Korisniko uputstvo za KSS-1

OPIS KONTROLERA SVETLOSNE SIGNALIZACIJE KSS-1

SADR@AJ 1. NAMENA 2. MODOVI RADA 3. VRSTE RADA 4. STRUKTURA SIGNALNOG PLANA I KOREKCIONE TA^KE 5. FAZNI RAD KONTROLERA 6. DETEKTORI SAOBRA]AJA 7. RAD SA VI[E RASKRSNICA 8. UPRAVLJANJE URE\AJEM 9. PROGRAMABILNOST 10. STRUKTURA 10.1. PROGRAMSKA PLO^A 10.2. KONFLIKTNA PLO^A 10.3. IZVR[NA PLO^A 10.4. DETEKTORSKA PLO^A 10.5. KOMUNIKACIONO-INDIKACIONA PLO^A 10.6. DISPLEJNA PLO^A 10.7. PLO^A NAPAJANJA

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

NAMENA Namena kontrolera svetlosne signalizacije KSS-1 je da izvr{ava programirane signalne planove na semaforizovanim raskrsnicama. Po{to je projektovan multiprocesorski (svaka elektronska plo~a ure|aja ima svoj procesor) ure|aj nudi velike mogu}nosti prilago}avanja najraznovrsnijim eksploatacionim uslovima putem programiranja velikog broja parametara.

MODOVI RADA Ure|aj ima slede}e modove rada: 1. Aktivan mod tokom kojeg kontroler izvr{ava izabrani signalni plan. Signalni plan se bira na jedan od slede}ih na~ina: 1.1. prema programiranoj vremenskoj tabeli (za dan u nedelji, praznik ili poseban datum), 1.2. prema zonskim ili koordinacionim uslovima (signalni planovi istog trajanja i sa istim odstupanjem za sve kontrolere u zoni ili koordinacionom pravcu), 1.3. forsiranjem fiksnog signalnog plana od strane operatera Poseban slu~aj je kada kontroler radi autonoman izbor signalnih faza na osnovu saobra}ajnih uslova (fazni rad - rad bez signalnog plana). 2. @uti trepta~ se izvr{ava u sede}im slu~ajevima: 2.1. Usled detekcije gre{ke u radu, i to: 2.1.1. usled otkaza programske plo~e, 2.1.2. usled pregorevanja osigurane sijalice, 2.1.3. usled pregorevanja ve}eg broja od dozvoljenog neosiguranih sijalica (broj pregorelih neosiguranih sijalica je programabilan), 2.1.4. usled detekcije konflikta (po tabeli konflikata) i 2.1.5. usled detekcije sijanja zelenog svetla kra}e od dozvoljenog (po tabeli minimalnih zelenih vremena). 2.2. izborom opcije `uti trepta~ na prekida~u na konfliktnoj plo~i, 2.3. na komandu operatera. 3. Sve crveno je mod rada sa crvenim signalnim pojmom na svim signalnim grupama i aktivira se na isti na~ina kao i signalni planovi u aktivnom modu rada. 4. Test mod je neaktivan mod kada su sve sijalice uga{ene. Ure|aj prelazi u ovaj mod u slu~aju: 4.1. detekcije nedozvoljenog napona na isklju~enoj sijalici tokom izvr{enja signalnog plana u aktivnom modu kao i tokom izvr{enja `utog trepta~a ili sve crvenog, 4.2. na komandu operatera radi izvr{enja testova ure|aja, sijalica i kablovske instalacije. Napomena: izborom opcije blokada na prekida~u konfliktne plo~e ne remeti se rad ni u jednom modu osim {to je blokiran izlaz mre`nog napona na sijalice, tj. sijalice ne svetle tokom izvr{enja signalnog plana, `utog trepta~a, i sl.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 2

VRSTE RADA Tokom aktivnog moda mogu} je slede}i izbor rada ure}aja: 1. Lokalni rad; prosto izvr{avanje signalnog plana na jednoj izolovanoj raskrsnici. Varijante detektorskog rada u lokalu su: 1.1. Izbor optimalnog signalnog plana, 1.2. Korekcija trajanja faza signalnog plana: 1.3. sa promenom du`ine ciklusa signalnog plana 1.4. bez promene du`ine trajanja ciklusa signalnog plana 1.5. Izbor faze signalnog plana prema saobra}ajnim uslovima (rad bez fiksnog signalnog plana). 2. Rad u koordinaciji; sinhroni rad vi{e kontrolera na razli~itim raskrsnicama radi ostvarenja saobra}ajnog zelenog talasa. Detektorskim radom u koordinaciji se obezbe|uje funkcija mikroregulacije. Ure}aj podr`ava ~etiri tipa koordinacija: 2.1. koordinacija sa korekcionim ta~kama (do osam korekcionih ta~aka u ciklusu), 2.2. koordinacija sa stop ta~kama (varijanta proizvo|a~a Huber), 2.3. koordinacija sa sinhro impulsom (varijanta URS-200/500 master-slave mod), 2.4. koordinacija prema realnom vremenu (bez neophodne fizi~ke veze me|u kontrolerima, ali uz uslov ta~nih ili sinhronih ~asovnika u svakom kontroleru posebno). 3. Zonski rad; centralizovano upravljanje nad vi{e kontrolera u jednoj saobra}ajnoj zoni radi postizanja optimizacije toka saobra}aja u njoj. Komunikacija Zonskog centra upravljanja sa kontrolerima svetlosne signalizacije se obavlja kablovskom vezom pomo}u RS-485 veze ili radio-modemskom vezom. Zonski detektorski rad obuhvata rad sa: 3.1. izborom optimalnog signalnog plana, 3.2. grupnom faznom korekcijom. Funkcija pe{a~ke najave je mogu}a u svim vrstama rada u jednoj od dve slede}e varijante: sa fiksnom signalnom slikom (dispozicijom signala) na rasksnici koju menja samo aktivan signal pe{a~ke najave, sa korekcijom pe{a~ke faze u teku}em signalnom planu (konstantne ili promenjljive du`ine ciklusa).

STRUKTURA SIGNALNOG PLANA I KOREKCIONE TA^KE Signalni plan se sastoji od slede}ih parametara: 1. Du`ina ciklusa signalnog plana, 2. Start i stop vremena za svaku signalnu grupu. Za voza~ke grupe start po~inje sa startom signalnog pojma crveno-`uto, a stop se ra~una sa krajem pojma zeleno. Start i stop vremena se mogu ponoviti do tri puta u ciklusu. 3. TIP ta~ka (ta~ka izmene programa) ozna~ava sekundu u ciklusu u kojoj se vr{i izmena signalnog plana, odnosnu u kojoj startuje signalni plan po uklju~enju ure|aja. 4. REF ta~ka (referentna ta~ka) je sekunda u ciklusu u kojoj se o~ekuje sihronizacioni impuls radi koordinacije sa drugim kontrolerima. 5. Blok korekcionih ta~aka od najvi{e osam ta~aka.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 3

Sinhronizacija vi{e kontrolera svetlosne signalizacije radi ostvarenja koordinacije u radu (zeleni talas) ostvaruje se slaganjem sekunde u ciklusu signalnih planova koji se istovremeno odvijaju u vi{e kontrolera. Slaganje podrazumeva poklapanje trenutne sekunde u ciklusu svih kontrolera ili imaju ura~unato konstantno ostupanje. Radi ostvarenja slaganja sekundi u ciklusu, potrebno je da svaki kontroler proverava da li je uskla|en sa ostalima i koriguje eventualno neura~unato ostupanje. Sinhronizacija se ostvaruje slede}im na~inima: 1. Sinhronizacija izme|u samih kontrolera se odvija pore|enjem me|usobne trenutne sekunde u ciklusu ra~unom odstupanja svakog od njih od srednje vrednosti. 2. Bezkomunikaciona sinhronizacija se obezbe|uje generisanjem sinhronizacionog impulsa u svakom kontroleru pojedina~no iz ta~nog ~asovnika realnog vremena. U slu~aju potrebe za povezivanjem sa ure|ajima drugih proizvo|a~a sinhronizacija se mo`e ostvariti na slede}e na~ine: 3. Centar upravljanja zonskog sistema {alje putem komunikacionih veza sinhronizacioni impuls svim kontrolerima. Kontroleri trenutkom prijema izra~unavaju odstupanje primljenog impulsa od referentne ta~ke. 4. Kontroler se programira da radi u re`imima master ({alje ostalim kontrolerima sinhronizacioni impuls) ili slejv (prihvata sinhronizacioni impuls od mastera i ra~una odstupanje). Izra~unata odstupanja se koriguju u korekcionim ta~kama. Po{to odstupanja mogu biti pozitivna ili negativna korekcione ta~ke mogu korigovati ciklus skra}enjem ili produ`enjem trajanja cilusa.. Iz tog razloga korekcione ta~ke imaju tri parametra: 1. sekunda u ciklusu u kojoj se ta~ka postavlja, 2. maksimalno vreme za koje se ciklus mo`e produ`iti u datoj ta~ki i 3. maksimalno vreme za koje se ciklus mo`e skratiti u datoj ta~ki. Produ`enje ciklusa se ostvaruje zadr`avanjem odvijanja ciklusa u datoj ta~ki (zamrznuta dispozicija signala), a skra}enje se realizije preskokom iz trenutne sekunde ciklusa u slede}u koja je uve}ana za iznos odstupanja. Obe vrste korekcija su ograni~ene maksimalnim vrednostima zadr`avanja ili preskoka tako da, ako je odstupanje ve}e od ovih iznosa, korekcija se nastavlja u narednim korekcionim ta~kama, ako su programirane, ili u istoj u narednom ciklusu, sve dok iznos odstupanja ne bude poni{ten. Skok iz jedne sekunde ciklusa u neku drugu, prilikom skra}enja ciklusa, treba da bude u istoj signalnoj fazi tako da ne dovede izmene dispozicije signala (signalne slike na raskrsnici) ili da skok ne uzrokuje prelazak na dispoziciju koja je konfliktna sa predhodnom. Tako|e, skok ne sme da izazove skra}enje zelenog vremena bilo koje signalne grupe ispod minimalno dozvoljenog, programiranog u tabeli minimalnih zelenih vremena. Prekora~enje bilo kojeg od ovih uslova dove{}e do generisanja gre{ke koja prevodi ure|aj u `uti trepta~. Po{to se korekcione ta~ke, po pravilu, postavljaju na po~etku signalnih faza, koriste se i za korekciju njihovog vremena trajanja usled saobra}ajnih uslova dobijenih od detektora saobra}aja. Naime, uslov za korekciju neke faze mo`e do}i od detektora saobra}aja ili pe{a~kih tastera. Svaki od detektora ili tastera mo`e da uti~e na jednu ili vi{e faza zahtevom za njihovo skra}enje ili produ`enje. Tada mogu nastupiti dva slu~aja: 1. Korekcija signalnih faza sa promenjljivim trajanjem ciklusa i 2. Korekcija signalnih faza sa konstantnim trajanjem ciklusa.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 4

Prvi slu~aj je karakteristi~an za rad ure|aja u lokalu, a drugi za rad ure|aja u koordinaciji ili u zonskom radu. Kada ure|aj radi u koordinaciji sa drugim kontrolerima , tada ciklus mora ostati konstantan i detektorski zahtevi za korekcijom pojedinih faza moraju biti normirani tako da ne dovedu do promene trajanja ciklusa (mikroregulacija) i, samim tim, naru{avanja koordinacije. Tako|e, u ukupan ra~un korekcije signalnih faza ulazi i korekcija usled odstupanja od sinhronizacije. Sam princip korekcione ta~ke je najobuhvatniji na~in korekcije signalne faze i ciklusa. Naime, svi do sada poznati na~ini korekcije su imali za osnovu produ`enje trajanja faze ili ciklusa, dok korekciona ta~ka podr`ava i skra}enje faze, pa je samim tim i generalnija. Iz ove osobine proizilaze dve posledice: 1. kompatibilnost sa svim ostalim varijantama sinhronizacije i 2. efikasnije ostvarenje sinhronizacije. Efikasnost se ogleda u mogu}nosti korekcije u vi{e ta~aka u ciklusu (prednost nad URS tipovima kontrolera) i dvozna~na korekcija (prednost nad svim, nama poznatim, kontrolerima).

FAZNI RAD KOTROLERA Kontroler ima mogu}nost rada izmenom signalnih faza na osnovu saobra}ajnih uslova, tj. rad bez klasi~nog signalnog plana. Mogu} je unos do 8 signalnih faza i tabela me|ufaznih prelaza, tj. tabela dozvoljenih prelaza sa me|usobnim vremenskim razmacima radi obezbe|enja osiguranja od konfliktnosti. Elementi koji ~ine fazu su: 1. start i stop vremena svake signalne grupe koje ~ine fazu i 2. minimalno i maksimalno trajanje svake faze. Uslov za izbor faze koja }e biti aktuelna u dato trenutku se dobija iz saobra}ajnih uslova prikupljenih sa detektora saobra}aja i pe{a~kih tastera. Elementi koji se prate radi odlu~ivanja o izboru faze su: 1. detektori najave, formiranja redova i blokade izlaza; 2. kumulativna vremena ~ekanja sa skaliranjem te`inskim faktorima na osnovu unapred utvr|enih prioriteta; 3. vremena minimalnog i maksimalnog trajanja signalnih faza; 4. pe{a~ke najave. Ure|aj mo`e da istovremeno izvr{ava vi{e signalnih faza odjednom (sabiranje me|usobno nekonfliktnih faza) kao i da radi u kombinovanom re`imu, tj. jedno vreme u re`imu izvr{enja i izmene ~istih signalnih planova, a drugo vreme u faznom radu na osnovu saobra}ajnih uslova. Izbor se odre|uje prema vremenskim tabelama rada (planovi tempiranja).

DETEKTORI SAOBRA]AJA Prema vrsti detektora, kontroler svetlosne signalizacije podr`ava savremene detektore tipa: 1. Infracrvene, 2. ultrazvu~ne, 3. mikrotalasne i 4. kombinovane.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 5

Ovi detektori se postavljaju na stubovima pored saobra}ajnica, po obliku i dimenzijama su kompaktni, monta`ni i lako prenosivi i ne zahtevaju posebne gra|evinske intervencije kao indukcione petlje. Prema nameni i mestu postavljanja, detektori na svakoj ulaznoj traci raskrsnice se dele na: 1. najavne detektore, koji se sme{taju neposredno na ulazu u raskrsnicu i slu`e za najavu kontroleru da ubrza pojavu odgovaraju}e signalne faze, 2. prolazne detektore, koji se postavljaju ne{to dalje od najavnog detektora ( oko deset metara dalje), detektuju vozila u prolazu i slu`e radi zahteva kontroleru da produ`i teku}u fazu da bi vozila u kretanju neometano pro{la kroz raskrsnicu, 3. detektori zadr`avanja, koji informi{u kontroler da je na odgovaraju}oj trazi do{lo do formiranja reda ~ekanja, a na svakoj izlaznoj traci: 4. detektori blokiranja za obave{tavanje kontrolera da je odgovaraju}a izlazna traka zauzeta pa ne treba aktivirati signlnu fazu koja bi je dodatno opteretila i tako dovela do blokade raskrsnice. Pored pomenute namene detektora kao sredstva za korekciju signalnog plana radi prilago|enja svetlosnih signala raskrsnice saobra}ajnim uslovima u cilju optimizacije protoka, detektori se mogu koristiti i kao broja~i saobra}aja. Najavni i prolazni detektori se koriste za brojanje saobra}aja i merenje protoka (broj vozila u jedinici vremena), a detektori zadr`avanja i blokiranja vreme optere}enja saobra}ajnih traka. Detektorski podaci o saobra}aju se ~uvaju RAM memoriji sa baterijom i za{ti}eni od gubitka sadr`aja usled nestanka mre`nog napona. Memorija je FIFO karaktera (first in first out) {to zna~i da se detektorski podaci permanentno upisuju i ~uvaju u memoriju tako {to najnoviji podatak prepisuje najstariji. Na slede}em primeru se mo`e proceniti validnost memorijskih podataka u vremenu. Neka su detektori postavljeni na prostoj krst raskrsnici sa po dve saobra}ajne trake, i neka je svaka traka opremljena sa po ~etiri detektora (najavni, prolazni, zadr`avaju}i i blokiraju}i) {to ~ini ukupno 4*3=12 detektora. I neka su 6 detektora programirani da daju podatke o broju vozila i maksimalnom protoku u nekom vremenskom intervalu, a drugih 6 detektora daju podatke o vremenu saobra}ajne blokade u istom intervalu. I neka je izabran vremenski interval od jedan sat. To zna~i da je ukupan broj podataka po ~asu od detektora 2*6+1*6=18, a za mesec dana broj podataka iznosi 18*24*30=12.960 {to iznosi ne{to vi[e od 12KB memorije. Po{to je u standardnoj detektorskoj plo~i rezervisano 24KB RAM memorije jasno je da bi se detektorski podaci a`urirali dva meseca bez gubljenja usled prepisivanja, odnosno, odr`avalac opreme bi bio u obavezi da najre|e svakih dva meseca ~ita podatke iz ure|aja. U slu~aju da postoji ve}i broj detektora ili je vremenski interval akvizicije podataka ~e{}i ili je programiran broj podataka po detektoru ve}i, memorija detektorskih podataka }e se srazmerno br`e puniti te je neophodno vreme za ~itanje detektorskih podataka manje. Interval ~itanja podataka iz memorije kontrolera se dobija od strane softvera kojim se ure|aj, pa samim tim i detektorski rad, programira. Na poseban zahtev, mo`e se dobiti detektorska plo~a sa ve}om memorijom i time produ`iti vremenski interval o~itavanja detektorskih podataka kod raskrsnica sa zna~ajnije ve}im detektorskim zahtevima.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

RAD SA VI[E RASKRSNICA Kontroler svetlosne signalizacije je projektovan da mo`e da upravlja svetlosnom signalizacijom na vi{e raskrsnica, do ukupno ~etiri. Jedna od konfiguracionih tabela je i tabela sijalica u kojoj se, pored ostalih parametara karakteristi~nih za svaku sijalicu posebno, unosi i redni broj podgrupe kojoj pripada. Podgrupa je skup sijalica (i signalnih grupa) koje pripadaju jednoj od ~etiri raskrsnice. Podgrupe se pona{aju nezavisno, tj. svaka podgrupa mo`e biti u razli~itom modu rada. Na primer, ako tokom rada otka`e osigurana sijalica jedne raskrsnice, samo signalne grupe koje pripadaju toj raskrsnici }e pre}i u `uti trepta~, a ostale podgrupe (raskrsnice) nastavljaju sa izvr{avanjem signalnog plana. Tako|e, svakom od raskrsnica je mogu}e operatorski komandovati prelazak u novi mod rada bez uticaja na ostale raskrsnice.

UPRAVLJANJE URE\AJEM Kontroleru svetlosne signalizacije se mo`e pristupiti od strane operatora na tri na~ina: 1. sa displejne plo~e, 2. pomo}u personalnog ra~unara (Pentium, Laptop i sl.), 3. daljinski, preko komunikacionih linija za zonski rad ili koordinaciju. Pristup kontroleru se vr{i u svrhu: ~itanja ili upisa konfiguracionih parametara i tabela, komandovanja modova i vrsta rada, informisanja o trenutnim radnim parametrima testiranje ispravnosti ure|aja, sijalica i kablovske instalacije. Displejna plo~a se nalazi na samom ure|aju i slu`i za ograni~en pristup kontroleru radi: 1) informisanja o radnim parametrima: a) aktuelni mod rada, broj programa, sekunda u ciklusu. b) koordinacioni uslovi, aktivne kerekcione ta~ke, trenutno odstupanje. c) op{ti parametri kao {to su ta~no vreme i datum. d) informacije o gre{kama u radu. 2) komande kontroleru: a) izmene moda rada (aktivni, sve crveno, `uti trepta~, test) b) izmene vrste rada (lokani, koordinacija, detektorski rad) c) izmene na~ina izbora programa (po tabeli, forsirani, koordinacioni) d) aktiviranje zelenih trepta~a za voza~ke i pe{a~ke signalne grupe e) izvr{avanje testova kontrolera, sijalica i kablova Personalni ra~unar se priklju~uje za RS-232 konektor programske plo~e i slu`i za potpun pristup kontroleru koji je sadr`an u dokumentu Upustvo za programiranje kontrolera svetlosne signalizacije KSS-1.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 7

Zonski centar upravljanja ima, tako|e, sve elemente kontrole i upravlajnja na kontrolerom KSS-1 osim programiranja osnovnih konfiguracionih parametara: broj signalnih grupa, broj izvr{nih plo~a i tabele konflikata i minimalnih zelenih vremena. PROGRAMABILNOST Kontroler semafora KSS-1 izvr{ava programirane signalne planove ili postavlja stanja sve crveno ili zuti trepta~ na semaforizovanim raskrsnicama. U svojoj memoriji ~uva do 32 signalna plana i izvr{ava ih po vremenskim planovima tempiranja i to: 1. Plan tempiranja za svaki dan u nedelji po na osob, 2. Plan tempiranja za praznike ( do 16 praznika u godini ), 3. Plan tempiranja za specifi~ne datume ( do 8 datuma ). Kontroler nudi veliku fleksibilnost u prilago|enju realnim uslovima u geometriji i sobra}aju na raskrnicama. Fleksibilnost je izra`ena velikim brojem programabilnih parametara, tabela i funkcija. Parametri koji se programiraju su: 1. Broj i tip signalnih grupa ( voza~ke, pe{a~ke, tramvajske i strelice ), 2. Vremena trajanja crveno-`utog i `utog signala u signalnim planovima, 3. Startna vremena `utog trepta~a, sve `utog i sve crvenog pre po~etka izvr{enja signalnog plana, 4. Broj neispravnih neosiguranih sijalica koje uzrokuju ispad ure|aja iz stanja izvr{enja signalnog plana u `uti trepta~, Tabele podataka koje se programiraju su: 1. Tabela sijalica. U njoj je za svaku sijalicu odre|en: 1.1. broj signalne grupe kojoj pripada, 1.2. tip signalnog pojma koji predstavlja (crveno, `uto, zeleno), 1.3. tip osiguranja (osigurana ili ne), 1.4. redni broj podgrupe kojoj pripada, 1.5. redni broj led indikatora na pripadaju}em izvr{nom modulu na kojem }e se prikazivati indikacija stanja te sijalice. 2. Tabela konflikata u kojoj su upisane me|usobno konfliktne signalne grupe. Svaki par kofliktnih grupa ima dva za{titna vremena. 3. Tabela minimalnih zelenih vremena za svaku signalnu grupu. Programabilne funkcije kontrolera su: 1. Rad u lokalu. 2. Rad u koordinaciji 3. Zonski rad. 4. Detektorski rad 5. Pe{a~ka najava 6. Zeleni trepta~ za pe{ake i (ili) voza~e programabilnog vremena trajanja,

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

STRUKTURA Kontroler semafora sadr`i slede}e elektronske plo~e: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. programska plo~a konfliktna plo~a izvr{ne plo~e plo~a za napajanje displejna plo~a komunikaciono-informaciona plo~a detektorska plo~a PGP, KFP, IOP, NP-220/2x5, DIP, KMP, DTP.

Sve plo~e uredjaja su medjusobno povezane serijskim komunikacionim vezama (RS232 ili RS485) i ~ine mini vi{enivosku me|uprocesorsku mre`u.

PROGRAMSKA PLO^A Programska plo~a je centralna plo~a ure|aja. Komunikaciono je povezana sa: - konfliktnom plo~om (KP) preko RS-232 magistrale, - PC ra~unarom ili nekim drugim sli~nim terminalom za konfigurisanje, programiranje, testiranje i pra}enje rada ure|aja preko RS-232 magistrale, - Radio-modemskim ili nekim drugim komunikacionim kontrolerom za daljinsko upravljanje preko RS-232, - displejnim modulom preko RS-232 veze, - drugim plo~ama ure|aja preko RS-232 magistrale (komunikaciona plo~a npr.). U ~vrstoj memoriji ove plo~e su sadr`ani konfiguracion i programski parametri ure|aja Konfiguracioni parametri ure|aja su: - broj signalnih grupa, - broj izvr{nih plo~a, - maksimalan dozvoljeni broj pregorelih neosiguranih sijalica, - tabela konfiguracija sijalica, - tabela minimalnih zelenih vremena, - tabela konflikata sa za{titnim vremenima, i ~uvaju se u EEPROM memoriji programske i konfliktne pla~e koje moraju biti identi~nog sadr`aja. Programski parametri su: - startna vremena (`uti trepta~, sve `uto, sve crveno), - tabela signalnih planova, - planovi tempiranja za dane u nedelji, i ~uvaju se u baterijskom ramu (BRAM) programske plo~e. Funkcija plo~e su da:
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 9

 ^uva, koristi, menja i proverava sve programabilne i konfiguracione parametre, tabele i signalne planove kontrolera. Ona u svom EEPROM-u i backup baterijskom RAM-u dr`i kompletnu konfiguraciju kontrolera i svih plo~a. Preko svojih serijskih asinhronih kanala (RS232) vr{i komunikaciju sa: PC ra~unarom, LAPTOP-om ili ru~nim mikroterminalom, radi ostvarenja slede}ih funkcija: - upis, ~itanje i provera ispravnosti svih programabilnih parametara, tabela, signalnih planova i ta~nog vremena, - komandovanje izmenom moda rada kontrolera, - pra}enjem funkcionisanja kontrolera - ~itanjem liste gre{aka detektovanih tokom rada kontrolera u nekom periodu, - testiranje sijalica, `i~ane instalacije i plo~a kontrolera. konfliktnom plo~om radi ostvarenja funkcija: - izvr{enja signalnog plana, - postavljanje moda rada ( test, normal, `uti trepta~, sve crveno ) - testiranja. detektorskom plo~om za prijem informacija o saobra}ajnom toku, koordinaciono komunikacionom plo~om radi ostvarenja funkcija grupne i zonske komunikacije i koordinacionog rada kontrolera, preko SPI magistrale sa displejnim modulom. Dr`i ta~no vreme i datum pomo}u preciznog RTC (Real Time Clock) ~ipa Osnovna funkcija ove plo~e je da izvr{ava programirani signalni plan izabran iz vremenskih tabela prema ta~nom vremenu i datumu. U slu~ajevima detekcije gre{aka osiguranja, konflikata, neispravnih podataka u tabelama ili zadate komande preko spoljnih komunikacionih linija glavna plo~a prevodi ure|aj u stanje `utog trepta~a. Spoljnom komandom ili vremenskim programiranjem kontroler se mo`e prevesti i u stanje sve crveno. Sam start ure|aja je programiran da prevodi ure|aj kroz slede}a stanja: `uti trepta~, sve `uto, sve crveno, teku}i signalni plan. Vremena trajanja prva tri stanja su programabilna, a signalni plan startuje iz TIP (ta~ke izmene plana) ta~ke. Izmena jednog signalnog plana drugim se vr{i tako|e u TIP ta~ki. Na startu, svakih pola sekunde, {alje komandu RESET sve dok konfliktna plo~a ne odgovori RESET_ACK ~ime zapo~inje inicijalizacija celog ure|aja. Start ure|aja obuhvata provere: - CRC-a konfiguracionih parametara i tabela raskrsnice u EEPROM-u i u slu~aju neispravnosti komanduje MRAK. - CRC-a programskih parametara i tabela BRAM-a i u slu~aju neispravnosti komanduje @UTI TREPTA^. Nakon ispravno pro|enih provera inicijalizuju se radne tabele i promenjljive i ure|aj kre}e u rad na osnovu stanja u CONFIG_MOD strukturi u BRAM-u koja odredjuje radni mod rada. Modovi rada mogu biti slede}i: - Test (mrak) - @uti trepta~ - Sve crveno - Aktivni re`im izvr{enja signalnog plana (sa ili bez voza~kog ili pe{a~kog zelenog trepta~a): - Plan po tabeli - Forsirani plan
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 10

- Plan prema dobijenoj koordinacionoj komandi Komanda moda se izdaje konfliktnoj plo~i tri puta i ako odgovor ne stigne prelazi se u startni re`im kao po resetu.U slu~aju ispravnog odgovora od strane konfliktne plo~e, novi mod postaje va`e}i za programsku plo~u. U test modu programska plo~a, kao i ceo ure|aj ne radi ni{ta autonomno, a sijalice su uga{ene. U ovom modu se, putem RS-232 komunikacije iz PC ra~unara ili preko daljinskog upravljanja, mogu upisivati, ~itati i verifikovati konfiguracija i programski parametri ure|aja, testirati sve plo~e ure|aja i vr{iti provera ispravnosti sijalica i kablovske instalacije. Tokom `utotrepta~kog i sve crvenog moda programska plo~a proverava ispravno funkcionisanje moda u konfliktnoj plo~i. Za vreme aktivnog moda programska plo~a je u obavezi da svake sekunde po{alje dispoziciju signala konfliktnoj plo~i. Mod rada se mo`e promeniti putem komande iz PC-a ili daljinski u svakom trenutku bez ograni~enja ili iz konfliktne plo~e. Konfliktna plo~a mo`e izvr{iti promenu moda u dva slu~aja: - ako je ure| aj u aktivnom ili sve crveno modu i konfliktna plo~a detektuje gre{ku osiguranja, konfliktnosti ili neispunjenja nekog vremenskog uslova (za{titno vreme, minimalno zeleno ili dispoziciono vreme za aktivni mod), tada konfliktna plo~a komanduje programskoj plo~i prelaz ure|aja u `uti trepta~, - ako je ure|aj u aktivnom, sve crveno ili `uti trepta~ modu i konfliktna plo~a detektuje gre{ku uklju~ene sijalice kada komanda uklju~enja nije izdata, konfliktna plo~a komanduje programskoj plo~i prelazak ure|aja u test mod (mrak). Oba slu~aja su ispadi ure|aja i pra}eni su sa evidencijom o gre{ci. Izvr{enje signalnog plana po~inje njegovim preuzimanjem iz baterijskog rama i testiranjem ispravnosti pomo}u CRC-16 koda i proverama konfliktnosti, za{titnih i minimalnih zelenih vremena. Nakon toga se signalni plan sme{ta u radnu memoriju i svake sekunde {alje telegram prema konfliktnoj plo~i o stanjima signalnih grupa uz istovremenu proveru konfliktnosti. Konfliktna plo~a odgovara telegramom uspe{nog izvr{enja stanja signalnih grupa ili informacijom o gre{ci. Konfliktnost signalnih planova na nivou glavne plo~e se testira 3 puta, i to: prilikom upisa signalnog plana u tabelu signalnih planova baterijskog rama, prilikom njegovog preuzimanja iz baterijskog rama i sme{tanja u radnu memoriju i tokom samog izvr{enja signalnog plana. Programska plo~a drajvuje displejni modul koji sadr`i za ~etiri ~etvorozna~na matri~na displeja i do 6 tastera.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

11

KONFLIKTNA PLO^A Konfliktna plo~a je komunikaciono spregnuta sa glavnom plo~om i svim izvr{nim plo~ama. Konfliktna plo~a u sebi sadr`i EEPROM memoriju za ~uvanje konfiguracionih parametara kontrolera kao i tabela sijalica, za{titnih vremena i minimalnih zelenih vremena. Sadr`aj ove memorije je identi~an sadr`aju EEPROM-a glavne plo~e {to se i testira prilikom svakog starta ure|aja. Iz ovih tabela konfliktna plo~a priprema i {alje konfiguracione parametre izvr{nim modulima. Konfliktna plo~a od glavne plo~e dobija komande za izvr{enje jednog od stanja: test, `uti trepta~, sve crveno i aktivni mod (izvr{enje signalnog plana). TEST mod - konfliktna plo~a prihvata test komande od glavne plo~e i prosle|uje ih izvr{nim plo~ama. Test komande su: uklju~enje i isklju~enje jedne ili vi{e sijalica na IO plo~i, paljenje i ga{enje jedne ili vi{e led dioda na IO plo~ama, upis konfiguracionih parametara: boje led dioda, validnost sijalica i sl. izbor tipa indikacija na led diodama naredbe ~itanja svih parametara izvr{nih modula. SVE CRVENO mod - konfliktna plo~a automatski svake sekunde {alje komandu uklju~enja crvenih sijalica svim izvr{nim modulima, proverava ispravnost indikacija i u
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 12

slu~aju neispravne indikacije nad osiguranom sijalicom prelazi u mod `uti trepta~, o ~emu izve{tava glavnu plo~u. @UTI TREPTA^ mod - konfliktna plo~a automatski svake sekunde {alje komande naizmeni~nog uklju~enja i isklju~enja `utih sijalica svim IO modulima i proverava ispravnost indikacija i u slu~aju gre{ke izve{tava glavnu plo~u. AKTIVNI mod - konfliktna plo~a izvr{ava signalni plan tako {to svake sekunde prihvata od glavne plo~e stanja signalnoh grupa. Stanja signalnih grupa se prevode u stanja sijalica, testiraju na konfliktnost i {alju izvr{nim plo~ama na izvr{enje u obliku telegrama komandi za aktiviranje ili deaktiviranje trijaka. Nakon toga se ~itaju indikacije i proveravaju da li su saglasne sa komandama. 1. poklapanje komandi i indikacija, konfliktna plo~a nastavlja rad, 2. gre{ka komande na nekoj sijalici, a indikacija neaktivna pregorela sijalica: 2.1. ako je sijalica osigurana, konfliktna plo~a ide u stanje `utog trepta~a, 2.2. ako je sijalica neosigurana, konfliktna plo~a nastavlja rad, 3. gre{ka neaktivne komande a indikacija aktivna na sijalici postoji nedozvoljeni napon: 3.1. ako se radi o zutoj sijalici, konfliktna plo~a ide u test mod , 3.2. ako nije zuta sijalica, konfliktna plo~a ide u zuti trepta~. U svim ovim slu~ajevima konfliktna plo~a izve{tava glavnu o promenama.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

13

IZVR[NA PLO^A Izvr{na plo~a je serijskim sinhronim basom tipa RS485 povezana sa konfliktnom i svim ostalim izvr{nim plo~ama ure|aja. Komunikacija je organizovana po principu point to multipoint sa vode}om ulogom konfliktne plo~e. Izvr{ne plo~e na basu se me|usobno razlikuju po sopstvenoj adresi koja se postavlja na dip-prekida~ima. Izvr{na plo~a se sastoji od: RS485 komunikacinone linije, optokapler za zero crossing detekciju, procesora za obradu komunikacije, izvr{enje komandi, ~itanja indikacija, sinhronizaciju sa mre`om, ~itanje adresnog dip prekida~a, upis indikacija na led diodama itd. {est izvr{nih blokova koji se sastoje od: trijaka za paljenje sijalica, optotrijaka za galvansku izolaciju procesora od trijaka, otporno-diodne mre`e za detekciju napona i strije na sijalici, optokaplera za indikaciju napona i struje na sijalici, devet trobojnih led indikatora. Izvr{na plo~a izvr{ava komande dobijene od konfliktne plo~e i vra}a pro~itane indikacije. Tipovi komandi koje izvr{ava: paljenje trijaka (sijalica), ~itanje indikacija, adrese, memorijskih lokacija, prikaz na ledove ( indikacija, komandi, memorijskih lokacija, adresa, gre{ke neispravne sijalice ili instalacije ) Izvr{ni blokovi za paljenje sijalica su dimenzionisani da napajaju potro{a~ do 2A struje, ili kratkotrano (nekoliko desetina sekundi) do 10A ili u piku (oko 20ms) do 100A. To zna~i da je sposoban da napaja do {est sijalica od 75W (jednu glavnu i dva ponavlja~a). Po{to su ovi blokovi jedini ozbiljni disipativni elementi (otpornik 1ohm, 3W, na red sa sijalicom) preporu~uje se da, ako ima slobodnih trijaka, ponavlja~i budu razdeljeni na njih.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

14

DETEKTORSKA PLO^A Detektorska plo~a kontrolera svetlosne signalizacije KSS-1 namenjena je za prikupljanje i obradu informacija sa detektora saobra}aja. Obra|ene informacije detektorska plo~a prosle|uje programskoj plo~i, koja na osnovu tih podataka vr{i mikroregulaciju saobra}aja ili prosle|uje detektorske podatke u zonski centar koji na osnovu tih podataka i podataka sa drugih kontrolera vr{i makroregulaciju saobra}aja. Detektorska plo~a se sastoji od tri osnovna dela: 1. Mikrokontroler sa memorijskim medijumom za ~uvanje podataka 2. RS-485 komunikacioni blok za komunikaciju sa detektorima saobra}aja 3. RS-485 komunikacioni kanal za komunikaciju sa glavnom plo~om Upravljanje radom detektorske plo~e vr{i mikrokontroler sa 24KB programske i 32KB radne memorije pod baterijskim napajanjem radi ~uvanja podataka usled nestanka napajanja. U memoriji se ~uvaju podaci vezani za konfiguraciju detektora, detektorske tabele i informacije o protoku saobra}aja za odre|eni vremenski period. Detektorska plo~a sadr`i 4 nezavisna RS-485 komunikaciona kanala kojim priklju~uje do 32 detektora po svakom kanalu (128 ukupno). Svi linijski drajveri za RS485 komunikaciju su za{ti}eni od prenapona i strujnih udara i galvanski razdvojeni od ostalog dela RS-485 mre`e. Na detektorsku plo~u mogu da se priklju~e slede}e vrste detektora saobra}aja: 5. Infracrveni
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 15

6. Ultrazvu~ni 7. Mikrotalasni 8. Kombinovani. Detektrska plo~a je komunikaciono povezana sa programskom plo~om preko RS485 magistrale. Komunikacija izme|u detektora saobra}aja i detektorske plo~e se obavlja permanentno. Informacije koje se prikupljaju sa detektora saobra}aja obra|uju se u mikrokontroleru detektorske plo~e na osnovu upisanih konfiguracionih parametara za svaki detektor i na osnovu detektorskih tabela koje se preko PC ra~unara upisuju u detektorsku plo~u. Detektorska plo~a tokom konfiguracije kontrolera preuzima od programske plo~e konfiguracione parametre za svaki detektor: 1. Namena i mesto postavljanja (detektor najave, detektor protoka, detektor zadr`avanja i detektor zagu{enja) 2. Tip detektora 3. Detektorske tabele Detektorske tabele sadr`e informacije o uticaju detektora saobra}aja na trajanje svake faze signalnog plana upisanog u kontroler svetlosne signalizacije i principe reakcije na sve informacije pristigle od detektora saobra}aja. Uticaj detektora saobra}aja na promene u trajanju faza signalnog plana se defini{e pomo}u softvera za programiranje kontrolera svetlosne signalizacije, odnosno dela koji obra|uje detektorski rad ure|ja. Informacije sa detektora saobra}aja se obra|uju u tri nezavisna procesa u detektorskoj plo~i : 1. Pra}enje stanja detektora saobra}aja i njihov uticaj na trajanje faza signalnog plana, odnosno, obavljanje funkcije mikroregulacije saobra}aja kao i funkcije izbora faze u re`imu faznog rada kontrolera svetlosne signalizacije. 2. Prosle|ivanje informacija sa detektora zonskom centru upravljanja radi obavljanja funkcije makroregulacije saobra}aja. 3. Pra}enje stanja detektora protoka i broja~a saobra}aja i memorisanje informacija u odre|enom vremenskom intervalu. Funkcija mikroregulacije saobra}aja je jedna od osnovnih funkcija detektorske plo~e kontrolera svetlosne signalizacije u lokalnom radu. Na osnovu informacija sa detektora soabra}aja i uz kori{}enje detektorskih tabela posti`e se promena du`ine trajanja faza u signalnom planu. Korekcija du`ine trajanja faza se vr{i u korekcionim ta~kama koje postoje u svakoj fazi signalnog plana. Detektorska plo~a prosle|uje zahtev programskoj plo~i za promenu du`ine neke faze. Programska plo~a u korekcionoj ta~ki proverava mogu}nost promene trajanja faze i izvr{ava promenu ako je mogu}e izvr{iti. Funkcija makroregulacije saobra}aja je mogu}a ako je kontroler svetlosne signalizacije povezan u zonski sistem upravljanja ili u koordinisani pravac. Informacije koje detektorska plo~a prikuplja sa detektora saobra}aja se prosle|uju u zonski centar ili master kontroler i na osnovu tih informacija se bira signalni program po kojem funkcioni{e zona ili koordinacioni pravac. Informacije vezane za protok saobra}aja se upisuju u memoriju gde se ~uvaju do preuzimanja od strane ovla{tenog lica ili se prosle|uju u centar upravljanja ako je
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 16

kontroler vezan u zonski sistem rada. Vreme ~uvanja informacija o protoku zavisi od veli~ine memorije i od broja pravaca na kojima se meri protok vozila. Pored detektora saobra}aja, na detektorsku plo~u se priklju~uju i detektori najave pe{aka i detektor najave prioritetnih vozila.

KOMUNIKACIONO-INFORMACONA PLO^A Komunikaciono-informaciona plo~a je namenjena za vezu kontrolera svetlosne signalizacije sa: 1. drugim kontrolerima radi ostvarenja funkcija koordinacione veze ili daljinskog upravljanja u zonskom sistemu. 2. spoljnim ure|ajima za informisanje: 2.1. informacionim tabalma displejima za informisanje voza~a i pe{aka o trajanju aktuelne signalne faze. 2.2. ure|ajima za zvu~no i govorno informisanje pe{aka o trajanju i upozoravanje o isteku zelene signalne faze. 3. drugim pomo}nim ure|ajima za kojima se mo`e ukazati potreba tokom vremena eksploatacije, npr. be`i~ni (do 10m) ru~ni terminal za nadzor i uravljanje ure|ajem). Strukturu plo~e ~ini: mikroprocesorski upravlja~ki blok, RS485 komunikacioni blok za vezu sa drugim kontrolerima svetlosne signalizacije preko posebne kablovske komunikacione linije,
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 17

 RS485 komunikacione linije za vezu sa informacionim tablama i akusti~kim ure|ajima, RS232 komunikaciona linija za vezu sa radio-modemskim ure|ajem radi ostvarenja digitalne radio-veze sa zonskim centrom upravljanja. RS232 komunikaciona linija za vezu sa programskom plo~om, RS232 rezervna komunikaciona linija Komunikacija sa drugim kontrolerima, u cilju uspostavljanja funkcija koordinacije izme|u njih ili zonskog upravljanja, se obavlja putem RS485 linije. Kablovska veza izme|u kontrolera je tro`ilna parica. Komunikacioni blok sadr`i slede}e elemente: 1. repetitorski blok za regeneraciju RS485 signala izme|u kontrolera, 2. optokaplere za galvansku izolaciju elektronike od ne`eljenih uticaja (smetnji) iz spoljne kablovske mre`e, 3. za{titne elemente (gasni odvednici, varistori, zener diode) za za{titu elektronskih komponenti od strijnih i naponskih koji mogu nastati u spoljnoj i naponskoj mre`i, 4. relei za prespoj dolaznih i odlaznih komunikacionih kablova u slu~aju otkaza kontrolera radi obezbe|enja neprekidne komunikacije izme|u ostalih kontrolera na kablovskoj vezi. Protokol komunikacije je HDSL tipa i tako projektovan da omogu}i brz i pouzdan prenos podataka izme|u kontrolera. On omogu}ava da u roku od najvi{e jedne sekunde svi kontroleri na komunikacionoj liniji imaju u svojoj memoriji trenutne radne parametre ostalih kontrolera. Vezom preko druge RS232 linije sa radio-modemskim komunikacionim ure|ajem ostvaruje se radio veza sa zonskim centrom upravljanja. Na ovaj na~in zonski centar, pristupaju}i jednom kontroleru radio-vezom, mo`e pristupiti svim ostalim kontrolerima na kablovskoj komunikacionoj liniji. Informacione table su sedmosegmentni displeji ~ija je namena prikaz broja sekundi do isteka signalne faze. Kao i ure|aji za akusti~no informisanje, opremljeni su mikroprocesorima za komunikaciju sa komunikacioni-indikacionom plo~om preko koje uspostavljaju vezu sa programskom plo~om radi dobijanja informacije o trajanju teku}e signalne faze i njenog prikaza.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

18

DISPLEJNA PLO^A Displejna plo~a sadr`i: alfanumeri~ki osmozna~ni displej ~etiri tastera za rad sa meniima na displeju led diode za indikaciju reset taster NTC temperaturski senzor zumer RS232 komunikaciona linija sa programskom plo~om komandne linije prema plo~i napajanja za upravljanje solid state releom, za uklju~enje faze izvr{nih plo~a, i optotrijakom za uklju~enje ventilatora.

Displejna plo~a slu`i da preko komunikacije sa programskom plo~om: 1. omogu}i prikaz bitnih radnih i konfiguracionih parametara i osnovne komandne funkcije 2. meri temperaturu i prosle|uje programskoj plo~i koja, na osnovu te informacije komanduje uklju~enje ventilatora 3. na komandu iz progranske plo~e uklju~uje mre`nu fazu za izvr{ne plo~e kontrolera.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

19

PLO^A NAPAJANJA Napajanje obezbe|uje 2x5VDC napone za rad ure|aja ukupne snage 25W {to je za 50% vi{e od potrebnog za maksimalnu konfiguraciju. Napajanje je ~operskog tipa i radi na frekvenciji od 100kHz sa stepenom iskori{}enja od 74%. Jedan naponski izlaz se vodi za napajanje programske, konfliktne, koordinacione, detektorske plo~e i displejne, a drugi za napajanje svih izvr{nih plo~a. Ova dva naponska izlaza su galvanski raspregnuta. Tolerancija mre`nog napona napajanja iznosi od 85VAC do 265VAC. Na plo~i napajanja se jo{ nalaze: solid state rele, koji je elektronski prekida~ sa namenom da uklju~i fazu za izvr{ne plo~e radi uklju~enja sijalica. Ovim releom upravlja mikroprocesor na displejnoj plo~i. optotrijak za uklju~enje ventilatora za hla|enje i njime, tako|e, upravlja mikroprocesor displejne plo~e. za{titni elementi na ulaznoj fazi (gasni odvodnik, varistori,..) i displejna plo~a koja je postavljena upravno na plo~u napajanja sa prednje strane.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

20

MONTA@A Sve plo~e uredjaja (osim korektorskog sklopa) su dimenzija EVROPA karte (160x100mm) i deklarisane za rad u pro{irenom temperaturskom opsegu (-20 +80C) bez posebnih klimatizacionih adaptacija (greja~i, ventilatori, klime i sl.). Montiraju se u standardan 19 rek ili sli~an. Monta`a plo~a je slede}im redosledom: napojna plo~a, detektorska plo~a, komunikaciona plo~a, glavna plo~a, konfliktna plo~a i onda izvr{ne plo~e. Na blok {emi je data {ema veza .

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

21

I/O PLO^A 1.Postavljanje I/O plo~e

Svaka I/O plo~a ima svoju adresu za komunikaciju sa konfliktnom plo~om. Adrese I/O plo~a su postavljene tako da plo~a najbli`a konfliktnoj plo~i ima adresu 1, slede}a 2 i tako redom do potrebnog broja I/O plo~a kao {to je prikazano na slici.

KONFLIKTNA PLO^A

GLAVNA PLO^A

ISPRAVLJA^

I/O 1

I/O 2

I/O 3

Adrese se postavljaju na samoj plo~i preko 4 prekida~a koji se nalaza na prostoru ozna~enom `utim krugom.

Ova ~etri prekida~a postavljena su u zajedni~ko ku}i{te i njihovo stanje odre|uje adresu

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

I/O 4

22

4 OFF

3 OFF

2 OFF

1 OFF

ON

ON

ON

ON

I/O plo~e prema slede}oj tabeli: P4 ON ON ON ON ON ON ON OFF OFF OFF OFF OFF OFF OFF OFF Primer:
4 OFF 3 OFF 2 OFF 1 OFF

P3 ON ON ON OFF OFF OFF OFF ON ON ON ON OFF OFF OFF OFF

P2 ON OFF OFF ON ON OFF OFF ON ON OFF OFF ON ON OFF OFF

P1 OFF ON OFF ON OFF ON OFF ON OFF ON OFF ON OFF ON OFF

ADRESA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

ON

ON

ON

ON

Polo`aj ovih prekida`a odre|uje adresu 9. Kad je dodeljena adresa I/O plo~e , ona se mo`e staviti na svoje mesto u reku i po resetu konfliktne plo~e }e dobiti svoje konfiguracione parametre. Jedini ograni~avaju}i faktor je da se adrese I/O plo~a moraju postaviti, kao {to je navedeno ranije, u redosledu od adrese 1 pa do potrebnog broja I/O plo~a bez preskakanja adresa.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

23

2. Detekcija stanja sijalica

Svaka I/O plo~a ima 6 triaka kojima mo`e da kontroli{e 6 nezavisnih izlaza prema sijalicama (svaki izlaz mo`e da kontroli{e jednu glavnu sijalicu i dva ponavlja~a). Na prednjoj maski se nalazi 8 trobojnih LED dioda. Kao {to se vidi na slici od ukupno 8 LED dioda za indikaciju se koristi po jednoj I/O plo~i 6. Svaka od LED dioda se programira tako da predstavlja stanje odgovaraju}e signalne grupe, odnosno, stanje izlazne linije prema sijalicama. LED dioda sija u boji

20 B B 20 10 A 10 10 T1 Vojvode Brane A 20

Dalmatinska T3 30

VC10 VCo10 V@10 VZ10 VC20 VCo20

V@20 VZ20 VC30 VCo30 V@30 VZ30

30 Ruzveltova D 30 Dalmatinska

T1C T1Z T3C T3Z PC A PZ A

PC B PZ B PC D PZ D

KONTROLER SVETLOSNE SIGNALIZACIJE RUZVELTOVA - DALMATINSKA

VC 10 VCo10 V@ 10 VZ 10 VC 20 VCo20 V@ 20 VZ 20 VC 30 VCo30 V@ 30 VZ 30 T1C T1Z T3C T3Z PC A PZ A PC B PZ B PC D PZ D

KSS-1

koja odgovara boji sijalice koji odre|eni trijak pali, ako je ta sijalica trenutno upaljena, ina~e ako je sijalica uga{ena i LED dioda je uga{ena. Polo`aj LED dioda prema signalnim grupama i prema upotrebljenim trijacima se programira. Detaljno uputstvo za ovo programiranje je u delu uputstva za konfiguraciju sijalica.

U primeru na slici `utom strelicom je prikazano da je uklju~ena zelena sijalica na prvoj signalnoj grupi. Pored stanja uklju~enosti sijalica, na LED diodama se indicira i stanje ispravnosti sijalica i kablovskih instalacija do sijalica (mi{) i to na slede}i na~in:
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 24

- sporo blinkanje diode ozna~ava da je pregorela sijalica, koja odgovra toj diodi, ili da je pregoreo osigura~ u klemi. Ako je sijalica osigurana kontroler prelazi u stanje ispada (`uti trepta~) ili ako je neosigurana kontroler nastavlja normalno rad i ova dioda signalizira radniku na odr`avanju koja je sijalica pregorela. - brzo blinkanje diode ozna~ava da je u kablovskoj instalaciji do sijalice, koja odgovara toj diodi, do{lo do spoja sa nekim drugim kablom zbog uni{tenja izolacije tzv. napon mi{a, {to mo`e dovesti do istovremenog sijanja vi{e signalnih pojmova. Pri detekciji ovog napona kontroler automatski prelazi u stanje `utog trepta~a ili ako je ovaj napon detektovan na nekom od `utih signalnih pojmova kontroler odlazi u mrak.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

25

POVEZIVANJE KONTROLERA SA KABLOVSKOM INSTALACIJOM I ELEKTRI^NOM MRE@OM 1. Povezivanje kontrolera sa elektri~nom mre`om
Blok za povezivanje kontrolera sa elektri~nom mre`om se nalazi na {ini u dnu kontrolera .

Ovaj blok se sastoji od slede}ih komponenti:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Konektor za ulaz faze i nule Ulazni automatski osigura~ Uti~nica Glavni automatski osigura~ Prekida~ Kontrolna sijalica Konektori za razvo|enje faze na izvr{ne plo~e Konektori za razvo|enje nule ure|aja

1 2

4 6

Konektor za ulaz faze i nule slu`i da se na ure|aj priklju~i izvor elektri~ne energije. Sivi konektor je za povezivanje faze , a plavi za povezivanje nule. Ulazni automatski osigura~ slu`i za za{titu od kratkog spoja koji mo`e biti izazvan od nekog spoljnjeg ure|aja priklju~enog na uti~nicu.
Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1 26

Uti~nica slu`i serviseru za priklju~enje nekog spoljnog ure|aja kao {to su lemilica, osciloskop, sijalica,..... Glavni automatski osigura~ slu`i za za{titu od kratkog spoja na ure|aju. Prekida~ slu`i za uklju~enje odnosno isklju~enje kontrolera. Kontrolna sijalica (tinjalica) slu`i za kontrolu postojanja mre`nog napona nakon prekida~a. Sijalica sija kad je kontroler uklju~en.

2. Povezivanje kontrolera sa kablovskom instalacijom

Konektori za povezivanje kontrolera sa kablovskom instalacijom raskrsnice se nalaze na {ini u dnu kontrolera.

Ovaj blok se sastoji od potrebnog broja klema sa osigura~em i odre|enog broja rezervnih klema. Kleme su razdvojene po signalnim grupama, kao {to prikazuje slede}i primer.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

VC 10 VCo10 V@ 10 VZ 10 VC 20 VCo20 V@ 20 VZ 20 VC 30 VCo30 V@ 30 VZ 30 T1C T1Z T3C T3Z PC A PZ A PC B PZ B PC D PZ D

27

Kao {to se vidi na slici kleme su podeljene u blokove gde se za voza~ke signalne grupe ostavljaju ~etiri kleme ( tri signalna pojma + osigurana sijalica ) , za tramvaje i pe{ake po dve i za strelice jedan klema. U slu~aju pregorevanja osigura~a u klemi, on se menja tako {to se poklopac kleme povu~e na gore. Sa leve strane poklopca se nalazi osigura~ koji se menja.

Opis kontrolera semaforske signalizacije KSS-1

28