БРОЈЕВИ

У староруском језику првобитно није било такве врсте ријечи. За изражавање

количине користили су се придјеви и именице. У 18. вијеку бројеви се
званично формирају као врста ријечи. Првобтно је било само 12 ријечи
којима се означавала количина нечега: одинъ, два, три, четыре, пять, шесть,
семь, осемь, девять, десять, съто, тысяча.
Слова одинъ – четыре были прилагательными, а остальные счетные слова по
происхождению являются существительными (имели категории рода, числа,
могли иметь при себе определения).
Број одинъ мијењао се по родовима (м. р. – одинъ, ж. р. одьна / одина, ср. р.
– одьно / одино), мијењао се по тврдој замјеничкој деклинацији – как
местоимение тъ. Употребљавао се уз именице које су стајале у једнини.
Број дъва стајао је уз именице које су биле у двојини и сам број је имао само
двојину и мијењао се по тврдој замјеничкој промјени.
Им.–В. дъва (м. р.), дъвh (ж. и ср. р.)
Р.–М. дъвою
Д.–Т. Дъвhма

Рано се основа дъву- почела прихватати као главна основа. Двојина се

изгубила у 14/15 вијеку и замјенила ју је множина. Тако су се и код броја
дъва појавили наставци множине замјеничке промјене који су се додавали
на основу дъву- : Р. пад. дву-хъ, Д. пад. дву-мъ, М. пад. двухъ. У
инструменталу је примјетан утицај промјене бројева три, четыре: двумя <
контаминация двума + трьм’и, четырьм’и.
Бројеви ттри и четыре мијењали су се по именичкој промјени. Три као
именице и кратко основе, а четыре као именице сугласничке основе. Стајали
су уз именице у множини и сами су имали само множину.
Им. трие три три
Р. трии трии трии
Д. трqмx
В. трие три
Т. трьми трьми трьми
П. трqхx
У савременом језику се виде сљедеће промјене
1. Генитив и локатив се развио под утицајем промјене замјеница и
придјева (трьхъ > трех,как тех, добрых).
2. У инструменталу је дошло до преобразовања м’и > м’а под утицајем
формев двhма,
3. Рано се изгубила категорија рода
Бројеви од 5 до 9 су биле именице женског рода. Користили су се само у
једнини и мијењали су се као именице и основа. Именице уз које су ови
бројеви стајали биле су у генитиву множине.
Им. пять домовъ
Р. пяти домовъ
Д. пяти домовъ
В. пять домовъ
Т. пятию > пятью домовъ.
П. пяти домовъ
Именице десять и сто су такође биле именице.
Десять было существительным мужского рода, изменялось по
числам и падежам, тип склонения – на согласный:
Ед. ч.: Им. десять
Р. десяте
Д. Десяти
В. десять
Т. десятьмь
П. десяте
Мн. ч. Им. десяте
Р. десятъ
Д. десятъмx
В. десяти
Т. десятъми
П. десятъхx
Касније се број 10 почео мијењати као бројеви од 5 до 9.
Број 100 је био именица средњег рода која се мијењала као именице*o
твердой (ср. село), изменялось по числам и падежам:
Ед. ч.: Им. съто Мн. ч.: съта
Р. съта сътъ
В. съто съта
Д. съту сътомъ
Т. сътъмь съты
М. сътh сътhхъ
Счетные слова, обозначающие количество от 11 до 19, образовывались
следующим образом: указывались единицы, прибавляемые к десятку –
одинъ, дъва на десяте, т. е. один, два сверх десятка.
Првобитно је то била синтагма у којој је граматички главна ријеч била
јединица која је управљала словом десять в М.пад. с предлогом на.

История числительных двести, триста, четыреста, пятьсот

– девятьсот до известной степени параллельна истории слов двад-
цать, тридцать, пятьдесят – восемьдесят. Так, например, пятьсот
первоначально представляло собой словосочетание, где пять управ-
ляло словом съто в Р. пад. мн. ч., при склонении изменялось только
название единиц:
Им. пять сътъ птиць
Р. пяти сътъ птиць
Т. пятью сътъ птиць.
Ср. также двести, которое первоначально представляло собой
словоочетание, где дъва согласовывалось с существительным, ко-
торое стояло в дв. ч.:

В качестве названий дијелова в древнерусском языке использова-

лись различные существительные: полъ (склонение на *u), треть и
четвьрть или четь (склонение на *i), пятина, осьмина (склонение на *a).
Собирательные числительные склонялись в древнерусском
языке частью по именному (как существительные среднего рода на
*o), частью по местоименному склонению.
 Порядковые числительные в древнерусском языке относились к
прилагательным и характеризовались теми же формами, могли быть
именными и членными – пятъ, пятыи. В современном языке сохрани-
лись только полные формы порядковых прилагательных.