AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ŠUMADIJA

ODSEK KRUŠEVAC

OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

REGISTRI

SEMINARSKI RAD

Student: Luka Atanasković

Kruševac, Maj 2024

 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................3
SEKVENCIJALNA KOLA ...........................................................................................4
Prihvatni registri ............................................................................................................ 5
Prihvatni registar sa asinhronim resetovanjem i setovanjem .................................. 6
Pomerački registri .......................................................................................................... 7
Serial-In Serial-Out (SISO) .....................................................................................8
Serial-In Parallel-Out (SIPO) ..................................................................................9
Parallel-In Serial-Out (PISO) ................................................................................10
Parallel-In Parallel-Out (PIPO) ............................................................................. 11
Brojački registri ........................................................................................................... 12
Primena ........................................................................................................................ 15
LITERATURA ......................................................................................................16
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

UVOD

Registri se obično koriste za privremeno skladištenje ili prihvatanje rezultata

tokom procesa obrade, za izvođenje aritmetičkih operacija, ili za konverziju iz
serijskog u paralelni kod, i slično.

Registri su sekvencijalna kola koja služe za privremeno memorisanje digitalnih

informacija, često koristeći D flip-flopove kao memorijske elemente.
Svaka binarna cifra broja se čuva u posebnom flip-flopu, tako da za binarni broj sa n
cifara potrebno je n flip-flopova.

Osnovna karakteristika registra je njegova sposobnost da pamti više bitova digitalne

informacije koja je upisana u njega. Tu vrednost registrima omogućava da je po
potrebi proslede drugim elementima digitalnog sistema preko svojih izlaza.

Flip-flopovi koji čine isti registar obično koriste zajednički takt signal, što znači da se
upisivanje pojedinačnih bitova u flip-flopove vrši istovremeno (sinhronizovano) sa
aktivnom ivicom takta.

Postoje različite vrste registara prema načinu upisivanja i čitanja rezultata:

1. Stacionarni registar (registar sa paralelnim ulazom i paralelnim izlazom) zadržava

upisanu informaciju stalno unutar sebe.

2. Dinamički registri (registri sa serijskim ulazom i serijskim izlazom, registri sa

serijskim ulazom i paralelnim izlazom, registri sa paralelnim ulazom i serijskim
izlazom) neprekidno pomeraju sadržaj registra, pri čemu se informacija gubi ako nije
očitana na vreme.

O ovim tipovima registra ali i ostalim podelama biće reči u nastavku.

3
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

SEKVENCIJALNA KOLA

Sekvencijalna kola funkcionišu na način da stanje na njihovom izlazu zavisi

kako od trenutnog stanja na ulazu, tako i od prethodnih ulaznih stanja, odnosno
sekvence ulaznih signala. U njima se nalaze elementi koji su sposobni da pamte stanja,
što su u osnovi memorijska kola.
Ključni element u sekvencijalnim kolima je bistabilni multivibrator, poznat
kao flip flop (FF).

Flip flopovi imaju dva stabilna stanja označena kao Q i Q (često se Q koristi za stanje
izlaza, a Q za njegov komplement). Jedno stanje odgovara logičkoj jedinici (1), dok
drugo odgovara logičkoj nuli (0), i stanje flip flopa određeno je stanjem na izlazu Q.

Flip-flop je sinhroni bistabilni multivibrator koji se koristi u digitalnoj elektronici za

čuvanje i prenošenje podataka. Ovaj tip kola, osim ulaza S i R (set i reset), takođe ima
dodatni kontrolni ulaz C za okidajući impuls koji se naziva clock (CLK). Promena
stanja na izlazu flip-flopa se dešava sinhronizovano sa dolaskom okidajućeg impulsa.

Postoje različite vrste flip-flopova uključujući:

- D flip-flop: Ovaj tip flip-flopa ima samo jedan ulaz (D) za podatke i koristi se za
skladištenje jednog bita informacije.

- J-K flip-flop: Ovaj tip flip-flopa ima ulaze J (set) i K (reset) koji omogućavaju
fleksibilniju kontrolu stanja.

- Edge-triggered (ivično okidani) flip-flopovi menjaju stanje na izlazu ili na prednjoj

(uzlaznoj) ili zadnjoj (silaznoj) ivici okidajućeg impulsa.

Flip-flopovi se koriste za memorisanje informacija u digitalnim sistemima i mogu se

naći u različitim integrisanim kolima kao osnovni gradivni blokovi.

Dakle, podela izgleda ovako:

 Prihvatni registri
 Pomerački registri
 Brojački registri (Brojači)

4
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Prihvatni registri

Osnovni prihvatni (stacionarni) registar radi na principu da se pod dejstvom

aktivne ivice takta informacija sa paralelnog ulaza upisuje u registar, zamenjujući
prethodno upisanu informaciju. Trenutni sadržaj registra uvek je dostupan na
paralelnom izlazu.

Ovaj tip registra se odlikuje paralelnim načinom upisa. Svaki pojedinačni bit
informacije koji se upisuje u registar istovremeno se dovodi na odgovarajuće ulaze.
Upisivanje se vrši sinhronizovano sa takt signalom (CLK).

Prihvatni registar ima ulaze za podatke (Data input), kontrolni ulaz za upis (Write
enable), i izlaz za čuvanje podataka (Data output).
Kada je dozvoljen unos (Write enable signal aktivan), podatak se upisuje na ulazima
prihvatnog registra.
Stanje ili vrednost ulaza se zadržava sve dok se ne promeni ulazna vrednost ili dok se
ne promeni kontrolni signal.

Slika 1. Prihvatni registar sa paralelnim ulazom i paralelnim izlazom

(Registarske komponente, preuzeto 05.03.2024.
https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw )

5
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Prihvatni registar sa asinhronim resetovanjem i setovanjem

Osim ulaza za podatke (Data input) i kontrolnog ulaza za upis (Write enable),
ovaj tip registra ima dodatne ulaze za setovanje (set) i resetovanje (reset) stanja.

Sve dok je SET ili RST aktivno, taktilno dejstvo je blokirano.

Ovi ulazi se koriste za inicijalizaciju registra, što podrazumeva postavljanje registra u

poznato početno stanje.

Ulaz za set (S) se koristi za postavljanje registra na logičku "1" (setovanje).

Ulaz za reset (R) se koristi za resetovanje registra na logičku "0" (resetovanje).

Asinhrono setovanje ili resetovanje znači da se stanje registra menja odmah

kada se aktiviraju odgovarajući ulazi (set ili reset), bez obzira na stanje takt signala
(clock).
Na primer, ako se ulaz za reset (R) aktivira (postavi na logičku "0"), registar će
odmah preći u stanje nule, bez čekanja na bilo kakav takt signal.

Kada se ulaz za set (S) aktivira (logička "1"), registar će se postaviti na

logičku "1" i zadržati tu vrednost sve dok se reset ne aktivira ili dok se ne ažurira
ulazni podatak.
Kada se ulaz za reset (R) aktivira (logička "0"), registar će se resetovati na logičku "0"
i zadržati tu vrednost sve dok se set ne aktivira ili dok se ne ažurira ulazni podatak.

Slika 2. Prihvatni registar sa asinhronim setovanjem i resetovanjem (levo) i tabela

istinitosti za date izlaze (desno)
(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw )

6
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Pomerački registri

Postoje četiri osnovna tipa pomeračkih registara prema načinu upisivanja i

čitanja rezultata:

1. Stacionarni registar (registar sa paralelnim ulazom i paralelnim izlazom): U ovom

tipu registra, upisana informacija ostaje stalno unutar registra.

2. Registri sa serijskim ulazom i serijskim izlazom: Ovi registri primaju ulazne

podatke serijalno (po bitovima) i takođe daju izlazne podatke serijalno.

3. Registri sa serijskim ulazom i paralelnim izlazom: Ovi registri prihvataju ulazne

podatke serijalno, ali daju izlazne podatke paralelno.

4. Registri sa paralelnim ulazom i serijskim izlazom: U ovom tipu registra, ulazni

podaci se dovode paralelno, ali izlazni podaci se izdaju serijalno.

Kod stacionarnog registra, informacija ostaje statična unutar registra. Nasuprot tome,
kod ostala tri tipa registra, sadržaj registra se neprekidno pomiče, i ako se ne očita na
vreme, podaci se gube. Zbog ovog svojstva, ovi registri se nazivaju dinamičkim ili
pomeračkim registrima.

Slika 3. Tipovi pomeračkih registara

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

7
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Serial-In Serial-Out (SISO)

Pomerački registar je sklop koji se sastoji od D flip-flopova povezanih u nizu

sa zajedničkim taktom.
Podaci se upisuju u ovaj pomerački registar bit po bit putem serijskog ulaza (SI -
Serial Input).
Svaki bit koji se upiše pojavljuje se na serijskom izlazu (SO - Serial Output) nakon
određenog broja taktnih ciklusa (n taktnih ciklusa).

Slika 4. Šema upisivanja bitova nakon nekoliko taktnih ciklusa

((https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resource
key=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

Slika 5. Tabela istinitosti za logičku šemu na slici 4

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

8
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Serial-In Parallel-Out (SIPO)

Serial-In Parallel-Out (SIPO) pomerački registar kombinuje karakteristike

Serial-In Serial-Out (SISO) registra sa dodatkom paralelnih izlaza.

U SIPO pomeračkom registru, podaci se serijski (po jednom bitu) upisuju u registar.
Nakon prolaska kroz n taktnih ciklusa, isti podaci su dostupni na paralelnim izlazima
registra u paralelnom obliku.

Podaci se obično unose u pomerajni registar bit po bit preko jedne ulazne linije
(serijski ulaz).
Svaki taktni impuls uzrokuje pomeranje postojećih bitova podataka skladištenih u
registru jedno mesto levo ili desno (zavisno od vrste pomerajnog registra), čime se
oslobađa mesto za novi ulazni bit.
Kada su svi bitovi serijski uneti i skladišteni u pomerajnom registru, mogu se
istovremeno pročitati u paralelnom obliku koristeći više izlaznih linija (svaka linija
odgovara jednom bitu registra).

Slika 5. Serial-In Parallel-Out (SIPO) pomerački registar

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw )

Često se koriste za povezivanje između sistema koji komuniciraju serijski (kao što su
serijski interfejsi za komunikaciju poput SPI - Serial Peripheral Interface) i sistema
koji zahtevaju obradu paralelnih podataka.

9
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Parallel-In Serial-Out (PISO)

Parallel-In Serial-Out (PISO) pomerački registar kombinuje karakteristike

Serial-In Serial-Out (SISO) registra sa dodatkom paralelnog upisa.

Ovaj tip registra ima dve funkcije:

- Kada je kontrolni signal L/S (Load/Shift) jednak 1, omogućen je paralelni upis, što
znači da se podaci upisuju istovremeno na ulazima.
- Kada je kontrolni signal L/S jednak 0, registar se prebacuje u režim pomeranja
(shift), gde se podaci iz registra izbacuju serijalno.

Ovaj registar omogućava konverziju podataka iz paralelnog u serijski oblik, gde se

prvo vrši paralelni upis podataka, a zatim se podaci izbacuju serijski pomoću funkcije
pomeranja (shift).

Slika 6. Parallel-In Serial-Out (PISO) pomerački registar

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

10
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Parallel-In Parallel-Out (PIPO)

Parallel-In Parallel-Out (PIPO) pomerački registar je sklop koji kombinuje

karakteristike Parallel-In Serial-Out (PISO) registra sa dodatnim mogućnostima
paralelnog izlaza.

Ovaj tip registra ima dve konfiguracije:

- Kada je kontrolni signal L/S (Load/Shift) jednak 1, registar funkcioniše kao

prihvatni registar, što znači da podaci sa paralelnih ulaza odmah ulaze u registar.
- Kada je kontrolni signal L/S jednak 0, registar funkcioniše kao Serial-In Parallel-Out
(SIPO) pomerački registar, gde se podaci iz registra izbacuju serijalno.

PIPO pomerački registar omogućava istovremeni paralelni ulaz i paralelni izlaz

podataka, prilagođavajući se konfiguraciji koja je odabrana putem kontrolnog signala
L/S.

Slika 7. Parallel-In Parallel-Out (PIPO) pomerački registar

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

11
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Brojački registri

Brojači su sekvencijalna kola koja služe za brojanje impulsnih signala tako što
svaki novi ulazni impuls uzrokuje promenu stanja kola. Brojači koriste flip flopove
kao memorijske elemente. Brojač sa n flip flopova može imati m = 2n različitih stanja
i naziva se n-bitni binarni brojač ili binarni brojač modula m.

Sinhroni brojači su oni koji koriste zajednički taktni impuls za taktovanje svih flip
flopova. Nasuprot tome, asinhroni brojači koriste nezavisne taktove za svaki flip flop.

Dužina brojača određuje se brojem flip-flopova koji se koriste u brojaču, pri čemu
izlazi flip-flopova predstavljaju izlaze brojača.

Osnova brojača, takođe nazvana moduo (MOD), predstavlja broj različitih

stanja koje brojač može imati (MOD-M brojač). Sa n flip-flopova moguće je
konstruisati brojač sa najviše M=2n stanja. Stanja se numerišu prirodnim brojevima,
počevši od 0 do M-1. Stanje 0 obično predstavlja početno ili resetovano stanje brojača,
dok je stanje sa rednim brojem M-1 završno stanje brojača. Nakon dostizanja
završnog stanja, brojač se obično vraća u početno stanje.

Kod brojanja se odnosi na pridruživanje jedinstvene n-bitne binarne

kombinacije svakom stanju brojača. Binarni brojač koristi prirodni binarni kod za
brojanje. Na primer, stanja 0, 1, ..., 7 u MOD-8 binarnom brojaču kodirana su redom
binarnim kombinacijama 000, 001, 010, 011, 100, 101, 110 i 111.

Slika 8. Opis pinova na brojaču

(https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

12
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Asinhroni brojači, poput prikazanog ripple counter-a i odgovarajućeg

vremenskog dijagrama, menjaju stanja flip flopova na osnovu prethodnih stanja. Prvi
flip flop (FF0) menja stanje na silaznoj ivici taktnog impulsa svaki put kada ulazni
signal pređe sa 1 na 0. Svaki naredni flip flop menja svoje stanje na osnovu signala
koji dobija od prethodnog flip flopa.

Asinhroni brojači imaju ograničenu primenu zbog potencijalnih problema sa

asinhronim prelazima stanja flip flopova. Obično se koriste kao delitelji frekvencije,
gde se izlaz poslednjeg (n-tog) flip flopa koristi kao signal koji je frekvenciju ulaznog
takta smanjio za faktor od 2n.

Slika 9. Logička šema brojača i šema taktnog (CLK) i izlaznih signala (Q0Q1Q2)
((https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resource
key=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw)

13
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

- Moguće je da dolazi do asinhronih prelaza stanja, što može uzrokovati nestabilno

ponašanje i nepredvidive rezultate.
-Najprimenjeniji su Dzonsonov i prstenasti brojač
- Ograničena su brzinom rada zbog nezavisnosti taktnih signala za svaki flip-flop, što
može dovesti do kašnjenja u propagaciji signala kroz brojač.
- Često se koriste za jednostavne primene kao što su delitelji frekvencije ili u
okruženjima gde je tačnost manje bitna.

U savremenim digitalnim elektroničkim sistemima, sinhroni brojači su češće

korišćeni jer koriste zajednički taktni signal za sve flip-flopove, što omogućava
stabilnije i predvidljivije performanse. Sinhroni brojači su efikasniji i pouzdaniji za
kompleksnije i brže digitalne sisteme.

14
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

Primena

Pomerajući (shift) registri koriste se u različitim primenama u digitalnoj

elektronici zbog svoje sposobnosti da pomeraju podatke ili signale kroz sekvencijalne
elemente. Tipične primene pomerajućih registara su:

1. Kasnjenje signala:

Mogu se koristiti za namerno kašnjenje signala. Ovo je korisno u situacijama

gde je potrebno sinhronizovati signale ili izvršiti vremensko usklađivanje između
različitih delova sistema. Na primer, u digitalnoj obradi signala (DSP), pomerajući
registri mogu se koristiti za izvršavanje filtriranja ili drugih operacija sa promenljivim
kašnjenjem. Kašnjenje se može menjati promenom učestanosti ili kaskadnom vezom
pomerača koji ako ima više izlaza u zavisnosti od samog izlaza će i kašnjenje biti
drugačije.

2. Konverzija serijskog u paralelni protok:

Mogu se koristiti za konverziju serijskog ulaza u paralelni izlaz ili obrnuto.

Kada se serijski podaci (jedan po jedan bit) ubace u pomerajući registar, može se
koristiti za formiranje paralelnog izlaza sa više bitova. Ovo je korisno na primer u
komunikacionim sistemima gde se serijski podaci moraju pretvoriti u paralelni oblik
pre daljeg procesiranja ili prikaza.

3. Implementacija memorije ili skladišta:

Pomerajući registri se takođe mogu koristiti kao osnovni elementi za

implementaciju memorije ili skladišta podataka. Svaki bit podataka može biti smešten
u poseban flip-flop unutar pomerajućeg registra, omogućavajući brzi pristup i
manipulaciju podacima.

4. Generisanje kontrolnih signala:

Pomerajući registri mogu se koristiti za generisanje kontrolnih signala, kao što

su sekvencijalni uzorci koji pokreću određene akcije u digitalnom sistemu.

5. Deljenje frekvencije:

U nekim slučajevima, pomerajući registri se koriste kao delitelji frekvencije.

Na primer, pomerajući registar može se koristiti za podešavanje frekvencije izlaznog
signala tako što će izbaciti samo svaki n-ti impuls.
Dakle ovo su veoma korisni sekvencijalni elementi koji se mogu primeniti u
različitim oblastima digitalne elektronike kako bi se postigli određeni efekti poput
kašnjenja signala, konverzije podataka, memorije, generisanja kontrolnih signala i još
mnogo toga.

15
 OSNOVI DIGITALNE ELEKTRONIKE

LITERATURA

https://www.elektronika.ftn.uns.ac.rs/uvod-u-digitalnu-i-mikroracunarsku-
elektroniku/wp-content/uploads/sites/131/2018/10/UDIME-06.pdf

https://emineter.wordpress.com/wp-content/uploads/2018/02/fizicka-elektronika-
udzbenik.pdf

https://drive.google.com/file/d/0B2HAWFlJw3KobXFrel81bVJtTG8/view?resourcek
ey=0-1dk-rJLBywUuBOmonQjwzw

https://mikro.elfak.ni.ac.rs/wp-content/uploads/2017/10/Digitalna_latches.pdf

16