ЗАМЈЕНИЦЕ

Замјенице су, како у староруском тако и у савременом руском језику,

промјењива врста ријечи којом се упућује на нешто (предмет, особину).
Спадају међу именске врсте ријечи јер имају именичке категорије
(род,број, падеж) и функције (субјкат, објекат и атрибут).
У староруском замјенице се дијеле на личне и неличне.
 Личне замјенице означавају или замјењују говорна лица и у њих се
обрајају замјенице за прво (азь, мы) и друго лице (ты, мы) и повратнa
замјеницу (себя).
 Неличне замјенице не разликују лица.

Склонение личных местоимений в древнерусском языке:

Единственное число Множественное число
1-е лицо 2-е лицо 1-е лицо 2-е лицо
Им. азъ ты мы вы
Р. мене тебе насъ васъ
Д. мънh, ми тобh, ти намъ, ны вамъ, вы
В. мене, мA тебh, тA насъ, ны васъ, вы
Т. мъною тобою нами вами
М. мънh тобh насъ васъ

Двойственное число
1-е лицо 2-е лицо
Им. вh ва
В. на ва
Р.-М. наю ваю
Д.-Т. нама вама
h- jat

И–
Р СЕБЕ
Д СOБѢ, СИ
В СЕБЕ, СѦ
Т СОБОЮ
П СOБѢ
Историјске промјене код личних замјеница
1. Изгубљени су облици двојине
2. Стараоруски облик првог лица једнине язъ рано је изгубио други
слог, вјероватно по аналогији са једносложним формама ты, мы,
вы
3. Форме косих падежа замјеница првог лица једнине углавном су
претпиле фонетске измјене
 Изгубило се [ъ] у дативу, инструменталу и у локативу (мънЬ
→ мнЬ, мъною → мною)
 Звук гласа Ь измијенио се у звук [е] (мнЬ → мне)
 Генитив и акузатив једнине добили су наставак –я.
Настанак наставака –я у савременом руском се објашњава
на више начина.

o Под утицајем акузатива *о промјене (стола, коня)

o Под утицајем енклитичких облика датих замјеница мя, тя, ся (мене>
меня, мя)
o Шахматов сматра да је наставак –я резултат фонетских промјена:
послије меког сугласника 'е>'а.

4. Замјеница другог лица једнне и повратна замјеница себе у

акузативу, генитиву и инструменталу су се промијениле као и
лична именица за прво лице једнине.
 У Ак и Ген тебе, себе→ тебя, себя; Инс тобою, собою →
тобой, собой
 У дативу и локативу коријен се измијенио, умјесто тобЬ,
собЬ, настало је теб-, себ-
*појава облика тебе, себе објашњава се различито
( позајмиљивањем форме тебЬ, себЬ из старославянского
языка; Промјеном о>е тобЬ → тебЬ;)
 5. Изгубили су се енклитички облици

Д. пад. – ми, ти, си

В. пад. – мя, тя, ся
Кратке форме у дативу су се користиле у положају без акцента, а пуне форме
у акцентованом положају. Касније су се енклитички облици изгубили.
Посебну пажњу треба обратити на енклитички облик у акузативу. Сматра се
да су то били првобитни облици. На њих утицај врше облици гентива мене,
тебе, себе. Испрва двосложни облици су се употребљавали у положајима под
акцентом док су се енклитички облици употребљавали у положају без
акцента. Касније долази до губљења енклитичких облика у словенским
језицима, с тим да су се у јужнословенским и западнословенским језицима
очували енклитички облици до данас.
Енклитички облик повратне замјенице преобразио се у рјечицу, а затим у
постфикс који указује на повратност глагола.
6. У множини дошло је до губљења полугласника (насъ, намъ, васъ,
вамъ → нас, нам, вас, вам).
7. Посебну историју имају замјенице трећег лица
 У староруском као и у стсл није било личних замјеница за
треће лице, тј. Није било посебних ријечи у том значењу. Ту
функцију су на почетку испуњавале показне замјенице и, я,
е за мушки, женски и средњи род. Касније их у номинативу
мијењају замјенице онъ, она, оно, а у косим паджима су се
сачувале форме и,я, e
 Облици у акузативу једнине и, юу, е(који су одговарли м, ж
и с роду) и . Ь, Ь, я (који су одговарали множини) били су
потиснути формама генитива . его, еЬ, его и мн.ч. ихъ
 У множини номинатива се усталио један облик –они , иако
су се испрва разликовали облици они, оны, и она (за м,ж и
с род)
 Још у прасловенској епоси показне замјенице и,я, e су се
слагале са приједлозима въ<*kъn. съ<*sъn; къ<*kъn.
Крајњи сугласник приједлога Н се стапао са замјеницом и
 добијало се *vъn jego > въ него. На тај начин у староруском
послије приједлога въ, съ, къ у косим падежима замјеница
појевљује се почетно Н.


Историја неличних замјеница

Показне, упитно-односне,одричне,неодређене, присвојне и одређене.

Склонение указательных местоимений:

 м. р. ср. р. ж. р. м. р. ср. р. ж. р. м. р. ср. р. ж. р.
Им. тъ то та онъ оно она сь сe си
Р. того тоh оного оноh сего сеh
Д. томоу тои ономоу онои семоу сеи
В. тъ то тоу онъ оно оноу сь с. сю
Т. тhмь тою онhмь оною симь сею
М. томь тои ономь онои семь сеи

Множественное число
54

Им. ти та ты они она оны сии си сиh

Р. тhхъ онhхъ сихъ
Д. тhмъ онhмъ симъ
В. ты та ты оны она оны сиh си сиh
Т. тhми онhми сими
М. тhхъ онhхъ сихъ
Двойственное число
Им.-В. та тh тh она онh онh сиа сии сии
Р.-М. тою оною сею
Д.-Т. тhма онhма сима
Склонение притяжательных местоимений:
Единственное число
м. р. ср. р. ж. р. м. р. ср. р. ж. р.
Им. мои мо. моа нашь наше наша
Р. моeго моeh нашего нашеh
Д. моeмоу моeи нашемоу нашеи

В. мои мо. мою нашь наше нашоу

Т. моимь моeю нашимь нашею
М. моeмь моeи нашемь нашеи

Множественное число
Им. мои моа моh наши наша нашh
Р. моихъ нашихъ
Д. моимъ нашимъ
В. моh моа моh нашh наша нашh
Т. моими нашими
М. моихъ нашихъ

Двойственное число
Им.-В. моа мои мои наша наши наши
Р.-М. моею нашею
Д.-Т. моима нашима
Определительные местоимения
Единственное число Множественное число
м. р. ср. р. ж. р. м. р. ср. р. ж. р.
Им. вьсь вьсе вьса вьси вьса вьсh
Р. вьсего вьсеh вьсhхъ
Д. вьсемоу вьсеи вьсhmъ
В. вьсь вьсе вьсю вьсh вьса вьсh
Т. вьсhмь вьсею вьсhми
М. вьсемь вьсеи вьсhхъ

Отрицательные местоимения формируются довольно поздно

Вопросительные местоимения

Им. къто чьто

Р кого чего
Д. комоу чемоу
В. кого чьто
Т. цhмь чимь
М. комь чемь

Историјске промјене у развоју неличних замјеница

1. Показне замјенице указују на три степена удаљености говорника од
предмета говорења
 Близак говорнику (сь, си, се)
 Близак саговорнику (тъ, та, то)
 Удаљен и од говорника и од саговорника (онъ, она, оно)
2. Временом кратки облици замјеница сь, си, се се губе, а пуни сеи,сия,
сие синастављају да се користе, а касније се мијењају замјеницом этот.
3. Изгубиле су се и показне замјенице и,я,е (иже, яже, еже), сачували су
се облици косих падежа у парадигми личне замјенице трећег лица.
 4. Изгубиле су се и замјенице овъ, ова, ово.
5. Остале врсте неличних замјеница су претрпиле углавном фонетске
промјене (нпр Ь в звук [э])
6. Промјене код упитних замјеница
А) В И.п. в результате падения редуцированных къто > кто, чьто > что
([што] как результат диссимиляции согласных вследствие падения
редуцированных)- губљеења полугласника
б) в Р.п. произошло изменение: кого > [ково], чего > [чево] –
аналогичное изменению местоимения того.
В) У инструменталу замјеница къто се измијенила: цЬмь > кЬм’. То јесте
поништили су се резултати друге палатализације која се десила још у
прасловенском периоду. А крајње [м’] је отврдло као посљедица
губљења полугласника. У облику отвердел чимь под утицајем
замјенице кем появился гласный звук [е]
7. Код промјене неличних замјеница разликују се тврда и мека
промјена.Тако се показне замјенице тъ, та, то мијењају по трдој
промјени, а сь, си, се по мекој. Присвојне замјенице се такође мијењају
по придјевској мекој. Одређене замјенице се мијењају по тврдој
промјени, осим замјенице вьсь, коју већ у сатрруском језику
карактерише мијешана промјена: вьсь, вьсего, вьсемоу – мягкий
вариант, вьсЬмь, вьсЬми – твердый вариант.

t on kto
s moi nas cto