II INDUSTRIJSKE HALE I SKLADIŠTA

1. UVOD
Prizemne objekte, namenjene najčešće za razne proizvodne i skladišne prostore svrstavamo u
kategoriju prizemnih hala. U ograničenom obimu mogu imati ugradene i odredene nivoe
(radne platforme), a takode mogu imati i delove objekta ispod zemlje. Objekti hala mogu
imati različite namene kao što su: industrijski ili poljoprivredni pogoni, skladišta, saobracajni
depoi i garaže sportski ì izložbeni objckti, laboratorije, hale za ispitivanja i drugo. Prizemne
hale se rade kao jednobrodne ili se komponuju kao višebrodne formirane od sistema više
brodova ograničenih u osnovi objekata sa paralelnim redovima stubova. Jednostavnim
jezikom rečeno, noscća konstrukcija hale formirana je od serije stubova na koje se oslanja
krovna konstrukcija. Isključujući noseći zid od opeke ili blokova (kojise može koristiti samo
za male raspone, recimo do 10.0 m), za materijal noseće konstrukcije može se upotrebiti Čelik
li armirani beton. Za ovu svrhu čelik kao materijal ima nesumljive prednosti, o čemu je ranije
bilo reči, a pogotovu za hale sa vecim rasponima od 18.0 m prvenstveno zbog velikog odnosa
nosi- vost/težina, a i brže montaže čelične konstrukcije. Noseća konstrukcija industrijskih
hala košta uobičajeno oko 15%, a sistem za pokrivanje i oblaganje halc približno 30%
ukupne cene objekta, Osnovno je da hala mora da obezbedi zaštićen, potpuno opremljen
potpuno adaptibilan prostor. Adaptibilnost je važan faktor u projektovanju industrijskih hala
da bi se mogla ostvariti kasnija prilagodljivost novim uslovima proizvodnje. Ovde je važno je
naglasiti neophodnu saradnju izmedu projektanata (inžinjera, arhitekte, tehnologa) i
investitora u ranoj fazi izrade projekta, kako bi se dobilo ckonomično rešenje koje je
najpogodinije za investitorove trenutne i buduce zahteve. Postoje tri u osnovi različite
kategorije industrijskih hala: - projektovane za odredenu namenu - unapred projektovane i
standardne (tipizirane). Mnogi industrijski procesi proizvodnje zahtevaju specijalan
(unikatni) projekat za halu u kojoj ce se oni obavljati, ili u kojoj će se vršiti neke specijalne
operacije itd. Često je jedini način da se ovo obezbedi specijalno projektovane hale koje od
govaraju procesu proizvodnje u njoj (npr. Proizvod- nja automobila, elektro i mašinska
industrija, valjaonice, čeličane, hemijska industrija, drvna industrija itd.). Već u stadijumu
projektovanja moguće je preduzeti odredene korake ka značajni- joj fleksibilnosti objekta,
kako bi se na najbolji način mogao prilagoditi u buducnosti mogućim izmenama ili
unapredenjima proizvodnje Sa druge strane, ponekad se dešava, pogotovu pri osnivanju nove
industrijske zone, da odredeni kapaciteti moraju da budu na raspolaganju,radi privlačenja
industrije. U tom slučaju se radi tako
45

Sto se projcktuju hale, obično manje ili srednje veličine, pre bilo kakvog poznavanja zahteva
investitora ili proizvodnih procesa koji će se kasnije u njima obav|jati. Potrebna je veoma
velika obazrivost kada se rade ovakve hale. Kada bi se dopustila bilo kakva slučajnost, koja
bi ometala fleksibilnost projekta, upravljanje procesima, itd. Može se pokazati da bi
preuredenje takvih prostora bilo preskupo. Zato je neophodno da se pažijivo proceni tip
industrijc koja ce verovatno biti privučena u zonu te da se obezbede takvi odgovarajući
kapaciteti.
Veći broj proizvođača reklamira razne standardizovanc (tipiziranc) halc ili standardne kompo-
nente hala, koje sc mogu nabaviti iz zaliha ili za vrlo kratko vreme nakon porudžbine.
Građenje ovakvih hala može biti veoma ekonomično, jer je proizvodač prilagodio
proizvodnju komponenata tako da bude najeftinija moguća. Loša strana tipiziranih hala je
nedostatak fleksibilnosti. Male promene osnovnih dimenzija, možda zbog restrikcija na
lokaciji ili obezbeđenja specijalne opreme, koje nisu dopuštene u osnovnom projektu, odmah
obezvređuju standardizaciju i konstrukcija postaje projcktovana za odredenu namenu. U
stvari, osim za vojne potrebe i neka skladišta, retko investitori traže standardizovane hale,
2. OSNOVNI PRINCIPI PROJEKTOVANJA HALA
Kada se potinje projektovati jedna hala, bitno je da se već u fazi idejnog rešenja dobiju
pouzdane informacije o sledećim faktorima od uticaja: ⁃ tehnološki proces u hali, ⁃ potrebni
uređaji za transport:kranovi, transportne trake, viljuškari i sl., ⁃ geomehanički podaci o tlu i
seizmička mikrolokacija, ⁃ granica radne temperature i vlažnosti vazduha u hali, ⁃ potreban
osvetljaj, ili vrste radnih mesta po pojedinim prostorijama, ⁃ potreban nivo zvučne
izolovanosti, ako ima takvih potreba, grejanje i provetravanje unutrašnjosti hale, ⁃
eventualno buduće produženje i proširivanjc objekta, ⁃ rokovi izgradnje, ⁃ merodavan sistem
standarda (ako je izvozni posao). Mora se uvek imati u vidu da se hala treba posmatrati kao
celina i da se njeni elementi ne mogu tretirati odvojeno, Npr. Iako je pokrivač previden da
obrazuje oblogu za zaštitu objckta od atmosferilijia Cinjenica je da ga nosi noseca
konstrukcija, te da se preko njega vrši prenos op- terecenja na nosecću konstrukciju, a
istovremeno obezbeduje izvesna krutost nekim elementima konstrukcije (npr. Rožnjačama).
Hala se mora tako projektovati da se uklapa u okolinu i da bude prijatne spoljašnosti.
Istovremeno mora bíti sposobna da se suprostavi određenim uticajima uključujuci bilo koje
od onih karakter- ističnih za odredenu lokaciju, Ako halu treba locirati u zoni izloženoj
seizmičkim potresima li izuzetnom đejstvu vetra, veoma pažljivo se mora pristupiti kako
izboru od govarajuce nosece konstrukcije tako i izboru krovnog pokrivača i fasadne obloge.
Mora se takode razmotriti eventualna podložnost zemljišta sleganju ili bilo kakvom drugom
neuobičajenom uslovu koji vlada u tlu (nivo podzemne vode, zona smrzavanja itd.).

Najznačajniji faktor kojií utičc na dispoziciono rešenje hale jc naravno tehnološki proces koji
$ odvija njoj. Zbog toga se moraju obezbediti tchnoloske informacijc O: rasporedu
Zelczničkih J koloseka hali, položaju kranskih staza 1 nosivosti kranova, gabaritnim
dimenzijama 1 rasporedu C mašina, raznim dinamičkim opterecenjima, podzemnim
instalacijama, specijalnim područjima za rad i popravke, prolazima 1 stepenistima, rasteru
konstrukcijei mogucim proširenjima produžen- S jima, položaju uslužnih instalacija, itd.
Informacije o opštem tipu konstrukcije su: položaj hale na opštoj situaciji, visinski nivo
poda,podaci ○ tlu i karta vodenih tokova na lokaciji konstrukcije, kao i dozvoljena
nosivost`tla, podaci ○ gradevinskim materijalima u blizini, podaci o osvetljenosti, ventilaciji,
grejanju i o mnogim drugim specijalnim zahtevima Svaki objekat mora odgovarati
ksploatacionim zahtevima, biti siguran i imati odgovarajuću prostornu krutost. U svakoj
industrijskoj hali bi trebalo obezbediti normalne uslove za rad zapaslenima (radionica bi
trebalo da budc svetla, topla ili svcža zavisno od slučaja i dobro provetrena), kao i da ima
normalne uslove za proizvodnju (zahtevanu nivelaciju kranskih staza, pristup za čišćenje
zastakljenih površina, dobro odvodnjavanjc, pouzdano funkcionisanje prozora i vrata,
pravilno odabranu podnu oblogu itd.). Još jedan značajan faktor koji se mora razmotriti je
održavanje fabrike. Industrijski procesi kod kojih se javlja pristustvo prašine zahtevaju
konstrukciju koja sc može jednostavno čistiti i sa minimalnim brojem mesta na koje može
pasti prašina, što opet diktira tip konstrukcije kojí najviśc odgovara tim uslovima. Treba
uočiti da kod modernih fabrika, kod kojih postoji termoizolacija grejanje prostora, osim u
slučajevima kada sam proces proizvodnje stvara korozionu atmosferu, korozija ne predstavlja
bitnii problem, a farbanje (zaštita) čelične konstrukcije često ima samo estetsku funkciju
Dok je svrha hale da obezbedi uslove u kojíma se proces proizvodnje možc obavljati, dotle
sama konstrukcija mora nositi krovni pokrivač i oblogu, opremu itd . i mora biti sposobna da
prenese opterećenja do temelja. Poznata je činjenica da sto je kraći put kojim bilo koje
opterecenje putuje do temelja to je konstrukcija ckonomičnija. Međutim, kako nije uvek
moguće opterećenje direktno sprovesti na dole, to je glavni zadatak inženjera da usvoji noseći
sistcm koji daje minimalnu dužinu putovanja opterećenja. Vertikalne oslonce treba usvajati
onoliko često koliko to dozvoljavaju drugi uslovi. Ispuštanje jednog vertikalnog oslonca
(stuba) zahteva uvodenje horizontalnih nosecih elemenata koji bi ga zamenili, kao što su
podvlake, da bi se dobilo veće rastojanje izmedu glavnih stubova sto bitno povećava
troškove. Gde god je to moguće horizontalna opterećenja treba preneti na temelje putem
spregova, a temelji moraju imati odgovarajuću masu da bi se sprečilo preturanje kompletne
konstrukcije pod najnepovoljnijom kombinacijom opterećcnja Pored ovoga, prilikom
projcktovanja mora se postići maksimalno moguće smanjenje sopstvene težine konstrukcije,
kao i minimiziranje potrebne radne snage na izradi i montaži. Da bi se obezbedila veća
industrijalizacija i smanjio zahtev za radnom snagom, pri izradi i montaži, trebalo bi oditi
računa i obezbediti sto je moguće više ponavljanja elemenata jednostavnih oblika (tipizacija).
Sam proces projektovanja počinje uyodnim projektantskim radnjama kao što su: ⁃
odredivanje gabarita objekta; ‣odredivanje nepomerljivih fizickih prepreka na ili u terenu
(npr. Instalacije, postojeći obje- kti,projektovani, a još neizvedeni objekti i sl.); upoznavanje
sa zahtevima rugih projektanata: tehnologijc, raznih instalacija, arhitekture itd.;
47