VETAENJE U PARNICAMA ZA NAKNADU NEMATERIJALNE TETE

Veliki broj sporova koji uvek otvara nova sporna pitanja posebno vezana za razvoj prava, namee i stalnu aktuelnost problema vezanih za vetaenje u parnicama za naknadu nematerijalne tete. Naknada materijalne tete ima za cilj da omogui restituciju i da izvri nadoknadu po principu ekvivalentnosti. Pitanje nematerijalne tete regulie se kroz satisfakciju za odreena stanja linosti koja su je pretrpela i uvek otvara problem utvrivanja visine te tete. Zakon o obligacionim odnosima definie i odreuje pojam nematerijalne tete u lanu 155. utvrujui da je nematerijalna teta: nanoenje drugom fizikog ili psihikog bola ili straha. Isti zakon u lanu 200. taksativno pobraja oblike nematerijalne tete, za koju oteenom pripada pravo na novanu naknadu. Priznaje se pravo naknade za: pretrpljene fizike bolove,

pretrpljene duevne bolove, zbog umanjenja opte ivotne aktivnosti, naruenosti,

povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog srodnika, i strah.

U l. 201, 202. i 203. Zakona o obligacionim odnosima predvieni su jo neki vidovi nematerijalne tete u naem pravu, ali ih zbog teme ovde neemo razmatrati. Isti Zakon odreuje i uslove pod kojima naknada moe da se dosudi, navodei da je to mogue samo kad sud nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to
1

opravdava, pri emu se mora voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome naknada slui. Naknadom se ne sme pogodovati tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom.1 Konkretno postojanje tete koja je posledica nanetog fizikog ili psihikog bola ili straha, utvruje se vetaenjem. Vetaenje je jedno od dokaznih sredstava koje e sud izvesti kad je, radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice, potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae (lan 249. ZPP). I ovaj dokaz sud e ceniti po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svih dokaza u skladu sa lanom 8. ZPP-a. Vetak je osoba pozvana da pred sudom koristei se svojim strunim znanjem, iznese svoja sadanja zapaanja (nalaz) i miljenje o injenicama koje bi mogle biti vane za utvrivanje istinitosti navoda koji su predmet dokazivanja1. Odmeravanjem visine tete po slobodnoj oceni ne otklanja se dunost suda da utvrdi i iznese sve okolnosti koje su od uticaja na odreivanje iznosa tete. Nadalje, koliko su u postupku za naknadu nematerijalne tete nalozi za vetaka jasni, precizni i da li sudovi zaista rukovode vetaenjem, veoma su bitna pitanja, esto sporna, na koja e sudovi i vetaci davati veoma razliite odgovore. Sud e oznaiti vetaku predmet vetaenja i rukovoditi vetaenjem. Vetakova uloga u parnicama za naknadu tete veoma je znaajna. On utvruje vrstu i prirodu povreda i prema strunim standardima izjanjava se o posledicama, on odreuje intenzitet i trajanje bola, intenzitet i trajanje straha, procenat smanjenja ivotne aktivnosti itd. Pri davanju nalaza i miljenja, vetak se ne izjanjava o visini tete, to po slobodnoj oceni ini sud (lan 224. ZPP-a), ali e odluka suda u mnogome zavisiti od kvaliteta nalaza vetaka.
1

lan 200. stav 2. ZOO

Stranke su dune da predloe ili se protive izboru linosti vetaka. Zakon predvia da e sud vetaka prvenstveno odrediti iz reda stalnih sudskih vetaka, ali formulacija lana 251. stav 2. ZPP-a ukazuje na mogunost odreivanja vetaenja od specijaliste koji nije na postojeim listama stalnih sudskih vetaka.2 Vetaenje moe biti povereno i strunoj ustanovi (lan 251. stav 3). Tada se trokovi za izvreno vetaenje isplauju ustanovi, a ne licu koje je u ustanovi obavilo zadatak vetaenja, jer se u odnosu na sud kao uesnik u postupku pojavljuje samo ustanova.3 Pitanje izuzea i iskljuenja vetaka regulisano je istim odrednicama kao i izuzee sudije i sudije porotnika, s tim to se za vetaka moe odrediti i lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok (lan 253. ZPP). Pri ovome se mora imati u vidu da zakon regulie da je zahtev za izuzee ili iskljuenje vetaka po izvrenom vetaenju, ukoliko je osnovan, zakonom regulisano da se smatra kao da je dat pre nego to je izvreno vetaenje, to za posledicu ima da se nalaz nee smatrati kao dokaz ukoliko je zahtev bio osnovan. Sud e odrediti vetaenje reenjem koje mora da sadri ime prezime, zanimanje vetaka, predmet spora, tano odreen predmet vetaenja i mora se oznaiti u reenju rok u kome e vetak nalaz dostaviti u obaveznoj pismenoj formi. Ali vetak mora uvek obrazloiti svoje miljenje (lan 256. ZPP-a). I lanovi sudskog vea i stranke i njihovi punomonici imaju zakonsko pravo da neposredno postavljaju pitanja vetaku (lan 303. stav 1. i 2. ZPP-a). Stoga i kad sud propusti da pozove vetaka da se izjasni o primedbama stranke na dati nalaz, stoji injenica nepotpuno utvrenog injeninog stanja zbog kojih e sudska odluka moi biti ukinuta. Ovakva zakonska regulativa ukazuje da ne stoje esto izneti argumenti vetaka, da su sve to imaju da iznesu obrazloili u pismenom nalazu i miljenju, te da svaki dolazak na zakazano roite i odgovaranje na pitanja suda i
2 3

Odluka Vrhovnog suda Srbije G. 3174/77 Odluka Vrhovnog suda Vojvodine G. 346/81

stranaka, predstavlja novo davanje nalaza, za to bi im po njihovom miljenju pripadala posebna naknada za izvreno novo vetaenje. U takvom sluaju, vetak moe zahtevati samo naknadu putnih trokova, trokova za prenoite i ishranu i naknadu za izgubljenu zaradu, ukoliko ih je imao za prisustvovanje roitu na koje je pozvan, a ove trokove nije iskazao u trokovniku koje je podneo uz pismeno dati nalaz.4 Stranka moe prigovoriti nalazu vetaka, ali u tom sluaju duna da stavi odreene konkretne primedbe, nije dovoljno da prigovori samo uopteno. Navod stranke da je iskaz vetaka nestruan je nedovoljan, jer se time ne dokazuje niti iznosi po emu se smatra da je nalaz nestruan. Izjanjenje o nalazu vetaka mora biti izriito, opredeljeno i u njemu tano navedeno u emu se sastoji nestrunost nalaza.5 Ako je nalaz vetaka nejasan, nepotpun, protivrean sm sa sobom ili sa utvrenim okolnostima, ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog miljenja, sud e odrediti rok vetaku da otkloni nedostatke, ako se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka.6 Obnovie se vetaenje sa drugim vetacima.7 Sud je ovlaen da ukoliko utvrdi da vetak nije radio savesno ima ovlaenja predviena glavom XV Zakona o parninom postupku koja se odnosi sa sankcionisanje nepotovanja procesne discipline. Pri ovome se mora imati u vidu da se nalaz i miljenje vetaka, koje je solidno i logino zasnovano na injenicama o zdravstvenom stanju, ne moe oboriti iskazima svedoka, ve samo od strane drugih medicinskih vetaka.8 Odreivanje drugog vetaka, svakako ne predstavlja neki vii stepen vetaenja, ve samo pribavljanje jo jednog strunog

4 5 6 7 8

lan 255. u vezi lana 249. stav 2. i 3. ZPP-a Odluka Vieg privrednog suda Vojvodine P. 1281/74 lan 258. stav 2. ZPP lan 259. stav 1. i 2. ZPP-a Odluka Vrhovnog suda Srbije Rev. 3798/92

miljenja, koje e sud ceniti kao jedan od izvedenih dokaza na osnovu kojih e doneti odluku o tubenom zahtevu. Vetaci imaju obavezu da svoj nalaz i miljenje dostave u roku koji odreuje sud u svakom konkretnom sluaju. Nepotovanje ovih rokova vodi odugovlaenju postupka, zbog ega se gubi svrha postupka za obeteenjem, a da se otkloni poremeaj psihike ravnotee prouzrokovane tetnim dogaajem. Ulaskom u Savet Evrope i mogunou pristupa naih graana Evropskom sudu u Strazburu, posebno e doi do izraaja pravo graana na suenje u razumnom roku. Praksa pokazuje da zbog odreivanja vie vetaenja, gde se ne potuju odreeni rokovi, vetaci se ne odazivaju uredno na pozive suda, suenja esto traju i vie godina. Ovo e dovesti do obaveze naknade tete pojedincima zbog krenja ljudskih prava predvienih Konvencijom o ljudskim pravima, te posebno krenja prava na potovanje razumnog roka, predvienog odredbom lana 6. Konvencije. U ovakvim situacijama, ako domai sudovi propuste da iskoriste svoje ovlaenja da se postupak vodi efikasno, doi e do nepotovanja razumnog roka. Stoga mislim da e ovlaenja suda o kanjavanju, predviena u lanu 254. ZPP-a i odredbe iz glave XV, u budunosti morati da se daleko vie koriste od strane suda, to se moe preduprediti potovanjem propisanih rokova i procesnom disciplinom. Iako Zakonom o obligacijama i u dosadanjoj sudskoj praksi nije reen problem naknade nematerijalne tete zbog krenja prava na pravino suenje i to posebno potovanja razumnog roka, imajui u vidu meunarodne standarde, praksu Evropskog suda u Strazburu, i nacionalni sudovi mogu pravino odluivati o o zahtevima za naknadu ovih vidova tete i to u zavisnosti od svakog konkretnog sluaja.

Vidovi nematerijalne tete 1. Fiziki bolovi

Novana naknada za pretrpljene fizike bolove bie dosuena ako to opravdaju jaina bolova i njihovo trajanje. Ovo je stav i sudske prakse. Odreenom licu, koje je pretrpelo fizike bolove, pripada pravo na naknadu ovog vida neimovinske tete, a njena visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja tih bolova, to se utvruje vetaenjem.9 Vetak kao struno lice, pomoi e sudu i u opredeljenju kada fiziki bolovi prelaze u trajno umanjenje ivotne aktivnosti, kao drugi vid tete. I nelagodnosti u toku leenja (na primer kraa nesvestica, hospitalizacija, vezanost za krevet, razne vrste imobilizacija i fikcacija, infuzija, transfuzija, injekcije, previjanje rana, odstranjivanje avova, upotreba invalidskih kolica, bolovanje, poseivanje ambulante, fizioterapija itd.), koje trpi oteeni razmatraju se u okviru naknade za fizike bolove. Stoga je bitno da reenje kojim se odreuje zadatak vetaenja, pored naloga za izjanjenje o okolnostima trajanja i intenziteta pretrpljenih bolova trai i izjanjenje i dati nalaz o drugim bitnim okolnostima koje mogu da utiu na visinu naknade. Od kvalitetnog nalaza vetaka najvie zavisi da li e se u potpunosti utvrditi injenino stanje za donoenje pravilne presude. Bitno je izjanjenje vetaka da li je oteeni usled nesvesnog stanja trpeo, ili nije trpeo bolove. Posebno je bitno da se vetak izjasni da li je upotrebljena koliina analgetika tokom zbrinjavanja povreenog bila takva da je delimino ili u potpunosti otklonila bolove. Vetaci pri davanju nalaza u razliitim regijama intenzitet bolova odmeravaju prema skali 1 do 10, ili prema kategoriji bola: slabog, srednjeg, jakog i naroito jakog intenziteta. U situaciji kada nema opteprihvaenih kriterijuma za objektivno utvrenje intenziteta i trajanje bolova, miljenja sam da je prihvatljiviji opisni nain vrednovanja intenziteta bola (bez posebne brojane skale), posebno to se bol bazira na psiholokoj osnovi, esto od vie istovremenih povreda, koje izazivaju razliit intenzitet bolova, koji se trebaju vetaiti jedinstveno. Poeljno je u takvim situacijama,
9

Odluka Vrhovnog suda Srbije G. 3046/73

s obzirom na kompleksnost oseanja bola, da vetaenje zajedniki izvre vetak neuropsihijatar i vetak traumatolog, pa bi prvi davao miljenja o linosti oteenog i vremenu nastajanja bola, njegovom kvalitetu, dok bi traumatolog dao miljenje o kontinuitetu bola i delovanju analgetika.

2. Strah
Dok je bol prvenstveno telesni oseaj, strah je psihiki oseaj, pa moe biti posledica telesne povrede, ali i ne mora. Strah se moe javiti nezavisno od psihikog ili fizikog bola. Pravina novana naknada moe se dosuditi za strah koji je bio intenzivan i dueg trajanja. Ako je intenzivan strah kratko trajao, naknada se moe dosuditi ako je u duem vremenskom periodu naruena psihika ravnotea oteenog.10 S obzirom na ovakvo shvatanje prakse, sud od vetaka treba da pribavi nalaz i miljenje o trajanju i intenzitetu straha, ali i o svim drugim relevantnim okolnostima sluaja: uzroci straha, nain ispoljavanja psihike posledice (naruena psihika ravnotea, psihike traume, zabrinutost zbog moguih posledica itd.). U sudskoj praksi napravljena je razlika izmeu primarnog i sekundarnog straha, ali ova podela nije od praktinog znaaja, jer su obe vrste straha osnov za dosuivanje naknade, a prema okolnostima svakog konkretnog sluaja. Pri tome se mora imati posebno u vidu da naknadu tete moe ostvariti samo lice za strah zbog sopstvene linosti, ne i izazvan brigom za drugog, ak ni u sluaju da se radi o brizi za sopstveno dete. Ova vrsta vetaenja, moe se poveriti samo lekaru neuropsihijatru, po potrebi uz pomo psihologa. Stoga nije prihvatljiva, esta praksa, da na primer ortoped vetai okolnost straha kao vida nematerijalne tete.

10

Zakljuak br. 23/86 sa ve pomenutog savetovanja u Ljubljani

3. Duevni bolovi zbog umanjenja ivotne aktivnosti

Umanjenje ivotne aktivnosti, kao poseban osnov za naknadu tete zbog duevnih bolova, obuhvata sva ogranienja u ivotnim aktivnostima oteenog koje je ostvario ili bi ih po redovnom toku stvari u budunosti izvesno ostvarivao. Pod ogranienjem se podrazumeva i vrenje aktivnosti uz poveane napore ili pod posebnim uslovima. (Zakljuak br. 24/86 sa pomenutog savetovanja u Ljubljani). Vetaci kod utvrivanja umanjenja ivotne aktivnosti oigledno imaju bitnu ulogu, i na njima je da utvrde sve posledice zbog kojih se normalna aktivnost oteenog ograniava ili e biti oteana. Zato nije dovoljno u nalazu i miljenju utvrditi samo procenat umanjenja ivotne aktivnosti, jer e se visina tete odrediti u zavisnosti od prirode i trpljenja oteenog, vezanih za ovaj vid tete. ivotno doba oteenog razliito utie na visinu naknade pojedinih vrsta nematerijalne tete.11 Meutim, o ovoj injenici posebno e voditi rauna sud, prilikom odmeravanja visine naknade. Vetaci u svom nalazu i miljenju treba da se izjasne i o stepenu invalidnosti, to po pravilu ine u procentu koji se odreuje po slobodnoj oceni. Ovo dovodi do nejednakog poloaja oteenih, pa bi trebalo utvrditi to objektivnija merila da se praksa izjednai i da sud bude u stanju da na osnovu objektivnih pokazatelja i subjektivnih okolnosti dosudi oteenom pravinu naknadu. Zato e vetak da precizno opie u emu se sve sastoji umanjenje ivotne aktivnosti, koja su sve ogranienja koja trpi oteeni (neophodnost ulaganja posebnih fizikih napora, poveane potrebe, mogunost bavljenja slobodnim aktivnostima, suenje izbora budue profesije itd). Zatim da opie koje ivotne aktivnosti oteeni ne moe ostvarivati, a koje moe samo uz poveane napore, te da objasni jainu i trajanje posledica - da li se radi o privremenim ili trajnim posledicama.
11

Zakljucak sa istog savetivanja u Ljubljani

Prilikom davanja nalaza i miljenja posebno se mora razlikovati umanjenje ivotne aktivnosti od umanjenja radne sposobnosti koje se ispoljava kao imovinska teta, te se i visina umanjenja radne sposobnosti, utvruje na drugi nain. Ne retko veliki procenat umanjenja radne sposobnosti ne predstavlja toliko visok procenat umanjenja ivotne aktivnosti (na primer kidanje ligamenta, kod profesionalne balerine). U praksi, vetaci ponekad koriste vaee tablice osiguravajuih organizacija ili organizacija penzionog ili invalidskog osiguranja, to nije prihvatljivo. Deava se da postoje i ovakvi sudski nalozi, to se takoe ne moe prihvatiti, s obzirom na nepostojanje potrebnih kriterijuma za stvaranje ovakvih tablica. Naroiti problem nastaje u sluaju pretrpljenih viestrukih telesnih povreda, kada sudovi cenei nalaze vie sudskih vetaka razliitih struka i utvruju procenat umanjenja ivotne aktivnosti prostim sabiranjem. Procenat umanjenja opte ivotne aktivnosti kod viestrukih telesnih povreda ne moe se utvrditi prostim mehanikim sabiranjem i ne predstavlja jedino merilo relevantno za odreivanje naknade neimovinske tete. (Reenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2449/97). Stoga e vetak koji utvruje umanjenje ivotne aktivnosti, ili vie vetaka, uvek usaglasiti svoje nalaze i miljenja, utvrujui koliko je zbog viestrukih telesnih povreda dolo do ukupnog procenta umanjenja duevne aktivnosti, koji e biti poseban osnov za naknadu tete zbog pretrpljenih duevnih bolova za ovaj vid tete.

4. Naruenje
Osnov za priznanje novane naknade za naruenost nije samo u tome da li i u kojoj meri izmenjena spoljanost oteenog izaziva u okolini: gaenje, saaljenje ili druge negativne reakcije, ve se uzimaju u obzir i subjektivna merila o uticaju svih elemenata (izmenjena spoljanost, obim, primetnost itd.) na psihiku ravnoteu oteenog, odnosno na njegovo psihiko stanje u celini. Pri tome se subjektivne osobine oteenog uzimaju u obzir u razumnoj meri.12
12

Zakljuak br. 26/86 sa vec pomenutog savetovanja u Ljubljani

Kod odreivanja ovog vida tete, vetaci treba da se izjasne o stepenu naruenja oteenog. Naalost, i u pogledu ovoga stepenovanja ne postoje medicinski objektivizirana merila. Stoga je veoma bitno da vetaci daju sliku stanja pre i nakon nastanka tete, kao i opis i bitne karakteristike naruenosti. Izjasnie se i o uticaju na psihiko stanje oteenog, trajanje naruenosti i mogunosti njenog otklanjanja s obzirom na postojee medicinske tretmane. U sudskoj praksi uobiajeno je klasifikovanje naruenja u tri grupe: - naruenje jakog stepena (unakaenost - naruenost), - naruenje srednjeg stepena (nagrenost), - naruenje lakog stepena (kozmetiki defekt). Imajui u vidu da Zakon o obligacionim odnosima kao priznati vid naknade nematerijalne tete poznaje (kao zakonski termin) samo naruenost, a ne i druge izraze koji su i ovde navedeni i esto se upotrebljavaju u nalazima i miljenjima vetaka, kao to su unakaenost, nagrenost i kozmetiki defekt, to potom dovodi do upotrebe ovakvih termina i u sudskim odlukama. Ovo nije prihvatljivo i potrebno je da se nalaz, a naroito miljenje sudskog vetaka terminoloki uskladi sa zakonskom formulacijom ovoga vida tete - naruenja. Zbog nedostatka kriterijuma, sve ovo moe predstavljati samo jedan od elemenata za odreivanje visine tete. Osnovno pitanje vetaku je da li oteeni trpi duevne bolove zbog naruenosti, jer je samo ova vrsta bola stvarni osnov za dosuenje tete.

10

Zakljuak
Imajui u vidu specifinost postupaka koji se vode radi dosuenja naknade nematerijalne tete, injenicu da su u takvim parnicama potrebna struna znanja iz medicine, koja sud ne poseduje, to je oigledno da vetaci imaju kljunu ulogu u utvrivanju bitnih injenica koje odreuju odmeravanje visine tete. Zato je veoma bitno da prilikom davanja nalaza i miljenja, vetak to konkretnije odgovori na pitanja iz medicinske struke, a da bi se moglo odluiti o osnovanosti i visini postavljenog tubenog zahteva. Da bi se dao validan nalaz potrebno je ostvariti saradnju suda i vetaka. Potrebno je to vie ujednaiti kriterijume, to bi pomoglo da se ostvari svrha naknade pred sudom, satisfakcija oteenog uz izbegavanje lukrativnih ciljeva koji su nespojivi sa prirodom i svrhom kojom ta naknada slui. Dobro obavljenim vetaenjem izbei e se arbitrarnost sudije pri odluivanju, jer e se utvrditi relevantne injenice koje dovode do pravilnog odmeravanja novane naknade nematerijalne tete.

11

Literatura
1. orevi, ., Stankovi, V.J. (1986) Obligaciono pravo. Beograd: Nauna knjiga 2. S. Triva; V. Belojec; M. Dika - Graansko parnino procesno pravo Zagreb.1986. g., strana 433. 3. Konstantinovi, M. (1965) Obligaciono pravo. Beograd 4. Perovi, S.K. (1986) Obligaciono pravo. Beograd: Slubeni list SFRJ 5. Stanojevi, O.S. (1995) Rimsko pravo. Beograd 6. Stojanovi, D., Anti, O. (2001) Uvod u graansko pravo. Beograd: PFUB

12

Sadraj
VETAENJE U PARNICAMA ZA NAKNADU NEMATERIJALNE TETE.............................1 Vidovi nematerijalne tete..........................................................................................6 1. Fiziki bolovi...........................................................................................................6 2. Strah.......................................................................................................................7 3. Duevni bolovi zbog umanjenja ivotne aktivnosti.................................................8 4. Naruenje............................................................................................................... 9 Zakljuak.................................................................................................................. 11 Literatura.................................................................................................................. 12 Sadraj ..................................................................................................................... 13

13

Sadraj

14