Сви глаголски облици у староруском језику дијелили су се, као и у срј, на оне са

конјугацијом и оне без конјугације. Они који су имали конјугацју имали су три начина:

 изјавни начин (ту су се издвајале форме садашњег, будуће – простог и сложеног

будућег, прошло – 2 проста времена – аорист и имперфекат и 2 сложена – перфекат
и плусквамперфекат)
 конјуктив (сослогатељное наклонение, воља, жеља, могућност, глагол + партикула
бQ)
 заповједни начин

Они који нису имали конјугацију су:

 инфинитив (који се заврашаво суфиксами –ти, -чи нести, речи, који се јавља
застарјелим обликом именица И основа у дативу и локативу)
 супин ( карактерише га суфикс –тQ, користио се послије глагола кретања и
означавао је циљ тог кретања, послије супина глагол није био у акузативу већ у
генитиву. Супин је рано замијењен инфинитивом. Јавио се као застарјела форма
именица У основа)
 партиципи (гл. придјеви, причастие)

У облике који имају конјугацију спадају глаголи,. Поред њих у гл. врсте убрајају се
партиципи и десупстантиви (инфинитив и супин.) У даљем развоју партивципа формирају
се 2 хибридне врсте – гл. придјеви и гл. прилози – у средњеруском.

У срј се издвајау облици на –л.

У староруском имамо: глаголе, именице, замјенице, партиципе, посесиве, десупстантиве,

придјеве и глаголе у ужем смислу (?).

У староруском језику смо имали 3 лица: једнину, множину и неодређено лице. Имали смо
категорију начина (у ИЕ је било више гл.начина).

Кондиционал се састоји од аориста помоћног глагола и партиципа на –л. То је

синтаксичка, а не морфолошка форма изражавања значења.

Императив је настао од ИЕ оптатива, а ИЕ императив се изгубио.

Оптатив се сачувао у 3. лицу јд. и мн.

Категорија живо/неживо је поткатегорија акузатива у руском и српском.

Категорија времена карактерише само индикатив.

Категорија придјевског вида и гл. вида је словенска иновација. У старор. је била у фази
формирања. Категорија залога (актив и пасив) карактерише партиципе.
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ

Као у срј и у староруском све гл. форме су се образовале од двије основе: инфинитивне и
презентске или будуће од облика 3. лице мн. садашњег времена, гдје је основе све осим
личног наставка –атq и –утq.

Помоћу инф. основе образовали су се: инфинитив, супин, аорист, имперфекат, партиципи
на –л, трпни и радни партицип прошлог времена.

Од презен. основе образовали су се облици садашњег и будућег времена изјавног начина,

императив, облици трпних и радни партиципа садашњег времена.

ГЛАГОЛСКЕ ВРСТЕ И ПРЕЗЕНТ

У зависности од облика садашњег времена, сви гл. старор. језика дијелили су се на 5 врста
– 4 тематске и 1 атематска. Тематским називамо глаголе при чијем се образовању
насатавцу везују за основу помоћу тематског вокала. А атематски глаголи су они код
којих се наставци везују директно за коријен.

У прву врсту спадају глаголи код којих се основа садашњег или простог будућег времена
у 1. лицу јд. и 3 лицу мн. завршава на тврди сугласник. У 2. лицу јд. налазимо тематски
вокал –е.

У другу врсту спадају они глаголи код којих се у 1. лицу јд. и 3. лицу мн. основа завршава
на твдри сугласник, али који имају у саставу основе суфикс –ну-.

У трећу врсту спадају глаголи код којих се основа завршава на Ј или меки сугласник
настао јотовањем. вяжуть гдје је Ж настало до zj.

Код глагола 4. врсте јавља се тематски вокал –и, у свим облицима.

Глаголи атематске врсте садрже свега пет глагола: бQти, дати, yсти, вyдyти (знати), имати.
У 1. лицу јд. имали су облике на –мq: есмq, дамq, yмq, вyмq, имамq. А у 2. лицу јд.
наставак на –си. еси, даси, yси, вyси, али имаши.

Основа наставка 2. л. мн. 3. л. мн. Поријело

I -Е- НЕС-Е-ТЕ НЕСouТq *nes-o-nti
II -NE- КОС-НЕ-ТЕ КОСНouТq *kos-no-nti
III -JE- ЗНА|ouТq *zna-jo-nti
ЗНА-E- ТЕ
IV -I- НОС-И-ТЕ НОС@Тq *nos-i-ti
V Атематска EС-ТЕ
За ово у 3. л мн. није био назал у древноруском.
Спряжение глаголов в настоящем времени:
I класс II класс III класс IV класс
нести стати знати хвалити
ед. ч. 1-е л. несоу станоу знаю хвалю
2-е л. несеши станеши знаEши хвалиши
3-е л. несеть станеть знаEть хвалить
мн. ч. 1-е л. несемъ станемъ знаEмъ хвалимъ
2-е л. несете станете знаEте хвалите
3-е л. несоуть станоуть знають хвалять
дв. ч. 1-е л. несевh станевh знаEвy хваливh
2-е л. несета станета знаEта хвалита
3-е л. несета станета знаEта хвалита

V класс
быти дати имати
ед. ч. 1-е л. Eсмь дамь имамq
2-е л. Eси даси имаши
3-е л. Eсть дасть иматq
мн. ч. 1-е л. Eсмъ дамъ имам
2-е л. Eсте дасте имате
3-е л. соуть дадAть имоут
дв. ч. 1-е л. Eсвy давy имавy
2-е л. Eста даста имата
3-е л. Eста даста имате
Глагол бQти, има облике и по првој врсти: буду, будешq, будетq
В формах 2-го и 3-го лица ед. ч. и в 1-ом лице
мн. ч. произошел переход [е > ‘o] (по аналогии и во 2-ом лице мн.
ч.).
В форме 2-го лица ед. ч. в старославянском языке было только
окончание –ши, а в древнерусском языке встречаем как –ши, так и –
шь, последнее и закрепилось в русском языке.
В форме 3-го лица ед. ч. в древнерусском языке было окоча-
ние –ть (при –тъ в старославянском), но приблизительно с XIII в.
окончание –тъ появляется и в древнерусском языке.
От глагола быти сохранилась лишь форма 3-го лица ед. ч.
(есть) и отчасти форма 3-го лица мн. ч. (суть), которая употребля-
ется только в книжной, письменной речи.

Глагол вhдh ти был заменен в истории русского языка одно-

коренным глаголом вhдати, который относился к III классу, а гла-
гол имaти уже с XI в. обнаруживал переход в III класс,
формы 1-го лица ед. ч. глаголов дати
и ести. Возникновение в этой форме твердого [м] привело к совпа-
дению ее с формой множественного числа, что не могло сохранить-
ся в языке, т.к. возникла нежелательная омонимия форм разных чи-
сел. В качестве первого лица множественного числа стала употреб-
ляться форма повелительного наклонения (hдимъ, дадимъ). Это об-
стоятельство повлекло за собой использование формы повелительного
наклонения и во 2-ом лице мн. ч., где вместо древнерусских дасте,
hсте появились дадите, hдите.
В форме 2-го лица ед. ч. исконные формы даси, hси начинают
выступать с –ши по образцу тематического спряжения.

ПРОШЛО ВРИЈЕМЕ

У почетној фази старор. језика била су 2 проста прошла времена: аорис и имперфекат и 2
сложена: перфекат и плусквамперфекат.

Аорист је у дрр. био само сигматски (у стсл је могао бити стари сигматски, нови
сигматски и асигматски). Аорист означава просто прошло вријеме, које означава радњу
која се не понавља и која је у потпуности извршена у прошлости. Данас се аорист
замјењује формом прошлог времена глагола свршеног вида.

Спряжение древнерусских глаголов в аористе:

I класс II класс III класс IV класс

ед. ч. 1-е л. несохъ стахъ знахъ хвалихъ

2-е и 3-е л. несе ста зна хвали
мн. ч. 1-е л. несохомъ стахомъ знахомъ хвалихомъ
2-е л. несосте стасте знасте хвалисте
3-е л. несоша сташа знаша хвалиша
дв. ч. 1-е л. несоховy стаховy знаховy хвалиховy
2-е и 3-е л. несоста стаста знаста хвалиста
V класс

ед. ч. 1-е л. быхъ

2-е и 3-е л. бы
мн. ч. 1-е л. быхомъ
2-е л. бысте
3-е л. быша
дв. ч. 1-е л. быховh
 2-е и 3-е л. быста
Глагол быти мог образовать и другой аорист (имперфектив-
ный аорист) – с основой бh (1-ое лицо ед. ч. – бЬхъ, 2-3 лицо ед.
ч. –
бh, 1-ое лицо мн. ч. – бhхомъ и т. д.).

ИМПЕРФЕКАТ

Имперфекат се по свом значењу јавља као просто прошло вријеме које означава радњу
која се неограничено понављала у прошлости. Данас га преводимо глаголима прошлог
времена несвршеног вида.

Спряжение древнерусских глаголов в имперфекте:

ед. ч. 1-е л. несAхъ хвалAхъ бяхъ
2-е и 3-е л. несAше хвалAше бяше
мн. ч. 1-е л. несAхомъ хвалAхомъ бяхомъ
2-е л. несAте хвалAсте бясте
3-е л. несAхоу(ть) хвалвAхоу(ть) бяхоу(ть)
дв. ч. 1-е л. несAховy хвалAховh бяховh
2-е и 3-е л . несAста хвалAста бяста

ПЕРФЕКАТ

Перфекат је сложено прошло вријеме, које се гради од помоћног облика глагола бQти у
садашњем времену и партиципа прошлог времена на –л, који се мијењао по роду и броју.
По свом значењу перфекат је означавао резултат прошле радње, који се сачувао у
садшњем времену.

Спряжение древнерусских глаголов в перфекте:

ед. ч. 1-е л. Eсмь неслъ,-а,-о сталъ –а, -о хвалилъ, -а, -о
2-е л. Eси -//- -//- -//-
3-е л. Eсть -//- -//- -//-
мн. ч. 1-е л. Eсмъ несли,-ы -а стали,-ы, -а хвалили, -ы, -а
2-е л. Eсте -//- -//- -//-
3-е л. соуть -//- -//- -//-
дв. ч. 1-е л. Eсвy несла, -y,- y стала, -y,- y хвалила, -y,- y
2-е и 3-е л. Eста -//- -//- -//-

Перефекат је рано изгубио помоћни глагол. Губитак помоћног глагола почео је 3. лицем
гдје присуство субјетка сматра помоћни глагол непотребним.Пошто је помоћни глагол
указивао на лице, у улози субјекта јављале су се прво именице и замјенице. Тако је
губитком помоћнмог глагола, остао перфекат са обликом на –л. У 14. вијеку ова форма
перфектам је истиснула облике имперфекта и аориста и постала јединим олбиком
прошлог времена у руском језику.

ПЛУСКВАПЕРФЕКАТ

Плусквамперфекат је означаво прошло вријеме, које се завршило прије друге радње у

прошлости. Градио се од имперфекта помоћног глагола бQти (бAхx,бAше, бAхомx или
бyхx, бy, бyхомx,...) и форме партиципа на –л, који се мијењао по роду и броју. У
споменицима се среће и други облик плусквамперфекта, који се градио од помоћног
глагола бQти у перфекту и партиципа прошлог времена на –л есмq бQлx.

Историја плусквамперфекта повезана је са судбином других облика прошлог времена.

Појава помоћног глагола у форми перфекта умјесто имперфекта повезана је са губитком
аориста и имперфекта. Перфекат је рано изгубио помоћни глагол у свом саставу, што је
довело до његовог одсуства и у форми перфекта глагола бити, када је та форма
учествовала у грађењу плусквамперфекта. Касније се помоћни глагол преобразовао у
партикулу бQло.

ЗАПОВИЈЕДНИ НАЧИН

У стрр. облици заповиједног начина јављали су се у 2. лицу јд. и 1. и 2. лицу множине и

двојине. Овај начин се образовао од основе садашњег времена помоћу суфикса –и- (који
се у једнини саједињивао са основом глагола свих врста, а у мнножини и двојини
основама глагола 3. и 4. врсте) и суфикса –y- (? )(који се додавао у множини и двојини
основама глагола 1. и 2. врсте.)

Формы повелительного наклонения тематических глаголов:

I класс II класс III класс IV класс
ед. ч. 2-е л. неси стани знаи хвали
мн. ч. 1-е л. несyмъ станyмъ знаимъ хвалимъ
2-е л. несyте станyте знаите хвалите
дв. ч. 1-е л. несyвy станyвy знаивy хваливy
2-е л. несyта станyта знаита хвалита

Форма 1. лица мн. заповиједног начина била је изгубљена, али почетком 12. вијека за овај
облик користио се облик 1. лица јд. презента. Од облика презента, разликовала се
интонационо.

Формы повелительного наклонения нетематических глаголов:

ед. ч. 2-е л. yжь дажь
 мн. ч. 1-е л. yдимъ дадимъ
2-е л. yдите дадите
дв. ч. 1-е л. yдивy дадивy
2-е л. yдита дадита

В древнерусском языке было три формы будущего времени: одна

простая и две сложные.

Будущее простое. В роли будущего простого выступало настоящее время от

глаголов совершенного вида: придоу, понесоу, вълезоу, възьмоу Однако в
древнерусском языке не было резкого разграничения, как в современном языке,
между формами будущего и настоящего времени. Поэтому форма настоящего
времени от одной и той же основы могла иметь значение то настоящего, то
будущего времени. Это свидетельствует о том, что в древнерусском языке еще не
было четких норм выражения будущего времени. Оформление категории
будущего времени связано с окончательным разграничением совершенного и
несовершенного вида.

Будущее сложное первое выражалось сочетанием инфинитива спрягаемого

глагола и настоящего времени вспомогательного глагола. функции
вспомогательных глаголов употреблялись хотЬти, имЬти, почАти, начАти. Эти
вспомогательные глаголы, теряя своё лексическое значение,играли лишь роль
формального показателя будущего времени.

Будущее сложное второе состояло из причастия на -л- спрягаемого глагола и

вспомогательного глагола боудоу: боудоу писалъ.Эта форма обозначала будущее
действие, котороепредшествовало другому будущему, и употреблялась главным
образом в условных придаточных предложениях. Будущее сложное второе вышло
из употребления к XVI в.

КОНДИЦИОНАЛ

Сослагательное (условное) наклонение — ирреальное наклонение. Оно

обозначало действия, которые могут (или могли) произойти при определенных
условиях.

Сослагательное наклонение в древнерусском языке

образовывалось аналитическим путем при помощи
формаориставспомогательного глагола быти и причастия на л-(ср.: образование
сослагательного наклонения в старославянском языке).
 Ед. ч.

муж. р. жен. р. ср. р.

1-е л . быхъ съд ㅷ лалъ съд ㅷ лала съд ㅷ лало

2-е л.,3- бы съд ㅷ лалъ съд ㅷ лала съд ㅷ лало

ел.

Мн. ч.

муж. р. жен. р. ср. р.

1-е л. быхомъ съд ㅷ лали съд ㅷ лалы съд ㅷ лала

2-е л. бысте съд ㅷ лали съд ㅷ лалы съд ㅷ лала

3-е л. быша съд ㅷ лали съд ㅷ лалы съд ㅷ лала

Дв. ч.

муж. р. жен. р. ср. р.

1-е л. быхов ㅷ съд ㅷ лала съд ㅷ лал ㅷ съд ㅷ лал ㅷ

2-е л.,3- быста съд ㅷ лала съд ㅷ лал ㅷ съд ㅷ лал ㅷ

е л.

Сослагательное наклонение пережило существенные изменения в истории

русского языка. Наиболее важное из них заключается в утрате спряжения
вспомогательного глагола быти. Из всех аористных формсохраняетсялишь
форма2-3-го лица единственногочислабы. Употребляясь во всех формах
сослагательного наклонения,быутрачивает свои исконные глагольные значения
времени, лица и числа и превращается в служебную частицу, служащую для
образования сослагательного наклонения. Таким образом,
современнаячастица бы по происхождению является формой простого
аориста 2-3-го лица единственного числа глагола быти.

Другое изменение в сослагательном наклонении связано с утратой родовых

различий во множественном числе у причастий: для всех родов устанавливается
единая форма с окончанием -и, являющаяся по происхождению
формойименительного падежа множественного числа мужского рода(знали,
неслии т. д.).
ПОСЕСИВИ

Јављају се као хибридна врста ријечи. Настали су током друге подјеле ријечи на врсте,
када су се имена раздвојила на именице и придјеве. Узрок њиховг настанка је промјена у
категорији падежа, што се односи на синкретизам старог генитива и аблатива што је
довело до семантичке преоптерећености. Посесива нема у другим ИЕ језицима. Они улазе
у парадигму именица.

Посесивни генитив именица употребљава се само ако је грађен одедбеном ријечју – само
ако има атрибут.

sQn boga \ivago.

dom otqca svoego.

Посесивни генитив – бога и оца.

У супротном, он се замјењује присвојним придјевом.

sQn божии.

У сттр посесивни генитив се образује и од супстантивизираних придјева, имена по мужу,

женских патронима.

У срј посесивни генитив је главно средство за изражавање припадности. Некадашњи

посесиви су се изгубили, али се сусрећу са разговорном језику.

Послије изједаначавања аблатива и генитива огроман број значења је пао на нови

словенски генитив, па су се његова посесивна значења пренијела на новоформирану
категорију.

Неки посесивни суфикси су наслијеђени иу ие, а неки су настали у прасло.

Посесивни суфикси –јq, -овq и –евq

Ј је наслијеђен из праидо. а ови су настали у прасловенском периоду. Дакле, посесиви су

се издвојили помоћу суфикса –ј од основа а дуго, ја дуго, у кратко, јо кратко, и од
сугласничких основа на р, нт, н, т.

Овим суфиксом су издвојене и посесивне замјенице мои, твои, свои при чему је Ј из
суфиска јотовало крајњи сугласник основе.

Губљење ових посесива је најважнија промјена у посесивном систему сттр језика,

постепено је замијењиван суфиксом –ов.
Посесиви на –ев и –ов су најмађи посесивни суфикси. Настали су најприје у кругу у
кратко основа, а касније су се пренијели на о и јо кратко.

Настали су попридјевљавањем једног од двају падежа или посесивног генитива или

посесивног датива поможу суфикса –ос-.

Суфикс –ев се везује искључиво за јо деклинацију.

Суфиск Ј био је жив у кругу неких јо основа у позном стсл, али га је истиснуо суфиск –ов.

Поред посесивних придјева у ужем смислу који означавају припадање, помоћу суфиска Ј
градили су се и квалитативно посесивни придјеви са значењем посједовања.

У неким случајевима посесиви на Ј се губе релативно брзо, након примања хришћанаства

и развоја писмености.

Посесивни суфикс -qнq настао је као сложени суфикс он Н + Јq, при чему је Ј јотовало Н.
братqнq

Употребљавало се код заједничких именица. Код властитих се среће само код топонима.
Њим се изводе посесиви са значењем сродних и породичних односа. мужqнq, женqнq

Послије вокализације полугласника добија се облик са непостојаним вокалом братенq.

Конкурисали су му суфикси –ин, -ов, -ев. На основу овог суфикса у другој половини 18.
вијека развио се суфикс –нин да би се појавило посесивно значење братинин.

Помоћу суфиска –ин посесиви граде:

именице и кратко основа, при чему је он овдје био најчешћи јер су га користили именице
мушког и женског рода у сивм значењима.

Изузетак су оне именице са значењем сродничких односа, које су имале суфикс –qнq.

Суфикс –ин имале су именице а и ја дуго основа, на које је он пренијет са и кратко основа.

Именице на –телq које су означавале вршиоца радње номина агентис градиле су посесив
помоћу суфикса -евq. оучителевq

Само у једном примјеру у овој категорији посвједочен је посевив са Јq, томителq