pomoc2 (4)

t
Jump to Page
228
You are on page 228of 231
Search inside document
Search document
100%
(2)
100% found this document useful (2 votes)

Search document
100%
(2)

Search document
100%
(2)

Search document
100%
(2)
5K views28
Search document
100%
(2)
100% found this
231 pages
Nora Roberts - San 01 - Smeš Da Sanjaš
Uploaded byTijana Tadic

Full description
28
Search document
100%28
Search document
100%
(2)
100% found this
(2)
100% found this
Save
Save Nora Roberts - San 01 - Smeš Da Sanjaš For Later
100%
100% found this document useful, Mark this document as useful
0%
0% found this document not useful, Mark this document as not useful
Embed
Share
Print
Download now
Download as pdf or txt
Jump to Page
228
Search document
AD
Download to read ad-free
AD

PROLOG Kalifornija, 1846.On se nikad neće vratiti. Rat joj ga je uzeo. Osećala je
to, njegovu smrt u prazninikoja joj se širila srcem. Felipe je otišao. Amerikanci
su ga ubili – ili možda njegovasopstvena potreba da se dokaže. Dok je Serafina
stajala na visokoj, hrapavoj litici kojase uzdizala nad uzburkanim Pacifikom, znala
je da ga je izgubila.Izmaglica se kovitlala oko nje, ali ona nije pripila svoj
ogrtač uz sebe. Hladnoćakoju je osećala bila joj je u krvi, u kostima. I nikada
neće biti pobeđena.Njene ljubavi više nema, iako se molila, provodila beskrajne
sate na kolenimapreklinjući Devicu Mariju da se zauzme, da zaštiti njenog Felipea
nakon što je otišao dase bori protiv Amerikanaca, koji su tako silno želeli
Kaliforniju.Pao je u Santa Feu. Njenom ocu je stigla poruka da je njegov mladi
štićenikpokošen u bici dok se borio u odbrani grada od Amerikanaca. Njegovo telo je
isahranjeno tamo daleko. Nikada, nikada više neće videti njegovo lice, čuti njegov
glas,deliti njegove snove.Nije uradila ono što je Felipe od nje tražio. Nije se
vratila nazad u Španiju dasačeka dok Kalifornija ponovo ne bude bezbedna. Umesto
toga, sakrila je svoj miraz,zlato koje bi im pomoglo da zajedno izgrade život –
život o kome su maštali tokommnogo blistavih dana upravo tu, na tim stenama. Njen
otac bi je dao Felipeu da se vratiokao heroj. Tako je Felipe rekao dok joj je
poljupcima brisao suze sa obraza. Sagradili bidivan dom, imali mnogo dece, posadili
baštu. Obećao je da će joj se vratiti i da će početiživot zajedno.Sada ga
nema.Možda je bila sebična. Želela je da ostane blizu Montereja, nije htela da ih
čitavokean deli. Kada su Amerikanci došli, sakrila je miraz plašeći se da će joj ga
uzeti, kaošto su uzeli toliko toga drugog.Sada su joj uzeli sve što joj je značilo.
Žalila je, uplašena da je njen greh taj koji joj je uzeo Felipea. Lagala je oca da
bi krala sate koje je bi provodila sa svojom voljenim.Podala mu se pre nego što su
Bog i crkva blagoslovili brak. Još veće je prokletstvo,mislila je dok je povijala
glavu pred žestokim udarima vetra, što ne može da okaje svojegrehe. Niti će ikada
moći da ih okaje.
AD
Nije više bilo snova za nju. Ni nade. Ni ljubavi. Bog joj je uzeo Felipea.
Uprkosšesnaest godina religioznog vaspitanja i života provedenog u veri, podigla je
glavu iproklela Boga.I skočila.Sto trideset godina kasnije, litice su se kupale u
zlatnim bojama leta. Galebovi suširili krila nad morem, okrećući bele grudi ka
dubokoj, plavoj vodi pre nego što biodleteli dalje uz jeku svojih dugih krikova.
Cvetovi, žilavi i jaki uprkos krhkimkrunicama, probijali su se kroz tvrdu zemlju,
borili se da izađu na sunce kroz tankepukotine u stenama i grubu okolinu darivali
nestvarnom lepotom. Vetar je bio blag poputdodira ljubavnika. Visoko iznad, nebo je
bilo savršeno plavetnilo snova.Tri mlade devojke sedele su na stenama i razmišljale
o predanju i moru. Bila je tolegenda koju su dobro znale i svaka je imala svoju
sliku Serafine kako stoji u timposlednjim trenucima očaja.Za Loru Templton,
Serafina je bila tragična figura, sa licem orošenim suzama,potpuno sama na litici
šibanoj vetrom, sa jednim divljim cvetom stisnutim u ruci dokpada.Lora je sada
plakala za njom, njene tužne sive oči posmatrale su more dok se pitalašta bi ona
uradila. Za Loru je ova ljubavna priča bila ispunjena tragedijom.Za Kejt Pauel to
je bio jedan veliki, nepotreban gubitak. Mrštila se na suncučupkajući kratku,
divlju travu. Istina, ova priča je dirala u srce, ali je ta impulsivnost,nepotrebna
impulsivnost, ono što ju je mučilo. Zašto okončati sve kada je život pružaomnogo
više?Bio je red na Margo Salivan da ispriča priču i ona je to učinila uz mnogo
dramskognaboja. Kao i uvek, zamislila je noć sa olujom – vetar koji zavija, kišu
koja nemilicepada i bljesak munje. Ogroman prkos samog čina ju je istovremeno
uzbuđivao i mučio.Uvek će videti Serafinu sa licem podignutim ka nebu i kletvom na
usnama dok skače uponor.„Bilo je prilično glupo učiniti to zbog jednog mladića“,
prokomentarisala je Kejt.Njena crna kosa je bila uredno zaglađena u konjski rep i
otkrivala je koščato lice nakome su najupadljivije bile krupne bademaste oči.
„Volela ga je“, rekla je Lora jednostavno. Glas joj je bio dubok, zamišljen. „On
jebio njena jedina iskrena ljubav.“„Ne vidim zašto bi trebalo da bude jedina.“
Margo je ispružila svoje duge noge.Ona i Lora su imale dvanaest godina, Kejt jednu
godinu manje. Na telu su se većnazirale promene koje su najavljivale da se u Margo
budi žena. Porasle su joj grudi i bila je veoma zadovoljna zbog toga. „Neću imati
samo jednog.“ U glasu joj je odzvanjalasigurnost. „Imaću ih mnogo.“Kejt je
zafrktala. Bila je mršavica ravnih grudi i nimalo nije marila za to. Bilo jeboljih
stvari za razmišljanje od dečaka. Škola, bejzbol, muzika. „Otkad te je Bili
Lirifilmski poljubio, potpuno si poblesavila.“
AD

„Volim dečake.“Sigurna u svoju ženstvenost, Margo se lukavo nasmešila i prošla
prstima kroz duguplavu kosu. Ramena joj je prekrivala gusta kosa u talasima boje
zrelog žita. Onog trenakad bi umakla majčinom budnom pogledu, skinula bi traku koju
joj je En Salivanvezivala na potiljku. Kao i telo, njen glas i kosa su pre
pripadali ženi negoadolescentkinji.„I oni vole mene.“ Sto je, kako je procenila
Margo, bilo najlepše. „Ali neka samprokleta ako se ubijem zbog jednog.“Lora je po
automatizmu pogledala oko sebe da se uveri da niko nije čuo ono što jeMargo rekla.
Naravno, bile su same i bilo je blaženo leto. Godišnje doba koje najviševoli.
Pogled joj se vraćao na kuću koja je kao kruna stajala na vrhu brežuljka koji
seuzdizao iza njih. Bio je to njen dom, njena sigurnost, i pričinjavalo joj je
zadovoljstvosam pogled na te nestvarno lepe kupole i visoke, lučne prozore i
bledocrveni crep nakrovu kako se peče pod kalifornijskim suncem.Ponekad je o njoj
razmišljala kao o zamku i sebi kao princezi. Tek je od nedavnopočela da zamišlja i
princa koji će jednog dana odnekud dojahati i povesti je u ljubav,brak i njeno
živeli su srećno do kraja života.„Želim samo jednog“, promrmljala je. „I ako mu se
nešto dogodi, to će mi slomitisrce zauvek.“„Ne bi skočila sa stene, svakako.“
Kejtina praktična priroda nije mogla da sesakrije. Možeš da se ubiješ nakon što
zabrljaš na rutinskom letu ili omaneš na testu, alizbog momka? Pa to je smešno.
„Trebalo bi da se sačeka i vidi šta tek život nosi.“I ona je takođe proučavala
građevinu. Kuća Templtonovih sada je i njen dom.Razmišljala je kako od njih tri,
ona jedina razume šta stvarno znači suočiti se sanajgorim i čekati. Imala je osam
godina kada je izgubila roditelje, videla je kako se njensvet kida i ostavlja je da
se davi. Ali Templtonovi su je uzeli k sebi, zavoleli je kaosvoju, iako je bila
samo rođaka sa nestabilne, Pauelove grane porodičnog stabla.Ponudili joj mesto u
porodici. Uvek je mudro sačekati.„Znam šta bih ja uradila. Vrištala bih i
proklinjala Boga“, zaključila je Margo.Odmah je to odglumila, skliznuvši,
kameleonskom lakoćom, u pozu prezirne patnje.„Onda bih uzela miraz i plovila oko
sveta, videla sve, radila sve. Bila svuda. Bila sve.“Ispružila je ruke, uživajući u
tome kako joj sunce mazi kožu.Volela je dom Templtonovih. Bio je to jedini dom koji
pamti. Imala je samo četirigodine kada je njena majka napustila Irsku i došla ovde
da radi. Mada su je uveksmatrali članom porodice, nikad nije zaboravila da je dete
služavke. Njena ambicija jeda bude nešto više. Mnogo više.Znala je šta je njena
majka želela za nju. Dobro obrazovanje, dobar posao, dobrogmuža. Šta bi moglo da
bude dosadnije, pitala se Margo. Neće biti kao majka – nemašanse da će biti uvenula
i sama pre tridesete.Njena majka je bila mlada i lepa, razmišljala je Margo. Iako
ona to nije smatralavažnim, to su ipak bile činjenice. Pa opet, nikad nije izlazila
niti se družila. I bila je takoprokleto stroga. Ne radi ovo, Margo, ne radi ono,
razmišljala je dok se pućila. Previše si
AD

mlada za ruž i senku. Zabrinuta, stalno zabrinuta što je njena kćer previše
divlja, previšetvrdoglava, previše spremna da se izdigne iznad svog staleža. Koji
god to stalež bio,mislila je Margo.Pitala se da li je njen otac bio divalj. Da li
je bio lep? I počela da se pita da li jenjena majka morala da se uda, onako kako
mlade devojke rade. Mora da se nije udala izljubavi, jer, da ga je volela, zašto
nikad o njemu nije pričala? Zašto nema slika niuspomena ili priča o čoveku za koga
se udala i izgubila u oluji na moru?I tako je Margo gledala u more i mislila o
svojoj majci. En Salivan nije bilaSerafina, razmišljala je. Bez žalosti i očaja,
samo okreni stranicu i zaboravi.Možda to, na kraju krajeva, i nije pogrešno. Ako ne
dopustiš da ti muškarac tolikoZnači, nećeš biti toliko povređena kad ode. Ali to ne
znači da moraš da prestaneš daživiš. Čak i ako ne skočiš sa stene, ima i drugih
načina da okončaš život.Kad bi mama samo razumela, mislila je, a onda odmahnula
glavom ljutito ipogledala u more. Neće da razmišlja o tome kako ništa što uradi ili
želi ne nailazi namajčino odobravanje. Činilo joj se da se u njoj sve uskomeša kada
misli o tome. Zato ineće da razmišlja.Misliće o mestima koja će da poseti jednog
dana. O ljudima koje će da upozna.Sviđa joj se grandiozan život u rezidenciji
Templtonovih koji je deo sveta u kome seTempltonovi tako prirodno kreću. Svi oni
fantastični hoteli koje su imali u svim onimuzbudljivim gradovima. Jednog dana će
biti gost u njima, kliziće kroz svoj sopstveniapartman – kao onaj uTemplton
Montereju, sa zapanjujuća dva nivoa i elegantnimnameštajem i cvećem. Ima krevet
pravljen za kraljicu, sa baldahinom i debelim svilenim jastucima.Kada je to rekla
gospodinu T, on se nasmejao i zagrlio je i pustio da skače po tomkrevetu. Nikad
neće zaboraviti kako se osećala kada se ušuškala u te meke, parfemisane jastuke.
Gospođa T. je rekla da je krevet stigao iz Španije i da je star dve stotine
godina.Jednog dana će imati divne, važne stvari kao što je taj krevet. Ne samo da
se brineo njima, kao njena majka, već da ih ima. Zato što kad ih imaš, kad ih
poseduješ, onda si iti divan i važan.„Kada pronađemo Serafinin miraz, bićemo
bogate“, objavila je Margo, a Kejt jeponovo frknula.„Lora je već bogata“, logično
je istakla. „I ako ga pronađemo, moraćemo da gastavimo u banku dok ne budemo
dovoljno stare.“„Kupiću šta god poželim.“ Margo je sela i zagrlila kolena. „Odeću,
nakit i svedivne stvari. I kola.“„Nisi dovoljno stara da voziš“, primetila je Kejt.
„Ja ću svoj deo da uložim, zato štoujka Tomi kaže da ti treba novac da bi napravio
novac.“„To je dosadno, Kejt.“ Margo je prijateljski potapšala Kejt po ramenu. „Ti
sidosadna. Reći ću ti šta ćemo s tim, ići ćemo na put oko sveta. Nas tri. Ići ćemo
uLondon, i Pariz, i Rim. Odsedaćemo samo u Templtonovim hotelima zato što
sunajbolji.“
AD
„Beskrajna zabava u pidžamama“, rekla je Lora koja je počela da sanjari. Bila je
uLondonu, Parizu, Rimu, i mislila da su divni. Ali ništa nije bilo lepše od ovoga,
od kućeTempltonovih. „Ostaćemo budne po celu noć i plesaćemo samo sa
najlepšimmuškarcima. Onda ćemo se vratiti u naš Templton dom i uvek biti
zajedno.“„Naravno da ćemo uvek biti zajedno.“ Margo je prebacila ruku preko Lore, a
onda iKejt. Njihovo prijateljstvo je za nju jednostavno nešto što postoji, što se
ne dovodi upitanje. „Mi smo najbolje prijateljice, zar ne? Uvek ćemo biti najbolje
prijateljice.“Kada je čula riku motora, skočila je i odmah odglumila prezir. „To je
Džoš sa jednim od svojih jezivih prijatelja.“„Ne daj mu da te vidi.“ Kejt je jako
povukla Margo za ruku. Džoš je možda bioLorin brat po krvi, ali je emocionalno u
svakom pogledu bio i Kejtin, što je njen prezirčinilo sasvim iskrenim. „On će samo
da dođe ovde i da nas gnjavi. Umislio je sada da jeneko samo zato što ume da
vozi.“„Neće se on gnjaviti oko nas.“ Lora je takođe ustala, radoznala da vidi ko se
to voziu nalickanom malom kabrioletu. Prepoznala je tamnu, lepršavu kosu i
napravilagrimasu. „Oh, to je samo ona bitanga Majki Fjuri. Ne znam zašto se Džoš
mota okonjega.“„Zato što je opasan.“ Možda je imala samo dvanaest godina, ali se
neke žene rađajusposobne da prepoznaju i cene opasnog muškarca. Ali Margo je pogled
usmerila kaDžošu. Rekla je sebi da je to tako zato što je nervira – taj njegov
izgled naslednika,savršenog zlatnog princa koji je stalno tretira kao pomalo glupu
mlađu sestru kad izaviona može da se vidi da je skoro žena.„Hej, klinke.“ Naslonio
se na sedište kola uvežbanim kul izgledomšesnaestogodišnjaka. Hotel Kalifornija
grupe „Igls“ odjekivao je sa radija ispunjavajućiletnji povetarac. „Ponovo tražite
Serafinino zlato?“„Mi samo uživamo u suncu, i samoći.“ Ali je Margo bila ta koja je
prišla, hodajućipolako zabačenih ramena. Džošove oči su se smejale dok ju je gledao
ispod razbarušenekose po kojoj je sunce razlilo bronzani preliv. Oči Majkla Fjurija
su bile sakrivene izanaočara za sunce i nije mogla da razazna gde gleda. Nije bila
previše zainteresovana, alise nagla na kola i uputila mu svoj najlepši osmeh.
„Zdravo, Majki.“„Da“, bio je njegov odgovor.„Uvek vise tamo na stenama“, objasnio
je Džoš svom prijatelju. „Kao da će da sesapletu o gomilu zlatnih španskih
zlatnika.“ Podsmehivao se Margo. Mnogo je lakše dabude podrugljiv nego i da na
trenutak pomisli kako izgleda u tom majušnom šorcu.Dođavola, ona je samo dete, i
praktično mu je sestra, i on će da gori u paklu ako nastavida ima te čudne misli o
njoj.„Jednog dana ćemo ih naći.“Naslonila se bliže i mogao je da oseti njen miris.
Izvila je obrvu, privlačeći pažnjuna mali mladež na njenom kraju. Obrve su joj bile
za nijansu tamnije od svetloplavekose. A njene grudi, koje kao da su postajale
punije svaki put kad momak trepne, jasnosu se ocrtavale pod pripijenom majicom.
Pošto su mu usta bila bolno suva, glas mu jebio oštar i podrugljiv.
AD

„Samo ti sanjaj, vojvotkinjo. Vi, devojčice, vratite se svojim igrarijama. Imamo
mipametnija posla.“ Otišli su uz riku motora, a on nije skretao pogled sa
retrovizora.Margino žensko srce je tuklo sa zbrkanom žudnjom. Zabacila je kosu i
posmatralamala kola kako nestaju kao metak. Lako je smejati se služavkinoj ćerki,
razmišljala jedok je u njoj ključao bes. Ali kad bi bila bogata i slavna…„Jednog
dana će žaliti što mi se smejao.“„Znaš da nije mislio tako, Margo“, tešila ju je
Lora.„Ne, on je samo muškarac.“ Kejt je slegla ramenima. „Definicija kretena.“ To
jenasmejalo Margo i zajedno su se uputile uz brdo u kuću Templtonovih.Jednog dana,
ponovo je pomislila. Jednog dana.
AD

I Kada joj je bilo osamnaest godina, Margo je tačno znala šta želi. Isto što je
želela isa dvanaest. Sve. Samo, sada je odlučila kako da do toga i dođe. Trgovaće
svojimizgledom, što je, bar kako se njoj činilo, njen najbolji i možda jedini
talenat. Razmišljala je da bi mogla da glumi, ili da bar nauči kako to da radi.
Mora da je bilo lakše odmatematike, ili engleske književnosti, ili bilo kog od onih
dosadnih časova u školi. Naovaj ili onaj način, biće zvezda. I to će postići
sama.Sinoć je donela ovu odluku. Noć pre Lorinog venčanja. Da li je sebično od nje
štose oseća tako jadno jer se Lora udaje?Osećala se gotovo isto ovoliko jadno kad
su gospodin i gospođa T. poveli Loru,Džoša i Kejt na mesec dana u Evropu prošlog
leta. A ona je morala da ostane kod kućezato što je njena majka odbila ponudu
Templtonovih da je povedu sa sobom. Očajnički je želela da pođe, sećala se, ali
nijedna njena molba, kao ni Lore i Kejt, nisu pokolebaleniti promenile odluku En
Salivan.„Nije tvoje da skitaš po Evropi i odsedaš po luksuznim hotelima“, rekla joj
jemajka. „Templtonovi su bili dovoljno velikodušni prema tebi, ne bi trebalo da
očekuješviše od toga.“I tako je ostala kod kuće, da zarađuje za izdržavanje, kako
je to majka nazvala,brišući prašinu, glancajući nameštaj, perući sudove. Sve u
svemu, učeći kako se održavapristojno domaćinstvo. I osećala se jadno. Ali to je ne
čini sebičnom, rekla je sebi. Nijeda ona nije želela da se Kejt i Lora lepo
provedu. Samo je bolelo koliko je i ona htela dabude sa njima.I nije da se ne nada
da će Lorin brak biti savršen i divan. Samo nije mogla dapodnese da je izgubi. Da
li je to čini sebičnom? Nadala se da ne, jer nije samo zbog sebebila nesrećna. Bilo
je to i zbog Lore. Zbog pomisli da se Lora vezuje za muškarca i brakpre nego što je
dala sebi šansu da živi.Oh, Bože, Margo želi da živi.Zato su njeni koferi već bili
spakovani. Čim Lora odleti na medeni mesec, Margo jenameravala da se uputi za
Holivud.Nedostajaće joj Templton kuća, gospodin i gospođa T., nedostajaće joj Kejt
i Lora,pa čak i Džoš. Nedostajaće joj i majka, iako je znala da Će biti mnogo
teških rečiizmeđu njih pre nego što se vrata zatvore. Već je bilo toliko puno
rasprava.
AD

Fakultet je trenutno bio seme razdora među njima. Fakultet i to što je
Margonepokolebljivo odbijala da nastavi sa školovanjem. Znala je da bi umrla kad bi
moralada provede još četiri godine sa knjigama i u učionici. A i šta će joj
fakultet kad je većodlučila kako želi da živi i kako da se obogati?Majka je sada
bila previše zauzeta da bi se raspravljala. Kao domaćici, En Salivan je na umu bio
jedino prijem posle venčanja. Venčanje će biti u crkvi, a onda će svelimuzine
krenuti autoputem kao veliki, blistavo beli brodovi, pa uz breg do
rezidencijeTempltonovih.Kuća je već bila savršena, ali je mogla da zamisli kako se
tu negde njena majkaraspravlja sa cvećarom oko cvetnih aranžmana. Sve je moralo da
bude i više negosavršeno za Lorino venčanje. Znala je koliko njena majka voli Loru
i nije joj zameralazbog toga. Ali jeste zbog činjenice što mama želi da ona bude
kao Lora. To nikad nijemogla. A nije ni želela.Lora je mila, slatka i savršena.
Margo je znala da ona u sebi nema ništa odnabrojanog. Lora se nikad nije svađala sa
svojom majkom onako kako su Margo i Enrežale jedna na drugu poput divljih mačaka. A
Lorin život je tako miran i uređen. Nikadnije morala da razmišlja o svom mestu u
porodici ili kuda da krene. Već je videlaEvropu, zar ne? Mogla bi, ako tako
izabere, zauvek da živi u kući Templtonovih. Akopoželi da radi,Templton hoteli su
joj na dohvat ruke – mogla bi da bira radno mesto.Margo nije bila ni tako studiozna
i usmerena ka cilju kao Kejt. Ona neće za parnedelja odjuriti na Harvard da uči i
stekne diplomu kako bi mogla da vodiračunovodstvene knjige i čita zakone o porezu.
Bože, kako je to dosadno! Ali takva jeKejt. Ona bi radije čitalaVolstrit žurnal
nego brižljivo razgledala glamurozne fotografijeuVogu i mogla satima s radošću da
raspravlja o kamatnim stopama i kapitalnom prihodusa gospodinom T.Ne, ne želi da
bude Kejt ili Lora, bez obzira koliko ih voli. Želi da bude MargoSalivan. I
namerava da se ludo provodi kao Margo Salivan. Jednog će dana imati istoovakvu
divnu kuću, rekla je sebi dok je polako silazila niz glavno stepenište sa rukom
nasjajnom rukohvatu od mahagonija.Elegantno stepenište se spiralno spuštalo, a
visoko iznad, sijao je, poput sunca,svetlucaviVoterfordkristalni luster. Koliko je
puta samo gledala kako predivno obasjavablistavo bele i tamno zeleno-plave mermerne
pločice u foajeu, i rasipa elegantne iskricena već dovoljno elegantne goste koji
dolaze na glamurozne zabave po kojima suTempltonovi čuveni?Kuća je uvek odjekivala
smehom i muzikom na zabavama Templtonovih, prisećalase, dok bi gosti sedeli u
formalnom poretku za dugim, otmenim stolom u trpezariji ispoddva ogromna lustera
ili lutali slobodno sobama, ćaskali uz šampanjac ili se udobnosmeštali u dvosede.I
ona će jednom priređivati sjajne zabave, nadajući se da će biti podjednako
prijatnai zabavna domaćica kao gospođa T. Da li se to nasleđuje, pitala se, ili bi
moglo da senauči? Ako može, onda će i da nauči.
AD

Njena majka ju je naučila kako se aranžira cveće, kao one blistavo bele ruže
uvisokim kristalnim vazama koje krase Pembruk sto u foajeu, pa se njihov divan
odrazvidi i u ogledalu. Visok i čist, zaklonjen zelenilom lišća.Cveće i lepe vaze,
svećnjaci i prelepo uglačano drvo. Mirisi, način na koji sesvetlost prelama kroz
prozore, kucanje velikih starih satova. To je sve čega će se sećatikad bude daleko.
Ne samo lukova kroz koje su se sobe ulivale jedna u drugu, ili složenai prelepa
šara mozaika oko visokih i širokih ulaznih vrata. Pamtiće miris biblioteke
kadagospodin T. zapali jednu od svojih cigara i način na koji soba odzvanja dok se
smeje.Pamtiće zimske večeri kad bi se ona, Lora i Kejt sklupčale na tepihu ispred
kaminau salonu – osećaj topline na obrazima, način na koji bi se Kejt kikotala kad
pobeđuje uigri.Zamišljala je mirise dnevne sobe gospođe T. Pudera, parfema i
voštanih sveća. Inačin na koji se gospođa T. smešila kad bi Margo došla da
razgovara sa njom. Uvek jemogla da razgovara sa gospođom T.Njena soba. Templtonovi
su joj dozvolili da izabere nove tapete kad je napunilašesnaest godina. Čak se i
njena majka smešila i odobravala njen izbor, svetlo zelenupozadinu sa snežno belim
ljiljanima. Sati koje je provela u toj sobi, sama ili sa Lorom iKejt. Priče, priče,
priče. Planiranja. Sanjarenja.Da li radim pravu stvar, upitala se kad ju je na mah
obuzimala panika. Kako možeda podnese da ostavi sve, svakoga koga zna i voli?
„Ponovo poziraš, vojvotkinjo?“ Džoš je ušao u foaje. Još uvek se nije obukao
zavenčanje, nosio je platnene pantalone i pamučnu košulju. U dvadeset drugoj se
lepopopunio, a godine na Harvardu su mu prijale.Margo je ogorčeno pomislila da bi
on lepo izgledao i kad bi obukao odelo odkartona. Još uvek je bio zlatni dečak,
iako mu je lice izgubilo nevinost dečaštva. Bilo jelukavo, sa očevim sivim očima i
divnim usnama njegove majke. Kosa mu je postalatamna, skoro bronzana, a zakasneli
rast u poslednjem razredu srednje škole doveo ga jedo visine od metar i
devedeset.Volela bi da je ružan. Volela bi da izgled ništa ne znači. Volela bi kada
bi j e bar jednom pogledao kao da mu ne predstavlja samo gnjavažu.„Razmišljala
sam“, rekla mu je, ali je ostala na stepeništu, nehajno se oslanjajući naogradu.
Znala je da nikada nije bolje izgledala. Njena haljina za deverušu je
bilanajglamuroznija kreacija koju je ikada imala. Zato se i obukla rano, da u njoj
uživa što jeduže moguće.Lora je izabrala letnje plavu da se slaže sa njenim očima,
a svila je bila nežna ilelujava poput vode. Dužina haljine je naglasila njenu bujnu
figuru, a dugi, providnirukavi su otkrivali mlečno belu kožu.„Malo si požurila, je
l’ da?“ Govorio je brzo zato što bi, kad god bi je pogledao,osetio navalu požude
kao udarac u stomak. Mora da je to bila samo požuda, jer jepožuda jednostavna.
„Venčanje je tek za dva sata.“„Biće potrebno skoro toliko vremena da se Lora
spremi. Ostavila sam je sagospođom T. Mislim da… pa, potrebno im je par minuta
nasamo.“
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

„Da. Margo, znam da ćete jednog dana ti i Kejt biti srećne kao ja sada. Ne mogu
dadočekam da budem deo toga.“„Hajde da prvo završimo s tobom.“ Zastala je na
vratima, okrenula se da je još jednom pogleda. Plašila se da niko i ništa neće
uspeti da je natera da oseća ono, štagodto bilo, što tako sija u Lorinim očima.
Dakle, razmišljala je dok je tiho zatvarala vrata,zadovoljiće se slavom i
bogatstvom.Pronašla je gospodina T. u spavaćoj sobi kako šapuće psovke i nešto
petlja sasvečanom kravatom. Izgledao je tako energično u golubijesivom jutarnjem
ogrtaču kojise slagao sa bojom očiju karakterističnom za Templtonove. Imao je
široka ramena nakoja žena može da se nasloni, razmišljala je, i onu divnu muževnu
visinu koju je Džošnasledio. Sada se mrštio dok je šaputao sam sebi, ali mu je lice
bilo savršeno, sa pravimnosem, čvrstom bradom i sitnim borama oko usana.Savršeno
lice, pomislila je dok je ulazila. Očinsko lice.„Gospodine T., kada ćeš da naučite
šta se radi sa tim kravatama?“Njegovo lice je obasjao osmeh. „Nikada, dokle god ima
lepih žena da se pobrinu zamene.“Prišla mu je da sredi zbrku koju je napravio.
„Izgledate tako lepo.“„Niko neće pogledati mene ili bilo kog drugog muškarca dok su
moje devojke okomene. Izgledaš prelepo, Margo.“„Čekajte tek da vidite Loru.“ Videla
je senku brige koja je proletela njegovimočima i poljubila sveže izbrijan obraz.
„Nemojte sada da mi se prepadnete, gospodineT.“„Moja mala mi je prirasla za srce.
Teško mi je da mu dopustim da je odvede odmene.“„Nikad to ne bi mogao da uradi.
Niko ne bi. Ali ja razumem. I meni je teško.Osećam se žalosno čitav dan, a trebalo
bi da sam srećna zbog nje.“Užurbani koraci su odjekivali holom. Kejt sa foto-
aparatom, pomislila je Margo,možda služavka koja žuri da se pobrine oko nečega u
poslednjem trenutku. Uvek je biloljudi u kući Templtonovih, ispunjavajući je
zvucima i svetlom i pokretom.Ovde se nikad ne osećaš usamljeno.Srce joj je opet
brže zakucalo na pomisao o odlasku, o tome da će biti sama.Međutim, i osećaj
iščekivanja od kog joj se vrtelo u glavi mešao se sa strahom. Kao prvigutljaj
šampanjca, kada joj je blagodarni penušavac eksplodirao na jeziku. Kao
prvipoljubac, onaj nežni, omamljujući susret usana.Bilo je toliko puno stvari koje
je želela da iskusi po prvi put.„Sve se menja, zar ne, gospodine T?“„Ništa ne
ostaje isto zauvek, koliko god bi mi to voleli. Za nekoliko nedelja ti i Kejtćete
otići na fakultet, Džoš se isto vraća na pravni. Lora će biti supruga. Suzi i ja
ćemoda zveckamo po kući kao vreća starih kostiju.“ To je bio jedan od razloga zbog
kojih sužena i on razmišljali o tome da se presele u Evropu. „Kuća neće biti ista
bez vas.“
AD

„Kuća će uvek biti ista. To je ono što je kod nje divno.“ Kako može da mu kaže
davečeras odlazi? Trči ka nečemu što može da vidi isto toliko jasno kao i njegovo
lice uogledalu. „Stari Džo će da nastavi da čuva svoje ruže, a gospođa Vilijamson
će voditiglavnu reč u kuhinji. Mama će nastaviti da polira srebro zato što misli da
niko drugi neume to da uradi kako treba. Gospođa T. će Vas odvući na teniski teren
svakog jutra ipobediti Vas. Telefonom ćete da zakazujete sastanke i da vičete
naredbe.“„Nikad ne vičem“, rekao je sa sjajem u očima.„Uvek vičete, ali to je deo
Vašeg šarma.“ Želela je da zaplače zato što se detinjstvozavršilo tako brzo, iako
je mislila da mu nikad neće doći kraj. Jer je ovaj deo njenogživota završen, iako
se svojski trudila da se iz njega izvuče. I jer u njoj čuči kukavicakoja joj ne
dozvoljava da mu kaže da odlazi. „Volim Vas, gospodine T.“„Margo.“ Pošto je
pogrešno protumačio njeno ponašanje, poljubio ju je u čelo.„Neće proći mnogo, a ja
ću sa tobom koračati prema oltaru da te predam nekom lepommladiću koji nikako ne
može da bude dovoljno dobar za tebe.“Naterala je sebe da se nasmeje, jer bi suze
sve pokvarile. „Ne udajem se ni za kogaosim ako taj nije isti kao Vi. Lora Vas
čeka.“ Povukla se jer se setila da je on Lorin otac.Ne njen. I ovo je Lorin dan. Ne
njen. „Idem da vidim da li su kola spremna.“Požurila je niz stepenice. A tamo je
bio Džoš, utegnut u svečanom odelu, mrštio sena nju kad je zastala, ostavši bez
daha. „Ne počinji sa lekcijama“, naredila je. „Lorasilazi za minut.“„Neću da ti
držim nikakve lekcije, ali ćemo da porazgovaramo kasnije.“„Dobro.“ Nije imala
nameru da priča sa njim. Onog trenutka kad bude bačenoposlednje zrno pirinča, brzo
će se i tiho izvući. Stavila je šešir koji je ponela iz svojesobe i ispred ogledala
instinktivno namestila plavi obod na najzavodljiviji način.Ovo će mi doneti slavu,
razmišljala je dok je proučavala lice. I bogatstvo. Tako miBoga, uspeću. Podigla je
bradu, susrela sopstven pogled i naterala sebe da se pokrene.
AD

II Deset godina kasnijeNa divljim stenama iznad nemirnog Pacifika, Margo je
posmatrala kako počinje dase valja oluja. Crni oblaci su ključali na pocrnelom
nebu, gaseći svaki nagoveštaj zvezdasvojom težinom i besom. Vetar je zavijao kao
alfa mužjak koji prati trag krvi. Sjajneigličaste munje parale su nebo, obasjavale
na trenutak i obrušavale na oštre stenjedonoseći kratkotrajan mir. Magični miris
ozona preplavljivao je vazduh pre nego sezačuje grmljavina.Izgleda da dobrodošlica
kući čak ni od prirode neće biti nežna.Da li je to predskazanje, pitala se gurajući
ruke u džepove jakne da ih zaštiti odvetra koji je ujedao. Teško da može da očekuje
od bilo koga iz Templton kuće da jedočeka raširenih ruku i veselog osmeha. Ugojeno
prase, pomislila je uz suvi osmeh, nećebiti posluženo ovoj rasipnici.Nema prava da
to očekuje.Umorno je ustala i izvukla ukosnice iz zaglađene punđe da oslobodi
svojusvetloplavu kosu. Dobar je osećaj to malo oslobađanje, pomislila je i
zavitlala ukosnicepreko ivice. Odjednom se setila da su, kad je bila mala, ona i
njene dve prijateljicebacale cveće preko istog grebena.Cveće za Serafinu, pomislila
je i skoro se nasmejala. Kako je to nekada izgledaloromantično, legenda o mladoj
devojci koja se baca preko ivice u žalosti i očaju.Setila se da bi Lora uvek malo
plakala, a Kejt ozbiljno posmatrala kako cvetovilepršaju prema moru. A ona sama,
uvek osećala uzbuđenje tog poslednjeg leta, prkossamog čina, njegovu hrabru
bezobzirnost.Margo je dovoljno potonula, dovoljno umorna da prizna sebi da je
potraga zauzbuđenjima, njen prkos i bezobzirnost ono što je i dovelo do ovog bednog
trenutka uživotu.Njene plave oči, sjajne boje različka, koje je kamera toliko
volela, bile suzamagljene. Pažljivo je popravila šminku pošto je avion sleteo u
Montereju i ponovo jedoterala na zadnjem semštu taksija kojim se vozila do Big
Sura. Sam bog zna da možeda se našminka tako da ostavi dobar utisak. Samo će ona
biti svesna da su joj obrazibledi ispod skupe šminke. Možda su upali malo više nego
što bi trebalo, ali su upravo teoštre jagodice ono što je i izbacilo na naslovne
strane tolikih časopisa.
AD

Dobro lice počinje sa kostima, razmišljala je i zadrhtala kada je sledeća
munjazaparala nebo. Imala je sreće sa strukturom kostiju, glatkim licem na kome se
nisuvidele bore, sve zahvaljujući irskim precima. Plave oči Kerijevih i svetloplava
kosa sunesumnjivo dar nekog drevnog Vikinga osvajača.Oh, lice je baš kako treba,
mislila je. Nije taština ako to prizna. Na kraju krajeva,ono i telo građeno za greh
bili su ono što joj je obezbeđivalo obroke, otvaralo put kaslavi i bogatstvu. Pune,
romantične usne, mali, prav nos, čvrsta, zaobljena brada iizražajne obrve koje
jedva da je trebalo malo naglasiti i oblikovati.Imaće dobro lice i kad bude imala
osamdeset godina, ako pozivi toliko dugo. Nijebilo važno što je bila isprana,
iskorišćena, upletena u skandal i grozno posramljena. Zanjom će se još uvek
okretati glave.Šteta što joj do toga više nije stalo.Okrenula se od ivice litice i
zagledala u tamu. Preko druma, na vrhu brega mogla jeda vidi svetla kuće
Templtonovih, mestu koje je čulo mnogo njenog smeha i tolikomnogo njenih suza.
Postoji samo jedno mesto kuda ideš kad si izgubljen, samo jednomesto kuda bi
pobegao kad više nema mostova koje možeš da spališ.Margo je podigla putnu torbu i
krenula kući.En Salivan je služila kod Templtonovih dvadeset četiri godine. Godinu
dana kraćenego što je udovica. Došla je sa četvorogodišnjom ćerkicom iz Korka da
preuzmepoložaj služavke. U to vreme su Tomas i Suzan Templton vodili domaćinstvo
kao što suupravljali hotelima. U grandioznom stilu. Jedva da bi prošla nedelja dana
a da kuća nebude preplavljena gostima i muzikom. Bilo je osamnaestom zaposlenih
koji su se staralida svaki detalj u kući ili na imanju bude doveden do
savršenstva.Savršenstvo je bilo zaštitni znak Templtonovih, kao i luksuz, toplina.
En su naučili,i to dobro, da dobar smeštaj ne znači ništa bez ljubazne
dobrodošlice.Deca, gospodin Džošua i gospođica Lora, su imala dadilju koja je na
smenu bila iasistent. Ipak, podizali su ih roditelji. En se uvek divila odanosti,
disciplini i brizi sakojima su se Templtonovi starali o porodici. Iako je znala da
je to moguće, bogatstvonikad nije udaljilo ljubav iz ovog doma.Bio je predlog
gospođe Templton da se devojčice igraju zajedno. Na kraju krajeva,bile su isto
godište, a Džošua, kao četiri godine stariji dečak, imao je malo vremena zanjih.En
će zauvek biti zahvalna gospođi Templton ne samo za poziciju i
jednostavnuljubaznost, već za prednost koja je pružena Eninoj kćeri. Prema Margo se
nikad nikonije odnosio kao prema sluškinji. Umesto toga, bila je tretirana kao
cenjena prijateljicaćerke ove porodice.Za deset godina, En je postala domaćica
kuće. Bila je to pozicija za koju je znala da je zaslužila i da se veoma ponosi
njome. Nije bilo ugla kuće koji nije očistila sopstvenimrukama ni delića posteljine
koji nije lično oprala. Njena ljubav prema domu
AD

Templtonovih je bila duboka i postojana. Možda dublja i postojanija nego išta
drugo unjenom životu.Ostala je pošto su se Templtonovi odselili u Kan, nakon što se
gospođica Loraudala – previše brzo i u prevelikoj žurbi, po Eninom mišljenju.
Ostala je pošto je njenasopstvena kći pobegla u Holivud, a onda u Evropu, jureći za
sjajem i slavom.Nikad se nije preudala, nikad ni pomislila na to. Kuća Templton je
bila njen bračnidrug. Stajala je postojano godinama, čvrsta kao stena na kojoj je
podignuta. Nikada jenije razočarala, nikada izazivala, ispitivala. Nikada je nije
povredila niti tražila više negošto je mogla da pruži.Kao što to kćerka može,
pomislila je.Sada, dok je napolju besnela oluja, a kiša počela da šiba po širokim,
zasvođenimprozorima, otišla je u kuhinju. Radna površina plavo-sive boje škriljca
je bila bez ijednemrlje, zbog čega je sa odobravanjem klimnula glavom na sopstvenu
odluku da zaposlinovu mladu služavku. Videla je da je devojka sada otišla kući, ali
će En da zapamti datreba da je pohvali za dobro obavljen posao.Koliko joj je lakše
da zasluži osećanja i poštovanje posluge nego sopstvenog deteta,razmišljala je.
Često je mislila o tome da je izgubila Margo onog dana kad se rodila. Arodila se
previše lepa, previše nemirna, previše hrabra.Zabrinuta zbog Margo kad su se vesti
pročule, nastavila je sa svojim dužnostima.Nije bilo ničega što bi mogla da uradi
za tu devojku. Bila ja bolno svesna činjenice danikada nije bilo ničega što bi
mogla da uradi za Margo.Ljubav nije bila dovoljna. Mada, pomislila je En, možda se
uzdržavala da pokažekoliko je voli. Bilo je to samo zato što se plašila da joj da
previše, jer bi je to samonateralo da traži još, da posegne dalje, za nečim više od
onog što je En mislila da jedovoljno.Jednostavno ne umem da pokažem, pomislila je
En slegnuvši ramenima. Posluga tone radi, bez obzira koliko je poslodavac ljubazan.
Ona zna svoje mesto. Zašto to Margonikada nije razumela?Za trenutak se naslonila na
pult u retkom trenutku prepuštanja osećanjima, očijučvrsto stisnutih da sakrije
suze. Jednostavno ne može sada da misli na Margo. Devojka je daleko, a treba da
poslednji put pregleda kuću.Uspravila se, udišući duboko da se dovede u red. Pod je
bio sveže obrisan, u istojboji kao radna površina i podjednako blistav na
svetlosti. Na starom šporetu sa šestgorionika nije bilo ni traga od večere koja je
upravo skuvana. A mlada Dženi se setila ida sipa svežu vodu u vazu sa narcisima,
koji su se, nalik suncu, žutili na stolu.Zadovoljna što je njen instinkt za izbor
nove služavke bio ispravan, En je otišla dosaksijica sa začinskim biljem na prozoru
iznad sudopere. Pritisak prstom na zemlju usaksiji je bio dovoljan da vidi da je
zemlja suva. Zalivanje biljaka nije u Dženinom opisuposla, pomislila je,
pucketajući jezikom dok ih je sama zalivala. Kuvarica je trebalo daih sama zalije.
Međutim, gospođa Vilijamson je bila u godinama kada postaje pomalorasejana. En je
često nalazila izgovore da ostane u kuhinji dok se spremaju jela samo da
AD

bude sigurna da gospođa Vilijamson ne odseče nešto što je važno ili da se nešto
nezapali njenom krivicom.Svi osim gospođice Lore bi do sada penzionisali ovu ženu.
Ali gospođica Lorarazume da se želja da nekom budeš potreban ne smanjuje sa
godinama. Gospođica Lorarazume kuću Templton i njenu tradiciju.Prošlo je deset i u
kući je vladala tišina. Njene su se dužnosti za taj dan završile.Bacivši poslednji
pažljiv pogled na kuhinju, pomislila je da može da ode u svoj deo,skuva sebi čaj u
svojoj maloj kuhinji. Možda da podigne noge i gleda neku glupost nateleviziji.Da
radi nešto, bilo šta što bi joj misli skrenulo sa briga.Vetar je zveckao u
prozorima i terao je da zadrhti, da bude zahvalna za toplinu isigurnost kuće. Onda
su se zadnja vrata otvorila, pustila kišu i vetar koji je režao. Pustilamnogo više
od toga. En je osetila kako joj srce zastaje i kako joj drhti u grudima.„Zdravo,
mama.“ Sjajan, drzak osmeh je bio drugačiji, i skoro da joj je to doprlo dosvesti
dok je Margo provukla ruku kroz kosu koja se cedila, sva mokra i zlatna, idopirala
joj do struka. „Videla sam svetlost… bukvalno“, dodala je uz nervozan smeh.
„Ifigurativno.“„Ulazi vlaga.“ Nije to bila prva stvar koja je En pala na pamet, ali
je bila jedinapraktična. „Zatvori vrata, Margo, i okači tu mokru jaknu.“„Nisam baš
uspela da pobedim kišu.“ Trudeći se da joj glas ostane vedar, Margo jezatvorila
vrata pred olujom. „Zaboravila sam kako hladan i mokar mart ume da bude
nacentralnom delu obale.“ Spustila je putnu torbu, okačila jaknu o čiviluk kraj
vrata paprotrljala promrzle ruke da bi ih zagrejala. „Izgledaš divno. Promenila si
frizuru.“En nije podigla ruku da dodirne kosu kao što bi to žene obično uradile. U
njoj nijebilo taštine i često se pitala otkud se ista našla u Margo. Njen otac je
takođe bio skromančovek.„Stvarno ti odgovara.“ Margo je ponovo pokušala da se
nasmeje. Majka je oduvekbila privlačna žena. Njena svetla kosa jedva da je
potamnela tokom godina i jedva da jebilo sedih u kratkoj, urednoj, talasastoj kosi.
Lice joj je imalo bore, tačno je, ali neduboke. I mada su ozbiljne usne bile
nenašminkane, bile su pune i sočne kao i ćerkine.„Nismo te očekivali“, rekla je En
i bilo joj je krivo što joj je glas toliko čvrst. Njeno je srce bilo previše puno
radosti i brige da bi joj dozvolilo išta više.„Ne. Mislila sam da pozovem ili
pošaljem telegram. A onda… nisam.“ Duboko jeuzdahnula. „Čula si.“„I ovde čujemo
novosti.“ Izbačena iz ravnoteže, En je prišla šporetu i stavila čajnikda voda
proključa. „Skuvaću čaj. Mora da si se smrzla.“„Videla sam neke reportaže u
novinama i u vestima.“ Margo je podilgla ruku, ali suleđa njene majke bila tako
kruta da je brzo spustila, a da je nije ni dođirnula. „Nisu svetačne, mama.“En je
posegla za čajnikom, zagrejala ga vrelom vodom. Negde u dubini se treslakoliko je
bolelo, od šoka, od ljubavi. „Nisu sve?“
AD

Ovo je još jedno poniženje, rekla je Margo sebi. Na kraju krajeva, ovo je
njenamajka. A tako joj očajnički treba neko ko će stati uz nju. „Nisam znala šta
Alan radi,mama. Upravljao je mojom karijerom poslednje četiri godine i nikad, nikad
nisamsaznala da diluje drogu. Nikad je nije koristio, bar ne preda mnom. Kada
smouhapšeni… kada je sve isplivalo na površinu…“ Stala je, uzdahnula dok je njena
majkanastavila da odmerava čaj. „Oslobođena sam svih optužbi. To neće zaustaviti
novinareda špekulišu, ali je bar Alan bio dovoljno pošten da kaže vlastima da sam
nevina.“Mada je čak i to bilo ponižavajuće. Dokaz nevinosti se izjednačio sa
dokazomnjene sopstvene gluposti.„Spavala si sa oženjenim čovekom.“Margo je otvorila
usta, pa ih zatvorila. Nema izgovora ni objašnjenja koje bivredelo, bar ne za njenu
majku. „Da.“„Sa oženjenim čovekom koji ima decu.“„Kriva sam“, rekla je Margo gorko.
„Verovatno ću zbog toga otići u pakao, aplaćam i u ovom životu. Proneverio je
ogromnu količinu mog novca, uništio mojukarijeru, od mene napravio predmet
sažaljenja i podsmeha u tabloidima.“Tuga je prostrujala kroz En, ali ju je ona
isključila. Margo je napravila izbor.„Dakle, došla si ovde da se sakriješ.“Da se
lečim, pomislila je Margo, ali skrivanje nije bilo daleko od istine. „Želelasam
nekoliko dana na mestu gde me neće uhoditi. Ako više voliš da odem, onda…“Pre nego
što je stigla da završi, kuhinjska vrata su se naglo otvorila. „Kakva divljanoć.
Eni, trebalo bi…“ Lora je iznenada zaćutala. Njene tihe sive oči su
bljesnuleugledavši Margo. Nije oklevala, nije samo prešla tu razdaljinu od jedne
pločice,preskočila ju je. „Margo! Oh, Margo, vratila si se kući!“I u tom trenutku,
u tom zagrljaju dobrodošlice, Margo se vratila kući.„Nije stvarno mislila da bude
tako stroga prema tebi, Margo“, umirivala ju je Lora.Po instinktu je smirivala
uznemirene duše. Videla je na licima majke i ćerke da supovređene, a da to same ne
vide. Kad je Margo slegla ramenima, Lora je sipala čaj koji joj je En skuvala, a
Lora ponela u svoju dnevnu sobu. „Bila je tako zabrinuta.“„Stvarno?“ Margo je
lutala u mislima dok je ispuštala jedan po jedan dim cigarete.Kroz prozor se videla
bašta, pamtila je, drvoredi glicinije sa kojih su kapali plavo-ljubičasti cvetovi.
A iza cveća, travnjaka, skladnih kamenih zidova bile su litice. Slušala je Lorin
glas, padao je kao melem na njenu dušu, i prisećala se kako su virili u ovu sobukao
deca, dok je pripadala gospođi Templton. Kako su sanjale da budu fine dame.Okrenula
se i pogledala prijateljicu. Tako lepa na miran način, mislila je Margo.Lice
stvoreno ža salone, baštenske zabave i društvene balove. A to je, očigledno,
bilaLorina sudbina.Uvojak kose boje starog zlata, oblikovan pažljivo da se svije
oko njene nežnevilice. Oči su joj tako jasne, iskrene, sve što oseća ogleda se u
njima. Sada su ispunjene
AD

brigom, i obrazi joj rumene. Od uzbuđenja i brige, pomislila je Margo. Emocije su
uvekbojile Lorine obraze, ili ih činile bledim.„Dođi, sedi“, naredila je Lora.
„Uzmi čaj. Kosa ti je mokra.“Margo je odsutno zabacila kosu sklonivši je sa ramena.
„Bila sam dole, na litici.“Lora je pogledala prema prozorima, tamo gde je kiša
tukla u naletima. „Po ovomvremenu?“„Morala sam da skupim malo hrabrosti.“Ipak je
sela, uzela šolju. Margo je prepoznala Doltonporcelan koji je majkasvakodnevno
koristila. Koliko puta je En terala da je nauči kako se zovu i kako daprepoznaje
marke porcelana, kristala i srebrnih predmeta u kući Templtonovih? I koliko je puta
maštala o tome da sama ima tako lepe stvari?Sada joj je šolja grejala promrzle
prste i to je bilo dovoljno.„Izgledaš divno“, rekla je Lori. „Ne mogu da verujem da
je prošlo skoro godinudana otkad sam te videla u Rimu.“Ručale su na terasi
vlasničkog apartmana uTemplton hotelu u Rimu dok se gradpružao pred njima u svom
bogatstvu proleća. A njen život, mislila je Margo, bio je punobećanja kao i vazduh,
svetlucav od sunca.„Nedostajala si nam.“ Lora se pružila i za tren stisnula Margo
za ruku. „Svima sinam nedostajala.“„Kako su devojčice?“„Divno. Rastu. Ali se dopala
haljine, koju si joj poslala iz Milana za rođendan.“„Dobila sam poruku u kojoj mi
se zahvaljuje i slike. One su divna deca, Lora.Toliko liče na tebe. Ali ima tvoj
osmeh, Kajla tvoje oči.“ Popila je čaj da spere knedlu ugrlu. „Sedimo ovde isto
onako kao što smo zamišljale, ne mogu da verujem da sve nijesamo san.“ Odmahnula je
glavom pre nego što je Lora stigla da progovori, otreslacigaretu. „Kako je
Piter?“„Dobro je.“ Senka je preletela preko Lorinih očiju i oborila je pogled.
„Treba dazavrši neki posao, još uvek je u kancelariji. Mislim da će ostati u gradu
zbog oluje.“ Ilizato što preferira neki drugi krevet od onog koji deli sa svojom
ženom. „Da li te je Džošpronašao u Atini?“Margo je nakrivila glavu. „Džoš? Bio je u
Grčkoj?“„Ne, pronašla sam ga u Italiji pošto smo čuli, znaš kada su vesti počele da
pristižu.Rekao je da će pokušati da rastereti svoj raspored i odleti da ti
pomogne.“Margo se slabašno osmehnula. „Poslala si velikog brata u pomoć, Lora?“„On
je odličan advokat. Kada želi to da bude. Zar te nije pronašao?“„Nisam ga videla.“
Umorna, Margo je naslonila glavu na visoki naslon stolice. Ovostanje slično snu se
produžavalo. Jedva da je prošla nedelja dana otkako joj se svetizokrenuo naopačke i
iz njega ispali svi njeni snovi. „Sve se događalo tako brzo. Grčkevlasti su se
ukrcale na Alanovu jahtu, pretresale je.“ Trgla se kad se setila šoka dok jebude iz
sna i nalazi desetak uniformisanih Grka na palubi, koji joj naređuju da se
obuče,ispituju je. „Pronašli su sav taj heroin u posedu.“„Novine su pisale da je
preko godinu dana bio pod prismotrom.“
AD
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

politike u porodičnom lancu. Vinarije u Francuskoj i Italiji, zasadi maslina u
Grčkoj,voćnjaci u Španiji. I naravno, hoteli, od kojih je sve i počelo.Džoš je
razumeo i podržavao dugogodišnje uverenje Templtonovih da je razlikaizmeđu običnog
iTemplton hotela ležala u činjenici da se u njima služi sopstveno vino,koristi
sopstveno ulje, sopstveni proizvodi, dotle da proizvode čak i sopstvenuposteljinu.
Proizvodi firmiTemplton su se uvek nudili uTemplton hotelima. A deonjegovog posla
je bio da se poštara da se sve koristi na ispravan način.Njegova je titula možda
bila izvršni potpredsednik, ali je u osnovi bio onaj kojirešava probleme. Povremeno
se bavio ili nadzirao rešavanje nekoliko pravnih problema.Čovek sa diplomom
pravnika sa Harvarda je onaj od koga se i očekuje da se timepozabavi. Pa ipak, više
je voleo ljude od papirologije, uživao da posmatra žetvu, pije uzosa osobljem, ili
sklapa nov posao po pitanju kristala i beluga kavijara sa ŽoelomRobušonom2 u
Parizu.Njegov šarm je bio ono što je bilo najvrednije za Templton imperiju – bar
tako jegovorila njegova majka. Davao je sve od sebe da je ne razočara. Uprkos
bezbrižnom,pomalo nemarnom načinu života, ozbiljno je shvatao dužnost prema
porodici iposlovanju. One su za njega značili isto.I dok je razmišljao o porodici,
razmišljao je o Margo.Biće depresivna, zaključio je. Potresena, ponizna, jadna.
Nije da to i ne zaslužuje.Usne su mu se izvile u nešto između osmeha i podsmeha.
Povukao je veze, platio gdetreba, odigrao prilično divlju igru da se poštara da
brzo i potpuno bude oslobođena bilokakvih kriminalnih optužbi u Atini.Na kraju
krajevaTemplton Atina je star, otmen hotel i saTemplton turističkimcentrom Atina,
privlačio je puno novca u tu zemlju.Malo je mogao da učini što se tiče skandala ili
štete koja je naneta njenoj karijeri uEvropi. Ako bi se slanje natmurenog pogleda u
kameru moglo nazvati karijerom.Ona će to jednostavno morati da prevaziđe, zaključio
je, sa osmehom u kome sevidela arogancija. I namerava da joj pomogne. Na svoj
način.Po staroj navici koje jedva da je bio svestan, okrenuo je kola pored puta i
zaustavioga uz škripanje guma. Tamo, visoko na bregu, okružen stablima koji su se
bogatozelenili i puzavicama u punom cvatu, bio je njegov dom.Kamen i drvo, dve
sirovine od kojih su Templtonovi profitirali, izdizao se iz surovezemlje.
Originalna građevina sa jednim spratom koju su gradili preci kao dom upredgrađu
stajala je više od sto dvadeset pet godina, preživela je oluje, poplave, potrese
ivreme.Krila zgrade su dodale potonje generacije, uz povremeno proširenje tu i
tamo,spuštala su se tako da prate oblik brega. Dve kupole su se uzdigle – dodatak
koji je činiomašti na volju njegovog oca. Široke, drvene platforme i čvrste kamene
terase pružale suse ispod visokih, zasvođenih prozora, širokih staklenih vrata i
nudile prelep pogled.2Žoel Robušon (1945-2018), poznati francuski kuvar koji je
zaradio preko 30 Mišelinovih zvezda, imao lanacrestorana i izvršio veliki uticaj na
kulinarstvo – prim. prev.
AD

Cveće i drveče je procvetalo u nijansama ružičaste, bele i žute boje. Prolećne
boje,razmišljao je, sveže, privlačne. A i trava je bila u nežnim, blago zelenim
nijansamanovog početka. Voleo je način na koji se zelenilo isticalo iz kamene
osnove i postajalosve tamnije i uređenije kako se približavalo kući.Zemlja i more
su bili neodvojiv i intiman deo kuće baš kao i zavojita ograda isuncem ispran
kamen.Voleo je ovu kuću zbog onoga što jeste, što je bila i šta mu je dala. Grejalo
ga jesaznanje da Lora pazi na nju i neguje je.Zadovoljstvo što je jednostavno bio
tu nateralo ga je da pojuri uz put zavojitimdelom usečenim u stenu, a onda, u šoku,
nagazi na kočnice da se ne zakuca u visoku,gvozdenu ogradu.Namrštio se na trenutak
pre nego što je interkom pored automobila zazujao.„Rezidencija Templtonovih. Mogu
li da Vam pomognem?“„Šta je ovo, dođavola? Ko je podigao ovu prokletu stvar?“„Ja…
gospodine Džošua?“Pošto je prepoznao glas, borio se da obuzda razjarenost. „Eni,
otvori ovu smešnukapiju, molim te. I, osim ako nismo napadnuti, ostavi ovu prokletu
stvar otvorenom.“„Da, gospodine. Dobrodošli kući.“Šta je, dođavola, Lora mislila,
pitao se dok se kapija polako otvarala.Templton jeuvek bio mesto dobrodošlice.
Njegovi su se prijatelji stalno dovozili zavojitim putemtokom njegove mladosti –
išli peške, na biciklima, pa u automobilima. Ideja da mestobude zatvoreno nečim
tako jednostavnim kao što je kapija pokvarilo je zadovoljstvovožnje od divljeg
terena do uređenih travnjaka i vrta.Provezao se u lošem raspoloženju oko centralnog
dela kružnog prilaza u kojem jeumešno bilo zasađeno veličanstveno rascvetalo žbunje
i nežni narcisi. Ostavio jeključeve i prtljag u kolima i sa rukama u džepovima
popeo se uz granitno stepenište doprednje terase.Vrata na glavnom ulazu su bila
uvučena, tri metra visoka i lučno zasvođena,uokvirena komplikovano postavljenim
mozaikom sa živahnim cvetovimakoji seprelivaju preko luka. Uvek je mislio da
izgleda kao ulaz u vrt.Čim je stigao do vrata, ona su se širom otvorila. Lora mu je
bukvalno skočila uzagrljaj.„Dobrodošao kući“, rekla je pošto mu je prosula gomilu
poljubaca po licu i nateralaga da se nasmeje.„Za trenutak sam pomislio da ste se
zaključali da ne bih ušao.“ Zbunjenost unjenim očima naterala ga je da je uštine za
bradu. Stara navika. „Šta je to sa kapijom?“„Oh.“ Pocrvenela je, odmakla se malo i
zagladila kosu. „Piter je mislio da namtreba neko obezbeđenje.“„Obezbeđenje? Sve
što treba da uradiš je da se popneš uz par stena i tako jezaobiđeš.“„Pa da, ali..“
I sama je mislila tako, a pošto je ovo Džoš, odustala je. „Izgledasigurno. I
važno.“ Obuhvatila mu je lice rukama. „Kao i ti. Mislim, izgledaš važno.“
AD

U stvari, mislila je da izgleda kao da ga je doneo vetar, opasan i besan. Da ga
umiri,uhvatila ga je za ruku i pokazala na auto ispred kuće. „Gde si nabavio ovu
novuigračku?“„U San Francisku. Leti kao metak.“„Što objašnjava kako si stigao čitav
sat pre nego što smo te očekivali. Srećom potebe, gospođa Vilijamson radi u kuhinji
celo jutro da pripremi sva omiljena jela gosponDžoša.“„Kaži mi da imamo pljeskavice
od lososa za ručak i sve je oprošteno.“„Pljeskavice od lososa“, potvrdila je Lora.
„Belgijski pomfrit, špargla, pačijadžigerica i švarcvald torta. Prava kombinacija.
Uđi i ispričaj mi sve o Londonu. Došao siiz Londona, zar ne?“„Samo sam bio na
kratkom poslovnom putu. Imao sam par slobodnih dana uPortofinu.“„Da, tačno.“ Otišli
su u salon da mu sipa čašu mineralne vode kompanijeTemplton.Zavese su bile
razmaknute onako kako joj se sviđalo, uokviravale prozore i činile dasedišta sa
raznobojnim jastucima ispod njih izgledaju još privlačnije. „Tamo sam tenašla kad
sam čula za Margo.“„Aha.“ On je već naporno radio da pomogne Margo kad ga je Lora
pozvala. Ali jojnije odao tu informaciju. Umesto toga je samo dodirnuo grančicu
frezije koja je saostalima bila ušuškana u vazu od Majsen porcelana. „Pa, kako je
ona?“„Nagovorila sam je da ode i sedne pored bazena, da uhvati malo sunca. Džoše,
ovo je strašno za nju. Izgledala je tako ubijeno kad je stigla kući.Bela dona će je
otpustitikao zaštitno lice. Njen ugovor sa njima dospeva za obnovu i prilično je
verovatno da ganeće obnoviti.“„Nezgodno.“ Seo je na široku fotelju koja je bila
najbliže kaminu i ispružio noge.„Možda može da reklamira kremu za lice za nekog
drugog.“„Znaš da to ne ide tako lako, Džoš. Gradila je karijeru u Evropi radeći
zaBeladonu. To je bio njen glavni izvor prihoda, a sada će da presuši. Ako si
obratio pažnju naštampu, znaš da su šanse da joj ponude išta slično ovde, u
Sjedinjenim Državama,gotovo ravne nuli.“„Dakle, počeće da radi pravi posao.“Odanost
ju je naterala da se tržne. „Uvek si bio tako strog prema njoj.“„Neko mora da
bude.“ Ali je znao da je rasprava o Margo sa sestrom beskorisna.Ljubav je uvek
zaslepljivala Loru. „U redu, šećeru, žao mi je zbog onog što joj se
desilo.Činjenica je da je doživela nepravdu, ali u životu ih je puno. Živela je od
lira i franakaposlednjih nekoliko godina. Sve što sada mora da uradi je da sedne na
svoj CV iportfolio sa slikama, zaceli rane i razmisli šta će dalje.“„Mislim da je
švorc.“To ga je dovoljno šokiralo da ostavi čašu. „Kako to misliš, švorc?“„Mislim
da je zamolila Kejt da joj pregleda knjige. Kejt još nije završila, ali imamosećaj
da je loše. Margo zna da je loše.“
AD

Nije mogao da veruje. Lično je pregledao ugovore saBela donom i znao je da
jetrebalo da joj plata i bonusi budu dovoljni da joj potraju celu deceniju.Onda je
uzdahnuo sa prezirom. A zašto da ne veruje? Na kraju krajeva, oni ipakpričaju o
Margo.„Za boga miloga, šta je to radila, bacala pare u Tibar?“„Pa, njen stil
života… na kraju krajeva, ona je tamo bila zvezda i…“ Zar se samane brine dovoljno,
nego još mora da mu objašnjava? „Dođavola, Džoše, nisam sigurna,ali znam da je
imala tu gnjidu koja je uvukla u nevolje, a koja je upravljala njenimknjigama
poslednjih par godina.“„Budala“, promrmljao je. „I tako je dopuzala kući
cmizdreći.“„Nije cmizdrila. Mogla sam da pretpostavim da ćeš da zauzmeš takav
stav“,nastavila je. „Mora da je tako to kod muškaraca. Nijedan od vas nema ni
trunku vernostiili saosećanja. Piter je želeo da je izbaci kao da je…“„Samo neka
proba“, mrmljao je Džoš sa opasnim sjajem u očima. „Ovo nijenjegova kuća.“Lora je
otvorila pa zatvorila usta. Ako ovaj emocionalni roler-koster u kome sezaglavila
uskoro ne stane, skočiće. „Piter nije odrastao sa Margo kao mi. Nije vezan zanju na
naš način. On ne razume.“„Ne mora da razume“, rekao je kratko i ustao. „Ona je kraj
bazena?“„Da. Džoše, nećeš, nadam se, da izađeš i počneš da je gnjaviš. Dovoljno
jenesrećna.“Džoš je prostrelio pogledom. „Samo idem da joj utrljam so u ranu, a
onda mislimda ću da istrčim, išutiram nekoliko štenaca na putu i da dopunim kvotu
gađanjemprozora i siročadi.“Lorine su se usne izvile u osmeh. „Samo probaj da je
podržiš. Ručaćemo na južnojterasi za oko pola sata.“ To će joj dati vremena da mu
se odnese prtljag na sprat i da seraspakuje.Margo je znala kog trena je stupio na
kamene ploče kojima je popločan put dobazena. Nije ga ni videla, ni čula, ni
namirisala. Njeni instinkti kada je u pitanju Džoš subili u domenu šestog čula.
Kada nije progovorio, već samo seo na jednu od tapaciranihležaljki na terasi
bazena, nastavila je da pliva.Bilo je previše hladno za plivanje, naravno. Ali bilo
joj je potrebno nešto čime da sezabavi. Voda je bila dovoljno topla. Para se dizala
u prohladni vazduh i sa svakimzamahom izlagala je ruke hladnom dodiru svežeg
povetarca.Sekla je vodu dugim, sporim zamasima i rizikovala da baci brz pogled na
njega.Zurio je u ružičnjak. Preokupiran je, pomislila je.Ima Lorine oči,
razmišljala je. Uvek bi je iznenadilo kada vidi sive, divne Lorineoči na Džošovom
licu. Njegove su bile hladnije, nestrpljivije, i često su se drskozabavljale na
račun Margo.
AD

Negde je pocrneo, primetila je kada se okrenula i krenula nazad dužinom
bazena.Samo lep, topao nagoveštaj boje koji je dodao još privlačnosti onome što je
već grešnolepo lice.Budući da je ona neko ko je prihvatio da je prosto imala sreće
što se gena tiče, nijepridavala mnogo lepom izgledu. Na kraju krajeva, to je bilo
samo pitanje sudbine.A sudbina Džošue Templtona je bila blagodarna.Kosa mu je bila
nekoliko nijansi tamnija nego sestrina. Zlatnosmeđa, tako je Margozamišljala da se
zove. Pustio ju je da poraste malo od poslednjeg puta kad su naleteli jedno na
drugo. Kada je to bilo – tri meseca ranije u Veneciji? Sada se igrao saokovratnikom
ležerne košulje od svile, u boji čokolade, sa rukavima podvijenim dolakata.Ima,
prisećala se, lepa, izražajna usta. Mogu da se šarmantno smeše, podsmehnutako da te
razbesne, ili, što je još gore, izviju u tako hladan osmeh da ti se smrzne
krv.Vilica mu je čvrsta, srećom, bez brade koju je nosio u dvadesetim godinama. Nos
jeprav i pomalo aristokratski. Preko svega toga bila je aura uspeha, sigurnosti i
arogancije,i sve imalo odsjaj pritajene opasnosti.Mrzela je da prizna da je tokom
adolescencije bila i privučena i preplašena tomaurom kojom je isijavao.Bila je
sigurna u jedno. On je bio poslednja osoba kojoj bi dozvolila da vidi kolikose
strašno boji sadašnjosti i budućnosti. Namerno je ustala u plitkom delu bazena.
Vodase slivala niz njeno telo dok je polako hodala ka stepenicama. Sada se
smrzavala ipretvarala u komad leda brže nego što je želela da prizna.I kao da je
tek sad postala svesna da nije sama, podigla je jednu obrvu i nasmešilase. Glas joj
je bio dubok, grlen, sa malenim nagoveštajem topline. „Pa, Džoše, svet jestvarno
mali.“Nosila je par oskudnih krpica od spandeksa boje safira. Njene su obline bile
bujne,negovane, sa kožom glatkom kao uglačani mermer sa sjajem fine svile. Znala je
da bivećina muškaraca samo jednom pogledala u ono što joj je bog dao i odmah bi
počeli dafantaziraju.Džoš je samo povukao naniže rej ban naočare za sunce i
odmeravao je preko njih.Primetio je da je izgubila na težini, da se njena slavna
koža naježila. U stilu starijegbrata, dobacio joj je peškir.„Počećeš da cvokoćeš za
minut.“Iznervirana, prebacila je peškir oko vrata, stegla pesnice. „Ovo osnažuje.
Odakle sidošao?“„Iz Portofina, preko Londona.“„Portofino. Jedno od mojih omiljenih
mesta, iako Templtonovi tamo nemaju hotel.Da Li si odseo uSplendidu!“„Gde bih
inače?“ Ako je ona dovoljno blesava da stoji i smrzava se, on će je
pustiti.Prekrstio je noge i zavalio se.„Apartman na uglu“, rekla je, prisećajući
se. „Tamo gde stojiš na terasi i vidiš zaliv,brda, bašte.“
AD

To mu je i bila namera. Par dana da napuni baterije, da malo jedri. Ali je bio
previšezauzet pregovaranjem putem telefona i razmenom faks poruka sa policijom
ipolitičarima u Grčkoj da bi mogao da uživa u pogledu.„Kako ti se svidela
Atina?“Skoro da je zažalio kad je primetio kako su joj oči zatreptale, ali se brzo
oporavila.„Oh, nisam se smestila kao i obično. Mali nesporazum. Postarali su se za
to. Bilo jenezgodno, naravno, što je moje krstarenje prekinuto.“„Siguran sam da
jeste“, promrmljao je. „Tako neuviđavno od vlasti. I sve to zbognekoliko bezveznih
kilograma heroina.“Lako se nasmejala. „Tačno to sam pomislila.“ Nemarno je posegla
za ogrtačemkoga je prebacila preko naslona stolice. Nema čak ni ponosa da zadrži
drhtanje. „Moguda iskoristim slobodno vreme, doduše, kao mali predah od rutine.
Prošlo je mnogo otkadsam mogla da pronađem dovoljno vremena da posetim Loru, Kejt i
devojčice.“ Pritegla je ogrtač kaišem i skoro uzdahnula od olakšanja. „Naravno, i
tebe, Džoše.“ Znajući daga to nervira, sagla se i potapšala ga po obrazu. „Koliko
dugo ćeš biti ovde?“Uhvatio ju je za zglob znajući da je to nervira i ustao.
„Koliko god mislim datreba.“„Pa, dobro.“ Izgledalo je da stalno zaboravlja da je on
desetak centimetara viši odnje. Sve dok se ne suoči sa tim visokim, razvijenim
telom. „Biće kao u dobra staravremena, zar ne? Mislim da ću da odem i pronađem neku
suvu odeću.“Poljubila ga je u obraze, brzo, doviknula: „Ćao“ preko ramena i otišla
stazom kakući.Džoš ju je posmatrao kako odlazi, mrzeći samog sebe što ga nervira
činjenica danije uplakana i skrhana. Mrzeo je sebe više, mnogo više, zbog nepobitne
činjenice da jeste i da je oduvek bio zaljubljen u nju.Margo je šest puta isprobala
različite komade odeće dok se nije odlučila zaodgovarajuću kombinaciju za ručak.
Lagana svilena tunika koja lepo pada i pantalone unežno roze boji izgledali su
dovoljno neformalno, a da pri tom zadrži izvesnu elegancijui stil. Naglasila je
odeću zlatnim minđušama kružnog oblika, parom narukvica idugačkom ogrlicom u obliku
pletenice. Za cipele joj je bilo potrebno još deset minutapre nego što je dobila
inspiraciju da ide bosa. To će dodati dah nonšalantnosti njenomizgledu. Nije mogla
da objasni šta je tera da impresionira Džoša, ili se bori da ganadmaši. Rivalitet
između braće i sestara izgledao je previše miran i previše običan da bibio
objašnjenje. Bilo je tačno da ju je kao dete nemilosrdno provocirao jer je bio
četirigodine stariji, da je mučio kao tinejdžerku, da je, kad bi im se putevi
ukrštali kaoodraslima, činio da se oseća glupo, plitko i neodgovorno.Jedan od
razloga što joj je ugovor saBela donom toliko značio je što je bioopipljiva mera
uspeha koji je mogla da mu poturi pod večito nezadovoljan nos. Sada čaknije imala
ni to. Sve što ima je slika – upotpunjena gardarobom i sjajnim predmetimakoje je
očajnički sakupljala tokom godina.
AD

Može samo da zahvali bogu što se izvukla iz onog haosa pre nego što je on stigaona
svom belom konju da je spase. To bi bilo poniženje, a on joj nikad ne bi dozvolio
daga zaboravi.Lorin smeh je bio prvo što je čula pošto se spustila niz stepenište i
krenula ka južnoj terasi. To je nateralo Margo da se zaustavi. To je ono što joj je
nedostajaloposlednjih par dana, shvatila je. Lorin smeh. Bila je previše upetljana
u sopstveni jad dabi to primetila. Koliko god da joj je Džošovo prisustvo išlo na
nerve, mora da budezahvalna – ponovo je nasmejao Loru.Smešila se kad je ušla i
pridružila im se.„Kakva je to šala?“Džoš se samo naslonio na stub držeći čašu za
vodu i proučavao je pogledom, ali ju je Lora uhvatila za ruku. „Džoš mi uvek priča
o nekom užasnom tajnom zločinu koji jepočinio kad smo bili deca. Mislim da je on to
radio da me uplaši po pitanju onoga što miAli i Kajla izvode pred nosom.“„Ove
devojčice su anđeli“, rekla je Margo kad je sela za okrugli stakleni sto podsenicu
sa prelepim visterijama u cvatu. „Džoš je bio pravi đavolak.“ Namazala je
guščijudžigericu na tost i zagrizla je. „Kakav zločin je u pitanju?“„Da li se sećaš
one noći kad smo ti i ja otišle na Serafininu liticu sa MatomBoltonom i Bifom
Milardom? Bilo je leto, imale smo samo petnaest godina. Kejt nijebila sa nama zato
što je godinu dana mlađa i još nije mogla na sastanke.“Margo se zamislila. „Imale
smo puno dvostrukih sastanaka sa Matom i Bifom togleta. Sve dok Bif nije pokušao da
ti otkopča brushalter, a ti mu raskrvarila nos.“„Šta?“ Džoš je odmah obratio
pažnju. „Kako to misliš, pokušao da ti otkopčabrushalter?“„Sigurna sam da si
pokušao takav manevar jednom ili dvaput, Džoše“, rekla jeMargo suvo.„Umukni, Margo.
Nikad mi nisi rekla da je to pokušao…“ Njegove su očizasvetlele ratničkim sjajem.
„Šta je još pokušao?“Lora je uzdahnula i zaključila da uživa u pljeskavicama od
lososa više nego što jeočekivala. „Ništa vredno toga da doletiš iz Los Anđelesa,
pronađeš ga i upucaš kao psa.U svakom slučaju, da sam želela da mi otkopča
brushalter, ne bih ga udarila u nos, zarne? Da se vratimo na priču, to je bila noć
kad smo čule Serafinin duh.“„Oh, tačno, sećam se.“Margo je uzela još paštete. Danas
je servirano na Tifani porcelanu, primetila je.Šara kao sa Moneove slike sa veselim
i sjajnim plavim i žutim nijansama. I kao dopuna,srebrna vaza sa žutim cvetovima
plumerije iz staklene bašte. Ideja njene majke,pomislila je. Koristila je isti
porcelan, isto cveće kad je dozvolila Margo da ima zabavuza kojom je žudela za njen
trinaesti rođendan.Da li je to, pitala se, mamina tiha, neizgovorena dobrodošica?Sa
drhtajem, sabrala se. „Sedeli smo na litici i mazili se.“„Definiši maženje“
zahtevao je Džoš.
AD

Samo se nasmejala i ukrala jedan komad krompira iz njegovog tanjira. „Bio je
punmesec, i sav taj divan odsjaj na vodi. Zvezde su bile ogromne i sjajne, a pučina
sepružala u nedogled. Onda smo je čuli. Plakala je.“„Kao da će joj prepući srce“,
dodala je Lora. „Bio je to zvu napet, a opet veomanežan, kao nešto što donosi
vetar. Bili smo užasnuti i uzbuđeni.“„A momci su se tako prepali da su zaboravili
na postizanje poena i nastavili sapokušajima da nas vrate u kola. Ali mi smo
ostale. Mogle smo da čujemo to šaputanje,stenjanje i plač. Onda smo je čule kako
govori.“ Margo je zadrhtala kad se setila. „Našpanskom.“„Morala sam da prevodim
zato što si bila zauzeta lakiranjem noktiju na času da biobratila pažnju na gospođu
Lopez. Rekla je: ’Nađite moje blago. Ono čeka na ljubav’.“Čak i kad je Margo
uzdahnula, Džoš se zakikotao. „Trebalo mi je tri dana danaučim Kejt kako to da
kaže, a da ne mumla. To dete nikad nije imalo sluha za jezike.Skoro smo pali sa
izbočine od smeha kad ste vas dve počele da cvilite.“Margo je skupila oči. „Ti i
Kejt?“„Planirali smo cele nedelje.“ Pošto nije izgledala zainteresovano, viljuškom
jenaboo njen losos kolač i preneo ga na sopstveni tanjir. „Osećala se prilično
usamljenomkad ste vas dve počele sa sastancima. Dobio sam ideju kad sam video njeno
durenje nalitici. Svi su znali da vas dve tamo visite sa Glupanom i Tupanom, i
mislio sam da će torazveseliti Kejt.“ Progutao je i nacerio se. „I jeste.“„Da su
mama i tata znali da si poveo Kejt da se spušta niz liticu da bi visila naizbočini
po noći, ubili bi te.“„Bilo bi vredno doživljaja. Bilo je to sve o čemu ste pričale
nedeljama posle toga.Margo je htela da zove vidovnjaka.“Ona se trgla. „Bio je to
samo predlog.“„Počela si da ih tražiš po telefonskom imeniku“, podsetio ju je Džoš.
„I išla si uMonterej da kupiš tarot karte.“„Eksperimentisala sam“, počela je
gledajući ga kako se zacenjuje od smeha.„Proklet bio, Džoše, spiskala sam čitav
džeparac tog leta na kristale i gledanje u dlan, aočajnički sam štedela za safirne
minđuše. Lepo bi prošao da sam nabasala na tajnu oSerafininom izgubljenom
mirazu.“„Nikad nije ni postojao.“ Odgurnuo je tanjir pre nego što pojede još više i
zažalizbog toga. U svakom slučaju, kako bi čovek mogao da jede posle onog
promuklog, seksismeha od kojeg je osetio nalet požude u dubini stomaka?„Naravno da
jeste. Sakrila ga je da bude dalje od ruku osvajača Amerikanaca, aonda skočila u
more jer nije mogla da živi bez svog ljubavnika.“Džoš je pogledao Margo sa
mešavinom zabave i ljubavi. „Zar još nisi prevazišlafazu bajki? To je lepa legenda
i to je sve.“„A legende se uporno zasnivaju na činjenicama. Da nisi tako zatvorenog
uma…“„Primirje.“ Lora je podigla ruke dok je ustajala. „Pokušajte da se ne gađate
hranomdok ne vidim šta je sa desertom.“
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

„Novac je verovatno samo deo ovoga. On hoće da ti očita lekciju.“ Margo je sipala
još jednu čašu vina. Možda će im pomoći da budu malo pijane. „I pobegao je sa
njimzato što se ti nikad ne bi setila da uradiš istu stvar. Ja bih, ali nisam
razmišljala. Moždatvoj advokat može da vrati nešto od toga nazad.“„Verovatno je do
sada sve već skriveno na Kajmanskim ostrvima.“ Kejt je zgađenoodmahnula glavom.
„Onako kako meni to sad izgleda, on je ubrzano prenosio akcije igotovinu sa
zajedničkog na lični račun već neko vreme. Sada je samo do kraja počistioračun.“
Ugrizla se za jezik da ne izgrdi Loru što je potpisala nešto što joj je Piter
poturio.„Ali ti si dobila račune, kopije transakcija i podizanja sa računa, tako da
ćeš moći da seboriš kada dođeš do suda.“Lora se zavalila, zatvorila oči. „Neću da
se borim za novac. Neka mu ga. Svakiprokleti peni.“„Dođavola s tim“, prasnula je
Margo.„Ne, dođavola s njim. Razvod će biti dovoljno težak za devojčice i bez naše
borbeza dolare pred sudom. Još uvek imam pedeset hiljada u kešu – što je mnogo više
negoono sa čime većina žena počinje. Ne može ni da takne kuću zato što je na ime
mojihroditelja.“Podigla je čašu, ali nije popila. „Ja sam ona koja je bila dovoljno
glupa da potpišešta god bi stavio pred mene bez pitanja. Zaslužila sam da me
odere.“„Imaš deoniceTempltona“,podsetila ju je Kejt. „Možeš da prodaš deo
svojihakcija.“„Neću da pipnem porodične deonice. To je nasleđe.“„Lora.“ Da je
smiri, Kejt je spustila ruku na Lorinu. „Ne kažem da ih staviš natržište. Ili Džoš
ili tvoji roditelji bi ih kupili, ili ti na osnovu njih dali zajam dok se svene
sredi.“„Ne.“ Zatvorivši oči, Lora je prisilila sebe da se smiri. „Neću da otrčim
kod njih.“Duboko je udahnula i otvorila oči. „A ni kod vas dve. Ja sam napravila
greške, ja ću i daih popravljam. Kejt, potrebna si mi da izračunaš kako da stvorim
dovoljno novca zadepozit za zgradu.“„Nema šanse da ćeš uzeti više od polovine koju
ti je ostavio u kešu i kupiti tukuću.“Nasmešila se slabo na Margo. „Da, hoću. Oh,
da znaš da hoću. Još uvek samTemplton. Vreme je da počnem i da se ponašam tako.“
Pre nego što je sebi dala prilikuda se predomisli, uzela je vizit-kartu koju je
Margo bacila na sto i pozvala broj sa nje.„Luiza, ovde Lora Templton. Da, tačno.
Želim da dam ponudu za zgradu koju smorazgledale popodne.“Kada je spustila
slušalicu, skinula je burmu i verenički prsten. Krivica ioslobađanje su joj se
okretali u utrobi. „Ti si ekspert, Margo. Koliko mogu da očekujemda ću za ovo
dobiti?“Margo je posmatrala okrugli brušeni dijamant od pet karata i burmu sa
dijamantimau nizu. Postoji bar malo pravde na svetu, razmišljala je. „Kejt, ne
brini o likvidaciji.Izgleda da smo ipak dobile isplatu od Pitera.“
AD

Kasnije te noći Margo je sedela u sobi, ispisivala cifre, crtala grube skice,
pravilaspiskove. Bilo joj je potrebno da razmišlja o boji i tapetama i
instalacijama. Prostor zaprodavnicu mora da se preuredi da bi imao i garderobu, a
to je značilo da su joj potrebnitesari.Mogla bi da se preseli na sprat onakav kakav
je, što bi joj uštedelo svakodnevnuvožnju do Montereja da bi proverila kako
napreduju radovi. U stvari, mogla bi da uštediako je okreči sama umesto da unajmi
profesionalce.Koliko je teško da se drži valjak za krečenje?„Da, uđi“, doviknula je
kad je čula kucanje i pitala se da li tesari naplaćuju po satuili po završenom
poslu.„Margo?“Rasejana, podigla je pogled i treptala gledajući u majku. „Oh.
Mislila sam da je jedna od devojaka.“„Skoro je ponoć. One spavaju.“„Izgubila sam
pojam o vremenu.“ Gurnula je papire raštrkane po krevetu.„Uvek si to radila.
Sanjareći.“ En je prešla pogledom po papirima, zabavljenabrojkama koje je njena
ćerka sabirala i oduzimala. Bila su potrebna podmićivanja,pretnje i vika da natera
Margo da uradi najjednostavnije aritmetičke zadatke kad je biladete. „Zaboravila si
da preneseš pet“, rekla je En.„Uh, dobro.“ Margo je gurnula papir u stranu.
„Stvarno mi treba jedan od onihmalih kalkulatora kakav Kejt uvek nosi u
džepu.“„Pričala sam sa gospođicom Kejt pre nego što je otišla. Rekla je da ulaziš u
posao.“„A to je za podsmeh za nekog ko ne ume da se seti da prenese pet.“ Margo je
ustalasa kreveta i uzela čašu sa vinom koju je ponela sa sobom. „Da li bi želela
piće, mama, ilisi još uvek na dužnosti?“Bez reći, En je pošla do kuhinje i vratila
se sa čašom. Sipala je vino. „GospođicaKejt misli da si prilično dobro razmislila o
svemu, i mada su šanse protiv tebe, možeš dauspeš.“„Kejt je uvek tako slepo
optimistična.“„Ona je razumna žena, i davala mi je dobre savete po pitanju
finansija tokomgodina.“„Kejt je tvoj računovođa?“ Uz smeh, Margo je ponovo sela.
„Trebalo je da znam.“„Bilo bi mudro da koristiš njene usluge ako ćeš da istraješ u
tom tvom poslu.“„Istrajaću ja u poslu.“ Pripremljena da vidi sumnju i porugu na
majčinom licu,Margo je podigla pogled. „Pod jedan, nemam mnogo opcija. Pod dva,
prodaja stvarikoje nisu potrebne ljudima je ono što najbolje radim. A pod tri, Lora
računa na mene.“„To su tri dobra razloga.“ Nije bilo ničega na Eninom licu osim
malog, zagonetnogosmeha. „Gospođica Lora plaća račun.“„Nisam je molila“, rekla je
Margo, povređena. „Nisam ni želela. Dobila je ideju dakupi tu zgradu i nije od nje
odstupila.“ Kada je En ostala nema, Margo je zgužvala parčepapira i bacila ga.
„Prokletstvo, ulažem sve što imam u ovo. Sve što posedujem, sve zašta sam radila.
Nije to puno kesa, ali je sve što imam.“
AD

„Novac nije tako važan kao vreme i napor.“„Sada je prilično važan. Nemamo ga puno
da započnemo posao.“En je koračala po sobi, klimala glavom, tražila nešto što bi
mogla da popravi irazmišljala. „Gospođica Kejt mi je rekla šta je gospodin Ridžvej
uradio.“ En je otpiladug gutljaj vina. „Taj hladni, bezosećajni skot trebalo bi da
gori u paklu. Daj bože.“Nasmejavši se, Margo je podigla čašu. „Konačno možemo da se
složimo u nečemu.Pijem u to ime.“„Gospođica Lora veruje u tebe, i gospođica Kejt,
takođe.“„Ali ti ne“, nastavila je Margo.„Poznajem te – od toga ćeš da napraviš neko
otmeno mesto, gde će ljudi bez imalorazuma dolaziti i razbacivati se parama.“„To je
ideja. Čak imam i ime za to.Zavaravanje“Margo se nasmejala. „Odgovarami, zar ne.“„U
pravu si. Ti to radiš ovde u Kaliforniji da bi bila sa gospođicom Lorom.“„Potrebna
sam joj.“„Da, jesi.“ En je gledala u čašu. „Rekla sam nešto one noći kad si se
vratila zbogčega mi je žao. Bila sam stroga prema tebi, možda sam i oduvek bila.
Ali ti si pogrešilakad si rekla da sam ja želela da budeš kao gospođica Lora ili
gospođica Kejt. Moždasam želela da budeš ono što mogu da razumem, a ti to nisi
mogla.“„Obe smo bile umorne i uzbuđene.“ Margo se pomerila na krevetu, ne znajući
baškako da podnese izvinjenje od majke. „Ne očekujem da razumeš čitavu ideju
saprodavnicom, ali se nadam da veruješ da ću da pokušam da od toga stvorim
nešto.“„Tvoja tetka je vodila radnju sa drangulijama u Korku. Imaš nešto od
trgovine ukrvi.“ En je promeškoljila ramena. „Koštaće puno, pretpostavljam.“U znak
potvrde, Margo je pokazala na papire. „Moram da pokradeni jednog da bihplatila
drugom. Pomoglo bi kad bih prodala dušu, ako je još uvek imam.“„Biće mi bolje ako
je zadržiš.“ En je posegla rukom u džep suknje i izvadilakoverat. „Iskoristi
ovo.“Radoznala, Margo je uzela koverat, otvorila ga, a onda ga ispustila na krevet
kao da je imao zube i ujeo je. „To je deoničarski račun.“„Tačno. Gospođica Kejt mi
je predložila firmu. Veoma konzervativne investicije,baš kao što ja volim. Ali su
dobro odradili posao.“„Ima skoro dve stotine hiljada dolara. Neću da uzmem tvoju
ušteđevinu. Mogu ovoda uradim sama.“„Drago mi je što to kažeš, ali to nije moja
ušteđevina. Ona je tvoja.“„Nemam ušteđevinu. Zar to nije uvek bio problem?“„Novac
ti je uvek curio kroz prste. Ti si mi slala novac, ja sam ga ulagala za I
tebe.“Zapanjena, Margo je zurila u izvod računa. Da li je poslala toliko mnogo, da
li jeimala toliko mnogo da pošalje? Izgledalo je tako malo uto vreme. „Slala kt sam
novactebi.“„Meni nije bio potreban, zar ne?“ Izvijenih obrva, En je nakrivila
glavu. Bilo joj jedrago što vidi ponos na ćerkinom licu. „Imam dobar posao, lep
krov nad glavom,
AD

dovoljno za lep odmor dvaput godišnje zato što gospođica Lora insistira da mi
jepotreban. Zato sam ulagala novac koji si mi slala. I evo ga.“En je otpila još
malo vina zato što to nije bilo ono što je želela da kaže. „Slušaj me,Margo, bar
jednom. Zahvalna sam ti što si mi slala novac. Možda bi mi i trebao da samse
razbolela i da nisam mogla da radim. Ali to se nije desilo. Slanje je bilo divna
stvarkoju si radila.“„Ne, nije.“ Stidela se toga isto koliko i priznanja. „Uradila
sam to zbog ponosa. Dati pokažem da sam uspešna, važna. Da si pogrešila kad sam ja
u pitanju.“En je razumela i nakrivila glavu. „Nema puno razlike, a rezultat je
isti. To je biotvoj novac i još uvek je. Meni je bilo drago što si mislila da treba
da pošalješ i što si gaslala. Potrošila bi ga da ga nisi poslala meni, tako da smo
činile uslugu jedna drugoj.“Pružila je ruku da pomiluje Margo po kosi, a onda,
pomalo postiđena što pokazujeosećanja, spustila ruku. „Sada ga uzmi i uradi nešto s
njim.“Kada Margo ništa nije rekla, En je zacoktala jezikom. Spustila je čašu,
obuhvatila joj lice rukama. „Zašto uvek kontriraš, devojko? Da li si zaradila novac
poštenim radomili ne?“„Da, ali…“„Uradi šta ti mama kaže jednom u životu. Možeš da
se iznenadiš kad vidiš da sam upravu. Uđi u ovaj poslovni poduhvat pod istim
uslovima sa gospođicom Lorom, i ponosise time. A sad pospremi ovaj nered pre nego
što odeš na spavanje.“„Mama.“ Margo je podigla papire kad je majka zastala na
vratima. „Zašto mi nisiposlala ovo u Milano kad si znala da sam dotakla dno?“„Zato
što nisi bila spremna za to. Budi sigurna da sada jesi.“
AD

X Ovo je moje. Ispruženih ruku, Margo je kružila po praznoj glavnoj
prostorijiprodavnice u Keneri rou ulici. Tehnički, još uvek nije bila skroz njena.
Do poravnjanja jebilo još dve nedelje, ali je ponuda prihvaćena, ugovori potpisani.
A pozajmica, saTempltonovim imenom u pozadini, prošla je bez problema.Već je imala
preduzimača da sa njim raspravi o izmenama. To će koštati puno, a nasvoj novi
štedljivi način zaista je odlučila da sama izvede jednostavna
kozmetičkapoboljšanja. Trenutno je istraživala iznajmljivanje hoblerica i kupovinu
pištolja za purpenu. Čak je pogledala i nešto predivno što se zove prskalica za
boju. Više pokrivanja,brže. Efikasnije.A zgrada u stvari ne bi bila njena, setila
se. Bila bi njihova. Pripadala bi njoj, Lori ibanci. Ali za dve nedelje spavala bi
u onoj sobici na spratu. U vreći za spavanje akotreba.A do početka leta,
vrataTrezorćića bi se otvorila.A ostatak, pomislila je uz smeh, biće
istorija.Okrenula se kad je neko pokucao na staklo i ugledala Kejt.„Hej, otvori,
molim te. Imam pauzu za ručak. Mislila sam da ću te naći ovde kakoblistaš od
zadovoljstva“, rekla je kad je Margo otvorila vrata. „Još uvek miriše“, rekla
jepošto je pomirisala vazduh.„Šta želiš, Kejt? Imam posla.“Kejt je proučavala tablu
i džepni kalkulator na podu. „Da li si shvatila kako radiova stvar?“„Ne moraš da
budeš ovlašćeni računovođa da koristiš kalkulator.“„Mislila sam na tablu.“„Ha,
ha.“„Znaš, ovo mesto ti pristaje.“ Ruku gurnutih u džepove, Kejt je tumarala po
sobi.„Lep, živahan kraj. Trebalo bi da privuče one koji idu peške. I ljude na
odmoru kojiuvek kupuju stvari koje ne koriste. Međutim, što se tiče polovne odeće…
Sve će bitiveličina 36.“„Već sam mislila na to. Radim na pribavljanju novih zaliha.
Znam puno ljudi kojiodbacuju odeću svake godine.“„Pametni ljudi kupuju klasičnu
odeću – klasičnu koja nije sezonska – i onda netreba da brinu.“
AD

„Koliko mornarsko plavih blejzera imaš, Kejt?“„Šest“, rekla je i nasmejala se,
onda iskopala lek iz džepa. Njena verzija ručka. „Alito sam samo ja. Evo pogodbe,
Margo. Želim da uđem.“„Gde?“„U posao sa zgradom.“ Ubacila je lek protiv kiseline u
usta i sažvakala ga. „Imamnešto novca za investiranje, i ne vidim zašto biste se
samo ti i Lora zabavljale.“„Ne treba nam partner.“„Naravno da vam treba. Treba vam
neko ko zna razliku između crnog i crvenogmastila.“ Savila se, pokupila kalkulator
i počela da računa. „Ti i Lora uložile stedvanaest hiljada petsto svaka, u kešu.
Sada ćete imati troškove poravnanja, poene,osiguranje, poreze. Što bi trebalo da
bude negde oko osamnaest za svaku, što činitrideset šest.“ Izvadila je naočare iz
džepa na grudima, stavila ih i nastavila da radi.„Podeli to sa tri, i to znači
dvanaest za svaku, što je manje od onoga što ste do sadadale.“Koračala je dok je
brisala rezultat, nastavila da sabira. „A onda imate popravku,preuređenje,
održavanje, komunalije, taksu za dobijanje dozvole za poslovanje – jamogu da ti
sredim knjige, ali nemam vremena da preuzmem novog klijenta sada, tako daćete da
unajmite nekoga ili da naučite sabiranje.“„Već umem da sabiram“, rekla je Margo,
pecnuta primedbom.Kejt je izvadila mali elektronski podsetnik i unela napomenu da
obuči Margoosnovama računovodstva. Mobilni telefon u njenoj tašni je zazvonio, ali
ona ga jeignorisala. Njena služba će morati da se pozabavi time dok se njen
trenutni posao nezavrši.„Postoji dodatak za kese za kupovinu, papir za brisanje,
kutije, trake za kasu“,nastavila je. „To će povećati izdatke do šestocifrenog
iznosa dok kažeš keks. Imaćetenaknade za kompanije koje izdaju kreditne kartice
pošto će vaša klijentela većinomkoristiti bezgotovinsko plaćanje.“ Spustila je
naočare i posmatrala Margo preko okvira.„Nameravate da prihvatate sve glavne
kreditne kartice, zar ne?“„Ja…“„Vidiš, potrebna sam vam.“ Zadovoljna, podigla je
naočare. Nikakvo zajedničkoulaganje Lore i Margo je neći isključiti, bez obzira sa
koliko sredstava će morati dažonglira. „Naravno, ja ću biti samo tihi partner,
pošto sam jedina od vas koja ima praviposao,“Margo je začkiljila očima. „Koliko
tih?“„Oh, ja ću samo povremeno da privirim.“ Sve praktične stvari su već
bilepresložene u njenom urednom umu. „Moraćete da smislite kako i kada da
zamenitezalihe jednom kad počnu da se prodaju, ili kakav procenat poskupljenja
treba da bude daosigura profitnu maržu. A onda postoje pravne naknade. Ali možemo
da nagovorimoDžoša da se poštara za to. Kako si ga naterala da ti dozvoli da
koristiš njegov jaguar? To je njegov novi jaguar ispred, zar ne?“Margo je promenila
izraz lica u zloban. „Moglo bi se reći da ga testiram.“
AD

Uz podizanje obrva, Kejt je skinula naočare i vratila ih nazad u džep. „Ti ga
testirašu vožnji?“„Ne još.“„Zanimljivo. Napisaću ti ček na dvanaest hiljada.
Sastaviće nam ugovor opartnerstvu.“„Ugovor o partnerstvu.“„Gospode, stvarno sam vam
potrebna.“ Uhvatila je Margo za ramena i poljubila jepravo u usne. „Nas tri volimo
jedna drugu, verujemo jedna drugoj. Ali ti moraš da učinišposao legalnim. Trenutno
je sva zaliha tvoja, ali…“„Lora je dodala još“, prekinula ju je Margo, a zlobni
humor joj je zasijao u očima.„Prodajemo sve iz Piterove kancelarije.“„Dobar
početak. Kako se ona drži?“„Prilično dobro. Zabrinuta je zbog Ali. Mnogo ju je
pogodilo kad se Piter nijepojavio na njenom baletskom recitalu. Čule smo da je na
Arubi.“„Nadam se da će se udaviti. Ne, nadam se da će ga pojesti ajkule i da će se
ondaudaviti. Doći ću u kuću za vikend i provesti neko vreme sa devojčicama.“
Izvadila je većnapisan i potpisan ček. „Evo, partnerko. Moram da se vratim.“„Mi
nismo raspravile ovo sa Lorom.“„Ja jesam“, rekla je Kejt lako dok je otvarala vrata
i naletala na Džoša. „Zdravo.“Poljubila ga je. „ćao.“„Drago mi je što te vidim,
takođe“, povikao je za njom, a onda oprezno zatvoriovrata.Lora ga je ubedila da ne
očekuje mnogo. Bila je to dobra stvar. „Da li ste ti i Kejtovde pušile travu?“„To
je sve što ona ikad radi na pauzi za ručak. Mi stvarno moramo da je uvedemo
uprogram.“ Uzbuđena, Margo je raširila ruke. „Pa, šta misliš?“„Uh. Pa ovo je
zgrada.“„Džoše.“„Daj mi minut.“ Prošao je pored nje u susednu prostoriju, vratio
se, pogledao ukupatilo, razgledao lepo i potencijalno smrtonosno stepenište. Mrdao
je ogradu i trgaose. „Da li ti treba advokat?“„To ćemo da popravimo.“„Mislim da ti
nije palo na pamet da je ponekad pametnije da uroniš prst nego daodmah skačeš na
glavu.“„Nije toliko zabavno.“„Pa, vojvotkinjo, siguran sam da si mogla i gore da
prođeš.“ Prišao joj je, pogledaou lice koje se durilo. „Hajde da zaboravimo na ovo
neko vreme, važi? Razmišljao sam otome na putu od jednog do drugog
kontinenta.“Povukao ju je bliže, pohlepno joj prekrio usne svojima. Posle jednog
trenapokazivanja nezainteresovanosti, prepustila se njegovom poljupcu koji je imao
ukusfrustrirane požude. Tako neočekivan. Tako je bio uzbudljiv način na koji su im
se usnesusrele i tela savršeno uklopila.
AD

Nije joj dao vremena da razmisli da li joj samo nedostaje ono divno osećanje kada
je muškarac drži u rukama, ili je to bilo zbog Džoša. Ali baš zato što je to Džoš,
morala je da razmisli.„Ne znam kako mi je promakla činjenica koliko si moćan sve
ove godine.“ Ona sepovukla, dobacila mu brz, zavodljiv osmeh.Njegov sistem je bio
napet kao motor koji radi na maksimumu. „To je bio samobesplatan uzorak. Vrati se
ovamo i možemo da nastavimo sa punim tretmanom.“„Mislim da ćemo ići u etapama.“
Udaljila se od njega, otvorila tašnu i izvuklapakovanje cigareta. Njena elegantna
tabakera je već upisana u inventar. „Učim da budemoprezna žena.“„Oprezna.“
Razgledao je sobu. „I zbog toga si od rentiranja male prodavnice uMilanu da bi
namirila dugove i zaradila za skroman život došla do kupovine zgrade uKeneri rou i
samo povećala dugovanja.“„Pa ne mogu da se promenim preko noći, zar ne?“ Gledala ga
je kroz dim odcigarete. „Nećeš valjda da se postaviš kao advokat, Džoše.“„U stvari,
hoću.“ Podigao je akten-tašnu koju je bio spustio, sa strane i otvorio je.„Imam
neke papire za tebe.“ Pogledom je potražio gde bi seo i smestio se na
donjistepenik. „Dođi, dođi“, ponavljao je, tapkajući po uskom prostoru pored sebe.
„Mogu dase kontrolišem i držim ruke dalje od tebe.“Ponela je majušnu limenu
pepeljaru i pridružila mu se. „Postajem dobra sapapirima. Razmišljam da kupim ormar
za kartoteku.“Nije uzdahnuo. Ne bi pravilo nikakvu razliku. „Dali je tvoj
italijanski dovoljnodobar da prođeš kroz ovo?“Namrštila se ne papire koje joj je
ponudio. „Ovo je ugovor o prodaji mog stana.“Emocije su se kovitlale u njoj,
žaljenje se borilo sa olakšanjem. „Brzo radiš“,promrmljala je.„Ovo je vrlo poštena
ponuda.“ Stavio joj je kosu iza uveta. „Đa li si sigurna da je toono što
hoćeš?“„Tako je. Realnost je ponekad žilava, ali pokušavam da se naviknem na
ukus.“Zatvorila je oči i naslonila glavu na njegovo rame. „Samo me pusti da bar
malosažaljevam sebe“„Imaš prava na to.“„Samosažaljenje je moja loša navika. Teško
je osloboditi ga se. Prokletstvo, Džoše,volela sam taj stan. Ponekad bih samo
stajala na terasi i mislila: Pogledaj gde si, Margo.Vidi ko si postala“„E, pa sada
si na nekom drugom mestu.“ Nije joj bilo potrebno samosažaljenje,shvatio je, već da
je neko osvesti. „I izgledaš mi isto.“„Nije isto. Nikad više neće biti
isto.“„Očvrsni, Margo. Počinješ da se daviš u tom osećanju.“Trgla se. „Lako je tebi
da kažeš, Džošua Konvej Templtone, sjajna zvezdo imperijeTemplton. Nikad ništa nisi
izgubio. Nikad nisi sebi kopao put radeći naporno da
AD
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

Tomas je sipao brendi, upalio cigaru, jednu jedinu koju mu je supruga dopuštala
iseo na zakrivljenu sofu. Uhvativši njen pogled, potapšao je jastuk pored sebe.„Zar
se ne bojite da ću opet početi da plačem?“„Imam novu maramicu.“Sela je pa prešla
prstima preko maramice koja mu je izvirivala iz gornjeg džepa.„Irsko platno. Mama
me je na prevaru naučila da peglam zbog Vaših maramica. Uvek subile tako nežne i
tako su lepo mirisale kad bi tek bile oprane. Nikad ne vidim irskoplatno, a da se
ne setim kako sam stajala za daskom za peglanje u sobi za rublje i peglalaih dok ne
postanu savršeni beli kvadrati.“„Peglanje postaje izgubljena umetnost.“„Bila bi
izgubljena pre mnogo godina da su muškarci morali da peglaju.“Nasmejao se i
potapšao je po kolenu. „A sada mi pričaj o poslu koji vodiš.“Znala je da će pitati,
potražiti objašnjenje. „Kejt bi mogla da Vam pruži bolji,organizovaniji
pregled.“„Dobiću sve izveštaje od naše Kejt. Želim da znam šta ti to očekuješ da
ćeš iz togaizvući.“„Život. Pustila sam da onaj koji sam imala ode.“„Pogrešila si,
devojko, pa šta? Nema svrhe da to ulepšavaš ili plačeš nad tim. Štaradiš sada?“To
je bio jedan od razloga zašto ga voli. Nema sentimentalnosti nad greškama.
„Pokušavam da nateram ljude da kupe ono što ja želim da prodam. Tokom
godinasakupila sam puno stvari. Bila je to jedna od stvari koje sam najbolje
radila. Znate,gospodine T., shvatila sam dok sam se pakovala da se možda nisam
namerno okružilazanimljivim ili potencijalno vrednim stvarima, ali sam ipak učinila
to. Mislim da imamoko za kupovinu.“„To ne mogu da osporim. Uvek si imala osećaj za
kvalitet.“„Čak i kad nisam imala nikakav drugi osećaj. Bacala sam novac na stvari,
a sadasam našla način da mi zbog toga ne bude žao. Znam da je kupovina zgrade
umestoiznajmljivanja bila rizik.“„Da to nije bila dobra investicija, Kejt vam to ne
bi dopustila, a prokleto dobroznam da ne bi uložila sopstveni novac.“„Sa popravkom,
preuređivanjem i pokretanjem, šest stotina trideset i sedam dolarapo kvadratnoj
stopi“, rekla je Kejt preko ramena. „I nešto malo kusura.“„Dobra cena.“ Tomas je
nastavio da puši cigaru. „Ko je izvršio adaptaciju?“„Barkli i sinovi bavili su se
stolarijom i imali su podugovarače za vodovod ielektriku.“ Margo je otpila gutljaj
pića. „Veći deo krečenja obavila sam sama.“„Ko bi rekao?“ Nasmejao se sa cigarom u
ustima. „Reklamiranje?“„Koristim svoje stare veze kako bismo dobile prostor za
intervjue u štampi iponekoj televizijskoj stanici. Kejt će pokušati da nađe vreme
da pregleda stvari i vidimožemo li izdvojiti novac za oglašavanje.“„A kako ćeš da
dopuniš inventar?“
AD

Pogled u budućnost ju je činio nervoznom, ali Margo je brzo odgovorila. „Moraćuda
pokušam sa aukcijama i onima koji prazne objekte. Mislila sam da bih mogla
dakontaktiram neke modele i dizajnere koje poznajem, pregovaram o kupovini
polovneodeće na taj način. Ali to ću morati da proširim, jer smo već dobili puno
zahteva za većeveličine.“Okrenula se na sofi, savila noge. Ako bilo ko razume
uzbuđenje u poslovanju, onda je to gospodin T. „Znam da smo otvoreni samo dva dana,
ali mislim da možemo dabudemo uspešni. Niko drugi nema ništa slično.“Zaboravila je
da bude zabrinuta, a u glasu joj se osećalo uzbuđenje. „Bar ja neznam ni za jednu
prodavnicu koja nudi polovnu dizajnersku odeću, zajedno s modnimdetaljima i finim
nakitom, nameštajem, predmetima od stakla, antikvitetima.“„Ne zaboravite na
kuhinjske aparate i umetničke predmete“, ubacio se Džoš.„Moj aparat za kapućino
nije na prodaju“, uzvratila je udarac. „A nisu ni mojeslike. Ali ostalo“, okrenula
se ka Tomasu, „dođavola, prodala bih donje rublje po pravojceni.“„Ti i prodaješ
donje rublje“, podsetila ju je Kejt.„Penjoare“, ispravila je Margo. „Negližee. Lora
je već dodala deo za prodaju.Naravno, Kejt neće da se rastane od svojih
papuča.“„Još uvek ih nosim.“„Ali mi privlačimo ljude i mnogi kupuju.“„I srećne
ste.“„Ne znam da li sam srećna, ali sam odlučna.“„Margo.“ Potapšao ju je po kolenu.
„U poslu je to ista stvar. Zašto nematepostavljen izložbeni prostor u predvorju
hotela?“„Ja…“„Imamo pet-šest već postavljenih za butike i zlatare, prodavnice
suvenira. Zašto ganemamo i za vas, naše devojke?“ Gestikulirao je sa cigarom u ruci
prosipajući pepeo,koji mu je Margo automatski brisala s kolena.“ Džoše, očekujem da
se ti pobrineš za to.Templtonovi se brinu za svoje i imaju politiku pružanja
podrške malim preduzećima.“„Već sam to ugovorio.“ Džoš je nastavio da svira bugi-
vugi. „Lora će odabratipredmete koji će biti prikazani u hotelu i za još jedan
izložbeni štand u odmaralištu.“Margo je otvorila usta, a onda stegla zube. „Mogao
si to da mi pomeneš.“„Mogao sam.“ Dobacio je pogled preko ramena, dok su mu prsti
nastavljali dasviraju. „Ali nisam. Lora najbolje zna šta odgovara
klijentimaTempltona.“„Oh, a ja ne bih znala ništa o tome.“„Evo je, počinje“,
promrmljala je Kejt.„Znam koliko i ti o klijenteliTempltonhotela“, rekla je i
iznervirano ustala.„Dođavola,bila sam gost Templtona. A ako si zainteresovan za
prikazivanje robe izTrezorčića, onda razgovaraj sa mnom.“„Kako god.“ Prestao je da
svira i pogledao na sat. „Imam teniski meč s mamom usedam. Zakazao sam sastanak
odbora za devet i trideset. Odgovara li vam to?“
AD

„Sasvim.“ Tomas se zavalio sa svojim brendijem. „Sastaćemo se u osam i četrdeseti
pet, kako bismo prethodno razgovarali o ostalim pitanjima.“„Dobro.“ Džoš je ponovo
pogledao Margo. „Eni je do sada već spakovala tvojutorbu. Zašto ne odeš gore po
nju?“„Moju torbu?“ Odjednom se našla između nedovršenog besa i zbunjenosti. „Šta
ćemi torba?“„Da ne moraš da žuriš nazad u radnju da bi se presvukla svakog jutra.
Ima višesmisla da ti je odeća tamo gde spavaš.“Obrazi su joj se zažarili, ali ne od
postiđenosti, već od besa. „Spavam ovde ili uradnji.“„Ne više.“ Prišao joj je i
stegnuo za ruku. „Margo za sada, boravi kod mene uhotelu“, objavio je.„Vidi,
kretenu, samo zato što sam napravila grešku zbog koje se kajem i spavala jednom s
tobom…“„Niko od nas dvoje nije spavao“, podsetio ju je. „Ali večeras ćemo morati.
Sutrame čeka dug dan. Hajde, idemo.“„Oh, vrlo rado.“ Nagazila ga je svom snagom.
„Biću oduševljena da pođem stobom i dobijem vremena i privatnosti da ti tačno kažem
šta mislim o tebi.“Pošto je umela da proceni dobar trenutak, Kejt je pričekala dok
se vrata nisuzatvorila za njima pre nego što se okrenula na klupi za klavir. „U
redu, čika Tomi, ko ćeod njih dvoje ujutro biti pronađen u lokvi krvi, a koga će
zateći sa tupim predmetom urukama? Ja svoj novac stavljam na Margo“, odlučila je.
„Opasna je kad je sateraju ućošak.“Uzdahnuo je u pokušaju da izračuna novi razvoj
situacije. „Moram da stavim namog dečaka, Kejti. Ne znam da li je ikada izgubio
borbu osim kad je tako hteo.“
AD

XV Nije pričala dok su se vozili do hotela. Imala je puno toga da kaže, ali je
štedelareči. Kad je odneo njenu torbu s odećom u spavaću sobu i okačio je u orman,
ona jenavalila.„Ako sve ovo radiš zbog neke egoistične zablude da sam došla ovde da
imam sekss tobom…“„Ne večeras, dušo.“ Olabavio je kravatu. „Kao prebijen
sam.“Jedini zvuk koji je mogla da proizvede je bilo prigušeno rezanje u grlu i kao
da jeupotrebila svu svoju snagu da ga potisne.„Dobro, dobro, ako insistiraš. Ali
neću biti u svom najboljem izdanju.“„Da nisi stavio ruku na mene! Nemoj ni da
pomišljaš.“ Pošto su joj noge bileumorne, izula je cipele. Držala je jednu pri ruci
kao oružje, tapkajući je nemirno podlanu dok je koračala. „Nije bilo dovoljno
strašno što si svojoj porodici rekao da samsinoć bila s tobom, imao si hrabrosti da
mojoj majci kažeš da mi spakuje odeću.“„Zamolio sam je“, ispravio ju je Džoš dok je
stavljao jaknu na vešalicu. „Pitao samda li bi mogla da spakuje u torbu ono što
misli da će ti biti potrebno za dan ili dva. Dokne budeš bila u prilici da se sama
pobrineš za ostatak.“„I ti misliš da je to u redu? Zato što si joj rekao molim i
hvala? Što je sigurno višenego što si rekao meni.“Otkopčao je dugmad na košulji,
kružeći ramenima da ih razmrda. „Nemam namereda se šunjam unaokolo na način kojem
si ti pribegavala sa svojim poslednjim izboromljubavnog partnera, vojvotkinjo. Ako
spavamo zajedno, mi to činimo, metaforičkirečeno, na otvorenom.“Sledeće su otišle
cipele, zatim čarape, dok je ona šetala po sopstvenoj svesti tražećipravi odgovor.
„Nisam odlučila da li ću ponovo da spavam s tobom.“Pogled mu je preleteo preko
njenog lica, ispunjen i zabavom i izazovom. „Patrebalo je to i da kažeš.“Bila je
sreća što je sedeo na ivici kreveta. Mnogo je bilo lakše gledati ga sa visine.„Nije
mi se dopao način na koji si se ponašao pre nego što sam jutros otišla.“„Znači, sad
smo kvit.“ Ustao je, otkopčao pantalone i otišao u kupatilo da pustivodu u
preterano veliki đakuzi. „Sad, kad smo se smestili, hajde da prestanemo saigrama za
koje si tvrdila da ih nećemo igrati. Nismo završili jedno sa drugim.“ Skinuo se
AD

i ušao u kadu sa mlaznicama. „Sada želim da izvedem neke ludosti pre nego što odem
naspavanje. Možeš da mi se pridružiš ako želiš.“„Ti misliš da ću samo da uskočim u
kadu sa tobom? Pošto si proveo veći deo večeriignorišući me?“ Muškarci je nikad ne
ignorišu, nervirala se. Nikad. On će da plati za to,ako ništa drugo. „A način na
koji si flertovao sa Kejt?“„Kejt?“ Iskreno iznenađen, trepćući očima, pogledao je u
nju. „Gospode, Margo,Kejt je moja sestra.“„Ne više od mene.“Nesiguran da li ga ovo
zabavlja ili je samo prosto umoran, ušao je u kadu, spustiose i pustio da mehurići
vruće vode odrade posao. „U pravu si, nije. Recimo to ovako. OKejt sam oduvek
razmišljao kao o svojoj sestri.“ Oči su mu bile uprte u njene pre negošto je
spustio glavu i potonuo. „Nikad nisam tako razmišljao o tebi. Ali ako
siljubomorna…“ Ućutao je sležući ramenima.„Nisam ljubomorna.“ Sama ideja bila je
grozna za njen ponos. „Morala bih daimam par prokleto dobrih razloga da bih bila
ljubomorna. Samo izjavljujem. Hoćeš liotvoriti oči i obratiti pažnju na
mene?“„Obraćam pažnju. Prokleto sam umoran da bih otvorio oči. Gospode, za nekoga
ko je jedva dočekao da se razmeće znacima upozorenja kako ne želi da ulazi ni u
štapreozbiljno, da se ne upetljava u veze, ponašaš se više kao žena koja zvoca nego
kao kulljubavnica.“„Ne zvocam.“ Onda je zatvorila usta u strahu da je blizu toga.
„A sigurno se neponašam kao žena. Po onome što sam primetila kod žena, bilo koja od
njih, a da neštovredi, do sada bi te već izbacila.“Samo se nasmešio i potonuo malo
naniže. „Ovo je moj apartman, dušo. Ako nekoikada bude izbačen, to ćeš biti
ti.“Rukom mu je zagnjurila glavu. Zbog prednosti iznenađenja i položaja, uspela je
daga zadrži pod vodom koja se penila čitavih deset sekundi. Bilo je vredno toga što
joj jeta ista voda poprskala belo laneno odelo kad je izronio, pijuckajući vodu.
„Mislim da ću uzeti torbu i prijaviti se u nekoj drugoj sobi.“Uhvatio ju je za
zglob, čvrsto, i izbacio iz ravnoteže dovoljno da je morala da sesagne i pokuša da
zadrži na ivici kade. Pogledi su im se sreli.„Da se nisi…“ Zaustavila se pre nego
što je izgovorilausudio, ali reč je, mogla je ida pogodi, već zakasnila. Povukao ju
je u kadu i, dok je siktala i frktala kao mačka,zagrlio ju je i gurnuo ispod
sebe.Posmatrao je u tavanicu nekoliko sekundi dok se batrgala, pevušio još nekoliko
dok je pljuskala. Onda ju je izvukao za kosu.„Ti kopile. Ti prokleti…“„Ups, još
nije gotova.“ Opet ju je veselo potopio. Kada je bila velika za četvoro, što je
bilo zgodno jer je bila klizava i bilo mu je potrebno mesta da manevriše. Do
trenutkakad je dahtala i pokušala da izvuče natopljenu kosu iz očiju, on se već
pobrinuo za jaknu. Sada je radio na uklanjanju mokre bluze koja se zalepila za nju.
„Šta to dođavola misliš da radiš?“
AD

„Skidam te.“ Otkopčao joj je brushalter. „Više nisam umoran.“Škiljeći, brzo se
pomerila tako da joj je koleno bilo opasno blizu njegovogmeđunožja. „Da li imaš
neku nastranu, u osnovi mušku ideju da me uzbuđuje što memaltretiraš?“Ovo je
nezgodno pitanje, razmišljao je. „Da… na neki način.“Povećala je pritisak. „Na koji
način?“„Ah…“ Iskoristio je šansu i počeo nežno da pomera palac preko njene
bradavice.Bila je tvrda kao kamen. „Možda bih se uzdržao da me nisi izazvala.“
Pritisak je malopopustio i smatrao je da je dovoljno siguran da može slobodno diše.
„Želim da ostanešsa mnom, Margo.“ Njegov je glas sada bio nežan, skoro šapat dok
joj je milovao nogu.„Ako bi radije uzela drugu sobu dok razmisliš o tome, u redu
je. Ako nisi raspoložena zaseks, i to je u redu.“Za trenutak ga je jednostavno
proučavala. Sušta nevinost, mislila je, osim togopasnog sjaja u oku. Sušta
strpljiva razložnost – osim tog izazivačkog grča u uglu usana.„Ko kaže da nisam
raspoložena?“ Zabacila je kosu sa koje je kapala voda, ošinulaga onim ubitačnim
pogledom ispod trepavica. „Da li ćeš da mi pomogneš sa ostatkomove mokre odeće ili
moram sama?“„Oh, dozvoli mi.“Bilo je to zanimljivo iskustvo, živeti sa muškarcem.
Nikad to nije radila jer niježelela da deli svoj prostor ili privatnost sa nekim
duže od putovanja u planine za vikend,ili izleta na more, ili možda produženog
krstarenja.Ali sa Džošom je bilo sasvim dobro. Možda, pretpostavila je, zato što su
živeli podistim krovom godinama i zato što je onaj koji je trenutno nad njima
hotelski.Sve je izgledalo jednostavnije, više kao dogovor nego kao obaveza. Samo su
delilisobe, mislila je, poslovne prostorije. Osoblje koje su retko viđali je
menjalo cveće uvazama, poliralo nameštaj i menjalo peškire, tako da nije izgledalo
lično, već kaoproduženi odmor.Zabave i igara, mislila je, to je tačno ono što ona i
Džoš žele i što očekuju jedno oddrugog.Niko iz porodice nije doveo u pitanje novi
smeštaj. Pošto su se dani produžili unedelju, a onda i dve, počela je da se pita
zašto je tako.Bar je njena majka trebalo da bude besna ili da je makar gleda
stisnutih usana. Aliona je izgledala potpuno nezainteresovano. Niko od Templtonovih
nije ni obrvupodigao. I mada je hvatala Loru kako je povremeno posmatra sa
zabrinuto namrštenimlicem, ni ona ništa nije rekla.Kejt je bila ta koja je dala
jednu jedinu jezgrovitu primedbu. „Slomi mu srce islomiću ti vrat“, rekla joj je. I
bila je to tako smešna izjava da je Margo izabrala da jeignoriše umesto da joj
posveti pažnju.Imala je previše posla da bi se brinula zbog Kejtinog brbljivog
temperamenta.Odjeci gadosti koje je Kendi širila doprli su do nje – roba
uTrezorčiću bila je preskupa,
AD

nije elegantna, usluga je loša, bezobrazna i neiskusna. Lora je dala sve od sebe
da spasisvoju nesmotrenu, nezasluženu prijateljicu, i one će bankrotirati za mesec
dana. Odeća je bila sa sumnjivog tržišta i napravljena od lošeg
materijala.Bavljenje Kendinom osvetoljubivošću i neizbežnim padom u prodaji
oduzimali suMargo vreme. Prodavnica joj je oduzimala najmanje deset sati dnevno,
šest dana unedelji. Jedinog dana kada nije radila, borila se s papirologijom sve
dok nije zapela upokušajima da nauči one finije finese knjigovodstva. Iako je
mrzela svaki minut kada jemorala da sedi u učionici, sada je razmišljala da se
prijavi na kurs poslovnogupravljanja.Tako se zatekla u mirno nedeljno jutro, sa
cigaretom koja je gorela u pepeljaripored nje, kako kucka po tastaturi kompjutera i
borila se da pronikne u tabelu saproračunima.Zašto je bilo toliko računa, pitala
se. To joj je izjedalo džepove više nego kad je bilanezaposlena. Kako bi iko
trebalo da se seti kako i kada i kome da plati i da ostane prizdravom razumu? Život
bi bio mnogo jednostavniji kad bi imala menadžera koji bi sepobrinuo za sve
iritantne finansijske detalje života.„I pogledaj kuda te je to dovelo, Margo“,
promrmljala je. „Koncentriši se. Preuzmiodgovornost.“„Rekla sam ti da je to
ozbiljno.“Na zvuk glasa Margo je vrisnula i trgla se u stolici. Kompjuterski
priručnik jeizleteo iz njenog krila.„Vidim šta misliš“, složila se Kejt. „Samo se
nadam da nismo zakasnile.“„Zašto me sledeći put jednostavno ne upucaš?“ Margo je
ukrstila šake na grudima ipritisla ih da smiri srce. „Šta kog đavola radiš
ovde?“„Spašavam te.“ Lora je pritrčala na vreme da uhvati cigaretu pre nego što je
počelada se kotrlja po podu da upali papire prostrte oko stolice na kojoj je Margo
sedela.Pažljivo ju je ugasila. „Pričaš sama sa sobom, piješ sama.“„Ovo je
kafa.“„Zatvorena u maloj sobi brojiš novac kao tvrdica“, završila je Lora.„Ne
brojim novac – mada sam uspela da prodam za još pet hiljada, uprkos zaveriKendi
Ličfild da me vidi kako me odvode u lancima – ja sam…“„Počeće da blebeće svakog
trenutka“, ubacila se Kejt. „Rekla sam ti da je trebalo daponesemo mrežu.“„Jako si
pametna.“ Margo je zgrabila cigarete i zapalila jednu. „Pošto si tako bistrai
sposobna, objasni mi ponovo ovo osiguranje. Kako to da moram da platim ove – šta
jeto?“„Premije“, rekla je Kejt suvo. „Zovu se premije, Margo.“„Mislim da treba da
se zove iznuda. Mislim, pogledaj ovo. Postoje protivpožarna,za krađu, pa osiguranje
hipoteke, osiguranje vlasništva, osiguranje od zemljotresa,sveobuhvatno – šta god
to značilo, jer mi je to nerazumljivo. I ovaj kišobran. Je li toneko simpatično
osiguranje za zaštitu od poplava?“
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD
AD

AD

AD

XVII Mora da bude savršeno. Margo je bila odlučna da svaki detalj te noći prođe
bezgreške. Potrošila je sate preuređujući robu pre nego što je bila zadovoljna
prezentacijom,najboljim rasporedom za prolaze, najatraktivnijim uglom za
harfistkinju, koja se upravopripremala.Preuredila je izlog, istakla bisernu ogrlicu
s nekoliko pažljivo odabranih bočica,kutija za sitnice i svilenih šalova kako bi
dodala kolorit.Pozlaćena ograda koja je okruživala drugi sprat blistala je od
minijaturnih sijalica.Ćupovi i ukrasne vaze ispunjene su jesenjim cvećem i ružama
iz staklene bašte,dopremljene iz vrtova i staklenikaTemplton,a njena ih je majka
sve elegantnoaranžirala. Na majušnoj verandi je još više cveća cvetalo u bakrenim
loncima ikeramičkim saksijama.Lično je prala, polirala i ribala svaki pedalj u
radnji dok nije zasijao.Ovo je samo stvar kontrole svakog detalja, rekla je samoj
sebi dok je mahnitopušila cigaretu. Treba se postarati da sve bude prvoklasno i da
se ništa ne previdi.Da li je nešto previdela?Okrenuvši se, proučavala je svoj odraz
u zidu od ukrasnih ogledala. Obukla je malucrnu haljinu koju je odabrala za svoju
prvu večeru još u kući Templton. Dekolte, onajspušteni, kvadratni, bio je savršena
pozadina za bisernu ogrlicu. Izgledalo je da jepametan potez da je ukloni iz izloga
i prikaže na nežnom ženskom telu. I shvatila je da je dobro izabrala kad je
odabrala taj komad za aukciju.Ne samo zato što je bila elegantna i ljupka,
razmišljala je. Zato što ju je podsećalana jedan period u životu koji se nikad neće
vratiti. I na usamljenog starca za kojeg jeimala dovoljno srca da se o njemu
brine.Tako je retko, pomislila je, da Margo Salivan ima srca i učini nešto iz
dobrote, a neiz računa.Desetine različitih ličnosti u jednoj Margo, razmišljala je.
Trebalo joj je gotovodvadeset i devet godina da shvati da one postoje. Jedna, koja
bi odbacila svakuopreznost i druga, koja bi se beskrajno brinula. Postoji i Margo
koja zna kako da nanesevreli vosak na antikvarni sto i ona koja može da provede
čitav dan sa modnimčasopisom. Ona koja razume kako je blagodarno zadovoljstvo
kupiti bočicu u stilusecesije iz prostog razloga da je vidi kako stoji na polici. I
naučila kakvo je zadovoljstvo
AD

da istu proda. Ona koja sevne osmehom i pretvara muškarca u mekušca bez obzira
nagodine.I ona koja odjednom može da misli samo na jednog čoveka.Gde je on? Skoro
bolesna od napetosti, zapalila je još jednu cigaretu. Približilo sevreme početka,
skoro je nulti sat. Trebalo je da bude ovde. Ovo je krizna tačka u njenomživotu.
Džoš je uvek tu kad je kriza.Uvek je tu, pomislila je sa topim trzajem iznenađenja.
Kako je čudno što je uvek tuna njenim prekretnicama.„Zašto jednostavno ne sažvaćeš
celu kutiju, progutaš je i završiš s tim?“, predložila je Kejt kad je ušla.
„Šta?“„Ako ćeš da jedeš cigarete, možeš i zube da koristiš. Saobraćaj je očajan,“
dodala je. „Morala sam da se parkiram tri ulice dalje i ne sviđa mi se pešačenje u
ovim glupimcipelama, a ti si me naterala da ih kupim.“ Skinula je praktični kaput,
podigla ruke. „Pa,hoću li proći audiciju?“„Hajde da pogledamo.“ Margo je ugasila
cigaretu i napućenih usana napravila krugprstom kako bi se Kejt okrenula. Dugi pad
jednostavnog crnog somota odgovarao jenjenoj koščatoj građi, a koketni gornji deo
skupljen oko vrata dodavao joj je mekoću.Leđni deo je bio zavodljivo spušten.„Znala
sam da bi to bilo savršeno za tebe. Uprkos što si kost i koža, bez grudi,izgledaš
skoro elegantno.“„Osećam se kao prevarant i smrznuću se.“ Kejt nije marila za
kritiku njenog tela nipribližno koliko joj je bilo neprijatno zbog golih ramena.
„Ne vidim zašto ne bih moglada nosim sopstvenu odeću. Ono večernje odelo koje imam
je lepo.“„To odelo je lepo za sledeću konvenciju računovođa na koju ćeš ići.“ Margo
jepodigla lepo oblikovane obrve. „Ove minđuše.“„Šta?“ Kejt je zaštitnički pokrila
uši ukrašene jednostavnim zlatnim spiralama.„Ovo su moje najbolje.“„I izgledaju kao
da su iz robne kuće. Kako smo mogle da budemo odgajane istojkući?“, pitala se Margo
i krenula prema izloženom nakitu. Nakon ozbiljnog proučavanja,izabrala je viseće,
do brade duge minđuše sa dragim kamenjem.„Neću da nosim te lustere. Izgledaću
smešno.“„Ne svađaj se sa stručnjakom. Budi dobra devojka i stavi ih.“„Oh, kako
mrzim da se doterujem.“ Loše volje, Kejt je otišla do ogledala i zamenilaminđuše.
Bilo joj je još više krivo što je Margo bila u pravu. Stvarno se videla razlika.
„Kuhinja je pod kontrolom.“ Lora je silazila niz kružne stepenice
balansirajućisrebrnim poslužavnikom na kome su bile tri čaše sa šampanjcem.
„Mislila sam da bismomogle same da nazdravimo pre…“ Zastala je u podnožju stepenica
i nasmešila se. „Auh!Zar ne izgledamo sjajno?“Margo je proučavala Lorin uski crni
večernji komplet skrojen od satena na kome sublistala dugmad od štrasa i bisera.
„Stvarno sjajno.“„Ne vidim zašto sve treba da nosimo crno,“ žalila se Kejt.
AD

„Zato što treba da naglasimo da smo partneri.“ Margo je podigla čašu.
„Zapartnere.“ Posle jednog gutljaja, pritisla je ruku na stomak. „Moj stomak se
zavezao učvor.“„Hoćeš lek?“, pitala je Kejt.„Ne. Za razliku od vas, mislim da lek
protiv želudačne kiseline ne spada u četiriglavne grupe namirnica.“„Oh, da, ti bi
se radije odlučila za par lekića za smirenje.“„Ne uzimam ništa za smirenje.“
Međutim, imala je jedan u tašni, za svaki slučaj.Nema potrebe da ga pominje. „Sad
odnesi to što zoveš kaputom u sobu pozadi da namne plaši goste. Jesi li sigurna da
ne treba da proverim sprat?“, pitala je Loru.„Sve je u redu. Nemoj toliko da
brineš.“„Nisam zabrinuta. Ova mala zabava nas košta samo oko deset hiljada dolara.
Zaštobi trebalo da brinem? Da li sam preterala sa sijaličicama?“„Izgledaju sjajno.
Saberi se, Margo.“„Sabiram se. Možda bi mi ono za smirenje dobro došlo. Ne, ne.“
Izvukla je još jednu cigaretu iz paklice na pultu. „Preguraću ovo bez lekova.“
Uhvatila je Lorinzgranuti pogled na vino i duvan i izdahnula vazduh uz šištav zvuk.
„Ne očekuj čuda.“Ipak je naterala sebe da vrati cigaretu. „Znam da sam
opseđnuta.“„Pa“, rekla je Lora uz blagi osmeh, „samo otkad te znam.“„Ono što ne
znam je zašto bi ovo veče moralo da bude gore nego otvaranje. Moždazato što su
tvoji roditelji odložili povratak u Evropu da mu prisustvuju.“„I zato što hoćeš da
natrljaš Kendin nos ovim neverovatnim uspehom, a to ne boli,“dodala je Kejt koja se
vratila iz ostave.„Baš tako,“ složila se Margo i u tome pronašla utehu. „U osnovi,
prodavnica nijesredstvo koje će završiti onako kako sam očekivala. I nisam samo
zabrinuta da ćemo nastri izgubiti ono što smo uložile. Ona postaje mnogo važnija od
novca.“ Pogledala je napredmete koji su nekad bili njeni, a koji su se sad nudili.
„I osećam se pomalo krivom,shvatila sam, što sam vas uvukla u ovu dobrotvornu
predstavu, ovu stvar sa dčcom samoda mogu da je i dalje zadržim.“„Ovo je
jednostavno glupo,“ rekla je Kejt staloženo. „Dobrotvorna aukcija će namdoneti
korist. Bez sakupljanja novca i sponzora koji dovode do smanjenja poreza,prodavnica
bi morala da se zatvori“„Postaraj se da mi kažeš kad god mi se javi gramzivi
pogled.“ Takav se upravo javio. „Prokletstvo, želim da večeras ispraznim nečije
duboke džepove.“„To je već bolje.“ Kejt je podigla čašu u znak odobravanja. „Počela
si da mezabrinjavaš.“ Okrenula se kad su se vrata otvorila. „Oh, bože, moje srce.“
Stavila je rukuna grudi. „Ništa kao čovek u majmunskom odelu ne može da ga natera
da zadrhti.“„I ti izgledaš lepo.“ Džoš, doteran, sa crnom kravatom, pružio im je
tri bele ruže.„U stvari, vas tri biste potopile celu Sedmu flotu.“
AD

„Kejt, hajde da ovog šarmera poslužimo šampanjcem.“ Uhvativši svoju
prijateljicučvrsto za ruku, povukla ju je ka stepeništu.„Za to ne treba da nas bude
dve.“„Razmisli malo.“Kejt je bacila pogled i primetila kako Džoš i Margo netremice
gledaju jedno drugo iodmahnula glavom. „Gospode, zar nije dovoljno to što znamo da
spavaju zajedno, nemoramo da ih gledamo kako zavode jedno drugo. Ljudi bi trebalo
da se kontrolišu.“„Ti se dovoljno kontrolišeš za sve“, Lora je promrmljala i
povukla je do sprata.„Uplašila sam se da nećeš stići na vreme.“Džoš je prineo njenu
ruku usnama, a onda pogledao na ručni sat. „Petnaest minutado početka. Mislio sam
da ćeš me, ako zakasnim da bih ostavio utisak, ubiti u snu.“„Pogodio si. Šta
misliš? Da li sve izgleda u redu?“„Ti stvarno očekuješ da gledam u išta osim
tebe?“Nasmejala se iako joj je puls bio nemiran. „Čoveče, mora da sam u lošoj
kondicijikad me jedna ovakva izlizana primedba pogađa.“„Rekao sam ono što mislim,“
rekao je i posmatrao kako joj osmeh bledi.„Obožavam da te gledam.“ Stavio joj je
ruku na odbraz, pa se nagnuo i dugim, dubokimpoljupcem je učinio da joj zaklecaju
kolena. „Prelepa Margo. Moja.“„Pa, svakako si mi skrenuo misli od… poljubi me
ponovo.“„Sa zadovoljstvom.“Ovaj put dublje, duže, dok joj sve osim njega nije
iscurilo iz uma. Onda se opustila,a njegova je ruka ostala nežno na njenom obrazu.
„Drugačije je,“ uspela je da kaže.„Počinješ da shvataš.“„Ne bi trebalo da bude.“
Novi su se nervi, drugačiji, uznemirili. „Ne znam kako jeto moguće.“„Prekasno,“
promrmljao je.Opet je imala napad panike koji je kao korov izbijao kroz izmaglicu
zadovoljstva.„Moram da…“ Skoro je zadrhtala od zadovoljstva kada su se otvorila
vrata.„Mislio sam da ćemo stići pre gužve,“ rekao je Tomas. „Skidaj ruke sa
devojke,Džoše, daj nekom drugom šansu.“ Kada mu je Margo pritrčala u zagrljaj,
izazivački jeizvio obrve prema sinu. „Prvo je bila moja.“Prvi ne znači ništa,
pomislio je Džoš kad se nehajno oslonio na pult. Poslednji jeonaj koji se
računa.Bar je pokušao da veruje u to.Do deset, dva sata po otvaranju prvog
godišnjeg prijema i dobrotvorne aukcije uTrezorčiću,Margo je bila u svom elementu.
Ovo je bilo nešto što razume – divnoobučeni ljudi koji ćaskaju, guraju se laktovima
pokrivenim svilom dok pijuckaju vino ilimineralnu vodu kontrolisanog porekla.Ovo je
bio svet u koji je želela da uđe čitavog života. A ovog puta, oni su došli kodnje.
AD

„Mislimo da će nedelja ili dve u Palm Springsu odraditi stvar.“„Ne znam kako može
da nastavi i pravi se da ne vidi njegove afere. Tako suočigledne.“„Nisam ga videla
otkako smo poslednji put bili u Parizu.“Neobavezni razgovori privilegovanih,
mislila je Margo, i znala kako da imodgovori. Zabavljanje takvih klijenata je bilo
jedna od njenih hobija u Milanu. Znala jekako da vodi tri različite konverzacije
odjednom, budnim okom pazi na kelnere ipretvara se da joj na umu nije ništa osim
sledećeg gutljaja šampanjca.Takođe je znala kako da, kad je to potrebno, ignoriše
zlobne i lukave odlomkerazgovora koji bi joj doprli do uva.„Zamisli kako je kad
moraš sve da prodaš. Mislim, draga, čak i cipele.“„…baš prošle nedelje ju je Piter
pitao da preda zahtev za razvod kako bi sačuvalaponos. Jadnica je frigidna. Ni
doktori nisu mogli da joj pomognu.“Margo bi ignorisala tu poslednju izjavu da je
mogla da pronađe izvor, ali pre negošto je mogla da se opusti i pokuša da ga
locira, čula je nove komentare.„Tako pametno, način na koji je sve postavljeno kao
neki zanimljiv evropski stan. Iprosto obožavam kolekciju figurica. Moram da dobijem
male slonove.“„U drugoj sobi jeValentino,draga, prosto te zove. Stvarno treba da ga
vidiš.“Pusti ih da pričaju koliko god žele, odlučila je Margo i nalepila osmeh na
lice. Ipusti ih da kupuju.„Sjajna zabava.“ Džudi Prentis se probila do Margo.
„Hvala.“„Pretpostavljam da je Kendi imala prethodno ugovorenu obavezu.“Nasmešivši
se na sjaj u Džudinom pogledu, odgovorila je. „Nije pozvana.“„Stvarno?“ Džudi se
približila Margo. „To će da je opeče.“„Stvarno mi se sviđaš.“„U tom slučaju, nećeš
imati ništa protiv da skloniš onu minijaturnu večernju tašnicusa motivom cveća dok
ne dođem da je pokupim?“„Onu od Džudit Lajber? Smatraj da je već imaš. Postoji i
futrola za ruž i puder kojese s njom slažu. Čine stvarno fantastičan set.“„Pravi si
đavolak.“ Džudi je odmahnula rukom. „Stavi ih sve na stranu. Doći ćusledeće
nedelje.“„Cenimo tvoju pomoć.“ Spustila je ruku na Džudino rame kad je pošla dalje.
„Oh, ine zaboravi da licitiraš za ogrlicu. Čula sam je kako vapi za tobom.“„Lepo
sam ja rekla, đavolak.“Uz osmeh, Margo je prišla sledećoj grupi. „Tako mi je drago
što vas vidim. Kakvadivna narukvica.“„Tako je prirodna, zar ne?“ Suzan je šaputala
sinu. „Niko ne bi rekao koliko senervira.“„Vidiš kako drži čašu, a prsti joj klize
po nožici? Ne može da smiri ruke kad jenervozna. Ali se trudi.“
AD

„Toliko dobro da sam upravo dala Lori da skloni dve jakne, jednu tašnu i bočicu
sadraguljima za mene.“ Uhvativši Džoša pod ruku, Suzan se nasmejala samoj sebi. „To
subile Lorine jakne, zaboga. Kupujem ono što je moja čerka odbacila.“„Iskreno, ona
ima sjajan ukus. Osim kad su muškarci u pitanju.“Suzan ga je potapšala po ruci.
„Bila je suviše mlada da zna za bolje, previšezaljubljena da bismo je zaustavili.“
Lora je sada starija, mislila je Suzan, i povređena.„Pazi na nju i devojke kad tvoj
otac i ja odemo, važi?“„Pretpostavljam da u poslednje vreme nisam dobro obavljao
bratske dužnosti.“„Bio si zauzet drugim stvarima i zarađivao si za život.“ Njene
oči, oštre imajčinske, razgledale su prostoriju dok nisu pronašle Loru. „Malo me
brine što se tolikodobro drži.“„Ti bi radije da se razbije kao da je od
stakla.“„Radije bih da budem sigurna da ako i kada se to desi, neko bude pored
nje.“ Ondase nasmešila, posmatrajući Kejt i Margo kako pronalaze trenutak da budu
sa Lorom.„One će biti.“„Moramo da napravimo neku vrstu spiska,“ šaputala je Margo.
„Inače ćemo početida obećavamo iste stvari raznim ljudima. Ne mogu sve da držim u
glavi.“„Rekla sam ti da držimo otvorenu kasu“, progunđala je Kejt.„To bi bilo
upadljivo.“Klonulo je pogledala u Margo. „Ovo je radnja, drugarice.“„Margo je u
pravu – ne može da ti zvoni za prodaju, a da organizuješ neštodobrotvorno.“„Sačuvaj
me bože osetljivog ukusa.“ Kejt je tako otpuhnula vazduh da su jojminđuše zaigrale.
„Zabiću se u ostavu i napraviti spisak obećanih predmeta. Sta si,dođavola, rekla?
Minijaturna mašnica?“„Minijaturnija tašnica,“ rekla je Margo pobedonosno. „Samo
zapišivečernja tašnasa draguljima. Znaću šta je to. I ne počinji da se igraš na
kompjuteru. Moraš da šetašmeđu gostima.“„Našetala sam se ja. Ali onaj tip tamo, on
mi je nekako simpatičan.“ Istegla je vrat ipokazala joj ga očima. „Tamo, onaj sa
brkovima. Vidiš ga?“„Linkoln Hauard.“ Lora ga je lako identifikovala.
„Oženjen.“„Tako sam i mislila.“ Mrmljajući, Kejt se udaljila.„Treba da je nateraš
da zadrži tu haljinu,“ prokomentarisala je Lora. „Nikad jenisam videla da ovako
lepo izgleda.“„Izgledala bi još lepše kad ne bi hodala kao da kasni na reviziju
poreza.“ Margo sepribrala pre nego što je pritisla ruku na želudac koji je opet
zaigrao. „Moraćemo dazapočnemo aukciju, Lora.“ Zgrabila je prijateljicu za ruku.
„Bože, treba mi cigareta.“„Neka bude brzo. Predstavnik iz Deteta rođenog u sredu mi
šalje signale već desetminuta.“
AD

„Ne, uvući ću se unutra, a onda prošetati još jednom da ljudi mogu da bacepohlepne
poglede na bisere. Onda ću otići do gospodina T. i reći mu da
započneaukciju.“Počela je da klizi po prostoriji zaustavljajući se tu i tamo da
dodirne nečiju ruku,nasmeši se i primeti kome je potrebno dopuniti šampanjac. Čim
je videla da se Kejtvratila iz ostave, prišla je Tomasu.„Počinje predstava. Još
jednom želim da se zahvalim što nam pomažete.“„Ovo je dobar cilj i dobar posao.“
Potapšao ju je po glavi sa ljubavlju. „Hajde da ihoderemo.“„Prokleto ste u pravu.“
Držala ga je za ruku kad su stali pred goste. Znala je da ćežamor rasti kako ljudi
budu okretali glave da ih vide, znala kako da ih pusti da seraskrave dok je ona
odmeravala broj prisutnih. Uhvatila je radoznali šapat iz blizine.„Ne znam o čemu
to Kendi priča. Ona ne izgleda ni iscrpljeno ni očajno.“„Tomi Templton ne bi
dozvolio da stvari odu toliko daleko sa njegovim sinom da jeona prepredena kurva
kao što Kendi tvrdi.“„Draga, kad bi muškarci raspoznavali prepredene kurve kad ih
vide, to ne bi bilanajstarija profesija.“Osetila je kako se Tomasova ruka zateže u
njenoj i pogledala ga je sa lakimosmehom i toplim pogledom. „Ne brini.“ Dižući se
na prste, poljubila ga je u obraz.„Konačno su dobili i deo sa prepredenom
kurvom.“„Da je muškarac, udario bih tu ljubomornu ženetinu pravo u nos.“ Oči su mu
seozarile. „Pustiću Suzi da to uradi.“„Možda kasnije.“ Ponovo mu je stisnula ruku i
okrenula se prema gomili. „Dame igospodo, ako mogu, prekinula bih vas.“ Sačekala je
dok razgovori nisu zamrli, utišali se,a onda učtivo nastavila. „Volela bih da vam
svima zahvalim što ste došli na prvi prijemkodTrezorčića“Govor joj je bio u glavi,
onaj koji su ona, Lora i Kejt doterale, ali joj je izmicao.Oslonivši se na svoju
hrabrost, pogledom je prelazila od lica do lica.„Posebno bih želela da vam zahvalim
što ste ostali i posle prvog šampanjca. Većinavas je svesna moje… završene
karijere, načina na koji se završila i onom vrstomodloženog malog skandala o kome
smo svi voleli da čitamo.“Uhvatila je Lorin pogled i zabrinutost u njemu. Samo se
nasmešila. „Kada samnapustila Evropu i vratila se ovamo, to nije bilo zato što sam
mislila o Americi kao ozemlji mogućnosti i slobodnog preduzetništva. Vratila sam se
zato što je dom mestokome se vraćate kad vas slome. I imala sam sreće jer su mi
vrata bila otvorena.“ Spazila je majku u gomili i zadržala pogled na njoj. „Nemam
koga da okrivim za greške kojesam napravila. Imala sam porodicu koja me voli, brine
i pazi na mene. To nije slučaj sadecom kojoj je očajnički potrebno ono što Dete
rođeno u sredu nudi. Oni su slomljenizato što nisu voljeni, nemaju nikog da za njih
brine i da na njih pazi. Zato što im nijedata ista šansa kao nama koji smo ovde.
Večeras, sa svojim partnerima, Lorom Templtoni Kejt Pauel, volela bih da napravimo
taj mali korak i pružimo šansu nekolicini njih.“
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

„Mogla bih da pokušam.“ Pokupila je još jedan kamenčić i bacila ga.„Pa, ako hoćeš
da sviješ ljubavno gnezdo, jedan klijent kojem se staram o računu,oslobodiće se
vlasništva nad jednim imanjem nekih kilometar južno odavde.“ Unevši seu ulogu, Kejt
je i sama grabila kamenčiće. „Prava lepota od kuće. Kalifornijsko-
španskistil.“„Sasvim smo srećni u apartmanu.“ Na sigurnom smo u apartmanu, šapnuo
joj jemali glas u glavi. U limbu.„Šta god vam odgovara“, Kejt je slegla ramenima.
Snažno je verovala uinvesticijsku vrednost nekretnina. Kuća je bila jedno – nije
mogla da se meri u smislukratkoročnih ili dugoročnih kapitalnih dobitaka. Ali dobro
odabrana imovina je bilaneophodan dodatak svakom dobro zaokruženom portfoliju. „Ali
ima pogled da ti pametstane.“„Kako ti to znaš?“„Jednom sam tamo odnela neke
obrasce.“ Uhvatila je Margin smešak. „Prljavi ume.Klijent je žena. Kuću je dobila u
brakorazvodnoj parnici i želi da je proda i kupi neštomanje, lakše za
održavanje.“„Je li to kuća Lili Farmer?“ pitala je Lora.„Baš ta.“„Oh, prelepa je.
Na sprat. Reljefno malterisana, sa pločicama. U potpunosti su jerenovirali pre
otprilike dve godine.“„Da. Završili su je na vreme da kažu jedno drugomadios. On je
dobio brod, BMW,labrador retrivera i zbirku novčića. Ona je dobila kuću, lend rover
i sijamsku mačku.“Nasmešila se Kejt. „Nema tajni za vašeg računovođu.“„Upravo o
tome govorim i zašto baš i ne želim kuću, četvorotočkaša ili psa.“ Samaideja je
izazvala kod Margo bol u stomaku. „Pojednostavila sam svoj život. Ispravilasam ga,
u svakom slučaju, i neka sam prokleta ako ga ponovo upropastim.“ Sad je
imalapregršt kamenčića i gađala je preko ivice u more kao mecima. „Šta je moja
majka uvekgovorila? Počni onako kako misliš da nastaviš? Pa, upravo to i radim.
Počni jednostavno, nastavi jednostavno. Džoš ne želi svu tu odgovornost više od
mene.Ostavićemo to…“„Čekaj!“ Lora ju je uhvatila za ruku pre nego što je uspela da
digne sledeći kamen.„Šta je to? To nije kamen.“Mršteći se, Margo je počela da ga
trlja palcem. „Neko je sigurno ispustio novčić.Nisam primetila. Tb je samo… Oh,
Gospode.“Kad je skinula prljavštinu i pesak, mali disk joj je zablistao na dlanu.
„To je zlato.“ Kejt je zatvorila ruku nad Torinom, i sve tri su bile povezane.„To
je dublon. Bože sveti, to je zlatni dublon.“„Ne ne.“ Bez daha, Margo je odmahnula
glavom. „To mora da je jedan od lažnihtokena. Poklanjaju ih u igraonicama po
gradu.“ Ah imao je težinu. I tako fin sjaj. „Zarne?“„Pogledajte datum“, uspela je
da kaže Lora. „1845.“
AD

„Serafina.“ Margo je rukom pritisla glavu jer joj se zavrtelo kao da je na
ringišpilu.„Serafinin miraz. Da li je moguće?“„Mora da jeste“, insistirala je Kejt.
„Ali samo je ležao tamo. Šetali smo ovuda sto puta. Ovde smo čak i tražile doksmo
bile deca. Nikad nismo ništa pronašle.“„Pretpostavljam da nikad nismo pogledale na
pravo mesto.“ Kejtine su oči igrale oduzbuđenja kad se nagla da poljubi Margo.
„Hajde da pogledamo.“Sve u osmehu kao nekad, kad su bile devojčice, puzale su po
prljavštini i kamenju,uništavale manikir, prljale prste.„Možda ga ipak nije
ostavila skrivenim“, napomenula je Margo. „Možda je, kad senije vratio i kad je
odlučila da neće živeti bez njega, jednostavno sve to bacila. Pobacalazlatnike u
more.“„Jezik pregrizla.“ Kejt je prašnjavom podlakticom obrisala znoj s čela. „Nas
tri smose uvek zaklinjale da ćemo ga pronaći, a sad kad smo stvarno dobile jedan,
poželela sida je ona sa sobom odnela blago u more?“„Mislim da ona to ne bi
učinila,“ Prigušujući ječanje jer je ogrebala zglob o kamen,Lora je sela na pete.
„Miraz joj više nije bio važan. Ništa nije bilo. Jadnica, bila je samodete.“
Oduvala je kosu s očiju. „A kad smo već kod dece… Pogledaj nas.“Kejt i Margo nisu
stale zbog naredbe. Bilo je to zbog smeha koji je dolazio od nje.Tako redak zvuk
ovih dana, Lorin dubok, zarazni smeh.A kad su dobro pogledale jednu od
najcenjenijih matrona u društvu s razbarušenomkosom, licem na koje se zalepila
prljavština, nekad dobro ispeglanom pamučnomkošuljom zaprljanom znojem i
prljavštinom, Margo se smejala s njom.Zatim se uhvatila za stomak i pokazala na
Kejt, koja je na rukama i kolenima bilazagledana u njih. Uspela je da se uhvati za
kamen pre nego što je sledeći nalet smehaotkotrljao s litice.„Gospode, Kejt!
Gospode, čak su ti i obrve prljave.“„Nisi ni ti baš iz kutije, drugarice. Samo bi
ti pošla u lov na blago u beloj svili.“„Prokletstvo, zaboravila sam.“ Trgnuvši se,
Margo se pogledala. Nekadbesprekorna, lagana tunika sada je bila prljava i
zalepljena za kožu. Slabo je jauknula.„Ovo je nekad bioUngaro.“„Sad je krpa,“
odvratila je Kejt ozbiljno. „Sledeći put obuci farmerke i majicu kaosvi seljaci.“
Kejt je ustala i otresla prljavštinu s farmerki. „Ovako nikada ništa nećemonaći.
Moramo da se organizujemo. Treba nam detektor metala.“„To je dobra ideja“,
zaključila je Margo. „Gde možemo da ga nabavimo?“Kad se Margo vratila u apartman,
bio je mrak. Došepala je do ulaznih vrata i počelada se skida krenuvši pravo u
đakuzi.Džoš je prestao da naliva čašu vinom. „Šta si, za ime boga, radila?“ Staklo
seslomilo o drvo kad je jurnuo k njoj. „Da Ii se dogodila nesreća? Jesi li
povređena?“
AD

„Nije bilo nesreće, ali sve me boli.“ Zacvilela je kad se savila da pusti toplu
vodu.Prsti su joj sevali od bola. „Džoš, ako me stvarno voliš, donećeš mi čašu šta
god si sebitočio i nećeš mi se, ma koliko to želeo, smejati.“Nije primetio krv dok
se ona spuštala u vodu. S olakšanjem se vratio i doneo dvečaše natečene
bledozlatnim vinom. „Reci mi ovo – jesi li pala s litice?“„Ne baš.“ Prihvatila je
čašu i iskapila vino u nekoliko žednih gutljaja. Duboko jeudahnula, pružila mu
praznu čašu, a zatim uzela punu. „Hvala.“Samo je podigao obrvu, a zatim se vratio
po bocu. „Znam, odvela si devojke naplažu i dozvolila im da te zatrpaju u
odeći.“Naslonila se, zastenjala. „Od sada ću redovno da vežbam. Kako i mogu da
imammišiće kad ih ne koristim? Možeš li da mi naručiš masažu?“„Sam ću da te
izmasiram kad prestanemo da se igramo mačke i miša.“Otvorila je oči. Htela je da
vidi da li se smeje. Da je primetila da se samo nasmešio,morala bi da ga ubije.
„Bila sam s Torom i Kejt.“„I?“„I tražile smo blago.“„Ti si bila…“ Jezikom je prešao
oko zuba. „Hm.“„Da li si se ti to nasmejao?“„Ne, bilo je tohm. Provele ste popodne
i dobar deo večeri u potrazi za blagom?“„Na litici. Nabavile smo detektor
metala.“„Nabavile ste…“ Pokušao je svojski da prikrije smeh kašljem, ali oči su mu
većsuzile. „Jeste li pogodile kako se s njim radi?“„Nisam idiot.“ Dok se nivo vode
podizao, pritisnula je dugme za mlaznice. „Kejt jepogodila. I pre nego što daš bilo
kakav drugi pametan komentar, idi da pogledaš šta je udžepu mojih pantalona.“
Utonula je dublje, pijuckala vino i osećala se kao da bi ipakmogla da živi. „Onda
možeš da se izvinjavaš.“Spreman da se igra, spustio je čašu na ivicu kade i ušao u
drugu sobu. Pantalone subile blizu vrata, pola metra dalje od cipela. I pošto su
bile dovoljno prljave, podigao ih jesamo sa dva prsta.„Moraćeš u lov na novu odeću,
draga. Ova je umrla.“„Umukni, Džoše. Pogledaj u džep.“„Verovatno je pronašla
dijamant koji je ispao iz nečijeg prstena,“ promrmljao je.„Misli da je pronašla
zlatnu žicu.“Ali njegovi su prsti napipali novčić. Izvukao ga je zbunjeno se
mršteći. Španskinovčić, star više od veka i sjajan kao leto.„Ne čujem nikakav
smeh“, doviknula je. „Ili neko izvinjenje.“ Počela je da pevuši usebi dok joj je
uskomešana voda opuštala mišiće. Osetivši da stoji na pragu, pogledalaga je ispod
trepavica. „Ne moraš da puziš. Jednostavnomolim te, oprosti mi, Margo, biosam
budala, biće sasvim dovoljno.“Bacio je novčić i spretno ga uhvatio pre nego što je
seo na ivicu kade. „Jedandublon ne čini blago.“„Radjard Kipling?“
AD

Morao je da se nasmeje. „Dž. K. Templton.“„Oh, on.“ Zatvorila je oči. „Uvek sam
mislila da je ciničan i prenaduvan.“„Udahni, dušice“, upozorio je i potopio je.Kad
je isplivala, pijuckajući vodu, okrenuo je novčić u ruci. „Priznajem da
jeintrigantno. Gde ste ga tačno pronašli?“Durila se i žmirkala da izbaci vodu iz
očiju. „Ne vidim zašto bih ti rekla. Serafininmiraz je devojačka stvar.“„U redu.“
Slegnuo je ramenima i uzeo vino. „Pa, šta ste još danas radile?“„Bar si mogao da mi
laskaš“, rekla je s gađenjem.„Umanjio sam laskanje.“ Dodao joj je sapun. „Ovo ti
stvarno treba.“„Oh, onda dobro.“ Jedna duga, prekrasna noga iskočila je iz vode.
Bogato ju jenasapunjala. „Bilo je to na litici ispred kuće. Kejt je stavila gomilu
kamenja da označimesto. Ali tražili smo tamo satima pošto sam pronašla novčić i
nisam pronašla nijedandrugi, makar i probušen.“„A šta je u stvari probušeni novčić?
Samo retoričko pitanje,“ rekao je kad jeprosiktala. „Slušaj, vojvotkinjo, neću da
vam pokvarim zabavu. Dobila si lepu malunagradu. I datum je pravi. Ko zna?“„Znam. A
i Kejt i Lora znaju.“ Provukla je prste kroz mokru kosu. „A ja ću ti rećinešto
drugo, tori je to nešto značilo. Izgubila je onaj pogled u očima, onaj ranjeni
pogledza koji se čini da je uvek tu ako misli da je ne gledaš.“Kad mu se lice
smrklo, bilo joj je žao što je to rekla. Pokrila mu je ruku svojom. „I ja je
volim.“„Otpuštanje tog gada nije bilo dovoljno.“„Razbio si mu nos.“„Samo toliko. Ne
želim da ona pati. Ne znam nikoga ko to manje zaslužuje odLore.“„Ili ko se s tim
bolje snalazi“, dodala je, brzo ga stisnuvši za ruku. „Trebalo je da jevidiš danas.
Smejala se i bila uzbuđena. Čak smo i devojčice uvukle u to. Nedeljamanisam videla
da se Ali toliko smeje. Bilo je tako zabavno. Samo iščekivanje onoga što bimoglo
biti tamo.“Ponovo je pogledao novčić pre nego što ga je spustio da zablista na
ivici. „Pa kadse vraćaš?“„Odlučili smo da to bude redovan nedeljni izlet“, rekla
je. „Mogla bih da poručim itretman blatom.“ I izvukla čep. „Izgladnela sam. Da li
ti ne smeta ako jedemo ovde?Moram da se istuširam i operem kosu.“Gledao ju je kako
se diže i voda koja se u potocima sliva s kremaste kože.„Možemo li da jedemo
goli?“„Zavisi.“ Nasmejala se dok je šljapkala prema tušu. „Šta je na
jelovniku?“Sledećeg jutra, opuštena od ljubavi, protegla se dok je Džoš manevrisao
krozsaobraćaj. „Nisi morao da me voziš“, rekla mu je, „ali sam ti zahvalna na
tome.“
AD

„Svejedno želim da svratim do odmarališta. Da proverim nekoliko stvari.“„Nisi
pominjao nikakvo skorije putovanje.“„Stvari su pokrivene.“Bacila je pogled kroz
prozor, kao da je zadubljena u prirodu kroz koju su prolazili.„Jednom kada zameniš
Pitera, pretpostavljam da ćeš morati da se vratiš u Evropu.“„Na kraju. Za sada
odavde dovoljno dobro rešavam stvari.“„Je li to ono što želiš?“ Trebalo je da
pitanje bude lako zbog oboje. „Da ostanešovde?“Bio je oprezan kao i ona. „Zašto
pitaš?“„Nikad nisi dugo ostao na jednom mestu.“„Nikad nije bilo razloga za
to.“Izvila je usne u osmeh. „To je lepo. Ali ne želim da se osećaš vezano.
Obojemoramo da shvatimo da posao onog drugog nosi neke obaveze. AkoTrezorčić i
daljebude uspešan, moraću da putujem zbog kupovine.“Razmišljao je o tome i već
počeo da radi na rešenju. „Šta si imala na umu?“„Nisam sigurna. Lokalna kupovina
neće biti dovoljna. A što se tiče odeće, prvoželim da isprobam svoje kontakte.
Verovatno bih mogla da napravim bolji posao akokrenem lično. L. A. sigurno, i
Njujork, Čikago. A ako se sve nastavi kako treba, vraćamse u Milano, London,
Pariz.“„Je li to ono što želiš?“„Želim da prodavnica blista. Ponekad mi nedostaje
Milano, boravak u njemu,osećaj da sam u središtu nečega. Ono kad sve bruji oko
mene.“ Uzdahnula je. „Teško jepotpuno to zaboraviti. Nadam se da će biti dovoljno
ako budem mogla da ga posetimnekoliko puta godišnje, da povremeno tamo poslujem.
Zar tebi ne nedostaje?“ Okrenulase prema njemu. „Ljudi, zabave?“„Neki.“ Bio je
previše zauzet time da menja svoj i njen život da bi razmišljao otome. Ali sad kad
je razmislio, mogao je da prizna da voli takav ritam. „Nema razloga dane uskladimo
tvoja putovanja zbog kupovine s mojim poslovanjem. Samo treba maloplaniranja.“„Sve
sam bolja u planiranju.“ Kad je stao uz ivičnjak kodTrezorčića, ona senagnula da ga
poljubi. „Dobro je, zar ne? Ovo je dobro.“„Da.“ Obuhvatio joj je vrat da je zadrži
u poljupcu. „Jako je dobro.“Sve što treba da učine, mislila je, bilo je da tako i
ostane. „Uzeću taksi u povratku.Ne, stvarno to mislim.“ Poljubila ga je ponovo pre
nego što je mogao da protestuje.„Trebalo bi da stignem do sedam, pa pokušaj da ne
radiš predugo. Volela bih da odem naneko fantastično mesto na večeru i da se
ljubimo uz koktele sa šampanjcem.“„Mislim da to mogu da sredim.“„Znam da ti uvek
uspeva.“Uhvatio ju je za ruku kad je počela da izlazi. „Volim te, Margo.“Dobacila
mu je sjajan osmeh. „Znam.“
AD
XX Bilo to lepo osećanje provoditi dan u sopstvenoj prodavnici, među svojim
stvarima,ubirati plodove svog napornog rada. I to je rekla i majci kad je En usred
dana svratila doMargo sa kutijom njene stare omiljene poslastice. Kolačića sa
čokoladnim mrvicama.„Jednostavno ne mogu da verujem da se sve dogodilo“, rekla je
Margo dok jehalapljivo grizla kolač. „Ljudi su dolazili ceo dan. Ovo je prva pauza
koju sam uspela danapravim. Mama, stvarno mislim da imam posao. Mislim, uvek sam
želela da verujem uto. Gotovo sam poverovala u to pošto je prvi dan prošao tako
dobro. Ali subota uveče.“Zatvorila je oči i gurnula ostatak kolačića u usta. „U
subotu uveče stvarno jesampoverovala.“„Napravila si dobar posao.“ En je pijuckala
čaj koji je skuvala u kuhinji na spratu.Iako je podigla obrvu prema Margo pri
izboru šampanjca – šampanjca u vreme ručka! – nije komentarisala. „Napravila si
dobar posao. Sve ove godine…“„Sve ove godine rasipala sam svoj život, svoje vreme,
svoje resurse.“ Margo jeslegla ramenima. „Opet stara priča o mravu i cvrčku, zar
ne, mama?“Uprkos tome, En je osetila kako joj se osmeh pojavljuje na usnama. „Nikad
nisislušala tu priču, nikad nisi čuvala za crne dane. Ili sam bar ja tako mislila.“
Ustala jekako bi prišla vratima i pogledala u ukusno uređen budoar. „Izgleda kao da
si ipakčuvala za zimu.“„Ne. To je zbog druge izreke. Potreba je majka svih izuma.
Ili je to možda očaj.“Pošto je nova Margo marljivo radila na poštenju, mogla bi da
započne baš ovde. „Nisamto planirala na ovaj način, mama. Ili želela da se desi na
ovaj način.“En se okrenula i posmatrala ženu koja je sedela na raskošnoj stolici
bež boje sadrečavim roze jastukom. Nežnija je nego šta je bila, mislila je En. Oko
očiju i usta.Pitala se da li Margo, koja je uvek bila tako svesna svakog delića
svog lica, primećujepromenu.„Dakle, nisi“, konačno je rekla En. „A sada?“„Sada ću
da se potrudim da radi. Ne, to je pogrešno.“ Izvadila je još jedan kolačić ikucnula
ga o čašu kao da nazdravlja. „Učiniću ga neverovatnim.Trezorčićće da raste.Za još
godinu ili dve otvoriću podružnicu u Karmelu. Onda – ko zna? Ukusno elegantnamala
prodavnica u San Francisku, prodavnica drangulija u L. A.“„Još uvek sanjaš, Margo?“
AD

„Da, tako je. Još uvek sanjam. Još uvek izlazim. Samo na različita mesta.“
Zabacila je kosu i nasmešila se, jer je u tome bio štos. „Ispod svega toga, ja sam
još uvek istaMargo.“„Ne nisi.“ En je prišla i uhvatila je za bradu. „Nisi, ali u
tebi ima dovoljno od onedevojčice koju sam gajila da te prepoznam. Odakle je ovo
došlo?“, promrmljala je.„Tvoji dedovi su lovili ribu da bi živeli. Tvoje bake su
ribale podove i kačile vešdrvenim štipaljkama po jakom vetru.“ Podigla je ruku
svoje kćeri, proučavala dugački,uski dlan, duge prste naglašene lepim prstenjem.
„Ruka moje majke je bila dvaput većaod tvoje. Bilo je velika i tvrda i sposobna.
Kao moja.“Videla je iznenađenje u očima Margo šta govori tako slobodno, tako
ležerno oljudima o kojima uopšte nikada nije govorila. Iz sebičnosti, shvatila je
En. Ako negovori o njima, neće toliko duboko boleti što je bez njih.Oh, pogrešila
je, En je prekorevala sebe. Velike i loše greške s jedinim detetomkoje joj je Bog
dao. Ako je boli dok pokušava da ih popravi, to je samo pravda.„Moja majka se zvala
Margaret.“ Morala je da pročisti grlo. „Nisam ti je pominjala jer je umrla nekoliko
meseci pošto sam napustila Irsku. I osećala sam krivicu šta jeostavljam kada je
bolesna i zbog toga što nisam mogla da se vratim i oprostim od nje.Nisam
razgovarala sa tobom o njoj, niti s bilo kim drugim. Bila bi tužna kad bi to
znala.“„Žao mi je“, bilo je sve šta je Margo mogla da kaže. „Žao mi je, mama.“„I
meni je – zbog toga i zato šta ti nisam pre rekla kako se vezala za tebe tokomonog
kratkog vremena koje je provela s tobom.“„Kakva…“ Pitanje je bilo tu, ali Margo se
bojala da pita, da ponovo ne budeodbijena.„Kakva je bila?“ Enine usne su se izvile
u tihi osmeh. „Nekad si me, dok si bilamala, maltretirala takvim pitanjima. Onda si
prestala da pitaš jer nikad nisamodgovorila. A trebalo je.“Okrenula se, prešla do
lepih izvijenih prozora kroz koje su dopirali zvuci i prizorprometne ulice.
Shvatila je da joj je greh bio kukavičluk i samoljublje. Ako je pokorabila bol zbog
sećanja, to je bilo malo.„Pre nego šta odgovorim, želim da ti kažem da to nikada
pre nisam, jer sam reklasebi da se ne osvrćem.“ Uz mali zvuk žaljenja okrenula se i
prišla svojoj ćerki. „Da mi jebilo važnije da te podignem na pravi način nego da ti
punim glavu ljudima kojih nema.Ionako ti je glava uvek bila puna svega i
svačega.“Margo je dodirnula majčinu ruku. „Kakva je bila?“„Bila je dobra žena.
Vredna, ali ne i naporna. Volela je da peva, a pevala je i kad jeradila. Volela je
svoje cveće i mogla je da uzgaja bilo šta. Naučila nas je da se ponosimosvojim
domom i sobom. Ne bi prihvatala nikakve gluposti od nas, a podjednako je
delilaudarce i zagrljaje. Čekala bi da se moj otac vrati s mora s pogledom u očima
koji nisamrazumela dok nisam odrasla.“„Moj deda? Kakav je bio?“
AD

„Veliki čovek s jakim glasom. Voleo je da psuje kako bi moja majka mogla da
gagrdi.“ Osmeh je lebdeo oko Eninih usana. „Vratio bi se kući s mora s mirisom
ribe, vodei duvana i pričao bi nam priče. Velike priče koje je mogao da ispriča.“En
se smirila, počistila nekoliko mrvica sa stola. „Dala sam ti ime po svojoj
majci.Moj ju je otac zvao Margo kad ju je zadirkivao. Doduše, ne vidim mnogo njenog
u tebi,a ni svog, kad smo kod toga. Ponekad u očima“, nastavila je dok je Margo
sedela i ćutkezurila. „Ne boju očiju, već oblik i onai tvrdoglavi pogled koji se u
njima javlja. To je imoje. Ali boja je od tvog oca. Imao je oči u kojima bi se žena
mogla udaviti. A sjaj unjima, dragi Gospode, sjaj u njima mogao je da te
zaslepi.“„Nikad ne govoriš o njemu.“„To me boli.“ En je spustila ruku i ponovo
umorno sela. „Bolelo me je pa nisam,onda nisam iz navike i tako sam ga otela od
tebe. Bilo je pogrešno šta nisam podelilauspomene s tobom, Margo. Ono šta sam
učinila bilo je da ga zadržim za sebe“, rekla jenesigurnim glasom. „Sve za sebe.
Nisam ti dala oca.“Margo je drhtavo udahnula. Osećala je kao da je nešto ogromno i
teško pritiska ugrudima. „Mislila sam da ga ne voliš.“„Da ga ne volim?“ Prvo je
nastupio šok, a potom dug, glasan smeh. „Majko Za imeboga, devojko, da ga ne volim?
Toliko sam ga volela da to srce ne može da izdrži. Svakiput kad bih ga pogledala,
srce bi mi se praćakalo kao jedna od riba koju bi bacio na stoposle ribarenja. A
kad bi me podigao onako kako je voleo i zavrteo me u krug, ne bi mise zavrtelo u
glavi od okretanja, već od njegovog mirisa. Još uvek ga osećam. Miriše namokru
vunu, na ribu i muškarca.“Pokušala je to da zamisli, mladu majku kako se smeje,
uhvaćenu snažnim rukama idivlje zaljubljenu. „Mislila sam… Pretpostavila sam da si
se udala za njega jer simorala.“„Pa naravno da sam morala“, počela je En, a zatim
zastala, razrogačenih očiju. „Oh,morala. Pa moj otac bi ga ubio na mrtvo. Ne da
nije pokušao, moj Džoni“, dodala je uzbrzi osmeh. „Na kraju, bio je muškarac i imao
je svoje ideje. Ali i ja sam imala svoje, iušla sam u svoj bračni krevet kao
ispravna i nestrpljiva devica.“„Nisam…“ Margo je uzela čašu i otpila gutljaj.
„Nisam ja bila razlog što se oženiotobom?“„Ja sam bila razlog zbog kojeg se
oženio“, rekla je En s osećanjem ponosa u glasu.„A još sam žalosnija nego što mogu
da opišem što ti je ta misao živela u glavi, što tonisam shvatila sve do ovog
trenutka.“„Mislila sam – pitala sam se…“ Kako to da sroči, pitala se Margo, kad se
uzburkalotoliko emocija? „Bila si tako mlada“, počela je ponovo. „I u stranoj
zemlji s detetomkoje ćeš sama odgajati.“„Nikad mi nisi bila teret, Margo. Iskušenje
mnogo puta, da“, dodala je uziskrivljeni osmeh, „ali nikad teret. Ti nisi bila
greška, tako da izbaci tu ideju iz glavezauvek. Morali smo da se venčamo, Margo,
jer smo se voleli. Bili smo očajnozaljubljeni. Slatko i očajno, tako mladi, i tebe
je stvorila ta slatka i očajna ljubav.“„Oh, mama, tako mi je žao.“
AD

AD

AD

AD

AD

AD

AD

Podigla je pogled kad su se vrata otvorila, potisla nestrpljenje osmehom
trgovca.Zatim je ciknula „Klaudio!“ U tren okaje zaobišla pult, ruku podignutih
prema visokom,lepo obučenom muškarcu. „Ovo je divno.“ Poljubila ga je u oba obraza
pre nego što seodmakla za dužinu ruke da mu se nasmeši.Bio je, naravno, divan kao i
uvek. Srebrni pramenovi su se poput krila svijali prekoslepoočnica i utapali u
gustu crnu kosu. Lice mu je bilo glatko i preplanulo, saistaknutim dugim rimskim
nosem i sjajem u čokoladno-smeđim očima.„Bella’.’Prineo je obe njene ruke usnama.
„Molta bella.Bio sam ljut na tebe,Margomia, ali sad, kad te vidim, slab
sam.“Nasmejala se sa odobravanjem. „Šta najuspešniji italijanski filmski producent
radiu mom malom delu sveta?“„Tražim tebe, moja istinska ljubavi.“„Ah.“ To su bile
gluposti, naravno. Ali uvek su se savršeno razumeli. „Sad si mepronašao,
Klaudio.“„I jesam.“ I odmah je mogao da vidi da nije trebalo da brine. Ona je
blistala. „Aglasine i govorkanja koje sam čuo kad sam se vratio s lokacije ipak su
bile istinite. LaMargo vodi prodavnicu.“S izazovnim sjajem u očima podigla je
bradu. „Tako?“„Tako?“ Ekspresivno je raširio ruke. „Tako.“„Dozvoli mi da ti donesem
čašu šampanjca, dragi, a ti možeš da mi kažeš štastvarno radiš u Montereju.“„Kažem
ti da sam došao da potražim svoju izgubljenu ljubav.“ Ali namignuo joj jedok je
uzimao čašu. „Imao sam neki poslić u Los Anđelesu. Kako da dođem tako blizu,a da te
ne vidim?“„To je tako lepo od tebe. I meni je drago šta te vidim.“„Trebalo je da me
pozoveš kad si bila u problemima.“Činilo se da je to bilo u nekom drugom životu.
Samo je slegla ramenima. „Prošlasam kroz to.“„Taj Alen. On je porca miseria“
Klaudio se kretao po prodavnici dugim, gipkimkoracima kojima je nekad tražio
najbolji položaj na pozornici. Njegov izliv besa naitalijanskom označio je Alena
manje-više kao prljavu svinju.„Mogu samo da se složim“, rekla je Margo kad je
završio.„Da si nazvala moju kancelariju, studio, javili bi mi. Dojurio bih
svojimautomobilom i spasao te.“Mogla je to da zamisli. Klaudio je bio jedan od
retkih muškaraca koji u niskom,sportskom automobilu ne izgleda glupo. „Spasila sam
se, ali hvala.“„Izgubila siBela donu. Žao mi je zbog toga.“„I meni je bilo. Ali
sada imam ovo.“Nakrivio je glavu, iskrivio usne. „Prodavačica,
Margomia“„Prodavačica, Klaudio.“„Dođi.“ Ponovo ju je uzeo za ruku i premda mu je
glas zvučao kao da je zadirkuje,oči su mu bile ozbiljne. „Dopusti mi da te povedem
dalje od ovoga. U Rim, sa sobom.
AD

Moram da započenem novi projekt za nekoliko meseci. Postoji uloga savršena za
tebe,cara. Snažna je, seksi, glamurozna. Bezosećajna.“Oduševljeno se nasmejala.
„Klaudio, laskaš mi. Pre šest meseci bih je zgrabila, nebrinući šta nisam glumica.
Sad imam posao.“„Pa neka se za to pobrine neko drugi. Pođi sa mnom. Ja ću se
pobrinuti za tebe.“Ispružio je ruku, poigravao se njenom kosom, ali oči su mu bile
ozbiljne. „Imaćemo onuaferu koju smo oduvek hteli da doživimo.“„Nismo nikad stigli
dotle, zar ne? Zato i dalje volimo jedno drugo. Ne, Klaudio,iako sam vrlo, vrlo
ganuta i vrlo, vrlo zahvalna.“„Ne razumem te.“ Ponovo je počeo da se šunja. „Nisi
ti stvorena da vraćaš kusur ipakuješ drangulije. Ovo nije… Diol Ovo su tvoji
tanjiri.“ Zaustavio se na polici izagledao se. „Poslužila si mi testeninu na ovim
tanjirima.“„Dobro oko“, promrmljala je.To oko je bilo zaprepašćeno kad se okrenuo,
pošto je počeo da prepoznaje drugestvari kojima se divio gostujući u njenom domu u
Milanu. „Mislio sam da je to bednašala, da prodaješ svoju imovinu. Margo, nije
trebalo da dođe do ovoga.“„Učinio si da zvuči kao da živim u haustoru od stvari
koje čuvam u kolicima izsupermarketa.“„Ovo je ponižavajuće“, procedio je kroz zube.
„Ne, nije.“ Naježila se, a zatim se smirila. On je samo mislio na nju. Ili na
ženukoju je poznavao. Ona bi, shvatila je Margo, bila ponižena. „Nije. Mislila sam
da će biti,ali pogrešila sam. Želiš li da znaš šta je to, Klaudio?“Opet je opsovao,
sočno, i ozbiljno razmislio da je prebaci preko ramena i odnese.„Da, želim da znam
šta je to.“Približila mu se dok nisu bili oči u oči. „Zabava.“Gotovo se zagrcnuo.
„Zabava?“„Sjajna, čudesna, vrtoglava zabava. A znaš li šta još? Dobra sam u tome.
Stvarnodobra u tome.“„Misliš na ovo? Jesi li zadovoljna?“„Ne, nisam zadovoljna.
Srećna sam. Moje je. Šmirglala sam podove. Okrečilazidove.“Malo je prebledeo,
pritisnuo ruku na grudi. „Molim te, moje srce.“„Ribala sam kupatila.“ Nasmejala se
i glasno ga poljubila. „I svidelo mi se.“Pokušao je da klimne glavom, ali nije
uspeo. „Molio bih te za još malo vina.“„U redu, ali onda moraš da razgledaš.“
Napunila je njegovu i svoju čašu pre negošto je zavukla ruku u njegovu. „I dok
razgledamo, reći ću ti šta možeš da učiniš zamene.“„Bilo šta.“„Znaš puno ljudi.“
Razmišljala je brzo dok ga je vodila prema stepeništu. „Ljudekoji se umore od
prošlogodišnje mode ili sitnica koje su kupili. Možeš im dati moje ime.Želela bih
da se prva pozabavim onim što odbacuju.“„Gospode“, je bilo sve što je mogao da kaže
dok su se penjali uz stepenice.
AD

Prva stvar koju je Džoš primetio kad je ušao u prodavnicu bila je vreća sa
pazarom.Odmahnuo je glavom zbog njene nepažnje, a zatim zaključao vrata. Ušavši iza
pulta,ugurao je torbu u kasu i primetio njene cipele.Moraće da porazgovara s njom o
osnovnim merama opreza, ali moglo bi dapričeka. U džepu je bio prsten njegove
bake.Još ga je pokretalo uzbuđenje koje je osećao kad ga je uzeo iz sefa. Kvadratni
princez, ruski beli dijamant mogao je da zamisli na Margo. Bio je elegantan,
glamurozani pun hladne vatre.Nameravao je da je zaslepi njime. Čak bi išao toliko
daleko da se spusti na jednokoleno – pošto je napije s malo šampanjca. Čoveku je
potrebno nešto izuzetno daimpresionira Margo.Verovatno bi ustuknula na ideju braka,
ali on bi je slatkorečivo nagovorio na to.Ako je potrebno, zavodio bi je da je
dovede do toga. To ne bi bila takva žrtva. Prizor ukome ne nosi ništa osim njegovog
prstena bio je dovoljan da mu umiri nervozu u dubinistomaka.Dosta zabave i igre,
rekao je sam sebi. Vreme je za ozbiljan posao.Pošao je uz stepenice, skoro da ju je
pozvao kad je čuo kako joj se smeh širi poputdima. Skoro da se nasmešio pre nego
što je začuo tih kikot muškarca posle njenogsmeha.Mušterija, rekao je sebi, besan
zbog trenutnog golicanja ljubomore. Ali kad jeprišao vratima budoara, golicanje se
pretvorilo u šamar.Bila je u naručju muškarca, a poljubac je bio dovoljno vruć da
ga oprži tamo gde jestajao.Pomislio je na ubistvo, krv, slomljene kosti, prosut
mozak. Stegao je pesnice irezanje mu je već krenulo u grlu. Ali ponos je gotovo
podjednako nasilna emocija kao iosveta. Zaledio ga je u olujnom naletu kad se Margo
povukla.„Klaudio.“ Glas joj je bio svilenkast, kao da prede. „Tako mi je drago što
si došao.Nadam se da možemo…“ Tada je spazila Džoša i bezbrojne su joj emocije
zaigrale nalicu. Iznenađenje, zadovoljstvo, krivica, zabava. Zabava nije potrajala.
Oči su mu biletvrde i hladne i previše lake za čitanje. „Džoše.“„Niste me
očekivali“, rekao je hladno. „Znam. Ali mislim da se neću izvinjavatizbog
prekida.“„Ovo je prijatelj iz Rima“, započela je, ali on je prekinuo njeno
objašnjenjepogledom koji reže do kosti.„Poštedi me uvoda, Margo. Neću te sprečiti
da zabaviš svog prijatelja.“„Džoše.“ Bio je na pola stepeništa pre nego što je
stigla do odmorišta. „Čekaj.“Uputio joj je poslednji smrtonosni pogled dok je
otključavao bravu na ulaznimvratima. „Budi mi zdrava, Margo. I drži se dalje od
mene.“„Cara“ Klaudio je položio ruku na Margino rame tamo gde je stajala drhteći u
dnustepeništa. „Iznenađen sam što nas je pustio da živimo.“„Moram to da ispravim.
Moram da ga nateram da sluša. Imaš li automobil?“Posegnula je za torbicom,
zaboravivši cipele. „Molim te, Klaudio. Treba mi prevoz.“
AD

„Da, naravno. Ali ako bih mogao da predložim da mu daš malo vremena da sesmiri…“„S
Džošom to ne ide tako.“ Ruka joj se tresla dok je uzimala tašnu i zaboravljala
nacipele. Molim te, Klaudio. Treba mi vožnja.“
AD

XXI Već se pušila od besa kad je upala u apartman. Bolje da bude besna, da
buderazjarena nego da bude užasnuta.A bila je užasnuta kad je pročitala to hladno
gađenje u njegovim očima, čula ledenoodbacivanje u njegovom glasu. To neće da
toleriše. Ne, gospodine, ni na trenutak.Moraće da puzi.„Džoše Templtone, ti gade!“
Zalupila je vrata zadnjicom i bosih nogu krenulaprema spavaćoj sobi. „Kako se
usuđuješ da odeš na taj način! Kako se usuđuješ da meosramotiš pred
prijateljem!“Dah joj je zastao u otkucaju srca kad ga je videla kod ormara kako
mirno prebacujeodeću u torbu. „Šta to radiš?“„Pakujem se. Moram da požurim u
Barselonu.“„Dođavola s tim. Nećeš samo da odeš.“ Prišla mu je u dva koraka s
namerom damu istrgne odeću kad se okrenuo ka njoj.„Nemoj to da radiš“, bilo je sve
što je rekao, a šok od njegovih reči ju je zaledio odstraha.„Ovo je detinjasto“,
počela je, ali zubi su joj cvokotali dok joj se panika ledenimprstima pela uz
kičmu. „Ne zaslužuješ ni objašnjenje, ali spremna sam da prevaziđemtvoj idiotski
stav i da ti ga dam. Klaudio i ja…“„Nisam tražio objašnjenje.“ Brzim trzajima
zatvorio je torbu.„Ne“, rekla je polako. „Već si se odlučio šta si video, šta to
znači. Šta sam ja.“„Reći ću ti šta sam video.“ Gurnuo je ruke u džepove da ih drži
podalje od njenogvrata. Ali prsti su mu napipali somotsku kutijicu koju je nosio
što mu je udvostručilo besi bol. „Video sam te u spavaćoj sobi, par čaša šampanjca,
lepu nežnu svetlost kako seprobija kroz čipkane zavese. Vrlo romantično okruženje.
Tvoje usne su bile na drugommuškracu – tvoj uobičajeni tip, takođe, ako se ne
varam. Pedesetih godina, bogat,stranac.“Podigao je torbu za odela s vešalicama,
sklopio je. „Ono što je to značilo, Margo, jeste da sam ušao za vreme prvog čina.
Trebalo bi da si u stanju shvatiš šta to od tebečini.“Više bi volela da je
upotrebio pesnice. Sigurno bi manje bolelo. „Veruješ li u to?“
AD

Oklevao je. Kako može da zvuči tako povređeno? Kako se usuđuje da zvučipovređeno
kad mu je iščupala srce i zgazila ga dok je još kucalo. „Ceo život prodaješseks,
vojvotkinjo. Zašto bi trebalo da se menjaš?“Nestalo je ono malo boje što joj je
ostalo na obrazima. „Pretpostavljam da je toistina. Izgleda da je bila moja greška
to što sam ti dala besplatno.“„Ništa nije besplatno.“ Grizao je reči kao žilavo
meso. „I ti si se zabavila. Ispuniosam većinu zahteva, zar ne? Nisam dovoljno star
da ti budem otac, ali se kvalifikujem zaostalo. Bogat, nemiran, neodgovoran. Samo
još jedna društvena pirana koja živi odporodičnog bogatstva.“„To nije istina“,
rekla je besna od panike. „Ne mislim da…“„Znamo šta mislimo jedno o drugom, Margo.“
Sad je govorio mirno, morao je dagovori mirno. „Nikad nisi imala ni trunku više
poštovanja za mene nego što si ga imalaza sebe. Mislio sam da mogu da živim s tim.
Nisam bio u pravu. U početku sam ti rekaoda ne delim i ne želim ženu koja misli da
sam dovoljno glup ili dovoljno plitak daprevidim njene stare prijatelje.“„Džoše.“
Zakoračila je napred, ali on je prebacio torbu preko ruke.„Voleo bih da izađeš do
kraja nedelje.“„Naravno.“ Stajala je tamo gde se zatekla kad je projurio pored nje.
Nije plakala,čak ni kad je čula zatvaranje vrata. Samo se skljokala na pod i počela
da se ljulja.„Bajron De Vit je pristao da preuzme Ridžvejev položaj. Biće spreman
zapreseljenje u Kaliforniju za šest do osam nedelja.“„To je u redu.“ Tomas je
pijuckao kafu posle večere i razmenio pogled sa suprugomdok je njihov sin lutao po
salonu vile. „Dobar je čovek. Bistar. Čvrstog uma.“„Vratićeš se.“ Suzan je
prekrstila noge. „Tokom prelaznog perioda.“„To ustvari nije potrebno. Stvari su
ponovo sređene. Nisam uspeo da namamimnašeg starog kuvara.“ Lukavo se nasmešio.
„Ali onaj kojeg sam ukrao izBeverli Hilshotela dobro funkcioniše.“„Hmm.“ Mora da se
vrati, pomislila je Suzan, ali će ona morati da poradi na tome.„Kako ide Lori na
konvenciji?“„Ona je Templton.“ Krenuo je prema brendiju, pa se podsetio da je to
previše lako izadovoljio se kafom. „Ima smisla za rukovanje ljudima.“Suzan je
podigla obrvu, signal da prebacuje loptu na supruga. Glatko ju jeprihvatio.„I ona
odlazi na neko vreme u prodavnicu? Ne preteruje, zar ne?“„Kejt kaže da ne. Ona je
pouzdan izvor.“„Osećao bih se bolje kad bi neko od nas još neko vreme mogao da
pripazi na nju.Rana je još uvek sveza.“„Tata, ona će to da reši. Ne mogu da
izigravam dadilju.“„Izgledaš umorno“, rekla je Suzan blago. „Verovatno je to razlog
što si takosvadljiv. Sećaš se, Tomi, kako bi bio nervozan kad propusti popodnevno
spavanje?“
AD

„Gospode. Nisam svadljiv. Pokušavam da sredim posao. Sutra popodne moram dabudem u
Glazgovu. Nemam vremena da…“ Uhvatio je sebe da besni dok su ga roditeljiposmatrali
popustljivo. Nije bilo ničeg goreg od toga da mu se nasmeše kao da jeuzrujano dete.
Osim ako nije uzrujano dete. „Izvinite.“„Ne razmišljaj o tome.“ Tomas je ustao i
lupio ga po leđima. „Ono šta ti treba supiće, cigara i lepa partija bilijara.“Džoš
je protrljao umorne oči. Kada je poslednji put spavao, stvarno spavao? Predve
nedelje? Tri? „Ne može da škodi“, zaključio je.„Samo napred, Tomi, pripremi teren
za svoj sat vremena muške zabave.“ Potapšala je mesto pored sebe. „Želim da mi Džoš
pravi društvo još nekoliko minuta.“Razumevši nameru, Tomi je odšetao. „Pedeset
dolara po lopti“, doviknuo je.„Razvaliće me“, promrmljao je Džoš kad je seo. „Uvek
to radi.“„Svi imamo svoju igru.“ Potapšala ga je po kolenu. Njena je osobina bila
spretan inemilosrdan smisao za ispitivanje. „A sada, hoćeš li da mi kažeš šta se
dogodilo izmeđutebe i Margo?“„Zar ti Kejt nije dala kompletan izveštaj?“Ignorisala
je dosadu u njegovom tonu, bilo joj je žao gorčine koja se krila ispod nje.
„Izveštaji su nepotpuni. Očigledno je da Margo tvrdoglavo ćuti. Sve što Kejt može
daizvuče iz nje je da ste vas dvoje odlučili da prekinete.“„Pa dobro, to je to.“„I
očekuješ da poverujem da je to jednostavno tako dok sediš ovde zlovoljan i
jadan?“„Uhvatio sam je s drugim muškarcem.“„Džošua.“ Suzan je smesta spustila
šoljicu. „Ne“, rekla je sigurno, „nisi.“„Ušao sam u prokletu spavaću sobu i bili su
tamo.“Bila je povređena zbog njega, nije mogla da ne bude. Ipak, odmahnula je
glavom.„Nešto si pogrešno protumačio.“„Kog đavola je bilo da se pogrešno
protumači?“, obrecnuo se i skočio ponovo nanoge. „Ušao sam i ona je ljubila drugog
muškarca. Jebeni Klaudio.“„Džoše!“ Nije bila toliko šokirana zbog te reči, ali
njegovu je izjavu shvatiladoslovno. „Ne verujem u to.“„Ne, nisam mislio…“
Frustrirano je provukao obe ruke kroz kosu. „Još nisu otišlitako daleko. Mislio
sam, nazvala ga je Klaudio.“„Oh.“ Srce joj se malo smirilo. „Pa šta je bilo njeno
objašnjenje?“Prestao je da korača i zagledao se u nju. „Stvarno misliš da sam
čekaoobjašnjenja?“Uz dugačak uzdah ponovo je uzela kafu. „Ne, naravno da nisi.
Izleteo si napolje,poželevši im oboje se teraju dođavola. Iznenađena sam što ga
usput nisi izbacio krozprozor.“„Razmišljao sam“, rekao je s uživanjem. „Razmišljao
sam da ih oboje bacim. Ipak,izgledalo mi je… civilizovanije da odem.“
AD

„Tvrdoglavije“, ispravila ga je. „Ma, sedi, Džošua. Umaram se dok te gledam.
Znašda je trebalo da joj daš priliku da objasni.“„Nisam želeo – ne želim – izgovore
i objašnjenja. Prokletstvo, prešao sam prekohorde muškaraca od ranije, ali…“„Ah“,
rekla je Suzan zadovoljno klimnuvši glavom. Sad su pogodili u metu. „Da lisi
prešao? Da li si zaista prešao?“„Radio sam na tome.“ Otkrio je da ipak želi brendi
i natočio izdašnu količinu prenego što je poslušao njenu naredbu da sedne. „Kad sam
se vratio kući i zatekao je kakogola pozira u našem krevetu, polako sam to
prihvatio.“ Uhvatio je majčin pogled.„Prilično sam prihvatio. To je bio posao. A
kad izađemo u restoran ili u klub, a svakommuškarcu u krugu od kilometra teku bale
iz usta, slegao sam ramenima. Uglavnom.“„Sram me bilo. Vaspitala sam ljubomornu
budalu.“„Hvala na podršci.“„Sad me dobro slušaj. Razumem da mora da je teško na
nekom nivou da voliš ženukoja izgleda kao Margo. Onu vrstu žene koja privlači
muškarce, nadahnjuje fantazije.“„Dobro je.“ Navalio je na brendi. „Sad se bolje
osećam, mnogo bolje.“„Poenta je u tome što je to žena u koju si se zaljubio. Sad,
da te pitam nešto. Da li sise zaljubio u nju jer ima lepo lice i zadivljujuće telo?
Je li to sve što vidiš kad jepogledaš?“„To je ono što bode oči.“ Ali uzdahnuo je,
predao se. „Ne, to nije sve što vidim.Nisam je zato zavoleo. Topla je i
nepromišljena i tvrdoglava. Ima više petlje i mozganego što sama shvata. Darežljiva
je i verna.“„Ah, verna.“ Suzan se samozadovoljno nasmešila. „Nadala sam se da to
nećeš daprevidiš. To je jedna od njenih osobina kojoj se najviše divim. A žena s
Marginimosećajem za vernost ne bi učinila ono za šta je optužuješ. Idi kući, Džoše,
i pozabavi setime.“Spustio je čašu, zatvorio oči. „Nisu to bili samo muškarci. Bilo
je to da je gledamna taj način i shvatam šta imamo zajedničko i šta nemamo.
Izgledalo je da nije dovoljnoda joj kažem da je volim. Nije bilo dovoljno ni da joj
pokažem. Ona ne želi ono šta jaželim i bila bi šokirana i bez reči da zna šta
želim.“„Šta želiš?“ Nasmešila se i pomazila mu kosu. „Neću biti šokirana i bez
reči.“„Sve“, promrmljao je. „Margo obično sve dobro razume, ali ovaj put ne. Ne
vidibrak i porodicu i obavezu kada me pogleda. Vidi razmaženog idiota kojeg više
zanimapopravljanje bekhenda nego doprinos porodičnom poslu ili građenje
zajedničkogživota.“„Mislim da potcenjuješ i sebe i nju. Ali ako si u pravu, samo si
dokazao da imasmisla u onom što ona misli, jer si otišao pre nego što ste to
razrešili.“„Ubio bih je da sam ostao. Nisam znao da bi mogla ovako da me povredi.
Nisamznao da iko može.“„Znam. Žao mi je. Kad si bio mali i povređen, mogla sam to
da popravim kad teuzmem u krilo i držim te.“
AD

Gledao ju je, voleo. „Hajde da pokušamo ovo.“ Podigao ju je u krilo i držao je.
„Mislim da će upaliti.“Kejt je dotumarala do prodavnice u popodnevnim satima.
Morala je da uzme satvremena odmora, ali volela je da bude glasnik. „Kako ide,
vojsko?“Lora je podigla pogled dok je ubacivala uređaj za čitanje kreditnih kartica
natragispod pulta. Automatski je pogledala na sat kako bi bila sigurna da nije
izgubila nekolikosati. Devojke je trebalo pokupiti s časova plesa tačno u šest i
trideset.„Ide prilično dobro. Šta radiš ovde u ovo doba dana?“„Pauziram. Gde je
Margo?“„U garderobi je s nekoliko kupaca. Kejt…“ Spuštajući glas, Lora se nagnula
prekopulta. „Prodale smo moje rubine.“Kejtin um se napregnuo. „Ogrlicu. Oh, ali
Lora, ti si volela tu ogrlicu.“Samo je slegla ramenima. „Piter mi je poklonio za
našu petu godišnjicu braka, akupio ju je, naravno, mojim novcem. Drago mi je da je
otišla.“ A njen bi deo značajnopomogao u plaćanju školarine za njene ćerke sledeće
godine. „I ima još nešto. Moj me ješef pozvao jutros i dao mi povišicu.“Kejt je
pričekala za trenutak. „Ćerka vlasnika ima šefa i dobija povišicu.
Nerazumem.“„Htela sam da počnem od najniže pozicije. Tako je pošteno.“„Dobro,
dobro.“ Kejt je podigla ruku da je zaustavi. Shvatila je potrebu zadokazivanjem,
čitav se život trudila da to učini. „Čestitam, prijateljice. Dakle,pretpostavljam
da su svi srećni.“Lora je morala da uzdahne dok je bacala pogled prema garderobi.
„Ne svi.“„Još uvek je stoički tvrdoglava?“„Dođe mi da je pretresem“, žestoko je
rekla Lora. „Po ceo dan leti po prodavnicikao da je sve u redu. I kao da joj
nekoliko slojeva sjajnog pudera boje slonovače možesakriti senke ispod očiju.“„Još
uvek odbija da se vrati u kuću?“„Odmaralište ima sve što joj treba. Voli ga.“ Lora
je duboko udahnula. „Udariću jesledeći put kad to kaže. I već traži izgovore da
ovog vikenda preskoči potragu zablagom. Nedelja je jedino vreme kad može da uradi
manikir. To je takvo lupetanje.“„Oh, besna si. Dobro, svideće ti se onda šta će da
se dogodi.“Iznenađujućom brzinom i snagom, Lora se pružila preko pulta i zgrabila
Kejt zaruku. „Šta se dešava? Šta imaš? Možemo li da udvostručimo snage?“„To je samo
ideja. Slušaj, ja… Ups, evo je dolazi. Samo me prati šta radim.“Margo je ugledala
Kejt, pogledala je podignutih obrva, čak i dok je nastavljala dačavrlja s
mušterijama. „Mislim da niste mogli pronaći ništa savršenije za sebe. OvajcrveniSen
Loran će privući svačiji pogled.“Žena koja ga trenutno držala grizla je usnu.
„Ipak, malo je rano da kupujem zapraznične zabave.“
AD

Margo se samo nasmešila i Lora je uhvatila njen čelični sjaj u očima. „Nikad
nijeprerano. Ne za nešto tako posebno.“„To je sjajna cena.“ Dok je postavljala
odeću na pult, s ljubavlju je prelazila rukompreko satenske suknje. „Nikad nisam
imala ništa od nekog dizajnera.“„Onda ste na pravom mestu, jer upravo tome
služiTrezorčić. Da svima pruži šansuda osete glamur.“„Ne bi mogla da odvojiš ovu
zelenu stvarčicu od somota od mene ni gvozdenompolugom.“ Nasmejala se dok ju je
pružala Margo. „Samo je naplatite i stavite u kutiju.Ali nemojte da zatvarate
kutiju“, naredila je. „Moraću još malo da uživam u njoj u autu.“„To je pravi duh.“
Margo je uzela plastičnu karticu, a oči su joj se smekšale.„Stvarno Vam neverovatno
dobro stoji. Žao mi je što nismo imali cipele koje idu uznju.“„Pronaći ću nešto –
ili ću ići bosa.“ Zajapurena od uživanja u lovu, žena je laktomgurnula
prijateljicu. „Daj joj svoju kreditnu karticu, Meri Kej, i počni da živiš.“„U redu,
u redu. Deca uvek mogu da dobiju nove patike sledećeg meseca.“ Kad joj je Margo
zgranuta vratila karticu, Meri Kej se dugo, veselo smejala. „Samo se šalim. Aliako
želite da snizite za dodatnih deset posto…“„Ni po cenu života.“ Naplatila je za obe
prodaje dok je Lora sigurnom rukom uvilai upakovala haljine. „Morala bih da Vam
naplatim dodatnih deset zbog toga što mi jesrce stalo.“„Kako bi bilo da to
poravnamo i da Vam kažem da mi se sviđa ovde. Kad mi sesavest opet očisti, vraćam
se po onu srebrnu večernju torbicu u obliku slona.“„Kupite je sada i spustiću za
deset posto.“„Ja…“ Usne Meri Kej su za trenutak zadrhtale, a onda je čvrsto
zatvorila oči.„Naplatite. Samo napred, ali ne mogu da gledam.“Nekoliko minuta
kasnije, Margo je gledala kako se vrata zatvaraju, a zatim jeotresla ruke. „Još
jedna zadovoljna žrtva – mislim, kupac.“„U redu, ubice.“ Lora je zavodila račune
kreditnih kartica. „Dala si joj paklenuponudu.“„Da, ali obe će se vratiti – a
svečana odeća se sporo prodaje. Šta se dešava, Kejt?Ponestalo ti je crvnog
mastila?“„Oh, uvek mogu da pronađem svežu zalihu. U stvari, imala sam nekoliko
poslova,pa sam malo ranije izašla. I volim da proverim kako stoji moja
investicija.“„Ideš na reviziju knjiga?“„Ne do prvog u godini“, rekla je blago.
„Koliki je popust mog partnera na one čašetamo, one obrubljene zlatom? Unuk mog
šefa se ženi.“Margo je odlučila da se iskrade zbog cigarete. „Plati punu cenu i
dobićeš svoj deozarade.“„Bože, tvrda si. Pa, lepo ih spakuj, ali želim da ih Lora
zamota. Ti uvek pogrešiš.“Margo se slatko nasmešila. „Oprostite, na pauzi sam. Same
ih spakujte.“
AD

„Ne mogu više da dobijem pristojnu pomoć“, promrmljala je Kejt. Ali jezikom
jeprešla preko zuba dok je uzimala kutiju koju joj je Lora predala i pažljivo
počela dapakuje čaše. „Oh, pogodite ko je svratio u kancelariju baš pre nego što
sam krenula?“„Donald Tramp, traži novog računovođu.“„Kad bi bilo.“ Nehajno je
pogledala u Margo i stavila kutiju na pult. „Džoš.“Krajičkom oka posmatrala je
Margo, videla kako joj se ruka zaledila na putu dousne, trgla se, a onda nastavila.
Dim je izlazio u drhtavim pramenovima. „Bolje dasredim ostalu odeću koju su Meri
Kej i njena prijateljica probale.“ Počela je da gasicigaretu nervoznim pokretima, a
Kejt je nastavila.„Vratio se u grad.“„Vratio?“ Cigareta je nastavila da tinja kad
je Margo spustila ruku. „Ovde?“„Pa, u hotel. Želim srebrna zvona, Lora, sa srebrnom
trakom. Rekao je da moranešto da završi.“ Slatko se nasmešila ka Margo. „Nešto što
je ostavio… da visi.“„A ti si jednostavno morala da požuriš ovamo da mi to natrljaš
na nos.“„Nepristojan, ali efikasan poziv na buđenje“, prokomentarisala je Lora i
zaradilašokiran pogled.„Očekivala sam bolje od tebe.“„Nije trebalo.“ Živahnih i
veštih ruku, stavila je na kutiju sjajnu srebrnu mašnu.„Ako ne želiš da nam kažeš
šta se dogodilo između tebe i Džoša, u redu. Ali ne možešda očekuješ da ćemo mirno
sedeti dok ti propadaš.“„Ne propadam.“„Nedeljama čistimo krv koja ti lije iz srca.“
Kejt je dodala Lori svoju kreditnukarticu. „Suoči se s tim, prijateljice,
jednostavno više nisi zabavna.“„I to je sve o čemu se radi u ovom prijateljstvu?
Zabava? Mislila sam da bih moglada dobijem malo podrške, malo saosećanja, malo
sažaljenja.“„Izvini.“ Lora je provukla karticu reskim zamahom. „Nestalo je.“„Pa,
dođavola s tobom.“ Zgrabila je torbicu. „Dođavola s obe.“„Volimo te, Margo.“To ju
je zaustavio. Vratila se i pogledala Kejt. „Bilo je gadno to što si rekla.Kučko.“
Kad se Kejt nasmejala, pokušala je da uzvrati osmeh. Umesto toga, spustila
jetorbicu iza pulta i briznula u plač.„Oh, prokletstvo.“ Šokirana, Kejt je skočila
da je zagrli. „Oh, dođavola. Užas.Zaključaj vrata, Lora. Žao mi je, Margo. Žao mi
je. Loš plan. Mislila sam da ćeš samoda se naljutiš i odeš da se obračunaš sa njim.
Šta ti je gad učinio, dušo? Ja ću da gasredim za tebe.“„Otkačio me je.“ Potpuno
posramljena, bedno je zajecala na Kejtinom ramenu.„Mrzi me. Volela bih da je mrtav.
Volela bih da sam spavala s Klaudijem.“„Čekaj. Opa.“ Kejt ju je čvrsto držala dok
je Lora donela šoljicu čaja. „Ko jeKlaudio i kada ti to nisi spavala sa njim?“„On
je prijatelj, samo prijatelj. I nikad nisam spavala s njim.“ Suze su bile
tolikovruće da se činilo kao da joj oči gore. „Pogotovo ne kad nas je Džoš pronašao
u spavaćojsobi.“
AD

„Auh.“ Kejt je zakolutala očima prema Lori. „Je li to francuska burleska ili
grčkatragedija? Ti budi sudija.“„Umukni, Kejt. Dođi, Margo. Hajde da sednemo. Vreme
je da nam kažeš sve.“„Bože, osećam se kao budala.“ Sad kad se sve izlilo, osećala
se ne samo glupo, veći prazno.„On je budala“, ispravila je Lora. „Za donošenje
zaključaka.“„Ostavi ga na miru.“ Kejt je pružila Margo još jednu maramicu. „Dokazi
su biliprilično očigledni. Nije da je trebalo da ode pre nego što je sasluša“,
dodala je brzo kad je Margo šmrcnula. „Ali moraš da razmotriš stvari iz njegovog
ugla.“„Sagledala sam iz njegovog ugla.“ Prestala je da plače. „Stvarno ne mogu da
gakrivim.“„Ne bih išla tako daleko“, započela je Kejt.„Ne, ne mogu. Postoji ta moja
prošlost. Zašto bi trebalo da mi veruje?“„Jer te voli“, dodala je Lora. „Jer te
poznaje.“„To sam rekla sebi kad sam bila zauzeta time što ga mrzim. Ali sada, kad
sveizgovorim naglas, teško mi je da poverujem sebi. On misli da na njega i na celu
vezugledam kao na još jednu uzbudljivu zabavu. I verovatno je bolje da se to
dogodilo prenego što sam…“„Pre nego što si…?“, upitala je Kejt.„Pre nego što sam ga
zamolila da se oženi sa mnom.“ Odjednom je pokrila licerukama, ali ovaj put se
začuo smeh. „Možete li da verujete? Nameravala sam da gazaprosim. Nameravala sam da
postavim scenu – svetlost sveca, vino, muziku – a kad bihga obmotala oko prsta,
postavila bih mu pitanje. Kakav plan!“„Mislim da je to predivno! Mislim da je
savršeno.“ Ovog su puta Lorine očizagrmele.Kejt je za sebe povukla maramicu. „I
mislim da bi trebalo da odeš po njega.“„Da odem po njega.“ Margo je frknula. „Pa on
ne može ni da me pogleda.“„Drugarice, našminkaj se, sredi se i on neće imati
šanse.“Bio je to tako ogroman rizik. Margo je rekla sebi da neće ni doći, a ako
dođe, daneće da je sasluša. Ali bila je spremna da sanja, još samo jednom. Stezala
je zlatnik udžepu, lutala kosim travnjakom ispred kuće.Kuća je bila sve što je Kejt
rekla, veličanstveni primer kalifornijsko-španskog stilau svom najboljem izdanju, s
elegantnim lučnim prozorima i mutnocrvenim, ručnovaljanim crepom na krovu.
Izrezbarena vrata na ulazu bila su uokvirena pločicama sacvetnim motivima.
Buganvilija se buntovnički pela uz zidove.I taj pogled. Okrenula se prema njemu,
udahnula duboko i požudno. Sav u moru iliticama s one strane puta. Možda je
Serafina stajala tamo, šetala tugujući zbogizgubljene ljubavi. Ali Margo je htela
da veruje da je tamo šetala s njim, dok su nada i
AD
snovi još bih živi. Ta joj je nada sada bila potrebna, dok gleda Džošov automobil
kako juri uz put i zavija prema kući.Bože, daj mi samo još jednu šansu. Sad je sve
ili ništa.Srce joj je udaralo kao ludo kad je izašao iz automobila. Vetar mu je
duvao krozkosu, sunce se odbijalo o tamne naočare koje je nosio. I nije mu mogla
videti oči. Aliusta su mu bila stisnuta i hladna.„Nisam bila sigurna da ćeš da
dođeš.“„Rekao sam da hoću.“ U glavi mu se još vrtelo od njenog poziva, onog koji
jedošao dok je proklinjao sebe i posezao za slušalicom da je nazove. „Ovo je to što
sipronašla?“„Ne, nisam se baš toliko obogatila. Kuća pripada Kejtinoj klijentkinji.
Odselila se.Prazna je.“ Dah joj se skoro smirio i bila je zadovoljna laganim,
odmerenim tonom.„Mislila sam da bi neutralan teren bio najbolji.“„Lepo.“ Želeo je
da je dodirne, samo da je dodirne, toliko su ga ruke bolele zanjom. „Da li
započinjemo ćaskanjem? Kako si? Kako ide posao?“„Ne.“ Bilo je lakše da hoda nego da
gleda njega kako je posmatra. Već je mogla daoseti poniženje i prihvatila ga je.
Već ga je jednom izgubila. Sad bi mogla sve da preživi.„Samo ću ti reći ovo kako
bismo mogli da završimo sa tim. Nisam spavala s Klaudijem.U stvari, nikad nisam
spavala s njim. Jedan je od onih retkih ljudi. Pravi muški prijatelj.Ne kažem ti
ovo da bi stvari bile onakve kakve su bile. Ne želim ih onakve kakve subile. Ali ne
želim da veruješ da sam bila neverna.“„Izvinjavam se“, rekao je ukočeno. I dalje je
želeo da je dodirne, makar samo da jojobavije ruke oko ramena. Došao je znajući da
će je moliti da ga primi nazad, da muoprosti što je ljubomoran, neosetljivi idiot,
a ona mu već govori da ga ne želi.„I ne želim izvinjenje. Možda bih reagovala na
isti način da je situacija bilaobrnuta.“ Okrenula je glavu prema njemu i nasmešila
se. „Nakon što bih joj iščupala očii nabila ti ih u grlo.“„Bilo je blizu,“ rekao
je, boreći se da dostigne njen lagan ton u glasu.„Znam.“ Njen osmeh je postao
topliji. „Poznajem te dovoljno dugo da bihprepoznala ubistvo u tvojim očima kad ih
vidim.“ Samo je želela da sada može da muvidi oči. „I mislim da razumem da si
otišao na onaj način pre nego što uradiš ili kažešnešto sa čim ni ti ni ja ne bismo
mogli da živimo.“„Rekao sam više nego što je trebalo, sigurno više nego šta je bilo
pravo. Izvinjavamse i zbog toga.“„Onda ću reći da mi je žao što sam poljubila
Klaudija, iako je to bio poljubacprijateljstva i zahvalnosti. Došao je da mi pruži
pomoć i ulogu u svom sledećem filmu.“Bio mu je potreban samo trenutak. „Oh, taj
Klaudio.“ Emocije su se kovitlale istezale, i pretile da će ga udaviti. „Pa, to je
prekretnica za tebe.“„Mogla bi da bude“, rekla je nehajno slegnuvši ramenima i
ponovo počela dakorača. „U svakom slučaju, kad pogledam unazad, vidim kako je to
izgledalo i zašto sireagovao onako kako jesi.“Lagano je opsovao. „Koliko želiš da
se osećam krivim?“

pomoc2 (4)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

pomoc2 (4)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

pomoc2 (4)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

t

Search inside document

Search inside document

Search inside document

Uploaded byTijana Tadic

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free

Download to read ad-free