PRIMENA MULTIMEDIJE U SAVREMENOM OBRAZOVANJU MULTIMEDIA IN EDUCATION

Saa Ivanov, Dragia Stanujki, Branimir orevi Fakultet za menadment Zajear, Megatrend univerzitet, Beograd Sadraj - Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, a pre svega multimedije, omoguio je izvesne promene u tradicionalnom izvoenju nastave. Pored esto korienog eLearning u savremenim trendovima obrazovanja pominje se i termin hibridno uenje koji multimediju integrie u nastavne i vannastavne aktivnosti sa ciljem efikasnijeg transfera znanja. Abstract - Certain changes in the traditional way of teaching have been made possible through the development of information and communication technologies, primarily multimedia. Besides the often used eLearning, modern educational trends also mention hybrid learning which is integrated, by multimedia, into teaching and extra-teaching activities with the aim of a more efficient transfer of knowledge. 1. UVOD stanovita realizacije nastave, navedeni model se ujedno smatra i najneefikasnijim modelom transfera znanja. Kao veoma vaan zadatak savremenog obrazovnog procesa moe se identifikovati podizanje uinka postojeih i pronalaenje efikasnijih metoda i oblika rada. Primena multimedije i savremenih informacionih tehnologija u procesu izvoenja nastave omoguava postizanje znaajnih poboljanja u procesu izvoenja nastavnih i vannastavnih aktivnosti. 2. MULTIMEDIJA

Pojam multimedije moe se definisati na vie naina. Pojam multimedije potie od latinskih rei multus (mnotvo) i medium (medijum) i predstavlja kombinaciju razliitih medijuma koji su u osnovi samostalni sadraji. Jedna od celovitih definicija multimedije kojom se iskazuje njena struktura, sadraj, odnosno njeni elementi, i prednosti koje se njenom primenom mogu ostvariti mogla bi da glasi: Multimedija predstavlja integraciju vie monomedijalnih elemenata (audio, kombinacijom ula i naina usvajanja znanja postiu razliiti efekti.
0 10 20 30 50 70 100 (%) itanjem Sluanjem Gledanjem Gledanjem i sluanjem Govorenjem Govorenjem i radom

Tradicionalni oblik izvoenja nastave zasniva se na modelu jednog nastavnika i veeg broja uesnika, odnosno primeni klasinih predavanja i klasine literature u cilju sticanja znanja. Iako se ovaj model pokazao veoma jednostavnim i efikasnim sa video, grafike, teksta, animacija i sl.) u sinergijsku i simbiotiku celinu ija primena rezultira veim benefitima za krajnjeg korisnika u odnosnu na efekte koji se mogu postii pojedinanom primenom njenih elemenata. Navedena definicija multimdije precizno ukazuje na njenu strukturu, odnosno sadraj, koji se formira integracijom dva ili vie monomedijalnih elementa , koji mogu biti u formi : teksta grafike animacija zvuka - audio zapisa video zapisa i sl. Zahvaljujui svom sadraju, integraciji vie monomedijalnih sadraja, primena multimedijalnih sadraja omoguava istovremeno aktiviranje, percepciju, vizuelnih i slunih sposobnosti, iz ega i proizilaze benefiti koji se primenom multimedije ostvaruju. Dosadanja istraivanja ukazuju da vid percepcije znaajno utie na nivo usvojenog znanja i vetina, odnosono da se korienjem raznih ula, odnosno

Slika 1. Dejlova Piramida uenja1

http:// www.euvet.org/documets/TTRBooklet.pdf

Tabela 1. Uticaj oblika percepcije na usvajanje znanja2 Oblik percepcije Nivo usvojenog znanja itanjem Sluanjem Gledanjem Gledanjem i sluanjem "Govorenjem" Govorenjem i radom 10 % 20 % 30 % 50 % 70 % 90 %

Inteligentni tutorski sistemi (eng. Intelligent Tutoring Systems - ITS) Navedene modele karakterie razliit uticaj raunara, odnosno softvera koji on koristi u obrazovne svrhe i kree se od jednostavnih sistema za distribuciju nastavnih sadraja do sistemima koji interaktivno sarauju sa korisnicima tokom procesa sticanja znanja i omoguavaju im da to efikasno obave. Osim navedenih pojmova esto se koriste i drugi termini kao uenje na daljinu (eng. Distance Learning) i sl. Jedan od ree korienjih termina u oblasti obrazovanja, koji se zasniva na primeni multimenije i savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima predstavlja hibridno uenje. Iako se pojam hibridno uenje ree koristi u odnosu na eLearning, navedeni termin znatno preciznije ukazuje na osnovnu ulogu multimedijalnih sadraja u procesu sticanja znanja jer hibridno uenje ne predstalja zamenu klasinom izvoenju nastave, a takoe ne pretenduje da se klasian predava zameni, delimino ili u potpunosti, raunarskim softverom. Hibridno uenje i dalje podrazumeva izvoenje nastave uz primenu multimedijalnih materijala, ali i mogunosti da se proces uenja nastavi i izvan klasine uionice. Distribucija nastavnog materijala korienog u nastavi, dodatnih materijala koji su prilagoeni studentima koji nisu mogli da prisustvuju nastavi i odgovarajuih materijala, testova, pomou kojih studenti mogu da sami provere nivo steenog znanja, stvara bolje preduslove za odvijanje nastavnog procesa i prua znatno veu fleksibilnost u izvoenju nastave. 2.2. MULTIMEDIJALNI SADRAJI KAO PODRKA KLASINOM IZLAGANJU U sluaju primene multimedijalnih sadraja kao podrke klasinom izlaganju primena programa tipa PowerPoint moe se identifikovati kao dominanta, emu svakako doprinose njegova dostupnost i jednostavnost korienja. PowerPoint takoe omoguava i jednostavnu izradu multimedijalnih sadraja, odnosno prezentacija. Jednostavnost korienja "alata" i mogunost samostalnog kreiranja prezentacija ipak ne garantuje i njihov kvalitet, odnosno postizanje ciljeva koje njihovom primenom ele postii. Izrada prezentacionog materijala znaajno se razlikuje od izrade klasinih nastavnih materijala pri emu se primena Copy-Paste "metodologije" kojom se delovi klasinih udbenika prenose u prezentaciju ne obezbeuje kvalitet prezentacionog materijala.

Pirmida uenja i podaci navedeni u tabeli 1 ukazuju da se korienjem jednog vida percepcije postie znatno nii nivo prihvatanja znanja, u odnosu na sluajeve transfera znanja, koji zahtevaju aktiviranje raznih vidova percepcije, odnosno njihovu istovrenenu primenu, kombinovanje. Osim toga, navedena istraivanja ukazuju i na injenicu da se iskljuivo itanjem, ili sluanjem, odnosno oblicima transfera znanja koji su ujedno i najzastupljeniji u izvoenju klasine nastave, ostvaruju i najnii reultati. 2.1. PREDNOSTI I MOGUNOSTI PRIMENE MULTIMEDIJE Istraivanja poput navedenog podstakla su primenu multimedije u izvoenju nastave obzirom da se njenom primenom obezbeuju preduslovi za angaovanje svih ula u procesu sticanja novih znanja. Multimedija, odnosno multimedijalni nastavni sadraji, mogu se koristiti na razne naine: kao pomo u izvoenju klasine nastave i kao dopunski materijal koji studentima olakavaju samostalno uenje. Savremena informatika tehnologija, ukljuujui i savremene komunikacione tehnologije, obezbedila je potrebne preduslove za: izradu, primenu i distribuciju multimedijlnih i drugih nastavnih sadraja potrebnih za efikasno usvajanje znanja. U sveri obrazovanja esto se koristi termin eLearning, koji se razliito tumai. Pojam eLeraning se esto prevodi (tumai) kao elektronsko uenje, pri emu se pod navedenim terminom podrazumeva izvoenje obrazovnih procesa, ili drugih procesa transfera znanja, primenom savremenih informacionih tehnologija. Kao poznati modeli eLearninga navode se: Poduavanje pomou raunara (eng. Computer Aided Instruction - CAI) Uenje pomou raunara (eng. Computer Aided Learning - CAL)

Materijal sa seminara: Primena multimedije i IT u savremenom obrazovanju, LINK Group

Za razliku od klasinog izlaganja, gde postoji znaajna fleksibilnost u toku izvoenja nastave, primena prezentacije zahteva unapred definisanu strukturnu emu izlaganja i toka nastave, odnosno programirano izlaganje. Neadekvatna prezentacija, npr. nesaglasnost izlaganja i sadraja slajdova, preskakanje delova prezentacije ili vreenje na ve korienje delove, nepotrebni vizuelni i zvuni efekti, mogu se u pojedinim sluajevima ispoljiti kao kontraproduktivni. Izrada kvalitetnog multimedijalnog nastavnog materijala zahteva i jasno identifikovanje ciljeva koji se ele postii, kao i precizno definisanje strukture samog predavanja a time i prezentacije. Za razliku od klasinog izlaganja, gde postoji znatno vea fleksibilnost u smislu izlaganja gradiva, primena prezentacija zahteva znatvo veu pripremu same nastave i njeno usklaivanje sa sadrajem prezentacije. Primena prezentacija u izvoenju nastave svakako olakava njeno izvoenje, ali zahteva i znatno vie vremena za njenu pripremu, odnosno zahteva planiranje, pripremu i izradu same prezentacije. U cilju sagledavanja: zastupljenosti prezentacija, kao i ostalih vidova multimedijalnih sadraja, u nastavi, efkata koji se njihovom primenom ostvaruju, kvaliteta multimedijalnih sadraja u cilju preduzimanja mera poboljanja na Fakultetu i Vioj koli za menadment u Zajearu, na kraju prole kolske godine, sprovedeno je istraivanje na uzorku od 100 studenata. 3. REZULTATI ISTRAIVANJA Slika 2. Dobijeni rezultati svakako ohrabruju jer ukazuju da je nastavno osoblje shvatilo znaaj primene multimedije u nastavnom procesu. Sliani rezultati su dobijeni i na pitanje: Da li Vam profesori/predavai omoguava korienje dodatnih materijala: korienje prezentacije, izvodi sa nastave i sl. za vannastavne aktivnosti? Odgovori na pitanje: "U kojoj meri Vam izvodi sa nastave omoguavaju lake sticanje znanja?", prikazani u tabeli 3 i slici 3, takoe ukazaju na znaaj primene multimedijalnog materijala i u vannastavnim aktivnostima, ali takoe ukazuje i na sam kvalitet materijala korienog u izvoenju nastave. Tabela 3 Ocena 1 2 3 4 5

Rezultati 8 2 4 12 74

Neke od rezultata sprovedne ankete izloiemo u radu. Na pitanje: Da li profesori/predavai primenjuju neke vidove multimedije u nastavi? dobijeni su sledei rezultati: Tabela 2 Odgovor Retko ko Malo Skoro svi

Rezultati 4 9 87

Slika 3. ZAKLJUAK Prikazani rezultati sprovedenog istraivanja ukazaju na znaaj koji multimedija ima u nastavnom procesu, odnosno procesu transfera znanja.

Prezentovani rezultati ipak predstavljaju samo odraz, direktan ili indirektan, aktivnosti koje su vrene u pripremi nastave, odnosno u samoj nastavi primenom prezentacija kao pomoi prilikom izlaganja. Multimedija prua mnogo vie mogunosti u izvoenju same nastave, kao i u vannastavnim aktivnostima, odnosno u formiranju nastavnih materijala koji studentima olakavaju samostalno sticanje znanja. Formiranje sistema koji omoguava hibridno uenje, odnosno primenu sistema koji obezeduje primenu multimedijalnog nastavnog materijala tokom izvoenja klasine nastave, ali i u vannastavnim aktivnostima, odnosno obezbeduje studentima mogunost lakseg sticanja znanja, zahteva znaajnije aktivnosti koje obuhvataju pripremnu obuku nastavnog kadra, pripremu odgovarajueg materijala i obezbeenje adekvatne infrastrukture kojom se ti materijali distriburaju studentima.

Izvesne aktivnosti u tom smisu su ve zapoete, ali je stepen realizacije celog projekta jo uvek relativno mali, zbog ega nije ni razmatran u radu. LITERATURA / IZVORI [1] Brendon Harpot, Seamus Ferrell, Interaktivne metode nastave, Obrazovna tehnologija, br. 2, Beograd, 2001. [2] Barron, Ann E.; Atkins, Debra,: Audio Instruction in Multimedia Education: Is Textual Redundancy Important?, Journal of Educational Multimedia and Hypermedia, v3 n3-4 p295-306, 1994. [3] Gonzales R.; Cranitch G.:Academic directions of multimedia education, Communications of the ACM, ACM Press, Vol.43. Issue 1 New York, NY, USA, 2000.