre nego što
sam uspela da smislim bilo šta, on se okrenuo i izašao, zatvorivši vrata
za sobom. Sekund kasnije, čula sam kako je njegov kamion oživio i
odvezao se. Jasno je da me je potražio i pročitao o ’situaciji‘. Bilo je to
pre godinu dana. Prekasno, podigla sam praznu konzervu od soka sa
poda i bacila je na zatvorena vrata. Podla zmija! Trebala bih odmah da
otkažem celu ovu laž. Kako se usuđuje da se ovako ponaša prema
meni nakon što sam mu dala najvelikodušniju ponudu u njegovom
ljuskavom životu? Njegova arogancija nije imala granice. I ocenio je
da sam razmaženo derište. Razmaženo narkomansko derište. Ali ispod
mog besa krio se neosporan osećaj stida i tuge. Da li je ovo vredelo?
Bože, morala sam da verujem da jeste. Hoće jednog dana.
 ČETVRTO POGLAVLJE

Grejson

Ona je ostala tamo kao da će zaista živeti u toj maloj, prljavoj kolibi.
Nasmejao sam se u sebi, pitajući se koliko će joj trebati da dotrči u
glavnu kuću govoreći mi da nema šanse da u paklu ostane tamo.
Petnaest minuta? Na večeri, najkasnije. Ipak, morao sam joj odati
malu dozu poštovanja. Prihvatila je šalu. Očekivao sam bes, gađenje,
možda zadržavanje daha. Mala veštica je imala malo više hrabrosti
nego što sam prvobitno mislio. I nisam se toliko zabavio od. . . jako
dugo vremena. Čak sam želeo da se nasmejem na minut. Nisam
shvatio koliko je to osećanje postalo strano sve dok mi se zabava nije
podigla u grlu. Na brzinu sam se istuširao, presvukao u čistu odeću, a
zatim sišao dole da obavestim Šarlot da ćemo imati gosta na večeri.
Kada sam ušao u kuhinju, mirisala je na njen goveđi gulaš. Možda bih
ga ipak probao. „Prelepo veče, zar ne?" pitala je Šarlot, vedro mi se
smešeći. Uzeo sam pivo iz frižidera, otvorio ga i ispio pola flaše pre
nego što sam progunđao potvrdno. „Imam o nečemu da razgovaram sa
tobom." Prestala je da meša i pogledala me. „To zvuči preteće."
Odmahnuo sam glavom, uzevši još jedan gutljaj hladnog piva. „Za
mene, da, ali ne i za tebe." „Znaš da sve što utiče na tebe negativno
utiče i na mene, Grej," rekla je tiho. Mali kutak mog srca, deo koji je
još živeo, kucao je od žaljenja. „Znam, Šarlot." „Pa o čemu se radi?
Samo ispljuni." „Ženim se. Najverovatnije.“ Kašika je zveknula o
radnu ploču, a Šarlot je prinela ruke ustima. „Pronašao si nekoga. O,
Grej!" Zagrcnuo sam se gutljajem piva koje sam upravo popio. „Ne,
Bože ne." „Šta onda? Zašto? Ko?" Šarlot je promucala. Dao sam
Šarlot skraćenu priču o tome šta mi je Kira predstavila u mojoj
kancelariji tog jutra. Čak i nakon celog dana za razmišljanje o ovoj
temi, i dalje je zvučalo ludo. „Detalji još uvek nisu potvrđeni. Ali ona
će biti ovde na večeri, pa sam hteo da te obavestim. U stvari, ona
ostaje ovde za sada." Šarlotino lice je bila studija neodobravanja.
Očigledno je mrzela ovu ideju. „Ženiš se zbog novca, Grej? Ne, ne
želim ovo za tebe. I zar ova devojka nema etiku? Zaslužuješ više.
Zaslužuješ…" „To je privremeno, u redu? Ako ispadne kako je Kira
rekla, biće dobro za ovaj vinograd. I iskreno, to je moja poslednja
nada." Stisnuo sam vilicu, ne želeći da se raspravljam o ovome sa
Šarlot. „Znaš moju situaciju.“ „Da ali . . . privremeno? Brak nije
privremen. Brak nije posao - stvar ugovora i pregovora. Brak je
svetinja, sveti zavet da se zauvek voli." Frknuo sam. Šarlot je znala da
sam poštovao malo ili nimalo svetost braka nakon što sam bio svedok
frigidne prirode blaženstva u braku mog sopstvenog oca i maćehe.
„Većina ljudi nije poput tebe i Valtera, Šarlot. Pogledaj samo Džesiku i
Forda Havthorna." Nežnost je ispunila Šarlotin izraz lica dok mi je
prilazila bliže. Odvojila je trenutak, činilo se da je sabrala reči. „Grej,
znam otkako si došao kući, da su se stvari promenile i sve ti je bilo
tako teško. Znam da kriviš sebe. . . za sve to. I ti si se promenio, Grej.
Ne smešiš se više – samo radiš. Isključio si se. Ali ovo nije odgovor na
tvoje probleme. Ne može biti. Ne mogu ti dozvoliti da to uradiš.“
Spustio sam praznu pivsku flašu, koja je glasno udarila o mermernu
ploču, bes i bespomoćnost su mi ispunili grudi. Jedva da mi je bio
potreban Šarlotin sažetak onoga ko ću postati. Ko sam bio primoran
da postanem. Živeo sam sa sobom svaku sekundu svakog dana. „Ti si
moja domaćica, Šarlot, a ne moja majka. Neću dalje raspravljati o
tome. Postavi još jedan tanjir." U Šarlotinim očima je bljesnula
povređenost, ali ona je stisnula usne, okrenula se ka šporetu,
mrmljajući nešto što nisam mogao da čujem i nije mi bilo stalo. Šarlot
je bila meka kao što je njen muž bio krut. „Ostaćeš na večeri,
naravno," Šarlot reče ne okrećući se, dok sam krenuo da izlazim iz
kuhinje, „da nas upoznaš sa svojom budućom ženom." Zaustavio sam
se, reč ’žena’ učinila je da se lagano trgnem. Mnogo sam više voleo
’poslovnog partnera’ kada je u pitanju Kira. Naravno, Šarlot je
namerno pokušavala da me uznemiri, pokušavajući da razjasni o čemu
razmišljam. Nisam planirao da večeram kod kuće, ali sam rekao:
„Naravno." Barem sam toliko dugovao Šarloti. Zatvorio sam se u
svoju kancelariju i otvorio veb stranicu službenika u dolini Napa. Nije
bilo perioda čekanja za stupanje u brak. Jednostavno moramo da
zakažemo sastanak i da se pojavimo sa svedokom, ili da koristimo
svedoka koji su oni odabrali. Nadamo se da Kira neće imati problema
da brzo zakaže sastanak sa izvršiocem svog testamenta. Što pre
započnemo ovaj lažni brak, pre ćemo moći da završimo ovaj lažni
brak i da oboje nastavimo sa svojim životima. Pregledao sam poštu,
ostavljajući račune po strani. Prvi put posle nekoliko meseci nisam se
naježio na veoma veliku gomilu. Ako bi ovo uspelo. . . da ovo uspije,
mogao bih da ih sve platim. Ipak, ne bih dozvolio sebi da razmišljam
o pojedinostima dok se sve ne potvrdi. Zaustavio sam se kada sam
video lično pismo poslano meni pissno ženskim rukopisom koji sam
odmah prepoznao. Grudi su mi se na trenutak stisnule pre nego što
sam imao priliku da se očeličim. Znatiželja me je bušila, ali sam ipak
bacio pismo u stranu. Nije mogla da kaže ništa što bi promenilo naš
odnos. Nisam morao da slušam njene žalosne reči objašnjenja ili
izvinjenja. „Prokleta bila, Vanesa," prošaputao sam, oslonio sam se
laktovima na sto i stavio glavu u ruke na nekoliko trenutaka. Sada sam
stvarno želeo da odem odavde i da se malo izduvam. Umesto toga,
morao sam da večeram sa strancem koji bi vrlo lako mogao biti moja
žena na kratko vreme. Šarlot je bila u pravu. Ovo je bila užasna ideja.
Smešna. Bez obzira u kom obliku sam ih pustio unutra, žene su
nekako uvek imale način da mi unište život. A istina je bila da bi Kira
Daler na kraju bila najgora od svih. Ona bi bila stalni, sramotni
podsetnik koliko sam nisko pao. Stalno podsećanje na ono na šta sam
se sveo: oženiti stranca za novac. Kad bih uopšte mogao da nađem
humor u tome, nasmejao bih se sopstvenoj jadnoj situaciji. Nasmejao
bih se činjenici da sam čak i razmišljao o ovom ludilu. Nekoliko
minuta kasnije čuo sam zvono na ulaznim vratima. Završavao sam
ono što sam radio, znajući bez sumnja da će je Valter dočekati svojim
formalno hladnim, stvarnim stavom. Naravno, ako je neko navikao da
ima posla sa slugama, to je nesumnjivo bila Kira Daler. Verovatno je
navikla da ceo roj izvršava njenu naredbu i izlazi u susret svakom
njenom hiru. Kada sam konačno stigao do kuhinje, Kira je sedela za
velikim, dobro pohabanim, seoskim stolom za večeru, sa čašom vina
ispred nje. Nosila je farmerke i tamnozelenu košulju. Kosa joj je bila
oštro povučena unazad kao i tog jutra. Da li je to bilo pre samo
nekoliko sati? Više je izgledalo kao decenija. Šarlot se kretala po
kuhinji, ignorišući je. Obratila mi se ne gledajući me. „Nisam danas
čistila trpezariju jer nisam znala da ćete imati gosta." Prezrivo je
pogledala Kiru. „Nadam se da će večera u kuhinji imati Vaše
odobrenje, gospodine." Stavila je naglasak na gospodina, očigledno
pokušavajući da me natera da se osećam krivim što sam je ranije
nazivao ništa drugo do kućnom pomoćnicom. „Znaš da ionako ne
volim da jedem u trpezariji, Šarlot. Ovo je u redu." Seo sam za sto,
klimnuo jednom Kiri i otpio gutljaj vode. „Ne piješ vino?" upitala je.
„Samo ponekad." „Nije li to neobično za nekoga ko vodi vinariju?"
„Pretpostavljam." Nastavila je da me gleda, ali kada nisam nastavio,
skrenula je pogled po kuhinji. „Ova kuhinja je zaista prelepa," rekla je
tiho. Pre nego što sam uspeo da odgovorim, Šarlot je stavila tanjir
ispred Kire, malo grublje nego što je bilo potrebno, primetio sam,
zbog čega je mala kašičica sosa pljusnula na sto. Stavila je tanjir
ispred mene na isti način, okrećući glavu dok je odlazila. Ne
primećujući je, počeo sam da jedem. Šarlot je počela da lupa po
kuhinji, ignorišući nas oboje. Osim buke zveckanja posuđem,
nastupila je neprijatna tišina. . . . i nastavila se. . . a zatim se i dalje
nastavila. Sat na kuhinjskom zidu je glasno otkucavao, jedini drugi
zvuci su bili Šarlotino ljutito pranje suđa i zveckanje naših kašika tu i
tamo o tanjire. Primetio sam Kiru kako se pomera na svojoj stolici i
podigao pogled i ugledao crvenu boju na njenim obrazima. Zapela mi
je za oko. „Da li si ikada bio u Africi?" iznenada je upitala. Afrika?
Otvorio sam usta da odgovorim, ali ona je nastavila. Očigledno je
pitanje bilo retoričko. „Kenija, konkretno. Tamo imaju divan običaj
dobrodošlice. Ratnici plemena, noseći svoje najbolje kostime, izvode
ono što se zove skakanje. Svi formiraju krug i takmiče se ko će skočiti
najviše, pokazujući svojim gostima snagu i hrabrost svog plemena. To
je veličanstveno! Visine koje neki od njih mogu da preskoče, to je
nestvarno." Pramen joj se izvukao iz zategnute kose, ali ona je to
ignorisala, uzevši veliki zalogaj gulaša, ne trudeći se da proguta pre
nego je nastavila „Ali samo sam razmišljala kakvu bi šansu mogao da
im pruži običaj dobrodošlice Havthornovih. Veoma je srdačan. Ne
mogu ti reći koliko se prijatno osećam. Naravno, u Keniji možeš
očekivati i mešani koktel kravljeg mleka i krvi da bude deo tvoje
dobrodošlice, tako da im to oduzima nekoliko poena. Ipak—" Glasno
sam spustio kašiku. „Jesi li gotova?" činilo se da su joj iskre bljesnule
u očima dok je srela moj pogled. „Ne baš. Zašto?" trzaj mi je prošao
niz kičmu na te iskre čineći njene velike zelene oči sjajnijim od
ogorčenja. Ali onda je opušteno otpila gutljaj vina i vratila se obroku.
Pogledao sam Šarlot i zakleo se da sam video kako joj se jedna strana
usana iskrivila pre nego što se okrenula. Stisnuo sam vilicu na Kirin
sarkastičan odgovor, ali sam morao da priznam da je bila u pravu. Bili
smo grubi prema njoj. Bio sam usrano raspoložen. Ali ona zaista nije
uradila ništa loše. Nije mi se svidela. . . tačnije, nije mi se sviđao njen
tip, a njeno prisustvo u mom domu bio je očigledan podsetnik na
mnoge načine na koje sam se srozao ali to nije značilo da ne mogu biti
uljudan. Ona je takođe predstavljala izlaz. Ipak, ne bih se ponašao kao
da mi čini veliku uslugu uprkos novcu. I ne bih se pretvarao da mi se
sviđa ova situacija, ili da nismo partneri u ovom neukusnom
poslovnom dogovoru. Oboje smo se ovde žrtvovali. Predavala mi je
nešto što je značilo mnogo novca, ali će mi remetiti život narednih
nekoliko meseci, sledeće godine, možda i duže kada su u pitanju
porezi, gledajući njeno ime na formularima do kraja moj života . . .
Ali, mi bismo bili civilni poslovni saradnici. Do sada je bilo dobro.
Ranije sam se čak malo zabavio sa čitavom baštovanskom kolibom.
Koju još nije ni spomenula. „Trebalo bi da razgovaramo o…“ „O
činjenici da si potomak guštera koji bljuje vatru? To sam već shvatila."
Šarlot je frknula iz kuhinje, ali je to prikrila udarcem lonca. „Slušaj,
Kira…“ „Ne, ti slušaj, Grejsone." Više kose je palo da joj uokviri lice
dok je udarila malom pesnicom po stolu i zurila u mene, a njene
veštičje oči su ponovo bljesnule, zagrevajući moju krv, na moju ličnu
užasnutost. „Ovde ti dajem veoma velikodušnu ponudu. Ako ovo
uspe, odbijam da ti dozvolim da se ponašaš prema meni kao do sada.
Uveravam te da, sa tvojim akreditivima, nećeš dobiti bolju ponudu od
moje. Nastavi da me tretiraš kao da od svih ljudi imaš pravo da me
gledaš sa visine, a ja ću otići i uzeću svoje nasledstvo sa sobom." Bes
mi je prostrujao kroz krv, i ja sam udario sopstvenom pesnicom o sto.
Imao sam zadovoljstvo da vidim kako Kira lagano skače. „Ako ovo
uspe, neću dozvoliti da budem tretiran kao da me sažaljevaš i nemoj
misliti da se ne žrtvujem koliko i ti." Vikao sam iznervirano. „Misliš li
da imam bilo kakvu želju da se ženim sa tobom ili bilo kim drugim?"
„Ne, pretpostavljam da si sposoban za monogamiju koliko i pas
lutalica. Nije da to ima ikakve veze sa mnom." Kao iz velike daljine,
ponovo sam čuo da Šarlot kašlje. Suzio sam oči. „Tačno. Misliš li da
bih ovo radio da nisam potpuno očajan i da ti nisi moja zadnja opcija?
Dakle, bacaj mi novac u lice ako želiš, ali nemoj se ponašati kao da i
ja tebi ne trebam. Ne ponašaj se kao da nisi samo očajna kao i ja. I ne
ponašaj se kao da ti nisam najbolji i jedini potencijalni potencijal.
Sama si to rekla. Za nekoga ko je došao ovde da prosi, bilo bi mudro
da se prema meni ophodiš sa poštovanjem." Obrazi su joj se još više
zapalili. „Prosim?" prosiktala je. „Prosim?" teški slapovi crvene kose
poput vatre padali su oko njenog lica dok joj se kosa potpuno
olabavila izz onoga što je koristila da je zadrži. Skoro sam ostao bez
daha. Nisam znao da ima toliko toga. Okružila joj je lice i prekrila
ramena, izgledajući kao da joj se spustila do pola leđa. Ona je polako
ustala, a i ja sam takođe, sve dok oboje nismo zurili jedno u drugo
preko prostranstva kuhinjskog stola. Vazduh između nas je pucketao . .
.pun nečeg što se zagreva i praktično svetlucajući. I začudo, ta vrelina
mi je plesala kroz krv u punom nastupu sličnom afričkom plesu
dobrodošlice koji je Kira opisala, čineći da se osećam vitalno. . . živo.
„Bila sam luda što sam uopšte došla ovde. Ovo," mahnula je između
nas, „je ludost. To nikada neće uspeti. Trebalo bi da to otkažemo.
Mogla bih da nađem nekog drugog za venčanje. Ne znam zašto sam
uopšte i izabrala tebe. Nalazim te. . . izuzetno teškim za sviđanje."
„Slažem se. To je smešno. I obrnuto." „Dobro. Isključeno je,"
prosiktala je. „Dobro," zarežao sam. Zurili smo jedno u drugo, a njene
su oči plesale od ljute vatre. I zašto mi se dođavola to toliko dopalo?
Posle nekoliko napetih, uzavrelih trenutaka, svesno sam se trudio da
kontrolišem disanje, podižući obrvu na nju. „I uzgred, sledeći put kada
ponudiš da se udaš za nekoga, trebalo bi da pokušaš da budeš malo
krotkija. Muškarac voli malu poslušnost u ženi." Još vatre je zasijalo u
njenim očima i još jedno nepobitno uzbuđenje prošlo mi je kičmom.
„Šarlot," reče ona odjednom vrlo slatko. „Imate li olovku i papir koje
bih mogla da pozajmim?“ „O da," rekla je Šarlot, izvlačeći olovku i
blok papira iz fioke i praktično ih dodajući Kiri, kao da je odjednom
bila na njenoj strani. Pomno sam posmatrao Kiru, čekajući da vidim
šta će sledeće uraditi. Kira se ljubazno nasmešila Šarloti, a zatim
pažljivo skinula poklopac sa olovke, stavljajući ga na drugi kraj
namerno sporo, a zatim je podignula blok, te olovku postavila ispred
njega. „Šta si ono rekao? Želim da budem sigurna da ću zapamtiti
svaku reč mudrog saveta," reče ona, zapisujući svaku reč. „Krotka, to
si rekao? Kako se ta reč uopšte piše? Nikada ne mogu da se setim."
Posmatrao sam je kroz spuštene trepavice, odupirući se želji da se
nasmejem njenom smešnom ispoljavanju sarkazma. „Ne bih toliko
brinuo o pravilnom pisanju reči krotak kao način prihvatanja
koncepta." „Hmm," pjevušila je. „I poslušna, rekao si?" „Da.“
„Poslušna—da." Napravila je veliku kvačicu na papiru. „I?“ „Tvoj
oštar jezik—to će biti prepreka budućim muževima." Pretvarala se da
je to zapisala. „Oštar jezik—ne." Označila je veliki iks na papiru. „Šta
još?“ gledali smo jedno u drugo još nekoliko napetih sekundi, njen
izraz lica bio je lažan izraz intenzivnog interesovanja, a moj je imao
blagi osmeh. Istina je bila da nisam čak ni znao da li su pravni aspekti
lažnog braka koji je predložila legitimni. Ali razgovor o opozivanju
pre nego što sam i saznao izazvao je koplje razočarenja kroz moje
telo. Mrzeo sam tu ideju, mrzeo sam malu vešticu šiljastog jezika koja
je stajala ispred mene, mrzeo sam to što je u stvarnosti imala više
moći u ovoj situaciji od mene. . . ali u isto vreme, to je bila prva stvar
posle dugo vremena koja mi je dala neku nadu. I do tog trenutka
nisam ni shvatao koliko je slatka ta nada. Prvo sam skrenuo pogled,
prekinuvši intenzitet koji je tekao između nas, ali ona je bila prva koja
je progovorila dok je stavljala olovku i papir na sto. "Slušaj, ova
situacija je . . . u najmanju ruku neobična." Ponovo je zastala i ja sam
se osvrnuo na nju. Iskra je nestala iz njenih očiju kao da ni ideja o
opozivanju nije bila ono što je želela. „Nazvala sam izvršioca svog
testamenta pre nego što sam došla ovamo. Može da nas primi sutra
kasno u toku dana. Možda bismo mogli da nađemo način da
koegzistiramo bar dok se ne uverimo da je sve kako sam rekla. I onda
možemo doneti konačnu odluku o ovome." „Mogu se složiti sa tim."
Duboko je udahnula. „U redu, dobro." Ispružila je ruku. „Primirje?“
izvila je obrvu. Pogledao sam njenu ruku i pružio svoju sa druge
strane stola. „Primirje. Dođi ovamo da možemo da se protresemo" „Ti
dođi ovamo," izazivala je. Polako sam se osmehnuo. "Srešćemo se na
sredini." Suzila je oči, ali je klimnula glavom, odmaknuvši se od
stolice. I ja sam se odmaknuo od svoje i sreli smo se na sredini pored
velikog stola. Uzeo sam njenu toplu ruku u svoju i protresao je dok
smo se oprezno posmatrali. Konačno se osmehnula i ja sam dao jedan
zauzvrat. Vratila se na svoje mesto, kao i ja. Kada je Šarlot došla da
dopuni Kirino vino, nije je više posmatrala sa prezirom, već sa
opreznom radoznalošću. Zanimljivo je da je naša svađa nekako dovela
Kiru do Šarlot. Sve žene su za mene bile misterija. Kira se nasmešila
Šarlot i zahvalila joj na ukusnom obroku. „Želiš li da vidiš ostatak
kuće?" upitao sam, pokušavajući da napravim malu mirovnu ponudu.
Kira je izgledala iznenađeno, ali je klimnula glavom. Ustali smo od
stola, a Kira se još jednom zahvalila Šarlot na večeri. Šarlot se
nasmešila osmehom koji je izgledao iskren, ali ga nije ponudila i
meni. Odveo sam Kiru u glavni hodnik i odatle smo krenuli. „Moj
otac je dizajnirao ovo mesto da kopira francuski zamak." Kira je
klimnula glavom kada smo ušli u formalnu dnevnu sobu. „Zaista jeste.
Podseća me na manji dvorac iz bajke. Ima nešto. . . očaravajuće u
tome." Dahnula je kada je ugledala veliki prozor koji je gledao na
zadnji deo kuće. Bazen je bio direktno ispod, niz stepenice, i van
popločanog dvorišta od prirodnog kamena. Međutim, njena glava je
bila podignuta i znao sam da gleda u lavirint od živice odmah iza
dvorišta. Okrenula se prema meni. „To je lavirint!“ Uzdahnula je. „I to
ogroman." Stisnuo sam vilicu kao i svaki put kada sam pogledao tu
mrsku stvar. „Potpuno je zarastao. Da sam imao dodatni novac, uništio
bih ga kada sam se vratio." „O, zašto?“ opet je uzdahnula je.
„Neverovatno je! Mogu li nekada da uđem unutra—?" „Ne! Apsolutno
ne." Ublažio sam svoj ton, kada sam rekao, „Nije bezbedno." Nije
znala zašto sam ga mrzeo i nikada neće, ali rekao sam istinu — bio je
previše zarastao da bi bio siguran. Proučavala me je tim sjajnim,
prodornim očima. Kada sam uspostavio kontakt očima, podigla je
delikatnu obrvu. „Srce tvoje jazbine, pretpostavljam?" lepo se
nasmešila. „Gde si se. . . izlegao?" suzio sam oči i pokušao da je
zajedljivo pogledam, ali znao sam da se šali i nisam mogao da odolim
osmehu koji mi je došao do usana. Tiho sam se nasmejao. „Možda."
Podigao sam svoju obrvu. „Ali ozbiljno, kloni se toga." Posle kratke
pauze, Kira je skrenula pogled i slegnula ramenima. „Pa, dobro, to je
tvoja kuća." Vodio sam je kroz sobe jednu po jednu i posmatrao njenu
reakciju. Ova kuća je jedno vreme bila eksponat, ali znaci zapuštenosti
su bili svuda. Uprkos sada oskudnom nameštaju, Šarlot, kao samo
jedna osoba, teško je mogla da održi celu stvar besprekornom kao što
je nekada bila. Kada sam to rekao, Kira me je pogledala i rekla:
„Odrasto si u privilegovanom životu." Znao sam šta je prećutala:
ponašao sam se kao da je ona jedina koja je poznavala luksuz.
„Privilegija nije definisana samo materijalnim bogatstvom, Kira.
Odrastao sam u bogatoj kući sa mnogo angažovane pomoći, ali mogu
da te uverim, nikada nisam živeo privilegovanim životom. Za sve
namere i svrhe, nikada nisam imao roditelje." Nagnula je glavu,
zbunjenost joj je ispunila izraz lica. „Šta to znači, Grejsone?"
odmahnuo sam glavom. „Specifičnosti moje porodične dinamike nisu
bitne. Dovoljno je reći da sam navikao na težak rad i neću dopustiti da
propadne ni dolar od novca koji mi tako velikodušno nudiš. U stvari,
razmišljam o novcu koji mi daješ na zajam. Jednom kada vinograd
donese profit, ja ću ti ga vratiti." Bila je tiha na trenutak. Na kraju je
samo klimnula glavom. „Ne moramo to da stavljamo u papirologiju,
ali ako si tako odlučio . . ." Mahnula je rukom u vazduh kao da na tom
frontu mogu da radim šta hoću. Zanimljivo. Nisam bio siguran šta da
mislim o njenom odgovoru. Kada smo prošli hodnikom po spratu,
Kira se zaustavila na slici mog oca i maćehe. „Oboje su umrli?" tiho je
upitala, vraćajući pogled na mene. Odmahnuo sam glavom. „Samo
moj otac. Moja maćeha živi u San Francisku." Polako se okrenula
prema meni. „Zar nije zainteresovana da pomaže u vinogradu koji je
njen muž voleo? Ili ona nema finansijskih sredstava—?" „Ima dosta
novca. Otac mi je ostavio ovaj vinograd. Neću tražiti od maćehe ni
novčića od novca koji joj je moj otac ostavio. Nemamo vezu i nikada
je nismo ni imali." Trebalo bi da te tolerišem, ni tvoja rođena majka
nije mogla da te podnese? pitala me je kada sam imao dvanaest
godina. Još uvek sam mogao da čujem hladne reči kako mi odzvanjaju
glavom. „Radije bih . . . pa, radije bih se oženio strancem zbog novca
pre nego što bo otišao kod nje po zajam." Uputio sam joj iskrivljeni
osmeh, ali ona mi nije uzvratila. „U svakom slučaju, zavet koji sam
dao bio je mom ocu. To je na meni da ispunim.” Pogledala me je, i
nakrivila glavu. „Razumem zavete, Grejson. I ja sam ih napravila.
Zaklela sam se da nikada više neću zavisiti od svog oca." Vratila se na
fotografiju i gledala je još jedan dug minut. „Mora da ličiš na svoju
majku," rekla je, očigledno primetivši da je moj otac veoma svetle
boje. „Da, na svačiju zgroženost," Rekao sam. Pogledala me je, ali
nije dovela u pitanje tu zagonetnu primedbu. Nisam bio siguran kako
sam uspeo. Jedva sam želeo da ona ispituje bilo šta o mom životu.
Osvrnula se na zid sa slikama, naginjući se bliže fotografiji.
Proučavao sam njen profil, ravnu kosinu njenog malog nosa, nežnu
krivinu njene vilice, pernate uvojke njenih trepavica, tu dugu,
svilenkastu kosu koja joj je padala oko lica i niz leđa. „Imaš brata,"
rekla je gledajući sliku Šejna i mene. „Da.“ „Da li živi u blizini?" „Ne,
on živi u San Dijegu.“ „Da li ste bliski?" „Nisam razgovarao sa svojim
bratom više od pet godina." Opet se okrenula ka meni. „Oh, tako mi je
žao." „Nemoj da ti bude," Rekao sam, glas mi je bio oštar dok sam je
odvodio pre nego što je mogla da postavi bilo kakva nametljivija
pitanja. Već sam se osećao veoma neprijatno na ovoj turneji. I nisam
mogao da krivim nju - to je bila moja ideja. „Pa, ostaviću te sa Šarlot.
Ona će te smestiti u sobu. Izlazim," Rekao sam prezirno kada smo se
spustili niz stepenice. Na trenutak je izgledala zbunjeno. „Da, u redu,
pa, hvala. Laku noć." Klimnuo sam kratko i krenuo da se udaljavam,
suzivši oči kada sam je čuo kako pjevuši. Okrenuo sam se i krenuo
prema njoj. "Da li to pjevušiš 'Puff The Magic Dragon'?" oči su joj
treptale, izgledale su velike i nevine. Jasan čin. „Da li je to bila ta
pesma? Nikada joj nisam znala ime, niti ko je tačno živeo u Honaliju,
uglavnom samo melodiju." Ona slegne ramenima. Gledao sam je
nekoliko dugih trenutaka. Držala je kontakt očima sa mnom, ta mala
brada je bila podignuta. Vazduh je zujao između nas, trnci svesti
udarali su mi kožu. Konačno— kada je završila sa svojom malom
igrom — ponovo sam se okrenuo prema izlazu, ostavljajući je samu
da stoji u foajeu.
 PETO POGLAVLJE

Kira

Bože, taj zmaj je bio vruć i hladan. Pretpostavljam da su gmizavci

imali tendenciju da to rade. Gotovo mi je draža vatra kojom je pucao
na mene nego ledeni čin koji je napravio kada je završio sa određenom
temom razgovora, ili kada me je pogledao sa hladnim prezirom.
Nisam bila baš sigurna kako sam znala da je zaleđenost bila gluma, ali
jesam. Duboko u sebi, sav je bio zmaj. Jedva zadržana toplota. . . a
verovatno i strast. Zadrhtala sam na samu pomisao. Ne bih mislila na
Grejsona Havthorna u tim oblicima. Samo bih se opekla. On mi je to
lično opisao. Nisam bila njegov ’tip‘, šta god to značilo. Duboko sam
udahnula, a oči su mi se zadržale na rečima isklesanim kitnjasto u
kamenu iznad vrata: ~In Vino Veritas~. Moraću to da prevedem sebi.
Vratila sam se u kuhinju gde sam našla Šarlot kako još briše tezge.
Podigla je pogled i ponudila mi osmeh - mnogo topliji pozdrav nego
što mi je uputila ranije večeras. „Želite li kafu?" „Oh, naravno,"
Nasmejala sam se, „ali samo ako mi se pridružiš?“ Šarlot je oklevala,
ali je klimnula glavom. Sela sam na barsku stolicu za pultom dok je
ona sipala dve šolje, a zatim jednu stavila ispred mene sa mlekom i
šećerom, pored nje stavila je posudu sa pitom i dva tanjira sa priborom
i sela sa svojom šoljom. „Grejson je izašao," rekla sam, otpivši gutljaj
kafe. Usne su joj se spojile u pravu liniju. „Da, čula sam. Slana
karamel pita?" upitala je, isekavši ogroman komad i prebacivši ga na
tanjir. „Oh, um, u redu." Oklevala sam dok je gurnula tanjir ispred
mene, dok su mi u nosu dopirali ukusni mirisi karamele i slatke
pavlake. „Znam da se ova situacija verovatno čini . . ." Odmahnula
sam glavom, na ne pronalasku prave reči osim smešan, nepoželjan,
poguban. Nemoralno. „Neobična," bila je reč koju sam konačno
izgovorila Šarlot. „Da, jeste," rekla je, sečući sopstvenu krišku pite.
Uprkos njenom neodobravanju, osmehnula se. „Nadala sam se
nečemu većem za Greja. Bez uvrede za tebe. Deluješ kao živahna
devojka. Ja samo . . . Nadala sam se da će se oženiti iz ljubavi,
naravno." „Naravno." Nisam mogla da ne pocrvenim. I ja sam se
nadala da ću se jednog dana udati iz ljubavi. „Veoma ti je stalo do
njega, zar ne?" zagrizla sam pitu, a slatki i slani ukusi su mi prštali na
jeziku. Trudila sam se da mi se oči ne prevrnu ka potiljku. Ona klimnu
glavom. „Radim ovde od kada je Grej prvi put ostavljen. . ." činilo se
da je uhvatila sebe, "to jest, otkako je Grej došao da živi ovde." Htela
sam da se pozabavim tim, da je pitam šta je mislila pod ’ostavljen’, ali
nisam. Ovo je bio prvi put da sam razgovarala sa ženom. Nisam želela
da izgledam kao njuškalo. „Ali naravno," nastavila je, „razumem zašto
se tvoja ponuda čini privlačnom Grejsonu. On," ponovo je odmahnula
glavom, izgledajući veoma tužno, "neće stati ni pred čim da vrati ovaj
vinograd u ono što je nekada bio." „To je njegova porodična
zaostavština," rekla sam. „Ne mogu ga kriviti." Klimnula je, oči su joj
se ponovo susrele sa mojima, a misli kao da su se vraćale odnekud iz
daleka. „A šta je sa Vama? Zar nema drugih opcija osim ove?" „Ovo
mi izgleda kao najbolja opcija u ovom trenutku," - rekoh tiho, iz
nekog razloga, osećajući se sramotno pred ovom slatkom, starijom
ženom sa dražesnim engleskim naglaskom i ljubaznim očima. „Zar
Vam Grej nije rekao moju situaciju?" „Dao mi je samo kratku
verziju." Pogledala me je na trenutak, njen pogled procenjujući. „Sve
što mogu da kažem je da ova situacija može imati više posledica nego
što mislite. Preklinjem Vas da razmislite o ovome pre nego što uradite
nešto što ne možete da poništite." „Razumem šta govorite, Šarlot, i
cenim savet, ali—" „Odlučili ste se već." „Da, odlučila sam. Nadam se
da možete pokušati da razumete." „Pa," rekla je, „onda je to to."
Spustila sam pogled na komad uglavnom pojedene pite na mom
tanjiru, ne znajući zašto mi je važno što razočaravam ovu ženu.
Nastavila je pre nego što sam uspela išta da kažem. „I možda ćete Vi
biti dobri za njega. Priznajem da nisam videla vatru u njegovim očima
još. . . pa, predugo." „Hmm . . ." Pevušila sam, otpivši još jedan gutljaj
kafe, ne znajući da li je to dobro ili loše. To je verovatno ukazivalo na
to da smo već izneli ono najgore jedno o drugom — a poznavala sam
ga tek nekoliko sati. Završila sam poslednjih par zalogaja moje pite.
„Hej, Šarlot, mogu li da Vas zamolim za posteljinu? Trebaju mi ćebad
i jastuk da odnesem u baštovansku kolibu u kojoj sam odsela." Šarlot
me je tupo pogledala. „Baštovsnska koliba? To se decenijama koristi
samo za ostavu. Ne možete ostati u njoj. Sigurno se Grej samo šalio
kada Vas je tamo stavio." „Možda," Otpila sam poslednji gutljaj kafe,
„ali mi se sviđa. I to je moj sopstveni prostor. Neću nikome smetati
tamo." „Ne mogu to da odobrim," reče Šarlot, odmahujući glavom.
„Ne sviđa mi se ova ideja da se Vi i Grej venčate, ali neću Vas gledati
da živite u prljavoj kolibi u kojoj žive pauci." Smejala sam se. „Sećate
se kada sam spomenula Afriku? Tamo sam živela godinu dana. U
stvari, vratila sam se pre manje od nedelju dana. Ovde bi se pauci
posramili od insekata. Mogu da se nosim sa jednim dugonogim
paukom ili dvojicom. A sa krevetom i čistom posteljinom, to je
stepenica iznad prostirke na prljavom podu na kojoj sam navikla da
spavam." „A zašto ste bili u Africi?“ skrivala se. Bežala. Bila
prognana. „Da pomognem prijatelju da izgradi neku vrstu bolnice."
Nasmejala sam se, prvi put iskreno otkako sam se vratila u San
Francisko. „To će pomoći mnogim ženama i deci. Reći ću Vam sve o
tome jednom." Šarlot me je potapšala po ruci, taj oprezni pogled u
njenim očima kao da se smanjio za nekoliko stepenica. "Volela bih
to."

***************

Sat vremena kasnije pomela sam spavaću sobu u kolibi i metlom koju
mi je dala Šarlot, temeljno očistila metalni okvir kreveta i nadoknadila
ga dušekom koji je Valter preneo. Kada je Šarlot donela ćebad,
pogledala je oko sebe užasnuto, ponovo me zamolila da se vratim sa
njom, a zatim otišla što je pre moguće. Ujutru bih se pozabavila
kupatilom. Koristila sam hladnu vodu iz česme da umijem lice i
operem zube. Provirila sam iza pljesnive zavese nad tušem i zgrozila
se kada sam videla zarđale instalacije, prljav pod i gustu paučinu koja
je prekrivala plafon. Fuj. Bilo je kasno leto, večeri su postajale malo
hladnije, ali sam svejedno širom otvorila prozore. Unutra je dopirao
hladan povetarac, noseći veoma slab miris ruža i glicinije koja je
prekrivala kolibu, raspršujući miris prašine i ulja. Iako nije bilo mnogo
za gledati, krevet je bio udoban, a ja sam se uvukla ispod pokrivača sa
svojim telefonom, poslavši brzu poruku Kimberli. Nisam joj u
potpunosti objasnila šta se dešava, ali sam želela da sačekam dok se
ne sretnemo sa gospodinom Hartmanom, izvršiocem testamenta kog
mi je baka ostavila. Ja bih joj ovo prenela kada sve bude zvanično, ne
pre. Pokušala je da me odgovori od toga i Kimberli je bila ubedljiva.
Verovatno bi me naterala da posumnjam u sve na šta sam pristala. A ja
to nisam mogla da priuštim sebi. Bukvalno. Imala sam četiri poruke.
Duboko sam udahnla i pritisnula plej na prvu poruku od mog oca.
~Kira. Znam da si bila unutra kada sam ti lupao na vrata, i znam da
si me čula. Poslao sam Džejmsa u tvoj stan sa ključem, a on je rekao
da izgleda kao da si se iselila. Pozovi me odmah i reci mi šta misliš da
nameravaš. Moramo da sednemo sa Kuperom i da se uverimo da smo
svi na istoj strani. Prokletstvo, Kira, znala si dovoljno dobro da ne
nestaješ. Trebaš mi na raspolaganju. Nadam se da se ništa nije
promenilo otkako si napustila zemlju?. . . samo me nazovi.~ Klik.
Vrele suze su mi ispunile oči. Trebaš mi na raspolaganju. Naravno da
trebaš, tata. Zato što sam ja bila baš to za tebe - jednokratna upotreba.
Sledeće dve poruke su takođe bile sa broja mog oca. Izbrisala sam ih
bez slušanja. Srećom, setila sam se da isključim praćenje na svom
telefonu kako moj otac ne bi mogao da pronađe moju lokaciju –
verovatno je tako saznao da sam bila u stanu i pakovala kofere – osim
ako nije imao špijune u zgradi koji ga izveštavaju, što je bilo jednako
verovatno. Poslednja poruka je bila od Kupera. Pritisnula sam plej
oprezno, grizući usnu dok nisam osetila ukus krvi. Naterala sam svoje
telo da se opusti. ~Hej, Kira (pauza) Prokletstvo, nadao sam se da ću
smisliti nešto da kažem kada čujem bip. (Dubok uzdah) Tvoj otac mi je
rekao da si se vratila. Kira, moramo da razgovaramo. Moramo da . . .
slušaj, nadao sam se da ćeš mi odgovoriti na poziv. Nikada nisi
odgovorila ni na jedno moje pismo, ali molim te pozovi me.
Nedostaješ mi mnogo.~ Klik. Nedostajem ti? Kopile jedno. Suze su mi
se slile niz obraze i okrenula sam lice u jastuk, prisećajući se tog
strašnog dana, izdaje koja krade dušu, šoka, poniženja i na kraju samo
bola. Na kraju sam utonula u nemiran san, probudila sam se samo
jednom kada sam čula vozilo na šljunkovitom prilazu ispred
otvorenog prozora moje kolibe. Okrenula sam se omamljeno i otvorila
oči, ali tamo izvan prozora je bilo previše lišća da bi se vidio prilaz iza
njega. Čula sam korake dok je osoba za koju sam pretpostavila da je
Grejson, izašla iz svog kamiona i otišla pravo do njegove kuće. Moji
teški kapci su se zatvorili i za nekoliko trenutaka sam ponovo zaspala.

***************

Jutarnje sunce sijalo je kroz otvoren prozor, raspršujući limunovu

svetlost i činilo da moji snovi izblede kao magla. Sela sam i protegla
se. Nakon što sam se brzo oprala u hladnoj vodi umivaonika u
kupatilu i zavezala kosu na vrhu glave, navukla sam par farmerki i
tamnoplavu majicu bez rukava. Istuširaću se i očistiti pre našeg
sastanka danas popodne. Šljunak je škripao pod nogama dok sam išla
do glavne kuće i pokucala na vrata. Valter je otvorio sa istim onim
dalekim izrazom lica koji mu se činilo da je favorizovao. „Gospodin
Havthorn je u kuhinji i doručkuje," rekao je formalno. „Hvala,
Valtere." Nasmejala sam se i krenula prema kuhinji. Grejson je sedeo
na istom mestu na kome je sedeo za večerom , ispred njega je bila
neka vrsta časopisa za vino. Zauzela sam mesto koje sam zauzela
prethodne noći — na drugom kraju stola. „Dobro jutro!" Šarlot je
pevala. „Jutro," rekla sam, klimnuvši Grejsonu. Na tanjiru su bila jaja,
slanina, tost i borovnice, pa sam stavila tanjir ispred sebe. Posle
nekoliko zalogaja, podigla sam pogled i videla Grejsona kako me
posmatra dok jedem. Kada sam uhvatila njegov pogled, delovao je na
trenutak iznenađeno i skrenuo pogled. „Imam mnogo posla danas.
Koji su tvoji planovi?" upitao je. Završila sam sa žvakanjem zalogaja
tosta koji sam upravo uzela pre nego što sam odgovorila. „Prvo ću još
malo da očistim kolibu, a onda sam mislila da bih mogla prošetati
tvojim imanjem ako nemaš ništa protiv." Ukočio se. „Koliba? Ne
možeš biti ozbiljna da zapravo ostaješ tamo. To je bila šala, Kira."
Slegnula sam ramenima. „Ne smeta mi. To je moje mesto - daleko od
tebe. . . od tvoje grive, rekla bih. Biće kao da i nisam ovde." Ponudila
sam mu veliki osmeh, koji mi nije uzvratio. Grejson me je na trenutak
posmatrao, ali onda je nehajno uzeo časopis. „Kako god ti odgovara."
Nekoliko minuta kasnije, Grejson se izvinio – delovao je malo manje
mrzovoljno – i otišao na posao, rekavši da ćemo se naći ispred kuće u
tri sata. Završila sam doručak i ponudila da pomognem Šarlot da
počisti, ali kada je ona odbila, pitala sam da li mogu da pozajmim
nešto za čišćenje i onda se vratila u svoju kolibu potpuno naoružana.
Provela sam naredna četiri sata čisteći decenije prljavštine i prljavštine
iz malog kupatila – najverovatnije relikvija iz sedamdesetih – ribajući
prozore, podove, pa čak i zidove u spavaćoj sobi. Nisam mogla ništa
mnogo da uradim u vezi sa prednjom prostorijom s obzirom da je bila
puna baštenske opreme, pa sam jednostavno napravila put kroz nered i
očistila najgoru paučinu. Mogla bih da zatvorim vrata od tog prostora i
jednostavno živim u dve očišćene sobe. Uzela sam pauzu samo da
prošetam do kuće i pojedem brzi ručak, za koji je Šarlot rekla da će
me čekati. Kada sam završila sa čišćenjem, svaki mišić u telu me je
zaboleo, ali sam se osećala ispunjeno dok sam zurila po sobama. Moj
dom za narednih par meseci. Bilo je daleko od elegantnog, iako mi
luksuz ionako nikada nije doneo pravu sreću. Ne, svidelo mi se ovo
mesto jer je to bio moj mali prostor. Tu sam se prizemljila. . . tu me je
odveo put koji sam izabrala. Bio je topao dan, ali koliba je bila
potpuno u senci drveća, a temperatura je pala sada kada je bilo kasno
popodne. Zacvilila sam kada sam zakoračila pod ledenu vodu tuša i
počela da plešem na mestu sa nelagodnošću dok sam na brzinu prala
kosu i telo toaletnim potrepštinama koje sam ponela sa sobom.
Zaboravila sam da pitam Šarlot za peškire — možda bih trebala otići
da kupim nekoliko da imam svoje — pa sam se osušila sa majicom i
obukla čistu odeću. Srećom, fen me je zagrejao dok sam ga koristila
za sušenje kose. Ne trudeći se da podignem svoju dugu kosu, ostavila
sam je da visi niz leđa. Napolju, nebo je bilo mirno bebi plavo sa
razbacanim belim oblacima. Ponovo sam stajala i divila se valovitim
brdima vinove loze. Nisam znala mnogo o procesu proizvodnje vina,
ali sam se nadala da ću naučiti. Nije da ću biti ovde dugo, ali uopšte
mi je bilo interesantno - vekovna praksa koja ima toliko tradicije.
Prošetala sam iza kuće, samo želeći da izbliza pogledam lavirint. Kada
sam stala ispred ogromne prirodne građevine, videla sam da ulaz nije
ni na koji način zatvoren, pa sam ušla unutra, hodajući oprezno, samo
nameravajući da skrenem za ugao ili dva. Bilo je strašno zaraslo, staze
su bile mnogo uže nego što je trebalo da budu, zemlja krcata korovom
i travom, ali je bilo veličanstveno. A ovde je bilo najmanje petnaest
stepeni hladnije. Kada bih mogla da budem sigurna da mogu pronaći
izlaz, šetala bih njime beskrajno. Pitala sam se da li ima nešto u
centru. Zašto bi Grejson ikada želeo da sruši nešto tako posebno? To
je bila travestija. Nadala sam se da će se predomisliti kada bude imao
sredstava za održavanje. Okrenuvši se pre nego što sam se beznadežno
izgubila, počela sam da hodam niz malo brdo prema velikoj kamenoj
građevini za koju sam pretpostavila da je mesto gde se proizvodilo i
čuvalo vino. Ispred njega je bilo parkirano nekoliko traktora i kamiona
i čula sam kako oprema radi unutra. Dok sam se približavala,
primetila sam nekoliko muškaraca kako stoje pored traktora u blizini
zgrade, a ispod njega na tlu je virilo par mišićavih butina. Jedan od
muškaraca me je pozdravio, a ja sam mu kimnula. Čovek koji je bio
ispod traktora izvukao se i ustao. Grejson. Srce mi je stalo. Bio je bez
majice. Ispravio se do svoje pune visine i i čekao da priđem malo bliže
do njih. Već sam primetila da je snažno građen u savršenim muškim
proporcijama, ali pogled na njegova široka ramena, talasaste mišiće
grudnog koša i ravan, oblikovan stomak učinio je da mi zastane dah i
da mi se obrazi zarumene. Bože, svuda je bio lep, širok ali mršav,
njegova glatka, preplanula koža blistala je pod suncem. Bio je
proučavalac muškosti, i nisam mogla da pomognem načinu na koji je
moje telo instinktivno reagovalo na njega, mišići u mom stomaku su
se prevrtali i stezali. Prokleti zmaj. Grejson je skinuo bejzbol kapu
koju je nosio, zagladio kosu, a zatim je okrenuo na način na koji to
čine muškarci. Potrudila sam se da se otresem njegovog efekta i vedro
se osmehnula. Upoznao me je sa dvojicom muškaraca koji su bili sa
njim, jedan je bio Hispanac sa malim brkovima koji nije bio mnogo
viši od mene po imenu Hose, a drugi je bio div od čoveka sa stidljivim
osmehom na licu po imenu Virdžil. Pozdravila sam ih obojicu i
klimnula Grejsonu koji mi je uzvratio. „Pokvaren traktor?" pitala
sam. „Ne," Grejson je odgovorio. „Ali to je jedina stvar koja nije.
Samo sam ga podesio, da budem siguran da je spreman za berbu."
„Pa, ti sve radiš, zar ne?" nasmešila sam mu se. „Nije ni čudo što radiš
od izlaska do zalaska sunca." „Moram. Kao što vidiš, moje osoblje je
prilično ograničeno." Klimnuo je prema Hoseu i Virdžilu. Čovek po
imenu Virdžil, za koga sam sumnjala da je mentalno zaostao, istupio
je napred. „Zaista mi je drago što sam vas upoznao, madam. Gospodin
Grejson kaže da će se možda oženiti tobom, i mislim da je to sasvim u
redu. Kaže da ne može da shvati da li si razmažena princeza ili mala
veštica, ali ja mislim da ako si veštica, onda si od dobre vrste, jer si
sigurno lepa.“ Pocrveneo je i pogledao dole. Na njegove reči sam se
nakostriješila i snažno se osmehnula Grejsonu, koji je imao milost da
izgleda samo malo posramljeno. Hose se lagano nakašljao, očigledno
pokušavajući da zadrži smeh. „Je li tako? Šta još kaže gospodin
Grejson?“ Grejson se čvrsto nasmejao. „Pa, mislim da je to bilo
dovoljno brbljanja," rekao je. „Trebalo bi da budemo—“ „Kaže da je
razlog zašto mu se sviđaš taj što imaš gomilu novca," Virdžil je
nastavio beznadežno. „Jednog dana ću imati gomilu novca, tako da me
i ljudi vole." Čelo mu se nabralo u razmišljanju. „Naravno, moja
mama kaže da nije važno šta čovek ima, već kako se ponaša prema
drugima, tako da ja ne znam. . ." Počešao se po potiljku, izgledajući
zbunjeno. Hose se zaljulja na petama, sa tihim osmehom zabave na
njegovom licu. Uživao je u ovome. „Pa, Virdžile, da sam na tvom
mestu, više bih slušala tvoju mamu nego gospodina Grejsona."
Dobacila sam Grejsonu prljav pogled. Šta je mislio mlateći vilicom
pred ovim nevinim čovekom? Plus, pustio je više ljudi u naš poslovni
aranžman. Zar nije čuo nijednu reč koju sam rekla o svom ocu? Moja
konsternacija nije imala nikakve veze sa onim što je rekao o meni.
Uopšte. Bila je to informacija koju sam ionako već znala. Nisam
morala da mu se sviđam. I mogao je misliti da sam veštica ako mu se
tako sviđa. Šta me briga za mišljenje zmaja? Grejson je uzeo majicu
koja mu je visila iz zadnjeg džepa, skinuo kapu i navukao majicu
preko glave. Ispustila sam tihi uzdah olakšanja. Uznemiravali su me
goli gmizavci. „Gospodo," reče Grejson, klimnuvši Hoseu i Virdžilu.
„Vidimo se ujutru." Uhvatio me je za lakat i odveo dok sam se smejala
i mahala dvojici muškaraca koji su nas posmatrali. Onda sam
nezainteresovano pogledala Grejsona. Ne bih dozvolila sebi da mi je
ni najmanje stalo do njegove ocene mog karaktera. Trebao mi je samo
zbog jedne stvari. Grejson se nasmejao. „Hajde, odvešću te do kuće.
Onda ćemo otići da saznamo da li ćemo biti vezani ili ne."
 ŠESTO POGLAVLJE

Grejson

Pogledao sam ženu koja je sedela pored mene. Žena koja će biti moja
žena za nekoliko dana. Moja supruga. Suptilno sam odmahnuo
glavom, jedva sam mogao da verujem u tok događaja koji su se
odigrali u poslednja dvadeset četiri sata. Brak nije bio ništa više od
poslovnog poduhvata, ali ipak, činjenica je bila, lažna ili ne, da ću
imati ženu. Kada sam bio mlađi, oduvek sam pretpostavljao da ću se
jednog dana oženiti - dođavola, čak sam mislio da znam tačno ko će ta
žena biti. Imao sam duboku želju da stvorim sopstvenu porodicu – tip
kućnog života za kojim sam oduvek žudeo, koji nikada nisam imao. A
onda je Vanesa. . . i dobro . . . dovoljno je reći da je život bio pun
iznenađenja. A nisu svi bili dobri. Promeškoljila se na svom sedištu,
grickajući usnu. „Da li misliš da je pametno reći tvojim radnicima da
je naš brak išta drugo osim legitiman?" ona je odbrusila. „Rekla sam ti
o svom ocu, i što manje ljudi zna, o…“ „Verujem Hoseu kao bratu,"
prekinuo sam je, zaustavio sam se na parkingu i ugasio auto. Nisam
mogao da se suzdržim od nehumornog kikota koji mi je nastao u grlu
na moje reči. Nisu sva braća bila pouzdana — ko je to znao bolje od
mene? „Hoseu se može verovati," dopunio sam. „Što se tiče Virdžila,
sumnjam da će neko pažljivo slušati njegov izveštaj o bilo čemu."
Kira me je pogledala pogledom koji je predstavljao mešavinu prezira i
nervoze dok je otvarala vrata. Otvorio sam i ja svoja vrata i iskočio.
„Izgleda da je mudar sudija karaktera," rekla je kada smo se sreli na
trotoaru. „Naravno, na isti način kao i psi i deca. U svakom slučaju, ne
bih brinuo o tome šta bilo ko od njih zna.“ Neko se približavao
trotoaru a ja sam ušao u njen lični prostor i gurao je unazad sve dok
nije bila pritisnuta uz moj auto, sa izrazom potpune panike na njenom
licu. Nacerio sam se dok sam pritiskao svoje telo uz njeno. „Šta
radiš?" prosiktala je. „Ubeđivanje šire javnosti da je naša veza veoma
legitimna," rekao sam joj blizu uha. Bože, dobro je mirisala. Ne samo
dobro - neverovatno. Njen miris je bio slab, poput udaljenog cveća na
povetarcu. Nisam znao kako miriše sve dok se moj nos nije našao na
njoj. Gurnuo sam lice u njen vrat, duboko udahnuvši i osetivši toplinu
njene kože na svojoj. Osećala se ukočeno kao grana drveta. Povukao
sam se. Isuse, uprkos činjenici da je prošlo samo nekoliko dana otkako
sam bio sa Džade sa voćnim ukusom, trebala mi je žena. „Moraćeš da
uradiš bolji posao od toga ako se nadaš da ćeš nekoga ubediti da se
udajem za tebe, a ne da te maltretiram." Okrenuo sam se i krenuo
napred. Posle sekunde me je sustigla. Kada sam pogledao u njenom
pravcu, nasmejao sam se njenim ukočenim ramenima i načinom na
koji je ta mala brada podignuta u vazduh. Zašto sam toliko uživao u
njoj? Prilikom susreta sa gospodinom Hartmanom, izvršiteljem
testamenta Kirine bake, prešao je uslove sa nama oboje. Sasvim je
jednostavno, rekao je. Isplata bi se desila odmah kada bismo mu
doneli kopiju naše zvanično podnete dozvole za brak. Kira i ja smo
sedeli jedno pored drugog, držali se za ruke kao par zaljubljenih
ptičica, a vrelina njene kože pekla je moju. Gospodin Hartman je
delovao oduševljeno dok je gledao između nas dvoje. „Tvoja baka je
bila fina žena, Kira. Bilo bi joj drago da te vidi zaljubljenu.“ Lagano
se trznula i Kira je vešto i brzo prikrila trzaj osmehom. „Hvala. Volela
bi Grejsona. Znam to." „Ne sumnjam u to. I naravno, ona bi bila tako
zadovoljna što planiraš da nastaviš svoj život ovde. Ona je volela ovaj
grad.“ „Da, jeste," rekla je Kira, osmehujući se blagim osmehom.
Očigledno je mnogo volela svoju baku. Krivica mi se namotala u
stomaku, ali sam je ignorisao najbolje što sam mogao. Ovo je bio
Kirin izbor. Nisam čak ni poznavao njenu baku. Nisam imao lojalnost
prema njoj — ni njenom novcu. „Znaš," Godpodin Hartman je
nastavio, „tvoja baka je verovala da ako godine i zrelost ne čine osobu
svesnijom potreba drugih, ili bar još jednog, brak bi to sigurno učinio.
Zbog toga je postavila uslove za novac od testamenta. Želela je da se
iskoristi dobro, a idealno bi bilo u partnerstvu sa nekim sa kim si
izabrali da podeliš život." Namignuo je Kiri. „Tako mi je drago da je
to slučaj sa tobom." Kira je izgledala nejasno bolesna dok se smejala i
klimnula mu glavom. „Nisam video tvog oca već neko vreme. Kako je
on?" upitao ju je. Kira je vidno i glasno progutala. „Dobro je,
gospodine Hartman." Zastala je. „Još mu nisam rekla za Grejsona."
Uputila mi je čvrst osmeh. „Ako nemate ništa protiv da mu ovo ne
pominjete dok ne dobijem priliku da mu sama kažem. . ." Gospodin
Hartman je podignuo obrvu, ali je odgovorio: „Naravno.“ Kada je
dogovor zaključen, seli smo u moj auto i pozvao sam advokata koji je
godinama vodio poslove mog oca. Mislio sam da će me brzo primiti i
bio sam u pravu. Uspeli smo da zakažemo termin za sledeći dan. U
glavi mi se vrtilo. Ovo se dešavalo veoma brzo. Ali to je ono što sam
želeo. Opet, što je brže započinjao ovaj brak, Kira će brže otići. „Ako
gospodin Kohler može da sačini sporazum u roku od nedelju dana,
mogli bismo da se venčamo sledećeg petka," rekao sam, bacivši
pogled na Kiru dok sam se vozio nazad u vinograd. Ona klimnu
glavom. „Slažem se sa tim," rekla je tiho. „Onda ću zakazati termin.
Trebaće nam jedan za licencu i jedan za ceremoniju. Pogledaću na veb
stranici.“ „Oh. U redu." Skromno je povukla suknju i moje oči su
klizile niz njene bose noge. Imala je sjajne noge. Elegantne i tanke.
Noge kakve je čovek želeo da budu omotane oko sebe dok je...
Stisnuo sam vilicu, odmah isključivši te misli. Kada sam primetio
njeno ćutanje, rekao sam: „Ne predomišljaš se, zar ne?" „Ne! Ne. Ovo
je sve dobro. Brzo, ali dobro." „Što pre ovo završimo, brže ćemo i sa
tim završiti," rekao sam, izražavajući misao koju sam imao više puta.
„Da. Istina." Nasmejala mi se, ne pokazujući zube. Još uvek nisam
video tu rupicu lično. Možda sam to zamislio na ekranu svog
računara. Bacio sam pogled na nju dok je uzimala svoju dugu kosu u
ruke i koristila gumicu iz svoje tašne da je skupi u čvor. Vitice su joj
klizile dole oko lica gde su uvek stajale kada joj je kosa podignuta,
očigledno previše svilenkasta da bi dugo ostala na mestu. Pitao sam se
kako bi izgledala ta kosa omotana oko moje šake. Dođavola! Isključi
te misli. Ona je bila zagonetka. Lepa princeza sa temperamentom
vatrene male veštice. Voleo sam da te kristalno zelene oči zablistaju od
toplote. Pitao sam se kakva bi ona bila u krevetu. Vruća mala
zavodnica koja . . . dođavola. Stisnuo sam zube, frustriran svojim
mislima dok sam usporavao ispred baštovanske kolibe. Iznenadila me
je tako što je odlučila da ostane u toj prljavoj maloj kolibi. Sa samo
hladnom vodom, sigurno nije koristila tuš, ali je nekako izgledala
sveže i čisto. Zgrozio sam se. Zaista nije bilo ni za život. Zašto je htela
da provede pet minuta tamo, a još manje da boravi tu, bilo je nejasno.
Živeo sam u maloj betonskoj ćeliji pet godina i čak ni ja ne bih imao
nikakvu želju da živim tamo. Naravno, možda je to bilo upravo zbog
 toga. Nisam mogao dugo da izdržim male prostore. Mnogo noći sam
se budio u hladnom znoju iz noćnih mora koje sam imao unutra.
Nikada ni sa kim nisam pričao o svom iskustvu, i sumnjao sam da ću
ikada. Za jedan vrlo kratak trenutak, napao me je osećaj usamljenosti i
tuge, mojih stalnih saputnika tokom tih pet godina, i osetio sam težinu
sopstvenih neuspeha. Stisnuo sam oči i odagnao sećanja, vraćajući
misli na Kiru Daler i činjenicu da ona živi u mojoj baštenskoj kolibi.
Očigledno sam je bar u maloj meri pogrešno procenio. Pitao sam se
koje bih još tajne otkrio o njoj da mi je stalo da pogledam dovoljno.
Što nije. Ni najmanje. Kada sam se potpuno zaustavio, ona je iskočila
iz mog kamiona i na trenutak stala na otvorenim vratima. „Biću
spremna za naš sastanak ujutru, a onda ću se sutra odvesti u San
Francisko da se pobrinem za nekoliko stvari. Otići ću preko vikenda."
Klimnuo sam glavom. To mi je sasvim odgovaralo. I shvatio sam da je
u jednom trenutku morala da se istušira. Što sam manje morao da je
viđam pre našeg venčanja, to bolje. Što manje moram da razmišljam o
stvarnosti toga. „Dobro, nađimo se ispred u jedanaest." Klimnula je i
zatvorila vrata, okrenula se i prošla kroz lišće. Sedeo sam tamo jedan
minut ratujući sam sa sobom. Zaista nije bilo u redu dozvoliti joj da
ostane tamo. Hriste, jebi ga. To je bio njen izbor. Možda bi doza
teškog života bila dobra za princezu. Ili su veštice preferirale male
kućice u šumi? Nisam mogao a da se ne nasmejem u sebi dok sam se
povlačio.

****************

Sastanak sa gospodinom Kohlerom prošao je glatko i brzo. Nismo

pristali na nagodbu ’ako bi došlo’ do razvoda, ve smo radije rekli da
emo oboje napustiti brak samo sa onim sa čim smo i ušli. Ugovor je
bio krajnje jednostavan i dogovorili smo termin za četvrtak da dođemo
i potpišemo papirologiju. I time smo završili sa birokratijom
upletenom u naš sindikat. Zakazali smo sastanak u kancelariji za
sledeći petak ujutru u deset sati. Jedino što je preostalo je da se
pojavimo. U stomaku mi je bilo malo mučno. Ako je Kirin zelenkast
ten bio indikacija, i ona se osećala isto. Odvezao sam Kiru u njenu
ć
ć
kolibu i rekao joj da ćemo se videti u ponedeljak. Nije se osvrnula dok
je odlazila. Koliko god da je bila tiha nakon našeg sastanka, napola
sam se pitao da li će se uopšte vratiti. Možda bi bilo najbolje da za
oboje da se ne vrati. Ali nisam verovao u to. Prvi put za godinu dana
osetio sam nestrpljivo iščekivanje budućnosti. Tog jutra sam otvorio
listu koju je Valter napravio sa opremom kojoj je potrebna popravka ili
zamena i osetio sam treperenje u stomaku. Uskoro ću moći da idem
dole i proverim stavke jednu po jednu. Napetost je popustila u mojim
ramenima i konačno sam dozvolio punoj nadi da prođe kroz moj
sistem. Snaga toga naterala je moje srce da divlje kuca. Kada sam
poslednji put osetio taj osećaj? Nisam mogao da se setim. „Neću te
izneveriti," Zarekao sam se po stoti put obraćajući se ocu. „Učiniću te
ponosnim na mene, kunem se." Morao sam da verujem u to nekako,
znao je to. To je bilo ono što me je održalo. Proveo sam vikend radeći
s novom snagom. Bilo je dosta posla da se uradi, uprkos pristiglim
sredstvima. A ja sam još uvek imao oskudne stvari. Morao bih da
zaposlim još nekoliko ljudi kada budem imao ček u svojim rukama ili
za koji sam znao da će doći vrlo brzo. Kada sam se vratio kući u
nedelju uveče, setio sam se flaše Vosne-Romanee i zamolio sam
Valtera da je odnese u glavni vinski podrum. Bolovi krivice i očaja su
me kidali dok sam razmišljao da prodam očev ponos i radost —
njegovu retku kolekciju vina — da bih doneo nešto preko potrebnog
prihoda u vinograd. Sama pomisao delovala je kao izdaja. Pokušavam.
Toliko se trudim da spasem sve što ti je bilo dragoceno. Olakšanje
zbog toga što ne moram da ga prodajem bilo je ogromno. Uspeh—još
jedna stvar koju godinama nisam osetio da mi se uselila u srce. Kada
sam video Valtera, rekao sam mu da vrati bocu u donji vinski podrum
gde je prvobitno držana. „Da, gospodine. Uradiću to ove nedelje."
„Hvala ti." „I mogu li Vam najsrdačnije čestitati na . . . braku,
gospodine?" reč ’brak’ je izgovorena sa najhladnijim prezirom koji
sam ikada čuo od Valtera. I to je nešto govorilo. „Ne, Valtere, ne
možeš." Valterove usne su se iskrivile. „Vrlo dobro, gospodine. Ipak,
želim Vam sve najbolje. Moja majka je govorila da je brak poput vina.
Oboje polako sazrevaju i vremenom postaju sve dublji i složeniji.“
Okrenuo sam se Valteru. „Valtere, mislim da i ti znaš kao i ja da mom
braku neće biti dozvoljeno da sazri. To je privremeno — samo u
poslovne svrhe." „Kako god kažete, gospodine." Zaustavio sam se,
mršteći se na njega. „Kažem." „Vrlo dobro, gospodine." Mrko sam ga
pogledao i krenuo prema stepenicama pre nego što sam se previše
iznervirao zbog ovog čoveka. Imao je način da me natera da se
ponovo osećam kao da imam dvanaest godina. I imao je način da me
natera da se preispitivam sa svojim drskim, „Da, gospodine, ne,
gospodine“. Otpustio bih ga jednog od ovih dana. Bez otpremnine.
Večerao sam sam, pitajući se kada će se Kira vratiti. Nisam je ništa
pitao o njenom putovanju. Nisam želeo da postavim presedan da
bismo jedno drugo pitali gde se nalazimo ili šta radimo. Sigurno nisam
želeo da pomisli da to može da uradi sa mnom, a nisam ni imao želju
da to uradim sa njom. Još uvek . . . ako se predomislila. . . Radije bih
da znam sada nego da čekam da me pozove u nekom trenutku ove
nedelje nakon što se ne pojavi. Nevoljno sam podigao telefon i
koristio broj mobilnog koji sam koristio samo jednom ranije kada sam
je posetio u njenoj hotelskoj sobi. Razmišljao sam šta da napišem u
svom tekstu. Nisam želeo da je ostavim sa utiskom da je proveravam.
Ja: Da kažem Šarloti da drži hranu toplom za tebe? Nekoliko
minuta kasnije, moj telefon je zapištao. Kira: To je bilo jako
promišljeno, ali ne, hvala. Namrštio sam se. Da li je bila pri sebi? Ja:
Reći ću da ti Šarlot pripremi mesto za doručkom. Kira: Ne, ni to
neće biti potrebno. Hvala ti. Zarežao sam na telefon, udarajući po
malim slovima na tastaturi. Ja: Prokletstvo Kira, vraćaš li se ili ne?
Prošlo je nekoliko minuta, čudna panika mi se podigla u grlu. Kira:
Da, vraćam se sutra popodne. Nedostajem ti? izdahnuo sam. Ja:
Ne. Laku noć. Mala veštica.
 SEDMO POGLAVLJE

Kira

Vinograd Havthorn bio je preplavljen prošaranim, kasnim

popodnevnim suncem kada sam prošla kroz kapiju nešto posle četiri
sata. Provela sam vikend sa Kimberli, objašnjavajući joj sve što se
dogodilo sa Grejsonom Havthornom otkako sam poslednji put
razgovarala sa njom. U početku je odbijala da razgovara sa mnom, a
onda me je petnaest minuta zezala i buncala – upadajući u česte
napade španskog – dok sam sedela ispred nje na kauču skrštenih ruku
kao dete koje je disciplinovano. Ona je navela najmanje dvadeset
primera ’veoma loših ideja’, koje su se užasno završile. Međutim,
kada se konačno smirila dovoljno da razgovara sa mnom o tome, i
kada je shvatila da neću odustati, uzela me je u naručje i ponudila mi
podršku. Tako je uvek bilo sa Kimberli. Znala sam dovoljno da je
sačekam. I znala je dovoljno da je malo verovatno da ću se
predomisliti kada se jednom posvetim ’veoma lošoj ideji‘. Ipak, znala
sam da se ona zbog toga što mi je prigovarala oseća kao da je
izvršavala svoju dužnost, pa sam to shvatila olako. Toliko mi je
nedostajala dok sam bila odsutna. Ona je oduvek bila melem za moju
dušu, ona koja me je održavala pri zdravom razumu. Takođe sam
nakratko posetila svratište gde sam provela toliko vremena. Uveravala
sam ih da im stiže velika donacija, ona koja će im omogućiti da
prežive narednih šest meseci dok ne dođe jedan od njihovih većih
donatora. Poželela sam da mogu da ostanem još malo u poseti ljudima
koje sam zavolela i koje nisam videla tako dugo, ali sam ih uverila (i
sebe) da ću se vrlo brzo vratiti . Odsustvovanje od Zmaja nekoliko
dana omogućilo mi je da stvari stavim u perspektivu. Vozila sam se
nazad sa obnovljenim osećajem sigurnosti. Ovaj dogovor je bio posao.
Sve je došlo na svoje mesto i bili smo na pravom putu da ga i
ostvarimo. Za nekoliko dana, mi ćemo se venčati, imaćemo novac od
moje bake i biću na putu da budem samodovoljna. Mogla sam da
odlučim šta želim da radim do kraja života. Ne bih bila pod ničijim
palcem. Konačno bih bila slobodna. Iznenađujuće, nedostajala mi je
moja mala kolibica. Nakon što sam otvorila prozore i spustila kofer na
kraj kreveta, pala sam na njega i nasmešila se zamrljanom, oguljenom
plafonu, vrteći komad kose i pevušivši glasno pesmu koja je bila na
radiju u mom autu pre nekoliko minuta. Iza prozora sam čula daleki
zvuk vozila, najverovatnije traktora, i resko čavrljanje ptica koje su
ispunjavale drveće. Pronaći ću sebi malo mesto slično ovome negde u
dolini Napa kada se iselim. Negde gde je jednostavno. Negde gde bih
mogla biti svoja. Negde gde bih mogla naći sreću. Uzdahnuvši, sela
sam, skinula se i raspakovala nove, mekane peškire koje sam kupila u
San Francisku. Nakon što sam prekopala po svom prtljagu za
toaletnim potrepštinama, okrenula sam se prema tušu. Čovek je stajao
na vratima. Uplašila sam se tako naglo da su mi toaletne potrepštine
izletele iz ruku i vrisnula sam, prodoran, užasnut vrisak. „Vau, vau,"
rekao je Grejson, krećući se prema meni, sa podignutim rukama u
znak ’predajem se‘ ta poza, trebalo je da me smiri, pretpostavljam. Oči
su mu bile razrogačene od iznenađenja, i nisam mogla da ne primetim
da su preletele preko mog tela. „O moj Bože!" Vrisnula sam, shvativši
da sam gola kao od majke rođena. Divlje sam gledala oko sebe tražeći
nešto čime bih sakrila svoju golotinju, zgrabila sam košulju na vrhu
svog otvorenog kofera i pokušavala da pokrijem što je više moguće.
Praktično u istom trenutku, Grejson se okrenuo i izašao kroz vrata.
Spustila sam se na kraj kreveta, lice mi je bilo vruće, noge su mi se
tresle. „Ne znaš da kucaš?" ja sam povikala. „Nemaš ništa što ranije
nisam video," čula sam glasno režanje ispred svog otvorenog prozora
zatim je odšetao od moje kolibe i ja sam zarežala. Potpuno ponižena,
ušla sam pod tuš, i dalje ljutito gunđajući zbog nepristojnih,
nepoštovanih uhoda. Ništa što ranije nije video. Uf! Ljuskava zver!
Nakon što sam se malo pregrubo izribala – ako je moja koža koja
pecka bila ikakva indikacija – obukla sam čistu odeću, skupila kosu u
mokru punđu i otišla do glavne kuće. Šarlot me je ljubazno pozdravila
kada sam je srela u kuhinji. „Da li je Grejson tu?" upitala sam,
pokušavajući da izbegnem krhkost u glasu. „On—" „Ja sam upravo
ovde," čuo se njegov glas iza mene. Okrenula sam se, gađajući ga
bodežima iz očiju. „Mogu li da razgovaram sa tobom nasamo?" rekla
sam sa lažnom slatkoćom. Suzio je oči i nije se pomerio, očigledno
ignorišući moj zahtev, ili jednostavno ne mareći da li nas je Šarlot
mogla čuti. Šta je bilo važno? Čula je da se svađamo ranije. Prekrstila
sam ruke. „Ne možeš samo da uskačeš u nečije lično stanište bez
kucanja!" Rekla sam, a moje reči su se prevrnule u ogorčenom gnevu.
„Kucao sam," rekao je dosadnim tonom, od čega sam još više kipila.
„I nikad u životu nisam skakao." Okrenuo se prema Šarloti. „Šarlote,
da li si me ikada videla da skačem?" „Ne, istina je," rekla je, naboravši
obrvu. „Ti nisi čovek sklon skakanju." Frustrirano sam promucala.
„Uletio, uplesao, upao!" „Uplesao?" upita Grejson sa nevericom.
„Definitivno nikad nisam plesao. Nikad. Šarlot?" Šarlot odmahnu
glavom. „Ne, bez plesanja." Podigla je jedan prst, skrećući pažnju na
mene. „Jednom sam ga videla da je preskočio. Ali on je još uvek bio
samo mali dečak. . ." Podigla sam ruke u vazduh od iritacije, trudeći
se da ignorišem Grejsonovo ismevanje—i Šarlotinu podršku
njegovom ismevanju—i da se držim teme. „Nisi kucao! Ili ako jesi,
nisam ti dala dozvolu da uđeš. Ne bih sigurno, pošto sam bila gola!"
Da li je to bila bledo ružičasta boja koja mu je preplavila jagodice?
Šarlot se nakašljala. „O moj," Čula sam je kako uzdiše. „Da, pa, sve se
dogodilo veoma brzo. Jedva sam nešto i video. Već sam izbrisao viziju
iz svog uma. Krst preko srca." Rekao je to kao da je to bila posebno
neukusna vizija. „Ako imaš srce, to je diskutabilno." Stisnula sam
svoje zube jako. Oči su mu se suzile. „Bio je to nesretan slučaj, Kira.
Ja se izvinjavam. Ne zanima me da te vidim golu, obećavam. Neće se
ponoviti." Protrljao je prst ispod oka kao da ublažava trzaj, a ton mu je
ponovo bio dosadan. Stala sam uspravno, podigavši bradu. Zašto mi je
smetao njegov stav da me ne želi videti golu? Šta sam želela, da je
Grejson stajao sa jezikom koji je isplazio iz usta zbog moje seksi-
seksivosti? Znala sam da sam daleko od seksi. Kuper me je naučio tu
lekciju. Prekrstila sam ruke na grudima, grleći se, osećajući kako vatra
gori iz mog besa. Duboko sam udahnula. „Pa dobro, šta ti je uopšte
trebalo?" Grejson je zastao na trenutak, proučavajući me. „Video sam
kada se tvoj auto zaustavio. Upravo sam došao da ti kažem da će naš
predbračni ugovor biti gotov u sredu. Pomerio sam naš termin da se
venčamo za četvrtak." Zastao je. „Sve dok ti je to u redu." „Oh, hm,
da. To je u redu." Srce mi je počelo brže da kuca. „U redu." Osećala
sam se bolesno. Malo je zaškiljio prema meni, ali nije rekao ništa. „Pa,
onda je to plan," promrmljala sam. „Idem večeras u grad na večeru.
Vidimo se sutra." Stalno me je sumnjičavo gledao, ne progovarajući ni
reč. Okrenula sam se i brzo izašla iz kuće, praktično otrčavši nazad u
svoje sklonište i zatvorivši ulazna vrata za sobom.

*****************

Grejson i ja smo izbegavali jedno drugo sledeća dva dana. Ili sam
barem mislila da smo oboje. Znala sam kako da se klonim njega, i bila
sam prilično sigurna da on radi isto. Videla sam ga nekoliko puta u
prolazu, ali osim toga, vreme sam uglavnom provodila sama. Išla sam
u duge šetnje po Napi, uključujući imanje Havthorn, čitala, pomogala
Šarlot sa nekoliko obroka - obrocima na koje se Grejson nije pojavio.
Ali volela sam da ćaskam sa Šarlot. Bilo je tako lako slagati se sa
njom i imala je isti ljubazan, otvoren duh kao i moja baka. Iako sam je
jedva poznavala, kao da je ispunila prazninu nastalu kada je baka
preminula - majčinska figura. Broj mog oca se pojavio na mom
telefonu nekoliko puta, ali se nisam javljala. Ipak, na kraju sam mu
poslala poruku u kojoj sam mu rekla da odvajam malo vremena za
sebe i da ću ga uskoro nazvati. Nisam dobila odgovor. U sredu u
jedanaest sati, Grejson i ja smo se našli ispred glavne kuće, a zatim
smo se odvezli u grad na sastanak sa advokatom kojeg je angažovao.
Dogovorili smo se da nemamo odvojene advokate da bismo uštedeli i
vreme i novac. Niko od nas nije progovorio ni reč na putu do tamo.
Još od golog incidenta, među nama je bila čudna tenzija. Nisam mogla
da shvatim da li je to bio bes ili nespretnost — možda i jedno i drugo?
Sa svoje strane, definitivno sam se osećala ljutito i neprijatno. Zašto bi
se on ljutio, nisam imala pojma, ali činilo se da jeste. Možda ga
jednostavno nisam poznavala dovoljno dobro da bih ga pročitala. I,
podsetila sam se, nikada i neću. Parkirali smo se i kada smo shvatili da
smo stigli malo ranije, pitala sam da li bi mu smetalo da uđem u malu
vinoteku u istoj ulici. Htela sam da kupim nešto za Šarlot koja se tako
ljubazno potrudila da me uključi u Grejsonov dom – daleko iznad
njene uloge domaćice koja samo radi svoj posao. Želela sam da joj
kažem da cenim to, posebno u ovim okolnostima. Kada je ušao,
Grejson je počeo da pregleda izbor vina na prednjoj strani, a ja sam
krenula prema zadnjem delu prodavnice u kojoj su stajali otvarači za
vino i drugi kuhinjski predmeti. Dok sam pregledavala lepe
poslužavnike za sir u jednom od prolaza, čula sam ženu kako glasnim
šapatom kaže: „Da li si videla Grejsona Havthorna ispred prodavnice?
Bože, nekada sam bila toliko zaljubljena u njega." Lagano sam se
ukočila dok se druga žena kikotala. „Ko nije? Idi pričaj s njim.
Mislim, ne bi mogla da ga odvedeš kući mami sada, ali za jednu noć,
prokletstvo, platila bih da to doživim." „Možda i hoću. On je tako
zgodan." Druga žena se zakikotala i kada sam ih čula kako hodaju
prema meni, puls mi je naglo poskočio, a ja sam ga usmerila u drugom
pravcu, zgrabivši Grejsonovu ruku dok sam brzo hodala ka vratima.
„Opa," reče on idući u korak sa mnom. „Nisu imali ono što sam
tražila," Objasnila sam, čak ni ne razumejući tačno zašto sam se
osećala tako uznemireno. „Šta si tražila?" „Uh, poslužavnik za sir, ili
stalak za torte ili tako nešto, ne znam," promrmljala sam. „Sve su to
imali tamo." Rekao je sumnjivo me pogledavši. „Vidi," rekoh, duboko
udahnuvši i usporivši na normalan tempo hodanja. „Čula sam neke
žene kako raspravljaju o tebi, i osećala sam se kao da prisluškujem."
Zastala sam. „To je samo . . . samo je bilo čudno i neprijatno." Grejson
me je pogledao i kada sam okrenula glavu, podigao je jednu obrvu.
„Razgovarale su o meni?" odmahnula sam rukom. „Sigurna sam da si
svestan da privlačiš žene. . . privlačan si im iz nekog nepoznatog
razloga." slegnula sam ramenima. „Privlačan?" „Vruće, topljive
gaćice," elaborirala sam. Grejson je stao, i ja sam isto, okrenuvši se
prema njemu. Izraz njegovog lica bio je ispunjen zabavom. „Ova tema
me živo zanima. Želeo bih da stanemo i dalje razgovaramo o tome."
Frknula sam, okrenula se i ponovo počela da hodam. Sustigao me je,
okrenuvši se tako da je išao unazad ispred mene, odvratno
samozadovoljnog izraza lica. „Čekaj, da li ti je bilo neprijatno jer . . .
nalaziš da sam . . . privlačan, mala veštice?" Nemaš ništa što ranije
nisam video. „Ne," rekla sam, možda malo oštrije nego što sam
nameravala. „Ni najmanje. Evo nas." Prošla sam pored njega i ušla
kroz vrata advokatske kancelarije, Grejsonovo dosadno cerekanje me
je pratilo unutra. Ljuskavo krilato stvorenje. Papirologija je bila
jednostavna i dovoljno laka za razumeti. Ignorisala sam Grejsona u
potpunosti dok smo je potpisivali, iako sam se i dalje osećala nejasno
iznerviranom njegovim zadirkivanjem napolju. Ipak, oboje smo
pažljivo pregledali papirologiju i potpisali svoja imena, ponevši kopiju
sa sobom. I to je učinjeno. Jedino što je preostalo je da se venčamo.
Moje venčanje. Za zmaja. Potpuno neprivlačnog, dosadnog zmaja.
Zbog novca. Zastenjala sam iznutra. Ovo je, daleko, bila najluđa stvar
koju sam ikada smislila. Kontra: Ludo, smešno, verovatno
sramotno. . . Definitivno sramotno. Nepoštovanje svetosti braka.
Nepoštovanje prema mojoj baki. To je bilo mnogo nedostataka. Ali . . .
ali išlo mi je na ruku. Bila bih oslobođena od svog oca. Fokusiraj se,
Kira. Fokusiraj se na to. Bio je to neverovatno težak podsetnik.
Napravila sam listu o Zmaju prethodne noći, nakon što je došao u
kuhinju da večera, video me kako sedim za stolom i odmah obavestio
Šarlot da će jesti u gradu. I ja sam ga izbegavala, pa zašto mi je to
smetalo, nisam bila sigurna. Lista je napravljena iz povređenog
ponosa, ali je pomogla. „Naš termin je u dva i trideset sutra popodne .
Termini, tj. Imamo jedan da dobijemo dozvolu i drugi odmah nakon
toga da se venčamo.“ Energično sam klimnula glavom, kao da je sve
ovo bilo u redu. Venčanje! Sutra. Dva i trideset. Vezivanje čvora! Zbog
toga je zvučao tako opušteno. Ništa strašno. Samo vezanje čvora - ako
ga vežete dovoljno labavo, čvor se može odvezati jednako lako. Imala
sam iznenadnu želju da se ludo smejem, možda sve dok ne zaplačem.
Grejsonovo raspoloženje je takođe delovalo drugačije — prigušenije.
„Da li ćeš reći ocu pre ili posle?" upitao je. „Posle. Kada unovčimo
ček od testamenta." Nervoza me je obuzela i na samu pomisao da se
suočim sa ocem. Videla sam kako Grejson klima glavom iz svog
perifernog vida, ali nisam pogledala u njega. Činilo se da me
proučava. „Ako ti . . . želiš da se povučeš, ja—" Odmahnula sam
glavom. Došli smo predaleko. „Ne. Ne želim." Pogledala sam ga. „Da
li ti želiš?" „Ne." Odvezao nas je pravo nazad do kuće, a ja sam ušla
za njim unutra, u nameri da uzmem nešto za jelo. U polumraku
predsoblja, skinula sam naočare za sunce i strpala ih u prepunu
torbicu, gurajući ih prema dnu gde je bilo manje verovatno da će
ispasti. „Naći ćemo se ovde sutra u dva sata," Grejson je rekao,
očigledno nameravajući da ide na posao tokom dana, radeći šta god je
radio dole u kamenoj zgradi. „U redu," Pristala sam, pokušavajući da
zvučim nonšalantno. „Oh, evo. Ispustila si ovo." Grejson se sagnuo,
​​
uzeo komad papira i počeo da mi ga pruža. Naborala sam obrvu.
„Mislim da to nije—" A onda sam po boji papira shvatila šta je to. To
je bila lista koju sam napravila o Grejsonu. Ona na kojoj sam takođe
naškrabala ’Kira Havthorn‘ nekoliko puta na marginama, testirajući
moj novi potpis. Mora da mi je ispalo iz torbice. Osetila sam kako mi
se vrelina diže u lice i zgrabila sam ga. Grejson je, sumnjičavo me
posmatrajući, povukao papir nazad. „Ne usuđuj se," udahnula sam.
Pogledao je dole u papir u svojoj ruci i vratio pogled na mene,
očigledno više zainteresovan sada kada sam ja pravila veliku scenu
oko toga. Glupačo, Kira! Upravo se to dogodilo tako brzo, i nisam
imala vremena da prikrijem svoju reakciju. „Šta to imamo ovde?"
upita Grejson. „To je lično," rekla sam. „Vrati mi to." „Lično? Uskoro
ćemo se venčati, ljubimice," rekao je, a njegove reči su kapale
sarkazmom. „Ne bi trebalo da imamo nikakve tajne između nas."
„Veoma smešno. Daj mi to." On je otvorio pola dok sam ja skočila.
Graciozno me je odgurnuo, cereći se dok sam ispustila dah i zamalo
pala na zemlju. Okrenuo se i žustro otišao do velike dnevne sobe
desno od predsoblja. „Mislim da ću privući stolicu za čitanje i videti o
čemu se radi.“ „Vrati mi to!" Vikala sam, zvučeći kao razdraženo dete.
Odmotavao ga je do kraja dok sam trčala iza njega. „Zmaj, Grejson
Havthorn: Za i protiv," čitao je naglas. Osvrnuo se na mene preko
ramena, podigavši jednu tamnu obrvu, a zatim zakoračio iza velikog
kožnog kauča i okrenuo se prema meni. Saplela sam se o otoman,
zamalo ponovo pavši. „Nemoj," Upozorila sam ga, pokušavajući da
uložim sav svoj gnev u tu jednu reč. Nagnuo je glavu, očigledno
čitajući moj naškrabani potpis. „Zaista bih više voleo da zadržiš svoje
devojačko prezime," rekao je. Jao. „Da, pa, naravno." Lice mi je
pulsiralo od vrućine. „Daj mi ga." Ali nije. „Protiv: On je guzica, ali
njegovo dupe je stvarno lepo za oko." Spustio je papir i pogledao me
preko njega. „Sviđa ti se moje dupe, mala veštice? Trebala si mi reći.
Upozorio sam te da ne razvijaš osećanja prema meni. Ali
pretpostavljam da je u redu da se diviš mom dupetu, ako me zaista
nalaziš. . . privlačnim." On se nasmejao. „Ti si ipak samo čovek," reče
on, češući se po bradi kao da razmišlja. „Da li su veštice ljudi?
Hmm . . . " Osvrnuo se na papir. „Ti . . ." Promucala sam, ne mogavši
da smislim kako da završim tu rečenicu, mlatarajući rukama u
​​
potpunoj bespomoćnosti, kipteći od besa. Činilo se da uživa u
namernom izazivanju mog besa. Htela sam da obrišem arogantan
izgled sa njegovog glupog, zgodnog lica. „Za: On je pompezni zmaj,"
Grejson je mirno čitao. „Dokazana činjenica," zarežala sam. „Protiv:
Potrebna sam mu." Grejsonove oči su poletele ka mojima, potamnevši.
„Ispravka—treba mi tvoj novac." Pa, on to sada neće dobiti! Prešao je
granicu. Nikada ovom zmaju ne bih dala ništa. Divlje sam pogledala
po sobi tražeći nešto čime bih ga ranila, ugledavši bocu vina koja je
ležala daleko pozadi na bifeu pored vrata koja su verovatno vodila u
podrum. Dotrčala sam do nje, zgrabila je i zamahnula da je bacim na
njega. „Ne!" vikao je, „Kira," odbacio je listu i podigao ruke u pozu
predaje, „ta boca vina je nezamenljiva." Polako se sagnuo da podigne
moju listu i isto tako polako ustao, pružajući mi je. „Razmena," rekao
je, krećući se oprezno u mom pravcu kao da sam neukroćena
životinja. Pogledala sam dole u bocu u mojim rukama. Nešto
francusko. Kada sam ponovo pogledala Grejsona, lice mu je bilo belo.
„Ovo?" upitala sam nevino, prebacivši je u drugu ruku uz malo
bacanje. Iz grla mu je dopirao zagušljiv zvuk. „Ovo ovde?
Nezamenljivo?" sigurno je preterivao. Inače, zašto bi bilo na stolu u
dnevnoj sobi? Ipak, očigledno mu je to mnogo značilo. Ponovo je
krenuo prema meni. „Stani gde jesi," komandovala sam. On je to i
uradio. Podigla sam bradu. „Izvini mi se zbog tvoje ekstremne
grubosti i . . ." Mahala sam flašom vina, pokušavajući da smislim šta
je uradio meni i mom ponosu. Isti taj prigušeni zvuk izlazio je iz
Grejsonovog grla, a oči su mu pratile flašu. „Da, da, izvinjavam se.
Samo sam se zabavljao sa tobom. Nisam mislio ništa loše. Kunem se.
Dođi ovamo i daj mi tu bocu, Kira." Suzila sam oči na njega. „Ne."
Trepnuo je. „Ne?" „Neću doći kod tebe. Dođi ti kod mene." Nešto mu
je bljesnulo u očima, ali mi je pažljivo proverio izraz lica dok su mu
oči ponovo pale na flašu u mojim rukama. „Nađimo se u sredini."
Razmišljala sam o tome da to uradim. Na kraju krajeva, ja sam sada
jasno imala kontrolu, ali sam odlučila da je sredina adekvatna. „OK.
Brza zamena." Klimnuo je jednom i ja sam krenula prema njemu.
Hmm. Uživala sam da gledam taj pogled bespomoćne panike u
njegovim očima i da čujem taj čudan zvuk gušenja koji mu poslednji
put izlazi iz grla. Nameravajući da prebacim flašu iz leve ruke u
​​
desnu, zamahnula sam levon rukom u širokom luku i pružila napred
desnu da je zgrabim, držeći kontakt očima sa Zmajem, sa malim
osmehom na usnama. Zvuk razbijenog stakla je glasno odjeknuo u
tihoj prostoriji i ja sam se ukočila, udišući, vreme kao da je usporavalo
dok sam pogledala levo od sebe gde sam zaboravila da stoji veliki
kameni stub. Podigla sam ruku i udarila pravo u neoprostivi kamen.
Gutala sam glasno, gledajući nešto što je ličilo na krv kako kaplje niz
kamen u rastuću lokvicu na podu. Sa vrata se čuo dahtajući zvuk i ja
sam okrenula glavu u pravcu tihe buke. Valter je stajao tamo,
otvorenih usta, užasno bele boje tena. „Upravo sam otišao da uzmem
ključ od vinskog podruma," rekao je, glas mu je bio prigušeni šapat.
„Žao mi je, gospodine." O Bože. Pogledala sam dole do slomljenog
grla boce u ruci, a zatim polako, veoma polako gore u Grejsona.
Kiptio je od nečega što je izgledalo kao jedva kontrolisani bes. „Nije
bila tvoja greška, Valtere. Možeš ići," reče on glasom punim
smrtonosne smirenosti. Nastala je pauza. „Da, gospodine," Čula sam
da je Valter rekao, a onda je brzo otišao. Trepnula sam, a ruka mi je
pustila slomljeno usko grlo dok se i ono razbilo o pod. Stajala sam
zalepljena za mesto dok je Grejson polako išao prema meni. Praktično
sam mogla da osetim vatreni bes koji izbija iz njega. Kada je došao do
mene, približio se, prstima podigavši moju bradu prema njemu. Mišić
mu se trznuo u vilici — malo upozorenje. Stajala sam uspravno,
susrevši se sa njegovim očima. „Ta boca vina," Grejson je procedio
kroz zube, „bila je ponos i radost mog oca. Proveo je godine
pokušavajući da ga dobije. Kada je to konačno uradio, zaplakao je.
Plakao je, Kira. Suze radosnice zbog te flaše koju si upravo razbila iz
inata." Odmahnula sam glavom, očajnički pokušavajući da se ne
trgnem. „Bila je to nesreća. To je bio samo . . . stajala je tamo . . ."
Mrzela sam promenu u svom glasu dok su moje reči nestajale. Pustio
je moju bradu, a njegove ponoćne oči su i dalje netremice gledale u
mene. „Dva sata," rekao je, konačno. „Nađimo se ovde sutra u dva
sata." Dva sata? Koliko je bilo dva sata? Nisam mogla da se setim. O,
Bože, venčavali smo se. Skoro sam mu rekla da je otkazano. Otvorila
sam usta da izgovorim reči, ali one nisu izašle. Jasno je da je sada
prolazio kroz to da bi me kaznio—ili u najmanju ruku da bi
nadoknadio troškove te ’nezamenjive‘ flaše vina. Sa tim rečima,
Grejson je izašao iz dnevne sobe. Stajala sam tamo nekoliko minuta,
konačno hodajući na klimavim nogama do mesta gde je on ispustio
moju detinjastu listu. Podigla sam je i otišla do kuhinje gde je Šarlot
brisala pult, dok je u vazduhu lebdio slatki miris cimeta i jabuka.
Pogledala me je jasno nervoznim pogledom, a zatim odvratila pogled.
„On nije loš čovek, Kira." Progutala sam glasno. „Ja. . ." Odmahnula
sam glavom, počevši iznova. „Sigurna sam da nije uvek, ali imam
način da . . . izvlačim ono najgore kod muškaraca." „Sigurna sam da
to nije istina." slegnula sam ramenima. Zaista je bilo. Zaista, stvarno
je bilo. Žuč mi se podigla u grlu. Mislila sam da sam možda bolesna,
„A možda su u pitanju više oni nego ti, draga moja. Možda će biti
potreban veoma poseban čovek. . ." „Da me shvati?" nasmejala sam
se, tihim zvukom koji nije imao nikakvu zabavu. „Da te voli,"
ispravila je. Nisam bila sigurna da to treba da shvatim kao
kompliment, osim činjenice da mi se Šarlot toplo smešila. Ljubav. U
grudima mi se digla žestoka čežnja. Samo jednom kada bi me neko
cenio. Uzdahnula sam. „U svakom slučaju, moj aranžman sa
Grejsonom nema nikakve veze sa ljubavlju. I ionako nije važno. Neću
nastavljati sa ovim više. Bila je to užasna ideja od samog početka."
Okrenula sam se Šarlot koja je posmatrala kako joj ruka pomera
sunđer preko pulta, sa zamišljenim izrazom na licu. „Da li je to vino,
Šarlot, zaista bilo nezamenljivo? Da li ga je njegov otac zaista
godinama tražio. . ." Borila sam se sa porivom da ne zaplačem. Šarlot
je na trenutak bila tiha, činilo se da je donosila odluku. Stavila je
sunđer na lavabo i obišla pult da bi sela pored mene na barsku stolicu.
Uzela je moje ruke u svoje, sa saosećanjem u očima. „On ti verovatno
nikada neće reći sam, pa ću ti reći nešto o Grejsonu i njegovom ocu,
Kira. Ne volim da ogovaram, ali možda će ti poznavanje Grejsonove
prošlosti pomoći da shvatiš zašto je on tako uporan da vrati ovu
prokletu vinariju nazad." Na trenutak je stisnula usne, ali onda joj se
izraz lica razbistrio. Prokleta vinarija? Ovo je bio i njen dom. Zar joj
se nije svidelo ovde? „Grejson i njegov otac, Ford Havthorn, nisu
imali dobar odnos." Ona tužno odmahnu glavom. „Razlozi su bili
mnogi i možda će ih Grejson jednog dana podeliti sa tobom, ali
dovoljno je reći da se nikada nije osećao kao da pripada ovom domu –
bilo od oca ili od maćehe. Oni . . . pogrešno su ga okrivljavali za stvari
za koje dete nikada ne treba kriviti. Ponašali su se prema njemu jadno
— isključivali ga, svaki pokušavajući da ubedi drugog da ga više
mrze." Pogled grube tuge ispunio je njen izraz lica. „Grejson se toliko
trudio, celog života, on je . . . pa, nije bilo važno. Ništa što je uradio
nije smatrano dovoljno dobrim." Odmahnula je glavom. „Kasnije,
nakon što je uhapšen. . ." Uzela je maramicu sa tezge i obrisala nos.
„Njegov otac ga nikada nije posetio, čak ni jednom. Ford je otkrio da
ima rak dok je Grejson bio odsutan i brzo je umro. Ili je barem tako
izgledalo. Kada se Grejson vratio kući, saznao je da mu je otac ostavio
ovaj vinograd, posao koji je počeo da propada čim je Ford saznao da
je bolestan. Ostavio je novac svojoj ženi i Grejsonovom bratu, Šejnu,
ali je vinograd ostavio Grejsonu." Nešto joj je prešlo po crtama lica,
ali je nestalo pre nego što sam uspela da pokušam da ga pročitam.
„Grejson se toga dana zakleo da će vratiti vinograd, ne zbog sebe, već
zbog oca koji ga je izbegavao celog života i koji mu je na kraju
ostavio ovo mesto kao poslednju mirovnu ponudu. Grejson je osećao
da mu je Ford poverio svoju najdražu imovinu jer je konačno verovao
da je vredan. Dostojan da ga oživi, dostojan da ga vodi. A Grejson će
učiniti praktično sve da dokaže da njegov otac nije pogrešio u tom
uverenju." Spustila sam se na barsku stolicu. To je bilo previše. „Iako
se otac pre toga tako užasno ponašao prema njemu?" Šarlot klimnu
glavom. „Verovatno jer se njegov otac pre toga tako užasno ponašao
prema njemu. Za Grejsona, otkup ovog vinograda znači otkup
sopstvene vrednosti." Polako sam klimnula glavom, grizući usnu,
razmišljajući o tome koliko Grejson Havthorn i ja imamo zajedničkog.
Oboje su podigli očevi koji nikada nisu mislili da smo dovoljni.
„Hvala ti, Šarlot. Sad ga malo bolje razumem. I mogu se povezati."
Stisnula sam usne i zamislila se. „Čak sam pomislila da bismo možda
mogli biti prijatelji osim toga. . . on misli da sam veštica, a ja sam još
uvek prilično sigurna da je on zmaj. Bar kada sam ja u pitanju."
Nasmejala se, očigledno smatrajući to zabavnim. „Zašto si mi sve to
rekla, Šarlot?" upitala sam, upitno nakrivivši glavu. Ponovo me je
uhvatila za ruke. „Mislim da možeš videti ljude u drugačijem svetlu
kada razumeš njihove motive. I možda misliš da izvlačiš najgore u
Grejsonu, ali otkako si ušla u njegov život, iako je bilo tako kratko,
bio je življi nego za celu godinu koliko je bio kod kuće. . . čak i ako je
to prevedeno u puno riganje vatre." Ponovo mi je čvrsto stisnula ruke.
„Verujem da je to dobra stvar. Grejson može biti arogantan -
uglavnom izvana. Ali unutra, njegova rana je veoma duboka." Na
trenutak je izgledala tužno, ali mi se onda nasmešila. Nisam mogla da
ne uzvratim osmehom. Bilo je nečeg tako divno utešnog u vezi sa
Šarlotom. „Evo, dozvoli mi da ti isečem veliku krišku kolača od
jabuka sa cimetom pravo iz rerne," rekla je stojeći. „I usput, draga
moja," Šarlot je rekla, spustivši ruku na moju na pultu, sa sjajem u
očima, „zaboravi na princa i princezu. Uvek sam zamišljala da je
prava priča između veštice i zmaja." Njen melodični smeh je
odjeknuo kuhinjom.
 OSMO POGLAVLJE

Kira

Nisam zamišljala svoj dan venčanja ovako. Probudila sam se sama,

istuširala se hladnom vodom, a zatim brzo otišla sa imanja Havthorn u
centar Nape da kupim nešto za obući. Ali kada sam počela da
pretražujem u nekoliko prodavnica, shvatila sam koliko je to smešno.
Zašto mi je trebala nova odeća? A šta bi trebao neko obući da bi dao
lažne venčane zavete čoveku za koga se udaje zbog novca? Čovek
koji me je najverovatnije mrzeo posle onoga što se dogodilo
prethodnog dana. Duboko sam udahnula. Ipak, nameravala sam da
prođem kroz to. Odlučila sam se dok sam ležala u krevetu prethodne
noći, razmišljajući o sopstvenim razlozima zbog kojih mi je trebao
novac koji mi je baka ostavila, i razmišljajući o Grejsonovim
razlozima. Nisam mogla a da se ne osećam kao da imamo više
zajedničkog nego što je bilo ko od nas znao. I možda nikada ne bismo
saznali punu veličinu, ali negde duboko u sebi osetila sam neku vrstu
mira u vezi sa deljenjem novca sa njim, bio zmaj ili ne. Konačno sam
izabrala polu-ležerni, beli čipkani sarafan i par srebrno-plavih sandala
sa remenima. Nije bilo otmjeno, ali barem bih izgledala kao da sam
uložila malo truda da ljudima u kancelariji izgledam kao mlada. Sve je
u glumi, pomislila sam tužno. Dok sam se vozila nazad do vinograda
Havthorn, odjednom mi je na pamet palo sećanje. Kada sam imala
sedam ili osam godina, pronašla sam svoju kolekciju kataloga iz starih
časopisa. Jedna od njih je imala svadbene haljine u sebi, tako da sam
isekla sve svoje izbore za čitavo venčanje i zalepila ih na komad
kartona. Provela sam sate pregledavajući svaki časopis, birajući cveće
i kolače, i šta god sam mogla da nađem da bi dodala mojoj viziji.
Kada sam s ponosom pokazala svojoj baki, ona mu se, naravno, divila,
kao što je moja baka obično činila, pitala me je zašto nema oca
neveste. „Oh," rekla sam, „on je morao da radi. Nije mogao da dođe."
Baka me je tako tužno pogledala i onda me čvrsto zagrlila. „Bićeš
najlepša mlada, ljubavi moja," rekla je, „i tvoj mladoženja će voleti
svaki deo tebe." Osetila sam da mi se u grudima formira kvrga. „Oh,
bako, tako mi je žao zbog ovoga," šapnula sam u tišini svog
automobila. Tek što sam završavala sa oblačenjem, čula sam tiho
kucanje na vratima svog skloništa i lagano se zaprepastila, pitajući se
da li je Grejson došao po mene, a ne da se nađemo u kući gde smo
planirali. Ili je možda došao da otkaže? Srce mi je zakucalo
naizmjenično dok sam viknula, „Uđi." Trenutak kasnije čula sam
Šarlotin melodični glas koji mi je nazvao zdravo i opustila sam
ramena. Nasmejala se kada je ušla u moju sobu. „Oh, izgledaš divno,
draga moja." Uputila sam joj mali osmeh, malo se vrpoljeći. Jedva
sam želela da ovo izgleda kao da je na bilo koji način pravi dan
venčanja. To bi samo povećalo moju sramotu. „Donela sam ti nešto za
sreću," rekla je, držeći otvoren dlan kako bi pokazala malu, srebrnu i
kristalnu iglu u obliku ruže. „O, ne, Šarlot. Ne bih mogla. Ovaj brak
ne zahteva nikakvu sreću. Već smo ga pretvorili u neuspeh," rekoh,
obrazi su mi se zagrejali. „Pa, onda neka je srećno tebi," ona je rekla.
„Molim te, pusti me. Majka mi je ovo poklonila na dan venčanja, a ja
nemam ćerku da joj dam, niti ću imati unuke. Značilo bi mi mnogo
ako bi to prihvatila." „Stvarno ne bih mogla." Zacvilila sam,
pokušavajući da ne zaplačem. „A samo za danas?" nasmejala se sa
nadom. „Možeš ga vratiti ako želiš." Pljesnula je rukama. „Oh, to je
još bolje. Nešto pozajmljeno." Ispustila sam smeh kroz dah. „OK.
Samo ako mi dozvoliš da ga vratim." „Ovde," rekla je, nagnuvši se i
pričvrstivši je za korfet moje haljine. Nagnula se i nežno se nasmejala.
„Divno." Ne mogavši da pomognem sebi, bacila sam ruke oko Šarlot,
udišući umirujući miris talka. Nasmejala se slatkim zvukom i uzvratila
mi zagrljaj. U dva sata otišla sam do glavne kuće gde se Grejson
ležerno naslonio na kameni front. Nosio je par kaki pantalona i plavu
košulju na kopčanje. Pokušavala sam da ne primetim koliko je bio
zapanjujuće zgodan — nije služilo dobroj svrsi. Kada me je čuo kako
se približavam, podigao je pogled i u njegovim očima sam nakratko
primetila iznenađenje, a onda je nestalo. „Spremna?" rekao je
jednostavno, ne komentarišući kako izgledam. Klimnula sam glavom.
Niko od nas nije progovorio prvih pet minuta vožnje u njegovom
kamionu. Konačno sam se okrenula prema njemu i njegov pogled je
bio na mojim golim nogama. Prekrstila sam ih i njegove su oči
poletele na moje. Stisnuo je vilicu. Da li je mislio da je moja odeća
previše ležerna? „Grejson, ja sam. . . Žao mi je zbog boce vina tvog
oca.“ Činilo se da su mu se ramena samo malo otpustila dok je zurio
kroz prednjeu šoferšajbnu. „Nije sve tvoja krivica. Nisi mogla da znaš
da će tako vredna boca vina biti u dnevnoj sobi. I gurnuo sam te do te
tačke, priznajem. Nisam nevin što sam te zadirkivao zbog tvoje . . .
liste. I meni je žao." Izdahnula sam čak i kada sam osetila kako su mi
se obrazi zarumenili na pomen moje liste. „Onda smo kvit?" uputio mi
je blagi osmeh. „Kvit smo. Pogotovo imajući u vidu da mi je danas
otplaćivaš." Okrenuo mi se licem i uputio mi đavolski osmeh od kojeg
mi je srce stalo u grudima. Ali onda je to ublažio i videla sam da se
šali. „Spremna da se zauvek založiš? Ili najmanje dvanaest meseci?"
upitao je, gledajući me u stranu. Nasmejala sam se nervoznim
smehom. „Spremna koliko ću ikada biti, pretpostavljam. Ovo nije baš
ono kako sam zamišljala dan svog venčanja." „Ne? Zamišljala si
veliku belu haljinu i svo to visoko društvo prisutno?" Njegove oči su
se zadržale na meni na trenutak. Bila je istina. Kada sam bila verena
za Kupera, to je bilo ono što sam zamišljala za svoje venčanje,
uglavnom zato što su to zamislili moj otac i Kuper. Ali to nikada nije
bio moj san. Upravo sam se toliko trudila da im obojici ugodim.
Nasmejala sam se, ali sam osetila tugu na sopstvenim usnama.
„Pretpostavljam." Nisam htela da ulazim u sve to sa Grejsonom,
pogotovo ne sada. Njegove oči su tražile moje lice nekoliko trenutaka,
ali onda je pogledao nazad na put, ne govoreći ništa. Raspoloženje
među nama je i nakon toga bilo malo napeto i niko od nas nije
govorio, svako zauzet svojim mislima. Iako je Grejson rekao da mi je
oprošteno zbog vina, i dalje je delovao malo napeto, ako je stisak u
njegovoj vilici bio indikacija svaki put kada bi me pogledao. Ah
dobro, posle današnjeg dana, izbegavali bismo jedno drugo. Ja sam se
izvinila i on je prihvatio. Ako je i dalje gajio opšte neprijateljstvo, za
mene nije bilo nikakve razlike. Grizla sam usnu dok me nije zabolela,
pokušavajući da se odvratim od bilo kakvih misli. Nisam želela da
razmišljam o ovome. Nisam želela da razmišljam šta zaista radim.
Kada smo nekoliko minuta kasnije stigli ispred kancelarija okruga
Napa, oboje smo krenuli da izađemo iz auta, kada se nebo iznenada
otvorilo i počela je da pada kiša. Brzo smo zatvorili vrata, vraćajući se
unutra. Grejson se nasmejao. „Sudbina je protiv nas." I ja sam se malo
​​
nasmejala. „Očigledno. Iako sam čula da je kiša sreća na dan
venčanja." „Samo ljudi kojima pada kiša na dan venčanja to govore da
bi se osećali srećnim. Moraćemo da trčimo." „OK. Na broj tri," rekla
sam, otvarajući vrata. Oboje smo iskočili i potrčali, a ja sam cičala
dok smo trčali ka zgradi. Uhvatio me je za ruku na pola puta između
auta i kancelarije, a njegov duboki smeh se uzdigao iznad udaranja
pljuska. Na trenutak smo bili samo dečak i devojčica, koji su trčali i
smejali se po kiši na dan našeg venčanja. Trenutak je došao iznenada,
kao iz snova, ali kada smo upali u predvorje, oboje smo trepnuli jedno
na drugo i znala sam da je i on to osetio. Čarolija je prekinuta, čudni
trenutak se naglo završio dok smo gledali oko sebe u ljude koji su nas
sada posmatrali. Bila su još dva para koji su očigledno bili tamo da bi
se venčali, oboje se drže za ruke, oboje izgledaju spokojno i srećno, za
oboje kao da je to bio najsrećniji dan u njihovom životu. To me je
učinilo intenzivno svesnom šta ćemo da uradimo. Po izrazu
Grejsonovog lica, mislio je na istu stvar. „Spremna?" upitao je. Ne ne
ne. „Da." Sledećih sat vremena kao da sam van svog tela bila.
Pokušala sam da ne razmatram realnost situacije. Zamišljala sam lica
ljudi u svratištu, malu kuću u koju ću se smestiti kada napustim
Havthorn vinograd, bilo šta da zadržim fokus na onome šta je ovaj dan
bio na kraju. Dobili smo dozvolu za brak i čekali u redu da kažemo
svoje zavete. Grejsonov izraz lica je bio dalek, pomalo hladan —
Zmaj je otišao, a Ledeni Princ se vratio. Ipak, nisam ga pitala šta
misli. Moje sopstvene emocije su bile dovoljno teške za upravljanje,
tako da zaista nisam morala da dodajem i njegove u mešavinu. On mi
ne bi bio podrška — nije čak ni pokušavao da olakša ovo. Mada,
zaista, šta sam očekivala da uradi? Lakoća trenutka kada smo trčali po
kiši odavno je nestala, a sada je zamenila tišina i nelagodnost.
Konačno, službenik suda je stao kao naš svedok, a ja sam izrecitovala
svoje zavete i obećala da ću voleti, poštovati i negovati Grejsona
Havthorna sve dane svog života. Osećala sam kako mi iskra straha
klizi niz kičmu dok sam počinila svetogrđe obećanja ljubavi i odanosti
čoveku koga nisam nameravala da volim ili mu se posvetim. To je bila
laž, farsa nečega svetog. Nikada nisam bila posebno religiozna osoba,
ali sam morala da se zapitam da li bismo oboje bili na neki način
kažnjeni za ovo ruganje. Recitovao mi je svoje zavete, glas mu je bio
ujednačen, njegov manir je bio uklonjen. Posmatrala sam ga, sa bolom
u grudima od ozbiljnog izraza njegovog lepog lica. Kada je poverenik
za brak pitao da li imamo prstenje za zamenu, Grejson je posegnuo u
džep i izvukao prelep zlatni prsten sa opalom u sredini okružen
dijamantima. Dahnula sam dok mi ga je stavljao na prst. Pokušala sam
da uhvatim njegov pogled, ali on ga je nekoliko sekundi zadržao na
mojoj ruci, a zatim podigao pogled na čoveka koji je izvodio našu
ceremoniju. Zagledala sam se u predivan komad nakita koji je
izgledao kao starina, a u grlu mi se stvorila knedla zbog njegove
pažljivosti što se setio da donese prsten. Nisam ni pomislila na to.
„Možete da poljubite svoju mladu." Grejson se nagnuo napred i brzo
me kljucnuo po ustima. Kada sam osetila njegove suve usne koje me
dodiruju, histerija koju sam držala na odstojanju otkako sam se tog
jutra probudila iznenada mi je prohujala u grudima, i ispuhnula sam
jedva suzdržani smeh. Pretvarala sam se da kašljem, a oči su mi se
raširile zbog izdaje tela. Njegov poljubac me je podsetio na onaj koji
bi dao moj stari, ujak Kolburn. Ujka Kolburn je smrdeo na naftalin.
Urnebesnost i ludilo su se iznutra borili za kontrolu. Ispustila sam još
jedno malo frktanje i pokušala da ga prikrijem još jednim kašljem.
Grejsonove obrve su se podigle, a onda su mu se oči suzile, postajući
gotovo lenj dok me je gledao dole, nešto je bilo napeto i izazovno u
njegovom izrazu lica kao da je mislio da sam se smejala samo da bih
mu se rugala. Progutala sam, vrlo iznenada se ozbiljila. Šta me je
spopalo? Stres zbog ovoga mi je očigledno slomio mozak na pola.
Naravno da me treba poljubiti kao osušenog starog ujaka. Ovo je bio
poslovni dogovor. Grejson je zakoračio pravo u moj prostor i uzeo
moje lice u ruke dok sam cvrkutala nešto što je zvučalo kao
iznenađeno malo cikanje. Pritisnuo je svoje usne na moje, prevlačeći
jezikom preko šava mojih usta. Nisam imala vremena da razmišljam i
moje telo je reagovalo instinktivno, dok sam otvarala usne željno da
mu primim jezik, topeći se uz njega. Poljubac nije pokazao milost,
njegov jezik je opljačkao moja usta i oslabio mi kolena dok sam se
hvatala za njegova ramena. Isto tako iznenada kao što je i pokrenuo,
povukao se, naša usta su se razdvojila uz mokri prasak dok sam
teturala napred, uhvatio me pre nego što sam pala u njega. Komesar za
brak se nacerio. „Pa sad!" Zaista je bilo, pa sad. Pokušala sam da se
priberem, koristeći palac da obrišem pljuvačku ispod donje usne, dok
su poslednje reči izgovorene. „Ovlašću koja mi je data, sada vas
proglašavam mužem i ženom." I to je učinjeno. Zvanično smo bili
gospodin i gospođa Grejson Havthorn. Uvek i zauvek. Amin. Ili
barem za narednih godinu dana. Što verovatno nije zaslužilo amin.
Otišla sam sa Grejsonom nazad do njegovog auta na nogama koje su
se osećale čudno ukočenim, i dalje se lagano povijajući od njegovog
poljupca, osećajući meru poniženja. Ipak, uradio je nešto promišljeno.
„Hvala što si se setio prstena," rekoh tiho. „Nisam ni pomislila da i ja
tebi nabavim. Odakle ti ovo u tako kratkom roku?“ „Bio je u kući.
Jednostavno nisam stigao da ga prodam." Podigla sam pogled na
njega, zaključivši da ima zategnut izraz na licu jer je to bio komad
nakita njegove maćehe. Pa, poslužilo bi da naša unija izgleda
legitimno za spoljni svet, pa šta me briga odakle dolazi? „Vratiću ga
kada, hm—" „U redu," bio je njegov kratak odgovor. „U redu," rekla
sam, odlučivši da uopšte ne pominjem poljubac, ili činjenicu da sam
se nasmejala njegovom prvom. Sada kada mi je um bio jasniji,
shvatila sam da je to verovatno uradio ni zbog čega drugog nego da bi
naša ceremonija izgledala ubedljivo. Posle trenutka ćutanja, pitala
sam, „Pa, da li želiš da, hm, odemo na kasni ručak ili tako nešto?"
nisam imala pojma šta je planirano za ovaj dan. Bio je to dan mog
venčanja. O Bože . . . Samo, ne baš. Ne bih ovo smatrala danom
venčanja. Jednog dana ću imati ono pravo i to će biti potpuno
suprotno od ovoga. „Ne mogu. Moram da se vratim na posao," rekao
je Grejson, ne gledajući me. Dobro onda. „Večera možda? Trebali
bismo barem proslaviti neočekivani prihod koji ćemo dobiti." Uputila
sam mu mali osmeh koji je bio više pun nade nego što sam
nameravala. „Kira. . ." Uzdahnuo je, provlačeći jednom rukom kroz
kosu kao da je moj razgovor i poziv na večeru bio ozbiljna smetnja.
Da li je mislio da sam odjednom očekivala vezu s njim sada kada sam
mu bila žena, dobila sam obavezan poljubac i nosila kuglicu koju je
pronašao u nekom prašnjavom uglu njegove kuće? „Nema veze," rekla
sam. „Upravo sam se setila da ionako imam planove." Pogledao me je
kao da dobro zna da lažem. „Možda drugi put, ok? Imam problem sa
delom opreme. Uzimanje ovih nekoliko sati danas me je već dosta
unazadilo.“ Upravo sam bacila svetost braka sa litice, a on je jedva
uspeo da bude srdačan? Nisam očekivala njegovu zahvalnost, ali
takođe nisam očekivala ni da ću se osećati kao da sam mu dosadna.
Progutala sam svoje razočarenje jer je očigledno potrošeno na
arogantnog zmaja. „Naravno. Razumem," Lagala sam. Kada smo se
zaustavili do njegove kuće, iskočila sam iz auta, i povikala, „trebalo bi
da dobijem ček za nedelju dana ili tako nešto. Doneću ti tvoj deo."
Nisam htela da se osvrnem. Ipak sam pogledala iza. Grejson je stajao
pored svog kamiona sa rukama u džepovima i gledao me kako
odlazim. Dok sam prolazila kroz žbunje do svog skloništa, podigla
sam bradu i zakrenula kosu. A onda sam osetila oštru granu dok mi je
ubadala bedro, razderavši veliki rascep na mojoj haljini. Lagano sam
skočila i ispustila lagani vrisak. Prokletstvo. Podigla sam bradu više i
nastavila da hodam. Čula sam njegovo tiho cerekanje daleko iza sebe i
opirala sam se porivu da se okrenem, vratim nazad i izvadim mu oči
svojim kandžama. Umesto toga, zalupila sam vratima svog skloništa
kada sam ušla unutra, ali stara vrata nisu tačno pristajala na šarke i
dala su vrlo nezadovoljavajući klik dok su se slabo susrela sa
dovratkom. Ovo je bio najjadniji dan venčanja koji je ikada postojao.
Šta si očekivala? Ti si ovo isplanirala. Skinula sam opalni prsten, koji
je zapravo bio samo podsetnik, i postavila ga na prozorsku dasku.
Takođe sam uklonila i iglu koju mi je Šarlot dala da ne bih zaboravila
da je vratim. Zatim sam sela na svoj krevet, odsutno se poigravajući sa
pocepanim komadom materijala na svojoj haljini, konačno se
prepustila suzama koje sam celo jutro osećala kako me peku iza očiju.

******************

Iscrpljena i emocionalno isceđena nakon događaja dana, i pošto nisam

dobro spavala prethodne noći dok sam se prevrtala i ponovo
procenjivala svoju odluku, duboko sam zadremala. Moji snovi su prvo
bili ispunjeni ogromnim pejzažom leda. Lutala sam besciljno, vapeći
od hladnoće, silno drhteći dok sam uzalud pokušavala da se ugrejem.
Odjednom sam se našla usred kaskadne vatre, uhvaćena u vodopad
lave, moje telo je bilo tečnost, moja koža je gorila od vrućine koja je
bila prelepo erotična. Plamen me je progutao, a ipak nekako nisam
bila opečena. Probudila sam se stenjujući, grudi su mi trnule, sva
mokra i pulsirajuća među nogama. Srušila sam se nazad na jastuke.
Nikada ranije nisam imala tako intenzivan seksualni san.
Pretpostavljam da je to pokazalo koliko je prošlo. Ruke su mi došle do
bolnih grudi kada sam čula kako su se vrata auta zalupila napolju.
Brzo sam sela, pritrčavši prozoru. Samo da nije moj otac — nije bilo
načina da sazna za moj brak. Jel tako? Ili je imao špijune u svakom
sudskom sistemu u zemlji? Teško. Sumnjam da jeste. Ne, ne,
uveravala sam sebe. Uprkos svom upadu u moj život, imao je veću
ribu za prženje od mene. Ipak, adrenalin je preplavio moj sistem i srce
mi je poskočilo od panike, ohladivši moju zagrejanu krv bar za
nekoliko stepeni. Zagladila sam rukama svoju pocepanu i izgužvanu
haljinu, duboko udahnuvši, smirujući se. Ionako mi nije mogao ništa.
Rekla bih mu da sam udata - to je bilo to i da me ostavi na miru.
Prešla sam nekoliko koraka kroz šumu i kada sam izašala na prilaz,
videla sam plavu ženu kako razgovara sa Grejsonom ispred malog
crvenog sportskog automobila. Oboje su se okrenuli, očigledno pošto
su me čuli, tako da se nisam okrenula kako sam prvo nameravala kada
sam ih ugledala. Umesto toga, otišla sam do mesta gde su stajali. Dok
me je posmatrala kako prilazim, žena je imala izraz na licu kao da je
upravo probala nešto kiselo, a Grejsonove oči su bile sužene. Pružila
sam ruku kada sam došla do njih. „Zdravo, ja sam Kira," rekla sam.
Žena je pogledala u moju ruku kao da joj nudim mrtvu ribu, ali je
najzad uhvatila vrhove mojih prstiju i slabo ih protresla. Dobro. „Ja
sam Džade. Svratila sam da vidim da li mogu večeras da kuvam
večeru za Grejsona." Umiljato ga je pogledala, lupkajući lažnim
trepavicama. Teška aroma veštačkih breskvi osetila se na njoj, ali
nisam mogla da poreknem da je lepa. Ako vam se dopao taj tip. Što je
u Grejsonovom slučaju bilo očigledno. Pogledala sam ga i zatekla
kako me gleda sa izrazom koji je delovao intenzivno i . . . ljuto?
Njegove promene raspoloženja bi me na kraju izludile. Promeškoljila
sam se na nogama, shvativši koliko užasno izgledam. Mogla sam da
osetim da mi je lice još uvek rumeno od mog sna, i znala sam da mi je
kosa sigurno u divljem rasulu kao što je uvek bila nakon što sam
zaspala. Moja haljina je bila pocepana i izgužvana i bila sam
raščupana i . . . Ja sam bila sušta suprotnost ovoj doteranoj lepotici
koja je stajala preda mnom. Nervozno sam prešla jezikom duž donje
usne, osećajući se nesigurno i mrzeći to. Čekala sam da kaže ovoj
ženi da sam mu žena. Grejson je skrenuo pogled sa mene, na Džade.
„Naravno, to zvuči dobro." Osetila sam kako su mi se oči raširile i
malo sam uzdahnula. Hteo je da prihvati njenu ponudu da mu skuva
večeru nakon što me je odbio za večeru na dan našeg venčanja? Šta
ako ih neko vidi? Šta ako je Džade imala velika usta i proširi vest da
izlazi sa Grejsonom? Srce mi je lupalo i koža me iznenada svrbila.
Moj muž je išao na sastanak na dan našeg venčanja. Moj muž je išao
na sastanak na dan našeg venčanja. Imala sam iznenadnu, intenzivnu
želju da se nasmejem. Samo ti, Kira. Samo bi ti mogla biti u ovakvoj
situaciji i niko drugi. „Daj mi samo dva minuta da se sredim," Grejson
je rekao Džade. „Naravno, dušo." Ona mu se slatko nasmešila. Dušo.
Ova žena je upravo nazvala mog lažnog muža dušom. „Možeš se
tuširati kod mene ako želiš." Njene usne su se podigle u farsu osmeha,
ali su joj oči ostale na meni. Grejson je ušao u kuću, a Džade i ja smo
stajale i zurile jedna u drugu. „Pa ko si ti, Kira?" upitala je Džade
šmrkavo. Pa, ja sam njegova žena, dušo. Nadam se da ćete imati lepo
veče na sastanku. Trebala mi je sva snaga u meni da to ne kažem.
Složila sam se da nastavimo kao i obično sve dok smo diskretni, iako
nisam mislila da je ovo kvalifikovano. Ipak, na Grejsonu je bilo da
reši ovu situaciju sa Džade. Još nisam radila nikakav sekretarski ili
računovodstveni posao za Grejsona, ali sam se odjednom setila da sam
to ponudila. „Ja sam, hm, njegova nova sekretarica, kosa crta
računovođa, kosa crta . . . dobro." Dozvolila sam da to dobro sumira
ostale stvari. Suzila je oči na mene. „I ti. . . živiš ovde?“ obe smo
podigle pogled i videle Grejsona kako se vraća niz stepenice. Jedva je
imao dovoljno vremena da opere ruke i poprska lice hladnom vodom.
Očigledno ga nije bilo briga što ga Džade vozi neistuširanog ili je
planirao da prihvati njenu ponudu. Odjednom mi je na pamet pao njen
bljesak u kuhinji kako mu kuva večeru dok joj on prilazi iza leđa u
malom peškiru da joj poljubi potiljak. I zašto, o, zašto mi je ta vizija
toliko smetala? Ti si idiot, Kira! „Spremna?" upita Grejson gledajući
Džade. „Hmm hmm," ona je rekla. „Kira mi je upravo govorila da je
ona tvoja nova sekretarica, kosa crta računovođa, kosa crta . . ." Oboje
smo zurili u nju, čekajući da ona nastavi, a ona je zurila u nas
očigledno čekajući da neko od nas nešto kaže. Grejson je pročistio
grlo. Nakašljala sam se. Džade je dodatno suzila oči i prišla bliže
Grejsonu, jasno polažući svoje tvrdnje. „I sada živiš ovde?" ponovo je
upitala, dodatno suzivši oči. „Ja budem u onoj kolibi tamo." Mahnula
sam rukom u pravcu svog malog skloništa. Kao da je sasvim normalno
da sekretarice žive u prljavim baštenskim kolibama. Džade je naborala
svoj slatki mali nos. „Uf! To malo mesto zakopano u šumi koje se
jedva vidi sa prilaza? Mora da ima pacova unutra." Prekrižila sam
ruke, posmatrajući je pre nego što sam razrogačila oči i progovorila
polako, sa glumljenim uzbuđenjem. „O, da! Postoje. Muž i žena, u
stvari," rekla sam, bacivši pogled na Grejsona. Tupo me je pogledao.
Vratila sam pogled na Džade i nastavila dalje. „Ogiltorpe i Ortensia.
Prilično sam sigurna da je Ortensia trudna." Zamišljeno sam stavila
jedan prst na bradu. „Moraću da smislim neka O imena, pre nego što
stignu male pacovske bebe, naravno. Ako imaš dobre predloge, javi
mi." Lažno sam joj se nasmejala, odolevajući želji da prevrnem
očijma. Njene crte lica su se zategnule u izrazu gađenja i Grejson se
lagano okrenuo i nakašljao se u ruku, ali sam se mogla zakleti da sam
videla kako mu se usne lagano trzaju pre nego što je pokrio usta.
„Idemo“, rekla je Džade Grejsonu, ignorišući me. „Verujem da ćeš
naći način da se zabaviš večeras?" upita Grejson, podižući obrve.
„Sigurna sam da hoću," rekla sam, uputivši mu mali, lažni osmeh.
Njegove oči su se zadržale na mom licu nekoliko otkucaja srca, a onda
se okrenuo prema Džade. Kada su stigli do njenog auta, okrenula se
prema njemu i rekla dovoljno glasno da čujem: „Ne sviđa mi se. Ona
je čudna." Ako je Grejson komentarisao, rekao je to dovoljno tiho da
nisam mogla da čujem. Gledala sam kako se auto okreće, vozi niz
prilaz i nestaje iz vidokruga. Bilo je samo pitanje vremena kada će
moj otac shvatiti da je ovaj brak potpuna prevara. Nije prošao ni jedan
dan, a Grejson će sve pokvariti. Uložila sam veliki napor da
kontrolišem svoje ubrzano disanje. Ako je ikada postojao dan koji je
zahtevao vino, i to mnogo vina, ovaj jeste. I sreća po mene, živela sam
u vinariji!
 DEVETO POGLAVLJE

Grejson

„Hvala," rekao sam izlazeći iz Džadinog auta. Uputila mi je čvrst

osmeh i mahnula, bez sumnje razočarana kuda je noć otišla, uglavnom
nije pošla kuda je trebala da ide. Nisam se osvrtao ni na sekund, ali
sam imao svu nameru da pustim malo pare u Džadinom krevetu.
Međutim, kada sam stigao u njen stan, a ona me gurnula na kauč i
počela da plazi po meni, sve o čemu sam mogao da razmišljam je
činjenica da je to bio dan mog venčanja. Što je bilo tako jebeno
dosadno, jer nije bilo kao da moj dan venčanja uopšte nije značio
ništa. Ali na kraju, izgledalo je neukusno jebati jednu ženu na dan
kada sam dao svoje ime — privremeno ili ne — drugoj. Ne bih to
nazvao čašću, jer očigledno sam imao dragoceno malo toga, ali
jednostavno sam se osećao. . . neukusno, pogrešno. Dovoljno
pogrešno da ohladim sve požudne misli koje sam imao o Džadinom
atletskom malom telu. Moje misli su se vratile na Kiru po stoti put te
noći. Kira, i oni glupi pacovi po imenu O. Bilo je čudno, pa zašto me
je to nateralo da ponovo poželim da je poljubim? Poljubim je pravo.
Poljubim je dugo i snažno dok bi omotavao tu vatrenu kosu oko svoje
šake? Nešto je očigledno stalo između mene i mog zdravog razuma.
Posmatrao sam Džadin auto kako se gubi iz vidokruga i stajao na
prilazu još minut, razmatrajući svoju veštičnu, duhovitu malu ženu.
Potpuno sam očekivao da se neće pojaviti tog jutra, da će prekinuti
ovu farsu braka i odseliti se nakon onoga što se dogodilo prethodnog
dana sa listom i vinom. I nisam mogao da odlučim da li to želim ili ne.
Jasno je da se nismo dopunjavali ni u kakvom aranžmanu, poslovnom
ili drugom. Još uvek sam razmišljao o vinu, ali kada sam stvarno
razmislio, stvari su mi krenule naopako od kada sam je video golu. Da
sam mogao da izbrišem viziju iz svog mozga, uradio bih to, jer nisam
bio u stanju da od tada prestanem da mislim o njoj. Potpuno
nepoželjno. . . a opet potpuno nepobitno. Kada sam ušao u kolibu i
video je kako tamo stoji potpuno gola, požuda me je tako čvrsto stegla
da sam skoro zgrabio dovratak da bih se pridržao. Na trenutak me je
savladalo nešto dovoljno snažno da se osećam slabo u kolenima, a um
mi je iznenada i nakratko postao prazan. Nikada ranije nisam doživeo
nešto slično. Morao sam da verujem da je delimično šok situacije
ukrao dah iz mog tela, čineći me skoro podivljalim od oskudice. Sada
sam je zamišljao, kako mi umno oko dočarava njenu glatku, gipku
kožu, pune, prijatne grudi sa bradavicama ružičaste boje, nežno
plamteći bokovi i noge koje su bile duge i zgodne uprkos njenom
manjem rastu. Bila je vitka, ali njena odeća je skrivala koliko je bila
slatka. Ali sad sam znao. I poželeo sam da nisam. Ovo nije slutilo
dobro za poslovni odnos koji smo dogovorili. Ovo nije slutilo na
dobro za moj duševni mir. Nisam imao želju da imam požudne misli
za svoju ženu. Kao one koje sam imao kada se pojavila na prilazu
danas popodne, izgledala je kao da je provela dan u krevetu u seksu:
njeni obrazi i usne su bili crveni, oči sjajne, bradavice tvrde, a kosa
divlje raščupana. Na trenutak sam se zapitao da li je imala seks sa
nekim u svojoj kolibi i da li me je uhvatilo nešto što je bilo sumnjivo
kao ljubomora. Onda sam se zapitao da li je samo bila sama u tom
malom krevetu, sa rukama na sopstvenom telu. . . Poznavao sam
pogled uzbuđene žene. To me je dovoljno izludilo i frustriralo da
prihvatim Džadinu ponudu. Telo mi je pulsiralo pri sećanju, a ja sam
ispod glasa opsovao na svoju neželjenu reakciju na Kiru. Ne,
razmišljanje o svojoj ženi na taj način učinilo me je odlučno
mrzovoljnim i neprijateljskim. Danas bi trebalo da bude jedini
slobodan dan što se tiče spavanja sa drugim ženama, jer nije bilo šanse
da preživim razmišljajući o Kiri na taj način. Trebalo bi da sebi
odvlačim pažnju drugim voljnim telima. I priznao sam sebi, sa više
pažnje nego što sam pokazao večeras. Provode i vreme sa ženom koja
je znala moje ime i gde sam živeo nisam baš poštovao dogovor koji
smo Kira i ja sklopili u vezi sa diskrecionim vođenjem ličnog života.
A sada je postojalo još više razloga da završimo ovaj deo našeg braka
kako bi mi ona što pre izašla iz glave. Kira. Koja je sada bila moja
žena. Ne, ne stvarno. Ućuti. Prestani to sebi da ponavljaš. Juče je bila
malo ljuta. Jutros je bila krotka i pokorna, izuzev načina na koji se
smejala čednom poljupcu koji sam joj dao, zagrevajući moju krv pred
Bogom i našim sudskim svedokom, i provocirajući me — svesno ili
ne — da je ponovo poljubim na način koji je bio sve samo ne
ć
platonski. Odrasla je u samom krilu luksuza, a ipak je provela pola
dana (Šarlot mi je rekla) ribajući ono što je moralo biti odvratno
kupatilo u toj maloj kolibi i sada je tamo živela. Ona je bila enigma.
Nisam mogao da je shvatim, a nisam imao ni vremena ni sklonosti da
pokušam. Pa ipak, iz nekog glupog razloga, imao sam problema da se
oduprem privlačnosti suočavanja sa izazovima koje je ona postavljala,
problema da se oduprem želji da ta vatra bljesne u njenim očima,
žudeo sam za tim. Način na koji je izgledala kada bi pobesnela -
obrazi bi joj se zajapurili, oči tinjale i pune ogorčenja. . . Stalno me je
držala van ravnoteže i za moj život, nisam mogao da shvatim zašto mi
se to toliko sviđalo. Zato sam je zadirkivao sa tom njenom glupom
listom i stvari su otišle nizbrdo. A sada smo bili venčani. Dok nas
razvod ne rastavi. Okrenuo sam se da se vratim u kuću kada sam čuo
nešto što je zvučalo kao glasovi iz . . . iznad mene? Namrštio sam se,
okrenuo se i zaškiljio u tamno nebo. Ne, dolazilo je iz daljine — tačno
na ivici Kirine kolibe. Išao sam polako u tom pravcu, zbunjen.
„Halo?" zvao sam. Glasovi su utihnuli, iako mi se učinilo da sam čuo
tihi, prigušeni smeh. „Ko je tamo?" rekao sam glasnije. Nije bilo
odgovora. „Jao!" rekoh, kad mi je nešto malo i tvrdo udarilo u glavu i
odozgo se začu prigušeniji smeh. Pogledao sam. Neko ili nešto je bilo
gore na drveću. Još jedan žir je stupio u kontakt sa mojom lobanjom i
ja sam progunđao. Šta dođavola? „Ko je tamo gore?" ponovio sam
ljutito. „Siđi dole pre nego što pozovem policiju." Nastupio je trenutak
tišine, a onda sam čuo nešto što je zvučalo kao da se neko spušta. Prvo
se pojavio par debelih nogu obučenih u farmerke, a zatim se ukazala
Virdžilova glava. Skočio je dole, pognute glave dok me je nervozno
gledao. „Šta radiš na mom drveću?" upitao sam s nevericom. „Ja, um,
pa, gospodine, hteli smo da vidimo da li možemo da uhvatimo
nekoliko zvezda za želje, vidite. . . Kira i ja, mislili smo. . . " „Kira?"
pitao sam, taman kada se pojavio još jedan par nogu, ovih vitkih i
zgodnih. Kira se spustila na noge ispred mene, lišće se zalepilo za nju
i ona prokleta svilenkasta kosa padala joj je u neredu oko lica. Kao i
ranije te večeri, obrazi su joj bili rumeni i teško je disala. Ali ovaj put,
ona je mirisala na alkohol. Moja nova žena se penjala na drveće. . .
pijana. Stisnuo sam vilicu. „Pa. . . ti nisi normalna," izjavio sam. „Pa,
zdravo mužu," blago je promucala. „Kakav je bio tvoj sastanak?"
„Moj sastanak. . . Kira, da li shvataš da si mogla da slomiš i svoj i
Virdžilov vrat. Pretpostavljam da je ovo bila tvoja ideja." Kira je
bacila pogled na Virdžila koji je izgledao kao dečak koji je upravo
poslat u direktorovu kancelariju. „U stvari, sve je to bila moja ideja,"
Kira je priznala, uspravljena i prekrstivši ruke ispod grudi. „Da li si
znao da ako ceo dan sediš na drvetu, možeš da gledaš ljude do mile
volje? Niko nikada ne podiže pogled.“ „Hmm. Nema sumnje, imaš
mnogo iskustva u pentranju po drveću.“ Nagnula se i ja sam je
ispravio. „Sasvim malo." „I naravno, tu je i ta stvar u vezi zvezda i
želja." „Pa, da, i to. Moraš pokušati, zar ne? Niko nikada nigde nije
stigao tako što je sedeo u svojoj kolibi u šumi i sam pio u svojoj prvoj
bračnoj noći." Namrštila se, kao da pokušava da se seti nečega, možda
da li je osoba koju je opisivala ona sama. „Hoćeš li ubuduće, molim
te, izostaviti moje zaposlene iz vratolomija poput ovog? Ne bih voleo
da zovem Virdžilijevu majku i kažem joj da je njen sin pao sa drveta."
„Oh, nije bilo nikakve opasnosti. Mislim, vrlo malo. Nisi li se ikada
penjao na ovo drveće? Ono je savršeno drveće za penjanje. Malo je
štucala, „grane su tako ogromne i jake i široke. Mogao bi da spavaš na
jednoj." „Ti si pijana, Kira. Da si pokušala da spavaš na grani drveta,
sutra bih te kupio po zemlji." Nasmejala se kao da je to nešto smešno.
„Ozbiljno, ipak, sigurno si se penjao na jedno od ovih drveća?" „Ne.“
„Ne?" prošaputala je. „Zašto?" pogledala me je tako ozbiljno, njen
pogled je bio zbunjen kao da sam upravo priznao da nikada ranije
nisam pokušao da udišem vazduh. Bez odgovora, okrenuo sam se
Virdžilu koji se kretao napred-nazad na nogama. „Trebao bi da se
vratiš u krevet, Virdžil." „Da, gospodine," promrmljao je. Okrenuo se
prema Kiri, lice mu je sijalo kao da je sunce, a on je upravo gledao u
tamu. Ja sam tama u ovoj konkretnoj situaciji. Uputio joj je
najotvorenije zaljubljeni osmeh koji sam ikada video na odraslom
čoveku i stidljivo rekao: „Laku noć, gospođice Kira.“ Kira mu je
uzvratila osmehom, a ja sam se lagano zaprepastio. Tu je bila. Ta
rupica koju sam video na onlajn fotografiji. Virdžil je dobio rupicu.
Nikada nisam dobio rupicu — čak ni jednom. I verovatno nikada i
neću, pogotovo posle večeras. „Gospođa Kira," ispravila ga je,
namigujući mu. Virdžil me je pogledao pogledom za koji sam se
zakleo da je sumnjiv, a zatim klimnuo glavom Kiri, ponovo se
osmehujući kada se okrenuo i otišao. Stisnuo sam zube i okrenuo se
maloj veštici. Gledali smo jedno u drugo nekoliko trenutaka. „Moj
otac to nikada ne bi dozvolio," Rekao sam. „Penjanje na drveće."
Namrštila je obrve kao da pokušava da se seti o čemu smo
razgovarali. Njene oči su srele moje, i iako je bila očigledno pijana,
mogao sam da vidim nežnost u njenom izrazu lica. „Ni moj otac nije
dozvaljao." „Pretpostavljam da ga nisi slušala?" podigao sam obrvu.
Tiho se nasmejala i odmahnula glavom, izgledajući iznenada tužno na
način da sam poželeo da joj se obratim. Ali onda se osmehnula i
klimnula glavom ka drvetu. „Jasno da ne. Nikada nisam bila dobra u
poslušnosti. Ili krotost. Ili u obuzdavanju svog oštrog jezika što se
toga tiče. Bila bih užasna žena." Ponovo se lagano zaljuljala i uz
lagani smeh zakoračila prema meni. Nisam mogao da se ne nasmejem
na njenu šalu dok sam je uhvatio za nadlaktice. Iznenada joj je nešto
palo na pamet. „Kad smo već kod mog oca, rekla sam ti da budeš
diskretan u svom ličnom životu. Diskretno," razvukla je reč, naginjući
se prema meni. „Veoma je važno." Pročistio sam grlo. „Mislio sam da
si rekla da nisi preterano zabrinuta za svog oca." Grickala je usnu.
„Uvek sam zabrinuta zbog svog oca," šaputala je, gledajući negde u
daljinu. Njene oči su se ponovo usredsredile na mene i uspravila se.
„Samo ne želim da izazivam nevolje." „Zapisano," bilo je sve što sam
joj rekao dok se ponovo zaljuljala. „Dobro, mala veštice, hajde da te
vratimo u tvoju kolibu u šumi." Umalo sam joj ponovo ponudio jednu
od gostinjskih soba u kući, ali ona me je ranije odbila, i iskreno, mislio
sam da je bolje da postoji udaljenost između nas - iz čitavog niza
razloga zbog kojih nisam mnogo želeo da razmišljam više nego što
već jesam. Kada smo stigli do vrata njene kolibe, okrenula se prema
meni, zamagljenih očiju, rumenih obraza. Nagnula je glavu i dok se
lišće na drveću iznad nas njihalo na vetru, snop mesečeve svetlosti
udario joj je u lice, osvetlivši ga taman toliko da su njene zelene oči
zablistale poput smaragda. Njena kosa, koja je možda bila raščupana
ranije večeras, bila je skoro potpuno opuštena i kao i obično,
svilenkaste vitice su joj uokvirivale lice. Nasmejala mi se malim
osmehom, usne su joj se malo izvile, a ja sam se na trenutak osetio
zapanjeno nemim. Da li sam mislio da je ova devojka samo lepa? Bio
sam najgluplji čovek na svetu. Slepa budala. Potpuni moron. Ona je
prelepa. Iracionalno, osećao sam se prevareno, kao da je mala veštica
bacila neku vrstu čini na mene. Možda to i nije bilo tako iracionalno -
ona sigurno jeste. ‘Čarobni mali izazivač nevolje‘. Stisnuo sam vilicu,
okrećući se na peti. "Laku noć," rekao sam preko ramena, čak se
nisam ni potrudio da sačekam da uđe kroz vrata svoje kolibe. Vratio
sam se svojoj kući i uzeo veoma hladan tuš.

*******************

Kiru sam izbegavao sledećih nekoliko dana. Bio sam zauzet, ali i više
od toga, uznemirila me je i nije mi bila potrebna smetnja. Jedino
žensko društvo za koje sam trenutno imao vremena ili želje bilo bi
vrlo privremeno i doduše vrlo plitko. Povezivanje sa mojom ženom
bila bi loša ideja na skoro svakom nivou. Jedini kontakt koji smo imali
bila je njena poruka u kojoj me je obavestila da je zatražila overenu
kopiju naše bračne dozvole, ali da će proći nekoliko nedelja pre nego
što ona bude obrađena i poslana. Više čekanja - ali bili smo korak
bliže. Za nekoliko nedelja imaćemo čekove koje očajno trebamo. Kraj.
Nisam imao pojma šta ona radi, niti me je bilo briga. Ili sam barem to
stalno govorio sebi. U svakom slučaju, činilo se da je bila dovoljno
srećna da i ona mene izbegne. Nije se pojavila ni u jednom od
uobičajenih obroka, a ja sam odbio da pitam Šarlot da li je jela u
vinogradu ili ne. Mada sam je primetio kako juri tu i tamo, i
posumnjao sam da je možda nekoliko puta nosila ručak muškarcima
sa kojima sam radio. Uvek sam jeo u kući, tako da nisam mogao da
budem siguran, i nisam ih pitao. Nedelju dana nakon što smo se
venčali, vraćao sam se niz brdo do vinograda gde su radili Hose,
Virdžil i dva nova momka koje sam angažovao dan ranije, kada sam
stao kratko, škiljio sam očima da bih se uverio da zaista vidim ono što
sam mislio da vidim. Kira je stajala na jednoj nozi, a druga je bila
ispružena iza nje na zadnjem delu jednog od traktora dok se kretao po
obodu vinove loze. Imala je neku dugu traku u jednoj ruci i mahala je
njom kroz vazduh. Dok sam gledao, promenila je nogu, ispruživši
ruke ispred sebe u nekoj vrsti poze. Muškarci su navijali i pljeskali,
podižući prste kao da joj daju poene za njen nastup. Okrenula se
prema njima, dok se traktor još uvek kretao, sa Hoseom za volanom, i
napravila dubok naklon, njena duga raspuštena kosa je pala napred, a
zatim je ustala i okrenula se, ponovo podižući nogu u pozu kao
balerina. Srce mi je poskočilo od panike, a dah mi je zastao zbog
opasne situacije, koja je ponovo pokrenula moje noge. Napola sam
hodao/pola trčao prema njoj. Kada sam bio blizu, Hose je pogledao
gde sam ja, a osmeh na njegovom licu je nestao dok je usporavao
traktor i konačno se potpuno zaustavio. Nepokretan, bijesno sam ih
pogledao, bez reči. Konačno, uspeo sam da progovorim, „Šta
dođavola radiš?" Hose se počešao po vratu i mudro skrenuo pogled,
dok je Kira stajala uspravno, prkosno zureći u mene. „Donela sam im
ručak," rekla je pokazujući na omote za pljeskavice razbacane po
ćebetu u podnožju drveta desno od traktora. Skočila je dole.
„Jednostavno sam im pokazivala tačku koju sam planirala da koristim
u cirkusu. Htela sam da budem devojka koja pleše na leđima slona.
Usavršila sam je pre mnogo godina dok je moja najbolja drugarica
Kimberli vozila očeva kolica za golf. Svi smo pričali o snovima iz
detinjstva i . . ." Utihnula je, smešeći se muškarcima. Zagledao sam se
u nju. „Oh, pa, jasno," rekao sam, glas mi je bio prožet sarkazmom.
Imala je gracioznost i mudrost da na trenutak izgleda posramljeno. Ali
onda se ta mala brada ponovo podigla i vatra joj je zaigrala u očima.
„Samo smo se malo zabavljali —ne u radno vreme. Bila je to njihova
pauza za ručak. " Stavila je ruke na bokove. „To je moja oprema, Kira.
Da si bila povređena, ja bih bio odgovoran." Pre nego što je uspela da
odgovori, pogledao sam Hosea. „A ti? Šta imaš da kažeš za svoju
odbranu?“ Hose je slegnuo ramenima, ali u njegovom izrazu lica sam
mogao videti zabavu, iako je pokušavao da to sakrije. „Kada gospođa
želi da pleše na traktoru, ko sam ja da joj kažem ne? Ona poseduje
polovinu ovog vinograda." Zurio sam u njega, škrgućući zubima.
Nisam hteo da pređem na tačne uslove predbračnog ugovora koji smo
Kira i ja potpisali, ali u svakom slučaju, video sam da Hose potpuno
uživa, tako da to ionako ne bi bilo važno. Izdajnik. Pogledao sam oko
sebe u muškarce koji su zurili u Kiru kao da je obesila mesec. „Silazi
dole," Zahtevao sam, sećajući se da je ovo drugi put za nedelju dana
da moram da naređujem svojoj nevesti da siđe sa nečeg visokog i
opasnog. „Nećeš se više penjati na drveće niti plesati po traktorima u
mom vinogradu.“ Zaškiljila je u mene, sa prkosom jasnim u izrazu
lica. Prekrstila je ruke. „A ako to uradim?" izazivala je. „Ako to
uradiš, pokazaću ti kako stvarno mogu da budem zmaj," Rekao sam sa
hladnom smirenošću. Skočila je u jednom glatkom, elegantnom
manevru, savršeno se spustivši na noge. „Možda," rekla je, stojeći
uspravno i lepršajući svojom trakom kroz vazduh. „Trebalo je da
vežbam da budem krotiteljica zmajeva!" Njena duga kestenjasta kosa
kovitlala se oko nje dok se kretala, a vitice teške svile očešale su joj
obraze koji su bili tamno ružičasti. Pomerio sam se, ali ona je vitlala
svoju vrpcu napred-nazad ispred mene. „Baci oružje, veštice,"
Zarežao sam, vrela krv se kovitlala mojim venama. „Ili šta?" zahtevala
je. „Ili ću te lično razoružati." A onda sam hteo da je uzmem preko
kolena i upotrebim taj improvizovani bič da je naučim lekciju. Podigla
je bradu i iskoračila prema meni, a onda se opet brzo udaljila, rugajući
mi se, „Oh, izazivam te," rekla je, a nešto je vatreno i uzbudljivo
plamtelo u njenim očima. „Pokaži mi tu zmajevsku stranu. Daj sve od
sebe." Odmah sam se uključio u izazov. „Zmajevsku? Oh, moja mala
ženo, još nisi ni nazrela zmaja." Krenuo sam baš kada je ona mahnula
svojom vrpcom prema meni, i osetio sam vreli ubod posekotine preko
moje vilice. Smrznuo sam se. Ona me bičevala! Mala veštica me je
bukvalno bičevala i . . . pustila mi krv! Na trenutak sam bio zapanjen,
a ruka mi se polako pomerala do vilice gde je na njoj ostala svetlo
crvena mrlja. Vruća vatra se rasplamsala u mom telu dok su mi oči
srele Kirine. Mala veštica je bila zapanjena kao i ja. Njene
razrogačene oči pogledale su dole u debelu traku u njenoj ruci, a zatim
se vratile na moj obraz kao da ne može da razume šta se upravo
dogodilo. Usta su joj se otvorila, ali onda ih je ponovo zatvorila.
„Bežite, gospođo Kira!" Čuo sam Virdžilijev glas kako iznenada
doziva. Pogledao sam u njega, a on je kršio ruke, sa izrazom užasa na
licu dok je zurio u nas. Kira je malo zacvilila, ispustivši svoju vrpcu/
bič, i učinila baš kako je Virdžil predložio. Trebao mi je trenutak da
​​
pogledam svakog od svojih ljudi. Kirini muškarci, rekao bih. „Nije
zapravo bila njena greška, gospodine," rekao je Hose. „Izazvali smo
je. Čini se da niko od nas ne može da odoli dobroj hrabrosti." On je
suzdržavao smeh i veoma loše je to radio. Uputio sam mu svoj
najbolji zajedljiv pogled. „U budućnosti," Rekao sam, okrećući se u
pravcu u kojem je Kira trčala, „molim vas da ne izazivate moju ženu
da izvodi opasne vratolomije na pokretnoj opremi." „Da, gospodine,"
čuo sam mrmljanje iza sebe. Ubrzao sam korak, džogirajući za
nepodnošljivim derištem. Video sam je kako zastaje preda mnom, kao
da odlučuje da li da krene ka svojoj kolibi ili glavnoj kući. Odabrala je
glavnu kuću, najverovatnije misleći da će imati podršku od Valtera i
Šarlote. Oboje smo znali da na njenoj kolibi nema brave. Mislio sam
da bi mogla da pokuša da pobegne kroz jedna od mnogih stražnjih
vrata, ali kada sam ušao u kuću, stajala je u predvorju, gledajući okolo
kao da pokušava da odluči kuda da ide. Vrata su tiho škljocnula iza
mene i koristio sam rub majice da obrišem krv koja mi je curila niz
vilicu. Kada sam je spustio, video sam da su njene oči bile uprte u moj
goli stomak. Osećao sam kako sam se stvrdnuo i nadimao, kako mi
krv teče vruća i gusta kroz vene. Prokleta veštica. „Bila je to nesreća,"
rekla je, bacivši pogled na stepenice kao da razmišlja o pokušaju da
pobegne do njih. „Shvatio sam da si sklonija nezgodama od većine,
žena. I Kira," pokazao sam glavom iza nje, „imaj na umu da ću te
uhvatiti a nećeš stići ni do pola stepeništa." Oči su joj se raširile i
odlučnost je ispunila njen izraz. Lažno je skrenula desno prema
kuhinji, a zatim je umesto toga napravila nagli iskorak levo prema
dnevnoj sobi. Krenuo sam za njom, primitivni muški instinkt da lovim
ženku u bekstvu uzbudio je sva moja čula i izazvao uzbuđenje da
prođe kroz moje telo. Kira je potrčala prema kauču, a ja sam bio
odmah iza nje dok je pokušavala da se popne preko njega. Povukao
sam je dole dok je vrištala i borila se sa mnom. „Šarlot!" Kira je
vikala. „Valter!" Uspeo sam da je podvučem pod sebe i prikujem je za
ruke, a kada sam uspeo, gledajući joj pobedonosno u lice, ona se
lecnula i okrenula glavu kao da je očekivala udarac. Ukočio sam se,
odmah sam je pustio. „Da li si mislila da ću te udariti?" upitao sam, ne
verujući. Trepnula je prema meni tim prekrasnim očima, odjednom
izgledajući nesigurno i vrlo mlado. Nežnost mi je ispunila grudi,
zamenjujući svaki bes koji sam osećao. „Nikad te ne bih udario."
Klimnula mi je glavom. „Ja . . Znam," ona je rekla, „Grej? Kira?" čuo
sam Šarlot iza sebe, ali nisam podigao pogled, a Kira nije okrenula
glavu. Nisam se pomerio sa nje. „Dobro smo, Šarlot," rekao sam
odlučno. „Čula sam—" „Dobro smo, Šarlot," ponovio sam. „Daj nam
minut, molim te." Oklevala je na trenutak, a onda sam čuo njene
korake kako se udaljavaju. Kira me je i dalje posmatrala velikim,
opreznim očima. Da li je mislila da ću je udariti zato što sam bio
uhapšen i jer sam nekoga ubio? Ne, ona se samo neustrašivo ponašala
prema meni, nikada nije odustajala dok nismo bili u ovoj konkretnoj
poziciji. „Neko te je ranije udario," pretpostavio sam. Njen pogled je
zadržao kontakt sa mojim. „Da," prošaputala je. Zatvorio sam oči,
dugo izdišući. Kada sam otvorio oči, ona me je i dalje gledala, njen
pogled uprt u posekotinu na mojoj vilici, onu na koju sam potpuno
zaboravio. Istina, to je jedva bila rana. Mora da me ta glupa vrpca
pogodila baš kako treba - kolike su bile šanse da me poseče vrpca?
„Povredila sam te," rekla je glasom punim žaljenja. Moje telo je bilo
pritisnuto uz njeno, njen lagani cvetni miris me je okruživao, njene
usne su se lagano razdvojile a njene oči su bile pune nežne brige i tako
lepa da me je srce boljelo. Nisam mogao da se zaustavim. Spustio sam
usne na njene. Lagano se zaprepastila i nakon napetog trenutka dok
smo zurili jedno u drugo otvorenih očiju, opustila se nazad na kauč i
podigla ruke oko mog vrata, dok su joj kapci treperili zatvarajući se.
Zastenjao sam i jezikom pratio pune konture njenih usana pre nego što
sam skliznuo u tople dubine njenih usta. Imala je ukus slatkoće i vatre,
njen jezik se ispružio da se zapetlja sa mojim dok sam podvlačio svoju
ruku ispod njenog tela i milovao njenu kičmu. Izvila se prema meni.
Poljubac je poprimio grozničav intenzitet dok su nam se jezici igrali, a
moj je zaronio u njena usta u obrascu prodiranja i povlačenja starom
koliko i vreme. Požuda, oštra i iznenadna kao munja, zavila se između
nas. Osećao sam je tako ispravno ispod mene. Osetio sam kako mi
kontrola popušta, a šok od tog osećanja bio je podjednako
iznenađujući koliko i zabrinjavajući. Sklonio sam svoje usne sa njenih
i zagledao se u njeno lice, njeni obrazi su bili zajapureni, njene usne
mokre i crvene od mog poljupca, njene oči na pola sklopljene.
Zapanjujuće. Podigavši pramen svile od mahagonija i osetivši ga
među prstima, promrmljao sam nežno, „Ova kosa. . ." Trepnula je
prema meni, njen izraz lica je poprimio opreznu zbunjenost.
Izmigoljila se, a ja sam šištao u dahu dok se kretala uz moje tvrde,
bolne prepone. Iskliznula je ispod mene i ja sam naglo seo. Stajala je i
gledala u mene, a ja sam joj pružio ruku, ali ona je umesto toga
ustuknula, gledajući me skoro optužujuće. Otvorio sam usta da nešto
kažem — nisam imao pojma šta — ali pre nego što sam uspeo, ona se
okrenula i ponovo je potrčala.
 DESETO POGLAVLJE

Kira

Nisam imala pojma šta se dogodilo. Mislila sam da će me ubiti u

jednom trenutku — gledajući me onim grabežljivim intenzitetom — a
sledećeg trenutka me je ljubio! Usne su mi još trnule od osećaja
njegovih usta na mojima i podigla sam prste prema njima, nežno
pritiskajući da osetim nežnost kao da sam možda sanjala šta se upravo
dogodilo. Još gore od činjenice da me je poljubio, bilo je koliko sam
žalosno odgovorila na njega. Ponovo. Moj um je nemilosrdno brbljao
u pozadini o tome zašto da se povučem. Ali nisam uspela da se
nateram da slušam, umesto toga dala sam mu do znanja koliko mi se to
sviđa. Kako ponižavajuće. Posebno nakon onoga što je napravio u
našoj prvoj bračnoj noći. Srušivši se na svoj krevet i izazvavši škripu
zarđalih opruga, zurila sam u plafon, zbunjenost je jurila mojim
sistemom. Izbegavala sam ga i obrnuto od dana kada je otišao na
sastanak sa drugom ženom i verovatno spavao sa njom. Stisnula sam
usne pri sećanju na taj dan, ali sam dala sve od sebe da to odbacim kao
što sam i činila od kada se to dogodilo. Uglavnom uspešno. I, kada je
potrebno, uz pomoć nekoliko flaša vina koje sam sada držala u svojoj
kolibi. Udaja za Grejsona Havthorna pretvorila me u starog pijanca
koji je živeo u prljavoj baštovanskoj kolibi. Plan da poboljšam svoje
okolnosti je sjajno išao do sada! Zastenjala sam naglas, a misli su mi
se vratile na Grejsona. Nije uživao u penjanju po drveću i još manje je
cenio plesanje na traktoru, ali koga je bilo briga? Bio je zmaj koji je
izbacivao toplo i hladno. Plus, bilo mi je dosadno. A moj otac je uvek
govorio da je previše slobodnog vremena u mojim rukama uvek
izvlačilo ono najgore u meni. Bar u tome je bio u pravu. Život je bio
pun toliko mogućnosti — zašto biste proveli čak i jedan dan u dosadi?
Ono što je trebalo da uradim je da se odvezem u San Francisko i
provedem nekoliko nedelja radeći u raznim dobrotvornim
organizacijama koje sam podržavala. Želela sam da budem zauzeta na
način koji je učinio razliku za druge. Nisam otišla jer sam čekala na
par čekova da ponesem sa sobom. Takođe ne bih mogla da priuštim
čak ni privremeni boravak dok ne dobijem našu zvaničnu dozvolu za
brak i dok novac od testamenta ne dođe. Dozvola za brak . . . Grejson.
Moj suprug. Koji me je poljubio! Nisam to mogla razumeti jer je tako
savršeno jasno dao do znanja da nisam njegov tip, i da ne bi trebalo da
dobijam nikakvu nadu. I onda je to uradio? To je moralo biti iz besa;
nije bilo drugog objašnjenja. Sigurno nije želeo da me poljubi.
Sigurno je bilo slično kao kad me je prvi put poljubio: pokušaj da
dobije prednost. Mogli bismo da prođemo preko ovoga. Samo smo
morali da se vratimo na ignorisanje jedno drugog. I morala sam bar
jednom u životu da kontrolišem svoje impulsivne eskapade. Jel tako?
Moje nepovezane misli su bile prekinute kucanjem na vratima. Brzo
sam ustala i upitala, „Ko je?“ „Ja sam." Grejson. Nisam bila spremna
da se suočim sa njim. „Zauzeta sam," viknula sam. „Odlazi." „Kira."
Njegov glas je imao nejasan nagoveštaj ljutnje. „Ova koliba nema
bravu. Ući ću dala mi dozvolu ili ne. Radije bih imao dozvolu."
Stisnula sam ruke. Arogantni zmaj! „Dobro, uđi," iscedila sam kroz
zube. Stajala sam mirno dok sam ga slušala kako ulazi i prolazi kroz
prednju sobu. A onda je zastao na vratima moje sobe. Skrenula sam
pogled jer nisam želela da razmišljam o tome koliko je zgodan i kako
su se njegove meke, pune usne osećale tako dobro na mojima kada je
uložio malo truda u to. I kako sam ga još mogla osetiti na svom
jeziku. „Trebalo bi da razgovaramo o onome što se upravo dogodilo,"
reče prigušenim glasom. „Šta se dogodilo?" upitala sam lakomisleno,
okrećući telo prema prozoru. „Ne sećaš se?" upitao je, a u njegovom
tonu sam čula notu humora. „Ako je moj poljubac bio tako zaboravan,
možda bi trebalo da pokušam ponovo, i to bolje ovaj put. Mislio sam
da sam poboljšao svoje kvalitete u odnosu na prvi put, ali možda nam
treba još više prakse." „Ne," rekla sam, okrećući se prema njemu.
Udahnula sam. „Ne, to neće biti potrebno. Oboje smo bili. . . zaigrani.
Takve stvari se ponekad dešavaju. Nije velika stvar." Odmahnula sam
rukom. „Možeš biti siguran da od toga neću dobiti nikakve nade. Bez
maštovitih ideja." Uputio mi je dečački poluosmeh ispunjen
neodoljivim šarmom za koji sam bila sigurna da je rezultirao ženama
koje su se bacale na njega svakih sat vremena. Žene poput Džade.
Žena sa kojom je spavao u našoj prvoj bračnoj noći. Nije da sam
ponovo razmišljala o tome jer nisam. Prišao je korak bliže. „Možda
sam ja taj koji dobija nekoliko maštovitih ideja." „Oh," prošaputala
sam. Dah mi je odjednom postao tanak kao svadbena čipka. Uvukla
sam puna pluća vazduha. „Pa, ni to nije dobra ideja. To bi samo
zakomplikovalo stvari. Plus, ja nisam tvoj tip, sećaš se?“ „Mislim da
sam možda pogrešio po tom pitanju, Kira." Prišao je još bliže. „Hteo
si da me ubiješ," podsetila sam ga. „Da, pa, moraš da obuzdaš svoje
ludosti. Penjanje na drveće i ples po traktorima. . . Ne mogu dozvoliti
da budeš povređena. Takođe, rugala si mi se pred mojim ljudima, a
zatim me bičevala." Pa, kad je to tako rekao. . . „Slučajno." Ja sam se
branila, što se tiče dela za bičevanje. Oči su mi se pomerile na malu
posekotinu na njegovoj vilici i nisam mogla da ne osetim osećaj
krivice. Uzeo je pramen moje kose među svoje prste i moje su ih oči
posmatrale dok ga je stavljao iza mog uha. Zbog njegove bliskosti sam
se osećala zbrkano i zbunjeno, a njegova očita muška seksualnost
pretvarala je moje udove u žele. Mogla sam da osetim toplotu
njegovog tela na svom, zamislim napete mišiće ispod njegove odeće.
Oči su mi se pomerile na njegova prelepo izrezbarena usta, i setila
sam se njihovog osećaja na svojim. Sećanje me je vratilo u
stvarnost. „Znam," rekao je zamišljeno. Um mi se trgnuo u pokušaju
da se setim o čemu smo razgovarali. „Iz nekog razloga, sa tobom sam
posebno . . ." Zastao je, činilo se kao da traži pravu reč. „Reptilski?"
(mozak gmizavaca) Ponudila sam, uspravljena i pokušavajući da se
otresem njegovog uticaja na mene. „Temperamentan," ispravio je,
uputivši mi dečački iskrivljen osmeh koji je imao nameru da me
razoruža, bila sam sigurna u to. Nije uspelo. Uglavnom. Njegove oči
su se kretale preko mog lica na nekoliko trenutaka. „Verovatno treba
nešto da radiš. Spomenula si neko računovodstveno iskustvo—" „Da,
radila sam u očevoj kancelariji. Sekretarski poslovi,
računovodstvo. . ." „Dobro. Kancelarija gore u kući je sada tvoja. Žao
mi je što moram reći da u poslednje vreme nisam imao mnogo
vremena da bilo šta organizujem. Imaćeš svoj posao samo za sebe."
klimnula sam glavom. „Ne plašim se teškog rada." Lice mu je postalo
zamišljeno dok me je posmatrao - njegove oči tamne i nedokučive,
prekrivene onim neverovatno dugim trepavicama. Pogledao je okolo
po prostoriji u kojoj smo stajali, a oči su mu sletele na vaze sa cvećem
koje sam ubrala tog jutra i onda lutajući do otvorenih vrata malog
kupatila. „Vidim to." Šapat ponosa ispuni mi grudi. Imala sam
dragocenih nekoliko komplimenata o mom karakteru ili radnoj etici
od muškaraca tokom svog života. Skoro me je bilo sramota koliko su
mi značile te dve reči. Htela sam da ih okrećem u glavi iznova i
iznova i uživam u njima nekoliko minuta, ali Grejson je ponovo
progovorio. „Pada mi na pamet da smo možda bili prenagli u
definisanju naše veze. Mi smo venčani, Kira. Očigledno postoji
privlačnost između nas. Postoji li neki razlog zašto ne bi trebali. . .
istražiti to?" dah mi je zastao u grlu. Privlačila sam ga? On . . . želeo
me je? Zašto? Zato što je on bio napaljen, a ja pogodna za to? Leptirić
se probudio u mom grudnom košu kao onda kada sam prvi put bila sa
muškarcem. Odmaknula sam se i pogledala dole, ne mogavši da
zadržim kontakt sa tim tamnim očima - oči koje sam sada videla
izbliza bile su bogate bojom zrna kafe. Uopšte nije crna, već
najdublja, najtamnija smeđa. „Zašto sam ti potrebna? Imaš Džejd."
Nije gorko — nije nimalo. „Nisam spavao sa Džejd, Kira. Bila si u
pravu. Ne bi bilo diskretno. Ali više od toga, to ne bi bilo ni ispravno."
Rugala sam se, ali olakšanje je potajno strujalo mojim telom; ne samo
da nije spavao sa Džejd, već je shvatio da su njegovi postupci mogli
da dovedu do toga da naša veza izgleda mnogo manje nego legitimna.
„Drago mi je što si shvatio da se nisi ponašao diskretno, ali me nije
briga šta si uradio sa Džejd iz bilo kog drugog razloga," Insistirala
sam, podižući bradu. Samo se osmehnuo. „Pa šta kažeš? O tome . . . u
vezi nas?" „Uveravam te, Grejsone, nećeš biti impresioniran
mojim . . . talentom u toj areni." Moje oči su se na trenutak odvojile
od njegovih. Čelo mu se namršti. „Mislim, mala veštice, da bih želeo
da donesem sopstvenu presudu o tom rezultatu.“ Njegov glas je bio
poput toplog meda. Strah je polako prolazio kroz mene. Ne. Ne, nisam
bila zainteresovana da idem tamo sa Zmajem. Verovatno je bio sa
bezbroj žena koje su tačno znale šta da rade u njegovom krevetu. Ne
bih se poredila sa njima. Plus, videla sam tip žene koja ga je privukla,
a to definitivno nisam bila ja. Odmahnula sam glavom. „To nije dobra
ideja i ionako me ne zanima. Ne sviđaš mi se mnogo i nalazim te. . .
neprivlačanim. Odvratnim zapravo." Nasmejao se kao da ga nisam
samo uvredila i oborila. Bože, znao je da ga nijedna zdrava žena
nikada neće smatrati neprivlačnim. Ipak je mislio da sam možda malo
luda, pa bi to moglo ići u moju korist. „Takođe, imaš manire
dispeptičnog reptila," Dodala sam da pojačam argument. „Mogu biti
civilizovan ako se posvetim tome," rekao je, od istog šarmantno
dečačkog osmeha od kojeg je moje glupo, idiotsko srce ponovo
preskočilo. „Sumnjam," promrmljala sam ispod glasa. „Dokazaću to.
Budi spremna u šest sati - ja ću te pokupiti. Nikada nismo imali tu
svadbenu večeru." Čekaj šta? Ne. „Zauzeta sam," viknula sam kad se
okrenuo. „Šest sati," viknu on. Stisnula sam zube, razmišljajući da mu
se suprotstavim. Ali istina je bila da sam bila žalosno usamljena i bilo
mi je dosadno nedelju dana. Bilo je teško odoljeti večeri napolju - čak
i ako je morala biti sa mojim mužem. Možda bi bilo dobro da
porazgovaramo, skrenemo misli sa ove smešne ideje o tome da
postajemo intimni, i da počnemo ispočetka. Ova večera bi mogla da
nam odvuče pažnju za večeras, i samo večeras. Ja bih bila manje
sklona izmišljanju ’veoma loših ideja‘ da sam zauzeta pisanjem
njegovih knjiga, a on bi ionako uskoro bio izuzetno zauzet kada dođe
novac od testamenta. Stvari bi se izgladile i uskoro bih mogla da odem
odavde i zauvek izbrišem Grejsona Havthorna iz sećanja. Ali prvo . . .
šta je trebalo da obučem za svoju zakasnelu svadbenu večeru?

****************

Grejsonov auto se zaustavio ispred moje kolibe tačno u šest sati.

Duboko sam udahnula i polako prošla kroz grmlje. Stajao je na
suvozačevim vratima i držao ih otvorena. „Vidi stvarno," rekla sam,
„ti imaš manire kada želiš da ih koristiš. Ko bi rekao?" njegov osmeh
je bio osmeh veoma zadovoljnog reptila koji nije imao dispepsiju -
sladak, sa đavolskim svetlucanjem. Uzela sam ga za ruku i ušla u auto.
Bio je sveže obrijan i njegova još uvek poluvlažna kosa blistala je na
sunčevoj svetlosti, a crni pramenovi sjajni i raščupani. Bio je strašno
predivan i ja sam skrenula pogled, dajući zavet da otvrdnem svoje srce
protiv njega. Postojala je ta jedna stvar koju sam poznavala, muškarci
poput njega su bili vešti u dobijanju onoga što žele koristeći šarm, i ja
ne padam na to. Kada je seo sa mnom u auto i kada smo prolazili kroz
njegovu prednju kapiju, upitala sam, „Pa gde me vodiš?" „Lokalno
mesto koje će ti se svideti." Rekao je to opušteno, ali zabrinut izraz se
na trenutak zaustavio na njegovim crtama lica pre nego što je nestao.
Izvrnula sam ogrlicu koju sam nosila dok sam gledala njegov profil,
pitajući se na šta misli. Pogledao me je i njegove oči su se pomerile na
moju ruku gde mi je jedan prst bio omotan oko lanca na grudima, a
zatim spustio oči na moj dekolte, njegov pogled se zadržao nekoliko
sekundi pre nego što je ponovo pogledao na cestu. Odlučila sam se na
carski struk, žuti sarafan i par tamnoplavih potpetica. Ali u ovom
trenutku, s obzirom na način na koji su se Grejsonove oči zadržale na
mojoj izloženoj koži, i sa ose ajem tihog tinjanja seksualne napetosti
u autu, poželela sam da sam izabrala nešto manje otkrivaju e — poput
sarija na primer ili možda kaftan. „Dakle, Kira, rekla si da si
donedavno bila u Africi. Šta si tamo radila?" upita Grejson
razgovorno. Ah, sada kada je odjednom hteo da mu zagrejem krevet,
odlučio je da se zainteresuje za mene. Kako tipično. Ali on nije znao,
ja sam poznavala njegovu igru i nisam bila žrtva. Pročistila sam grlo.
„Moj prijatelj je gradio bolnicu. Odlučila sam da pomognem sa
radovima." Bacio je pogled na mene. „Prijatelj?" „Pa zapravo, dečak
kojeg sam sponzorisala kroz dobrotvorni program. U svakom slučaju,
Koco je postao prijatelj tokom godina - putem pisama, naravno.
Njegova majka je patila od nečega što se zove akušerska fistula nakon
njegovog rođenja kada je imala samo trinaest godina, i to je podstaklo
njegov životni san da postane lekar." Ponos mi je ispunio grudi dok
sam zamišljala svog prijatelja. „Ovde u Americi to je praktično
nečuveno ali je veliki problem u Africi jer se mnoge devojke udaju i
zatrudne veoma rano. Njihova mala tela jednostavno nisu spremna da
rađaju decu i imaju teška vremena—često se porađaju danima i
danima i često gube i bebe—a onda žive u užasnom stanju zbog fistule
koju razviju. U svakom slučaju, Koco je otvorio bolnicu da leči fistule
za ove žene, od kojih neke žive sa njima godinama, i da pomogne
onima koje su upravo izgubile bebe. To je neverovatno dostignuće za
nekoga tako mladog—" Odjednom sam prestala da pričam, shvativši
da sam bila uhvaćena u strasti prema projektu kao što sam obično
činila kada sam pričala o njemu. Osećala sam da sam pocrvenela.
„Izvini, ja. . ." „Ti si bas strastvena oko toga. Za divljenje je. I zvuči
kao veoma koristan poduhvat. Pomogla si jednoj osobi, koja sada
ć
ć
pomaže mnogima." Pogledao me je pogledom za koji sam mislila da
bi moglo biti iskreno poštovanje. Srce mi se zagrejalo uprkos mom
zavetu da ću ga držati hladnim i distanciranim. „Znači, pomogla si da
se bolnica završi i vratila si se kući?“ proučavala sam svoje nokte.
„Pa, skoro. Ostala bih do ceremonije presecanja vrpce, ali je došlo do,
hm, incidenta." Grejson je podigao obrvu. „Incidenta?" „Ja sam, uh,
izazvala plemenskog vođu na pešačku trku." „Naravno da jesi."
Primetila sam njegov sarkazam, ali dok sam ga pogledala, videla sam
zabavu u njegovim očima koje su izgledale gotovo ljubazno, pa sam
se tiho nasmejao. „Očigledno, plemenske vođe ne uživaju u tome da
ih javno nadmeću. U svakom slučaju, smatrala sam da je najbolje za
Kocoa i njegov projekat da se bukvalno distanciram. Tako da sam
odletela kući malo ranije nego što sam prvobitno nameravala." I pre
nego što sam imala priliku da smislim bolji plan nego da se udam za
tebe, Grejsone Zmaju Havthorne. Zaustavili smo se na parkingu u
centru Nape i otišli do italijanskog restorana koji sam ranije videla, ali
nikada nisam večerala ovde. Bio je u veličanstvenoj staroj bankarskoj
zgradi sa velikim kamenim stubovima koji okružuju front. „Mislio
sam da je prikladno," Grejson je rekao, otvarajući mi ulazna vrata, "da
naš prvi sastanak bude u banci. Na kraju krajeva, banka je mesto gde
je sve počelo. . ." Podigla sam obrve. „Tačno. Mada, ovo nije prvi
sastanak. To je samo naša prijateljska svadbena večera. Praktično
poslovna funkcija, zapravo." Pre nego što je stigao da odgovori,
dočekala nas je domaćica. „Grejson Havthorn," rekao je. „Imam
rezervaciju za šest i trideset." Devojka ga je zadivljeno pogledala,
zagladila kosu očiglednim gestom doterivanja i okrenula se da nas
odvede do našeg stola. Nisam mogla a da ne primetim poglede na nas
putem dok smo hodali kroz restoran do stola blizu zadnjeg dela glavne
trpezarije. Neki od pogleda bili su samo žensko divljenje Grejsonu, ali
mnogi pogledi su izgledali gotovo neodobravajuće, i nisam mogla a da
ne čujem šapat njegovog imena – nije zvučalo kao da je razgovor bio
pozitivne prirode. Namrštila sam se, primetivši kako se Grejson kruto
držao dok smo pratili domaćicu. Setila sam se razgovora one dve
devojke u prodavnici. . . nisi mogla da ga odvedeš kući mami. . . i
namrštila obrvu. Kada smo seli i kada je svako od nas dobio čašu vina,
Grejson je počeo da se lagano opušta. Pogledala sam oko sebe, svi su
​​
sklanjali oči sa nas. Očigledno se razgovaralo o nama. Setila sam se
kakav je mali grad Napa. Svi ovi ljudi su ogovarali Grejsona. . .
osuđujući ga. Možda zbog njegovog zločina, možda zbog razloga što
se vratio. . . možda zbog činjenice da mu je porodični posao bio u
propasti, možda zbog ’činjenice‘ da ga sada ne možeš odvesti kući
mami. Srce mi je stalo zbog njega. Znala sam kako je biti osuđen.
Činilo se kao da je skoro imun na šapat oko sebe, ali nešto mi je
govorilo da nije. Pogledala sam ga, sedeći ukočeno i proučavajući
njegov meni malo previše intenzivno, a zavet koji sam dala da ću
ostati na distanci se srušio. „Nalazim," rekla sam tiho, polako
pomerajući ruku preko stola da je stavim na njegovu, „da je ponekad
najbolja stvar koju možeš da uradiš da se osmehneš." Kada je moja
ruka stupila u kontakt s njegovom, on se vrlo lagano potresao, oči su
mu se susrele s mojima. Njegov pogled je bio tako intenzivno ranjiv,
da mi je srce zastalo u grudima na nekoliko otkucaja. To je bio čovek
koga sam prvi put videla ispred banke. „Probaj," nežno sam ga
ohrabrila, nakrivila glavu i uputila mu veliki, vedar osmeh. Uzvratio je
malu, stisnutu grimasu. „Je li to tvoj osmeh? Zaista?" pretvarala sam
se da drhtim. „Više liči na dementnu hijenu." Na trenutak je izgledao
šokirano, ali onda je zabacio glavu i nasmejao se, a osmeh koji je
usledio bio je velik i vedar i veoma, veoma lep. Nacerila sam se. I
odjednom, napetost je splasnula. Povukla sam ruku, ali mi je koža i
dalje bila topla od mesta gde smo se dodirnuli. Posle toga smo se
upustili u uglavnom neobavezne razgovore — razgovarali smo o
svakodnevnim stvarima tokom obroka. Nisam želela da razbijem
čaroliju opuštenog prijateljstva koje smo nekako našli. Dok je naš
desert serviran, našem stolu je prišla starija žena, a mlada žena
nervozno se zadržavala iza nje. „Mislila sam da si to ti, Grej
Havthorn," reče starija žena. „Ipak, nisam bila sigurna. Nisi pokazao
svoju kožu ili kosu u pristojnom društvu otkako si . . . ah, vratio se."
Okrenula se prema meni, pružajući ruku. „Ja sam Dajana Fernsbi. Ti
mora da si jedna od Grejovih devojaka," rekla je, a prezir je praktično
curio sa njenih hirurški naduvenih usana. „Zapravo, Dajana," Grejson
je dobacio, „ovo je moja žena, Kira Havthorn." Moje oči su poletele
ka njegovim i progutala sam, od šoka ućutavši. Nisam bila spremna da
čujem te reči. Dajanino lice je izgubilo boju. „Tvoja žena? Zašto,
Grej, najstariji prijatelj tvoje majke i ja nismo dobili pozivnicu za
venčanje?“ „Maćehe," Grejson je ispravio. „I imali smo intimnu
ceremoniju." Uzeo me je za ruku i nasmešio mi se u oči. „Nismo
mogli da čekamo." „Pa. . . vidim," rekla je, pogledavši u mene,
spustivši pogled na moju ruku koja je bila na stolu, raširivši oči kada
je ugledala prsten na mojoj levoj ruci. „Pa, ovo je svakako—"
„Mama, trebalo bi da idemo. Zdravo, Grej," reče mlađa žena koja je
stajala odmah iza svoje majke. „Zdravo, Suzi," reče Grej, sa više
topline u tonu. Suzi je pocrvenela i skrenula pogled. Bivša devojka?
„Da, u pravu si, draga. Trebalo bi da idemo." Okrenula se prema
nama. „Pa, moje čestitke," rekla je, zvučeći sve samo ne čestitajući.
„Posle onoga što se desilo sa Vanesom. . . pa, mora da još uvek
pokušavate da pređete preko toga." Ona odmahnu glavom. „Raskid
veridbe i onda, dok si bio u zatvoru, venčanje—" „Nismo bili vereni,"
rekao je Grejson mirnim i hladnim glasom. Vanesa? Dajana je
mahnula rukom u vazduh. „Oh, pa, svi smo znali da ćete jednom biti.
Tvoja majka mi je rekla da si čak kupio i prsten. A onda—" „Mama,"
rekla je Suzi oštro iza nje. Nasmejala se sa izvinjavanjem za nas
oboje, povlačeći maminu ruku. „Ah, pa, videćemo se još, sigurna sam.
Prijatno veče," rekla je Dajana Fernsbi, dozvoljavajući ćerki da je
odvede. Kada su se odmakli samo nekoliko koraka od našeg stola,
Dajana se nagnula ka ćerki i ništa previše tiho prošaputala: „Izbegla si
metak sa njim, draga. Bivši zatvorenik. Čujem da vinograd jedva
opstaje. . . Posle svih bolova u srcu koje je zadao svojim roditeljima
—" Njene reči su izbledele kako se udaljavala, ali se kroz restoran
proneo zvuk njenog ciničkog glasa. Sačekala sam da nestanu iz vida
pre nego što sam progovorila. „Tvoja žena?" upitala sam, zadržavajući
mali osmeh na licu zbog izgleda. „Mislila sam da bi me mogao
predstaviti kao Kiru." Grejsonova vilica se stisnula jednom, dvaput,
pre nego što je učinio vidljiv napor da se opusti, zavalivši se u svoju
stolicu i pogledavši u mene. „Rekla si da naš brak treba da izgleda
stvarno kako bismo sprečili sumnju tvog oca. Samo sam zaključio da
ako se po gradu pročuje da smo venčani, to ne bi moglo da škodi u
tom naporu. Dajana Fernsbi je jedna od najvećih tračara u gradu." „Oh
. . ." klimnula sam glavom. Uzeo je račun kreditne kartice od konobara
i počeo da potpisuje. Ledeni princ se vratio. Osećala sam se
neopravdano povređenom. Želela sam da budem zahvalna što je
uložio malo truda da naš brak izgleda stvarno u javnosti, ali znala sam
da nije spomenuo da sam mu žena zbog sebe ili zbog mog oca.
Spomenuo je da sam ja njegova žena kao način da ućutka Dajanu
Fernsbi. Znala sam da mu je vruće i hladno, ali smo se tako dobro
slagali pre nego što se Dajana Fernsbi pojavila i spomenula njegovu
bivšu. Šta je to uopšte bilo? Da li je neka žena odbacila Grejsona? I
gde je ona sada bila? Pitala sam se da li živi u Napi. . . ako bi sada
čula za naš brak. Ah, dobro, nisam mogla da se bavim ličnim životom
svog muža. Bez obzira koliko fizički primamljiv bi mogao biti, sam
pokušaj da ga čitam je bio iscrpljujući. Grejson me je izveo iz
restorana do svog auta. Udobno raspoloženje koje smo imali tokom
večere je nestalo, zamenjeno je nespretnošću Grejsonove hladne
distance. Ali kada smo oboje seli u njegov auto, okrenuo se prema
meni. „Žao mi je zbog toga, Kira. U ovom gradu sam živeo ceo život i
mnogo toga se desilo sa mojom porodicom u poslednjih šest godina.
Ljudi su radoznali, pretpostavljam. Žao mi je što sam te izložio tome."
„Radoznalost se razlikuje od očigledne grubosti," promrmljala sam,
zureći kroz prednji prozor. Grejson je uzdahnuo. „Verovatno
zaslužujem njihovu grubost. Što se Nape tiče, ja sam ubica i bivši
zatvorenik. I ubio sam zlatnog dečaka iz susednog grada." Setila sam
se članka koje sam pročitala o njegovom zločinu na internetu. Dečak
koji je umro živeo je u obližnjem okrugu Sonoma. Ugrizla sam se za
usnu, ne znajući tačno šta da kažem. „Nisi ga ti ubio, Grejsone. To je
bila nesreća. Sam si mi to rekao.“ „On je svejedno mrtav." „Želiš li da
razgovaramo o tome? Ja sam dobar—" „Ne." Sedeli smo u neprijatnoj
tišini minut ili dva pre nego što se konačno okrenuo prema meni, usta
su mu se izvila u ironičnom osmehu. „Baš znam da pokažem devojci
kako da se dobro provede, a?" nasmejala sam se tihim zvukom.
„Sigurna sam da se sve tvoje druge devojke ne žale." Grejson je blago
napravio grimasu. „Izvini zbog toga. Uprkos činjenici da me moja
maćeha nikada nije previše volela, Dajana je želela da njena ćerka i ja
budemo zajedno. Suzi je samo—" „Nije bila tvoj tip?" podigla sam
obrvu. Grejson se nasmejao. Govoreći o ženama koje su bile
Grejsonov tip. . . „Grejsone, ko je Vanesa?" Grejson nije odmah
odgovorio, ali videla sam mu napeta ramena. Nastavio je da bulji kroz
prednji prozor dok je govorio: „Vanesa je žena mog brata.“ „Oh." Reč
je bila više dah nego zvuk. Njegov brat se oženio njegovom devojkom
— ženom kojom je planirao da se oženi — dok je bio u zatvoru?
Trznula sam se, zamišljajući kako je to za njega bilo. Nije ni čudo što
više nije razgovarao sa svojim bratom. „Žao mi je, Grejsone," rekla
sam, u nedoumici šta da kažem. Klimnuo je jednom glavom,
priznajući moje reči, a zatim pokrenuo kamion i krenuo sa našeg
parkinga. Vožnja kući je bila uglavnom tiha, radio je tiho svirao u
pozadini. Kada smo zaobišli fontanu i stali ispred njegove kuće,
Grejson se okrenuo prema meni. „Želiš li piće? Slučajno posedujem
bocu vina koju imam na osnovu stručnog ovlašćenja i prilično je
divna." Ja sam se nasmešila. Verovatno sam bila glupa što sam
brinula, ali izgledalo je kao da on ne želi da bude sam. Šta bi jedno
piće moglo da škodi? „Divna, kažeš? Volim divno." On se tiho
nasmejao. Izašli smo iz auta i pratila sam svog muža u njegovu kuću.“
 JEDANAESTO POGLAVLJE

Grejson

„Znaš šta treba da radimo?" iznenada upita Kira, naglo se nagnuvši

napred, iznenadivši me. Sedeli smo na poluzarđalim ležaljkama na
terasi, sa čašom vina u svakoj od naših ruku. Pijuckali smo u prijatnoj
tišini, gledajući preko pokrivenog bazena - najverovatnije mutnog i
ispunjenog muljem ispod. Imao sam svaku nameru da pokušam da je
zavedem večeras. Nisam mislio da će to biti teško - ona je ranije
odgovorila na moj poljubac sa tako oduševljenom strašću. Ali nakon
onoga što se dogodilo u restoranu, nisam baš bio toliko požudan.
„Imam osećaj da ništa dobro ne prati te reči kada dolaze iz tvojih
usta." Rekao sam. Nasmejala mi se. „Ne, stvarno. „U redu, šta?"
„Trebalo bi da napravimo žurku!" Podigao sam jednu obrvu, naslonio
glavu na stolicu dok sam je posmatrao. „Zabava? Zašto bismo to
uradili?“ „Pa," rekla je, okrećući se prema meni, zamahnuvši nogama
u stranu kako bi mogla da se suoči sa mnom, „čini mi se da zajednica
Napa . . . mrze te trenutno. Svakako ne bi moglo da naškodi imidžu
vinarije Havthorn da stekne bolji društveni položaj u svojoj zajednici.
Da li sam u pravu?" „Pa . . . pretpostavljam." Bila je u pravu. Da sam
imao borbenu šansu da oživim svoj porodični posao, ne bi mi u tome
pomoglo što sam bio crna ovca u zemlji vina. Još uvek . . . „Kako bi
stranci tačno pomogli u tom pogledu?" „To bi bio samo početak,"
rekla je zamišljeno. „Ali glas se širi, znaš. Ako pozovemo neke od
uticajnijih ljudi u gradu i oni se osete dobrodošli kod tebe, veća je
verovatnoća da ćeš proširiti svoj put. Tračevi imaju način da nateraju
ljude da zaborave da je tema ljudsko biće. Pozivanje ljudi ovde bi ih
podsetilo na to. Mislim da je ljudima urođeno da žele da razumeju i
oproste." „Ljudima daješ previše zasluga." Činilo se da je razmišljala
o tome, mršteći bore između njenih očiju. „Možda. Ali volim da
mislim da ne dajem. Barem u većini slučajeva." Odjednom je
izgledala ranjivo. Nakon što sam otpio gutljaj vina, rekao sam: „Mora
da si upoznata sa ogovaranjem." „Pa, naravno. Veliki deo mog života
je bio u očima javnosti." Njen izraz lica je izgledao bolno i iznenada
​​
sam imao instinkt da je uzmem u naručje. Skrenuo sam pogled, pijući
još jedan gutljaj vina, „U svakom slučaju," rekoh, menjajući temu,
„kako će ljudi videti da sam ljudsko biće? Mislio sam da me smatraš
više zmajem nego čovekom.“ „Tačno." Nasmešila se. „Moraćeš da
obuzdaš svoje reptilske sklonosti na jednu noć." Nasmejao sam se,
proučavajući senke i naglaske njenih crta lica u prigušenoj svetlosti
meseca i nekoliko kućnih svetala koje su još uvek upaljeni iza nas.
„Ozbiljno, uostalom, jedva da imam vremena da planiram zabavu."
Ona odmahnu glavom. „Ne, naravno da ne. Ja bih to uradila. To će me
sačuvati od nevolja. Mogli bismo da napravimo temu afričkog
safarija! Ili tropski luau! Smisliću nešto savršeno." Nacerila se, a ja
sam dobio bljesak te čarobne male rupice. Otkucaji srca su mi
zamuckivali, a onda nisam mogao da se suzdržim od malog cereka
koji mi je došao do grla. „Trebalo bi da mi pomažeš da organizujem
svoje knjige kako bi se klonila nevolja.“ „Mogu i jedno i drugo."
uzdahnuo sam. „Dobro. Samo sačekaj dok ne dobijemo ček, molim te,
ne počinji da trošiš novac koji niko od nas još nema." „Hoću. Pa, osim
pozivnica. Ja ću ih platiti. Da li imam tvoju dozvolu da izaberem
datum?" „Samo napred. Uveravam te da nemam nikakve društvene
planove u kalendaru." Nekoliko trenutaka tišine nastade između nas.
Blagi noćni vazduh je bio ispunjen obližnjim ružama, ukus hrskavog
vina na mom jeziku, šuštanje drveća koje je šaputalo svuda okolo,
prelivna magla koja je lebdela po vinovoj lozi. Zatvorio sam oči,
uživajući u raznim senzacijama, pitajući se kada sam zadnji put uživao
u ovom trenutku baš kao što sam sada. Da li sam ikada? „Planiraš li
da vratiš bazen kada dobiješ ček?" upitala je Kira tiho, klimnuvši
glavom prema njemu. „Verovatno ne. Voleo bih da ga sklonim."
„Zašto? Zar ne voliš da plivaš?" „Volim da plivam sasvim dobro.
Nemam baš lepa sećanja na taj bazen. Moj otac je mislio da će me
naučiti kako da plivam tako što će moje štene baciti u njega." Kira je
udahnula. „Tvoje štene? Zašto bi to uradio?" prošaputala je. Isuse.
Tako dugo nisam razmišljao o tome. Zašto sam se sada toga setio?
Pretpostavljam jer je bazen bio ispred mene. . . „Imao sam šest godina
i plašio sam se dubine. Bez obzira na to kako mi je otac pretio, ne bih
ušao. On bi stajao na ivici bazena u svom prokletom poslovnom odelu
i šibao me dok sam plakao." Bože, dvadeset dve godine kasnije i još
uvek osećam poniženje. „Pronašao sam štene lutalicu kako luta ispred
naših kapija i molio roditelje da mi dozvole da ga zadržim. Oni su se
složili sve dok je bio samo dvorišni pas i ja sam se isključivo brinuo o
njemu. . ." Pustio sam misli da lutaju, pokušavajući da zamislim tog
malog psa kojeg sam nazvao Sport. Bila je to džukela, smeđe i bele
boje sa njegovim velikim očima punim poverenja. . . „U svakom
slučaju, bili smo ovde na lekciji i ja sam ponovo odbio da uđem, pa je
moj otac pokupio štene koje je sedelo na terasi," Pokazao sam prstom
na tačno to mesto, „i bacio ga unutra. Rekao mi je da skočim za njim,
ili će se on udaviti.“ „O Bože, Grejsone," Kira je teško disala, držeći
ruku na ustima. Uputio sam joj mali osmeh. „Bilo je to davno." Pa
zašto su me grudi još uvek boljele dok sam ga se sećao? „Stajao sam
na ivici bazena plačući i vrišteći dok se to štene davilo, Kira. Moj otac
ga je na kraju izvukao, ali je bilo prekasno." I krivica za to još mi je
razdirala dušu. Bio sam kukavica. „Samo bih voleo da to sve mogu
ponoviti . . Ovaj put bih ga spasio. Udavio bih se ako moram. Ali ja
bih ga spasio." „Naravno da bi. Sada si muškarac, sa muškom
hrabrošću. Tada si praktično bio beba," rekla je prelazeći da sedne na
moju fotelju. „Kako si naučio da plivaš nakon toga?" prošao sam
rukom kroz kosu, držeći šaku čvrsto dok sam se prisećao. „Valter. Moj
otac je otišao nekoliko nedelja kasnije i Valter je proveo vikend učeći
me kako da plivam. Nosio je ono čudno crno odelo koje mu je išlo od
kolena do vrata." Tiho sam se nasmejao prisećajući se kako me je
Valter terao da vežbam iznova i iznova u plitkoj vodi dok se nisam
osećao dovoljno samopouzdano da idem u dubinu, a onda je pošao sa
mnom i pustio me da mu visim o ramenima dok mu nisam rekao da
sam spreman da ga pustim. „Kasnije te godine, učio sam svog brata da
pliva kad god je moj otac bio odsutan, pa je, kada ga je na kraju bacio
u dubinu, plivao kao mala riba. Moj otac je bio tako ponosan." Rekao
sam, pokušavajući da zvučim ironično, ali izjava je izašla sa istinskim
ponosom koji sam osećao. Bio sam ponosan na svog brata i ponosan
što sam mu tajno pomogao da izbegne teror i krivicu sa kojima sam se
ja suočio. Uzdahnuo sam, a ruka se spustila pored mene. „Nije bila
tvoja greška," rekla je tiho, činilo se da zna o čemu razmišljam. „Ono
što je tvoj otac uradio malom dečaku bila je zla, grozna stvar. Oh,
Grejsone, tako mi je žao što si to doživeo." Stavila je ruku na moj
obraz, njen izraz lica bio je nežan i ispunjen saosećanjem. Kako sam
pogrešio u vezi male veštice. Kako potpuno, potpuno pogrešio. Dok
sam gledao u njene osećajne oči, nešto u meni se osećalo kao da se
otpustilo i počelo da se udaljava. Zašto sam podelio tu priču sa njom?
Imala je ovaj način da od mene izvuče iskrena priznanja. Da li je to
bilo zato što je večeras u restoranu, među svim tim zurećim očima,
tražila da se osećam kao da je neko ko je na mojoj strani? Da li je to
bilo zato što je planirala nešto—žurku—u pokušaju da mi pomogne da
podignem svoj društveni položaj u očima ljudi, bez razloga osim što
joj je bilo stalo i mislila je da može nešto da učini da pomogne? Ili je
to bilo zato što sam iznenada osetio ovo neočekivano prijateljstvo i
razumevanje moje nepredvidive male žene? Ili je večeras na magli
plutala neka čarolija? „Slatka, lepa veštica," promrmljao sam,
privlačeći je do sebe da bih je mogao poljubiti. Zamotao sam ruke u
njenu gustu, svilenkastu kosu dok su nam se usne srele. Napela se, ali
se nije povukla i ja sam polako pratio njene usne jezikom dok se nije
otvorila za mene. Privukavši je bliže, ušao sam unutra, istražujući
vlažne svilene konture njenih usta, toplotu koja se vijugala mojim
telom, zagrevajući moju krv. Kada je konačno počela da učestvuje,
želeo sam da zastenjem od zadovoljstva, ali nisam želeo ništa da
uradim da razbijem čaroliju i da se povučem. Spustio sam ruke da
njima idem gore-dole po njenim leđima, i nakon nekoliko trenutaka
osetio sam kako joj se mišići opuštaju. Naš prvi poljubac je bio oštar i
izazovan, drugi halapljiv, ali nežan, ali ovaj je bio spor, senzualan, kao
da naša usta vode ljubav. Poljubio sam bezbroj žena u svom životu, ali
nikada nisam doživeo ovakav poljubac. To me je zbunilo skoro isto
koliko i uzbudilo. Pre nego što je uspela da reaguje, gurnuo sam je –
brzo, ali tečno – tako da je bila ispod mene, a ja sam lebdeo iznad nje,
sa svojom težinom na boku sa strane njenog tela na ležaljci. Trepnula
je prema meni kao da nije sigurna šta se upravo dogodilo. Želeo sam
da je potpuno privučem uz sebe kako bi mogla da oseti punu veličinu
mog uzbuđenja, ali sam instinktivno znao da bi to sada bio pogrešan
potez. Večeras je moju malu nevestu trebalo polako zagrejati do
strasti, a ja sam bio previše spreman da uradim sve što je potrebno.
Brza varnica ranije u toku dana ju je uplašila iz nekog razloga -
razloga kojeg nameravam da saznam, ali ne večeras. Večeras nije bilo
nikoga osim nas. Kosa joj je bila raspršena oko nje, usne su sijale od
vlage mojih poljubaca, a njene oči su me posmatrale sa maglovitom
strašću i samo malo opreza. Nagnuo sam se i ponovo je poljubio, telo
mi se napelo od napora da se suzdržim. Hteo sam da joj skinem odeću
i uronim u njenu meku, čvrstu toplotu upravo ovde. Moje telo je
pulsiralo od potrebe. Počeo sam da povlačim kaiševe njenog sarafana i
ona je lagano zaškripala u znak protesta, pa sam stao, ali sam se
nagnuo i poljubio je po vratu, vukući usne niz njenu meku, mirisnu
kožu, izbacujući jezik da je okusim. Nagnula je glavu unazad i izvila
se prema meni, a ja sam iskoristio priliku da joj svučem haljinu tako
da su joj grudi iskočile. Pogledao sam dole, ne mogavši da potisnem
dubok životinjski jecaj koji mi se dizao iz grla pri pogledu na njene
prelepe, pune grudi direktno ispred mene. „Imaš najlepše bradavice
koje sam ikada video," promrmljao sam. „Nisam mogao da prestanem
da razmišljam o njima." Nagnuo sam se i poljubio jednu, a Kira je
ispustila mali ženski dah. Na taj zvuk, moj kurac se stvrdnuo do
bolnih razmera. „Želeo sam da ih probam i zasisam od kada sam te pre
neki dan video," Priznao sam, usnama uz njenu kožu dok sam ljubio
drugu dojku. „Pitao sam se da li su slatke kao što izgledaju."
„Grejson," zastenjala je, petljajući prstima kroz moju kosu. Spustio
sam usta do jednog ukočenog vrha i lizao ga, vrteći jezikom okolo.
„Bože, jesu," zastenjao sam, „ukusne su kao što i izgledaju." „Rekla
sam ti da ne bi trebalo. . . ovo nije. . ." Njene reči prestale su
uzdahnutim uzdahom. Nekoliko sekundi kasnije, ti udisaji su se
pretvorili u drhtaje. Na njen odgovor, potpuno sam omotao usne oko
njene bradavice i sisao, uvlačeći je u usta, a zatim koristeći jezik da je
umirim. Povikala je, vukući moju kosu „O Bože, Grej," zastenjala je.
„Ti, mi moramo—" „Ššš, mala veštice," Umirivao sam je, uzevši
drugu bradavicu u usta i nežno sisao pre nego što sam se povukao.
„Dozvoli sebi da uživaš u ovome." Razdvojio sam joj bedra,
stavljajući jedno od mojih kolena između njih. Gledala je u mene
nefokusiranim očima i drogirana uzbuđenjem. Od primitivnog muškog
trijumfa su mi se creva stisnula, a ja sam pritisnuo svoju erekciju na
njen stomak dok sam se naginjao da je ponovo poljubim. Njeno telo se
iznenada ukočilo i okrenula je glavu. „Ne," rekla je, mekim glasom i
obojenim od strasti. „Da," Rekoh, naginjući se unutra. Gurnula mi je
ramena. „Ne," reče ona čvršće. Zastenjao sam, otkotrljavši se u stranu.
Brzo je ustala, podigavši haljinu, izgledajući kao da ima problema da
joj noge sarađuju. Moje telo je bolno pulsiralo od nepotrošene požude.
Bože, želeo sam je. Uložila je zajednički napor da izgleda netaknuta.
„Trebalo bi da idem u krevet." Ruka mi je poletela i zgrabio sam je za
ruku pre nego što je uspela da pobegne. „Mislio sam ono što sam
rekao, Kira. Nema razloga da spavamo odvojeno. Mogli bi. . .
konzumirati ovaj brak. I ti osećaš ovo šta god da je između nas isto
koliko i ja." Uputio sam joj svoj najšarmantniji osmeh, ali ona je
skrenula pogled i izvukla ruku iz moje, linije njenog tela su bile
napete, oči zbunjene i blago bolne. „Da li si mi ispričao tu priču zbog
ovoga," pomerala je ruku napred-nazad između nas dvoje, „da bi se
nešto desilo?" zbunjenost me je naterala da zastanem. „Kakva priča?"
„O štenetu." „Štene? Šta? Ne." Da li je mislila da sam joj rekao za to
da bih je izmanipulisao da me poljubi? Stisnuo sam usne. Proučavala
me je na trenutak, a zatim oštro izdahnula. „Rekla sam ti, Grejsone,
nisam zainteresovana za to. . . za ovo." Još jednom je pokazala između
nje i mene. „To bi samo zakomplikovalo i ovako komplikovanu
situaciju. Ovo nije dio našeg dogovora.“ „dogovori se stalno menjaju."
Seo sam i preneo nogu preko stolice i ustao da se suočim sa njom.
Uzeo sam pramen njene kose između prstiju, testirajući njenu
svilenkastu teksturu, želeći da mesec osvetli njene vatrene niti kao što
je to učinilo sunce. Ali u ovom svetlu, njegova vatra je bila zasenčena.
Kada budem vodio ljubav sa njom, želeo sam da uvek bude na
svetlosti kako bih mogao da vidim plamen u njenoj kosi, sjaj njenih
smaragdnih očiju. Želeo sam da vidim sve načine na koje je njeno telo
vrištalo da je živo, puno žara i strasti. Telo mi je ponovo pulsiralo, još
uvek teško na samu pomisao da vodim ljubav sa njom. . . satima i
satima. Ili, dođavola, čak i samo jednom. . . „Može biti privremeno,
Kira. Baš kao i naš brak." Trepnula je prema meni i prinela ruke
obrazima kao da su bili užareni. Na ovom svetlu ne bih mogao da
kažem da li je to bio slučaj ili ne. „Ne bi funkcionisalo. Samo mi
veruj." Okrenula se prema kamenom stepeništu kuće. Zvao sam je po
imenu, ali se nije okrenula i nije se ni osvrnula. Vratio sam se na
ležaljku, ispuštajući dug, seksualno frustriran uzdah, pokušavajući da
shvatim šta se upravo dogodilo. Nisam imao pojma kako da postupam
sa sopstvenom ženom. Žene su mi uvek lako dolazile. Zadržati ih . .
pa, Vanesa je dokazala da bi to mogla biti sasvim druga stvar. Ali Kira
i ja smo već znali da će naša veza biti privremena, tako da sa njom to
nije bio problem. Međutim, nikada nisam doživeo da su me odbili
zbog seksa, posebno kada sam uključio svoj šarm. Nisam bio
arogantan – to je bila samo istina. Da li sam zaista znao kako da
zavedem jednu ženu? Jednu nevoljnu? Koliko je ironično da je prva
žena za koju sam morao da se potrudim bila moja sopstvena žena.

***************

„Vidimo se u ponedeljak, Šarlot," rekao sam, naginjući se napred i

ljubeći njen meki obraz. Bio je petak ujutro, a ona i Valter su išli na
vikend u San Francisko da posete prijatelje. „U zamrzivaču se nalazi
nekoliko tepsija, sa uputstvima napisanim na vrhu," ona je rekla. „Oh,
ispekla sam gomilu onih kolačića sa citrusnim puterom koje voliš. Oni
su u limenoj kutiju u—" „Šarlot," Nasmejao sam se, „ja sam odrastao
čovek. Mogu se pobrinuti za vikend." Nasmejala se, odmahnula
glavom i nežno me štipala za obraz. „Volim da se brinem o tebi. Samo
me pusti da završim. Oh! I molim te reci Kiri da sam joj ispekla
ovsene kolačiće sa smeđim šećerom koje voli. Gde je ona uopšte?
Mislila sam da će doći u kuću da se pozdravi." „Bili smo vani do
kasno sinoć. Ona verovatno još spava." Rekao sam, zamišljajući je
zapetljanu u čaršavima u svojoj maloj kolibi, kako se ta veličanstvena
kosa raspršila na sve strane— Šarlot me je pogledala kao da može da
čita moje misli. „Kako stoje stvari sa vama dvoje sada kada ste
zapravo u braku?" htela je da pođe sa nama na ceremoniju, ali sam joj
rekao apsolutno ne. U to vreme nisam želeo ništa što bi učinilo
ceremoniju neprijatnijom nego što je već bila. Šarlotino prisustvo
tamo bi samo poslužilo da se osećamo neprijatnije. . . i činilo da se
osećam krivim. Ne bih to mogao podneti. Uzdahnuo sam. „Ne znam.
Teško je reći sa njom. Jedva da znam šta će ona da radi iz trenutka u
trenutak, a još manje šta misli." Osim što mi se opire, zbog čega je
najverovatnije toliko želim. „Hmm," pjevušila je, izgledajući
zamišljeno. „Da, nema mnogo onih koji odgovaraju tom duhu, reći ću
samo to. Osim možda tebe." Namignula mi je. „Drago mi je da ste vas
dvoje sinoć otišli na večeru. To je dobar početak." Nasmejala se, i pre
nego što sam uspeo da odgovorim na taj komentar ili da joj kažem da
nema velikih ideja, nastavila je: „Reci joj da provede lep vikend. Oh! I
reci joj da sam dobila njenu listu o zabavi. Kakva sjajna ideja. Nisam
sigurna zašto je velika žurba ili zašto mi je poslala mail u dva ujutru,
ali Valter i ja ćemo ujutro svratiti u grad i naručiti pozivnice – znam
mesto koje će ih odlično odštampati. Još uvek imam Džesikinu listu
nalepnica sa adresama ko je ko u Napi i mogu je poslati mailom
štampaču kada budem imala nekoliko slobodnih minuta da je
pronađem." Kira je bila budna usred noći? Zašto? Da li ni ona nije
mogla da zaspi nakon onoga što smo uradili na terasi? Da li se
prevrtala, sećajući se osećaja— „Reci Kiri da će joj ih poslati poštom
u ponedeljak," Šarlot je nastavila, prekidajući moje misli. „I evo, popij
svoj sok od pomorandže," rekla je, pružajući mi moju napola punu
čašu. „Užasan grip vlada okolo." Uradio sam kako je rekla, ispio čašu
samo da bih zaustavio njenu zabavu i neprestano prigovaranje.
Pažljivo me je posmatrala dok sam ga pio, bilo je nešto gotovo
nervozno u njenom izrazu lica. Da li je bila toliko zabrinuta zbog
gripe? Kada sam završio, uzela je moju čašu i isprala je u lavabou pre
nego što sam je oterao iz kuhinje, pozdravljajući se sa Valterom koji je
čekao u foajeu sa svojim malim koferom koji je bio na podu kod
njegovih nogu. „Doviđenja, gospodine," rekao je, uputivši svojoj ženi
mali, nežni osmeh dok mu je prilazila, uznemirujući se oko svih stvari
koje su ostale neurađene, kao da bismo mogli da nestanemo za vikend
dok ona nije bila tu. Radio sam do kasno popodne tog dana, a onda
sam otišao u grad po zalihe, vraćajući se oko pet. Posle brzog
tuširanja, sišao sam u kuhinju da stavim jednu od tepsija iz zamrzivača
u rernu za večeru. Poslao sam poruku Kiri da joj kažem da će večera
biti gotova u šest, ali sat kasnije, kada mi još nije odgovorila, počeo
sam da brinem. Da li me je ignorisala? Nisam je video ni jednom ceo
dan. Da li se skrivala u toj svojoj kolibici, izbegavajući me? Kad bolje
razmislim, zar nije planirala da počne raditi u mojoj kancelariji?
Otišao sam da vidim da li ima znakova da je bila tamo, ali nije bilo.
Malo sam se motao po svojoj kancelariji, ali kada je moj nivo
frustracije previše porastao da bih se fokusirao na bilo koju drugu
​​
stvar, odgurnuo sam se od svog stola i otišao da zgrabim telefon.
Ponovo sam poslao poruku Kiri i onda čekao pet minuta, bubnjajući
prstima po kuhinjskom pultu. Ništa. Prolazio sam pored fontane pre
nego što sam uopšte shvatio da sam izašao iz kuće. Šta ako je otišla u
Brazil kao što je spomenula tog dana u hotelskoj sobi u kojoj je
odsela? Mala veštica! Da li me je ostavila? Da li ju je ono što smo
uradili sinoć toliko uplašilo? Ili su njena pretpostavljena promišljenost
i saosećanje bili dobro izveden čin? Krv mi je pulsirala kroz vene sa
nečim što nisam mogao da identifikujem ni kao paniku ni kao bes —
možda mešavinu i jednog i drugog. Da li bi njen kofer nestao? Da li je
napravila potpunu budalu od mene? Ne ostavljajući mi ništa osim
razbijenog ponosa i stvarnog okova za noge, čak i ako nemam pravih
dokaza o nevesti? Nisam se čak ni trudio da kucam, koračajući kroz
pretrpanu prednju sobu i upao u njenu spavaću sobu, dok mi je srce
lupalo u grudima od onoga što sam pronašao. Ispustio sam ogroman
dah kada sam video njen kofer otvoren na podu. Pogled mi je lutao po
sobi, oslanjajući se na izbočinu ispod pokrivača. Ona je spavala? U
šest uveče? „Kira?" nije bilo odgovora. Prišao sam do kreveta i strgao
pokrivače. Začuo se tihi jecaj i Kira je povukla noge do grudi. „Kira?"
zvao sam ponovo, ovog puta sa brigom u glasu. Lice joj je bilo
prekriveno svom tom njenom lepom kosom, pa sam je pomerio
unazad i stavio joj ruku na čelo. Koža joj je bila vruća na dodir i bila
je zalizana od znoja, i drhtala je. „O ne, Kira, ti goriš, dušo." Ponovo
je samo zastenjala, pomerajući lice u mom pravcu, ali držeći oči
zatvorene. Promrmljala je nešto nerazumljivo, a onda silovito
zadrhtala. Jebi ga. Ovo je bila moja greška. Pustio sam je da ostane na
ovom mestu punom promaje i prašine, zbog čega se danima uzastopno
tuširala hladnom vodom. Šta nije u redu sa mnom? Krivica me je
pogodila u stomak i stavio sam ruke ispod nje, podižući je zajedno sa
pokrivačem. „Useljavaš se u glavnu kuću i to je kraj. Ja postavljam
zakon. Znam da se negde tamo svađaš sa mnom, ali ne prihvatam ne
kao odgovor. Nemaš izbora nego da me poslušaš. Kako ti se to sviđa,
ženo?" upitao sam, pokušavajući da dobijem neku vrstu reakcije od
nje. Nije dala ništa drugo nego se pritisnula bliže meni i ponovo
zadrhtala. Pažljivo sam je proveo kroz prljavu prednju sobu punu
baštanske opreme i nogom zatvorio vrata za sobom, brzo prolazeći
kroz neuobičajeno hladno veče ispunjeno maglom. Dok sam se penjao
uz stepenice sa Kirom u rukama, odjednom mi se zavrtelo u glavi i
zastao sam, na trenutak naslonjen na ogradu. Pa, to je bilo čudno.
Bože, nadao sam se da se i ja neću razboleti. Ne bi bio dobar tajming.
Posle jednog trenutka, osećaj je prošao, ostavljajući samo čudno
zujanje u mojoj krvi. Odveo sam Kiru u spavaću sobu koja je nekada
pripadala mojoj maćehi i nežno je položio na krevet. Povukavši ćebad
na drugu stranu i prebacivši je na čaršave, pokrio sam je. Nakon što
sam joj zagladio kosu i stavio joj hladnu krpu na čelo, otišao sam da
uzmem malo tajlenola. Kada sam se vratio sa tabletama, nežno sam
protresao Kiru. „Kira, moraš mi reći da li si već nešto uzela. Kira?"
promeškoljila se, oči su joj treptale prema meni, njihovo zelenilo je
bilo još živopisnije zbog groznice. „Kira, jesi već li nešto uzela? Bilo
kakav lek?" Odmahnula je glavom i trgnula se. „Nisam imala ništa,"
graknula je. „Dobro, dobro, onda treba da uzmeš ovo," rekao sam,
držeći pilule blizu njenih usta. Progutala ih je i popila nekoliko dugih
gutljaja vode koju sam doneo, srušila se na jastuke i ponovo zatvorila
oči. Odvojio sam trenutak da proučim njeno lice. Koža joj je bila
rumena od groznice, duge i tamne trepavice na obrazima, usne suve i
blago razdvojene. „Prelepo malo derište," šapnuo sam, zaglađujući joj
kosu. Ponovo sam postao svestan čudnog zujanja u mojim venama,
mršteći se. Činilo se da se zujanje spušta do mojih prepona i napravio
sam grimasu dok sam malo očvrsnuo. Ovo nije bilo vreme za požudu,
a ipak se činilo da moje telo ima druge ideje. Osećao sam blagi stid.
Žena ispred mene je bila bolesna za ime Boga. Tokom narednih dan i
po radio sam na tome da Kiri bude udobno dok se njeno telo borilo da
sruši groznicu, a ja sam se borio da svoje telo držim pod kontrolom.
Potreba je besnela mojim venama u nekoj vrsti vatrenog vrtloga
nekontrolisane požude. Više puta sam se udvostručio od pulsirajućeg
intenziteta erekcije koja kao da je došla niotkuda i trajala satima. Nije
bilo normalno. Nešto drastično nije bilo u redu. Pozvao sam Hosea i
rekao mu da sam previše bolestan da bih radio prvi put u godini
otkako sam se vratio. Ionako ne bih radio tog dana, kao što ne bih
ostavio Kiru samu — ali istina je bila da nisam bio u stanju da
napustim kuću. Bio sam kao životinja van kontrole. Želeo sam da se
jebam kao Viking — pljačkam i cepam odeću i zadovoljavam svoju
pulsirajuću želju iznova i iznova sve dok me pulsirajući bol ne
napusti. Sama pomisao je delovala smešno dramatično, a ipak nisam
mogao da smislim bilo koji drugi način da je objasnim, čak ni sebi.
Skrenuo sam pogled dok sam prelazio hladnom krpom po Kirinom
vratu i gornjem delu grudi, tresući se dok sam kontrolisao želju da se
otkotrljam na nju i uzmem je, bez svesti i sa temperaturom ili bez.
Morao sam da se oslobodim četiri puta sam u kupatilu samo da bih
funkcionisao dovoljno da brinem o maloj veštici. Ne, ovo nije bilo
normalno. Da li je stavila neke zle čini na mene? Osećao sam se
opsednut seksualno agresivnim demonom direktno iz dubina Hada.
Bio sam na ivici da pozovem doktora — ili možda sveštenika da izvrši
egzorcizam na meni — kada su simptomi konačno počeli da jenjavaju
u nedelju kasno popodne. Psihički i fizički iscrpljen — bukvalno —
legao sam na krevet pored Kire samo na trenutak. Osećala se primetno
hladnije, disanje joj je bilo glatko i ravnomerno. Počeci sumraka
provlačili su se kroz ivice teških zavesa, a tihi šum ventilatora na
plafonu me je skoro istog trenutka odveo u san.
 DVANAESTO POGLAVLJE

Kira

Polako sam se budila, osećajući se kao da izlazim iz mesta dubokog i

mračnog, a svetlost je bila daleko, daleko iznad. Zatreptala sam,
pokušavajući da shvatim gde sam, osećala sam nešto toplo i čvrsto na
leđima. Okrećući se omamljeno, pogledala sam u zapanjujuće lepo
lice usnulog zmaja. Pokušala sam da se setim kako sam dospela ovde i
mogla sam samo da se setim da sam se popela u krevet, praktično
nisam mogla da stojim, osećala sam prvo kao da mi je kamen pao na
telo, a zatim kao da me živu kuvaju. Čak i sada, osećala sam se
omamljeno, a udovi su mi bili teški. Bila sam bolesna, imala sam
temperaturu, pomislila sam. Vizije Grejsona kako me hrani juhom,
stavlja hladne krpe na moju glavu i zaglađuje mi kosu unazad,
pojavile su mi se u rasutom sećanju. Brinuo se o meni dok sam bila
bolesna. Nežnost je tekla kroz mene kao hladno piće vode dok sam
zurila u njegovu mirnu mušku lepotu. Moj um koji nije bio potpuno
svestan, nesputan ni strahom, ni razumom, podigla sam ruku do
njegovog lica i pomerila palac niz njegovu grubu vilicu, osenčanu
crnim dlakama. Ovako bi bilo da se budim pored njega. Ovako bi bilo
da je zaista moj. Nije se obrijao par dana. Da li sam bila ovde, u ovoj
sobi, toliko dugo? Grejsonove oči su se otvorile i zurio je u mene
nekoliko trenutaka, dok mu se nije u pospanom izrazu pojavilo
razumevanje. „Hej," promrmljao je prinevši mi ruku čelu. Uzdahnuo
je dok je odmicao ruku. „Groznica je nestala," rekao je mirnim i
spokojnim izrazom lica. „Da. Pobrinuo si se za mene," prošaputala
sam. „Hvala ti." On je ljubazan. Pomisao je došla iznenada i sigurna.
Ostali smo tako, trenutak kao da smo uhvaćeni između sna i jave,
oboje smo bili još uvek upleteni u maglovitu mrežu snova. Njegove
oči su bili tako lepe—tamne kao noćno nebo i u njima se bilo tako
lako izgubiti. Prineo je ruku mom obrazu i prešao palcem preko moje
jagodične kosti. Uzdahnula sam, nagnuvši se njegovom dodiru.
Odjednom je trepnuo prema meni, oči su mu se potpuno otvorile kao
da mu je nešto upravo palo na pamet. I čarolija je prekinuta. Prevrnuo
se na leđa, izgledajući gotovo krivim dok je privukao ruku kosi i
prošao prstima kroz nju, uhvativši je na vrhu glave. „Bilo je—" Zvono
na vratima je prekinulo njegovu misao. On se uspravi. „Valtera i
Šarlote još nema. Ja ću." Ustajao je, farmerke i majica su bile
izgužvane, kosa u rasulu, tamna senka strnjišta činila ga je još lepšim.
Bio je svaki centimetar čovek, i osetila sam da mi zastaje dah u
grudima. Njegove tamne oči su preletele preko mog tela, i opet je
skoro krivo skrenuo pogled. Ispravila sam se na jedan lakat. „Nisi . . .
iskoristio moje stanje, jesi li, zmaju?" podigla sam obrvu. Stisnuo je
vilicu, a oči su mu postale neverovatno tamnije, i kratko je rekao:
„Ne." Onda se okrenuo „Idi pod topli tuš. Doneo sam ti kofer."
Pogledala sam tamo gde je klimnuo glavom pre nego što je izašao iz
sobe i zaista, moj kofer i toaletna torba su bili ispod prozora. Uradila
sam kako je Grejson rekao, uzimajući dugo, vruće luksuzno tuširanje,
uživajući u osećaju toplote koja pada na moje bolne mišiće, penila
sam i ispirala kožu svojim gelom za tuširanje iznova i iznova. Osećaj
je bio nebeski. Kada sam konačno izašla, čista i očišćena, ponovo sam
se osećala potpuno budnom i kao čovek. Nakon što sam osušila kosu i
obukla se, sišla sam dole da pronađem Grejsona i nešto pojedem. Bila
sam gladna. Čuvši glasove iz dnevne sobe, krenula sam u tom pravcu,
zaustavivši se kada sam videla Kimberli kako sedi na kauču, a Grejson
je sedeo preko puta nje. Oboje su se nečemu smejali, ali su zastali
kada sam ušla u sobu. Kimberli je ispustila mali vrisak i ustala,
pritrčavši prema meni i gurnuvši me u ogroman zagrljaj. „Šta radiš
ovde?" upitala sam bez daha, upijajući je, a srce mi se stezalo od
oduševljenja. Nosila je džins šorts i majicu sa cvetovima, njena glatka,
maslinasta koža još više je potamnila od letnjeg sunca, njeno malo,
raskošno telo bilo je savršeno kao i uvek. Imala je svoju crnu,
kovrdžavu kosu skupljenu u niski rep. „Nisi odgovorila na moje
pozive dva dana! Bila sam zabrinuta. Došla sam da se uverim da te
nisu okovali u vinskom podrumu i nemilosrdno te muče." Namignula
je, ali se onda osmehnula Grejsonu kao da je to šala koju su već
podelili. Već su izgledali kao da su se sprijateljili. Nisam bila sigurna
kako se osećam zbog toga. Grejson je ustao. „Pustiću vas da
razgovarate," rekao je, pogleda uperen u mene dok nam je prilazio.
Nisam mogla a da ne primetim da uprkos tome što se nedavno
probudio, i dalje je izgledao umorno, kao da nije mnogo spavao.
„Ionako mi treba tuš. Drago mi je da smo se upoznali, Kimberli."
Pogledala sam u stranu, grizući usnu na iznenadnu sliku Grejsona
Havthorna golog pod vrelim mlazom vode. Kaskadnim sapunom—
„Kira?" upitala je Kimberli. „Želiš li da sedneš?" očigledno je
ponavljala pitanje koje nisam čula. „O da. Vidimo se," rekla sam
Grejsonu koji je već prolazio pored nas. „Hm, hvala ti, još jednom."
Glava mu se lagano okrenula, ali nije rekao ni reč. „Dođi ovamo,"
rekla je Kimberli povlačeći me za ruku. „Šta se dešava? Nisam dobila
pristojne informacije od tebe otkako ste se venčali, a onda nisi
odgovorila ni na jedan od mojih poziva ili poruka ovog vikenda—"
„Bila sam bolesna. Kao, stvarno bolesna." Svalili smo se na kauč i ja
sam stavila jastuk u krilo, grleći ga. „Grejson se pobrinuo za mene."
Još uvek sam bila zbunjena zbog toga i nisam imala priliku da ga
pitam bilo šta o tome. Zašto je to uradio? Kako me je pronašao? I
Bože, da li je zaista prošlo samo nekoliko dana otkako me je poljubio i
dodirnuo sa takvom nežnom strašću, navodeći da ležim budna,
bacajući se i okrećući se od frustrirane zbunjenosti? Konačno sam
ustala iz kreveta i napravila listu detalja za zabavu i poslala je mailom
Šarlot. Pomoglo mi je to što sam mislila da radim na nečemu osim da
mislim na njega i na kraju sam mogla da zaspim kada sam se vratila u
krevet. Kimberli je podigla obrvu. „Drago mi je da si bolje i
razgovaraćemo o tome za minut. Ali imam kosku da podelim sa
tobom. Namerno si izostavila da je on grčki bog." Narugala sam se.
„Grčki bog? Nemam pojma o čemu pričaš. On je jedan od najružnijih
ljudi koje sam ikada videla. Jedva ga gledam." Kimi se nacerila.
„Lažovčino." Njen izraz lica je postao zamišljen. „Ipak, to me brine.
Biće ti lakše da se zaljubiš ako te već privlači. Pošto je plan da odeš
od njega za par meseci, pronađi način da se to ne dogodi, to je sve što
imam da kažem. I ne dozvoli mu da te poljubi." Uzdahnula sam i
naslonila glavu na kauč. „Pa, zapravo . . . " Obavestila sam Kimberli o
svemu što se dogodilo od dana našeg venčanja. Slušala je, a izraz lica
joj se kretao između ljutnje, blagog užasa, iznenađenja i konačno
zamišljenosti. „Dopustila si mu da te poljubi. Zakasnila sam—ali
nisam iznenađena. Način na koji su te njegove oči pratile danas kada
si ušla u sobu. . . pa, šta ćeš sad?" njegove oči su me pratile?
Verovatno je pokušavao da se uveri da mogu da hodam s obzirom na
to koliko sam bila bolesna. Odmahnula sam glavom. „Ništa. On samo
želi da me pretvori u ’zgodnu ženu‘, a zatim da gleda kako odlazim.
To nikada ne bi, dobro. . . znaš me, Kimberli. Ja ne radim na taj način.
To bi bila potpuna katastrofa. Za mene." Kimberli je otvorila usta da
odgovori kada smo čuli kako Grejson viče iz kuhinje. Skočila sam i
Kimberli me pratila dok sam žurila na drugu stranu kuće. Grejson je
upravo izlazio iz kuhinje. Šarlot, koja se sigurno vratila dok sam se ja
tuširala gore, bila mu je za petama. „Trebalo je da bude od pomoći,"
povikala je za njim. Okrenuo se, linije njegovog tela su bile napete, a
iz očiju mu je buktala vatra na Šarlot. „Zamalo da sam je iskoristio.
Kada je bila u groznici i bez svesti," on je vikao. „O Bože," Šarlot je
rekla. Podigla je pogled, stavivši jedan prst na bradu. „Da li je trebalo
da se prepolovi, a ne udvostruči?" spustila je prst. „Da, mora da je to
bio problem." „Šta se ovde dešava?" pitala sam. Kimberlina glava se
kretala napred-nazad između Grejsona i Šarlot. Valter je tiho ušao i
stao sa strane. „Otrovala me je," Grejson je zarežao, upirući prstom u
Šarlot. Šarlot se veselo nasmeja. „Nisam ga otrovala. To je
jednostavna biljna mešavina koju me je naučila moja majka, a
namenjena je da poveća muški žar." Namignula mi je. Osetila sam da
mi lice gubi boju. Šarlot je dala Grejsonu neku vrstu biljne mešavine
da pojača žar pre nego što su otišli za vikend? Zašto? I . . . o Bože. Da
li je rekao da me je zamalo iskoristio dok sam bila u nesvesti? Teško
sam progutala. Valter je krenuo napred. „Teško da je to moja stvar,
gospodine, ali—" Grejson je blenuo, stišćući usne na trenutak. „Kada
te je to ikada zaustavilo, Valtere?“ „Istina," Valter je bez kajanja
priznao pre nego što je nastavio. „Lično sam otkrio da puno vode
tokom dana pomaže, uh . . . efekat pre nestane. Ipak, preporučujem
odgovarajuću dozu. Prilično je. . . korisno." Grejson je ispustio bolan
zvuk, gledajući u plafon. „Ja sam u paklu." Šarlot je istupila napred.
„Želiš li da ti pripremim—?" „Ne! Nikada više neću dozvoliti da mi
nešto pripremiš. Otpuštena si! Okružen sam ludacima." A onda je
krenuo ka vratima, zalupivši ih za sobom tako snažno, da se vaza na
polici pored nas zaljuljala i zamalo pala. Dahtala sam, a oči su mi
poletele ka Šarlotu. Nacerila mi se kao da nije upravo otpuštena. „On
te je otpustio?" teško sam udahnula. Šarlot je mahnula rukom po
​​
vazduhu kao da to nije ništa. „Oh, otpuštao me je dva puta mesečno
od svoje šesnaeste godine." Okrenula se prema kuhinji, dozivajući
Kimberli i mene. „Pridružite mi se na šoljici kafe, devojke." Kimberli
je, široko se osmehujući, vodila. Šarlot je stajala za pultom, sa velikim
kuharom ispred nje dok je valjala testo za neku vrstu peciva. Upoznala
sam je sa Kimberli, a ona je sipala tri šoljice kafe dok smo Kimberli i
ja sele. „O čemu si mislila, Šarlot?" pitala sam je, dajući sve od sebe
da je pogledam, znajući da sam mogla biti žrtva zlostavljanja dok sam
bila u nesvesti zbog njenih postupaka. Samo . . . da li sam verovala u
to? Da li sam verovala da je Grejson sposoban za tako nešto, čak i ako
je razlog Šarlotino mešanje biljaka? Namrštila sam obrvu. Nisam tako
mislila, ali muškarci su me i ranije zaslepljivali. Iz mog iskustva,
uglavnom su bili nepoverljivi. Gospod je znao da reč mog oca nikada
nije imala nikakvu težinu, a mog verenika još manje. Što se tiče
Šarlot, njene namere, iako pogrešne, bile su čiste. Bila sam sigurna u
to. Šarlotine oči su zasvetlele. „Činilo mi se da vas dvoje izbegavate
jedno drugo. Ali onda ste otišli na večeru. I mislila sam da je Grejsonu
možda potreban mali pritisak u pravom smeru. A onda je tu bila i
činjenica da ste vas dvoje sami ceo vikend. . ." Ona se namršti. „Ali,
možda sam pogrešila dozu, i naravno, trebalo je da uzmem u obzir
njegovu muškost. . ." Zastenjala sam i stavila čelo u ruku na trenutak
pre nego što sam ponovo pogledala njeno nasmejano lice. Jedva sam
želela da razmišljam o muževnosti mog muža. „Ne znam da li mu je
baš bio potreban pritisak u tom pravcu." Šarlot je prekinula ono što je
radila, odloživši svoju oklagiju po strani. „A ti?" upitala je, jasno se
nadajući da ću odgovoriti da želim isto. „Ja. . ." Nagnula sam glavu.
„I on mene privlači. I . . ." Zaokružila sam jednim prstom oko ruba
šolje za kafu. „Pa, postoje trenuci kada mi se on dopada." Odmahnula
sam glavom. „Ali ne mogu da mu dam ono što želi, iz nekoliko
razloga." Bacila sam pogled na Kimberli i ugrizla se za usnu. Ona me
pogleda saosećajno. „Ali glavni razlog je taj što verovatno ne bi imao
problema da podeli svoje telo sa mnom, a zatim nastavi kao da se ništa
nije dogodilo. Ja to ne bih mogla." Pogledala sam dole. Uvek je bilo
tako sa mnom - gde je moje telo otišlo, moje srce ga je pratilo. Strah
mi je polako klizio niz kičmu pri pomisli kako bi Grejson mogao tako
lako da me uništi ako bih mu dala priliku. Jednom sam naučila tu
lekciju i nije mi bilo stalo da je ponovim. Ovog puta ne bih se predala
svojim glupim, nepromišljenim hirovima. Pogotovo ne kada je u
pitanju jedan muški zmaj. Šarlot me je potapšala po ruci koja je bila
na pultu, ostavljajući malu mrlju brašna na mom zglobu. „Tako smo
mi žene građene, draga moja. Kada dajemo svoja tela, dajemo i svoja
srca. Kada muškarci daju svoja tela, onda. . ." Podigla je pogled kao
da pokušava da smisli prave reči. „Oni daju svoja tela," obe i Kimberli
i ja smo završile uglas, a onda smo nas tri prasnule u smeh. Srce mi se
uzdiglo od naklonosti prema obima. Nedostajalo mi je da imam
devojke u blizini. Nasmejala sam se Šarloti. „Da. Dakle, to je van
stola." „Pa, videćemo," rekla je namigujući mi. „Bez zle zavere," rekla
sam joj. Potajno, međutim, moje srce je bilo zagrejano kada sam
saznala da Šarlot želi da vidi pravu vezu između Grejsona i mene.
Možda je za nju to uglavnom bilo zato što nije verovala u lažni brak
koji smo dogovorili—kada bi bio pravi omogućilo bi joj da bude
srećna zbog Grejsona, a ne razočarana. „O, ne," reče Šarlot
neubedljivo. „Bar ne da bi me uhvatili." Tiho sam se nasmejala i otpila
gutljaj kafe. Bila sam u iskušenju da pitam Šarlot o nekim stvarima
koje sam pre neko veče saznala o Grejsonu, posebno u vezi sa
Vanesom. Ali jedno, nisam se osećala dobro da pričam o tim stvarima
iza njegovih leđa, a drugo, Kimberli je bila tamo. „Hoće li ti
oprostiti?" „Oh, na kraju hoće. Ovo ovde," rekla je, klimnuvši na testo
u ruci, „je za njegove omiljene kolače od borovnice. Voli ih sa
džemom i kajmakom. Ponašaće se ljutito nekoliko dana samo da bi
sačuvao svoj ponos, ali posle nekoliko komada ovih, više neće biti
ljut." Veselo se osmehnula, ali se onda uozbiljila. „Oh, to me podseti,
Kira. Moram da idem na polje prema jugu da pokupim kajsije toliko
su zrele da padaju na zemlju. Da li želiš da mi pomogneš da napravim
džem od kajsija?" „Oh, naravno. Jednom sam sa bakom napravila
džem od jagoda," rekla sam, sećajući se radosno tog dana. „Sviđa mi
se ovo mesto," Kimberli je iznenada izjavila te je otpila gutljaj kafe.
„Mislim da ti je mesto ovde, Kira." Njene reči su mi naizmenično
donosile sreću i užas. I dok smo sedeli u toploj kuhinji, namirisanoj
mirisima borovnica i kafe, jeli kolače sa medom od ovsene kaše, a
Šarlot je brbljala o svom vikend-putovanju, odjednom me je pogodilo:
Grejson je rekao da je odrastao bez oba roditelja. Još uvek nisam
razumela tačnu dinamiku te situacije. Ali on je pogrešio na jednom
mestu. Imao je roditelje sve vreme. Zvali su se Valter i Šarlot Poplvel,
i voleli su ga kao da je njihov. Pitala sam se da li je Grejson to uopšte
shvatao. Ćaskali smo još neko vreme, a onda mi je Kimberli rekla da
mora da krene. Ispratila sam je napolje i, dok smo stajali kod njenog
auta, nasmešila mi se. „Ovo je bila tako lepa poseta. Mislila sam ono
što sam rekla," pogledala je okolo na imanje Havthorn, „čini mi se kao
da se uklapaš ovde." Proučavala je moje lice na trenutak. „Ali pazi na
sebe. Nebi mogla da podnesem da te ponovo vidim povređenu, Kira
Kat." Nakratko sam joj se osmehnula. „Hoću, obećavam." Ona
klimnu glavom. „Skoro mi je mrsko da ti ovo kažem, nakon što sam
videla kako ti je dobro ovde.“ Srce mi je potonulo. „Moj tata te zvao,
zar ne?" upitah, odmah pogodivši. Uvek je imala isti zategnuti izraz na
licu kad god bi joj moj tata pao na pamet. Ona klimnu glavom. „Zvao
je nekoliko puta, čak je jednom nagovestio da će, ako te ne nateram da
ga pozoveš, nekako povući neke konce u Endijevom poslu — a ja ne
mislim da želi da mu obezbedi unapređenje." „To kopile koje
kontroliše," kipila sam. Endi je bio policijski dispečer, i
pretpostavljala sam da nije bilo nemoguće da je moj otac bio uvučen u
policijsku upravu San Franciska, ali da moj otac to uopšte uzme u
obzir? Zar nije bilo ograničenja u dubinama u koje bi potonuo da bi
me kontrolisao? Kimberli je stavila ruku na mene. „Sada slušaj. Nisam
ti to rekla da bi ga kontaktirala na naš nalog. Endi je pomalo zabrinut,
ali iskreno, radije bismo bili nezaposleni nego dozvolili da tvoj otac
kontroliše naše živote. Samo sam mislila da treba da budeš svesna. Ko
zna šta još namerava? Možda bi bilo najbolje da sada odeš kod njega,
tako da on nebi shvatio gde si, pre nego što budeš spremna.“ Zadrhtala
sam, obavivši ruke oko sebe. Ipak sam pristala. I ne bih dozvolila da
ovo postane problem mojih prijatelja. Klimnuvši glavom, rekla sam:
„Hoću. Hvala, Kimberli." Molim te neka uskoro dođe ta dozvola za
brak. Samo sam morala prvo da unovčim taj ček. . . Čvrsto sam je
zagrlila za zbogom, obećavajući da ću je uskoro posetiti i često je
ažurirati, a onda sam gledala kako njen auto odlazi kroz kapiju. Opet
sam obavila ruke oko sebe i stajala, slepo zureći u pokvarenu fontanu,
pitajući se kako će izgledati kada bude popravljena i bude radila,
pitajući se koliko je daleko na Grejsonovoj listi prioriteta. Grejson . . .
Proveo je ceo vikend u stanju krajnje muke zahvaljujući Šarlot, a ipak
je nesebično brinuo o meni, smirujući moju groznicu i vodeći računa
da nikada ne budem sama. Očigledno sam pogrešila u vezi sa
Zmajem, barem na neki način. On nije bio bezbrižna zver za koju sam
prvobitno mislila da jeste. Na trenutak sam razmislila o tome kako su
ga izdali brat, otac i maćeha. Bio je samo čovek — čovek koji je
duboko povređen i trudio se svim silama da se izvuče u situaciji koja
je, do mene, pružala vrlo malo nade. I ponovo sam pomislila na to
kako sam znala da mu je naneo nepravdu ne samo njegov rođeni otac,
već i moj. Da li bi razumeo zašto to nisam spomenula kada bi saznao?
Razmišljala sam da mu sada kažem. . . samo, naš plan se nije
promenio. Ipak bismo se uskoro rastali. Čemu bi to služilo? Um mi je
bio ispunjen brigama, odlutala sam nazad u kuću i krenula prema
kancelariji - sobi u kojoj sam prvi put zvanično srela Grejsona
Havthorna. Sela sam za veliki sto i počela da preturam po gomili nove
pošte koju je Šarlot sigurno izvadila iz poštanskog sandučeta kada se
jutros vratila, zajedno sa velikom gomilom stare, neotvorene pošte,
razdvajajući sve na tri gomile: kako je izgledalo računi, smeće i lična
prepiska bilo je nekoliko neotvorenih pisama upućenih Grejsonu,
ličilo je na ženski rukopis. Ostavila sam ih po strani, ali kada sam
došla do razglednice sa slikom bicikla naslonjenog na drvo i okrenula
je, primetila sam isti rukopis i da je vrlo nedavno datovana. Oklevala
sam samo nakratko pre nego što mi je pogled skrenuo sa adrese na
poruku. ~Grejsone, sećaš se kad smo imali trinaest godina i kad sam
te biciklom poprskala sa blatom i kako sam se osećala loše? Rekao si
mi da je nemoguće da budeš dugo ljut na mene. Molim se da još uvek
možeš da mi oprostiš. Nikada neću prestati da pokušavam. . . S
ljubavlju, Vanesa. Vanesa. S ljubavlju? Ona ga još voli? Pokušavala je
da ubedi Grejsona da joj oprosti? Za udaju za njegovog brata? Čudan
bol se nastanio u mojim grudima, zbog čega mi je koža bila
bodljikava. Nije mi se dopalo. Počela sam da ostavljam najnoviju
poštu po strani, odlučivši da sam sa zadatkom završila, kada sam
naišla na poslovnu kovertu upućenu na mene. Udahnula sam duboko,
otvorivši ga. Ispustila sam mali vrisak kada sam videla da je to naša
zvanična dozvola za brak, bodljikav osećaj se rastvarao u uzbuđenje
puno nade. Bacivši drugu poštu na sto, brzo sam otišla do ulaznih
vrata, dozivajući Šarlot u kuhinji, „idem u grad. Uskoro se vraćam."
Čula sam je kako pevuši odgovor, „Okej," pre nego što su se vrata
zatvorila za mnom. Imala sam nešto novca da pokupim. Prilično
mnogo novca, u stvari.
 TRINAESTO POGLAVLJE

Grejson

Do tri sata, bio sam previše iscrpljen da bih radio još jedan minut.
Vratio sam se u kuću u kojoj su mirisi Šarlotinih kolača od borovnice
slatko visili u vazduhu. Otišao sam do kuhinje. „Ne igraš pošteno,"
rekao sam, glumeći neprijateljstvo. „Nameravao sam da te nemo
tretiram još najmanje dan i po. Daj mi jedan od njih." Šarlot mi se
radosno ozarila, stavljajući toplu pogaču na tanjir sa kašičicom
ugrušane kreme na vrhu i kašikom džema sa strane. „Varalica,"
promrmljao sam. „Nemoj misliti da ovo znači da ti opraštam." Šarlot
mi se znalački osmehnula dok sam uzimao veliki zalogaj raja.
„Izvinjavam se. Nanela sam ti bol, i nikada ne bih namerno uradila
tako nešto." Proučavala me je na trenutak. „Ja samo . . ." „Želiš da
Kira i ja imamo pravi brak." Odmahnuo sam glavom. „Žao mi je,
Šarlot, to se neće desiti. Nemam ni vremena ni želje za ženom." Što se
tiče fizičkog aspekta. . . Pokušao sam. Nije da je Šarlot to morala da
zna - to bi joj samo dalo lažnu nadu. U svakom slučaju, Kira je rekla
ne. Ali to ćemo videti. Nisam hteo da odustanem na tom frontu. Za
sada smo barem bili muž i žena — zašto ne bismo nakratko požnjali
prednosti? Bila je kao mala vatra u mojoj krvi — lepa, nepredvidiva i
puna života. I sigurno bi dva meseca, možda i malo manje, bilo
dovoljno vremena da se ta vatra ugasi. Znao bih kakav je osećaj ispod
mene, oko mene, na meni. . . a onda bi bilo gotovo. Bio bih
zadovoljen i krenuo bih dalje. „Nisam ti dala tu biljnu mešavinu da bi
delovao na fizičku privlačnost prema njoj, znaš,"; reče Šarlot, kao da
čita moje misli. „Nadala sam se nečemu više od toga. To je bilo samo
da poteče krv, ako razumeš na šta mislim." Ona mi je namignula i ja
sam se namrštio. Odvratno je da o tome razgovaramo. Ona me je
praktično odgojila. Ali nastavila je dalje pre nego što sam uspeo da je
zaustavim. „Za telo i srce. A što se tiče Kire, ni ona ne želi čisto fizički
odnos sa tobom, znaš." Zastao sam, ne mogavši da pomognem svom
interesovanju. „Kako to znaš?" „Zato što je žena. Tako ja to znam."
Razmišljao sam o njenim rečima. Da smo uživali u telima jedno
drugog, da li bi Kira zaista želela više? Ne, činilo se da joj se jedva
sviđam pola vremena. Ali joj se svideo moj dodir. To je bilo jasno.
Razmišljajući sada, to brujanje seksualne svesti bilo je tu od samog
početka, bilo je prisutno kada je moja koža prvi put dodirnula njenu.
Samo nisam to priznao jer sam bio previše zauzet da je osuđujem, da
joj se zameram, a zatim da me odvrate njene smešne ludorije. Ali to
više nisam poricao. Mislio sam da nije postojao razlog zašto ne bismo
mogli da zadržimo stvari na fizičkom nivou. Sa svoje strane, znao sam
da mogu da uživam u njenom telu, a da se ne zaljubim u nju. Ne bih.
Završio sam sa poricanjem sebe gde je u pitanju bila uglavnom
ogorčena, ali veoma poželjna mala veštica. Sada moram i nju da
ubedim u isto to. Zabrinutost koju sam osećao prema Kiri kada sam je
zatekao bolesnu i grozničavu u njenom krevetu zabrinula me je prvih
nekoliko sati kada sam se brinuo o njoj. Ali onda, pre nego što sam
imao vremena da o tome u potpunosti razmislim, Šarlotino bilje je
počelo da deluje, i to je bilo sve što sam mogao da uradim da spasim
svoje telo, a napor da se kontrolišem učinio me je previše iscrpljenim
da bih razmišljao. Možda je na neki čudan način to bila dobra stvar.
Ali s obzirom na to sada, zaključio sam da je to bila prirodna muška
reakcija da želite da zaštitite sopstvenu ženu - ništa više od
pogodnosti. Na kraju, očekivao sam, da će to proći. Baš kao i naš
brak. „Kad smo već kod Kire," Rekao sam, „gde je mali izazivač
nevolja?“ „Ne znam. Otišla je odavde pre nekoliko sati." Podigao sam
obrvu, pitajući se šta je bilo tako važno. Pre nego što sam stigao da
postavim pitanje naglas, čuo sam vozilo na prilazu. Nekoliko
trenutaka kasnije, čuo sam Kirin glas, „Halo?" „Ovde, draga," Šarlot
je pozvala. Pogledao sam preko ramena dok je Kira žurno ušla u
kuhinju, postavljajući veliku kutiju na pod sa rupama na vrhu. „Šta je
to?" upitao sam, pokazujući na veliku kutiju. „Iznenađenje," rekla je,
cereći se. Zastenjao sam. Šta je zaboga sada smislila? „Ali prvo," rekla
je, sedajući na stolicu pored mene, „zvanično smo venčani. Dobila
sam dozvolu za brak od gospodina Hartmana. Naš ček će biti obrađen
danas i ištampan sutra. Možemo ga preuzeti ujutru." Uzbuđenje mi je
prostrujalo telom. „Šta?" pitao sam. „Stvarno?" „Stvarno." Ona se
naceri. Nisam mogao da se obuzdam. Ustao sam i podigao je u
zagrljaj, okrećući je dok se smejala. „Uspeli smo," rekao sam gotovo u
neverici, zastao sam i postavio je na noge ispred sebe. Nasmejala mi
se, oči su joj sijale, njen osmeh je bio iskren. I zaradio sam rupicu.
„Znam," udahnula je. Zagledao sam se u njene oči, potreba da je
poljubim bila je tako intenzivna da sam morao da se zapitam da li je to
prirodno, ili Šarlotino bilje još uvek buja kroz moj sistem. Međutim,
prekinuo me je tihi zvuk nečega što je strugalo iz kutije i dalje na podu
iza nas. Skupio sam obrve i Kirin osmeh se povećao, ta očaravajuća
rupica je ponovo iskočila, kada je odstupila od mene, brzo se
pomerivši ka onome što je bilo na podu. Okrenuvši se, upitao sam,
„Šta si napravila?" čučnula je na pod, otvorila kutiju i izvukla nešto
što je izgledalo kao veliko štene ili mali pas. Duševne tamne oči
oprezno su zurile u mene, a jarkozelene su me uzbuđeno posmatrale.
„Oh Bože“ Šarlot je dahtala, žureći ka Kiri. „A ko je ovo?" Šarlot je
podigla metalnu etiketu na psećem vratu i pročitala: „Sugie sug?"
„Kao šećer, ali sa ie na kraju," – reče Kira ponosno. „A onda kao
reper, Sugie Knight. Sugie Sug." „O, da," rekla je Šarlot, kao da je
uopšte znala šta je reper. „Možda je trebalo da ga napišem sa SH,"
rekla je Kira, a oči su joj se pomerile nagore kao u mislima.
Odmahnuo sam glavom, vraćajući pažnju na stvar u Kirinim rukama.
„Šta je Sugie Sug?" pitao sam. „I šta nije u redu sa njegovim licem?"
Izgledalo je kao da nedostaje cela donja polovina psećeg lica, Kira je
privukla stvar, sada sam mogao da kažem, starije štene, nekakvu
džukelu, na svoje grudi i drugom rukom mu pokrila uvo. „Ššš," rekla
je. „Ona te čuje, znaš." Ona mi se prezrivo namršti. „I Sugie Sug je
ona." Osmehnula se štenetu koje ju je pogledalo sa nečim što je
izgledalo kao da jedva sadrži nadu. „Zar nisi, devojčice? „Zar nisi,
slatka šećerna pita? Da jesi, ti si devojka, dobra devojka. Tako dobra
devojka. Slatka, dobra devojka." Napravio sam grimasu na zvuk
bebinog govora visokog tona. Ali izgleda da štenetu to nije nimalo
smetalo. Pas, drhteći u očiglednom pokušaju da zadrži svoj zanos
zbog Kirine pažnje, lizao joj je lice tim čudno deformisanim ustima.
Kira se nasmejala, a zatim ponovo pokrila štenetu uvo. „Spasila sam
je. Njen prvi vlasnik joj je stavio korpu preko usta kada se odvikavala
od sisanja. A onda je nije skinuo dok joj je lice raslo. Kada je
pronađena, bila je skoro mrtva i morali su joj hirurški ukloniti korpu
sa usta." Skinula je ruku sa psećeg uha. Šarlot, koja je škljocala i
 gugutala kao baka koja je prvi put srela svoju unuku, počešala je štene
po ušima. „Oh, jadni mali. Ne brini ni o čemu, Sugie Sug. Ovde ćeš se
sasvim dobro uklopiti." U svom očiglednom uzbuđenju, štene je
ispustilo malu škripu i onda je spustilo glavu kao da očekuje batine
kao posledica male buke koja mu je pobegla. Pogledalo nas je tužno
podignutih očiju, i dalje spuštene glave. „Vou, vou, samo malo?" pitao
sam. „Ne. Poslednje što mi treba je životinja koja trči okolo i da mi se
nađe na putu. Nemam vremena za kućnog ljubimca." Kira se
namrštila, a zatim gurnula psa prema meni, primoravajući me da ga
uzmem. „Spasila sam Sugie Sug za tebe. Ona je tvoja. Smatraj je, um,
mojim svadbenim poklonom. I kao znak zahvalnosti na ljubaznosti
ovog vikenda." Ona se naceri. Na trenutak sam bio zapanjen, zureći
dole u toplu težinu u mojim rukama, te velike, tamne oči uperene u
mene sa mešavinom straha i nade. Osetio sam čudno komešanje u
predelu mog srca. Oh, Isuse. Kira je otišla i kupila mi štene nakon
priče koju sam joj ispričao o svom ocu. Iritantna mala veštica. Slatka,
saosećajna, iritantna mala veštica. uzdahnuo sam. Bila je to ljubazna
gesta i bilo mi je drago što nije bila uznemirena zbog toga kako smo
se rastali na terasi nakon našeg sastanka. Još uvek . . . „Kira, ne mogu
imati psa po imenu Sugie Sug. Ne znam ni šta to znači. Ali zvuči
neverovatno devojački." „Oh," stavila je jedan prst na usne, „pa, tako
sam je nazvala i izgleda da je vezana sada za to. Njeno puno ime je
Sugar Pie Honei Bunches, skraćeno Sugie." Zadržala je jedva
potisnuti osmeh. Ovo je baš zabavilo malu vešticu. Ponovo sam
razmišljao o životinji. Bila je užasno ružna. Žalosno neprivlačna.
Oštećena. Uprkos njenom deformitetu i njenom neprihvatljivom
imenu, nisam mogao da se nateram da je izbacim sada kada je bila u
mom naručju i gledala me sa tako sirovom nadom. Imao sam veliko
imanje. Mogla je da trči okolo - verovatno je nikada ne bih ni video.
Iako bi u najmanju ruku morala da bude obučena da ne jede grožđe,
jer ono može biti opasno za pse. Spustio sam je na zemlju. Mirno je
stajala, zureći u mene. „Ona je još uvek štene, a tek si je danas dobila.
Ona se može naučiti na novo ime." Napravio sam rezervnu kopiju.
„Dođi ovamo, Scout." Nagnula je tu ružnu glavu, sedeći ravno na
svojoj zadnjici. Kira se takođe vratila. „Dođi ovamo, Sugie Sug,"
pozvala je. Pas je odmah odjurio do nje, a njegove prevelike šape su
​​
škljocale o pod. Kira ju je podigla i počela da joj brblja onim istim
veoma iritantnim bebinim glasom. „Dođi ovamo, Sugie Sug," zvao
sam eksperimentalno. Kira ju je spustila na zemlju i štene je dojurilo
do mene, ponovo cvileći, a zatim spuštajući glavu na onaj uplašeni,
stidljivi način. Podigao sam je i pogledao je u oči. „Prvo, ovde ti je
dozvoljeno da pričaš." Gledala me je tim izražajnim očima kao da
razume šta govorim. Liznula mi je obraz oprezno. Podigao sam pogled
na Kiru i Šarlot koje su se obe široko smejale. „Dobro, može da
ostane," rekao sam, stisnuvši vilicu i okrenuvši se sa svojim novim
štenetom i krenuo ka vratima. Moje novo štene po imenu Sugie Sug.
Šta se dođavola dešavalo mom životu? „Pokazaću joj kuću i naviknuti
je na novo ime," rekao sam dok sam izlazio iz kuhinje. Sretan ženski
smeh pratio me je uz stepenice, zvuk za koji sam iznenada shvatio da
nikada nisam čuo u ovoj kući… pre nego što je Kira došla.

*************

Sledećeg jutra, vedrog i ranog, Kira i ja smo krenuli u centar grada da

pokupimo ček koji je bio katalizator i razlog za ceo ovaj brak.
Gospodin Hartman ga je predao i poželeo nam sreću, a ni deset minuta
nakon što smo ušli u zgradu, ponovo smo izašli na ulicu, zureći jedno
u drugo kao u šoku. Nacerio sam se Kiri i rekao: „Hajdemo da
otvorimo račun u banci." Ona se osmehnula i klimnula glavom.
Krenuvši ka drugoj banci niz ulicu, prošli smo pored banke gde me je
Kira prvi put videla. Kira možda ima dobre uspomene na tu određenu
banku, ali nisam mogao da podnesem da otvorim račun na mestu koje
je odbilo moj zahtev za kredit — bilo da je njihovo odbijanje bilo
opravdano ili ne. Ipak, razmišljao sam o tome kada sam poslednji put
bio tamo, kako sam se osećao beznadežno i nisko. Zgrabio sam Kirinu
ruku i stisnuo je. Nacerila mi se, iskočila je rupica. Pramen njene
vatrene kose pao je ispred jednog oka i nisam mogao da se suzdržim.
Zaustavio sam se i otpratio je unazad prema zgradi i pritisnuo je uza
zid, dajući joj brz i snažan poljubac, a zatim se nacerio njenom
iznenađenom izrazu lica. „Uzmite sebi sobu," neko je u prolazu
promrmljao. Kira je nakratko izgledala šokirano, a ja sam joj dao svoj
najbolji đavolski osmeh, podižući obrve. „Ne," reče ona odlučno,
izmičući ispod mene, ali je bacila pogled, sa zadirljivim osmehom na
licu. Srce mi je preskočilo na neki nepoznat način. Nasmejao sam se,
brzo hodajući da je sustignem. Sat vremena kasnije, imali smo
odvojene račune, na svakom od tri stotine pedeset hiljada dolara. Dok
smo se vraćali u vinograd, odjednom se nešto u meni zastidilo, kao da
joj kradem novac. Kao da sam imao malo prava na ono što sam
upravo uzeo. „Vratiću ti. Znaš to, zar ne?“ pitao sam, gledajući u Kiru.
Kimnula je, proučavajući moje lice. „Ako želiš," ona je rekla. „Da."
Kira je bila tiha na trenutak, a onda se njen glas tiho oglasio. „Moram
da idem da vidim oca danas." Pogledao sam je, njen izraz lica mešao
se između tuge i nečega što je ličilo na potištenost. To me je
zaprepastilo - Kirine oči su inače bile tako ispunjene živahnošću. Kao
da je ideja da vidi svog oca isisala sjaj pravo iz njenog tela. Otvorio
sam usta da nešto kažem, ali nisam znao šta. Ponovo sam ih zatvorio i,
posle minut, promrmljao jednostavno, „U redu." Pogledala me je kao
da je htela nešto da me pita, ali je umesto toga samo klimnula, izašla
je iz auta kada smo se zaustavili ispred kuće, i povikala preko ramena
da će me videti za par dana. Trebalo je da me obraduje. Imao bih malo
mira ovde četrdeset osam sati. Ne bih morao da brinem o tome da li će
dosadna veštica harati po celom mom imanju, izazivati nevolje i haos,
zbog čega mi krv uzburkava. Verovatno bi trebalo da odem u grad i
nađem ženu koja je voljna da se olakšam. Bog je znao koliko sam
seksualno frustriran. Kira ne bi znala, niti bi joj bilo stalo do toga.
Samo budi diskretan. Mogao bih da radim diskretno. Pa zašto se moj
um bavio nejasnim osećanjem melanholije izazvanim Kirinim
odlaskom iz grada, umesto moje sopstvene seksualne potrebe i šta bih
mogao da uradim da je zadovoljim? Otresao sam se svojih misli i
otišao u svoju kancelariju da predam narudžbine za zalihe i opremu
koju sam već nedeljama obeležavao. Uzbuđenje zadovoljstva
prostrujalo mi je stomakom. Sve je dolazilo na svoje mesto. Pas je
ušao u moju kancelariju i legao do mojih nogu dok sam radio za
kompjuterom. Četrdeset pet minuta kasnije, kada sam naručio sve,
ustao sam i pozvao ružnu džukelu odakle je još uvek ležala ispod mog
stola. „Dođi, druže." Ništa. Nije ni podigla glavu. Razmišljao sam o
njoj na trenutak. Ona je bila devojka, pa je možda samo želela ime
koje više odgovara ženi. „Dođi, Bejli." Čak ni grčenje mišića. Stisnuo
sam zube. „Dođi, Sugie Sug," rekao sam ispod glasa. Psu su se
nakostriješile uši, ispustila je uzbuđeno škripu i brzo ustala, praveći
nekoliko koraka do mjesta gdje sam stajao. Stisnuo sam usne i uputio
joj gorak osmeh. Dahtala je na mene, a ja sam se zakleo da se
deformisana usta smeju. „Sve vi žene uživate u ovome, zar ne?"
upitao sam, okrećući se prema kuhinji, a pas je kaskao za mnom.
Šarlot me je dočekala u hodniku. „Kira stavlja svoj kofer u auto," ona
je rekla. „Ne ideš sa njom?" bacio sam pogled prema vratima. Ona
slegne ramenima. „Samo sam mislila da bi imalo više smisla da se
oboje pojavite i kažete njenom ocu da ste venčani. Zar ga to ne bi
učinilo ubedljivijim?" očigledno je Kira rekla Šarlot kuda ide i zašto.
Namrštio sam se. „Da je htela da idem sa njom, pitala bi me." Skrenuo
sam pažnju na psa. „Dođi ovamo, Megi." Sedela je gledajući u mene.
uzdahnuo sam. „Hajde, Sugie." Nepodnošljivi mješanac je ustao da
kaska za mnom dok smo išli prema kuhinji. Šarlot se smejala.
„Siguran sam da je ovo veoma zabavno za tebe," rekao sam, bijesno je
gledajući. Šarlot se osmehnula, počevši da vadi stvari iz frižidera.
„Pravim Kiri sendvič za poneti na put. Želiš li jedan?" „Naravno,"
rekao sam, sedeći na barskoj stolici. „Što se tiče ove slatke devojke,"
rekla je, osmehujući se psu koji je radosno mahao repom prema
Šarlot, „Mislim da je prvi put kada ju je Kira nazvala Sugie Sug,
izgovorila je ime sa tako puno ljubavi, da ovaj pas sada nije mogao
tako lako da ga pusti. Pretpostavljam da je to bio prvi put da je čula
ton ljubavi u njenom kratkom, tužnom životu. To je veoma moćna
stvar, znaš." Sreo sam Šarlotine mudre oči, razmatrajući njene reči,
razmišljajući o činjenici da je moja žena dovela ovog psa kući da bi
pokušao da izlečim nešto što se dogodilo pre mnogo godina. Po izrazu
straha i tuge koji su joj ranije bili u očima, možda je i Kiri bilo
potrebno isto. Možda smo samo na papiru bili muž i žena, ali ona mi
je pokazala nezasluženu dobrotu. Bez skrivenih motiva, jednostavno
zato što je htela. I ona je zaslužila isto. „Zapakuj oba sendviča,
Šarlot," rekao sam. „Idem sa njom." Šarlot se samo nasmešila
znalačkim osmehom.
 ČETRNAESTO POGLAVLJE

Kira

Stavljala sam kofer u prtljažnik svog automobila, kada sam videla

Grejsona kako izlazi iz kuće sa nečim što je ličilo na malu torbu za
noćenje i plastičnu kesu. Zatvorivši prtljažnik, stajala sam i
posmatrala ga dok nije stigao do auta. „Šta radiš?" pitala sam ga.
„Idem sa tobom," odgovorio je otvarajući gepek i vadeći moj kofer.
„Ideš sa mnom?" promrmljala sam. „Ali…" Zatvorio je prtljažnik,
okrenuvši se prema meni. „Kira, izgledaće ubedljivije ako oboje
odemo kod tvog oca. Zajedno smo sklopili ovaj poslovni aranžman i
oboje bi trebalo da budemo uključeni u ono što je neophodno da bi on
uspeo. Smatraj da ovim zarađujem deo svog udela." Otišao je do svog
auta i stavio moj kofer i svoju malu torbu iza sedišta. „A zašto stavljaš
moj kofer u svoj auto?“ „Zato što volim da vozim." Podigla sam obe
ruke, osetivši se iznenada poraženo. Bio je previše poznat osećaj.
„Deo tvoje kontrolisane prirode zmaja, pretpostavljam?"
„Pretpostavljam." Stavio je malu plastičnu kesu punu onoga što sam
pretpostavila da su sendviči od Šarlote na malo zadnje sedište i popeo
se za volan. Otvorila sam vrata sa strane suvozača, pogledala u njega,
ali nisam ušla. „Uživaš u tome što me iritiraš, zar ne?“ činilo se da je
razmišljao o tome. „Ima određenu privlačnost." Bacio je pogled na
mene. „Ali ovde se ne radi o tome." „Ne moraš da se osećaš
obaveznim da ovo radiš," rekla sam. Iskreno, jedva da sam želela da
Grejson prvi put sretne mog oca baš kada ću mu reći o našem braku.
Mogla sam samo da zamislim hladni prezir koji će pokazati ne samo
prema meni, već i prema Grejsonu. I morala sam da se zapitam da li bi
mu Grejsonovo ime uopšte bilo poznato? Sumnjala sam u to — moj
otac se sećao samo onih koji su mogli da nastave da služe njegovom
dnevnom redu na neki način. Osim toga, ono što se dogodilo dogodilo
se pre nekoliko godina i dogodilo se za nekoliko kratkih trenutaka.
Ipak, nikada nisam zamišljala Grejsona u sobi kada sam obaveštavala
oca da sam se udala, a da mu nisam rekla unapred. Stvari su mogle da
postanu ružne, a ja nisam želela da to bilo ko - a posebno Grejson
Havthorn - vidi. Pogotovo imajući u vidu da sam bila prilično sigurna
da moj otac neće nastojati da poštedi Grejsonova osećanja ni na koji
način, oblik ili formu. Bože, kada sam počela toliko da brinem o
Zmajevim osećanjima? Bilo je zaista pomalo zabrinjavajuće. „To je
odgovarajući način da se ovo reši, Kira. Sada, možemo li da krenemo?
Ne želim da upadnem u gužvu u San Francisku." „Ko će se brinuti za
Sugie?" upitala sam, pokušavajući još jednom argumentirati. „Šarlote.
Vidžil će takođe pomoći. Izgleda da mu se pas dopao.“ Udahnula sam
poražavajući dah, ali sam onda popustila. Dobro, mogao je doći i sam
se uveriti zašto bih se radije udala za njega nego da uzmem bilo šta od
svog oca u ovom ili bilo kom drugom životu. On bi video. . . pa, on bi
tačno video ko sam ja. I to me je uplašilo. Zašto? A onda je saznanje
došlo do mene - želela sam da me Zmaj poštuje-. Nisam želela da me
vidi kao razmaženu naslednicu za koju je očigledno mislio da sam
onog dana u njegovoj kancelariji kada mi je pokazao tako hladan
prezir. Nisam želela da vidi veličinu mesta gde sam odrastala i da
pomisli da je to bilo koji deo onoga što sam ja ili šta želim od života.
Udala sam se za ovog čoveka, a ipak nikada nisam nameravala da
pustim Grejsona Havthorna u svoj privatni život, svoj privatni bol.
Zamislila sam ovaj aranžman kao poslovni poduhvat. I sada,
odjednom, shvatila sam, pretvaralo se u nešto više — barem za mene.
Bilo mi je stalo. I to me je uplašilo. I verovatno je bilo veoma, veoma
glupo. Progutala sam sopstvenu iznenadnu zbunjenost, spustila sam
prozor dok smo izlazili kroz kapije, udišući dašak vazduha, još uvek
sladak sa mirisom kasnog leta. „Gde si planirala da ostaneš?" upita
Grejson kada smo skrenuli na autoput. „Hotel," Odgovorila sam. „Ne
kod Kimberli?" odmahnula sam glavom. „Sada kada imam novca da
odsednem u pristojnom hotelu, radije ne bih da im se namećem.
Njihov stan je tako mali." Grejson klimnu glavom. „Izgleda kao dobar
prijatelj." „I jeste. Ona je najbolja." Nasmejala sam se, naslonivši
glavu na sedište. „Zajedno smo odrasle. Njena majka je došla da radi
kod nas kada smo obje imale pet godina. Ona mi je više kao sestra,
stvarna. Moja majka je upravo bila umrla," ugrizla sam se za usnu,
„nezgoda na skijanju, i dobro. . . Kimberlina majka, Roza Marija, na
neki način me je uzela pod svoje okrilje." Nasmejala sam se, srećna
što svoje misli okrećem na bilo šta drugo osim na suočavanje oca sa
svojim brakom. „Kimberlin rođendan je bio nekoliko dana nakon što
je njena majka počela da radi tamo, a Roza Marija je priredila malu
zabavu za nju i pozvala decu ostalih koji su radili za nas. Očajnički
sam želela da odem i molila sam oca da me izvede da joj kupim
poklon, ali on mi je rekao: „Nećeš morati da joj kupiš poklon jer nećeš
ići. Daler ne pripada tako niskom društvu.'" Bila sam produbila glas da
oponašam muški ton mog oca i nasmešila se Grejsonu. Imao je malo
mrštenje na licu i nije mi uzvratio osmeh. „Pa, kao što možeš
zamisliti," Osmehnula sam mu se još jednom, sedeći uspravno, „nisam
to shvaćala kao odgovor, pa sam uzela ogrlicu koju mi je majka
poklonila sa malim srcem na njoj i odnela je našem baštovanu
Džordžu, da mi ga preseče na pola. Stavila sam je na konac, ušunjala
se na Kimberlinu zabavu, dala joj improvizovanu ogrlicu i izjavila da
to znači da ćemo biti najbolji prijatelji zauvek." Srce mi se ispunilo
toplinom na sećanje. „Još uvek ga ima.“ Grejson je ćutao dok je
grickao usnu, ne gledajući u mene. Zurila sam ispred sebe, osećajući
se neprijatno, i nakon nekoliko trenutaka, osetila sam njegove oči sa
strane svog lica. „Da li si još uvek bliska sa Rozom Marijom?" „Ne,"
rekla sam tužno. „Moj otac ju je otpustio pre mnogo godina. Bilo je
nezgodno i bolno otkad je imao vezu sa njom, i u suštini ju je zamenio
za noviju, mlađu koja će mu posle služiti i kao nova domaćica i kao
nova partnerka u krevetu. Roza Marija nije odgovorila ni na jedan moj
pokušaj da joj se obratim nakon toga." Odmahnula sam rukom,
pokušavajući da odbacim temu i povezanu bol koja je uvek nastajala
iz razgovora o njoj. „Okrivila je tebe?" upita Grejson, sa čudnom
oštrinom u glasu. „Kimberli kaže da nije, ali je previše bolno imati
bilo kakav kontakt koji je podseća na ono što joj je moj otac uradio.
Volela ga je, verujem. Dok je on . . . pa, video je kao ništa drugo do
zgodan način da svoju kuću održi čistom i krevet toplim.“ „Vidim,"
rekao je čvrstim glasom. Bacila sam pogled na njega, osećajući se kao
da je, nekako, zaista video - čak i više nego što sam delila sa njim.
Namrštivši se, odmahnula sam glavom. „Pa, o čemu ste ti i Kimberli
razgovarali pre nego što sam juče ujutru sišla dole?" upitala sam,
shvatajući da nisam imala priliku da pitam Kimberli pre nego što nas
je prekinuo njegov sukob sa Šarlot. Nasmejao mi se, razbijajući
mračno raspoloženje koje je postojalo dok smo razgovarali o Rozi
Mariji i mom ocu. Popodnevno sunce koso je proletelo kroz prozor i
pogodilo Grejsonovo lice, ističući duboku, bogatu smeđu boju očiju i
naglašavajući grubost njegove još neobrijane vilice. Pogledala sam u
stranu, grizući usnu. Ignoriši svetlu skalu, ponavljala sam u mislima.
„O tebi," rekao je, a kada sam skrenula pogled na njega, njegov osmeh
se produbio. „Pričala mi je neke zanimljive priče o problemima iz
kojih je morala da te izvuče tokom godina.“ Frknula sam. „Ona je fina
devojka, ali preteruje. To je jedna od njenih najgorih mana."
Grejsonov cerek je bio dubok i topao. „Ne znam. Sklon sam da mislim
da nije." Osvrnuo se na put, i dalje se smešeći. „Kaže da imaš te ideje
u svojoj glavi. . ." „Samo iz zabave," branila sam se. „Nije nevolja."
„S tobom, izgleda da je to vrlo fina linija." Pogledala sam ga
iznervirano, ali sam trepnula kada sam videla osmeh na njegovom licu
– pun šarma i iskrene naklonosti. Ponovo sam pogledala kroz prozor.
„Učinila sam zajednički napor da smanjim praćenje mojih 'ideja';
otkad živim sa tobom." „Bože dragi," zastenjao je. „Jezim se od same
pomisli šta se dešava kada se ne suzdržavaš." Uzdahnula sam,
namrštivši se. „Samo pitaj mog oca," rekoh, potajno se nadajući da
neće. „On će ti reći kakav si teret preuzeo kada ga upoznaš. Ne
sumnjam.“ Ponovo grizući usnu, okrenula sam glavu da se zagledam u
pejzaž koji je prolazio pored nas. „Hej," rekao je Grejson i osetila sam
kako njegova topla ruka hvata moju na sedištu pored mene. Pogledala
sam dole u naše spojene ruke, a zatim gore u njegove oči pre nego što
je ponovo pogledao na cestu. „Sve će biti dobro, u redu?" klimnula
sam glavom, ali nekako sam znala da je grešio. Mogla bih vrlo lako
doći u situaciju u kojoj bih bila potpuno ponižena pred Grejsonom.
Ne, ovo neće biti u redu. Ovo će definitivno biti ne u redu.

*********************

Meka žuta i živahna narandžasta svetlost nadolazećeg sumraka

okupala je italijansku renesansnu vilu na vrhu brda. Smeštena u
luksuznom naselju Pacifik Heights u San Francisku, bila je među
najskupljim nekretninama u gradu, verovatno u zemlji. Imanje Daler.
Dome slatki dome. Iznutra sam se zgrčila. Za mene je bilo veoma
​​
malo slatkog vezano za ovo mesto. Pogled na ovu kuću učinio me je
strašno svesnom da sam veći deo svog života živela iza senke onoga
što je moj otac želeo da budem. I sve za čim sam ikada čeznula je da
stojim na suncu da budem voljena zbog onoga što jesam. Bacila sam
pogled na Grejsonov zagonetni izraz lica dok smo izlazili iz njegovog
auta, parkiranog na ulici ispred masivne strukture. Primetila sam kako
se okretao u punom krugu na vrhu prostranog spoljnog stepeništa,
diveći se nesumnjivo zadivljujućem pogledu na most Golden Gejt,
Alkatraz, ostrvo Anđela, pa sve do Marin Headlands. Čula sam da
neko udara teniske loptice na otvorenom terenu iza kuće. Grejson me
je pogledao, ćuteći dok sam zvonila na vratima. Odbila sam da uđem u
ovu kuću kao da pripadam ovde. Nekoliko sekundi kasnije, čula sam
škljocanje cipela na mermernim pločicama unutra i vrata su se otvorila
i otkrila mladu Hispankinju u uniformi sobarice koju nikada nisam
srela. Nasmešila sam joj se. „Zdravo, ja sam Kira Daler. Verujem da
me otac očekuje." Poslala sam mu poruku tokom vožnje, ali on mi nije
odgovorio, tako da nisam imala pojma da li me zaista očekuje ili ne.
Mlada žena se nasmešila i otvorila vrata i mi smo ušli unutra. „Idem
po njega," reče mlada žena teškim španskim naglaskom. „Da li biste
želeli da sačekate u—" „Sačekaćemo ovde." Nisam nameravala da
ostanem dugo. Već sam htela da odem. Žena klimnu glavom i okrene
se. „Daj mi samo trenutak da razgovaram sa ocem," rekla sam
Grejsonu. „A onda ću te predstaviti." Oči su mu preletele preko mog
lica, a onda je kimnuo glavom u nečujnoj saglasnosti. Nakon nekoliko
minuta stajanja u raskošnom, mermernom foajeu, ponovo sam čula
korake kako se približavaju i podigla pogled te videla visoku figuru
mog oca kako se pojavljuje na vrhu stepenica. Pogledala sam
Grejsona koji se ležerno naslonio na mermerni stub na maloj
udaljenosti od mene. „Kira," rekao je moj otac, silazeći brzo niz
stepenice, očiju uperenih u moje, a usne su mu se istanjile u onom
istom izrazu neodobravanja koji mi je bio izuzetno poznat. „Drago mi
je da si konačno shvatila da je potrebno da dođeš kući." Zvučao je sve
samo ne rado. Nije čak ni pogledao Grejsona. „Dođi u moju radnu
sobu da razgovaramo," rekao je naglo se okrenuvši i krenuo u tom
pravcu. Podigla sam bradu. „Ovde je u redu," rekoh glasno,
zaustavljajući ga u koraku. Nisam imala nameru da pratim oca u
njegovu radnu sobu gde bi on sedeo za svojim stolom kao sudija i
izricao kaznu. Moj otac se polako okrenuo, a vilica mu se stezala u
znak upozorenja dok se vraćao do mesta gde sam stajala. Tada je
pogledao Grejsona. „A ko si ti?" upitao je. Istupila sam napred. I
idemo. „Ovo, tata, je moj muž, Grejson Havthorn.“ U periodu od tri
otkucaja, moj otac nije pustio ni zvuk. Duboka crvena boja pomerila
se uz njegov vrat dok je istupio napred. „Ne možeš biti ozbiljna."
„Ozbiljna sam. Venčali smo se pre nekoliko nedelja. Žao mi je što te
nisam pozvala, ali znam koliko je tvoj društveni kalendar zauzet."
Udarac me je iznenadio, a oštar šamar glasno je odjeknuo kroz
otvoreno predsoblje. Dahtala sam, vruć bol se širio preko moje vilice i
sve do očne duplje. Podigla sam glavu na vreme da vidim njegovu
ruku kako se ponovo kreće ka mom licu i pripremila se za drugi
šamar, ali on nikada nije došao. Naglo sam otvorila oči i videla
Grejsona kako drži očev zglob, a izraz na njegovom licu bio je
ispunjen ubistvenim besom zmaja. „Koji kurac?" rekao je besno. Mora
da se kretao brzinom munje da bi stigao od mesta gde je stajao do
mesta gde je sada sprečavao mog oca da me ponovo udari. Ispustila
sam isprekidani dah. Moj otac, sopstvenog lica ispunjenog vrelim
besom, izvukao je ruku iz Grejsonovog stiska vraćajući oči na mene
dok sam teturala unazad, dalje od njega. Uzela sam sekundu da se
saberem, stojeći što sam uspravnije mogla i držeći kontakt očima iako
mi je cela leva strana lica pulsirala. „Hvala," rekla sam, podižući
bradu, odbijajući da mu dozvolim da vidi koliko me je povredio. „Ja
ću to smatrati svojim svadbenim poklonom." „Samo ti bi to mogla da
uradiš, Kira." Moj otac je odmahnuo glavom i ispustio zvuk gađenja u
grlu. „Ti si stvarno idiot, zar ne?" pokazao je bradom prema Grejsonu,
ali ga nije pogledao. „Spojila si se sa prokletim lovcem na bogatstvo,
pretpostavljam, i previše si glupa da bi to videla." Tada je pogledao
Grejsona. „Nećeš dobiti ni novčića od mene, tako da oboje nemate
sreće, Grejson Havthorn." Izgovarao je njegovo ime kao da je u
srodstvu sa Satanom, ali mi je srce zastalo u grudima, kada je moj otac
suzio oči kao da mu je to ime poznato. Lagano je odmahnuo glavom i
vratio pogled na mene. „Ne želimo ni cent Vašeg novca," rekao je
Grejson hladno. „Idemo, Kira." Počela sam da se okrećem kada sam
čula korake iz pravca zadnjeg dela kuće. Okrenula sam glavu i videla
Kupera. Bože, planirali su da mi naprave zasedu. Stomak mi se
spustio kao da sam upravo skočila sa vrlo visoke litice. Kuper je
požurio ka meni, a njegov zlatni izgled naglašen je belim tenisicama
koje je nosio. „Kira," reče on, a oči su mu lutale po meni. Zgrčila sam
se i ponovo okrenula glavu, dalje od njega dok je on spuštao ruku niz
moju kosu. Kako sam ikada pomislila da mogu da provedem ceo život
sa ovim čovekom? Jedva sam izdržala da sam sada u istoj prostoriji sa
njim. Osetila sam kako mi Grejson prilazi bliže i odjednom osetila
kako me je njegova ruka obgrlila. Kuper je zbunjeno pogledao
Grejsona, a zatim vratio pogled na mene, ispitujućim očima. „Kira?"
dodirnuo mi je obraz. „Da li si je udario?" upitao je Kuper sa
nevericom, oštro pogledavši mog oca. Kao da me on sam nije nikada
udario. Ljutnja i prezir su mi bujali u grudima dok nisam osetila da ću
se ugušiti. Moj otac je stisnuo usne. „Ona je udata, Kuper," — reče on
podrugljivim glasom punim snishodljivosti. „Čestitaj joj." Kuperove
oči su se raširile, iznenada pogledavši ka Grejsonu. Rekla bih da je
izgledao povređeno da ga ne poznajem bolje. Kuperov pogled se
kretao između Grejsona i mene. „Ko je on uopšte? Koja je njegova
priča?" konačno je upitao, zaustavivši se na Grejsonu, iako je bilo
jasno da je razgovarao sa mnom. Grejson je suzio oči, posmatrajući
Kupera sa podrugljivim poluosmehom. „On vodi svoj porodični posao
u Napi," rekla sam. „Tu smo se upoznali." Nadala sam se da će to biti
dovoljno informacija za obojicu. Kuperova glava se okrenula prema
meni. „Kad ste se upoznali? Šta? Pre dve nedelje?" u njegovom glasu
se osećao prizvuk režanja. Ispravila sam kičmu. „To se tebe ne tiče,
Kuper," rekla sam. „Ja se tebe više ne tičem." „Dođavola ne tičeš,"
reče on prišavši bliže. Grejson se pomerio tik do mene u zaštitničkom
stavu i pre nego što sam uspela da razmislim, prišla sam bliže prema
njemu, držeći pogled na Kuperu. „Očekuješ li da ću ikada više
poželeti da budem sa tobom?" pitala sam Kupera. „Mogli smo to da
rešimo, Kira," rekao je, a glas mu je zvučao bolno. Zaista je trebalo da
izađe na pozornicu umesto da postane sudija. „Uveravam te, nismo
mogli, niti ćemo ikada, iz razloga koji su daleko izvan mog braka sa
Grejsonom." Nekoliko sekundi svi smo stajali u ovom napetom
sukobu. „Prestani sa ovim glupostima," zarežao je moj otac. Kuper je
duboko udahnuo, posmatrajući me sekund duže pre nego što je rekao:
„Onda ćemo morati da popravimo ovo." U glasu mu se čula nota
rezignacije. Podigla sam pogled ka Grejsonu, ispuštajući dah. Oni bi
išli u ’popraviti‘ režim sada — više nam nije bilo važno. Reči mog oca
koje je čuo od pre godinu dana iznenada su mi se vratile. Ne brini,
Kuper. Poslaću je negde van dok se stvari ne smire. Samo se fokusiraj
na krajnji cilj. „Ovo je njihova teritorija. Ostavimo ih ovde." Znala
sam da zvučim ogorčeno. Glas mi je zastao na kraju, odajući duboku
povredu koja mi je udarala u srce. „Kira—" Kuper je počeo, ali ja sam
odmahnula glavom i povukla Grejsonovu ruku. Grejson se opirao,
puštajući moju. Približio se mom ocu. „Vi ste možda njen otac," rekao
je tiho, smrtno mirnim glasom, „ali nikada više nećete dići ruku na
moju ženu. Da li sam jasan?" moj otac je prezrivo pogledao Grejsona,
a zatim i mene. „Želim ti lep život, Kira Havthorn," rekao je
zajedljivo. Njegove reči su me pogodile kao još jedan šamar. To je
bilo ono što sam želela, zar ne? Pa zašto je tako bolelo? Rekavši to,
moj se otac okrenuo i krupnim koracima izašao iz sobe. Kuper je
ostao gde je bio, dok smo se Grejson i ja okrenuli i izašli. Grejson me
je uhvatio za ruku dok smo se nečujno spuštali spoljnim stepenicama.
Činilo mi se kao da je njegova ruka u mojoj jedina stvar koja me drži
uspravnom.
 PETNAESTO POGLAVLJE

Grejson

Spustio sam Kirin kofer na krevet u hotelskoj sobi i okrenuo se prema

njoj. Još uvek nije progovorila otkako smo napustili kuću njenog oca.
Ni ja nisam pokušao da razgovaram, i ja sam morao da obradim ono
što se dogodilo. Vozio bih se pravo nazad u Napu, ali znao sam da
Kira želi da poseti njeno svratište, i pretpostavljao sam da je već
zatvoreno do sada. Svratićemo ujutru posle dobrog sna i malo
vremena da se otresemo onoga što se desilo sa njenim ocem. Okrenuo
sam se da je pogledam i te zapanjujuće oči su se srele sa mojima,
velike i blistave i ispunjene bolom. Njena patnja me je pogodila kao
pesnica u stomak, i ja sam naglo izdahnuo. Uz koga je odrasla ova
divna živahna devojka? Shvatio sam bol stalnog razočarenja. Ali kako
je zadržala taj slobodan, otvoren duh usred ničega osim hladnoće i
prezira? Kako se ona uzdigla iznad toga? Kada mi je ispričala priču o
Rozi Mariji, mislio sam da sam razumeo. Njen otac—iako nije bio
najfiniji čovek prema svom osoblju—bio je strog prema svojoj ćerki,
ne znajući kako da se ponaša sa veoma živahnom devojčicom bez
majke. Ali dao sam mu previše zasluga. Daleko, previše zasluga.
„Mora da me mrziš što sam te umešala u sve ovo," konačno je rekla,
skrenuvši pogled i zagriznuvši usnu. „Tako mi je žao." Mrzim je?
Krenuo sam prema njoj. „Ne, meni je žao." Nežno sam prešao
zglobovima prstiju niz njen natučeni obraz. „Da sam imao ikakvu
ideju da će te udariti, bio bih dovoljno blizu da to zaustavim."
Odmahnula je glavom. „Trebalo je da odvojim vreme da smislim bolji
način da mu saopštim vest. Ali, retko me je udarao. Nisam to
očekivala. I naterala sam ga. Čini se da ne mogu sebi da pomognem."
Duboko je uzdahnula. „Nisi ti kriva što te je udario, Kira." Klimnula
je, ali nije izgledala ubeđeno. „Mislim da bi mi prijala duga i vruća
kupka, da se opustim i očistim. Ti možeš naručiti večeru u . . ."
Razumeo sam, tražila je da bude sama. „Naravno. Idem da se smestim
u drugu sobu." Kira je klimnula glavom i ja sam se pomerio do vrata
koja su odvajala njenu sobu od ostatka apartmana, podižući svoju
 torbu za noćenje sa poda gde sam je ostavio. Voleo bih da se udobno
smestim u sobi u kojoj je spavala, ali nakon onoga što se desilo sa
Kirinim ocem i njenim bivšim verenikom, znao sam da nije vreme da
joj namećem svoj fizički plan. „Oh i Grejson," reče ona okrećući se
napola prema meni, „hvala ti za ono što si rekao mom ocu o tome da
sam tvoja žena. . ." zastao sam. „Ti jesi moja žena.“ Nežno se
osmehnula. „Znaš na šta mislim. Zvučao si kao da sam ti prava žena.
Bilo je veoma ubedljivo." Lagano sam se namrštio, ali nisam bio
siguran šta da kažem. Bila je istina - ona nije bila moja prava žena. Da
jeste, znao bih šta da radim i kako da očistim taj tužni pogled u njenim
očima. Umesto toga, samo sam klimnuo glavom. „Vidimo se ujutru."
Ušao sam u svoju sobu i istuširao se, sprao putnu prašinu sa svog tela i
pokušavajući da očistim osećaj konfrontacije sa Kirinim ocem iz uma.
Sve u meni je htelo da udari Frenka Dalera u lice kada je ošamario
Kiru. Ali sam se uzdržao. Napad na nekoga samo bi me vratio u zatvor
i ne bih rizikovao. Na taj način, incident me je podsetio na moj stid,
doneo kući moja ograničenja kao čoveka. Da je potrebno, kako bih se
sada uopšte borio za svoju ženu? Moja žena. Ne, možda Kira nije bila
moja žena u pravom smislu, ali poenta je i dalje imala težinu.
Uzdahnuo sam, vraćajući se mislima na Frenka Dalera. Nikada nisam
obra ao puno pažnje na San Franciskovu politiku, ali sam ga smatrao
omiljenim gradonačelnikom, čvrstim, ali poštenim, prijateljem
manjina i srednje klase. Pretpostavljam da je to samo pokazalo da je
politika igra. Bilo mi je teško da poverujem da je čovek koji se tako
odvratno ponašao prema svojoj lepoj ćerki bio pravi prijatelj bilo
kome osim samom sebi. A sada je bio moj privremeni tast. Bože, u šta
sam se ja upetljao? Mogao sam samo da se nadam da je Kira u pravu
— on bi to malo izneo za javnost ako treba, i pustio nas oboje da se
bavimo svojim poslom. Zašto sam imao osećaj da to ne bi bio slučaj?
Otresao sam to, obukao se i otišao da sednem malo na balkon, pitajući
se šta Kira radi u drugoj sobi. Nisam mogao a da ne zamislim njeno
nago telo potopljeno u vodi, njenu kožu glatku i mokru, tu divlju kosu
koja je u neredu padala iz bilo kog čvora koji ju je držao. Vrućina mi
je navirala u vene, ali u isto vreme, želeo sam da je uzmem u naručje i
umirim bol i poniženje koje sam video na njenom licu kada sam
izašao iz sobe. Nisam znao kako da klasifikujem ova nova i
ć
​​
zbunjujuća osećanja. Ali dok sam sedeo tamo, nešto moćno je raslo u
meni — muška potreba da posedujem svoju ženu, u kombinaciji sa
zaštitničkom naklonošću koju nisam bio spreman da osetim. Zaustavi
ovo. Zaustavi ovo odmah. Ali nisam sebi mogao pomoći. Hteo sam da
joj vratim tu blistavu svetlost u oči, da je utešim, da vidim tu čarobnu
malu rupicu. Zabacio sam glavu unazad i zastenjao. Ovo nikada ne bi
uspelo. Morao sam da se obuzdam. Ništa od toga nije bio moj posao.
Započeli smo ovaj brak kao poslovni aranžman i čak i ako smo
popustili našoj privlačnosti jedno prema drugom, to je moralo ostati
pod tim uslovima. Bili smo u braku - naša veza je morala biti sve ili
ništa. Nismo mogli da uđemo u tamu nečega što se ne može definisati.
Ne bi se dobro završilo ni za jedno od nas. Znajući za Rozu Mariju i
njenog oca, imao sam malo više razumevanja za njeno oklevanje da se
zbliži sa mnom. Verovatno je videla fizički odnos između nas kao
nešto više od onoga što su oni imali. Da li je bilo? U meni se kovitlala
konfuzija. Možda bi trebalo da pustim ideju da zadovoljim svoju
fizičku potrebu za njom sada kada sam mogao da priznam da je tu bilo
više od seksualne želje, sada kada sam mogao da priznam da mi je
stalo do nje kao osobe. Ali iz nekog razloga sam izgubio kontrolu u
vezi nje i sve moje najbolje namere su otišle u stranu. Svaki put. I još
uvek nisam mogao da razumem tačno zašto. Šta je to kod nje što me je
toliko izbalansiralo? Šta sam znao? Kira je bila u istom hotelskom
apartmanu i možda joj je trebalo društvo. Možda sam joj trebao. Ili
sam se možda samo nadao tome. Nakon što sam pregledao meni za
poslugu u sobi i naručio da bude isporučeno u naš apartman, pokucao
sam na vrata njene spavaće sobe. Odgovorila je u farmerkama i crnom
topu, bosih stopala i još uvek delimično mokre kose. Njeno lice je bilo
bez šminke i izgledala je veoma lepo i veoma mlado. Naravno, bila je
veoma mlada, samo dvadeset dve. Nisam često razmišljao o njenim
godinama, možda zato što se ponekad ponašala kao nestašno dete, a
ponekad je delovala tako odraslo i mudro. I naravno, ti bljeskovi
dubine i uvida samo su mi je učinili zanimljivijom. Intrigantna mala
veštica. Ušao sam, udišući lagani cvetni miris, miris nje. „Zdravo,"
rekla je gledajući me sumnjičavo. Ušao sam u njenu sobu bez poziva.
„Uzeo sam slobodu da naručim večeru za nas. Znam da voliš Šarlotin
goveđi gulaš. Siguran sam da kuvar ovde nije ni približno dobar kao
Šarlot, ali . . ." slegnuo sam ramenima. Kira je izgledala pomalo
nesigurna, ali onda je izdahnula, očigledno pristajući. „To zvuči dobro.
Hvala ti. Iako možda nisam najbolje društvo." Okrenula se i vratila ka
balkonu gde je stajala gledajući u grad. Pridružio sam joj se,
oslanjajući se podlakticama na metalnu šinu i gledajući je. Skrenula je
pogled, nagnuvši bradu nadole kao da pokušava da sakrije lice od
mene. „Hej," Rekao sam nežno, uspravio se i okrenuo se prema njoj.
Koristio sam prste da joj okrenem bradu prema meni. Oči su joj sijale
od neisplakanih suza. Oštro je udahnula, a iz grla joj se pojavio mali
jecaj. Manjak zaštite probio me je i povukao sam je u naručje,
podvlačeći joj glavu ispod brade. „Ššš," Rekao sam, „u redu je." Grlo
mi se steglo dok se njeno telo napelo u mojim rukama, kao da nije
znala kako da se održi. Bože, odrastala je bez majke i oca, verovatno i
nije znala. „Kira," Prošaputao sam, „opusti se. Pusti me da te držim,
dušo." Nakratko se slabašno borila, ali kada sam je stegnuo rukama,
naslonila se na mene i popustila svojim suzama. Kira je jecala u
mojim rukama, dugo zarivši lice u moje grudi. Utroba mi se napela od
bola dok sam svedočio njenom bolu. Konačno, njeni jecaji su počeli
da jenjavaju i ona je podigla lice prema meni. Nežnost koja je
pulsirala u mojim grudima bila je drugačija od bilo čega što sam ikada
ranije osetio, ali sam odgurnuo svoja osećanja u stranu i prešao
palcem preko Kirinih mekih obraza, brišući njene suze. Trepnula je,
izgledajući pomalo zbunjeno, ali i olakšano. Zagladio sam joj kosu sa
lica. „U redu je," Rekao sam. „Ovde sam." „Reče zmaj veštici," rekla
je tiho, sa malim sjajem u njenim još uvek suznim očima. Smejao sam
se. „Evo moje devojke." Nežno se osmehnula i povukla. Moje ruke su
odjednom postale veoma prazne. Kira se spustila na jednu od
plastičnih balkonskih stolica, a ja sam seo u drugu, mali plastični sto
je bio između nas. „Hoćeš li mi reći o tome?" zavalila se u stolicu,
uzdišući, kao da zna da je pitam šta ju je nateralo da pobegne u Afriku.
Nakon što je duboko udahnula, rekla je: „Upoznala sam Kupera na
dobrotvornom događaju čiji je domaćin bio moj otac. Bila sam kod
kuće preko leta od prve godine koledža. Moj otac je uzeo Kupera pod
svoje okrilje i pripremao ga da osvoji svoju prvu sudijsku funkciju."
Ugrizla se za usnu i skrenula pogled na trenutak. „Iako se moj otac
više ne bavi politikom, on je veoma uključen u sudski sistem u San
Francisku.“ Oči su joj nakratko poletele prema meni i zapitao sam se
da li razmišlja o mojoj umešanosti u sudski sistem u San Francisku.
Srećom, međutim, nikada nisam došao u kontakt sa Frenkom
Dalerom. Bila je tiha nekoliko trenutaka. „U svakom slučaju, Kuper i
ja smo počeli da izlazimo i moj otac je bio prokleto srećan zbog toga."
Pogledala je u horizont, kao da se izgubila u sećanju. „To je bio prvi
put u mom životu da sam se osećala kao da mu se sviđam. Osećala
sam. . . pa, osećala sam se željenom. Bio je to opojan osećaj. Skoro da
izaziva zavisnost," razmišljala je ona, utučeno odmahujući glavom.
„Znači, nikad nisi volela Kupera?" mrzeo sam mali ubod ljubomore na
pomen Kire sa drugim muškarcem, čak i onim koji je uglavnom bio u
njenoj prošlosti. Otresao sam ga. „Oh, mislila sam da jesam,
pretpostavljam. Bio je pun poljskih i kantri klupskih manira. Moj otac
je mislio da smo se sjajno slagali i da smo savršeno balansirali jedno
drugo. Kuper bi me konačno ukrotio, a ja bih predala ime Dalir
njegovoj kampanji i budućoj karijeri sudije.“ „Šta se dogodilo?"
upitao sam, a u stomaku mi je nastao osećaj straha. „Verili smo se oko
Božića i ja sam mu dala svoju nevinost." Namrštila se i skrenula
pogled. Moji mišići su bili napeti i svesno sam se fokusirao na
opuštanje. „Pričam ti ovo samo zato što se to odnosi na ostatak priče."
„U redu," Rekao sam. Kira je pročistila grlo. „Planirala sam da dođem
kući tog leta i počnem da planiram venčanje. Kuper je bio u velikoj
meri uključen u svoju prvu kampanju i njegov tim je radio u hotelu St.
Regis." Kira je nekoliko sekundi prebirala nokat pre nego što je
nastavila. „Ranije sam završila i umesto da odem pravo u stan koji mi
je otac kupio ovde, odlučila sam da iznenadim Kupera tamo, u
hotelu." Njeno mrštenje se produbilo. „Kuper je oduvek izgledao kao .
. . nezadovoljan sa mnom u krevetu. Nikada to nije tačno rekao, ali je
poruku preneo dovoljno jasno. Mislila sam da ga iznenadim ako
obučem nešto. . . shvatio si ideju." Rumenilo joj se podiglo u
obrazima. „U svakom slučaju, otišla sam u njegovu sobu i jedan član
iz njegove kampanje je otvorio vrata, očigledno očekujući poslugu u
sobu. Pokušao je da me spreči da uđem u spavaću sobu, ali nisam mu
dozvolila i ugledala sam Kupera sa . . . ženama." „Žene? Množina?"
Kira je klimnula, a izraz lica joj je bio bolan. „Bila je jedna ispod
njega i jedna iza njega koristeći neku vrstu . . ." Odmahnula je glavom
i zatvorila oči, očigledno pokušavajući da izbaci tu sliku iz uma.
„Bože. . ." Nakratko je stavila lice u ruke, duboko udahnuvši. „Ne
treba mi kompletan opis. Shvatam suštinu," rekao sam, glas mi je
zvučao čvrsto. Klimnula je, izgledajući kao da joj je laknulo. „Na
stoliću za kafu bili su redovi nečega što je ličilo na kokain, poluprazne
flaše pića." „Isuse," Rekao sam, provlačeći ruku kroz kosu,
zamišljajući Kupera, zlatnog dečaka u belom tenis odelu ovog
popodneva. „Kuper je bio. . .neangažovan kada me je konačno
primetio, ali je bio pijan ili drogiran ili oboje. Ne znam. Počeo je da se
izvinjava, ali je ubrzo počeo da viče na mene kako ne želi kurvu za
ženu. I da je za to je imao prave kurve. Pokušala sam da odem, ali me
je povukao i borila sam se sa njim. Pali smo na zemlju i on je
zamahnuo da me udari, ali sam se izvukla. Tek kad sam se okrenula da
odem, uhvatio me je za gležanj i pala sam na stakleni sto za kafu,
slomila sam dva rebra, udarila glavom i posekla ruku. To se dogodilo
tako brzo, bila sam u neredu. Krvi je bilo svuda. Dotrčali su članovi
Kuperovog predizbornog tima koji su bili u drugoj prostoriji. Izvukli
su me odatle i pozvali doktora kada smo stigli u kuću mog oca."
„Kira," rekoh, glas mi je bio sirov, a creva su mi se uzburkala. Sada
sam potpuno razumeo zašto je bila tako nesigurna u vezi sa seksom.
Nije se radilo samo o njenom ocu i njegovom otpuštanju Roze Marije.
Bilo je još ličnije — u suštini joj je rečeno da je njena strast u krevetu
nekako neprikladna. I ona je verovala u to. A ko bi mogao da je krivi?
To je bilo njeno prvo iskustvo. Ona je bila samo sa jednim
muškarcem. Kira je ponovo pogledala u daljinu. „Kada je moj otac
došao kući i saznao šta se dogodilo," lice joj se zaledilo kao da će
ponovo zaplakati, ali se pregrupisala duboko udahnuvši, „rekao mi je
da sam sve pokvarila. A onda je počeo sa režimom oporavka: pozvao
je hotelsko osoblje, izneo priču da sam upala u nevolje sa drogom i da
sam podivljala u slučaju da me je neko drugi video kako izlazim iz
sobe, ili u slučaju da je drugo osoblje pričalo o pospremanju. Naravno,
nije hteo ni da čuje da sam prekinula veridbu, ali sam bila vrlo
odlučna u vezi toga." „Bacio te je pod autobus." Ona klimnu glavom.
„Da. Kuperova kampanja i status bili su važniji od njegove sopstvene
ćerke. Predložio je putovanje u Evropu kako bi izgledalo kao da sam u
programu oporavka, a onda bismo po mom povratku mogli da
okrenemo priču u našu korist – da izgledam kao uspešna. Možeš li
sada da vidiš naslove?“ „Naslednica se okreće drogi, uništava život,
ali zahvaljujući ljubavi i odanosti nesebičnog verenika, preokreće
život. Kakva savršena ljubavna priča. Naravno, Kuper bi još više ličio
na heroja. Njegova sadašnja kampanja, kao i sve buduće kampanje,
bile bi još uspešnije sa takvom pričom koja je vezana za njega. A ja
bih bila pala devojka, ali sve za dobar cilj." „Isuse." Gledao sam je u
neverici. Uzdahnula je. „Pa, kao što možeš da pretpostaviš, nisam
htela da se složim sa planom mog oca da me pošalje u Evropu u
šoping ekspediciju, ali sam morala da odem. Čak se i povratak na
koledž ovde u Kaliforniji činio preblizu. Želela sam okean između nas
- ali bukvalno. Bila sam uništena i morala sam da se izlečim i fizički i
emocionalno. Trebalo mi je vremena da smislim životni plan. Setila
sam se Kocoa i njegovog poziva da pomognem u njegovoj bolnici –
poziv koji prvobitno nisam mogla da prihvatim – prvo sam morala da
se odvojim od svog oca i Kupera. Uzela sam celi dan da se testiram na
polno prenosive bolesti, tek onda sam otišla u Afriku nakon sto sam
podigla zadnje pare sa konta.“ Lagano je pocrvenela nakon opaske o
pregledu, a onda je njen izraz lica postao zamišljen. „Kada sam stigla
tamo, osećala sam se tako prazno, tako ožalošćeno. Ali vidiš," njene
oči su se odjednom razvedrile, i uzdahnuo sam što ponovo vidim
njenu blistavu svetlost, "radila sam sa ovim ženama koje su izgubile
toliko – njihova sela i njihove porodice su ih odbacile zbog stigme
nečega nad čim nisu imale kontrolu. Mnogi od njih su izgubili svoje
bebe. Bili su bolesni i traumatizovani. Izgubili su mnogo više od
mene. I pomislila sam u sebi, ako ću ih ohrabriti da budu jaki, da
pronađu moć izvan svojih okolnosti, onda moram biti u stanju da
uradim isto za sebe. Ljudi pate širom sveta, svaki dan. Ali ljudi i
trijumfuju širom sveta svaki dan. I mislila sam, ako će mi ove žene
verovati da ću im pomoći da se izleče i trijumfuju, i ja moram da
budem u stanju da se izdignem iznad. I jesam." „Činiš da zvuči lako."
U glasu mi je bila čudna nota. Kako je bila tako jaka? Ona je
odmahnula glavom. „Nije lako. Potreban je rad, i vera, i celo srce
puno nade. Takođe je potrebno pustiti bol unutra. Zato što je problem
u tome što ne možeš isključiti jednu emociju, a da ne isključiš sve
svoje emocije. Moraš da osetiš bol ako ćeš osetiti radost. To je samo
način na koji funkcioniše. Dakle, ne, nije lako, ali je moguće. A sada,
sve što želim je da me otac ostavi na miru, da mi dozvoli da sama
shvatim šta ću do kraja života." Sad sam razumeo. Shvatio sam zašto
je bila spremna da ide na drastične mere da bi stekla slobodu. Shvatio
sam zašto je bila voljna da se uda za stranca radije nego da od svog
oca traži ni centa njegovog novca – novca koji je sigurno imao
neograničen broj privezanih koncepata. Odabrala je da podeli novac
na pola, kao da je to bio jedini alat za cenjkanje za koji je smatrala da
vredi. Ona je izabrala mene i odjednom sam osetio zahvalnost koja je
daleko nadmašila finansijsku dobit. „I šta si do sada smislila?" pitao
sam. Koji su tvoji snovi, slatka Kira? „Možda se vratim na koledž.
Mogla bih postati gusar i preploviti sedam mora. Poenta je da imam
izbora. Zbog svoje bake, i zbog tebe, mogu sve." Pogledi su nam se
sklopili i imao sam vrlo kratku, ali oštru želju da padnem na kolena i
zakunem joj se na večno služenje. Opusti se, Grej. „Bila bi zaista
zgodni gusar," konačno sam rekao. Nasmejala se a kada se začulo
glasno kucanje na ulaznim vratima oboje smo se blago prenerazili.
„Usluga u sobi," rekoh osmehujući se. U apartmanu nije bilo stola, pa
sam stavio hranu na stočić u prostranoj dnevnoj sobi i oboje smo seli
da jedemo. Činilo se da se raspoloženje razvedrilo uprkos veoma
teškim temama o kojima smo razgovarali, i uprkos činjenici da je Kira
upravo podelila svoju veoma ličnu, bolnu priču. Možda joj je to ipak
trebalo. Zamišljao sam da nije mnogo pričala o tome, ako je uopšte, s
obzirom da je otišla odmah nakon što se to sve dogodilo, a vratila se
tek nedavno. „Znaš." Rekao sam kroz zalogaj gulaša koji nije bio ni
približno dobar kao Šarlotin, „Dugujem ti izvinjenje. Pogrešno sam te
procenio od trenutka kada sam te upoznao. Potpuno sam pogrešio."
Kira je slegnula ramenima. „Navikla sam na to. I ja sam napravila svoj
deo pogrešnog procenjivanja, zmaju." Ona je namignula, a ja sam se
nacerio. „Kira," Rekao sam posle minut, „znam da smo se dogovorili
za dva meseca, ali možeš ostati duže ako želiš. Mislim da će ti to
pomoći na dobijanju vremena da shvatiš šta je tvoj sledeći korak."
Pogledala me je popreko. „Možda ćeš požaliti zbog te ponude."
Suspregnuo sam osmeh na njen sarkazam. „Verovatno. Neumorno
iskušavaš moje strpljenje. Ali, čak i sa tim, mislim to." Okrenula se
prema meni i nacerila se, pojavila se ta čarobna mala rupica, a požuda
koja je probila mojim telom bila je oštra i iznenadna. „Cenim to. Ali
mislim da bi bilo dobro za mene da stvorim svoje mesto.“ Nisam
želeo da priznam osećaj razočaranja koji sam osetio zbog njenih reči.
„Hoćeš li ostati u Napi?" Molim te. Molim te ostani. Izgledala je
zamišljeno. „Ne znam. Ako ćemo već da pokušavamo da podignemo
tvoj društveni nivo u Napi, nisam sigurna da ima smisla da se preselim
na neko svoje mesto. Ali ostaću u Kaliforniji neko vreme. Bar dok ne
podnesemo zahtev za razvod." Klimnuo sam glavom i nastala je
neprijatna tišina. Mislila je na moje okolnosti u svemu ovome? Zašto
joj je uopšte bilo stalo? Nisam bio siguran šta sam osećao u tom
trenutku, a još manje sam bio siguran da želim da to analiziram.
Završili smo večeru i ja sam stavio posuđe ispred vrata za
preuzimanje. Kada sam se vratio u apartman, zatekao sam Kiru u
svojoj sobi kako stoji na kliznim staklenim vratima balkona i gleda
napolje. Posmatrao sam je nekoliko sekundi, zauzimajući njeno
opušteno držanje, dok su joj dugi talasi kose padali niz leđa. Nežnost
mi je ispunila grudi. Bila je tako jaka i tako lepa. Otišao sam da
stanem iza nje, prebacio joj kosu preko jednog ramena, nagnuo se i
poljubio joj zadnju stranu vrata, zadrhtala je ali se nije okrenula.
„Kira," promrmljao sam, udišući njen slatki miris. Nisam bio siguran
da li treba da je dodirujem, da li treba da pokušavam da pomerim naš
odnos u ovom pravcu. Možda sam morao da je zaštitim od sebe. Ali ni
po cenu svog života, nisam mogao da se zaustavim. A kada sam je
ponovo poljubio u vrat i kada je tiho zastenjala, potpuno sam se
izgubio. Okrenuo sam je prema sebi i podigao ruke da joj držim lice,
pazeći da ne pritisnem modricu na njenom obrazu gde ju je otac
udario. Nagnuo sam se da poljubim njena slatka usta, a dubok jecaj mi
je dolazio do grla dok sam zavlačio prste u svilenkaste talase njene
kose, naginjući joj glavu kako bih mogao dublje zaroniti jezikom.
Želeo sam da je proždrem, da postanem deo njene vatre, njene životne
snage. Hodao sam unazad, nežno je vukući sa sobom sve dok zadnji
deo mojih nogu nije udario u krevet. Onda sam je okrenuo tako da je
pala unazad na krevet i ja sam je pratio dole. Osećao sam se gotovo
izbezumljeno od požude i naterao sam sebe da usporim, udahnuvši
dugo drhtavo. Kira je zurila u mene poluotvorenih očiju. Bože, bila je
tako lepa. „Želim te," rekao sam, a moj glas je za moje uši zvučao
sirovo. Trepnula je, a izraz lica joj se ispunio nesigurnošću. I ona je
mene htela, ali nije bila spremna. Prokleo sam se u sebi, iznenadni
bljesak slike nje kako je izgledala ranije u mojim rukama, oči
pocrvenjele od suza, usne su joj drhtale. Mogao sam da je ubedim da
večeras spava sa mnom, bio sam siguran u to, ali to nije bilo u redu.
Ne sada kada sam znao njenu priču. Kada bude došla u moj krevet,
moraće da dođe dobrovoljno. Ali ipak bih mogao da uradim nešto za
nju. Nagnuo sam se i ponovo je poljubio. „Dozvoli mi da ti pružim
zadovoljstvo, Kira. Dozvoli mi da ti pokažem koliko si lepa kada te
nateram da svršiš." I dalje je izgledala nesigurno, ali mi nije rekla da
stanem, pa sam to shvatio kao da i nagnuo se da je poljubim u vrat.
Zabacila je glavu unazad i malo uzdahnula dok sam lizao i grickao
meku, nežnu kožu njenog grla. Njen ukus je bio nov i poznat
odjednom, i osetio sam kako mi srce ubrzano kuca u grudima.
„Očaravaš me. Savršena si." Prošaptao sam joj na uvo, podižući se
iznad nje da joj skinem majicu. Podigla je ruke iznad glave, pogled u
njenim očima bio je manje oprezan nego što je bio ranije, vrućina je
spaljivala njenu prethodnu rezervu. Otkopčao sam joj grudnjak i
odvojio trenutak da pogledam njene gole grudi. Moj kurac je pulsirao
o restriktivni patentni zatvarač mojih farmerki, a ja sam pomerio ruku
na njenu bradavicu boje ruže. Nežno sam prelazio palcem preko nje, a
ona je trznula kukovima s kreveta, stenjući. „Grej," hrapala je. Na
zvuk mog imena na njenim usnama, bjesomučna požuda je ponovo
prostrujala mojim telom i stisnuo sam zube. Polizao sam palac i
pokvasio njenu bradavicu, stimulišući tvrdi vrh dok nije pustila slatke
male zvukove. Zatim sam se nagnuo i usisao drugu u usta, vrteći
jezikom i nežno je grickajući. Njeni kukovi su poleteli nagore u moju
natečenu erekciju, oboje smo stenjali. Kirini prsti su se zavukli u moju
kosu dok sam je ljubio niz stomak. Ustao sam da joj skinem farmerke
i oči su nam se spojile, njene svetle i blistave od strasti, koje su se za
trenutak zatvorile. „Tako si lepa," promrmljao sam. „Tako lepa." Moja
vatrena mala veštica se migoljila i stenjala i tako divno gorila od
strasti. Kako bilo kojem živom čoveku ovo ne bi bilo zapanjujuće
erotično? Kako bilo koji živi muškarac ne bi želeo da doživi ovakav
odgovor od žene sa kojom je vodio ljubav? Od žene koja mu je
pripadala? Gledajući je na ovaj način, bilo je kao da udišem jarki zrak
sunčeve svetlosti. Odbacivši njene farmerke i donji veš, spustio sam se
na kolena na pod ispred nje i nežno je privukao bliže sebi tako da mi
je lice bilo direktno između njenih nogu. Bila je gola, tako sjajna i
glatka od uzbuđenja. Skoro sam zarežao na njen miris, žestoko
osećanje iskonske potrebe prostrujalo je mojim venama. Praktično
sam se tresao od želje za lepom malom vešticom. „Grej," njen glas se
slomio na mom imenu. Okrenula je glavu u stranu, prigušivši jauk u
debeli jastuk pored glave. „Ne, Kira, hoću da te čujem," ja sam
preklinjao. Pogledala me je, maglovita zbunjenost joj je bila u očima,
ali je ipak odgurnula jastuk. Nagnuvši se unutra, lizao sam je, vrteći
jezikom oko njenog natečenog centra, njen ukus mi je prštao preko
jezika i neverovatno, čineći me još čvršćim. Doživeo sam orgazam
samo od zadovoljstva. Nikada se nisam osećao ovako očajnim. Tiho je
zacvilela, pritiskajući mi se u lice. Sisao sam, lizao i kušao njeno
glatko meso tokom dugih trenutaka, dok je stenjala i dahtala, a njeni
zvuci zadovoljstva su me činili divljim. Konačno sam pritisnuo dva
prsta u njen mokri ulaz i ona je ispustila lagani vrisak, dok su joj bedra
drhtala, dok joj se telo treslo i skupljalo oko mojih prstiju. Nakon što
je utihnula, podigao sam lice i poljubio je u stomak. Kira je
zadovoljno uzdahnula, uzevši moje lice u ruke dok sam pritisnuo usne
na njene kako bi mogla da okusi sopstvenu strast na mojim ustima i
jeziku. Ljubili smo se polako duge trenutke, a moja erekcija je i dalje
bolno pulsirala od nepotrošene požude za prelepom ženom u mom
naručju. Dajući joj poslednji poljubac, otkotrljao sam se u stranu i
privukao njeno nago telo u naručje, podižući ćebad preko nje, i
zaglađujući rukom niz njenu kosu. „Prelepa si," Ponovio sam,
osećajući nešto u grudima što je zapanjujuće ličilo na strah. Zašto su
me moja osećanja prema njoj uplašila? Ponovo je zadovoljno
uzdahnula i privila se uz moje grudi. Dok sam crtao lenje krugove na
njenom kuku, pokušavajući da ugušim svoje još uvek besno uzbuđenje
i zbrku svojih emocija, prisetio sam se kako sam joj rekao da nije moj
tip. Skoro sam se nasmejao. Ne samo da je bila moj tip. . .bila je kao
stvorena za mene. Ipak, odbacio sam tu uznemirujuću misao. Nisam
mogao da dozvolim sebi da razmišljam o takvim stvarima. Mora da ju
je, međutim, zabolelo što je čula te reči iz muškarčevih usta — čak i
onog koji joj se tada nije dopao — nakon onoga što je prošla sa svojim
verenikom. Misli o Kuperu Stratonu su delovale na ohlađenju krvi u
mojim venama, ali samo umereno. Čuo sam kako Kira ujednačeno
diše i ispustila je malo, delikatno hrkanje. Ona je spavala. Bože, da
sam znao da je to što sam u braku bilo toliko seksualno frustrirajuće,
možda bih tražio veću nadoknadu. Izludila me je, iznervirala me više
nego bilo ko drugi koga sam poznavao, i napalila me na isti način.
Ipak, ona me je nasmejala, nasmejala me. Čak mi je kupila prokletog
psa. A sada mi je dala još više. Ona mi je dala poverenje svojim
divnim telom. Napaljen? Jebote da. Zadovoljan? Apsolutno. Nasmejao
sam se u sebi, ljubeći Kiru u vrh njene glave.
 ŠESNAESTO POGLAVLJE

Kira

Tiho kucajući na vrata Grejsonove spavaće sobe, ugrizla sam se za

usnu i čekala da odgovori. Jutros sam se probudila sama u svom
krevetu, još uvek gola i umotana u hotelske čaršave. Kada sam se
setila šta se desilo između Grejsona i mene, osećala sam se
posramljeno, ali ispod toga je bio dubok osećaj nežnosti. Očigledno je
razumeo bol koji je Kuper izazvao i pokušao je da popravi deo toga. I
što je bilo smešno, uspelo mu je. Učinio je da se osećam lepom i
poželjnom, po cenu samog sebe. U stvari, bila sam prilično sigurna da
je ostao ozbiljno frustriran. Osećala sam se loše zbog toga, ali kada je
konačno otvorio vrata i nasmešio mi se¸ izdahnula sam s olakšanjem.
Očigledno nije bio ljut zbog toga. Ipak, on je napustio moju sobu.
Pitala sam se zašto nije ostao, zašto nije pokušao da zadovolji
sopstveno uzbuđenje. Ja bih mu dozvolila. Mogla bih ga zadovoljiti da
nisam zaspala odmah posle toga, „Jutro," rekao je. „Napustio si moju
spavaću sobu sinoć," Izbacila sam, osećajući kako mi se obrazi
zagrevaju. Naslonio se na dovratak, a oči su mu na trenutak prelazile
preko mog lica kao da pokušava da pročita moje misli. Spustila sam
trepavice da sakrijem oči. „Mislio sam da ti treba dobar san, a nisam
znao da li ćeš biti dobro ako ostanem. Nisam hteo da te budim da
pitam. Imala si težak dan." Njegova zabrinutost preplavila me je poput
toplog zagrljaja i ponovo sam pogledala u njegove tamne oči. „Hvala,"
rekla sam. „Za, hm, sve." Čudan osmeh mu se provukao preko usta.
„Nema na čemu," rekao je. „Spremna za polazak?" kimnula sam
glavom, i dalje zure i u njegova usta — ta prelepa, senzualna usta za
koja sam sada znala da mogu da pruže toliko zadovoljstva. Kada sam
shvatila da se te usne izvijaju u još veći, znalački osmeh, skrenula sam
pogled dole na svoj kofer u ruci. Grejson se tiho nasmejao dok je
zgrabio svoju torbu i oboje smo izašli u hodnik. „Sigurno ti ne smeta
da se zaustavimo u svratište?" pitala sam, menjajući temu o kojoj sam
znala da oboje razmišljamo, gledajući ga popreko dok smo hodali
prema liftu. Svideo mi se način na koji je izgledao sveže posle tuša —
​​
ć
tamna kosa delimično mokra i raščupana, njegov čisti muški miris me
je obavijao. Nisam bila sigurna kako će se ono što smo uradili
prethodne noći odraziti na naš odnos, pa sam čekala signal od njega.
Možda to uopšte ne bi promenilo ništa. To mi je nagovestio kada je
prvi put govorio o promeni našeg dogovora. Privremeno, podsetila
sam se. On želi da naša veza bude privremena. Nemoj da stvaraš ideje
u svojoj glupoj glavi, Kira. „Nikako," rekao je. „Sve dok ne ostanemo
predugo. Želeo bih da se vratim u vinograd dovoljno rano da bih
danas mogao da radim.“ „Nećemo dugo ostati," uveravala sam ga.
„Samo dovoljno dugo da ih pozdravim i napišem im ček. Imam još
nekoliko dobrotvornih organizacija kojima bih takođe želela da
napišem čekove, ali mogu da ih pošaljem poštom." Pola sata kasnije
zaustavili smo se na parkingu svratišta u okrugu Tenderloin, verovatno
najopasnijem kraju u San Francisku. Ali kirija je ovde bila
pristupačna, za razliku od većine drugih lokacija u gradu, i bilo je
mnogo beskućnika. Kada smo Grejson i ja ušli u zgradu, pored nas se
progurao stari, očigledno beskućnik, a buka razgovora, smeha i plača
deteta negde u pozadini ispunila je vazduh. Miris koji sam prepoznala
kao aljkave džoke mi je udario u nos. Žena kratke, crne kovrdžave
kose pojurila je ka nama, poznato lice koje sam dobro poznavala. „Jesi
li to ti, Kira Daler?" ispustila je mali krik dok me je privukla u
naručje, grleći me uz svoje meko, veliko telo. Nasmejala sam se.
„Zdravo, Šeron." „Devojko, bila sam tako uznemirena što nisam bila
ovde pre neki dan kada si svratila. Karlos mi je rekao da si bila tu.
Prošlo je predugo." Gledala me je sa majčinskom zabrinutošću,
procenjivala me. „Pa dobro izgledaš. Ali kako si ti? I šta ti se desilo sa
licem?" upitala je, nežno pritiskajući prstima moj obraz i okrećući
moju glavu kako bi mogla da vidi veliki trag koji još uvek nije
potpuno izbledeo. Nasmejala sam se, puštajući Šeroninu toplinu da
prođe kroz mene. „Ja sam dobro. I to je znak ljubaznosti mog oca, ali
ja sam dobro." Šeron se namrštila, stišćući usne. „Drago mi je što
nikada nisam glasala za tog čoveka. Mogu li nešto da uradim?"
odmahnula sam glavom. „Sređeno je." Pogledala sam Grejsona pored
sebe. „Šeron Marfi, ovo je Grejsonson Havthorn." Namerno nisam
ponudila objašnjenje našeg odnosa. Šeron me je sumnjičavo
pogledala, ali je pružila ruku Grejsonu i toplo mu se osmehnula. „Ne
možemo dugo da ostanemo, Šeron, ali htela sam da napišem ček.
Razgovarala sam sa Karlosom o situaciji sa finansiranjem.“ Šeron je
uzdahnula. „Moram biti iskrena, Kira, moraćemo da zatvorimo vrata
dok donacija ne dođe." „Pa, sada ne trebate." Ja sam se nasmešila.
Šeron me je ponovo zagrlila. „Imaš tako veliko srce, slatka devojko.
Blagoslovena bila." Sa suzama koje su joj svetlucale u očima, Šeron
se okrenula Grejsonu. „Da li biste želeli da obiđete naš objekat? Kira,
napolju je nekoliko dece koje poznaješ. Verovatno bi voleli da odeš i
pozdraviš ih," rekla je namigujući mi. Bacila sam pogled na Grejsona
koji je razgledao objekat u kome sam provela toliko vremena. Bilo je
tako čudno videti ga tamo. „Da li ti smeta?" osvrnuo se na mene. „Ne,
samo napred." Petnaest minuta kasnije ispisala sam ček i bila napolju i
igrala se sa decom. Podigla sam pogled, smejući se bez daha i uzalud
pokušavajući da kontrolišem kosu koja mi je divlje letela oko lica, i
uhvatila sam Grejsonov pogled. Mali dečak po imenu Metju me je
sustigao i ja sam vrisnula od ushićenja i ponovo sam se nasmejala,
dajući mu pet za njegove skrivene poteze. Grejson je stajao odmah
ispred vrata, mračnog pogleda, malog osmeha na licu dok je gledao
našu utakmicu. Na trenutak sam se postidela što sam bila toliko
zaigrana u dečju igru i otrčala sam do njega, pozdravljajući se sa
decom. „Hej," rekla sam pokušavajući da dođem do daha. „Hej, ti.
Izgledalo je kao da se zabavljaš." Slegnula sam ramenima. „Oh, da.
Oni su sjajna deca. Spreman?" potvrdio je kimanjem. „Mogu da vidim
zašto toliko podržavaš ovo mesto. Čini se da rade sjajan posao."
Osmehnula sam mu se vedro i njegove oči su se pomerile na moj
obraz, pojavilo se mrštenje, pre nego što je skrenuo pogled. I dalje mu
je smetalo što sam povređena. Spoznaja me je zagrejala. „Da, rade,"
rekla sam, jednostavno. Nakon što smo se pozdravili sa Šeron, vratili
smo se na put, krenuli ka Napi i vratili se kući. U svoj privremeni
dom, podsetila sam se. A ipak, bila sam uzbuđena zbog mogućnosti da
se vratim u svoju malu kolibu i da vidim Šarlot, Valtera, Virdžila i
Hosea, i slatku Sugie Sug. Osećaj me je ipak zabrinuo. Ponašala sam
se kao da je Havthorn vinograd moj dom, ali nije. U stvari, otišla bih
odatle za nekoliko nedelja. Iako mi je Grejson ponudio opciju da
ostanem duže, sada sam znala da bi to samo otežalo stvari. Popustila
sam i bila sam fizički sa njim, i iako nisam žalila zbog toga, znala sam
da će mi to samo otežati naš rastanak - makar i u maloj meri. Naravno,
nikada mu to ne bih dala do znanja, ali znala sam da je to istina.
Međutim, sada kada je šteta napravljena, da li je zaista postojao razlog
da ne uživam u njemu dok sam mogla? Možda bih ostavila Grejsona
sa blagim modricama srca. Ali zar nije bilo malo natučeno srce vredno
struje koju smo zajedno stvorili? Zadrhtala sam samo sećajući se
načina na koji me je dodirivao prethodne noći, kako mi se činilo da
poznaje moje telo bolje od mene. „Hladno?" upitao je, stavljajući ruku
ispred ventilacionog otvora da testira temperaturu vazduha. „Ne,"
rekla sam, ali nisam objasnila zašto sam zadrhtala. Vožnja je protekla
brzo dok smo ćaskali uglavnom o ležernim temama. Znala sam za
sebe, da je bila dovoljno teška tema sve ono što se dogodilo u kući
mog oca, a zatim u hotelu. „Oh," rekla sam kada smo bili oko pola
sata od vožnje, „Zaboravila sam da pomenem da tvoja zabava ima
temu." Grejson je podigao jednu obrvu. „Oh? Kakvu?" „Pa, setila sam
se šta sam pomislila sam prvo pomidlila o tvojoj kući kada si me
poveo u obilazak." Ćutao je, očigledno se ne sećajući. Na kraju je
rekao: „Da je to zmajeva jazbina?" Nestrpljivo sam izdahnula. „Ne,
rekla sam to za lavirint." „Oh, tačno. Moraćeš da me podsetiš šta si
rekla o kući." „Rekla sam da izgleda kao zamak iz bajke." „U redu. . ."
Nasmejala sam se i zakolutala očima, pretvarajući se da sam još više
ogorčena na njega. „Tema će biti maskenbal iz bajke. Savršeno je. A
datum je za dve nedelje. Zaokružila sam to na kalendaru u kuhinji i u
tvojoj kancelariji.“ „Dve nedelje? Hoće li se neko uopšte pojaviti u
tako kratkom roku?" „Verovatnije je da će se pojaviti. Planiranje sa
tako malo obaveštenja šalje poruku da nas nije briga da li su oni tu ili
ne. Biće zaintrigirani. Doći će ceo grad." Nadajmo se. Grejson se
nasmejao. „OK. Sačuvaću Psihologiju zabave 101 samo za tebe." Ja
sam se nasmejala. „Plus, imam ograničeno vreme da ostavim trag u
tvom životu." „O, ostavila si svoj trag." Tiho sam se nasmejala.
„Mislim pozitivno. Nešto trajno," Razmišljala sam, razmišljajući o
svim načinima na koje sam se nadala da će mu moji planovi za zabavu
dugoročno koristiti. Pogledao me je nekoliko puta, a zatim se osvrnuo
na put. Mali osmeh mu je zaigrao na usnama, ali nije rekao ništa.
Kada smo se vratili u Napu, bilo je nešto posle podne. Grejson je
izvadio naše torbe iz svog kamiona i krenuo prema kući. „Ove ću
staviti u predsoblje. Zašto ne dođeš sa mnom u pogon za proizvodnju
vina i vidiš u šta si uložila." Nabacio je šarmantan osmeh preko
ramena, škiljeći na suncu, i moj stomak se prevrnuo. „U redu." Živela
sam ovde nedeljama i nikada nisam bila pozvana u tu misterioznu
zgradu u kojoj se činilo da Grejson neprestano radi. Bila sam
nestrpljiva da saznam šta je unutra. Vratio se napolje trideset sekundi
kasnije, rekavši da izgleda da su Šarlot i Valter bili napolju i da su
sigurno poveli Sugi sa sobom. Hodala sam s njim niz brdo, pored
bujnog mirisa ruža i malih belih cvetova koji su mirisali slatko i
drvenasto. Duboko sam udahnula, uzdahnuvši. „Ovde miriše tako
dobro.“ „Ruže i cveće gloga (Havthorn)," rekao je, mrkog izraza lica.
„Moja maćeha ih je posadila pre mnogo godina kada je bila trudna sa
Šejnom. Šarlot joj je rekla da ruža simbolizuje ravnotežu - cvet je
lepota, a kontrastno trnje podseća da ljubav može biti bolna. Cvetovi
gloga su očigledno za naše prezime. To su poslednje stvari koje je
ovde zasadila." „Oh, zašto?" upitala sam, razmišljajući o igli u obliku
ruže koju mi je Šarlot dala da pozajmim na dan venčanja. „Zato što ih
je posadila isti dan kada se moja majka – žena sa kojom ju je moj otac
prevario – pojavila da me ostavi na njihovom pragu. Nikada nije
prestajala da mi govori kako je miris ovog cveća podseća na najgori
dan u njenom životu: dan kada je otkrila da je izdana, i da će je svaki
put kada me pogleda, podsećati na tu činjenicu." Srce mi se ukočilo i
onda bolno zakucalo u grudima. „Oh," Udahnula sam, uzevši njegovu
ruku i stisnuvši je dok smo hodali. „To je . . . tako mi je žao. Kako
okrutno.“ Mora da voliš svoju majku, rekla sam. Da, na zaprepaštenje
svih, odgovorio je. Oh, Grejson. Sada sam razumela njegovu gorčinu,
a takođe i njegovu . . . duboku usamljenost. Mrko mi se nasmešio. „U
stvari je nekoliko puta pokušala da ih iščupa, ali jednostavno nisu
htele da nestanu. Rekla je da su poput mene." Ponovo se osmehnuo,
kao da nije pogođen. Ipak, mora da ga je ranilo duboko u srcu.
Nemoguće da nije. Ponovo sam mu stisnula ruku i približila se dok
smo hodali, nudeći udobnost mog prisustva ako ga je želeo. Od
pomisli na lepog čoveka koji hoda pored mene i koga niko ne želi i ne
voli, srce me zaboljelo. Ali u isto vreme, nisam mogla a da se ne
osećam počašćena. Bio je tako privatna osoba, i obično tako uzdržana.
A ipak je sa mnom podelio nešto duboko lično. „Moja maćeha je bila
uključena u toliko dobrotvornih organizacija u Napi, da sam jedva
mogao da ih pratim. Mislim da je uglavnom bila u tome -ručkovi za
dame-" Nasmejao se, ali to nije bilo nimalo zabavno. Podignula sam
pogled, proučavajući njegov profil, iznenada shvativši da je u početku
procenio da sam poput nje. „Pretpostavljam da postoje različite vrste
velikodušnosti. Žao mi je što tvoja maćeha nije mogla pronaći
velikodušnost srca da pokaže više ljubaznosti prema malom dečaku
koji nije bio njen.“ Pogledao me je, izraz njegovog lica je bio gotovo
šokiran. „Sve je to prošlost, pretpostavljam." Ne, nisam mislila da
jeste. Oklevajući, ne znajući dokle će mi se otvoriti, upitala sam:
„Hoćeš li mi reći o svojoj majci?" „Moja majka?" obrve su mu se
spojile. „Istini za volju, ne znam mnogo o njoj osim da je bila baletska
igračica. Bila je član njujorškog baleta kada je upoznala mog oca na
jednu noć. Zatrudnela je. Zbog trudnoće je zamoljena da napusti tim.
Imala je problema da me izdržava, krivila me je za propast njene
karijere, njenog tela i odlučila da više ne može da me gleda. Ona me je
ostavila ovde sa ocem i otišla. Više nikada ništa nisam čuo o njoj.“
„Kako strašno i sebično." Bio je odbačen ovde da bude predmet još
veće krivice, gorčine, okrutnosti i isključenja. Nije ni čudo što je bio
tako okovan. „Mi smo pravi par, zar ne?" upitao je, sa malim
osmehom iskrivljene zabave na usnama. Pustila sam dah. „Da, valjda
jesmo." Ugrizla sam se za usnu s obzirom na naše priče. „Smešno
koliko imamo zajedničkog." „Uopšte ne balansiramo jedno drugo, zar
ne?" tiho sam se nasmejala. „Nikako. Svi zajedno grešimo." Krenuo je
ispred mene i okrenuo se tako da sam bila primorana da se zaustavim.
Uzeo je moje lice u ruke i nasmešio mi se. „Nije sve pogrešno,"
promrmljao je prinevši svoje usne mojima. Usta su mu bila meka,
poljubac spor, ali je širio osećaj kroz moje celo telo, baš kao što su
njegovi poljupci uvek činili. Prebrzo se povukao, ostavljajući me da
vrtoglavo gledam u njega, a ruke su mi bile opuštene na njegovim
tvrdim grudima. Njegov osmeh je bio spor i ispunjen muškim
ponosom, a ja nisam mogla da se ne osmehnem na njega. Ogorčeno
sam odmahnula glavom dok sam to radila. „Hajde, zmaju," rekla sam,
povlačeći ga za ruku. „Hoću da znam šta radiš u dubinama te mračne
pećine u kojoj tako često nastanjuješ." Nasmejao se, prateći me do
kraja puta. Kada smo otvorili vrata kamene zgrade na dnu brda,
Grejson je povikao: „Hose?" „Ovde," čula sam da se Hose odaziva.
Soba u koju smo ušli bila je velika sa krovnim prozorima koji su
osvetljavali čitav prostor snopovima sunčeve svetlosti. Bilo je
nekoliko velikih mašina koje su stajale sa obe strane vrata i nešto što
je izgledalo kao ogromna burad od nerđajućeg čelika iza njih. Grejson
je otišao do najbliže mašine. „Ovo je traka za sortiranje gde grožđe
odlazi nakon što je ubrano. Ručno se sortira kako bi se uklonilo bilo
šta nepoželjnog izgleda i lišće." Prošao je pored ogromnog komada
opreme, pored pokretnih traka, i na kraju pokazao na nešto što je ličilo
na male pokretne stepenice. „To je mašina za razdvajanje grozdova od
stabljike. Stabljike izlaze upravo tamo," pokazao je na metalnu
posudu, "i zatim se vraćaju nazad u vinograd." On je krenuo dalje, a ja
sam ga pratila. „Ovo je druga tabela za sortiranje," objasnio je,
pokazujući na drugi sto sa mestom za najmanje osam ljudi. „Pomera
voće pored radnika, a oni ručno biraju sve poslednje komade stabljike
ili nepoželjno voće." Uputio mi je pogled ispunjen šarmom i notom
samoruganja. „Ovde u vinogradu Havthorn, verujemo da kvalitet vina
dolazi od kvaliteta voća. Provodimo mnogo vremena kako bismo
osigurali da se voće sortira pažljivo i marljivo." Nasmejala sam mu se,
podigavši jednu obrvu. „Ne sumnjam. Koliko ljudi je Havthorn
vinograd zaposlio kada je bio u punom pogonu?" „Sto sedamdeset
pet." A Grejson je imao šestoro zaposlenih: samo jednog sa punim
radnim vremenom, troje sa skraćenim radnim vremenom — od kojih
je jedan bio mentalno spor — i dvoje koji su bili stari i više porodični
nego zaposleni. Da nisam ranije shvatila koliko se tačno mučio, sada
bi se uverila. Pokazao mi je fermentore od nerđajućeg čelika, a zatim
me uveo u drugu veliku prostoriju u kojoj je bila oprema sličnog
izgleda. Hose je izgledao kao da instalira nešto i bio je pažljivo
fokusiran na ono što radi. Brzo nam je klimnuo glavom i onda se
vratio na posao. Umesto buradi od nerđajućeg čelika, ova prostorija je
držala nešto što je izgledalo kao veoma veliki drveni fermentori na
zadnjoj strani zida. Dok me je vodio kroz sobu, slušala sam kako
Grejson opisuje različite funkcije opreme, obraćajući pažnju na
njegove opise, ali i primećujući entuzijazam koji je izbijao iz celog
njegovog tela. Voleo je ovo. Želela sam da se povučem i jednostavno
ga posmatram dok se kreće, očiju sjajnih od ponosa i podignutih
širokih ramena. Činilo se da je živ od energije. „Hose instalira novu
mašinu za sortiranje bobica," rekao je. „Jedna od prvih stvari koje sam
naručio uz velikodušnu Dalerovu investiciju.“ Tiho sam se nasmejala.
„Izgleda kao dobra investicija." Proučavala sam ga na trenutak. „Tvoj
otac bi bio ponosan na tebe, Grejsone." Veoma iznenada, na njegovom
licu se pojavio izraz zbog kojeg je izgledao kao mali dečak — stidljiv
i ranjiv. Zavukao je ruke u džepove farmerki i zaljuljao se na petama.
„Mislim da bi bio," rekao je tiho, konačno uzvrativši ponosno
osmehom. „Da li želiš da vidiš gde se burad čuvaju za odležavanje?"
nasmejala sam se i klimnula glavom shvatajući koliko je još uvek
pogođen očevom ocenom o njemu. Razumela sam to više od ikoga, ali
iz nekog razloga me je to neverovatno rastužilo. Grejson me uhvatio
za ruku i odveo do vrata u zadnjem delu sobe. Vazduh je odjednom
postao hladniji i jedva da je bilo svetlosti. Grejson me je uzeo za ruku
i ja sam krenula za njim niz neku vrstu dugačkog, cementnog hodnika.
Hodnik se otvorio i nizali su se nizovi buradi. Vazduh je mirisao na
oštro drvo. Udahnula sam, uvlačeći vlažni zemljani vazduh u pluća.
„Ovo su bordo burad, napravljena od bordo drveta iz Francuske,"
Objasnio je. „Hmm," pjevušila sam. „Koliko dugo odležavate vino?"
„Ovo vino odležava pet godina. Skoro je spremno za flaširanje. Što se,
opet, zahvaljujući Dalerovoj investiciji, sada može dogoditi." Znači da
je stavljeno u burad odmah nakon što mu se otac razboleo. Jedna od
poslednjih stvari postignutih ovde u vinogradu Havthorn. Do sada.
„Flaširaćete ga ovde?" „Hoćemo," rekao je, „kada stigne moja nova
mašina za flaširanje." „Nikad nisam znao da je toliko ušlo u proces,"
Razmišljala sam, gledajući okolo u burad. „Upravo sam ti pokazao
kako se voće obrađuje. Još više ide u samo vinarstvo. I to ću ti jednog
dana pokazati." Jednog dana . . . a ipak su mi dani ovde bili odbrojani.
Pre nego što sam mogla da se zadržim na tome, shvatila sam da mi se
Grejson približio. Udahnula sam, primetivši izgled intenziteta na
njegovom licu. Čak i pri slabom svetlu, videla sam vatru u njegovim
očima. Napravila sam korak unazad i pritisnula svoje telo uz cementni
zid iza sebe. Njegove ruke su se podigle sa obe strane mog lica i
nagnuo se prema meni. Vazduh u ovoj prostoriji je bio tako hladan, a
njegove usne na mojima su bile posebno tople i tako veoma meke.
„Tako si topla," promrmljao je, očigledno imajući istu misao.
Naslonivši se jače, prešao je jezikom po šavu mojih usana i uz
stenjanje sam mu ih otvorila. Podigao je ruke do mog lica, a ja sam ga
obavila oko ramena, držeći ga tako da ne skliznem niz zid. Zašto me
je njegov poljubac tako rasplamsao, a opet i opustio svaki mišić u
mom telu u isto vreme? Njegov poljubac je bio ispunjen
samopouzdanjem, njegovo telo tako toplo i čvrsto se pritiskalo uz
moje. Prelazio je jezikom svuda: po osetljivom grebenu na vrhu mojih
usta, unutrašnjoj strani mojih obraza, duž mojih zuba, a onda nazad da
se zapetlja sa mojim jezikom kao da želi da istraži svaki cent mojih
usta. Pokušala sam da obuzdam jauk koji mi je došao do grla, ali to je
bio uzaludan trud. Pritisnuvši ga, ponovo sam zastenjala, puls mi je
uporno kucao između nogu, a moje osetljive bradavice su se slasno
trljale o njegove tvrde grudi. I ranije sam ljubila muškarce — u redu,
neki od njih su bili više dečaci nego muškarci — ali odjednom sam
shvatila da ne, ne, nikada se nisam ljubila. Ne ako je to bio način na
koji se osećaš zbog poljupca. Nikada se nisam ovako poljubila. „Ti,"
Grejson je rekao dok se odvajao sa mojih usana, „si tako ukusna. Ne
mogu te se zasititi." A onda se, hvala Gospodu, vratio i ponovo me
poljubio, a jezik mu je kliznuo u moja usta dok sam prelazila rukama
niz njegova mršava, mišićava leđa. Bio je tako lepo građen, tako širok
i visok, tako čvrst. Uzbuđenje me je preplavilo zbog intrigantnog
osećaja nepoznatih kontura njegovog muškog tela. Želela sam da
znam svaki deo njega, svaku udubinu i izbočinu. Mogla sam da osetim
snažan pritisak njegove erekcije na svom stomaku i to je izazvalo trzaj
uzbuđenja kroz moju krv. Pomerajući ruku između nas, protrljala sam
je preko tvrde izbočina na prednjem delu njegovih farmerki. Trgnuo
se, pritisnuvši se u moju ruku. „Kira," piskao je, „moramo prestati.
Bože pomozi, ako sada ne prestanem, nikad neću moći." Zadrhtala
sam. I ja sam se osećala isto, skoro da sam želela da ga preklinjem da
ne stane, da me uzme baš ovde uz ovaj hladni zid. Ali ne, Hose je bio
ispred vrata. Mogao bi se vratiti ovamo svakog trenutka. Kada se
budem predala Grejsonu, želela sam da imam više vremena i želela
sam da to bude u krevetu. Grejson se odmaknuo od mene, a moje oči
su odlutale dole do dokaza njegovog uzbuđenja. Prednji deo njegovih
farmerki izgledao je napeto i popunjeno. Progutala sam, silno želeći
da to ponovo osetim u ruci. Da, želela sam ga, priznala sam. Želela
sam ga u bolnom očaju koji me je besmisleno plašio i besmisleno
uzbuđivao. Mislila sam da mogu da mu se oduprem, ali sam potcenila
moć koju je posedovao kada nije bio samo sklon zavođenju, već i
kada mi je dozvolio da sagledam nežnu stranu njegove osobnosti. A
sada, nisam imala želju da se oduprem. „Trebalo bi da se vratimo,"
rekla sam, zaglađujući kosu što je bolje moguće. Proučavao me je
nekoliko otkucaja pre nego što je jednim prstom pomerio svojeglavi
uvojak kose sa mog obraza. „Ostani sa mnom večeras," prošaputao je.
„Dođi u moj krevet, Kira." Strah i želja su se uvijali istovremeno u
mom stomaku. To bi bilo igranje vatrom. Znala sam da bi bilo. Pa ipak
. . . htela sam to sada. Htela sam da ga upoznam intimno. Želela sam
da se osećam lepo i poželjno kao što je to učinio prethodne noći.
Želela sam da saznam i osećaj njegovog tela, šta mu se dopada, šta ga
je teralo da podivlja od strasti. Možda bih razvila osećanja prema
njemu, u stvari, verovatno bih. Možda sam ih već imala. Ali ja bih
upravljala njima. Uostalom, šta je bio život bez nekoliko uzbudljivih
avantura? Nije li vredelo malo boli u srcu poznavati dodir Grejsona
Havthorna? Onaj koji me je osvetlio iznutra prema spolja. Šta ako više
nikada ne bih upoznala nekog takvog? Zar ne bi trebalo da isprobam
ovo iskustvo dok sam imala priliku? Čak i ako je teško, upravljala bih
svojim emocijama. I nikada, nikada ne bih dozvolila sebi glupu nadu
da bi fizički odnos sa mojim mužem doveo do njegovih osećanja.
„Da," rekla sam, susrevši se sa njegovim očima. Trijumf je ispunio
njegov izraz lica i on je uzeo moju ruku, povlačeći je. Pozdravili smo
se sa Hoseom i onda izašli napolje na jarko sunce. Prošetali smo
uzbrdo i kada smo nekoliko minuta kasnije ušli u kuću, zgrabila sam
svoj kofer, koji je Grejson ranije stavio unutra, i okrenula se da ga
vratim u svoju kolibu. „Hej, hej, vau, gde ćeš?" upitao je. Okrenula
sam se. „U moju kolibu." „Ne ostaješ više tamo. Preselio sam te u
kuću.“ „Preselio si me?" upitala sam suzivši oči. Svidela mi se moja
mala koliba. Volela sam da imam svoj prostor. I ako će stvari
napredovati između Grejsona i mene u . . . na druge načine, to će biti
imperativ da imam mesto koje je samo moje. „Da. Deo razloga zbog
kojeg si bila bolesna je taj što si udisala sav taj prašnjavi vazduh,
tuširala se hladnim tušem—" „To je smešno. Imala sam virus. Ne
dobijaš virus od prašnjavog vazduha ili hladnog tuširanja." „Možda.
Možda ne. Još uvek se useljavaš u kuću." „Ne useljavam."
„Useljavaš." Stajali smo u zastoju u foajeu nekoliko trenutaka, sve dok
Grejson nije prekrstio ruke, nehajno se naslonio na zid. „Već si
pristala da večeras ostaneš u mojoj sobi." „Da, večeras, ali to ne znači
da ću se useliti kod tebe." „Hoćeš." „Neću," procedila sam kroz zube.
Veliko stepenište mi je privuklo pažnju i pogledala sam Grejsona,
podižući jednu obrvu. „Trkaću se sa tobom. Pobednik će dobiti
opkladu." On se nasmejao. „Trkati se sa mnom? Oh, mala veštice, ti
nemaš šanse u trci protiv mene. Možeš se i sada predati." „Nikad se
neću predati. I ne mislim na trku nogama. Trkaćemo se niz ogradu. Ti
uzmi jednu stranu, ja ću drugu." Umirala sam od želje da skliznem niz
tu ogradu otkad sam je prvi put videla. Ovo je bila savršena prilika.
Bila sam stručnjak za klizanje niz ograde. Ako je neko poznavao
velike stepenice, to sam bila ja. Dom mog oca je imao tri. Grejson se
ponovo nasmejao. „Mora da se šališ." Podigla sam obe obrve kao
odgovor. „Ne, naravno da se ne šališ. Ovo je smešno, ti to znaš, zar
ne?" ali on je krenuo prema stepeništu. Ja sam ga pratila i kada smo
stigli do vrha, on se pomerio udesno, a ja ulevo. Postavila sam dupe na
tamno uglačano drvo. „Ne mogu da verujem da ovo radim," Grejson
je promrmljao, postavljajući se na drugu šinu. „Ako si nervozan, daću
ti prednost," rekoh, lepo mu se smešeći. On se đavolski naceri. „Nema
potrebe, veštice, hajde da uradimo ovo." Zamahnula sam zadnjicom na
šini, smestivši se na svoje mesto. „Na moj znak, priprema, pozor,
sad!" Zacvilila sam dok smo oboje poleteli, brzo klizeći niz glatko
drvo. Nesigurno sam balansirala, vičući kada sam se zamalo odbila sa
strane, ali sam se ispravila pre nego što sam pala. Čula sam Grejsonov
dubok smeh pored sebe, ali se nisam usuđivala da ga pogledam.
Sakupljajući brzinu brže nego što sam mislila da hoću, kraj je došao
prebrzo i poletela sam napred u prazan vazduh, ne mogavši da sletim
na noge i umesto toga dočekala sam se rukama dok sam udarala o
tvrdi mermerni pod. Osećala sam se iskrivljeno i učinilo mi se da
čujem vrata kako se otvaraju i zatvaraju ispred sebe, ali nisam mogla
da ne pustim kikot kada sam začula Grejsonov dubok smeh pored sebe
i pogledala u njega takođe ispruženog na podu. Bila sam prilično
sigurna da sam prva udarila o pod. Oboje smo ležali na trenutak
hvatajući dah, a naš smeh je bledeo. Podigla sam pogled i shvatila da
ispred nas stoje četiri para cipela i kada sam podigla glavu, videla sam
Valtera sa podignutom obrvom. Pored njega, Šarlotin izraz lica bio je
šokiran dok je zurila prvo u mene, a zatim u Grejsona. Počela sam
polako da ustajem, smeh je potpuno nestao kada sam primetila
podjednako šokirane poglede na licima visokog, zgodnog plavokosog
muškarca i zadivljujuće plavokose žene ispred mene. Plavokosi se
iznenada nasmejao i zaprepastio se. „Zdravo," Udahnula sam, došavši
u punu visinu i zakoračivši napred. Ispružila sam ruku. „Ja sam…"
„Šejn," rekao je Grejson, a glas mu je bio čudno leden. „Vanesa.“
Skrenula sam pogled ka njemu i videla da je njegov izraz lica bio bez
humora hladno uklonjen. „Šta, dođavola, vas dvoje radite ovde?“

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Kira

O moj Bože. Šejn: Grejsonov brat. Vanesa: Žena koju je nameravao da

zaprosi pre nego što je poslat u zatvor. Sada žena njegovog brata. Evo.
Od krvi i mesa. Spustila sam ruke niz farmerke i dala sve od sebe da
izgledam hladno, mirno i sabrano. Ili barem onoliko hladna, smirena i
pribrana koliko bi osoba mogla da izgleda nakon što se upravo podigla
iz izvaljenog položaja na podu nakon što je poletela sa ograde. „Je li
ovo ona?" upita Šejn, očigledno ignorišući Grejsona, i umesto toga
gledajući u mene. Nisam bila sigurna šta da kažem o njegovom
pitanju, ali izraz njegovog lica je bio prijateljski, a ton topao, pa sam
se nasmešila i ponovo pružila ruku. „Ja sam Kira Daler," rekla sam.
„Havthorn sada, zar ne?" Šejn mi se otvoreno, dečački osmehnuo i
uzeo moju ruku u svoju. Bacila sam pogled na Grejsona čiji je izraz
lica bio ubitačan. „Oh, tačno. Pa, da." Pročistila sam grlo. „Stalno
zaboravljam," promrmljala sam. „Pa, još je sve novo, zar ne?" rekao
je Šejn, nasmejavši mi se sa razumevanjem. „Tačno. . ." prošaputala
sam. Visoka, upečatljiva plavuša mi se srdačno osmehnula i krenula
napred, hvatajući moju ruku u obe svoje kada sam pustila Šejnovu.
Bože, stvarno je bila prelepa — još lepša sestra Grejs Keli. Šejn je
pogledao Grejsona. „Kada nam je Šarlot rekla vesti, možeš li zamisliti
naš šok. Ali nadali smo se da to znači…" „Da ćete bili dobrodošli u
moj dom?" ledeno upita Grejson. „Pogrešili ste.“ „Grej," reče Šarlot
krećući se prema njemu. „Prešli su čitav ovaj put da te vide i upoznaju
Kiru.“ „Manipulisala si ovim, Šarlot," rekao je Grejson, dok je njegov
mrki pogled počivao na njoj. „Grejson," prošaputala sam, osećajući se
neprijatno usred ovog hladnog porodičnog okupljanja. „Možda bi
trebao. . ." Prebacio je oči na mene, zastavši na trenutak. „Pobedio
sam," rekao je i na trenutak nisam imala pojma na šta misli. Onda sam
shvatila da je pričao o našoj trci niz ogradu. Svađala bih se s njim —
jer sigurno nije — ali sada zaista nemam izbora nego da ostanem u
kući da ne bismo izazivali sumnju kod njegovog brata i snaje—bivše
devojke, skoro verenice. Dragi bože. Ako im dozvoli da ostanu. I ako
bude hteo da pred njima izgleda kao da imamo pravi brak. Srce mi je
ubrzano kucalo. Samo sam klimnula glavom. Valter je pročistio grlo.
„Verujem da ću se izviniti." Htela sam da uradim isto. „Ja ću samo..,"
klimnula sam glavom prema mom koferu i Grejsonovoj torbi za
noćenje koja još uvek stoji pored vrata, „odneti ovo gore i pustiću vas
da pričate." Osećala sam se veoma samosvesno i izloženo dok sam se
kretala da pokupim torbe. U foajeu je zavladala potpuna tišina, osim
zvuka mojih cipela. Lice mi je gorelo, okrenula sam se u podnožju
stepenica. „Tako da ću samo onda," pročistila sam grlo, „vidimo se na
večeri." Pogledala sam okolo, ali Grejson me nije gledao. Zurio je u
Vanesu sa izrazom lica kakav nikada ranije nisam videla. Nije
odgovorio, čak nije ni otrgnuo oči od Vanese dovoljno dugo da me
pogleda. Osećala sam se kao da sam dobila pesnicu u stomak. Čula
sam Sugine nokte kako škljocaju po kamenom podu i pojavila se iza
ugla, zureći u sve nas. Ispustila je mali zvuk i podigla glavu. „Evo,
Sugie," rekoh tiho. Potrčala je prema meni. „Drago mi je da smo se
upoznali, Kira," reče Šejn, pogledavši me saosećajno. On zna da je
njegov brat još uvek voli. Šarlot mi je klimnula glavom, izvijajući
njene ruke na stomaku. Zašto me je gurnula prema Grejsonu ako je
znala? Da li želi da odem? Vanesa mi je uputila mali poluosmeh, oči
su joj poletele ka Grejsonu i brzo se vratile ka meni, a obrazi su joj bili
ružičasti. I ona njega voli? O Bože. Sve je to bilo previše. Okrenula
sam se i požurila uz stepenice, pa u sobu u kojoj sam boravila kada
sam bila bolesna, sa Sugie za petama. Bacajući torbe dole, naslonila
sam se na zatvorena vrata dovoljno dugo da dođem do daha. Glupa,
Kira, opominjala sam sebe. Nekoliko poljubaca, nekoliko ličnih
otkrića i mislila si da je Grejson šta? Tvoj drug? Tvoj pravi muž? Ti si
takav idiot! Idiote, idiote, idiote! Način na koji je gledao onu ženu
dole je bio . . . nije tako nikada pogledao u mene. Ali bila je udata za
njegovog brata. . . nije bilo kao da je više nikada neće imati. Bože, ali
samo činjenica da ju je i dalje želeo povređivala me sama po sebi. I
mrzela sam to. Mrzela sam to. Ustala sam uspravno. Pa, hvala Bogu,
nisam mu se potpuno predala. Stvari su bile u redu. Bila sam dobro.
Pa smo se vraćali na prvobitni plan, koji je bio puno bolja ’ideja‘.
Kako sam dozvolila sebi da skrenem tako daleko, nisam imala pojma.
Iznenada se začulo kucanje na vratima i ja sam se zaprepastila,
odmaknula se od njih i okrenula se. Otvorila sam ih i našla Vanesu
kako stoji ispred mene. Nasmejala se pomalo stidljivo. „Mogu li ući?"
upitala je. Progutala sam, ali sam joj uzvratila osmeh i pokazala joj da
uđe. „Samo se tuširam ovde," lagala sam. „Tuš u glavnom kupatilu je
pokvaren." Vanesa je uzdahnula. „Bože, šta nije? Ovde izgleda tako
drugačije. . ." Utihnula je, a izraz njenog lica sve je govorio—nije
mislila na ’drugačije‘ na pozitivan način. Sugie je prišla i stidljivo
njuškala po Vanesinim stopalima. Vanesa se udaljila, počela da se
saginje da pomazi Sugie rukom, ali je onda brzo povukla kada je
dobro pogledala Sugino lice. „Oh, ona je. . . da li je ona—?" „Njeno
ime je Sugie," rekla sam, podigla sam je i sela na stolicu desno od
kreveta i dala joj nekoliko slastica pre nego što sam se vratila do
Vanese. Sela je na klupu i prekrstila svoje zgodne noge. Sela sam na
prtljažnik u podnožju velikog kreveta. Vanesa je nosila kratku,
koketnu ružičastu suknju i bledo sivu, svilenkastu majicu bez rukava
koja je pokazivala njen letnji ten. Između njenih grudi bilo je upleteno
nekoliko pramenova perli. Kliznula je prstima niz njih u nervoznom
gestu dok me je proučavala. Vrpoljila sam se pod njenim pogledom.
„Sviđa mi se tvoja odeća," rekla sam. I jeste. Bila je otmena, ali i
zabavna i moderna. Široko se osmehnula. „Hvala. To je nešto iz moje
kolekcije. Imam mali butik u San Dijegu. I razmišljam da otvorim
jedan ovde, zapravo. To je deo cilja ovog putovanja — pronaći
prostor. Nisam odrastala uz mnogo, a modno oblačenje sa malim
budžetom uvek je bila moja strast. To je cilj moje radnje—modni šik
uz mali budžet." Lepo je pocrvenela i spustila je pogled. „Izvini,
brbljam." Pročistila je grlo pre nego što je podigla oči na moje i
nastavila. „Bili smo tako ispunjeni srećom kada smo čuli da se Grej
oženio," rekla je menjajući temu. I izgledala je iskreno. Stisnula sam
ruke u krilu. „Hvala," Konačno sam rekla. „Mislim, ja. . . ne znam
tačno šta se dogodilo između Grejsona i Šejna, ali se nadam da će
moći da nađu način da reše stvari. . . " Bože, ovo je bilo neprijatno. Da
li je trebalo da se pretvaram da je Grejsonov i moj brak je stvaran?
Volela bih da je Grejson odvojio trenutak da razgovara sa mnom pre
nego što sam morala da razgovaram jedan na jedan sa Vanesom
Havthorn. Vanesa je takođe izgledala kao da se bori, i morala sam da
se zapitam koliko oseća prema Grejsonu. Zašto je uradila ono što je
uradila? Očajnički sam želela da je pitam, ali nije bilo u redu, a nisam
ni bila sigurna da treba da se ponašam kao da uopšte nešto znam. „I
ja," reče ona grizući usnu. „Oni su u radnoj sobi i razgovaraju. U
svakom slučaju, zaista sam želela da odvojim još nekoliko minuta da
te pozdravim i da ti kažem koliko sam srećna što imam sestru."
„Hvala, cenim to. I ja sam takođe." Nasmešila sam joj se. „Srećna što
imam sestru." Iako sam samo privremena. Nervozno sam zavrnula
prsten na prstu dok je Vanesa stajala. Njena odeća je bila savršena i
bez gužvanja. Kako joj je to uspelo ako su već putovali? Zaista sam
želela da je mrzim iz mnogo razloga, ali ona je otežavala to svojom
dobrotom i iskrenošću. Nije ni čudo što ju je Grejson voleo. Ona je
bila sve što ja nisam bila. Njene oči su se spustile na moj prsten.
„Mogu li?" upitala je, blago joj se skupila obrva. Bacila sam pogled na
svoju ruku, a zatim je podigla dok ju je ona uhvatila u svoju i
proučavala prsten koji mi je Grejson dao. Uvukla je dah. „Opal.
Pogledaj!" I pokazala mi je svoj verenički prsten koji je takođe bio
opal. „To je moj omiljeni kamen," objasnila je. „Označava ljubav i
strast." Široko se nacerila, ispravljenih i savršeno belih zuba. „Pa ovo
dokazuje jedno, obe volimo opal. Trebalo je da budemo sestre."
Nagnula se napred i brzo me zagrlila, miris nekog laganog, skupog
parfema koji je bio isto tako divan kao što je ona udario je u moj nos,
a onda se isto tako brzo udaljila. „Razgovaraćemo više kasnije?"
„Naravno." Slabo sam se osmehnula. Kada je otišla, sela sam na
krevet, zagledala sam se u prsten na prstu. Sećam se da je Dajana
Fernsbi rekla da zna da je Grejson kupio prsten za Vanesu, iako nikada
nije imao priliku da je zaprosi. Nisam zamišljala da je ovaj prsten
verenički zbog jedinstvenog centralnog kamena, ali sam pogrešila.
„Dao mi je prsten kojim je nameravao da je zamoli da se uda za
njega," prošaputala sam u neverici. Bes i povređenost su mi obuzeli
kičmu i ja sam vrtila prsten dok ga nisam skinula. „Ljuskava zver“,
promrmljala sam poluglasno ispod glasa. Ali, nekako, prozvavši ga
imenom nije umanjilo bol. Nazvati ga imenom nije popravilo sićušnu
pukotinu u mom srcu, onu koju su stvorile njegove zaslepljujuće lepe
ljuske.

*************
Nakon što sam se istuširala i pustila da mi se razgovor sa Vanesom što
više skine sa ramena, sišla sam dole u potragu za Grejsonom. Trebali
smo da sednemo i razgovaramo o tome šta je tačno trebalo da radim u
ovoj čudnoj, neprijatnoj situaciji. Nazvala sam zdravo, ali kada nisam
dobila odgovor, izašla sam napolje i zatekla Šejna kako petlja oko
fontane. Imao je malu kutiju sa alatom na zemlji pored sebe i bio je
nagnut skroz preko sredine praznog bunara. „Hej," rekla sam. Seo je
smešeći mi se. „Hej tamo." „Nadala sam se da će neko biti
zainteresovan da u jednom trenutku ovo popravi," rekoh osmehujući
se. Osmehnuo se šire. „Izgleda da je samo potreban novi deo. Otići ću
sutra u grad i kupiti ga.“ Kimnula sam glavom i nastala je neprijatna
tišina pre nego što smo oboje počeli da se tiho smejemo. On se
nacerio, i videla sam toliko Grejsona u njegovom osmehu. On je zaista
bio veoma zgodan čovek - više dečačkog izgleda, dok je Grejson bio
upečatljiv, ali isto tako visok i muževan. „Da li znaš gde je Grejson?"
pitala sam. Njegov osmeh je izbledeo. „Otišao je u grad na večeru."
Srce mi se strmoglavilo. Grejson je otišao bez reči – ostavljajući me
da se sama brinem za sebe u ovoj nezgodnoj situaciji – ovim je samo
potvrdio da sam mu veoma malo važna. „Oh, um, sa Vanesom?"
prošaputala sam i pročistila grlo. Šejn je polako odmahnuo glavom, a
oči su mu bile usredsređene na moje lice. „Ne. Vanesa se odvezla da
vidi svoje roditelje." Udahnula sam. „Oh. Tačno." Nisam ni
razmišljala o tome da je Vanesa odrasla ovde. Stomak mi se stisnuo
kada sam pomislila na svu istoriju koju su ovo troje imali zajedno. I
pitala sam se gde se uklapam među njima, odlučivši da se verovatno
uopšte ne uklapam. Privremena, Kira. Ti si privremena. Šejn je seo na
ivicu fontane i klimnuo glavom na mesto pored njega, nečujno pitajući
da li bih i ja volela da sednem. Uputio mi je osmeh. Prešla sam
nekoliko koraka i sela, okrenuvši se prema njemu. Proučavao me je na
trenutak, a ja sam pocrvenela pod njegovim pogledom. „Mogu li da
pitam koliko znaš o situaciji sa Vanesom, Grejem i sa mnom?" tako da
smo mogli da pređemo pravo na poentu. „Ne mnogo," odgovorila sam
iskreno. „Samo da su Grejson i Vanesa bili . . . zajedno, a ti i Vanesa
ste se venčali dok je on bio u zatvoru." Ugrizla sam donju usnu. Šejn
je stisnuo usne. „I da se, naravno, oseća izdanim od nas." Klimnula
sam, očiju uperenih u njegovo lice, pokušavajući da pročitam njegov
​​
izraz. Ako bih morala da dodelim bilo koje ime emociji koja je prešla
preko njegovih crta lica, izabrala bih tugu. Čudno. „Naravno,"
promrmljala sam. „Ima više od toga," rekao je. „Volim svog brata
Kira." Klimnula sam glavom i čudno ali sam mu poverovala. Njegov
izraz lica bio je tako tmuran i ispunjen tugom. „Zašto onda?" pitala
sam. Šejn je duboko udahnuo. „Zaista dugujem Grejsonu da prvo
njemu objasnim. Shvatam da smo te stavili u nezgodnu situaciju — i
to bez upozorenja. Samo želim da znaš da smo sve probali."
Odmahnuo je glavom. „Ne odgovara na pisma, ne prima telefonske
pozive. Jedina stvar koju nismo uradili je da ga zalepimo selotejpom
za stolicu i nateramo ga da nas sluša." Nasmejala sam se bez mnogo
humora. „Možda biste trebali da razmislite o tome. Muškarci
generalno mogu biti tvrdoglavi i bodljikavi — smatram da je zmaj
posebno raspoložen u tom pravcu.“ Šejn je zaškiljio prema meni,
smešeći se od zabave. „Zmaj? Da li ga tako zoveš?" „Samo kad bljuje
vatru i krene da leti po kući." „Letenje po kući." Šejnov osmeh se
proširio. „Šarlot je to spomenula, ali jedva sam mogao da poverujem o
svom ozbiljnom, strogom bratu. Onda sam ga video kako klizi niz
ogradu kao dete kakvo nikada nije bio. . ." „Oh, to? Upravo smo
rešavali opkladu." Šejn je nakrivio glavu. „Mislim da si dobra za
njega. I nadao sam se da će biti spremniji da nas sasluša sada kada je
našao sreću sa tobom." Stid me obuzeo. Kako bi se ovaj čovek osećao
kada bi saznao istinu? Možda nije bilo razloga za to. Da Grejson
jednostavno nije ustao i otišao a da se nije ni pozdravio sa mnom,
mogla sam da ga pitam. A zašto je Šarlot ovo uradila? Mislila sam da
želi da vidi Greja i mene zajedno. Nisam to mogla da razumem, i
nisam mogla a da se ne osećam izdano iako nisam mogla tačno da
shvatim zašto. „Pa, on te ipak nije izbacio, zar ne? To je početak."
Šejn se osmehnuo. „Da, to je početak." Ustao je, pružajući mi ruku.
„Šarlot i Valter večeraju sa prijateljima. Stavila je nešto u rernu i
vreme je da se to izvadi. Pridruži mi se na večeri?" Uzela sam ga za
ruku i ustala. „Naravno." Ušli smo unutra i on je izvadio Šarlotinu
punjenu piletinu iz rerne, a ja sam pomešala malu salatu. Sedeli smo i
jeli zajedno dok mi je Šejn pričao o softverskom poslu koji je započeo
u San Dijegu. Zvučalo je kao da mu se dopada, i to mu je omogućilo
da radi i od kuće. „Dakle, nisi bio zainteresovan za pravljenje vina?"
upitala sam, jedući salatu. Odmahnuo je glavom. „Nemam ni
interesovanja ni veštine. Kompjuterska tehnologija je oduvek bila
moja stvar. Kada mi je otac ostavio mali deo novca, iskoristio sam ga
da otvorim sopstvenu firmu." Klimnula sam glavom. „Pa, srećom tvoj
brat je hteo da pravi vino.“ Kimnuo je, ali izraz lica mu je bio tmuran.
„Da, srećom." Rekla sam mu ponešto o sebi, zaobilazeći činjenicu da
sam otuđena od oca - to bi samo izazvalo pitanja. Kada smo jeli i
pospremili kuhinju, rekla sam mu da idem u svoju sobu i čitam pošto
je bio dug dan i umorna sam. Iskrenije rečeno, bila sam nervozna što
će početi da postavlja pitanja o Grejsonu i meni na koja nisam bila
spremna da odgovorim. Nakon što sam se spremila za spavanje,
odlučila sam da pošaljem Grejsonu brzu poruku. Osećala sam se kao
da gradimo nešto između nas, iako sam odbila da pokušam da to
definišem u ovom trenutku. Sigurno je sada bio uznemiren i ranjiv
zbog neočekivanog dolaska svog brata i bivše devojke. Možda bi mu
dobro došao prijatelj. Zgrabila sam telefon i otkucala poruku: Jesi li
dobro? —K. Čekala sam nekoliko minuta, ali kada nije bilo
odgovora, uzela sam knjigu i pokušala da se fokusiram na priču koju
sam čitala. Kada mi Grejson još uvek nije poslao poruku sat vremena
kasnije, ugasila sam svetlo i zagrlila jastuk, zatvorivši oči pokušala
sam očajnički da zaspim uprkos jutarnjim satima.

******************

Probudila sam se sa osećajem snažnih ruku koje me podižu iz kreveta.

Borila sam se, udarala sam nogama i mlatarala rukama sve dok osoba
koja me je držala nije ispustila glasno, "auč," spustivši me na meki
krevet i spustivši se pored mene. Oči su mi se susrele sa Grejsonovim
u polumraku, a izraz lica mu je bio bolan kao da sam stupila u kontakt
sa nečim ranjivim. „Šta radiš?" Prosiktala sam, pridigavši se na
kolena. Osećala sam kako mi kosa stvara divlji nered oko lica i niz
leđa. Otkotrljao se do svoje strane legao i gledao u mene, sa glavom
na mom jastuku, sa sanjivim očima. „Trebalo je da budeš u mom
krevetu večeras," promucao je. „Tvom krevetu?" pitala sam.
„Očekivao si da ću . . ." Nagnula sam se, udišući. „Mirišeš na alkohol
i jeftin parfem." Pokušala sam da izvučem bol iz mog glasa. Ionako je
verovatno bio previše pijan da bi to primetio. Grejson se naslonio na
jedan lakat. „Neka plavuša je bila oko mene u baru." „Oh." Šta je
trebalo da kažem na to? U očajanju sam udarila šakama po vrhu
bedara. Njegova bivša se pojavi i on ode u bar i pusti da ga stranac
pipa? Zašto nisi mogao da dođeš kod mene, Grejsone? „Ali
očigledno," rekao je, prelazeći prstom po mojoj goloj butini, „više ne
volim plavuše. Volim crvenokose. Ili brinete. Ili savršena mešavina
oba. Sviđaš mi se." Zaškiljio je prema meni, iznenada zbunjenog
izraza lica. „Zašto nisi u mom krevetu?“ rugala sam se, okrećući glavu
od njega i prekriživši ruke na grudima. „Mora da se šališ. Odlaziš bez
ikakve reči, ostavljajući me da se borim sa tvojim bratom i tvojom
bivšom. A onda se napiješ i pustiš da te žene pipaju u kafani, a
očekuješ da te zgodno čekam kod kuće u tvom krevetu? Za šta me
tačno smatraš?" Zakipila sam, gnev se mešao sa povredom. Grejson se
nagnuo više. „Smatram te svojom ženu." Njegov osmeh je bio
ispunjen intimnom toplinom uprkos njegovom pijanom stanju.
Podigla sam bradu, odbijajući da mu dozvolim da me šarmira. On me
je povredio. „Samo na papiru." „Hajde da to promenimo. Večeras.
Ranije . . . bila si voljna." Na trenutak je izgledao veoma ranjivo, a
moje glupo srce je zastalo. „Molim te, Kira, reci mi da me želiš. Ja
samo . . . Želim te, trebaš mi." Glas mu je zvučao sirovo. Trebala sam
mu? Tako da nisam bila ništa više od pogodnosti. Ništa više od načina
da privremeno ugasi svoje fizičke želje. Ali želela sam više od njegove
požude. Htela sam . . . O, Bože, želela sam njegovo srce. Grudi su mi
se ispunile iznenadnom panikom. „Da li si još uvek zaljubljen u nju?"
ispalila sam. Grejsonov izraz lica se odmah očvrsnuo i on se podigao
na noge, očigledno — čak i u pijanom stanju — ne sumnjajući na
koga mislim. Zurio je dole u mene, izraz na njegovom licu odjednom
je hladan i uklonjen. „Nećeš mi odgovoriti?" podigla sam bradu,
odbijajući da skrenem pogled, mrzeći što je imao tako ogromno
fizičko prisustvo, posebno što je stajao iznad mene kakav je bio.
Njegov pogled je bio prodoran, njegove oči od ebanovine kao da vide
pravo kroz mene. „Ne želim da te povredim, Kira. Ali situacija sa
Vanesom, mojim bratom i sa mnom se ne tiče tebe. To nema nikakve
veze sa tobom," on je naveo. Nije hteo da me povredi, imao je smešan
​​
način da to dokaže. Bol mi je presekao grudi, ali sam zadržala njegov
pogled. Ne bih mu dozvolila da sazna kako su njegove reči izazvale da
se otvori jama u mom srcu. Jedva sam to želeo da priznam. „Molim te
samo idi," rekoh nepokolebljivim glasom. „Ne želim te. Ne želim te
uopšte.“ Prošao je rukom kroz kosu, činilo se da nešto smišlja,
izgledajući kao da sam ja ta koja ga je povredila. Ali onda se lagano
zaljuljao na nogama, uhvativši se, oštro izdahnuvši. Tiho je opsovao,
okrenuo se i izašao iz moje sobe, tiho zatvorivši vrata za sobom. Da
nisu ostali ovde, otišla bih u utočište svoje kolibe. Planirala sam da
spavam sa Grejsonom večeras. A sada je spavanje u sobi u istoj kući
kao i on bilo nepodnošljivo. Srušila sam se na jastuk, grleći ga,
odbijajući da plačem.

************

Da sam očekivala da će zora novog dana naterati zmaja da uleti u

moju sobu i preklinje za oproštaj, bila bi veoma razočarana do sada. U
stvari, jedva sam ga i videla u narednih nekoliko dana. Očigledno je
pobegao u pogon za proizvodnju vina, instalirajući novu opremu i
osiguravajući da je sve u redu. Ili sam barem to načula od Šejna, koji
je delovao skoro isto toliko frustrirano kao i ja što Grejson ignoriše
sve nas. Očigledno Grejsonu nije bilo stalo ni da li je naš brak lažan.
„Ja ću se motati okolo i uneću mu se u lice kad god je to moguće,"
Šejn je rekao. „Na kraju ću ga osvojiti." Namignuo mi je, iako nije
delovao posebno ubeđeno sopstvenom izjavom. Što se mene tiče, ja
nisam bila voljna da uradim isto. U stvari, moj osećaj je obično bio da
bežim od štetnih situacija, a to je sada bio moj instinkt. Ali imala sam
zabavu da isplaniram i sat je otkucavao. O čemu sam mislila kada sam
sebi dala tako kratak rok za to? Sad sam jedva mogla da se setim.
Svejedno, pozivnice su izašle i ljudi su očekivali događaj, događaj koji
zmaj sigurno nije nameravao da organizuje. Bilo je na meni, iako je u
ovom konkretnom trenutku teško setiti se zašto je to uopšte bilo
važno. Prvi deo nedelje sam provela čisteći Grejsonovu kancelariju i
pokušavajući da izvučem neki smisao iz finansijskih dosijea, a Valter
mi je pomagao gde je mogao, pošto je on bio taj koji je ažurirao stvari
koliko god je bilo moguće, iako on nije znao programe tako dobro kao
ja. „Valter?" pitala sam, dok je pregledavao papire pored mene, „da li
misliš da bih mogla da vidim neke od finansijskih rezultata od pre
nekoliko godina? Ne želim da prekoračim svoje granice, ali želim da
dobijem bolju predstavu o tome gde su stvari krenule nizbrdo za
vinariju." Mislila sam da ako shvatim zašto su se stvari (bukvalno i
figurativno) tako brzo srušile nakon što se Ford Havthorn razbolio,
bolje bih mogla da pomognem u upravljanju računima vinograda,
možda čak da ponudim neki savet Grejsonu - nije da je on to zaslužio.
Verovatno bih trebala gledajti sa radošću kako nije uspeo da ispuni
svoj zavet. Ali to nisam mogla. Moje srce nije bilo u tome, i želela
sam da vidim da i bakin novac ide za dobro. Valter je pročistio grlo i
učinilo mi se da izgleda pomalo neprijatno. „Zapisi tada nisu bili
dobro čuvani. Sve je bilo zapušteno kada se gospodin Havthorn
razboleo." „Ali sigurno ima nešto? Kad bih samo mogla da pogledam
šta god postoji, mislim da bi to moglo pomoći. Zaista, ne znam da li
mogu sada da pomognem ako ne razumem šta se desilo u prošlosti."
Valter je bio tih tako dugo da nisam znala da li me je uopšte čuo. Ali
kada sam podigla pogled, on je netremice zurio u mene. Skoro sam se
zaprepastila. Nikada nisam videla izraz koji je bio nešto drugo osim
ravnodušnog na Valterovom licu. „Videću šta mogu da nađem,"
konačno je rekao. „Hvala, Valter." Kasnije tog dana, kada mi je Valter
doneo gomilu CD-ova, pogledao me je naglašeno u oči i rekao: „Ovo
su računovodstveni zapisi koji sežu unazad pet godina.“ „Oh," rekla
sam, prišavši mu bliže da uzmem diskove, „mnogo ti hvala.“ Stavila
sam ruke na njih, ali on ih je zadržao dok je govorio: „Kao što ste
rekli, lakše je pomoći u sadašnjosti ako razumete prošlost. Nadam se
da će ove biti korisne." Namrštila sam se. „Da . . ." Valter je pustio
gomilu, klimnuvši mi glavom i ukočeno se udaljio. O čemu je to bilo?
Nisam imala vremena da počnem da pregledam diskove dok nisam
ažurirala trenutne datoteke, pa sam uložila svoj trud u to. Takođe sam
potražila Vanesu u kuhinji i pitala da li ima vremena da mi pomogne
oko priprema za zabavu. Već smo dobili pregršt odgovora, dovoljno
da me učini malo nervoznom — ljudi će se pojaviti; bolje da budemo
spremni. I dobro bi mi došla pomoć. Objasnila sam temu Vanesi i
pokazala joj spisak koji sam do sada napravila. „O moj Bože, naravno.
Volela bih to," ona je rekla. „Kakva neverovatna ideja." „Šta je
neverovatna ideja?" čula sam duboki zmajev ton iza sebe. Obje smo se
okrenule da posmatramo Grejsona dok je koračao do frižidera i vadio
nekoliko flaša vode, a Sugie Sug se vukla za njim. Oči su mi preletele
preko Grejsona. Nisam ga videla danima i činilo mi se kao da su mi
oči izgladnjele. Bio je znojan i raskošno crven. Skrenula sam pogled,
osećajući bol zbog svoje reakcije na njega. Jasno je da sam bila
potpuno bez uticaja sada kada je Vanesa bila tu. „Kirina ideja za
zabavu," rekla je Vanesa. „Da li ti je rekla? To je maskenbal iz bajke
—" „Rekla mi je," rekao je Grejson, otvarajući flašu vode i otpijajući
dugo piće. Gledala sam kako mu mišići grla rade, gutajući vodu, a
kada sam podigla pogled na njegovo lice, oči su mu bile uperene u
mene. Opet sam skrenula pogled, pretvarajući se da sam koncentrisana
na svoju listu. Osetila sam kako mi se obrazi rumene i htela sam da se
šutnem. Vanesa me je pogledala uzbuđeno. „Moj omiljeni lik iz bajke
je Zvončica." Nasmejala se. „Je li to glupo?" Nasmejala sam joj se.
„Nikako. Sve dok možeš ubediti Šejna da se obuče kao Petar Pan."
Ponovo se nasmejala, najlepši muzički zvuk koji sam ikada čula. Ona
bi bila savršena Zvončica. Ona bi bila savršeno sve. Pogledala sam je
kako je stajala u svojoj dugoj haljini sa halterom na korale i bele
pruge, kosom uglađenom, zlatnom i ravnom do ramena. Bila je
savršena. Mrzela sam je. Ne, nisam. Svidela mi se - mrzela sam što mi
se sviđala. Zašto nije mogla biti velika zlobna kučka? „Pobrinuću se
da Petar Pan izgleda kao muškarac. Sa dovoljno dečačkog karaktera.
Baš kao i on." „Šta?" pitala sam rasejano. Odmahnula sam glavom,
prisiljavajući se da se vratim na razgovor. „Oh . . . Šejn . . . Petar Pan,
tačno." Bacila sam pogled na Grejsona koji je polako zavrtao čep na
flaši za vodu, tvrdog izraza lica, mali titraj koji mu je radio u vilici.
Sugie je oprezno njušila Vanesina stopala i Vanesa se nagnula, njena
ruka je brzo pomazila Sugienu glavu, a zatim se povukla. „Osećam se
kao da ću je povrediti svaki put kada pokušam da je dodirnem," reče
ona glasom ispunjenim saosećanjem. „Nećeš," rekla sam. „Treba joj
ljubav više od svega. Jedina stvar koja će je povrediti je
suzdržavsnje." Grejson je na trenutak zurio u mene, a onda se bez reči
okrenuo i izašao iz kuhinje. Sugie ga je pratila, osvrnuvši se na vrata i
ispustivši tihi zvuk, a zatim spustila glavu i potrčala da sustigne
Grejsona. Srce mi se stisnulo od bola. Pogledala sam nazad na svoju
listu da sakrijem lice od Vanesinih istražujućih očiju. Nije mogao ni da
se pretvara da mu se sviđam, zbog očitog izgleda? Šta bi trebali da
misle Šejn i Vanesa? „Žao mi je, Kira," rekla je Vanesa. „Naše
prisustvo opterećuje vaš brak. Trebalo bi da idemo—" „Ne zbog mene,
ne. Šejn i Grejson moraju nešto da urade po ovom pitanju. Neću stati
na put tome." Ja bih uskoro i otišla, ali Šejn će uvek biti Grejsonov
brat. Odbila sam da budem razlog zašto mu Grejson nije dao priliku
da se – u najmanju ruku – objasni. Bilo kakav fizički interes Grejsona
za mene je odavno nestao. I mogla sam da vidim zašto. Ko bi mogao
da se takmiči sa Vanesom? Bila je lepa iznutra i spolja, a ja sam se
osećala baš kao veštica kakvom me je Grejson zvao— ružna, odrpana
i isključena. Uostalom, niko nikada nije želeo da bude sa vešticom. Ne
na kraju. Šarlot je ušla u kuhinju nekoliko minuta kasnije, upućujući
nervozne poglede između Vanese i mene. Otkako su Šejn i Vanesa
stigli, nisam bila nasamo sa Šarlot, ali kad god sam je videla, činilo se
da je krštala ruke i izgovarala molitve ispod glasa. Nije mi dalo puno
poverenja da će ova situacija dobro proći. Vanesa, Šarlot i ja smo
detaljno pregledali liste i podelili zadatke. „Ko će mi sada pomoći da
napravim tortu sa puterom od kikirikija? Šane je tražio — to mu je
omiljena," rekla je oduševljeno. „Oh, ja ću pomoći," rekla je Vanesa.
„Moram da naučim recept kako bih ponekad mogla da mu je
ispečem." Šarlot je zgrabila dve kecelje iz fioke, jednu je pružila
Vanesi, a jednu meni. „Oh, sledeći put, Šarlot," rekla sam. „Moram da
izađem napolje i napravim listu stvari koje tamo moraju da se urade."
Ali zaista, shvatila sam da Šarlot i Vanesa zaslužuju vreme zajedno. Ja
sam ovde bila samo nakratko, dok je Vanesa bila pravi deo ove
porodice. Na tu pomisao, oštar bol u mom srcu izgledao je skoro
preterano, ali je ipak bio tu. Šarlot me je pogledala sa saosećanjem, ali
je klimnula glavom, gotovo tužno. Nisam mogla da se naljutim na nju.
Ona zna da sam privremena. Vanesa bi bila ovde zauvek, a ja bih
uskoro otišla. Bilo je važnije da Šarlot pomogne da se izgradi most
između Šejna, Vanese i Grejsona nego da pokuša da trajnije gurne
Grejsona i mene zajedno. Ionako bi to bio uzaludan trud. Možda je to
konačno shvatila. Osećajući se usamljeno i melanholično, odlutala
sam napolje da pogledam fasadu kuće. Imala sam ekipu baštovana
koja je bila planirana da radi ostatak nedelje. Da bi teren izgledao
pristojno, imali smo dosta posla. Kuća će izgledati mnogo bolje kada
se bršljan odseče. Zabeležila sam nekoliko stvari za koje sam mislila
da mogu da se urade na vreme do spoljne strane kuće, a zatim se
okrenula da hodam iza nje da napravim neke beleške o toj oblasti.
Volela bih da otvorim zadnju terasu i očistim bazen ako je moguće.
Zamišljala sam kako svetlucaju svetla nanizana na drveću, koja bacaju
magični, bajkoviti sjaj. . . Za trenutak sam stajala tamo, zamišljajući
scenu, a pogled mi se podigao do redova vinove loze iza nje. Zašto
sam u sebi osećala ovu očajničku čežnju? Razmišljala sam o tome šta
Grejson trenutno radi, koliko sam sve više volela ovaj vinograd i ljude
koji su tu živeli i radili. Razmišljala sam o tome kako sam zamišljala
da se Grejson i ja krećemo u pravcu . . . čega, Kira? Ljubavi? Da li
sam tome potajno počels da se nadam? Emocija koja nije drugačija od
užasa stegnula me je u stomaku i prešla sam nekoliko koraka da bih
mogla da se naslonim na obližnji brest, zatvarajući oči u očaju. Imala
sam užasan osećaj da sam se negde usput zaljubila u svog muža. Nije
bilo drugog objašnjenja za agoniju koju sam osećala zbog njegove
iznenadne hladne ravnodušnosti i mogućnosti da je još uvek zaljubljen
u drugu ženu. Gledajući u popodnevno sunce koje je sijalo na vinovoj
lozi, priznala sam, samo sebi – samo sebi – da sam se možda čak i
zaljubila u Grejsona Havthorna u prvom trenutku kada sam ga
ugledala. Moj vitez u sjajnom oklopu stoji ispred te banke, obećanje
da će me spasiti, a i ja, njega, teče kroz moje srce kao tajni šapat. O
Bože, ovo je bila katastrofa. Epska katastrofa. Želela sam da
pobegnem, da pobegnem od ovih osećanja, od ovih spoznaja. I znala
sam da je to upravo ono što ću učiniti čim se zabava završi. Nisam
mogla da ostanem ovde znajući da bih svakog trenutka mogla još više
da padnem na svog muža. On mi nikad ne bi uzvratio. Umesto toga,
bol njegove neuzvraćene ljubavi polako bi me odveo u pustoš sve dok
više nebi mogla da nađem nikakvu radost u životu. Moje očajne misli
su se prekinule kada sam videla usamljenu figuru kako hoda po obodu
lavirinta živice ispred mene. Zaškiljila sam, prepoznavši Šejna.
Oklevajući samo nakratko, stavila sam listu i olovku u zadnji džep
džins šortsa i otišla niz brdo da mu se pridružim. „Hej," rekoh tiho.
Okrenuo se, očigledno zaprepašćen, brzo udahnuvši. „Hej, Kira.“ On
se nasmešio. „Izvini, nisam htela da ti se prišunjam." „Ne, ne, samo
sam bio duboko u mislima, pretpostavljam." Seo je na kamenu klupu
pored njega i pokazao da i ja sednem. Jesam, oslanjajući se dlanovima
iza sebe. Gledajući u lavirint pored nas, rekla sam: „Zaista je
neverovatno. Mora da ste se zabavljali kao deca." Šejn je izdahnuo,
prolazeći rukom kroz kosu kao što je Grejson ponekad činio. Izraz lica
mu je bio blago bolan. „Bože, ne. Moj otac bi nas otpratio do sredine
kada bi pao mrak i tražio da pronađemo izlaz. Mučio nas je ovom
bogom zaboravljenom stvari." Osetila sam kako mi krv nestaje sa lica
i okrenula sam se prema Šejnu. „Zašto?" graknuo sam. Slegnuo je
ramenima i odmahnuo glavom, odjednom izgledajući kao mali dečak.
„Ko zna zašto je moj otac uradio to što je uradio? Imao je ideje kako
da od nas napravi muškarce. To je bio jedan od njih. Naravno, Grejson
je dobio najveći teret, budući da je stariji." Zastao je, gledajući u svoje
ruke u krilu. „Mogao sam da čujem Grejsona ovde kako plače za
našim tatom, pokušavajući da nađe izlaz, iz noći u noć." Beda mu je
preplavila izraz lica kao da se ponovo vratio tamo, čuo brata kako
zove u pomoć, jer nije bio u stanju da uradi ništa po tom pitanju. Sela
sam, obavivši ruke oko sebe. „Nakon što je pretražio tatine fajlove,
Valter je pronašao mapu lavirinta — naravno, to sam saznao tek
godinama kasnije — i dao je Grejsonu. Grejson mora da je imao
sedam ili osam godina. Rekao mu je: ~Proučite ovo. Uđite tokom dana
i naučite svako skretanje, svaki kutak i rupu, a kada vas otac uvede
unutra, vi ćete imati kontrolu. Potrudte se da vaš otac ne sazna, ali
upoznajte lavirint kao svoj džep. Tada neće biti straha.~ Pa, to je
upravo ono što je Grej uradio." Odjednom se nasmejao, senke su
bežale sa njegovog lepog lica, a i ja nisam mogla da se ne osmehnem.
Valter. Bog blagoslovio, Valtera. „Kasnije, kada me je tata uveo
unutra, Grejson se ušunjao pozadi, pronašao me i izveo napolje a da
naš tata nije znao. Ostao bi sakriven u lavirintu dok mi ne bismo ušli
unutra, a onda bi se i on ušunjao unutra. Nikada nisam znao kakav je
strah imao dok me je spasavao. Ja sam samo znao te kratke trenutke
pre nego što bi on došao do mene. I, Bože," glas mu se blago
prelomio, ali je pročistio grlo, „nema ničeg na svetu kao osećaja da
neko ko te voli hvata tvoju ruku u mraku kada si izgubljen i uplašen.“
Obuzeo me tmurni slom. Taj jadni mali dečak. Nisam znala šta da
kažem, potpuno sam izgubila reči, grudva veličine pomorandže mi je
blokirala grlo. Nije ni čudo da je Grejson mrzeo lavirint — služio mu
je kao ogromna komora za mučenje. „Brat je to uradio za mene na
stotinu različitih načina tokom godina — pronašao me u mraku i
uhvatio me za ruku." „Zašto onda?" Prošaputala sam, trepćući očima
punim suza. Šejn je okrenuo glavu da me pogleda. „Zašto Vanesa?"
upitao je. Klimnula sam, grizući usnu. „Molim te reci mi, Šejn.
Pokušavam da razumem. Samo pokušavam da razumem i možda ako
uspem, na neki način, mogu da pomognem.“ Uzdahnuo je. „Zato što
sam je celog života voleo." Zastao je, osmehujući se malim, tužnim
osmehom. „Zajedno smo odrasli, znaš, nas troje. Činilo se da je
Grejson nikada nije primećivao kao ja." Na trenutak je zaškiljio u
svemir, verovatno se sećajući konkretnih događaja. „Ali onda ju je
prvi pozvao da izađu, i pomislio sam da je možda samo krio svoja
osećanja, pa sam ja... . . odstupio, bacio sam kapu u ring, da tako
kažem. Ogolio bih svoje srce, da je to bio bilo ko drugi. Ali nisam
mogao. Uvek je dobijao kratak kraj štapa i žrtvovao se za mene iznova
i iznova. Kako da i ja ne uradim isto za njega? I tako . . . Voleo sam je,
ali sam je pustio da ode bez ijedne reči." Stisnula sam usne, a tuga je
prolazila kroz mene dok sam zurila u plavo nebo. „Ali onda je otišao. .
." „Da," rekao je tiho. „Mora da misliš da sam ja tako grozna osoba."
„Ne. Ja nisam tvoj sudija," rekla sam tiho. Šejn je uzdahnuo, prolazeći
rukom kroz kosu. Nisam ga više pitala. Znala sam da prvo želi da
objasni ostalo svom bratu. Ali mislila sam da sam malo bolje razumela
situaciju, iz obe perspektive. Samo sam se pitala šta Vanesa sada oseća
prema Grejsonu. Kakav nered. Nered iz kojeg sam morala da se
povučem i pustim ih da shvate, posebno u svetlu mojih sopstvenih
spoznaja o tome gde mi leži srce. Bila sam u pravu. Nije bilo mesta za
mene u ovome. A možda je i Grejson bio u pravu. Možda ništa od toga
uopšte nije bio moj posao. Sedeći tamo, odjednom sam se osetila
usamljenije nego što sam se ikada ranije osećala. „Rekao mi je za
tvoju majku — svoju maćehu — da ga nikada nije prihvatila," rekoh
tiho. Šejn je izdahnuo. „Ne, mrzela ga je. Mrzela je ono što je on
predstavljao. Svoj život je smatrala savršenim pre nego što se
Grejsonova majka pojavila na njenom pragu. U to vreme nisam bio ni
rođen, ali sam čuo da ga je dovoljno podsećala tokom godina. I naš
otac. . . ionako nije bio najbolji otac, čak ni meni, ali se prema
Grejsonu odnosio posebno hladno kao na način da pošalje poruku
mojoj majci da je prepoznao svoju grešku. Međutim, u njenim očima
nije bilo iskupljenja za to. Nije da je to bio pravi način da se to uradi."
Šejn je iznenada okrenuo glavu prema meni. „Iznenađen sam što ti je
rekao išta o tome, zapravo. Nikada ga nisam čuo da priča o tome, čak
ni meni." Slegnula sam ramenima. „Rekao je to tako ozbiljno, kao da
objašnjava tok vremena." Šejnov osmeh je bio ironičan. „Veruj mi,
Grejson se ne izražava mnogo, ali oseća sve osim stvarnosti prema
ocu i maćehi. Bio sam tamo." Ponovo sam klimnula glavom, ne
znajući tačno šta da kažem, znajući da ne bi trebalo dublje da ulazim u
Grejsonovu skrivenu muku. To bi me samo nateralo da ga volim još
više. Nije li tako bilo sa ženama? I ja nisam bila izuzetak. Šta je bilo
seksi na muškarcu od velikih trbušnjaka i srca punog skrivenih muka?
Trebalo bi da ga flaširaju i prodaju po kamionima. Ili možda napisati
knjigu: „Trbušnjaci i skrivene muke: Muški vodič za nošenje beba."
Nasmejala bih se da mi nije toliko prijalo da plačem. I bilo mi je
jasnije nego ikad da me on nikada neće voleti, čak i kada bi mogao da
prevaziđe svoju ljubav prema Vanesi. Blokovi leda su mu okruživali
srce, i bila bih budala kada bih zamišljalq da ću ikada biti dovoljna da
ih istopim. „Hej, ne izgledaj tako tužno. I ovde imamo nekoliko lepih
uspomena. Naše detinjstvo nije bilo samo užas i traume. Takođe smo
krali kolačiće od Šarlot i često smo uznemiravali Valtera pokušavajući
da ga nateramo da se povremeno osmehne." Nasmejala sam se uprkos
sebi, skupljajući obrve u isto vreme. „Hvala što si podelio sve to sa
mnom, Šejn. Mnogo mi znači to što mi veruješ dovoljno da mi se
poveriš.“ Proučavao me je na trenutak, a lice mu se osmehnulo. Bez
razmišljanja, nagnula sam se napred i zagrlila ga, zamišljajući malog
dečaka kakav je nekada bio, sam u mraku dok ga njegov hrabri stariji
brat hvatao za ruku. Nasmejao se, uzvraćajući mi zagrljaj. Kada sam
se povukla, počeo je da govori, „Ja sam uglavnom—" ali je prekinut.
„Već si mi ukrao jednu ženu. Misliš da bi mogao ukrasti još jednu?"
Oboje smo brzo ustali kao da smo uhvaćeni da radimo nešto pogrešno.
Odmaknula sam se od Šejna. „Grejsone, samo smo—" „Kloni se
ovoga, Kira," rekao je, a njegov besni pogled se usredsredio na Šejna.
„Isuse, Grej," reče Šejn nepoverljivo. „Samo smo razgovarali."
Grejson je prišao Šejnu, čvrste i zategnute vilice. Oštro sam udahnula,
ne znajući da li želim da plačem ili da počnem da bacam stvari. „Ja
sam dobro svestan kako razgovor funkcioniše," rekao je Grejson
povišenim glasom, ali tona smrtno hladnim, „a to ne uključuje ruke i
tela. Reci mi, da li je to to, Šejn? Jedna ti nije dovoljna? Želiš da
zavedeš i Kiru?" „Zavesti Kiru? Bože, ti si stvarno idiot kad si
ljubomoran. Misliš da bih ja zaveo tvoju ženu, glupa budalo?" vikao je
Šejn. Svojim perifernim vidom videla sam Vanesu i Šarlot kako jure
ka nama. Grejsonova vilica je otkucala na reč ljubomoran, a oči su mu
se suzile na liniju dok je ljutito zurio u brata. „Ljubomoran? Misliš da
te smatram nepoverljivim jer sam ljubomoran? Ne zato što si lažljivo
kopile koje me je izdalo? Nisam ljubomoran." Primaknuo se korak
bliže. „Isuse. Ona čak nije ni moja prava žena. Venčali smo se zbog
novca," zarežao je. Usisala sam dah vazduha koji je imao osećaj kao
da udišem žilet, a lice mi se zarumenilo od vrućine. Tišina je iznenada
zazvonila dok su se tri para očiju usredsredila na mene. Pogledala sam
oko sebe: Šejnov i Vanesin izraz lica, šokiran; Šarlotin izraz lica,
bolan. Grejson je i dalje buljio u Šejna, ali kada je video da me svi
gledaju, okrenuo je pogled u mom pravcu, a njegov izraz lica se na
trenutak razbistrio kada je postao svestan onoga što je upravo rekao.
„Kira—" počeo je da govori, ali sam se okrenula i pobegla, daleko od
pogleda, daleko od osude, daleko od srama i žarkog bola. Daleko.

OSAMNAESTO POGLAVLJE
Grejson

Ja sam idiot. Ljubomorni idiot. Šejn je bio u pravu. Naišao sam na

njega i Kiru kako se grle i izgubio sam razum. Potpuno sam se
isključio otkako su Šejn i Vanesa stigli, čak ignorišući Kiru nakon što
sam otišao u njenu sobu i pokušao da je nagovaram poput pijane
budale. Mogao bih samo sebe da krivim ako je otišla da traži utehu i
druženje sa Šejnom. Šejn, koji je oduvek bio lagodan šarmer. Šejn,
koji nikada nikoga nije razočarao. Ne želim te. Ne želim te uopšte.
Niko te ne želi. Niko nikada neće. Naravno da se osećala ugodno i
bezbedno sa Šejnom - a ko nije? Još jedno koplje ljubomore obori mi
se niz kičmu, a ja sam stisnuo zube. Nikada u životu nisam dobio
ljubomorni bes zbog žene, ali posesivnost koju sam osetio kada sam
video Kiru i Šejna kako se grle bacila me je preko ivice. Posmatrao
sam ih prošle nedelje, video kako šetaju po imanju, pričaju, čak se i
smeju. Nešto što je bilo blizu očaja nadimalo mi se u grudima. Isuse,
morao sam da se uhvatim u koštac. Na šta sam uopšte bio
ljubomoran? Bila je voljna da dođe u moj krevet — čak i ako je to
sada bilo van stola — šta sam još želeo? Da li sam bio uznemiren što
sam to sabotirao za sebe, kao što se činilo da sam sabotirao sve dobro
u svom životu? Ili je to zaista bilo samo zato što je Šejn ukrao Vanesu
od mene? Nisam dozvolio sebi da previše razmišljam o tome otkako
su oni bili ovde — nisam želeo da istražujem ništa od toga. I tako sam
se jednostavno zatvorio. A onda sam još gore, u nekom idiotskom
pokušaju da dokažem da nisam ljubomoran — a možda i da povredim
Kiru — razotkrio istinu o našem braku na okrutan, bezdušan način.
Duboka povređenost i poniženje koje sam video u njenim očima
poslalo je krivicu kroz mene. Još jedan muškarac u njenom životu koji
je koristi kao žrtveno janje. Jebi ga. A onda je otrčala. Sada sam je
tražio da pokušam da ispravim stvari nakon što sam ostavio Šejna,
Vanesu i Šarlot da gledaju za mnom. Kakav je ovo jebeni nered bio.
Kakav sam ja bio jebeni nered. Osećao sam se kao da se sve što sam
zadržavao cele nedelje kovitlalo u meni, da je došlo do ključanja. Šta
mi se, dođavola, dogodilo? Upoznao sam Kiru Daler, to mi se
dogodilo. Ugledao sam je na južnom polju, izgledala je kao da . . .
sakuplja kajsije sa zemlje. Da li ih je skupljala u dnu košulje? Na
trenutak sam samo stajao i posmatrao je kako skakuće među voćem,
savijajući se i skupljajući, s vremena na vreme prinoseći komad voća
nosu. Šta je mala veštica uopšte nameravala? Nešto se stegnulo u meni
— zašto je moja supruga morala da me fascinira čak i dok su mi se
creva grčila u telu? Prišao sam joj polako i dok sam stigao do ivice na
kojoj su stotine prezrelih kajsija ležale na tlu, imala je deset ili
petnaest komada voća koji su težili niz njenu košulju. „Kira," rekao
sam što sam mirnije mogao, „šta radiš?" „Skupljam voće za Šarlotin
džem—džem koji toliko voliš, džem koji te čini srećnim. Nameravala
sam to da uradim cele nedelje, ali šta bi onda bilo sa organizacijom
tvoje kancelarije i planiranjem zabave da bi ti bilo lakše da se ponovo
pridružiš Napa društvu, zabavljanjem tvoje porodice i pokušavanjem
da shvatim kako da odgovorim na određena pitanja od strane Šejna i
Vanese—što, kad bolje razmislim, želela bih da ti se zahvalim što si
samo izgovorio istinu jer mi je to bio jedan od stresnih faktora. Ne
mogu ti reći koliko mi je laknulo što više ne moram da lažem—"
„Kira," rekao sam, približavajući se. „žao mi je. To je bilo loše
urađeno sa moje strane." „Plus," nastavila je kao da me nije čula „to je
takvo gubljenje hrane. Postoje ljudi koji nemaju šta da jedu — čak i
ovde u Napi. „I evo sve ovo voće koje samo prekriva zemlju. To je
nesavesno, zaista." „Kira," ponovio sam, prilazeći još bliže. Okrenula
se prema meni, a kosa joj je visila duga i talasasta niz leđa, a
pramenovi i kovrdže su joj uokvirivali lice. Njene oči su bile jarko
zelene i olujne, što me je podsetilo na tropsku oluju koja se sprema da
udari u zemlju. Obrazi su joj se zarumenili i mogao sam da vidim da
je bila toliko ispunjena besom — i nekim osećanjem koje nisam znao
kako da nazovem — da je imala problema da dođe do daha. Na mestu
gde joj je košulja bila zategnuta u improvizovanoj korpi, teškoj od
voća, bio je vidljiv i najmanji nagoveštaj njenog ravnog stomaka. Dah
mi je zastao dok sam je upijao pogledom. Bila je najlepša divlja stvar
koju sam ikada video i prvobitni deo mene je odjednom imao potrebu
da je pripitomi odmah, baš ove sekunde. Znao sam da treba da puzim i
— Bože, znao sam da zaslužuje bar toliko — ali posle nedelju dana
držanja Kire na odstojanju i videvši je kako sada stoji ispred mene,
sva vatrena i puna života, izgubio sam kontrolu na način na koji je
samo ona mogla da me natera. Koračao sam prema njoj dok su joj se
oči raširile, a ona je ispustila voće sakupljeno u svojoj košulji, meke
kajsije koje su ispuštale vlažne zvukove pljuskanja dok su prskale po
tlu pred njenim nogama. Ona je pripadala meni. Ljubomora koju sam
osetio kada sam je video u Šejnovim rukama ponovo je planula dok
sam je privukao svom telu. Gledajući je sada i shvatajući koliko sam
je očajnički želeo – kako su ovi prošli dani bili kao život bez svetlosti
– ponovo sam se osećao ljubomorno i ranjivo. Očajnički sam želeo da
umiri divlju agoniju koja je besnila unutar mene, da uveri ranjeni deo
mog srca da misli da postoji nešto dostojno kod mene, da i ona mene
želi. Ali nisam imao pojma kako da pretočim ta osećanja u reči, nisam
znao kako da pitam, pogotovo kada sam imao zbog toliko toga da se
izvinjavam. I tako sam je tražio na jedini način na koji sam znao.
Planirao sam da je poljubim samo jednom, a zatim da je pustim, ali
njen ukus je izazvao plamen koji se dizao odozdo u mom stomaku.
Zgrabio sam je, nesposoban da otkinem svoja usta od njenih. Borila se
sa mnom nekoliko kratkih trenutaka, dok su se obe naše ruke borile
jedna protiv druge dok sam pokušavao da je privučem bliže, a ona se
borila da se povuče što dalje. Ali onda je ispustila mali jecaj i zagrlila
me oko vrata, uzvraćajući mi poljubac sa strasnim žarom. Liznuo sam
njen jezik, njen ukus je umirio moju unutrašnju bol, donoseći mi
istovremeno gubitak kontrole i prvi mali ukus mira koji nisam osećao
tako dugo. Možda za ceo život. Pre nego što sam stigao da utonem u
poljubac, Kira me je gurnula u grudi, posrćući nekoliko koraka
unazad, usana u modricama, očiju ispunjenih novom povredom.
„Kira," Rekao sam, primetivši molećiv ton u sopstvenom glasu, „dođi
ovamo." Brada joj se podigla i napravila je još nekoliko koraka
unazad. Oklevao sam. Šta je htela? „Srešćemo se u sredini." Klimnuo
sam glavom prema mestu na travi između mesta gde smo stajali jedno
naspram drugog. „Ne," ispljunula je buntovno. Obuze me nalet besa.
Nisam hteo da držim ruke dalje od nje. Utroba mi se uzburkala od
potrebe da je posedujem. Nikada nisam toliko želeo drugu ženu.
Prokleta mala veštica dođavola. Šta je htela od mene? Ponovo sam
krenuo da je zgrabim, ali ona je iznenada zgrabila nešto sa zemlje i
bacila, a glasan pljusak kašaste kajsije eksplodirao je na mom čelu i
kapso niz moje lice. Bio sam na trenutak zapanjen. Podigao sam ruku i
skinuo prst pun kajsije sa čela i spustio prst da ga pogledam, u
neverici. „Ti prkosni, mali đavole," rekao sam, pogledavši njene oči.
Jednim brzim pokretom zgrabio sam meku kajsiju i bacio je na nju.
Zapljusnula je kada je došla u kontakt sa malim komadićem kože koji
se pokazao na V-izrezu njene bluze, pretvorila se u sok i kašu dok je
klizila niz njenu košulju. „Ti sebično, ljigavo čudovište," prosiktala je.
Oboje smo počeli da grabimo voće i da ga bacamo jedno na drugo u
naletu od stotinu emocija koje nisam mogao da definišem u sebi a jos
manje u njoj. Krv mi je bila vruća u venama i kao da mi je hladna
ravnodušnost u koju sam se nedavno obavio topila kožu. Mekano voće
je letelo na mene iznova i iznova, većina me je pogađala, lepljiva
vlaga mi je matirala kosu i curila niz svaki deo mog tela. Naše volje su
se sukobile dok je sladak, oštar miris kajsije mirisao u vazduhu. Kira
je izgledala otprilike isto kao što sam zamišljao da ja izgledam - kao
da se valjala u bačvi s voćem. Kada je zastala da udahne, bijesno me
pogledavši, bacio sam se na nju, oboje smo se otkotrljali na meku
travu, a njeno telo se umirilo pod mojim. Požuda me je preplavila,
oštra i skoro bolna. Nisam imao pojma ko je inicirao taj poljubac, ali
sam pretpostavljao da je to možda bila ona. Lizali smo jedno drugom
usta divlje, pohlepno, stenjali i hvatali se. Kliznuo sam rukom uz
njenu košulju, osećajući meku, glatku kožu, a ona je pokleknula ispod
mene. Osećao sam snažan ritam njenog pulsa dok sam prinosio drugu
ruku njenom vratu, trljajući palcem u krugovima preko njega, hvaleći
se osećajem njene vene kucavice ispod mojih prstiju. Moja želja za
njom je gorela, pekla mi je srce. Lepa, hotimična, nežna, tvrdoglava,
saosećajna, razbesnela mala veštica. „Oh, molim te, Grej," dahtala je,
vukući me za košulju. „Da," Uspeo sam izgovoriti, pritiskajući kukove
o njene. „Reci mi da me želiš, Kira, molim te reci," besramno sam
molio. „Da, želim te. Toliko te želim." Olakšanje mi je eksplodiralo u
stomaku, iznenada i žestoko. O Bože, bio sam smešno i beznadežno
očaran njome. Nisam mogao da čekam ni sekund više. Moj kurac je
željno pulsirao između mojih bedara. Ona će biti moja. Nije me bilo
briga da li se valjamo po travi— „O moj Bože," čuo se ženski glas
iznad nas. „Šta do…?" čuo se drugi glas. „Za ljubav prema…" „Pa,
nikad ništa nisam video…“ Oboje smo se ukočili, trepćući jedno
prema drugom, magla se razišla sa Kirinog izraza lica dok smo oboje
​​
podigli pogled. Zaškiljio sam u sunce, ali sam mogao da vidim samo
tamne obrise šest figura koje lebde iznad nas. Osećao sam se
zapanjeno i trebalo mi je nekoliko dugih trenutaka da se snađem i da
mi se krv ohladi, Kira se povukla od mene kao da sam ja vatra, a ona
je gorela. Kada sam shvatio da stoji, i ja sam se podigao, a želatinasta
kaša od kajsije klizila mi je niz lice i gole ruke. Kada sam konačno
uspeo da razaznam lica ispred sebe, pogled mi je lutao od Šarlote do
Valtera, do Šejna, Vanese, žene sa ružičastom kosom koju nisam
prepoznao, i do novog lica, ali sam ga prepoznao odmah. „Harli,"
rekao sam sa iznenađenim čuđenjem. Harli, krupnog i grubog izgleda
koliko sam ga se sećao, veliki medved od čoveka prekrivenog
tetovažama, istupio je napred, pogledom prikovavši Kiru i mene. „Pa,
neka sam proklet." „Šta? Kako?" promrmljao sam, iskoračivši napred
da ga zgrabim za ruku, dok mi je um hvatao smisao u pokušaju da
shvatim ovu situaciju. Prisilio sam sebe da povučem fokus sa Kire
dovoljno dugo da bih stekao mentalnu osnovu. „Otkuda ti ovde?"
Obrisao sam lepljivu ruku o pantalone, ali sam dobio samo još lepljivu
voćnu kašu. Harli je na trenutak zurio u mene, a onda prasnuo u smeh,
dubok i topao cerek. „Čoveče, izašao sam pre mesec dana." Pogledao
me je odozgo do dole, sa izrazom lica između gađenja i veselja. „Ipak,
mislim da sam više zainteresovan da čujem šta se dešava sa tobom.
Izgleda da je bilo. . . lepljivo." Kira je iznenada istupila napred, a lice
joj je bilo uglavnom neprepoznatljivo ispod kaše od kajsije. „Čekaj,
Harli? Harli?" upitala je zadihanim glasom. Harli se okrenuo prema
njoj, žmireći. „Kira?" upitao je. Glava mi se kretala napred-nazad
između njih. „Vas dvoje se poznajete?" upitao sam, a glas mi je bio
ispunjen šokom koji sam osetio. Mogao sam da vidim svakoga u mom
perifernom vidu, njihove glave se klate napred-nazad od osobe do
osobe. Nedostajale su samo kokice. „O moj Bože!" rekla je Kira
uzbuđeno, jureći ka Harliju, ne obazirući se na činjenicu da se sprema
da ga prekrije istim lepljivim blatom kojim je bila i sama prekrivena.
Međutim, nije je zaustavio, kada se bacila na njega, čvrsto ga
zagrlivši. Možda sam imao još jedan trenutak ljubomore, ali zagrljaj je
bio kratak i Harli se smeškao Kiri sa prijateljskom naklonošću. „Ne
mogu da verujem da si ovde." „Kako se vas dvoje poznajete?" pitao
sam ponovo. „Iz prihvatilišta," rekla je, ni ne pogledavši me. Glava mi
je plivala, ne samo od ove čudne eksplozije iz moje prošlosti, već i od
prelaza između onoga što se dešavalo sa Kirom i sa mnom na ono što
se dešavalo sada. Ako je ćutanje svih ostalih koji su gledali ovu
razmenu bilo kakav pokazatelj, i oni su bili šokirani. „Kako se vas
dvojica poznajete?" „Iz zatvora," rekao sam. „Oh," uzdahnula je,
konačno me pogledavši. Osvrnula se na Harlija. „Harli, jesi li odslužio
kaznu?" „Da, Kira, jesam, žao mi je što moram da kažem. Ispostavilo
se da je to bila jedna od najboljih stvari koje su mi se mogle desiti.
Život je dobar. Iako," okrenuo se meni, „nadao sam se da bi ovde
moglo biti prilike za zaposlenje." „Treba ti posao?" pitao sam. „Da,
naravno da možeš dobiti posao. Čoveče, šta god ti treba." Harlijevo
debelo lice se nasmejalo. „Nadao sam se da ćeš to reći." Okrenuo se
ženi, sa ružičastom kosom koja je nosila oskudnu kožnu suknju i još
oskudniju majicu bez rukava, pored njega. „Usput, ovo je Prisila."
Pokazao sam joj svoju lepljivu ruku kao objašnjenje zašto je ne
nudim. Tiho se nasmejala i rekla: „Drago mi je da smo se upoznali,
Grejsone. Harli mi je rekao mnogo o tebi. Vidim da je možda neke
stvari izostavio." Pogledala je između Kire i mene, ali njen pogled je
bio zabavljen, bez podsmeha. Nacerila se Harliju. Šarlot je istupila
napred. „Grej, možda bi ti i Kira mogli da se očistite od . . . pa, od . . .
dobro, samo se očistite, i svi možemo da se upoznamo u kući?"
Izgledala je puna nade. Pretpostavio sam da su svi pojurili ovamo
misleći da smo Kira i ja u nekoj vrsti fizičkog obračuna nakon onoga
što se dogodilo u blizini lavirinta. Pretpostavljam da je to bilo prilično
tačno - iako nije bilo nasilno. Uglavnom. „To je dobra ideja. Kira?"
Pogledala me je, činilo se kao da ne može da odluči šta želi da radi.
„Da, u redu," rekla je konačno. Povukao sam je za rukav i ona je stala,
gledajući dole gde je moja ruka dodiruje. „Kira—" „Hajde da se
očistimo, Grejson," rekla je tiho, ne gledajući me u oči, ne
dozvoljavajući mi da pokušam da pročitam njen izraz lica. Klimnuo
sam, puštajući je. Svi smo krenuli ka kući, Kira je išla ispred, Harli mi
je pričao kako me je locirao ovde u Napi i o malom mestu koje je
Prisila imala u Valjehu, obližnjem gradu. „Setio sam se da si u dolini
Napa i potražio sam te i znao da je ovo to mesto. Čoveče, ne mogu da
verujem da je prošlo tako dugo.“ Sa žaljenjem sam pogledao Harlija.
„Znam da nisam bio dobar u održavanju kontakta. Žao mi je zbog
toga. Kada sam stigao ovde i shvatio koliko sam posla imao za sebe,
nekako sam dobio tunelski vid." „To je razumljivo. Bez izvinjenja.
Ovo mesto, ipak, vau, znam da si rekao da je ovde prelepo, ali ja ovo
nisam zamišljao," rekao je, zamahnuvši rukom u pravcu brda sjajnih
zelenih vinograda u daljini, i u drugom pravcu gde su veličanstveni
planinski vidici stvarali siluetu od koje zastaje dah. „Na putu je da
bude ono što je nekada bilo," rekao sam, rasejano, bacivši pogled na
Kiru dok smo se približavali kući. Brzo se okrenula nazad, činilo se da
razmišlja o nečemu pre nego što je ušla unutra. Poljubila je Harlija u
obraz i stisnula mu ruku. „Tako mi je drago što vidim da izgledaš
dobro," rekla je, zvučeći kao da će zaplakati. Namrštio sam se, ali ona
nije bacila pogled na mene i nije čekala da Harli odgovori. Okrenula
se i nestala u kući, ostavljajući me da buljim u prazno mesto gde je
upravo bila. „Grejson," Šejn je rekao, prilazeći mi, „nakon što se
središ i dobiješ priliku da ćaskaš sa Harlijem i Prisilom, trebalo bi da
razgovaramo." Vanesa je stajala iza njega, nervozno grizući usnu.
Bože, to je bilo ispravno. Ispalio sam da smo Kira i ja sklopili brak iz
računa zbog novca. A sada sam morao da objasnim. Samo, kako sam
mogao da počnem to da radim kada sam više i sam jedva razumeo
situaciju? Nekada je to izgledalo jasno. . . Sada je bilo otprilike isto
tako lepljivo i blatnjavo kao i ja trenutno. „Naravno," promrmljao
sam, krenuvši unutra. „Šarlot, hoćeš li doneti Harliju i Prisili nešto za
jelo i piće? Uskoro ću biti dole." „Naravno," reče Šarlot, vodeći ih
oboje prema kuhinji. „Pokušao sam da otvorim vrata sobe u kojoj je
Kira boravila, ali ona ih je zaključala i kada sam pokucao, nije
odgovorila. Verovatno je bila pod tušem. I ja bih se istuširao, a onda se
vratio. Morao sam da razgovaram sa njom pre svega. Imali smo
nezavršenih razgovora. I hteo sam da se uverim da je dobro. Hteo sam
da se uverim da smo mi dobro. Istuširao sam se, savijajući svoju
lepljivu odeću u gomilu i umotavajući je u peškir da odnesem u
vešeraj. Bože, šta nas je dođavola snašlo? Šta je to bilo? Nakon što
sam se obukao u čiste farmerke i majicu, otišao sam bos do Kirine
sobe i ponovo pokucao na vrata. Kada i dalje nije bilo odgovora,
pokušao sam sa kvakom i našao je otključanu. Da li je već otišla dole?
Zavirio sam u sobu i odmah primetio da nema njenog kofera. Panika
mi se kovitlala u stomaku i ušao sam u sobu, dozivajući njeno ime.
Ormar je bio otvoren, ali unutra nije bilo ničega osim nekoliko torbi
za odeću u kojima je bilo nešto od stare odeće moje maćehe. Ugledao
sam poruku na komodi kada sam se okrenuo da odem, prsten koji sam
dao Kiri na dan naše ceremonije – onaj koji je nosila još od našeg
prvog sastanka za večerom – je stajao pored. Svetlost je uhvatila
dijamante dok sam ga podizao. Šta sam mislio dajući joj ovaj prsten?
Nisam bio siguran da želim da pročitam poruku. ~Grejsone, mislim da
je očigledno nakon današnjeg dana da nam je potrebno malo prostora
jedno od drugog—i treba ti vremena da središ stvari sa Šejnom i
Vanesom bez mene na putu. Biću na zabavi sledeće nedelje da izvedem
svoj poslednji čin kao tvoja žena, a onda ću se odseliti zauvek. Kira
-PS Mislim da ovaj prsten pripada Vanesi, a ne meni. Nije da je ikada
i bio moj.~ Ispustio sam komad papira, u grlu mi se stvorila knedla, a
hladnoća mi je puzala uz kičmu. Rekla je da me želi i onda je otišla.
Okrenuo sam se i spustio niz stepenice, led se brzo kretao uz moju
kičmu da bi ispunio moje grudi i okružio moje srce. Utešio sam se
osećajem hladnoće. To je bilo ono što sam znao, što sam zaslužio i
kako ću preživeti povredu. Prateći glasove do kuhinje, pridružio sam
se Harliju, Prisili i Šarlot za stolom. Šarlot je počela da mi seče parče
svoje torte sa pavlakom, ali ja sam podigao ruku, odbio sam njenu
prećutnu ponudu. Ona se namršti. „Harli mi je pričao kako si mu
spasio život." Šarlot me je proučavala, sa izrazom nežnosti i tuge.
Prošao sam rukom kroz kosu. Nikada ni sa kim nisam pričao o
vremenu koje sam proveo u zatvoru. Nisam nužno bio voljan ni sada,
ali takođe nisam mogao da izbacim Harlija. Toliko sam mu dugovao.
On je bio tamo sa mnom - on je preživeo sa mnom. „Više kao da je on
spasio moj," Rekao sam. „Ne, to nije način na koji ga se sećam," rekao
je, zavalivši se unazad i povezavši prste iza svoje ćelave glave.
„Učinio sam samo jednu stvar srećom za mene — čuvao si mi leđa
narednih pet godina," rekao sam, nešto mi se zaglavilo u grlu. „Da nije
bilo tebe, ja ne bih preživeo to mesto." I to je bila istina. Kada smo tek
stigli, bio sam u šoku, otupio od neverice da sam osuđen na pet godina
zatvora nakon što me je advokat uverio da ću dobiti društveni rad u
najbolje, šest meseci u najgorem slučaju. Bio sam u dvorištu sa
Harlijem — koga tada nisam ni poznavao — kada mi je nešto sjajno
zapalo za oko. Instinktivno sam ga odgurnuo i to mu je dalo vremena
da se okrene i razoruža čoveka koji bi ga inače probo improvizovanim
nožem. Od tog dana nadalje, Harli – koji je služio nekoliko zatvorskih
kazni i razumeo kako sistem funkcioniše sa unutrašnjim vezama –
štitio me je od bilo kakvog broja užasa koje bih mogao da doživim bez
njega, „Pa, onda ste porodica," rekla je Šarlot pre nego što je skrenula
pogled, a oči su joj bile blistave nečim što je ličilo na neprolivene
suze. Harli je klimnuo Šarlot, uputivši joj topao osmeh pre nego što se
osvrnuo na mene. „A sada," rekao je, naginjući se napred, „da dođem
ovamo i nađem te u braku sa Kirom Daler. Život je pun iznenađenja."
Složio sam se, odlučivši da ne pominjem okolnosti našeg braka ili
činjenicu da će ionako uskoro biti gotovo. Harli me je gledao na taj
svoj način. Harli je možda izgledao veliki i zao, ali on je bio najbolji
sudija među ljudima koje sam ikada poznavao. Rekao mi je da je
neophodno da odrastem na ulicama San Franciska - da se ili predvidi
sledeći potez neke osobe, ili da postane njihova žrtva. „Mogu li ti
ispričati priču o Kiri?" upitao je. „Naravno," rekao sam oprezno. Harli
klimnu glavom. „Pre otprilike šest godina, bio sam na veoma lošem
mestu." Zastao je, bacivši pogled na Prisilu koja ga je saosećajno
gledala, a zatim uzeo njenu ruku u svoju. „Nisam mogao da shvatim
kako da se otreznim, izgubio sam sve, otuđio se od sviju kojima je
stalo do mene. Planirao sam da okončam svoj život. Imao sam pištolj i
sve uz njega. Bio je napunjen, spreman za rad." „Isuse, Harli,"
promrmljao sam. „Nisam znao." Potvrdio je. „Teško je priznati koliko
sam bio nizak, koliko sam malo cenio svoj život tada. Ali to je istina
moje priče. Otišao sam u svratište na ono što sam nameravao da bude
moj poslednji obrok, i tu sam upoznao Kiru. Mora da je tada bila tek
tinejdžerka." Tinejdžer. Tinejdžeri obično nisu bili poznati po svojoj
nesebičnosti. Ali Kira je bila ljubazna, čak i tada. . . Ponovo sam se
fokusirao na ono što je Harli govorio. „Poslužila mi je hranu, sela sa
mnom i ćaskali smo neko vreme. Donela je neki magični kofer da
zabavi decu i uradila je nekoliko trikova za mene - potpuno amaterski.
Ona je, međutim, bila oduševljena time, puna života, znaš?" da, znao
sam. „I to je bio prvi put da se sećam osmeha. Rekla mi je da ako se
vratim sledećeg dana, ona će mi pokazati kako ih je uradila. Pa,
verovatno bih mogao sam da ih shvatim — nisu bili baš
komplikovani. Ali samo činjenica da me je neko zamolio da se vratim,
i činilo se da to dovoljno želi da me pokuša podmititi odgovorima na
neke glupe trikove," tiho se nasmejao, „pa, vratio sam se sledećeg
dana. A onda je uradila nešto drugo da izazove moje interesovanje, i to
je bio prvi put da sam shvatio da mi je još mnogi interesovanja
preostalo. Ta jedna jednostavna stvar mi je dala nadu koja mi je bila
potrebna. Tako da sam se stalno vraćao, i pretpostavljam da bi se
moglo reći da sam se odvratio od okončanja svog života. To je istina."
Bože, to je zvučalo kao Kira - zvučalo je baš poput nje. Osetio sam
kako mi srce lupa u grudima, led koji je počeo da se ponovo gradi oko
mog srca počeo je da se topi i klizi. Nisam mogao da odlučim da li
sam ljut zbog toga ili ne. Prokleta mala veštica. Gde je ona bila? Harli
je nastavio: „Još nisam bio spreman da preokrenem svoj život,
napravio sam neke greške, završio sam s tobom. Ali reći ću ti ovo,
pošto mi je Bog svedok, da nije Kira spasila moj život, Ne bih bio tu
da me ti ponovo spaseš, a onda da učinim sve što mogu da ti malo
olakšam vreme unutra. Smešno kako je to tako ispalo, zar ne? Smešno
kako jedan život može da utiče na drugi, a onda taj život utiče na onaj
posle njega i tako dalje." „Smešno," udahnuo sam. „Nasumično."
Harli je namignuo. „Ako veruješ u slučajnost." Zastao je, pojavio se
osmeh, „Pa, slušaj, čoveče, imaćemo mnogo vremena da se prisetimo.
Ali ako ću sutra ujutru biti u najboljem stanju za posao, bolje da idem
kući da se odmorim. Plus, Priscilla mora da radi večeras." „Oh," rekla
je Šarlot. „Šta radiš, draga?" „Ja sam egzotična plesačica," rekla je
smešeći se. „Oh, plesačica! Kako divno," Šarlot je odgovorila,
skupivši ruke kao da joj je Prisila upravo rekla da je glavna na
Brodveju. Pročistio sam grlo i nasmešio se Harliju i Priscili dok sam
ustajao. „Ne mogu vam reći koliko mi je drago što ste me potražili.
Lepo je videti te Harli." „I tebe, brate." Protresli smo se, udarajući
pesnicama kao što smo uvek radili u zatvoru. Šarlot je dala i Harliju i
Priscili zagrljaj i ispratila ih do vrata. Nakon što su otišli, ali pre nego
što je bilo ko imao priliku da me zaustavi, zgrabio sam ključeve i
izašao na zadnja vrata, kružio okolo do ulaza i ušao u svoj auto. Vozio
sam se prema gradu — morao sam da tražim svoju ženu i da obavim
neke poslove.
 *********************

„Oh, vratio si se," rekla je Šarlot noseći korpu za veš iz mog kupatila i
dve košulje koje je očigledno upravo ispeglala. Zurio sam kroz prozor
i jedva sam je poštedeo pogleda. I nju sam ignorisao, takođe,
poslednjih nedelju dana — uglavnom zbog gluposti koju je izvela
namamivši Šejna i Vanesu ovamo pod lažnim izgovorom i prisilila me
da se borim sa njihovim prisustvom. Upravo sam se vratio kući iz
vožnje po Napi tražeći Kirin auto. Harlijeva priča me je ubedila da
krenem u potragu za njom, ali možda uopšte nije trebalo da je tražim.
Rekla je da me želi. Vrućina trenutka? Ili je to mislila u čisto fizičkom
smislu. Ili je lagala. Ili . . . koga je briga šta? Ona nije bila ovde, to je
bila suština. Napustila me je. Ne želim te. Ne želim te uopšte. Da
vrediš više. . . Možda se odvezla u San Francisko da ostane sa
Kimberli. Ipak, rekla je u svojoj belešci da će se vratiti na zabavu.
„Pa, kada završiš sa sažaljenjem samog sebe, večera će biti—"
Šarlotine reči su se naglo završile i ja sam podigao pogled. Stajala je
na vratima ormana i upravo okačila ispeglane košulje. Oštro se
okrenula prema meni. „Dakle, ovako vidiš sebe? Kao zlikovca? Ili
čekaj možda kao žrtvu. Kao kapetana Kuku prema tvom bratu Petru
Panu? Ovo je ono što si smislio?" upitala je dok je držala kostim koji
sam iznajmio nakon što nisam mogao da pronađem Kiru. Postojao je
samo jedan opis za izgled na njenom licu— bilo je to razočarenje. „U
šta bi želela da se obučem, Šarlot?" Pitao sam. „U princa? Ionako je to
samo glupa zabava. To ništa ne znači. A ja nisam princ." „To je zabava
koju tvoja žena priređuje za tebe iz ljubaznosti u svom srcu." Zagledao
sam se u nju. „Moja žena je otišla. Ona me je napustila. Ona se vraća
samo na žurku, a onda ponovo odlazi - za stalno. Baš kao što smo
planirali." Baš kao što smo planirali. Šarlot je na trenutak izgledala
šokirano, ali onda su njene oči koje su znale preletele mojim licem
dok je između nas zavladala tišina. „Ali nije baš onako kako ste
planirali, zar ne? Ništa nije kako ste planirali. I to vas oboje veoma,
veoma plaši." Šarlot mi je prišla i pružila ruku. Uzeo sam je i ona je
stisnula moju između obe svoje, njen utešni miris — pekarskih
proizvoda i talka — je uradio da mi se disanje smiri. „Ah, dečko moj,
jako si pao, zar ne?'; „Pao?" Izvukao sam svoje ruke od Šarlot. „Gde
sam pao?" Šarlot mi se nežno osmehnula. „Zaljubljen si naravno. U
Kiru. U svoju ženu." Teško sam progutao i okrenuo se prema prozoru.
„Nisam zaljubljen u Kiru," Insistirao sam, ali reči su bile slabe, kao da
nemaju nikakvu težinu i da bi jednostavno mogle da isplivaju. Šarlot
je uzdahnula. „Za ljubav prema svemu svetom, oboje ste tako
tvrdoglavi. Vas dvoje verovatno i zaslužujete da budete vezani jedno
za drugo do kraja života. Pravo je čudo što me gledanje vas dvoje
zajedno nije nateralo da pijem." frknuo sam. Nisam bio zaljubljen u
malu vešticu. Jesam li? Ne, ne bih mogao – i moje emocije prema njoj
su bile previše burne, previše van kontrole. . . zastrašujuće. Možda
sam bio opsednut njome, očaran, zaveden. Ali ljubav? Ne, ne ljubav.
„Ona me izluđuje," rekao sam, okrećući se Šarlot. „Kada smo zajedno,
pola vremena se ponašamo kao deca van kontrole." A drugu polovinu
kao očajni ljubavnici, nesposobni da držimo ruke dalje jedno od
drugog. . . Šarlot je napravila zvuk u pozadini svog grla i klimnula
glavom. „Svi bi trebalo da budemo deca kada je ljubav u pitanju—
otvoreni i ranjivi." Zastala je. „Ne znam sve što treba da se zna o
Kirinoj prošlosti, ali znam da imaš dobar razlog da čuvaš svoje srce. I
dobar razlog da želiš da izabereš nekoga ko ne inspiriše takvu strast,
takav intenzitet i takav strah. Ali, Grej, ta osećanja znače da je voliš. A
za one koji su bili povređeni kao ti, a pretpostavljam da je i Kira bila,
prava ljubav je zastrašujuća perspektiva. Prava ljubav je najveći skok
vere koji postoji." Prošao sam rukom kroz kosu. Ovo je bilo previše i
nisam čak ni znao odakle da počnem, na šta da se fokusiram. Bio sam
sav izvrnut iznutra, ljut na Kiru u jednom trenutku, očajnički sam je
želeo sledećeg. . . „Mislim da je dobro mesto za početak," Šarlot je
rekla kao da mi čita misli, „da razgovaraš sa svojim bratom i
Vanesom. I slušaj ih, ne svojim bolom, već srcem." Ponovo me
uhvatila za ruku. „I imaj ovo na umu; ljubav nije uvek glatka i laka.
Ljubav može biti prodorna. Ljubav znači izložiti sebe – celog sebe,
svaki nežni deo – da budeš povređen. Jer prava ljubav nije samo cvet,
prava ljubav je i trnje." „Tačno," Rekao sam. „Oštro i bolno." Šarlotin
smeh bio je topao zvuk zvona, poput zvona u katedrali. Čvrsto mi je
stisnula ruku. „Oštra, da, prodorna da. Ali nije uvek bolna. Namenjena
je da te skine do gola da bi zacelio. Budi dovoljno hrabar da se ne
boriš protiv toga. Predaj se, dečače. Popusti. Samo jednom, imaj
hrabrosti da pustiš." Podigla se na prste i poljubila me u obraz, a ja
sam se lagano sagnuo da joj dopustim. Zatim se toplo nasmešila,
okrenula se i izašla iz moje sobe. Ljubav nije uvek glatka i laka. Da li
sam zato nekada davno izabrao Vanesu? Zato što su moja osećanja
prema njoj bila mlaka? Čim sam sebi postavio pitanje, znao sam u
svom srcu da je odgovor potvrdan. Šejn i ja smo odrasli sa Vanesom.
Ona je oduvek bila prijatelj — lepa i slatka — i primetio sam način na
koji ju je Šejn gledao i način na koji mu je uzvraćala pogled, nadajući
se da će on napraviti korak. Nijedno nije shvatalo da imaju osećanja
jedno prema drugome. Ali znao sam, i ipak sam pozvao Vanesu da
izađemo, znajući da će se Šejn povući umesto mene. Stid mi je ispunio
srce i pogledao sam dole. Želeo sam je jer sam osećao da savršeno
kontrolišem svoja osećanja kada je u pitanju i ta vrsta smirenosti, taj
nedostatak rizika, odsustvo trnja, je bilo nešto za čim sam žudeo
nakon duboke povrede koju sam ja doživeo odrastanjem. Nakon što se
ponižavajuća potraga za ljubavlju nikad nije vratila, došla je
usamljenost nada za radost. Nisam više želeo da shvatim. Više mi nije
bilo stalo da se nadam. Previše je bolelo. I tako sam izabrao nekoga ko
nije inspirisao ništa od toga u meni. Vanesa je bila previše slatka da
kaže ne. I negde unutra, osetio sam izvesno zadovoljstvo uzimajući
nešto za šta sam znao da s pravom pripada Šejnu. Uložio sam ceo svoj
život, pazeći da ne bude povređen na način na koji sam ja bio.
Zaslužio sam da izađem ispred njega što se Vanese tiče. Isuse. On je
bio moj brat i ja sam ga izdao. On to čak nije ni znao. A ja nikada
nisam ni pomislio na nju. Da li bi joj moja mlaka osećanja ikada bila
dovoljna na duge staze? Naravno da ne. Odlutao sam u trajnu hladnu
odvojenost, i jedino je Kira bila u stanju da me svojom toplinom i
bujnošću privuče nazad. Vanesa i ja nikada ne bismo usrećili jedno
drugo. Rekao sam sebi da nikada nema potrebe da joj poveravam
svoje tajne jer je ona znala dinamiku moje porodice, ali istina je bila
da to nisam želeo. Nikada nisam želeo da delim celog sebe sa njom i
tako da nikada i nisam. I ako sam je voleo, bilo je to samo kao . . .
prijatelja. Rekla mi je da želi da se sačuva za brak, i nakon svih žena
sa kojima sam već bio do trenutka kada smo počeli da izlazimo, to je
izgledalo ispravno. Da čekam na svoju ženu. Verovatno je više sebe
čuvala za Šejna nego za brak — da li je to tada shvatila ili ne. Ali sad .
. . hvala Bogu da nikada nisam vodio ljubav sa ženom mog brata.
Stvari koje smo radili odjednom su se osetile incestuozno i sto posto
neprivlačno. Otišao sam u zatvor i oni su nekako našli put jedno do
drugog. I sve što sam osećao bio je šupalj osećaj izdaje. Uglavnom,
tugovao sam zbog gubitka jednog od retkih ljudi koji su oduvek bili u
mom životu: mog malog brata. Od tada, uopšte nisam dozvolio sebi da
osećam. A onda je došla Kira koja je izazvala svaku emociju u meni i
primorala me da priznam potrebe koje sam čuvao u sebi. Držala me je
u takvom stalnom iščekivanju da sam uglavnom zaboravio kako da
sačuvam svoju ravnodušnost. A onda čim sam ponovo počeo da
podižem hladne zidove oko sebe, ona ih je topila svojom toplinom i
vitalnošću. Celo vreme. Kira, koja nikada ništa nije radila u pola mere.
Kira, koja je patila isto toliko ili čak više nego ja. I odjednom sam se
osetio još manjim, jer sam tako jasno video da je, uprkos sličnostima u
našim pričama, i uprkos činjenici da joj je naneta teška nepravda, Kira
je izabrala da se suoči sa svetom sa nadom i optimizmom, i
zapanjujućom ljubaznošću. A ja? Povukao sam se i okružio
hladnoćom, fokusirajući se samo na svoje sebične želje. Za razliku od
moje žene, ja sam bio kukavica. Ali žudeo sam da budem bolji. Želeo
sam da je budem dostojan. I želeo sam je. Ali ne samo njeno telo. Nju.
Bože pomozi mi, želeo sam njeno telo, da, ali sam želeo i mnogo više
od toga. Želeo sam njeno odobrenje, da čujem njene misli, da znam
njene tajne. I želeo sam da nastavim da joj govorim svoje. Teško sam
udahnuo i seo na svoj krevet. Voleo sam je. Prelepa, očaravajuća Kira
sa svojom vatrenom kosom i zelenim očima. Kira, koja me je vratila u
život. Kira sa svojom kombinacijom žestokog prkosa i duboke
ranjivosti. Kira. Moja žena. Čulo se malo grebanje na mojim još uvek
otvorenim vratima i Sugie ih je potpuno otvorila nosom, prišavši ka
meni. Ispustila je veoma tih zvuk i umesto da spusti na pod tu
iskrivljenu glavu, stavila je na moje koleno, zureći u mene svojim
dubokim očima. Počešao sam je po uhu. „Ti si dobra devojka, Sug,"
rekao sam, hvaleći je što je našla svoj glas i što je dovoljno hrabra da
ga upotrebi. „Kada sam se zaljubio u nju?" pitao sam psa kojeg mi je
žena poklonila, počešavši je po drugom uhu. Sugie nije ponudila
nikakav odgovor osim tihog zadovoljnog cviljenja. Kada se to
 dogodilo? Prvi put kada me je nazvala zmajem? Da li su to bili oni
glupi pacovi po imenu O? Prvi put kad sam je poljubio? Gledajući je
kako se igra sa tom decom u svratištu, kako joj kosa divlje viori oko
lica, njen otvoren um pun ljubavi i nepogrešiv, iako je imala svako
pravo da bude nesrećna posle očeve okrutnosti samo prethodne noći?
Kada sam se zaljubio u nju, a da to nisam ni shvatio? O Bože, jesam -
voleo sam je. I želeo sam njenu ljubav. Želeo sam to. Bila je to bol
duboka u mom srcu. I plašio sam se da to želim. Ja to nisam nikada
radio. Nisam znao kako da osećam te emocije koje sam odjednom
priznavao sebi, još manje sam znao kako da ih izložim njenom
odbacivanju. Predaj se, dečače. Pusti. Samo jednom, imaj hrabrosti
da pustiš. Stavio sam glavu u ruke, ne znaju i da li sam u stanju, ne
znaju i da li bih mogao da budem toliko hrabar.
ć
ć
 DEVETNAESTO POGLAVLJE

Kira

Kuća Bezlej je bila vila iz 1902. koja je pretvorena u šarmantno

noćenje sa doručkom samo nekoliko minuta hoda od obale reke u
centru grada. Tu sam boravila skoro nedelju dana dok sam
istovremeno lizala rane i završavala svoj deo liste za predstojeću
zabavu u vinogradu Havthorn. Bila sam u kontaktu sa Šarlot preko
SMS-a i znala sam da sve ide dobro sa projektima i unutar i van kuće.
Šarlot je više puta nudila da me poseti, ali sam odbila. Cenila sam to,
ali niko ništa nije mogao da učini za mene. I na kraju bi samo više
bolelo ako bih nastavila da se približavam ljudima koji su bili
Grejsonova porodica. . . a ne moja. Morala sam da počnem da se
povlačim da ne bih na kraju bila još više razorena nego što sam već
znala da ću biti. To mi je potvrdila i činjenica da mi Grejson nije ni
jednom poslao poruku, a još manje pokušao da nazove. Kakav je
nered postao moj najnoviji plan. Morala sam da se tešim saznanjem da
je krajnji cilj zaista ostvaren. Bila sam finansijski nezavisna,
posedovala sam slobodu koju sam tražila, a što se tiče Grejsona,
njegov vinograd je bio na putu da ponovo postane operativan i, nadam
se, veoma uspešan. I sada sam bila ovde, stavljajući završne detalje na
svoj kostim za večerašnju zabavu. Prisustvovala bih kao što sam
obećala, uverila se da sve ide kako treba, i uverila se da Grejson i ja
izgledamo kao pošten bračni par, a onda bih odmah napustila grad.
Nisam mogla da se vratim u Kuću Bezlej a da to ne izgleda sumnjivo.
Sprijateljila sam se sa vlasnicima i oni su mislili da ostajem ovde zbog
svih radova koji se obavljaju u vinogradu. Žalila sam se da mi
građevinska prašina izaziva astmu. Ne bih mogla da ostanem u blizini
Nape nakon svega. Ako bi neko u gradu saznao da nismo u stvari
srećni bračni par, osećali bi se prevarenim i cela poenta ove zabave —
da se poboljša percepcija Grejsona — ne bi bila uzaludna. Pitala bih
Grejsona da li bih mogla da provedem jednu zadnju noć u svojoj
maloj kolibi, a zatim zamolila Valtera da me odveze da uzmem auto i
odem ujutru. Srce mi se stisnulo i obrisala sam suzu pre nego što mi je
pala niz obraz. Dovoljno sam plakala ove nedelje. I trenutno nisam
imala vremena za suze, a da ne spominjem da sam potrošila skoro sat
vremena na šminkanje. I tako sam ispravila ramena i obula cipele.
Zazvonio mi je mobilni telefon i stigla je večerašnja vožnja. Pogledala
sam još jednom u ogledalo, uzela kofer i izašla iz sobe. Čula sam da
osoblje u kuhinji levo od ulaza sprema večeru, ali nikoga više nije bilo
u blizini. Već sam platila svoj račun i videću vlasnike na zabavi — bili
su pozvani. Auto je čekalo ispred kuće, a vozač me je razrogačenim
očima pogledao kada sam se spustila niz stepenice. „Vau," rekao je, „e
to je pravi kostim." Uzeo je moj kofer i otvorio vrata, pružajući mi
ruku, ali su mu oči preletele preko mene. Ja sam se nasmešila.
„Hvala," rekoh, ušavši u auto i skupivši svoju dugačku, pufnastu
haljinu oko sebe uredivši je najbolje što sam mogla da me ne proguta.
Ova haljina je bila glavni razlog zašto nisam sama vozila. Nikada ne
bih stala za volan. Haljina je bila konfekcija od crnog i tamnozelenog
satena i tila, suknja uvećana za tri obruča. Bila je bez naramenica i
imala je ugrađeni korzet zbog kojeg je moj struk izgledao sićušno.
Dopunila sam je dugim, crnim, prozirnim rukavicama. Crni dragulji su
mi bili omotani oko vrata, a prozirni veštičiji šešir širokog oboda
upotpunio je izgled. Kosa mi je ostala duga i postala još divlja nego
inače uz pomoć pegle. Nosila sam jarko crveni karmin. Oči su mi bile
obrubljene crnilom, i moja maska je bila crna i pokrivala mi je samo
oči, čineći da izgledaju još više kao mačije. Razmišljala sam o
nekoliko kostima, i na kraju, ovaj je bio jedini koji mi je bio pravi.
Ostavila bih Grejsona onako kako sam i došla do njega: kao njegova
mala veštica. Ne, pomislila sam potišteno, ne njegova. Nikad njegova.
Očaj se kovitlao u mom stomaku sa saznanjem da će ovo biti
poslednja noć koju ću provesti u vinogradu Havthorn. Možda je ovaj
kostim zaista bio samo moj patetičan način da mu privatno priznam
svoju ljubav. Želela sam da me prihvati onakvu kakva jesam. Sve od
mene. Umesto toga, Grejson je želeo moje telo i ništa više. Kakva si ti
budala, Kira. Glupa, očajna budala. Nikada ne bih bila dovoljna u
njegovim očima, kao što nikada nisam bila dovoljna u očima mog oca,
pa čak ni u Kuperovim. Trebala sam biti dovoljna sama sebi i u svojim
očima, a za sada bi to moralo biti u redu. Činilo se da je vožnja trajala
samo nekoliko trenutaka, i prisilila sam sebe da duboko udahnem.
Hvala Bogu da sam nosila rukavice. Bila sam sigurna da su mi ruke
hladne i lepljive. Moj auto se zaustavio, a kada je vozač otvorio vrata,
a ja sam ga uzela za ruku i izašla, usisala sam vazduh, srce mi se
spustilo u stomak i onda se ponovo podiglo. Fontana je bila ispunjena
vodom, tiho je prskala dok je kaskadno padala sa gornjeg sloja nadole
do svetlucavog bazena ispod. Ružičaste i ljubičaste boje približavanja
sumraka ispunile su nebo i neutralisale zlatna svetla potpuno
osvetljene kuće. Bršljan je bio ošišan i negovan, prozorske daske na
svakom balkonu bile su ispunjene bujnim zelenilom i belim
kaskadnim petunijama. Miris ruža, i ono što sam sada prepoznala kao
cveće gloga, lebdio je na povetarcu koji je šuštao sada lepo uređenim
lišćem. Polako sam se okrenula u punom krugu, upijajući sve,
primetivši svetlucava svetla koja su ispunjavala drveće koje je vodilo
do prilaza, dodajući magičnom ambijentu. Bilo je veličanstveno lepo,
zadivljujuće — savršeno okruženje za bajku. Kako sam jarko želela da
je moja. Duboko udahnuvši, ispravila sam ramena i klimnula vozaču,
koji mi je pružio moj kofer i klimnuo glavom. Jedina vozila na prilazu
bili su ugostiteljski kombi i još dva automobila koji su najverovatnije
pripadali muzičarima koje sam angažovala, što je značilo da sam
stigla u savršeno vreme da pozdravim prve goste. Pozdravljala bih ih
sa Grejsonom pored mene. Na trenutak je panika pretila da mi sruši
prisebnost, ali sam još jednom duboko udahnula i podigla bradu,
šapćući tihu molitvu svojoj baki, moleći je da mi pošalje snagu. Onda
sam opustila ramena, hrabreći se. Možeš ti ovo - još jedna zadnja
stvar. Klimnula sam u znak pozdrava dvojici sobara obučenih u crne
pantalone, bele košulje i crvene prsluke, koji su stajali po strani,
čekajući da stignu prva kola. Oni su klimnuli glavom. Pozvonila sam
na vrata iako sam se navikla da ulazim sama otkako smo se Grejson i
ja venčali. Valter je otvorio, a oči su mu se raširile pre nego što su se
malo naborale u uglovima. Trepnula sam. Da li sam upravo dobila
svoj prvi poluosmeh od Valtera? Nacerila sam mu se dok je uzeo moju
ruku u svoju i pognuo glavu. „Gospođo Havthorn." „Valter. . ." Rekla
sam, spremajući se da mu kažem da me zove Kira po stoti put, kada
mi je glas zastao u grlu od uočavanja predsoblja i ispražnjene dnevne
sobe iza. Spustila sam svoj kofer tako da ga Valter može negde
odložiti, a oči su mi se razrogačile. Drvene lajsne su bile sjajno sjajne,
lusteri su sjajno blistali, a poslednji tragovi dnevne svetlosti su ulazili
kroz prozore, stvarajući pokretne krhotine prizme na zidovima. Visoke
vaze sa ružama, ljiljanima i zelenilom bile su na svakoj izloženoj
površini, ispunjavajući mirisom sobe svojom opojnom slatkoćom.
Dok sam ulazila u dnevnu sobu, videla sam da je mali gudački kvartet
postavljen u jednom uglu, a potpuno opskrbljen bar postavljen u
suprotnom uglu. Nameštaj je bio raspoređen tako da obezbedi
dovoljno mesta za sedenje, ali i dovoljno prostora za druženje, pa čak i
spori ples uz orkestar, Hodajući do prozora, gledala sam na bistru,
čistu vodu bazena ispod, gde bi mali bend trebao početi da svira nakon
završenog koktel sata. Mali, intimni stolovi prošarali su terasu, a lepo
postavljene zavetne sveće osvetlile su celu scenu romantičnom aurom.
Okrenuvši se prema sobi, stajala sam nemo na trenutak, osećaj radosti,
pomešan sa tugom koja je kolala mojim telom. Duboko sam zavolela
ovo mesto. I ostavljala sam ga. Pogledala sam dole, zbog očaja sam se
osećala slabom. Osetila sam težinu nečijeg pogleda i podigla glavu.
Grejson je stajao preko puta sobe. I dok su se ta prelepo senzualna
usta izvijala u osmeh, uzdahnula sam, upijajući njegov kostim.
Oduševljenje koje sam osetila bilo je iznenadno i žestoko, i prinela
sam ruke koje su bile u rukavicama ustima, naginjući se napred dok
sam se radosno smejala. Ushićenje, nada, sreća, iznenađenje i tuga, i
stotinu drugih emocija, obuzele su me. Zakoračila sam prema njemu u
istom trenutku kada je krenuo do mesta gde sam stajala. Da li je to
uradio za mene? Nosio je crni smoking. Maska koju je nosio
pokrivala je samo gornju polovinu njegovog lica, napravljena da
izgleda kao prelivajuće plave, zelene i crne zmajeve krljušti koje su se
krivudale oko njegovih očiju i sa strane njegove glave. Na vrhu su bili
mali rogovi i niti svetlucave crvene i narandžaste boje koje su
prolazile kroz njih da izgledaju kao vatra. Bio je obučen kao zmaj.
Zastao je i lagano se okrenuo da mi pokaže krila pričvršćena za
njegova leđa — crna sa istim plavo-zelenim ljuskama i vatrenim
nitima. Njegov osmeh je rastao kada se ponovo okrenuo prema meni i
sreli smo se na sredini sobe, požurili smo zajedno i iznenada zastali
kada smo bili nekoliko centimetara jedno od drugog. Stajali smo i
gledali se nekoliko otkucaja srca pre nego što je rekao: „Zdravo, mala
veštice." Njegov glas je zvučao sirovo i dok sam zurila u njegove oči,
viđene samo kroz rupe na maski, zaklela bih se da sam videla čežnju.
„Izgledaš zanosno." „Zdravo, zmaju," Udahnula sam, a pitanja su mi
se kovitlala kroz glavu. Bio je đavolski predivan dok mi se ponovo
nasmešio, a srce mi je preskočilo otkucaj jednom pa dvaput u
grudima. „I ti isto. Ne mogu da verujem da si ovo uradio.“ Kimnula
sam na njegovu masku, ponovo se nacerio. „Oh, jesam," uveravao me
je. Njegov osmeh je izbledeo kada je napravio korak napred.
„Nedostajala si mi." „Jesam?" prošaputala sam, i sama napravila korak
napred. Prišao je korak bliže. „Da, Bože da. Kira, ova nedelja. . .
Imam toliko toga da ti kažem. Imamo o toliko toga da pričamo.
Nadam se…" „Imamo?" upitala sam, moje reči su se sudarale sa
njegovim, nada se ponovo rascvetala u meni. „Da." Pogledala sam
dole. „Nisi me ni jednom nazvao," rekla sam, pokušavajući da
sakrijem bol iz svog glasa. „Mislio sam—" „Šarlot je pokušala da
sazna gde si." Trepnula sam. „Nisam znao da me je tražila zbog tebe.
Zašto me jednostavno nisi sam pitao?" „Nisam razmišljao posle . . .
pa, hteo sam da ti pokažem pre nego što ti kažem, pa sam mislio da je
najbolje da sačekam večeras," rekao je, grlenim glasom. „Morao sam
da te pogledam u oči. Kira, ja.." „Kira!" Čula sam glasno pevušenje
sa vrata. Šarlot je pojurila ka nama, obučena kao kuma vila. Radosno
sam se nasmejala, okrenula se prema njoj i pustila je da me privuče u
svoj topli zagrljaj. „Oh, ne želim da te slomim. Daj da te pogledam."
Okrenula me je na jednu pa na drugu stranu. „Savršeno, jednostavno
savršeno." „I ti, Šarlot," rekla sam. „Ovo bi trebalo da nosiš sve
vreme." Njen izraz lica je bio nežan dok je rekla: „Draga moja
devojko, znaš da sam tu da brinem o tebi, zar ne?" „Da," rekla sam,
ponovo je grleći. I jesam znala. Uprkos razlozima zbog kojih je dovela
Šejna i Vanesu ovde – a ja sam odjednom počela da verujem da su
njeni razlozi dublji nego što sam do sada znala – nisam sumnjala u
čistoću njenih motiva ili da joj je stalo do mene. Osetila sam to u
svom srcu. Nekoliko sekundi kasnije, Vanesa i Šejn su ušli u sobu.
Vanesa se obukla kao najsavršenija Zvončica koju sam ikada videla, a
Šejn u smokingu sa zelenom maskom i šeširom Petra Pana, i sa
mačem pričvršćenim na boku. Osećala sam kako mi se vrelina diže u
obraze pri pomisli na poslednji put kada sam ih videla, ali kada su mi
se nacerili, i pošto me je Vanesa toplo zagrlila, opustila sam se i osetila
izvesno olakšanje. Pogledala sam prema Grejsonu čiji je izraz lica
delovao smireno. Dok su Vanesa i Šejn otišli da popiju piće u baru,
okrenula sam se Grejsonu, videvši toplinu i mir u njegovim očima koji
su se ranije samo nazirali. „Pomirio si se sa njima," rekoh
nepoverljivo. Kimnuo je potvrdno. „Da. Bilo je mnogo izvinjenja
okolo. I objasnio sam im sve o . . . nama. Rekao sam ti da imam
mnogo toga da ti kažem." Otvorila sam usta da progovorim, silno
želeći da čujem tačno šta je rekao Vanesi i Šejnu, ali zazvonilo je na
vratima. Počeo je gudački kvartet, pevajuća melodija "I See The
Light" ispunjavajući vazduh, dok je osoblje za hranu ulazilo iz kuhinje
držeći predjela ukusnog mirisa na srebrnim tacnama. Sledeća dva sata
bila su vrtlog pozdravljanja i ćaskanja sa gostima, osiguravajući da je
svima udobno i da uživaju, i osiguravajući da je zabava besprijekorno
tekla. Kostimi su bili divni, neki samo prelepe maske u kombinaciji sa
večernjim odevanjem, a drugi cele kreacije od glave do pete. Još uvek
nisam mogla da verujem da se Grejson obukao kao zmaj. Kada sam
imala trenutak da predahnem, uzela sam čašu šampanjca sa
poslužavnika koji je prolazio i zastala da se divim svom teškom radu u
kome sam učestvovala. Svi su izgledali kao da se dobro zabavljaju, a
zadivljeni pogledi na svačijim licima dok su gledali okolo bili su
indikacija, Havthorn vinograd ih je impresionirao. Nadajmo se da će
se po gradu preneti vest da je Grejson bio dobronameran i gostoljubiv
i da je njegov dom prelepo privlačan. Da ovo mesto nije bilo u
ruševinama kao što su tračevi ukazivali. Naprotiv, njegov dom je slao
poruku da postoji svaki razlog da se veruje da je sam vinograd bio u
usponu pod Grejsonovim upravljanjem. Kome se nije dopala dobra
priča o povratku? Ko ne bi želeo da bude deo jedne? Ovo je bila moja
nada i poenta zabave. Pogledala sam okolo u potrazi za Grejsonom i
videla ga među grupom gostiju, od kojih sam jednu prepoznala kao
Dajanu Fernsbi, a oni su se smejali i očigledno zabavljali nečim što im
je govorio. Podigao je pogled i uhvatio moj pogled, smešeći mi se.
Ipak, zbog sjaja njegovih očiju mi je zastao dah. Taj osmeh. To bi bila
moja propast. Moju pažnju privukao je Harli, obučen kao Zver, i
Prisila obučena kao punkirana verzija Lepotice. Zagrlila sam ih oboje,
oduševljena što ih vidim. Harli je počeo da radi u vinogradu, što je
bilo divno. Uprkos unutrašnjim i spoljašnjim ožiljcima, bio je tako
​​
dobar, ljubazan čovek. Bilo mi je tako drago da Grejson ima nekog
poput njega. Provela sam nekoliko minuta ćaskajući s njima i bolje
upoznajući Priscillu, a onda sam otišla da se družim sa ostalim
gostima. Pozdravila sam Virdžila obučenog kao veliki Aladin, ćaskao
je sa Hoseom i njegovom ženom —obučen kao Vuk i Crvenkapa —
odvojila sam kratko vreme da se uverim da sve ide kako treba i
napolju. Vanjski popločani dio dvorišta bio je preplavljen sjajem
sveća, gosti su se šetali oko bazena, zvuci smeha mešali su se sa
zvukom benda koji je upravo započeo novu pesmu. Stajala sam na
trenutak, posmatrajući. Nije bilo slobodnog trenutka da razgovaram sa
Grejsonom, a bila sam ispunjena željom da ostanemo nasamo. Noć je
do sada bila vrtoglava, i uprkos mom nestrpljenju, bila sam veoma
zadovoljna kako se zabava odvijala. „Mogu li dobiti ovaj ples?"
Okrenula sam se oko sebe osećajući toplo telo iza svog, šapat daha na
mom golom ramenu. Prelepi zmaj mi se cerio, podigavši ruku da
uzme moju. „Upravo sam shvatio da još nisam plesao sa svojom
ženom. . . ili ikada, što se toga tiče." Malo sam se nasmejala i uhvatila
ga za ruku dok me je vodio do sredine plesnog podija. Prepoznala sam
pesmu iz filma „Začarana," iako je nisam mogla imenovati. „Nisam
znala da zmajevi mogu da plešu." Privukao me je u naručje i počeo da
vodi. Nagnuvši se blizu mog uha, prošaptao je: „O da. Ljudi
pretpostavljaju da smo glomazni, ali to nije istina. To je malo poznata
činjenica—ples sa zmajem je kao ples sa munjom." A onda me je
okrenuo. Srce mi je poskočilo i nasmejala sam se glasno, kosa mi je
letela okolo mene. Okrenuo me je na drugu stranu dok mi se cerio, i
koliko god to glupo zvučalo, osećala sam se kao da sijam. Tada smo
usporili; Bila sam izgubljena u muzici i ljuljanju njegovog tela uz
moje. Htela sam da ga pitam toliko stvari, morala sam da ga čujem
kako govori reči za koje sam mislila da sam videla da se ogledaju u
njegovim očima, ali morala sam da budem sama sa njim. Trebao mi je
trenutak da budemo sami. Još uvek sam bila nervozna i borila se s
obzirom na to koliko su se brzo stvari promenile — bila sam spremna
da se večeras oprostim od njega, a sada... . . a sada se čuo šapat nade,
čak i ako sam se skoro plašila da sanjam. Pesma je završila i ja sam se
polako udaljila, ne mogavši da odvojim pogled od svog muža dok je i
on zurio u mene, bilo je nešto u njegovom izrazu lica što nikada ranije
nisam videla. Ispružio je ruku kao da će mi dodirnuti obraz kada smo
odjednom začuli aplauz. Pogledala sam okolo i videla da smo mi
jedini na plesnom podiju i da gosti tapšu kao da smo mi samo
nastupali za njih. Nasmejala sam se, a toplina mi se podigla u
obrazima dok sam dala mali naklon, i Grejson se naklonio, takođe
izgledajući pomalo posramljeno. Prišla nam je žena, hodajući i malo
hramljući, sa ljubaznim osmehom na licu. „To je bilo divno," reče ona
pružajući ruku. Uzela sam je u svoje. „Ja sam Virdžilova majka, Trudi
Potter." „Oh!" Rekla sam, „drago mi je što sam Vas upoznala. Virdžil
je ovde postao deo porodice." Ispustila je dah, izgledajući suzno dok
se rukovala sa Grejsonom. „Neću vas zadržavati, ali ja," udahnula je i
trudila se da ne zaplače, „samo sah htela da vam se zahvalim
gospodine Havthorn.“ Njene reči su se završile šapatom. „Nema na
čemu," Grejson je tiho rekao. Klimnula mu je glavom i okrenula se,
nestajući u gomili. „Samo sam mu dao posao," promrmljao je.
„Pretpostavljam," rekla sam, "ali mislim da je to za nju jedno veliko
samo." Pogledala sam u njega. Njegov pogled zahvalnosti uhvatio je
moj, i on je tiho izdahnuo. Odjednom, sa moje desne strane, čula sam
tihi pljesak jedne osobe koja nam je prilazila, i okrenula sam se,
smešeći se, da bi videla svog oca. Moj osmeh je izbledeo, a srce mi je
jače zakucalo u grudima dok me je Grejson uhvatio za ruku. „Zdravo,
Kira," rekao je moj otac. Oprezno sam ga pogledala, brzo se osvrćući
da se uverim da nas niko u blizini ne čuje. Stajao je u senci i očigledno
ga još niko nije prepoznao. Nije da bi bilo neobično, pretpostavljala
sam, da moj otac bude na zabavi koju sam priređivala, ali svakako
nisam želela da ostane. „Šta, dođavola, radiš ovde?" pitala sam
histerično. „Planirao sam da te posetim u tvom novom domu.
Oprostite na smetnji. Nisam imao pojma da ću prekinuti zabavu, ali
mi se nije dopao način na koji smo završili stvari u San Francisku.
Hteo sam da saznam nešto više o čoveku za koga si se udala."
Odjednom je pogledao Grejsona. „Izgleda da si ti više nego što me je
Kira navela da verujem," rekao je. „Naravno da bi svaki otac bio
zabrinut za svoju ćerku pod ovim okolnostima." „Možemo li o tome
razgovarati na nekom privatnijem mestu?" upita Grejson, istupi
napred, čvrste vilice, isečenih reči. „Ovo nije pravo mesto." Klimnuo
je prema ljudima koji su bili svuda okolo pijuckajući šampanjac,
smejući se i počeli su da ispunjavaju plesni podijum iza nas. Moj otac
je suzio oči, ali je klimnuo glavom, a Grejson je, ne ispuštajući moju
ruku, poveo put do svoje kancelarije. Kada je zatvorio vrata za nama,
njegov ton je bio arktički kada je rekao: „Dozvolite mi da Vam dam
savet—nemojte nikada više samo navratiti do naše kuće.“ Moj otac se
okrenuo prema njemu, očiju jednako hladnih. „Razumećete, naravno,
ako odlučim da ne prihvatim nijedan savet od ubice." Govorio je kroz
zube, usne su mu se jedva pomerale. Grejson ga je pogledao, a na
njegovim crtama lica nije bilo nikakvih emocija. „Šta želiš?" upitala
sam potišteno. Ova noć je bila tako puna magije pre nego što se on
pojavio. Od očaja mi je srce potonulo. Pogledao je napred-nazad
između nas dvoje, posmatrajući naše kostime, ali očigledno je odlučio
da ne komentariše. „Ti i ja se nismo uvek viđali oči u oči, Kira. Ali
jasno je da ne želim da moja ćerka bude udata za ubicu i bivšeg
robijaša," rekao je. „Prestani odmah," odgovorila sam. „Ne znaš ništa
o njemu." Mučnina mi je pritiskala stomak, stavila sam ruku tamo kao
da je zadržavam. „Kira," rekao je Grejson, opominjujućim tonom u
njegovom glasu, ali izraz lica mu je bio nepromenjen. „Ne moraš da
biješ moje bitke. Pusti me da razgovaram sa tvojim ocem nasamo,
molim te.“ Uhvatila sam ga za ruku. „Grejson, ti ne znaš šta je on…"
„Mislim da je to dobra ideja," rekao je moj otac. Osmeh koji je uputio
u mom pravcu izgledao je slabašan kao što je njegova kampanja
obećavala. Grejson je uspostavio očima kontakt sa mnom. „Mogu sam
da se nosim sa ovim, mala veštice." Glas mu je postao nežan. „Vrati se
na zabavu, molim te." Isfrustrirano sam udahnula, na trenutak zureći u
oca, a onda ponovo srela Grejsonove oči. Srce mi je stalo, u stomaku
mi se nastanio osećaj straha. Šta će se sada dogoditi? „Dobro." Pristala
sam, ne znajući šta drugo da radim. Izašla sam iz sobe, stežući ruke u
pesnice da drhtanje bude što manje.

********************

Mesec je bacao zlatni sjaj odozgo, a magla laka kao pero okruživala je
moja stopala odozdo. Sela sam na klupu pored lavirinta od žive
ograde, onog na kome sam sedela sa Šejnom, što je izgledalo tako
​​
davno, a u stvarnosti je prošlo samo nedelju dana. Skinula sam
rukavice, a zatim i igle koje su držale šešir, i oboje sam stavila na
klupu pored sebe, koristeći prste da podignem kosu sa temena glave.
Strah koji sam osećala u Grejsonovoj kancelariji prerastao je u
usamljeni komad hladnog straha. Jedva sam mogla da pokušam da
nabrojim mnoge brige koje su mi se kovitlale u stomaku pri pomisli da
moj otac i Grejson razgovaraju sami. Zašto je moj otac bio ovde i šta
bi on uopšte mogao da traži? Šta je znao? Nije zvučalo kao da se seća
Grejsona. . . iako ga je očigledno istražio. Šta bi sada mogao pokušati
da kontroliše? Da li bih ga se ikada mogla osloboditi? Kada sam čula
korake kako se približavaju, ustala sam, okrećući se na vreme da
vidim kako se Grejson pojavljuje oko krivine na stazi. Skinuo je
masku. Ispustila sam dah, osećajući bljesak panike. „Šta se dogodilo?"
pitala sam. Uputio mi je mali osmeh. „Tvoj otac mi je ponudio
đavolski mnogo novca da zauvek odem od tebe, čak i više od onoga
što je tvoja baka ostavila u amanet." Knegla, koja mi je bila prethodno
u grlu, pala je u stomak. Oštro sam izdahnula i okrenula se, obavivši
ruke oko sebe. Pa, dobra vest je bila da je očigledno verovao da je naš
brak stvaran. „Da li je otišao?" „Da." „Trebalo bi da prihvatiš
ponudu," rekla sam, „ionako se razvodimo. On ne mora da zna da je to
već planirano." Trudila sam se da zvučim iskreno. Samo sam se nadala
da me grebanje u mom glasu nije u potpunosti izdalo. „Treseš se,"
rekao je. „Stvarno?" protrljala sam rukama ruke. „Malo je hladno,
pretpostavljam. . ." Njegove ruke su zamenile moje, trljajući moje
gole ruke. Bile su tople i čvrste na mojoj koži. „Kira," prošaputa
Grejson. „Ne moraš više da brineš o njemu. Ja sam tvoj muž—moj je
posao da se sada brinem o tebi. Ne želim njegov novac. Toliko sam
mu rekao. I ne želim da odeš. Nadao sam se da si to večeras shvatila."
„Ti . . . ne želiš?" našla sam svoj glas i okrenula se prema njemu.
Zagladio je bič moje kose iza mog ramena. „Ne, slatka, lepa veštice.
Ne želim. Shvatam da bi moglo biti teško ozbiljno shvatiti čoveka koji
je obučen u kostim zmaja, ali . . ." Tiho sam se nasmejala. „Baš to je
razlog zašto te shvatam ozbiljno." On se nasmešio. „Dobro, jer sam se
nadao. . . pa, nadao sam se da bismo mogli da pokušamo učiniti
stvarnim ovaj brak. Nadao sam se da ćeš pristati da budeš moja. . . za
stvarno. Moja žena, moj ljubavnik, moj prijatelj." Ranjivost puna nade
je bila urezana u njegovim crtama lica, u tim dubokim, tamnim očima,
a srce mi je poskočilo od radosti. „Da učinimo naš brak stvarnim?"
udahnula sam. „Da." I ja sam to želela, toliko da se nisam usuđivala da
se nadam, a ipak je još uvek bilo toliko nerešenog među nama. . . „A
Vanesa?" upitala sam gledajući dole. Izdahnuo je dah. „Nikada nisam
voleo Vanesu, Kira. Ili ako jesam, to nije bila prava vrsta ljubavi.
Znam to sada. Vanesa je bila namenjena Šejnu. Znam jer razumem
kakav je osećaj kada je žena namenjena muškarcu, kao što si ti
namenjena meni." „Grej," promrmljala sam, naginjući se u njegovu
ruku kada je njome okrznuo moj obraz. „Svi smo razgovarali ove
nedelje. Vanesi i meni nikada nije bilo suđeno da se venčamo. Bili
smo prijatelji. I, Kira? Mi nikada . . . pa, ni mi nikada nismo spavali
zajedno. I . . . znao sam. Znao sam to da je ne volim, i da ona mene ne
voli." Duboko sam udahnula. Samo to što sam čula te reči donelo mi
je mir. Tada se osmehnuo. Moj divni zmaj. „Rekao sam im o nama—
rekao sam im da ću pokušati da te ubedim da mi daš šansu. Kao da je
težina odjednom bila podignuta sa naših ramena. I ja sada imam opet
svog brata.“ Proučavala sam njegovo lice, shvatajući mir u njegovim
očima. „Žao mi je zbog tog glupog prstena. I . . ." Napućio je usne kao
da bira reči. „Nisam hteo da te povredim. Jednostavno nisam
razmišljao o tome, i kada sam našao taj prsten, zaključio sam da će
biti dovoljno dobar kao rekvizit. Žao mi je što je tako ispalo tada. Da
sam birao dragulje za tebe, izabrao bih nešto sasvim drugačije. . . bili
bi to smaragdi koji bi išli uz tvoje oči," završio je šapatom. „Ništa tako
bezbojno kao dijamanti ili opali nije za tebe." Osećala sam se kao u
snu. Ali provela sam nedelju dana govoreći sebi o ovome, tako
ispunjena strahom od odbijanja i instinktom da bežim. „Hoće li ovo
uspeti? Sve smo ovo uradili obrnuto. Ja sam tvoja žena.“ On se tiho
nasmejao. „Da, jesi. Moja očaravajuća žena." Njegove oči su lutale
mojim licem dok je njegov izraz postao ozbiljan, ispunjen potrebom.
„Samo mi reci da i ti mene želiš, Kira." Srce mi je ubrzalo ritam. Pitao
me je dva puta ranije da li ga želim. Prvi put, kada sam bila povređena
i zbunjena, rekla sam ne. Drugi put sam rekao da, a onda sam otišla.
Ali sada sam videla šta je zaista tražio. Osim Šarlote i Valtera, koji su
popunili što više rupa u njegovom životu, on se nikada nije osećao
istinski željnim od bilo koga. Bio je potreban svom bratu, ali ga je
odbacila svaka druga osoba na koju je računao. Da, želela sam ga.
Želela sam da zna da je dostojan da bude voljen. Da li sam ipak bila
spremna da mu ponovo ukažem poverenje? I da li je bio voljan da mi
da svoje? „Želim Grejsone. Ja te želim. Mi samo . . . na neki način
znamo tako malo jedno o drugome." „Znam šta treba da znam, a
ostalo ćemo otkriti." Ja sam se nasmešila. Uhvatio me je za ruku i
počeli smo da hodamo stazom prema prednjem delu lavirinta, dok su
zvuci zabave dopirali do nas na slabom noćnom povetarcu. „Koje je
tvoje srednje ime?" upitao je. Tiho sam se nasmejala. „Isabel, po
mojoj baki. Koje je tvoje?" „Nemam ga." Okrenula sam se prema
njemu. „Nemaš srednje ime? Nije u redu da neko nema srednje ime."
Slegnuo je ramenima i nasmešio se, a usne su mu se izvile u meki,
ranjivi osmeh. „Nije, pretpostavljam da nije." Pustila sam da ga moje
oči upiju. Stojeći tamo pod zvezdama, videla sam ga tako jasno, ne
samo njegovu upečatljivu mušku lepotu, već celog njega: njegovu
inteligenciju, njegovu odanost i zaštitničku prirodu, njegovu
duhovitost i duboku osetljivost – stvar koju je pustio da vidi tako malo
ljudi. I odjednom sam osetila strahopoštovanje. Ja sam bila njegova
žena. Ovaj prelepi čovek je izabrao mene. Želela sam da ga volim,
izlečim, preobrazim sva njegova mračna sećanja u svetlost. Želela sam
da ga budem dostojna, i čeznula sam da mi uzvrati ljubav. „Šta te je
navelo da shvatiš kako se osećaš?" upitala sam, bacivši pogled na
njega i spustivši trepavice, iznenada osetivši stid. On se nasmešio.
„Šarlot mi je pomogla da shvatim. Ona me je ohrabrila da napravim
korak ka veri—da se pustim." „Ah. To je dobar savet.“ „A ti? Da li si
znala pre večeras?" „Mislim da znam već neko vreme.“ „Znaš?"
Oduševljeni izraz njegovog lica je sve rekao. Zaustavili smo se pored
ulaza u lavirint i ja sam se okrenula prema njemu, hvatajući njegove
ruke u svoje. „Evo nas," rekla sam tiho, klimnuvši glavom prema
lavirintu. „Da," rekao je, a oči su mu odlepršale sa lavirinta i vratile se
ka meni. „Evo nas." Približio mi se, privukao me u naručje i šaputao
mi na usne. „Donosiš mi mir, mala veštice, i stavila si vatru u moju
krv." Nasmešila sam mu se na usnama. „Ali da li mi veruješ?" upitala
sam, prislonivši dlan na njegov sako, prešavši rukom preko njegovih
grudi, osećajući jak otkucaj njegovog srca ispod. „Verujem li ti?"
između njegovih tamnih obrva stvorila se crta. Sagnula sam se ispod
njegove ruke i on se okrenuo prema meni. „Dođi i nađi me, Grejsone,"
rekoh i otrčah u lavirint. „Kira," povikao je, tihim glasom, „šta
nameravaš sada?" „Pomažem ti da pustiš nešto," rekla sam, skrećući
za ugao, a zatim brzo skrenuvši u drugi. Čula sam Grejsona iza sebe
kako polako hoda dok sam trčala. „Ako me nađeš, tvoja sam." „Kira,"
rekao je, i uprkos udaljenosti, čula sam ton upozorenja. „Poznajem
dobro ovaj lavirint—ovde se od mene ne možeš sakriti." Ah da, ali ja
sam to već znala. Uzbuđenje mi je prošlo niz kičmu dok sam skrenula
u drugi ugao. „Stvarno, zmaju?" povikala sam. „Videćemo. Čekam
te." Već sam bila beznadežno izgubljena, istovremeno osećajući malu
nit straha i saosećanja za ono što je Grejson morao da oseća sam ovde
pre svih tih godina, ali i trnce uzbuđenja zbog saznanja da će me
pronaći. Žbunje je bilo visoko i neodržavano, i dok sam trčala, držeći
obruče svoje haljine što je moguće bliže telu, dok se moja duga haljina
vukla po zemlji iza mene, činilo mi se da su grane ispružile ruke i
zgrabile me. Mesec i zvezde, i sjaj kuće iza njih, bacali su jedinu
svetlost. Nije rekao više ni reč, ali sam ga čula kako sa namerom
korača kroz korov i otpalo granje, pravo prema meni kao da je znao
kuda ću pobeći. Skrenula sam za još jedan ugao i tamo u onome što se
činilo da je bila sredina lavirinta nalazila se stara zapuštena fontana u
ruševinama. Videvši kamenu klupu, sela sam i čekala da me Grejson
pronađe. Daleki zvukovi muzike i glasovi sa zabave zauzeli su
pozadinske misli u mom umu dok sam pažljivo osluškivala njegove
korake, puls mi se ubrzao, srce lupalo brzo. „Gde si, mala veštice?"
upitao je, sada mnogo bliže. Ali nije zvučalo kao da je u njegovom
glasu bilo pitanje. Da, znao je tačno gde sam. Otkucaji srca su mi se
ubrzali. Skrenuo je iza ugla na drugom kraju gde sam sedela, a moj
dah je zastao u grlu. U sjaju zvezdane svetlosti, videla sam da je
njegov pogled uperen u mene. Polako sam ustajala i kada je krenuo
prema meni, podigla sam ruku, pokazujući mu da stane kako bih
mogla doći do njega. Zato što sam odjednom shvatila da je ponekad
ispravno sresti se u sredini, ali ponekad je najjednostavniji čin milosti
sresti drugu osobu tamo gde jeste. To, to je ljubav. Posmatrao je dok
sam se približavala, mračnih i nedokučivih očiju. Kako sam mu se
približavala, palo mi je na pamet da sam se, gledajući Grejsona ispred
banke tog dana, zaljubila, ali samo na neki romantičan, devojački
način. Zaljubila sam se u ideju o njemu. Ali ovde, u dubokom,
tamnom lavirintu – gde je nekada bio izgubljen, uplašen i sam –
pružila sam ruku i zaljubila se u čoveka. Zaljubila sam se u svog
muža. Njegova ruka u mojoj je bila čvrsta, topla i stvarna. I zgrabio
me je nazad.
 DVADESETO POGLAVLJE

Grejson

Zabava se stišavala dok sam obilazio što je brže moguće,

zaustavljajući se da brzo ćaskam ili poželevši laku noć onima koji su
odlazili. Kada sam primetio Šarlot kako animirano ćaska sa
Hoseovom porodicom, nasmejao sam se i klimnuo im, a zatim pitao
da li mogu da pozajmim Šarlot na trenutak. Kada je odstupila, rekao
sam joj: „Izvini, Šarlot, povlačim se preko noći. Hoćeš li ubediti goste
da ostanu i uživaju u muzici i hrani? Ako pitaju, smisli za Kiru i mene
neki izgovor?" Moja žena čeka gore u našoj spavaćoj sobi. „Izgovor?
Jesi li siguran? Još uvek ima—" „Da, Šarlot, sasvim sam siguran."
Namignuo sam joj i udaljio se pre nego što je uspela da kaže bilo šta
drugo. Prošao sam pored nekoliko gostiju koji su bili duboko uvučeni
u razgovor i skrenuo iza ugla ka stepenicama. Uzimao sam ih po dve.
Možda su čak bile i tri. Kada sam otvorio vrata svoje spavaće sobe,
Kira je sedela za malim pisaćim stolom i češljala kosu, a oko nje je
bio navučen peškir. Na zvuk zaključavanja vrata, okrenula se i tiho mi
se nasmešila. Šminka koju je ranije nosila bila je oprana sa lica, kosa
joj je visila meka i duga niz leđa. Izgledala je prelepo nevino i samo
malo stidljiva. Ustala je i zakoračila oko stolice na kojoj je sedela,
okrenuta prema meni dok sam joj prišao. „Zdravo, mala veštice,"
promrmljao sam, prilazeći joj. „Zdravo, zmaju," uzdahnula je,
ispruživši ruku da otkopča leptir mašnu zavezanu na mom vratu. Iako
je izgledala nestrpljivo da me skine, primetio sam drhtanje u njenim
rukama, a kada sam posegnuo da joj pomognem, samosvesno se
smejala. „Osećam se kao mlada." Iznela je reči sa dozom humora, ali
su joj oči bile razrogačene i ranjive. „Jesi. To si ti." Moja mlada.
Odjednom sam se i ja našao na čudnom tlu. Činilo se da se vazduh u
prostoriji zatvara oko nas, tako da smo samo ona i ja postojali u njoj.
Ruke su mi se spustile na bokove i pustio sam je da završi sa mojom
leptir mašnom, konačno je odbacivši u stranu i otkopča gornja dva
dugmeta na mojoj košulji. Nagnula se i poljubila golu kožu mog grla,
a dah mi je zastao od osećaja njenih mekih, toplih usana. Njen jezik je
izleteo da me okusi, a zatim je ponovo poljubila to mesto, nagnuvši se
da otkopča ostatak mojih dugmadi. Posmatrao sam je, pogledom sam
pratio ono što radi rukama. Ova žena je moja. Niko drugi je nikada
neće imati, pomislio sam, dok mi je pogled upijao tamnu senku njenih
trepavica na obrazima, kako su joj usne bile blago razdvojene, donja
punija od gornje, veoma sićušni trag mladeža sa strane njene desne
obrve, i tačno ono mesto na obrazu gde sam znao da će joj se pojaviti
rupica ako se nasmeši. „Tako si lepa," rekoh s poštovanjem. Njene oči
su srele moje, velike i pune čuda, zelene poput travnatih valovitih brda
u nekoj maglovitoj, mitskoj zemlji. Moja prelepa mala veštica—u njoj
je bila magija i želeo sam da se okupam u njenoj svetlosti. Nikada više
nebi pogledao u taj lavirint a da nebih pomislio na nju kako ide prema
meni na mesečini sa izrazom ljubavi na licu dok mi je pružala ruku.
Spustila je moj sako niz moja ramena i pustila ga da padne na pod, a
onda je isto uradila i sa mojom sada raskopčanom košuljom, vukući
joj rukave niz moje gole bicepse. „Ti si tako lep," ona je rekla. Njene
oči su se uperile u moje, olabavila je peškir umotan oko sebe i pustila
ga da padne na pod. Oštro sam udahnuo pri pogledu na njenu golu
lepotu, tako bujnu i slatko zakrivljenu. Uzevši njeno lice rukama,
nagnuo sam se da je poljubim, a dubok jauk mi je dopirao iz grla.
Osećao sam se slabo od želje, moj kurac je potpuno oživeo unutar
uskih granica mojih pantalona. Izuo sam cipele dok sam joj sisao
donju usnu i spustio ruke da otkopčam kaiš, bacivši ga u stranu.
Nastavili smo da se ljubimo dok sam otkopčao hlače i pustio ih da,
zajedno sa boksericama, padnu na pod, oboje ih šutnuvši i savijajući
se na trenutak da skinem čarape. Kada sam i ja stajao gol pred njom,
njene oči su lutale niz moje telo, zaustavljajući se na mojoj natečenoj
erekciji. Njene oči su se uprle u moje, a crvenilo na njenim obrazima
se produbljivao. „Mogu li da te dodirnem?" „Da, Bože da," zagrcnuo
sam se. „Sav sam tvoj. Molim te, dodirni me." Čekao sam decenijama
da osetim njene ruke na sebi. Vekovima. Posegnula je i nježno uzela
moje testise u svoj dlan, testirajući njihovu težinu. Zastenjao sam,
prisiljavajući se da ostanem miran dok je ona istraživala. Dah mi je
izašao u hrapavom izdahu kada je uhvatila moju dužinu, klizeći rukom
od osnove do vrha, gde je palcem vrtela oko glave. Bože, bilo je
dobro. „Kira," zastenjao sam, stavljajući ruku preko njene i odvlačeći
je. Želeo sam da ovo traje. Njene usne su se razdvojile dok je gledala
u naše spojene ruke, a ja sam gledao kako joj se grlo pomera dok je
gutala. Prevukao sam palcem preko njega, želeći da osetim svaku
reakciju njenog tela na mene. Pomerao sam palac gore-dole po
njenom vratu, polako na samo trenutak pre nego što sam joj uhvatio
potiljak i ponovo se nagnuo da joj okusim usta. Zadrhtao sam od
osećaja njene svilenkasto glatke kože na mojoj, uživao u osećaju njene
mekoće koja se stapa sa mojom tvrdoćom. Nagnuo sam se da joj
pogledam lice, očajnički želeći da vidim šta je na njenom izrazu — da
li je ovo njoj značilo koliko i meni? Da li je ovo bilo novo i za nju?
Različito? Nisam znao reči koje bih izgovorio, kako da postavim
pitanja, pa sam tražio odgovore u njenim očima. Uhvatila me je
čarolija njenog pogleda pre nego što su joj se trepavice spustile, a ona
me uhvatila za ruku da me odvede do kreveta. Kada je sela na njega i
legla, spustio sam se preko nje, držeći težinu na jednom kolenu dok
sam joj drugim razdvajao butine. Pritisnuo sam mesto na kojem je
izbijala njena toplota i ona je tiho zastenjala. „Evo nas," promrmljao
sam, ponavljajući reči koje mi je rekla u lavirintu. Konačno. Konačno.
Dok mi je ta reč odzvanjala u glavi, osećao sam se većim od samog
čekanja koje sam podneo da Kiru učinim mojom. Osećao sam se kao
da sažimam nešto što sam čekao da osetim tako dugo. Ceo život.
Konačno si ovde. Trepnula je, očiju nefokusiranih pre nego što su joj
se usne podigle. „Da," ona je rekla. „Evo nas." Pomerajući svoje
kukove uz njene, oboje smo stenjali, a njena glava se zabacila nazad
na dušek. Podigla je ruke do moje glave, i noktima mi je provlačila
preko potiljka, navodeći me da zastenjem od zadovoljstva. U prošlosti
sam uvek imao određeni redosled stvari koje sam radio u krevetu, a ne
da bih ikada ikome rekao. Znao sam šta je ženama donosilo
zadovoljstvo, šta je meni donosilo zadovoljstvo i šta je rezultiralo
obostranim iskustvom. Ali sa Kirom je sve izašlo kroz prozor.
Pokušao sam da se setim šta prvo treba da uradim i kuda da krenem
dalje, ali mi je sve pobeglo iz glave, tako da je sve što sam morao da
koristim bio instinkt. Mogao sam da se fokusiram samo na težinu
sopstvenog uzbuđenja, vrelinu njenog mekog mesa dok se migoljila
ispod mene. Osećao sam se nesigurno i nevešto kao da je Kira prva
žena koju sam ikada dodirnuo. Radio sam to ranije, uveravao sam se,
ali reči su bile lažne. Nisam više bio siguran ni u šta. Prinevši svoja
usta njenim, nagnuo sam glavu tako da mi jezik može u potpunosti da
prodre u njena usta. Ispustila je dubok zvuk odobravanja, njen jezik se
susreo sa mojim jezikom da bi se uvrnuo i zapleo dok se njena karlica
gurala nagore na moju erekciju koja je pulsirala, a njene meke grudi
pritiskale su moje grudi. Progunđao sam od slasnog udara i otkinuo se
iz njenih usta, vukući usne niz njeno grlo i ližući njene otvrdnule
bradavice, prvo jednu, a zatim drugu. Nežno sam ih trljao i grizao, a
zatim umirio jezikom sve dok nije podivljala ispod mene, dahtajući i
pritiskajući svoje telo o moje. „Kira," zastenjao sam. Hteo sam da je
obožavam. Svaku tajnu tačku, svaku osetljivu uvalu, svaku nežnu
krivinu. Prevrćući je dok je tiho dahtala, ljubio sam je niz kičmu,
udišući ženstveni miris njene kože, udišući nju. Lizao sam sitne rupice
iznad njene zadnjice, vukao usne preko njenih guzova i dole do kolena
i ponovo gore. Izgubio sam svaku kontrolu, potpuno se predao diktatu
svog tela. Zvuci koje je ispuštala su me terali da podivljam od
oskudice, očajan od ljubavi prema slatkoj, seksi veštici ispod mene.
„Kira," šapnuo sam ponovo. Preokrenuvši je još jednom, prešao sam
rukama preko njenog tela, milujući, oblikujući, oblikujući dok se
savijala, nudeći mi se. Nagnuo sam se i poljubio unutrašnju stranu
jedne butine dok su njene ruke ponovo prolazile kroz moju kosu.
„Molim te," dahtala je dok sam prineo jezik do njenog natečenog
klitorisa i lizao ga, dok mi je telo postajalo još toplije i teže na njene
zvuke zadovoljstva. Nisam mogao više da izdržim. Doživeću orgazam
a da nisam ni bio u njoj, a očajnički sam želeo da njeno telo pokrijem
svojim, da utonem unutra, da se pumpanjem zabijem u njenu vrelu,
klizavu mekoću. Postavivši svoju težinu preko nje, prešao sam
karlicom preko njene, a kurac me bolio od potrebe. Kira me je
uhvatila za ramena, sa izrazom čistog očaja na njenom licu. „Molim
te," rekla je ponovo, grubim glasom. „Da," bilo je sve što sam mogao
da izustim, moja usta su se vratila na njena, naš poljubac je postao
divlji dok su njene ruke mazile moje ruke, moja leđa, moje grudi, kao
da su svuda. Da da da. Negde u skrovištima mog zbrkanog mozga,
pomislio sam, šta je ovo? Ako je ovo vođenje ljubavi, onda to nikada
ranije nisam radio. Ako je ovo požuda, onda sam iskusio samo mlaku
verziju toga. Ovo, ovo je bilo kao ples sa munjom — vođenje ljubavi
sa ženom koju sam voleo. Povukao sam se samo na trenutak da je
pogledam u oči dok su njene ruke hvatale moja ramena i ušao sam u
nju. Trepnula je prema meni, njen izraz lica je bio divna mešavina
požude, zbunjenosti i nestrpljenja. „Kira," ponovo sam promrmljao,
pritiskajući se o nju. Činilo se da mi se ceo rečnik sveo na tu jednu
reč. Njeno telo je bilo toplo, mokro i meko, ali i tako usko da sam
jedva mogao da stanem unutra. Zastenjao sam, boreći se za kontrolu,
dok sam pritiskao samo malo dalje unutra. Podignula se prema meni
kao da idem presporo za nju, i uprkos mojoj očajničkoj potrebi, osmeh
mi je povukao usne. Moj Bože, ona je očaravajuća. Bože moj, ona je
moja. Ušao sam u nju malo više, a Kira je ispustila malo cviljenje,
obavijajući noge oko mojih kukova. Pritisnuo sam dublje, konačno
utonuo u nju do kraja na jednom poslednjem prodoru. Oči su joj se
zatvorile, usne su joj se razdvojile dok je malo uzdahnula. Njen
pogled je ponovo sreo moj kada sam se počeo kretati, a intimnost
gledanja u njene oči dok sam bio u njoj postala je skoro previše za
podneti. Njen dah je dolazio sve brže i brže, njeni kukovi su se susreli
sa mojim, a ja sam se borio da obuzdam zadovoljstvo koje mi se
kovitlalo kroz stomak, čvrsto mi skupljajući jaja, bockajući kožu.
Bože, bilo je tako dobro da je skoro bolelo. Nejasno sam čuo sebe
kako joj šapućem reči koje nisu bile reči, već samo emocije pretočene
u zvuk – bile su nepovezane, sirove i dolazile su iz najdubljeg dela
mog srca. Njene ruke su klizile niz moja leđa, istražujući sve dok nisu
došle do mog dupeta, a ona ga je uhvatila dok sam se kretao u njoj.
„Brže," zastenjala je, a ja sam osetio kako me dlake peckaju na
potiljku od uzbuđenja te jedne komande. Pojačao sam tempo,
zabijajući se jače u nju, dah mi je izlazio u oštrim izdisajima. Nisam
imao pojma gde sam ja završavao, a gde je ona počinjala. Prineo sam
svoja usta njenim za još jedan poljubac, a kada je malo izdahnula i
kada sam osetio kako su joj mišići počeli da se skupljaju, lagano sam
se nagnuo da svedočim njenoj predaji. Sa čuđenjem sam posmatrao
kako se raspada, tu ženu koja mi se tako oštro opirala, izazivala me na
svakom koraku, ovu ženu koja me je fascinirala, testirala, dovela do
mojih granica i terala me da nagađam. Ona mi je bila sve: moji snovi,
moja slabost i osoba koja me je naterala da budem jak. Ona je bila
jedina žena koja je pokazala da sam važan, da sam željan. Da sam
dovoljan. „Kira," Zastenjao sam poslednji put, dok sam se raspadao u
potresnom vrhuncu, a zvezde su mi prštale pred očima dok je
zadovoljstvo dostiglo vrhunac. Opušteno sam se spustio na nju, a
glava mi je bila naslonjena na njen vrat dok se naše disanje vraćalo u
normalu. Njene ruke su i dalje išle gore-dole po mojim leđima, a meni
je bio potreban njen dodir, potresen od onoga što smo upravo uradili.
Posle nekoliko minuta, otkotrljao sam se sa nje i privukao je u
naručje, slepo zureći u ventilator na plafonu iznad, potresajući se od
nečega što je bilo tužno ismevanje svakog seksualnog susreta koji sam
ikada ranije imao. Osećao sam se neobično ranjivo, kao da ona drži
svu moć. Nisam bio siguran šta da radim sa ovim novim osećanjima.
Seks me je uvek činio da se osećam kao onaj koji kontroliše. A sada . .
. „Kako se osećaš?" prošaputala je. „Kao tvoj muž," rekao sam
odmah, a osmeh mi je razvukao usne. „Kako se ti osećaš?" nagnula je
glavu da me pogleda, a izraz lica joj je bio srećan i zadovoljan. „Kao
tvoja žena," prošaputala je. Ponovo sam se nasmešio i privukao je
bliže. Kira je zaokružila vrhom prsta oko moje bradavice, a ja sam
zadrhtao, privlačeći je bliže. Zabacila je glavu unazad i pogledala u
mene. „Da li je uvek ovako?" upitala je sa notom zadirkivanja u glasu.
„Ne," odmah sam odgovorio. Zagledao sam se u nju, dopuštajući joj
da vidi iskrenost u mojim očima. „Nikada nisam doživeo ništa tako
divno. Nikada nisam doživeo ništa tako divno kao što si ti." Olakšanje
i sreća bljesnuli su u njenom izrazu lica, a ona se nežno osmehnula.
„Da li će kod nas uvek biti ovako?" Proučavao sam njen ranjiv izraz
lica. Da, mislio sam da će nam uvek biti tako, jer je Kira bila deo toga
— njena radost, njena strast, njen prelep duh. Ali mislio sam da znam
šta ona zapravo traži. Jednom se stidela zbog nečega što joj je
prirodno. Prijetio je neprijatan osjećaj ljubomore, a ja nisam bio voljan
da dovodim njenog bivšeg u sobu, zato sam mislio da je bolje da za
sada osvetlim njeno pitanje. Nasmejao sam se i poljubio je u čelo.
„Moraćemo da saznamo, zar ne?" Iznenada sam se okrenuo i lebdeo
nad njom, poljubivši je jednom, snažno, u usta dok sam joj podigao
ruke i pričvrstio ih iznad glave. Nasmejala se, a onda se previjala
ispod mene, trenutak je postao lagan i flertujući. Poljubio sam je
ponovo i onda je pustio. „Nismo koristili kondom," rekoh, pogledom
prelazim preko njenih crta lica da procenim njenu reakciju. Tek
kasnije sam shvatio da, prvi put u životu, nisam ni razmišljao o tome.
Nekako, ipak, nisam bio mnogo zabrinut. Bio sam zabrinut da bi ona
mogla biti, iako ni ona to nije spomenula. Oklevala je, očigledno tek
sada razmišljajući o tome po prvi put. „Jedan put je verovatno u redu.
Preći ću na pilule tako da ne moramo da razmišljamo o tome." „U
redu," rekao sam, klimajući glavom i čudeći se svom nedostatku brige.
Od sada bismo bili sigurni, ali bili smo u braku. Imali smo dom.
Nisam mislio da sam spreman za decu, nikada nisam ni razmišljao o
tome. Ali ni to ne bi bila tragedija. Želeo sam svoju novu ženu za sebe
neko vreme, ali ako se to ipak dogodilo, mi bismo to shvatili. „Hoćeš
li malo vode?" upitao sam, trljajući nos uz njen, a zatim poljubivši
ugao njenih usta. „Da, molim te," ona je rekla. Ustao sam, a Kira je
sela, pomerajući se na jastuke na uzglavlju. Odvojio sam trenutak da
je pogledam: njena kosa od mahagonija raširila se svuda oko nje,
njene zelene oči lenje i poluzatvorene, izraz njenog lica bio je čisto
zadovoljan, njena gola lepota je u potpunosti prikazana. Pre nego što
sam zaboravio vodu i vratio se u krevet da ponovo uživam u njoj,
okrenuo sam se i krenuo ka kupatilu. Kada sam ugledao sebe u
ogledalu, iznenadio sam se kada sam video osmeh za koji nisam ni
znao da ga nosim.

************************

„Hoćeš li mi reći o tome?" upitala je tiho, naginjući se i ljubeći me u

vrat. Upravo smo vodili ljubav po drugi put i ležali smo na jastuku, a
Kirina glava je bila naslonjena na moje grudi. Zastao sam, na trenutak
zbunjen o čemu bi ona mogla da priča. „Misliš o zatvoru?" Klimnula
je, usne su joj još uvek bile na mojoj koži, a miris njene kose je
dopirao do mene i činio da se osećam mirno i zadovoljno, uzdahnuo
sam. Želeo sam da zna sve o meni. Želeo sam da podelim sa njom
stvari koje nikada nisam ni sa kim podelio, ali izgovaranje reči je bilo
teško i nije nešto sa čime sam se bavio. Zagladio sam rukom niz
njenu svilenu kosu, uhvativši je u šaku. „Upravo sam se vratio iz
Njujorka gde sam otišao da vidim majku.“ „Išao si da vidiš svoju
majku?" upitala je iznenađena. Klimnuo sam glavom. „Putovanje se
praktično završilo pre nego što je i počelo. Pokušao sam da to izbacim
iz glave. Tada sam se vratio, ja…. pa, završio sam koledž, i mislio sam
da ako me ona vidi, vidi čoveka kakav ću postati, da će ona, ne znam,
pasti na kolena i moliti me za oproštaj. Zamišljao sam baš tu stvar
koliko god to glupo zvučalo." Ispustio sam mali podrugljiv zvuk.
„Odleteo sam u Njujork i potražio je, otišao do njenih vrata bez
najave." Ćutao sam na trenutak sećajući se nade koju sam osećao dok
sam stajao ispred njenog stana. „Bila je udata, imala je porodicu —
dva mlada sina." „Mora da joj je bilo drago što si došao da je vidiš,"
rekla je tiho. Ispustio sam zvuk koji bi bio smeh da je u njemu bilo
zabave. „Ne. Bila je tako ogorčena - rekla mi je da sam joj uništio
život, rekla mi je da je bila na ivici karijere i da sam je ja okončao.
Rekla je da joj je drago što nije morala da me gleda svaki dan i da se
podseća na sve što je mogla da ima. Onda me je zamolila da odem.
Najgori deo je, međutim, bio način na koji je gledala svoja druga dva
dečaka dok sam ja bio tamo. I shvatio sam da ona nije bila nesposobna
da voli – jednostavno nije bila sposobna da mene voli." Reči sam
izgovorio što sam opuštenije mogao, ali osetio sam blago crvenilo na
sopstvenim jagodicama. Sećanje na taj trenutak još je gorelo kao
usijana marka. „Grej," rekla je, sa čitavim svetom saosećanja u očima
dok je posegnula i pogladila me po obrazu. Nagnuo sam se prema
njenoj ruci. „Doleteo sam u San Francisko i odlučio da odem u bar.
Trebalo mi je piće, ili deset." „Bio si povređen," ona je rekla. „Ja. . .
Jesam. Bože, da sam samo stao na put i došao kući," priznao sam.
Glas mi je pukao na poslednjoj reči, žaljenje što me ispunjava. Kira je
obavila ruke oko mog tela i privila me uz sebe. „Bio sam u baru oko
sat vremena kada sam naleteo na Brenta Rajlija, bogato dete koje sam
poznavao preko poznanika i sa kojima je godinama išao na zabave.
Njegova porodica živi u gradu udaljenom oko pola sata odavde. Bio je
u San Francisku na momačkoj večeri — tamo ih je bila cela grupa.
Neko vreme sam se družio sa njima. Brent i ja se nikada nismo slagali.
Bio je pravi kreten—tipa osobe koja izgleda savršeno i pošteno prema
spoljašnjem svetu, ali iza maske se krije jeziva i sebična osoba." Ona
klimnu glavom. „Donekle sam upoznata sa tim tipom ljudi," rekla je
ironično. Nežno sam je poljubio u čelo, znajući da razmišlja o Kuperu,
ili možda o svom ocu, ili možda obojici. „Da, dakle, išli smo napolje
do parkinga i on je rekao da je pokupio neku devojku, i da će on i
drugi momci da je odvedu u hotel i da se malo zabave." Kira je
podigla pogled prema meni i oči su joj se raširile u nečemu što je ličilo
na iznenađenu odbojnost. „Pitao je da li želim da učestvujem u akciji i
pokazao je na auto u kome je devojka bila ležala na zadnjem sedištu.
Malo sam poludeo.“ Zastao sam. „Tražio sam tuču, Kira. Dobrodošao
mi je razlog da se tučem sa njim." „Bio je to dobar razlog, Grej,"
prošaputala je. Ispustio sam glasan zvuk vazduha. „Možda. Uneo sam
mu se pravo u lice, ali on je bio taj koji me je prvi gurnuo. I to je bilo
sve što mi je trebalo. Nisam mu pokazao nikakvu milost. Imao je
nekoliko dobrih udaraca, ali većina udaraca je bila moja. Uživao sam.
A onda je pao. . ." Zastao sam, zatvarajući oči dok sam zamišljao taj
užasan trenutak. „Način na koji se srušio. . . odmah sam znao da je
mrtav. Ljudi su počeli da se razilaze, automobili su otišli, došla je
policija. . ." Pogledala je u mene, njenih očiju tako saosećajnih i sa
razumevanjem da sam želeo da upadnem u njih, verujući da bih tamo
mogao naći iskupljenje. „Nisi hteo da ga ubiješ,“ ona je rekla. „Ne.
Bože, ne, nikad nisam nameravao da ga ubijem. Samo sam želeo da ga
povredim, da ga naučim lekciju. Ponašao sam se kao njegov sudija,
porota i, kako se ispostavilo, njegov dželat te noći." Kira je podigla
ruku i prešla palcem preko mog obraza. Kako je mogla da me gleda sa
toliko ljubavi u njenim očima nakon svega što sam podelio sa njom?
Ali ipak jeste. „Da li su ikada pronašli devojku?" stisnuo sam usne.
„Da, našli su je, ali prekasno za bilo kakvo testiranje na drogu. Moja
odbrana nije mogla da je koristi na suđenju." Duboko sam udahnuo.
„Moja odbrana. Kakva šala. Moj otac nije hteo da plati advokata —
ostavio me je da visim," rekao sam, ne mogavši da sakrijem bol i
gorčinu iz svog glasa. „Morao sam da angažujem javnog branioca. Tip
je bio potpuno nekompetentan—a čak i da nije, njegov broj slučajeva
je bio toliko veliki da ionako ne bi mogao mnogo da učini za mene.
Ipak, bio je siguran da ću dobiti samo minimalno vremena za ono što
se dogodilo – najviše šest meseci, u najboljem slučaju rad u zajednici.
I tako, kada je sudija izrekao pet godina, bio sam . . . bio sam šokiran.
Činilo mi se kao da je moj život gotov." Osetio sam da je Kirino telo
napeto, ali je ostala mirna. Duboko sam udahnuo. „Čekao sam da me
otac poseti — bar jednom — ali nije. A onda je Šejn došao da me vidi
da mi kaže da se oženio sa Vanesom…“ Samo sećanje na taj trenutak
me je i dalje pogađalo, čak i ako ishod više nije. Bio sam uništen. A
onda sam otpisao i Šejna, skinuvši ga sa svoje liste posetilaca. On je
pokušavao. Sve te godine, nikada nije prestao da piše, pokušavao da
me poseti, kao ni Vanesa. Kira je podigla glavu da me pogleda. „Mora
da je bilo strašno za tebe. Mora da si se osećao tako napušteno, tako
prevareno." Klimnuo sam, znajući koliko duboko razume. „Ne bih
preživeo da nije bilo Harlija. A ti si, mala veštice, bila u svemu tome."
Obrve su joj se nabrale. „Ja? Kako?" Rekao sam joj šta je Harli
podelio sa mnom. Naslonila je bradu na moje grudi, sa malim,
spokojnim osmehom na usnama. „Možda sam na neki način već tada
bila sa tobom," prošaputala je. „Zvuči li to ludo?“ nasmejao sam se.
„Ne, meni ima smisla." Pogledao sam dole u nju, a srce mi je lupalo u
grudima. Njeno slatko, meko telo pritisnulo se uz moje i neverovatno,
želja je ponovo ispunila moje telo. Ali bol nije bio samo između mojih
nogu. Bol je bila i u mom srcu. Želeo sam je na svaki način na koji bi
muškarac želeo ženu. Volim te. Uvek ću te voleti, želeo sam da
priznam, ali reči su mi zapele u grlu, strah se digao da uguši svaki
zvuk. Umesto toga, nagnuo sam se i poljubio je, predajući se, ali ne u
potpunosti. Nisam bio dovoljno hrabar. Ne još.
​​
 DVADESET PRVO POGLAVLJE

Kira

Kako je bilo čudno biti zaljubljena u svog muža. Čudno, ali potpuno
divno. Zatekla sam sebe kako hodam vinogradom Havthorn sa malim
sanjivim osmehom na usnama. Premestila sam svoje stvari u
Grejsonovu sobu i počeli smo iznova kao pravi bračni par. Osećala
sam se kao da sam u stalnom stanju vrtoglavice, ne mogu da verujem
da je ovo stvarno. Oprostili smo se od Šejna i Vanese, obećavajući im
da ćemo kada se završi jesenja berba, doći da provedemo neko vreme
sa njima u njihovoj kući na plaži u San Dijegu. Koliko se samo
razlikovao njihov odlazak od dolaska. Nasmejala sam se u sebi na tu
pomisao, kikoćući se sećanju na Grejsona i mene koji smo ležali na
podu u foajeu, misleći da nam je možda potreban revanš pošto je zmaj
još uvek bio pod utiskom da je pobedio. Provodila sam dane
organizujući njegovu kancelariju, otplaćujući veliku gomilu
nagomilanih računa i probijajući se kroz šest godina računovodstvene
evidencije. To neće biti ni brz ni lak posao. Ipak, bila sam odlučna da
shvatim šta se dogodilo da je dovelo do brzog propadanja vinograda
koji je sada bio moj dom, i koji će biti od sada pa nadalje. Ne bih
dozvolila da se to ponovi. Sa nestrpljenjem sam čekala da Grejson
završi sa poslom na kraju svakog dana kako bismo mogli zajedno da
večeramo. A onda bismo išli u duge šetnje po vinogradu, pričali i
smejali se, delili tajne i učili o drugom kao da smo tek u vezi. Za sve
namere i svrhe, to je ono što smo ovde radili, samo za mene, sa
dodatnim elementom da smo već zaljubljeni. I sanjala sam o danu
kada bi se i on mogao zaljubiti u mene. Kada je vreme bilo dovoljno
pristojno, ili ponekad kada nije, povukli bismo se u svoj krevet gde
smo provodili duge noći vodeći ljubav. Naučila sam stvari o Grejsonu
koje su ga naterale da podivlja od strasti, otkrila sam načine da
koristim moje telo i moja usta zbog kojih je gubio deo kontrole koju je
uvek imao. I dozvolila sam mu da me upozna, dublje i intimnije nego
iko ranije. Sa svakim jaukom, svakim muškim dahom, svakim
drhtavim milovanjem, Grejson me je uveravao da je Kuper pogrešio
 — donosila sam radost i zadovoljstvo u krevet. Kada smo par puta
otišli u grad na večeru, nekoliko ljudi koji su bili na zabavi prišli su
nam da nas pozdrave, a Grejson je bio topao i ljubazan. Bilo je skoro
kao da sam gledala kako hladno držanje koje je usvojio klizi s njega u
velikim komadima. Naravno, bilo je i onih koji su ga oprezno
posmatrali, ali to bi kratko potrajalo. Usredsredila bih se na to da
smislim neke druge ideje, rekla sam mu to. Samo se nasmejao i rekao
da je siguran da hoću. Jednog jutra, nekoliko nedelja nakon zabave,
odlučila sam da povedem Sugie i prošetam kroz vinograd. Za sve ovo
vreme koje sam bila tu nisam nikada hodala između redova biljaka
kojima sam se stalno divila i gledala ih iz daljine. Dan je bio malo
hladan iako je sunce sijalo jarko - u vazduhu je bila jesen. Uskoro bi
ovo voće bilo ubrano i počeo bi pravi posao u vinogradu. Duboko sam
udahnula oštar vazduh sa mirisom zemlje, sa nijansama slatkog,
zrelog grožđa. Sugie je njuškala po zemlji, istražujući stvari
zanimljive psećem nosu. Grejson je rekao da je uglavnom spreman za
predstojeću berbu. Morao je još nekoga da zaposli, ali osim toga,
oprema je bila u ispravnom stanju i spremna za rad. To me nije moglo
učiniti srećnijom – naš plan je uspeo. Vinograd je bio pripremljen za
uspeh tamo gde ga ne bi bilo bez mog novca od bake. Gledala sam
slepo u loze voća, grickajući usnu. Jutros sam bila uznemirena. Bilo je
nešto veoma zabrinjavajuće u vezi sa računovodstvenim dosijeima
koje mi je Valter dao. Nisam želela da priznam čak ni sebi šta sam
mislila da sam shvatila, ali što sam više prelazila preko njih, postajala
sam sigurnija. I nisam znala šta da radim. „Izgledaš duboko
zamišljena." Okrenula sam se, prinevši ruku ustima i smejući se dok
me Grejson uzeo u naručje. „Kako si me pronašao ovde?" upitala sam
dok mi je pritiskao usne na grlo. „Mislila sam da sam propisno
skrivena od tebe." „Nikad se ne možeš sakriti od mene. Uvek ću te
nanjušiti." Zatim mi je stavio nos na grlo i počeo da njuška okolo kao
preterano željni pas. Zmaj. Zacvilila sam, smejući se osećanju
njegovog daha koji mi golica kožu. Odgurnula sam ga dok se i on
smejao. „I ovde sam se toliko mučio da isplaniram plan kako bih
mogao sam da te odvedem na neko skriveno mesto i da ti radim
svakakve prljave zmajevske stvari." Smejala sam se. „Zar nisi već
uradio dovoljno toga?" upitala sam zadirkujući. „Nikad." Okrenuo se i
​​
tada sam ugledala korpu, koju je podigao i doneo tamo gde sam
stajala. Pogledao je okolo, i usredsredio se na malu travnatu površinu
na toplom mestu direktne sunčeve svetlosti. Otvarajući korpu, izvadio
je veliku deku za piknik i raširio je. Grejson se okrenuo Sugie koja je
njušila nešto u blizini. „Daj nam malo privatnosti, Sug. Idi juri miša ili
tako nešto." Sugie je nastavila da njuška, prelazeći preko vinove loze
dalje niz red, izbegavajući voće kako je i bila dresirana. „Isplanirao si
sve ovo," rekla sam. „O čemu se ovde radi?" „Ovo," rekao je, sedeći i
tapkajući mesto pored njega, „je o tome da te naučim da prepoznaš
različite vrste grožđa. Dođi ovamo." Pridružila sam mu se, sedajući
pored njega na deku. „Ako ćeš biti prava žena vinara, moraš znati o
sorti grožđa koje uzgajamo, tako da kada ljudi pitaju, možeš im
odgovoriti s povjerenjem. „Ah." Pokušala sam da otvorim korpu, ali
on ju je zatvorio, što me je nasmejalo. „Strpljenja, mala veštice. Prvo,
moraćeš da se skineš." Podigla sam obrvu. „Ova lekcija zahteva
golotinju?" „Jeste. Kao i sve dobre lekcije," rekao je, sugestivno me
gledajući, sa odsjajem zmajevog đavola u njegovim tamnim očima.
Srce mi je preskočilo i moji ženstveni mišići su se stegnuli od njegove
očigledne muške lepote, koja je postala još ubedljivija kada se
ponašao kao zmaj. „Malo je hladno za golotinju, zar ne misliš?"
„Ugrejaću te. Obećavam." Tiho sam se nasmejala, ali poslušala sam
ga, skinula majicu dugih rukava, izula cipele i otkopčala gornje dugme
na farmerkama. Zavalila sam se, a Grejson je držao donji deo i
povukao ih. Obuzeo me talas nesigurnosti dok me je proučavao kako
ležim tamo u grudnjaku i donjem vešu. Nikada me niko nije tako
pažljivo proučavao i pod jarkim svetlom sunca. „Tako si lepa da boli,"
promrmljao je. Nagnuo se, spustivši usne niz moje grlo, a zatim mi
šapnuo na uvo. „Jednom sam pomislio da kada vodim ljubav sa
tobom, uvek želim da to radim na svetlosti kako bih mogao da vidim
svaki tvoj živopisni deo – ovu prelepu, bogatu kosu," podigao je
pramen i pustio ga da mu sklizne kroz prste, "oči tako zelene da želim
da upadnem u njih. . ." „Grejson," promrmljala sam, provlačeći prste
kroz njegovu tamnu kosu dok mi se telo opuštalo, zagrejano pod
pokrivačem njegove topline. Na trenutak je kleknuo i skinuo majicu, a
zatim se nagnuo napred da mi otkopča grudnjak. Pao je na stranu i
spustio bratele niz moje ruke, a oči su mu se zadržale na mojim
bradavicama, koje su odmah otvrdnule na oštrom vazduhu. „Baš kao
latice ruže," prošaputao je. A onda se vratio na mene, a jezik mu je
kliznuo u moja usta. Zadrhtala sam, iskre su se rasplamsavale među
mojim nogama. Moje ruke su klizile niz njegovu kičmu. Njegova koža
— bila je poput vrućeg satena. Bio je tako širok, tako tvrd svuda u
poređenju sa mojom mekoćom — grešno, savršeno muški. Volela sam
osećaj njegove težine na meni, osećaj njegovih mišića koji se
pomeraju ispod mojih dlanova, izazivajući komešanje u mom
stomaku. Bio je mnogo jači od mene, a ipak se ponašao tako nežno
prema meni. Sporo kretanje njegove karlice na mojoj zapalilo je moju
krv, a ja sam zastenjala u njegova usta. Vodili smo ljubav već
nebrojeno puta, ali nekako smo se svaki put osećali novo, drugačije.
Stavila sam ruku između nas i prstima prešla preko njegovih trbušnih
mišića, osećajući kako se napeo pod mojim dodirom dok je uvlačio
dah. Volela sam da nateram svog lepog muža da dahne. Nasmešio mi
se na ustima, odmičući se od mene dok sam ispuštala mali cvilež
gubitka. Ah, ali on je bio taj koji je kontrolisao danas. Zavalivši se,
uzeo je nešto iz korpe i stavio na ćebe pored nas. Gomila grožđa.
„Ovo," rekao je, hrapavim glasom, "je grožđe šardone." Istrgnuo je
jedan iz gomile, usisavši ga među usne i pregrizao na pola. Gledala
sam, opčinjena, kako ga uzima među prste i prinosi mojoj bradavici.
Udahnula sam, zabacivši glavu unazad dok su mi se oči zatvorile.
Osećaj vlažnog voća, zagrejanog u njegovim ustima, bio je divan na
mojoj nežnoj koži. Nagnuo se i lizao sok koji je ostao od grožđa,
ljubeći svaku bradavicu pre nego što je prineo komad grožđa mojim
usnama. „Ukus šardone grožđa je obično neutralan, ukusi koje donosi
hrast," rekao je trljajući mi ga po ustima. Oblizala sam usne dok je
posmatrao moj jezik, oči su mu postajale tamne i lenje od želje. Videla
sam kako mu puls na vratu ubrzano kuca. Uzela sam grožđe među
zube i zagrizla, zatvorivši oči dok mi je slatkoća prštala preko jezika.
Grejson se ponovo nagnuo i poljubio me, vrteći jezikom u mojim
ustima. „Hmm," promrmljao mi je na uvo dok se odvajao od mojih
usta. „Do sada ti ide dobro. Veoma si pažljiv učenik," zadirkivao je.
„Malo te je teško ignorisati." Njegove usne su se nakrivile u mali,
zadovoljan osmeh i on se naslonio i izvukao još jedan grozd iz korpe,
ove su bile plavičasto ljubičaste. „Kaberne Sovinjon," rekao je tihim
glasom. Ponovo je prineo jednu usnama i pregrizao je na pola, vukući
je niz moj stomak. Naginjući se da poliže sok, osećaj njegovog vrelog
jezika na osetljivoj koži mog stomaka izazivao je mahnito da mi puls
poskoči. Uhvatila sam njegovu glavu rukama, dahćući. Podigao je
glavu i na trenutak su nam se pogledi sreli i zadržali, nešto neizrečeno
je teklo između nas. Volim te, pomislila sam. Moje srce je tvoje.
Pustila sam da mi glava padne unazad, previše uplašena da izgovorim
reči iz straha da ih neće uzvratiti. „Ovo grožđe daje vinu puni okus,"
rekao je, a glas mu je zvučao kao da se bori za kontrolu. Ili se nikada
ne bih sećala ove lekcije, ili bih pamtila svaku reč. Svaku senzaciju.
Pre nego što sam to uopšte shvatila, Grejson je ustao i očigledno
skinuo cipele jer je sada skidao farmerke. Vratio se pored mene za
samo nekoliko sekundi, čupajući još jedno grožđe iz drugog grozda
tamnoljubičastog voća. Držao ga je u zubima i zakačio palčeve u moje
donje rublje. Dok sam podizala kukove, on ih je povukao i odbacio u
stranu. Klečeći pored mene, provukao je kažiprst između mojih nogu i
ja sam zastenjala. Prešao je grožđem preko moje najosetljivije kože
dok sam se borila da kontrolišem kukove da ne guraju prema njemu,
želeći još. „Merlot," praktično je zarežao. „Daje vino sa bogatim
ukusom bobičastog voća." Uzdahnula sam od muke i olakšanja dok je
lizao sok. Dok se njegov jezik kovitlao i pljuskao po meni,
zadovoljstvo je bilo toliko intenzivno da sam pomislila da ću u
trenucima doživeti orgazam. Izvijala sam se, dahtajući njegovo ime.
Iznenada me je ponovo obuzeo, moja hladna koža ponovo se zagrejala
pokrovom njegove toplote. Uzeo se u ruku i protrljao svoju natečenu
glavu o moj ulaz dok sam naginjala kukove prema njemu u znak
otvorenog poziva. „Da," disao je teško. Dah mi je zastao od sada već
poznatog osećaja kada me ispunjava. Ništa nije bilo divnije. Ništa.
Osim toga. Počeo je da gura. Ispustila sam visok dah od iznenadnog,
intenzivnog zadovoljstva i rukama prešla niz njegova leđa do
njegovog dupeta, uživajući u tvrdom osećaju njegovih mišića koji rade
pod mojim dlanovima. Kretali smo se zajedno, kao senzualna poezija,
zadovoljstvo se gradilo sve više i više, sve dok nije bilo kuda drugo
osim preko ivice. Povikala sam, a blaženi grčevi su mi preplavili telo
tako jako, čula sam Grejsona kako hvata svoj vrhunac, kako mu
kukovi prave dva poslednja nespretna udarca dok je svršavao, dršćući,
a zatim grubo dišući u moj vrat. Svet je odjednom bio miran dok sam
lebdela nazad na zemlju, Grejsonov isprekidani dah se usporavao na
mojoj koži. Oblaci su lenjo lebdeli iznad, ptice su pevale u okolnom
drveću, a srce mog muža kucalo je uz moje. I osećalo se kao da je svet
ispunjen samo lepotom. „Kojim još lekcijama mogu da se radujem
kao supruga vinara?" upitala sam bez daha. Grejson se nasmejao uz
moju kožu. „Oh, moram mnogo da te podučavam. To je samo
početak." Otkotrljao se sa mene i poljubio me još jednom, smešeći se
na moja usta. Lagano sam zadrhtala na oštrom vazduhu, pa smo seli i
navukli odeću. Grejson je izvadio termos pun kafe, Šarlotine kolače
od narandže i brusnice te plastičnu posudu sa jagodama. Zajedno smo
jeli naš doručak na pikniku, smejali se i ćaskali, i da je bilo veće sreće
od ove, pomislila sam, ne bih mogla da je zamislim.“

*****************

Sledećeg popodneva je pala kiša. Bubnjalo je po prozoru, slikajući

spoljni svet maglovitim akvarelima. Sedela sam u Grejsonovoj
kancelariji, zureći u hrastove i ulazne kapije iza njih, ispise
računovodstvenih zapisa raširenih na čistom stolu preda mnom.
Organizovala sam njegovu kancelariju i sada je sve imalo svoje mesto,
bilo da se nalazi u fascikli sa datotekama koja je uredno označena u
njegovoj donjoj fioci stola ili u jednoj od naslaganih ležišta za papir na
vrhu njegovog stola. Dok sam ustajala, Sugie je klonula do mojih
nogu i zevala. „Ostani ovde, devojko," umirila sam je. „Odmah se
vraćam." Zatekla sam Šarlot i Valtera u kuhinji, kako sede jedno pored
drugog za velikim trpezarijskim stolom, sa šoljicom čaja ispred njih.
„O, zdravo, draga. Da li bi želela da nam se pridružiš? Temperatura je
danas zaista pala." „Naravno. Ali ja ću uzeti šolju. Ostani tamo," rekla
sam Šarloti rasejano kada je počela da ustaje. Sela sam za sto, držeći
šolju prema Šarloti dok je točila iz lonca koji je već bio na stolu.
Zahvalivši joj, stavila sam ruke oko tople šolje i pustila da mi toplota
uđe u kožu. „Jesi li dobro?" upitala je Šarlot, u tonu sa prizvukom
zabrinutosti. „Da li je sve u redu sa tobom i Grejem? Čini se da—"
„Da, kod nas je sve u redu." Ja sam se nasmešila. „Bolje nego dobro."
Zagrizla sam usnu. „U pitanju je nešto drugo." Pogledala sam napred-
nazad između Šarlote i Valtera, ne želeći da izrazim rečima ono u šta
sam sumnjala, ali znajući da sam morala. „Šta je bilo?" upita Šarlot.
Činilo se da su ona i Valter postali veoma mirni. „Proveravala sam
stare računovodstvene evidencije i izgleda . . . pa, izgleda kao da je
Ford Havthorn namerno doveo do propasti ovaj vinograd. Da li je to
uopšte moguće?" prošaputala sam. Šarlot i Valter su se pogledali,
sumornih izraza lica. „Ne smeš da kažeš Grejsonu šta si otkrila," rekla
je Šarlot. „Ja generalno nisam za skrivanje istine, ali . . . dovoljno je
patio od očevih ruku i ovo . . . uništilo bi ga. Možda jednog dana . . .
Mislim da ćemo znati kada bude pravo vreme, ali ne sada. On je tek
počeo da se leči." Izdahnula sam veliki dah. „Istina je," zagrcnula sam
se, a jeza mi je prošla telom. „Zašto? Zašto bi to uradio?“ „To je bila
njegova poslednja poruka Grejsonu," rekla je Šarlot, a oči su joj
zasuzele. „Valter je pokušao da spasi koliko je mogao – pokušao je da
sačuva sve moguće, ali kada je Ford saznao da je bolestan, a Šejn i
Džesika su rekli da ne žele ništa sa ovim vinogradom, shvatio je da ga
je mogao prepustiti samo Grejsonu i on je krenuo da ga uništava.
Srećom, imao je manje vremena nego što je mislio, ali je napravio
dovoljno štete čak i za kratko vreme koje mu je bilo ostalo." Osećala
sam se bolesno, mučnina mi se vrtela u stomaku. „Toliko ga je
mrzeo?" Telo mi je odjednom postalo hladno do kostiju, uprkos
toplom čaju u mojim rukama. Shvatila sam da stiskam šolju i
oslobodila sam stisak. „Mrzio je sebe," rekla je Šarlot i prvi put otkako
je poznajem čula sam uzavreli bes u njenom glasu. „I on je to
kanalisao u svoj odnos sa sinom. Nameravao je da Grejsonu ostavi
bezvredni komad ničega kao poslednji udarac u lice. Bilo je to okrutno
i ružno i osvetoljubivo i…." „To je laž," Grejsonov glas je dopirao sa
vrata. Svi smo se zaprepastili, vrući čaj mi je pljusnuo na ruke dok mi
se telo trgnulo. „Grejson," udahnula sam. „Ne," rekao je, ali mu se
glas slomio dok je padao niz dovratak. Šarlot, Valter i ja smo brzo
ustali i pojurili do njega. „Grej," reče Šarlot, ispruživši ruku da ga
uhvati za ruku, sa dubokim bolom na izrazu lica. „Reci mi da je to laž,
Šarlot," reče on, moleći je očima. Na licu joj se videla duboka tuga, ali
je spustila oči. Nije mogla da laže kao odgovor na direktno pitanje, ne
Grejsona. Šteta je učinjena. Grejson se okrenuo i žustro izašao iz sobe,
krenuvši ka stepenicama. Šarlot i Valter su krenuli za njim, ali ja sam
podigla ruku. „Dozvolite meni da razgovaram s njim," rekla sam.
„Molim vas." Oboje su klimnuli glavom. „Ako ti zatrebamo, mi ćemo
biti ovde," rekao je Valter. Klimnula sam, nudeći im mali, tužni
osmeh. Popela sam se uz stepenice, a neverica me je još uvek udarala
u srce. Kako je ovo bilo moguće? Pregledajući zapise, bila sam
duboko sumnjičava, ali mi je bilo teško da poverujem da bi to zaista
moglo biti istina. Može li neko biti tako zao? Da li bi neko mogao
toliko da mrzi na kraju svog života? To je bilo nasleđe koje je odlučio
da ostavi? Nisam mogla ni da razmišljam o tome. Ta vrsta osvete mi je
bila potpuno nestvarna. Ušla sam u glavnu spavaću sobu koju smo
Grejson i ja deliti i zatekla sam ga kako stoji ispred prozora, zureći u
kišu. „Grej," rekla sam oprezno, približavajući mu se. Okrenuo se
prema meni i izraz potpunog uništenja na njegovom licu me je
zaustavio. Udahnula sam. „Dao sam mu zavet," on se zagrcnuo.
„Mislio sam. . . i sve ovo vreme. . ." Odmaknuo se od prozora,
naslonivši leđa na zid pored njega. Noge su mu otkazale ispod njega, i
on je skliznuo na pod, zarivši glavu u ruke. Ispustila sam mali
zaprepašteni plač i pojurila napred, srušila se na tepih pored njega i
obavila ruke oko njegovog tela koje se treslo. I dok sam ga držala,
radio je ono što je verovatno trebalo da uradi pre dugih šest godina,
najverovatnije ceo život: plakao je.
 DVADESET DRUGO POGLAVLJE

Kira

Havthorn Vinograd je delovao veoma tiho. Grejson je ostao u našoj

sobi do kraja dana, ne vraćajući se na posao, ležeći na krevetu i zureći
u zid. Ušla sam u sobu nekoliko puta, ali nije mnogo pričao sa mnom.
Mislila sam da samo treba da obradi ono što je otkrio. Ko ne bi? Bio je
duboko ranjen, teskoban, a sistem verovanja koji je tako dugo držao
blizu srca sada je potpuno uništen. Živeo je da ispuni jedinstveni zavet
— zavet zasnovan na onome što je sada znao da su laži. A istina koja
je ležala ispod bila je ružna i razarajuća. Nisam morala da se pitam da
li se osećao bez cilja - i ja sam jednom bila tamo. Samo sam poželela
da razgovara sa mnom. Probudila sam se usred noći i posegnula za
mužem, ali njegova strana kreveta je bila prazna i hladna. I tako sam
sada hodala u svojoj maloj spavaćici kroz mračnu, tihu kuću, tražeći
ga. „Grejson?" tiho sam ga dozivala. Bez odgovora. Stajala sam mirno
i slušala, konačno čuvši nešto u daljini što je zvučalo kao razbijanje
stakla. Pratila sam daleku buku sve dok nisam došla do vrata dnevne
sobe za koju sam sada znala da se spušta u vinski podrum, iako nikada
nisam bila unutra. Vrata su bila odškrinuta, svetlost je sijala odozdo.
„Grejson?" Zvala sam ponovo. Kada i dalje nije bilo odgovora,
oprezno sam otvorila vrata i spustila se niz usko, spiralno stepenište.
Zvukovi su postali jasniji, jedan glasan tresak me je zaprepastio i
naterao da zastanem pre nego što opet krenem napred. Kada sam došla
do dna i zavirila iza ugla, videla sam Grejsona kako sedi na podu,
naslonjen na policu i pije iz flaše vina. Ugledao me je i odmaknuo
bocu od svojih usana, obrisao nadlanicom usta i navio vino prema
meni . „Kira, probaj. To je Domaine Lefl. . . bla bla bla koga briga, iz
Francuske.“ Blago je promucao, nasmejavši mi se. Zatim je bacio
napola praznu flašu i gledao kako se razbija o cementni pod usred
nekoliko drugih razbijenih flaša, a njihov sadržaj se spajao u sada
bezvrednu mešavinu vina, stakla i mokrih etiketa za flaše. „Ups,
izvini, iskliznulo mi je iz ruke. Obično nisam toliko sklon nezgodama.
Evo, hoćemo li pokušati sa drugim?" posegnuo je iza sebe i zgrabio
drugu flašu sa police i uzeo otvarač za vino koji je bio pored njega na
podu. Pojurila sam napred, klečeći pored njega. „Grejson," rekla sam,
nagnuvši se napred i stavivši mu jednu ruku na obraz, „šta radiš?"
zaustavio se u nastojanju da otvori bocu, mrko gledajući u mene.
„Probavam kolekciju retkih vina mog oca," rekao je. „Valter je uradio
dobar posao štiteći ga od njega pre nego što je uspeo da ga sam uništi,
ali ja zaista radim samo ono što bi on uradio da mu se pružils šansa.“
Zastao je, bol je prelazila preko njegovog lica pre nego što je nastavio.
„Znaš li da sam od svih stvari koje sam prodao u ovoj kući izbegavao
ove jer sam verovao da će to razočarati mog oca? Kada si ti došla a ja
nisam morao da se rastajem od ovoga," mahnuo je rukom unazad
pokazujući policu iza sebe na kojoj je još uvek bilo nekoliko flaša,
„osetio sam prokleto olakšanje što sam uradio nešto drugo što bi mog
oca učinilo ponosnim." Nasmejao se, šupalj zvuk ispunjen samo
bolom. Ah, znači, on je bio spreman da preuzme pravdu u svoje ruke.
Samo, ako je izraz njegovog lica bio ikakva indikacija, to ga nije
zadovoljilo. „Dakle," rekla sam, približavajući mu se, „šta kažeš na to
da prodamo ostatak umesto da mu pružimo zadovoljstvo da uradiš
tačno ono što je želeo? Kako bi bilo da zaradimo nešto novca na tome
i kupimo. . . kućnog ljubimca majmuna i nazovemo ga po tvom ocu?
Ili . . . bicikl sa dva sedišta? Vozićemo se po Napi pričajući o tome
kakva je guzica bio tvoj otac. Ili . . . papagaja! Naučićemo ga da
iznova govori gadne stvari o Fordu Havthornu." Stavila sam ruku na
njegovo koljeno. „Postoje bolje stvari od ovoga. Zajedno ćemo
smisliti nešto." Grejson je jednim prstom dodirnuo moju golu butinu i
povukao ga prema gore, podižući materijal moje spavaćice. „Tako si
lepa," rekao je. Nasmejala sam se malim osmehom. „A ti si tako
pijan." "In Vino Veritas," šapnuo je, ponavljajući frazu urezanu iznad
vrata koju sam nameravala da istražim. Njegov prst je pratio pojas
mog donjeg veša. „U vinu je istina." Ah. Zastao je, nabravši obrve.
„Samo što su ovde sve same laži i obmane." „Grejson, ne. . ."
Odmahnuo je glavom, podižući ruku. „Razmisli o tome. To je zaista
bio tako savršeno podmukao plan — savršen način da mi kaže koliko
me mrzi, savršena osveta. Da je imao samo malo više vremena,
mogao sam da dođem kući na gomilu bezvrednog pepela." Udahnuo je
glasno, drhtavo. „Mislio sam da je to poklon, a bilo je upravo
suprotno. Nakon svega . . . Mislio sam da je konačno. . . Isuse. Boli
tako puno, Kira,“ rekao je, a glas mu je bio ispunjen tugom. Izraz
njegovog lica učinio je da se osećam kao da će mi se srce razbiti na
sitne komadiće i prosuti se među razbijene boce koje su zasule pod.
„Ima toliko bola," reče on isprekidanim šapatom. „Znam," rekla sam,
prislonivši se pravo uz njega i uzevši ga u naručje dok mi je naslonio
glavu na grudi. Bože, znala sam bol koji sada oseća. Shvatila sam ga, i
bolovala sam sa njim. „Slušaj me, Grejsone." Ispravila sam se i uzela
njegovo lice rukama, gledajući ga u oči. „U ovom životu uvek postoji
bol. Ne samo za mene, ne samo za tebe – za sviju. Ne možeš to izbeći.
A ponekad je bol tako veliki, da se čini kao da izrezuje samu suštinu
onoga ko si. Ali nije, ne ako to ne dozvoliš. To zauzima ogromno
mesto u tebi, da, ali ljubav treba da ispuni taj prostor. Ako mu
dozvoliš, bol će stvoriti više prostora za ljubav u tebi. I ljubav koju
nosimo u sebi čini nas jakima kada ništa drugo ne može." Njegove
tamne oči su tražile moje. „Veruješ li u to?" upitao je. „Znam to."
Grejson je ispustio dug, drhtav dah, ponovo zarivši glavu na moje
grudi. „Moja Kira. . ." promrmljao je, „kad bih i ja mogao da
verujem." „Možeš. Vremenom hoćeš. Neka to bude nasleđe koje ti
ostavlja otac. To je savršena osveta." Sedeli smo tako dugo, a ja sam
ga držala dok mi noge nisu počele da se grče. Grejson je konačno
pogledao u mene, prelazeći palcem preko moje jagodice, i
promrmljao: „Da li bih pokvario trenutak ako ti kažem koliko želim
da te odvedem gore i jebem dok ne vidim pravo?“ tiho sam se
nasmejala. „Ja sam ti na usluzi. Ali prvo, hajde da skuvamo kafu i da
se otreznimo. Sutra ćeš se osećati kao pakao. A pred nama je dug dan
kupovine majmuna." Grejson je ispustio zvuk koji je zvučao poput
polujecaja/polu uzdaha. „U redu," konačno je rekao. „U redu.“

****************

„Grejson neće raditi danas?" upitala je Šarlot, zabrinutog lica. „Mislim

da neće. Jutros nije ustao iz kreveta. Ali mora da spava — sinoć je
dosta pio." Već sam rekla Valteru za nered u podrumu i on ga je
počistio, popisujući boce koje Grejson nije razbio. Možda je ideja sa
majmunom bila malo preterana, ali ja sam bila ozbiljna u vezi sa
papagajem. „Možda bi trebalo da odem gore i razgovaram s njim. . ."
rekla je Šarlot. Odmahnula sam glavom. „Kasnije, Šarlot, mora da
spava. Ali sigurna sam da će ceniti ono što imaš da kažeš. Izgleda
tako…“ Zagrizla sam usnu na trenutak „…pun tuge.“ „Sigurna sam da
je to upravo ono što je on," ona je rekla. Ona tužno odmahnu glavom.
„I on ne može biti srećan sa mnom, niti sa Valterom. . ." „On će doći
sebi." Šarlot je klimnula glavom, ali njen pogled je bio sumnjičav, a
njen nedostatak samopouzdanja samo me je učinio nervoznijom.
Delovala je toliko izbezumljeno da sam je zagrlila. „Biće on dobro,"
rekla sam. Ali mom tonu je nedostajalo uverenje, čak i za moje uši.
Izgubljeni pogled u njegovim očima kada sam jutros izašla iz sobe
pustio mi je jezu kroz krv. A tu je bila i činjenica da sam i ja nešto
krila od njega. U početku se to nije činilo kao informacija koju treba
deliti. Ali tada se sve dogodilo tako brzo. . . i sada, to je bila tajna
između nas i znala sam da moram da mu kažem, ali nisam znala kako
će reagovati. Još je bio na tako emocionalno nestabilnom tlu. Koliko
tajni bi mogao da obradi upravo sada? Koliko bola bi osoba mogla da
podnese pre nego što se slomi? Opet sam ja, bako. Ako bi mogla da mi
pošalješ malo mudrosti. . . Šta da radim? Šarlot me je izvukla iz
zabrinutog sanjarenja. „Grej je jutros dobio poziv da su etikete za
njegove flaše spremne," ona je rekla. „Pretpostavljam da ću otići u
grad i pokupiti ih za njega." „Ja ću se pobrinuti za to. Ionako moram
da izađem na kratko. Osećam se kao da dišem za Grejsonov vrat.
Verovatno mu treba malo vremena da sve sam obradi. Ne želim da ga
u tome ometam. Ako ipak siđe, hoćeš li mi poslati poruku?" „Da,
naravno, draga. Vidimo se uskoro." Odvezla sam se u grad i otišla
pravo do male štamparije gde je Grejson naručio etikete za vino koje
će biti flaširano. Žena na recepciji mi je donela kutiju, a zatim
pokrenula moju bankovnu karticu, blago se mršteći na aparat. „Žao mi
je, gospođo Havthorn, piše da je vaša kartica odbijena.“ „Šta? To ne
može biti tačno," rekla sam. Na tom računu je bilo dosta novca.
„Hoćete li probati ponovo?" I jeste, sa istim rezultatom, izgledajući
neprijatno. Uprkos hladnoći koja mi je prošla niz kičmu, odmahnula
sam glavom. „Moj muž je verovatno nešto kupio, a nije mi rekao.
Moraću da svratim u banku. Muškarci." Ona se tiho nasmeja.“I meni
se to dešavalo ranije. Da li želite da probam drugu karticu?" Nisam
imala drugu karticu. Kopala sam po torbici, odbrojavajući novac koji
sam imala. Srećom, imala sam dosta. Uzela sam gotovinu da bih svim
poslužiteljima na zabavi pre nekoliko nedelja dala napojnicu, ali
Grejson je dao Valteru pare za to, tako da nisam iskoristila ono što je
bilo u novčaniku. Sve je još bilo tu. Odbrojala sam novac za račun i
predala ga, zahvalivši joj se i izašla iz radnje sa kutijom etiketa.
Stavljajući je u prtljažnik, ušla sam u auto i odvezla se pravo do
banke. Osećaj panike koji me je obuzeo u štampariji sada je bio pravi
slučaj zujanja nerava. Srce mi je lupalo u grudima kao da je shvatilo
da će se nešto strašno dogoditi. O Bože, molim te, neka ovo bude neki
čudan nesporazum, greška banke, bilo šta. Molim te, molim te . . .
Parkirala sam, odvojila trenutak da duboko, smirujuće udahnem i
otišla do banke. Srećom, bila je praktično prazna i prišla sam
blagajnici bez čekanja. Kada sam joj rekla zašto sam tamo, pogledala
je moj nalog i namrštila se u ekran. „Žao mi je, gospođo Havthorn.
Izgleda da je Vaš nalog blokiran." O Bože. „Blokiran?" zacvilia sam.
„Postoji li razlog zašto?" odmahnula je glavom. „Ne, žao mi je.
Trebalo bi da dobijete nešto poštom ako je Vaš nalog zaplenjen ili ako
postoji drugi pravni razlog za blokiranje.“ Srce mi je kucalo tako brzo
da sam imala problema da dođem do daha. „Da li možete da proverite
mog muža nalog?“ pitala sam je. „Samo da mi kažete da li je i njegov
blokiran?" „Pa . . ." „Molim Vas," rekla sam. „Ne želim nikakve druge
informacije. Znam da je to samo na njegovo ime. Samo kad bi mogli. .
." Oštro sam udahnula, panika me je na trenutak obuzimala. Prinela
sam ruku grudima. „Žao mi je." Starija žena se saosećajno osmehnula.
„Dozvolite mi samo . . ." počela je da kuca na svom kompjuteru.
Ponovo se namrštila. „Da, izgleda da je isto blokiranje stavljeno i na
njegov račun." „Hvala," rekla sam, sadržaj mog želuca mi je došao do
grla. Teško sam progutala. „Veoma to cenim." Okrenula sam se da
odem, a ona je povikala za mnom: „Sigurna sam da će sve biti u redu,
gospođo Havthorn." Okrenula sam glavu, ali sam nastavila da hodam.
Ne, ne, neće. O Bože. „Da, sigurna sam. Hvala vam još jednom."
Otišla sam žustro do auta, kože hladne i bodljikave, i kada sam sela za
volan, izvukla sam telefon, birajući očev broj. Javio se na trećem
zvonu. „Šta si uradio?" pauza. „Kira.“ „Bakin novac," prasnula sam.
„Šta si uradio?" Čuo se njegov dubok uzdah, a onda se činilo da je
stavio ruku preko slušalice dok je razgovarao sa nekim u pozadini.
Učinilo mi se da sam čula zatvaranje vrata pre nego što se vratio. „On
nije pravi za tebe, Kira. On je kriminalac." „Ti kopile," psovala sam.
„Ti si uradio ovo. Zašto?" glas mi je pukao, tuga i bes su me
preplavili. „Da li me stvarno toliko mrziš?" reči su zvučale poznato.
Zar nisam upravo postavila to pitanje o Grejsonu i njegovom rođenom
ocu? „Naravno da te ne mrzim, Kira. Samo ne želim da donosiš
odluke koje će te odvesti u pogrešnom pravcu." „To je moj život!" I ja
sam povikala. „Ja sam odrasla žena. Nisi imao pravo na ovo. A sada si
stavio njegov posao u opasnost — on ima radnike koji računaju na
njega.“ „Ako tvoj muž računa na tvoj novac za svoj uspeh, onda on
uopšte nije muškarac." Glas mu je bio čvrst, neumoljiv. „Nemaš pravo
- nemaš nogu na koju bi se oslonio. Taj novac je zakonski moj. Moja
baka je to ostavila meni." „Da, možda, ali mogu to vući po sudu dok
ne vidiš logiku mog stava i ludost tvog izbora. Radim ovo za tvoje
dobro, Kira. Ja sam tvoj otac. Ne mogu ti dozvoliti da si uništiš život."
Šok i užas su klizili po mojoj kičmi, a suze su klizile niz moje obraze.
„Ovo radiš za svoje dobro," siktala sam. „Nikada nisi ni na trenutak
razmislio o mojoj sreći. Radiš ovo zbog sopstvenog ponosa — ne
možeš da podneseš da me vidiš kako radim bilo šta što ne ide u neki
plan koji si ti napravio. Ne možeš da podneseš pomisao da nisam pod
tvojim palcem kao i svi drugi u tvom svetu." Uzdahne. „Kira—" „Nisi
li mu dovoljno učinio?" Pitala sam, shvatajući da sada nemamo šta da
izgubimo ako o tome razgovaramo.“ On je već uradio ono čega sam se
najviše plašila. „Sećam se, znaš. Bila sam tamo kada je sudija zbog
njegovog slučaja došao u tvoju kancelariju. Čula sam tvoj savet. Čula
sam da si mu rekao da osudi Grejsona, da napravi primer od njega. I to
je upravo ono što je uradio." „Dajem savete mnogim ljudima. Nema
zakona protiv toga. A ako je taj dečak dobio kaznu, to je zato što ju je
zaslužio." Sećao se. Odavala ga je brzina njegovog odgovora.
Međutim, nije bio kada smo otišli kod njega u San Francisko, bila sam
sigurna u to. U nekom trenutku nakon toga je pažljivije pregledao
Grejsona. Znala sam to u stomaku. Da li je to bilo pre ili nakon što mu
je ponudio mito, nisam znala. Moj tata je učestvovao u zajebavanju
Grejsona i sve vreme – ne samo da je Grejsonov zločin bio nesrećan
​​
slučaj, već je bio zasnovan na hrabrim razlozima – on je pokušavao da
zaštiti nekoga. Na trenutak je jedini zvuk bilo moje oštro disanje dok
sam pokušavala očajnički da progutam jecaje da mi ne pobegnu iz
grudi. „Ti saveti koje daješ utiču na živote, tata. Stvarni, živi ljudi koji
imaju nade i snove. Kao što je bio savet koji si dao Kuperu kako da se
nosi sa situacijom u vezi mene. Slomio si me. Da li si to znao? Slomio
si i Grejsona. Molim te, nemoj to raditi. Samo zaustavi sve što si
uradio i pusti nas da budemo srećni. Uradio si dovoljno. Molim te."
Tada sam zajecala, oštri dahtajući zvuk. „Žao mi je, Kira. Ovo je za
tvoje dobro, a i Kuperovo, da. Ali jednog dana ćeš videti mudrost u
mojoj viziji. Što se tiče tvog sadašnjeg muža, dao sam mu veoma
velikodušnu ponudu da ode od tebe. Predložio sam mu da prihvati
ponudu ako ne želi da mu posao propadne.“ „A koji su uslovi za to?"
ispljunula sam. „Ne mnogo. On će dobiti velikodušnu sumu novca za
vrlo malo žrtve. Samo sam tražio da se zauvek udalji od tebe i da
nastavi sa pričom da te je iskoristio – devojka u problemima sa
ogromnim fondom njene bake.“ Ja. Sam. Vrlo. Malo. Žrtvovanje. To
on misli o meni. Krv mi se pretvorila u ledenu vodu, ne zbog činjenice
da će me otac ponovo baciti pod autobus, već od spoznaje da on nije
imao problem da uništi i Grejsonov život. Ponovo. „On tek počinje da
vraća svoju reputaciju. I sada tražiš od njega da laže i da ljudi ponovo
gledaju na njega kao na parija? Kako očekuješ od njega da sebi
napravi život na mestu gde ga ljudi ne poštuju?" „To nije moj
problem. Sa novcem koji nudim, on može da napravi život bilo gde."
Sebe je video kao neku vrstu heroja. Njegov ego je bio tako kolosalan,
da je sebe zaista posmatrao kao agenta pravde. On je zaista bio u
zabludi. „Jesi li se zato udala za njega?" upitao je. „Još jedan
dobrotvorni slučaj za tebe?“ „Ne. Volim ga," rekla sam jednostavno i
istinito. Nije bilo razloga da ga više u bilo šta ubeđujem. Odjednom
sam se ukočila. Nikada me ne bi ostavio na miru. Ostatak svog života
provela bih kao njegov pion u ovom ili onom obliku. Zureći neviđeno
kroz šoferšajbnu, prekinula sam razgovor bez i jedne reči. Nisam se
sećala vožnje kući. Kuća. Još jedan jecaj je pretio da me zadavi dok su
mi suze klizile niz obraze, jedan brže od drugog. „Dobro si,"
uveravala sam se. „Sve će biti u redu. Grejson i ja ćemo ovo zajedno
da rešimo. Rekao je da će se sada pobrinuti za mene." O Bože, ali niko
od nas još nije imao ni centa na svoje ime. Prošla sam kroz kapiju i
odmah primetila crni gradski automobil parkiran ispred fontane. O
Bože, šta sad? Dok sam parkirala iza njega, Kuper je izašao sa zadnjeg
sedišta. Srce mi je ponovo zastalo, a onda je zakucalo stakato. Ovom
brzinom, verovatno ću umreti od zatajenja srca pre nego što se ovaj
dan završi. Udahnula sam poslednji put duboko i izašla iz auta,
zatvorivši vrata uz tihi klik. Kuper je već išao prema meni. „Kira, šta
nije u redu?" upitao je sa zabrinutošću na licu. Trljala sam oči. „Zar
stvarno ne znaš, Kuper? Ili si i ti u ovome? Ti i moj otac—neka vrsta
dementnog dua," predložila sam glatko. Duboko je udahnuo,
naboravši obrve. „Da, znam šta je uradio. Žao mi je. Ali moram da se
složim sa njegovom željom da te izvuče odavde." Mahnuo je rukom
iza sebe prema Grejsonovom domu. „On je ubica, Kira," rekao je
grubo. „Verovatno nisi ni bezbedna." „Oko milion puta sam
bezbednija sa njim nego što sam ikada bila sa vama dvojicom." Glas
mi se pojačao dok sam pljuvala reči u njega. Ali iznenada me je
obuzeo još jedan talas poraza. Borba sa Kuperom nije rešavala ovu
situaciju. Promenila sam taktiku. „Kuper," rekla sam, približavajući
mu se, a glas mi je lagano drhtao. „Znam da je ono što si uradio…“
Odmahnula sam glavom, tražeći reči koje bi ga ubedile, a ne naljutile,
„…zbog droge i alkohola. Znam da to nisi bio pravi ti." Činilo se da je
na trenutak razmotrio to objašnjenje i smatrao ga prihvatljivim.
„Nisam, Kira." Lažovčina. „To nisam bio ja. Bio sam van kontrole. Ali
to niko ne sme znati. To bi me uništilo." Ali ti si bio sasvim u redu što
si mene uništio. Žustro sam odmahnula glavom. „Ne želim da te
razotkrivam, Kuper. Nikada neću otkriti šta se dogodilo između nas.
Ja ću da padnem. U redu je. Uradiću sve što tražiš od mene. Samo
molim te, ubedi mog oca da otključa novac moje bake. Ubedi ga da
nas ostavi na miru. Da li će te stvarno povrediti to ako smisliš novi
plan, koji ne uključuje mene? Molim te, Kuper, ako si me ikada voleo,
molim te pusti me da budem srećna." Kuper je stisnuo usne, izgleda da
razmišlja o mojim rečima. Nada mi je skočila u grudima, a ja sam se
približila nekoliko koraka. „Ti ne znaš sve šta on radi, za šta je sve
sposoban. Znam da si bolji od njega, Kup. Ne povezuj se sa mojim
ocem više nego što već jesi." „Šta radi?" upitao je Kuper, odmaknuvši
pramen kose sa mog lica. Bacila sam pogled na kuću, u nadi da
Grejson ne gleda kroz prozor. Ne, najverovatnije je još spavao. Nisam
želela da uđe u sred ovoga. Morala sam da ubedim Kupera da mi
pomogne. Odmahnula sam glavom. „On manipuliše ljudima za
sopstvene planove. Čak je iskoristio i Grejsona. Već ga je povredio,
tako strašno ga iskoristio." „Kako me iskoristio?" čuo se hladan tvrdi
glas pored mene. Udahnula sam isprekidani dah, srce mi je poskočilo.
Nisam videla Grejsona jer su ga naši automobili sakrili dok se
približavao, a ja sam bila toliko fokusirana na Kupera. Nisam
očekivala da će danas raditi, ali mora da je radio, barem na kratko. To
je pravac iz kojeg je došao. „Grejson," udahnula sam, odmičući se od
Kupera. Sugie je došla iza Grejsona, gledajući pravo u Kupera i
ispuštajući jedinstveno režanje, praćeno sa dva laveža. Oči su mi se
raširile. Bio je to prvi put da je Sugie — koliko ja znam — ikada lajala
u svom životu. „Mislim da bi trebalo da odeš. Moj pas te ne voli."
Kuper se nasmejao. „Siguran sam da je ona otprilike jednako dobar
sudac karaktera kao i ti." „Ona ne laže," odgovorio je Grejson,
napetog izraza lica, hladnog glasa. „Ona je pas, a ne političar. Odlazi
sa mog imanja." „Upravo sam odlazio." Skrenuo je pažnju na mene.
„Znaš moj stav, Kira. Zabrinut sam za tebe koliko i tvoj otac. Tu smo
da ti pomognemo. Ako ti trebam, pozovi me. Grejson je istupio
napred. „Uveravam te da mojoj ženi neće trebati ništa od tebe — ni
sada ni u budućnosti." Kuper je na trenutak zurio u Grejsona, moj
sopstveni dah je zastao, a onda je mudro ustuknuo, okrenuo se i
krenuo ka svom vozilu. Ispustila sam oštar izdah. Ni Grejson ni ja
nismo progovorili ni reč dok je Kuper ušao u svoj auto, a njegovo
vozilo se udaljilo, oko fontane i iza prednje kapije. „Šta je to dođavola
bilo? Da li si plakala?" upita Grejson, krećući se prema meni, sa
izrazom na licu koji je bio mešavina besa, zabrinutosti i opreza. „Ja. . .
jesam." Ispustila sam još jedan drhtavi dah. „Moramo da
razgovaramo, Grejsone." Odmahnula sam glavom, a ruke su mi labavo
visile sa strane. „Možemo li ući unutra?" na trenutak je proučavao
moje lice, oprez je iznenada zauzeo centar pažnje. O Bože, povrediću
ga, a on je već bio tako povređen. Strah je naterao moja ramena da se
izviju napred. Poveo me je prema kući dok sam pokušavala da
ignorišem svoje drhteće noge i pratim ga u njegovu kancelariju. Pitala
sam se o izboru, ali možda me je doveo tamo jednostavno zato što je
to bila soba najbliža ulaznim vratima. „Želiš li da sedneš?" pitala sam.
„Radije bih stajao“, kratko je odgovorio. Ponašao se tako poslovno sa
mnom. Zadrhtala sam, obavivši ruke oko tela. „Šta se dešava, Kira?"
Njegovo držanje i budni izraz lica podsećali su me na čoveka koji
očekuje udarac. „Novac je zamrznut," prošaputala sam, a lice mi se
smrvilo. Njegov izraz lica je prvo registrovao zbunjenost, a zatim šok.
„Šta? Kako?" Duboko sam udahnula vazduh. „Moj otac. . . Ne znam
detalje. On je nešto uradio, da se novac zamrzne dok se ne istraži."
„Okej, pa, šta god da tvrdi, one su neosnovane. Taj novac je tvoj
prema svim uslovima." „Znam," rekla sam, glas mi se slomio. „Ali on
to može da odugovlači toliko dugo da ćemo biti primorani da
počnemo da prodajemo stvari samo da bismo preživeli. On to može.
On to hoće." Grejson je grubo opsovao, prolazeći rukom kroz kosu.
„Tako mi je žao. Potcenio sam ga. Nisam mislio. . .“ Grejson je zurio
negde iza mene, a izraz lica mu je bio nečitljiva maska, tih toliko
dugo, da sam se pitala da li će uopšte ponovo progovoriti. „Zašto je
Kuper bio ovde i o čemu ste pričali? Pomenula si da me tvoj otac
iskoristio," konačno je upitao, vraćajući pogled na mene. „Šta si time
mislila? Reci mi." „Kuper. . .on se samo, ne znam, pretvarao da je
zabrinut za mene." Krenula sam prema Grejsonu, stavila ruke na
njegove bicepse i pogledala u njegovo lice, koristeći oči da ga
preklinjem. „Molim te pokušaj da razumeš šta ću ti sledeće reći.
Molim te da razumeš zašto ti govorim tek sada. U početku nisam
mislila da je to neophodno. . . a zatim što je više vremena
prolazilo . . ." Grejson se još više ukamenio. „Ispljuni, Kira. Sada."
Okrenula sam se od njega. „Rekla sam ti kako sam internirala za svog
oca. Često sam bila u njegovoj kancelariji. Čula sam stvari. . ."
Spustila sam ruke i okrenula se Grejsonu koji je pažljivo slušao.
Odmahnula sam glavom, pokušavajući da pronađem prave reči. „Moj
otac, on je oduvek imao uverenje da, ako ima uticaj na lokalne sudije,
ima konačnu moć." U tom pogledu, nije pogrešio. Istina nije bila
važna; činjenice nisu bile važne ako si u džepu imao ljude koji su
donosili konačne odluke. „On ih održava kako god može, kao u
slučaju Kupera, mami usluge, sklapa poslove. . . On je to radio
godinama." Vlast, sve se vraća na vlast. „Kakve to veze ima sa
mnom?" Oči su mi se kretale preko tvrdih linija Grejsonovog izraza
lica. „Jedne noći bila sam u njegovoj kancelariji posle radnog
vremena. Završavala sam nekoliko projekata dok sam ga čekala.
Sudija Ventvort, sudija u tvom slučaju," bacila sam pogled na njega,
ali njegov izraz lica se nije promenio, „ušao je da se posavetuje sa
ocem o nekoliko slučajeva, od kojih je jedan bio tvoj." „Hajde," rekao
je, a mišić je kucao u njegovoj stisnutoj vilici. Izdahnula sam dug dah.
„Vraćala sam datoteku i čula sam dovoljno . . . dovoljno da razumem.
Bila je to izborna godina, i moj otac ga je savetovao da te osudi– da ti
da najveću kaznu da pošalje poruku da on nije samo strog prema
zločinima koje su počinili siromašni i manjine, već da je izricao i oštre
kazne i bogatim belim kriminalcima. Sve je to igra—igra percepcija i
manipulacije "činjenicama". Igrači nisu bitni, individualni životi nisu
bitni – sve se može izvrnuti ako pogledaš iz pravog ugla. Bio si pion.
To je razlog zašto nisi dobio rad u javnom interesu ili minimalnu
kaznu kao što je tvoj advokat verovao da hoćeš. Zbog mog oca si
osuđen na pet godina. I ja . . . Nikad nisam zaboravila tvoje ime. Tog
dana u banci, čula sam ga i setila se." Konačno sam hrabro bacila
pogled na Grejsonovo lice, tražeći razumevanje, ali iako mu je koža
prebledela, na njegovom izrazu nije bilo ništa osim hladne
ravnodušnosti. „A onda si odlučila da i mene iskoristiš. Sve je to bila
jedna velika nameštaljka." Namrštila sam obrve. „Šta? Ne, to nije. . .
nalet na tebe u toj banci bio je kao sudbina i ja—“ „Očekuješ da sada
poverujem u to? Korišćenje mene je upravo ono što si uradila." Tada
se nasmejao, ružnim zvukom punim prezira. „Kakav savršen način da
se osvetiš svom ocu. Priča o savršenoj osveti. Udati se za čoveka
kome je pomogao da ga strpaju u zatvor — nije ni čudo što je bio tako
ljut. Isuse, ti si ista kao on, spletkariš, koristiš ljude." Gušila sam se, a
soba je postajala mračna na ivicama oko mene, kao da imam tunelski
vid. Spletkaroš? Koristim ljude? Ne, nisam to radila. . . jesam li?
Priznajem da sam često smišljala planove i ideje, ali one nisu
korišćene da povrede ljude. . . Odjednom sam bila bolesna i zbunjena.
Stavila sam ruku na ivicu njegovog stola, umirujući se. Jesam li?
Jesam li to uradila? Da li sam to uradila Grejsonu? Odmahnula sam
glavom u znak poricanja. „Nisam te iskoristila, Grejsone, htela sam da
pokušam da to ispravim. Mislila sam—" „Da uradiš ispravno?"
viknuo je, zaprepastivši me. „Kako si uopšte nešto dobro uradila?"
Ponovo se nasmejao, provukao ruku kroz kosu i zgrabio je u šaku pre
nego što je ponovo spustio ruku. „Da li je to bio tvoj plan sve vreme?
Iskoristi me da uzmeš novac i onda ga nekako vratiš? Sveti jebeni
Bože. Vi ste svi lažovi. I vidi gde si me ostavila—bez novca, okovan
za spletkaroša, i sada moram ponovo da se borim sa tvojim ocem,
čovekom koji mi je jednom uništio jebeni život!" Lice mu je od bledo
postalo rumeno, a glas mu je drhtao dok je vikao. „Grejson," rekla
sam, pružajući ruku i približavajući se, „naravno da nisam planirala.
Sve ovo pogrešno vidiš. Posle onoga što je tvoj otac uradio, mogu da
razumem, ali ti na ovo gledaš očima nekoga ko je upravo teško
povređen. Molim te, ako smo zajedno—ti i ja—možemo smisliti nešto
što će…" Odmaknuo se od mene, sa izrazom na licu punom gađenja.
Ispustila sam ruku. „Smisliti nešto? Još uvek povlađuješ, Kira? Samo
prestani, ne mogu više. Muka mi je od toga. Muka mi je. Muka mi je
od svega toga — manipulacija, laži, poluistina.“ Odmahnula sam
glavom. „Misliš da je ovo nešto što nije. Molim te, samo odvoji malo
vremena da razmisliš o tome. Nisam kao moj otac. Nisam kao tvoj
otac." Moj glas je završio šapatom i mogla sam da čujem sumnju u
sopstvenom glasu. „Ovo nema nikakve veze sa mojim ocem,"
ispljunuo je. „Ovo ima veze sa tobom i činjenicom da ti nikada više
neću verovati." Odmahnula sam glavom, poričući ono što se dešava,
negirajući hladnu distancu u njegovom izrazu lica. „Znam da izgleda
kao da više ne možeš da veruješ ni u šta. Ali možeš verovati meni."
„Mislio sam da mogu." Jedna jedina suza je kliznula niz moj obraz.
„Grejsone, ja sam tvoja žena. I to što imamo zajedno…" „Mogu da
dobijem za šankom na uglu svakog dana u nedelji," reče ledeno.
Ponovo sam zagrlila sebe, očajnički pokušavajući da ne verujem
njegovim podlim rečima. „Znam da ne misliš to. Nisam htela da te
povredim. Volim te," rekla sam očajno. Zabacio je glavu unazad i
nasmejao se, nateravši me da se trgnem od duboke povrede. „Ljubav?
Ljubav? Znaš šta mi je ljubav donela u životu?" Podigao je uteg za
papir sa svog stola i snažno ga bacio na prozor. Staklo se razbilo kada
je udarilo, proletelo je pravo i sletelo negde na zemlju napolju. Malo
sam vrisnula. Okrenuo se prema meni, stisnuvši ruke uz bokove. „Ti
me ne voliš. Ja sam kupljen i plaćen, ništa više. Glumio sam muža, zar
ne? A sada je naš poslovni aranžman završen. Izađi," rekao je. „Izlazi
iz moje kuće." „Izaći?" Pitala sam. „Ja sam tvoja žena, živim ovde.
Ovo je moj dom—" „Ne više. Zovem tvog oca danas popodne i
prihvatam njegovu ponudu. Barem ostali ljudi koji rade u ovom
vinogradu neće morati da pate jer sam se oženio tobom." Obesila sam
glavu i onda je podigla da mu pogledam u oči. „Molim te, Grej, ako
mi dozvoliš da objasnim tako da—“ „Nemam koristi od tvojih
objašnjenja ili tvojih lepih reči. Svi se završavaju sa lažima. Izlazi!"
viknuo je, besnoga izraza lica. Ponovo sam se zaprepastila i onda
ispustila jedan jedinstveni jecaj. Okrenula sam se prema vratima,
otvorivši ih. Projurila sam pored Sugie koja je žalosno cvilila,
kaskajući iza mene. Sada otvoreno jecajući, otrčala sam u glavnu
spavaću sobu i nagurala odeću i toaletni pribor u svoj kofer. Bila sam
sigurna da ostavljam nekoliko stvari za sobom, ali sam bila previše
izbezumljena i pogođena tugom da bih izvršila temeljnu pretragu.
Nisam li ovo radila ranije? Punila odeću u kofer da bi brzo pobegla?
Samo taj put me je neko jurio. Ovaj put . . . ovaj put sam bila
izbačena. Od mog muža. Od čoveka koga sam volela svim srcem. I
možda je to ono što sam zaslužila. Sagnula sam se i pogledala Sugie u
oči, trljajući rukama njenu ranjenu glavu, pokušavajući da kontrolišem
svoje oštro disanje. „Evo moje prelepe devojke," rekla sam. „Brini se
o svima ovde, u redu? I znaj da te volim i da si ti dobra devojka, tako
dobra devojka." Ustala sam pre nego što sam utonula u jos suza i
spustila se niz stepenice. Kada sam stigla do ispred kuće, zastala sam
da pogledam u otvorena vrata kancelarije. Grejson je stajao iza svog
stola, nagnut, s rukama na površini ispred sebe. Skoro sam zakoračila
prema njemu, ali on je podigao pogled, tvrdog i udaljenog lica dok je
zurio u mene bez reči. Potpuno se povukao kao da nikada ništa nismo
delili. Povukla sam se, zatim se okrenula i istrčala kroz prednja vrata,
do svog auta gde sam bacila kofer na zadnje sedište i sela za volan.
Nalet vazduha je zadrhtao iz mojih grudi dok sam se ponovo trudila da
dođem do daha. Osećala sam se kao da se svet rušio svuda oko mene.
Grejson je sada stajao na prozoru i gledao me kako odlazim, baš kao i
tog prvog dana. Upalila sam motor i zaobišla fontanu koja žubori,
pored svoje male kolibe i hrasta na koji sam se jednom popela, kroz
kapiju, jureći dalje od vinograda Havthorn. Udaljavam se brzo od
jedinog doma gde sam ikada osećala da pripadam.
 DVADESET TREĆE POGLAVLJE

Grejson

Misterija. Činilo se da je to bila jedina emocija koju sam mogao da

osetim. Sve što sam mislio da znam — sve što mi je dalo razlog da
idem napred — srušilo se oko mene. Svi su bili lažovi. Lažljivci,
varalice, korisnici, manipulatori. Moj dom je sada više ličio na malu
zatvorsku ćeliju u kojoj sam živeo pet dugih, usamljenih godina -
mračno i sumorno. Lutao sam po sobama noću, pio kada nisam mogao
da nađem odmor, a onda crtao zasjenjene senke i spavao tokom dana.
Posao više nije zadržavao dobrodošlu distrakciju koju je nekada imao.
Koja je bila svrha da se ovaj vinograd oživi? Da bih mogao da živim
na mestu koje je moj otac koristio kao oruđe da me kazni, podsećajući
me koliko sam bezvredan? Gledati ga kako napreduje više nije
predstavljalo zadovoljstvo. Bio je to samo jedan džinovski, bolan
podsetnik koliko me je taj čovek mrzeo, i kako patetično nikada nisam
odustao od nade da će me jednog dana zavoleti, slepo se hvatajući za
verovanje u njega da mi je ostavio ovaj vinograd iz te ljubavi. Svuda
sam video svog oca ovde, a sada, umesto da se ponosim sopstvenim
dostignućem, doneo sam samo sramotu i gorčinu. Ako me je mrzeo,
zauzvrat mogu i ja njega da mrzim. To je postao moj novi zavet. Reči
koje sam čuo kako moj otac psuje usred svađe sa maćehom sada su mi
se vratile. ~Prokletstvo, Džesika, to je bila jebena greška. Da mogu da
ga vratim, uradio bih to.~ Ja sam bio ta greška. Pa, i ja sam napravio
jednu. Verovati mu je bila najgluplja i najočajnija stvar koju sam ikada
uradio. Verovati bilo kome je bilo glupo. Ne bih dvaput napravio istu
grešku. Nikad više. Naterao sam Valtera da proda poslednjih nekoliko
boca iz kolekcije vina mog oca. Skupio sam ono malo snage što mi je
preostalo da se sretnem sa Hoseom, Harlijem i Virdžilom da bi ih
otpustio. Ne mogu više da ih plaćam. Novcem od prodaje vina sam ih
isplatio do kraja meseca. Njihovi šokirani i tužni izrazi samo su me
naterali da više prezirem sebe. A onda sam rekao Valteru i Šarlot da
su i oni otpušteni. Dosta često sam otpuštao Šarlot tokom godina, ali
sam mogao da joj vidim u očima da je znala da sam ovog puta veoma
ozbiljan. Na kraju bih morao da prodam vinograd samo da bih
preživeo, da bih počeo ispočetka, ali još nisam mogao da prikupim
snagu. Šarlot i Valter su pokušali da razgovaraju sa mnom, ali nisam
želeo da slušam nijedno od njih. Čak su me i oni lagali — dvoje ljudi
za koje sam mislio da mogu da im verujem dušom. Pustili su me da
verujem da me je moj otac na kraju voleo, i to je bilo samo okrutno,
zlobno skrivanje istine. Gledali su kako od sebe pravim smešnog
idiota i to je bolelo. I Kira. . . srce mi je u grudima mucalo. Najgore
od svega. Prepustio sam joj celo svoje glupo srce — svaki poslednji
deo — i sve vreme me je i ona lagala. Šta je još lagala? U koje bi me
još stvari želela da uveri, čemu se očajnički nadala, samo da bi saznala
da sam ponovo postao budala? Stisnuo sam oči dok sam se setio onog
trenutka u svojoj kancelariji kada mi je rekla da me lagala od početka.
Bilo je to kao da mi je nož zabila u srce. Jedina misao koja mi je
prolazila kroz glavu bila je, ne ti, bilo ko drugi, ali molim te nemoj ti.
Bacio sam svoju čašu za vino na kamin u dnevnoj sobi, uživajući u
oštrom zvuku razbijanja čaše. Oslonivši ruke na njega, položio sam
čelo na hladan kamen. Čak i dalje, nedeljama nakon što je otišla, sama
pomisao na Kirino ime donela je duboku, mučnu čežnju i pulsirajuću
prazninu. Idiote! Rekla mi je da nema ništa osim gađenja prema
Kuperu Stratonu. A onda sam je video kako razgovara sa njim, kako
stoji blizu s rukama na njegovim grudima, pokušavajući da ga ubedi u
nešto. Zvala ga je Kup. Prepoznao sam izraz krivice kada sam ih
iznenadio. Mali lažljivi manipulator. Nikad više. Nikada više ne bih
mario da li me neko voli ili ne. Pustio sam da se led stvrdne preko dela
sebe koji bi još mogao da bude povređen, mrzeći što je uopšte išta
ostalo. Znao sam kako to da uradim. Godinama sam živeo sa srcem
prekrivenim mrazom, tako da nije bilo teško pronaći tu ravnodušnost.
Ali bolelo je tako prokleto. Morao sam da odem u sudnicu i podnesem
zahtev za razvod, ali iskreno, nisam imao pojma gde će Kira da bude,
a ionako nisam mnogo želeo da napuštam kuću. Nisam hteo da
uzmem novac njenog oca i pružim mu zadovoljstvo da me drži pod
palcem. Niko više nije moga da me kontroliše, posebno taj gad.
Konačno iscrpljen od jednostavnog čina razmišljanja, pao sam na
kauč, ne želeći da idem u krevet večeras - ne kada je to samo donosilo
uspomene na nju. Njen miris. A ipak sam zaspao sa zvukom njenog
imena na usnama.

**********************

Bio je to sivi turobni dan u centru Nape, još turobniji činjenicom da

sam upravo založio prsten koji sam dao Kiri na dan našeg venčanja za
nešto preko potrebnog novca. Obuzeli su me stid i sramota. Ovo je
bilo ono na šta sam bio sveden - ponovo. Prvo sam kupio prsten za
Vanesu, a ipak sam ga predao preko tezge vlasniku zalagaonice, naneo
mi je oštar bol u grudima, ne zbog koga sam ga kupio, već kome sam
ga na kraju dao. Kiri. Vozio sam se kroz grad na povratku u vinograd
kada sam ugledao Kirin auto. Oštro sam udahnuo, od šoka sam trznuo
volan. Kira je bila u Napi? Da li je bila ovde sve vreme? Gde je ona
bila? Imala je mnogo izbora u San Francisku, ali ovde? Srce mi je
počelo ubrzano da bubnja. Zaustavio sam svoj kamion sa strane puta i
iskočio. U ovom bloku je bilo nekoliko prodavnica i restoran.
Pogledao sam kroz prednje izloge dve radnje, ali je nisam video. Šta
radiš, Grejson? Šta tačno misliš da ćeš joj uopšte reći? Nisam imao
pojma, a ipak mi je neka vrsta uzbuđenog iščekivanja učinila da mi se
creva stisnu. Bila je ovde. Bio sam shrvan kada mi je pričala o svom
ocu, postupio sam tako grubo, ali možda . . . možda da sam samo
razgovarao sa njom, možda bi mi pomogla da razumem. Nisam sebi
dao vremena da razmislim. Samo sam glumio. Restoran nije imao
prozor, pa sam otvorio vrata i ušao unutra da vidim da li mogu da je
uočim, nadu koja je cvetala u mom srcu. Odmah sam je video kako
ide prema meni. Kuper Straton je bio pored nje, sa svojom rukom
posesivno na njenoj ruci. Soba se osećala kao da se nagnula ispod
mene i sve što sam video bilo je crveno. Bio sam u pravu u vezi nje.
Tada me je primetila. Blic iznenađenja, praćen pogledom nečega što
nisam mogao da identifikujem, bljesnuo je na njenom licu.
Razrogačenih očiju, pogledala je u Kupera, a zatim vratila pogled na
mene, molećivim pogledom u tim veličanstvenim očima. Obuzeo me
je neodoljiv bes. Moje telo je zatvorilo prostor između nas pre nego
što sam čak odlučio da se pomerim. „Nisi gubila vreme, zar ne?"
iscedio sam kroz zube. „Da li je ovo bio tvoj plan sve vreme? Udati se
za mene, uzeti novac, nekako ga vratitu, i onda... . . on?" Ne samo da
me je lagala o učešću njenog oca u mom životu, lagala me je i o
Kuperu. Da ga je zaista mrzela onako kako me je naterala da verujem,
nikada mu ne bi dala tri minuta svog vremena, a još manje ručala sa
njim. Jebeni mali lažov. Prelepi mali lažov. Agonija mi je parala dušu.
Kira je napravila korak unazad, ali ne pre nego što sam osetio dašak
njenog delikatnog mirisa. Obuzela me je oštra čežnja, poželevši da
urlam od muke. Ona nije tvoja. Nikad nije bila. Ona nikada više neće
biti. Ne želim te. Ne želim te. Ne želim te. Ne želim te. Ne želim te
uopšte. „Grejsone, molim te, nemaš pojma o čemu pričaš," rekla je, a
glas joj je pukao. „Oh, mislim da imam sve ideje o čemu pričam."
Ponovo sam se primaknuo i nagnuo se ka njenom uhu, rekavši tiho:
„Reci mi, Kira, da li si izabrala da budeš jedna od njegovih kurvi ili
čuvana žena koja zatvara oči? Ako je ovo drugo, shvataš da ćeš prvo
morati da se razvedeš od mene, zar ne?" Osetio sam da se Kira
zaprepastila mojim rečima i naglo udahnula. Onda je Kuper bio pored
mene i rekao: „Šta, dođavola, radiš ovde?" i pre nego što je uspeo da
pokuša da uđe između Kire i mene, okrenuo sam se. Moj bes i bol –
sve što sam izgubio – izbili su na površinu, kovitlajući se u mojim
grudima u cunamiju patnje. Zgrabio sam njegovu majicu i odveo ga
unazad do zida i udario ga od zid. Kira je vrisnula i čuo sam nekoliko
ljudi kako glasno vrište iz dela restorana pored predvorja gde smo
imali naš obračun. Kuperov izraz lica je bio bled, oči su mu bile pune
straha dok sam ga pritiskao uza zid. Ispustio sam glasan dah i pustio
ga. Skoro je pao napred, ali se uhvatio dok sam se udaljio. Strah me je
obuzeo jednako brzo kao i bes. O Bože, šta sam radio? Zagledao sam
se u Kuperovo lice, njegov izraz je istovremeno pokazivao bes i neku
vrstu radosti. Uperio je prst u mene. „Vraćaš se u zatvor, jebeni
gubitniče." Namestio je ramena i nasmejao se, a zatim se okrenuo
prema tipu za koga sam mislio da je verovatno upravnik restorana –
stajao je tamo sa izrazom šoka na licu – i rekao: „Nađite imena i
brojeve svih koji su tome bili svedoci. Moj advokat će to tražiti
kasnije.“ Zatim je zadovoljno pogledao Kiru. „Idemo." Suze su tekle
niz Kirino lice. „Dozvoli mi da razgovaram sa njim na minut," rekla je
Kuperu, a glas joj je pucao. Kuper se namrštio. „Ne mogu te ostaviti
samu sa njim. On je očigledno opasan." Ponovo sam zakoračio prema
njemu, a Kira je brzo krenula ispred mene, stavivši ruku na moje
grudi. „Mi smo u javnosti," ona je rekla. „Dobro smo. On je moj muž,
Kuper." „Za sada." Kuper je suzio oči i na trenutak pogledao napred-
nazad između nas, a zatim klimnuo glavom. „Ionako moram da
krenem na put. Doći ću po tebe večeras." Nagnuo se i poljubio je u
obraz, dok su njegove oči bile uprte u mene. Još besa mi je krenulo u
stomak. Bio sam u iskušenju da ga udarim — šta je sad bilo važno?
Umesto toga, stajao sam tamo stišćući vilicu iznova i iznova,
pokušavajući da povratim kontrolu nad svojim emocijama. Kuper je
pokazao na mene. Jednostavno sam zurio u njega. Ne bih mu pružio
zadovoljstvo zbog reakcije. Žustro je izašao kroz vrata ne okrećući se,
a moje oči su konačno prešle na Kiru. Lice joj je bilo pepeljasto, oči
razrogačene. Očigledno nije očekivala da će me videti dok je bila sa
svojim novim/bivšim dečkom. „Grej," prošaputala je. Ona je
zakoračila prema meni, a ja sam se okrenuo, i izašao na vrata
restorana. Nije bilo šta više da joj se kaže. Srce mi je bilo ranjeno kao
da mi je pucala u grudi. Nisam shvatio da se može slomiti više nego
što je već bilo. „Grejson!" Čuo sam njen poziv iza sebe dok sam se
udaljavao od nje niz ulicu. Zaustavljajući se i okrećući se, krenuo sam
sa namerom pravo nazad do mesta gde je ona stajala na trotoaru. Bila
je mala uličica odmah pored nje, a ja sam je uhvatio za zglob i uvukao
je u nju, pritiskajući je uz zid od cigle. Ispustila je mali dah. „Šta
radiš?" „Pokušavam da se setim šta sam ikada video u tebi." Stavio
sam svoja usta na njena, oblizujući joj okvir usana. Tiho je zamuknula
i otvorila se za mene, iako je njeno telo još uvek bilo napeto u odnosu
na moje. Umočio sam jezik u njena usta i onda se brzo povukao,
nametnuvši joj prazan izraz na licu. „Ne, ni približno tako dobro
koliko se sećam." Oči su joj se raširile i zbunjeno je trepnula prema
meni. Nagnuo sam se i prešao joj usnama niz grlo. Njeno telo se
ukočilo i ja sam se povukao. „Ne, ništa." Usne su joj se iskrivile na
dole, a suze su joj zablistale u očima. Otresao sam se neprijatnog
osećaja krivice koji mi je strujao kroz vene. Ona je lažljivica, podsetio
sam se. „Znaš šta ja mislim? Mislim da sam ja bio očajan a ti si bila . .
. šta je prava reč? Pogodna. Otkad te nema, došao sam do zaključka
da mi se više sviđaju razne žene nego što bračni zaveti nalažu.
Nedavno sam probao dosta njih. Bila si dobra, ali posle tebe, imao
sam i bolje." Ona se trgnula, suze su joj sada slobodno tekle niz
obraze i iako mi se stid kovitlao u stomaku, nisam reagovao. Neću.
Ako je htela da skoči pravo u Kuperov krevet, onda bih bar mogao da
odem sa malo ponosa. Dok smo stajali zureći jedno u drugo, ta mala
brada se podigla. Čak i sada je išla na dvoboj. Prokleta bila! Hteo
sam da je slomim kao što je ona slomila mene. Hteo sam da padnem
na kolena i da je preklinjem i preklinjem da sve nekako bude u redu –
da obavije ruke oko mene i kaže mi da je sve to užasna noćna mora – i
mrzeo sam sebe zbog toga. Mrzeo sam sebe zbog nade. Taj stari
poznati osećaj hvatanja za ljubav prema nekome ko mi je nikada ne bi
dao izazvao je jezu kroz moje telo. Stajala je tamo, izgledala je bleda i
pogođena i srceparajuće lepa i nije imala pravo! Uzela mi je sve - čak
i više nego što sam ikada shvatio da moram da izgubim. Mučna vizija
Kire upletene u čaršave sa Kuperom nepozvano mi je pala na pamet i
progutao sam žuč u grlu. „Ne želim da imaš utisak da nisam cenio
usluge. U to vreme su bile dovoljno prijatne. Međutim, ispostavilo se
da si došla po veoma visokoj ceni." Prešao sam jednim prstom niz
njen gladak obraz i ona je zurila u mene, nepomično. „Moje ime, moj
vinograd, moja sloboda kako će se najverovatnije ispostaviti. . ." Moje
srce, moja duša. Suza mi je udarila u prst, a ja sam je povukao nazad
kao da me je opekla kiselina, okrenuo se od nje i izašao iz polumračne
uličice na svetao trotoar. Čuo sam tihi zvuk njenih jecaja, ali nije me
dozivala, a ja se nisam osvrnuo. Ostavio sam svoje srce u toj uličici.
Nije bilo delova mog srca da neko drugi uzme, sve je ona uzela. Nikad
mi više ne bi trebao. Odvezao sam se kući pun ledenog bola, koža mi
je bila bodljikava od više praznine nego što sam ikada osetio u životu.
Kada sam stigao tamo, otišao sam pravo do ormarića za piće i izneo
flašu odležanog viskija. Vino danas neće biti dovoljno jako. Dok sam
navijao prvi gutljaj, pogledao sam kroz prozor u vinograde iza.
Neposredno pre nego što je Kira otišla, izmerio sam šećer, kiselinu,
tanine i odredio kada će grožđe biti savršeno spremno za berbu. Sada
su bili spremni. Ali nisam imao sredstava da angažujem nekoga da mi
pomogne u berbi. Podigao sam čašu prema vinovoj lozi u lažnoj
zdravici. „Odlično si obavila svoj deo posla. Izvini što sam i tebe
izneverio." Za vrlo kratko vreme, plod bi trunuo na lozi, postao bi
potpuni otpad — savršena metafora za ceo moj život. Naravno, sada
bih verovatno ionako bio u zatvoru zbog napada na Kupera Stratona.
Progutao sam još jedan gutljaj i pustio da mi spali grlo. Sve je
izgubljeno. Nije bilo nade, nema nade.
 DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

Grejson

Svet se pomerio u fokus dok sam stenjao, hvatajući se za glavu

rukama da bih zaustavio neprekidni udar. Bio sam u dnevnoj sobi,
izvaljen preko kauča, a na stomaku mi je ležala boca praznog viskija,
zajedno sa čašom iz koje sam pio. Nisam se potrudio da ih pomerim
pre nego što sam seo, a oni su se otkotrljali sa mene na pod, ne
slomivši se, samo su sleteli na prostirku uz tihi udarac. Posrćući na
noge, protrljao sam potiljak, pokušavajući da masiram pregib. Napolju
je sunce još izlazilo, nebo preplavljeno zlatnim nijansama. Trepnuo
sam i ukočio se. Izgledalo je kao da ih ima. . . desetine radnika u
vinovoj lozi, beru plodove. Zaškiljio sam, odsutno se češao po
stomaku, pokušavajući da shvatim šta vidim. „Pretpostavljam da će ti
ovo trebati," čuo sam iza sebe i okrenuo se da vidim Šarlot kako
odlaže dve tablete za koje sam pretpostavio da su lek protiv bolova i
čašu vode na sto pored kauča. „Nije da način na koji se osećaš nije baš
onakav kakav zaslužuješ. Volela bih da te lično udarim po glavi, ali
neću. Čini se da si to dovoljno radio sam." „Šta se dođavola dešava
napolju?" zahtevao sam, ignorišući njene druge primedbe. „Grožđe
neće samo da se bere," ona je rekla. Duboko sam udahnuo. „Mislim,
ko je unajmio te ljude? Znaš dobro da ne mogu da im platim." „Harli
je pozvao neke ljude koji mu duguju usluge i on, Virdžil i Hose su
udružili novac koji si im dao do kraja meseca. Oni će to podeliti među
muškarcima koji su pristali da rade za tebe ove nedelje." „Berba
grožđa traje duže od toga, kao što dobro znaš.“ „Da, pa, ovo će biti
početak, i ako možeš da flaširaš vino iz buradi, možeš početi da ga
prodaješ. Uveče dolazi druga grupa da pomogne u tome." Oštro sam
se okrenuo prema Šarlot, praveći grimasu od iznenadnog, oštrog bola
u lobanji. „Zašto? Zašto bi to uradili?" „Pretpostavljam zato što veruju
u tebe." „Veruju u mene?" Ispustio sam oštar lavež smeha koji mi je
samo povredio glavu. „Šta će im to koristiti kada dođe vreme da
prehrane svoje porodice? Kad smo kod toga, zašto si još uvek ovde?"
Šarlot je samo stisnula usne. „Možda bi voleo da se istuširaš i siđeš
dole i pridružiš im se." frknuo sam. „Ne.“ Rekao sam sebi da me nije
briga za neodobravajući pogled kojim me je upucala pre nego što je
izašla iz sobe. I ona me je lagala. Jedini razlog zašto je nisam izbacio
iz svoje kuće je taj što je ovo bio njen dom duže nego što je bio moj.
Ali ona bi bila primorana da uskoro ode — kada više ne budem
mogao da priuštim namirnice za kuhinju. Ili kada budem bio uhapšen
zbog napada na Kupera Stratona. Zastenjao sam, provlačeći rukama
kroz kosu, a nered mog života se vratio u oštar fokus. „Šarlot," zvao
sam. Zaustavila se kod širokog luka koji je razdvajao dnevnu sobu od
predsoblja, gledajući u mene. „Da li je policija bila? Ili zvala?" „Ne,"
rekla je, okrenula se i krenula prema kuhinji. Pitao sam se zašto ona
nije radoznala zašto sam postavio to pitanje. Možda jednostavno nije
mogla da preuzme još jedno pitanje. Nisam ni ja, a ipak je, očigledno,
sudbina imala druge planove za mene. Popio sam dve pilule koje je
Šarlot ostavila, a onda otišao gore i istuširao se, puštajući vrući tuš da
umiri moje bolne mišiće. Nakon što sam se obukao, otišao sam u
spavaću sobu za goste preko puta hodnika da pogledam vinovu lozu
iza. Oprema i muškarci su još bili tamo. Budale! Sve je to bilo
gubljenje vremena. Otišao sam i svalio se na krevet, zureći u
ventilator na plafonu, u onaj u koji sam zurio u čudu toliko noći nakon
što smo Kira i ja vodili ljubav. Stani. Ne misli na nju - ne sada. Da li
se jutros budila sa Kuperom? Da li su doručkovali u krevetu? Mučen
sopstvenim mislima, otišao sam po drugu bocu viskija. Toliko bih
popio da bih ukiselio mozak i ubio sve moždane ćelije koje su imale
uspomene na nju. Šarlot je bila u dnevnoj sobi i presavijala ćebe ispod
kojeg sam napola spavao prethodne noći. Bacivši pogled kroz prozor,
promrmljao sam. „Svi gube vreme. Mrzim ovo mesto. Čak i da imam
način da to učinim uspešnim, sada se ne bih trudio. Radije bih ga
raskomadao kao moj otac. Ovde se može naći samo beda — beda, laži
i loša sećanja." „Ako je to ono u šta veruješ, onda pretpostavljam da je
to istina.“ Suzio sam oči. „Verujem u to. Znam to." „U redu." Stisnuo
sam usne, ljut što mi Šarlot može otežati sa samo nekoliko reči.
Očigledno nije završila. „Valter je takođe tamo, znaš," rekla je dok
sam se naginjao ka ormariću sa pićem. „Samo se nadam da mu leđa
neće popustiti. I, naravno, sada ima problema sa vidom. Nadam se da
bere pravo grožđe. . ." Zaustavio sam se, prevrćući očima. „Valterovi
zdravstveni nalazi," rekao sam. Ona slegne ramenima. „Nisam htela
da te uznemiravam. Vraćaš se da se opijaš do zaborava. Možda da
malo mahneš ljudima sada i posle ako se setiš. Sigurna sam da će im
to podići raspoloženje jer rade težak fizički rad za manje od
minimalne plate na vrelom suncu ceo dan." „Isuse," promrmljao sam,
„nije ni toliko vruće." Bio sam potpuno svestan da je ona pokušavala
da osetim krivicu. Istina je bila, možda bi dan teškog rada bio bolji
način da razbistrim um od alkohola. I barem me ne bi ostavilo da se
osećam kao da mi na glavi stoji kamen od deset tona. „Ako to znači da
te neću slušati ni sekund duže, izaći ću tamo i istrošiću prste do kosti,"
gunđao sam. Šarlot je slegnula ramenima, ali video sam njene usne
kako se izvijaju u osmeh pre nego što se okrenula. Prokleta bila.

***************

Natopljen, svaki mišić u telu me je boleo. Očigledno je Harli

kontaktirao sve bivše zatvorenike koje je poznavao na severnoj
hemisferi i svi su radili u mom vinogradu. Nisam znao da li će to
značiti bilo šta, ali mučan osećaj koji sam imao u stomaku kada sam
pomislio da voće o kome sam se brinuo tako pažljivo trune i pada na
zemlju, popuštao je. U najmanju ruku, bilo bi u buradima, i ja bih
mogao da počnem da flaširam vino. I kada budem prodao ovaj
vinograd, dobio bih veću cenu jer je to vinarija koja radi, a ne ona koja
je ponovo na putu u propast. Razveo bih se od Kire, zaradio bih malo
novca od prodaje Havthorn vinograda, i otišao negde i radio... . .
nešto. Ali šta? Šta sam znao osim vinarstva? Veoma malo. Poslovna
diploma koju sam davno stekao na koledžu sada je uzaludna. Osim
toga, niko nije želeo da unajmi prestupnika. Pretila mi je propast.
Misli koje su zauzele pozadinsko sedište u mom umu dok sam radio
ceo dan ponovo su se vratile da me muče. Na brzinu sam se istuširao i
krenuo dole, zastajući ispred sobe u kojoj je Kira boravila pre nego što
se uselila u ono što sam još uvek smatrao našom sobom. Bol mi je
stezao srce dok sam gledao po praznom prostoru. Otvorio sam orman,
ali ona nije ostavila ništa iza sebe. Otvorivši gornju fioku komode,
otkrio sam dve zaboravljene spavaćice. Sramotno, prineo sam ih nosu
i udahnuo, udišući njen dugotrajni miris, sladak i nežan. Zadržao sam
izmučeni jecaj koji mi se dizao u grlu i vratio ih tamo gde su bili. Tada
sam primetio nešto što je izgledalo kao mala kutija za prsten. Podigao
sam ga i polako otvorio, gutajući dubok gutljaj vazduha kada sam
ugledao platinastu mušku burmu. Izvukao sam je iz tamnoplavog
somota i podigao je prema svetlosti. Moj Zmaj. Moja ljubav. Reči
upisane u prstenu su bile kao udarac u moje već bolno srce. Stajao
sam tamo nešto što se činilo kao dugo, zbunjenost me je kovitlala.
Konačno, vratio sam prsten u kutiju i stavio ga u fioku, krenuvši dole
da pozdravim Harlija, Virdžila i Hosea koje je Šarlot zamolila da
ostanu na večeri. Upravo su stizali, svi izgledali prljavo, umorno, ali
nekako srećno. Krivica se nagomilala na mojoj srčanoj boli. Uprkos
svom njihovom radu, na kraju, ne bih mogao mnogo da im ponudim.
Moraće da nađu posao negde drugo. Sudarajući se pesnicama ponovo
sam zahvalio Harliju. „Čoveče, nisi valjda mislio da ću prestati da
pazim na tebe samo zato što smo sada napolju, zar ne?" nasmejao se,
masirajući svoje preplanule, čvrste ruke. Bio sam siguran da ga bole
kao i mene, možda i više. Radio je od izlaska sunca. „Ne zaslužujem
to, Harli," rekao sam trljajući potiljak. „Možda, možda ne. Nije na
meni da sudim. Znam samo ko su mi prijatelji i pomažem prijateljima.
Dugujem ti svoj život - dugujem i Kiri svoj život. Bilo šta da neko od
vas traži, i ja sam tu." Pročistio sam grlo, a emocija me iznenada
iznenadila. Bio sam prokleto umoran. „I moja žena oseća isto. Shvataš
me?" „Uh . .“ Harli se nasmejao. „Priscilla je jedna paklena žena." On
se naceri. Virdžil je ušao, prekidajući nas. „Hej Virdžil," rekao sam.
Sugie je bila iza njega. „Zdravo, gospodine Havthorn, gospodine."
Srećno se osmehnuo. „Branje grožđa, pravljenje vina.“ Nasmejao sam
se. „Hvala, Virdžil." Ispružio sam ruku i stisnuo ga za rame. „Ti si
dobar čovek." „Hose," pozdravio sam kad je i on ušao kroz vrata.
„Hajde da jedemo." Dok smo išli prema kuhinji, Valter je silazio niz
stepenice. Nije izgledao dobro, a činjenica da je radio ceo dan za mene
izazvala je talas krivice. Hriste, on je bio duplo stariji od mene.
Namrštio sam se dok se uhvatio za ogradu, prinevši jednu ruku svojim
grudima. „Valter?" pitao sam. Napravio je zvuk gušenja i krenuo
napred da pada. Bacio sam se ispod njega, ublažavajući svojim telom
njegov pad. Čuo sam Šarlot kako plače iza mene i borio sam se da
sednem uspravno sa Valterovom težinom na meni. „Okreni ga," čuo
sam da Harli daje uputstva i Valterova težina je brzo skinuta sa mene.
Činilo se kao da je sve usporilo, glasovi su dolazili iz dubina, zvuk
mog srca koji je glasno kucao u mojim ušima. Čuo sam Hosea kako
telefonira sa hitnom pomoći dok sam klečao nad Valterom. Dahtao je,
držeći ruku na srcu dok smo Šarlot i ja klečali nad njim. „Dolazi
pomoć," graknuo sam, grudi su mi se ispunile strahom. Šarlot je tiho
plakala dok mu je trljala kosu. Činilo se da pokušava nešto da kaže,
prvo njoj, a zatim i meni, ali reči nisu izlazile, samo dahtanje i
gunđanje za vazduh. Konačno je posegnuo za mojom rukom, čvrsto je
stežući u svojoj dok se gušio. „Kao . . . moj . . . sin." Srce mi se tako
čvrsto stisnulo u grudima da sam i sam hvatao vazduh. „Ne pričaj,"
rekla je Šarlot. „I nemoj se usuditi da me ostaviš. Ne usuđuj se, ti
tvrdoglava stara kozo." Valter je poslednji put izdahnuo i srušio se,
samo da bi ležao mirno i ćutao. Panika mi je pekla kožu. Dah mi je
izlazio u oštrim izdisajima. Čuo sam da se jedna reč ponavlja iznova i
iznova. „Ne, ne, ne." Konačno sam shvatio da je to moj sopstveni
prestravljeni glas koji je molio reč kao očajničku molitvu.

********************

Bolnička soba je bila zatamnjena i tiha, rani sjaj zore probijao se kroz
roletne, ujednačen otkucaj Valterovog srca pevao je kroz srčani
monitor pored mesta gde je ležao. Sedeo sam pogrbljen na stolici
pored njegovog kreveta, laktova na kolenima, glave u rukama. Šarlot
je otišla kući pre nekoliko sati da se odmori i nahrani Sugie. Htela je
da prenoći, ali nigde u bolnici nije bilo dodatnog kreveta i malo je
verovatno da će se Valter probuditi tokom noći, iako je sada bio
stabilan. Zato sam se dobrovoljno prijavio da ostanem, rekavši joj da
su mi leđa mlađa, i da ću je nazvati ako se probudi pre nego što se
vrati ujutru. Prinevši jednu ruku na potiljak, masirao sam zategnute
mišiće. „Nadam se da Vam neće smetati što kažem," podigao sam
glavu na zvuk Valterovog glasa, „da izgledate kao pakao, gospodine.“
Pustio sam dah. „Kada je ono što sam mislio ikada napravilo malu
razliku kod tebe, Valter?" upitao sam, pokušavajući da prikrijem
osmeh koji je hteo da se oslobodi. „Nikad," priznao je. Ustao sam i
sipao mu čašu vode iz vrča na stolu pored njegovog kreveta i
pomogao mu da drži šolju dok je pio nekoliko dugih gutljaja.
Položivši glavu na jastuk, posmatrao me je. Seo sam ponovo na
stolicu i privukao je malo bliže njegovom krevetu. Izvadivši telefon,
rekao sam: „Napravio si nam pravu dramu sinoć. Obavestiću Šarlot
—" „Sačekajte samo nekoliko minuta," rekao je Valter ozbiljnim
glasom dok je podizao ruku. Zastao sam, a zatim odložio telefon.
„Nisam se uzalud trudio oko sve te drame sinoć da bi sada pustio da
odete odavde a da me ne saslušate." Uputio sam mu mali, iskrivljeni
osmeh, ali sam klimnuo glavom. „U redu. Dobro onda." Za trenutak,
Valter nije ništa rekao. Kada je konačno progovorio, glas mu je bio
tih, ali stabilan. „Dok sam ležao na dnu stepenica, znate o čemu sam
stalno mislio?" Odmahnuo sam glavom. „Stalno sam razmišljao,
molim te, ne dozvoli mi da napustim ovaj svet a da tom dečaku ne
kažem šta osećam prema njemu." „Valter—" rekoh, prolazeći rukom
kroz kosu, osećanja su mi se podigla u grudima. Nikada nisam
razgovarao o osećanjima sa Valterom. „Imali smo sina," rekao je,
pročistivši grlo dok mu se glas suptilno prekidao od reči sin. Nagnuo
sam glavu. „Šta? Nikad nisi rekao—" „Ne, teško nam je da govorimo
o Henriju. Izgubili smo ga kada je bio tek beba. Šarlot, ona. . . užasno
je tugovala, kao i ja." „Žao mi je, Valtere," rekoh promuklo. Kimnuo
je glavom potvrdno. Video sam tu tugu u njegovim očima pre. Video
sam to lice svaki put kada je moj otac koristio svoje kazne - većinom
hladne i bolne. Sve ovo vreme, Valteru je bilo toliko stalo do toga
kako me tretiraju, a ja nikada nisam znao za njegov i Šarlotin gubitak.
„Posle toga nismo mogli da imamo više dece. Biti tamo, u kući u kojoj
smo ga imali, postalo je nepodnošljivo. I tako," duboko je udahnuo,
"odlučili smo da dođemo ovde, u Ameriku, da započnemo novi život.
Počeli smo da radimo za porodicu Havthorn i ponovo smo našli malo
mira. A onda, jednog dana, čulo se kucanje na vratima i eto Vas.
Uprkos načinu na koji su Ford i Džesika Havthorn reagovali, za Šarlot
i mene, za nas, Vi ste bili naš poklon, i od tada ste svaki dan. Nije
prošao dan da nismo bili ponosni na Vas. Želim da to znate." „Valter
—" Glas mi se slomio. „Nismo mogli uvek da budemo tu, i nismo
mogli uvek da intervenišemo, jer smo se plašili da će nas Ford oterati i
tada nebi bili od pomoći, ali smo uradili sve što smo mogli da Vas
uverimo. . . da niste bili sami — ni tada, ni sada. Nikada. Samo smo
sakrili pravi motiv zaveštanja Vašeg oca jer Vas volimo i trudili smo se
da nosimo taj užasan teret za Vas sve dok smo mogli. Nismo to uradili
iz nepoštenja. Uradili smo to iz ljubavi. Nadam se da ćete nas
razumeti." Zavalio sam se u stolicu, dozvoljavajući njegovim rečima
da mi ispune srce. Naravno da sam oduvek znao - Valter i Šarlot su
bili više moji roditelji nego što su moji stvarni otac i maćeha ikada
bili. Ali . . . šta ako su Valter i Šarlot pogrešili, a on nije? „Šta ako je
bio u pravu u vezi mene, Valtere?" gušio sam se, izražavajući svoj
najdublji, najmračniji strah. „Vaš otac?" „Da," šapnuo sam grubo. „Svi
oni." „Da li to mislite? Da smo Šarlot i ja pogrešili u vezi Vas, a da je
Ford Havthorn bio u pravu? Vaša majka? Džesika?" „Ja. . ." Sećao
sam se Valtera u njegovom staromodnom crnom kupaćem kostimu
kako me uči da plivam, video ga kako me vodi kroz lavirint dok smo
brojali korake i učili okrete, video sam Šarlot kako stišće svoje ruke
kada je znala da me boli, razmišljao sam o svim mudrim savetima
koje je delila sa mnom sve te godine, svu ljubav koju je spremno
pružila. „Verovatno," Valter je rekao: „takođe pitate jer ne znate kojoj
kategoriji pripada Vaša žena.“ Valter je oduvek znao sve, pre nego što
sam mu i rekao. Ne znam zašto sam mislio da će ova situacija biti
drugačija. "Ja. . . da. Samo, ne znam da li mogu da joj verujem."
Posmatrao me je nekoliko trenutaka. „Pa," uzdahnuo je,
„pretpostavljam da nikada zapravo ne možete ni saznati ako nikada
zaista ne rizikujete. Pretpostavljam da bi mogli kao duh da prolazite
redovima vinograda Havthorn, zveckajući okolo sa lancima koje ste
sami napravili i plašeći malu decu po prozorima." Ispustio sam mali
smeh koji je završio uzdahom. „Znate li zašto Vas persiram? Zašto
sam Vas uvek zvao gospodine?" upitao je. Odmahnuo sam glavom.
„Kao podsetnik da ste vredni poštovanja i da ste uvek bili." „Hvala,
Valter," rekao sam, zagrcnut od zahvalnosti za njegovo prisustvo u
mom životu. „Šta Vam srce govori?“ pogledao sam dole, razmišljajući
o prstenu koji sam našao u fioci. Moj zmaj. Moja ljubav. Nisam više
znao u šta da verujem. Volim te, rekla je, a ipak sam je izbacio. Očaj i
sumnja su se kovitlali u mojoj utrobi. Nazvao sam je spletkarošem,
iznosio optužbe koje više nisu ni izgledale racionalne, nisam joj dao
nikakvu priliku da objasni potpunije sve što je imala. Pa ipak, ako sam
bio voljan da joj verujem, da je to što me je tog dana videla u banci,
zaista bio samo udar sudbine, da li bih je zaista mogao kriviti što tog
prvog dana nije došla u moju kancelariju i rekla mi da je njen otac
odgovoran za moju prestrogu kaznu? Da nisam ni ja njoj verovao? Zar
nismo oboje odlučili da će naša veza biti samo privremena? I da sam
zaista slušao svoje srce kako je Valter sugerisao, zar mi ono nebi reklo
da Kira želi da deli novac sa mnom kao način da se iskupi za nepravdu
koju je njen otac učinio u mom slučaju? Kao da je to uopšte bila njena
greška. Od trenutka kada sam je upoznao, borila se sa mnom zubima i
noktima. Ali ne da me spusti — već da me uzdigne. Da vrati u meni
privid nade, radosti. Žurka, njen kostim, sve mi je govorilo da veruje u
mene, da želi da budem obnovljen u očima drugih i u očima mene
samog. Videla je moju vrednost i pokazala mi je na sto različitih
načina. Oh Isuse. Ono što sam znao da je istina teklo je mojim venama
poput vruće rastopljene krivice, izjedajući moju unutrašnjost. Bio sam
u haosu tog dana, spreman da verujem da su me svi kojima sam
verovao izdali ili bi me na kraju izdali. Videti je sa Kuperom, a zatim
čuti njeno priznanje, bila je potvrda tog straha. U nekom bolesnom
smislu, želeo sam da verujem u ono najgore o njoj. Kira je bila kao
blistavo svetlo, a ja sam živeo u hladnoj tami tako jako dugo. Činilo
mi se kao da je moja duša virila, očajnički želeći da oseti toplinu njene
ljubavi, a opet tako uplašena agonije ponovnog povlačenja u tamu
kada je neizbežno otišla i odnela sunce sa sobom. Umesto toga, na
prvu sumnju, okrenuo sam se i otišao pre nego je ona otišla od mene.
Nisam bio voljan da verujem da me voli, čak i kada je to rekla i iako
je pokazivala svoju ljubav prema meni iznova i iznova. Da, bio sam
smešno iracionalan. . . hladan i okrutan, tonući tako nisko da sam
koristio svoju najdublju nesigurnost protiv nje. Bila je prelepa, nežna,
dvadesetdvogodišnja devojka i gledao sam kako se njen duh lomio
ispred mene - ta jarka svetlost koju sam toliko voleo se zagasila pred
mojim očima. Muka je prošla kroz mene. Izbacio sam je bez centa na
njeno ime. Bože, koliko sam znao, moja žena je spavala u svom
prokletom autu. Nije ni čudo što je otišla kod Kupera. Kakav bi drugi
izbor imala? Stid i mržnja prema sebi obuzeli su me intenzitetom koji
me je skoro ostavio bez daha. Kada je zaista došlo vreme da napravim
izbor, da joj verujem ili da je odgurnem, odgurnuo sam je. Predaj se,
dečače. Samo, što na kraju, nisam uspeo. Ne u potpunosti. Izneverio
sam je. I sam sám sebe izneverio. A onda mi je došla spoznaja koja mi
je ukrala dah. Mogla bi da nosi moje dete. Vodili smo ljubav dva puta
bez ikakve zaštite. „Odgurnuo sam je," rekoh jadno. „Rekao sam joj
okrutne, bezdušne stvari. Čak i ako. . . ona mi nikada neće oprostiti.
Ne znam ni da li mogu sebi da oprostim. Nema nade." Valter, čovek
koji je uvek iznova delovao kao moj heroj, nekoliko trenutaka me je
nemo posmatrao pre nego što je zatvorio oči koje su izgledale umorno.
Počeo sam da ustajem, da izađem iz sobe da bi on spavao, kada sam
njegov glas začuo iza mene. „Mislim da ćete otkriti da tamo gde je
prava ljubav, uvek postoji prava nada.“

***************

Došao sam kući kasnije tog popodneva, ljudi koje je Harli sakupio i
dalje su radili u vinogradu. Sišao sam dole i sve ih pozdravio,
nameravajući da Harlija obavestim o Valterovoj prognozi. Izgledao je
dobro. Trebali bi mu staviti stent, ali njegov doktor nas je uverio da je
operacija bila jednostavna i da će Valter najverovatnije biti kući za
samo nekoliko dana. Ali kada sam pitao za Harlija, jedan od momaka
mi je rekao da se pojavio na kratko, a zatim otišao rekavši da će biti tu
kasnije tokom dana. Vratio sam se u kuću da se istuširam i pridružim
im se u pogonu za proizvodnju vina gde je Hose nadgledao upotrebu
opreme. Bio sam umoran do kostiju, ali nije bilo šanse da ostavim
ljude da rade bez mene. Mogao bih da spavam kasnije. A možda bi mi,
dok sam radio, palo na pamet kako da vratim svoju ženu. Gospod je
znao, nisam imao pojma šta da radim sada osim da padnem na kolena
i da je molim za oproštaj. Posle tuširanja, sišao sam u kuhinju i počeo
da kuvam sebi kafu. Upalio sam televizor dok sam čekao i ukočio se
kada sam video lice Kupera Stratona na ekranu. Zgrabivši daljinski sa
pulta, petljao sam po njemu dok sam pokušavao da pojačam zvuk.
Voditelj vesti je bio u sredini rečenice kada sam konačno uspeo. ". . .
Čini se da je ovaj šokantan video snimila devojka koja je snimila
sudiju Kupera Stratona u hotelskoj sobi hotela Palas tokom
dobrotvorne večere koja je održana pre dve noći. Skrivena kamera
uhvatila je navodno alkoholiziranog sudiju Stratona kako se hvali
primanjem mita, manipulisanjem ishodima predmeta i drugim veoma
korumpiranim aktivnostima. Istraga je tek počela i još uvek se
pojavljuju detalji u ovom slučaju, ali se sudija Straton nekoliko puta
na video snimku pohvalio svojim savezništvom sa bivšim
gradonačelnikom San Franciska Frenkom Dalerom, tvrdnje koje
gospodin Daler u ovom trenutku oštro poriče. Neki se možda sećaju
nekadašnje veridbe Kupera Stratona sa ćerkom gradonačelnika Dalera
Kirom Daler, veridba koja se završila sopstvenim skandalom." Šok je
prostrujao kroz moj sistem i stavio sam ruke na pult ispred sebe kako
bih se držao. Voditelj vesti je nastavio, „Ova priča naglašava duboku
zabrinutost javnosti zbog korupcije u politici. Kao birači i građani, svi
bismo voleli da verujemo da oni na pozicijama moći ne trguju
uticajem, ali čini se da ovaj slučaj dovodi te sumnje u prvi plan
današnje političke diskusije. Hajde da još jednom pokažemo taj
video." Video je počeo iz ugla nekoga ko sedi pored Kupera Stratona
dok je ležao na krevetu, obučen u smoking. Smejao se dok je tačno
raspravljao o onome što je novinar rekao. Celo telo mi se napelo,
žestok bes i oštra neverica su mi stezali creva dok sam slušao kako
govori o načinu na koji je nehajno uništio živote, prvo kao tužilac, a
sada kao sudija. Nije ni čudo što je Frenk Daler bio toliko voljan da ga
zaštiti kada ga je Kira uhvatila sa kurvama. Godinama je radio prljave
poslove za njega. A ona nije imala pojma. Progutao sam, ponovo se
fokusirajući na video. Devojka koja je nosila kameru se zakikotala i
podstakla ga, gladeći njegov ego govoreći mu koliko ju je njegova
moć pokrenula. Kada se blago nagnula napred da mu otkopča leptir
mašnu, ugledao sam vrhove njene kose kako se ljuljaju napred. Bili su
roze boje. Odmahnuo sam glavom napred-nazad. Nemoguće. Zaškiljio
sam dok se osoba koja je nosila video kameru izvinjavala da ide u
toalet, a onda je prikazana zrnasta slika kako je žustro hodala kroz
nešto što je ličilo na gala veče sa crnom kravatom. U pozadini se čuo
smeh, čavrljanje i zveckanje posuđa, a dok sam se približavao
televizoru, video sam gosta u pozadini u smokingu, i to samo u
profilu, ali je sumnjivo ličio na Harlija. I . . . jebote, prepoznao sam
još nekog na toj gali. Bila je isto samo u profilu, ali sam bez imalo
sumnje znao da je to moja maćeha Džesika Havthorn. Šta se,
dođavola, dešavalo? „Šarlot!“ Vikao sam, setivši se odjednom da je
ona u bolnici. „Jebeno sranje.“ Hose mi se nije javljao na telefon pa
sam otišao do vinograda da mu kažem da izlazim i da ću se vratiti što
je pre moguçe. „Imam sve pod kontrolom, šefe," doviknuo je. Već sam
bio na pola puta. Otrčao sam do kuće i bacio nekoliko stvari u torbu i
ušao u svoj auto i izvezao se kroz kapiju. Isuse Hriste. Kako se ovo
dogodilo? Moj um je jurio milion milja u minuti. Kira. Kira je bila iza
ovoga. Hteo sam da je protresem, a zatim da je prigrlim uz sebe i da je
nikad ne pustim. Mala veštica je ovo skuvala. Znao sam da jeste.
Slatka mala lepa veštica. Mogla je sebe dovesti u opasnost. Da li je
zato bila sa Kuperom ovde u Napi? Tog dana sam se prema njoj
ophodio tako okrutno. Ona je ovo uradila da mi pomogne, da nam
pomogne, baš kao što su Harli i Prisila – znao sam to u sebi i verovao
sam u to. Ali još su mi bili potrebni odgovori. Pitanja su mi udarala u
mozak, jedno za drugim. I znao sam gde treba da idem da ih uzmem.
Dok sam vozio, vizije Kire su mi prolazile kroz glavu: okrenula se
prema meni u našem krevetu, jutarnja svetlost joj je udarala u lice dok
su se njene pospane, zelene oči otvorile, njene usne su se podigle u
blagi osmeh u reakciji na mene. Video sam je kako drži Sugi u
naručju. „Njoj treba ljubav više od svega," rekla je Vanesi. „Jedina
stvar koja će je povrediti je suzdržavanje." Na trenutak sam stisnuo
oči i jak bol mi je ispunio grudi. Video sam je kako skače sa tog
drveta, kako stoji na traktoru u pozi balerine, klizi niz ogradu, sa
izrazom neskrivene radosti na licu. I da, sigurno je pobedila tog dana.
Video sam je kako hoda prema meni u lavirintu pružajući ruku. Te
noći, pod mesečinom, ona me je spasila. A kada je došlo vreme, nisam
bio dovoljno jak da ja spasem nju. Duboko sam izdahnuo, vizije su mi
tekle kroz um, kroz srce. Zamišljao sam je kako kleči preda mnom na
podu vinskog podruma, sa izrazom nežnosti i ljubavi na njenom licu.
„Ako mu dozvoliš, bol će učini više prostora za ljubav u tebi. A ljubav
koju nosimo u sebi čini nas jakima kada ništa drugo ne može." Isuse.
To je upravo ono što je uradila. Uzela je sve te prazne prostore u sebi i
ispunila ih ljubavlju. A kada se dogodilo najgore, bio sam previše
glup, uplašen i ispunjen sumnjom u sebe da joj dozvolim da i mene
nauči kako da to uradim. Očajnički sam se zaljubio u očaravajuću
malu vešticu, blistavu devojku sa smaragdnim očima i divljom grivom
kose neukroćene kao što je i ona sama bila. Kira, moja vatrena mala
žena, duha sjajnog kao sunce, i srca nežnog kao novorođeno jagnje.
Posedovala je moje srce i moju dušu - biću njen dok ne udahnem
poslednji dah. I sad sam bio spreman. Bio sam spreman da dam sve od
sebe, do poslednjeg daha, šta god je potrebno. Samo sam se nadao da
nisam zakasnio. Molim te, samo nemoj da bude prekasno.

***************

Žena koja je otvorila vrata nosila je kućnu uniformu. Uvela me je u

svečanu dnevnu sobu i rekla mi da će videti da li je Džesika slobodna.
Mrko sam klimnuo glavom, birajući da ne sedim na netaknutoj beloj
sofi. Nekoliko minuta kasnije, moja maćeha je ušla u sobu, savršeno
isfrizirana kao što sam je se sećao, sa svakom dlakom tamnoplave
kose na svom mestu. „Grejson," pozdravi ona, nespretno stojeći kraj
vrata. Posle kratke pauze, krenula je ka šanku na krajnjem zidu. „Želiš
li koktel? Negde je oko pet sati, zar ne? Korupcija u politici je prilično
atraktivna priča u gradu, zar ne?" Tu je bilo priznanje da je ona bila
deo onoga šta god se dogodilo sa Kuperom Stratonom. „Bila si tamo,"
rekao sam, prešavši pravo na poentu. Nalila je sebi čašu vina, okrenula
se i pružila mi je. Odmahnuo sam glavom. Progutala je jedan veliki
gutljaj pre nego što je odgovorila. „Da, bila sam tamo. Šta misliš ko je
platio cenu od dvesta pedeset dolara po tanjiru?" Oprezno sam je
pogledao. „Za koga si platila? Harlija i Prisilu?" Otpila je još jedan
gutljaj vina. "I sebi. Bio je to dobar potez. Stvarno nisi znao ništa o
tome?“ „Ne.“ Kimnula je glavom. „Tvoja žena je došla kod mene
prošle nedelje. Očigledno je ovaj Kuper momak bio umešan u nešto
što je izazvalo vašu svađu. Rekla je da poznaje njegovu slabost i da je
planirala da ga slika kako bi ga ucenjivala, a samim tim i njenog oca."
Ispustio sam glasan zvuk vazduha. Kira. Hteo sam da je besmisleno
poljubim, a onda da je zadavim. Planirala je da ga uceni tako što će
raditi nepristojne fotografije. Od svih ludih, nesmotrenih ideja!
„Koliko vidim, izvukli su više nego što su očekivali. Čak se i
Vašington potresa oko ovoga. Danas je glavna priča o krivoj vladi u
svakom gradu u Americi." Pustio sam da se sve slegne. „Znači plan je
bio samo slikanje?" Džesika je slegnula ramenima. „Osim ako mi to
nisu spomenuli. Samo je pitala da li bih to finansirala." „A zašto
jesi?" pitao sam, misleći na sve okrutne stvari koje mi je govorila, sve
vreme dok je gledala kako me moj otac kažnjava samo zato što
postojim. Okrenula se i pogledala kroz prozor, pijuckajući vino.
„Imala sam vremena da razmislim o stvarima otkako Forda nema."
Okrenula se prema meni, stavljajući čašu za vino na bočni sto. "I. . .
mogla sam i bolje kada si ti u pitanju. Bila sam ogorčena i povređena i
. . ." Odmahnula je rukom. „Pa, sigurna sam da nisi zainteresovan da
slušaš o tome, i iskreno, nisam toliko zainteresovana da pričam o
tome. Ali kada su me zamolili da pomognem, shvatila sam da ti
dugujem barem toliko. Tvoja žena, ona te očigledno mnogo voli,
Grejsone." Gledala me je skoro kao da me prvi put vidi. Bio sam
zapanjen. Dok sam nemo zurio u nju, ona se pomeri prema malom
pisaćem stolu u uglu i izvadi nešto iz gornje fioke. „Htela sam da ti
ovo pošaljem, ali pošto si ovde. . ." Pružila mi ga je i ja sam ga uzeo
od nje, pogledao sam dole u ispisan ček na dvesta pedeset hiljada
dolara. „Šta je ovo?" Zahtevao sam, pružajući joj ga. „To je deo
ostavštine tvog oca. Nadamo se da to pokriva barem deo štete koju je
učinio vinogradu pre nego što je umro." Znala je. Znala je šta je
uradio. „Šta ako ne želim njegov novac?" „Onda bi ti bio još veća
budala nego što je on bio. Uzmi to i napravi život za sebe, Grejsone,
gde god to bilo. Uzmi i budi srećan." „Ja…" „Da li još cvetaju ruže i
cvetovi gloga?" upitala je. „Ja. . . šta? Da." Klimnula je, nešto se
pomeralo na njenom izrazu lica što je ličilo na tugu ili možda žaljenje.
Krenula je prema vratima. „Dobro, drago mi je da to čujem," ona je
rekla. „Pretpostavljam da znaš put napolje?" „Da," rekao sam,
zbunjenost i iznenađenje i nada i stotinu drugih emocija koje nisam
mogao da identifikujem u tom trenutku koje su mi prolazile kroz
grudi. Složio sam ček i stavio ga u novčanik, a onda sam izašao iz
maćehinog doma. Samo Kira je mogla omekšati srce osobi poput
Džesike. Samo Kira. Bože, samo ona. Morao sam da nađem svoju
ženu i da puzim. Planirao sam da puzim toliko da e možda morati da
nađu novu reč za to.
ć
 DVADESET PETO POGLAVLJE

Kira

„To, upravo tamo, je definicija jadnog," rekla je Kimberli, vireći kroz

prozor pored mene. Kiša je bubnjala o staklo Šeroninog stana u kome
sam boravila poslednjih nekoliko nedelja. Čovek koji je sedeo na
klupi ispod — čovek koji je trenutno bio moj muž — bio je mokar do
kostiju, a tamna mu je kosa zalepljena do lobanje. I nosio je zmajeva
krila. „Hoćeš li se smilovati na njega, ili šta?" upitala je Kimberli,
okrećući se prema meni, prekriženih ruku. Znajući da je Šeron u
svratištu, a ja sama, dojurila je ovamo nakon što se Grejson pojavio u
njenom stanu moleći je da mu kaže gde sam. Ona je pokleknula, ali
nisam bila sigurna da ja mogu. Grejson je proveo dvadeset minuta
lupajući po ulaznim vratima, dozivajući me. Kada je počela da pada
kiša, bila sam sigurna da će otići, ali umesto toga on je seo i ostao na
stepenicama. Odmahnula sam glavom. „Ne mogu, Kimberli.
Pogledaću ga jednom i pašću, i stvari koje mi je rekao. . . stvari koje je
možda učinio. . . ne mogu da padnem." Grejson je poznavao moju
Ahilovu petu i ciljao je u nju na najbolji mogući način. Otkad te nema,
došao sam do zaključka da volim više različitih žena nego što bračni
zaveti nalažu. Nedavno sam probao dosta njih. Bila si dobra, ali posle
tebe, imao sam i bolje. Osetila sam oštro, bolno štipanje u blizini srca
dok su mi se njegove reči vraćale. Odmaknula sam se od prozora da
ne bih morala da ga gledam tamo. „Plus, stvari koje sam uradila.
Zacrtala sam i isplanirala i…" „Da, došla si ovamo sa majkom ’veoma
loših ideja‘, i budi srećana što mi nisi rekla o tome unapred jer bih te
vezala radije nego pustila da odeš za tim. Ali takođe, Kira, možda si
razotkrila dve najkorumpiranije političke ličnosti u novijoj istoriji —
one koje bi na kraju uništile više života. Ponosna sam na tebe." Dugo
sam uzdahnula. „Priscila je obavila sav težak posao. Ali u svakom
slučaju, Grejson to neće nužno videti na način na koji vi vidite." „Pa,
zajedno sa ostatkom Amerike, on već zna šta se dogodilo, i shvatio je
da je to bio tvoj plan. I još uvek sedi tamo kao jadna mokra . . ptica ili
tako nešto." „Zmaj," sumorno sam je ispravila. „I možda će samo
želeti da me zadavi. Šta ti je tačno rekao kada je došao u tvoj stan?"
„Stvari koje treba da čuješ." Rekla je nežno. Stvari koje su je
očigledno dovoljno pokolebale da mu da adresu na kojoj sam odsela.
Osećala sam da je moja odluka popustila na trenutak. Obje smo se
ukočile kada smo čule nekakvo škrabanje sa strane Šaroninog
dupleksa. Udahnula sam, a oči su mi se raširile. Odjednom, škripavi
jecaj starog prozora koji je klizio nagore ispuni tišinu. „Neko
provaljuje," prošaputala je Kimberli. „Moj telefon je dole." Obe smo
istrčale u hodnik i ispustile male krikove kada smo bacile pogled na
otvorena vrata sobe na kraju hodnika i videli da se neko uvlači kroz
prozor. U kadru sam ugledala . . . krila. Zaustavila sam se usred
koraka, ispuštajući glasno šištanje opuštenog vazduha. „Grejson,"
udahnula sam, pomerivši se da stanem na velika vrata. „Šta do…?"
upitala je Kimberli glasno, odmah iza mene, baš kada je bacio svoje
telo kroz prozor, pao na pod uz glasan, mokar udarac. Zastenjao je,
trljajući ruku dok je klečao. Ugledao me je kako nepomično stojim,
zureći u njega, i trgnuo se na noge. „Kira," hrapao je on a pod nogama
mu se stvorila lokva. Od plamena čežnje u njegovim tamnim očima mi
se stezao stomak. „Šta radiš?" upitala sam, gledajući ga prekim
pogledom. Njegova sivkasto plava majica bila je zalepljena na
grudima, pokazujući svako mišićno udubljenje i brazdu, a farmerke su
mu pristajale uz jaka bedra. Progutala sam. Izgledao je tako
neverovatno lepo dok je tamo stajao, čak i potopljen, dok su mu
mokra krila mlohavo visila iza leđa. Grejson je prošao rukom kroz
kosu i odmaknuo je sa čela. Uhvatio se za nešto na grudima i ja sam
okrenula glavu, shvativši da mu je Kimberli bacila peškir. „Samo
ću. . . biti dole," reče ona. Klimnula sam, stisnuvši usne i osvrnuvši se
na Grejsona i zatekla sam ga kako prebacuje peškir preko glave.
Skinuo je krila, protrljao peškirom po majici, a onda njime prešao
preko nogu, na kraju se sagnuo da obriše lokvicu ispod sebe. Moje oči
su pratile svaki pokret. Kada se ponovo ispravio u svoju punu visinu,
nekoliko napetih trenutaka smo zurili jedno u drugo preko cele sobe.
Na kraju je tiho rekao: „Dok sam sedeo tamo na kiši, pomislio sam u
sebi, šta bi Kira sada uradila? Ona bi nešto uradila. Ona bi imala plan.
Ne bi ona samo sedila ovde i čekala da se stvari odigraju onako kako
mogu. Skupila bi svu svoju hrabrost, i pokušala bi, čak i ako se činilo
da je svaka nada izgubljena. I razmišljao sam o tome koliko želim da
budem hrabar kao ti." Oh. Premeštala sam se sa noge na nogu, boreći
se da se odmah ne raspadnem. „I tako si se popeo na zgradu i provalio
u Šeroninu kuću?" slegnuo je ramenima, uputivši mi iskosan osmeh.
„Provaljivanje i ulazak je bila najbolja stvar koju sam mogao smisliti
u tom trenutku." Pročistio je grlo. „Ipak, to je zapravo bio plan B.
Vidiš, u početku moj plan nije bio tako dobar. Hteo sam da ti držim
predavanje o opasnostima onoga što si uradila i da dam neke predloge
o tvojim . . .‘Impulsivnim idejama‘. Dakle," posegnuo je u džep i
izvukao mokar, presavijen komad papira, „napravio sam spisak
prednosti i nedostataka." Malo sam se nasmejala/malo frknula, a on
me je pogledao pun nade dok je pažljivo otvarao papir, pazeći da ga ne
pocepa. „Pisao sam o tvom duhu, tvom saosećanju i tvojoj dobroti. Ali
sam takođe pisao o svim načinima na koje me izluđuješ i dovodiš do
same ivice razuma." Okrenuo je poruku naopako i ponovo pravu
stranu okrenuo nagore. „Ali tada nisam mogao da se setim šta su
prednosti, a šta mane, jer svi oni zajedno čine tebe a ja ne bih želeo da
menjam nijednu stvar." „Oh," disala sam isprekidano, držeći se za
zavet da se neću raspasti. „Pa," rekla sam, prekrstivši ruke na grudima,
„pa, to je. . . upalio je, pretpostavljam, plan B. Dakle, to nije bio
najgori plan što se tiče planova." Skrenula sam pogled sa njega,
grizući usnu na trenutak. „Ali šta si tačno pokušavao da postigneš?
Sada kada si ispred mene, šta želiš, Grejsone?" Pročistila sam grlo,
znajući na koji način moj glas puca na njegovo ime, odaje moje
drhtave emocije i temeljnu nadu koju sam tako teško pokušavala da
poreknem. „Želim da ti kažem sve ono šta sam trebao da ti kažem tog
dana u svojoj kancelariji da sam tada bio dovoljno hrabar, da sam tada
bio dovoljno jak. Želim da ti kažem da ti verujem, i da te volim, i da
ne želim da živim svoj život bez tebe. I nadam se da ćeš mi oprostiti
što sam te odgurnuo, što sam ti rekao tako okrutne stvari, što sam
lagao, i nadam se. . . nadam se da mi možeš pomoći da oprostim sebi.
Žao mi je, tako mi je žao." Njegov glas je bio gruba bol i srce mi je
poskočilo u grudima. Pokušala sam da sagledam sve što je upravo
rekao, a moj um se uhvatio za tri posebne reči. „Ti . . . voliš me?"
upitala sam, nada me je skoro ostavila bez daha. Zakoračila sam
prema njemu, ali on je podigao ruku i zaustavio me u pokretu.
Trepnula sam na njega. A onda su mi navrle suze na oči kada mi je
sinulo razumevanje. Hteo je da dođe kod mene. Učinio je to,
zaustavivši se samo nekoliko koraka ispred mesta na kojem sam
stajala. Drhtavi osmeh nakrivio je uglove mojih usana. „Da," rekao je,
„toliko te volim da se osećam kao prazna školjka bez tebe.“ Zagrizla
sam drhtavu usnu. „I one stvari koje si rekao o tome da si bio sa
drugima. . ." Glas mi je utihnuo, brutalni bol tog trenutka vratio mi se
i ukrao reči. „Ne," hrapavo je viknuo on. „Bože, ne. Rekao sam te
stvari da te povredim kao što sam verovao da si ti mene povredila."
Zatvorio je oči, a izraz stida prešao je preko njegovih zgodnih crta
lica. „Bio sam i uvek ću ti biti veran – telom, a takođe i srcem i
dušom. Dao sam zavet i nameravam da živim po njemu." Nasmejala
sam se uz mali, dahtaj, pokušavajući da zadržim jecaj, iznenada
oslabljen od olakšanja. „I ja sam tebi bila verna. Tog dana u Napi, bila
sam sa Kuperom jer je to bio deo plana, a on je mislio da još uvek
živim tamo. Morala sam da saznam na kojim funkcijama će biti. Posle
toga sam ga izbegavala. Nikada nisam nigde otišla sa njim te noći ili
bilo koje druge." Na trenutak je stisnuo oči. „Tako mi je žao što sam
ikada sumnjao u tebe." Odmahnula sam glavom. „Izgledalo je loše,
znam. Objasnila bih ti, ali…" „Bio sam grozan. Iznad groznog."
Stavila sam svoje prste na njegove usne, šmrcala dok sam mu gledala
u lice. „Bio si povređen." Klimnuo je, bolnog izraza lica i osećanja
krivice. „Mislila sam da ćeš mi sigurno poslati papire za razvod. Nisi
prihvatio dogovor mog oca?" odmahnuo je glavom. „Ne, nisam.
Radije bih gladovao." Pogledala sam dole. „Pa, to je zgodan stav jer
bismo ipak mogli. Ne znam koliko će vremena trebati da mi odmrznu
bakin novac, pa čak ni da li će moj otac i dalje raditi na tome. On bi
mogao…" „Ispostavilo se da je Džesika Havthorn bila zainteresovana
za ulaganje u porodični vinograd." Nakrivila sam glavu, zbunjeno ga
gledajući. „Je li?" Srela sam je samo nakratko. Ona je pristala da mi
da novac za finansiranje mog plana, ali je bila štura i odbojna. „Da."
Nasmejao se i u njemu je bila nota čuđenja. „I," nastavio je, „želim da
znaš da sam došao do svih zaključaka o svojim osećanjima prema tebi,
i o svim načinima kako sam se ponašao kao potpuni idiot, pre nego što
sam saznao šta si uradila za mene, za nas," zastao je, „koliko god to
bilo nečuveno," izgleda da nije mogao sebi da pomogne da ne doda.
Progutala sam, a osmeh mi je nestao dok sam pogledala dole. „Smislio
sam i planirao . . ." Pogledala sam ga u oči. „Morala sam, Grejsone.
Nisam znala da li bi zaista prihvatio dogovor mog oca ili ne, ali da
jesi, uništio bi tvoje ime i sav napredak koji si napravio u popravljanju
svoje reputacije, a da nisi, ostao bi bez para. I sve je to bila moja
krivica. Morala sam to popraviti. Morala sam da pokušam." Suze su
mi navrle na oči. Zakoračio je prema meni, a nežan osmeh mu se
pojavio na licu. „Znam, mala veštice. I imamo mnogo toga da
razgovaramo na tu temu. Ali prvo želim da znaš da sam pogrešio kada
sam rekao da si uopšte slična svom ocu, ili mom. Ti praviš zaveru, to
je istina," nasmešio se i prešao prstom preko moje jagodice, „ali tvoje
ideje su ispunjene ljubavlju i životnom radošću, baš kao i ti. Ništa loše
ne može doći od tebe, Kira, jer ničeg lošeg ni nema u tebi." Olakšanje
i sreća tekli su mojim venama neopaženo. Odmahnula sam glavom.
„Neću više da spletkarim," insistirala sam. „Mislim . . . osim ako nije
nešto veoma, veoma važno." Pogledala sam u stranu. „Ili, pa, osim
ako…" Moje reči su zastale i oči su mi se uprle u njegovo lice na
zvuk njegovog tihog cerekanja, a njegov pogled bio je ispunjen
nežnom zabavom. „U redu," reče tiho. „Volim te, Kira. Nikada neću
prestati da ti to govorim. Spreman sam da se borim protiv trnja.
Zaroniću u njega za tebe.“ „Zvuči bolno," udahnula sam. On se
nasmejao. „Jedna od Šarlotinih metafora o ružama i trnju," rekao je u
obrazloženju. Ah. Da, Šarlot. Zvala me je i proveravala svaki dan i
iako joj nisam poverila svoju najnoviju ’veoma lošu ideju’ sve dok se
nije završila i snimak nije bio na vestima, ona me je održala svojim
mudrim savetima i rečima utehe, a pre svega pružanjem bakine
ljubavi. „Ruža," rekla sam. „I ja sam dobila jednu." Njegove usne su
se podigle u dečački osmeh dok je sklanjao pramen kose sa mog lica.
Njegov izraz lica postao je tužno kontemplativan. „Voleo bih da sam
zaista bio spreman da živim prema njenim rečima. Možda bismo
izbegli ovih nekoliko nedelja." Preplavile su me emocije i suza mi se
skotrljala niz obraz. Grejson je upotrebio palac da je obriše. Uhvatila
sam odsjaj srebra i pažljivije pogledala njegovu ruku dok je sklanjao.
„Pronašao si prsten?" udahnuo sam. „Da," rekao je. „I ako je još uvek
moj čuvaću ga, nikad ga neću skinuti." Klimnula sam glavom. „Da,
tvoj je," prošaputala sam. „Žao mi je. Tako mi je žao što sam krila
tajnu o mom ocu i tvom slučaju od tebe. Nikad nisam mislila da te
povredim. Volim i ja tebe. Nikada nisam prestala. Nikad neću. Moj
zmaj." Olakšanje je prešlo preko njegovih crta lica pre nego što je
promuklo upitao: „Mogu li da te zagrlim sada?“ Energično sam
klimnula glavom, ušavši u njegov zagrljaj. Osmehnuo mi se uz čelo,
trljajući svoju grubu, muževnu bradu o moju kožu. „Pođi kući sa
mnom, Kira," prošaputao je. „Vrati se kući. Molim te. Dozvoli mi da
dokažem da mogu biti muž kakvog zaslužuješ." Klimnula sam mu na
grudi, udišući bolno ukusni miris sveže kiše i mog muža. Moj muž
koji me je voleo i želeo da dođem kući sa njim. Jad, tuga i strah od
proteklih nedelja iznenada su me preplavili i ja sam zajecala,
zagnjurivši glavu čvršće uz njega. Njegove ruke su me obgrlile, a on
se protrljao obrazom o vrh moje glave. „Molim te, ne plači, Kira,"
prošaputao je. „Ne želim više nikada da budem uzrok tvojih suza."
Klimnula sam, hvatajući njegovu košulju i gledajući u njegov izraz
lica, sirov od ljubavi i nežnosti. Uzeo je moje lice u svoje ruke,
savijajući se da me poljubi u usta. Gladno sam mu uzvratila poljubac,
gosteći se njegovim ukusom, osećaj njegovih usana na mojima. Tako
mi je nedostajao. Nagnuo se, ljubeći suze koje su mi tekle niz obraze,
a njegov dah je bio vreo na mojoj koži. Podižući svoja usta na
njegova, ljubila sam ga iznova i iznova, kušajući slanu esenciju moje
srčane boli na njegovim usnama, radujući se tome kako su ga naši
poljupci ponovo učinili slatkim. Oboje smo ostali bez daha dok su
moje suze konačno prestale. Kada je povukao svoja usta od mojih,
njegove oči su se pomerile preko mog lica dok je šaputao: „Postoji
mogućnost da si trudna." Trepnula sam i odmahnula glavom. „Nisam,"
rekla sam, prisećajući se dana pre nedelju dana kada mi je došla
menstruacija. Delimično mi je laknulo, ali uglavnom razočarano i to
sam rekla Grejsonu. „Pomislila sam, čak i ako me više ne želiš, barem
ću imati mali deo tebe zauvek." „Kira," rekao je promuklo, ponovo me
privukao k sebi i čvrsto me zagrlio. Podigla sam oči, pogledavši
njegove. „Vodi me kući," rekla sam.

***********************
Nakon što smo otpratili nasmejanu Kimberli do njenog automobila i
zagrlili je za zbogom, Grejson i ja smo spakovali moj kofer i ušli u
njegov auto, krenuvši kući. Kuća. Pri pomisli na tu reč srce mi je
poskočilo od radosti. Pokupila bih auto drugi dan. Za sada, nisam
mogla da podnesem da budem odvojena od svog muža čak ni sat
vremena. Proveli smo vožnju automobilom obavještavajući jedni
druge o svemu što se dogodilo otkako smo se rastali. Grejson me je
slušao kako objašnjavam plan koji smo smislili Harli, Prisila i ja,
držeći ruke čvrsto za volan. „Ne znam da li da vas ubijem sve troje, ili
da sagradim svetilište vašoj hrabrosti," iscedio je. „Meni se lično sviđa
ideja o svetilištu. Mislim, ako zbrajaš glasove." Dala sam mu svoj
najsjajniji osmeh. Njegove oči su uhvatile moje i on se osmehnuo, a
zatim se tiho nasmejao. „Ta prokleta rupica te je možda upravo
spasila." Nasmejala sam se, ponovo ga bljesnuvši. „Mislim da Harli
zaslužuje unapređenje," rekao je. „Očigledno je nadaren za
žongliranje. Ne samo da ti je pomagao, već je organizovao čitavu
ekipu ljudi da dođu da rade u vinogradu iako im tada nisam mogao
platiti." „Znam." Nasmešila sam mu se. „Šarlot mi je rekla." Pogledao
me je i podigao obrvu. „Znači, ja sam jedini ostao izvan kruga?
Očigledno su svi znali sve što se dešava osim mene." Stavila sam ruku
na njegovu ruku. „Nikad više," rekla sam. „Od sada, sve moje
zavrzlame će uključivati tebe." „Koliko se sećam više ne bi trebalo da
zaveravaš," podsetio me je. Ugrizla sam se za usnu. „Oh, tačno. . ."
Zabacio je glavu unazad i nasmejao se. Dok smo se vozili kroz kapije
Havthorn vinograda, Grejson me je zgrabio za ruku i stisnuo je.
Zaustavili smo se ispred kuće i Šarlot je izašla napolje, prislonivši
ruke na grudi od oduševljenja. Oboje smo izašli i ona se spustila niz
stepenice, uzevši me u naručje i zagrlila tako snažno da sam se
smejala, boreći se da dišem. „Kako je Valter?" pitala sam. „On je
super! Sutra dolazi kući." A onda me je ponovo zagrlila. Kroz mene su
prolazila osećanja zahvalnosti i zadovoljstva. Bila sam kod kuće.
Najzad, moje srce je prošaputalo. Najzad. Harli, Virdžil, Hose i
nekoliko muškaraca koje nisam poznavala krenuli su prema kući,
očigledno su upravo završili sa poslom za taj dan. Smejali su se i šalili
i pozdravljali kada su se približili. Sugie je pritrčala iza njih, uzbuđeno
puhćući, i na trenutak je vreme usporilo dok sam se nacerila oko njih:
mojoj porodici. Grupa nesklada i autsajdera koji su, zajedno, vratili u
život propali vinograd i okrenuli tablu protiv dvojice veoma moćnih,
korumpiranih ljudi. „Hej Harli," Grejson je povikao. „Pozovi svoju
ženu. Ona mora da nam se pridruži. Imam oko hiljadu zdravica da joj
nazdravim." Harli se naceri. „Hoću, čoveče." Odlučili smo da te večeri
ne gledamo vesti. Svet neka čeka. Nakon što smo svi uživali u
porodičnoj večeri punoj burnog smejanja i razgovora i mnogo, mnogo
klicanja svuda okolo, Grejson i ja smo se povukli u svoju spavaću
sobu. Vodio je ljubav sa mnom prvo žestoko i brzo, a onda ponovo,
polako i slatko, kroz mene je prostrujalo olakšanje što me je ponovo
ispunio. Dok sam posle ležala u njegovom naručju, osećala sam se
mlohavo od sreće i ljubavi. „Kira," promrmljao je, okrećući se prema
meni, „želim da znaš da sam dao novi zavet—po kome nameravam da
živim do kraja života." „Kakav?" prošaputala sam, osećajući važnost
reči koje je hteo da kaže. Primaknuo je moje lice svom. „Mi smo u
braku, i biće trenutaka kada se ne slažemo ili svađamo, ili čak
dovodimo u pitanje onog drugog. Biće trenutaka kada ljubav prema
tebi izaziva svaki strah u meni. Ali moj zavet je sledeći: šta god da se
desi, nikada neću napustiti prostoriju dok to ne rešimo." Njegove oči
su prelazile preko mog lica, a njegov izraz bio je nežan i ranjiv. „A
pod tim, mislim da se neću ni uvući u sebe. Ostaću prisutan dok ne
rešimo problem između nas, bez obzira koliko to traje. Ne želim da
ikada brineš, da ću te opet odgurnuti. Zaklinjem ti se u to svim srcem."
Osetila sam duboku bol nežnosti dok sam klimnula glavom prema
njemu. „Zaklinjem se na isto." Nežno se osmehnuo. „I ponekad ćemo
se morati sresti na pola puta, ali drugi put ću doći kod tebe. I daću sve
od sebe da ostavim svoj ponos po strani kako bih znao kada treba da
budem taj koji će to učiniti." „I ja," prošaputala sam, a suze su mi
napunile oči. Nagnuo se napred i poljubio mi kapke, uzrokujući da mi
suze poteknu niz obraze. On je poljubio moje suze, a zatim me
privukao bliže sebi, gurnuvši svoje lice u moju kosu. I ovi zaveti,
davani privatnim šapatom u prigušenoj svetlosti meseca koji viri kroz
prozor naše spavaće sobe, osećali su se svetim i stvarnim, jer su ovi
zaveti bili zasnovani na istini i ljubavi.
 EPILOG

Osam godina kasnije

Grejson

„Šta tačno radiš, mali mišu?" upitao sam, zureći dole u sedmogodišnju
devojčicu koja puzi kroz travu. Glava joj se podigla, a slapovi
kestenjaste kose padali su joj niz leđa, duboke smeđe oči su treptale
prema meni. „Pretvaram se da sam gusenica," ona je odgovorila.
„Ah," rekao sam, zadržavajući osmeh koji mi je titrao na usnama.
„Juče si bila tratinčica, a danas si gusenica." Podigla se na kolena,
stavivši ruke na male kukove. „Deda Valter kaže da ne možeš zaista da
razumeš nekog drugog ako ne vidiš svet njegovim očima." „ Je li?" to
je zvučalo baš poput Valtera, čovek koji me je naučio svemu što sam
znao o tome da budem dobar otac. „Pa, ne znam da li je mislio tačno
na tratinčice i gusenice.“ „Ali one su mi omiljene!" insistirala je.
„Najviše od svega želim da ih razumem!" Nasmejao sam se. „A šta si
do sada otkrila?" „Pa, tratinčice gledaju u nebo ceo dan i gledaju kako
se nebo menja. Mora da misle da je svet veoma lepo mesto. Gusenice
samo gledaju u zemlju." Namrštila se. „Gusenice moraju biti veoma
razočarane svetom." Nasmejao sam se, podigavši je u naručje i
smešeći se u njeno ozbiljno malo lice. „Znaš šta ja vidim? Lepu
devojčicu sa veoma saosećajnim srcem. Sada, gde je tvoja mala
sestra? Imam nešto da vam kažem." „Ona se igra presvlačenja u
kolibi. „Tata, jesi li stavio još jednu bebu u mamu?“ oči su mi se
raširile i zastao sam. „Kako si to znala?" „Imao si isti izraz na licu
kada si mi rekao da si stavio Celiju u mamin stomak." „Kakav je to
tačno izgled?" Počešala se po ruci, sa kontemplativnim izrazom lica.
„Ne znam. Nešto kao kako Sugie izgleda kada uhvati štap." Nasmejao
sam se glasno, zamišljajući uglavnom ponosan, ali pomalo šokiran
izraz na Suginom licu kada je postigla nešto što je smatrala
briljantnim. „Pa, u pravu si. I znaš šta? To je još jedna sestra." „Još
jedna sestra?" Lice joj se ozarilo, pokazujući njen zub koji nedostaje i
​​
ljupku rupicu koju je nasledila od majke. Nacerio sam se. „Da." Sreća
mi je tekla kroz srce. Činilo se da život ne može da nosi više radosti
nego sada, a ipak je nekako svakim danom rastao po malo više. Sve
zbog devojke koja je jednom hrabro ušla u moju kancelariju i
predložila brak. Sve zato što sam konačno imao hrabrosti da se
predam svojoj slatkoj maloj veštici, a zauzvrat mi je dala punu kuću
živahnih devojaka koje su se penjale na drveće, pretvarale se da su
gusenice, uzvraćale mi povremeno uvrede, vrlo redovno me
postavljale na moje mesto, često me podsećale da definitivno nisam
vladar u svom domu i generalno mi odvlačile pažnju. Spustio sam
Isabel i ušli smo u malu kolibu u kojoj je nekada davno živela veoma
lepa veštica i zatekli četvorogodišnju Seliju obučenu kao princezu,
kako pijucka čaj za minijaturnim stolom u prednjoj sobi. Pre nekoliko
godina, kolibu smo očistili, preuredili i pretvorili u igraonicu za naše
devojčice. „Imaćemo još jednu sestru!" Bel je viknula. Celijina
plastična čaša se zaustavila na pola puta do njenih usta, a oči su joj se
raširile. „Još jedna sestra," reče ona skočivši na noge. Balansirala je
prema meni na plastičnim štiklama i bacila mi se u naručje dok sam se
sagnuo da je uhvatim. „Hvala, tata. Poželela sam malu sestru."
Nasmejao sam se u njeno lepo lice u obliku srca, njene zelene oči
blistave od sreće i malo nestašluka koji su uvek imali. „Moj posao je,
znaš, da ti sve želje ostvarim." Njen izraz lica je postao zamišljen dok
je vrtela pramen svoje tamne kose. „Mogu li onda dobiti ponija?"
kažiprstom sam je udario po nosu. „I," ispravio sam se, „da te ne
kvarim." „Hmm," gunđala je, ali sam video kako joj se točkovi u glavi
okreću iza očiju. Već je smišljala način da dobije tog ponija. Nasmejao
sam se i nas troje smo otišli do glavne kuće gde je Šarlot bila u
kuhinji. Duboko sam udahnuo, vazduh miriše slatkim, limunovim
mirisom. „Bako Šarlot," Celia je zvala, „imaćemo bebu sestru!" Šarlot
se nasmejala i uhvatila Celiju u naručje dok je Isabel grlila Šarlotin
struk. „Znam, ljubavi moja. Čula sam divne vesti. Da li da proslavimo
uz štanglicu limuna, sveže iz rerne?" „Ili možda dva?" Celia je
nakrivila glavu i lenjo se nasmešila. Smejao sam se. „Pazi ti to." Šarlot
se nacerila dok sam je ljubio u obraz. „Jesi li videla Kiru?" pitao sam.
„Mislim da je izašla iza," reče ona spuštajući Celiju. „Idi i nađi je, ja
čuvam ovo dvoje." Srećno se osmehnula, a ja sam otišao znajući
​​
koliko se osećala presrećnom i zahvalnom sa kućom prepunom
devojčica koje je trebalo razmaziti, maziti i voleti. I peći poslastice za
njih. Namignuo sam joj i krenuo u potragu za ženom, sluteći gde bi
mogla biti. Dok sam hodao niz brdo, gledao sam preko vinove loze
iza, grudi su mi se nadimale od ponosa. Pre osam godina, vratili smo
ovaj vinograd sa ivice propasti novcem koji mi je Džesika dala,
mnogo napornog rada i mnogo vernih prijatelja. Od tada, svake smo
godine bili uspešniji, čak smo osvojili nekoliko nagrada za
proizvedena vina. Havthorn vinograd je napredovao, a posebno sam
bio ponosan na činjenicu da sada zapošljavamo skoro dve stotine
ljudi, od kojih su mnogi bili bivši zatvorenici koji su samo tražili
drugu šansu, tražeći nekoga ko će verovati u njih. Harli, sada moj
direktor operacija, inspirisao je tu ideju. I nekoliko drugih preduzeća u
Napi je čak sledilo njihov primer kada se pročulo o tome koliko su
naši zaposleni lojalni i vredni. Novac Kirine bake je na kraju
otključan, mnogo pre nego što je završeno suđenje koje je Kupera
Stratona stavilo iza rešetaka zbog čitave liste zločina. Frenk Daler
nikada nije osuđivan za učešće u bilo čemu nezakonitom, ali kao što je
znao bolje od bilo koga, u politici je percepcija sve. Niko nije želeo da
se dovodi u vezu sa sumnjom koja je okruživala njegovo ime. Nestao
je sa političkog pejzaža i, koliko nam je poznato, više uopšte nije bio
uključen u vlast. Niti je bio umešan u naš život. Na svu sreću, nije
nam nedostajala porodica, uključujući Šejna i Vanesu. Sada su imali
dva dečaka koji su često dolazili u posetu i uvek su odlazili izgledajući
pomalo zapanjeni nakon što su ih naše devojke pregazile, izigravajući
trikove, terajući ih da se oblače i učestvuju u pomalo nestašnim
eskapadama. „Mislio sam da ću te naći ovde," rekao sam, skrećući iza
poslednjeg ugla dobro održavanog lavirinta. Nasmejao sam se dok
sam se pridružio Kiri na klupi ispred fontane koja je prskala, gde je
sedela sa rukom na svom stomaku. Smaragdi sa njene burme blistali
su na suncu, podsećajući me na dan kada sam joj je stavio na prst dok
smo obnavljali naše zavete u maloj ceremoniji obasjanoj suncem
ispod stabla kajsije u našem vinogradu. Želeo sam da joj pružim pravi
dan venčanja, ispunjen ljubavlju, radošću i porodicom, i to sam
uradio. Moja žena se nasmešila, samim tim je napravila tu čarobnu
rupicu na obrazu i izazvala je da mi se srce prevrne. „To je moje
omiljeno mesto, srce tvoje jazbine. Uvek znam da ćeš me naći ovde,
zmaju.“ Tiho sam se nasmejao i privukao je k sebi, podižući je na
krilo. Obavila je ruke oko mog vrata i stavila svoje čelo na moje. „Još
jedna devojka," radosno je uzdahnula. Gurnuo sam joj glavu u vrat i
udahnuo. „Hmm," promrmljao sam. „Još jedna žena da me drži pod
palcem. Skoro kao da si planirala sve ovo na svoj način." Kira se
nasmejala. „Ne, nisam to planirala, samo sanjala. Sanjala sam o ovom
životu koji si mi dao." Uzela je moje lice u svoje ruke i poljubila mi
usne. „Hvala," prošaputala je uz moja usta. Obuzele su me zahvalnost
i ljubav, a ja sam svoju ženu još više približio, grleći je uz sebe i
udišući njen slatki miris. I u tom trenutku, znao sam da nikada više
neću verovati da život ne nosi čuda. Svojom ljubavlju, moja prelepa
mala veštica je pretvorila mesto koje je nekada bilo ispunjeno
usamljenošću i bolom u mesto ispunjeno radošću i snovima. Dok smo
se držali, kroz drveće, ruže i vinovu lozu iza njih šaputala je stara
fraza: In Vino Veritas. U vinu je istina. Ali veće saznanje koje je sada
živelo u mirnoj tišini mog srca bilo je: u ljubavi postoji istina. Istina
koju me je naučila ljubav je da možete biti jaki samo kada ste
dovoljno hrabri da se slomite, i da bol stvara više prostora za ljubav u
sebi. Bio sam zahvalan na svemu, jer je to bio prelep životni balans.