LIKVIDACIJA PREDUZEA U SVETLU NOVIH I STARIH PROPISA Radmila Bosanac, advokat

Likvidacija preduzea kao redovni postupak prestanka preduzea, regulisana je odredbama dva zakona - Zakona o preduzeima (dalje: ZOP) i Zakona o prinudnom poravnanju steaju i likvidaciji. Nacrt Zakona o steaju regulie samo postupak steaja nad dunikom koji je insolventan. Ovo nagovetava da e se ovoga puta odustati od prakse regulisanja iste materije razliitim zakonima i to na razliit nain, pa e regulativa postupka likvidacije ostati u okvirima ZOP-a. Treba naglasiti da usled ovoga, postoji opasnost od stvaranja pravne praznine usled nedovoljne normiranosti ove oblasti. Ovo s toga, jer pitanja koja su regulisana Zakonom o prinudnom poravnanju steaju i likvidaciji mogu ostati neregulisana novim Zakonom o steaju, a nisu normirana ni odredbama ZOP-a. Vaei ZOP regulie pitanje prestanka preduzea, odnosno privrednog drutva kako u pogledu uslova tako i u pogledu postupka, a jedan od naina je i likvidacija preduzea. Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji regulie takoe osnove za prestanak preduzea likvidacijom jer se odredbe tog zakona shodno primenjuju na postupak likvidacije. Uslovi postupka likvidacije se podudaraju u pomenuta dva zakona, ali u pogledu postupka to nije sluaj. Odredbe ZOP vie su vezane za postupak tzv. dobrovoljne likvidacije koju prema ovom zakonu moe da sprovede, smo preduzee, dok se sudski postupak samo konstatuje. ZOP razgraniava u kojim sluajevima odluku o prestanku drutva donosi skuptina akcionara, odnosno lanovi drutva, a u kojim tu odluku donosi sud. U sluaju da drutvo prestaje na osnovu odluke suda, likvidaciju sprovodi sud. Meutim, ovo ne iskljuuje mogunost da postupak sprovede sud i u sluaju kada do prestanka dolazi odlukom akcionara, odnosno lanova drutva u skladu sa odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Odredbe pomenutih zakona nisu kontradiktorne, moglo bi se rei da se i dopunjuju pa bi subjekti mogli da biraju postupak likvidacije koji e se primeniti na prestanak svog drutva. Drugo je pitanje koliko sudovi u praksi primenjuju odreena reenja. Konkretno postupak po odredbama ZOP-a, naroito skraeni postupak neki trgovinski sudovi ne praktikuju bez obzira na stav Vieg trgovinskog suda. Ukoliko bi bila potrebna dva zakona, onda bi razgranienje regulative trebalo da bude takvo da jedan zakon regulie pitanja postupka, a drugi materijalo-pravna pitanja, odnosno da jedan regulie uslove za likvidaciju, a drugi sam postupak likvidacije. Nacrt zakona o steaju ne reava problem, jer ne regulie (barem u Nacrtu) postupak likvidacije, dok postojei ZOP ne normira sva pitanja vezana za likvidaciju koju je nadlean da pokrene sud po slubenoj dunosti ili drugi nadleni organ. Stvar se dodatno komplikuje jer se posebnim zakonima na

specifian nain reguliu prestanak posebnih vrsta privrednih drutava kao to su banke, osiguravajua drutva, spoljno-trgovinska preduzea. Ostaje da se vidi da li e postojee reenje ostati ili e doi do promena s obzirom na najavu novog Zakona o privrednim drutvima. Nije iskljueno da e se reenje nai u donoenju prateeg propisa koji bi blie regulisao postupak likvidacije. Dosadanjim dvostrukim regulisanjem, pravnim licima je data mogunost da u sluaju dobrovoljne likvidacije biraju nain na koji e to izvriti, odnosno da li e ii u dobrovoljnu likvidaciju ili e stvar prepustiti trgovinskom sudu pod uslovom da sud prihvati redovan i skraeni postupak likvidacije po ZOP-u. Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji regulisao je postupak likvidacije koji sprovodi sud i to uglavnom analognom primenom odredaba koje se odnose na steaj. Nacrt Zakona o steaju ne bavi se pitanjem likvidacije, niti upuuje da e se odredbe postupka koje su predviene za steaj vaiti i za postupak likvidacije. S druge strane vaei ZOP koji je materijalni, a ne procesni zakon, ne regulie postupak likvidacije koju sprovodi sud ve samo postupak takozvane dobrovoljne likvidacije. I pored tendencije da se postupak likvidacije svede na smo preduzee, odnosno privredno drutvo, postupak likvidacije koji sprovodi sud po slubenoj dunosti, mora postojati iz razloga to postoje sluajevi prestanaka preduzea koji su propisani zakonom kao to je na primer zabrana obavljanja delatnosti, brisanje iz registra po presudi o nitavosti upisa u sudski registar. Ostavljanje sudovima da putem sudske prakse ree pitanja koja nisu regulisana zakonom, vaeim, a koja po svoj prilici nee biti regulisana ni novim ne stvara uslove stanja pravne sigurnosti. Sledi da i ZOP treba da pretrpi izmene u tom pogledu, ili da se kroz pratei propis reguliu ova pitanja kako je to uraeno kod upisa u sudski registar. U najavi novog Zakona o privrednim drutvima koji e se bazirati na novoj koncepciji zbog promena oblika svojine i brisanja kategorije preduzea u korist trgovakog drutva, ne nagovetavaju se izmene u pogledu reenja vezanih za postupak likvidacije. *** Ukoliko ne doe do izmena u delu koji regulie likvidaciju, nastae pravna praznina od donoenja novog Zakona o steaju do donoenja novog ZOP-a. Sasvim je mogue da e po naem starom obiaju Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji prestati da vai u delu koji regulie steaj i prinudno poravnanje, a deo koji regulie postupak likvidacije ostae na snazi do daljneg to nije sasvim izvodljivo zbog analogne primene odredaba o steaju. Ovo bi trebalo imati u vidu prilikom donoenja novog Zakona o steaju. Ukoliko bi se preduzeima dozvolilo da bez ikakve kontrole vre likvidacije preduzea, to bi moglo imati dalekoseno negativne posledice u ekonomskom smislu, kada su u pitanju preduzea iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja, a koja imaju nenaplaena potraivanja iz inostranstva. Deregulacija u ovom sluaju moe dovesti do toga da se, pomenuti vid likvidacije preduzea moe vriti radi izbegavanja zakonskih obaveza i odgovornosti, odnosno sankcija za nezakonito i nedozvoljeno poslovanje.