Koji je lek za anksioznost?

 Kategorija: Praktični saveti



„Šta mi se to dešava?!“ – prva misao koja ti proleće kroz glavu. Pokušavaš da udahneš vazduh ali on je
tako težak, nema kiseonika. Udišeš u prazno, pluća ti se skupljaju, usta ti se suše. Znojiš se, hladni i topli
talasi znoja te preplavljuju. Odeća ti je toliko tesna, davi te, steže oko vrata. Hiljadu neprijatnih misli ti
prolazi kroz glavu, ne možeš da ih zaustaviš. Preplavljen si, obavijen crnilom.

Da li Vam je poznat ovaj osećaj? Ukoliko je odgovor potvrdan, na pravom ste mestu.

Anksioznost i napadi panike su jako česta pojava, naročito

među mladim ljudima. Kada se mladoj osobi desi ovako nešto, prva reakcija je najčešće prestravljenost.
Stanje u kom nemamo kontrolu nad sobom je poražavajuće, preplavljujuće jezivo. Mnogi svoje probleme
sa anksioznošću pokušavaju da reše uz pomoć lekova, ali na taj način se obično problem samo
„zamaskira“ i, najčešće, pre ili kasnije „izbije na površinu“. Naravno, kada je u pitanju teži oblik
anksioznosti, lekovi jesu potrebni, iako ni tada oni suštinski ne rešavaju problem, već samo stabilizuju
naše psihičko stanje kako bismo mogli da krenemo na psihoterapiju. Ono što ja želim da Vam prenesem
ovim člankom jeste sledeće: JEDINI EFIKASNI LEK PROTIV ANKSIOZNOSTI NALAZI SE U VAMA SAMIMA.

Da li Vam ovo zvuči previše idealistično? Mnogima se verovatno čini da je nemoguće snagom svoje volje
izboriti se sa ovim problemom. Naravno, svaka anksioznost ima svoj uzrok postojanja, i jako je važno
baviti se njome i njenim uzrocima ukoliko Vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Da biste je „sasekli
u korenu“, najbolje je da se obratite psihoterapeutu i da uz njegovu pomoć pokušate da razumete zašto
se anksioznost uselila baš u Vaš psihički prostor. Ali, čak i u psihoterapiji, Vi ste taj koji samom sebi
najviše pomaže.
 Kako pomoći samom sebi?

-Svaki problem od nas zahteva da se borimo. Svaki problem je tu sa razlogom – da bismo iz njega nešto
naučili. Najpre se zapitajte: Šta ja treba da naučim od svoje anksioznosti? Odgovor na ovo pitanje sigurno
znate, a jedino što Vam treba su strpljenje dok za njim tragate, i otvoreno srce da ga prihvatite.


 - Dalje, bilo bi dobro formirati grupu za podršku. Ljudi koji će ovu grupu sačinjavati treba da budu ljudi u
koje imate potpuno poverenje, i koje možete da nazovete u bilo koje doba dana ili noći, i koji mogu da
Vam pruže iskren, podržavajući zagrljaj i par reči utehe. Nije poželjno da ovu grupu sačinjavaju roditelji,
jer su oni obično i sami anksiozni kada njihova deca imaju bilo kakav problem. Najčešće nije poželjno ni
to da u ovu grupu uđu sestra ili brat, kao ni dečko ili devojka, osim u slučaju da ste zaista sigurni da ćete
od njih dobiti potrebnu podršku. Najbolje bi bilo da grupu za podršku čine Vaši pravi prijatelji. Uvek kada
Vam je loše, najpre nazovite nekog iz Vaše grupe za podršku. Ispričajte mu kako se osećate, neka Vas
zagrli i bude sa Vama dok ste anksiozni.

 - Pojedite nešto slatko! Najbolje je da uvek imate pri ruci neku čokoladicu i flašu vode, kako biste se
osvežili. Možda Vam je samo pao šećer...
 - Ukoliko se bura u Vama ne stišava, uzmite papir i olovku i pišite. Ovo nije uobičajeni način pisanja!
Treba da pustite ruku da sama piše ono što joj Vaša podsvest diktira. Dakle, samo počnite da pišete.
Nemojte razmišljati kako ćete nešto napisati, niti zašto to pišete. Opišite kako se osećate, bez „uvijanja“.
Pišite dok Vam se um ne isprazni, a ruka počne da Vas boli. Pišite sve do momenta kad više stvarno
nemate šta da napišete. Kada tako uobličite Vašu anksioznost, i date joj materijalni oblik, videćete kako
ona i nije tako strašna. Kada je sagledate na papiru, i pročitate šta ste napisali, osetićete ogromno
rasterećenje.
 - Ukoliko anksioznost i dalje bukti u Vama, pokušajte da se umirite na sledeći način. Prebacite fokus ka
spoljašnjosti. Pogledajte sobu u kojoj se nalazite. Najbolje bi bilo da prebacite fokus na neko drugo živo
biće, poput sobne biljke. Priđite biljci i počnite aktivno da je posmatrate, zagledajući se u teksturu njenih
listova, u njene boje... Počnite naglas da govorite kako ona izgleda. Dodirnite je, dopustite sebi da osetite
njen život. Takođe, počnite naglas da nabrajate sve lepe stvari koje čine Vaš život, imena Vaših najdražih,
lepa iskustva sa njima. Setite se nečega što Vas smiruje i pokušajte da osetite taj mir. Možda je to letnje
jutro pored mora, ili ukus osvežavajuće izvorske vode u šumi, ili možda šetnja parkom sa najboljim
prijateljem.
 - Budite Sada i Ovde. Ako Vas misli vuku predaleko u budućnost, vratite se u sadašnji trenutak i mesto.
Ne razmišljajte o budućnosti, već se fokusirajte na sadašnjost. Život je ono što se dešava Sada.
 - Budite svesni da je period anksioznosti ili panike kratkotrajan, da će prestati u roku od nekoliko minuta
do pola sata. Proći će, to je ono u šta treba da budete sigurni. Prihvatite strah, i strah će proći.
 - Bavite se fizičkom aktivnošću! To je odličan „instant“ lek. Izaberite sport koji Vam najviše prija i počnite
sa treniranjem. Bez obzira da li izaberete fudbal, košarku, latinoameričke plesove, jogu ili aikido,
bavljenje fizičkom aktivnošću će Vas ojačati kako fizički, tako i psihički, pa možda i duhovno.

Svakako nije lako boriti se sa anksioznošću. Budite spremni za borbu, ali posmatrajte je kao avanturu i
izazov. Uzmite mač i štit u ruke i hrabro krenite napred. Anksioznost jeste često preplavljujuća, ali ona ne
donosi nikakvu realnu opasnost. Može se preživeti, može se preoblikovati u nešto pozitivno i lepo. Često
će se anksioznost vraćati, kucati Vam na vrata taman kad pomislite da je zauvek nestala. Neka Vas to ne
obeshrabri. U redu je da se plašimo i da brinemo. U redu je i da ponekad izgubimo kontrolu. Ali, ma
koliko sve izgledalo prestrašno kada smo anksiozni, treba da znamo da je jutro uvek pametnije od noći, i
da će anksioznost ubrzo prestati.

Nešto u šta ja duboko verujem jeste to da nam život nikada ne donosi više od onoga što možemo da
podnesemo. Svaki problem je nova životna lekcija. Stisnite zube, ustanite kada padnete, i svet će biti Vaš!
:)