FAKULTET ZA USLUNI BIZNIS

Pokretanje preduzetnikog poduhvata -franizingSEMINARSKI RAD

Mentor:

Student:

Mesto, 2008.

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing

SADRAJ
SADRAJ..............................................................................................2 UVOD..................................................................................................2 ZAPOINJANJE PREDUZETNIKOG PODUHVATA......................................4 KUPOVINA FRANIZE............................................................................5 FUNKCIONISANJE KRITERIJUMI PRAVNI
FRANIZNE MREE....................................................................................6

ZA IZBOR FRANIZE........................................................................................7

ELEMENTI

.......................................................................................................8

VRSTE FRANIZNIH ODNOSA PREMA VRSTI DELATNOSTI........................9 PREDNOSTI FRANIZINGA...................................................................10 ZAKLJUAK........................................................................................12 LITERATURA.......................................................................................13

UVOD
Za mnoge zemlje, preduzetnici i mala i srednja preduzea su kljuni za ekonomski razvoj. U SAD-u, pojam preduzetnita definie se kao proces stvaranje neega
strana 2

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing novog i vrednog, ulaganjem neophodnog vremena i truda, uz prihvatanje finansijskog, fizikog i socijalnog rizika, kako bi se postigla nagrada za rezultate u vidu monetarne i line nezavisnosti i satisfakcije.1 Evropska komisija, preduzetnitvo definie kao proces zapoet u cilju stvaranja i razvijanja ekonomske aktivnosti, preuzimanjem rizika, kreativnou i inovacijama sa razumnim upravljanjem2 Jedan od najsigurnijih naina za zapoinjanje preduzetnikog poduhvata je franizing. U razvijenim trinim privredama, veliki broj malih preduzea ulazi u franizne ugovore sa velikim preduzeima. Franizing predstavlja kontinualni odnos dva poslovna partnera, u kome franizer daje licencu franizantu, da obavlja odreenu aktivnost uz pomo menadmentu, obuci i sl. za odreenu naknadu. U ekonomskom smislu, ugovor o franizingu je pravni instrument koji obezbeuje posao franizinga kao oblika saradnje u delatnostima komercijalizacije roba u trgovini na malo i davanju usluga. Neke od osnovnih ekonomskih karakteristika franizing posla su: deoba i specijalizacija rada; ekonomska ekspanzija irenjem trita i razvojem delatnosti; moderna integracija u sistemu distribucije; novi marketing sistem i sl. Osnovni motivi davaoca franize za sklapanje franiznog ugovora, su pre svega rast i razvoj poslovanja, odnosno irenje delatnosti uz mala ulaganja, umanjenje rizika i poveanje konkurentnosti. Sa druge strane, osnovni motivi preduzetnika su smanjenje rizika, racionalizacija ulaganja i trokova i dr. Veina autora smatra da je Isac Singer, prva komercijalna prodajna franiza Singer Sewing Center iz 1858.godine.3 Singerov model je bio kopiran od strane nekoliko industrija na prelazu u 20. vek. Jedna od njih bila je i Coca-Cola. Uvoenje i masovna proizvodnja automobila poetkom 20. veka znaajno je promenila franizu. Vremenom je koncept franiznog poslovanja napredovao kao i ekonomija zemalja koje su ga primenjivale. Veliki talas franiza dolazi ezdesetih godina prolog veka u SAD-u kada su skoro sve industrije uzele ozbiljno u obzir franizno poslovanje za svoje irenje i izvoz. Naftne kompanije kao to su Standard Oil i Texaco davali su
1

Hirsch, R., Peters, M., & Shepherd, D. Entrepreneurship (6th ed.). McGrawHill/Irwin, Boston, 2005. Str.8 2 OECD. OECD SME and entrepreneurship outlook 2005. OECD Publishing, Paris, 2005. Str. 22 3 Prva komercijalna prodajna franiza bila je Singer Sewing Center koju je razvio Isak Singer tokom 1858. godine. Singer je prodao prava lokalnim poslovnim ljudima da prodaju njegove maine i obuavaju korisnike. Prihod od licencnih prava pomogao mu je u finansiranju proizvodnje i zbog injenice da se svaka franiza sama finansirala, Singer je bio poteen troka upoljavanja menadera centara.(Privredna komora Srbije: istorijat franizinga http://pks.komora.net/fransizing/tajetofranizing/Istorijatfranizinga/tabid/1492/Default.aspx, pristupljeno 23.11.08.)

strana 3

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing franize za trgovine i auto-mehaniarske radnje irom zemlje. Znaajan pomak u franiznom poslovanju dogodio se 1950- tih godina kada je Ray Kroc prepoznao potencijal kloniranja franiza kako bi ponovio uspenu formulu i lansirao poslovni format franize kakav je poznat danas. Kroc je osmislio koncept koji zovemo trgovako odelo4 kako bi obuhvatili ne samo izgled i ugoaj poslovnog dekora nego i svaki detalj na osnovu kojeg se posluje. Za Raya Kroca svaki aspekt kako voditi franizu postao je deo sistema koji osigurava da e iskustvo kupaca u svakom McDonalds restoranu biti jednako uvek i svuda5. Kako je njegova teroija postala uspena, brzo se proirila u drugim industrijama. Danas je franizno poslovanje najrazvijenije je u SAD-u. Ono ukljuuje preko 75 industrija, a oko 14% svih zaposlenih u privatnom sektoru radi u nekoj od franiza. franizne ugovore.
6

Od Evropskih zemalja Nemaka, Francuska i Velika Britanija najvie koriste

ZAPOINJANJE PREDUZETNIKOG PODUHVATA

Rajkov M.7 definie tri generalna pristupa zapoinjanja preduzetnikog poduhvata: osnivanje novog preduzea, kupovina postojeeg preduzea i kupovina franize. Najvei broj preduzetnikih poduhvata vezano je za mala preduzea. Pre otpoinjanja nekog posla preduzetnik treba da odabare posao koji nudi ansu za dugoroni uspeh. Kod izbora novog posla treba se usmeriti na one oblasti i aktivnosti koje odgovaraju sklonostima, talentu, interesima, hobijima i iskustvu budueg preduzetnika. U odabiru posla, preduzetnik treba da se fokusira na trite koje je u nastajanju i razvoju. Praksa pokazuje da su anse za uspeh poslovnog poduhvata najvee ako preduzetnik izabere posao koji voli i koji dobro poznaje. V. Novakovi i
4

Pravilo poslovanja u McDonalds restoranima, Videti: Saldum M. Franizno poslovanje. Svijet nauke u trgovini, broj 69. prosinac/decembar 2007. Strana 8-9 5 . Ray Kroc, pedeset dvogodinji trgovac mainama za pravljenje milk ejka je 1955. godine kupio lanac od sedam restorana brze hrane iji su vlasnici bili Richard i Maurice McDonald. Kupio je lanac za 2,7 milijardi dolara i razvio ga prodajom franiza, tako da su nastajali brojni restorani irom sveta. Kako su se vremena menjala, menjao se i McDonalds. Razvio je delove za sedenje, poboljao dekor, dodao nove ponude hrane itd. McDonalds je osvojio umetnost usluivanja potroaa i prenosi osnove marketing filozofije zaposlenima i franizerima. Svi franizeri prolaze kurseve obuke u McDonalds Hamburger University u Ilinoisu. U restoranima izvan SAD, McDonalds prilagoava meni i usluge lokalnim ukusima i potroaima. Na primer, McDonalds India nudi proizvode razvijene posebno za indijsko trite posebno vegetarijance. Nudi se samo ovetina, piletina, riba i biljni proizvodi, a ne govedina, svinjetina i njihovi nus proizvodi. 6 Za statistike detalje videti: Quick Franchise Facts, Franchising Industry Statistics: http://www.azfranchises.com/franchisefacts.htm, pristupljeno 23.11.08. 7 Rajkov, M. Upravljanje preduzeem. FON, Beograd, 1993. Strana 180

strana 4

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing D. Samardi 8 navode nekoliko kriterijuma za uspenost preduzetnikog poduhvata, gde preduzetnik treba da se opredeli za posao za koji je siguran da: poznaje proizvodnju i potroae; moe obezbediti proizvod vrhunskog kvaliteta za kojim postoji tranja; moe proizvesti proizvod ili uslugu bolje, jeftinije i bre nego konkurenti; zna kako da doe do potroaa; zna koliko e vremena trebati da se posao uhoda i da prema tome prilagodi svoj poslovni plan; moe da ga zapone sa jednim ili vie potroaa, esto ranijih partnera ili poslodavaca; zna koji poslovi su najjednostavniji za poetak biznisa. U narednom delu rada bie detaljnije analizirano pokretanje preduzetnikog poduhvata putem franize.

KUPOVINA FRANIZE
Pojam franchise potie iz francuskog jezika, a prva upotreba ovog pojma datira iz druge polovine XI veka, kada su Francuzi napali i osvojili Toledo, a vojnici koji su sudelovali u tom ratu dobili su pdreene povlastice-franchises. Od tada se ovaj termin koristio za oznaavanje odreenih povlastica, privilegija. U amerikoj literaturi ovaj pojam obuhvata i dravne koncesije koje se daju pojedincima kao iskljuivo pravo obavljanja odreenih privrednih delatnosti. U Velikoj Britaniji oznaava povlastice, imunitete, privilegije, oslobaanje od carina i sl.9 Prema definiciji Internacionalne asocijacija za franize (International Franchising Association), ugovor o franizingu je takav ugovorni odnos izmeu davaoca (franizer) i primaoca franize (franizi) u kome davalac nudi ili se obavezuje da odri trajni interes i poslovanju primaoca franize u takvim oblastima kao to su know-how i obuavanje, dok se primalac obavezuje da posluje pod zajednikom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji propada davaocu ili ga on kontrolie, kao i da iz svojih izvora uloi osnovni investicioni kapital u poslovanje. Franizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i
8
9

Novakovi V. i Samardi D. Mali biznis i preduzetnitvo, Draslav Partner, Beograd, 2000. str. 65 Drakuli, M. Osnovi poslovnog prava. FON, Beograd, 1995. Strana 242

strana 5

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing finansijski samostalnih kompanija vlasnika franize i njegovih pojedinanih korisnika franize, gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i uzima na sebe obavezu da e voditi posao u skladu s konceptom franize.10 Ovakvo pravo zapravo obavezuje primaoca franize da u zamenu za finansijku kompenzaciju, koristi zatitino ime davaoca franize. Za preduzetnika je kupovina franize jedan od najsigurnijih naina za zapoinjanje preduzetnikog poduhvata, jer pored interesa preduzetnika postoji i interes druge strane-davaoca franize, da se posao uspeno razvija.

Funkcionisanje franizne mree

Primalac franize je nezavisan preduzetnik koji eli da zapone preduzetniki poduhvat, i koji je izabran od davaoca franize. Preduzetnika koji se odluio za franizno poslovanje karakterie volja za afirmacijom, elja sa saradnjom, elja da radi unutar sistema i po zadatim pravilima, raspolaganje potrebnim sredstvima i sl. Franiznu mreu ine davalac franize, zajedno sa svim svojim primaocima i on ima obavezu i odgovornost da osigura rad i rast mree, prema prepoznatljivosti i kvalitetu marke. Preduzetnik koji je primalac franize, mora da potuje sve elemente koji ine marku i poslovanje. On mora potovati ugovor izmeu sebe i davaoca franize, ne sme da kompromituje reputaciju mree, tj. svih drugih primalaca franize i ne sme da izneveri i izda poverenje svojih kupaca. Najea vrsta primaoca franize se uobiajeno zove jedinini primalac, koji obino poseduje i rukovodi jednim do tri franizna posla Drugi vid franiziranja se naziva regionalni franizer, gde postoje dva opta tipa franize: razvojna i master franiza. Razvojna franiza daje pravo primaocu franize da razvije i vodi odreeni broj franiznih poslova lociranih na ekskluzivnoj teritoriji. Davalac se obino obavezuje da e razviti minimalni broj jedinica tokom svakog pojedinanog razvojnog perioda (obino je to jedna godina), inae drugaije nazvan razvojna kvota. Primalac razvojne franize potpisuje pojedinane ugovore za svaku jedinicu. Master franiza11 se razlikuje od prethodne uglavnom po dodeljenim pravima od strane davaoca franize, tj. on primaocu master franize dodeljuje pravo podfraniziranja treim
10

ta je to franizing? Privredna komora Srbije, Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2007. Strana 2 11 Ibid. Strana 5

strana 6

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing licima sa pravom da razvijaju i vode poslove u okviru ekskluzivne teritorije primaoca master franize. U nekim sluajevima, kada se radi o master franizi, ugovor o franizi potpisuju sve tri strane davalac franize, primalac master franize i primalac podfranize. Meutim, u veini mrea, ugovor o podfraniziranju sklapa se izmeu nosioca master franize i nocioca podfranize, a davalac franize nema direktni ugovorni odnos sa nosiocem podfranize i ima samo ona prava u odnosu na njega koja su mu dodeljena ugovorom o master franizi i podfranizi. Nosilac master franize fakturie trokove naknade podfranizeru i od tog iznosa plaa deo davaocu franize. Iako je ovaj vid franiziranja uspeno korien u razvijanju nekoliko mrea u Americi, odnos master franiziranja je mnogo ei na meunarodnom planu. Nekoliko davalaca franize je razvilo kategoriju franiznog odnosa, koji se ponekad naziva regionalni direktor, prema kojem je pojedincu dato pravo da pokriva odreenu teritoriju prodajui na toj teritoriji franize u ime davaoca franize i locirajui mesta za uspostavljanje franiznih prodajnih mesta. Regionalni direktor takoe moe imati obavezu organizovanja obuke, pruanja stalne pomoi i kontrolisanja kvaliteta rada nosilaca franize u regiji za koju je zaduen. Regionalni direktor ima ugovorni odnos sa davaocem franize, ali ne i sa primaocima franize. Regionali direktor dobija deo nadoknade12 prvobitno plaene franize od primaoca franize i slian deo iznosa koji plaaju primaoci franize. Ovakva struktura ima neke elemente jedininog franiziranja, razvojnog i master franiziranja. Ovaj model je uspeno korien od strane nekoliko franiznih kompanija u cilju brzog irenja mree.

Kriterijumi za izbor franize

Shane S. i Chester S. definisali su nekoliko osnovnih kriterijuma u procenjivanju i izboru franiza:13 Franizi treba da trai finansijera koji se brzi iri. Poto je rast sistema vaan za ustanovljavanje marke franizera, sporo rastui franizing sistem nee moi da promovie marku sa konkurentnim nivoom trokova. Stopa rasta treba da se meri u odnosu na prosek privredne grane. Deljenje stope rasta ciljnog sistema prosenom

12 13

obino 1/3 do 1/2 Shane S,. Chester S. Factors for New Franchise Siccess. Sloan Management Review, Vol 39, No.3, MIT, Cambridge, Sping 1998.

strana 7

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing stopom rasta u odreenoj grani, potencijalni franizi moe da prepozna sistem koji brzi raste. Franizi ne treba da trai franizera koji obeava puno terenske pomoi. Takva pomo je veoma skupa za nove franizere. Novi franizeri ine bolje ako upotrebe svoj menaderski talenat za omoguavanje rasta sistema nego za pruanje pomoi. Franizi treba da trai franizera koji razvija snanu marku. Sistemi koji imaju vei broj marketing proizvoda nego to je prosek grane su sistemi koji verovatno mogu da razviju snanu marku. Zato potencijalni franizi treba da koriste veliinu sistema kao pozitiva indikator za odluivanje gde da investiraju. Franizi treba da proveri u organizaciji za franizing registraciju potencijalnog Franizi mora da se zabrine u sluaju da franizer nudi master-franizing Ovaj franizera i njegov status. Tako se poveava stepen poverenja. oblik franizinga ubrzava rast sistema, ali poveava verovatnou neuspeha.

Pravni elementi
Ukoliko je preduzee zadovoljno uim lokalnim tritem, podrka franizera je veoma znaajna. Franizni ugovor je taj koji utvruje granice trine ekspanzije. Najee obaveze davaoca franizinga su:14 Ustupanje prava prodaje ili vrenja usluga, pored toga postoji i obaveza Ustupanje prava upotrebe iga; Ustupanje prava upotrebe firme, memorandum, i drugih poslovnih znakova; Ustupanje know how; Pruanje pomoi u pronalaenju odgovarajuih sedita, ukoliko primalac Stavljanje na raspolaganje primaocu franize usluge koje se odnose na odabir jednoobraznog kvaliteta i pakovanja i proizvoda;

franize njime ne raspolae; planoova gradnje, izbor materijala, kontrolu izgradnje, ureenje sedita, kao i zakljuenje svih poslova koji se na to odnose;
14

Stavljanje svih podataka o tritu na raspolaganje, kao i unapreenje i reklame Nadzor radi zatite prava koje je preneto, odnosno ugleda koji je predat;

i propagande;

Drakuli, M. Osnovi poslovnog prava. FON, Beograd, 1995. Strana 246

strana 8

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing Pruanje dopunskih usluga - obrazovanja, administrativnih i tehnickih, pomoc

u upravljanju, reklama i propaganda. Neke od obaveza primaoca franize su: Primena svih uputstava u poslovanju - npr. da svoja sedita, odnosno radnje namesti i uredi na osnovu uputstva davaoca franize uz obaveznu upotrebu naziva firme, znaka i drugih simbola) i propisanih standarda poslovanja i tehnolokih postupaka; Nabavke robe od davaoca franizinga ili lica koje ono oznai; Investiranje: Unapreenje plasmana robe i usluga; Omoguavanje tehnike kontrole i kontrole upravljanja od strane davaoca uvanje poslovne tajne kojom se tite know how ili neregistrovana prava Plaanja predviene naknade, s tim to naknada moe biti paualna (fee) ili Zakljuivanje uobiajenog osiguranja od rizika poslovanja.15

franizinga; industrijske svojine: posebna (royality);

VRSTE FRANIZNIH ODNOSA PREMA VRSTI DELATNOSTI

Kako se ugovorom o franizingu mogu obuhvatiti razliite delatnosti pravi se razlika izmeu nekoliko vrsta franiznih odnosa: Franizing robe - Kada se radi o proizvodima koji su predmet distribucije po franizi, davalac franize je obino proizvoa koji prodaje gotovi ili polu-gotovi proizvod primaocu franize/prodavcu. Prodavci klijentima nude sveobuhvatne usluge i pre i posle prodaje, koncentiu se na prodaju proizvoda i ne prodaju konkurentne proizvode. Izmeu davaoca franize i njihovih prodavaca/franizera postoji prilino visok stepen meuzavisnosti. Pored robe koja se prodaje, ovde je u pitanju i poslovno znanje i iskustvo u prodaji te robe, kao i ustupanje prava korienja robnog iga. Franizing usluga obuhvata raznovrsne usluge, ali su najee u pitanju hotelikerske i ugostiteljske usluge. Predmet ugovora je kombinacija odreenih prava koja se prenose na primaoca franizinga. Ovaj franizingse esto naziva i formatni
15

U odreenim sluajevima postoji i zabrana otvaranja filijala koje bi se bavile istim ili slinim tipom poslovanja.

strana 9

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing franizing jer davalac franize odobrava poslovni format, sistem poslovanja i zatitni znak primaocima franize. Davalac franize moe i ne mora prodavati opipljive, materijalne proizvode. Proizvodni franizing svrha je da se mesto proizvodnje priblii mestu prodaje, odnosno primalac franizinga kontrolie i organizuje prodaju prema poslovnoj koncepciji i uz pomo davaoca franizinga. Na ovaj nain se franiziju omoguava ne samo prodaja robe, ve i pravo delimine proizvodnje. Konvergentno franiziranje podrazumeva poslovni format u kojem nezavisni dileri ili nesrodne delatnosti prelaze na model franizinga. Postojea firma dobrovoljno ustupa deo svoje nezavisnosti i prihvata plaanje naknade za franizu u cilju ostvarivanja jaeg identiteta, regionalnog i nacionalnog marketinga i ekonomskih povoljnosti kombinovane kupovine roba i usluga. Najbolji primer ovog tipa su brokerske mree nekretnina. Pored navedene podele, postoji i podela na franizing proivoda i poslovni franizing ali se ova podela koristi ree. Franizing proizvoda postoji onda kad davalac franize (proizvoa) odreenom trgovcu (primaocu franize) ustupa pravo prodaje izvesnog proizvoda ili grupe proizvoda. Primalac franize pored prava prodaje, dobija i privilegiju za prioritetnu isporuku odreenog proizvoda ili neke druge pogodnosti i olakice. Davalac franize ima pravo kontrole poslovanja primaoca zbog obezbedenja ispravnog servisiranja proizvoda, kontrole kvaliteta, standarda i sl.. Poslovni franizing postoji onda kada davalac franize stavlja na raspolaganje primaocu svoju formulu, nacin poslovanja, metode plasmana, steeno znanje i iskustvo, igove i sl., a primaoc franize za to placa naknadu i preuzima obaveze predvidene ugovorom.16

PREDNOSTI FRANIZINGA
Franiza ima brojne prednosti za preduzetnika ali i za davaoca franize. Prednosti za preduzetnika su17:
16

nedostatak strunog znanja se nadoknauje obukom

Milisavljevi, M. Savremeni strategijski menadment. III izdanje. Megatrend univerzitet, Beograd, 2005. Str.300-301 i urovic R. Medunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd,1991., str.438 17 Prema: Seujski G., Kui M. Franizing u Srbiji - Poslovni koncept za privredni razvoj i razvoj preduzetnitva u Srbiji, UNESCO katedra za studije preduzetnitva, Univerzitet u Novom Sadu: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 13. novembar 2007.

strana 10

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing posluje u svoje ime i za svoj raun pravno nezavisni privredni subjekt manji rizik od neuspeha manje poetnog kapitala korienje poznatog imena i imida standardni proizvod i kvalitet neprekidna struna pomo grupne olakice za nabavku

U priruniku Privredne komore Srbije ta je to franizing?, navode se sledee prednosti: Pomae kod poetka poslovanja Omoguava upotrebu imena firme i licencnih prava (svetski poznati Obezbeena obuka / prirunik za poslovanje Precizno definisana marketinka strategija i cilj IT podrka Kontinuiran nadzor i pomo Sloboda prilagoavanja lokalitetu Precizno definisani finansijski planovi i orijentiri profitabilnosti Posebno atraktivna metoda saradnje kod usluga

brendovi)

Za krajnje kupce ili trite jedino pa samim tim i za preduzetnika velika prednost franize jeste to on prodaje poznatu marku proizvoda ili usluge.18 U velikim sredinama, odnosno velikim gradovima, franize lake dolaze do potroaa. Franizing omoguava laki ulazak na trite i relativnu stabilnost na njemu. Pored toga, kupovina franize omoguava sigurnost, jer je preduzetnika taj koji upravlja poslovanjem. Za kupca poznata marka znai garanciju kvaliteta proizvoda (usluge), ponude uopte, a upravo je to i najvaniji razlog zbog ega davalac franize mora vrlo detaljno i dobro da prenese svoje iskustvo i znanje na primaoca.19 Ovo je sistem koji moe preduzetniku sa ogranienim novanim sredstvima omoguiti da postane nezavisan i da svoja dobra povea u skladu sa svojim trudim i sposobnostima. Meutim, najjaa sila u uspehu franize je elja za uspehom koji se stvara kada
18

Videti: Vesi, J., Radoji, M., Grozdani, R. Preduzetnika orijentacija. Tehniki fakultet u aku, aak, 2005. Str.16 19 ta je to franizing? Privredna komora Srbije, Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2007. Strana 10

strana 11

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing primaoci franize uloe svoj novac u svoj sopstveni posao. Uz dokazane koristi za kupca, vrlo je koristan nain proirivanja vlasnitva i odgovornosti, a samim tim i jaanja privatnog preduzetnitva.

ZAKLJUAK
Franizing podrazumeva pravnu mogunost transfera prava da malo preduzee koristi marku, proizvode i metode poslovanja po posebnom ugovoru sa davaocem franize. Najvei primeri franizinga su danas u sektoru maloprodaje. To je

strana 12

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing alternativna metoda finansiranja. Ona smanjuje rizik od propadanja biznisa, jer prenosi proveren i uspean brend, marku proizvoda ili usluga, osmiljen nain distribucije, obuku i podrku poslovanju, podrku na terenu, marketing, promociju i td. Osnovna prednost franize jeste brz ulazak na trite, i relativna stabilnost poslovanja. Kompanije koje su ukljuene u franizing obino imaju poznato ime marke koje predstavljaju garanciju jedinstenog kvaliteta proizvoda. Velika prednost sa aspekta davaoca franize jeste to to kompanija prodaje nekome ko poznaje lokalno trite. Oblik poslovanja koji nudi franiza je najblii garanciji za uspeh na dananjem tritu. Sva su istraivanja pokazala da pokretanje poslovanja u sistemu franize veoma retko ne uspeva, a kada se to i desi to je najee zbog toga to se primalac nije drao sistema rada i procedura. Davalac je ve proao proces uenja i stekao iskustvo metodom pokuaja i greaka i nauio je tajnu uspeha za specifino poslovanje. U franiznom obliku poslovanja svo iskustvo davaoca preneseno je na primaoca. To je osnovni razlog za kupovinu franize, smanjivanje rizika i odabir najbolje mogue anse za uspeh. Jo jedan razlog za preduzetnika, zato kupiti franizu je taj to se finansijsko poslovanje franize moe temeljno istraiti pre nego to se ue u velike trokove. Kada preduzetnik sam zapoinje posao (bez franize) bez obzira na to koliko istraivanja izvri, jako je teko ovladati ba svim aspektima novog posla. Franizno poslovanje neumoljivo vodi ka brzom rastu, stoga to primaoci omoguavaju kapital za irenje dostupnim. Ogranienja rasta u franiznom poslovanju gotovo da i nema, a rizik je sveden na minimum a anse za uspeh maksimizirane.

LITERATURA
1.

Drakuli, M. Osnovi poslovnog prava. FON, Beograd, 1995. Strana 242

2. urovic R. Medunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd,1991., str.438

strana 13

Pokretanje preduzetnikog poduhvata - franizing 3. Hirsch, R., Peters, M., & Shepherd, D. Entrepreneurship (6th ed.). McGraw-Hill/Irwin, Boston, 2005. Str.8 4. Milisavljevi, M. Savremeni strategijski menadment. III izdanje. Megatrend univerzitet, Beograd, 2005. Str.300-301 5. Novakovi V. i Samardi D. Mali biznis i preduzetnitvo, Draslav Partner, Beograd, 2000. str. 65 6. OECD. OECD SME and entrepreneurship outlook 2005. OECD Publishing, Paris, 2005. Str. 22 Privredna komora Srbije: istorijat franizinga http://pks.komora.net/fransizing/tajetofranizing/Istorijatfranizinga/tabid/1492/Defa ult.aspx, pristupljeno 23.11.08.)
7. 8.

Rajkov, M. Upravljanje preduzeem. FON, Beograd, 1993. Strana 180

9. Seujski G., Kui M. Franizing u Srbiji - Poslovni koncept za privredni razvoj i razvoj preduzetnitva u Srbiji, UNESCO katedra za studije preduzetnitva, Univerzitet u Novom Sadu: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 13. novembar 2007.
10. Shane S,. Chester S. Factors for New Franchise Siccess. Sloan Management Review, Vol 39, No.3, MIT, Cambridge, Sping 1998.

11. ta je to franizing? Privredna komora Srbije, Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2007. Strana 2 12. Vesi, J., Radoji, M., Grozdani, R. Preduzetnika orijentacija. Tehniki fakultet u aku, aak, 2005. Str.16
13. Quick Franchise Facts, Franchising Industry http://www.azfranchises.com/franchisefacts.htm, pristupljeno 23.11.08.

Statistics:

strana 14