TIPINI PROBLEMI PRI BRIZGANJU I KAKO IH IZBEI

0. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

UVOD DIMENZIONI PROBLEMI LINIJE STAPANJA (ZAVARIVANJA) MEHURII DIZEL EFEKAT POJAVA PRUGA PRAZNINE, POJAVA UDUBLJENJA PPROBLEMI PRI VAENJU IZ KALUPA KRATKA (nedovoljna) PUNJENJA EFEKAT GRAMOFONSKE PLOE IZLIVANJE MATERIJALA ZAMUENJE I NERAVNE (HRAPAVE) POVRINE MIKROPUKOTINE, NAPUKLINE DELAMINACIJA, LJUSPANJE NERASTOPLJENOST MATERIJALA NABORI HLADNI ETONI KRIVLJENJE UTICAJ PARAMETARA OBRADE NA PROBLEME BRIZGANJA-PREGLED # DODATAK

0. UVOD Poslednjih nekoliko godina industrija plastike, pogotovo oblast brizganja, suoava se sa pootrenim zahtevima po pitanju kvaliteta i brzine razvoja. Na alost, veina problema se ne vidi sve do finalnog stadijuma razvoja proizvoda. Kada nastupi problem, esto se menjaju odreeni parametri u nadi da e se doi do brzog reenja. U veini sluajeva, neophodno je analizirati itav niz faktora, pre nego to se pree konkretno na analizu dela sa nedostatkom (dizajn, izbor materijala, konstrukcija, obrada). U narednim objanjenjima, predloena su razliita reenja u vezi sa tipinim problemima pri brizganju. Ipak najvanije je razmotriti i druge faktore osim obrade, i to u ranim stadijumima razvoja, s ciljem da se izbegnu greke kada proizvodnja pone. Jedan od najteih zadataka je odrati traeni stepen tolerancije. 1. DIMENZIONI PROBLEMI Da bi se izbegli problemi dimenzija apsolutno je neophodno odrediti, to je preciznije mogue, oekivano skupljanje. Kalup mora biti tako projektovan da se kasnije dobiju tano odreene dimenzije. ta je skupljanje? Razlika izmeu dimenzija kalupa i dimenzija odlivka na sobnoj temperaturi, predstavlja skupljanje. Skupljanje se sastoji od tri uzastopne faze. Prva faza, tokom koje dolazi do najveeg skupljanja, odigrava se u kalupu izmeu trenutka ubrizgavanja i izbacivanja. Druga faza poinje nakon izbacivanja, dok se odlivak hladi od temperature oblikovanja do sobne temperature. Poslednja faza, ona koja se odnosi na skupljanje van kalupa, je definisana kao razlika u dimenzijama izmeu hladnog dela pre i posle skladitenja. Metoda za odreivanje skupljanja pri obradi je odreena nemakim standardom DIN 16901. Iako se skupljanje smatra osobinom materijala, prerade: Temperatura alata Pritisak u alatu Vreme zadravanja Temperatura rastopine Brzina ubrizgavanja na njega mnogo utiu sledei parametri

Na skupljanja utiu i geometrija i debljina predmeta koji se brizga, kao i poloaj i dizajn ulivka. Uz pomo dijagrama skupljanja i detaljnih podataka o skupljanju dobijenih testiranjem kalupa (sa ogranienim skupljanjem) i ploica (sa neogranienim skupljanjem), skupljanje pri preradi se moe odrediti i moe se postii traena tolerancija. 2. LINIJE STAPANJA (ZAVARIVANJA) Linija stapanja se pojavljuje na mestu gde se susreu dva toka. Primeri linija stapanja su opisani na sl.1. 2

One mogu biti prouzrokovane: Viestrukim ulazom Otvorima na komadu Razliitom duinom puta teenja Nejednakom debljinom zidova

Na mestima gde se susreu dva toka da bi formirali liniju zavarivanja, esto se pojavljuje ljeb ili tanka crta, pogotovo na sjajnim povrinama, kao to se vidi na sl.2 i 3.

Sl.2

Sl.3

Oblast linije stapanja, za veinu delova, ne bi trebalo da predstavlja problem. Uopteno, jaina u oblasti linije zavarivanja trebalo bi da bude samo neznatno nia od one u drugim oblastima. Izuzetak od ovih pravila su proizvodi od materijala ojaanih vlaknima. U oblasti linije zavarivanja ojaanog proizvoda, dolazi do dezorjentacije vlakana, to dovodi do smanjenja mehanike vrstine (sl.4).

Sl.4

Sl.5

Do problema moe doi i ako se susretnu dva delimino ohlaena toka, to dovodi do nedovoljnog stapanja, kao to se vidi na sl.5 i 6. Ovaj efekat brzog hlaenja ela toka, deava se kad: je brzina ubrizgavanja suvie mala je rastopina suvie hladna (pogotovo kod predmeta tankih zidova) ili kada je temperatura alata suvie niska. Treba znati da se sporo ubrizgavanje moe pripisati neodgovarajuoj veliini mlaznica ulivnog sistema ili ulivnih kanala. Na kvalitet linije stapanja moe uticati poveanje sledeih parametara obrade i to redosledom kojim su nabrojani: temperatura rastopine; brzina ubrizgavanja; naknadni pritisak; temperatura oblikovanja.

Sl.6

Sl.7 4

Dalja poboljanja kvaliteta linije stapanja mogu se postii sledeim konstruktivnim merama: dovoljna dimenzija ulivnog sistema; izbegavanjem variranja debljine zida, kako bi se spreio razvoj dve odvojene struje rastopine; izbegavanjem nebalansiranog punjenja kalupa, kao to je to prikazano sa BASF-ovim test kalupom. ak i kad je debljina zida ujednaena (sl.7), linija stapanja se obrazuje na kraju toka zbog geometrije dela (sl.8). Optimizacijom i uvoenjem profilisane baze (sl.9), obrazovanje linije stapanja moe biti izbegnuto (sl.10).

Sl.8 3. PLIKOVI (MEHURII)

Sl.9

Ovaj nedostatak se moe videti sa spoljne strane predmeta sa prozirnim ili tankim zidovima. Mehurii predstavljaju slabe take, jedva vidljive sa spoljanjih strana obojenih ili neprozirnih delova (npr. polu kristaliziranih delova). Plikove ne treba meati sa prazninama, bez obzira to je njihov izgled slian. Praznine su vakumi koji se formiraju tokom faze hlaenja nakon to je kalup napunjen. Ukoliko je npr. pritisak zadravanja i/ili vreme zadravanja nisu dovoljni, nee biti dovoljno materijala da se kompenzuje nastalo smanjenje zapremine, to rezultira pojavom vakuma koje nazivamo prazninama.

Sl.10

Sl.11

Sl.12

Sl.13

Plikove moe prouzrokovati nedovoljno odzraenje (provetravanje), to spreava izlaenje vazduha iz upljine pri ubrizgavanju. Vazduh biva zarobljen i jako pritisnut rastopinom (sl.12 i 13). Do pojave plikova moe doi i u sluaju razlaganja rastopine pri emu se formira gas. Do razlaganja rastopine moe doi ukoliko je temperatura rastopine previsoka, vreme boravka predugo, sadraj vlage previsok, ili u cilindru doe do lokalnog pregrevanja. Do pojave plikova moe da doe i zbog vazduha koji je u cilindar uao zajedno sa materijalom iz levka za snabdevanje. Ukoliko je povratni pritisak prenizak, vazduh nee biti istisnut iz rastopine kao to se vidi na sl.13. Konano, ukoliko povratni tok nije spreen nepovratnim ventilom, bez obzira na odreenu veliinu punjenja, deo nikad nee biti u potpunosti napunjen. Izbegavanje problema - Kada postoji opasnost od pojave plikova zbog zarobljenog vazduha, otvore za odzraenje kalupa treba postaviti na kraj toka u oblastima linija zavarivanja. Kada je do pojave plikova dolo zbog razlaganja rastopine i formiranja gasa, temperaturu rastopine treba sniziti, a zatim smanjiti brzinu ubrizgavanja. Ukoliko je vazduh uao u ureaj za plastifikovanje, treba poveati povratni pritisak. Uopteno, ostali razlozi zbog kojih moe doi do pojave plikova, a to takoe treba proveriti su: - nedovoljna veliina ulivnog sistema - nedovoljna veliina ulaznog otvora - mala mlaznica - neodgovarajui sistem hlaenja. 4. DIZEL EFEKAT (IZGORETINE) Ovaj efekat se pojavljuje na kraju toka ili na liniji stapanja. Moe dovesti do pojave crne aave povrine ili crnih taaka.

Sl.14

Sl.15

Dizel efekat je uglavnom prouzrokovan nedostatkom otvora za odzraenje na alatu. Ukoliko je napunjen kalup sa neodgovarajuim otvorom, vazduh iz upljine e presporo izlaziti. Kako se vazduh iz kalupa sada isteruje u veoma kratkom periodu, bie brzo zagrejan i pod visokim pritiskom. Merenja ovog pregrejanog vazduha pokazuju temperaturu > 600C. U ovim oblastima gde ove ekstremne temperature dovode do pregrevanja rastopine, dolazi do Dizel efekta kao to je prikazano na sl.14. Izbegavanje problema Postavljanje ili poboljanje sistema za odzraenje Smanjenje brzine ubrizgavanja Smanjenje pritiska ubrizgavanja Nia temperatura rastopine.

Mogunost pojave Dizel efekta u oblastima linije stapanja moe se izbei i ranije, tj. u stadijumu razvoja proizvoda izvoenjem studije teljivosti kalupa ili izvoenjem serije kratkih punjenja. Ovakva serija kratkih punjenja na BASF-ovim test kalupima omoguava da se otkriju linije stapanja i izbegnu ugraivanjem profilisane baze u kalup (sl. 9 i 10). 5. POJAVA PRUGA Pojavu pruga prouzrokuju najrazliitije stvari: 1. Pojava pruga zbog vlage: Ovo je obino sluaj kada se pruge pojave suprotno od smera toka. Do ovoga dolazi kada je sadraj vlage u materijalu previsok. Kada se granulati greju, vlaga dostigne 100C, stvara se para ije kapljice oteuju povrinu oblikovanog dela. Ovaj problem se moe izbei korienjem iskljuivo suenog materijala koji preporui snabdeva. 2. Srebrne pruge Ovaj tip pruga je srebrne boje. 7

Do pojave ovih pruga dolazi kada je rastopina termiki oteena kao posledica visoke temperature rastopine, brzine okretanja pua, dugog vremena zadravanja, ili nedovoljne veliine mlaznica, ulivnih kanala ili sistema ulivanja. Termiki degradiran materijal je obino kratkog veka i nastaje na lokalnim mestima u rastopini u cilindru, brizgaljki ili prenosnom sistemu. Osloboene su gasne estice koje pritisnute uz povrinu kalupa stvaraju srebrne pruge. 3. Tamne pruge Tamne pruge se stvaraju pod istim uslovima pod kojima dolazi i do Dizel efekta. 4. Sive pruge Ove sive pruge ili pruge tamne boje pojavljuju se zbog pohabanosti ureaja za preradu plastike. Ovo se moe izbei korienjem ureaja koji su otporni na koroziju i abraziju. Teko je precizno rei uzrok problema pojave pruga. Pre nego to se pree na skupe provere, treba obraditi sledee take: Temperaturu rastopine Brzinu ubrizgavanja Vreme zadravanja rastopine Povratni pritisak Sadraj vlage u materijalu Otvore / odzraivanje Preispitati pohabanost ureaja za preradu plastike Ne koristiti agens za otputanje kalupa

Sl.16 6. PRAZNINE, POJAVA UDUBLJENJA

Sl.17

Praznine su vakumi koji se formiraju tokom faze hlaenja, nakon punjenja kalupa. Ukoliko je npr. naknadni pritisak i/ili vreme zadravanja nedovoljno, nee biti dovoljno materijala da se kompenzuje smanjenje zapremine do koje dolazi, to rezultira pojavom vakuma koje nazivamo prazninama. Praznine su lako prepoznatljive sa spoljne strane prozirnih delova. Kada se radi o neprozirnim delovima, praznine se mogu otkriti samo uz pomo mikroskopa. 8

Udubljenja su plitka ulegnua koja se mogu videti na povrini brizganih delova. Udubljena se esto stvaraju na delovima sa rebrima (sl.18). Tokom faze ubrizgavanja, spoljni sloj ubrizganog dela prvi ovrsne. Tokom faze hlaenja, unutranja tena rastopina se hladi i skuplja to dovodi do pojave napona skupljanja i blagog mekanja spoljnjeg sloja. Kada vie ne moe da podnese napon skupljanja, spoljni sloj se udubi. Udubljenja su tipina za oblasti debelih zidova, naroito kada su rebra nepravilno konstruisana, kao to je to prikazano na sl.18 i 19. Proces formiranja praznina je slian proces formiranju udubljenja, osim to se u ovom sluaju spoljanji sloj vie ohladio i dovoljno je jak da apsorbuje napone skupljanja. Unutranja rastopina se nabija ka spoljanjosti i tako se formiraju upljine vakuma. Da bi se spreilo stvaranje udubljenja treba izbegavati nagomilavanje materijala, kao to je to prikazano na sl.18 i 20. Ukoliko nema dovoljno materijala da se kompenzuje smanjenje zapremine tokom faze hlaenja, moe doi do pojave praznina i udubljenja. Uzroci i predloena reenja za ove pojave e biti razmatrani u narednim poglavljima.

Sl.18

Sl.19

Ukoliko je naknadni pritisak prenizak, rastopina moe iscureti iz upljine kroz ulazni otvor. Prema tome, tokom skupljanja nedostatak materijala nee kompenzovati smanjenje zapremine. Ovaj povratni tok materijala moe se spreiti povienjem naknadnog pritiska. Ukoliko rastopina u oblasti ulaza nije ohlaena pre kraja vremena zadravanja, mali deo slobodne rastopine e iscureti iz kalupa. Ova situacija situacija se reava poveanjem vremena ekanja. Maksimalno delotvorno vreme ekanja za odreenu komponentu, moe biti odreeno postepenim poveanjem vremena ekanja sve dok teina dela ne dostigne maksimum. Preranim primenjivanjem naknadnog pritiska (pre nego to je zavreno punjenje) moe ponovo dovesti do povratnog toka. Eliminisanje ovog nepoeljenog efekta moe se postii poveavanjem vremena, tokom koga se na upljinu deluje prilikom brizganja. Iako moe biti dovoljno rastopine materijala za ubrizgavanje, kada doe vreme za promenu naknadnog pritiska moda nee biti dovoljno komprimovane rastopine, te onda treba jednostavno poveati koliinu.

Ukoliko je presek ulivnog kanala i ulaznog otvora znaajno manji u poreenju sa debljinom zidova, ulaz e se zaepiti pre nego to se deo napuni. Ispravite ovaj problem poveanjem odgovarajuih preseka. 7. PROBLEMI PRI VAENJU ODLIVKA Tekoe u vidu deformacija odlivka javljaju se kad je odlivak izbaen nebalansiran. Male brazde, kao ogrebotine ili ljebovi,mogu da dovedu do toga da deo bude nepravilno izbaen. Do ovih problema moe doi i ukoliko je deo zakaen za jednu od polovina kalupa ili kada je deo oteen pri izbacivanju, kao to je prikazano na sl.21 i 22. Uzroci: Pinovi (igle) izbacivaa mogu polomiti ili deformisati oblikovani deo, ukoliko on suvie vrsto prijanja uz kalup. Npr., ukoliko je materijal mekan, amorfan, ubrizgan u nedovoljno odzraen kalup, moe doi do stvaranja vakuma izmeu alata i dela. Deo moe vrsto prijanjati uz kalup ukoliko amorfni materijal ima malo skupljanje i ako je prepunio kalup. Ovaj efekat se moe izbei ukoliko se osiguramo da kalup ima dovoljno otvora i da amorfni materijal malog skupljanja ne bude prepunjen. Drugi parametri koji mogu dovesti do reenja su: Poveanje vremena hlaenja Proveravanje take promene (dijagram p=f(t)) od ubrizgavanja do delovanja naknadnog pritiska (videti poglavlje # DODATAK) Sniavanje naknadnog pritiska

Sl.20

Sl.21

Deformaciju odlivka mogu prouzrokovati i sledee mane alata: - Slaba povrinska obrada - Lo ugao izvlaenja - Ogrebotine - ljebovi ili kanali u sistemu ulivanja.

Do problema deformacije odlivka moe doi ako izbacivai (igle) nisu dobro postavljeni ili ih je nedovoljno. Oblast udara izbacivaa takoe moe biti premala to moe dovesti do lomova oblika. 10

Izbacivanje moe biti oteano i ako doe do premalog skupljanja. Malo skupljanje je tipino kada su pritisak ubrizgavanja i naknadni pritisak previsoki, kada je vreme delovanja naknadnog pritiska predugo, ili kada je temperatura povrine kalupa preniska. 8. KRATKA (nedovoljna) PUNJENJA Kratka punjenja su oblici nepotpuno ispunjeni. Ovaj nedostatak je tipian za oblasti udaljene od ulaza u rebrima tankih zidova ili u oblastima linije stapanja (sl.23). Razliiti uslovi dovode do kratkih punjenja: Ukoliko je koliina punjenja nedovoljna pa ne postoji dovoljno rastopine, deo ne moe biti dovoljno ispunjen. Drugi mogui uzrok kratkih punjenja je kada rastopina ne tee pravilno. Nedovoljna teljivost rastopine moe biti posledica niske temperature rastopine, temperature kalupa i brzine ubrizgavanja, to dovodi do preranog hlaenja rastopine. Kratka punjenja se mogu javiti i zbog nedovoljnog odzraenja, ili ukoliko doe do prevelikog pada pritiska izmeu vrha pua (neke) i kalupa. Ovi problemi se mogu izbei pravilnim postavljanjem izlaznih otvora, poveanjem zazora mlaznicai i proirenjem ulivnih kanala. Osim toga, treba znati da do kratkih punjenja estao dolazi u delovima tankih zidova, pogotovo u rebrima. Konano ukoliko se ne sprei povratni tok uz pomo nepovratnog ventila, bez obzira na veliinu punjenja, deo nikad nee biti u potpunosti napunjen.

Sl.22 9. EFEKAT GRAMOFONSKE PLOE

Sl.23

Pojava ovog efekta na povrini je slina lebovima na gramofonskoj ploi (sl.24). Efekat gramofonske ploe se javlja kada u kalupu postoji visok otpor toka rastopine, to dovodi do privremenog zastoja (ela) rastopine. Da bi se spreila pojava ovog efekta treba poveati temperature rastopine i kalupa kao i brzinu ubrizgavanja.

11

Sl.24 10. IZLIVANJE MATERIJALA

Sl.25

Izlivanje materijala se deava na ivicama izlivenog komada ili na delovima ivica, kao to se vidi na sl.25. ak i izlivanje veoma male koliine rastopine izmeu dve polovine kalupa moe prouzrokovati ovaj efekat. Problemi izlivanja materijala mogu se javiti i du oteene linije razdvajanja kalupa, verovatno zbog prepunjavanja. U ovakvim sluajevima treba popraviti povrinu razdvajanja kalupa. Do izlivanja materijala moe doi i kada je unutranji pritisak u kalupu previsok. Ovaj efekat se moe eliminisati smanjenjem brzine ubrizgavanja i naknadnog pritiska, ili take promene (dijagram p=f(t)) od ubrizgavanja do delovanja naknadnog pritiska. Ukoliko je neophodan izuzetno visok pritisak ubrizgavanja, treba poveati sile sklapanja kalupa, i ako je to neophodno, treba koristiti veu mainu. 11. MATIRANE I NERAVNE (HRAPAVE) POVRINE Ovaj nedostatak se javlja kao matirana, mutna ili hrapava povrina, to je najee vidljivo na materijalima ojaanim staklenim vlaknima.

Sl.26

Sl.27 12

Matirane i hrapave povrine mogu biti prouzrokovane malom brzinom ubrizgavanja, niskim temperaturama rastopine, ili hladnim povrinama kalupa. Uticaj brzine ubrizgavanja na kvalitet povrine ploica od Ultramida ojaanog staklom je prikazan na sl.26. 12. MIKROPUKOTINE I NAPRSLINE Kada se na amorfnu plastiku kao to je Polistirol, deluje naponom istezanja, pre loma moe doi do pojave mikro pukotina (sl.27). Mikropukotine su u obliku klinova i formiraju se normalno u odnosu na primenjen napon. Ipak naprsline se razlikuju od pukotina poto sadre polimerni materijal koji je istegnut normalno u odnosu na pukotinu, ili paralelno u odnosu na smer primenjenog napona. Za razliku od pukotina, naprsline mogu da podnesu napon. Zbog prelamanja svetlosti unutar naprsline vidi se prividno bela boja materijala. Ovo belilo je poznato i kao napon beljenja. Kada se na materijal primeni dovoljan napon, naprslina e eventualno stvoriti pukotinu. Naprsline se stvaraju pod uticajem unutranjih ili spoljanjih optereenja. Npr. kada se deformie prepunjeni deo od amorfnog polimera, visoki unutranji naponi istezanja mogu prouzrokovati formiranje naprslina na spoljanjim ivicama. Da bi se izbegli ovi problemi, ubrizgani delovi amorfnog materijala malog skupljanja ne treba da budu prepunjeni. Osim toga da bi ste osigurali da se vaenje odlivka vri u to boljim uslovima, ugao izbacivanja mora biti odgovarajui, kao i broj, izgled i povrina izbacivaa ( oblast igala za izbacivanje). 13. DELAMINACIJA (LJUSPANJE) Kada se pojedinani slojevi brizganog dela ogule ili odvoje jedan od drugog dolazi do delaminacije. Ovaj fenomen se obino javlja na velikim delovima (sl.28), na delovima tankih zidova i dugog toka (sl.29), ili kada je ubrizgana meavina.

Sl.28

Sl.29

Nedovoljno vezivanje slojeva je uslovljeno smicanjem, to se moe desiti ako se hladna rastopina brzo potisne kroz nedovoljno veliki ulaz u hladan kalup. Smicanje dovodi do formiranja kristalinih struktura u slojevima unutar polukristalinih materijala. Kod amorfnih 13

termoplasta, formiranje razliitih slojeva je prouzrokovano odvajanjem osnovnog polimera, aditiva ili pigmenata jednih od drugih. Proizvodi koji sadre punioce su takoe skloni delaminaciji. U kritinim oblastima smicanja, agens vezivanja izmeu kalupa i punioca moe biti istisnut, kao to je prikazano na sl.30. Da bi se izbegla delaminacija treba obratiti panju na sledee take: Cilindar treba oistiti od stranih materijala Izbegavati prskanje kalupa agensima za otputanje kalupa Poveati temperature rastopine i kalupa Smanjiti brzinu ubrizgavanja

Sl.30 14. NERASTOPLJENOST MATERIJALA

Sl.31

Sl.31 prikazuje nerastopljena zrna u oblasti ulaznog otvora. Kada doe do ovog efekta u oblasti tankih zidova, ne moe se odrati glatka povrina. Pod traenim uslovima prerade kad materijal nije u potpunosti rastopljen, pritisak ubrizgavanja jo uvek moe gurnuti nerastopljene granulate u kalup na kraju faze ubrizgavanja. Pri niskim temperaturama i nedovoljnom vremenu zadravanja rastopine u cilindru, ne moe se postii homogena rastopina. Bolji kvalitet rastopine moe se postii poveanjem povratnog pritiska ime se produuje vreme obrade plastine mase. Ukoliko se homogena rastopina ne moe postii poveanjem temperature cilindra, poveanjem povratnog pritiska, ili smanjenjem brzine okretanja pua, treba koristiti veu mainu za obradu plastike. 15. NABORI

Nabiranje materijala se javlja kada elo rastopine nekontrolisano krene sa ulaznog otvora u upljinu kalupa. Ne doe li do ranog kontakta sa jednim od zidova ili jezgara kalupa, a im pone otpor teljivosti, formiraju se bore. Ove brzo formirane bore spreavaju tok rastopine, a one usled simultanog hlaenja izazivaju dalje boranje. Stoga se formira nehomogena struktura (sl.32). 14

Sl.32

Sl.33

U svakom sluaju boranje stvara linije stapanja, nejednake temperature rastopine unutar kalupa, prerano hlaenje rastopine i lokalne unutranje napone. Iako sve ove posledice nisu vidljive sa povrine, one dovode do znaajnog pogoranja kvaliteta brizganog dela (sl.33).

Sl.34

Sl.35

Sl.36

Sl.37 15

Pojava nabiranja moe se izbei pravilnim izborom lokacije ulaznog otvora. Ulazni otvor treba postaviti tako da omogui da rastopina uspostavi istovremeni kontakt sa zidom kalupne upljine nakon ubrizgavanja, stvarajui tako balansiran tok (sl.34 do 36). Ukoliko je to potrebno, moe se koristiti pomono jezgro da bi spreilo nabiranje. Nabiranje se moe izbei i menjanjem radijusa u oblasti ulaza (sl.37).

Sl.38

Sl.39

Druge mere, kao to je smanjenje brzine ubrizgavanja ili poveanje temperature rastopine, dovode samo do privremenog reenja. 16. HLADNI ETONI Do pojave hladnih etona dolazi ukoliko: a. Pre ubrizgavanja mlaznica puta materijal, koji se hladi i ubrizgava u alat pri punjenju koje sledi. b. Rastopina u nezagrejanoj mlaznici ovrsne i biva ubrizgana u kalup tokom naredne faze ubrizgavanja (sl.38 i 39). Tokom ubrizgavanja u upljinu, smrznuti hladni etoni se nee ponovo rastopiti. To dovodi do vidljivih nedostataka povrine na delovima tankih zidova. Hladni etoni predstavljaju unutranje slabe take u delovima debelih zidova (sl.40 i 41).

Sl.40

Sl.41 16

Izbegavanje pojave hladnih etona: U ulivni sistem mogu biti ugraena okna za hladneetone kako bi ih pohvatali tokom ubrizgavanja. Temperaturu mlaznicai treba pravilno odravati korienjem traka za zagrevanje, spreavajui tako hlaenje rastopine u mlaznici. Otputanje rastopljenog materijala iz otvorene brizgaljke moe se izbei obradom sa niskim povratnim pritiskom i odgovarajuim postavljanjem povratnih sisaljki. 17. KRIVLJENJE Do krivljenja dolazi zbog neuravnoteenog livenja, tj. do pojave nejednakih napona i deformacija u delu koji se lije. Npr. kao to se vidi na sl.42, nakon vaenja odlivka iz kalupa deo ne moe da zadri eljeni oblik. Ravne povrine lie na talase, a prave ivice su iskrivljene ili povijene ka spolja ili ka unutra (sl.43).

Sl.42 Uzroci krivljenja:

Sl.43

Do krivljenja dolazi zbog neuravnoteenog livenja, tj. do pojave nejednakih napona i deformacija u delu koji se lije, to se kompenzuje deformacijom brizganog dela. Ovi nejednaki naponi mogu biti prouzrokovani: Smerom prostiranja materijala Nepovoljnom temperaturom rastopine Neujednaenom temperaturom kalupa Malom brzinom ubrizgavanja

Do neujednaenog skupljanja dolazi kada je vee skupljanje u smeru toka od onog u poprenom smeru. Sledee okolnosti mogu dovesti do neujednaenog skupljanja: Razliita debljina zida Neujednaena temperatura kalupa Promenljiv odnos pritiska u kalupu (oskudan dotok / ulazni otvor loe postavljen) Upotreba materijala ojaanih staklenim vlaknima 17

Posebnu panju treba obratiti na razlike u skupljanju, u smeru toka, kao i u poprenom smeru toka smera kretanja, polukristalinih materijala ojaanih staklenim vlaknima. Za ove proizvode presudno je odreivanje poloaja ulaza. Kompjuterski programi, kao to je Tok kalupa (Mold Flow), a koji simuliraju punjenje kalupa mogu pomoi u spreavanju krivljenja. Ovo je prikazano sa BASF-ovim test kalupom. Profilisana baza je ubaena u kalup, to je dovelo do krivljenja slobodnog dela. Sl.44 prikazuje kutije za testiranje pre i posle poboljanja.

Sl.44

18

18.

PREGLED KAKO PARAMETRI OBRADE MOGU UTICATI NA PROBLEME UBRIZGAVANJA

Taka promene (od ubrizgavanja do naknadnog pritiska)

Povratni pritisak

Vreme hlaenja

Vreme boravka

Temperatura alata

Problemi: Plikovi Delaminacija Dizel efekat Neobojenost Problemi izbacivanja Izlivanje materijala Pukotine debljine vlakna Zamuenje povrine Matirana, gruba povrina Orjentacija Premali delovi Efekat gramofonske ploe Udubljenja, praznine Neispunjeni delovi Nerastopljenost Savijanje Linija stapanja Izraena linija stapanja + +/1,2,3 (3)+ (2)+ (2)+/+/(2)(1)(3)+ (3)+ (3)+ (1)(3)+ + + (2)+ + + (1)+/- + (3)+ (2)+ + + (2)+ (2)+ (1)(1)+ + + (1)+ (1)+ (2)+ (2)+ + + (1)+ (1)+ (12) + (1)+ (3)(2)(3)(1)(2)(1)(1)+ (2)(1)-

(3)+ +/(2)+/+ (1)+ (2)+

(2)+ (1)+

Poveanje parametra obrade Smanjenje parametra obrade Parametre obrade treba poveati ili smanjiti u zavisnosti od specifinosti nedostatka Brojevi prikazuju redosled po kome treba izmeniti parametre obrade

Temperatura rastopine

Brzina ubrizgavanja

Parametri Procesa:

Vreme delovanja naknadnog pritiskaa

Merenje doziranja materijala

Naknadni pritisak

19

# DODATAK Pojave u kalupnoj upljini za vreme ubrizgavanja Na dijagramu se mogu uoiti tri faze: I faza: Punjenje kalupne upljine II faza: Kompresija rastopa III faza: Delovanje naknadnog pritiska

1 1-2 2-3 3-4 4-5 5-6 6-7 7-8

Poetak brizganja Vreme potrebno da rastop stigne do kalupne upljine Punjenje kalupne upljine. Pratee pojave: toplotno i mehaniko naprezanje rastopa koje utie na izgled povrine proizvoda, orjentaciju i kristalinost mase. Rast pritiska. Pratee pojave: popunjavanje kalupne upljine, mogue prelivanje zbog male sile dranja ili greaka kalupa. Odravanje maksimalnog pritiska. Delovanje naknadnog pritiska. Pratee pojave: Delovanje na ukupnu masu proizvoda (teinu), skupljanje proizvoda, greke oblika, vitoperenje, tekoe pri vaenju proizvoda, orjentacija i stepen kristalnosti. Sniava se pritisak. Proizvod se hladi i stee.U taci 7 dolazi do zamrzavanja rastopa i prestaje dotok mase iz cilindra. To je taka peaenja. Dalje sniavanje pritiska, da bi se u taci 8 izjednaio sa atmosferskim.

20