Kako ostati srean u nesrenom svetu

Predgovor SADRAJ 1 rtva Ko je rtva? Gubitnik i pobednik. Niko nije rtva sve vreme. Znaci upozorenja. Zato sam nesrean. Patniko ja i unutrnji mir. Uiniti vane promene u ivotu. Da li je Jov bio rtva? Ostati srean u nesrenom svetu: Veba za rtvu

2 Ljubavoholiar Karakteristike Ijubavoholika. Sjedinjenje bez integriteta. Povredi me, ja sam tvoj. Voli me onakvog kakav jesam. Koliko ste vredni kao ljubavnik? Ljubav i vae misli. Ostati srean u nesrenom svetu: Veba za Ijubavoholiara 31 3 U potrazi za uspehom u nesrenom svetu Kakva je vaa definicija uspeha? Nesebini davalac. Narcisoidnost u naem svetu. Tenja za neuspehom. Uspeh moe biti predznak neuspeha. Ostati srean u nesrenom svetu: Kako postati uspena osoba? 50 4 Zato naporno radimo da bi smo bili sreni? Posao kojim se bavite. Defmiite svoje elje. Kada na posao postane na identitet. Teak rad i planiranje. Rad kao oruje protiv nekompetentnosti. Poznavanje i prihvatanje svojih potreba. Sainite listu svojih potreba. Prepoznavanje frustracije i noenje s njom. Potreba za disciplinom. Nerealno visoki ciljevi. Bolna oekivanja. Ne moete biti na raspolaganju svim ljudima. Pozitivna snaga radoholika; Ostati srean u nesrenom svetu: Veba za radoholika. 64 5 Perfekcipnista retko kad pronalazi sreu 87 Opsesivna *kompulsivnost nije tako loa. Biti sebini perfekcionista. Vai motivi. Leenje vaih strahova. Promena i njen uticaj na va ivot. Ostati srean u nesrenom svetu: Veba za perfekcioniste.

6 Ostati srean i prestati sa poricanjem 102 Poricanje straha. Poricanje besa. Preterano uoptavaje; Ostati srec'an u nesrenom svetu: Veba za prestanak poricanja. PREDGOVOR Pre nekoliko godina donela sam sutinsku odluku da krenem linim putem pronalaenja sebe. Nisam elela da izgubim priliku da krenem nekim od nebrojenih puteva otkrivanja i rasta. Znala sam da u napredovati jedino ukoliko saznam koji od njih je moj put. U ovoj knjizi elim da sa vama podelim svoja otkria, kao i da vas iz srca podstaknem da do njih doete i sami. U mom ivotu, izgledalo mi je nemogue da uskladim zahteve i obaveze svetenikog poziva i podizanja porodice. Moja najdublja elja bila je da budem proeta duhom, ispunjena verom, osvedoena i srena hrianka. Ako ste ikada udeli da osetite blaenstvo bez "uprkos" ili "izuzev", znaete na ta mislim. Htela sam da moja dua bude takva, da kada kaem da sam srena, ne prolivam suze i ne gutam knedle onda kada naiem na neki problem koji je toliko veliki da sa njim ne mogu da se suoim. Verujem da sam sada pronala to mesto sree. Moda sada nisam uvek na visini zadatka i nisam toliko uspena koliko bih htela da budem, ali sam nauila vetinu Ostati Srean koju vie nikada ne mogu izgubiti. U svom ivotu uila sam od mnogih uitelja. Uila sam od talasa koji udaraju o obalu, od sutona i praskozorja, od ruinih pupoljaka koji tek to se nisu otvorili, uila sam od hladnih vetrova, od rupa na cipelama, usamljenih noi i beskrajnih molitvi. Uila sam od ljudi kao to su moj mentor i prijatelj Dr Bil Bakus koji mi je, zajedno sa svojom enom Kendi, pokazao da sam pristupana i dobra osoba i onda kada sam se oseala beznadeno bezvredna. Bil mi je ukarfo na to da postoji jedan terapeut koji eka da se pomoli negde iz dubina moje haotine due. Ohrabrio me je da postanem profesionalni savetnik i ubedio me da mogu poeti sa dna lestvice i postii ciljeve za koje mislim da su nemogui. Uvek u inu biti 7 Kako zauvek preva/ii oseaj krivice? 114 Pratanje sebi. Prolost. Kako krivica umanjuje vau sreu. Najei razlozi za nae loe raspoloenje. Ostati srean u nesrenom svetu: Veba opratanja u cilju prevazilaenja krivice. 8 Moj savreni lik 132 Poetak samoistraivanja. Etikete koje nosimo. Radost izbegavanja klonulosti; Ostati srean u nesrenom svetu: Veba prepoznavanja svog savrenog lika. 9 Kako vas drugi vide? 137 Da li vidi sebe kao celovitu osobu? Izmena u vaem ponaanju. Vaa oseanja. Kako vidite sebe. Uveati svoju kreativnost. Utvrdimo ko smo mi. ta je sve potrebno da se bude kreativan? Vaa okolma utie na vau kreativnost. Kada ste najkreativniji? Vae kreativno ja zasluuje da se kreativno izrazi. Osatati srean u nesrenom svetu: Veba za vee samopouzdanje. 10 Program oporavka 158 Bez melanholije, iznurivanja i raznih kojetarija. Vrline ispravnosti. Vai problemi mogu da budu i vae prednosti. Otkrivanje vae line stvarnosti. Nesrean svet oko vas. Va svet eka na vas. Oputanje. Gde je mesto stresu u vaem ivotu'.' Verujem da sam dovoljno hrabar. Nain kako da se oporavite i ostvarite trajnu sreu. Darovi trajne sree.

Ostati sree/n u nesrenom svetu Predgovor zahvalna za njegovo bodrenje i podrku dok sam se muila za vreme kolovanja i stairanja. Dr Hans Seli nauio me je da u sebi sabiram ljubav i dobru volju i rekao je da ljudi koji tako ine nemaju potrebu za novcem kao neki drugi ljudi "zbog toga to nam puno stvari koje moda elimo da kupimo dolazi besplatno." Od svoje dece nastavila sam da uim o tome kako najbolje stvari u ivotu ne kotaju ni penija. Ona su moje blago. Moji studenti i pacijenti ue me vie nego ta ja uim njih, i sigurna sam, daju mi vie nego to ja dajem njima. Pazim da njihovi ivoti procvetaju i razbuktaju se u otkriima, i nagraena sam time iznad svega. Radnici i dobrovoljci u mojoj kancelariji ue me svakodnevno o ljubavi i odanosti. Nisam uvek bila mudra niti strpljiva; nisam uvek bila tako ljubazna kao to sam mogla da budem. U svojoj knjizi "Voli i budi voljen", ispijala sam neto malo o svom ivotu, i ovde ne bih elela da se ponavljam osim to elim da kaem da nije lako pretrpeti gubitak. Nije zabavno biti povreden. Nauila sam da na svom putovanju prepoznajem ivotne izazove i da se sa njima suoim. U svom svetenikom pozivu videla sam nebrojene povrede nebrojenih dua, ali mir lei u borbi, pobedi, radosnom saznanju da je pobeda naa. Moda vi oseate da ste niko i nita i da ete uvek biti takvi-jesu li vam to rekli roditelji kada ste bili mladi? Da li vam je to rekao va brani partner? Ukoliko ste bili napadani ili omalovaavani u ivotu, ova knjiga je napisana naroito za vas. Neu vam ponuditi kako emo lako - emo reenja za va boltali obeavam da u sa vama podeliti iskreno i otvoreno ono to sam nauila kroz svoju patnju, kao i kroz moj psihoterapeutski rad. ivoti mnogih ljudi koji su iskreno i otvoreno saradivali sa mnom takode su predstavljeni u knjizi. Svi smo mi kad tad rtve u naim ivotima. Od ovih mranih, nesrenih trenutaka moemo da uimo i da postanemo mudriji i vedriji upravo zahvaljujui njima. Uenje da preivimo podrazumeva da prestanemo da izbegavamo emocionalne rane i patnje i da se, bez obzira na to koliko su bolne, sa njima suoimo. Vremenom ete nauiti da identifikujete bolne stvari kao to moete da identifikujete glavobolju ili zubobolju. Za sada, poinjemo da uimo prvi korak ka tome, a to podrazumeva ne samo znanje kako stei, ve i kako zadrati sreu u nesrenom svetu. Verujem da nas Bog poziva na vii ivot-bogatiji, produktivniji, sreniji. Verujem da moete postati sreni i ostati sreni u nesrenom svetu. Sa ljubavlju, va prijatelj, Meri

PRVO POGLAVLJE RTVA Ko je rtva? Kada mi je bilo pet godina, majka me je jednog dana pokupila iz obdanita i odvela u posetu baki. Baka je bila predivna ena i ja sam je oboavala. Bila je krhka, elegantna i obrazovana. Ne seam se da je ikada bila zdrava. Bolovala je od artritisa i jedino ega se seam jeste njena prilika uspravljena u krevetu sa kosom uredno zaeljanom u meku pundu, sa dugim, tankim rukama mirno poloenim na arav. itave sate itala mi je iz njenih divnih i brilijantno ilustrovanih knjiga za decu. Njen glas je bio jasan i vedar, i volela sam njene duboke, razigrane zelene oi. Imala je topao osmeh i uvek je bila sretna to me vidi, kadgod bih navratila do nje. iveli smo u stanu pored njenog, tako da sam provodila vie vremena s njom nego sa mojima. Tog dana kada me je majka pokupila, otrala sam pravo u bakinu spavau sobu dok je majka pripremala ruak u kuhinji. Bila sam sama kada sam je zatekla kako lei, pogleda staklastog, oiju uprtih u zid. Posude iz koga je dorukovala bilo je na podu a neto cerealija nalazilo se na zidu. Nisam moglg ni da zamislim kako izgleda kada neko umire. Otealog jezika, neto mi je tako tiho aputala da sam morala da prislonim svoje lice uz njeno da bih razumela ta govori. Njene ruke vrsto su drale moje, ruke hladne, mrave, ruke iz kojih je isticao ivot. Do tada mi je smrt bila nepoznata. Nisam ni

12 Ostati srean u nesrenom svetu rtva 13 pomiljala da neko moe da ode zauvek. Nije se vratila kada su je na nosilima odvezli u bolnicu, kao kakvu belu grudvu uvijenu u arav. Tek nakon par dana, poto su ponovo uredno zategli arave na njenom krevetu, ovog puta bez njene siune i krhke prilike u njemu, shvatih da je moja baka otila i to zauvek. Mnogo godina kasnije uvidela sam kakav je emocionalni udarac bakina smrt zadala mojoj porodici. Moja majka je insistirala na tome da nae porodice ive u istoj kui vrata do vrata da bi mogla da se brine o baki i povrati joj zdravlje. Verovala je da moe da joj pomogne da ponovo postane ona ivahna i zdrava ena kakvu je pamtila. Kada je umrla, majka je bila potpuno skrhana. Kao najstarija od sedmoro dece, oseala se odgovornom kako za mladu brau i sestre, tako i za svoju majku i oca. Njena reakcija na majinu smrt predstaljala je meavinu tuge i oseaja krivice. Ona jednostavno nije mogla da veruje da je baka umrla. Mnogo godina kasnije remla mi je da je verovala kako nije uspela u svom nastojanju da pomogne majci zato to nije mogla da je odri u ivotu. Prva faza tuge - "ne mogu da verujem" - moe potrajati nekoliko meseci, a ponekad i due. U toj taki njenog ivota majka je bila gubitnik jer nije videla izlaza iz svoje patnje. Oseanje gubitka i poraza potpuno su je onesposobili. Dopustite mi da vam kaem poneto o nekim drugim sluajevima "gubitnitva". Jedan prijatan brani par koji sam poznavala vodio je, spolja gledano, srean ivot sve dok muevljev otac nije poginuo u jednoj stranoj avionskoj nesrei. Ovaj, do tada srean par, odjednom je bio baen u movaru duevne patnje. Bes, depresija i tuga preplavili su njihov ivot. Otac je, naime, igrao glavnu ulogu u scenariju njihovog braka. Mu je voleo svog tatu i neizmerno mu se divio, nastojei da ga oponaa u vlastitom braku. On je, meutim, bio gubitnik. Bilo da je osoba svesna toga ili ne, ona postaje gubitnik onog trenutka kada pone da se ponaa kao senka neke druge osobe. Pomenuti par se razdvojio i konano razveo. Poznajem jo jedan brani par ije je dete maloletni delikvent. Ovaj tinejder je njihovo prvo dete. Od prvog dana od kako je ovaj tinejder zapoeo sa svojim buntovnikim ponaanjem, roditelji su ga prekoravali kao buntovnika. Ponaali su se prema njemu kao prema otpadniku. I na kraju je i postao ono za ta su ga smatrali. Jednog dana mi je njegova zabrinuta majka rekla sa suzama u oima: "Ne razumem zato se to ba nama desilo. Mi smo fini ljudi. Zato i na sin nije pristojna osoba?" To su bile reci gubitnika. Gubitnik uvek razmilja: Sve se deava upravo meni. Ova misao se nadovezuje na prethodnu misao: Poto se neto tragino jednom dogodilo, moram prihvatiti tragediju kao nain ivota. Gubitak voljene osobe moe nas uiniti ili pobednicima ili gubitnicama. Moja majka je vremenom postala pobednik. Ona je prola kroz emotivnu oduzetost izazvanu gubitkom svoje majke, kao i kroz oseanja poraza i krivnje, ali je, kako je vreme prolazilo, shvatila da ne eli da bude nesrena. Moda uopte nisam gubitnik, razmiljala je moja majka, pa ak i da jesam, zar zbog toga moram da patim do kraja ivota? Na kraju je izabrala da bude pobednik a ne gubitnik. Izabrala je bolju soluciju od samosaaljenja. Gubitnik i pobednik Da li znate razliku izmeu gubitnika i pobednika? ivotni periodi u kojima preivljavate neiskazivu tugu neretko potiu od gubit-nike svesti, gubitnikog naina razmiljanja, gubitnikog ponaanja. Vi ne morate da budete gubitnik, budite pobednik. Razlika je u sledeem:

Ostati sreun u nesrenoni svetu pomiljala da neko moe da ode zauvek. Nije se vratila kada su je na nosilima odvezli u bolnicu, kao kakvu belu grudvu uvijenu u arav. Tek nakon par dana, poto su ponovo uredno zategli arave na njenom krevetu, ovog puta bez njene siune i krhke prilike u njemu, shvatih da je moja baka otila - i to zauvek. Mnogo godina kasnije uvidela sam kakav je emocionalni udarac bakina smrt zadala mojoj porodici. Moja majka je insistirala na tome da nae porodice ive u istoj kui vrata do vrata da bi mogla da se brine o baki i povrati joj zdravlje. Verovala je da moe da joj pomogne da ponovo postane ona ivahna i zdrava ena kakvu je pamtila. Kada je umrla, majka je bila potpuno skrhana. Kao najstarija od sedmoro dece, oseala se odgovornom kako za mladu brau i sestre, tako i za svoju majku i oca. Njena reakcija na majinu smrt predstaljala je meavinu tuge i oseaja krivice. Ona jednostavno nije mogla da veruje da je baka umrla. Mnogo godina kasnije re^a mi je da je verovala kako nije uspela u svom nastojanju da pomogne majci zato to nije mogla da je odri u ivotu. Prva faza tuge - "ne mogu da verujem" moe potrajati nekoliko meseci, a ponekad i due. U toj taki njenog ivota majka je bila gubitnik jer nije videla izlaza iz svoje patnje. Oseanje gubitka i poraza potpuno su je onesposobili. 12 13 senka neke druge osobe. Pomenuti par se razdvojio i konano razveo. Poznajem jo jedan brani par. ije je dete maloletni delikvent. Ovaj tinejder je njihovo prvo dete. Od prvog dana od kako je ovaj tinejder zapoeo sa svojim buntovnikim ponaanjem, roditelji su ga prekoravali kao buntovnika. Ponaali su se prema njemu kao prema otpadniku. I na kraju je i postao ono za ta su ga smatrali. Jednog dana mi je njegova zabrinuta majka rekla sa suzama u oima: "Ne razumem zato se to ba nama desilo. Mi smo fini ljudi. Zato i na sin nije pristojna osoba?" To su bile reci gubitnika. Gubitnik uvek razmilja: Sve se deava upravo meni. Ova misao se nadovezuje na prethodnu misao: Poto se neto tragino jednom dogodilo, moram prihvatiti tragediju kao nain ivota. Gubitak voljene osobe moe nas uiniti ili pobednicima ili gubitnicama. Moja majka je vremenom postala pobednik. Ona je prola kroz emotivnu oduzetost izazvanu gubitkom svoje majke, kao i kroz oseanja poraza i krivnje, ali je, kako je vreme prolazilo, shvatila da ne eli da bude nesrena. Moda uopte nisam gubitnik, razmiljala je moja majka, pa ak i da jesam, zar zbog toga moram da patim do kraja ivota? Na kraju je izabrala da bude pobednik a ne gubitnik. Izabrala je bolju soluciju od samosaaljenja. Dopustite mi da vam kaem poneto o nekim dragim sluajevima "gubitnitva". Jedan prijatan brani par koji sam poznavala vodio je, spolja gledano, srean ivot sve dok muevljev otac nije poginuo u jednoj stranoj avionskoj nesrei. Ovaj, do tada srean par, odjednom je bio baen u movaru duevne patnje. Bes, depresija i tuga preplavili su njihov ivot. Otac je, naime, igrao glavnu ulogu u scenariju njihovog braka. Mu je voleo svog tatu i neizmerno mu se divio, nastojei da ga oponaa u vlastitom braku. On je, meutim, bio gubitnik. Bilo da je osoba svesna toga ili ne, ona postaje gubitnik onog trenutka kada pone da se ponaa kao Gubitnik i pobednik Da li znate razliku izmeu gubitnika i pobednika? ivotni periodi u kojima preivljavate neiskazivu tugu neretko potiu od gubitnike svJsti, gubitnikog naina razmiljanja, gubitnikog ponaanja. Vi ne morate da budete gubitnik, budite pobednik. Razlika je u sledeem:

14 Ostati srean u nesrenom svetu Gubitnik: -Misli, poto su mu se dogaale sve same loe stvari, da e se ista stvar uvek ponavljati. -Misli, "uvek se sve ba meni deava". -Ne vidi izlaz iz svojih problema. -Oekuje da mu se svakog trenutka dogodi nesrea. -Zavisi od drugih da bi se oseao dobro. -Osea se odbaenim i napuste nim. Ne preuzima odgovornost za svoj ivc rtva 15 Pobednik: -Kae sebi, kada mu se dogaaju loe stvari, da to nije kraj sveta. -Doivljava probleme i patnje, ali ne gubi iz vida njihove dobre strane. -U patnji i ispatanju kae: "Mogu da uinim sve kroz ivot koji mi uliva snagu." Par koji je izgubio svekra ne bi se mogao nazvati pobednikim. Do dana dananjeg oni veruju da je ivot i svet oko njih prepun neprijatelja i prokletstava. Gubitnici se esto oseaju upravo tako. tavie, gubitnik veruje da je njegov lini svet najgori od svih moguih svetova; da je njegov ivot takode najgori, te da je i on sam najgora osoba. Gubitnik je ona osoba koja neprekidno ivi u stanju zamora ili frustracije. Njegov ivot i odnosi ne donose nagradu za kojom udi, jer je on u sutini zavisniki tip oveka. Druga osoba, odnos, situacija, ili cilj slue mu kao objekti njegove potrebe za sigurnou. Gubitnik po pravilu predstavlja osobu koja u odnose sa dragima ulazi sa nadom da e time ispuniti svoju unutranju prazninu. Objekat njegove ljubavi ubrzo postaje sam centar postojanja. Ovakva neurotska zavisnost je praena ljutnjom, gnevom i srdbom uperenom upravo prema onoj osobi ili osobama koje su gubitniku potrebne. Gubitniko razmiljanje je zavisniko razmiljanje, i kada su nekoj osobi potrebni drugi da bi se oseala dobro, naposletku e ona i te drage prezreti. Ima li naina da se izae iz kola gubitnikog razmiljanja? ta moete uiniti kada se naete u zamci gubitnika? Ukoliko ste prepoznali sebe u nekom od ovih gubitnikih sluajeva, zapiite to. Pribeleite svoja zapaanja. (Bilo bi dobro da nabavite svesku i da je imate pri ruci dok itate ovu knjigu, kako biste, kako budemo napredovali, mogli da pravite beleke i resite neophodne zadatke u procesu samoistraivanja.) Uzmimo za primer Maksa koji predstavlja klasian primer gubitnika. Maks je doao da se posavetuje sa mnom poto je bio izbaen sa svog poslednjeg posla, dve godine nakon razvoda. eleo je da zna zato se sve te loe stvari dogaaju upravo njemu. Na kraju mi je ipak priznao da je nekada bio svetenik. "Gazili su me" setno je izustio jednog dana, poto je osetio unutranji zov da postane svetenik. Nastavio je da objanjava kako su ga "oni" povredili i udaljili ga od crkve. "Sveteniki ivot je pre za tebe, Mari. Za mene je to isuvie bolno! Svi ti ljudi lieni razumevanja, koji samo hoe da te kontroliu i upravljaju tobom. Ako ne ini stvari kako su oni propisali, utnue te, ukloniti iz njihove parohije, oduzee ti njihovu crkvu." 'Pa, zar su i tvoju enu uzeli od tebe?" Uutao je. Dotakla sam ga u bolnu taku. "Misli na Elen?" Napravio je malu pauzu, a onda nastavio. "Da, na neki nain i jesu, uinili su tojHJpoznala je nekog drugog oveka i ..." Ali ona je bila tvoja ena. A, oni su je uzeli?" "Nikada me nije volela." "ija je ona bila ena?" "Bila je moja! Moja ena!"

16 Ostati srean u nesrenom svetu "Da li su je oni uzeli od tebe?" "Ne." Ono jeste." "Ono? ta znai ono?" "Znate, ono! Situacija! Sav taj pritisak! ivot na koji sam bio prinuen. Nije joj bio po volji. Kako bi ona mogla da bude kriva? Pa, svetenika sluba razorila je moj brak." "Maks, to su budalatine." Bio je oigledno zbunjen. Videla sam da jedva eka da ode. Neprestano je bacao pogled na asovnik. "Maks, da li se pritisci i problemi reavaju sami od sebe?" "Ne..." "Ljudi reavaju probleme, zar ne? Pritisci su neto sa ime Ijudipojedinci, moraju da se nose, je li tako?" "Mislim da razumem ta hoe da mi prenese. Pojedinac je taj koji reava svoje probleme", ree. Prvo s^uzvrpoljio, a potom slegnuo ramenima. Nije bio navikao da se njegovi gotovi odgovori dovode u pitanje. Sad je on postavljao pitanja. "Mari, da li misli da je moja krivica to to me je ena napustila?" Zelela sam da postane svestan svojih reci. "Da li je strah to sa ime ne moe da se suoi." Nije me uo, nastavljajui tamo gde je stao. "Da li ti misli da je njeno naputanje bio moj problem, neto to sam mogao da spreim? Da li je to bila moja greka?" "Maks, ti si onaj koji treba da odgovori na to pitanje." Preuo je moj komentar i nastavio. "Gazila oveka." me je, iskoritavala. Verovatno koristi i ovog drugog "Ako je tano da te je koristila i gazila, onda tu stvarno imamo problem. Bojim se da se nisi dovoljno dobro nosio sa svojim problemima? Da li su ti rtva 17 problemi u to vreme bili isuvie veliki da bi mogao da se sa njima suoi?" "Ona treba da resi problem. Ona to nikad nije bila u slanju. Ona nije mogla da-se suoi..."! onda je nastavio da se udaljava od teme. Njegova nesrea je bila njena greka. eleo je samog sebe da ubedi kako ga je ona uinila nesrenim. Ponovo je maskirao svoje oseanje nesposobnosti izigravajui gubitnika i krivei svet oko sebe za sve loe stvari koje su mu se dogodile. Maks je gubitnik. On misli kao gubitnik. Ponaa se kao gubitnik. On govori kao gubitnik. On ne zna da jedan promaaj nije kraj sveta, i l i da oseaj bespomonosti nije znak beskorisnosti, ili da iskazivanje oseanja nije nemuevno. Gubitnici ne znaju da je u redu biti nesavren. Niko nije rtva sve vreme Maksa je obmanulo njegovo neznanje i emocije. On govori sebi da njegovi problemi potiu iz njegove okoline. On ne veruje da je odgovoran za vlastite izbore. Njegove reakcije su bezmalo paranoidne. On veruje da sve njegove muke potiu od drugih koji su ga koristili, zlostavljali, vreali, ranjavali, varali, i potkradali. Jedna od osobenosti ponaanja osobe koja smatra sebe rtvom, odnosno gubitnikom, jeste ta da ona ne uvida da se pored neprijatnih i stvarno loih .stvari, deava i neto prijatno i dobro. Srea stvarno postoji. Ne moete biti namueni nesreom dvadeset i etiri asa svakog dana svog ivota bez i jednog momenta olakanja^odnosno predaha. Niko nije rtva, sve vreme. Moete biti povrroeni, mogu vas zloupotrebiti, prevariti, pa ak i zlostavljati, ali ako se iskreno zagledate u sebe, videete da ste esto bili pobednik. Mnogo puta u ivotu bili ste sreni, voljeni, i zadovoljni sobom. Vi moete nauiti da posmatrate sebe u jednom dmgaijem sveti u.

18 Ostati srean u nesrenom svetu Dopustite mi da vam ispriam Arlininu priu. Ona i njen mu Lars doli su kod mene na brano savetovanje. Arlin je kiptela od besa dok je govorila stisnutih zuba. Sedela je ukoeno u svojoj stolici. Njen bes je bio tako intenzivan da su je dnevno poseivala dva lekara i hipopraktiar, prepisujui joj Jekove i sreujui kimu. Moram priznati da ona ba nije bila privlana kao osoba. Njen mu je bio na rubu ivaca. Bio je pravi radoholik, zaljubljen u svoj posao. Arlin ga je zbog toga prezirala. Smatrala je da joj je ivot promaen i uniten jer ga je posvetila svom veito odsutnom muu. Lars je eleo da se promeni. Gorko se kajao zbog prolosti i probao je nekoliko nedelja uei kako da uiva u slobodnom vremenu kao to je ranije uivao u radu ( vidi poglavlje 3 koje se bavi radoholizmom). Arlin za to nije htela ni da uje. Nije mu doputala da postane "dobar momak" u njihovom odnosu. I na samu pomisao da e se Lars tako Jako izvui razjarila bi se. Morao je platiti za sve te godine kacm je "mislio samo na sebe" dok je ona sedela kod kue u njegovoj senci. Kako se usuuje da pomisli da se moe izmeniti za nekoliko nedelja, kada je ona sve te godine patila? Arlin je sebe videla kao rtvu, i nije elela da napusti svoju ulogu. Pomisao da e Lars promeniti svoju ulogu predstavljala je za nju kap koja je prelila au. Videla ga je u ulozi tiranina, to je elela i da ostane. elela je i da ga ostatak sveta vidi kao takvog. Bez obzira ta bi on mogao uiniti, ona e u njemu uvek videti iskljuivo tiranina. On se ne srne promeniti! Ona mu to nee dozvoliti. Pa, ukoliko se i promeni, ona to nee hteti da prihvati. U njenim oima on mora ostati lo, da bi joj pribavio alibi da ostane nesrena itavog ivota. rtv 19 Klju za trajnu sreu Nemogunost opratanja vezuje vas za vau patnju i ini vas rtvom povrede koju ste nekad doiveli i koja se neprekidno, poput ive rane, obnavlja. Nije se moglo mnogo uiniti za ovaj brak. Bez pratanja i milosra, malo je nade da e ljubav ponovo procvetati. Arlin e nastaviti da mrzi, a njenu e gorinu pratiti mnotvo fizikih bolesti. Lars e patiti u oseanju krivice i u samoi - ali samo izvesno vreme. Razlika meu njima je sledea: Lars eli da se promeni. Njegova patnja ga nee zauvek apsorbovati. Arlin, s drage strane, koja se alila da je uz Larsa uzaludno utroila tolike godine svog ivota, utroie jo mnogo godina u gorkom nezadovljstvu i fizikoj bolesti. Arlin e postati rtva mrnje, ljubomore i osude, sve dok se ne susretne sa gospodnjim recima opratanja: "Budite jedan dragome blagi, milostivi, pratajui jedno dragome, kao to je i Bog u Hristu, oprostio vama (poslanica Efeanima 4:32)." Nikada nisam srela osobu koja vodi istinski sretan ivot, a da joj nedostaje umee pratanja. ak i njeni prijatni trenuci su u senci gorine i besa. Tvoja nepopustljivost te uvek vie boli nego to boli onu osobu na koju si besan. Uznemiren um i fiziki problemi nastaju upravo zbog nepopustljivosti. Posmatrala sam kako su ljudi koji su protraili dragocene godine u gorini i nemogunosti da oproste, najeamrtnoj postelji po prvi put doiveli momenat istinske slobode i radosti, jer su konano uspeli da oproste drugima. Isus udi da nas oslobodi nae patnje i bola. On nam nudi reenje za svaki problem sa kojim se susreemo, ak i za mrnju. Bez obzira na to koliko vas je neko pozledio, sloboda i srea bie vai.

20 Ostati srean u nesrenom svetu rtva 21 Vi moete na vreme otkriti svoj "gubitniki" nain razmiljanja pre nego to ozbiljno ugrozite sebe i svoju okolinu. Vaa nemilosrdnost moe predstavljati jedan od mnogih znakova upozorenja. Znaci upozorenja Postoje neki znakovi upozorenja koji vam signaliziraju da vas va "gubitniki" nain miljenja ozbiljno ugroava, i da e se situacija jo vie pogorati ukoliko je ne predupredite. Sada u navesti etrnaest iskaza. Proverite da li se neki od njih odnosi i na vas. Zaokruite one koji se na vas odnose. Naite vremena za sebe. Predlaem da utroite najmanje trideset sekundi na prouavanje svakog iskaza. ak i ako se on samo delimino tie vas i vae situacije, vi ga ipak zaokruite. 01.___ ajee krivite nekog drugog za vlastite greke. N 02.__Bpstajete sve vie cinini i kritini. 03.__Krivite svoje kolege i saradnike za sve greke u poslu. 04.__ I sama pomisao o napredovanju u vaem linom ili poslovnom ivotu potpuno vas paralie. 05.___ Sve to inite, inite u poslednjem trenutku, ili posao ostavljate nedovrenim. 06.___ Nalazite opravadanja to niste obavili posao jer (a) oseate da je to tuda odgovornost ili (b) ne elite da neko drugi primi pohvale i saznanja za dobro obavljen posao. 07.___ ezorganizovani ste kako na poslu tako i kod kue. D 08.__Ogoreni ste kada vidite da drugi ljudi, a ne vi, odlaze na odmor, napreduju na poslu, ili imaju uspenu ljubavnu vezu. 09.___ seate da se lanovi vae porodice sve vie otuuju jedni O od dragih. 10.__Smatrate da nema mnogo ljudi na ovom svetu koji bi stali na vau stranu. 11.___ Verujete da se neete dopasti ljudima kada vas budu stvarno upoznali. 12.___ ajee oseate da su ljudi sa kojima stupate u kontakt N vai protivnici, i da su, pored toga, prema vaem miljenju, nepoteni, neiskreni, te da im se ne moe verovati. 13.___ olujete od jedne ili vie fizikih bolesti. B 14.__Ne vidite izlaz iz svojih problema. Ukoliko ste zaokruili sedam ili vie gore pomenutih znakova upozorenja, nalazite se u opasnosti. Va ivot moe biti zahvaen plimom anksioznosti i nepotrebne patnje. Mogue da oseate kako vas stalno ugroava nekakava nevidljiva opasnost, ili se oseate ugroenim pri samoj pomisli da ete se sa dananjim problemima morati suoiti i sutra. Nastavite sa itanjem jer ima pomoi i za vas. rtva nije obavezno neurotina osoba koju neprekidno razdire mentalna agonija, ali ona svakako iskazuje izvesne crte neurotinog ponaanja. rtva se najee ne odluuje da stupi u borbu sa problemima i opasnostima. Ona bi radije da se sakrije od opasnosti i tako namerno srlja u stanje nemoi. to smo slabiji, to su nae potrebe vee, i srazmerno tome vie zavisimo od drugih. A to vie zavisimo, sve vie smo zaokupljeni sobom i svojim problemima. Zavisniki tip osobe nastoji samo da ugodi sebi i ispuni svoje potrebe. sam nesrecan Zat Neoph^fBno je spoznati korene naeg nesreenog ponaanja. Pozitivne ili negativne reakcije na ivotne situacije su u direktnoj vezi sa znaenjem koje im pridajemo. Shodno tome, mi smo tvorci vlastitih neuroza. Uznemirena si, kae mi, jer je tvoj deko

22 Ostati srean u nesrenom svetu rtvu upravo izaao iz kue ne rekavi ti kuda ide i kada e te ponovo nazvati. Osea se besnom i bespomonom. eli da krene za njim, povue ga za rukav i zatrai da ti objasni svoje ponaanje. "Ne mogu izai na kraj sa ovim odnosom", govori u oajanju. Meutim, ti sama sebi nanosi bol, i to ima malo veze sa ponaanjem tvog mladia. Zar tvoje ponaanje ne upravlja tvojim oseanjima? Tvoja tvrdnja ne mogu najee znai neu. "Ne mogu da izaem na kraj sa ovim odnosom", je kao da si rekla - "ja ne elim da uinim nita pozitivno i dobro da bih obogatila ovaj odnos". Tebi odgovara da bude slaba i bespomona u tom odnosu. "Ne mogu da promenim stvari na bolje", zapravo znai "ja to neu". Tako sebi osigurava pravo na bespomonost. Bespomonost je: 31. Iskrena elja da se uini neto to izgleda nemogue. 32. Znanje*da e koraci u tom pravcu izazvati patnju i strah. 33. eleti da se jasno seti prolosti, ali se plai da ete ovo seanje zaboleti. 34. eleti da disciplinuje svoje dete, ali to ne moe uiniti zbog straha od detetovih izliva besa. 35. eleti da stupi u srean odnos sa tim i tim, ali ne eli da suvie da sebe, jer te on, ili ona, mogu odbaciti, a odbacivanje boli. Na par, Lars i Arlin, morali su da se suoe sa "ne mogu - neu" ponaanjem. Lars je eleo mirnu savest, ali je istovremeno znao da, ukoliko eli da je dostigne, mora da se suoi sa vlastitim nedostacima, a to bi za njega bilo veoma bolno. Arlin je, pak, u svom muu videla uzrok njenih nagomilanih problema. Koliko bi za nju bilo bolno kada bi morala da se suoi sa injenicom da ih je ona sama izazvala, pridajui im znaaj koji ne zasluuju. Da bi i sama postala uspena u poslu, Arlin bi morala da se suoi sa istinom, da se jo uvek dri svoje infantilne zavisnike uloge. Umesto toga, ona optuuje Larsa da joj ne dozvoljava da "raste i ostvari svoj puni potencijal u poslovima". Njeno odbijanje da se suoi sa svojom slabou omoguavalo joj je da se i dalje ponaa kao bespomono dete. Njena nesposobnost i njegova krivica, zakljuila je, i sada ne zna kuda da krene. Izgubila je sposobnost da donosi mudre i promiljene odluke. Putniko "ja" i unutranji mir Kao to smo videli rtva zavisi od drugih ljudi, a onda ih okrivljuje za njegove, odnosno njene probleme i patnje. U stvarnosti, osoba se moe toliko odvojiti od svog "ja" da . prestane da osea kako je stvarna osoba koja ivi stvarni ivot. Ovakva izoidna otuenost oznaka je i vremena u kojem ivimo. Nesigurnost u vezi samog ivota, pa i naeg opstanka, nalazi se u korenu mnogih neurotinih ponaanja dananjice. Razlog tome je to nismo naueni da potujemo prave vrednosti koje bi uinile da se oseamo dobro u vlastitoj koi. Kada doivimo unutranju prazninu, oajniki pokuavamo da je ispunimo. Dogaa se da onda delujemo iz detinjeg oseaja lienosti i zatim pokuavamo da doivimo zadovoljstvo tako to emo zavisiti od jedne ili vie osoba. Potom okreemo nae frustracije i bes ka sebi, i patimo zbog neugasivih i nejasnih enji koje niko drugi, bez obzira na to koliko od njega zavisimo, ne moe da ispuni. rtva je uvek u stanju udnje za neim. Nju nikada nita ne moe zad&voljiti i uiniti srenom. Oni odnosi koji se zasnivaju iskljuiva na linim potrebama svoj vrhunac mogu dostii samo u onome to Erih From opisuje kao "sjedinjenje bez integriteta". Onaj par s poetka ovog poglavlja, predstavljao je upravo tu

24 Ostati srean u nesrenom svetu rtva 25 "fuziju bez integriteta". Kada je muevljev otac poginuo i kada vie nije bio tu da igra svoju ulogu u okupljanju porodice, lanovi porodice kao da su i sami prestali da postoje. rtva tei da posmatra voljene osobe, kao svoje "oslonce". rtva nikada sutinski ne potuje drugu osobu; njemu ili njoj, je ta osoba oajniki potrebna. Moja majka je poela da se vezuje za svoj herojski cilj da pomogne mojoj baki da ozdravi. Morala je da se uhvati u kotac sa ovim gubitkom i ponovo proceni sebe kao i gubitak koji je pretrpela. Mnogo godina kasnije, ona je ponovo bila suoena sa slinom traumom kada je moj otac poginuo u stranoj eleznikoj nesrei. Ona, kao i moj brat, sestra i ja, morali smo da otkrijemo znaenje unutranjeg mira, da pronaemo kako da odrimo unutranji mir uprkos strahovitom bolu zbog gubitkaMoja majka je primer moje definicije, unutranjeg mira. Mir nije jednollavno prestanak borbe i iskuenja. Kada bi mir znaio samo prazninu, onda bi se to moglo nazvati grubom alom. Mir nije smirenost, niti obavezno mora da znai unutranju tiinu. Njega moemo pronai i u najgoroj kakofoniji. esto ete morati da ostvarite i doivite mir usred buke i metea. Ukoliko budete shvatili sledei zadatak, nauiete kako da doivite radost unutranjeg mira i usred najveih iskuenja. (s) Mi primamo Boiju milost, i to unosi mir u na ivot. Bog je jedini Izvor mira i zdravlja. ivot bez problema sam po sebi ne daje mir. Mir dolazi samo kroz saveznitvo i usklaenost sa naim nebeskim Ocem. Ukoliko ste prolazili kroz bolne situacije i doivljavali neprijatne stvari, moete poeti da koristite nove metode koje e vam pomoi da ih jasnije sagledate i da se oseate bolje zbog toga. 1. Prepoznajte situaciju onakva kakva je bila onda kada se dogodila. Ukoliko je bila neprijatna, recite sebi tano ta se dogodi lo, bilo da ste vi bili njen pokreta ili ne. Naite vremena za sebe. Ne dopustite da vas preplave emocije. 2. Ostavite situaciju tamo gde jeste, u umu. Zamislite kako je stavljate u vreu i vezujete je debelim konopcem. Recite: "Ovaj teret mi nije teak, ni ovaj jaram mi ne pada teko. Izvoli, uzmi ovo od mene...Vie ne elim da razmiljam kao rtva." Ovo nije tako lako uiniti kao to na prvi pogled izgleda. Moda ete morati vie puta da ponovite vebu. Da bi ste se oslobodili iznutra, morate se osloboditi svog gubitnikog mentaliteta. Prestanite da vuete svoj "gubitniki mentalitet" za sobom u svim situacijama, pa i onim konfliktnim. Toliko ete se navii na njega da ete poeti da ga uzimate za ozbiljno i liiete sebe svega dobrog to biste usput mogli da doivite. Mir Klju za trajnu sreu ivotu. je potpuno Uiniti vane promene u ivotu Odluite se na trenutnu unutranju; i^TS^r^Ue : ,m * J^'- ^, sa6, iznutra verujete da vi prihvatenje Boije namere u tvom U knjizi Dejmsa Drejpera Otkrijte lepotu, on nam govori o nagradama spoznaje da je Isus Hrist otelovljenje "milosti" i "mira".

26 Ostari srean u nesrenom svetu rtva 11 uzoran, dobro voden i primeran; i pod dva, smatrate da ukoliko va ivot nije u skladu sa vaim visokim kriterijumima, onda on mora da je najgori mogui. Kako se onda moete suoiti sa takvim fijaskom? Meutim, vae predstave i vai utisci vas varaju. Radi se o pogrenim verovanjima. (Proitajte Kuite sebi istinu, knjigu koju smo napisali dr Vilijam Bekus i ja, za objanjenje reci pogrena verovanja (engl. kovanica: misbelief, prim. prev.). Zapitajte se sledec'e: 1. Da li vam je teko da se suoite sa milju da ste moda pogreili ili da niste u pravu? 36. Kada se ne oseate dobro i u skladu sa sobom, da li krivite dragog ili okolnosti? 37. Da li moete da priznate sebi da niste onakvi kakvog (kakvu) sebe predstavljate pred drugima? Ukoliko se ne oseate dobro i u skladu sa sobom, onda moete poeti dluvodite nove oblike ponaanja koji e imati pozitivan efekat na vae samopouzdanje. Recite sebi da ete ovog istog trenutka nauiti kako da budete "sam svoj gazda", tj. gazda nad sobom i svojim oseanjima, i da ete svoje novosteeno znanje nastaviti dalje da primenjujete u ivotu. Gubitniki nain ponaanja prisutan kod rtve esto se pogreno tumai kao samoodricanje. rtva sebe liava panje koja bi joj mogla biti pruena, ali se nikada ni ne suoava sa svojim strahovima, niti moe sebi otvoreno da prizna: "Plaim se da se suoim sa svojim pogrenim verovanjem da sam bezvredna. Jer, ta ako to uopte nije pogreno verovanje?" Shodno tome, ponaaete se izuzetno skromno, ponizno i nesebino. Ali tu ne moe biti govora o pravom samoodricanju. Naprotiv, to je samopovlaivanje koje se hrani na vaem oseanju bezvrednosti. tavie, ono jo i pothranjuje i podstie mrnju prema sebi. Recite sada glasno: "Posvetiu se samoodricanju jer ne mrzim, nego potujem sebe." ovek moe potovati sebe ak i ako nije poloio niz tekih ivotnih testova i ostvario brojna dostignua. Neki ljudi se toliko drastino zalau da zaslue tue pohvale da se vie nee odvaiti da upute pohvalu sebi pre nego to im je drugi ne upute. Koliko vam je jo dokaza potrebno? Pa vi ste Boije edo! Dobri ili loi, vi ste Njegovi! Da li delite ljude na pobednike i na gubitnike? Verujete li da morate biti pobednik da biste se oseali dobro i u skladu sa sobom? Dobitak i gubitak sami po sebi nisu ni dobri ni loi. Ono to ih ini dobrim ili loim jeste znaaj koji im pridajete. Prvo to bi trebalo da uradimo jeste da promenimo na nain razmiljanja i da umesto o dobitku i gubitku ponemo da ramiljamo o rastu i napredovanju. Moramo zameniti stari gubitniki mentalitet sa novim mentalitetom, mentalitetom Voljene Osobe. Svidele su ini se reci Aribalda Meklia, autora komada J.B., prilikom intervjua koji je dao u vezi sa predstavom, koja je zasnovana na biblijskoj prii o .Tovu. Rekao je: "O ljubavi uimo jedni od dragih. Bez ljudske ljubavi, Bog ne postoji kao Bog, ve samo kao Tvorac, a ljubav je jedina stvar nad kojom niko, pa ak ni sam Bog, nema vlast. Ona je ili slobodan dar ili je uopte nema. Ljubav je najiskrenija, najslobodnija onda kada se daje uprkos patnji, nepravdi, pa ak i smrti." Da li je Jov bio rtva? Komad J.B. prikazuje Jova u okolnostima savremenog drutva. Jov je ovfe predstavljen kao uspean biznismen, koji, uz to, ima srenu i harmoninu porodicu. Nakon izvesnog vremena, smrt e mu prigrabiti svu njegovu decu, njegovi e poslovi krahirati, a njegovo zdravlje bie ozbiljno narueno. Naposletku e njegov grad

28 Ostati, srean u nesrenoni svetu rtva 29 kao i vei deo sveta, biti uniteni u nuklearnom ratu. J.B-ovi savetodavci su jedan marksista koji mu govori da je izvor svih njegovih problema politike prirode, jedan psihijatar koji insistira na tvrdnji da krivica ne postoji, i jedan svetenik koji stoji na stanovitu da njegovi problemi imaju veze sa grenim ivotom ljudi uopte. Komad se odvija prema biblijskom uzoru sve do samog kraja. Meutim, za razliku od biblijskog Jova, J.B.-a i njegovu enu ne oekuju nikakva uda, nikakve nagrade za pretrpljene patnje. Umesto toga, J.B. i njegova ena odluuju da uzmu ivot u svoje ruke, da nastave da ive, rastu i ponovo grade ono to su izgubili. Odluuju da e ponovo imati dece i da e zapoeti ivot iz poetka. Mekliev odgovor na pitanje gubitka je jasan: J.B. odluuje da nastavi sa ivotom i da ponovo stvori neto dobro i korisno. On ne optuuje svet za nepravdu koja mu je naneta - on ne kree u krstaki ratfU bi se na nebu izborio za pravdu - itmesto svega toga, on se odluuje za ljubav. Nikada nemojte pristati na ulogu rtve, ak i ako je itav svet tako nastrojen. Do erar, koji se pominje u Ginisovoj knjizi rekorda kao najuspenjiji prodava automobila svih vremena, rekao je da je, kao tridesetpetogodinjak bio "potpuni promaaj". Njegova molitva Bogu glasila je: "Boe, da li je tano ono to je otac rekao - da od mene nikada nee nita postati? Da li je to sudbina koju si mi Ti namenio, Gospode? Gospode, ako mi pomogne sada, obeavam da u pomagati drugim ljudima u budunosti, zaklinjem se da hou!" Do erar je promenio tok svoje gubitnike sudbine i mentaliteta. On smatra da je njegov uspeh iznenada stigao onda kada je ceo svoj ivot, u oajanju, predao u Boije ruke. "Shvatio sam da prevazilaenjem ivotnih tekoa i uenjem na vlastitim grekama, ovek doista moe pronai sebe i nauiti kako da napreduje", rekao je svetski poznat erar. On smatra da su sva ispatanja i patnje bile za njegovo dobro i svoj govor zavrava citatom iz Poslanice Rimljanima 8:28: "A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namjerenju." Svaka pria o ljudima koji su uspeli da prekinu da igraju ulogu rtve i preuzeli ulogu pobednika, ispunjava me oduevljenjem. Svetska ampionka u skijanju Boni Sent Don predstavljala je upravo takav sluaj. Na zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. osvojila je jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Ona, meutim, nije kao i ostali svetski ampioni u skijanju. Boni ima samo jednu nogu. Brad Hadiburg takode je pobednik. On je osvojio srebrnu medalju u veleslalomu na olimpijskim igrama 1984. Njemu su amputirane i ruka i noga. Brad je, meutim, u startu bio rtva. Izgubio je i ruku i nogu u saobraajnoj nesrei, vozei motorcikl u pijanom stanju. Danas on vie nije rtva. On je pobednik i osvaja. "Ali u svemu ovome pobjeujemo onoga radi koji nas je ljubio." (Rimljanima 8:37) To se odnosi i na vas! Sada emo izgovoriti jednu zajedniku afirmaciju: Odbacujem moju dosadanju ulogu rtve. Ne elim da budem rtva. Ja u pobediti. Ja u voleti. Ja u se izboriti sa svojim nedostacima. Usudiu se da budem nesavren.

30 Ostati srean u nesrenom svetu DRUGO POGLAVLJE OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA ZA RTVU Usudite se da se suoite sa onim od ega se plaite ili od ega ste se plaili: 1. Da li ste vi stvarni krivac za greke koje prebacujete nekom drugom? Ukoliko moete da odgovorite na ovo pitanje, onda moete da izvnete i neto pozitivno u vezi poinjene greke. Upamtite da je u redu: ne uspeti; izgubiti; pasti; oklevati; praviti greke; pokvariti neto; povrediti i biti povrecn; ponaati se glupo; uiniti nepravdu. \ ' LJUBAVOHOLIAR Postanite svesni modi opratanja i Boga ispunjenog ljubavlju i A moi preobraaja u Svetom Duhu i to e vas voditi ka istom, J poMpom, celovitom i sretnom ivotu. Bog nam oprata nae g greke i nedostatke. Da li ih vi moete sebi oprostiti? 38. Da li ete dopustiti sebi da ponete da volite sebe? 39. Zakljuite da su ove okolnosti, u kojima se sada nalazite, najbolje okolnosti za vas u ovom trenutku. Nije vano koliko su loe okolnosti u kojima se trenutno nalazite - recite sebi da su najbolje jer pripadaju samo vama. .Odluite odmah da ete prestati da mrzite sve to je vae. ak i ako je neprijatan, lo ili bolan, zagrlite svoj ivot i recite glasno: -iv sam i mogu voleti ivot. -Ne samo dobri trenuci, ve svaka sekunda mog ivota ima svoj znaaj. -Bog mi misli dobro. Odabirani da mislim kao On. -Svaka patnja u mom ivotu moe se pretvoriti u neto dobro. Sada proitajte i upamtite Korinanima 10:3-5. greka i svaka Bez tebe, du-a, du-a, Moj ivot je kao mulj, Ja sam ruina, potpuna nula, bup-bup, bez tebeeee. Da li prepoznajete dobro znanu poruku u ovim izmiljenim stihovima? "Moje sve i svja", "Ti si vazduh koji udiem, moj ivot" i "Bez tebe ja ne mogu", poruke su koje sluamo svaki dan. Moja prijateljica Lila rekla mi je u vezi svog braka sa muem advokatom koga je veoma volela: "Ne znam, ali sve te godine ljubavi i panje prema drugome nisam shvatala kao robiju". Mnogi od nas poveravaju vlastito bie i vlastitu sigurnost drugim osobama. Lila mi se poverila sa suzama u oima: "Mislim da sam postala Bobov zavisnih... Hou da kaem, tako mi je oajniki bio potreban da mi da snagu, da me voli, da potvrdi moju vrednost. inila sam sve da zasluim njegove pohvale. Bilo mi je potrebno da mu budem potrebna. est godina sam radila dva posla da bih mu pomogla da zavri koled i studije prava. Pretvorila sam se u kipu pornauj^nu..." Lila je, izrekavi re potreba, pogodila u sr problema. Mi svoja oseanja zovemo raznim imenima - ljubav, predavanje, Posveenost - ali nita od pobrojanog nije tano. Mi brkamo ljubav sa potrebom.

32 Ostati srean u nesrenom svetu Ljubavoholiar 33 Boija namera jeste da budemo celovita i zdrava ljudska bia, koja mogu da podele ono najbolje i najlepe u sebi sa drugima bez nametnutih obaveza. On hoe da bude na identitet, naa snaga, nae sve u svemu to postoji. Kada postavite neku osobu na mesto Boga, vi nikada ne moete postii potpunu sreu. ovek ne moe da ispuni mesto u samom sebi, mesto namenjeno Bogu, nekom osobom. Mi verujemo u mnogo stvari koje nisu tane. Neki ljudi veruju da e, ukoliko nose beli luk kao ogrlicu, biti zatieni od virusa i prehlade. Dragi veruju da toplo mleko i beli luk mogu rasterati bezmalo sve (pa i uljeza). Uili su nas da emo postati pametniji ukoliko jedemo ribu, jai ukoliko jedemo spana, tanji ako jedemo grejpfrut, i vii ako redovno budemo pili mleko. Natan Pritikin pie, u Pritikinovom obeanju, da ratnici afrikog plemena Aanti imaju obiaj da pojedu srce pobeenog neprijatelja ne bi li stekli hrabrost. Indijai^i iz Kanzasa jedu psee meso jer veruju da e tako razviti vrlinu vernosti. Abiponi iz Paragvaja smatraju da e im meso jaguara pomoi da bre tre. Miri iz Asama jedu tigrovo meso da bi postali moni ratnici. Tvoja verovanja oblikuju tvoja dela. Zato je vano prepoznati razliku izmeu ispravnih i pogrenih verovanja. uli ste pesme sa porukama kao to su: "Ljudi kojima su potrebni ljudi su najsreniji ljudi...", "Sve dok sam mu potrebna, vrsto u ga se drati", ili sledea dirljiva misao: 'Volim te toliko da bih mogao umreti". Verovati da draga osoba moe ispuniti sve nae elje i oekivanja ista je la. Neka primitivna plemena veruju da e, konzumirajui ljudski mozak, stei mudrost, a jedui ivu digericu hrabrost. Da li su njihova verovanja istinita? Mi smatramo da se tu radi o neznanju. A esto se odnosimo prema ljubavi i braku sa jednakim primitivnim neznanjem. Pisac Dejms Turber napisao je "vaspitavani smo tako da nismo u stanju da odvojimo seks od ljubavi, Sneguljice i 'tako su iveli zauvek u miru i radosti". Mi mislimo da je ona (ljubav) dugme koje kad pritisnemo, dobijamo instant lek protiv tekoa i siguran putokaz ka srei. U naem sentimentalnom neznanju brak shvata-mo kao neku vrstu sedativa." Turber je ispriao ljubavnu priu koja me je stvarno pokrenula. Rekao je: "Jedna ena, stara etrdeset i sedam godina, udata dvadeset i sedam godina za oveka sa kojim ima estoro dece i koja zna ta je prava ljubav, opisala je ljubav na sledei nain: "Ljubav su sva iskustva kroz koja si proao zajedno sa nekim". Neki parovi insistiraju da u svakom trenutku svog branog ivota budu zaokupljeni jedno dragim. U jednom lanku u Los Angeles Times-it od 3.03.1984. proitala sam o jednom paru iz -Viste, Kalifornija, gde su se i mu i ena razboleli u isto vreme. lanak je govorio o tome kako su Heri i Kora Voker bili nerazdvojni itavog svog pedesetogodinjeg braka. Kada su se razboleli, zajedno su primljeni u bolnicu, gde je Hari otiao u odelenje za plune bolesnike a Kora u odelenje za bubrene bolesnike. Svakodnevno su se poseivali, ali se Hariju nakon kraeg vremena stanje pogoralo i on je umro. Osam sati nakon smrti svog mua umrla je i Kora. Da li Harijeva i Korina pria izgleda kao savrena pria o romansi, vernosti i ljubavi? Ti nisi savren, niti je to bilo ko dragi. Rornansa Harija i Kore Voker moda je bila, a moda i nije bila savrena. Svaki ovek ima svojih mana i kada se zbliimo sa nekim, one nam postaju uoljive. Da bismo spoznali realnost morarnOjApoznati da postoji i nesavrenost. Ako traimo energiju na jednu fantaziju kao to je ljudska romansa postaemo zavisnici, skloni Ijubavoholizmu. Potrebno je da kanaliemo nae snage da bismo mogli da rastemo i istraujemo sebe. volela bih da je pria o Hariju i Kori Voker autentina ljubavna

34 Ostati srean n nesrenoin Ljubvvoholiar 35 pria i da su se oni voleli svih pedeset godina jer su savladali neke vetine meusobnog voljenja, a ne samo zbog toga to su delili istu kuu. Njihov prijatelj koji ih je dobro poznavao rekao je o njima: "ak i u poodmaklom ivotnom dobu delovali su kao par mladih ljubavnika". Karakteristike Ijubavoholika ta ini Harija i Koru drugaijim od Ijubavoholika? Intenzitet napora koji su oboje ulagali u pravcu obostranog prihvatanja i voljenja. Ljubavoholik je zavisniki tip linosti. On ili ona oekuju od druge osobe da im prui ljubavno zadovoljenje. Ljubavoholik e uiniti sve da bi zadovoljio svoju udnju, ali e u tom procesu posmatrati dragu osobu kao objekat, a ne kao ljubavnika, odnosno ljubavnicu. Osoba koja zavisi od ma ega drugog, muena je eljama i potrebama to se moe pretvoriti u jednu neugodnu i nezasitu glad. Ljudi kojima su potrebne droge da bi se oseali dobro, kafa da bi se probudili, alkoholna pia da bi se smirili, plus neka osoba koja e ih voleti da bi se osetili vrednima, su zavisnici. Ljubav je kvalitet, atribut i plod Svetog Duha. Ljubav je u samom srcu Boga. "Ljubavoholik" je osoba koja udi za ljubavlju kao kakav zavisnik. Razlika izmeu bogougodne ljubavi i Ijubavoholizma je u tome to Ijubavoholik ne ume da daje. Ljubavoholik zna samo da uzima, premda o sebi misli da je davalac. Samodisciplina, samokontrola, sposobnost da prepoznamo svoju unutranju vrednost (jer smo Bogu vredni), su neke od osobina koje su danas, u ime "ljubavi", toliko omalovaene da se ponovo namee potreba da kritiki pogledamo sebe i svet koji nas okruuje. Nikada neemo ostvariti pobedu niti je sagledati u naem hrianskom ivotu, ukoliko sebi ne pojasnimo ta reci volim te doista znae. Mi tretiramo ljubav kao neto to postoji nezavisno od nas i kao da ne posedujemo nikakvu mo nad njenim hirovima. Ri i Sisi su dvoje ljudi koji su vrsto verovali da njihova ljubav moe savladati sve prepreke i da e ih snaga ljubavi izvesti iz bezbrojnih tekoa svakodnevnice. Venanje, koje se odigralo odmah nakon njihove mature, nametalo se kao jedino reenje u odnosu na izolovan i nesiguran ivot kakvog su u to vreme pojedinano vodili. Ri i Sisi su bili tinejderi kada su krenuli prema oltaru. Njihova ljubav manje je predstavljala plod uzajamnog razumevanja i brige, nego to je znaila bekstvo od ivotnih problema. Oboje su smatrali da ih roditelji ne razumeju. Oboje su imali ozbiljnih problema u komunikaciji sa porodicom. Bili su to usamljeni tinejderi, razoarani u svet, sa malo prijatelja koji nisu bili zajedniki, i udal-' jeni od crkve. Nisu se isticali u uenju i dobijali su loe ocene. esto su zajedno beali sa asova i dolazili u sukob sa kolskim autoritetima. Bili su jedno dragom utoite i uteha, jer ni jedan ni dragi nije posedovao dovoljno samopouzdanja i zdravog samopotovanja. Sisi je najvie elela da bude zatiena i da se o njoj vodi rauna. Riu je bilo potrebno da bude nekome potreban. Za njihove roditelje, Ri i Sisi bie i ostati deca kojima su potrebna uputstva i saveti. Za njihove vrnjake predstavljali su nepristupaan i zatvoren par koji se uvek dri zajedno. Ri i Sisi .su mislili da nema tog mesta na svetu gde e biti prihvaeni i uvaeni osim u uzajamnom odnosu. Oni su pobrkali svoju potrebu da budu prihvaeni i uvaeni sa ljubavlju. Venalipeu se u prijatnoj crkvenoj atmosferi, a ceremoniji su prisustvovali i njihovi suzdrani roditelji. Sisi je izgledala kao devojica koja se "igra mame" obuena u belu haljinu sa velom, zaklinjui se na vernost, uzajamnu podrku i ljubav "dok ih smrt ne rastavi", svom tmejd-lepotanu koji je stajao kraj nje. Tako je nji-

Ostati srean u nesrenom svetu Ijubavoholiar 37 hov zajedniki ivot bio zapeaen. Krenuli su put zalazeeg sunca kao mu i ena, dok je Ri sa nestrpljenjem oekivao trenutak kada e sa sebe da skine sveano odelo, uleti u svoje stare farmerke i majicu, i ponovo se oseti kao "svoj" ovek. Ni Ri ni Sisi nisu znali da prokre puteve zasebnih intereso-vanja kako bi se razvili u zasebne individue. Nisu gajili prijateljstva i odnose koji bi podravali i obogaivali njihove zasebne ivote. Sisi je igrala ulogu ene najbolje to je znala, dramatino istiui svoju bespomonost. "Brini se o meni" bila je njena bezglasna poruka. Sisi je igrala dete, a Ri je trebalo da igra roditelja, mada mu ta rola nije ba najbolje leala; ta, gotovo je i sam jo uvek bio dete. Nije bio u stanju da svue farmerke i majicu, ak ni povremeno. Sisi je preuveliavala Riijevu muevnost i njegove sposobnosti, jer je mislila da to ena treba da ini, i stalno je s ushienjem govorila o-tome kako je on savren. Ri, znajui da je daleko od savrenstva, postajao je sve nesigurniji i, shodno tome, zaplaeniji. Istovremeno se nije usuivao da otvoreno progovori o svojim nedostacima jer se to nije uklapalo u njegovu sliku o muevnosti. Neprekidni pritisci koje je Sisi vrila na njega da bude njen heroj-roditelj bili su suvie za njega, i samo su umnoavali njegov strah i nesigurnost u vezi samog sebe i sveta. Sisi je preterala u svom oboavanju i neprekidnoj hvali. Umesto da ga osokoli i ulije mu samopouzdanje, pobuivala je u njemu oseanja straha i krivice. Kada im se rodilo prvo dete, mladi otac poeo je da pije. Jo pre nego to je dete prohodalo, Ri je ve krenuo svojim putem. Vraao se kui kasno, opijao se, a Sisi je ubrzo saznala da se vida i sa drugim devojkama. Siromana, nesrena, zbunjena i prevarena, Sisi mi je rekla: "Meri, meni je tek devetnaest a ve se oseam kao starica." Nisam sumnjala u to da se Sisi i Ri stvarno vole i da negde, u tom bolnom haosu njihovog braka, jo uvek ima nade za njihovu budunost. Oseala sam da su izostavili najvaniju crtu braka - a to je prijateljstvo koje uvaava tue potrebe, ciljeve i elje, bez obzira da li se one podudaraju sa tvojim. Sisi nije znala da nije ona savrena, ljupka ena kakvom je sebe elela da predstavi. "Kako je mogao da mi uini tako neto kada sam mu pruala toliko l/ubavi?" uzviknula je. Onda mi je objasnila da nikada nije uinila nijedan korak a da prethodno nije konsultovala Ria, da "kada bi me neko pitao kako sam, ja sam uvek govorila samo o Riu", da "kada bi mi neko postavio pitanje, ja bih mu rekla da moram da pitam mua za odgovor". Ri je bio zbunjen, progonjen oseanjem krivice i defanzivan. "Naravno da volim svoju enu", kazao je. "Ne znam zato inim ono to inim. Verovatno zbog toga to mi je stalno za vratom u vezi ovog ili onog." Ukoliko im ne bi bila ukazana pomo, onda bi njihovi postupci, kojima nije rukovodila ljubav, nego potreba, mogli samo da donesu jo vie bola i tuge. Njihova zavisnost prevazilazila je njihovu mo razumevanja. Ni jedno ni drugo nisu bili u stanju da sagledaju da se njihove uloge deteta i roditelja granie sa sadomazohizmom, sa Riom koji igra surovog hostilnog roditelja, i sa Sisi koja igra bespomono dete. Erih From je u vezi s tim u Umeu '/ubavi kazao sledee: 'Sadistika osoba je isto tako zavisna o podlonoj osobi kao to je podlona osoba zavisna o njoj: nijedna ne moe iveti be druge. Razlika je jedino u tome to sadistika osoba zapoveda, izrabljuje, vreda, poniava, a sto je mazohistika osoba izrabljivana, vreana, poniavana. To je znatna razlika u realmtikom smislu; u dubljem emocionalnom smislu razlika nije toliko vana Koliko ono to im je oboma zajedniko: sjedinjenje bez integriteta.''

38 Ostati srean u nesrenoiu svetu Ijiibavoholiur 39 Klju za trajnu sreu '& Nauite da prepoznate, prihvatite i pobedite svoje Ijubavoholike sklonosti pre nego to vas one savladaju. Povredi me, ja sam tvoj Kiti je verovala da mora da bude vredana, jer je to cena koju mora da plati za ljubav i zatitu. Njen otac je bio besan i povuen ovek, pa je Kiti Donaldove utljive faze povezala sa besom. Kitin otac nije voleo da komunicira sa enama, smatrajui da razgovor sa enama ne dolikuje mukarcu. Kiti je bila ubedena da je njen mu kao njen otac, te da njegove utljive faze podrazumevaju odbacivanje i osudu. Na kraju krajeva, njen otac nije cenio ene. Kitino nezadovoljstvo i zbunjenost stvorili su joj jo mnogo dodatnih problema. Njeno nezadovoljstvo se pretvaralo u glavobolje, hronine upale grla, probleme sa kimom i u preteranu brigu za decu. Pogledajmo sada Donaldovo duevno ustrojstvo. Njegova majka je bila brina domaica koja se starala o etvoro dece. Roen kao pretposlednje dete, Donald je rastao sa oseanjem osujeenosti i povreenosti. Oseao se naputenim i zapostavljenim. Zbog nedostatka brige i nege postao je ogoren i besan, a uz to se sluio jo jednim sredstvom - utanjem iz inata. Kada je Kiti ostala u dragom stanju, Donald se ponovo vratio u svoje ranije stanje, stanje zapostavljenog deteta. Kiti je poela da ga podsea na njegovu majku, koja ga je odbacila nakon roenja mlaeg deteta. Poeo je da se ponaa onako kako se ponaao dok je bio mali: izlivi besa, duga utanja - ali sve to ga je ostavljalo Praznim. Njegova ena je takoe igrala ulogu deteta. Kako je mogla znati da i on nastoji da igra istu ulogu? I gde su tu roditelji u Njihovom scenariju? Gde su bili odrasli da ih spasu od samih sebe? Da li biste dozvolili da se uzmu dva petogodinjaka? A evo, ovde imamo dva odrasla oveka u braku, koji neprestano nanose jedno drugome bol, upravo kao to to ine zapostavljena, zaputena deca. Sjedinjenje bez integriteta Donald i Kiti bili su u braku deset godina. Oni su predstavljali primer onoga to Erih From opisuje kao "sjedinjenje bez integriteta". Oboje su sa nezadovoljstvom zakljuili da brak, sam po sebi, .nije garancija da e se ostvariti jedna vredna i zrela zajednica. Ziveli su zajedno sutinski kao dva stranca, premda se stranci esto ^ponaaju ljubaznije jedno prema drugim nego to su se oni ponaali. Kada sam ih upoznala na seminaru koji se vodio pod nazivom Voli i budi voljen, nalazili su se tik pred razvodom. U poverenju su mi rekli da oboje dosta piju - on u barovima, a ona kod kuc'e u kuhinji. Svaki njihov susret zavravao se dugotrajnom svaom. Njihove svae odvijale su se tako to je Kiti plakala i zapomagala a Donald urlao u frustraciji i besu. Nevidljive unutranje poruke uglavnom su uvek bile jedne te iste; njena: "Zato me ne voli i ne posveti mi panju?", a njegova: "Ovde ja i moje elje nikome nisu interesantni." Erih From kae da ljubav moemo ostvariti tek kao odvojene i sigurne linosti. On je rekao: "Zrela ljubav je sjedinjenje, pod uslovom ouvanja vlastitog integriteta, vlastite individualnosti." Donald i Kiti su jedno od drugog traili potvrdu za vlastiti osec'aj vrednosti i potpunosti. Nijedno ni drugo nisu potraili podrku i pomo sa stane, osim u piu. Iz svog razoarenja i povreenosti, neprekidno su se psovali i vredali.

40 Ostati srcan u nesrenoin sva n Razlika je u tome to deca najee imaju uz sebe i nekog odraslog koji e ih tititi jedno od drugog - a Donald i Kiti nisu imali tu. vrstu zatite. Bespomono zavisni, oseali su da ne mogu iveti jedno bez drugog, a opet su se uzajamno prezirali. Kada postigne to da si nekom oveku potreban u toj m eri da njegov ili njen ivot zavise od tebe, taj ovek e poeti da te mrzi. Kiti je kao devojica udela za oevom ljubavlju i njena udnja ostala je neispunjena. Ni u braku nije dobijala onoliko panje i ljubavi koliko joj je bilo potrebno, jer je Donald nije voleo kao dete. Donald, s druge strane, kipteo je od besa jer ga Kiti nije volela onako kako je kao mali oekivao od svoje majke. Hitno ih je trebalo nauiti kako da vole i budu voljeni na pravi nain. 41 Donald i Kiti, Sisi i Ri, morali su poeti iz poetka, menjajui same temelje njihovih odnosa. Prvo su morali da proue svoja oseanja i da prihvate injenicu da su Ijubavoholici. Jer, da su nastavili A svojom zavisnou, sa svojom neutaivom udnjom za panjom i ljubavlju, verovatno bi unitili i sebe i svog partnera. Voli me onakvog kakav jesam Tvoj oseaj vrednosti, oseaj da si prihvaen, zavisi od tvog razumevanja. Nastavie da se ponaa prema obrascima koje si kao mali nauio, upravo kao to su to inili Donald i Kiti, ukoliko na vreme ne zastane i ne uoi da moe igrati ulogu odraslog bez obzira na sve manjkavosti tvog detinjstva. Kao mali si ljubav razumevao kao odobravanje ili neodobravanje tvojih roditelja. Tvoji roditelji su ti pokazali svet u ijim okvirima si morao da donese odluku da li si vredan ili ne. Oni su se trudili da te naue kako se odrasli meusobno vole po ugledu na ljubav kakvu su oni gajili, ili pak, na primeru nedostatka ljubavi. Ta najranija iskustva, premda neretko loa, oveka niti obavezuju niti ga spreavaju da izmakne njihovom uticaju. Svako od nas u sebi nosi neko unutranje znanje o vlastitom detinjstvu. Na osnovu toga, kao odrasli ljudi moemo donositi sopstvene odluke ne obazirui se na svoju prolost. Uprkos naem slobodnom izboru, mnogi od nas i kao odrasli nastavljaju da igraju svoje detinje uloge, pa brakovi koje sklapamo pod takvim okolnostima, ne mogu da cvetaju. Donald i Kiti ne samo da su prihvatili injenicu da su Ijubavoholici, ve su prionuli da rade na tome da se promene. One svetske kulture, koje su postavljene na labavim temeljima jer poriu znaaj jednakosti (Hrist nas je nazvao "udrueni naslednici), ne potuju vrednost pojedinca. Nijedan ovek nije ivotinja da slui i radi za svog gospodara. Previe ljudi misli da odgovor Da znai isto to i "Slui me zauvek bez prigovora i ispuni svaku moju potrebu." I mukarci i ene podjednako su rtve takvih obmanjujuih zahteva i oekivanja. I mukarci i ene od svojih partnera oekuju da odravaju ljubavni plam, dok oni sami nita ne ine. U naem svetu preovladava shvatanje da je ljubav uzimanje, a ne davanje, odnosno da je ljubav vie uzimanje, a manje davanje. Evo jednog testa za vas da procenite kakav ste ljubavnik. Da li ste davalac ili primalac? U ljubav valja uloiti napor, ona ne moe opstati sama po sebi. Vi ste ti koji mogu uiniti da ljubav zaivi i u vaim ivotima. Odgovorite na pitanja iskreno. 'Voljeni" u ovom testu moe biti mu, ena, najbolji prijatelj ili prijateljica, roditelj, sin ili arka - bilo ko koga volite.

42 Ostati srean u nesrenom svetu Ljubavoholiar 43 Koliko ste vredni kao ljubavnik? 40. Da li ste sa osobom koju najvie volite u prijateljskim odnosima? 41. Da li ste osloboeni ljubomore i posesivnosti kada su u pitanju interesovanja i aktivnosti vaeg voljenog (voljene)?_ 03. Da li uivate u samoi, radei svoj posao, dok je osoba koju volite angaovana u drugim aktivnostima?_______ 04. Da li vas posao vaeg voljenog (voljene) ne ugroava?______ 05. Da li ste sigurni u sebe i u svoje vrednosti nevezano za miljenje dragih?______ 42. Da li ste izbegavali da odustanete od vlastitih interesovanja i da postanete osoba kakva niste, da biste zasluili ljubav? 43. Da li ste odvajali vreme samo za sebe da biste se bavili svo jim duhovnim razvojem i spiritualnom stranom svoje linosti, 0 .^^..^5 vvuijene;.'_______ 08. Da li doputate voljenoj osobi da provede izvesno vreme bez vas?______ 31. ta vam je vanije: da voljena osoba bude uz vas ili da bude srena? 32. Da li ste bolja, jaa, ljubaznija, velikodunija i aktivnija osoba upravo zbog toga jer ste u odnosu sa voljenom osobom? 33. Da li se oseate sigurno u svom odnosu ak i ako ne moete da kontroliete njegov tok?_ 34. Da li voljenu osobu volite bezuslovno ak i kada ona ne misli kao vi i ne radi stvari koje su vama po volji? Nain bodovanja. Dajte sebi 2 boda za svaki potvrdan odgovor, saberite i proitajte rezultat: odvojeno od svog voljenog '"1-'4r> 24-22 boda: Vi ste ljubavnik koji je, bez sumnje, primeran u svom ljubavnom odnosu, u svom davanju i brizi. 20-18 bodova: U opasnosti ste da povredite sebe ili nekog drugog. Odmah se zaustavite i recite sebi: "Ja sam dragocena osoba. Osoba koju volim takode je dragocena. Moje misli i oseanja nisu dragocenije od misli i oseanja voljenog (voljene), i obrnuto. Moj izbor je da oboje vidim kao dragocene osobe, i to smesta, i odbijam da unizim samog sebe ili voljenu osobu na bilo koji nain delom, reju ili milju." 16 bodova ili manje: Znam da voljenoj osobi zadajete bol. Ponovo proitajte ovo poglavlje i recite sebi: "Mogu da se izmenim." Za vas ima nade da otponete nov ivot, ali morate prvo prihvatiti injenicu da vaa srea i blagostanje zavisi od vas samih. Moemo voleti drage onakve kakvi jesu i moemo prestati sa naim neurotinim zahtevima da postanu onakvi kakve ih mi idealno zamiljamo. Moemo prestati da insistiramo na tome da nai voljeni moraju ispuniti prazninu koju oseamo u sebi. Moemo prestati sa naim zahtevima da tu prazninu, koju srno sami stvorili, drugi ispune svojim divljenjem prema nama. Kao ni razne droge, tako ni ljubav ne moe ublaiti patnju i usamljenost. Ponekad je ono za ta verajemo da predstavlja strastvenu ljubav samo nadoknada za nau usamljenost. Ako uemo u brak vie iz potrebe a manje iz ljubavi, kad-tad e medu nama doi do sukoba. Parafrazirajui Froma, iskrena ljubav kae, "Za osobu koju volim elim da raste zbog sebe same, na njen osobit nain, a ne da bi sluila mojim ciljevima." Biti nezavisan i biti u ljubavi mogue je samo kroz snajy^sopstvenog duha koji je u sri svakog odnosa. Carica Jesfira je biblijski primer nezavisnosti o kojoj govorim. Jestira nije bila nervozna, povuena ili pasivna osoba koja je udela za ljubavlju i panjom. ta bi se dogodilo da .Testira nije imala samopouzdanje koje je imala

44 i da je, poput Sisi i Kiti, elela da vidi sebe u ulozi bespomonog deteta? Ostati swan u nesrenom SVe/ll Lju bavoholiar 45 Carica Jestira bi bila od male pomoi Gospodu da nije bila onoliko jaka i samopouzdana ena kakva je bila. Imala je hrabrosti i znanja da pristupi svom muu i izloi mu problem sa kojim je njen narod bio suoen. Ona nije bila udljiva, plaljiva, frustrirana, detinjasta domaica. Nije bila ispunjena mrnjom, osvetom i inatom, progonjena hiljadama neispoljenih besova poteklim iz nesrenog detinjstva. Bese to ena dostojna svoje uloge i prava carica. Jestira je bila siroe, koju je podigao njen stric Mardohej, i odjednom se uspela na visok poloaj: postala je ena persijskog cara, najmonijeg oveka u to vreme. Da li ju je to uplailo ili obeshrabrilo? Nije. Ona je bila spremna. Verovala je u sebe i u svoju valjanost. Jestira je znala kako da sa svojim muem, carem, razgovara ravnopravno. Na p^jmeru carice Jestire, vidimo kako ljudi mogu voleti jedno drugo na ravnopravnoj nozi. L/ubav je kada osoba doprinosi tuem razvoju i unutranjem napretku koliko i vlastitom. No ipak se svaki dan napie nova pesma o prianjanju, prezasienju ili pak o ludilu kao posledici naputanja od strane objekta njegove ili njezine strasti. Na ovoj planeti svaki dan neka osoba izjavi nekoj drugoj osobi: "Ne bih mogao (mogla) nijednog trenutka iveti bez tebe." Da li je pogreno rei, "Ne mogu nijednog trenutka iveti bez tebe?" Odgovor je ne, to nije pogreno, jer takva izjava ponekad izraava pravo, sveproimajue oseanje najdublje ljubavi, poverenja i ispunjenosti. Jednom kada doivite ljubav kakvu nikada niste doiveli, vaa oseanja i izrazi naklonosti postaju duboki. Vae reci izraavaju snane i strastvene emocije. I to je dobro. Opasnost nastaje onda kada reci postanu tee i strastvenije od samih oseanja. Nesebinost je kada doprinosi tuem razvoju kao da se radi o tvom sopstvcnom. Meutim, osoba koja glumi ljubav blokira unutranji napredak. Ljubav "ne trai svoje", prema Korinanima 13:5. Ljubav trai Boga. Pisac Gream Grin jednom je rekao: "Onaj ko traga za Bogom, ve Ga je pronaao." Ako ne znamo ta je ljubav mi neprekidno tragamo za sobom, ili nastojimo da ispunimo svoje potrebe izvan Boga. Mi pronalazimo i vrsto se hvatamo za stvari, ljude, odnose, ljubavi, ali nikada ne pronalazimo "sebe" jer ljubav nije zaokupljenost sobom. Ljubavoholik je u sutini sebina, sobom zaokupljena osoba, koja pokuava da pronae sreu kroz "robu" zvanu ljubav. Meutim, ljubav nije roba, neto to se moe kupiti ili prodati radi uveanja linog bogatstva. Teolog Pol Tilih je rekao: "Prvenstvena dunost ljubavi jeste da slua". Jedan od principa iz Kljueva za trajnu sreu jeste oslukivan/e sebe. Pokuajte da ujete na ta vam ukazuje va unutranji glas. On vam moda govori, "Upomo! Hou da otkrijem svoje pravo ja! Hou da se oslobodim svog zavisnikog ponaanja!" Ukoliko vam takav put izgleda mraan, ne oajavajte. To vas Sveti Duh Boiji poziva da jo snanije tragate za dubinom Boije ljubavi. Kori ten Bum ree, "Ljubav Isusova dublja je i od najdublje tame." Ljubav i vae misli Filozof Paskal je rekao: "Sva naa veliina sastoji se u miljenju . Kakvim mislima je ispunjen va um, povodom vaih vrednosti i vav'privlanosti uopte? Grki filozof Epiktet smatrao je da treba vie panje da obratimo na to da uklonimo pogrene misli iz uma nego da uklonimo "tumore i ireve iz tela". Ukoliko govorite sebi da niste celovita osoba, vama je potrebna istina. Istoriar

46 Ostati srean u ncsrenom svetu ijubavoholitir 47 Tomas Karlajl je rekao: "Misao ovekova je sredstvo pomou koga on dovrava sve stvari. Sve to ovek uradi i privede kraju samo je odelo neke njegove zamisli." Traimo od Boga spoljanje odgovore, kada je Hristos, nada slave, u nama (Koloanima l :27). Ljubav prepoznajemo po delima, a dela pokreu misli u umu. Kakvim mislima je va um zaokupljen? Da li su to poudne, enjive misli, koje usmerava oajnika potreba da vas neko uzme pod svoje i da vas voli? Ako je tako, onda e sva vaa dela i reci biti pod uticajem takvih misli. Moete ak misliti neku pogrenu misao, i ukoliko to inite dovoljno esto i uporno, ona e za vas postati istinita. Na ovaj nain moete sebe ubediti i u najoigledni-ju la. "Niko me ne voli" izgovoreno u sebi dovoljno puta proizvee neprijatno ponaanje i, shodno tome, ispuniti sopstveno predvije. Sprovela sam svoje istraivanje dok sam pisala ovu knjigu i sakupila preko etiri stotine odgovora o tome ta ljude ini srenim i nesrenim. Na upitniku je pisalo pitanje: "Kada ste u prolosti bili najsretniji?" Bila sam iznenaena odgovorima. Veina ljudi nije ni spomenula ljubav, ali je esto pominjana re potreba. Dozvolite mi da vam predstavim nekoliko pozitivnih odgovora kao i nekoliko negativnih. Prvo pozitivni odgovori: Kada sam bio uspean u poslu. Kada sam uspeo da ostvarim svoj cilj. Kada sam poeo da upoznajem religiju. Kada su mi deca roena. Kada sam kao individua otkrio svoju nezavisnost od porodice. Kada provodim vreme sa porodicom. Kada sam bio u mini sa samim sobom. Kada sam podizao svoju decu. Kada sam volonterski pomagao ljudima. Kada sam radio teko, podnosei mnoge rtve. Kada sam znao da sam vaan nekome ili neemu. Sada nekoliko negativnih odgovora: Kada sam bio u ljubavnom odnosu, jer sada vie nisam dostojan ljubavi. Kada me je moj bivi mladi prihvatao i veliao. Ne mogu da se setim. Kada sam bio naveden na pomisao da me on/ona voli. Kada sam dobijao sve to poelim. Kada sam bio mali, pa se okolina ponaala prema meni kao da sam neto posebno. Sada sam veliki i vie nisam nita posebno. Jedna ena je odgovorila: "Poslednji put sam bila sretna kada sam bila zaljubljena". To su reci Ijubavoholika. To je i sledeca izjava: "Bio sam najsretniji kada sam bio dete i kada moj ivot nije bio ispunjen komplikacijama sa kojima se sada suoavam." Ljubavoholik je osoba koja ne smatra da njegova ili njena volja ! gra vanu ulogu u emi ivota. Meutim, vaa volja je izuzetno vaan deo vaeg ivota, i kao to ste odabrali da se usredsredite na nesrene, neprijatne ili pogrene misli i ponaanja u prolosti, vi isto tako moete da se usmerite na dobre, sretne i konstruktivne Tnisli u vezi sa vaom budunou. Nije l^o odravati ljubavni plam. Mnotvo ivotnih problema nastoji dS ga ugasi. ivot je teak, ali uz svesne napore s vae strane, moete stvoriti oko sebe trajnu atmosferu punu ljubavi, Saoseajnosti i ljubaznosti. Ljubav je komplikovana i zahteva veliku privrenost i odanost.

48 svetu Ostati srecin u nesrcnoin Ijiibavoholiar & 49 Potrebno je da uloimo sve svoje napore i sposobnosti da bismo stvorili i odrali stabilan, konstruktivan odnos. Na jednoj strani spektra imamo gladno dete iji zahtevi nikada nisu bili ispunjeni, maskirano u odraslog suprunika. Na drugoj strani imamo mazohistu koji rtvuje celog sebe jer pogreno veruje da njegovo trpljenje kinjenja predstavlja ljubav. OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBE ZA LJUBAVOHOLIKA 44. Odmah odluite da prestanete da se oslanjate na druge da biste potvrdili sopstvenu vrednost. Vredni ste jer vam Bog tako kae. Proitajte (Knjiga proroka .Teremije 31:3). 45. Kaite sebi da zavisnost nije ljubav. Zapiite u svoju belenicu sve oblike ponaanja usmerene na sticanje tue naklonosti, koje ste primetili kod sebe. Koje su to osobe ije miljenje utie na va oseaj vrednosti. 46. Da li zahtevate prihvatanje drugih i poinjete da besnite kada ne dobijete ono to elite? Ukratko opiite situacije kada vam se to deava u svojoj belenici. 47. Recite sebi da ete prestati da zahtevate. Vi jeste nezav isna linost koja ve prima ljubav i potovanje. Postavite sebi, kao nezavisnoj linosti, dva nova cilja. 48. Neka vaa dela od sada pokreu ljubav i milosre, a ne osvetoljubivost, samoljublje ili neprijateljstvo. Planirajte pri jatne stvari koje e te rei i uiniti zapisujui ih u svojoj belenici. Neka vaa lista bude duga koliko hoete, ali nikada ne beleite manje od tri stavke. 49. Odluite da prestanete da igrate uloge bespomonog deteta ili nadmonog roditelja u vaem ljubavnom odnosu. Opiite one oblike ponaanja koji su definitivno detinjasti ili preko svake mere restriktivni. 50. Unesite u svoj ivot svakog meseca neko novo interesovanje koje e stimulisati va lini razvoj i uneti radost u vau svakodneicu. 51. Obaveite se da ete se duhovno razvijati, postajui svakodnevno nezavisna, samostalna i jaka osoba. \Kljucza trajnu sreu, 4) Ogroman korak u pravcu zdravih ljubavnih odnosa uiniemo ako se suoimo sa naim bojaljivim i pogrenim tumaenjima ljubavi i shvatimo da zavreujemo ljubav i panju. * Naa volja moe da bude ili na neprijatelj ili na put do sree. Koristite volju kao sredstvo da postignete sreu i ponite sa programom Trajne Sree. Vebe koje slede pomoi e vam da donesete pozitivne odluke u pravcu sopstvenog razvoja i unutranjeg napredovanja.

TREE POGLAVLJE U potrazi za uspehom u nesrenoin svetu 51 USPEHOM U NESRENOM Sada, kada smo razmotrili rtvu i Ijubavoholika, hajde da pogledamo kakva su vaa gledita u odnosu na uspeh. Kakva je vaa definicija uspeha? Do S. tek je bio napunio tridesetu a ve je bio milioner. Vozio se u srebrAm rols-rojsu i iveo ivotom uspenog pravnika, sudi-je i biznismena. Kada je postigao jo jedan uspeh na okrunom izboru za sudiju, Do je izjavio: 'Vie sam iznenaen injenicom koliko malo mi ova pobeda znai u stvari, oseam se potpuno praznim." Za ta god da se uhvati, Do je imao uspeha - ili je makar tako izgledalo. Nije vano koliko ima novca. Ono to je kljuno jeste ta e uiniti sa svojim ivotom razmiljao je uvee nakon pobede. Osec'ao se veoma optereenim i nije mogao da zaspi. Nakon itanja Svetog Pisma i dubokog samoistraivanja, odluio je da postane svetenik. "Sada sam mnogo zadovoljniji sa svojim ivotom", kae danas otac Jozef, "Sada znam da istinsko oseanje sree potie od pruanja pomoi drugima. Vie volim da nosim sveteniku odoru nego sudijsku, i srean sam to vozim svoj Ford LTD umesto Rolsa." U renichna moemo nai sledeu definiciju uspeha'. "Uspeno okonanje nekog poduhvata." Eri Najtingejl definie uspeh ovako: "Uspeh je postupno ostvarenje neke vredne zamisli ili ideala". Denis Vajtli kae, u svojoj knjizi Semenje Slave, da kada se, marljivo radei, kree prema nekom cilju koji e ti doneti ugled i potovanje, onda ti je uspeh zagarantovan. On dodaje, "Nije ovek uspean kada ubire plodove uspeha, nego onda kada nastavlja da radi kao da se nita nije dogodilo." Za uspeh se pre moe rei da je proces nego sama realizacija. Ranije sam smatrala da je uspeh "srea". Pokazalo se da je ova definicija isuvie pojednostavljena jer se srea moe doiveti u vie razliitih ivotnih faza - ne samo prilikom uspenog ishoda kakvog vrednog projekta ili poduhvata, ve i u toku samog procesa rada. Niko umesto vas ne moe dati vau linu definiciju uspeha. Vi treba da odredite koliko elite da budete uspeni i ta uspeh za vas znai. Preasni Robert uler kae da je tajni sastojak uspeha -estina (postojanost). U njegovoj knjizi estoka vremena ne opsta-ju, ali estoki ljudi - da on kae da uspeni ljudi nisu poteeni problema. tavie, uler tvrdi da uspeh sa sobom donosi jo vie problema. Jedan od problema koji se vezuje za uspeh je vei stepen odgovornosti. Oduevljenje zbog nekog uspeha brzo splasne. Vaa definicija uspeha morala bi imati u sebi neto vie od puke elje za uspehom. Srea ne mora uvek da prati uspeh. Postignue vas moe nadahnuti da radite jo vie da biste ponovo povratili onaj dobar oseaj koji ovek ima kada dospe do vrhunca. Uspeh tera oveka ka jo veinfcuspesima. Oseaj inferiornosti moe biti snani pokreta u pravcu uspeha. To kasnije prerasta u teku borbu samopotvrivanja, premda u tom sluaju ovek nikada nema pravi oseaj da je konano "uspeo", jer je uspeh tako varljiva stvar. Moete mnogo izgubiti ukoliko je vaa

52 stati srean u nesrenom svetu U potrazi za uspehom u nesrenom svetu 53 definicija uspeha bazirana na sistemu sve ili niu/, koji podrazume-va visoke, esto nerealistine i samotinitavajue kriteriju me. Kada je napunio pedeset i tri godine, Don D. Rokfeler je bio mina od oveka. Nedostajalo mu je humora, vizije i radosti ivota. O svojoj dugoj karijeri uspenog biznismena, on je rekao: "Nikada uvee nisam stavio glavu na jastuk a da prethodno nisam podsetio sebe na injenicu da moj uspeh moe biti samo privremen". Bio je najbogatiji ovek na svetu, a ujedno i nesrean u svakom pogledu. Bio je fiziki, mentalno i emocionalno bolestan. Ali naglo se promenio. Odluio je da postane davalac, a ne samo primalac. Poeo je da poklanja milione dolara. Osnovao je Rokfeler Fondaciju, posveenu borbi protiv bolesti i nepismenosti irom sveta. iveo je devedeset i osam godina i pod starost je postao srean ovek jer je nanovo definisao pojam uspeha. Gde nema radosti, tu nema ni pravog uspeha. HolivudskA zvezda i moan ovek Mr. T. izjavio je u jednom intervju-u za Saturday Evening Post: "...Moja dunost je da izaem pred publiku i prenesem Re, jer Re je Bog. Kada se jednom budem susreo sa Stvoriteljem On me nee pitati koliko sam vila imao niti koliko sam Rols-Rojseva kupio. Pitae me da li sam hranio gladne, oblaio siromane, poseivao usamljene, pruao utehu slomljenima." Mr. T. je primer uspene osobe jer je klju svoje sree definisao ovim recima: "Srean sam u ma kojoj situaciji se naao - mogao bih se vratiti u vreme kada sam bio siromaniji i to ne bi umanjilo moju sreu." Ove reci se ne razlikuju od reci apostola Pavla: "Nauio sam, u kakvom god stanju se naao, da budem zadovoljan." Nivo sposobnosti i uspeha Mr. T-a ogleda se u njegovoj posveenosti nevoljnicima, njegovom investiranju u druge. Mnogi uspeni ljudi imaju istu filozofiju kao i Mr. T. i takode vode vredan i koristan ivot Uzmimo za primer pedesetsedmogodinjeg Leo Maninga, koji, je prema mojoj definiciji, uspean ovek. Leo ponekad spava samo tri sata jer radi dva posla da bi nahranio ljude koji su siromaniji od njega. Dok su ostali mukarci u njegovim godinama preokupirani krizom srednjeg doba, Leo nou isti kancelarije i vodi prodavnicu slatkia preko dana! Sa svojom zaradom on uspeva da nahrani oko stotinak ljudi, i to besplatno, svake nedelje. On saosea sa nevoljnicima koji mu dolaze i njegova radost davanja nema premca - ak je uloio svu svoju uteevinu koja je iznosila dvadeset pet hiljada dolara da bi nahranio gladne. Nesebini davalac Ponekad se nae definicije uspeha ne poklapaju sa realnou. Ne mogu svi nesebini davaoci da rade onoliko koliko Leo Maning a da se ne "preforsiraju" u tom poslu. Ljudi koji se bave profesijama usmerenim na pruanje pomoi naroito su skloni da preteraju i postanu fanatici svog posla, a da pritom zanemare unutranje zadovoljstvo koje bi im takav rad morao doneti. Dr Hurbert Frojdenberger govori o tome ta.ga je navelo da se posveti human-'tarnom radu. ezdesetih godina, u vreme hipi i psihodeline revolucije, on je otvorio kliniku za siromane u 1st Vilidu u.Nju Jork Sitiju, gde je pruao besplatnu medicinsku pomo od 11 sati uvee a 2 sata izjutra. Tokom dana je radio od osam ujutru do est uvee na svom regularnom poslu. Kako se sve vie satirao od posla, poeo da gubi objektivnost, a objektivnost je neto to se u bilo ojoj humanitajRoj profesiji smatra najvanijim iniocem. Bio je ~ . f .-v i i -i hroni no umoran i gotovo fanatian u vezi sa svojom klinikom. s Dana; on priznaje da je radio "kao luak dvadeset sati dnevno, nernarujui svoje zdravlje i porodicu." Onda, kao tipino "pre-

54 Ostati srean u nesrenom svetu svetu u potrazi za uspehom u nesrenom 55 forsirana" osoba, poeo je da se ali: "Da li mi neko kae hvala za sav moj trud?" Simptomi preforsiranosti mogu odigrati i pozitivnu ulogu. On je bio prinuen da sebe dobro preispita i da se promeni. A sve to inimo vodi poreklo od onoga ta mislimo. Ovo se posebno odnosi na ono to nazivamo naim "uspesima". Dr Frojdenberg je mislio da moe da spasi svet ili makar decu cvea sa Donje Istone Strane. Dejms Alen je napisao: "Kada odbijamo da uzdignemo nae misli, ostajemo slabi, niski i jadni." Frojdenbergerove zamisli, nerealistine i naizgled uzviene, zapravo su bile niske. Nesebini davalac koji veruje da moe da izineni svet, treba da bude voden viom motivacionom snagom, viom od one koja potie iz slabog samopotovanja ili pak narcisoidnosti. Kada sebe vidite kao vanu osobu to zapravo niste, onda je vaa narcisoidnost ta kok pokree vae akcije. Narcisoidnost u naem svetu Ima ljudi za koje su uspesi vaniji od davanja ili primanja ljubavi. Jedna od oblasti ljudskog delovanja gde tenja za uspehom daleko nadmauje line potrebe jeste svet sporta. Dva smuara su na olimpijadi iz 1984. zapalila svet ne samo zbog toga to su osvojili zlatnu i srebrnu medalju ve i zbog njihovog besprekornog sportskog dranja. Njihova gorljiva tenja za pobedom nije se odrazila u recima koje su izgovorili uoi mukog slaloma u Sarajevu. Stiv Mer, koji je bio ampion u veleslalomu na svetskorn takmienju 1982, rekao je neto to je zvualo prilino arogantno: "Ljudi u Americi vre toliki pritisak na Fila i mene da dobijemo medalje u slalomu i veleslalomu, da mi se ini da oni ne shvataju koliko je teko doi do medalje." Stivov brat blizanac, Fil Mer, uzeo je srebrnu medalju u Lejk Plesidu i bio je tri puta ampion svetskog alpskog kupa. Fila su citirali u Los Angeles Times-u: "Olimpijske igre i nisu tako vana stvar... Izgubi, pa ta? ivot ide dalje." Pre nego to je pobedio u takmienju i zauzeo osmo mesto u veleslalomu, izjavio je: "Vie razmiljam o plai nego o snegu. Pretpostavljam da i nije toliko vano." Teko da se moe porediti sa uzbuenim izjavama na koje smo navikli, zar ne? Pobedi! Izai na igralite i budi najbolji! Usadili su nam ideju da ako nismo najbolji, onda smo najgori. Biti manje od pobednika znai da smo potpuni gubitnici. Mi moramo biti najvei. Pre poetka olimpijskih igara, mediji su Fila i tiva reklamirali kao potencijalne dobitnike najviih priznanja. Promovisali su ih na televiziji a njihove slika se nala na naslovnoj strani olimpijskog izdanja asopisa Time. Oni su pobeivali na dotadanjim takmienjima, pa se stoga zakljuilo da e bez sumnje uzeti medalje za Ameriku i te godine. Oni su bili ponos Amerike. Na samim igrama su morali da se suoe sa uasom mogueg poraza, kao to je to sluaj sa svim sportistima. Vi moda niste vrhunski olimpijski smuar, ali moda i vi osecate pritisak, bilo unutranji bilo spoljanji, da budete najbolji. Braa Mer su pobedili. Tog jutra nakon trijumfalne pobede i dve me dalje za Ameriku, zlatne i srebrne, glavni naslov u sportskom e lu Los Angeles Times-a glasio je: "Fil je dobio zlato, Stiv srebro, a slave roenje Filovog deteta." Fil je osvojio olimpijsku zlatu Medalju istog dana kada mu se rodio njegov sin, teak osam nti i tri unae. Za njega je dogaaj dana bio roenje njegovog ta - Fil je nakon takmienja izjavio: "Doao sam ovde sa nadom cu skijati najbolje to mogu. Moja zlatna medalja nije nita orrien ila...publika vidi olimpijske igre kao neto najuzvienije, ali Se takmiimo preko ele zime. I da nisam ovde osvojio zlatnu

pohaala asove dez plesa u Nju Jorku, sluala sam svoje kolege kako svakodnevno psuju sami sebe zbog neke greke u pokretima. Povod za to bio bi, na primer, neki nedovoljno elegantan okret, loe izveden skok ili pokret ruke. Ponekad je to bio kakav pogreno uinjen ili zaboravljen korak u kombinaciji koraka. Nije bilo neobino da neki plesa sebe glasno opsuje, pa ak i da udari sebe, prekidajui tako probu. Balet sam uila kod velike prima balerine Aleksandre Danilove u Nju Jork Sitiju. Ona je za vreme proba uvek u ruci drala mali tap sa kojim je davala takt dok smo mi vebali. Sa tim tapom nas je blago udarala po nogama ne bi li nas naterala da zauzmemo bolji poloaj u toku barre vebi. U trenutku kad bismo izali na podijum za igru, pratili smo njene instrukcije do tanina, a naa koncentracija je bila tako intenzivna da smo oseali sram i nelagodnost ak i prilikom minimalnih odstupanja od optimalnog. Oni koji su Poznavala sam koncertnog pijanistu po imenu Defri. Bio je se nalazili na elu klase bili su uzorni plesai, "favoriti", najbolji. briljantan i pobedivao je na mnogim takmienjima. Njegov talenat je Ja sam bila jedna od "izabranih" pa se od mene najvie i zahtevabio natprosean, a njegovi koncerti ostavljali su publiku i kritiare lo. Nikada, u stvari, nisam prekidala sa vebanjem. Do kasno u no bez daha. Konano su mu se isplatile mnoge godine studiranja i sam radila na nekom detalju u vezi sa odreenim pokretom. svakodnevnog vebanja. Onda je jednog dana jednostavno spustio Poloaj ruke, na primer, ili savreni stoj na prstima nogu. Istezala poklopac na klaviru i prestao da svira. Na samom vrhuncu uspeha, sam se, napinjala, gladovala i znojila sve dok sam verovala da okrenuo je lea muzici i do dana-dananjeg vie nije odsvirao ni jednu nema te stvari na svetu koja me moe spreiti da postignem zasjedinu notu. Odbijao je da svira ak i prigodne melodije, na primer za traujue velike ciljeve koje sam sebi, kao plesaica, postavila. roendan svoje majke, ili da prati svoje male neakinje u deijim Morala sam da budem najbolja. predstavama. ta je bio razlog za tu neobinu odluku da vie nikada ne Ali, kao to ree Tamara Mekini, branilac titule svetskog prvadotakne dirke klavira? Jednom je na jednoj probi pogreio na vie ka u smuanju za ene na olimpijskim igrama 1984: "Mnogi mesta. Uplaio se da je to moda poetak f kraja njegove karijere. takmiari veruju da moraju pobediti po bilo koju cenu, pa su zato Oseao je da ne moe ispuniti oekivanja publike, i da e od te take suvie napeti da bi pobedili. Ukoliko ne uvidite da moe postojati nadalje padati sve nie. U muzici nema mesta za osrednjost. Za Defrija samo jedan Prvak i da ne moete uvek biti vi taj elnik, onda ete je ta jedna proba bila presudna. Kada sam bila mlada plesaica koja je cesto doivljavati gorka razoarenja." marljivo vebala balet i Mnogi ljudi smatraju da su nitavni ako nisu najbolji. To je Ostati srean u nesrenom svau medalju, to mi ne bi smetalo. Nisam postao sportista samo da bih pobedivao, samo da bih se takmiio." Time je opovrgao sve novinarske patke o njegovoj navodnoj narcisoidnosti. Savremeni ameriki propovednik Hari Emerson Fosdik rekao je: "Za sreu nije toliko vano oseanje zadovoljstva koliko oseanje trijumfa". Stiv i Fil Mer kombinovali su zadovoljstvo i trijumfu onome to rade. Fil je izjavio: "Ona (njegova ena) je obavljala sav posao dok sam se ja igrao." Skijanje je, mada zahteva nadljudske napore kada su treninzi u pitanju, za tiva i Fila u velikoj meri predstavljalo samo igru. Njihove zlatne i srebrne medalje dovoljan su dokaz njihove vetine i takmiarskog duha. Veina sportista ne eli samo da uestvuje u olimpijskim igrama. Oni su ampioni; oni to znaju i tee da se samopotvrduju. Narcisoidna osoba ne podnosi gubitak. Gubitak je za narcisa potvrda njegove nitavnosti. 56 U potrazi za its pehom u nesrenom svetu 57

58 Ostati srean u nesrenom svetu posebno izraeno u ou biznisu i umetnosti, gde kada nisi najbolji, onda si beznaajan. Jedinstvenost kao osobina je vana, ali odreenim ljudima rad, studije, dobar i zanimljiv posao, jednostavno nisu dovoljni. Narcisoidnog oveka nita ne moe zadovoljiti. Ako ne verujete da je ono to radite neto posebno, onda se neete ni prema sebi ni prema svom poslu ophoditi kao prema neem posebnom. Vae miljenje o sebi bie vezano iskljuivo za vaa dostignua, sa kojima takoe nikada neete u potpunosti biti zadovoljni. Drugim ljudima e se ponekad posreiti da dobiju neku nagradu, postanu slavni, dobiju glavnu ulogu na filmu ili u pozoritu, zaslue poviicu, budu slavljeni kao veliki pijanisti ili smuari, ali ako vi kao narcisoidna osoba ne spadate u grupu tih srenika, onda ete sva svoja dostignua, ma koliko bila znaajna, proglasiti beznaajnim. Upravo se na narcisa odnosi sledea reenica Emili Dikinson: "Uspeh iggleda najslai onima koji nikada ne uspeju". Ista zamisao mogla bi se i obrnuti: "Gorinu uspeha mogu osetiti samo uspeni." ta se dogaa sa onima koji su neto postigli u ivotu, a uz to i uspeli da pobede linu narcisoidnost? Moda postaju poput Fil Mera koji je odluio da prekine sa smuanjem i tom prilikom izjavio: "Hou da se skrasim i siem sa ove viteke." Bil Koh, dobitnik srebrne medalje u trci na duge staze u Insbruku na svet-skom smuarskom ampionaru iz 1983, rekao je: "Nije toliko vano osvojiti medalju koliko skijati izvrsno." Kada je osvojio dvadest i prvo mesto u trci na 30 kilometara, njegovu izjavu citirao je Los Angeles Times: 'Veoma sam srean. Moda moj nastup nije bio za medalju, ali se nadam da e ljudi umeti da ga cene." Tenja za neuspehom Mnogim ljudima se dogaa da, nakon to postignu uspeh, U potrazi za uspehom u nesrenom svetu 59 dozive nagli pad. Luela je bila ena od svojih etrdeset i devet godina i bila je vlasnik omanjeg butika. Razvila je dobar posao i pobrala plodove uspeha nakon dve godine tekog rada. Onda je napravila znaajnu greku u prosuivanju kada je jednu veliku porudbinu platila u kesu, umesto da je robu uzela na komision. Jo jednom je ponovila istu greku i na kraju bankrotirala. ta je bio uzrok njenom neuspehu? Njeni prijatelji nisu znali ta se dogodilo jer je nizala uspeh za uspehom, naravno, ne bez tekog, celodnevnog rada i mnogo vremena utroenog u uenje pravila uspenog poslovanja. Nakon to se podvrgla psihoterapiji, priznala je da joj njen verenik nije ulivao poverenje. Plaila se da je sa njom samo zbog novca, te da eli da preuzme njen biznis, ili makar prigrabi za sebe deo profita. Meutim, umesto da racionalno raskine sa tim ovekom, ona je nesvesno minirala posao da bi na kraju ostala bez novca. Na taj nain je mogla da ga stavi na probu i uveri se u njegovu ljubav. Na nesreu, njeni strahovi su bili tako predimenzionirani da je zakljuila da on nije "poloio" njen test. Premda mu nije bila namera da raskine vezu s njom bez obzira na njene uspone i padove, njena tenja za neuspehom je bila toliko velika da ona ne samo to je upropastila vlastiti posao, ve i odnos sa verenikom, pa je naposletku raskinula sa njim. Malkolm Gejnor, advokat iz ikaga i strunjak za problematiku bankrotstva, pravi razliku izmeu onih bankrotstava koja su posledica greaka vie ljudi i onih do kojih dolazi usled linog neuspeha praenog destruktivnim ponaanjem. "Iste stvari mogu dovesti do izuzetnog uspeha i izazvali neverovatan pad", kazao je. Stavlja svagrvoja jaja u jednu koaru. Preuzima veliki rizik. Ako Uspe, onda si genije. Ako ne uspe, onda si moron." Gejnor se esto susree sa klijentima koji pate od sindroma tenje za neuspehom". Neke osobe oseaju da jednostavno nisu dovoljno dobre da bi bile uspene. Takve osobe e nesvesno uiniti

60 Ostati srean u nesrenom svetu U potrazi za uspehom u nesrenom svetu 61 sve da ne uspeju da bi dokazale sebi da ne zasluuju uspeh. Gejnor kae: "Kada neko ko pripada grupi ljudi koja spada u 'stubove drutva', ukrade novac iz banke, to nema nikakvog smisla. On zna da e biti uhvaen." On radi iz vlastite tenje za neuspehom. Uspeh moe biti predznak neuspeha Dostignue i uspeh mogu biti uvod u neuspeh. Osoba usmerena na dostignua ivi pod stalnim pritiskom da zaradi vie novca, obori vie rekorda i da stalno neto stvara. Prema psihijatru dr Lorenc enovetu, dostignue u nekoj delatnosti moe od kreativne osobe stvoriti reaktivnu osobu. Uspeni ljudi rade mnogo da bi ostavili dobar utisak na svoje efove dok ostali ljudi za njih predstavljaju samo prepreke na putu ostvarenja njihovih ciljeva. U najgorem sluaju, oni rtvuju prijateljstva, raskidaju brakove, ive jednodimenzionalnim ivotom, pate od nedostatka samopotovan-ja i postaju skloni fantazijama i klinikoj depresiji. Mnogi poznati ljudi bili su ispunjeni strahom od uspeha. Samodestruktivni porivi otporni su i na najvia priznanja. Ernest Hemingvej, koji je izvrio samoubistvo upravo kao i njegov otac pre njega, nikada se nije zadovoljavao svojim literarnim uspesima koji" su ga uinili svetski priznatim piscem. Ni mnoga ostala ivotna dostignua nisu mu donela ispunjenost za kojom je udeo. Pred kraj ivota zahtevao je od sebe da bude bolji pisac, bolji lovac, bolji ribolovac i da, sve u svemu, zaokrui svoj "maoimid". Svoje dotadanje uspehe i dostignua nije smatrao vrednim. Mnogim uvenim ljudima nedostaje upravo sposobnost da prihvate, cene i vole sami sebe. Mnoge poznate i oboavane filmske zvezde unitile su same sebe, nesposobne da cene svoj talenat i svoje uspehe. Prema slinom obrascu, mnoge ene se plae uspeha zato to strahuju od gubitka enstvenosti i mukareve ljubavi. Za ene se kae da su "slabiji pol", to se pogreno tumai da su ene manje sposobne. Ova predrasuda iznedrila je stav da uspenost nije enstvena. Po meni, to je stvarno smeno. Vrsna ena iz Pria Solomunovih 31, svakako nije nesposobna. Bilo da je re o mukarcu ili eni, ono to oveka stvarno emocionalno obogaljuje jeste strah od uspeha. Evo nekoliko pokazatelja koji mogu da vam otkriju postojanje snane elje za uspehom ispod koje se zapravo krije strah od uspeha. Psihoanalitiar dr Edmund Bergler sastavio je test za otkrivanje sklonosti ka samopovredivanju, koji mi je posluio kao osnova za sledei upitnik: 52. Da li oseate prezir prema osrednjim primanjima?____ 53. Da li gajite velike ambicije koje vas teraju da se uputate u visoko rizine poduhvate? 54. Da li preuveliavate uspeh i pri torn gajite sklonost prema preteranom radu? 55. Da li oseate snaan poriv da postignete sve vie "uspe ha"? 56. Da li oseate nezadovoljstvo i dosadu u nedostatku novih poslovnih izazova i mogunosti da se iskaete? 57. Da li ste esto cinini, hipersenzitivni i veoma sumnjiavi? 07. Da li neuspeni ljudi u vama izazivaju prezir i netr peljivost?_____ 58. Zauzimate li esto stav Ja-najbolje-znam \ da li vas jednos tavna ivoJSa zadovoljstva ne ine sretnim? 59. Da li potajno sumnjate u sebe i u svoju sposobnost da odrite n ivo uspeha koji ste ve postigli? 60. Da li uivate da se pravite vani?____ Ako ste potvrdno odgovorili na dva ili vie pitanja, onda se iza

62 svetu Ostati srean u nesrenom U potrazi za uspehom u nesrenom svetu 63 vaeg poriva za uspehom krije strah. Vai stavovi prema uspesima i neuspesima su pomalo nagrizeni bolnim i konfuznim idejama. Iza straha od uspeha esto stoji verovanje da e serija uspeha oveka neumitno dovesti do najdubljeg pada. Radi se o velikoj predrasudi na koju se nadovezuje jo jedna, koja bi se mogla for-mulisati na sledei nain: samo kukavice ostaju u send. Vaa potreba za pohvalama je preterana. Za vas taj pojam znai samo slavu ili sreu, i sve manje od toga u vama izaziva odbojnost. Ipak, ta vaa nastojanja remeti strah i pomisao da je neuspeh ipak bezbedniji. ini vam se da ete, ukoliko ne dajete sve od sebe i izbegavate odgovornosti, zatiti sebe od situacija u kojima bi sve vae slabe take, nedostaci i slabosti, mogli izai na videlo. Kolika je cena uspeha? Koliko e vas uspeh kotati? Na koji nain e on izmeniti va ivot? Da li e vaa porodica propatiti zbog toga? Da li e vas uspeh iskvariti? U jednom trenutku se moete ^liko prepasti od uspeha da e svaki va pokuaj da uradite bilo ta okonati katastrofalnim neuspehom. Ali, strah od pobede i uspeha samo e vam dodatno iskomplikovati ivot. Ako se plaite da dostignete i odrite odreeni nivo uspeha, vi gradite podlogu vaih buduih neuspeha. OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA: KAKO POSTATI USPENA OSOBA? 61. Zato vam je uspeh potreban? 62. Zapitajte se da li uivate u tome da na sebe preuz imate odgovornosti. Koliko odgovornosti moete da podnesete? 63. Zamislite dodatne poslove, pritiske i zahteve koje ete morati poneti na pleima jednom kada postignete uspeh kome teite. Duboko se zamislite i pokuajte da stvorite unutranju sliku sebe kao iscrpljenog i prenapregnutog oveka. ta biste mogli da uinite da biste izbegli ta nepoeljna stanja? 64. Pronaite makar tri sentence iz Biblije koje se odnose na vae boansko pravo da budete uspeni u polju svog rada, i jo tri dodatne sentence koje se odnose na vae pravo da budete sreno i smireno upeni.

ETVRTO POGLAVLJE Zato moramo naporno da radimo da bismo bili sreui 65 ZATO MORAMO NAPORNO DA RADIMO DA BISMO BILI SRENI? Da li se srea i uspeh mogu uskladiti, ili jedno drugo iskljuuju? Nedavno sam bila na ruku sa predsednikom jedne velike mulitimilionske kompanije. Pitala sam ga za njegovu definiciju uspeha. "Uspeh je srea", odgovorio je bez mnogo premiljanja. "Mene ne impresioniraju simboli", nastavio je. "Deava se da nae titule postanu nai simboli i mi ivimo sa njima, defmiui sebe prema modelu%osla kojim se bavimo." Simboli i titule nisu impresionirale mog prijatelja. Interesovalo me da li ga impresionira novac? "Novac je vaan", odgovorio je, "ali na njega treba raunati u perspektivi. Svoje sinove savetujem da im prvenstveni cilj bude dobro obavljen posao, a ne da razmiljaju o neemu tako iluzornom kao to je uspeh. Ako radimo najbolje to moemo, kad-tad e nas neko primetiti. Ubeen sam da ovek koji dobro obavlja svoj posao nee ostati neprimeen. Takoe im govorim da put ka vrhu ne vodi preko tuih lea." "Sve je to lepo", kazala sam, "ali ta emo sa osobom koja nije predsednik sopstvene kompanije i koja nema platu poput vae? Sta biste rekli vozau autobusa koji je dostigao maksimalni nivo plate, u svom poslu? On nikada nee zaraivati onoliko koliko vi zaraujete." "Nisam poeo da radim u ovoj kompaniji sa idejom da u jednog dana postati njen predsednik. Bio sam zadovoljan i sa malim unapreenjima na poslu. Sada, kada sam na vrhu lestvice, jo uvek sam srena osoba. Jednostavno ne verujem da srea ima ikakve veze sa poloajem ili bogatstvom." Da li se ikada brinuo da e izgubiti posao? Da li se brinuo da e neko dragi imati bolje kvalifikacije od njega? Da li se kidao oko poteza na kojima bi se mogli izgubiti milioni dolara? Da li je izgubio i minut sna jer ga je muio oseaj odgovornosti to je na elu kompanije koja spada u sam vrh? Da li ga je brinula konkurencija? elela sam da ujem njegove odgovore na sva ova pitanja. A on mi je ukratko rekao: "Pa naravno da sam brinuo i da brinem. Ali mi to ne pomae da bolje obavljam svoj posao. Svoju koncentraciju usmeravam na ono to je delotvorno umesto na ono to ne daje rezultate. Uostalom, moj posao i kompanija nisu najhitnije stvari u mom ivotu." Nije ni udo to je postigao uspeh. Klju za trajnu sreu Uoite svoju vrednost i svoju celovitost nezavisno od posla kojim se bavite. P sao kojim se bavite ^ istraivanju koje sam sprovela, 30% od etiri stotine ispitanizjaviH su da npsao koji rade ne vole previe, ali ostaju u tom Pslu zbog dobre'late. aen a su ( ) sam u zamku iz koje ne mogu da izaem", priznali i ispitanici, ukljuujui sekretarice, domaice, potpredsed-

66 - - -cl nike trgovinskih preduzea, slubenike, konobarice, i da ne nabrajam dalje. Ostati srean u nesretnom SVetll Zato ,oranio naporno da radimo da himno bili sreni 67 Vano je razmisliti zbog ega radimo odreeni posao. Istraivanje koje je pokrenuo asopis Psychology Today, pokazalo je da od 188.000 studenata na prvoj godini koleda, svega 0,1% studentkinja eli da se bavi domainskim poslovima. Dvanaest posto je odgovorilo da eli da se bavi inenjerskom strukom, a 10,5% - menaderstvom. Riard Nelson u svojoj knjizi "Koje je boje va padobran" navodi specijalni izvetaj amerikog ministarstva rada. Ovaj izvetaj pokazuje da je u toku jednog meseca (1976 godine) 4,2% zaposlenih Amerikanaca, odnosno jedan od njih dvadeset, bio-u potrazi za nekim drugim poslom. Pretvoreno u brojke, to bi iznosilo 3.260.000 zaposlenih nezadovoljnih svojim radnim mestom. Ove cifre nam nedvosmisleno pokazuju da velikom broju zapeenih ne odgovara njihovo trenutno radno mesto. Zato radimo posao koji radimo? Zato ostajemo na tom poslu? Kada bi u pitanju bio samo novac i presti, onda bismo postali nacija doktora, pravnika i predsednika velikih korporacija. Svako se kad-tad u ivotu mora suoiti sa dilemom koji e posao odabrati. Tokom sedamdesetih godina, u Americi je otvoreno devetnaest miliona novih radnih mesta. Od toga je pet procenata otpalo na manufakturne poslove, a 11% na proizvodni sektor kao celinu. Skoro 90% novootvorenih radnih mesta, to u brojkama iznosi oko 17 miliona, nije bilo u direktnoj vezi sa proizvodnim procesom. Dejvid Bir, portparol Instituta za tehnologiju u Masausetsu kae: "Izlazimo iz ere manufakturnog rada i stupamo u eru misaonog rada." (Citirao Don Neisbit u Megatrends.) U Americi smo 1960. imali 250.000 registrovanih pravnika. Prema izvetaju amerike pravne asocijacije do 1987. ta cifra e dostii 750.000. Amerika pravna asocijacija tvrdi da e, do sredine devedesetih, biti milion pravnika u Americi. Nae drutvo ubrzano prelazi iz industrijskog u informativno doba. I premda je sve vie pismenih, pada kvalitet naeg obrazovnog sistema. Ulazimo u novu informativnu eru i od najvee je vanosti za sve nas da sagledamo gde pripadamo, kakve su nam tenje i da li hoemo da preuzmemo odgovornost za svet u kome ivimo. Jedan od kljueva trajne sree jeste na vreme prepoznati i prihvatiti promene i progres. Defmiite svoje elje Sada uzmite sebi slobodnih deset minuta da biste odgovorili na sledee pitanje: Koliko neispunjenih (i ispunjenih) ivotnih elja moete da nabrojite? Ne razmiljajte o ispravnom odgovoru, jer ispravni odgovori ne postoje - postoji samo iskreni. Posluite se svojom belenicom, i, nakon deset minuta, dovrite svoju listu. Neka vaa lista bude podua. Vratite se u svoje detinjstvo i iskopajte uspomene na svoje najranije snove, pa se vratite u sadanjicu i pribeleite one najsveije. elje i tenje nisu isto to i ciljevi. Cilj ukljuuje vremensko ogranienje i faktor dostignua. Ako ste odluili da proitate deset knjiga nekog autora - to je cilj. Ali ako sebi kaete da biste voleli da vie vremena posvetite itanju, onda je to tenja ili elja. Prepoznajte tu razliku. ste sainili svoju listu, ponovo je pregledajte i zatim odgovorite na sledee pitanje: Koliko vremena prieljkujem ove stvari? Ako ste ve ispunili neku svoju elju, onda je precrtajte.

Zato moramo naporno da radimo da bismo bili sreni 69 1 i Deferson ie rel^n- "T marljivije radim sve ^ j ^ *"> * sreu i to ima ^mislite o njima. j e sre "Ta k " ^ ^ e l J e ? ispunite. Razdvojlte ^ ***a ta koja e vam pomoi da ih od njih je dovoljno znlajna Jda h f ^ ' dlulte konkretan plan za ' " ' ^ *"*?** U ci ' -redsreeni na cilev Om se ToT't ' "** ciljevima Kada na posao postane na identitet J Neki ljudi ne mu da " ^ identltet' Braun m^ tt ? S" n- "' * f, ali njegov tima * B o njemu. Kada ga zvan no ored ? r" "^ SaSVm dmgalJu sllku tora. Jednog uiteS nZda ^ predstavlJaJ & kao doka l i D i ma B r a u n l p e d t , a i ^ " ^ " ^ uvek oslovlavam ^kaOdktoraB-una. Jednog ' " rekao da ne moe da odvoji sebe od svog posla. Kazao mi je:"Meri, ja i moj posao smo jedno. Ne mogu sebe da vidim kao celovitu linost van svog posla. Mislim da je rad ivot." Taj ovek se pretvorio u vlastiti "simbol". Na odmoru je kombinovao odmor sa radom. Svoje klijente je vodio na pecanje; igrao je golf sa efovima raunovodstva; iao je u lov sa moguim kupcima. Njegovi rukovi bili su iskljuivo poslovne prirode. Kada je pre godinu dana odveo svoju enu na odmor na Tahiti, svoje vreme je proveo u poslovnim pregovorima. On nije bio samo mu, otac, religiozan ovek, uzoran graanin - on je pre svega bio njegov posao. I to ne zbog novca. Novac je za njega predstavljao sekundarnu stvar. Uostalom, ta je za taj novac mogao da kupi? Pa i sam je rekao da ve ima sve to mu je potrebno. En je potpredsednik marketinkog odseka za lanac robnih kua. Njena plata je mala u odnosu na vreme koje provodi na poslu. Ona radi dobrih osamdeset sati nedeljno i skoro je iznajmila apartman na Menhetenu da bi bila blie svojoj njujorkoj kancelariji i da ne bi morala da se kasno nou umorna vraa sa posla svojoj kui u Nju Dersiju. Na ovaj poduhvat je potroila sav svoj novac do poslednjeg penija, ali En ne mari za novac. Ona voli svoj posao i svoju titulu. Ona je jedna od prvih ena na poloaju koji je obino rezervisan za mukarce. Nju ne motivie samo njena lina elja za uspehom ve i njena okolina koja od nje zahteva da uspe zato to je ena. En je fanatik svog posla i koristi sve uobiajene izgovore da ostane to to jeste. U svemu tome je tuno to to je njen lini ivot pust i prazan, pa En utoliko vie radi da se ne bi morala suoitL^a svojom unutranjom prazninom. UorJiajena predrasuda u vezi rada jeste da se teak rad uvek na kraju isplati. Mnogi ljudi poput En, koji su uspeni na svom poslu, ne umeju da uberu plodove svojih iskrenih i velikih napora. Mnogi ljudi grozniavo rade i primaju malu ili nikakvu nadoknadu za svoj

70 Ostati srean u nesrenom svetu 7l zbog kljuila je da ,e ?Pra ti njene tokove i da sa svojim trud. A ta tek da kaemo o osobi koja itav svoj ivot uloi u nekakav projekat i kasnije utvrdi da je to bio ist promaaj? Mnogi marljivi ljudi stalno se suoavaju sa neuspesima. Nedavno sam primila pismo od jedne namuene ene koju u nazivati Mard: M eri, ja u pohtdeti. Besna sam na Boga. Vikala sam na njega pretprole noi kao pohidela ivotinja. ta e postati od mene? Zato se Bog ne odaziva na moje molitve? Bila sam dobra. Bila. sam potena. Nikada nisam varala poreznike. Uvek sam bila tana. Ja sam pouzdana osoba. Vodim poten ivot - ali ta mi je taj ivot doneo? ta mi je doneo moj teak rad? Radila sam itavog ivota i gde mi je sad nagrada? Ostali dobijaju svoje pare kolaa. Ja sam usamljena, oajna, svaki dan sve starija, zato? Portvovano obavljam svoj posao i ivim svojim lAdnim malim ivotom kako sam nauena da treba, i tako se oseam praznom. Toliko udim za tim da budem srena, da se smejem, da uivam u ivotu, ali se oseam usamljenom i odseenom od stvarnosti Mard je bila pritisnuta zamorom kao posledicom tekog rada i posveenosti bez odgovarajue nagrade. Oekivala je da e dobiti nagradu za to to je dobra i to naporno radi. Ali nagrade koje je oekivala jednostavno nisu dolazile i ona je postala oajna. Biblija nas savetuje da ne preterujemo u naim dobrim delima, ali je Mard, fanatik svog posla, mislila da je takvo gledite zastarelo. Ona veruje da je nesrena jer se sam Bog nije zaloio za nju. Ona takoe veruje da ako smo dobri ljudi, onda e nam se dogaati sve same lepe stvari. Na taj nain nala je izgovor to nije briljivo planirala i to je izbegavala da uini vane ivotne promene kada su okolnosti na to ukazivale. Mi sebe ograniavamo na mnoge naine. Tako je odluila da prestane da oajava i da prihvati neto od ivotnih iskustava usliSene onako kako isplanirali. Smatramo da esto uradi tako to emo da podmiujemo , potrebe odgovara slob P budu m zehm fia sudbl u onome gto da zwot . g P sajnO da im mimo. M, ne p rete .v t: _ Qn na o ^ inimo nesto amo p o v e e ' ti i potujemo Sveto , rtve" (Prva knjiga Samuilova 15.2/ . . b Vreme uplete svoj P^^iade vremena da bude zadonost. Meutim, radohohku je voljan svojim ivotom. unutranjeg mira. Fanatik rada ne poznaje ui ^.^ pn

itate" se slue peeni ^ sledece: nom vnom rad , samopouzdanju, mesta Teak rad i planiranje esto ujemo da je teak Meutim, tea^rad sam P se sanjamo. Al, Bji poseduje lanac pilii, vredan 200 miliona dola "Sve ovo sam ostvario danu, radu na dva a po

72 Ostati srean u nesrenom svetu lasto moramo naporno da radimo da bismo bili sreni 73 preuzimanju promiljenih rizika, usmerenosti na ciljeve koje sam sebi postavio, tednji novca da bih imao zalihu koju u moi da uloim kada se ukae povoljna prilika, i svakodnevnom prikupljanju novih podataka o poslu kojim se bavim." Da li ovo znai da svako moe da radi toliko stvari istovremeno koliko i Al, i postigne njegov nivo uspeha? Teko. Primetite da su dugi sati koje Al provodi na poslu samo mali deo njegove ukupne strategije. Dok sam pisala svoju knjigu, razgovarala sam sa mnogo uspenih biznismena, kao i sa mnogim uvenim hrianskim vodama. Primetila sam da im je svima zajednika probuena svesnost u vezi ciljeva koje su sebi postavili, kao i smisao za dobru organizaciju vremena. Al nikada ne bi mogao da razvije svoj posao i stvori imperiju - 400 restorana i 2500 zaposlenih u 36 drava i u nekoliko stranih zemalja - da je samo radio esnaest sati na dan prei pilie. Na osnovama takvog rada, koji se svakako ne bi mogao nazvati lakim, on ipak ne bi mogao da razvije svoj biznis. Za to je bilo potrebno neto vie. Bili su potrebni ciljevi, samopouzdanje, planiranje, istrajnost i mnogo pomoi sa strane. Al nije smeo da propusti nijedan detalj u svom penjanju uz lestvice uspeha. Bez obzira na to koliko visoke ambicije gajimo, teak rad ne moe biti zamena za kompetentnost. Rad kao oruje protiv nekompetentnosti U knjizi Posebni princip, Lorenc Dej Piter i Rejmond Hol ka da "...u jednoj poslovnoj hijerarhiji svaki slubenik tei da uzdigne do svog nivoa nekompetentnosti", to znai da se ljudi esto dogaa da budu unapreeni na visoke poloaje sa kojim3 n u stanju da se uhvate ukotac. Na primer, neko ko je dobio siu za koju je struan i radi svoj posao sa uspehom i lakoom, i nom biva unapreden i dobija slubu koja mu ne odgovara, z nije struan. Prema njima, uspeh doe kao nekakva Zavrna Sluba. Izreka: "Nita ne uspeva kao uspeh" ne mora da se odnosi na svakog oveka. Za neke bi pre vaila izreka: "Nita nije tako neuspeno kao uspeh". Unapreenje na visok poloaj za mnoge znai pomeranje na nivo nekompetentnosti, ak i u sluajevima kada unapreenje predstavlja najveu elju i cilj. Takav je bio sluaj sa ovekom koga u zvati Rendi. Rendi se prvo zaposlio kao raznosa pote u jednoj velikoj tampariji. Bio je to simpatian, taan i pouzdan ovek, koji je svoj posao radio predano. Nedugo zatim je unapreden, dobio je i poviicu. Rendi je nastavio da obavlja svoj posao bez problema. Nije se meao u sukobe koji su izbijali izmeu slubenika, ili izmeu slubenika i poslovoa. Tempo rada mu je odgovarao, pa je Rendi u svom poslu pronalazio kako zadovoljstvo tako i izazov. Ali onda je Rendi i po drugi put unapreden, ovoga puta na poloaj poslovoe. Tada se Rendijeva linost izmenila. Nije bio vie onaj simpatian i vedar covek. Postao je nervozan i svadljiv. Nastavio je sa napornim radom i zbog svog dobrog uinka, ponovo je dobio unapreenje, "^teo je upravnik itave tamparije. To je bio poetak njegovog debakla. U roku od pet godina suoavao se sa mnotvom linih nedaa, ev od pogoranja njegovog zdravstvenog stanja pa sve do r L. ogunosti da se opusti i uiva u mirnom porodinom ivotu i p C 4'Vie mu nita nije priinjavalo posebno zadovoljstvo. Re rT JC aml:) 'c 'ozan i povuen. Vlasnik tamparije voleo je nesr 3 ^ n e J 8vog uspenog poslovanja i nije uviao koliko je talno ' f' S- osec^a<*namueno i neprihvaeno. Emocionalno, men' koji j Z Plaao je cenu za uspeh na nivou kome nije dorastao je borb' Zaprav. mrzeo. On je iz nude postao fanatik rada. Vodio Sa stra nim unutranjim kolebanjem i strahom da nije

74 ___ a ,. dorastao poslu kojim se bavi. esto je govorio o "dobrim, starim vremenima". Postao je nostalgian, esto se priseao svoje mladosti kada je goloruk krenuo u ivot, i uvek je naglaavao da su ta vremena bila mnogo srenija. Da se Rendi usudio da poslua glas svog srca, on nikada ne bi postao lan menadment tima. Ostao bi obian raznosa pote, ali bi bio sretniji. Kada dobijemo unapreenje, mi oseamo da smo neto ostvarili, jer su nas jo kao decu uili da u ivotu uvek moramo teiti boljem. Uili su nas da je uspean onaj ovek koji ostvari neto vie od onoga sa im je zapoeo. Divimo se mukarcima i enama koji su poeli od nule i uspeli se visoko na drutvenoj lestvici. Na nesreu, niko nas ne ui da je u redu biti i na dnu (estvice. Rendi je konano uvideo da mu je potrebno da se vrati svom starom poslu, koji mu je omoguavao da mnogo vie uiva u ivotu. Karl k: bio lep mladi kome su svi predviali blistavu budunos" Jo u gimnaziji je odluio da e postati lekar. Na tu njegovu odluku najvie su uticali njegovi roditelji. Odrastao je u prilino siromanoj porodici i svojim prijateljima je govorio da se teko moe setiti dana kada nije gladovao. Jo od vremena kada je bio mali deak njegovi roditelji su ga obasipali priama kako e jednog dana postati bogat lekar u koga e svi upirati pogled. Uprkos drutvenim i finansijskim potekoama koje su mu stajale na putu, on je bio odluan da ispuni cilj njegovih roditelja. U koli se mnogo trudio da zaslui najbolje ocene, ali kada je otiao na koled uskoro se pokazalo da on nema sposobnosti da postigne uspeh koji mu je bio neophodan da bi nastavio sa kolovanjem. Na ogromnu alost njegovih roditelja, morao je da napusti koled. Kada je Karl napustio koled, on kao da je prestao da ivi. Povukao se od svojih prijatelja i zavukao se u sobu. Retko je izlazio napolje. Provodio je vreme gledajui televiziju ili spavajui. '" svet,t 2ato moramo naporno da radimo da bismo bili srcni 75 poto je izgubio cilj sa kojim se tako snano identifikovao, Karl se oseao nitavnim. Ogluio se o glas svog unutranjeg "ja" koji mu je govorio - "Ja elim neto vie! Ja elim da budem ja!" - koji bi mu mogao pomoi da pronae sebe. Moda je Karl mogao postati uspean ronilac ili veoma srean profesor u nekoj gimnaziji, ili veoma srean graevinski radnik. Karl nije sebi dopustio da pronae ono za ta je stvoren. Izvrio je samoubistvo est meseci nakon to je napustio kolu. Poznavanje i prihvatanje svojih potreba Pre samoubistva Karl je bio uasnut i skrhan poto je uvideo da je njegova elja za uspehom neostvariva. Bio je potpuno zaslepljen svojim neuspehom na koledu. Karlov ivot zasnivao se na fantaziji da e jednom postati bogat lekar, i on je oseao da bez tog sna vie ne moe da nastavi dalje. Na Karlovom primeru vidimo u kojoj meri nae potrebe utiu na nae ponaanje. Eksperimenti na ivotinjama slavljenim u zatvoren kavez pokazuju kako snaan uticaj nae potrebe vre na nae ponaanje. Biolozi Dor Lehner i Ela Kube, u njihovoj knjizi Dinamika linog prilagoavanja, opisuju jedan eksperiment koji se vri u Zatvorenom kavezu sa miem na jednom kraju i parcelom sira na drugom. Izmeu mia i sira nalazi se mrea pod elektrinim naponom. Ukoliko je mi sit pre nego to ga stave u kavez on e pokazivati veoma malo interesovanja za sir. Ukoliko je mi pre stavljanja u kavez bio izgladnjivan, on e se napregnuti da dobije sir, rizikuj^R da ga pri tom udari struja, sve dok ne uspe ili ugine od gladi. Nae potrebe utiu na nae ponaanje. Stoga je neophodno prepoznati karakter naih potreba. Psiholoki napadna osoba ima nerealistine i destruktivne potrebe. Moete da mislite da vam je

76 norarno naporno da radimo da bismo bili sreni Sl7la'rate 77 ledecem: on je mislio da ne moe da nastavi da ivi kao g " u<i Kroz sv r"u<izite odo po ' re t>ii da zaradi mogunost, d ' "^^ zadovoljite neJce H UJet nVae jje sebi dao ansu da otkrije ta bi eleo da uini sa svojim ivotom. On sebi nije ostavio mogunost da otkrije ta on u stvari jeste i da bude to to jeste. Sokrat je rekao: "Najkrai i najsigurniji nain da asno preivimo svoj ivot u ovome svetu jeste da budemo to to jesmo." Da bi ovek mogao da bude to to jeste, on prvo mora da razume svoje potrebe i da vlada njima; u suprotnom, postae rob svojih potreba. Na levoj stani liste navela sam neke od stvarnih potreba. One moraju da budu ostvarene i potpuno je realno da teite njihovom ostvarenju. Na desnoj strani liste navela sam neke od nerealnih potreba. To nisu stvarne potrebe, nego neurotini zahtevi. Oni vam nisu potrebni! Sada proitajte listu. a 3vate ubitnik sleoecei"- " >~ koji nije uspeo da ostvari svoje i tue zamisli i oekivanja. Karl niie sebi dao ansu da otkrije ta bi eleo da uini sa svojim ivoi n it e /, ' ' , U SV Realne potrebe Hh potreb a Samopouzdanje Prijateljstvo Potovanje Poverenje Ljubav Umee Sposobnost razmiljanja Kreativnost j Sloboda * Samodisciplina Nerealni zahtevi (Ja moram imati} ne: Mo i Autoritet ne: Poslunost drugih ne: Oboavanje ne: Mo ne: Zavisnost ne: Genijalnost, najbolji ne: Vanredne umne spo sobnosti ne: Genijalna dostignua ne: Razmaenost ne: Izgovor za injenje grenih dela l ' * bfste a] ' ipsi smeru da se dos o ,

78 m oramo naporno da radimo da bismo bili sreni 79 i2 meu nastan g ' Ptreba. Vrem a j tako Abraham Maslov potvrdio je u jednom lanku da je vano da prepoznamo razliku izmeu pojmova liavanje i ugroavanje da bismo razumeli nae reakcije na frustraciju. ta govorite samome sebi? Maslov je upotrebio primer dva deaka kojima je reeno da ne mogu dobiti sladoled. Prvi deak smatra da mu je uskraeno neto dobro, i dugo plae zbog toga. Dragi deak to tumai kao znak da ga njegova majka vie ne voli. Za reakciju prvog se moe rei da je frustracija jer je prisutan oseaj osujeenosti i lienosti, a za reakciju drugog se moe rei da je ugroavanje jer deak to doivljava kao emocionalni gubitak. Potreba za disciplinom Ukoliko elite da budete srena osoba, morate ispuniti svoju potrebu za samodisciplinom. Frustracija je mnogolika i moe se pojaviti na ovaj ili onaj nain, ili kroz dejstvo spoljanjih okolnosti nad kojima nemate nikakvu kontrolu, ili kao neto to ste sami, vlastitim delima, izazvali. Prema doktorima Lener i Kube, uenik koji je zakasnio na as, nee oseati krivicu ukoliko je njegovo zakanjenje uzrokovano poplavom na ulicama, a oseae krivicu ukoliko se uspavao. Ako moete projektovati oseaj frustriranosti na spoljanje dogaaje onda neete oseati grizu savesti. Meutim, nedostatak discipline dovodi do frustriranosti i gaenja nad samim sobom. Jo nisam srela nedisciplinovanu osobu koja istinski uiva u ivotu. Moda vas mrzi da preuzmete odgovornost za vlastitu sreu zato to ne elite da priznate koje su vae stvarne potrebe. Disciplina $s ui, vedro i zatitniki, da se odgovorno odazovete na svoje stvarne potrebe, sa ciljem da izbegnete frustraciju neodgovornog ponaanja.

inoi'umo naporno da radimo da bismo bili sreni 81 ^realno visoki ciljevi Ako su vai ideali i standardi nerealno visoki, postaete rtva neprijatelja kao to su "moralo bi", "trebalo bi" i "valjalo bi". Vano je imati ciljeve i ideale, ali kada su preterano visoki, oni postaju bolni i frustrirajui. Oseamo patnju kada vidimo da ne ivimo onako dobro i ispravno kao to bi trebalo. Ali, uz pomo vlastitih napora i uz pomo samospoznaje, ne moete omanuti. Jedan deak po imenu Henri radio je esnaest sati na dan kao batovan. Postepeno je gubio interesovanje i njegova posveenost poslu postajala je sve slabija i slabija. Njegov je ideal bio da radi svoj posao savreno, bolje od svakog drugog. Ali, posle izvesnog vremena vie nije bio zainteresovan. Henrijeve sposobnosti nisu bile male, jedino su njegovi ciljevi bili previsoki. Njegovi simptomi su govorili da je potrebno da se povue, ponovo proceni situaciju i da pone iznova. Covek bez velikih sposobnosti najee nee postati fanatik rada. Dostignue je merilo ostvarenja, a za fanatika rada dostignue je jedino merilo ostvarenja. Takva osoba smatra da joj dostignue daje za pravo da se osea ostvarenom i zadovoljnom sobom. Ona sebi postavlja suvie visoke ciljeve i zahteva od sebe posveenost do iscrpljenja - to srena osoba nee initi. *'*</,,,,,,,,,.., > "--..o va;,nt; .v & j cns.""* tnd,, lri . ~-"-"' s ne ine n,jedn'o;,;;:"s' "a poslu za kakvih Je neko Bolna oekivanja Boni je bila domaica koja je verovala da e, jednom kada izae 12 kue i zaposli ,] ivot biti ispunjen i pun uzbuenja. Njeni ciljevi su bili visoki i nerealni. Nala je posao u jednoj kancelariji u Grinvi Vilidu koja je od njene kue bila udaljena nekih sat vremena vonje. Bila je toliko oduevljena to je nala posao da joj Ako neki , 'to

82 .. , ^, KL.i/n u nesrenom sveti, eS> ecn " >n svetll lasto moramo naporno da radimo da bismo bili sreni 83 putovanje nije smetalo. Dok je kupovala novu odeu i pripremala se da konano postane svoj ovek, oseala se svoju jedinicu. Decu je uila da budu uredna, pobona, ista, da kao ptica putena iz kaveza. Igrala je ulogu ene i majke toliko dugo da nije ni znala kako da prihvati svoju novu ulogu poslovne polau vrednost na uspeh, i cene dobro uraen posao. Jedan svetenik ispriao ini je kako je ranije udeo da bude ene koja radi efeic-tivno osam sati na dan. potreban ljudima. "Kada sam prvi put kao svetenik poeo da Boni je oekivala da e joj nov posao uliti samopouzdanje i brinem o ljudima, nisam mogao da se usredsredim ni na ta drugo. samopotovanje upravo kao i njenom muu. Njena oekivanja su bila velika; nadala se da e se kroz posao dokazati i u radu i u Bio sam zaljubljen u ideju da mogu da pomognem nekome." linom ivotu. Isprogramirao je sopstveni neuspeh jer nije raunao na faktor vremena i na svoje ograniene sposobnosti. Mi stalno moramo da Boni je povratak na posao gledala kroz ruiaste naoare, verujui podseamo sami sebe da ne moemo resiti svaki sloeni problem da stupa u mnogo uzbudljiviju fazu ivota od one koju je svake osobe koja nam se obrati. Postoje mnogi problemi koje ostavila za sobom. Verovala je da je ivot, ispunjen kunim moemo da resimo i uz tuu pomo, i tako postignemo mnogo vie poslovima i podizanjem dece, dosadan i nezahvalan. Takode je nego kada bi se oslonili samo na svoje snage. Ali mi ne moemo smatrala da su radne ene one koje ubiraju najdragocenije plodove izigravati Boga. U korenu svakog nerealno visokog cilja nalazi se ivota. Vremenom, kada je shvatila koliko su njezina oekivanja greh tatine, jer verujemo da smo Bog umesto da dopustimo da bila nerealna, Boni se promenila. Nije joj bilo lako da prizna da rad u Bog bude Bog. Ukoliko tako postupamo, mi sami sebe programifirmi nijedbko zabavan kao to je zamiljala. Bio je zamoran, ramo na neuspeh. malo plaen, a njeni saradnici nisu ba bili najljubazniji ljudi na svetu. Ne moete biti na raspolaganju svim ljudima Anini nerealni ciljevi bili su drugaije prirode. Videla je sebe kao superenu i supermamu. Usredsredila je svu svoju energiju na svoju kuu i porodicu, u toj meri da je hodala po kui na sve etiri ne bi li uoila jo neku dlaicu ili trun praine na podu. Sama je pekla hleb, vodila rauna o bati, ila i radila sve za ta je misli'3 da vrsna ena treba da radi. U razgovorima njene reenice bile su nalik ovima: "Stvarno bi trebalo da odem do supermarketa jer je rasprodaja artioka" ili "Moram da uzmem one recepte od Margaret da ponem sa zimnicom na vreme". esto je govorila-"Stvarno bi trebalo da uradim to malo bolje..." Ana je kupovala sve enske asopise, nije proputala nijedn emisiju o kuvanju na televiziji, i vodila kuu kao to vodnik v" Domaica, svetenik, ena koja se vratila poslu, poslovoa ili doktor - niko od njih nije mogao da bude na raspolaganju svim 'judima. Ni to se nas samih tie, mi nismo svemoni. esto fanati01 ra a " koji gaje visoka oekivanja misle da su odabrani da ostvare est posebno i jedinstveno to im je sam Bog dao u zadatak. a kva osoba je pod stalnim pritiskom uspeha i pobede. Fanatiku aa je izuzetno teko da se opusti a da pritom ne osea grizu ayesti zbog izguhijenog vremena. Odgovorite na sledea pitanja: Da li oseate grizu savesti kada uzimate odmor? _ Da li oseate da se isuvie napreete u poslu? _

84 Ostati srean u nesrenom 3. Da li smatrate da ste takmiarski tip? _ . 4. Kada uradite dobar posao, da li oekujete priznanje? 5. Da li postajete nestrpljivi kada doe do nepredvienih odlaganja, ili kada vas neko prekida u poslu? _ Ako ste odgovorili potvrdno na bilo koje gore navedeno pitanje, onda vi pokuavate da budete svemoni. Vreme je da duboko osmotrite sebe, svoje ciljeve i svoje motive, kako u poslovnom tako i u privatnom ivotu. Ako ste odgovorili potvrdno na prvo pitanje, vi svoje prenaprezanje verovatno doivljavate kao vrstu kazne. Zamka je u tome da ukoliko se oseate krivim, onda morate da budete kanjeni. Da li vam je teko da se opustite bez oseanja krivice? Da li oseate veu napetost na odmoru dok planirate svoje drutvene aktivnosti, nego kada ste na poslu? Ako ste potvrdno odgovorili na drugo pitanje i esto se oseate prenapregnuto, onda bi se vaa snana potreba za uspehom mogla svrstati u kategoriju potrebe za priznanjem. Moete ugroziti svoje zdravlje i sre* jer oseate da morate zasluiti potovanje i oboavanje svojih blinjih. Ako ste odgovorili potvrdno na tree pitanje, mogue je da ste prekoraili uobiajne granice nadmetanja. Nije sve u nadmetanju-Zamiljati da si neto vie nego to jesi, liava te jednostavnog ivota, sa razoarenjima i osrednjostima, kao i sa radostima i uspesima. Ako ste odgovorili potvrdno na etvrto pitanje i shvatili da }e vaa potreba za priznanjima preterana, razmislite o tome na kakvom pogrenom ubeenju se ona zasniva. Ono to vi jeste i on ime raspolaete sasvim je dovoljno da moete sebe smatrati vreo-nom osobom. Vi ste ve pobednik, onakvi kakvi ste. Ukoliko ste odgovorili potvrdno na peto pitanje i nalazite vam je teko da budete strpljivi kada su u pitanju odlaganja i prek danja, prepoznajte svoje pogreno uverenje koje glasi: 'JVto'a /usto moramo naporno da radimo da bis/no bili sreni 85 kontrolisati sve to se deava i sve to se deava mora da bude pod mojim nadzorom." Vi ne moete kontrolisati itav svet. Svet je prepun odlaganja i prekida. Vi niste odgovorni za tud ivot, nego samo za svoj. Ako drite vlastiti ivot pod kontrolom, onda e i vai najblii od toga imati koristi, kao uostalom i vai prijatelji i kolege. Ljudi koji su skloni stresu veoma su nestrpljivi prema ljudima koji ne mogu dostii njihove visoke standarde. Fanatik rada ne voli da bude prekinut dok punom parom hita prema svom cilju. Da li vam je teko da uivate u bilo emu? Luis L'amur, poznat i plodan pisac vestern-romana, jednom prilikom je priznao: "Stvari kojima bih se bavio zabave radi su iste one stvari kojima se bavim u svom poslu. Moj posao je ujedno i moj hobi." Da li ove reci lie na reci nekog radoholika? U stvari nam Luis Lamur u sledeoj reenici odaje tajnu svog samoostvarenja: "Najsreniji sam kada radim." Pozitivna snaga radoholika Nisu svi radoholici jadne prenapregnute kreature pritisnute svakodnevnim stresom. Vrstan fanatik rada je radnik koji ume da rganizuje svoje vreme, doputa sebi zabavu, provodi izvesno reme sam sa sobom, i voli svoj posao. Rimski car i filozof Marko urelije je rekao: "Nae misli oblikuju na ivot." Fanatik rada e sebi da je zabavno raditi. Fanatik rada se usmeri na neki cilj i ' kao to J e Logan Pirsal Smit mudro savetovao: "p st toje dve stvari u ivotu na koje treba ciljati: prvo, da dobije . s* hoe; i drugo, kada jednom dobije ono to si hteo, da s u tome. Samcwiajmudrijem ovo drago polazi za rakom." ste potvrdno odgovorili na vie od dva pitanja koje sam P stavila, onda je vreme da izvrite korenite promene u svom ivotu.

flfett 86 Ostati srecin u nesrenom sr,, ^, OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA ZA RADOHOLIKA Izgovorite naglas ili u sebi sledee reenice: 65. Ja, kao autentina osoba, samog sebe uvaavam i potujem bez obzira na moja dostignua. 66. Ja, kao autentina osoba, u stanju sam da se opus tim i uivam u slobodnom vremenu. 67. Ja, kao autentina osoba, smatram sebe srenijom i zadovoljnijom. 68. Ja, kao autentina osoba, smatram da sam vredan ja, bez obzira na miljenje drugih, bez obzira na moje odnoseAoslove kojima se bavim, rad, sveteniki poziv, moje zdravstveno stanje i celokupnu moju okolinu. 69. Ja sam ponovo roden(a). Sve to je bilo, prolo je. PERFEKCIONISTA RETKO KAD SREU Kal nije srean ovek. On zbog toga krivi nesreni svet. PitjS -* l^-. koliko moe dugo izdrati u ovakvim okolnostima. Vlasnik ^^^-^ radnje za prodaju polovnih automobila, lan je upravnog odionc* mesne crkve, i predaje u veernjoj koli. On radi deset do dvanaetfi^^ ^ sati dnevno u svojim radnjama, a onda najee odlazi direkto 4 o u crkvu gde radi do kasno u no. Kal smatra da ini oveansrwt;%4tv veliku uslugu, ali sa druge strane, njegova ena pati u svojoj usiirn ^ , jenosti, a njegova deca polako postaju buntovna. Kal je ljutl*0(:^,a(ja mu ena i deca prigovaraju, jer ne moe da razume zato ga vie i3* ^ podravaju u njegovim posveenim naporima da zaradi za njihi 'i s| ui Bogu. Kal vidi sebe kao velikodunog, nesebinog, pnv"B ftnscanina, mada u stvarnosti Kal poseduje snanu narcisoidi v potrebu da kompenzuje svoj oseaj inferiornosti, to ga spreava *~ fli stvari onakve kakve jesu. Kal zapravo ne voli sebe, j s d da pokuava, on nikako ne dostie savrenstvo. *^ao to smo videli u etvrtom odeljku, uspeh moe mnogo o| , . s aTraganje za sreom preplie se sa tenjom za uspehom. H. ,_ ^ j stnatrao da su uspeh i srea odlike savrenog oveka. MednW-X^ )eovi Problernsu dobili na teini onda kada je uvideo dacro ^ .' v ma nesavren svet, uvek nekako nae naina da stanem A a _ l n ' e gv ** lmciljevima ttekcionista je samo lepi izraz za "opsesivno- kompulsivii s j

u osobu. Dijagnostiki i statistiki renik mentalnih poremeaju opisuje opsesivno-kompulsivnu linost kao "preterano n'tjidnti previe inhibiranu, suvie odgovornu i nesposobnu da se opusti." 89 Odreena koliina opsesivnosti moe biti od pomoi vrednim i I**""* savesnim radnicima. Ako treba da ostvarite cilj ili ispotujete rok, onda vam je odreena doza opsesivnosti neophodna. Energina, organizovana i efikasna osoba zna da je posveenost vaan inilac bolji- Moda se tako ponaate jer ste kao dete od roditelja primali dobro obavljenog posla. Meutim, kada je ravnotea samo uslovljenu ljubav. Sv Stf!ti ponaa isuvie naruena, a osoba poinje da se etu perfekcionists retko kad pronalazi sreu Takav je bio sluaj sa odgovorno, tada neminovno dolazi do pucanja. Dejvom, jednim mladim Opsesivna kompulsivnost nije uvek tako loa Faza ivota kada se vae opsesivno-kompulsivno ponaanje ne moe smatrati neurotinim su studije. Studenti medicine, studenti teologije i sxi ostali studenti koji su stigli do zavrne godine studija, teko da oi mogli da obrade svu materiju koja se na ispitima trai, da nisu bili posveeni radu u mnogo veoj meri nego to to zahteva svakodnevni ivot. Kada ste pritisnuti da izvrite odreeni zadatak, kada imate kakav rok pred sobom, kada radite na nekom projektu u koji treba uloiti mnogo vie truda nego u svakodnevni posao i kada zbog toga radite prekovremeno, to ne znai da se ponaate neurotino, niti bi se za vas moglo rei da ste "ra "" holiar". Postoje odreene faze u ivotu kada morate da radite vis^ nego ostali. Problem nastaje tek onda kada vas na ovo nagoni va perfekcionizam i kada vam vaa dostignua vie ne donose rados, jer vas samo podseaju na to koliko je jo poslova osta nedovrenih. Kada se posvetite savrenstvu, poslovima nema kraj Neprekidno kritikujete samog sebe i stalno se trudite da bu ovekom koji je uio za svetenika u koli gde sam predavala. Dejv se trudio vie od ostalih, a njegove besede i prie bile su izvanredne. Istovremeno je bio kritian prema sebi i nakon to bi odrao govor, bilo mu je stalo da uje miljenje i sugestije svojih prijatelja. Teko ga je bilo ubediti u valjanost njegove besede, jer je ona, po njegovom miljenju, morala biti savrena. Nakon to sam malo ispitala Dejvovu prolost, videla sam da se od njega, jo dok je bio dete, oekivalo da se ponaa prema visokim standardima. Njegovi roditelji su mnogo oekivali od njega i ukoliko bi kui doneo aku knjiicu sa svim peticama i jednom etvorkom, oni bi uvek primeivali etvorku. "Sine, jeste da je tvoj uspeh odlian, ali zato si dobio etvorku iz matematike?" Perfekcionista nikako ne voli da misli o sebi kao o "prosenoj osobi . ak i nagovetaj da je on moda ipak samo prosena osoba uprosenom svetu vrea ga, deprimira, ili ga ini nervoznim. Savrenstvo je iluzija i ono ne postoji u naem svetu. to vie te i savrenstvu, gore e biti tvoje razoaranje, jer zamisao o savrenstvu nije u skladu sa realnou. Ako baci pogled na bilo ta "pm okruenju, primetie da se moe poboljati. Soba u kojoj e trenutno nalazi verovatno bi mogla lepe da se uredi, automonapolju bi mogao da se ofarba ili makar opere i izglanca, drvee Parku bi trebalo da se potkree, susedna zgrada bi trebalo da se novira, cipele bi mogle da se oiste, nokti da se izmanikiraju, kosadasepodia. edavno sam izala na ruak sa svojim prijateljem lekarom i on .Je Pr'ao o tom*kako ne moe da se seti da je ikada u svom det-^^ u bio stvarno "dobar deak" u oima svojih roditelja, ili da je lek Ura(*' Sve to se oc* & oekivalo. ak i kada je postao > mail^ j mu e [.g^ia; "pa dobro, nadam se da e jednog dana

90 Ostati srean u nesrenoni svet, Parfekcionists retko kad pronalazi sren 91 postati specijalista." Bilo mu je potrebno dugo vremena cia $e izbori sa svojim perfekcionizmom. Draga vrsta perfekcioniste je onaj koji ne preduzima nikakve rizike u ivotu iz straha da bi mogao da naini greku. Ovakva osoba nikada ne ide u krajnosti i uvek bira srednji put sa minimumom konflikta. Moja prijateljica irli je takva osoba. Ona i ja smo suprotnosti. irli, na primer, planira svaki detalj svog odmora. Kupuje sve to je ikada napisano o mestu gde planira da ode, i mora da bude apsolutno sigurna da nee potroiti ni centa vie nego to je izraunala. Ja jednostavno uskoim u kola i odvezem se bilo kuda u elji da doivim neto novo, da se opustim i da ne mislim na svakodnevnicu. Moja prijateljica je tip "savrene osobe" jer se veoma trudi da ne povredi nikoga, da ne privlai panju okoline i da uvek radi ono to se od nje oekuje. Ona e uvek uiniti "pravu" stvar. Uz to, irli je potpuno p^dvidiva. Znam da nee preduzimati vee rizike ni u vezi svog, ni u vezi tueg posla. Ona nikada nee uiniti ono stoje u Vol Stritu poznato pod imenom "Venecuela trejd". To je kada neki posrednik u trgovini deonicama preuzme veliki rizik i, pre nego to zakljui posao, kupi kartu za Venecuelu. Ako uspe, onda je bogat. Ako ne uspe, uzima prvi taksi do aerodroma. irli uvek ide putem manjeg otpora i nikada ne rizikuje. Ukoliko ste perfekcionista kao irli, sigurno ste uvek u nekakvoj guvi. Da li neprekidno teite savrenstvu? Da li ste apsolutno posveeni svojoj potrazi za savrenstvom? Evo jednog testa za vas. Nainio ga je dr Hjubert Hofman, upravnik Centra za psiholoko usmeravanje u Kvins Vilidu u Nju Jorku. Odgovorite na pitanja sa (A) Retko, (B) Povremeno ili (C) esto. Na kraju ete nai rezultat testa i odgovarajuu analizu. 1. Kada piete pismo prijatelju, da li ga vie puta pregledavate da biste se uverili da je dobro napisano? A)___(B) (C)_ 2 K.ada izaete negde na veeru, da li obavezno salvetom briete pribor za jelo?A)_(B)_(C)_ 70. Kada se vratite kui kasno, mrtvi umorni, da li uredno sloite svoju odeu u orman pre nego to krenete na spavanje?A)_(B)_(C)_ 71. Kada dobijete nov recept ili instrukcije za sklapanje neega, da li se pridravate doslovce svega to je napisano?A)____ (B) _______________________________________C)___ ( 72. Kada stanete na pumpi da uzmete benzin da li uvek pregledate i pritisak u gumama?A)____B)___C) ( ( 6. Da li okreete 95 da podesite skazaljke na vaem satu?A_(B)_(C)_ 7. Kada izlazite negde da li se vraate da proverite da su vrata zakljuana?A)__(B)_(C)_ 73. Ako vae dete ima problema u koli da li smatrate da je to uneko liko vaa greka?A)_(B)_(C)_ 74. Kada sanjate ruan san, da li ste zabrinuti da e se san moda ostvariti?A)_(B)_(C)_ Rezultat. Po jedan bod za svaki A odgovor, dva boda za svaki B odgovor i tri boda za svaki C odgovor. 9-14 bodova: Teko da bi vas mogli optuiti da ste perfekcionista. Va odnos prema ivotu je u prilinoj meri leeran to vam doputa da se drite veoma relaksirano prema svojim i tuim nedostacima. 15-21 bodova: Prosean rezultat. Volite da date sve od sebe, ali ne kanjavate sebe kada ne ispunite svoja oekivanja. 2.2-27 bodova: Vi ste perfekcionista do kraja. Ovo vam moe donete linih problema jer teite nerealnim ciljevima. Trebalo bi Prvo da nauke kako da prihvatite sebe kao nesavreno ljudsko bie. UmestcTOa se grizete zbog svojih greaka i promaaja, bilo bi bolje da ih posmatrate kao lekcije u koli ivota. Kada drugi ne ls punjavaju vaa oekivanja, pokuajte da tolerancijom umerite svoju kritinost.

92 Dobiti za koje smatram da mi donosi moj perfekcionizam Dokazi da moj perfekcionizam ne donosi oekivane dobiti 93 Biti sebini perfekcionista Ukoliko ste perfekcinista, moete postati veoma sebina osoba koja ne iskazuje svoja oseanja i koja neumorno radi ne bi li na taj nain kompenzovala svoju nesigurnost. Va perfekcionizam moe da predstavlja jedan od naina da utolite vlastitu e za pohvalama. Ako ste perfekcionista, kritini ste prema samome sebi jer verovatno za sebe mislite da ste inferiorni u odnosu na druge. Verovatno ete provesti ostatak ivota u mahnitom tempu da biste zaradili mnogo novca, stekli mo ili vlast, i sve to sa ciljem da dokaete svoju vrednost samome sebi. Ono to elite da dokaete sebi jeste da niste gubitnik to sumnjate da jeste. Dopada mi se nain na koji se dr Dejvid Burns bori sa lanom predstavom da moramo biti savreni. Kada smo pre nekoliko godina poeli da dogiramo, on nije mogao da pretri vie od dve, tri hiljade jardi brdovitom predelu u kome je iveo. Opte je miljenje da dzoger treba svakodnevno da poveava brzinu i razdaljinu koju pretri. Ali dr Burns je odluio da pretri manju razdaljinu nego prethodnog dana. Na taj nain je mogao komotno da ostvari svoj cilj. Dobro oseanje u vezi s tim nagnalo ga je da ide sve dalje - "a svaki naredni korak bio je kao nagrada", kazao mi je, "neto vie od cilja koga sam sebi bio postavio." Nakon nekoliko meseci svakodnevne vebe polo mu je za rukom da pretri uzbrdo i nizbrdo sedam milja u dosta brzom tempu. Pritom se sve vreme pridravao svog osnovnog principa, a to je da postigne manje nego prethodnog dana. Ukoliko sebi ne postavljate suvie velike ciljeve, onda se neete oseati frustrirano i razoarano. Umesto da ciljate na 100 posto, pokuajte 80 posto, 60 posto, 40 posto od onoga to ste zamisliliIdeja je u tome da vam proek bude izazov. Kakve su vae dobiti ukoliko ste posveeni savrenstvu? Da li fekcionists retko kad pronalazi sreu secate da vam je ivot ispunjen, obogaen? Moda ak i ne doivljavate sebe kao uspenog oveka. Jedan od mojih ciljeva u ovoj knjizi jeste da vam pokaem da, na bilo kom ivotnom stepeniku se u ovom trenutku nalazili, u ma kojoj fazi vaeg poslovnog ili privatnog ivota, va uspeh zavisi od toga kakvu zamisao o uspehu gajite. Htela bih da vam sugeriem da vrsto odluite da zanemarite svoj perfekcionizam, makar u probnom periodu. Ako elite da se oslobodite okova perfekcionizma, ponovo se vratite na svoje ciljeve. Da li su vai ciljevi realni? Da li ste ikada videli ita na ovom svetu to ne bi moglo da se pobolja, bolje uredi i unapredi? Kakve dobiti ste do sada imali od vlastitog perfekcionizma? 75. Biu savrena i 1. Moja potreba za savre najbolja nstvom ini da polako posta osoba u svim svojim jem osoba nadobudna, kritina delima, i bez ljubavi u sebi. Neprestano usklaujui se tako prosuujem dela drugih ljudi sa prema sopstvenim merilima sledeom porukom savrenstva. Nikada nisam Svetog zadovoljna sobom, ak i kada pisma, "Sve to ti doe na uradim posao dobro. ruku 2. Moji roditelji ionako nikada da ini, ini po nisu pokazali da su ponosni na mogunosti mene, pa zato se onda neu svojoj." (Knjiga morno trudim da zasluim nji propovjed hovu pohvalu? nikova 9:10). 76. Moji roditelji bje ponosni na mene. '

95 u nesrenom sveti, perfekcionists rctko kad pronalazi sreu 94 3. Iscrpljenost (a ne zadovoljst vas uiniti mahnito opsesivno-kompulsivnu osobu. Hajde da sada bacimo pogled na vae motive. Kada budete odbacili svoj perfek-cionizam, moraete se suoiti Ostati srea n sa strahom koji vas je u prvom redu motivisao. Samokritika, oseaj da ste zapravo neuspeni i samo-negiranje mogu predstavljati veoma zastraujue emocije, vo) je re koja vie odgovara 3. Oseam u kome se kada pa e vas i sama pomisao da se morate suoiti sa njima, potpuno izbaciti iz koloseka. Ako insistirate na tome da sve radite "ba onako kako treba", va stanju zadovoljstvo nalazim dobro obavim posao. motiv moe biti strah da ete biti iskritikovani ako poinite greku. nakon dobro obavljenog posla. Uostalom, nikada ne mislim da Leenje vaih strahova sam stvarno dobro obavila neki posao, bez obzira koliko sam Kada otkrijete svoje motive u ijoj osnovi lei strah, prihvatite ih i suoite se sa njima. Predlaem da odmah ponete sa sledee iscrpljena. dve vebe. 35. Obzirom da ne mogu da 77. Odreknite se navike da delujete iz oseanja straha. Bez obzi budem savrena osoba, 4. Bog oekuje od nas da budera koliko ste uznemireni ili ak uasnuti, dopustite sebi da osetite stalno mo savreni.u depresiji. Da li Bog emocionalnu bol. Vremenom e se strahovi stiati i prestati. sam eli 78. Moda se oseate da ne moete da podnesete koliinu patnje da budem u depresiji? koju proivljavate, ali budite tvrdoglavi i ne dopustite da vas ona Jedino je savlada. Ako razmiljate o tome da li ste ostavili vrata otkljuana, Bog savren i njegov Duh nemojte se vratiti da proverite, ukoliko je to jedna od vaih komkoji Pulsivnih navika. Moda ne moete izdrati da ostanete sami u Kuci, a da niste apsolutno sigurni da su sva vrata zakljuana i svi je u meni ini me slinim Prozori zatvoreni. Moete proveriti jednom, ali ukoliko to uinite 5. Ljudi me vie potuju kada vise puta, znajte da se ponaate iracionalno. Njemu. Mogu imati postiem stvari koje izazivaju poverenja "a pretpostavimo da imate naviku da temeljno oistite kuu pre S to vam prijatelji dou u posetu. Ako ste pozvali nekoga na ceru, obino proveravate njihovoda e se On izraziti kroz divljenje. svaki oak i razmiljate o tome kako moj ukusna da bude veera, kako e da izgleda postavljen sto, kako eca da budu obuena i kako je sve Kao to se moe videti u gornjoj tabeli, strah uvek vreba u pozaivot. savreno i na svom mesni. dini nae potrebe da budemo uspeni i savreni ljudi. Strah e od 36. Toliko se plaim da u Vai

96 .. ,, ///'fi Stoga pokuajte da se makar jednom, kada pozovete goste, ne pre date svojoj elji da sve bude u savrenom redu. Pripremite neko jednostavno jelo. Oduprite se nagonu da od ranog jutra ponete sa ienjem kue. Ne menjajte odeu. Postajui blai i meki prema sebi, vi poinjete da se borite sa svojim strahom da ete uiniti neku greku na kojoj e vam neko zameriti. Poznavala sam jedan brani par koji je prestao da poziva goste kui jer ih je to dovodilo na rub ivaca. Svaki put kada bi pozvali goste, meu njima bi izbila svaa u vezi priprema, a kada bi gosti konano stigli, bili su potpuno iscpljeni. Rekli su mi da im je mnogo jednostavnije da nikoga ni ne zovu. Meutim, problem je leao u visokom zahtevu koji su sebi postavili: da budu savreni domaini. Rigidni pristup ivljenju lisice vas radosti ivota. Deak Tim, esnaestogodinji srednjokolac, dospevao je na rub ivaca svaki put kada je trebalo da se pripremi za pismeni zadatak. Svaki put kada je nareSnog dana trebalo da ode na pismeni, on se razboljevao od nekakve neobjanjive bolesti. Njegova majka je ubrzo primetila da se ne radi o fizikoj, nego o emocionalnoj bolesti. Nakon razgovora sa Timom, shvatila sam zato toliko strepi od pismenih zadataka - i kole uopte. asovi engleskog najtee su mu padali. Ostali predmeti nisu kod njega izazivali toliku anksioznost jer su tu zahtevi profesora bili minimalni. Mogao je da prelee preko gradiva, da prepisuje od drugih uenika i da preskoi pokoji as. Ali vremenom su ak i najlaki predmeti za njega postali teki. Fiziko vaspitanje, njegov do tada omiljen predmet, postao mu je suvie teak. Nastavnik fizikog je pozvao Timovu majku i rekao joj da je Tim poeo da bei sa asova. Izostajao je i sa asova retorike. Na kraju polugoa, Tim je imao loe ocene iz francuskog, engleskog, istorije i fizikog. Njegova majka je bila oajna. "Ne razumem. Tim je tako pametno dete." *Vet" Timc-v problem nisu bili lenjost i nemar. Problem je bio u tome to se previe brinuo. Bio je toliko obuzet idejom da nee uspeti, da mu je bilo jednostavnije da ne uradi nita. Imao je jake napade panike i mislio je da e mu se desiti neto grozno ako promai temu na pismenom. Poeo je da pie osrednje zadatke da se ne bi sasvim osramotio. Poznato je da perfekcionists retko kud pronalazi sreu pisci inae pate od takozvanih "blokada". "Blokade" su zapravo napadi straha koji potiu od pogrenog miljenja, kao na primer: "ta ako ovo to sam napisao nita ne i n" valja? Da bih mogla da pomognem Timu, prvo sam morala da ga uverim da njegov problem nije njegova nesposobnost da ui, nego njegov strah od neuspeha. Kada sam ga pitala kome se posebno divi, on je naveo nekoliko superheroja sa kojima se nikada nije sreo. Tim je takode verovao da su njegovi roditelji savreni. Nije eleo da se takmii sa svojim ocem, uspenim pravnikom, jer je smatrao da ga nikada nee nadmaiti. Njegov otac je bio briljantan ovek koji je sa najveim uspehom diplomirao na Jelu. Tima su pripremali da i on jednoga dana strudira na Jelu. Njega je i sama pomisao na to da e krenuti oevim stopama bacala u oajanje, jer je znao da nije ni heroj ni student oevog formata. Gotovo sve to je Tim u ivotu pokuavao da uradi bilo je praeno oseanjem da ne radi kako valja. Njegov strah ga je terao da se ponaa neprihvatljivo, iracionalno, besno, i on je traio spas u neakademskim aktivnostima. Njegovi prijatelji bili su uglavnom proseni deaci bez ambicija. Mnogi od njih bili su duboko nesreni mladi ljudi koji su vei deo svog -Jemena provodili uzimajui droge. Obzirom da nije potovao sebe, Tim se identifikovao sa njima. Kada je sagledao da ga je zapravo sve vreme motivisao strah, i da nije idiot, kakvo je miljenje imao o sebi, Tim je uinio dinovski korak u pozitivnom pravcu.

Ostati srean u nesrenom sveti. 98 misli sa kojima se Tim pois-iitivnih misli. Ne elim da budem Nabrojau nekoliko negativnih 1. kanjen toveivao, i njima suprotnih, a firm zbog neuspeha. ak i kada bih 1. Ako ne uspem, biu kanjen. o na neki nain kanjen, pronaao bih naina kako da se nosim sa kaznom. 2. Svako povremeno uini ne 2. Svi e saznati koliko sam zapravo glup. kakvu glupost. Ja se ne ponaam glupo sve vreme. Mogu zadobiti potovanje svo 3. Moji rodiAji e me zamrzeti kada shvate koliko jih profesora i roditelja ak i ako ne dobijam najvie ocene i ne radim zadatke savreno. 3. Moji roditelji nemaju ni 4. Nemam nita da kaem kada treba da piem pismeni. 5. Moram da budem savren jer je to jedini nain. sebe. Pa ak i kada bi me roditelji zamrzeli, i odbacili, ja bih mogao da nastavim da vodim produktivan ivot. 79. Nije da nemam ta da kaem. Problem je u tome to se nisam dovoljno pripremao za pis" meni. 80. Ako nisam savren i neko rm prigovori za moje nedostatke, to je njegov problem, a ne mojNe mogu da zadovoljavam kakve veze s tim. Radi se o meni. Ja sam taj koji se pita. Ja sam taj koji e mrzeti samog

99 pel fe . ^on, S t S retko kad pronai ^ U ljude sve vreme jer je to suvie zamorno. Ja ne moram da budem savren jer me moje verovanje u savrenstvo ugroava, inei me napetim, stegnutim i nesrenim. Ja sada 6. Bolje i da ne uradim nita nego da neto uradim loe. postavljam sebi standarde po kojima u da ivim rizikujui povremene promaaje. 6. Ovo je razmiljanje - "sve ili nita". Mogu da uivam u onome to radim, ne uporedujui se sa drugima, i ne uzimajui u razmatranje nji hove standarde. Veoma sam frustriran kad ne inim nita i ve mi je dosta da se plaim omalovaavanja drugih. Najgora stvar koja mi se moe dogoditi, ukoliko poelim da promenim svoj ivot, jeste da omalovaim sebe. Kada kaem sebi da je bolje da ne inim nita, ja tu vidim samo rezultate, a zaboravljam uloen trud i radost novog poduhvata. Negativne misli koje ne sadre zato sebi postavljamo pogrene ciljeve^ lapa u^ ^ vanju svojih ciljeva tako da i vi, poput Tima, m

100 -.. *1 u nesrenom sveti, 101 verovanja. Vae vienje samog sebe, Boga, sveta, i svega onoga to jo smatrate znaajnim u ivotu, je sila koja vas je stvorila onakvim kakvi ste sada, i koja pokree sve vae delatnosti. Promena znai da morate prouiti svoje gledite na stvari koje vam se u ivotu dogaaju. Mogue je da snizite nivo napetosti koju doivljavate u svojim pokuajima da postignete uspeh, tako to ete promeniti svoje shvatanje ivota i uspeha. f samom procesu njihovog ispunjenja. Vas perfekcionizam i strah od neuspeha dovee vas do toga da ete poeti da odugovlaite ilj jednostavno, neete initi nita. Moda ete suziti drutvene kontakte zbog straha od odbacivanja. Moda neete iskoristiti svoje radne sposobnosti zbog straha od greke. Vano je stalno imati na umu da nema tog oveka koji ne ini greke. Tim se promenio. Nije mu bilo lako i trajalo je dugo, ali on je sada u zavrnom razredu srednje kole i ima dobar uspeh. I konano se osea dobro u svojoj koi. Pramena i njen uticaj na va ivot Moete promeniti svoj ivot ako donesete odluku da to uinite. Promena je neophodna ukoliko elite da uinite svoj ivot radosnijim i veselijim. Svaka ivotna faza zahteva izvesna prilagoivanja. ivot vam st^no namee nove izazove, tera vas da razvijate nove sposobnosti, i da reavate nove probleme. Promenu je mogue izvesti samo onda kada uspete da se suoite sa laima koje sami sebi govorite, i kada uvidite koliko je znaajna vaa uloga u stresu koji doivljavate. Videete da je elja za pramenom najee zasnovana na vaem zemaljskom ponaanju i verovanjima. Krenite tragom svojih misli i proverite kakve su vam misli prolazile kroz glavu neposredno pre neprijatnih dogaaja. Ukoliko te misli nisu bile vredne, odmah promenite nain razmiljanja i, sa nove take gledita, recite sebi: Ja sam dragocen(a). Moete iveti uspeno bez prianjanja za detinjaste zamisli o uspehu. Moete biti svesni svojih kvaliteta, imati velike snove, a ipak ostati predani i odgovorni to se svakodnevnih obaveza tie. Promena podrazumeva nov nain posmatranja ivota i sveta. Vae snage i slabosti su proizvodi misli koje ste utkali u svoj sistem OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA ZA PERFEKCIONISTE ta, po vaoj proceni, znai uspeh?_____________ Nabrojte dve oblasti u kojima ste uspeni: Setite se neega to nameravate da uinite, svesni mogunosti da moda neete uspeti_________________

Ostati srean i prestati sa poricanjem 103 OSTATI SREAN I PRESTATI ISA PORICANJEM (ODBIJANJEM) , , s ut ra u .L at i u bo n u e p ot v r * a k a d a m ,e ot s Za b njeno Poricanje zebnje i ^ i straha u budunost, v o & "'JjepronaaoekakoSaoptt

la mijetosa ~ terap eutu !, je b o ^ da saop te obin o osE? ' ' tobo m. Da l, se slae sJ f tS,9 ^ ^^ M e ut i g 'i ' k o a d j o v i b uz r e ze bn Psiholog Karen Hornej, u svojoj knjizi Neurotina linost u pasem vremenu, rekla je da postoje etiri osnovna naina da se jwbegne od straha: l. Poricanje. .2. Izbegavanje misli i oseanja koja ga izazivaju. 3. Racionalizacija. 4. Omamljivanje. Poricanje je moan odbrambeni mehanizam protiv strahova i pegativnih oseanja koja nas obuzimaju. Moja prijateljica Keti nije htela da se suoi sa svojim strahom od raka, ve je, umesto toga, pokuala da porekne da osea bilo ta osim razumne brige i vere da e se sve dobro zavriti. Poricanje je pokuaj da se porekne postojanje neprijatne stvarnosti. Svako opaanje neprijatne prirode moe da bude poreknuto. Evo nekoliko estih oblika poricanja kojima se sluimo: Poricanje straha "Kukavica jeca, kukavica jeca", esto se , hoe da ga ukjoni * se '^"^ S t V a n ti hte]a _' '

moe uti kada se deca rugaju jedni drugima. Jo iz najranijeg detinjstsva sluamo fraze poput "ne plai se, budi hrabar mali vojnik. " Ali mi takoe uimo da postoje mnoge stvari od kojih doista treba da se plaimo. S jedne strane nas nai roditelji podstiu da budemo hrabri, a s druge strane nas ue da budemo zaplaeni izjavama poput:" Kad prelazi ulicu prvo pogledaj levo i desno, inae e te zgaziti auto. Prepoznavanje i prihvatanje straha je prvi korak ka njegovom prevazilazenjiy i neutralizovanju. Ponekad poriemo ak i onaj strah kojeg nismo ni svesni. Potisnuti strah sadri ogromnu psiholoku snagu zato to upadamo u zamku sopstvene nesposobnosti da uinimo neto u vezi sa strahom za kojeg ak ni ne znamo da pos-

104 Ostati ,, > aesrecnoi svetu toji. Francuski filozof Montenj je na jednom mestu rekao: "Moj ivot je bio prepun stranih nesrea - od kojih se veina nije ni dogodila." Jednu drugu vrstu poricanja straha nalazimo kod osobe koja sebe i svoj ivot neprekidno izlae nekoj vrsti opasnosti. "Ne plaim se bola", najee izjavljuje ona osoba koja porie svoj strah. Mladi tinejder je opkoljen grupom neprijateljskih momaka. Momci mu prilaze s licima punim mrnje, ali usamljeni momak i dalje ostaje na svom mestu i povienim tonom govori "uopte vas se ne plaim". Jedan ameriki pisac je rekao: "Ono to zovemo ivot je za veinu nas samo jedno veito odlaganje." Jednostavan razlog tome je: STRAH." Ostati srean i prestali sa poricanjem 105 Uskratiti sebi pravo na doivljaj straha, znai uskratiti sebi pravo na postojanje. Sva vaa oseanja su vana. Dejms Turber je sa izvesnom traginom notom priznao: "Na nesreu, nikada mi nije polazilo za rukom da odrim postojan stav prema ivotu ili stvarnosti ili prema bilo emu. Razlog tome moda lei u mojoj nervozi. Mervoza je blizak roak strahu. Strah od samoe. Poriui strah od samoe, gledaete da svoj ivot ispunite nebrojenim beznaajnim aktivnostima i besmislenim odnosima sa ljudima. Poricanje straha od samoe moe stvoriti veliki konflikt u vama, jer ete sebe smatrati otvorenom osobom i ubeivati sebe da volite ljude, a zapravo se jednostavno plaite da budete sami sa sobom. Sami? Nikada niste sami. Vi ste uvek u drutvu sa samim sobom. Osoba koja se plai da bude sama i porie taj strah, postaje izuzetno zaokupljena sama sobom. Ljudi e sebe saaljevati i nastavie sebe da saaljevaju ak i kada stvari jesu kako treba i kada su njihove molitve usliene. U stvari - je biti sam sa sobom -izvrsna stvar. Da li moete zamisliti kako je Betovenovu devetu simfoniju komponovao odbor kompozitora? Da li bi ekspirov San letnje noi mogao da bude proizvod kolektivnih napora? Da li bi jvlikelandelova Pieta mogla da bude tako velianstveno izvajana da ju je radila grupa vajara? Vreme je da se radosno suoimo sa naom samoom. Biti sam ne znai biti odbaen ili biti otuen. To jednostavno znai da smo u drutvu sa samim sobom. Dejl Karnegi je rekao "ina ta da se dogodi, mora svirati svoj mali instrument u orkestru ivota." Morate upamtiti da smo u boijem orkestru svi mi solisti. Svet oko vas nije nikakva okrutna maeha, a vi bespomono usamljeno pastore. Kada se oseate potiteni i prazni, traganje za osobom koja e ispuniti vae vreme i ukazati vam panju nije pravo reenje. Shvatite da poricanje straha od samoe predstavlja plod ljudskog duha. Razum u vama govori vam da nikada niste sami, jer je vaa svest veni drubenik. Vi se moete usuditi da svoje vreme posvetite koncentraciji i pronalaenju unutranje istine. Ponite tako to ete da priznate da se plaite da budete sami u duem vremenskom periodu. Strah od samoe nije krivino delo. Jednom kada priznate taj svoj strah, desie vam se promena. Strah od odgovornosti. Teriju je trideset i sedam godina i on ni ne zna koliko poslova je promenio. Nedavno je dobio otkaz i sada trai nov posao. Svaki put kada dobije ili da otkaz, on uvek pronalazi neke razloge i uvek ima izgovor za svoj strah od odgovornosti. Teri me podsea na cirkuskog lava iz pozorinog komada Don Kihot, koji je eleo da izae iz svog kaveza na slobodu. Jednoga dana je neko sluajno zaboravio da zatvori kavez i lav se konano doepa^lobode. No, kada je ve izaao, odjednom inu je postalo jasno da sloboda podrazumeva odgovornost, pa se on sav jadan i uplaen okrenuo i potrao nazad u kavez. Prava sloboda povlai za sobom odgovornost. Ponekad nam izgleda lake da ivimo u patnji i vezanosti nego da uinimo napor, da bismo se izborili za slobodu

106 srean i prestati sa porican/em 107 Poricanje besa za rekla da se nikada nije posvaala sa svojim muem. U njenoj porodici oseao se nedostatak komunikacije. Najstariji sin bio je lo student, krao je novac od roditelja, koristio porodina kola beskrupulozno, a kod kue se ponaao besno i neuravnoteeno. Virdinijin osnovni problem bio je poricanje besa. Ona jednostavno nije mogla da prizna da osea bes. Kao detetu joj je njena zatitnika i snana majka guila svaki pokuaj da ispolji bes, pa je ona snano potisnula bes i nije doputala sebi nikakvo ispoljenje ljutnje. Meutim, nikome ne valja skrivati svoj bes. Ako osetite ljutnju, dopustite sebi to oseanje. Nije vano da li ete ga ispoljiti ili ne, jednostavno dopustite sebi da ga oseate. Potiskivanje besa nee vam pomoi da ga se oslobodite. Vidrinija je itav svoj ivot nalazila razne naine kako da izbegne ili prikrije svoj bes, pa se on morao ispoljiti kroz druge, fizike i psiholoke puteve. Kada se prvi put pojavila kod mene na terapiji, njen strah da e povrediti nekoga ve je bio prerastao u fobiju. Vi imate prava da oseate. Kada izbegavate suoavanje sa svojim oseanjima, vi ih poriete. Negativna oseanja mogu biti bolna, ali vas ona nee unititi, a povrh toga, moete ih izmeniti. Mogue je biti otvoren za razoarenja i povrede uz pomo odreenih vetina i samokontrole. Biti povredljiv ne znai da vam nije stalo. Virdinija mi je rekla: "Ako bi se naljutila, to bi znailo da mi nije vie stalo do bilo koga i bilo ega. Ukoliko bih pokazala svom muu da sam ljuta na njega jer mi ne dozvoljava ni minimum samostalnosti, to bi znailo da ga vie ne volim i da mi nije vano njegovo miljenje." To je poricanje; poricanje odgovornosti, poricanje besa, i poricanje sopstvene vrednosti. Ispoljavanje besa je veoma bitno. To moete uiniti samopouz-

108 sv etu Ostati srean i prestati sa porican/em 109 . ^lasKan/e nisu najbolji _ .K^WIJUC bes. Stavie, dr Dek Hokanson sa univerziteta na Floridi eksperimetalno je utvrdio da je izraavanje besa zdravo ali samo pod izvesnim uslovima. N;> meti istraivanja bio je muki bes, i istraivanje je pokazalo da je takva vrsta agresije katarzina, odnosno da se krvni pritisak razjarenog studenta-mladia ubrzo vraa na normalu im ispolji bes prema svom kolegi istog pola. Nasuprot tome, u odnosu student-profesor, ispoljavanje besa od strane studenta bilo je optereeno strahom, tako da nije donosilo eljeni rezultat: katarzu i smanjenje napetosti. to se ena tie, Hokansonovo istraivanje je pokazalo da se ene drugaije odnose prema besu nego mukarci. Kada se ena naljuti na drugu enu, to je posve drugaija situacija. Ako enu uvredi neka druga ena, ona, skoro po pravilu, ne ispoljava bes, nego nastoji da prijateljskim tonom smiri razdraenu enu od koje je primila uvredu. Na enu ispoljavanj|agresije deluje uznemiravajue, otprilike isto kao to mukarca uznemirava agresivno ponaanje prema nekom autoritetu. Prema ovom opitu bes koji se izraava kroz agresivnost i jarost je nauena reakcija, a ne instiktivna. Ako te neko iritira, i ti izgubi kontrolu, pa pone da psuje ili da udara o neto, to ima efekat katarze. No, ipak sve to ne znai da e u budunosti biti manje besan, ili da na ovaj nain ui pozitivne metode upravljanja besom. To samo znai da e u budunosti ponoviti tu istu reakciju. Izliv besa je ono ega se osoba koja porie oseanje ljutnje kloni. Mnoge savremene teorije ukazuju na injenicu da u besu i izraavanju besa ovek poseduje mogunost svesnog izbora. Prvi izbor je prestanak poricanja. Svako se ponekad razbesni. Kao to se ve poslovino zna, svaki nalet emocija vremenom e splasnuti samo ako dovoljno dugo eka. Dr Lionard Berkovic sa univerziteta u Viskonsinu prouavao je drutvene uzroke agresije i doao do zakljuka da vikanje nije lek za bes. Dr Berkovic kae, "kada viemo na nekoga, mi najee usmeravamo sebe u pravcu kontinuirane agresije. Vika i dreka nisu najzdraviji oblik ispoljenja ljutnje. Postoje druge solucije: 81. Ostanite mirni i smireno promislite pre nego to ponete da govorite ili inite neto u stanju besa. 82. Razgovarajte o vaim oseanjima umesto da viete i da se derete. 83. Priznajte da ste ljuti i recite sebi da zbog toga niste loa osoba. 84. Jednom je neko rekao da osoba koja ne moe da oseti ili da izrazi bes nije u stanju ni da izrazi ili oseti ljubav. Imajte na umu da su sva vaa oseanja podjednako vana. Poricanje ili strah od oseanja bezvrcdnosti. Biti srean i ostati srean u nesrenom svetu, znai sagledati sebe u svetlosti vlastitih dostignua. Sandra je jedna od najuspenijih osoba koje sam srela. Radila je sve vreme dok je ila na koled i studirala. Diplomirala je engleski jezik i lepe umetnosti. Sada predaje engleski na jednom koledu i bavi se umetnikim radom u svom studiju. Njene slike i skulpture nalaze se u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama, jandra je kreativna ena i veoma interesantna linost. Ona se, meutim, neprekidno bori sa svojim oseanjem bezvrednosti. Cesto je ujem kako govori, "ja izgleda nita ne mogu da uradim kako treba". Istina jeJpieutim, da Sandra veinu stvari ini upravo onako kako treba. I sa vama je isti sluaj. Kada govorite u sebi, na primer, drugi ljudi rade stvari mnogo bolje nego ja", onda treba da se zaustavite i da razmotrite ta ste rekli. Istina je da u najveem broju sluajeva vi radite stvari veoma dobro. Desi vam se da ponekad i

StaV J , . '< / srean i prestati sa poricanjem 111 " 'a 'Ml, ' JC S'"d " r -" '* a izbegla strah povezan sa svojim oseanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignua i uspeh za nju nemaju vanost, nego samo poveavaju njen oseaj praznine i uveliavaju njene strahove. Njena linost me podsea na stihove koje sam jednom proitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva oveka gledala su kroz zatvorske reetke, Jedan je video blato, Drugi je video zvezde. Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od oseanja teskobe kroz teak i uporan rad. Te veeri, na otvaranju njene izlobe, predloila sam joj da pronae jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja e je stvarno obradovati i u kojoj e moi da uiva. Meutim, ona je nastavila da jadikuje: 'Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uoptavanja i dramatizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmiljanja. d s voj ' a bez ' a"*, S d P-obost da^ - osobu, nadvlada " ^ vlastlW 7'" "^- Ona svoj strah; ***** od osecanja dos 2" te2ila Sve vedim f ^ s u u g r o a v a ] a mog| cen t e ^ , j - ;se;a da ^ ' ne Preterano uoptavanje arls S. Karver i Ronald J. Ganelen sa univerziteta na Floridi napisali su jedan lanak za Journal of Abnormal Psihology o tome zato ljudi postaju depresivni. Oni su izmislili test koji je pokazao da postoje tri stava koja mogu voditi u depresiju: uzaludni pokuaji da se ispune nemogui standardi, preterana strogost prema sebi kada osoba u neemu pogrei i preterano uoptavanje, to je sluaj kada osoba doputa da je pojedinane greke navedu na pomisao da je potpuno bezvredna. Karver i GanjBen zakljuili su u svojim studijama da je preterano uoptavanje najjai izaziva depresije. Mnogi ljudi koji su depresivni mogli su da normalno funkcioniu u svojoj svakodnevnici. . ^vredno? Sa

no b,sle Ostati srean i prestati sa poricanjem 111 onako , '"> miMS ? '" Pa PS e Je S '" " izbegla strah povezan sa svojim oseanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignua i uspeh za nju nemaju vanost, nego samo poveavaju njen oseaj praznine i uveliavaju njene strahove. Njena linost me podsea na stihove koje sam jednom proitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva oveka gledala su kroz zatvorske reetke, Jedan je video blato, Drugi je video zvezde. Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od oseanja teskobe kroz teak i uporan rad. Te veeri, na otvaranju njene izlobe, predloila sam joj da pronae jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja e je stvarno obradovati i u kojoj e moi da uiva. Meutim, ona je nastavila da jadikuje: "Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uoptavanja i drama-tizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmiljanja. p s reterano uoptavanje njenu . SVe reda uspehe. Jer, da bi rad bi Je at ; bez

Carl s S. Karver i Ronald J. Ganele n sa univer ziteta na Floridi napisal i su jedan lanak za Journa l of Abnor mal Psihol ogy o tome zato ljudi postaju depresi vni. Oni su izmislili test koji je pokazao da postoje tri stava koja mogu voditi u depresiju: uzaludni pokuaji da se ispune nemogui standardi, preterana strogost prema sebi kada osoba u neemu pogrei i preterano uoptavanje, to je sluaj kada osoba doputa da je pojedinane greke navedu na pomisao da Je potpuno bezvredna. Karver i Ganekn zakljuili su u svojim studijama da je preterano uoptavanje^najjai izaziva depresije. Mnogi ljudi koji su depresivni mogli su da normalno funkcioniu u svojoj svakodnevnici.

no blste na otvaran;,' No 111 ^ ' mnog ,a. ' M e ' moe ^ * V , da bude bude Jko sam a g edam S ' blla >e moje mi da nis meke karijere ra Ponekad, kada na ovu ' 4 izbegla strah povezan sa svojim oseanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignua i uspeh za nju nemaju vanost, nego samo poveavaju njen oseaj praznine i uveliavaju njene strahove. Njena linost me podsea na stihove koje sam jednom proitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva oveka gledala su kroz zatvorske reetke, Jedan je video blato. Drugi je video zvezde. itav svoj uu r Jer "' Mdvladao Sp sob nostd r, ka oK Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od oseanja teskobe kroz teak i uporan rad. Te veeri, na otvaranju njene izlobe, predloila sam joj da pronae jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja e je stvarno obradovati i u kojoj e moi da uiva. Meutim, ona je

nastavila da jadikuje: "Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uoptavanja i drama-tizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmiljanja. OM Preterano uoptavanje ^ Je -una. / ^ ezvred Osecanj ' ^ bi --cala da e cene Se sa ljudi postaju depres ntonf ^ f Postoje tri stava ko^mZv^ i h ! *** , d a <* ispune nemogui Tanda r dt f ^^ "^' p o k u a J' kad* osoba u neemu PLresi7 \ Pretoana Strgst P^ma sebi kad " osoba doputa da iePoTednPran Uptavai4e> to Je sluaj Je Potpuno bezvredna 1 reke "avedu na pomisao da P^sivi mogli g vni d nomial T no da no 0 Ga ee sa ;" 'u kome Postigj dokazi kof, , i v o t u O n a ' na ' Kneseni ' Sanda Je reda uspehe. Jer da bi IjUdl niu u svojoj svakod-

112 ^w/ svetu Moda ste vi ta osoba koja se esto osea bezvrednom. Ukoliko poriete ova oseanja, nastojaete da postiete sve vie i vie. Vaa dostignua bie potpuno ista kao i dostignua osobe sa puno samopouzdanja. Razlika je u tome to vi zapravo ne verujete u vrednost svojih dostignua. Dr Aron Bek, upravnik centra za kognitivnu terapiju, sainio je test za depresivne i nedepresivne pacijente. Test je sainio tako da svaka grupa treba da uspeno obavi prvi deo testa i da padne na dragom delu. Na kraju testa grupa depresivnih pacijenata je neprekidno razgovarala o svom tieuspehu. Grupa nedepresivnih pacijenata je, pak, diskutovala o svom uspehu. Poricanje strahova je u korenu oseanja nezadovljstva. Bez obzira kako dobro neto inili, bez obzira koliko dostignua i uspeha zabeleili, ukoliko imate mnotvo strahova koje niste spoznali i sa kojima se niste pozabavili, vi nikada neete moi u potpunosti da uivate^J blagodetima koje su vam date. Ono t(?oseate u vezi samog sebe je ono to odreuje koliko ete biti sreni. Morate poeti da posmatrate svoj ivot kao neku vrstu intimnog putovanja. Kada izbegavate da se konfrontirate sa sobom vi ne moete biti sreni - bez obzira to ste okrueni lepo-tom i dobrotom. Povlaenje u sebe moe predstavljati oblik negacije koje predstavlja jednostavno reenje za izbegavanje suoenja sa istinom. A istina je da ste vi jedna sjajna osoba sa mnogo vrednih osobina i sposobnosti. U svom pokuaju da poreknete realnost toga da ste u sutini jedno dragoceno i vredno ljudsko bie, vi se okreete ka lai. Dragocena i vredna ljudska bia prave greke. Lana je tvrdnja da neka osoba nije dragocena i vredna ukoliko pravi greke, uini neto glupo, ne izgleda dobro, ako je predebela ili odve mrava, ako ne uspe da obavi neke zadatke ili odugovlai. Poricanje je laganje. Ono je izbegavanje, iskrivljavanje i negiranje Ostati srean i prestati sa poricanjem 113 istine. Psiholog Virdinija Satir napisala je pesmu pod nazivom "Ja sam ja". Napisala je tu pesmu za jednu dvanaestogodinju devojicu koja je bila jako nesrena. Devojica ju je jednog dana sa izrazom bespomonosti i oajanja na licu upitala: "ta je ivot uostalom? ivot nema nikakvog smisla. ta je smisao svega ovoga?" Dr Satir joj je odgovorila kroz pesmu iji jedan stih glasi:" Poto imam elu sebe, mogu biti svoj najbolji prijatelj. Poto sam svoj najbolji prijatelj mogu da volim sebe i da se sprijateljim sa svim svojim delovima. OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA ZA PRESTANAK PORICANJA 1. Navedite neke svoje strahove kao to je na primer da e neko otkriti neku vau intimnu tajnu. 2. Dopustite sebi da se otvorite prema svojim oseanjima i zapiite ih, bilo da su ona pozitivna ili neg ativna. 85. Molite se da negativna oseanja predu u neto novo i predivno. 86. Zapiite dve svoje racionalizacije koje nameravate da z^JBVek promenite.

Kuko zauvek prevazii oseaj krivice 115 depresj)a za ~ ,, e praved samo traevi ono slo ! ,' .T4* takv ite * ego. Kada neprek dno s a d r u g i ^ , ob '' vas o nanetoj uvredi, kada veoma ibesnim,bud

se odnosi na oseanje krivice koje se zasniva na pogrenom verovanju. Vi se ponaate i oseate upravo kao osoba koja je neto skrivila, doku stvarnosti niste krivi ni za ta. Oseanje krivice, zasnovano na pogrenom verovanju, praeno je jo jednim pogrenim verovanjem, a to je da neto nije u redu sa vama kao osobom. Kada oseate lanu krivicu, to je zbog toga to vi ne samo da verujete da inite "greke i propuste" (to je u osnovi tano), ve takode verujete da vae greke i propusti ine vas (to je sasvim pogreno). Ve nam je poznato da je osnovni uzrok svih naih nedaa u naim mislima. Vae lano oseanje krivice izmamie pogreno usmerenu ljutnju. Loe stvari koje su drugi izrekli o vama nisu tane, ali vi sebe poinjete da smatrate loom osobom samo zato to su one izgovorene. Moete, na primer, osetiti ljutnju prema nekom ko vam mnogo znai, ali poto se plaite da je izrazite, vi je okreete ka unutra. Kada se iz takve situacije izrode nemili dogaaji koji su izvan vae kontrole, vi ete se pobrinuti da vi sami najvie propatite. Klju za trajn u sreu Prepoznajte oseanje ljutnje i nauite da se konfrontirate s njima umesto da ljutnju okreete prema sebi. Lani oseaj krivice nam apue da se samo najloiji ljudi mogu ljutiti ili imati negativna oseanja koja vi imate. Kada vas obuzme bes vi obavilo pomislite da ste lo ovek. Ali, to je isuvie bolno da biste se sa tim suoili, suvie grozno da biste se sa tim konfrontirali; na kraju, fini ljudi ne besne na svoje najmilije, zar ne? O finim ljudima se ne ire rune glasine: Zato ba ja? Zato sam ja tako loi Vi ovo ne izgovarate glasno, ali vas ta pomisao uasava. Odgovor a ^bo vaih o , jev//Moi v opsesiv n iP m i s l ? g h kanjavate sebe za neto onse T ** PVred]A ako jecanja krivice. Vi moT '' ^ St r I b

116 Ostati srean u nesrenom svetu Kako zauvek prevazii oseaj krivice Lano oseanje krivice moe da bude samo fasada za neka draga vana oseanja, poput besa, ljubomore, gorine, straha i mnogih drugih oseanja koja prosto vape za vaom panjom. Poto nijedno osecanje ne postoji samo za sebe, tako i osecanje krivice prati depresija, sram, bojazan i nervoza. Lano osecanje krivice ne utie samo na vae ponaanje; tavile, ono se ustremljuje na vas kao na celovito bie. Ono vam ne govori samo da je vae ponaanje loe - ono vam govori da ste vi loi. Kada uradite neto greno ili neto sa ime niste zadovoljni, vi osecate krivicu, a ta krivica je praena lanim uverenjem da niste dobra osoba. Jednom kada preovlada lano osecanje krivice, vrlina pratanja vie ne moe doi do izraaja. tavie, ako ste uhvaeni u zamku lanog oseanja krivice, moe vam se dogoditi da u potpunosti odbacite pratanje. 11 Pratanje sebi Sagledajte da su greke sastavni deo ivota. Biblija nam kazuje da smo i vi i ja grenici, te da nam boija slava nije dostupna zato to posedujemo ljudsku prirodu. Dokle god smo ljudi, greiemo. Ako je Bog milosrdan prema vama, kako to da ne moete biti milosrdni prema samom sebi? Da li moete oprostiti sebi? Vi ne elite da se teturate kroz ivot pod bremenom krivice. Kao to itamo u Psalmima, "Ako e na bezakonje gledati, Gospode: Gospode, ko e ostati? AH je u tebe pratanje..." (Psalmi 130:3,4). Najvei prestupnik i krivac nije neko izvan vas - to ste vi. Vi ste taj koji govori sebi da je lo i bezvredan. Vi ste taj koji veruje u sve to govori samome sebi. Isus je rekao: "Ako li ne opratate ljudima grijeha njihovijeh ni otac va nee oprostiti vama grijeha vaijeh. (Jevanelje po Mateju, 6:15). Prvo treba da oprostite samome sebi. Hajde da izmenimo nae obrasce miljenja, koristei osnovnu formulu koju smo dr Vilijam Bakus i ja skicirali u naoj knjizi Rei samome sebi istinu. Pokazaemo vam kako da analizirate svoj unutranji monolog detaljno i korak po korak. elim da vidite kako se otkriva koren krivice: 87. Prepoznajte ta je to to govorite samome sebi, a to u vama izaziva osecanje krivice. Da li je sve to govorite istinito! 88. Konfrontira/te sve samounitavajue lai sa istinom i oproba jte u sebi da li ste u stanju da prihvatite pratanje. 89. Zamenite lai koje govorite sebi sa konstruktivnim recima moi i ljubavi. Ovde navodim nekoliko reenica koje govorite sebi u ovom trenutku ili ste izgovorili nekada u prolosti. Konfrontirala sam ih i zamenila sa monijim i ivotnijim mislima: Oseam se krivim jer... Monije i ivotnije misli 90. Prestau da razmiljam da su moji proli neuspesi jaram u koji sam upregnut. Greio sam 2. Sam se ponaao nepoteno. i ao mi je to sam greio. 91. Mogu se suoiti sa sobom, sa svojim slabostima, gre kama, i sa svakim problemom koji mi stoji na putu. Ja sam nepoten kada ne verujem u sopstvenu vrednost. Nema nieg jfc pogrenog u tome to sam ja ** ja. Sve to inim ima odreenu vrednost. 3. Oseam ljubomoru i zavist prema 3. Oseanje krivice i stroga ljudima i irim traeve o nj ima. osuda sebe je rezultat moje

118 ~ 4 - Me Jjudi i 1 UZVradam j'a im se dese, zauvek prevazii oseaj krivice 11 i prihvataju. Vie se ne bojim povrede. 5. Dosta kasnim; previe gov5. Loi oblici ponaanja orim; prejedam se; neodgovorukazuju na postojanje na sam osoba... negativnih oseanja prema vlastitom "ja". Moje ponaanje mi govori o stanju mog unutranjeg bia. Ako se prejedam, takvo ponaanje mi ukazuje na vlastitu uznemirenost i frustriranost. Ako kasnim, moda se potajno plaim od ljudi sa kojima treba da se naem, ili od mesta na koje treba da odem. Ponaam se detinjasto, a ne kao odgovoran, odrastao ovek. Moda sam prezaposlen i potrebno je da napravim reda u mom rokovniku. Vie ne doputam da me bilo ta skrene sa mog puta. Vie ne doputam da me iracionalne i bojaljive misli navedu na to da se oseam kao krivac. Nita me ne moe poljuljati u mojoj veri. l Lano oScanje krivice napravie od vas roba krivice. Re rob tano oslikava ivotnu situaciju u kojoj krivica preuzima ulogu gospodara. Kada krivica iz pozadine vri uticaj na sve vae poteze i misli, vi ste postali njenim robom. Postoji jedna druga vrsta kriv-

120 svetu Ostati srean u nesrenom zauvek prevazii oseaj krivice |J ice koju je veoma vano prepoznati: pobono oseanje krivice Ono je posve drugaije od lanog oseanja krivice. Pobono oseanje krivice nam govori da smo u neemu stvarno pogreili i da Bog trai od nas da to raistimo. Za hrianina se kae da ivi "svetim i istim" ivotom. U poslanici svetoga apostola Pavla Koloanima 1:22, moemo proitati: "A sad vas primiri u tijelu mesa njegova smru njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se." Oseanje krivice u vezi poinjenog greha je pobono oseanje krivice i njega valja prepoznati. Kada se plaite da se suoite sa grehom, va oseaj krivice narasta, a vi poinjete da se ponaate na nain koji vam moe nakoditi i doneti nesreu. Dinder je bila tridesetpetogodinja ena koja se kod kue ponaala izuzetno razdraljivo. esto je oseala ljutnju, neprijateljstvo i gorinu prema svojoj porodici i svojoj okolini. Njen mu je smatrao da ona samo prolazi kroz neku ivotnu fazu, ali to nije bio sluaj. Ncon dugog razgovora s njom, ona mi se poveri-la: "itav moj ivot se jednostavno raspao. Ne vidim nita emu bih se nadala. Za mene vie nita nema znaaja." Zapitala sam se kako je mogue da jedna tako draesna ena, puna ivota, odjednom postane tako deprimirana i beznadna. Postavila sam joj mnoga pitanja i otkrila da je u njoj mnogo pogrenih verovanja kao na primer, "Mislim da sam uvek bila depresivna". Naravno da nije uvek bila depresivna, ali ju je trenutno stanje nezadovoljstva u toj meri pritisnulo da je izgubila viziju sretne prolosti ili nadom ispunjene budunosti. Pitala sam Dinder da li moe tano da mi kae kada je njena depresija nastupila, ali ona nije znala odgovor. Shvatila sam da se radi o potiskivanju jer bi za nju bilo isuvie bolno da mi podrobno opisuje sutinu svoje povreenosti. Poricati je manje bolno od neposrednog suoavanja sa istinom. Tako i ona pokuava da pori12 canjem izbegne bol direktnog suoenja sa svojom situacijom. "Pretpostavljam da je sve poelo pre nekoliko godina, ako ne i ranije." Traila sam od nje da bude jasnija: "Mislite li, pre dve godine? Otprilike u vreme kada se va mu prebacio na nov posao?" "Da, pretpostavljam da je to moglo biti negde u to vreme. Poeo je da radi prekovremeno..." Pitala sam Dinder da mi ispria kako je provodila dane u to vreme. Dinder se iznenada rasplakala, a onda mi je obazrivo, nakon to mi je ispriala sve o drugim ljudima, o svojoj deci, o problemu otuenosti i pronalaenja identiteta, priznala da je srela jednog privlanog oveka upravo pre dve godine, kada je njen mu poeo da radi prekovremeno. Oseanje krivice poelo je da nagriza same temelje njenog dotadanjeg ivota. Uporedo sa oseanjem krivice rasla je i njena oaranost tim ovekom. "Nisam mogla da se zaustavim!" uzviknula je. Dinder je toliko izmenila svoje ponaanje da su ak i njeni prijatelji poeli da govorkaju. "Dinder je nekada bila tako ljupka", priali su. "A vidi je sada - tako osetljiva i kritina. Uopte vie nije zabavno druiti se s njom." Kada je Dinder to naula, osetila se sasvim poraenom, pa se, sve veim otuivanjem od sveta, makar delimino samokanjavala zbog svog ponaanja, koje je, makar u njenim oima, bilo krajnje nedopustivo. Sanjala je da napusti svog mua i pobegne sa "drugim mukarcem", ali je znala da to nije izvodivo, jer taj dragi mukarac ne samo to nije pouzdan, ve ima i reputaciju nepopravljivog don 2uana u kraju gde se Dinder doselila sa svojom porodicom. Lano oseanj^krivice je kada kinji sebe za tobonje grehove i nedela, dok u stvari ima puno pravo da bude sretan i zadovoljan. Pobono oseanje krivice ti kazuje da se doista ponaa loe i greno, i da se odmah mora obratiti Isusu da ti oprosti i da ti prui uvid u nove puteve ponaanja.

122 ?Sss=~-:S=::: an ia zauvek prevazii oseaj krivice 12 c "'<e "' Pravi J " t P r*. * P Wel s Prolost Za neke od nas, prolost nije zavrena. Prolost nije pokopana i mi nastavljamo da ivimo u senci jueranjice. Razoarenja i gubici iz detinjstva i mladosti jo uvek nas proganjaju dok mi neurotino pokuavamo da se oslobodimo prolosti ili traimo nadoknadu za nae patnje. Zbog ega se oseamo krivima? Frustrirajui i nekontrolisani dogaaji iz prolosti mogu vas spreavati da u potpunosti prihvatite dobra koja vam se sada nude. Moda jo uvek kanjavate sebe za neki stari promaaj. Da biste nauili Kako ostati srean u nesrenom svetu morate znati kako da, uprkos tome to su vas povredivali, varali, potkradali, zanemarivali, okretali vam leda dok ste stajali bespomono posmatrajui kako se vai snovi razbijaju u paramparad i kako vam vae najvee dragocenosti klize iz ruku, nastavite da ivite dobro i sreno. ak i ako niste uspeli da ostvarite vlastite snove, ak i ako su vas neprekidno povredivali, jo uvek moete da prihvatite dananjicu. Vae samoograniavajue i samokanjavajue ponaanje samo vas jo vre vezuje za patnju. Ne mora sve da bude onako kako ste vi zamislili, i moete da prestanete da ratujete protiv sveta i samoga sebe zato to se stvari ne odvijaju na nain kako ste vi to hteli. Vaa patnja je bolna i moja patnja je bolna. Svi gubimo podjednako. Moete se oseati loe, ali moete iveti sa tim. Da li moete iveti u svetu koji odbija da se pokori vaoj volji? Dajte prostora sadanjici. Suoite se sa vaim gubicima i tako ete se direktno suoiti i sjaim oseanjem krivice. Ako uinite neko zlodelo kao to je kraa, sasvim je shvatljivo da ete verovatno kad tad osetiti krivicu, pogotovo ako vas uhvate. Ali ta da radimo sa promaajem? Da li shvatate da se najgore oseate zbog promaaja i gubitaka iz " ) '. &>k i

124 Osta *srea nu .. ,.w/ Kako zauvek prevazii oseaj krivice svetu 12 prolosti? Postoji jedna divna izreka od koje moemo neto nauiti: Postoje dve vrste tuge....Jedna je kada ovek razmatra nesree koje su mu se dogodile, kada se sklupa u oe i oajno vapi za pomo - to je loa vrsta tuge...Druga vrsta tuge je iskrena tuga oveka ija je kua izgorela, koji oseti duboku potrebu u svojoj dui i poinje da je gradi ponovo. ovek mora prestati da ivi sa fugama i promaajima iz prolosti. Potrebno je da analizirate svoje reakcije na prolost. Zapitajte se: "ta govorim samom sebi u vezi moje prolosti?" Zapitajte se: "ta govorim sebi o mojim starim ranama i promaajima?" Da li govorite sebi neke od sledeih stvari? Nisam uinio ono to je trebalo uiniti i to je strano. Uinio sam ono to sam mislio da je ispravno, ali sam promaio i to je strano. Moji snovi su se rasprili i strano je kada osoba nema snova. Bi* sam odbaen, to znai da sam lo. Ako govorite sebi bilo ta od pobrojanog, pribeleite u svoj dnevnik: Danas sam rekao (la) sebi sledeu la: bje i srena osoba", ili "grenici koji ne veruju u Isusa su oajni i nesreni, ali mi hriani smo veseli i radosni sve vreme". Ovakve tvrdnje, ukoliko verujete u njih, stvorie vam laan oseaj krivice i vi ete stvarao postati nesreni. Sada u nabrojati nekoliko najeih razloga zbog kojih se oseate krivim, a da niste ni svesni kakvu tetu inite samom sebi: Razlozi zbog kojih sam odluio da se osecam krivim i razlozi zbog kojih se odluujem da ostanem srean. Zato se osecam krivim: Odgovor na to Opratam sebi 92. Nisam uradio, a trebalo je:... 93. Uinio sam i promaio... 03.Oseam se lose jer moja situacija odgovara i situaciji (1) i situaciji (2)... Dovrite sledee reenice: 94. Upropastio sam svoj odnos sa:__________ 95. Doprineo sam nesrei: Opratam sebi Opratam sebi Opratam sebi Opratam sebi Opratam sebi Opratam sebi . 0e vi /este lo:. Ndzgovoremnon? "Ako sam povreden, mor S3m osecam se krivim." netane, ^ ** to ima greh na svojo l osobe no ) b glalo: ' zb S toga to sam lo, 96. Nisam uradio najpametniju stvar kada sam:___________ O?! Msam uinio dovoljno za: 08. Uzeo sam vie nego to sam dao:_________________________ k Je SU Podjednako ' * * ^ s, stvarno dobra osoba

126 09. Ne preuzimam odgovornosti prema: dovoljno A: prevazii oseaj krivice 127 10. U dugu sam i to mi smeta zato to: sebi nanrTv! Se'anjem ^*- On e r"3 Preteranom okrii obnovic : drugog os'm sam8a sebe. Prvi ljudi na koje prebacujemo nae probleme su nai roditelji. Moe da bude tano da su oni nainili neke velike greke vaspitavajui nas, ali osnovna istina (koju ja uvek govorim) je da dogaaji iz prolosti, kao i oseanja iz prolosti, ne treba da vas koe u sadanjosti. Ono to inite u sadanjosti u potpunosti zavisi od onoga ta ste rekli sebi o svojoj prolosti i o dogaajima iz prolosti. Ako ste rekli sebi da ste tuni i bespomoni zbog prolih dogaaja, vi onda reagujete na ono to govorite, a ne na sam dogaaj. Recite sebi: Ta situacija (o emu god da se radilo) duboko me je povredila. Bio(la) sam nesrean i povreen u to vreme i jo uvek se oseam loe zbog toga, ali sada se opredeljujem za pratanje i za novu sreu u mom srcu. Ja sada odabirom budunost punu nade. Svako jutro daruje mi nov ivot, i oslobaa me od patnji prolih dogaaja. Lano oseanje krivice je rei sebi da si lo i nakon to ti sve bude oproteno. Za hrianina je nemogue da dugo ivi u grehu a da u njemu nema oseanja krivice. Poricanje oseanja krivice moe od osobe napraviti neurotiara i nesrenika. Greh i krivica vam onemoguavaju da razvijete bogatstvo svoje linosti. Krivica vas ograniava, zatvara vas i va duh. Tako postajete usmereni na sebe, motivisani sobom, preterano svesni sebe ak 1 opsednuti sobom. A osoba koja je opsednuta sobom ne moe biti v eliki ovek. Takvu osobu zovemo neurotiarem. David se u svojim psalmima molio da mu Bog otkrije svaki greh njegovom ^cu da bi mogao da ga odbaci. "Okuaj me, Boe, i Poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put vjeni (psalam 139:23)." Bog uiva da prata, kae sveto pismo (knjiga proroka Miheja ':18). On nam predano oprata i proiava nas od tetnosti grenih

I^^MI 12 8 O st at i sr e an u ne sr e no m sv et u m is li i p o n a a n ja (s v et o je v a n el j e p o J o v a n u 1 : 9 ). O n n a s n a g o v a r a s p u n o lj u b a v i: " N

e k a b e z b o n i k o st a v i s v o j p u t; n e p r a v e d n i k m is li s v o je ; i n e k a s e v r a ti k a G o s p o d u , i s m il o v a u s e n a n j, i k ' B o g u n a e m u

j e r p r a t a m n o g o (I s a ij a 5 5 : 7 ). " N a a k r i v i c a i z l a z i k r o z p rozorkadapoletimonakrilimapratanjapremas

lobodi,slueisevetinamakojesmonauiliuovojk njizi.Hajdesadadapogledamozatojouvekpri

anjamozaponaanjekojejevoenokrivicom. irazlozizanaeloeraspoloenje Do Naje

vritesvakuodsledeihreenicatoopirni jemoete.Razmislitedubokoibuditeiskreni

.Radiseolinomrazgovoru.Miovdenetrag amozagrehomipoinjenimgrekama.Miovde

pokuavamedapronaemopozitivneodgovoreii straimonaenajveepotencijale!Narednihs

edamreenicasukljuevikojieotvoritiva emislivodeivasupravcusveveegrasta

inapretka.1.Mrzimdalaemiodbijamdala emu v e z i s a : ______________________ O e m u v a l j a r a z m i l j a t i : D a l i

estolaete?Ukojimprilikamalaete?taje totoneelitedapriznatesamisebiita

jetosaimneelitedasesuoiteuvlastit omivotu?tavamsenesviakodsebeita

j e t o t o n e m o e t e d a p r i h v a t i t e ? 2. Z n a m d a m o g u d a is p ol ji m s v oj e p ot re b e n a k o n st ru kt iv a n n a i n k a d a s a m : __ _ _ O e

m u v a l j a r a z m i l j a t i : D a li c e n it e o n o t o v e p o s e d u j e t e ? D a li s e b e li a v a t e lj u b a v i i n e g e p o ri u i s v o j e p r a v o d a p o s

e d u j e t e o n o t o v e i m a t e ? K o j e s u v a e i s t i n s k e p o tr e b e ? D a li u i v a t e d a p l a n ir a t e s v o j i v o t is p u n j a v a j u i g a n a s v

e m o g u e n a i n e ? 3 . N e u i z g u b it i i v c e k a d a : 129 ^ o z a u v e k p r e v a z t a . o s e a j k n v i c e O e m u v a l j a

razmiljati:Daliusmeravatesvojbesp remastvarimailiosobamanakojestedoi

staljuti?Ilijednostavnodoputatesebi daserazljutiteubilokojevreme?Dal

iseplaitesvojihIjutitihoseanja?Mo etelidapriznatesebidastebesniid

a s e o t v o r e n o m o l i t e u t a k v i m p r i l i k a m a ? 4. N e u ko ris tit i ru n e re ci ka da : O e m u v a l j a r a z m i l j a t i : D

alisevabesgraniisasamodestrukcij om?Kogaelitedapovredite?Dalikori

stiterunerecidabisteuzvratili?Dal i,poputkakvogdetetabrkateljutnjus

mrnjomimislitedajetojednateista s t v a r ? 5. M og u se su oi ti sa oni m to dr ugi lju di o ek uju od me ne, a to j e :_____________________ O e m u v a lj a

r a z m i l j a t i : D a li s e p l a it e o d g o v o r n o s ti ? D a li s e p l a i t e o b a v e z a ? B u d it e is k r e n i i r e c it e t a v a s n e r v ir a i

 t a v a m p ri i n j a v a z a d o v o lj s t v o k a d a n a s t o ji t e d a i s p u n it e t u e p o tr e b e ? 6. Ka da se mo ja dec a po na aju bu nto vni ki to je mo ja kri vic a u k o li

k o : O e m u v a lj a r a z m i lj a ti : D a li s e p l a i t e d a e v a s v a a d e c a o d b a c it i ? D a li v a m j e z b o g t o g a t e

 k o d a i h d is c i p li n u j e t e ? O b j a s n it e s e b i s v o j a o s e a n j a . D a li s e l a k o v r e a t e i p l a it e k o n fl i

k at a ? 7. Moj a maj ka i otac nisu idea lni rodi telji zato t o: ^ O e m u v al ja r a z m i lj at i: D a li se be ka nj a v at e z b o g nj ih o vi h pr o bl e m a ? D a li se pl a it e d a e se is to to d o g o

di ti sa va o m de co m ? D a li i m at e p o ve re nj a u to da m o et e v ol et i i bi ti v ol je n? M o et e , 1 g o v or e i, d o p us tit i v a i m ro di te lji m a d a o d u i

pr es ta ti da ot pl a uj et e nj ih o ve gr eh e? D a li pri me uj ete da se izv est an ob raz ac pr ov la i kr oz va e od go vo re ? A ko se ne rvi rat e ka da , na pri m er, ka sni te, to je m o da zb og to ga to ste sa mi se bi po sta vil i za ht ev e ko je

ne m o ete isp un i-

130 Kako zauvek prevazii oseaj krivice 131 ljutnja ? Ve''vatn0 ... OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBA OPRATANJA U CILJU PREVAZILAENJA KRIVICE Donesite odluku da odbacite krivicu koja vas je drala zatoenim. Recite glasno: "Da, odluio sam da se oslobodim od lanaca krivice!" Zapiite to u svoju belenicu i onda nastavite sa ovom finalnom vebom "kako ostati srean". Razmislite i otkrijte koji su to ljudi i dogaaji koji su pokrenuli oseanja krivice. Poto razmislite, recite: Opratam tome i tome zbog... (Neka lista bude duga koliko je to neophodno. Biete zapanjeni koji su vas to ljudi, dogaaji i prola oseanja drali u zatoenitvu krivice.) 97. Recite glasno: "Ja sada znam da nisam inferiorna osoba samo zato to su mi se dogaale loe stvari. Sada odbacu jem sledee loe stvari i prestajem da ispatam zbog njih: 98. Sada skidam sa sebe etiketu "bezvrednosti" koju sam nosio (la) i zamenjujem sa novom etiketom koja glasi: 4. Razlozi za moju novu etiketu samopotovanja i oseanja da vredim: a. b. c. 5. Vie se ne plaim da budem povreen ili odbaen zato to:

OSMO MOJ SAVRENI LIK Neke od tema kojima sam se bavila, kao to su poricanje i krivica, predstavljaju prepreku da ovek izgradi jednu zdravu sliku o samome sebi. Da bismo bili sreni, od najvee vanosti je kako vidimo sami sebe. 133 savreni lik MojSOVrw .. Poetak samoistraivanja Ima jedna pria koja mi se veoma dopala o jednom mirnom i poslunom r^sgarcu koji je patio od pomanjkanja samopotovanja. Magarac se oseao nemonim u odnosu na samog sebe, druge, pa i sam ivot. Jednog dana se mueni magarac etao poljem i opazi lavlje krzno koje su lovci bili zaboravili. On ga podie, pogleda i zatim, poto nije imao prea posla, uvue se u lavlju kou, a lavlju glavu namae preko svoje sa sve grivom koja mlatarae oko njegovog vrata. Utom dotri iz ume jedan jelen i opazi magarca u lavljoj koi i pomisli da se radi o pravom lavu. Zatim, u stranome strahu pobeze nazad u umu. Nedugo potom naidoe tri zeca i ugledavi magarca u lavljoj koi zadie preko polja. Magarac se odjednom osilio i odluio da proba da li moe da rie kao lav. Ovo mu je dobro polazilo za rukom i kako je dan odmicao on je uspevao da zaplai skoro svaku ivotinju u umi. Zatim on odjui da krene u selo i isproba kakav e utisak ostaviti njegova nova pojava. Reakcija je bila ista. Kada su ga ugledali seljaci su se razbeali. Svi su bili uplaeni od magarca u lavljoj koi osim lisice. Odmerivi magarca u svom novom ruhu kako se nadima od sopstvene veliine, lisica hladnokrvno ree: "Ja te se ne plaim." Prepoznajem tvoj glas. Ti nisi lav - ti si magarac." To ue seljani iz svojih skrovita i prepoznae magarevu podvalu. Bili su ogoreni zbog toga to ih je magarac prevario. Zbog te prevare ga je njegov vlasnik dobro iibao. Pouka ove prie je sledea: Spoljanji izgled moe da bude varljiv, ali ono. to je najvanije jeste kakva je vaa sopstvena koa. Etikete koje nosimo Ova Ezopova basna podsetila me je na neto to mi je skoro ispriao jedan mladi i perspektivni pravnik: "Uopte se ne plaim novih odgovornosti i izazova koje mi namee moj iznenadni uspeh. Ono ega se najvie plaim jeste da se razotkriju moje unutranje slabosti i da time bude uniteno miljenje o meni kao o snanom i neustraivom oveku." Magarac nije imao mnogo samopouzdanja dok nije pronaao lavlje krzno. Takoe nije shvatio da se itava predstava koju je izveo zasnivala na njegovim unutranjim osobinama, a ne na cuvjenici to je ograuo novo krzno. On je promenio loe miljenje 0 sebi onog momenta kada je mogao da se identifikuje sa neim to )e snano i hrabro. Mi stalno menjamo svoje etikete, a kada sve te etikete otpadnu, ostaje nam samo naa sopstvena koa. Upravo u tm trenutku treba dobro da pogledamo u sebe i donesemo odluku da otkrij ero^ko zapravo jesmo, tako da nae ponaanje vie ne oude odreeno etiketama koje nosimo. Moj mladi prijatelj pravnik ima samopouzdano i sigurno dranje. On ima mnoge klijente koji veruju u njega. Neko vreme

smo razgovarali o ra7!i srean i savreni lik 135 sobom nam daje snagu da se izborimo i budemo blii naem istinskom biu. Kada klonemo duhom, to je uglavnom zbog toga to smo iskoraili iz stvarnosti. Jedan mlad ovek, Vali, nije eleo da postane svetenik uprkos iskrenim eljama svoje majke. Vali je, namesto toga, postao neumorni dobroinitelj, koji je svoju ulogu shvatio tako ozbiljno da je vremenom postao posve nevidljiv, moglo bi se rei - neto poput otiraa pred vratima ivota. Svoje ponaanje opravdavao je istiui religioznu etiketu "skromnog oveka koji voli da ini drugima". Rekao je da je njegova najvea ambicija da bude radosni davalac i pomaga. Ali, istini za volju, njegovi napori da, kroz davanje i dobru volju ugodi Bogu, nisu urodili plodom. To je Valijeva ljudska priroda nastojala da se izrazi na religiozan nain. Ovakav ivot troio je svu njegovu snagu jer je veoma nezadovoljavajue pokuavati pruiti radost jednom neprijemivom i nesrenom svetu. Vali je sagoreo na svom poslu i postao veoma ogoren. Bio je slomljen i povreen, a njegovo stanje su pogoravala muna oseanja otuenosti i beznadnosti. Vali je morao da naui teku lekciju, a to je da se zapravo sve vreme trudio da zadovolji majine elje. ije elje zadovoljavate? Zadovoljavajui neije elje, postajete rob te osobe. istroeni i}j e Stanje Kada su nai f -i,Klju za trajnu sreu

icsto da troim energiju na ostvarivanje nejasnih elja, nastojau da se pribliim svom istinskom biu.

DEVETO POGLAVLJE KAKO VAS DRUGI VIDE Kada je dola kod mene, Kerolajn je bila u svakom pogledu oajna. Jo pre nego to je sela u stolicu poela je da plae i kroz suze mi se jadala kako joj je teko. "Neete verovati kakva sam budala ispala!", grcala je dok su joj suze lile niz obraze. "Nisam ni sanjala da u jednoga dana ogreznuti u toliki greh. Ne znam ta mi je. Kako sam mogla da uinim tako straan greh? O boe, ta nije u redu sa mnom?" Kerolajn i njen mu vodili su neku vrstu religijske ustanove za mlade problematine ljude. Kerolajn je uinila neki greh koji sebi nije mogla da oprosti. Ona je poistovetila greh sa samom sobom. To sam ve pojasnila u poglavlju o krivici, a sada vam dajem jo jedan primer koliko je vano podvui razliku izmeu onoga ta si uinio od onoga ko ti jesi. U prethodnom poglavlju o radoholicima, govorili smo o tome da na posao nije naa linost. Mi nismo sekretarica, pisac, spiker, graevinac, to jest nismo isto to i na posao. Mi reagujemo na ivot kao hriani, a ne kao rtve greha i prokletstva. Poto si Boija osoba ti ima sposobnost da se kree kuda te On vodi, i da ne brka ono to radi sa onim to ti sutinski jesi. Ovo se posebno odnosi na greh. Ako si poinio neki greh, to ne znai da si tjedno sa tim grehom. Uostalom, ti ve zna da si grean poto si ljudsko bie. Meutim, greh koji si poinio ne predstavlja celokupnost tvog identiteta.

kakva je tvoja ena dok vodi biblijski kruok, ili dok je u svojstvu vode enske hrianske organizacije." Nije oklevao. "Drueljubiva je, prijatna, dosta se smeje, draesna je i puna ljubavi. Uglavnom, ima vie razumevanja za nepoznate ljude nego za lanove svoje familije. Njeno ponaanje 138 Ostati srean u nesrenom svetu Da li vidi sebe kao celovitu osobu? Postoji razlika izmeu onoga to eli i onoga to jesi. Kerolajn je elela da ivi hrianskim ivotom. Htela je da se vlada po ugledu na Isusa. Kada je poinila greh. osetila se tako loe zbog toga, da je prestala da razmilja o svom jedinstvu sa Isusom; tavie, sve vie je privlaila mo avola. Ona se prepustila njegovoj zavodljivoj snazi preko svoje ljudske prirode, a ne preko svoje boanske prirode. Iz tog razloga se tako loe i osecaia. vas drugi vide prema ljudima sa kojima je manje intimna i njeno ponaanje prema nama, porodici, razlikuje se kao no i dan." Dok je govorio, oseala sam koliko je povreden. Pitala sam ga, "pita li se ponekad da li je njoj onoliko stalo do tebe kao to joj je stalo do ena iz njenog kruoka?" Odgovorio mi je sporo, glasom koji je bio za jedan ton nii. "Jednostavno, izgleda kao da im toliko prua. Ali, to se mene tie, ona najee, ne znam..." Bilo mu je izuzetno teko da opie svoju povredenost i meni je postalo oigledno da je moe izraziti samo kroz bes. Sada se stvarno suoavao sa svojom povredenou. Debi je prepoznala njegovu otvorenost i poela da ga slua otvorenijeg srca. Dok je govorio, primetila sam da je donekle smekala. "Pretpostavljam da sam bila nestrpljiva i neprijatna kod kue", priznala je Alanu, "ali ja stvarno mislim da je tako zbog toga to sam suvie premorena kada se vratim s posla. Ti mi nita ne pomae." Ovu poslednju optubu nije izgovorila ba uverljivim glasom. I sama je uvidela da poinje da pronalazi razne izgovore. Za Debi je bilo potrebno da uvidi da (1) njeno ponaanje i ono to ona jeste nisu jedno te isto, i (2) da u sebi nosi sposobnost da bude onoliko prijatna i prijemiva kod kue sa svojim muem, kao to je sa enapa u svom kruoku. Ona je mogla da bude ta ista, vedra, otvorena osoba kakvom se predstavljala otrom oku javnosti i kada je kod kue, sa svojom porodicom. Nije tano da smo mi gomila linosti spakovanih u jedan paket, koje moemo da izvadimo iz paketa svaki put kada Iz me na u vaem ponaanju Alana. To je bio par koji je jednoga dana doao u moju kancelariju na brano savetovanje. Sve vreme su besneli jedno na drugo, a ja sam mogla samo nemo da svedoim. Xe nije nita neobino kada je brano savetovanje u pitanju. Jednog trenutka sam ih prekinula u njihovoj svai, insistirajui da mi kau neto dobro jedno o drugom. Mu je, meutim, lukavo uspeo da ubaci jednu uvredu kada je rekao svojoj eni sledee: "Ti si predsednica lokalnog enskog biblijskog kruoka. Tako si mila i draesna kada si sa tim enama i sve te vole. One ne znaju kakva si ti u stvarnosti. 'Veoma interesantno!", prekinula sam ih. "Da li to znai da je Debi verna samoj sebi samo kada se ponaa loe?" Alen je bio zateen. Onda se Debi ubacila u razgovor rekavi: "Pa, trebalo bi da mogu da se izrazim kod kue, zar ne?" Debi je pod "izraziti sebe" podrazumevala pravo da slobodno ispoljava svoj bes, zvoca i esto menja raspoloenje. Tu se njen mu brecnuo na nju: "Ti jedva eka da se na taj nain izrazi. Obratih se direktno Alanu. "Svojim recima Alane, opisi mi Nikada neu zaboraviti Debi i

140 Ostati srean u nesrenom svetu ... ~^,ivni sveti, situacija to zahteva. Jer da je tako, mi bismo sve vreme bili rtve raznih okolnosti. Moete kontrolisati svoje ponaanje sve vreme. Ne izgleda mi prirodno da ovek izgubi deo svoje linosti zato to neka situacija to nalae. Debi se jako trudila da odbrani svoje ponaanje govorei mi koliko je Alen kod kue neprijatan, nekooperativan, to je sve razlog njene odbojnosti. Htela je da se odbrani tako to je pokuala da porekne odgovornost za svoje ponaanje. Ona nije razumela da je mogue da ovek bude ljubazan ak i kada mu okolnosti ne idu na ruku. Lai su, praktino, paralisale Debi. Primetite kakvu je mreu ona isplela oko sebe: Prvo, nije se otvoreno suoila sa Alenom, pa ni sa svojim oseanjima, a mogla je rei neto nalik na: "Alene, povredena sam zato to mi ne pomae onoliko koliko mislim da bi trebalo. Brinem se da ti nije stalo do mene, i da ne primeuje moju premor^ost. Da li time eli neto da mi porui?" Alenu bi se -, >.. ~~ 4 ume zens neto da mi porui?" Alenu bi se onda otvorila mogunost da iskreno i otvoreno govori o svojim oseanjima. Drago, Debi nije uviala da moe da bude vedra i blagorodna osoba kako u javnosti tako i u praonici, kuhinji ili u prodavnici. Jer, radi se o izboru. Debi je pokuavala da odbrani svoje loe ponaanje ubedujui sebe da njen mu ne zasluuje njenu nenost i dobrotu. Pokuala je da ubedi sebe kako Alen nije zasluio svoje pravo da ima vedru enu. Takoe je ubeivala sebe da je on jedini krivac za neprijatnu situaciju kod kue. Da li ste ikada bili prijatni prema nekom strancu? Da li ste se ikada nasmeili nekom koga ne poznajete? Ako moemo da budemo ljubazni prema strancima, kao i prema ljudima koji nisu ukljueni u na lini ivot, onda moemo biti ljubazni prem3 svima, a to pogotovo podrazumeva nau porodicu. Ta vetina da s onda otvorila mogunost da iskreno ; ~* Kako vas drugi vide 14 bude prijatan i prema osobi o ijoj prolosti nita ne znamo, mora se primeniti i na osobe iju prolost poznajemo. Vi neete od stranca traiti dokaze poverenja pre nego to mu se nasmeite, zar ne? Vaa oseanja " Ali meni se jednostavno neda da budem ljubazna kada se vratim kui. Jednostavno mi se neda da razgovaram i da budem prijatna", rekla je Debi. No ipak, naa oseanja se menjaju. Neko oseanje ne moe trajati zauvek. Ova ena je odabrala da ne bude ljubazna i vedra. Kada se oseate potiteno, kada oseate da ne elite ni sa kim da razgovarate, kada vam se ini da se vie nikada neete nasmejati, shvatite da su to samo oseanja i samo oseanja. Oseanja se stalno menjaju. Sva ta pitanja, "da li je u redu ako mi se ne razgovara?" i "da li mogu povremeno da budem neprijatna osoba?", mogu se prihvatiti jedino ukoliko takvo ponaanje predstavlja izgovor za loe ophoenje prema ljudima. Mnogo puta mi pokrivamo svoju drskost i bezobrazluk tvrdnjom da smo "umorni", i nau nezainteresovanost pa ak i surovost objanjenjima "ne oseam se dobro". Jednom je dekan harvardskog univerziteta rekao nekom svom studentu koji nije ispunio svoje obaveze pod izgovorom da mu nije bilo dobro: "Ako pogledate dublje, mladi ovee, najvei broj Velikih dela uinili su ljudi koji se na ovaj ili na onaj nain nisu ba seali dobro." Debi je nauila kako da se ponaa ne obazirui se na svoJMtrenutna oseanja. Ona se stvarno promenila. Bila je to Ku zetno fepa ena, graena kao model, i uglavnom je pomou svoje lepote UsPevala da zagladi svoje neprijatno ponaanje. Meutim, ne treba obraati Panju na takve stvari, na prvom mestu je unutranja lepota.

Vaa oseanja Ostati srean etu situacija to zahteva. Jer da je tako, mi bismo sve vreme bili raznih okolnosti. Moete kontrolisati svoje ponaanje sve vreme. Ne izgleda mi prirodno da ovek izgubi deo svoje linosti zato to neka situacija to nalae. Debi se jako trudila da odbrani svoje ponaanje govorei mi koliko je Alen kod kue neprijatan, nekooperativan, to je sve razlog njene odbojnosti. Htela je da se odbrani tako to je pokuala da porekne odgovornost za svoje ponaanje. Ona nije razumela da je mogue da ovek bude ljubazan ak i kada mu okolnosti ne idu na ruku. Lai su, praktino, paralisale Debi. Primetite kakvu je mreu ona isplela oko sebe: Prvo, nije se otvoreno suoila sa Alenom, pa ni sa svojim oseanjima, a mogla je rei neto nalik na: "Alene, povreena sam zato to mi ne pomae onoliko koliko mislim da bi trebalo. se da ti nije stalo do mene, i da ne primeuje moju premorenost. Da li time eli neto da mi porui?" Alenu bi se onda otvorila mogunost da iskreno i otvoreno govori o svojim oseanjima. Drago, Debi nije uviala da moe da bude vedra i blagorodna osoba kako u javnosti tako i u praonici, kuhinji ili u prodavnici. Jer, radi se o izboru. Debi je pokuavala da odbrani svoje loe ponaanje ubedujui sebe da njen mu ne zasluuje njenu nenost i dobrotu. Pokuala je da ubedi sebe kako Alen nije zasluio svoje pravo da ima vedru enu. Takode je ubedivala sebe da je on jedini krivac za neprijatnu situaciju kod kue. Da li ste ikada bili prijatni prema nekom strancu? Da li ste se ikada nasmeili nekom koga ne poznajete? Ako moemo da budemo ljubazni prema strancima, kao i prema ljudima koji nisu ukljueni u na lini ivot, onda moemo biti ljubazni prema svima, a to pogotovo podrazumeva nau porodicu. Ta vetina da se J 40 - "^' venom s " Ali meni se jednostavno neda da budem tim kui. se vrst ra Jednostavno mi se neda da razgovara111 ' ^ jatna", rekla je Debi. No ipak, naa oseanja se menjaju. Neko os^anje ne<me Ka 0 k vas drugi vide 14 Ml h de prijatan i prema osobi o ijoj prolosti nit^e zna%>, m^ra ^ ^ * ^ ^ J & traiti dokaze poverenja pre nego sto mu se > . / ca jati zauvek. Ova ena je odabrala da ne bud ljubazni i ve Kada se oseate potiteno, kada oseate da ne e^te ni \ kirn O razgovarate, kada vam se ini da se vie nikad3 necete<ismeja shvatite da su to samo oseanja i samo oseanj3- Osecanjj se st no menjaju. Sva ta pitanja, "da li je u redu ako mi se ne fazgovan)" j "da| a mogu povremeno da budem neprijatna osoba?''' m8u !f prihvat -atj_ ti jedino ukoliko takvo ponaanje predstavlj a izg v't za 1 ophoenje prema ljudima. Mnogo puta mi pokrivamo svi)u i bezobrazluk tvrdnjom da smo "umorni", i nau n %n vanost pa ak i surovost objanjenjima "ne oseam s( dobroxro" Jednom je dekan harvardskog univerziteta rek* nekoOivom s'5 stu. dentu koji nije ispunio svoje obaveze pod izgovoronH mu nft njje bilo dobro: "Ako pogledate dublje, mladi vee, % e i velikih dela uinili su ljudi koji se na ovaj ili n omJ nail nisu M , | oseali dobro." Debi je nauila kako da se pot1^3 ne ^ziraii^j se na

svoj^'trenutna oseanja. Ona se stvarno promenUBila j^tje to izuzetno lepa ena, graena kao model, i uglavnom je ponwVoje lepl^^g uspevala da zagladi svoje neprijatno ponaanje. Me<Jut;im' ne 4>a o panju na takve stvari, na prvom mestu je unutrati)3 'ePotl

142 Ostati srean u nesrenom svetu Kako vas drugi vide 143 Alan se takoe promenio. Mi se menjamo onda kada nauimo kako moemo biti prijatni i ljubazni u svim situacijama. Mi ne moramo da zasluimo nae pravo da dragi budu ljubazni prema nama. Alan i Debi odbacili su mnoge svoje odbrambene zidove i otkrili da mogu da neguju uzajamno poverenje kroz duboka oseanja ljubavi. Promena se nije dogodila iznenada i oni su morali da porade na njoj. Kao mnogi dragi ljudi, oni su prvo morali da spoznaju potrebu za promenom i da prestanu da se stide, i da se pravdaju. Moja prijateljica Sju Tausend jednom mi je rekla neto to u dugo pamtiti: "Nepromenljivi Bog dri nas u stanju neprekidne promene." Stupite u dodir sa svojim oseanjima; Savladajte vetinu svakodnevnog upravljanja svojim mislima u cilju stvaranja neeg novog i lapog. lap Poeere da uviate i doivljavate: Mogunosti Radost Zadovoljstvo Mir Prihvatanje Samopotovanje Integritet Ispunjenost Nebeznadenost Neoajanje Nebrinost /Vebes /Vezavist Neponos ?usamljenost iVestrah dobro povodom vas. Vrednije je utroiti vreme u razmiljanje o samome sebi, svom karakteru i svojim dostignuima. Don Grinlif Vitje je u svojoj pesmi Molitva Endrjua Rajkmana rekao, "Neka budem ono to mislim..." Ubeena sam da ne morate utroiti mnoge godine i gomilu novca da biste se izmenili do take kada e se va ivot potpuno promeniti i kada ete razviti nove ivotne navike. Verujem da koristei kljueve koje vam nudim u ovoj knjizi vi moete iskusiti upliv u va um i emocije, i doiveti stvarnu promenu. Kako vidite sebe? Zaokruite one osobine koje se najvie odnose na vas: Dareljiv Zabavan Mudar Inteligentan Koji prata Bez predrasuda Jak Preduzimljiv Pun ljubavi Veran Vredan Srean Strpljiv Iskren Paljiv Nean Pravedan i ispravan Disciplinovan Atraktivan Energian S Kreativan ra ponovo preite itavu listu i razmislite o tome da li bi se va najbolji prijatelj (prijateljica) sloio sa vaim izborom. Dajte sebi vremena da razmislite. Ovu vebu nemojte raditi na brzinu jer su u pitanju vae pozitivne osobine. Da li va najbolji prijatelj (priVerujem da moete nauiti kako da se oseate dobro u vezi samog sebe. Pazite da ovo oseanje ne pobrkate sa eljom da postanete popularni. Popularnost znai da se drugi ljudi oseaju

144 lan u nesren0fn , ___.ou u nesrenom sv f * jateljica) ste atraktivni? da ste paljivi? Da li va najbolji prijate],misli da stvarao smatra Kada ste zavrite sa zapisivanjem onih vaih osobina sa kojima bi se i va najbolji prijatelj sloio, ponovo pregledajte listu i prj_ beleite one osobine za koje smatrate da bi potvrdio i va brani drug. Kako vas va brani drug vidi? Budite veoma iskreni. Koliko bi navedenih osobina va brani drug pripisao vama? Dalje, ponovo pogledajte listu i pribeleite one vae osobine sa kojima bi se sloili va otac ili majka. Ovo je veoma vano. Sad uporedite sve to ste pribeleili i primetite koliko razliito vas vai blinji vide. I na kraju, pregledajte listu i pribeleite koje bi vae osobine navela vaa deca (ukoliko ih imate). Sada saberite koliko ste ukupno osobina vi sami zaokruili za sebe. Zatim saberite koliko osobina bi va najbolji prijatelj odabrao. Isto uinite sa osobinama za koje mislite da bi ih zaokruili vaj|x>ditelji, brani drug i deca. Koji od vaih blinjih vas, prema vaem miljenju, najvie ceni? Odgovor na to pitanje trebalo bi da vam razotkrije dosta u vezi vas samih kao i u vezi vaih odnosa. Nakon to ste uinili sve ovo, ponovo se vratite na listu i pribeliite one osobine za koje smatrate da ih va ef vidi u vama. Ova veba donee vam mnotvo novih uvida jer je posve mogue da nikada niste duboko porazmislili o tome kako vas drugi ljudi vide. Jedna moja prijateljica bila je zapanjena kada je uvidela da ljudi otprilike misle o njoj upravo ono to ona misli o samoj sebi. Rekla mi je da je ljudi ne vide kao kreativnu osobu. Upitala sam je: "A, da li ti sebe vidi kao kreativnu osobu?" Ona je samo uzdahnula i rekla, "Oduvek sam se divila kreativnim ljudima i uvek udila za tim da budem kreativna osoba, ali ja stvarao ne vidim sebe kao kreativca." Ni njena okolina je nije videla kao kreativca. Kako vas drugi vide 14 Zamisli koje imamo o samima sebi su vane, jer e se i drugi ljudi sloiti sa njima. Ponekad nas izuzetne osobine ljudi kojima se divimo spreavaju da mislimo najbolje o sebi. Petogodinje dete nee sebe smatrati dobrim umetnikom kada uporedi svoje nevete crtee sa profesionalno izraenim crteima njegovog ujaka slikara. Moja prijateljica sebe nije smatrala kreativnom osobom, jer nije posedovala nijedan izraziti talenat. Ona je pod talentom podrazumevala talentovane muziare, umetnike ili slikare, pisce ili glumce. Nikada nije sebe videla kao talentovanu domaicu ili majku. tavie, kada sam joj to sugerisala, ona se nasmejala kao da sam rekla neto veoma smeno. "O, Meri, zar mora uvek biti tako pozitivna?" "Ali ja sam samo iskrena", protestvovala sam. "Ja doista smatram da si ti veoma talentovana. Ti vodi domainstvo lako i domiljato i tvoj nain voenja domainstva za mene pa, i za mnoge druge ljude predstavlja inspiraciju. Uivam da budem gost u tvojoj kui i divim se tome kako si lepo uredila svoj dom. Ti svoju kreativnost izraava svakodnevno i ja ti se zbog toga divim." Ona se prvo smejuljila, a zatim je rekla: "Nikada nisam smatrala da je voenje domainstva i spremanje ruka za prijatelje neto Posebno kreativno." 'Moda same te aktivnosti nisu kreativne", odgovorih. Kreativan je nain na koji ti to ini." Dana kada je umro u svojoj sedamdeset i osmoj godini, Renoar Je naslikao neke svetove i zatim rekao: "Mislim da poinjem da razumevam slikrfstvo...Danas sam neto novo nauio."

 Kako vas drugi vide 147 -no da okrene na smeh nel ^7 ^ 12 ece sto " S Je gorko, i sagleda '^ < * netO USpeni udi "spesne linosti. Za osobu koja n?e ' 'J u -ota l j u d l 7^ D d ; f S 5-a u jednoj oblasti pofeno misle dragim oblastima, ukljuujui U pnvafn ** ^ J U SVim b"de tano. Nama je pretashodn ^ AIi' ne mora da kreativna sposobnos dT^S ^^ ^ Half Barton bio je dvadeset h "d ^ " rad Sn U ^ista. Bio je slavljen k o !' ? ^ V e k a P^ati kankageneracije. Pre nego to ^" od ^jonginalnijih umova svoje Pomiu a svom ja'stuku: C T'T' Stavio Je sledecu J- -nogo uspeha; ,sao sam od Snl Td ^' ""^ **1' Poset.0 mnoge velike zemlje sve^, ^ * ^ d o k u d e ' stalno izmiljam nove stvari stalno izmi h k '^ J" V''e dozlogrdilo da b h 1S un] ' P Dvojih dvadeset etin talenat u tr gino is oseanjem pripadnosti. Odjednom, oni uviaju da neto nedostaje i preplavljuje ih uasan oseaj praznine i panike. Henri Dejvid Toro rekao je: "Veina ljudi svoj ivot provodi u tihom oajanju", i ako je to tano, onda je to turobno gledanje na ljudske mogunosti. Kod mene to ne prolazi! Tano je da mnogi ljudi ide-alizuju ljudsku kreativnost i talente. Oni ne shvataju da se istinska kreativnost postie uzdizanjem u nebeske sfere, i da se sva kreativnost i talenat crpe iz viih nivoa svesti. Pesnik Bajron, nesumnjivo talentovan ovek, izrekao je sledecu traginu tvrdnju: "Moji dani su sad samo uvelo lie, cvee i plodovi mog ivota su prohujali, moji su sad samo crv i trule, i tuga". Jedan drugi kreativan ovek, H. G. Vels, uveni istoriar i filozof, rekao je kada je napunio ezdeset i jednu godinu: "Nigde ne nalazim mir. Moj ivot je na izmaku snage." Ko odreuje kakva je naa linost i nai talenti? Da li drugi donose odluke za nas ili mi to sami inimo? Utvrdimo ko smo mi Siromana je ona osoba koja smatra da drugi ljudi treba da odrede njen identitet. Na jednom upitniku koga sam podelila ljudima nalazilo se pitanje "ta je po vaem miljenju vae najvee ivotno dostignue?" Iznenadali sam se raznolikou dobijenih odgovora. Bilo mi je drago to su mnogi ljudi na prvom mestu stavljali lina dostignua kao na primer, "Suoavanje sa svojim strahovima i hrabrost da uinim promenu u svom ivotu." Mnogi ljudi uopte odgovorili na nae pitanje. ta je po vaem miljenju vae najvee dostignue? Da li moete odgovoriti i potvrditi sledee: l. Smatram dostignuem to to mogu da izvuem neto dobro iz situacije koja je izuzetno teka.__________ do kraja ivota ostaju ^ vodeni Mnogi . "'ia ?

P-2an. za sreom i

148 Ostati srean u nesrenom svetu 149 foiko vas drugi vide 99. Smatram dostignuem to to mogu da iz stresne situacije stvorim prijatnu atmosferu.___ 100. Smatram dostignuem to to mogu da kreiram oseaj obilja ak i onda kada izgleda da nemam nita.___ 101. Smatram dostignuem to to mogu da iskaem toplinu i ljubaznost prema odreenim ljudima, ak i kada mi se oni previe ne dopadaju.___ Drugo pitanje koje sam postavila u svom upitniku bilo je "Kada biste mogli da budete neko drugi, koga bi izabrali?" Bila sam iznenaena odgovorima. Devedeset i sedam posto je odgovorilo da najvie vole da budu oni sami. Kada bi vam bio ponuen neki posao ili poloaj, ta biste najradije izabrali? Kad biste mogli da promenite neto u vaem ivotu, ta bi to bilo? Svaka osoba kojoj sam postavila to pitanje odgovorila je d eli da uini neku promenu u svom ivotu. Mnogi su odgovorili da bi voleli da se bave drugim poslovima ili steknu bolju poloaj u drutvu. Nekolicina je odgovorila da je zadovoljna poslom kojim se bavi. Jedino me je iznenadio sledei odgovor: "Samo bih eleo da budem bolja osoba." Ne znam ta je ta osoba podrazumevala pod "bolja osoba". Jer, kada biste upitali nekog bliskog prijatelja da li bi trebalo da postanete bolja osoba ili ne, ta bi va prijatelj odgovorio? Takode, kada biste tog istog prijatelja pitali za savet kako da postanete bolja osoba, kakav bi bio njegov odgovor? Postavila sam grupi mladih devojaka ovo pitanje, a one su se samo nasmejale. alim su dobile uputstva da jedna drugoj kau kako bi trebala da izgleda ta promena. One su se na sve to toliko smejale da im je bilo teko da izgovore bilo ta, da ne govorim o nekakvom promiljenom ili konstruktivnom savetu. Jedna devojka, guei se od smeha, rekla je svojoj prijateljici, "Mislim da bi trebala da promeni ovaj tvoj predivni demper i da mi ga da malo da nosim." "Saekaj asak", prekinula sam je. "Da li ti misli da se ona oblai bolje od dragih?" Smejanje je iznenada prestalo. Tada se javila jedna devojka. "Ponekad se dragi ljudi trude da te ponize ako izgleda dobro", odgovorila je. Atmosfera se promenila i postala je tia. Jedna od devojaka je upitala "ta je pogreno u tome to ovek hoe da izgleda dobro?" Trea je dodala, "Neki ljudi se neprestano takmie." Dakle, one su bile sposobne da izraze neke znaajne misli jedna drugoj u vezi zavisti i takmienja. Devojke su bile otvorene jedna prema dragoj i priznale su da bi volele da promene tota. Gotovo svaka od njih je potvrdila kako osea potrebu da bude prihvaena u koli i da osea potrebu za slobodom izbora, da bi mogla da se promeni i postane bolja u mnogim oblastima svog ivota. Na kraju ove diskusije, devojka koja je sedela na kraju sobe, ponudila je sledee vienje: "Mislim da biti bolja osoba znai biti otvoreniji prema dragim ljudima." Zatim je jedna tiha devojka blagoga lica, koja sve to vreme nije izgovorila ni re, saela oseanja grape u jednoj od najiskrenijih izjava koje sam ula: "Mislim, kada bih vie prihvatala sebe, onda ne bih morala da se takmiim sa dragima." Kako mi vidimo jedni drage? Putem naih projekcija. Klju za trajnu sreu Vi p^jektujute ono u ta verujete o sebi. Svidela mi se sledea pria o maloj devojici koja je crtala neto sa svojim olovkama u boji. Majka ju je pitala ta to crta, a devojica je odgovorila: "Crtam Boga." Majka se usprotivila, "Ali

150 Ostati srean u nesrenom svetu Kako vas drugi vide niko ne zna kako Bog izgleda". Dete je nastavilo da crta i zatim reklo sa vrstim uverenjem, "znae sada kada zavrim". Biti srean u jednom nesrenom svetu znai da treba sebe da iskaete u svojoj okolini. Bez vaih talenata i vae unutranje lepote, svet bi svakako bio jo nesrenije mesto. Bog eli da dostignete nivoe ispunjenja i pouzdanja koji su iznad vaih prirodnih domaaja. Vaem okruenju je potrebna vaa kreativnost. Nedostatak samopouzdanja krade kreativnu energiju iz vas. Naveu nekoliko kradljivaca kreativnosti: Perfekcionizam Ustruavanje (stidljivost nije vrlina!) Vezivanje za stare navike Obeshrabrenost Nesposobnost da se bude sam sa sobom Strah od neuspeha Poricanje i n^krenost Nakon mog govora na jednoj zajednikoj proslavi majki i keri jedna ena koja se pribliavala svom pedeset i petom roendanu, prila mi je i obratila mi se: "Meri, vaa poruka je bila dobra, ali ona se odnosi na mlae ljude." Osetila sam u njenom glasu prikriveni ton samosaaljenja. "A ta je sa vama?", upitala sam je sa smekom. Da li je to bila poruka i za vas, takode?" "Pa, ne znam da li ja mogu postii sve ove stvari o kojima ste govorili," odgovorila je pomalo skrueno. "Ja sam tako stara. Suvie sam stara da bih bila kreativna." "Zar?" uzvratih s nevericom. "Dobro je to Mikelandalo nije razmiljao poput vas - i dobro je to tako nisu mislili ni Sofokle, Gete, Tenison, Verdi ili Hajdn. Svi oni su bili kreativni do duboke starosti. I koliko bi bio siromaniji svet bez onoga to su nam oni dali." "A zar pedeset pet godina nije suvie staro?", upitala je. "Niko nije nikada rekao Verdiju da je isuvie star kada je komponovao Falstafa u osamdesetoj godini. I niko nije rekao Ticijanu kada je naslikao njegovu uvenu sliku Battle of Cadore u svojoj devedeset i osmoj godini i onda doiveo i stotu. Niko nije rekao Seli Konlin da je suvie stara kada je u ezdeset i petoj godini otvorila prihvatilite za zabludele devojke i utoite za siromane u predgrau Mineapolisa koje je sama vodila i kojim je upravljala. Emerson je zapisao sledee reci: "Mada putujemo itavim svetom u potrazi za lepotom, moramo je nositi u sebi ili je nikada neemo nai." Obeajte sebi ovog trenutka da nikada vie neete sebe ograniavati sputavajui sopstvenu kreativnost. Izuzetno mi se sviaju ove reci poznatog muziara Pabla Kasalsa: "Zahvalan sam kad pomislim da u mojim godinama mogu raditi vredne stvari. A ve mi je devedeseta. Zamislite! I u ovim godinama mogu da radim isto kao i kada sam bio mlad. Ja znam da sam zaista srean ovek." U devedesetoj godini Kasals je jo uvek mogao da svira, diriguje, komponuje, putuje, i uiva u ivotu ba kao i mladi. On je svoju kreativnost primenio ne samo na muziku ve i na sve oblasti svog ivota. Aleks Ozborn, autor Primenjene imaginacije smatra da je kreativnost vetina koja se moe preneti i nauiti. On veruje kako ne treba da pokuavamo da razmiljamo kritino i imaginativno u isto vreme, ve treba da svoj kritini um upotrebimo u jednoj prilici, a svoj kreativni um u drugoj. ta je svdffrotrebno da se bude kreativan Silvano Arijeti, autor knjige Kreativnost .-magina sinteza daje osam uslova kreativnosti. Navodim ih ovde uz moje komentare.

15 Ostati srean u nesrenom svetu ' Kako vas drugi vide 15 Usamljenost. "Originalne ideje se ne raaju u grupama." Komunikacija sa sobom znai biti sam - a u tome je koren kreativnosti svaijeg ivota. Spoljanja neaktivnost. 'tJkoliko osoba usredsreuje svoju panju na spoljanji rad, ona ograniava razvoj svojih unutranjih resursa." Moramo dati sebi vremena da prepustimo nae due Njegovoj brizi, Njegovoj ljubavi, Njegovom duhu. Sanjarenje. "Ne samo autobiografsko, ve sanjarenje kao izvor mate koja nam otkriva nove oblasti rasta istraivanja." Slobodno razmiljanje. "Dogaa se kada osoba doputa da njen um luta bez ogranienja i organizacije." Verujem da je ovo stanje uma ono stanje kada se rada slava. Neposredno povezivanje. Kao to je Aleksandar G. Bel, koji je uporedio ljudsko uvo sa mainom to je rezultiralo njegovim otkriem telefona. Poverenje "Predstavlja volju da se istrai sve: da se bude otvoren, nevin i naivan. Seanje na ranije konflikte. "Da bi se zaboravila neka rana trauma ili konflikt, potreban je voljni in mentalnog potiskivanja." Mi moramo da znamo da konflikti uvek postoje u ovekovoj psihi. Ono to je u tome vano jeste ovekova sposobnost da ih preobrazi u neto kreativno. Nismo nainjeni kao roboti bez oseanja. Najnadahnutija ovekova dela nastajala su iz unutranjeg konflikta. Disciplina. Mnoge osobe koje bi da budu kreativne oklevaju da se podrede treningu uenja razliitih tehnika, izbegavaju uvoenje discipline i loginog razmiljanja u svoj ivot...Ignoriu injenicu da su ak i tako veliki ljudi, kao to su bili Doto, Leonardo, Frojd i Ajntajn imali uitelje." Razlog zbog kojeg sam dala komentare na Arijetive uslove kreativnosti jeste to to ja mislim da svako moe biti kreativan. Arijeti tvrdi da se bez posveenosti unutranjem radu, kreativnost nikada nee ispoljiti u nekoj osobi. I sama sam iznenaena koliko ljudi nije kadro da bude do kraja posveeno. Oni su ukljueni, ali nisu posveeni. tavile, mnogi ak ni ne znaju pravu razliku izmeu ukljuenosti i posveenosti. Najbolje to sam ula u vezi s tim je donekle crnohumorno obojeno. Preasni Robert Ard, predsednik vea crnakih lidera, objasnio je razliku izmeu ukljuenosti i posveenosti na sledei nain: "Kada pogledate na tanjir u kome se nalaze jaja sa slaninom, vi tada znate da je kokoka bila ukljuena, ali je svinja bila posveena." Vaa okolina utie na vau kreativnost Psiholog Abraham Maslov smatrao je da se kreativne osobe nalaze u procesu samoaktualizacije, i da je jedan od uslova ispoljavanja kreativnosti povoljna drutvena klima. Slaem se sa Maslovom, ali kao hrianka, a ne kao humanista. Takode, ne moramo obavezno da budemo pametni da bismo bili kreativni. LP. Torens, autor knjige Razvoj stvaralakih sposobnosti, naglaava da kreativnost zahteva od oveka da bude, kako senzitivan tako i nezavistan. Torens zatim navodi neke karakteristike kreativne osobe, i to ukupno osamdeset i etiri. On ih reda po abecednom redu od "Accepts dissorder" (Doputa nered), do "Withdrawn" (Povuen). On izmeu ostalog opisuje visoko kreativnu osobu kao "altruistinu, energinu, produktivnu, istrajnu, samopouzdanu i fleksibilnu". Primetite da se u ovoj listi nigde ne pominje ijReligencija. Visoki koeficijent inteligencije nee poremetiti vau kreativnost, ali e joj zasmetati, na primer, strah od miljenja nekog autoriteta. Dim Baker, predsednik PTL-a, jednom je rekao: "Bogatstvo te

154 Ostati srean u nesrenom svetu ne moe uiniti uspenim, ali ideje mogu. Moe imati samo jednu jedinu ideju i na njoj se obogatiti. "Meri Henle je u jednom svom lanku pod naslovom "Raanje i umiranje ideja", koji se navodi u knjizi Silvana Arijetija Kreativnost:magina sinteza, napisala da je prvi uslov za kreativno razmiljanje prijemivost. Kae: "Ne moemo doi do kreativnih ideja traganjem za njima; meutim, ako nismo prijemivi za njih, one nam nee doi." Henle potvruje da kreativnost iziskuje odreeni oblik ponaanja, a to je "nevezivanje za svakodnevne brige i probleme i ivljenje bez naroitih oekivanja, uz otvorenost prema nadolazeim idejama." Kako vas drugi vide 15 Kada ste najkreativniji Mnogim ljudima je najkreativnije ivotno doba njihovo detinjst-vo. Dete je najee kreativno i radoznalo, ispunjeno eljom da istrauje i ui. Dr Tomas A. Haris, pretea transakcione analize autor knjige Ja s&n OK, ti si OK,opisuje dete "u nama" kao bie koje "osea potrebu da dodiruje i osea i doivljava, i tu se nalaze zapisi velianstvenih nevinih oseanja naih prvih otkria. U detetu se nalaze zapisi bezbrojnih izuzetnih Ahal doivljaja, svi prven-ci u ivotu male osobe, prvi gutljaji vode iz creva za polivanje bate, prvo maenje mekog maeta, prvi doivljaj majine sise, prvo iskustvo paljenja sijalice pritiskanjem prekidaa, prva podvodna potraga za sapunom, i neprekidno ponavljanje tih velianstvenih poduhvata." Kada se oseate sreni, kada ne nosite breme ivota na svojim pleima, va um postaje prijemiv na nove misli, nove solucije, nove ideje. Jedna moja uenica ispriala mi je neverovatno iskustvo koje je imala: "Ba ovoga jutra iznenada se setih jednog drugog jutra kada sam bila mnogo mlaa. Kao da sam ponovo bila dete i kao da sam se ponovo spremala da krenem u kolu. Pola sam u sobu svog mlaeg brata da ga probudim. On se upravo probudio i sedeo je na svom krevetu. Nije gledao ni u ta odreeno, samo se lagano budio i zurio svojim svetlozelenim oima. Seam se tog njegovog nenog lica i topline trenutka u kome kao da je vreme stalo. Stajala sam na vratima sobe i upitala ga, 'O emu razmilja Bili?' Pogledao me je i nasmejavi se donekle pospano rekao: 'Ne znam' Taj trenutak ostao mi je u seanju svih ovih godina, njegovo milo deako lice, njegova soba, mir kojim je zraio - sve je to stiavalo uurbanu i nervoznu jutarnju trku jednostavnim postojanjem" Spustila je pogled i nastavila, "Mislim da sam stvarno izgubila neto veoma dragoceno. Vie mi se ne deavaju takvi trenuci. Danas, kada uem u deiju sobu i vidim svoju decu kako ujutro pospano trljaju oi, ja nadignem dreku da e zakasniti na kolski autobus ako ne poure. Shvatam koliko je moj sadanji ivot konfliktan i uzburkan. E, tako je davno bilo to jutro kada je moj mladi brat jednostavno sedeo na rubu kreveta u sveini i divoti naih jutara. Bio je tako mali, a ivot je tada bio tako prepun nade. Moja uenica je eznula za povratkom kreativnosti u njen ivot - i to kako eznula! ivot je za nju postao prizeman i ispunjen pritiscima i obavezama. Njena deca su za nju znaila odgovornost, nisu bili njeni mali drugari kao to je za nju bio njen mlai brat. Ima nas puno koji provodimo ivot u napornom radu bez oputanja. ak i kada se igramo neega, mi to radimo kao da obavljamo neki posao. Jedan moj prijatelj muziar sa koeficijentom inteligencijeaa nivou genija, zna da uradi skoro sve, i sve to radi - radi izvrsndf On napada ivot, umesto da prosto dopusti da mu se ivot dogodi. Ukoliko igra tenis, on igra tenis kao da se takmii za olimpijsku medalju. On je takoe i veoma kreativan i ja se redovno molim za njega. Molim se da stekne sposobnost da omirie niu i l i

156 ^ gleda zalazaJc sunca da Ca' a a nnovfl. d Os tati srean u kajco ,. nesr( Kako vas drugi vide 157 zaplsu e (cako angazovan,. Da za trajnu Podignete sJuahcu , ^ sam kreativan. Pficte, Wite> let Svakodnevno bdefite ta vas. Mi provest to tako feko Jeste , D a l , J posfane bolj , sreu * da " u ste aktrvnos-a " aitate? Da H av U te mollte s **' '' ^ Samo S3m Sa sob ' > '

OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU VEBE ZA VEE SAMOPOUZDANJ E Da li sebi doputam da budem ono to jesam? Da li sebi doputam da do kraja prihvatim svoju prolost? Da li sebi doputam ivotnu radost ak i ako nisam onoliko savren koliko bih eleo? Da li sebi dajem za pravo da kaem sebi "Ja sam u redu", mada smatram da su mnogi drugi ljudi vie "u redu" nego ja? Da li sebi dajem za pravo da volim sebe iako nemam neki poseban cilj u ivotu? Da li mislim za sebe da sam vredna i nesebina osoba, ak i kada vidim da su neki drugi ljudi mnogo vredniji i nesebiniji od mene? Da li sebe smatram inteligentnom osobom, mada nisam onoliko obrazovan(a) koliko neki drugi ljudi? Da li elim da prestanem da racionalizujem sopstvene nedostatke? Da li doputam sebi da prihvatim dobrotu i nenost poto to zasluujem?

159 DESETO POGLAVLJE program oporavka OSTATI SREAN U NESRENOM SVETU: PROGRAM OPORAVKA Bez melankolije, iznurivanja i raznih kojetarija Koliko ste u stanju da srcem i u mislima stremite istini da ste jedinstveno i vredno ljudsko bie? Mi najee izdvajamo i uzdiemo nau sposobnost da patimo i da podnosimo neverovatnu koliinu bola. Jo nikada nisam srela oveka koji svoju patnju nije smatrao izuzetno vanom. Meutim, postavlja se pitanje koliko vrednujemo sv^u sposobnost da budemo srenil U najveem broju sluajeva, kada smo povreeni ili kada smo naneli povredu, mi smatramo da naoj patnji nema premca. U takvim trenucima naa samovanost raste srazmerno naoj patnji. Setite se kada ste poslednji put bili potiteni. Da li vam je tada bilo teko da razmiljate o tome kako je neija tuda potitenost ili posustalost tea i bitnija od vae sopstvene? Kada ste se oseali zabrinuti ili nervozni u prolosti, dobro vam je poznato da niste imali energije da pomaete drugome.u njegovoj zabrinutosti ili nervozi. Ukoliko ste, pak, bili rtva kompletne iznurenosti, na pragu da se potpuno raspadnete, vae najvanije misli su tada bile usmerene na vas same, a ne na neku drugu osobu u slinom poloaju. Vi ste vana osoba, i ne samo kada se klatno vaih oseanja ekstremno pomera od sree ka nesrei. Jedina razlika izmeu oseanja sree i oseanja nesree jeste ta da, kada se oseate dobrih iskustava. Pisac Oldos nije ono to ti se dogaa; onojep dogaa." Ako ste doziveh nesreu, ] * d nek od yasm > izborite za vae privilegije, o emu ^ sm ^ vebama Ostati sretan u " ^ M to problema i vaih uspeha. Vt ste oseate pozitivno ili f?* mentalno tituta za Prema statistici '1"81 pate od s v a k e go d i n e o k o p e t n a e s t * ^ A * s u j mora ju dobiti odgovarajulecen e. . da h se zdravlje, depresije anonimni ^ odl da nas pobede." uje u svojoj knjizi } eporu Rec.te sebi, kao sto dr Hans beU P P ^. istinu ko]U ,e Stres bez patnje da je stres zacm ivot. ^^. ^ sa sac Dejr^ Boldvm poznava o^ ^ ^^ dok e P1 Les esuoiavate ahisto konsta ^ ^ s tim ne suoite. Dr Sel kae ^ ^ ^ patn]e ,

160 Ostati srean u nesrenom Vrline ispravnosti svetu oporavka Program 161 mojom enom Ritom otvorio savetovalite za leenje ljudskih dua." Jedno od najboljih orada za dostizanje ispravnosti jeste davanje. Kada pruate nekome pomo ili dodirnete neiji ivot na jedan znaajan nain, vi time savladavate negativna oseanja koja vas priteu. Des Mudi rekao je: "Nismo pozvani da gledamo jedni kroz druge, ve da gledamo jedni u druge." Dr Alfred Adler rekao je: "Upravo onaj pojedinac koji nije zainteresovan za svoje blinje ima najvee potekoe u ivotu i nanosi dragima najvee povrede." Kada se oseamo uznemireno, o emu smo ve govorili na poetku ovog poglavlja, moramo biti svesni da tada i najmanje pruamo. Vi moete pruiti otpor snanoj elji da se povuete u svoju patnju i oseanja suvinosti. Moete se boriti protiv svoje sklonosti da u svojoj patnji izbegavate ljude i traite samou. Kada se oseam povredenom, nagonim sebe da pruam dragima, ak i kada se nisam sasvim smirila. Postoji izreka koja mi je draga i koju esto govorim u sebi: "Neto mirisa uvek ostaje na ruci koja ti poklanja rau." Pre mnogo godina odluila sam da budem ta koja daje rau. Verujem da svako od nas na sebi svojstven nain moe da bude davalac rue, ak i kada se oseamo bezvrednim, mislei da niko od nas tu rau ni ne eli. elim da osetim miris mojih poklona svuda oko mene. elim da budem slobodna da pruam i volim, a ne da budem zatvorena u klopci sopstvenih problema to mi onemoguava da osetim miris rae. Kaem sebi, a trebalo bi i vi to da uinite, da nisam jedina osoba na svetu koja se suoava i koja mora da.^febori sa sloenim problemima. Da li smatrate da ovek mora da se trudi da bi bio vredan. Da li imate realistino shvatanje o sopstvenom vrednom ja? Postoje mnoga ogranienja koja sami sebi postavljamo, a jedno od njih je na izgled. Osobe ija je ishrana neuravnoteena, to vai podjednako za one gojazne i za one koje boluju od anoreksije i bulimije, smatraju: "Kontrola me ini vrednom osobom." Za ovakvu osobu kontrola je od najvee vanosti. Bez toga, ona smatra da ne zasluuje samopotovanje. Za fanatika dijete nita to bi on mogao uiniti nema pravo znaenje ili vrednost, ukoliko nije vitak. Mnogi ljudi, pak, veruju da neodgovornost i gojaznost idu jedno s drugim, pa iz toga proizilazi da je gojazna osoba po pravilu manje vredna. ta je za vas vredno? Da li i vi gajite odreene tabue ili ogranienja? Dok sam pisala ovu knjigu intervjuisala sam mnoge uvene hrianske vode. Bila sam iznenaena injenicom da se gotovo svaki od njih u odreenom periodu ivota oseao kao potpuni gubitnik bez anse da postane vredna osoba. arls Svindol mi je rekao: "Kada sam postao svetenik, morao sam svakodnevno da se borim sa svojim strahom da li inim stvari dobro i da li na pravi nain sluim Gospodu...ali, Bogu hvala, ovi dani su sada prolost." Jednom sam upitala vikara Denisa Beneta: "Da li ste uvek srena osoba?" Moje pitanje ga nije iznenadilo: "Ne, nisam. Bio sam svetenik nekih trideset i kusur godina i oseao sam da je moja dunost bila da budem srean ak i kada se tako ne oseam iznutra. Mislio sam da svetenici moraju da budu sreni. Mogao bih lako da budem poput onoga koji kae 'Zato moliti kada moe brinuti, ali ja se borim protiv toga. Nakon trideset godina nauio sam da sam OK, bez obzira na to kako se oseam. Jedna od stvari koja je za mene bila od najvee vanosti u ivotu bila je kada sam sa

162 Ostati srean u nesrenom svetu Program oporavka Vai problemi mogu da budu i vae prednosti Kada pomislim da sam jedina osoba sa problemom na ovom svetu, uvek se setim moje omiljene prie iz autobiografije pape .Jovana XXIII. On je priznao: "Cesto mi se desi da se probudim nou sa razmiljanjima o nekom ozbiljnom problemu, i odluim da moram da porazgovaram sa papom o tome. A kada se potpuno razbudim, setim se da sam ja papa. Ponekad nam nai problemi izgledaju tako veliki da vie ne vidimo injenicu da nema tog problema kojeg vi ne moete resiti. To nas uvek naposietku odvede do pobede. Sledee pismo iz rubrike "Draga Ebi" u Los Aneles Tajmsu uvek me upozorava kada razmiljam o sebi da sam bezvredna. Napisao ga je jedan perspektivni svetenik koji je konkurisao za mesto pastora: Potovan^gospodo, obzirom da sam saznao da je mesto pastora u crkvi slobodno eleo bih da konkuriem za njega. Posedujem mnoge kvalifikacije...Bio sam uspean propovednik i donekle uspean spisatelj. Neki kau da sam i dobar organizator. Gde god sam radio bio sam na rukovodeem poloaju. Meni je preko pedeset godina. Nikada nisam bio propovednik u jednom mestu due od tri godine. Neka od tih mesta morao sam napustiti poto su moje propovedi izazivale nerede i remetile mir. Moram priznati da sam bio u zatvoru tri ili etiri puta, ali ne zato to sam poinio neki stvarni greh. Zdravlje me ne slui najbolje, mada jo uvek mnogo toga mogu da obavim. Crkve u kojima sam propovedao bile su male, ali locirane u nekoliko velikih gradova. Nikada se nisam dobro slagao sa religijskim vodama u gradovima u kojima sam propovedao. tavie, 16 neki su mi pretili i ak su me i fiziki napadali. Nemam naroito dobro pamenje. Poznat sam po tome da ponekad zaboravim ime osobe koju sam krstio. Meutim, ako me uzmete, dau najbolje od sebe. Moete da zamislite kakva je bila reakcija crkvenog odbora. Dobri hriani koji redovno idu u crkvu bili su uasnuti. Oni svakako nisu eleli da pozovu jednog nezdravog, problematinog, rasejanog biveg robijaa na razgovor. Nisu mogli da veruju da se jedan takav ovek usudio da konkurie za poloaj pastora njihove male crkve. "Ko je napisao ovo pismo?", upitao je jedan lan odbora. Dragi lan odbora, drei u raci pismo, eretski se osmehnu i ree, "U potpisu stoji 'apostol Pavle'". Koliko esto su nai napori pogreno shvaeni. Koliko esto prolazimo kroz ivot bez pohvala, dok nai podvizi ostaju u senci. Dr Robert Luis, autor knjige Preuzimanje rizika napisao je: "!vi 'kog Romea koji je postao besmrtan jer je izgubio i \ < ^\oju ulijetu, dolazi na hiljade gubitnika koje niko nije opevao." Cena koju plaate za svoju hrabrost jeste patnja. Ve dugo vremena seam se neeg to je rekao Vilijem Fokner. Njegove reci duboko su me dirnule prvi put kada sam ih ula, a i danas jo uvek deluju na mene: "Kada bih morao da biram izmeu patnje i niega, izabrao bih patnju." Bez obzira kakva su naa trenutna ivotna iskustva, mi uvek moemo da ih pretvorimo u neto prelepo. David je rekao: "Milosti u Gospodnjjjejjevati uvijek, od koljena na koljeno javljau istinu tvoju ustima svojima." (Psalmi Davidovi 89:1) Apostol Pavle zapisa: "jer se ja navikoh da budem dovoljan onijem u emu sam" (Filibljanima 4:11). Ovakve reci ne mogu biti izgovorene bez saznanja o patnji.

J 64 Ostati srean u SVet Otkrivanje vae line stvarnosti i Program oporavka 16 Ne tako davno razgovarala sam u mojoj dnevnoj sobi sa jednom sjajnom sedamdesetogodinjom gospodom. Dola je u grad da nas poseti i ja sam je pitala ta je to to je ini tako srenom. Odgovorila mi je, "Zna Meri, to je zanimljivo. Kada dospe u moje godine i pogleda u prolost, ti vidi koliko si vremena, protraio brinui o beznaajnim stvarima. Sada sam gotovo napunila sedamdesetu i stvarno mi vie nije vano to je. moj sin jednom ostavio upaljeno svetio u kupatilu kada je bio dete, ili to je moj mu ponekad dolazio kasno sa posla, ili to to sam potroila suvie novca za salatu, ili to se nekakav sok od jabuke prolio na tepih pre dvadeset i pet godina. Seam se da sam umela toliko da se uzbuujem i estim u vezi stvari koje su u sutini bile beznaajne u ukupnoj slici ivota. Sada znam da je jedino vano voleti istim srcem i istom.takvom ljubavlju." Njene oi su zasjale kad mi je rekla: "Oseam se divno to sam sada slobodna od svih tih smenih i glupih stvari zbog kojih sam se tolike godine sekirala. Vie mi nije vano da li me neko simpatie ili ne." Nasmejala se i gurnula me laktom. "Na koncu, proitala sam tvoje knjige. Stvarno je velika istina da ljubav proiava mnotvo grehova. Nesrean svet oko vas Jedna od mojih pacijentkinja izloila mi je pre neki dan jedan svoj veliki problem: "Meri, ja imam ono to se zove 'kompleks osvajaa'." Nastavila je da mi objanjava kako veinu stvari u svetu koji je okruuje doivljava kao izazov za osvajanje. Ona je ispravno primetila da je svet oko nje prepun problema i namuenih ljudi. Ali problem nije toliko u namuenom svetu koliko u onome kako se mi prema njemu odnosimo. Da li emo se raspasti od svoje razoaranosti, straha i zbunjenosti zbog injenice da Bog nije zaustavio sve te ratove i boletine? Najvei osvajaki poduhvat moje pacijentkinje bio je kada je rekla: "Prestala sam da zahtevam odgovor od Boga. Postoji greh, patnja i smrt. Mogu sa tim da se izborim i nastavim sa svojim ivotom kao osoba prepuna vere." Mudrost je znati ta moete da promenite, a ta ne moete. Jedna od osnovnih razlika izmeu odraslog oveka i deteta je u tome to je odrastao ovek nauio mnogo vie naina kako da se ophodi prema problemima, razoarenjima i ivotnim pritiscima. Vie vremena provodimo mislei o sutranjici nego radujui se sadanjici. Izvanredna stvar se deava kada dozvolimo sebi da budemo sreni uprkos svemu to se oko nas deava. Tomas Deferson je u jednom pismu za Lafajet napisao: "Teko da emo se prevesti iz despotizma u slobodu i demokratiju u perjanom krevetu." Skupo je biti osvaja. Vi sami stvarate svoju pobedu i svoju pravu odlunost da prebolite poraz. Jedan od mojih omiljenih umetnika, Luiz Nevelson ree: "Sazdala sam svoj sopsrveni svet i to je svet mnogo bolji od onog koji vidim spolja." Istinski kreativna osoba, kakvom postajete, sposobna je da stvori neto lepo od neeg runog. Vi moete da napravite neto radosno iz neeg tunog. Moete da kreirate neto uzbudljivo iz neeg to je dosadno, neto svetio iz neeg to je tamno i neto dobro iz neeg to je loe. Ovakvom kreativnou moete izmeniti svet. Kako apisujete svoj svet? Jedan Amerikanac je jednom posetio Sudan, zemlju za koju se kae da je veoma nerazvijena, i razgovarao je sa predsednikom te zemlje. Ovaj strani predsednik govorio je o nasilju i zloupotrebi droge u Americi da bi na kraju zakljuio: "Mi smatramo da vi dolazite iz jednog veoma nerazvi-

166 Ostati srean nesrenom svetu oporavka u IB Program 167 jenog dela sveta." Ono to govorite sebi o svetu oko vas je ono u ta i verujete. Abraham Heod, u svojoj knjizi eseja pod naslovom Nesigurna sloboda napisao je: "Svetost ivota podrazumeva da je ovek oveku partner, a ne gospodar, da je ivot vera, a ne stican-je." On je rekao, "Biti ovek znai slaviti veliajnost koja nadilazi obino sopstvo." On diskutuje o svetu u kome ivimo i zakljuuje, "Neki od nas teko mogu da poveruju da je Bog stvorio svet, uz to veina nas nalazi da je jo tee raditi kao da ovek nije stvorio svet." Svet u kome ste se zatekli je prepun negativnosti. Niko od vas ne eli da beite od negativnosti ve da se s njom suoite. Vi niste negativni. Vi mora da proete kroz vae probleme i muke. Vi se muite jer elite negde da dospete. Imate snove, nade i ciljeve. Oni su vam vani. Identifikujte sada jedan veliki san. ImenujtAjedan cilj. Kad god nastojite da neto uinite sa vaim ivotom, to je velika stvar. Vi morate da stignete na va cilj. Mi svojim uenicima poruujemo da krenu prema drugoj strani. Uradite ono ega se bojite. Pruite kada se plaite da pruite. Negativnost je oko vas, a ne u vama. misli samo o ivotu. U intervjuu je rekla kako je opet brine politika, kriminal, i nuklearni rat. Sada ponovo ui kako da ivi. U intervjuu kae, "Ima toliko mnogo stvari koje elim da nauim. Volela bih da pomognem ljudima na neki nain...Volela bih da pomognem nekome ko je u nevolji...da nekog sasluam i da mu neto kaem." Sa njenim novim prihvatanjem ivota, poelo je da je boli kada vidi da se neko prema ivotu odnosi destruktivno. ivot eka na vas zato to svet eka na vas. Svet ivi stisnutih pesnica. Vae pruanje pomoi nesrenom svetu je od neobine vanosti. "Ne moete se zdraviti stisnutih pesnica", rekla je Indira Gandi. Vi moete da ih otvorite. Pitala sam dr Lojda Oglajva ta kod sebe najvie voli i on mi je odvratio, 'Volim tu stvar da imam sposobnost da komuniciram sa ljudima. Uivam to sam u stan/u da prenesem ljudima ljubav." Elenor Ruzvelt je rekla "Pruanje ljubavi jeste unutranje poduavanje." Klju za trajnu sreu n Zaboravite svet i njegovu nepravdu. Zaboravite svet i njegovu nesreu Stvoreni ste da volite i dajete. Rabin Harold Kuner je rekao, "Biti nesposoban voleti nesavrene ljude znai osuditi sebe na samou." Ukoliko ste orijentisani samo na uspeh a ne mislite na ljude, na vaem putu ka uspehu izgubiete ovenost. Moete da potiete emocije, ograniite uivanje i udaljite se od prijatelja. U potu je vano imati jednostrano odreenje, ali ete zbog toga sve vie liiti na ono ime ste najvie zaokupljeni. Va svet eka na vas Karmen je bila dvadesetetvorogodinja ena koja je imala operaciju transplantacije jetre. Pre operacije ona je mislila da pred njom nema nikakve budunosti. Svi su oekivali da e umreti od oboljenja jetre. Sada, meutim, poto je operacija okonana sa uspehom, ona ima budunost. U jednom lanku u Los Andeles Tajmsu ona je rekla da pre operacije nije znala ta e sa svojim ivotom, i da sada zna. Karmen vie nije optereena smru, sada

168 Oputanj e Ostati srean u nesrenom svetu Program oporavka 169 Koliko ste puta poeleli da budete nesreni i napeti? Da li ste ikad eznuli da budete paralisani brigom i iracionalnim strahovima? Kada ste poslednji put imali * umu da doivite visok krvni pritisak, glavobolju, i pad ivotne energije? Dopustite mi sada da vas upitam, da H planirate da spustite tenziju? Svaki dan uzmite malo vremena da bi isplanirali kako da ne budete u stanju stresa. Sainite listu stvari, kao stoje ova koja e uslediti, kako bi zadrali spokojno i blaeno stanje: gubitak energije. Veba oputanja 102. Sedite u udobnu stolicu. Dopustite sebi da se opustite, dok lagano i ravnomerno diete. 103. Kada izclete recite sebi, "Oputam se", i dok to inite, pustite da tenzija, negativne misli, i bolna oseanja odu. Doivite da vas te stvari naputaju. 104. Ponavljajte stalno "Oputam se" i imenujte sve ono to oputate. Doivite kako tenzija naputa vae telo dok se voljno oputate. 4. Sada ispunite sebe mirnim, srenim mislima. Zamenite tenzi ju blaenstvom i mirom. Gde je mesto stresu u vaem Istraivanja su pokazala da intenzitet stresa nije tako poguban kao to je stres koji traje u kontinuitetu. to je stres dugotrajniji, vie energije je potrebno da bi se sa njim suoili. Kada ste neprekidno pod stresom, doivljavate neprekidan

Ovo se naziva nevolja. Veini nas je poznato ovo stanje. Na drugoj strani, pozitivan stres, je stanje kada jo uvek ima vremena za obnavljanje energije. Stres nastaje usled konflikta i promene. Stres je esto pokreta pozitivnih akcija. Ponekad nam padne na pamet da je posao sam po sebi stresan. Nije istina. Rad moe da bude neto najbolje na svetu. Hans Seli, u svojoj knjizi Stres bez stresa, kae, "Ne sluajte zavodljive slogane koji neprestano poruuju, 'Ima neto vie u ivotu od rada', ili 'Treba raditi da bi se ivelo, a ne iveti da bi se radilo'." Dr Seli tvrdi, sasvim ubedljivo, kako na osnovni cilj ne treba da bude beanje od posla i stresa ve nalaenje zanimanja i aktivnosti koji, za nas, predstavljaju igru. Primetila sam u ivotu da ono to je za mene izazovno i uzbudljivo drugima izgleda zastraujue. Za mene je zabavno i uzbudljivo pisati knjige, putovati i poduavati. Za razliku od toga, moja sekretarica nalazi da je stajanje ispred grupe ljudi dovodi u stanje stresa. Ona voli svoj kancelarijski posao i rado se posveuje mnogim administrativnim detaljima svoje slube. Za mene je, pak, to stresno. Moete da se posvetite vebama za uklanjanje stresa koje sam vam predloila, ali je isto tako vano da posluate poruke koje dajete sebi u vezi vaeg svakodnevnog ivota. Va osnovni cilj nikada ne treba da bude izbegavanje posla ,ve izbegavanje tetnog posla koji izaziva stres. Odaberite da se u vaem okruenju nadu prijatelji i ljudi koji su blaeni. Vae aktivnosti treba da su takve da u njima istinski uivate. Nain da uklonite stres jeste da vae odnose i a^gjivnosti isplanirate prema vaim sklonostima i osobinama. Neprekidna potreba za oputanjem, prilagodavanjem i borbenom energijom e vas iscrpiti. Jedan od glavnih izvora nevolja je nezadovoljstvo ivotom i sopstvenim dostignuima. Ovo moe da bude pozitivno ako e vas

170 Ostati srean u nesrecnom svetu Program oporavka 171 naterati da neto promenite. Telesni stres je takode mobilizacija njegovih odbrambenih mehanizama kako bi se na vreme prilagodili i pripremili na pretee i neprijateljske prilike. Stres moe ide sa prijatnim i sa neprijatnim iskustvima, i bez stresa ete biti jedino onda kada ne budete vie ivi. Poto ne moemo da izbegnemo stres, moemo barem da nauimo kako da se sa njim delotvorno suoimo i u njemu zaista ponemo da uivamo. Kako budete vrili analizu vaeg ivota i ponaanja, razvijaete i va lini plan za oporavak i kako da ostanete sreni. Uzroci nesree, prekomernog stresa i frustracije nalaze se u sledeim oblicima ponaanja: 105. Preterana potreba za odobravanjem 106. Preterana potreba za panjom 107. Preterana potreba za uvaavanjem Potreba za prihvatanjem. Ova potreba ini da postanete pre-osetljivi i cm ne pristajete ni na ta drugo osim na potpuni uspeh i prihvatanje. Moete postati potiteni kada doivite i najmanji nedostatak odobravanja ili odbijanje. Da bi iveli sa maksimumom radosti i zadovoljstva , a sa minimumom nepotrebnog bola i nezadovoljstva, morate nauiti da uoite stresne faktore. Uvidite da je potreba za sveoptim prihvatanjem vaa velika zabluda. To nije imperativ. (Proitajte ponovo sedmo poglavlje). Potreba za panjom .Vi zasluujete panju. Problem se javlja kada tu panju ne dobijete odmah. Kada ste dareljivi, ljubazni i portvovani, moda oseate da niste nagraeni neophodnom panjom i pohvalama i otuda doivljavate da ste odbaeni ili donekle iskorieni. Vaa udnja za pohvalama i panjom postaje kompulsivna kada neprekidno inite dobre stvari kako bi zadobili panju, uvaavanje i poverenje. Oseate prazninu ako niste privukli panju. Ovo je prilino stresno i neophodno je da ispitate motive vaeg samoportvovanog ponaanja. Ako ste roditelj, doiveete veliki stres ukoliko dajete toliko vaeg srca i due , a pritom ne dobijate nikakvu nagradu. Potreba za uvaavanjem. Potreba za uvaavanjem je blisko povezana sa potrebom za panjom. Ove potrebe su u sutini zdrave i realistine. Opasno postaje kada se u njima pretera. Naglasila sam ranije potrebu za oseanjem sopstvene kompetentnosti. Ako hoete da sebi kaete istinu, a ona glasi da imate dovoljno sposobnosti u sebi da kompetentno i efektno uradite one stvari koje ste odluili da uradite, vaa glad za priznanjima e nestati. Vi moete sebe najbolje nagraditi. Vi ste sami sebi prvi i najbolji prijatelj. Vi ste kadri da uvaite sebe i da sebe obaspete recima priznavanja i potovanja. Vi znate koje su vae vrednosti. Ukoliko drugi ne priznaju vae napore, ne smete se prepustiti oseanjima uskraenosti i odbaenosti. Vai stavovi i miljenja o tome kako radite i ko ste, jesu najvaniji. Va povoljan utisak o sebi e ublaiti vau oajniku potrebu za sveoptim uvaavanjem. Ako teite za prihvatanjem, panjom i uvaavanjem, neprekidno ete nailaziti na frustraciju i stres.Koren vaeg stresa, moram to da ponovim, lei u vrednovanju i pripisivanju preteranog znaaja nekim stvarima. Kako ete odreagovati na neki dogaaj zavisi samo od vaih stavova. Vi stvarno moete da preokrenete nega-tivnost stresa u pozitivno iskustvo. Poto imate u sebi dovoljno pameti u stanju ste da loe preokrenete u dobro. ak i kada su vai planovi optereeni velikim poslom i kada su vas skolili pritisci i obaveze sa svih strana, vi na to moete odgovoriti kreativno umesto da se prepustite stresu i oajanju. Klju za trajnu sreu Prihvatite ljubazno, prijateljsko dranje drugih kao vae sopstveno. blagorodno

Ostati srean u nesrenom svetu Program oporavka 171 naterati da neto promenite. Telesni stres je takode mobilizacija njegovih odbrambenih mehanizama kako bi se na vreme prilagodili i pripremili na pretee i neprijateljske prilike. Stres moe ide sa prijatnim i sa neprijatnim iskustvima, i bez stresa ete biti jedino onda kada ne budete vie ivi. Poto ne moemo da izbegnemo stres, moemo barem da nauimo kako da se sa njim delotvorno suoimo i u njemu zaista ponemo da uivamo. Kako budete vrili analizu vaeg ivota i ponaanja, razvijaete i va lini plan za oporavak i kako da ostanete sreni. Uzroci nesree, prekomernog stresa i frustracije nalaze se u sledeiin oblicima ponaanja: 108. Preterana potreba za odobravanjem 109. Preterana potreba za panjom 110. Preterana potreba za uvaavanjem Potreba zatorihvatanjem. Ova potreba ini da postanete preosetljivi i da ne pristajete ni na ta drugo osim na potpuni uspeh i prihvatanje. Moete postati potiteni kada doivite i najmanji nedostatak odobravanja ili odbijanje. Da bi iveli sa maksimumom radosti i zadovoljstva , a sa minimumom nepotrebnog bola i nezadovoljstva, morate nauiti da uoite stresne faktore. Uvidite da je potreba za sveoptim prihvatanjem vaa velika zabluda. To nije imperativ. (Proitajte ponovo sedmo poglavlje). Potreba za panjom .Vi zasluujete panju. Problem se javlja kada tu panju ne dobijete odmah. Kada ste dareljivi, ljubazni i portvovani, moda oseate da niste nagraeni neophodnom panjom i pohvalama i otuda doivljavate da ste odbaeni ili donekle iskorieni. Vaa udnja za pohvalama i panjom postaje kompulsivna kada neprekidno inite dobre stvari kako bi zadobili panju, uvaavanje i poverenje. Oseate prazninu ako niste privukli panju. Ovo je prilino stresno i neophodno je da ispitate motive vaeg samoportvovanog ponaanja. Ako ste roditelj, doiveete veliki stres ukoliko dajete toliko vaeg srca i due , a pritom ne dobijate nikakvu nagradu. Potreba za uvaavanjem. Potreba za uvaavanjem je blisko povezana sa potrebom za panjom. Ove potrebe su u sutini zdrave i realistine. Opasno postaje kada se u njima pretera. Naglasila sam ranije potrebu za oseanjem sopstvene kompetentnosti. Ako hoete da sebi kaete istinu, a ona glasi da imate dovoljno sposobnosti u sebi da kompetentno i efektno uradite one stvari koje ste odluili da uradite, vaa glad za priznanjima e nestati. Vi moete sebe najbolje nagraditi. Vi ste sami sebi prvi i najbolji prijatelj. Vi ste kadri da uvaite sebe i da sebe obaspete recima priznavanja i potovanja. Vi znate koje su vae vrednosti. Ukoliko drugi ne priznaju vae napore, ne smete se prepustiti oseanjima uskraenosti i odbaenosti. Vai stavovi i miljenja o tome kako radite i ko ste, . jesu najvaniji. Va povoljan utisak o sebi e ublaiti vau oajniku potrebu za sveoptim uvaavanjem. Ako teite za prihvatanjem, panjom i uvaavanjem, neprekidno ete nailaziti na frustraciju i stres. Koren vaeg stresa, moram to da ponovim, lei u vrednovanju i pripisivanju preteranog znaaja nekim stvarima. Kako ete odreagovati na neki dogaaj zavisi samo od vaih stavova. Vi stvarno moete da preokrenete negativnost stresa u pozitivno iskustvo. Poto imate u sebi dovoljno pameti u stanju ste da loe preokrenete u dobro. ak i kada su vai planovi optereeni velikim poslom i kada su vas skolili pritisci i obaveze sa svih strana, vi na to moete odgovoriti kreativno umesto da se prepustite stresu i oajanju. Klju za trajnu sreu Prihvatite ljubazno, prijateljsko i blagorodno dranje drugih kao vae sopstveno.

172 Ostati srean u nesrenom svetu Program oporavka 173 Verujem da sam dovoljno dobar Meri, uistinu sam se pridruila udruenju usamljenih o kome smo priali. Naterala sam se da odem na sastanak tri putu i, mada sam se plaila da u doiveti iskustvo usamljenosti i otuenosti, otila sam. Rekla si mi da u, ukoliko nastavim da se hranim tako negativnim unutranjim dijalozima i veru/em u tako depresivne stvari, neopravdano liiti sebe zasluene sree. Pa, u stvari sa/n znala da je ono to si mi govori/a istinito, ali sam imala tako uvreenu naviku da veni/em u mrana raspoloenja da je to bilo teko promeni-ti. Rekla si mi jo da u, ak i ako stvari krenu dobro po mene, ukoliko budem nagonila sebe da radim ono to ne elim, moda i dalje povreivati sebe. Insistirala si da u tom sluaju goveim sebi one reci koje mislim da bi mi prijale. Smogla sam snage da idem na sastanke udruenja usamljenih i da tamo doivim blagoslov ak iako sam se neprekidno alila na sve. Nisi se mirila sa mojim albama. Insistirala si da savladam svoje neprestano negodovanje. Pa, i jesam. Ti zna koliko mi je teko palo to te optereujem sa svim tim, ali Meri, sada sam slobodna. Zaista znam i veru/em iz dubine due da sam neko i neto. Zaista veru/em da sam dovoljno dobra. Verujem da mogu mnogo toga da postignem. Mogu da uinim da se deavaju dobre stvari zbog kreativne moi u meni. Kako da ti zahvalim to si mi ukazala pravi put? Da, pridruila sam se udruenju usamljenih, l to je za mene predstavljao raskid sa mojom samovoljom. Da bih pospeila moje drutvene odnose bilo je potrebno neto vie od spoljanjih delovanja. Kada sam otila u udruenje sa srcem punim oekivanja i slobodna uma koji se radovao da daje kao i da prima, kao to smo o tome priali, to je bilo kao da su sa mene otpali lanci bolne i ropske prolosti. Sada znam da mogu postii sve. Ovo za mene vie nisu samo reci koje drugi ljudi izgovaraju i u koje veru/u. I ja sada verujem! Stekla sam mnoge nove prijatelje zahvaljujui tome to si me naterala da preduzmem korake koji e izmeniti moj ivot. Ne samo da sam upoznala nove pri/atelje ve sam promenila i nekoliko poslova i sada ak nameravam da se preselim u stan gde u se oseati srenije. Toliko elim da ti ispriam o svim ovim stvarima i podelim ih sa tobom. Uzbuena sam to sam konano pronala svoje istinsko bie i otkrila da volim sebe! Nain kako da se oporavite i ostvarite trajnu sreu Pomenuto pismo naglaava koliko je uzbudljivo otkrivanje samoga sebe. Putovanje koje smo doiveli kroz ovu knjigu je najverovatnije najvanije putovanje u naem ivotu. Vreme koje smo zajedno proveli rezervisano je za otkrivanje sebe, i dok u nekim drugim knjigama moete proitati kako da promenite svet ova knjiga vas poduava kako da izmenite sebe. Kada poinjete da upranjavate vebe koje e vam doneti oporavak i trajnu sreu, vi ste neto nalik na morsku zvezdu, koja predstavlja jednu od najudesnijih prirodnih kreacija. Morska zvezda , kada eli da se pokrene, jednostavno uvije jedan od svojih pet krakova, i moe da se pokrene u bilo kom eljenom pravcu bez okretanja. Kao jedno od naJ4p&esnijih bia morska zvezda je predivna, jer kada izgubi neki svoj deo, ona moe da ga regenerie. Mogue je da ste doiveli neki gubitak u svom ivotu, ega ni ja nisam bila poteena. Moete da se regeneriete.

174 Ostati srean u nesrenom svetu Darovi trajne sree Lista od deset darova trajne sree koju ete proitati istovremeno je i vaa lina odgovornost prema samom sebi. Uzela sam ih iz knjige Dejl Karnegija, prilagodila ih i sada elim da ih podelim sa vama zato to oni deluju. Ako pratite ovih deset taaka moda Program oporavka Moda ste i vi takoe bili povredeni, i pritom oseali da nemate kome da se obratite. A moda se borite sa svakodnevnim stresom i pritiscima, i prateim oseanjima neprilagoenosti i straha od budunosti. Moda oseate da vas niko ne voli i da ivot prorie mimo vas. Otkrijte sebe i izdvojte onu svoju osobinu koja vas ini tako jedinstvenim. Samootkrivanje vas oslobaa zamke vaih sopstvenih odbrambenih mehanizama. Ozlojedenost, strah od odbacivanja i svi ostali strahovi pod iji uticaj padnete, mogu se konfrontirati. Jer, jednom kada nauite principe trajne sree i kada ponete da ivite u skladu s njima, iveete na jedan nov nain. Vae vred-nosti vie niko ne moe dovesti u sumnju, ak ni vai neprijatelji. Ljubav ne moe da sagori, niti da bude poplavljena, niti da bude ukradena, jer vam tu ljubav nikakva tuga, iskuenje ili nesrea ne mogu oduzeti. Ne verujem u lane reci ohrabrenja upuene povredenim ljudima. Istina je u sledeem: Vi ste vredni. Vi znate kako da se izbeite sa iskuenjima i patnjom. Razgovarala sam sa jednom enom u jednom enskom manastiru u San Francisku, kada mi je prila jedna energina i ustra starija ena i zamolila da se molim Bogu da joj podari stareinstvo u manastiru. Pogledala sam je direktno u njene sjajne oi oiviene borama i upitala: "Kada ste nesreni, kako vam Isus pomae da povratite svoju sreu?" Nakon kratkog razmiljanja odgovorila mi je: "Meri, ne mogu da kaem da sam ikada nesrena." "Nikada niste nesreni?" "Ne, nisam. Makar ne vie." "Onda vi ve imate svoje stareinstvo", rekla sam joj odluno i molila se za bezbrojne due koje e ona odvesti u carstvo boije. Sreno srce je pravi melem za svakoga i na svet udi za takvim izleenjem. Vae mogunosti su bezgranine. Molim se da ete jednog dana rei, kao to mi je to rekla pomenuta ena, "Nikada ne mogu biti nesrean". Tog dana ona mi je potvrdila neto izuzetno znaajno: Bez obzira na to koliko je nesrean svet koji nas okruuje ili situacija u kojoj smo se nali, svoju sreu sami kreiramo. ete otkriti slobodu i sreu koju zasluujete i za kojom eznete. Bez obzira ta mislili o svojoj trenutnoj dareljivosti i ljubavi za druge, vi jo uvek moete postii vee dubine ovih boijih osobina. Moete nauiti mnogo toga o radostima. Sledea lista znai svakodnevnu posveenost. 01. Danas u biti srean. Biu srean povodom samog sebe, svog rada, i mojih nastojanja. Biu srean sa onim to imam i biu srean tu gde jesam. 111. Neu pokuati da prekrajam svet u skladu sa mojim zahtevima i oekivanjima. Biu u miru sa svetom i ljudima koji me okruuju. 112. Danas u nagraditi svoje telo vebom, dobrom i zdravom hranom, i pokuau da se oduprem iskuenjima koja naruavaju moje zdravlje. 113. Danas u otkriti neto novo i zanimljivo. Uiniu to kroz uenje, itanje, posmatranje i sluanje. Zapisau na parcelu papira makar novu stvar koju sam danas otkrio i saznao. 114. Danas u uiniti dobro delo i to neu razglasiti. Danas u biti provodnik blagoslova za nekoga prosto zato to elim da dajem. 115. Danas u izgledati kao nikada do sada. Elegantno u se

176 Ostati srean u nesrenom svetu Program oporavka 177 obui, paljivo oeljati kosu, i zadrati zadovoljan izraz lica. 07. Danas neu kritikovati nijednu osobu niti joj pronalaziti mane, i neu pokuati da ispravim bilo ije ponaanje. 116. Proiveu ovaj dan sam sa sobom i neu pokuavati da osvo jim itav svet. 117. Danas u sainiti plan svojih aktivnosti. Napraviu raspored svojih sati i neu dozvoliti svojim neprijateljima, a to su Brzopletost i Neodlunost, da osujete moje planove i oduzmu moje dragoceno vreme. 118. Danas u sebi dopustiti da uinim po koju greku, da budem nesavren i da se uprkos tome, sve vreme oseam dobro. Danas verujem da sam dostojan ljubavi. Mogu ostati srean u nesrenom svetu. TEST SAMOOTKRIVANJA Starost_________________________ Zanimanje______________________ Pol Dravljanin_ Zdravstveno stanje: Dobro_ Solidno 01. Ono to najvie volim kod sebe je:_ 119. Ono to najmanje volim kod sebe je:^ 120. Ja sam osoba koja_______________ 04. Kada ste najsreniji? 05. Kada ste u vaoj prolosti bili najsreniji?_ Rdavo 06. Koliko vremena u toku nedelje se oseate sreni? Uvek_____ onekad______ ikad______ P N Puno 07. Da li volite decu? Enormn ih____Uopte ih ne volim______ 121. ta je po vaem miljenju "uspeh"?_ 122. Da li uivate u onome to radite? 10. ta od nabrojanog najvie odgovara vaoj situaciji na poslu? Mrzim ga Uhvaen sam u situaciju iz koje ne mogu da se izvuem $ Dobro se plaa pa u ostati______ Loe se plaa ali ga volim_____Tekom mukom sam se izborio za mesto na kome sam_____Postigao sam svoj cilj______ voj posao doivljavam S kao _Trpim

izazov i motivaciju. _____________________________________________________

17 Ostati srean u nesrenom svetu 11. Kako se nosite sa autoritetima? Vrlo dobro____Podnoljivo_____ Odupirem se_____ 179 Program oporavka 24. Da li ste zacrtali ciljeve vae karijere?_________________ 25. Da li ste postavili ciljeve u vaem privatnom ivotu?________________________________________________ 26. Da li neko ili neto odreuje vae ciljeve umesto vas? Objasnite:_________________________________________ 27. Da li ste zadovoljni sa vaim trenutnim obitaval ite'm?__________________________________________ Objasnite:_______ ^____________ 12. Imate li najboljeg prijatelja sa kojim moete da podelite vaa najdublja oseanja i misli?________________________________ 123. Da li biste radije radili sami ili u grupi kada dobijete neki vaan posao?___________________________________________ 124. Da li ste ikad pomislili da poinjete da ludite ?____________ 15. ta mislite koji je va najvei ' ivotu? 16.Koji je va najvei peh?_ dugo?______ ^ 125. Da li u vreme odmora odlazite od kue?______ 126. Kada imate zadatak pred vama koji vam se ne svia ili ne elite da radite, ta inite? Ostavljate ga za sutra ?_____ Uradite ga odmah ___ 17.Koliko puta odlazite na odmor u toku godine?_______Koliko 28. ta radite da biste se oseali bolje kada ste depresivni.' 29. Kako se nosite sa stresom? 30. Kada biste morali da menjate neto u svom ivotu, ta bi to bilo?__________________________________________________ 127. Kada bi mogli da budete neko u svetu, ta biste bili?______________________________________________ 128. Ako biste dobili mesto ili poloaj u svetu, ta bi to bilo17___________________________________________________________________________ ____ 129. Dopiite: Jedna od stvari zbog kojih oseam krivicu je:____________________________________________________ Jedan od naina na koji me ljudi povreduju je:___________________________________________________ jg-^ da bi ga skinuli sa dnevnog reda ?_____ 20. Ukoliko ste na poslu i treba da odluite da li da tog dana dovrite zamoran i teak zadatak, da li ete: Raditi prekovremeno kako bi ga zavrili ?________ Otii kui zato to niste plaeni za prekovremeni rad ?______ 37. Koliko esto poseujete crkvu? Svake nedelje ?_ meseno ?__ Manje od dva put meseno? 38. Da li ste ikada imali privatan ruak sa svetenikom i njegovom porodicom?_ 23. Da li vas svetenik zna po imenu?_ _Dvapu Da nisam uplaen od samoga sebe bio bih:___________________________________________________ 34. Navedite osobine koje, po

vaem miljenju, ine osobu herojem ili veliinom

CIP - , 159.947 , Ostati srecan u nesrenom svetu/Meri ejmen); (prevod Ana Beli); Novi Beograd Ue, 1997 (Beograd: igoja tampa).-183 str. 18 cm. - (Edicija Psiha) Prevod dela : Staying Happy in a Unhappy world/ Marie Chayman. - Tiraz 500 ISBN 86-83817-02-4 a) ID=52164620