Download as pdf or txt
Download as pdf or txt
You are on page 1of 27

264 ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ

ТЕЗИКА

па блиска асоцијативна веза међу њима не може бити условљена заједничким


кон-
текстуалним појављивањем. Речи, видели смо, у посебним контекстима ступају у
синонимске односе са различитим лексемама и не постоји препознатљив модел
заједничког контекстуалног појављивањаувек истог пара. Контекст и сам ствара
оригиналне синонимске односе. Најјаче асоцијативне везе (показују асоцијативни
речници) успостављају се између правих синонима, оних који се налазе у сино-
нимском односу пре свега независно од одређеног контекста, а затим и унутар
њега. Асоцијативни речници, дакле, доказују постојање праве, неконтекстуалне
синонимије. Доказују и узајамну близину синонима у нашем менталном лексико-
ну. Очигледно их складиштимо заједно.
На основу података до којих су дошли истраживачи анализирајући асоци-
јативне тестове, лапсусе,процес тражењаречи код нормалних говорника и код
афазичара, Ејчисонова (1987: 83—85)закључује да постоји јака веза у менталном
лексикону између узајамно заменљивих синонима. Осетно је слабија психолошка
веза између речи сличног значења које се не могу замењивати. Да није тако, каже
она, у говору би било знатно више примера за јаја која су прокисла, млеко које
труне и ужегао парадајз него што се то стварно дешава.
Асоцијативни речници, виделисмо, могу бити корисни за истраживање
складиштењасинонима у менталном лексикону. То је питање које занима мањи
број стручњака. За ширу публику важно је напоменути да асоцијативни речници
у извесној мери могу послужити као речници синонима. Понекад се у њима, у ви-
ду асоцијација,појави и по неколико синонимаза задату одредницу.На основу
податка о фреквенцији синонима као речи-одговора можемо закључити колико
је он семантички близак одредници (речи-подстицају). Већа фреквенција синони-
ма указује на већи степен типичности, уобичајености, па и семантичке блискости
синонима. Тако је, рецимо, најфреквентнијаасоцијација на придев љут - бесан.
Од 800 испитаника чак 142 су одговорила тако. Затим, по степену фреквентно-
сти, следеови синоними: гневан, изнервиран, мрзовољан, нервозан, срдит, напет,
пргав, агресиван, ipy5, киван итд. Дакле, Асоцијативни речник бележи цео сино-
нимски низ и показује да највећи степенсемантичкеблискости постоји између
придева љут и бесан. Ова кратка анализа показује да се подаци из асоцијативних
речника могу искористити за различита проучавањасинонимских односа.
још једна важна садржинскарелацијамеђу лексемамајесте антонимија.
Она има много везе са синонимијом, иако је то на први поглед неочекивано.

11.1.2. Антонимија м

11.1.2.1, На који се начин антоними узајмно супротстављају?Поглављео


синонимији започели смо дилемом неких аутора да ли прави синоними уопште по-

Значајан део овог поглавља заснован је на нашим ранијим


радовима: Р. Марковић (1993), Р.Марко-
вић (1994) и Драгићевић (1996в); то нећемо посебно
истицати. Неки делови истраживањаиз 1993.
године сада се објављују први пут. Поглавље је
обогаћено резултатима одабраних анализа које су
објављене у међувремену.
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 265

стоје. Научници се питају, али говорници немају дилеме. Сви знамо да постоје речи
које имају (скоро) исто значење. Велика је пажња посвећена и томе шта је истознач-
ност, а шта блискозначност, постоји ли истозначност и како се она разликује од
блискозначности. Нико се, међутим, не пита постоје ли антоними. Њихово постоја-
ње је несумњиво свима, и научницима и говорницима. Општепозната дефиниција
лексичких антонима гласи да су то речи супротног значења.Међутим, као што није
сасвимјасно шта је истозначност, а шта блискозначност, тако је врло компликова-
но одредити какав однос између лексема можемо назвати супротним.
Шта је супротно, а шта није, зависи од узраста, пола, социјалног и културал-
ног окружења. И. Грицкат (1961—1962а:87, 88) примећује да се за децу од три-чети-
ри године супротстављају чика и тета, рука и нога, а у каснијем узрасту подрум и
таван, сунцеи киша. За човека који живи у природи са мешовитим географским
рељефомантоними су брдо и равница, али за брђанина који није видео равницу
брдоима као антоним котлину или долину.Да ли су антоними плакати и пева-
ти, кокошка —јаје, коза —рог, један —хиљаду, мајка —маћеха? Понекад је тешко
одлучити која је од више лексема антоним некој другој. На пример: да ли је анто-
ним придева стар - млад или нов? Да ли је антоним придева дебео —танак или
мршав?Да ли су и влажан и мокар антоними придева сув?Сви ови парови могу
функционисатикао речи супротног значењау одређенимконтекстима, али то
још увек није довољно да би се свака супротстављеност назвала антонимијом.
И. Грицкат (1961—1962а:
88) наглашавакако би „антонимија у лингвисти-
чком смислу требало да буде очишћена од свих таквих случајних наноса. Потреб-
но је наћи језгро проблема, ослањајући се, с једне стране, на правилна знања о
спољашњемсвету, а с друге стране, на правилно разумевање речи и њиховог зна-
чењског опсега.“ И Л. А. Новиков (1973: 18) сматра да се антонимија мора засни-
вати на искуству целокупног језичког колектива, а не само појединих друштвених
група, и да мора бити одређена као најопштије супротстављање речи за све говор-
нике датог језика.
Постојеи други параметрикоји указују на то да не спадајусви наведени
примери у антониме. Наиме, није тешко утврдити да се у народној пословицц
Велике и5емале п ож и с ротстављају_џрцдевивелик и мали, а да се
вици 5јежао ор вашке пак йаомеђеду.у.щаке супротстављајуименице башка И
међед.Мёђутим, ако се од било којег говорника тражи „даизабере
велик, свако е се определити Saмали, а тражи ли се реч супротног значетьд_у
односуна вашка, одговор неће имати значи, као што смо раније утврди-
ли за синониме, да постоје речи које се супротстављају И у контексту.“ нездвщсцо
ощњега,а има и оних које се супротстављајудамоуконтексцу„Већје на први по-
гледјасно да треба разликовати парове из прве категорије од парова из друге и
да ови из прве групе недвосмислено представљају антониме.
Ово потврђују и резултати из асоцијативних речника. Ако лексемапоседује
антоним и независно од контекста и у контексту, он ће увек бити фреквентнија
асоцијацијаиспитаника на ту лексему од оне лексемекоја је антоним само у кон-
тексту. Резултати једног нашег асоцијативног теста показују да је 74% учесника
266 ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

на задати стимулус сув одговорило придевом мокар, а само 26%је реаговало при-
девом влажан. 12
Резултати ових једноставних испитивања врло убедљиво и недвосмислено
показују да није свака супротност међу лексемема исте врсте и да се издваја један
тип супротности који се може назвати лексичком антонимијом. То је супротста-
вљеност независно од контекста и унутар контекста.
11.1.2.2.Два основна критеријума лексичке антонимичности. Најједно-
ставнији (а обично меродаван) тест за добијање антонима неке лексемејесте ан-
кета у којој неколико изворних говорника треба да одговори на питање која је
реч значењски супротна некој другој. Ако се одговори свих испитаника подудара-
ју (а њих не мора бити много), можемо бити скоро сигурни да је добијен прави
антоним, а ако се одговори осетније разликују, за истраживача то треба да буде
знак како дата лексема вероватно уопште нема прави антоним. Тако ће, рецимо,
свако одговоритида је придев високсупротан придевунизак, да је плитак су-
протан придеву дубок, да је кратак супротан придеву дуг[ачак], али ће се многи
замислити, на пример, над именицом човек. Наша анкета је показала да је 36%
испитаника одредилоименицу животиња као антоним именици човек,укупно
3296учесника се одлучило за именице жена или дете, 16% је одабрало нечовек,
196је одговорило Бог, а 4% није имало одговор. Ова последња група се определила
исправно, јер именица човек не поседује прави антоним, онај који јој се супрот-
ставља и независно од контекста и у контексту.
Поставља се питање шта повезује, а шта разликује антониме, тј. зашто су
дубок и плитак тако недвосмисленоантоними, а медведи вашка нису. Шта то у
значењу имају дубок и плитак што немају медведи вашка?
Придеви дубок и плитак узајамно се супротстављају и независно од кон-
текста и у контексту, док се медведи вашка супротстављајусамо у одређеном
контексту. Шта то придевима дубок и плитак омогућава да се супротстављајуи
независно од контекста? Одговор лежи у чињеници да им се супротстављају при-
марна значења. Као и у случају синонимије и свих осталих семантичких релација
међу лексемама,типични, основни облик антонимије остварује се независноод
контекста, тј. кроз семантички међуоднос основних значења. Дакле, ако се лексе-
мама супротстављају основна значења, оне се налазе у односу праве антонимије,
свим осталимслучајевимареч је о неправој антонимији или квазиантони:
мији.в

12Исп. асоцијативне тестове у вези са антонимијом у поглављу књиге


посвећеном проучавању вер-
балних асоцијација.
13Често се критикује термин неправа антонимија или
квазиантонимија. М. Чаркић (2003: 199),
на пример, констатује да је супротстављеностнеправих
антонима у приличној мери прикривена,
латентна,али да то не значи како она не постоји. Термин
квазиантонимија преузели смо од Нови-
кова (1973), а користе га и други лингвисти. Сматрамо
га подесним управо због тога што се њиме
сугерише да је у питању некаква антонимија (што значи
да је и квазиантонимија некакав вид анто-
нимичности), али да та антонимичност није исте
вредности, исте врсте, истог степенатипичности
као права антонимија. Могли смо се одлучити,
на пример, за термин опозити према антонимима,
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ
267

Осим супротстављањаосновних значења,постоји још један


важан показа-
тељправе синонимије, а то је семантичко саодношењелексема.На први поглед,
лексички пар мушкарац —жена узајамно се супротстављана исти начин као мај-
ка - отац. Лексеме у оба пара заиста се међусобно супротстављају,али се у дру-
гом пару не саодносе.Семантичко саодношењесе тестира покушајем дефинисања
једног антонима путем другог помоћу тзв. негативнедефиниције.Овај тест важи
за свепаровеправих антонима, нпр: дугачакје који није кратак, кратак је који ни-
је дугачак; висок је који није низак, а низак је који није висок;мушкарац је људско
Тиће које није женско, а жена је људскобиће које није мушко. Према томе, дужину
оазумевамо преко краткоће и обратно,значењеименицемушкарац преко значе-
ња именице жена, значење лексеме мир преко значења лексемерат итд. Све су
то примери за праве антониме.
-Међутим, значењеименице отац не разумевамопреко значењаименице
мајка и обратно. ао што смо образлагалиу одељкуо улози асоцијативних тесто-
ва у испитивањуантонимије, именицу отац не дефинишемокоји нијемајка, већ
йола_крјщимадете. Мајка је особаженског пола која има дете.
__мдјка и отац се дефинишу и разумевајупреко именицедете, а не кроз узајам-
ни међурднод.зууучујемо да се именице мајка и отац супротстављају,али да
не спадају у праве антониме, јер се не саодносе, а да мајка и дете нису антоними;
јер се саодносе,али се узајамно не супротстављају.Именице мушкарац и жена је-
су прави антоними, јер им се супротстављајуосновна(и многа друга) значењаи
узајамно се саодносе (тј. разумевају се и дефинишу једна преко друге).
Постоји више могућности одступањаод првог или другог критеријумаза
правуантонимију и они ће садабити наведени.
11.1.2.3.Утицај полисемије на антонимију. 1) Прави и неправи антони-
ми. Значењавишесмислених лексемамогу се укрштати на различите начине, што
утиче на појаву неколико типова антонимских или квазиантонимскихрелација.
Као што је већ речено, типичан облик антонимије чини супротстављањењихових
примарних значења: мушкарац - жена, бео —црн, врућ —хладан, дугачак —кратак.
Овај облик антонимије назвали смо правом антонимијом јер за њено остварива-
ње није потребан контекст.
Друга могућност је супротстављањепримарног значењаједне лексемесе-
кундарном значењудруге. У таквом су односу,на пример, лексемесув и сиров.
Примарно значење лексеме сиров јесте непрерађен, необрађен (нпр. сирова руда)
Влажност је само понекад манифестација те непрерађености, па је то тек секундар-
но значење. узајамно се
односена д во а не супротстављају се када описују руду и многе друге материје.
акле за о а• облик антецщщје подребнзје_дщрфенасемантичкапозицијау,тј,
Не може се рећи да у овом контексту
придевисув и сиров нису антоними, али се не може тврдити ни то да је њихов

на-
али се тиме разнородност између ове две категорије чини значајно већом него што стварно јесте,
рочито кад се узме у обзир чињеница да многи аутори сматрају антонимијом оно што ми називамо
неправомантонимијом.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА
268 СРПСКОГ
IF.3V1kA

антонима који се супротстављају у свим


статус исти као статус оних Контекстима
од њега, па заторщј_дщдтдродддављености зовемо неправом
и независно анто-
нимијом, или квазиантонимујдм.

мо ћйбёт је супротстављање само сек нддрних_значењадвејулексе-
значења. а тај начин се супротстављају,
ма, а не и њихових примарних рецимо,
онда када се под вуком подразумева искусна, опасна
лексеме особа,а
За овај тип антонимије такође је потребан
под овцом наивна, безазленаособа.
контекст у којем би се реализоваласекундарна, метафорична значењаименица
вук и овца,заснованана семамаколективне експресије, у којима вук и овцаозна-
чавају људскабића. На пример: Нити је Петар био вук, а ни Марко баш нијебио
ggq. И овајтип антонимијеспадау неправу антонимију или квазиантонимију.
Овај вид супротстављености често се назива и контекстуалном антонимијом.14

Антонимија
1. примарно значење лексеме број 1 примарно значење лексеме број 2
дугачак кратак
2. примарно значење лексеме број 1 секундарно значење лексеме број 2
сув сиров (= мокар)
З. секундарно значење лексеме број 1 секундарно значење лексеме број 2
вук (= опаснаособа) овца (= безазленаособа)

2) Пуни и непуни антоними. Они антоними којима се супротстављају


сва
значења зову се а они крјима се, поред основних зна-
чења,супротставну)ош нека (али не сва зову сенепуни антоними.
Детаљнуанализу и моделенепуних антонима далаје В. А. Иванова(1982:
24—43).Њена испитивања показују да ако један антоним има, на пример, пет зна-
чења, а други три, онда тај пар има највише три антонимична значења. Антоними
који имају исти корен (нпр. искрен - неискрен) најчешће су пуни, а они који имају
пар састоји од антонимас
истим или приближно истим бројем значења,онда су сва или скоро свазначе-
ња антонимична.Ако постоји великадиспропорцијау броју значењаоделитих
антонима,број антонимичнихзначењаје мали, а ако је диспропорцијау броју
значењапојединачних антонима мала, онда је број антонимичних значењазнатан
(приближан је броју значења појединачних антонима). Овај занимљив закључак
В. А. Иванове показује да појачана комплементарност изазива већу антонимску
кохезију међу лексемама,а то отвара простор за даљапроучавања.
За испитивање степена семантичког саодноса по супротности В. А. Ивано-
ва користи формулу преузету од С, Г. Бережана, којом је он одређиваосеманти-
чку блискостсинонимаи коју смо већ представилиу вези са синонимијом. Та
супротно-
формула гласи: V = 2с : а + b (V = коефицијент семантичког саодноса по
сти; с = број заједничких антонимских значења;а, b = број засебних значењасва-
ког од антонима),Примењујући ову вредности коефицијентаV'
формулу, према

антониме•
и Д, Мршевић (1977:235) условљене
разликује контекстуално условљене и емпиријски
ОДНОСИ
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ 269

разликује се пет нивоа антонимичности. Највећи број парова антонима налази се


трећег и четвртог степена антонимичности. На основу не баш
у оквирима другог,
поузданих података о значењима речи из домаћих речника закључили смо да, на
пример,пар прав - крив спадау другу групу, богатство - сиромаштвоу трећу
групу, јутро —вече, пријатељ —непријатејь, састанак - растанак, добро —зло,
истина —лаж спадају у четврту групу, а лето - зима и дан —ноћ у пету групу.
Највећи број антонимских паровау српском језику спадау четврту групу.
је изазвана ниском вредношћу
То значи да количник V има ниску вредност, а она
удвостру-
бројиоца и високом вредношћу имениоца. Пошто се бројилац састоји из
ченог броја заједничких значењаантонима, а именилац из збира појединачних
језику има ма-
значењаантонима, закључујемо да највећи број антонима у нашем
значења у односу на број појединачних значења сваког
ли број супротстављених
од чланова антонимског пара.
У вези с овим важно је напоменути и то да полисемантичка структура јед-
значи да
ног антонима може утицати на полисемантичку структуру другог, што
и непуни антоними могу постати пуни. До овог закључка дошли смо детаљном
анализом утицаја полисемантичкёструктуре лексемеg65pg на полисемащуууу
структуру лексемезло (исп. Драгићевић 1996в:36-39). Овде ћемо изнети само
закључке. ек према Речнику САНУ, има 17 значења, а зло само 5.
им се три значењЮМеђутим, ако се спроведе једноставан Тестм
САНУ којима
ако се именица добро замени лексемом зло у примерима из Речника
допушта лексе-
се потврђују значења речи добро, лако ће се запазити да контекст
јавно
му зло у свим случајевима у којима допушта и добро. Тако се, на пример,
дрфд,.ойште добро или заједничко добро у контекстима где се добро односи на
злом, ойиипим
воду, идеју, књижевна дела, народне песме —може заменити јавним
зломили заједничким злом. И под добром и под злом се уовимприщрима може
рећи:
по вати нека идеја, књижевно дело итд. Исто лако, као што се може
Гао мује сва добра овог света, може се рећи и: Дао мује сва зла овог света. Иако
она,
лексикографи нису убележили ова значења лексемезло у Речник САНУ (јер
можда, ни не постоје), говорници правилно разумеју овако употребљену лексему
зло захваљујући добро познатим значењима лексеме добро.
изазва-
Раније смо показали да полисемија утиче на антонимију и да је њоме
на подела на праве и неправе, пуне и непуне антониме. На основу семантичког
односа антонима добро - зло запаждуо_шаи антонимија може утицати на полисе-
ДИ, јер се полисемантичка структура значењски сиромашнијег антонима богати
под утицајем полисемантичке структуре значењски богатијег члана антонимског
пара. Нека од овако добијених значења заувек остају само потенцијална.15
Грицкат
М. Ивић (1995) на примеру антонимског пара бистар - мутан и И.
(1989)на примерунеких прилошких антонимскихпаровапоказују и други могу-

овој књизи,
15Потенцијална значења су важан извор лексичког богаћења. О њима је већ било речи у
и то у вези са регуларношћу лексичке метонимије. Да се подсетимо: лексичка метонимија је регулар-
потенцијално развијају
на и односи се на све чланове једне тематске групе, али неки чланови само
ову могућност.
270 ЛЕКСИКОЛОГИЈАСРПСКОГЈЕЗИКА

ћи пут полисемичне дисперзије чланова антонимског пара. Оне закључују да се,


понекад, метафорична значењаједног члана антонимског пара развијају слобод-
но и самостално, неспутане парњаштвом. „Метафора .урупно писати (крупно се
писалоо томе)“, констатујеИ. фицкат (1989:20), „зна:ш писати са придавањем
великог значаја, али ситно писати не постоји у смислу узгредног, маргиналног
ёлежењао нечем. том случају;хкоји је свакако ређи) пелисдмија
степена пуноће и семантичке блискости антонима.
З) Енантиосемија. Утицај полисемијена антонимијургщедасе и кроз могућ-
но€уједне лексеме да унутар своје полисемантичкедтруктуре има два супротста-
зове седнантиосемија. Тако, на пример, глагол позајми-
ти може имати е_сррутстављена значења:позајмити од некога (нешто) значи
узети, а позајмити некоме нешто значидати. Глацодјизнајмити такођдможе
-значити узеши што пОДнајам и дати, издати под најам. Л. Згуста (199i: 75-76)
даје примере из арапског језика, у којем реч aSia може значити весеои тужан,
sadfatun означава светло и таму, bana може значити појавио се и нестао је.
Енантиосемија се обично образлаже реликтом семантике старих заједни-
чких корена лексема. В. А. Иванова (1982:24—25)енантиосемију не сматра антони-
мијом, већ резултатом хомонимије или полисемије, док је, рецимо, Л. А. Новиков
(1973)у својој студији о антонимији третира као врсту антонимије.Пошто под
правом антонимиј„ом подрадумевамо супротстављеност две лексеме, онда супрот-
ност између два значења једне лексеме не можемо сматрати правом антонимијом.
Овоме бисмо могли додати и анализу В. А. Иванове (1982: 44), која тврдњу да
енантиосемија није антонимија образлаже и тиме што се код енантиосема супрот-
стављајуневажне семантичке црте, док се код антонима супротстављајукритериј-
ске. Осим тога, како запажа Иванова, енантиосеми се, за разлику од антонима,
никад не употребљавају у истом контексту.
Највише пажње енантиосемији на материјалу из српског језика посветиоје
М. Шипка (2002).Он наводии друге за_днан-
антагосемија, антагонимија, хетеросемија.
Овај лингвиста наводи тридесетак примера за енантиосемичне лексеме (пре свега
глаголе) и запажа да постоји више типова супротности остварених у њиховим
значењима: узимање —давање (као код глагола позајмити, узајмити, посудити,
изнајмити, унајмити, узајмица,поёуђивдч, изнајмљивач);ве-
ровање —невёрОвање (сумња, сумњати); одобравање —неодобравање (санкциони-
сатпу-прихватање одбијање (захвалити се) итд. У примере за енантиосемију
укључује чак и примере из неформалногјезика, нпр. из омладинског
жаргона. или хаос) могу се у својим
секундарним значењима одцрситцна нешто страшно, ужасно, врло непожељно,
али и на нешто врло пријатно.
Аутор посвећује пажњу и односу нормативиста према овој појави. Они је,
наиме, критикују, јер може довести до двосмислености, као у примеру глагола су-
мњати: Полиција сумњадаје М. Н, извршио тај гнуснизлочин, иако они који (а 50-
ље познају сумњају да би он мото тако нешто учинити. И једна и друга страна,
констатује М. Шипка (2002: 156),сумњају, изражавајући тиме потпуно супротна
ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 271
ПАРАДИГМАТСКИ

верује(сумња на то) да је несретни М. Н. убица, док они који


уверења.Полиција
познају у то не верују (сумњају у то).
га поближе као и у многим другим примерима за полисемију,
И у вези с овим случајем,
се умешају у тај семантички језички ток и да га у
нормативистипокушавају да
Тако, И. Клајн у језичком приручнику РТС-а (П. Ивић
некимслучајевимазабране.
оцењује како се „не може прихватити да има два
један глагол
et al., 1991: 187), правом каже да су у случају енантиосемије нор-
супротна значења”. М. Шипка с
непотребне, јер контекст у највећем броју случајева
мативистичкеинтервенције
разрешаваамбигвитет.
4) антоними. Постоје очигледно супротстављене лексеме и
очигледно супротстављеним паром лево -
наизгледсупротстављене. У вези са
„јасно је да је реч лево антоним речи де-
десноИ. Грицкат (1961—1962а:88) каже:
ништа друго него супротност деснога.
сно.И више од тога: лево не може значити
Неке лексеме се само наизглед супротстављају. Такве су, рецимо, небо —земља,
описаној у
ум - срце,душа - тело, анђео - ђаво. У једној нашој анкети, детаљно
питање по
Р.Марковић 1993, испитаници су давали врло разнородне одговоре на
чему се супротстављају земља и небо. Ово су неки од њих: доле —горе, додирљиво
- недодирљиво,познато —непознато, густо - ретко, тамно —светло, пребивали-
ште људи—пребивалиште Бога, боравиште упокојених неправичних бића —бо-
равиште упокојених праведника, рационалност —духовност, реалност —нествар-
ност, стабилност —неухватљивост, достижност —недостижност, почетак —крај,
живот —смрт, постојеће - непостојеће.
Из ових одговора је јасно да да се супротстављеност ових лексема заснива
на представама,асоцијацијама или традиционалним уверењима говорника. Неки
аутори (нпр. П. Н. Денисов 1993: 66) такве културално-историјске и асоцијативне
наносеу значењу лексема називају лексички фон. акле,ддротстављеност се за-
снивАЛта¯колёктивнојекспресији, којом су употпуњена основна или секундарна
значењалексема.Овај облик супротсТављеностиније исти као онај који објашња-
ваИ.Трицкат на примеру антонимског пара лево - десно и то није права антони-
мија. Л. А. Новиков (1973: 154) овакве парове назива прагматичким антонимима
и констатује да „испитивање реченица које садрже такве речи показује да им је
својственоднос експресивног контраста, потпомогнут другим средствимаконтек-
ста“.Наглашавамо као термин контраст и скрећемо пажњу на то да
он не доводи до праве, већ до неправе антонимије.
Доказ за то да прагматички антоними нису прави представљају и резултати
једног асоцијативног теста (исп. Р.Марковић 1993), Највећи број испитаника је на
стимулус лево одговорило асоцијацијом десно. Међутим, само је 10,7% субјеката
на стимулусземљаодговорило небо. Много су фреквентнији били ови одговори:
вода,хладноћа, крут, трава, ослонац, свемир, н,ива, поље, тло, хумус, браон, глобус
итд.

11.1.2.4.Антонимија и семантичка симетрија основних значења.Осим


СУПротстављања основних значења, као важан критеријум антонимичности две-
Ју лексеманавели
смо семантичко саодношење. Уколико тај критеријум изостаје,
лексемемогу
успоставити само однос неправе антонимије. Асиметричност основ-
272 ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ
П:.ЗИКЛ

них значења може бити стилска, семантичка или употребна. Пажњу посебно
при-
влаче семантички асиметрична значења.

Неправи антоними с обзиром на семантичку асиметрију основних значен,а


1. један од типова ове врсте неправих антонима може се илустровати од-
носом између лексичких парова жив —мртав и жив - убијен. Оба ова пара по-
везује супротстављање примарних значења. Ипак, први пар је пример за праве
антониме, а други за неправе. Разлика између њих лежи у саодношењу основних
значења.Придеви жив и мртав узајамно се саодносе, а то се види кроз мотуђлност
дефинисањапридева жив придевом мртав и обратно: жив је који није мртав, а
мртав је који није жив. Придеви жив и убијен узајамно се не саодносекао прави
антоними. Убијен као да има бар једну семантичку компоненту више од придева
жив, јер убијен (као и погинули) није само који није жив, већ подразумева и начин
који је довео до смртног исхода.
На сличан начин се могу анализирати и парови обучен - свучен и обучен
- го. Обучен и свучен су прави антоними, а обучен и (о су неправи. Придевом io се
само констатује особина онога који је без одеће. Придевом свучен изражава сеи
начин на који је неко дошао до те особине. Обучен је онај који има на себи одећу
захваљујући стављању одеће на себе. Обучен и свучен подразумевају особинеи
начин на који се до њих дошло. У значењу лексеме (о није садржан начин, а одсу-
ство тог семантичког елемента чини је квазиантонимичном с лексемом обучен.
Исто важи и за придевски пар обувен —бос, који представља квазиантониме, док
пар обувен - изувен илуструје праву антонимију.
2. Неправу антонимију врло јасно показују и односи међу неким лексемама
у антонимском ланцу. Наиме, око неких антонимских парова формирају се анто-
нимски ланци, јер се својство које је њима исказано може градирати. Типичан
пример представљаантонимски ланац врућ - хладан: студен - хладан - прохла-
дан —млак — топликаст —топао — врућ — врео.
У овом ланцу придеви топао/врућ и хладан свакако су прави антоними.
Међутим, запажамо и мноштво парова неправих антонима: студен - врео,хладан
-—врео, прохладан —тойликаст, прохладан —врућ, млак —студен, млак - хладан,
топликаст —хладан, топао - прохладан,топао - студен, врео - прохладанитд.
Придев врућ се може дефинисати помоћу придева хладан негативном де-
финицијом: који није хладан. Исто тако, хладан је који није врућ. Придев студен,
хла-
међутим, не саодноси се са придевима топао, врућ или врео, већ са придевом
као
дан, То се јасно види из дефиниције овог придева. Студен се не дефинише
који није врућ, већ који је мно1охладан.
синоним-
Из овог примера се уочава да се антонимски ланац састоји из два
- про-
ска реда. Први синонимски ред сачињавају придеви студен - леден- хладан врео,
хладан, а други се састоји од придева млак —топликаст - топао - врућ
-
синонимији
Синониме који улазе у ове синонимске редове у поглављу књиге о сино-
назвали смо градуалним синонимима. Доминанту (стожер) првог наведеног до-
са
нимског реда чини хладан, а другог врућ. Градуални синоними се саодносевреои
придеви
минантом реда, а не са лексемама супротног значења. Према томе, Врео
антоними.
студен супротстављају се, али се не саодносе, па зато нису прави
ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 273
ПАРАДИГМАТСКИ

врућ и тако се и разумева, а студен се саодноси са хладан. Ако би-


се саодноси са
значења придева врео и студен, рекли бисмо да је врео
смо странцу објашњавали
а да је студен —који је веома хладан.
- који је веома врућ,
Л. А. Новиков у предговору Речника антонима М. Р. ЈЬвованаводи један
занимљивпример Достојевског, у којем се примећује интуитивна потреба писца
да успостави симетрију између асиметричних, али супротстављених лексема.
у једној реченици Достојевски каже: Поделили су се на две стране —на једној су
били они који су га обожавали, а на другој они који су (а мрзели до лудила. Глаго-
ли 05ожавати и мрзети супротстављају се, али се не саодносе. Оба глагола се
саодносеса волети, јер је волети стожер синонимског реда којем припада глагол
обожавати, а, истовремено, и прави антоним глагола мрзети. Пошто обожавати
представљанајвиши ступањ вољења, писац појачава глагол мрзети предлошко-
-падешком конструкцијом до лудила, и тако успоставља симетрију са глаголом
обожавати. Тако, међутим, ипак није добио праве антониме, јер није супротста-
вио две лексеме (нпр. волети и мрзети), већ једну лексему и једну синтагму (050-
жавати и мрзети до лудила). Осим тога, обе ове јединице саодносе се са доминан-
тамаредова којима припадају.
Немају сви аутори овако строге критеријуме за праву антонимичност.
Д. Шипка (19906: 299), рецимо, антонимске односе између чланова антонимских
ланаца представља овако:

одличан ужасан врело ледено

добар лош вруће

осредњи топло хладно


Из овог графичког приказа види се да Д. Шипка додељује исти статус пару
одличан—ужасан као пару добар —лош и исти статус пару врело —леденокао то-
пло - хладно. Све су то за њега прави антоними. Међутим, показали смо да однос
измеђудобар и лош није истоветан као однос између одличан и ужасан, те они не
могу имати исти статус. Само се придеви добар и лош разумеју један преко другог
и зато представљају праве антониме.
З. Касније ће бити нешто више речи о односу између негације и антонимије,
а садаћемо само додирнути тај однос, с намером да покажемо како негацијом не
добијамо обавезно прави антоним, већ често и неправи, који је семантички аси-
метричан с лексемом од које потиче. Тако се, на пример, негацијом придева леп
добија не-лей. Придев не-лей не мора увек да значи ружан, већ има шири семан-
тички опсег и може да одређује некога ко није ни леп ни ружан, већ је неутралан
(или амбивалентан) у вези с том особином, Због тога је пар леп - нелей пример
за неправу антонимију,
док су леп и ружан прави антоними. Несиметричност се
огледау томе што леп има ужи
семантички опсег од придева нелеп. Другачији је
однос између придева жив
и нежив. Ови придеви се узајамно саодносе и предста-
Влају праве антониме,
јер нежив не може да означава ништа друго осим мртав.
4. Скренућемо пажњу и на један необичан тип неправе антонимије који
сечестоназива
синоантонимија. То је синонимијска употреба антонима, нпр.
274 ЛЕКСИКОЛОТЉНАСРН(.КОГ

полупун - полупразан, полушала - полуз8нтп. Семантички садржаји ових речи си-


Метрични су. Међутим, то нису прави антоними, јер уошнте нису антоними, већ
синоними. Примарна значењаим нису супротстављена,Beh су синонимна.
Закл,учак у вези са досадашњим разматрањима антонимије. Сви наведе-
ни типови неправих антонима приказани су са циљем да се одговори на питање
шта су прави антоними и каква су све одступања могућа од строгих критеријума
антонимичности. После свега, поновићемо да су прави антоними лексеме који-
ма се обавезно супротстављају основна (примарна) значења и које се узајамно
ТёМИМТйЧкйсаодносе.Многи аутори не наводе овако строге критеријуме антони-
н,их поједини од побројаних типова неправе антонимије
спадају у праве антониме. Л. А. Новиков (1973), на пример, енантиосемију и праг-
матичку антонимију сврставау праву антонимију. Међутим, врло је важно раз-
двојити праву антонимију, као потпуно евидентан,доказив и недвосмислентип
лексичког односа, од свих осталих врста значењске супротстављености лексема.
Показујући шта све нису прави антоними, покушали смо да одговоримо на пита-
ње шта они јесу. У даљемтексту усмерићемо пажњу на праве антониме.
11.1.2.5. Шта је антонимима супротно, а шта им је исто? Необично звучи
реченица М. Риђановића (1988: 297) да су „антоними, послије синонима, семан-
тички најсродније ријечи у језику“. Та тврдња је тачна, јер има доста сличности
у семантичком односу између лексема које су у синонимском и антонимском од-
носу. Ради прегледности, у описивању тих односа послужићемо се компоненци-
јалном анализом, као најприкладнијом методом. Синоними имају исту архисему,
већина сема нижег ранга такође им је заједничка, а разликују се само по једној
семи. Слично је и са антонимима. Они имају исту архисему и већину истих сема
нижег ранга. И они се разликују само по једној семи. Приказаћемо то на примеру
антонимског пара мушкарац - жена.

о припадност људској врсти


мушкарац мушки пол гд усправан ход женски но жена
п способност мишљен.а
говорна способносг
в способностстварањаоруђа
Р способностслужењаоруђем
о способностучешћа у друштвеном раду

Ако се антоними, баш као и синоними, разликују само по једној семи, по-
стављасе питање одакле потиче утисак да су синоними лексеме које имају исто
иди блиско значење, док су антоними значењски потпуно супротстављене лексе-
ме, -Одговор лежи у врсти диференцијалне семе која им се разликује. У синони-
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 275

мима се разликује диференцијална сема која се налази на нижем ступњу семске


хијерархијске лествице, дакле безначајнија сема, која је смеп.ттенана периферији
семантичког садржаја лексеме. Код антонима се, међутим, разликује врло значај-
на диференцијална сема. То је она сема која заједно са архисемом улази у семан-
тичко језгро чланова антонимског пара. Архисема лексема мушкарац и жена зајед-
ничка је и гласи —л,удско биће. Све остале семе у семантичком садржају убрајају
се у семе нижег ранга (диференцијалне семе). Међу њима постоји хијерархија.
Најважнија сема нижег ранга ових лексема јесте сема пола. Заједно са архисемом
она сачињава семантичко језгро лексеме. Семантичко језгро лексемемушкарац
твори људско биће мушког пола, а језгро лексеме жена представља људско биће
женског пола. Овим лексемама су све остале семе заједничке и сачињавају семан-
тичку периферију.
Ова анализа показује да су семантички садржаји чланова антонимског пара
врло слични, да по томе подсећају на синониме, али да је семантичка компонента
која им се разликује критеријска, да спада у семантичко језгро лексеме и да отуда
изазива семантичко супротстављање.У литератури о антонимији многи аутори
наглашавају принцип минималне разлике међу антонимима (у англосаксонској
литератури почев од Кларка 1970: 275).
И још једна разлика између синонимаи антонима:осим што је семакоја
се разликује у синонимима безначајнија од семекоја се разликује у антонимима,
код синонима се та другачија сема само разликује, а код антонима се обавезно
супротставља.
11.1.2.6. Антонимске варијанте. Аутори који не раздвајајуправу антони-
мију од осталих типова супротстављеностине заузимајустрог однос ни према
антонимским варијантама.Чак је и у уџбенике ушло мишљењеда једна лексе-
ма може имати више антонима. Тако, на пример, у средњошколскојграматици
Ж. Станојчића и Љ. Поповића (Станојчић и Поповић 2005: 174) читамо: „Иако
се антоними јављају најчешће у паровима, може се према некој речи јавити и не-
колико антонима. На пример, као антоними речи чврст могу се употребити: (1)
реч мек (чврст као стена : мек као памук), (2) реч течан (чврсто aipeiaTH0ста-
ње: течно агре(атно сташе) и (З) колебљив (чврст човек,чврст став : колебљив
човек, колебљив став). Ова појава везана је за полисемију, па ће једна реч према
себи имати више антонима уколико сама има више значења.”
Ако бисмо од било којег говорника српског језика тражили да одредиан-
тоним придева чврст, свако би рекао да је то мек и свако би се изненадио када
би чуо да су антоними придевачврст мек, течан и колебљив. Радозналијиби
имали и питања, на пример, колико укупно антонима има придев чврст? Ако је
течан антоним придевачврст, да ли је и [асовит антоним истог придева?Ако
јесте,да ли су онда течан и гасовит антоними?Ако су лексемекоје означавају
означавају годи-
агрегатна стања у антонимском односу, да ли су и лексеме које
би-
шња доба или стране света антоними? југ запад? Пролеће - лето? На крају
смо морали да се вратимо на питање шта су то уопште антоними.
антоним-
Лексеме које развијају антонимију имају, у ствари, само један
су они истозначнице.
ски парњак. Могу имати и више антонима,али само ако
ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
276

То су истозначнице лаж и неи-


Именица истина, на пример, има два антонима. мртав. Именица
нежив и
стина. Антонимске варијантепридеважив јесу
cpeha
- туга и жалост. Овај пример
(и њенаваријантарадост) имају два антонима оквиру семантичког поља
преплићу у
показује како се антонимија и синонимија
којем припадају.
такорећи, нема. Могли бисмо
И овај приступ има проблема. Истозначница,
варијанте именице растанак - састанак, сусрет
се запитати да ли су антонимске
састанак. Да ли су антонимске ва-
и сретањеили састанак и сретањеили само
ријанте придевахладанлексеметопао и врућ или само једна од њих? Решење
проналазимо у семантичком саодношењу блискозначница. Ако се блискозначни-
це не саодносе међусобно, већ са супротстављеном лексемом, оне су антонимске
варијанте,а ако се саодносеузајамно, а не са супротстављеномлексемом,оне
нису антонимске варијанте.
На пример: придеви топао и врућ саодносесе са хладан. Шта је топао/
врућ?Који није хладан.Придеви топао и врућ се, дакле,разумеју преко свог анто-
нима хладани представљајуњеговеантонимске варијанте. Друкчије је са приде-
вом млак, пошто се он саодноси са врућ. Шта је млак? Који није врућ. Млак се не
саодноси са хладан и зато не може бити антонимска варијанта придева хладан.
У синонимскомреду млак, топао, врућ, вреосамо су топао и врућ антонимске
варијанте придева хладан.
Ова анализа важи за основни тип антонимије, а то је антонимија независна
од контекста. У контексту, захваљујући различитим језичким помагалима, анто-
нимија се постиже много лакше и ефикасније, што показује и пример са употре-
бом придева чврст.
11.1.2.7. Антонимски пар. Антонимски пар се састоји из два члана. Постоје
они антоними код којих оба члана имају исту вредност у лексичком систему,али
има и оних у којима је један члан маркиран, а други немаркиран. Немаркирани
члан антонимског пара дубок —плитак јесте дубок, а маркирани члан је плитак.
Немаркирани члан антонимског пара дуг[ачак] - кратак јесте дуг[ачак], док је
маркирани члан кратак. Показатељнемаркираности се огледау томе што однос
дубок - плитак називамодубином(а не плиткоћом), а однос - кратак
именујемодужина (а не краткоћа). Питамо се колико је нешто дубоко, дугачко,
дебело, високо, а не колико је плитко, кратко, танко, ниско. Саме особине се, да-
кле, означавају према немаркираном члану и зато је лако одредити који је члан
антонимског пара маркиран, а који није. За то није потребна нарочита лингви-
стичка процедура,иако се својствомаркираности исказује и неким суптилнијим
језичким механизмима,о којима ће овдеускоро бити више речи.16
М. Доналдсоноваи Р. Џ. Вејлс (1970) наглашавајуда семантичке разлике
између маркираног и немаркираног члана антонимског пара произлазе из чиње-

ј. Д. Апресјан (1995:302-304) пише о асиметрији чланова


антонимског пара и доказује да су анто-
ними са компонентом више (дубок, висок, велик)
семантички простији од оних са компонентом мање
(плитак, низак, мали),
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 277

нице што немаркирани члан поседујеи номинално и контрастно значење,док


маркирани члан има само контрастно.
Немаркирани члан је семантички супериоран, што се види Beh и из наве-
дених показатеља маркираности. Поставља се питање зашто је то тако. Зашто је
придевдубок супериоран у односу на придев плитак, кад дубину не бисмо могли
да појмимо без плиткоће? Покушаћемо да пружимо објашњење.Немаркирани
члан антонимског пара обично има позитивну вредност, њиме се означава висок
степенсвојства у односу на прототип, али и само постојање својства, независно
од степенаизражености. У сваком случају,немаркирани антоним је плус-анто-
ним, док је маркирани антоним минус-антоним. Њиме се изражава низак степен
својстваили његово потпуно одсуство.Управо та плус-вредностнемаркираног
члана, његова способност означавања присуства или обиља, чини га семантички
доминантниму односу на маркираничлан, који подразумевапотпуно одсуство
или низак степен истог оног својства које је означено и немаркираним чланом.
За ово мишљењеимамо доказ у психолингвистичким експериментима који пока-
зују како деца усвајају значења антонима.
11.1.2.8.Психолингвистички експерименти у испитивању категорије мар-
кираности. Е. Кларк (1985) извештава о експерименту у којем су истраживачи ис-
питиваликако трогодишњацитумаче значењеприлога вишеи мање.Питали су
децу на којем дрвету има више јабука и деца су одговарала углавном правилно, а
када су их питали на којем дрвету има мање јабука, она су поново показивала дрво
на којем има више јабука. Слёдећи Х. Кларка, Е. Кларк (1985: 183) закључује да се
„појам имати количину увек најбољеприказује помоћу предмета који има највише
тога. Тако, када се тражи од детета да покаже дрво које има више или мање јабука,
оно ће, у оба случаја, показати на оно са више, јер се тако боље показује дрво са
нешто јабука на себи.” У овој раној фази детеје усвојило општу црту имати димен-
зију величине,а касније их контрастира и супротстављапоједине ступњеве. Дакле,
и у самом учењу антонимских парова реч која је носилац позитивног пола особине
толико је доминантна у односу на реч која је носилац негативног пола особине да
се њихова значења у најранијој фази усвајања говора разумеју као синонимна.
Четворогодишњаци,за разлику од трогодишњакд,наводе великокао су-
протно од мало, танко, ниско, младо и плитко, а мало као супротно од велико,
високо,дугачко, широко, дебелои старо (исп. Е. Кларк 1985: 185). Придев велик
се, дакле, разуме као синоним за скоро све немаркиране чланове антонимских
парова придева који означавају димензије, док се придев мали доживљава као си-
ноним за све маркиране придевске антониме са значењем димензије.
Е. Кларк (1985: 186) наводи и експериментекоје је обавила Л. Таширо 1971.
године, а који показују да се немаркирани чланови парова значајно боље разумеју
од маркираних, те, осим тога, да постоји редоследусвајања ових парова који иде
од „општијих појмова ка посебнијим, односно од великока посебнијим високо,
широко
дугачко, широко, Деца боље схватају израз дугачко него високо, а дебелои
су најтежи пар ове врсте придева.” Редоследусвајања парова антонима и чланова
антонимског пара потврђује лингвистичко одређењео маркираним и немаркира-
ним антонимима.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ
278 ЈЕЗИКА

11.1.2.9.Маркираност и полисемија. Однос маркираност/немаркираност


огледасе и у бројним лингвистичким параметрима.један од њих је полисемија.
Супериорност немаркираног члана антонимског пара манифестује се и тако што
он има развијенију полисемију. Анализирајући придеве са значењем људскихосо-
бина (Драгићевић 2001: 189), изнели смо податке о броју значења неких чланова
антонимских парова, према подацима из Речника МС. Број значења придева на-
лази се у загради иза антонимског пара: добар - лош (11:6), висок - низак (14:10),
паметан —глуп (9:5), леп —ружан (17:4), строг —благ (11:7), дебео - мршав (10:8),
крупан —ситан (12:9), брз —спор (6:3) итд. Из свих ових примера, а и многих дру-
гих, јасно је да немаркирани члан антонимског пара има битно више значењаод
маркираног.
Ови подаци нам потврђују констатацију, изнету на почетку поглављао ан-
тонимији, да нема много примера за пуне антониме, тј. оне којима се супротста-
вљају сва значења. За сам антонимски однос није важно то што један члан има
више значењанего други. Антонимија се тиме не нарушава, јер остају пуна семан-
тичка симетријаи супротстављеностпримарних значења,на којима се заснива
праваантонимија.И пуни и непуни антоними могу спадатиу праве.
Неки парови антонима се, међутим, скоро изједначавајуу броју значења,
а тиме конкуришу за пуне антониме. Рецимо, висок - низак (14:10),дебео- мр-
шав (10:8). Семантички статус маркираних чланова ових парова подудара се са
статусом немаркираних чланова. Не можемо са сигурношћу да утврдимо због
чега неки маркирани чланови антонимских парова прате семантички потенци-
јал немаркираних чланова, док се код других та тенденција не уочава. Због чега
ружан има само четири значења, наспрам седамнаест значења придева леп, док
мршав има чак осам значења, наспрам десет значења придева дебео?Зашто скоро
све што може бити дебело може бити и мршаво, а све што је лепо не може бити
и ружно? На ова питања за саданемамо одговоре и сматрамо их изазовнимза
даљаистраживања.
Нагласимојош једном нешто што је речено у вези са пуним и непуним ан-
тонимима. Снажна повезаност примарних значења антонима изазива уплитање
тог односау вишезначност чланова антонимског пара. На примеру антонимског
пара добро —зло објаснили смо да маркирани члан (зло) може, бар потенцијал-
но, развити значењакао немаркирани члан (добро).Тај утицај полисемантичке
структуре немаркираног члана на полисемантичку структуру маркираног члана
не мора увек бити само потенцијалан, већ, вероватно, може довести и до факти-
чких резултата у виду нових значења маркираног члана. Претпостављамо како се
тиме може објаснити чињеница да, понекад, маркирани члан антонимског пара
има скоро подједнако развијену полисемију као немаркирани. Нека његова значе-
ња су, верујемо,секундарна и добијена су накнадним утицајем полисемантичке
структуре маркираног члана.

11.1.2.10. Маркираност и деривација. Важан показатељ примарности лек-


семе,њеног значајног статуса у поли-
лексичком систему, представља њена богата типа
семијаи деривација.Зато често неког
испитујемо полисемију и деривацију
лексике да бисмо утврдили његов богату поли-
статус у систему. Лексема која има
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 279

семијуувек има и богату деривацију.У том смислу смо анализиралидеривациона


гнездачланова неких антонимских парова (Драгићевић 20056), да не-
маркирани чланови антонимских парова лексема које означавају људске особине,
стањаи емоције,поред богатије полисемије,имају и продуктивнију деривацију.
У деривациона гнезда уврстили смо изведенице, сложенице, речи настале комби-
нованом творбом и претварањем. Резултати су нас изненадили. Показало се (до-
душе, на малом узорку) да немаркирани чланови антонимског пара имају богатију
полисемију,док маркирани имају развијенију деривацију. Тако, на пример, придев
зао, који носи само три значења, има далеко богатије деривационо гнездо од при-
девадобар, који има једанаест значења. Придев слаб, који представља маркирани
члан антонимског пара јак —слаб, такође има мање значења, а више деривата од
придевајак. Исто је и са именицама туга и жал у односу на именицу срећа.
Објашњењеза ову неочекиванудиспропорцијутребатражити у чињеници
да је у лексичком систему приметно више лексема које говорници стварају да би
именовалинешто што одступа од очекиваног, пожељног,уобичајеног него оних
којима се именују неутрална или пожељна,очекиванасвојства.17Због тога су,
како показују наши примери, богатијадеривационагнездамаркиранихчланова
антонимског пара, којима се, бар кад су у питању људске особине, чешће означа-
вају непожељне особине. Као да не постоји потреба да се, на пример, именују (лек-
сикализују) особине људи јаког духа, добре крвне слике, јаких нерава; али, због
обележеностиособина, њихове маркираности, неуобичајености, постоје дерива-
ти инфериорних чланова парова: слабовид, сла5одух,сла5ожучан, слабокрван, сла-
бомоћан, слабонерван, сла5оног, слабоуман, сла5омислен итд.
Исто тако, као да не постоји потреба да се помоћу изведеница и сложени-
ца лексикализују предзнаци или симболи плодне године, благостањаили среће,
али језик обилује речима којима се означава предсказивање лоше године, сирома-
штва, несреће.Управо се таквим речима богати деривационо гнездо придева зао
и, по броју јединица, надмашује деривационо гнездо придева добар (нпр. злооч-
ник, зломисаон, злогодница, злогук, злогуко, злогукалица, злослутан, злослутност,
злослутња, злогласник, злогласница, злорейи, злодух).
Склони смо да именујемо својстватужне особе(тужнолик, тужноок, туж-
нокос), али не и срећне. Песме које се певају кад се тугује за неким имају своја
домаћа,народна имена (тужбалица, тужаљка, жалопојка), док песме којима се
исказује срећа не носе називе према емоцији о којој певају, већ према догађају за
који севезују (нпр. сватовац).
Већ смо рекли да се значењски сиромашнији члан антонимског пара богати
значењимапо угледу на значењски богатији члан. Слично је и са многим дери-

17Ово је потврдило више истраживача. Клајн (1994: 224) каже како је „одавно познато, уосталом,
да негативнеособине јаче стимулишу језичку креативност него позитивне”. Исто запажају и Жугић
(1997) и Драгићевић (2001). То чини и један од важнијих закључака магистарског рада Н. Ристиво-
Јевићо именима за мушкарце и жене у српском и норвешком језику. У том раду се констатује, на
када се узму у обзир сви називи животиња који метафорично означавају људе,само 2096
тих назива има пожељно значење када се односе на људе.
280 ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ватима. Сваки дериват маркираног члана антонимског пара, теоријски, отвара


могућност за творбу деривата немаркираног члана по истом творбеном моделу.
Некад се та могућност и реализује у виду нове речи. 18Ипак, потенцијална секун-
дарна значења лексема, као и потенцијални деривати који могу настати по угледу
на полисемантичку структуру и деривационо гнездо антонима, представљају ва-
жан ресурс за богаћење лексике у савременом српском језику. Жеља да укажемо
на ту чињеницу важан је разлогзбог којег се у овој књизи бавимополисемијом
и деривацијом антонима.
11.1.2.11. Поделе правих антонима. Навешћемо поделе антонима по неко-
лико критеријума: 1) на основу семске структуре (подела с обзиром на архисему
и поделас обзиром на остатак садржаја,искључујући архисему),2) на основу
значења (с обзиром на способност изражавања степена својства) и З) на основу
формалне структуре (с обзиром на корен антонимских лексема).19
Подела антонима с обзиром на архисему. Архисема антонимског пара мо-
же бити лексикализованаи нелексикализована.Лексикализовануархисемучини
појам који је надређен(суперординиран) члановима антонимског пара, тј. који
им је хипероним. Именички антоними могу имати лексикализоване архисеме (хи-
перониме), а придевски не могу. Дакле, антоними се с обзиром на архисему могу
поделитина антониме који имају лексикализовану архисему и на антониме ко-

18 Изгледа да се деривација по аналогији, ипак, реализује ређе него полисемија по аналогији. Пре-
ма сложеницама слабовид, сла5одух, сла5ожучан, слабокрван, сла5омоћан, слабонерван, сла5оног,
слабоуман, сла5омислен требало би да постоје сложенице до5ровид, снажнодух (јакодух),јакожучан,
до5рокрван (јакокрван) итд. Међутим, у Корпусу савременогсрпскогјезика, који је рађен на Природ-
номатематичком факултету под руководством Душка Витаса, нема потврда ни за једну такву реч.
У Речнику САНУ, међутим, постоје сложенице попут: до5рогласан,доброзвучан, добродушан,добро-
мислен, дофоуман,јакодушан, а оне се дефинишу: који има добар глас, који добро звучи, који мисли о
добру итд. Према томе, те сложенице нису прави антоними онима од којих смо пошли. Закључујемо
да се понекад пресликава само творбени модел, али не и значењски.

19 Постоје, наравно, и сасвим другачије поделе. Уместо да наводимо класификације Лајонса, Круза
и Липке (које се разликују само у појединостима), навешћемо поделу Т. Прћића (1997: 102-107), за-
сновану на моделима ових аутора. Антоними се деле на: скаларне антониме (брз —спор), комплемен-
тарне антониме (жив —мртав), дијаметралне антониме поре —доле), реципрочне антониме (изнад
—испод) и реверзне антониме (ући —изаћи). Као пример за најновије класификације антонима у
савременојсемантичкој литератури изнећемо поделуКрофта и Круза (2005: 165-189). Они наводе
неколико типова супротстављених лексема, који се третирају као антоними у ширем смислу. То су:
комплементарна лексика (жив —мртав, отворен —затворен), антоними (дугачак —кратак) и ре-
верзиви (горе —доле, обући се —свући се). Према нашем схватању, комплементарна лексика је најбољи
пример за антонимију. У овој књизи, као и у многим другима, тај однос се назива нестепенована
антонимија, а оно што Круз сматраантонимијом ми називамо степенованом антонимијом.
Анто-
ними, према Крофту и Крузу, могу бити организовани као моноскаларне опозиције,
бискаларне,
паралелне и преклапајуће опозиције. Моноскаларна опозиција постоји
између антонима којима се
исказује једна вредност од најнижег до највишег степена (кратак —
дугачак), а бискаларна опозици-
ја је на делу између антонима чији су степени
распоређени на две супротно усмерене скале (хладан
'v' —врућ). Хладан има своју
скалу (леден,прохладан, хладан), а врућ своју (млак —топао, врућ, врео).
У ретким случајевима се две скале могу
донекле преклапати (добар —лош), а понекад могу бити и
-паралелне(тврд —мек).
ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 281
ПАРАДИГМАТСКИ

архисему. Антонимски пар дан - но[1има лексикали-


ји немајулексикализовану
зовануархисемудан. Именица дан има два примарназначења—дан као период
као период од изласка до заласка Сунца. Пар мушкарац - жена
од 24 сата и дан
архисему особа, људско (5uhc,а пар лето - зима повезује лек-
има лексикализовану
сикализована архисема (одишн,с доба.
Појам који представљазаједничку архисему не мора бити лексикализован,
које имају антониме и које су у комплементарномодносу с
иако многе лексеме
њимаподразумевају обједињавајући појам. Свака комплементарност подразуме-
који би требало да се може некако назвати. Тако, на пример,
ва затварањекруга,
комплементарни антонимски пар мир - рат обједињенје појмом који није лек-
сикализован;тај појам можемо описати као стање с оружаним сукобимаили без
њих.20
Придевски антоними не могу имати хиперониме. Ипак, неки од њих (они
који имају неутралне чланове) могу градити хипероним од неутралног члана као
мотивнеречи. Условно,дакле, хипероним за пар дубок —плитак јесте који има
каквудубину, тј. дубина, за дугачак —кратак то је који има какву дужину, тј. ду-
жина итд.
Поделаантонима с обзиром на садржај основнихзначења, искључујући
архисему.Ако члановимаантонимског пара из основних значењаизузмемоархи-
семе,преостајеим супротстављен садржај. Њих можемо сврстати под апстракт-
није супротстављености,те по том критеријуму можемо класификоватиразли-
читегрупе антонима. Немогуће је одредити коначан број оваквих апстрактних
формуланити је могуће прецизно класификоватиантонимске паровепод једну
одређенуформулу.Ако би требало образоватинајопштију формулупод коју би
семоглаподвести супротстављеност свих антонимских парова, она би (под усло-
вом да се схвати врло широко) гласила: присуство - одсуство (неког својства или
степенанеког својства).
Могућеје образоватии формулениже општости.На пример:активност
- неактивност:рат —мир, жив - мртав, диваљ- питом; уређеност- неуређе-
ност:ред - хаос, прав —крив; сагласност —несагласност: истина - лаж, пријатељ
љубав- мржња;позитивно - негативно(пријатно - непријатно):
- непријатељ,
радост - жалост, добро —зло, весео—тужан, леп - ружан; велик - мали: велик
- мали,дугачак —кратак, јак - слаб,висок - низак; супротстављеноствременских
одсечака:дан - ноћ, лето —зима, јутро - вече; супротстављеносту простору:
састанак —растанак, први —последњи, леви - десни.21
Наведене критеријуме могуће је даљеразрађивати. Они се могу уопштавати
и конкретизовати. Антонимске парове је могуће поделити и по различитим семан-

20Већнеколико пута у овој књизи, разним поводима, скренули смо пажњу на постојањекласапојмо-
ваУсрпскомјезику (али класезахтевају посебну
и у другим језицима) који нису лексикализовани. Те
семантичку анализу.

Ове антониме, којима се исказује супротстављеност у простору, Лајонс (1977) назива дирекцио-
ном опозицијом - напоље).
(горе —доле, исток —запад, лево - десно, унутра
282 ЛЕКСИКОЛОГИЈА
СРПСКОГ

тичким пољима, на пример: спољашњи изглед и физичке особине


човека, физичка
својства предмета, природне појаве, емоције итд.
Степеновани и нестейенованиантоними. једну од
класификација антонима у литератури представља подела на навођених
степеноване (гра-
дабилне) антониме и нестепеноване (неградабилне) антониме.
Степенованиан-
тоними су они чији се чланови карактеришу различитим степеном или
јом једног истог својства. Однос између ових лексема заснива се на градаци-
контрарном
односу појмова који су њима именовани. Неки од њих се могу представити
антонимски ланци (студен —леден- хладан - млак - топао - врућ - врео). као
Особи-
на исказана степенованим антонимима није апсолутна. Она зависи од
референта
на који се односи. Тако, Ф. Палмер (1976: 79) наводи пример малог слона,
који је
много већи од великог миша. И ми смо говорили о релативној семантичкој
вред-
ности придева висок у зависности од именице уз коју стоји. Њиме се означава
већи степен изражености особине у синтагми висок кошаркаш него у синтагми
висок столар (исп. Драгићевић 2001).
Само степеновани антоними имају маркирани и немаркирани члан пара.
Оно што је свакако занимљиво у вези са степенованим антонимима јесте чињени-
ца да се они често не могу приказати у виду антонимског ланца, иако означавају
својства која се могу градирати. Ми, на пример, добро знамо да између младости
и старости или лепоте и ружноће има много прелазних ступњева, али те вредно-
сти нису лексикализоване. Највећи број људи не поседује особине испољенеу екс-
тремном облику и због тога смо принуђени да се сналазимо. У таквим ситуација-
ма говорницима обично помаже творба речи: лепушкаст, дебељушкаст,подебео,
онизак, повисок, средовечан, проћелав итд. Изненађујуће је то што су упражњена
тако важна местау лексичком систему.
Нестепенованим антонимима се исказује својство које се не може градира-
ти (нпр. жив —мртав, ожењен- неожењен,крив - прав,унутрашњи - спољашњи).
Однос између ових лексема заснива се на комплементарном односу између појмо-
ва који су њима исказани.
Разлике између степенованих и нестепенованих антонима. (1) Степено-
вани антоними се могу компарирати (велик, већи, највећи), а нестепенованине
могу (ожењен, *ожењенији, *најожењенији). (2) Уз степеноване антониме се могу
користити прилози за количину, а уз нестепенованеје то немогуће (исп. врлони-
зак и *врло мртав). (З) Степеновани антоними се пореде чак и онда када су у по-
зимву, а не само када су у компаративу или суперлативу. Таква компарација зове
је
се имплицитна компарација. Нпр. када кажемо да је Перина кућа велика, ми
поредимо са прототипичном кућом. Проблемом имплицитне компарацијепрви
са
се бавио Е. Сапир (1963). Исп. и поглавље о имплицитној компарацији у вези
једног
придевима који означавају људскеособине (Драгићевић 2001). (4) Негација пара
члана
члана пара нестепенованих антонима подразумева афирмацију другог
однос
(онај који није мртав - жив је, и обратно). Код степенованих антонима овај мало
није
важи само у једном смеру (оно што је велико није мало, али оно што
не мора бити баш велико).
Чувеној по-
Недостаци поделе на степеноване и нестепеноване антониме.
терминологији, на
дели на степеноване и нестепеноване антониме (или, у другој
ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 283
ПАРАДИГМАТСКИ

понешто и замерити, као и свим поделама


скаларнеи комплементарне) може се
у језичком систему:
а) један штап може бити кривљи или правији од другог, као што један чо-
или невернији од другог. Ипак, антонимски парови вешт
век можебити вернији
- невешт, крив — прав, веран —неверан, здрав - болестан, лођичан —нелогичан
спадајуу нестепеноване антониме, јер негацијом једног члана добијамо други и
обратно. Дакле, није сасвим тачно да се само степеновани антоними могу компа-
рирати. Закључујемо да постоје две групе нестепенованих антонима —они који се
могу компарирати и они који не могу.
У вези с овим Т. Прћић (1997: 105) примећује да постојање оваквих прела-
за наводи на помисао да ове две врсте антонимије „представљају делове једног
јединственогконтинуума, чије крајеве заузимајупрототипи поредивих односно
непоредивих лексема, док су између њих размештени случајеви одступања у оба
смера“.
б) Неки антонимски парови имају особине и степенованих и нестепенова-
них антонима.Показаћемото на примеру пара пун - празан.Ови антоними су
нестепеновани,зато што исказују апсолутно присуство/одсуство одређенеособи-
не (па се не могу компарирати) и због тога што се овим паром не исказују крајње
вредностиједног својства, већ се изричу два својства. Овај пар бисмо, међутим,
моглиуврстити и у степенованеантониме, због тога што негација једног члана
антонимског пара не подразумева афирмацију другог (непун празан, непразан
пун) и због тога што овај антонимски пар спадау ланац: празан —йолуйун
—пун.
в) Међу именицама нема степенованих антонима (под условом да нису из-
веденеод других врста речи или да нису изведене од исте мотивне речи). Ово
потиче отуда што је у природи именица означавање појмова, док се одређивање
степенавезује првенствено за придеве. Градирање именица се остварује секундар-
но, грађењемдеминутива и аугментатива од именица као мотивних речи.
Структурна подела антонима. Антоними се структурно делена једноко-
ренске антониме и разнокоренске антониме. Примери за разнокоренске антони-
ме: тих —гласан, висок —низак, брз —спор, истина —лаж, весео —тужан, почетак
- крај. Примери за једнокоренске антониме: моралан - неморалан, жив - нежив,
законит —противзаконит, укусан - неукусан, плодан- бесплодан.Разнокоренски
антоними се називају још и лексички антоними, а за једнокоренске проналазимо
још и термине граматички антоними и афиксални антоними.
У Енциклопедијскомрјечнику лингвистичких назива Р Симеона под одред-
Ницомантоним каже се да „за антонимију није доста да су ријечи супротне по
значењу,оне треба да буду и различита коријена”. У лингвистици ово размишља-
ње није усамљено. Л. А. Новиков претпоставља да се лингвисти који овако мисле
поводеза околношћу што је неупоредиво већи број једнокоренских него разноко-
ренских антонима, што ове друге доводи у неравноправан положај. Према схва-
тању И. Грицкат (1961-19626: 119); „питање антонимије би морало бити изван
таквог формалног условљавања: када се негативним предметком постиже оно зна-
чењекоје би имала и нека етимолошки несродна антонимска реч, тј. када су се-
мантички захтеви задовољени, спољашњи моменти не би смели да играју улогу. ...
284 ЛЕКСИКОЛОГИЈА
СРПСКОГ

Етимолошки сродне речи нису 'добри' антоними за стилисту; за лингвисту


оне
то могу да буду.“
једнокоренска или истокоренска (граматичка) антонимија постиже
се и
страним префиксима а-, анти-, дис-, и-, контра-. Ти префикси су маркираниу
односу на партикулу не-, јер су мање фреквентни у српском језику и најчеш\ле
се
употребљавајууз речи страног порекла. Дефиниције и примери из РечникаСАНУ
и Речника МС не потврђују значењску разлику између префикса не- и наведених
страних префикса. Аутори који су се бавили овим проблемом уочавају незнатне
семантичке разлике (нпр. Д. Бошков 1981;И. Клајн 19926;М. Поповић 1994).22
Чини се да је за сада могуће говорити само о тенденцији семантичкеди-
ференцијације ових префикса од префикса не- (речце не у функцији префикса).
Творенице грађене страним префиксима, баш као и оне грађене префиксомне-,
могу, али не морају, бити антоними простим речима од којих су настале.
11.1.2.12. Негација и антонимија. Негирањем једног члана антонимског
пара не добија се обавезно његов антоним. У ствари, у вези с тим постоје бартри
могућности:
а) Добијање правог нестепенованог антонима. Ако се префиксом не-од-
риче значењепозитивног члана антонимског пара, онда је негативни члан парау
односу праве антонимичности према позитивном члану. Одрицањем се увекдр-
би•а• нестепеновани антоними. То одрицањем једног члана постиже
а и маци•ад ог. одавањемпре икса не- на лексемужив добија селексема
у вези са степеном живота не може значити ништа друго него мртав,
добија се лексема неистинит, која
је прави синоним придева лажан. Одрицањем сеудаклерне добија_самонегирана
антонимска лексичка вредно€т.
б) Добијањенеправог антонима са неодређенимзначењем.Негирањем
члана степенованог антонимског пара добија €дщеюнеправи-антоним. Нелей,на
пример, не можеЗити антоним лексемелеп, зато што нелеп може значитикоју
(исп.
дшјени лей ни ружан, или значи којщје мање
Д. Мршевић 1977: 227—250Гилизначи.оју_јдружан (исп. М. Стевановић
1989:
431-432).
из-
Многи степеновани антоними немају лексикализовану међувредностсе
сналазимо
међу два екстремна ступња једног својства. У таквим случајевима
међувредност
неким од средставатворбе речи. Тако се, на пример, семантичка
и слични-
измеђ леп и ружан попуњавап и евималеп шкаст,
придеви као што
ма или п и ево ешко је прецизно одредити шта значе

није
осећан,еморала:
22 И. Клајн (19926), на пример, дефинише придев аморалан као коме недостаје префиксом
лексеме са
исто што и неморалан (порочан, покварен). М. Поповић (1994:284-287) дели
које имају искљу-
општег негативног и реверзативног значења у три трупе. Прву групу чине лексеме које
спадајулексеме
чиво значењекомплементарнесупротности у односу на основу, у другу групу трећој групи
значења, а
су полисемијом развиле нова значења, уз необавезно задржавање одричног општезна-
конкурентско
припадају лексеме које, поред општег негативног значења, имају још једно
чење:квалификативноатитудинално иди релационолокативно.
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ
285

је нелеп,немлад, непаметан, недо5ар, нејак.23Одговор проналазимо


у графикону
Л. А. Новикова (1973: 221), којим он објашњава однос између придева
паметан
и глуп.
ГЛУП ПАМЕТАН

НЕГЛУП

НЕПАМЕТАН

глуп непаметан неглуп паметан

Дакле,щДщуйје донекле синоним лексеми паметан, али има и своју семан-


тичку особеност. Непаметан је донекле синоним лексеме глуп, али садржи и
извеснузначењску специфичност.
Семантичко
језику показује да се негацијом придева за боје не добија
њихов антоним. Тако, рецимо, придев не5ео значи који садржи примеседругебоје,
односнодругих боја, али у којем доминира бела боја. В. Ђукановић констатује да
је оваквих примера врло мало у српском језику, јер се
модел суфиксацијена -аст•фрдичаст, белкаст.
Осимтога, примећује В. Ђукановић (2002: 270) кључни принцип негацијејесте
да се „теже неги а оно што је конкретније, опипљивије, видљивије, а лакше оно
што је апстрактније'.
Заюьучујемо да се у многим лексичким групама додавањем префикса не- не
постиже антонимија, већ само привид антонимије у формалном смислу (леп —не-
леп, бео —небео), а значењски се остварује ублажени степен особине (нелей може
значити и лепушкаст, не5еопонекад значи беличаст).
Постоји, наравно, и мноштво других неантонимских вредностинегираних
лексема.О једној од њих писала је И. Грицкат (1961-19626: 119) и назвалаје „при-
давањенеповољног значења”. Именица небрат означава лошег брата, нечовек је
лош човек итд. То, наравно, нису прави антоними. У вези с овим занимљиво је да
у српскомјезику постоје и они придеви који садржеформалнонегативно обележ-
је, а ипак имају пожељно значење: ненаметљив, ненападан, неодољив,невин (исп.
Д. Бошков 1981: 63).
в) Добијање нове неантонимске лексичке вредности. Додавањемпрефик-
са не- испред придева или именице понекад се добија лексема нове лексичке вред-

23Измеђуписања с значењу:док не-млад


цртицом и без ње постоји извесна разлика или нијанса у
означавапросто обележавање-
одсуство особине младости (тзв. привативна негација), дотле неглуй одриче по-
НУсупротност (тзв. само се
опозитивна негација). Дакле, првим, неутралним придевом
седовањенаведеног квалитета - тако
постојање супротстављеног
денпр. не-војнички својства, док се другим сугерише нешто супротно частиили
односи на цивилни статус, док невојнички упућује на
правилимавојне
службе.
ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
286

ности, која не само што није у антонимском односу са полазном лексемом, већ
има сасвим различиту архисему у односу на њу М. Стевановић (1989: 431-433)
наводи пример придева поверљив: „Према поверљив (тј. онај у којега се може има-
ти и у којега се има поверења - за лице, односно који се саопштава само у пове-
рењу, који није за јавност —за предмет) неповерљивје онај који нема поверења,
који сумња.“ У сличном односу стоји и именица воља према твореници невоља,
затим време према невреме.24
11.1.2.13. Антонимија и конверзија. Конверзија је семантички однос из-
међу две лексеме које се налазе еципрочном и симетричном односу, па могу
заменити местау реченици. И Лајонс 1977),као и многи други англосаксонски
истраживачи, крристи термин конверзија, док Ф. Палмер (1976: 82) овај однос
назива релационом опозицијом. На приме
Маркоје Петров домаћин._
ПетарјдМарков слуга.Маркоје Петров
У конверзивном односу могу бити глаголи: - да,
ти; именице: брат —сестра; придеви: старији
—млађу, жи —шири, светлији —тамнији (Ако је ЛГарко старији од Петра, онда
ј7Петар мла и од МарКГприлози: улево —удесно, одозго —одоздо, испод - изнад
(Ако Марко живи изнадПешра, онда ешар живи испод арка). Втов (1998:124)
наводи овакву семантичку класификацију прототипичних конверзива: конверзи-
ви с општим значењемдавања (дати —узети, продати - купити); опште значе-
ње рођачки односи (брат —сестра, зет —таст, деда —унук, мајка —син, мајка
—ћерка, муж —жена).
Закључујемо да је реченична конструкција са односом импликације (кон-
струкција ако —онда) најједноставији тест за испитивање да ли су две лексемеу
односу конверзије.
Конверзиви могу, али не морају бити антоними. Придеви светлији - там-
нији или предлошки пар испод - изнад представљају праве антониме. Л. А. Нови-
ков их назива антоними-конверзиви. Међутим, лексемски пар мајка - син није
пример за антонимију, као што је већ објашњено у вези са типовима неправих
антонима. Суштина конверзије није у строгој супротстављеностиконверзива,
већ у узајамној реципрочности. Само се понекад реципрочност манифестује као
антонимија.
11.1.2.14.Антонимија и контекст. Већинапарадигматских лексичких одно-
са остварује се и независно од контекста и у контексту. Као што је већ речено у
поглављу о синонимији, основни, типични вид неке лексичке релације остварује
се независно од контекста. Контекст је помагало помоћу којег и лексеме које из-
ворно нису у некој релацији могу да остваре однос. Права антонимија постоји и
независно од контекста и у контексту. Употреба у тексту је ни на један начин не

24 Професор Мирослав Николић нас обавештава о једном графиту: Нисмо 3iogHH, али смо врло не-
3iogHu. Духовитост ове поруке заснива се на њеној контрастној структури, с једне стране, и на неанто-
нимској вредности негираног придева, на другој страни.
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ
2Я7

нарушаваи не утиче на њу. Ипак, треба истраживатиправу


антонимијуу кон-
тексту, и то не зато да би се антонимија разумела и дефинисала
(јер је то јасно и
независно од употребе), већ, рецимо, зато да би се проверила
антонима у истом контексту, о типовима хипотеза о честом
појављивању конструкцијау којимасе
најчешћејављају антоними итд.25
У неким радовима, међутим, фаворизујусе испитивања
антонимијеу кон-
тексту,па се наводе и нетачни закључци о вези измеђуфреквенције,
употребе
и суштине антонимије. Придеви сув и мокар су, тако, типичан антонимски пар,
затошто поседују највећу учесталост употребе (V Е. Muehleisen,према:Н. Ко-
стић 2005: 8). То што се овај пар често употребљавазаједноу контексту самоје
последица,а не узрок његовогстатуса у типологији антонима. М. Л. Марфи
(2000:
324)иде чак толико далеко да и лична имена у одговарајућим контекстима сма-
тра антонимима. Према сасвим неприхватљивом мишљењуове ауторке, имена
Тот Jonesи Engelbert Humperdinck супротстављају се зато што симболизујуекс-
тремена скали уобичајености и једноставности када су у питању људскаимена.
Ова ауторка сматра да се било који пар речи, уз довољнупотпору у контексту,
може понашати као контрастни пар. Лексеме црвено и зеленопредстављајуанто-
ниме када је из контекста јасно да је реч о светлима на семафору.26
Преманеким
екстремним погледима, антонимија ни не постоји независно од контекста.
Дубоко се противимо идеји да се однос једне лексемепрема другој, па и
само значење лексема, стварају у контексту и да не постоји независно од контек-
ста.Лексикон је организован као систем у којем свака јединица има својеместо
и своју вредност. Та вредност се донекле мења под утицајем међусобниходноса
међујединицама, али ниједна од њих не улази у систем без значења.
Типовијезичких конструкција у којима се појав;ьујуантоними у кон-
тексту. Н. Костић (2005) испитивала је контекстне обрасцеу којима секористе
правиантоними у српском и енглескомјезику. Уочилаје десеттаквих образаца,
од којих су у оба језика убедљивонајчешћадва.Назвалаих је инклузивноман-
тонимијом и антонимијом у улози помоћног контраста. У српскомјезику 75%
помоћног
антонимских парова се у реченици појављује инклузивно или у улози
реченич-
контраста, а у енглеском језику овако се употребљавајуантоними у 82%
них конструкција.
јављасеу оним
Инклузивну антонимију карактерише структура Х и/или инклузив-
укажу на
реченицама у којима се антоними употребљавају са циљем да
скале коју идентифи-
ност, свеобухватност, укљученост свих вредности значењске
у српскомјезику;
кују (Н. Костић 2005: 99). Примери за инклузивну антонимију

(какав је раније
материјалу неког великог корпуса
25Било би, на пример, врло корисно испитати на Д, Витаса сачи-
српско[језика, који је под руководством имају праве
поменути Неетикетирани корпус савременог са лексемамакоје
Њенна Математичком факултету Универзитета у Београду) реченицеконтексту јављајуи антоними
истом
антониме (нпр. велик, висок, млад) и видети колико се често у
тих лексема.
и жуто и зелено
26Питамо се да ли неутемејьеном погледу на антонимију
су према овом апсолутно
антоними.
288 ЛЕКс.ИКOЛ(ММIА
српског
у књижевности и читају их сви, и стари
Бајке су најлепшижанр и млади.
сам противник дрога, биле оне лаке или тешке. Новчана гене_
радно ситуација није
добра ни лоша. ни
Антонимијау улози помоћног контраста јавља се у реченицама
пара, постоји још један пар на неки начин у којима
поредантонимског семантички
контра_
стираних лексема.Према Н. Костић
(2005: 139), свака трећа
реченица која
опозитних лексема. На пример: садр_
жи антониме има у себи још један пар Нагласио
и да ће добре предлоге је
да ће бити конструктивна опозиција подржавати, а лоше
критиковати. Прави антоними су добар - лош, а опозиција постоји још и
између
глаголаподржавати - критиковати. Исте односе запажамо и у реченици:Висте
толико млади коликоимате вере,толико стари колико имате сумње.Прави ан-
тоними су млад -- стар, а у улози помоћног контраста налазе се вера - сумња.
Н. Костић (2005: 99-102) запажа и друге семантичке улоге антонимау
контексту:антонимија у улози наглашавања разлике (разлика измеђумртвих
и живих); антонимија као саставни део промене (из живота прелазе у смрт);
антонимија као саставни део поређења (више спољашњи негоунутрашњи);ан-
тонимија као саставни део негације (рат, а не мир); антонимија као директна
супротстављеност (нови наспрамстарих); антонимија у улози наглашавања
екстрема (веомамлади и веома стари); антонимија у обрасцу Х/ У / Х-У (мушко-
-женскодвојство); антонимија као саставни део устаљеног израза (првиу селу,
последњиу ipagy).
М. Чаркић (2003) такође се бавио антонимијом у контексту. Овогапута
истраживањеје обављенона језику српске народне и уметничке поезије.М. Чар-
кић запажа десет врста значења антонима који су у поезији употребљени у истом
контексту. Аутор наводи прегршт примера за антонимске конструкције у којима
се: 1) један антоним специјално наглашава (сан је лажа, а богје истина); 2) ан-
тоними се узајамно супротстављају и негирају (довољнода заволим илида замр-
зим / дане пробдевенеу гробној тишини заборава); З) антонимским паровимасе
обухватају сви предмети, појаве, радње, особине садржани у односимапарова
(у дворовекута ударила, / поморила и мушко и женско); 4) један појам потичеиз
другог који му је дијаметралносупротан (задоцнеларадост из дубинетује) итд.
Ових десет значења остварује се у седамдесетак различитих конструкција, нпр:
Х, а У; Х а не У; Хи У; Х или У; само Х не У; Х, али У итд. И поредслободе коју
допуштапеснички језик, у поезији, закључује М. Чаркић, преовладавају прави
над неправим антонимима,
по-
Скоро свеконструкције из песничког језика које констатујеМ. Чаркић
тврђујеи Н, Костић на материјалуиз корпуса, Она их само другачијеанализи-
ра. Важно је приметити и то да су све конструкције преводиве на енглески,што
од
значи да употреба антонима у тексту подлеже истим правилима независно
функционалногстила, па чак и језика. Антонимске везе,закључујемо,подлежУ
бројним универзалнимсемантичким, синтаксичким, прагматичким и стилским
законитостима. једа
Редослед запазила
антонима у контексту, Н, Костић (2005:272-303)
одређениредо-
и у српском и у
енглеском језику антонимски парови преферирају
следу реченици, Када се одређеном следуантонима'
једном устали склоност ка
ПАРАДИГМАТСКИ ЛЕКСИЧКИ ОДНОСИ 289

постоји тенденција да тај редоследпостане стабилан. Антонимски парови љубав


- мржња, добро - лоше,лево- десно,живот - смрт и топло - хладно, како
при-
мећује Н. Костић (2005: 282), појављују се у контексту у овом редоследуу
80% до
90,5% случајева. И остали антонимски нарови се у високом проценту увек
поја-
вљују у истом редоследу у реченици.
11.1.2.15. Стварање нових речи по антонимском моделу. Већина народ-
них пословица своју упечатљивост заснива на контрасту У скоро
свакој народ-
ној пословици постоји пар правих или неправих антонима, па смо управо
зато
испитивали антонимију на материјалу народних пословица (Р.
Марковић 1993).
Запазили смо склоност народних стваралаца да задрже контрастну
структуру по-
словице чак и по цену да стварају нове речи, које су у правом или
неправом анто-
нимском односу према већ постојећим. Навешћемо такве примере:
Коликоје Y3iopuga толико и У огњиште посвадиште у одри-
ште помириште. Ако не ће нећо, а оно хоће хоћо. Какав поздрав
такав и од-
здрав. Сваки даша добар Даша, а недаша ђиди5аша. Бог помаже
лежаку као и
тежаку. Ако йравда не помаже, кривда не ће помоћи. Наука је
једна мука, а
одука двије муке.
Ови примери су занимљиви, јер показују да мотив за стварање
нових речи
може имати узрок у наученој потреби да се антонимски пар нађе
у истом кон-
тексту и да се не наруши та неписана законитост контекста. Тако
мотивисана
нова реч ствара се по узору на антоним и у семантичком и у
творбеном погледу.
Закључујемо да и тежња ка антонимској равнотежи може бити разлог за
стварање
нових речи. Неке од њих заувек остају везане за неки контекст, а
поједине проши-
рују употребу и изван њега.
11.1.2.16. Антонимија у менталном лексикону. Асоцијативни речници
вр-
ло убедљиво показују да се најчвршће асоцијативне везе
успостављају између лек-
семе и њеног антонима, ако он постоји. У Асоцијативном речнику српскога
језика
читамо да је, на пример, придев мали најфреквентнија асоцијација
на стимулус
велик, на висок —низак, на више - мање, на глуп - паметан, на [убици
-- добици,
на далеко -- близу, на дан -- ноћ, на десни леви, на доле —[оре, на иза —испред, на
имати -- немати, на изнад —испод итд. Претпостављамо да је јака асоцијативна
веза међу антонимима резултат њихове близине у менталном лексикону.
Има, међутим, аутора који мисле да је јака асоцијативна веза међу овим лек-
семамапроузрокована њиховим честим појављивањем у истом контексту, да је
та
веза научена и да она не одражава стање у менталном лексикону. Тако, Ејчисон
(1987: 73) наводи мишљење неких психолингвиста да се везе међу речима успо-
стављају навикама: ако су речи често спојене заједно, као перо и оловка, писмо и
поштанска марка, онда међу њима постоје чврсте везе, а то доказују асоцијатив-
ни тестови,
Ми, међутим, нисмо обавештени о томе колико се често антоними појављу-
ју у истом контексту. У истраживањукоје смо представилиН. Костић је пошла
од реченица са антонимским паровима, а не од појединачних лексема. Не чуди
податак да се придев велик често појављује у истом контексту са својим анто-
нимом, али не знамо колико се често овај придев појављује без свог антонима.
290 ЛЕКСИКОЛОГИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Исто тако, то што се марка налази на писму не сведочи о томе да ће се именица


писмоу највећемброју реченицаупотребитиуз именицу марка.
У вези с антонимима полазимо од сасвим супротне хипотезе, коју, додуше,
такође тек треба доказати. Нема разлогада се речи које имају антониме у нај-
већем броју случајева употребљавајузаједно с њима. Сматрамо да се оне, ипак,
много чешће употребљавајубез антонима.То што, ипак, има много примерау
којима се антоними употребљавајузаједно представљапоследицу (а не узрок)
њихове дубоке асоцијативне везе.Међу антонимима таква веза постоји, јер су не-
сазнатљивиједан без другог. Асоцијативна везаје, верујемо, знак њихове блиске
везе и у менталном лексикону.
Не показују само асоцијацијеблиску везу између антонима у менталном
лексикону.На то указују и психолингвистичкиексперименти(нпр. тест лекси-
чке одлуке), анализа лапсуса, тражење речи код нормалних говорника и код афа-
зичара (исп. Ејчисон 1987:75-79). У поглављуо антонимији наведеноје доста
психолингвистичкихексперимената у вези са антонимијоми сви они потврђују
да је веза међу правим антонимима, вероватно, најснажнија семантичка парадиг-
матска веза у лексичком систему.

Поред синонимијеи антонимије(и разних сличних релација,као што је


дублетност повезанаса синонимијом, а конверзија са антонимијом), постоји још
један значајан садржински семантички однос са мноштвом варијанти, а то је хи-
понимија.

11.1.3.Хипонимија
11.1.3.1.Шта је хипонимија? У приручницимапосвећенимсемантицисло-
венских језика хипонимија је умногомезапостављенсемантичкиоднос,а о њој
нема много речи ни у англосаксонским семантикама. Џ. Лајонс (1977:291) конста-
тује да је термин хипонимија новијег датума и да је настао по угледу на термине
синонимија и антонимија. Хипонимија је релацијаинклузије и представљаједан
од фундаменталних лексичких односа у језику. По Лајонсовом мишљењу за орга-
лексичког системахипонимија је значајнија од синонимије.
Однос инклузије се заснивана вези изме на е еног с е ординираног)
по•маи о е ених су о дини а •мдща,На исти начин се анализираи
однос између лексема које означавају такве појмове. адређещу
(суперординирана) лексемама ружа, лала, каранфиуыьуфичича и:уд,Хипонимија
је однос лексема.
Џ. Лајонс (1977:291) критикује
овај термин, јер исувише формално подсећа на речи хипонимија и хипоним. Овај
термин се ипак усталио, иако је било и другачијих решења. Липка (1992: 144), реци-
мо, предлажереч архилексема (по угледу на термин архифонема, који је настаоу
оквиру Прашке школе). Овај термин се, међутим, углавном не употребљава.

You might also like