B S / S

PRAVO/ MO
MALI POLITIKI TRAKTAT / ITATI PO IZLASKU IZ RAJA UTOPIJE
/ / B.
Baruh de Spinoza / Seneka
c~iov / 2012
Baruh de Spinoza / Seneka
Pv~vo/Moc
Izabrana poglavlja iz nezavrenog
Politikog traktata izvrsnog Spinoze,
zajedno sa veoma pikantnim frag-
mentom iz Prirodnjakih pitanja
Seneke emu smo dodali dva
kratka komentara.
Pviviuio Vladimir Novosel
c~iov / 2012 / Bv.3
KovisciNi izvovNici
Benedictus de Spinoza
Complete works, [translated by Samuel Shirley; edited, with
notes by Michael L. Morgan], Hackett Publishing Company,
2002.
Seneca, Lucius Annaeus
Natural Questions , Loeb Classical Library 450, [translated by
Thomas H. Corcoran], Hardvard University Press.
Pviviuio
Vladimir Novosel
vladimir.novosel@gmail.com
www.scribd.com/vladimir,novosel
Sadraj
Spinoza
1/ Uvou /
2/ PvivouNo vv~vo /11
3/ Moc sUviviN~ /i1
4/ Pv~v~ sUviviNi :oci /o
5/ N~Jvisi ciiJ uvUs1v~ /
Seneka
Hos1iJi Kv~uv~ /
Dodatak
Kvis1~iNo os1vvo /
Kos:~v sUviviNi1i1~ /
Spinoza
1/ Uvou
Poii1icxi 1v~x1~1 u kom je poka-
zano kako bi drutvo kojim upravlja
Monarhija ili Aristokratija trebalo
biti organizovano kako ne bi degene-
risalo u Tiraniju, a da Mir i Sloboda
njegovih graana ostanu netaknuti.
Tractatus Politicus (1676)
1
Filozoh gledaju na strasti koje nas opsedaju kao na porok
u koji ljudi upadaju svojom grekom. Stoga je njihov
obiaj da ih omalovaavaju, grde i uniavaju, ili ako im je stalo
da pokau svoju vatrenu pobornost, da ih osude. Oni veruju
da time vre neku svetu dunost, i kako osvajaju sam vrh
mudrosti kada naue da obasipaju preteranom hvalom ljudsku
prirodu koja nigde ne postoji a da grde ono to je zapravo
stvarno. injenica je da ne vide ljude kakvi su oni stvarno,
ve kako bi eleli da budu. To ima za posledicu da oni ne
piu etiku, ve satiru. Nikada nisu uspeli da razviju politiku
teoriju koja moe imati praktinu primenu, ve samo neto
to se granii sa fantazijom, koja bi mogla biti realizovana
samo u Utopiji ili u zlatnom dobu pesnika gde prirodno ne
bi bilo nikakve potrebe za njom. Stoga, iako se obino smatra
da teorija odstupa od prakse u svim praktinim naukama,
to je naroito izraeno u politikoj teoriji, i niko nije manje
sposoban za upravljanje dravom od teoretiara i hlozofa.
2
Dravnici, sa druge strane, izgleda da ciljaju vie na ljud-
ska nedela nego na njihovu dobrobit, i prati ih reputacija
da su lukavi a ne mudri. Nema sumnje, iskustvo ih je nauilo
da e poroka biti sve dok bude bilo ljudi.
1
Tako, dok pokua-
vaju da predvide ljudsku pokvarenost, upotrebljavajui sve
one vetine koje im je donelo njihovo veliko iskustvo i koje
1
Tacit, Istorije IV, lxxxiv, 2.
8 Spinoza
ljudi obino upotrebljavaju kada su voeni strahom umesto
razumom, pokazuju se kao neprijatelji religije, naroito teo-
loga, koji veruju da bi suverena mo trebalo da se bavi javnim
poslovima prema istim moralnim principima koji se odnose na
privatnu individuu. Ipak nema sumnje da su dravnici pisali o
politikim stvarima mnogo efektivnije nego hlozoh. Poto su
voeni iskustvom, nita to nas ue nije daleko od prakse.
2
3
Zaista, potpuno sam uveren da je iskustvo otkrilo svaki
mogui oblik vladavine [civitas] u kom ljudi mogu iveti
u harmoniji, kao i sredstva kojim se ljudima moe upravljati
ili ih drati unutar odreenih granica. Tako da ne verujem
da naa istraivanja u ovim stvarima mogu da nas odvedu do
neeg to odstupa od iskustva i prakse a da ve nije otkriveno
i isprobano. Jer ljudska priroda je takva da ljudi ne mogu
da ive bez nekog zajednikog zakonika [commune aliquod
jus], a takve kodekse su uspostavljali i javne stvari vodili ljudi
velike inteligencije, pronicljivi koliko i mudri. Tako da je teko
poverovati da moemo smisliti neto to moe biti od koristi
za zajednicu, to prilika ili sluaj ve nije sugerisala i to ljudi
koji se bave javnim stvarima i bezbednou drave ve nisu
otkrili.
4
Kada usmeravam svoju panju na politiku teoriju, moja
namera nije da predloim neto novo ili nepoznato, ve
samo da demonstriram sigurnim i nesumnjivim zakljuiva-
njem one stvari koje su saglasne sa praksom, izvodei ih iz
ljudske prirode kakva je ona zaista. A kako bih ispitao stvari
koje su relevantne za ovu granu znanja istim onim nesputanim
duhom kojim se obino uputamo u matematike studije, bio
sam veoma paljiv da ne omalovaavam ili govorim pogrdno o
ljudskim akcijama, ve da ih razumem. Tako sam uzeo ljudske
emocije kao to su ljubav, bes, zavist, ponos, saaljenje i druge
agitacije uma, ne kao poroke ljudske prirode ve kao svojstva
koja mu pripadaju isto kao to se toplota, hladnoa, oluja,
grmljavina i slino odnose na prirodu atmosfere. Ove pojave,
2
[Aluzija na Makijavelija, koji je takoe tvrdio da principi javnog morala
nisu isti kao principi individualne etike.]
1/ Uvou
iako problematine, su neizbene, i imaju konkretne uzroke
pomou kojih pokuavamo da razumemo njihovu prirodu. A
um uiva u pravilnom promiljanju ovih stvari jednako kao u
znanju o stvarima koje su prijatne za ula.
5
Jer ovoliko je sigurno, i dokazano da je istina u naoj Etici,
da su ljudi neizbeno podvrgnuti strastima, i da su tako
konstituisani da saaljevaju nesrenike, zavide srenima, i
da su vie skloni osveti nego saoseanju. Dalje, svaki ovek
eli da drugi ive prema njegovom nainu razmiljanja, da
odobravaju ono to on odobrava i da odbijaju to on odbija.
Poto su svi ljudi jednako eljni da nadvise druge, upadaju u
sukobe i daju sve od sebe da nadmae jedan drugog; i ko ispliva
kao pobednik vie uiva u tome to je spreio nekog drugog
nego to je zadobio neto za sebe. Iako su svi ubeeni da
religija, sa druge strane, poduava da svako treba da voli svog
suseda, to jest, da bi trebalo da potuje tua prava kao svoja,
pokazali smo da je ovo uverenje od slabe pomoi protiv strasti.
Ono je efektivno, bez sumnje, na pragu smrti, kada je bolest
ve priguila strasti i ovek lei bespomoan; ili, sa druge
strane, u hramovima gde ljudi nemaju nikakva meusobna
ophoenja; ali ovo nema nikakvu teinu u sudnici ili palati,
gde je potrebnija vie nego ita. Takoe smo pokazali da razum
zaista moe uraditi mnogo da kontrolie i umeri strasti; ali
u isto vreme smo videli da je put razuma veoma teak, tako
da onaj ko veruje da obini ljudi ili oni koji se uurbano bave
javnim poslovima mogu biti navedeni da ive iskljuivo prema
diktatu razuma sanja bajke o zlatnom dobu pesnika.
6
Ako bezbednost drave
3
zavisi od dobre namere nekog
oveka, i ako se njeni poslovi mogu valjano vriti samo
ako oni odgovorni za njih moraju eleti da delaju dobrona-
merno, drava nee imati nikakvu stabilnost. Ako eli da
istraje, njena vlada mora biti tako organizovana da njeni mi-
nistri ne mogu biti navedeni da izdaju poverenje ili da se
ponesu nisko, bez obzira da li se vode razumom ili strastima.
3
lat. imperium, misli se na administraciju civilne moi koju moe vriti
grupa ljudi ali i samo jedna osoba.
1o Spinoza
Niti je od vanosti za bezbednost drave kakvi motivi navode
ljude da obavljaju njene poslove valjano, ako su njeni poslovi
dobro organizovani. Sloboda duha ili snaga uma je vrednost
privatnog graanina: vrlina drave je njena bezbednost.
7
Konano, poto ljudi sa svih strana, bez izuzetka, bilo
da su varvari ili su civilizovani, stupaju u odnose jedni
sa drugima i uspostavljaju neku vrstu civilnog poretka, ne
bi trebalo tragati za uzrocima i prirodnim temeljima drave
u onome to govori razum, ve ih treba izvoditi iz prirode i
stanja ljudi uopte. Ovo u pokuati u sledeem poglavlju.
2/ PvivouNo vv~vo
1
U naem Teoloko-politikom traktatu bavili smo se pi-
tanjem prirodnog prava i civilnog prava, a u naoj Etici
smo objasnili ta je greh, ta je pravednost, ta je pravda,
a ta je nepravda, i ta je ljudska sloboda. Ali kako bi smo
potedeli itaoce napora konsultovanja drugih dla u vezi
stvari koje su od kljune vanosti za ovaj traktat, odluio sam
da ih predstavim ovde jo jedanput, u formi logikog dokaza.
2
Svako prirodno pravo moe biti adekvatno zamiljeno,
bez obzira da li aktuelno postoji ili ne. Pojavljivanje
prirodnih stvari se ne moe zakljuiti iz njihove dehnicije,
a isto vai za njihovo istrajavanje u postojanju zato to
je njihova esencija u formi ideje ista i pre i posle njihovog
stupanja u postojanje. Stoga, kao to njihovo pojavljivanje ne
moe slediti iz njihove esencije, tako ni njihovo istrajavanje u
postojanju to ne moe. Istu mo [potentia] koja im je potrebna
da bi poele da postoje, oni zahtevaju kako bi nastavile da
postoje. Odakle sledi da mo prirodnih stvari, zbog koje one
postoje, i pomou koje delaju, ne moe biti nita drugo do
veita mo Boga. Jer kada bi to bila neka druga mo, ona ne
bi bila u stanju da odri sebe u postojanju, ista mo koja je
potrebna da se odri u postojanju, potrebna joj je da bude
stvorena.
3
Iz injenice da je mo prirodnih stvari kojom one postoje
i delaju sama mo Boga, moemo jasno videti ta je
pravo Prirode. Poto Bog ima pravo nad svim stvarima, i pravo
Boga nije nita drugo do Boja mo, utoliko to se uzima kao
apsolutno slobodna, sledi da svaka prirodna stvar ima onoliko
prava po Prirodi koliko je velika njena mo da postoji i da dela.
Jer mo kojom svaka prirodna stvar postoji i dela nije nita
drugo do mo Boga, koja je apsolutno slobodna.
4
Pod pravom Prirode razumem zakone ili pravila Prirode
u skladu sa kojim sve stvari nastaju; to jest, samu mo
1i Spinoza
Prirode. Tako je prirodno pravo Prirode kao celine, a odatle
prirodno pravo svake individue, koekstenzivno njenoj moi.
4
Stoga sve to ovek radi pratei zakone sopstvene prirode, on
to radi pod suverenim pravom Prirode, i ima onoliko prava
nad Prirodom koliko se njegova mo protee.
5
Da je ljudska priroda tako konstituisana da ljudi ive
onako kako razum propisuje i kada ne bi pokuavali da
rade stvari mimo njega, onda bi pravo Prirode, u meri u kojoj
je specihno za oveka, odreivala mo razuma.
5
Ali ljude
vodi slepa elja vie nego razum, tako da njihova prirodna
mo ili pravo mora biti dehnisano ne razumom, ve onim
apetitima kojim mogu biti navedeni da delaju i pomou kojih
pokuavaju da odre sebe. Priznajem da su u sluaju onih
elja koje ne proizlaze iz razuma, ljudi zaista vie pasivni nego
aktivni. Ali poto ovde raspravljamo o univerzalnoj moi ili
pravu Prirode, ne moemo prihvatiti bilo kakvu razliku izmeu
elj koje je u nama zaeo razum i onih koje se pojavljuju iz
drugih razloga. Jer su u oba sluaja one efekti Prirode, kojima
se izraava prirodna snaga kojom ovek pokuava da opstane
u svom biu.
6
Bez obzira da li je ovek mudar ili neznalica, on
je deo Prirode, i sve ime je determinisan da dela bi trebalo
posmatrati u svetlu moi Prirode u meri u kojoj je ova mo
izraena kroz prirodu ovog ili onog oveka. Bez obzira da li je
ovek voen razumom ili eljom, on ne radi nita to se ne
slae sa zakonima i pravilima Prirode, to jest (vidite glavu 4),
on dela po pravu Prirode.
6
Ipak veina ljudi veruje da neznalice remete poredak
Prirode, da joj nisu konformni; oni zamiljaju oveka
u Prirodi kao dravu u dravi. Oni tvrde da ljudski um nije
4
Ovo je verovatno skrivena kritika Hobsa, koji razlikuje prirodno pravo
od prirodnog zakona (De cive XIV, 3), i tvrdi da je ovo poslednje preskrip-
tivno, za razliku od prethodnog (De cive II, 1).
5
Jo jedna skrivena kritika Hobsa, za koga je prirodno pravo dehnisano
terminima ispravnog razuma (De cive I, 7).
6
[in suo esse] Nagon za samo-odranjem, ili conatus je aktuelna esencija
ljudske individue (Etika III, p7), i izvor kako akcija tako i pasija (Etika V, p4,
skolijum).
2/ PvivouNo vv~vo 1
proizveden prirodnim uzrocima ve da ga je Bog direktno
stvorio, da je nezavistan od drugih stvari nad kojima ima
apsolutnu mo [potestam], da determinie sebe i da koristi
razum na ispravan nain. Ali nam iskustvo veoma jasno
pokazuje kako nita vie nije u naoj moi imati zdrav um
nego to je to imati zdravo telo. Ponavljam, ne moe biti
nikakve sumnje da bi smo, ako je jednako u naoj moi da
ivimo prema zahtevima razuma i da budemo voeni slepom
eljom, svi pratili razum i svoj ivot uredili mudro, to ni u
kom sluaju nije sluaj. Svakog mami sopstveno zadovoljstvo.
7
Ni teolozi ne uklanjaju ovu potekou kada tvrde da je uzrok
ove slabosti ljudske prirode porok ili greh iji je uzrok pad
naeg prvog roditelja. Da je prvi ovek imao jednaku mo
da istraje i da padne, i da je bio ista uma a njegova priroda
nesputana, kako bi se moglo desiti da svesno i sa namerom
on posrne? Njihov odgovor je da ga je avo prevario. Ali
ko je onda prevario avola?
8
Ko, pitam, je prouzrokovao da
jedno od najvelianstvenijih od svih inteligentnih stvorenja
postane toliko sumanuto da poeli da nadvisi Boga? Nije li on,
koji je imao zdrav um, teio da odri sebe i svoje bie koliko
je to u njegovoj moi? Opet, kako je moglo doi do toga da
prvi ovek, poto je bio zdravog uma i gospodar svoje volje,
dozvoli sebi da bude zaveden i prevaren? Ako je imao mo da
dobro koristi razum, ne bi mogao da bude prevaren, jer koliko
je to na njemu, on je morao teiti da odri svoje bie i zdrav
um. Ali, prema hipotezi, ovo je zapravo bilo u njegovoj moi;
znai da je odrao svoj zdrav um i nije mogao biti prevaren.
Njegova istorija, zapravo pokazuje da je sve ovo lano; i mora
se prihvatit da nije u moi prvog oveka da pravilno koristi
razum, i da je, kao i mi, podloan strastima.
7
Nesumnjivo je da ovek, kao i druge individualne stvari,
ima tenju da sebe odri, koliko je to na njemu. Ako bi
7
Virgilije, Ekloge II, 65.
8
O verovanju u avola i Spinozino odbacivanje ovog verovanja vidite
(Kratki traktat II, 25). Vie o prii o Adamu (Etika IV, p68, skolija), (Teoloko-
politiki traktat IV, 430433, Ep19).
1 Spinoza
se u ovome mogla pojaviti neka razlika izmeu njih, morala bi
da doe od ovekove slobodne volje. Ipak, to ga slobodnijeg
zamiljamo, to je vie neophodno da ovek mora odravati
sebe i biti zdrave pameti, to e potvrditi bilo ko ne mea
slobodu sa kontingencijom. Sloboda je u stvari, vrlina ili
savrenstvo; tako da bilo ta to predstavlja slabost u oveku
ne moemo povezivati sa slobodom.Tako se za oveka ne moe
rei da je slobodan ukoliko je u stanju da ne postoji, ili ako
je u stanju da ne koristi razum; moemo ga zvati slobodnim
ukoliko ima mo [potestatem] da postoji i da dela u skladu sa
zakonima ljudske prirode. to slobodniji smatramo da je ovek,
to manje moemo rei da je u stanju da ne koristi razum i da
bira zlo umesto dobra; tako i Bog, koji postoji, razume, i dela sa
apsolutnom slobodom, takoe postoji, razume i dela obavezno,
to jest, iz neophodnosti svoje prirode. Jer nema sumnje da Bog
dela sa istom slobodom sa kojom postoji. Stoga, poto postoji
iz neophodnosti svoje prirode, tako i dela iz neophodnosti
svoje sopstvene prirode; to jest, on dela iz apsolutne slobode.
8
Zakljuujemo da nije u moi
9
svakog oveka da uvek
koristi razum i da bude na vrhuncu ljudske slobode, ali
ipak pokuava, koliko je to do njega, da odri svoje bie i (poto
svaki ovek ima prava onoliko koliko se protee njegova mo),
bilo da je mudar ili neznalica, ta god pokuava i radi, on
pokuava i radi pod suverenim pravom Prirode. Odavde sledi
da pravo Prirode i uspostavljeni poredak, pod kojim su roeni
i ive svi ljudi, zabranjuje samo one stvari koje niko ne eli i
niko ne moe da uradi; ne gleda popreko na borbu, ili mrnju,
ili bes, ili na prevaru, ili na bilo ta to izazivaju apetiti. Ovo
nije iznenaujue, jer granice Prirode ne postavljaju zakoni
ljudskog razuma, iji je cilj samo ljudski interes i odranje,
ve bezbroj drugih zakona koji se odnose na veiti red cele
Prirode, iji je ovek samo mali deo. Samo iz neophodnosti
ovog reda su sve individualne stvari determinisane da postoje
i delaju na odreen nain. I kada nam se ini da je neto u
9
potestate.
2/ PvivouNo vv~vo 1
Prirodi smeno, apsurdno ili zlo, to je samo zbog toga to
je nae znanje delimino, te smo uglavnom nesvesni reda i
koherencije Prirode kao celine, i to elimo da sve stvari budu
onakve kako nam razum propisuje. Ipak ono to na razum
proglaava za zlo nije zlo zbog reda i zakona univerzalne
Prirode, ve stoji u vezi samo prema naoj ljudskoj prirodi.
9
Dalje sledi, da je svaki ovek predmet prava drugog dok
god je podinjen moi drugog,
10
i on ima kontrolu nad
svojim pravom u meri u kojoj moe odbiti svaku prisilu, svetiti
se kako eli za njemu uinjene povrede, i uopte, da ivi kako
eli da ivi.
10
Neki ovek ima mo nad drugim ukoliko ga dri
okovanog, ili mu oduzme oruje, ili ga lii mogunosti
samo-odbrane i bega, ili ga terorie, ili ga tako vee za sebe
uinjenim uslugama da je pre rad da uini dobroinitelju nego
sebi; i ivi kako bi to drugi eleli radije nego kako on eli. Onaj
koji dri drugog na prvi ili drugi nain ima vlast nad njegovim
telom, a ne umom; na trei i etvrti nain je tue telo i um
podreeno njegovom pravu, ali samo dok istrajavaju strah ili
nada. Kada se jedno ili drugo ukloni, ovek ponovo zadobija
svoje sopstveno pravo.
11
11
Sposobnost rasuivanja takoe moe biti predmet
neijeg prava u meri u kojoj ovek moe biti prevaren.
Sledi da je um u punoj meri pod svojom kontrolom ukoliko
moe dobro da koristi razum. Zaista, poto mo oveka treba
procenjivati prema snazi uma pre nego otpornosti tela, sledi
da su oni koji imaju najmoniji razum, i koji su njime voeni,
imaju najveu kontrolu nad svojim pravom. Tako zovem
oveka slobodnim utoliko to ga vodi razum, jer je u toj
meri odreen da dela usled uzroka koji mogu biti adekvatno
shvaeni samo pomou njegove sopstvene prirode, iako je
neophodno determinisan na akciju od strane ovih uzroka. Jer
sloboda ne otklanja neophodnost akcije, ve je namee.
10
sub poteste habere.
11
sui juris.
10 Spinoza
12
Ako se ovek zakleo nekome, obeao samo reima
da uradi ovo ili ono, to je njegovo pravo da uradi
ili ne uradi, zakletva je vaea sve dok onaj koji ju je dao ne
promeni miljenje. Jer onaj koji ima mo da prekri zakletvu se
u stvarnosti nije odrekao prava, poto nije dao nita osim rei.
Odatle, poto sa prirodnim pravom prosuuje svoj sopstveni
sluaj, ako prosudi tano ili pogreno (jer greiti je ljudski)
da bi gubitak koji trpi kao posledicu date zakletve pretee
nad pogodnostima koje uiva, njegovo sopstveno miljenje e
ga dovesti do zakljuka da se zakletva treba prekriti, i on je
raskida prema prirodnom pravu (sekcija 9 ovog poglavlja).
12
13
Ako se dva oveka udrue i ujedine snage, oni imaju
vie moi nad Prirodom, a time i vie prava, nego
svaki ponaosob; a to je vei broj onih to stupaju u uniju na
ovaj nain, vie prava e svi oni zajedno posedovati.
14
Utoliko to su ljudi optereeni besom, zaviu, ili bilo
kojom drugom emocijom koja proizlazi iz mrnje, oni
bivaju razdvojeni i suprotstavljeni jedan drugom i treba ih se
tim vie plaiti, jer imaju vie moi i lukavtine i pronicljivosti
nego druge ivotinje. A poto su ljudi po svojoj prirodi naro-
ito podloni ovim emocijama (kao to smo rekli u sekciji 5
ovog poglavlja), oni su stoga po prirodi neprijatelji. Jer moj
najvei neprijatelj je onaj koga se moram plaiti i od koga se
moram braniti.
15
Sada (prema sekciji 9 ovog poglavlja), svaki ovek u
stanju Prirode
13
ima kontrolu nad svojim sopstvenim
pravom samo dok je u stanju da se brani od potinjavanja
drugom, a uzaludno je pokuavati odbraniti se od svih ostalih.
Odatle sledi da dok god je ljudsko prirodno pravo determini-
sano snagom svake pojedinane individue, koju one poseduju
12
dem solvendam raskidanje poverenja ili zakletve. Spinoza ne koristi
izraze pactum i contractum jer oni impliciraju neku vrstu sankcija. Ovde se
on razlikuje od Hobsa, za koga je civitas proizlazi iz pactum.
13
in statu naturali Bukvalan prevod bi bio u prirodnom stanju, ali ovo
moe sugerisati modernom itaocu znaenje pre-socijalnih uslova Rusoa ili
Loka. Prevod stanje Prirode se konzistentno koristi u ovom to sledi.
2/ PvivouNo vv~vo 1
svaka za sebe, nema nikakvu vanost i vie je deklarativna
nego injenina, jer nema nikakve garancije da se moe ostva-
riti. Bez sumnje je da, to vie razloga za strah ovek ima, to
manje moi, i stoga manje prava, on poseduje. Dalje, jedva da
je mogue za ljude da se odre u ivotu i kultiviu svoj um
bez uzajamne asistencije .
14
Odavde zakljuujemo da prirodno
pravo, karakteristino za ljudska bia, moe biti ostvareno
samo tamo gde ljudi imaju svoja zajednika prava i koji mogu
zajedno, sa uspehom, da odbrane teritorije koje naseljavaju i
obrauju, da se zatite, odbiju svaku silu, i ive u skladu sa
miljenjem cele zajednice. Jer (sekcija 13, ovo poglavlje) to je
vei broj ljudi koji se ovako ujedine u jedno telo, to e vie
prava oni kolektivno posedovati. I ako zbog ovoga to ljudi u
stanju Prirode jedva mogu da kontroliu svoje pravo kolarci
ele da zovu oveka socijalnom ivotinjom, onda nemam nita
protiv njih da kaem.
16
Kada ljudi poseduju zajednika prava i kada su voeni,
da tako kaemo, jednim umom,
15
sigurno je (sekcija
13) da svaki od njih ima utoliko manje prava to je vie njegova
mo nadmaena kolektivom. To e rei, on nema nikakvog
stvarnog prava nad Prirodom osim onog koju mu dodeljuje
zajedniko pravo. U svemu ostalom on je osuen da izvrava
koju god da mu komandu nametne zajedniki konsenzus, a u
suprotnom (sekcija 4) on moe sa pravom biti primoran da to
uini.
17
Ovo pravo, koje je dehnisano kao mo mnotva,
16
se
obino zove suverenitet [imperium], i apsolutno je
poseduje ko god upravlja poslovima drave, naime, onaj koji
donosi, interpretira i obara zakone, utvruje gradove, donosi
odluke o ratu i miru, itd. Ako ovo obavlja neki savet koji
14
Spinoza dakle zamilja prirodno stanje kao gotovo totalnu vezanost, za
razliku od Hobsa, koji ga vidi kao stanje ljudske slobode.
15
Na latinskom una veluti mente je izjava suprotna iskustvu, poto civilno
drutvo nema um u teorijskom smislu ovog termina kako ga Spinoza razvija
u Etici.
16
potentia multitudinis.
18 Spinoza
formiraju ljudi uopte, onda se drava zove demokratija; ako
je savet ogranien na neke izabrane lanove, drava se zove
aristokratija; a ako je upravljanje stvarima drave, a time i
suverenitet u rukama jednog oveka, onda se drava zove
monarhija.
18
Na osnovu onog to smo pokazali u ovom poglavlju,
postaje sasvim jasno da u stanju Prirode nema greha;
ili, ako ovek grei, on grei protiv sebe, ne protiv drugog. Jer
niko nije vezan zakonom Prirode da povlauje drugome osim
ako to ne izabere, niti da smatra za dobro ili loe nita osim
onoga to on sam odlui da je dobro ili loe na osnovu svog
naina razmiljanja. I zakoni Prirode ne zabranjuju apsolutno
nita osim onog to nije u neijoj moi da uini. (Pogledaj
sekcije 5 i 8) Ali greh je delo koje se ne moe zakonito izvriti.
Da su ljudi vezani nalogom Prirode da budu voeni razumom,
onda bi svi oni neophodno bili voeni razumom; jer direktive
Prirode su direktive Boga (sekcije 2 i 3), koje je Bog uspostavio
istom slobodom sa kojom on postoji. Ovi nalozi stoga slede iz
neophodnosti boanske prirode (sekcija 7) i stoga su vene
i neprekrive. Ali je injenica da su ljudi uglavnom voeni
apetitima lienih ikakvog razuma; ipak i tako oni ne kre
poredak Prirode ve su neizbeno konformni sa njim. Tako da
neznalica ili ludak nije nita vie obavezan zakonom Prirode
da ivi svoj ivot mudro, nego to je bolestan ovek obavezan
da bude zdrav.
19
Odatle sledi da greh nije mogue zamisliti osim u
dravi, to jest, tamo gde je dobro i loe odreeno
zajednikim zakonom itave drave i gde (sekcija 16) niko
nema pravo da radi neto to se ne slae sa zajednikom
odlukom ili konsenzusom. Kao to smo rekli u prethodnoj
sekciji, greh je ono to se ne moe zakonito uiniti, to je
zabranjeno zakonom, dok je poslunost uporna volja da se
radi ono to je po zakonu dobro i to zajedniki dekret zahteva
da bude uinjeno.
20
Ipak, pojam greh se takoe koristi da se oznai ono
to je suprotno diktatu zdravog razuma, a pojam po-
2/ PvivouNo vv~vo 1
slunost za konstantnu volju da se kontroliu apetiti prema
diktatu razuma. Kada bi se ljudska sloboda sastojala u pre-
putanju slobodnom divljanju apetita, a ljudska podinjenost
u vladavini razuma, u potpunosti bih se sloio sa ovim. Ali
poto je ljudska sloboda vea to je ovek vie u stanju da
bude voen razumom i da upravlja svojim apetitima, bilo bi
netano zvati ivot razuma poslunost, i primenjivati pojam
greh na ono to je u stvari slabost uma, a ne primer slobode
uma od svoje sopstvene kontrole. To je pre neto zbog ega za
oveka treba rei da je rob a ne slobodan. Vidite sekcije 7 i 11
ovog poglavlja.
21
Razum zapravo ui ljude da praktikuju predanost
17
i da budu smireni i dobroudni u svom nastupu, to je
mogue samo u dravi. ta vie, nemogue je za ljude da budu
voeni kao jednim umom, kao to drava to zahteva, ako njeni
zakoni nisu propisani razumom. Tako da nije neprimereno
da ljudi koji su navikli da ive u dravi primenjuju pojam
greh na ono to je suprotno diktatu razuma. Zakoni dobre
drave (sekcija 18) bi trebalo da budu uspostavljeni u skladu
sa diktatom razuma. to se tie onog to sam rekao (sekcija
18) kako ovek u stanju Prirode, ako uopte grei, grei protiv
sebe, pogledaj dole, poglavlje 4, sekcija 4 i 5, gde je pokazano
u kom smislu moe biti reeno da onaj koji dri suverenu mo
i koji je u posedu prava Prirode moe biti vezan zakonima i
moe greiti.
22
to se tie religije, jednako je sigurno da to vie
ovek voli Boga i oboava ga svim svojim srcem, to
vie je on slobodan i potpunije posluan samom sebi. Ipak,
kada ne potujemo poredak Prirode o kom ne znamo nita
ve samo diktat razuma u pitanjima religije (u isto vreme
shvatajui da nam je otkriven od strane Boga koji kao da govori
u nama, ili preko proroka u obliku zakona) onda, govorei u
17
Pojam pietas oznaava potovanje ili uvaavanje zakona, i nema is-
kljuivo religiozno znaenje. U klasinom kontekstu (Ciceron ili Virgilije)
esto se prevodi kao patriotizam a kod Spinoze on oznaava najvii oblik
graanske dunosti.
io Spinoza
ljudskim terminima, kaemo da onaj koji voli Boga svim
svojim srcem slua Boga, a onaj koji je voen slepom eljom
je grenik. Ali uvek moramo imati na umu da smo u rukama
Boga kao glina u rukama grnara,
18
koji od istog grumena
pravi jednu posudu na ast a drugu na sramotu.
19
Tako ovek
zaista moe delovati suprotno ovim dekretima Boga koji su
zapisani kao zakoni u naem umu ili umu proroka, ali ne moe
delovati protiv veitog dekreta Boga, onog to je zapisano u
univerzalnoj Prirodi i to se odnosi na red prirode u njegovoj
potpunosti.
23
Ba kao to se greh i poslunost, strogo govorei,
mogu zamisliti samo u dravi, isto vai za pravdu
i nepravdu. Nema nieg u Prirodi za ta bi se moglo sa
pravom rei da pripada jednom oveku a ne drugom; sve
stvari pripadaju svima, to jest, svima koji imaju mo da ih
uzmu u posed. Ali u dravi, gde o onom to pripada jednom
oveku a ne drugom odluuju zajedniki zakoni, oveka zovu
pravednim ako poseduje upornu volju da svakom da njegovo;
a nepravedan je onaj koji pokuava da uzme ono to pripada
drugom.
24
to se tie slave i krivice, objasnio sam u svojoj Etici
da su to oseanja zadovoljstva i bola praena idejom
ljudske vrline ili slabosti kao uzroka.
18
in Dei potestate sicut lutum in potestate guli.
19
Rimljanima 9,21.
3/ Moc sUviviN~
1
Poredak koji uspostavlja neka drava se zove civilni pore-
dak; telo drave u njenoj potpunosti se zove republika, a
javne poslove drave, pod kontrolom onog ko dri suverenitet,
zovemo dravni poslovi. Ljude zovemo graani utoliko to
uivaju sve prednosti republike civilnim pravom; kaemo da
su podanici ako su obavezni da potuju zakone republike.
20
Konano, kao to smo to rekli u sekciji 17 prethodnog pogla-
vlja, postoje tri vrste civilnog poretka, naime: demokratija,
aristokratija i monarhija. Ali pre nego to krenem da govorim
o svakom od njih posebno, prvo u istai one opte karakteri-
stike civilnog poretka. Od ovih je najvanije razmotriti najvie
pravo republike ili suverenitet.
2
Oigledno je iz onoga to smo rekli u sekciji 15 prethod-
nog poglavlja, da pravo drave ili suverena nije nita
drugo nego pravo sme Prirode koju ne odreuje mo neke
individue, ve mo ljudi koji su voeni jednim umom. To e
rei, ba kao to individua u prirodnom stanju ima onoliko
prava koliko moi poseduje, isto je tano za telo i um cele
drave. Tako pojedinani graanin ili podanik ima onoliko
manje moi koliko ga drava prevazilazi u svojoj moi (sekcija
16 prethodnog poglavlja). Stoga pojedinani graanin nema
prava da radi ili da poseduje neto to se ne moe odbraniti
zajednikim dekretom republike.
3
Ako republika ikome daje pravo, a time i mo [potestatem]
(uporedi sa onim u sekciji 12, prethodno poglavlje), da
ivi kako eli, time republika predaje svoje pravo i prenosi
time i mo na onog kome je daje. Ako ovu mo dodeli veem
broju ljudi, dozvoljavajui im da ive kako ele, time je raz-
delila suverenitet; i ako konano, daje mo svakom od svojih
graana, time je unitila sebe, prestajui da bude republika, i
20
status=poredak; civitas=republika; republica=drava; cives=graani;
subditi=podanici.
ii Spinoza
sve se vraa u prirodno stanje. Sve ovo je sasvim oigledno iz
onoga to je ve reeno. Sledi da je potpuno nezamislivo da
svakom graaninu bude dozvoljeno uredbom republike da ivi
kako mu je volja, i prirodno pravo svakog oveka da bude svoj
sopstveni sudija obavezno nestaje u civilnom poretku. Kaem
uredbom republike, jer prirodno pravo svakog oveka (ako
stvari posmatramo ispravno) ne prestaje u civilnom poretku;
jer i u stanju Prirode i u civilnom poretku ovek dela voen
zakonom svoje sopstvene prirode i obraa panju samo na
svoju dobrobit. U oba ova stanja, ponavljam, ovek je voen
strahom ili nadom, da radi ili se uzdrava od ovog ili onog.
Glavna razlika izmeu ova dva stanja je sledee, da se u ci-
vilnom poretku svi ljudi plae istog, i svi imaju zajedniko
tlo bezbednosti, isti nain ivota. Ali ovo ne liava individuu
njegove sposobnosti rasuivanja, jer onaj koji je reen da
potuje sve komande republike, bez obzira da li zbog straha od
njene moi ili iz ljubavi prema miru, sigurno obezbeuje za
sebe sigurnost i korist na sopstveni nain.
4
Dalje, moe se pomisliti kako bi svakom graaninu tre-
balo dozvoliti da nudi svoje sopstvene interpretacije
zakona republike. Kada bi ovo bilo dozvoljeno, on bi time bio
svoj sopstveni sudija, jer bi mu bilo sasvim jednostavno da
nae izgovor ili da prikae u dobrom svetlu sopstvena dela,
dajui im izgled legalnosti. Sledi da bi on usvojio sopstveni
nain ivota koji mu odgovara, a ovo (prethodna sekcija) je
apsurdno.
5
Vidimo kako pojedinani graanin nema kontrolu nad
sopstvenim pravom, ve je podreen pravu republike,
iju je svaku komandu obavezan da izvrava, i nema nikakvog
prava da odluuje ta je poteno ili nepoteno, ta je pravedno
ili nepravedno. Sa druge strane, poto telo drave mora biti
voeno kao jednim umom
21
(i volja republike se mora uzimati
kao volja svih), ono ta republika odlui da je pravedno i dobro,
svaki graanin mora uzimati kao neto reeno. Tako, iako
21
Tacit, Anali I, xii, 4.
3/ Moc sUviviN~ i
podanik moe smatrati da su uredbe republike nepravedne, on
je ipak primoran da ih izvrava.
6
Moe se prigovoriti kako je suprotno diktatu razuma u
potpunosti biti podvrgnut sudu drugoga. I nije li civilni
poredak onda suprotan razumu? Iz ovog bi sledilo da je civilni
poredak neracionalan i da ga mogu uspostaviti samo ljudi
lieni razuma, a ne oni koji su njime voeni. Ipak poto
razum ne ui nita to je protiv Prirode, dok god su ljudi
izloeni pasijama (sekcija 5, poglavlje 1),
22
zdrav razum ne
moe zahtevati da svaki ovek zadri kontrolu nad svojim
pravom; to e rei (sekcija 15, prethodno poglavlje) razum
kae da je ovo nemogue. Ponavljam, razum poduava da se
trai mir, ali mir se moe postii samo ako zajedniki zakoni
republike ostanu netaknuti. to vie je ovek voen razumom
to jest (sekcija 11, prethodno poglavlje), to je slobodniji
to e istrajniji biti u odravanju zakona drave i izvravanju
komandi suverena iji je podanik. Dalje, civilni poredak je
uspostavljen na prirodan nain kako bi opti strah i nemir bio
otklonjen, i stoga njegov glavni cilj je identian cilju onog koji
je u prirodnom stanju voen razumom, ali kome je ovaj cilj
nedostian (sekcija 15, prethodno poglavlje). Tako, ako ovek
koji je voen razumom ima neto da uradi po uredbi republike,
za ta zna da je suprotno razumu, pogodnosti koje mu prua
civilni poredak daleko prevazilaze moguu tetu; jer je takoe
zakon razuma da od dva zla treba odabrati manje. Moemo
zakljuiti da niko ne dela na nain koji je suprotan onom
to njegov razum propisuje, ukoliko izvrava ono to zakoni
republike zahtevaju od njega. A svi e ovo rado prihvatiti kada
budemo objasnili koliko je ekstenzivna mo republike, a time i
njeno pravo.
7
Prva stvar koju treba razmotriti je sledee, da ba kao to
je u stanju Prirode (sekcija 11, prethodno poglavlje) ovek
voen razumom najmoniji i ima najveu kontrolu nad svojim
pravom slino je republika koju vodi razum najmonija i
22
Gebhardt (1925) kae da bi (sekcija 5, poglavlje 1) trebalo da bude
(sekcija 11, prethodno poglavlje). [S.S.]
i Spinoza
ima najveu kontrolu nad svojim pravom. Jer pravo republike
odreuje mo ljudi koji su voeni kao jednim umom. Ali ovu
zajednicu umova ne bismo mogli ni da zamislimo kada glavni
cilj republike ne bi bio identian onom to nas zdrav razum
ui da je za dobrobit svih ljudi.
8
Drugo, takoe moramo uzeti u obzir da podanici nemaju
kontrolu nad sopstvenim pravom i da su podreeni pravu
republike samo u meri u kojoj se plae njene moi ili njenih
pretnji, ili u meri u kojoj su nadom vrsto vezani za civilni
poredak (sekcija 10, prethodno poglavlje). Odatle sledi da sve
one stvari koje niko ne moe biti primoran da izvri, nagradom
ili pretnjama, ne podpadaju pod pravo republike. Na primer,
niko ne moe predati svoju sposobnost rasuivanja; jer koja
nagrada ili pretnja moe navesti oveka da poveruje kako
celina nije vea od svojih delova, ili da Bog ne postoji, ili
da telo za koje vidi da je beskonano nije beskonano bie,
ukratko, da veruje u neto to je suprotno onom to vidi ili
misli? Slino, kakve nagrade ili pretnje mogu navesti oveka
da voli onog koga mrzi, ili da mrzi onog koga voli? U ovu
kategoriju moraju biti uvrene one stvari tako odvratne
ljudskoj prirodi da ih smatra za najvee od svog zla, kao kada
ovek svedoi protiv sebe, kada mui sebe, ubija sopstvene
roditelje, ne pokuava da izbegne smrt, i slino, na ta niko
ne moe biti primoran nagradama i pretnjama.
23
Ako i dalje
insistiramo da republika ima pravo ili mo da komanduje takve
stvari, ovo moemo zamisliti samo u smislu u kom se za oveka
moe rei da ima pravo da bude lud i da bunca. Jer ta bi drugo
to pravo bilo ako ne ludilo kada niko ne bi mogao biti primoran
na njega? Ovde govorim o onim stvarima koje ne mogu biti
deo prava republike i od ega ljudska priroda uglavnom okree
glavu. Uprkos injenici da budala ili ludak ne moe nikakvim
nagradama ili pretnjama biti primoran da izvrava nareenja,
i da grupa ljudi posveenih nekom religijskom kultu, moe
gledati na zakone drave kao na najgore zlo, ipak zakoni
23
Vidite Hobs, De cive II, 1819 i VI, 13. Hobs tvrdi da suveren moe le-
galno da izda takve komande, dok graanin legalno moe odbiti poslunost.
3/ Moc sUviviN~ i
republike nisu time poniteni, poto je veina graana njime
vezana. Poto oni koji se ne plae nieg i ne nadaju niem
u toj meri imaju kontrolu nad sopstvenim pravom (sekcija
10, prethodno poglavlje), da su oni time neprijatelji drave
(sekcija 14, prethodno poglavlje), i drava ima pravo da koristi
metode prinude.
9
Trea i poslednja stvar koju treba razmotriti je sledee,
da stvari koje izazivaju optu indignaciju teko mogu da
pripadaju pravu republike. Bez sumnje je prirodna stvar za
ljude da zajedno organizuju osvetu, iz razloga opteg straha ili
zbog elje da se osvete zbog neeg to vrea sve njih. A poto
pravo republike dehnie zajednika mo ljudi, bez sumnje je
pravo i mo republike u toj meri umanjeno, koliko graanima
prua razloge da stupaju u ovakve konspiracije. Sigurno
postoje neke stvari kojih se treba plaiti u republici, i ba
kao to svaki graanin, ili svaki ovek u stanju prirode, ima
manju kontrolu nad svojim pravom to vie razloga za strah
on ima, isto je tano i za republiku. Toliko o pravu suverena
nad podanicima. Pre nego to razmotrimo njegovo pravo
protiv drugih, mislim da bih trebao da kaem neto po pitanju
religije.
10
Sledei prigovor nam moe biti upuen: da li civilni
poredak i poslunost podanika, za koju smo pokazali
da je neophodan, uklanja religiju prema kojoj smo obavezni
da oboavamo Boga? Ako razmotrimo injenice, neemo
nai nita to bi moglo to da sugerie; utoliko to um koristi
razum, nije podvrgnut pravu suverena ve ima kontrolu na
svojim pravima (sekcija 1, prethodno poglavlje). Tako pravo
znanje i ljubav prema Bogu ne mogu biti podvrgnuti neijoj
jurisdikciji, kao to je sluaj i sa potovanjem suseda (sekcija
8, ovde). Ako shvatimo da najvii oblik ukazane milosti moe
biti samo osiguranje mira i promocija harmonije, neemo
imati sumnju da svoju dunost stvarno obavlja onaj koji prua
svakom oveku onakvu pomo koja je u skladu sa zakonima
republike, to jest, sa mirom i harmonijom. to se tie javnih
obreda, sigurno je da oni ne mogu nita da urade kako bi
i0 Spinoza
pomogli ili da omeli pravo znanje Boga i ljubav koja obavezno
sledi. Tako da ne treba smatrati da su od velikog znaaja za
mir i spokojnost drave. ta vie, sigurno je da nisam zago-
vornik religije po pravu Prirode, to jest (sekcija 3, prethodno
poglavlje), boanskim dekretom. Jer ja ne posedujem nikakvu
mo, kako je Hristov uenik jednom rekao, da proterujem
neiste duhove i da izvodim uda. A ova mo je neophodna
za promociju religije tamo gde je propisano da se bez nje ne
moe obavljati svoj posao, kao to poslovica kae, ve se usput
jo izazivaju silne druge nevolje. Sva doba su bila svedoci
najtunijih primera ovog. Stoga svako, gde god da se nalazi,
moe oboavati Boga sa pravom istrajnou i gledati svoja
posla, kao to je to i dunost individue. Promociju religije
treba ostaviti Bogu ili suverenu, na koga prenosimo brigu o
svim javnim poslovima. Vraam se na nau temu.
11
Sada, kada su prava suverena nad graanima i dunost
podanika objanjeni, ostaje da razmotrimo prava su-
verena u odnosu na ostatak sveta. Ovo je lako razumeti na
osnovu onog to je ve reeno. Poto (sekcija 2, ovde) pravo
suverena nije nita drugo do pravo same Prirode, sledi da su
dve drave u istoj relaciji jedna prema drugoj kao dva oveka
u stanju Prirode, ali sa ovim izuzetkom, da republika moe pre-
uzeti mere predostronosti protiv toga da bude podjarmljena
od strane druge republike. Ovo ovek u stanju prirode ne
moe uraditi, videvi da je svaki dan oboren snom, da je esto
bolestan i mentalno nestabilan, i da ga konano stie starost.
A pored ovih, on je izloen drugim nevoljama protiv kojih se
republika moe obezbediti.
12
Republika, dakle, ima kontrolu nad svojim sopstve-
nim pravom u meri u kojoj moe preuzeti korake da
osigura da ne bude potlaena od strane druge republike (sek-
cije 9 i 15, prethodno poglavlje); i (sekcije 10 i 15, prethodno
poglavlje) ona je predmet tueg prava u meri u kojoj se plai
moi druge republike, ili je spreena da radi kako eli, ili joj je,
konano, potrebna pomo drugih za sopstveno odranje ili
prosperitet. Jer ne moe biti sumnje da ako dve republike oda-
3/ Moc sUviviN~ i
beru da se uzajamno pomau, onda su one zajedno monije, i
stoga imaju vie prava nego to svaka ima posebno. Pogledajte
sekciju 13 prethodnog poglavlja.
13
Ovo moe biti jasnije ako ne zaboravimo da su dve
republike po svojoj prirodi neprijatelji (sekcija 14,
prethodno poglavlje). Ako jedna republika odlui da objavi
rat i potini drugu republiku, ima pravo to da pokua, jer je
dovoljno imati volju da se objavi rat. Ali ne moe doi ni do
kakve odluke o miru bez voljne saradnje druge strane. Sledi
da pravo na objavu rata pripada svakoj republici posebno, dok
pravo na mir ima, ne jedna, nego najmanje dve republike, koji
se stoga zovu saveznici.
24
14
Ovaj sporazum
25
o saveznitvu ostaje vaei
26
dok
god motivi za donoenje sporazuma strah od gubitka
ili nadanje dobitku ostaju operativni. Ali ako nestane strah
ili nada u jednoj od ove dve republike, ta republika poinje da
kontrolie sopstvena prava (sekcija 10, prethodno poglavlje), i
veza kojom su dve republike bile povezane, automatski nestaje.
Stoga svaka republika ima puno pravo da raskine sporazum
kada god to eli, i ne moe se rei da je izdajnik ili da je
perhdna zato to raskida poverenje im je razlog straha ili
nade uklonjen.
27
Svaka od strana je u potpuno identinoj
poziciji u ovome, koja god da se prva oslobodi svog straha
bi zadobila kontrolu nad svojim pravom, koje moe da uiva
kako god eli. Osim toga, niko ne pravi ugovore za budunost
osim u svetlu okolnosti trenutka; kada se ove okolnosti izmene,
itava sitacija mora biti preispitana. Ovo je razlog to svaka od
republika zadrava pravo da konsultuje sopstvene interese, i
to se trudi, koliko god moe, da se oslobodi straha i da stekne
kontrolu nad sopstvenim pravom i da sprei druge da postanu
moniji. Ako se onda republika ali da je bila prevarena,
sigurno ne moe kriviti lou veru svog saveznika, ve samo
24
confoederatae.
25
foedus.
26
causa efektivan.
27
Uporedite sa: Makijaveli, Princ, XVIII.
i8 Spinoza
svoju ludost to je poverila svoju bezbednost drugome koji
ima kontrolu nad sopstvenim pravom i za koga je bezbednost
sopstvene drave najvii zakon.
15
Tako republikama koje su donele sporazum o miru
pripada pravo da se rasprave u vezi uslova ili pravila
mira kojim su se uzajamno obavezale, zato to su uslovi
mira nisu stvar samo jedne strane ve svih republika zajedno
(sekcija 13, ovde). Ako ne dou do zajednikog reenja, tim
inom se vraaju u ratno stanje.
16
to je vei broj republika koje stupaju u meusobni
sporazum o miru, to manje svaka od njih strahuje
zbog one druge; to jest, to manje moi svaka od njih ima da
zapone rat. Upravo suprotno, svaka je u veoj meri obavezna
da slui uslovima mira; to jest (sekcija 13, ovde), manje ima
kontrolu nad sopstvenim pravom i mora se prilagoavati
zajednikoj volji saveznika.
17
Ipak, ono to ovde kaemo ne implicira ponitenje
one dobre vere koju zdrav razum i religija pokuavaju
da sauvaju, jer ni razum niti Sveto pismo nas ne obavezuju da
odrimo svako obeanje koje damo. Na primer, ako sam obeao
da u sauvati novac koji mi je u tajnosti dat na uvanje, nisam
obavezan da drim svoju re od onog trenutka kada saznam
da je novac ukraden. Postupiu ispravnije ako se pobrinem
da se novac vrati vlasnicima. Tako i suveren koji je obeao
drugome da uradi neto to vreme i razum otkriva, ili se tako
ini, da je nepovoljno za optu dobrobit njegovih podanika, on
je obavezan da prekri svoju re. Poto Sveto pismo ui kako
da uvamo veru samo optim pravilima, ostavljajui svakom
oveku da otkrije koji specijalni sluajevi se mogu oekivati,
ono ne ui nita to je suprotno ovome to smo rekli.
18
Ali kako bih izbegao da stalno prekidam lanac svojih
argumenata da odgovaram na sline prigovore kasnije,
hteo bih da istaknem da sve ove stvari koje sam pokazao slede
iz esencijalne osobine ljudske prirode, naime, iz univerzalne
3/ Moc sUviviN~ i
tenje svih ljudi da se ouvaju.
28
Ova tenja je inherentna
svim ljudima, glupacima i mudracima; i kako god da su voeni,
strastima ili razumom, rezultat je isti poto je nae objanjenje,
kao to smo ve rekli, primenljivo na sve sluajeve.
28
conatus.
4/ Pv~v~ sUviviNi :oci
1
Pravo suverena, koga determinie njegova mo, je opi-
sano u prethodnom poglavlju, i videli smo da se u glav-
nim crtama sastoji u tome da je suveren, da tako kaemo, um
drave kojim se moraju svi njeni graani voditi. Samo on ima
pravo da odlui ta je dobro, ta je loe, ta je poteno, ta
nepoteno to e rei, ta se mora uraditi a ta ne sme da
rade pojedini graani ili kolektiv. Vidimo da samo suverenu
pripada pravo da donosi zakone, da ih interpretira, u pojedi-
nim sluajevima kada postoji sumnja, i da odlui da li je neka
data akcija protiv ili u skladu sa zakonom (vidite sekcije 3, 4, 5
prethodnog poglavlja). Ponavljam, jedino suveren ima pravo
da zapone rat, da ponudi mir i da odlui o uslovima mira,
ili da ga prihvati kada mu je ponuen. Vidite sekcije 12 i 13
prethodnog poglavlja.
2
Poto su sve ove funkcije, i sva sredstva potrebna za
njihovo izvravanje, stvar koja se tie drave u celini,
to jest, oni su dravni poslovi, sledi da poslovi drave zavise
u potpunosti od onog ko dri suverenitet.
29
Sledi da je na
suverenom pravu da sudi o akcijama nekog oveka, da trai
od drugog da odgovara za svoje akcije, da kanjava poinioce
zlodela, da reava legalne parnice graana, ili da odredi iskusne
advokate da to rade umesto njega
30
da delaju umesto njega.
Dalje, njegovo pravo je da koristi i organizuje sredstva za rat i
mir, naime, da zasniva i utvruje gradove, da okuplja miliciju,
da organizuje vojne dunosti, da izdaje komande o onome to
eli da bude uraeno, da alje izaslanike i da ih prima kada
pregovara o miru, i konano, da oporezuje ljude kako bi pokrio
trokove za sve ovo.
29
imperium.
30
legum latarum peritos, one koji imaju iskustvo u primeni zakona.
Spinozin uobiajeni termin za advokata je juris peritus. Ovde izgleda da su
u pitanju oni koji e biti odreeni advokati, a ne odreivanje advokata za
neki zadatak.
4/ Pv~v~ sUviviNi :oci 1
3
Poto samo suveren ima pravo da se bavi javnim stvarima
ili da postavlja ministre u tu svrhu, sledi da podanik vri
izdaju ako se bavi javnim poslovima na svoju inicijativu, bez
znanja vrhovnog saveta, ak i kada veruje da su njegove
namere u najboljem interesu republike.
4
esto se postavlja pitanje da li je suveren ogranien
zakonima, i da li moe poiniti zlodelo. Ali poto re
zakon i zlodelo esto oznaavaju, ne samo zakone republike,
ve i univerzalna pravila koja upravljaju prirodnim stvarima
uopte i posebno razumom, mi ne moemo bez kvalihkacije
tvrditi da republika nije ograniena zakonima, ili da ne moe
da poini neto loe. Da republika nije ograniena zakonima
ili pravilima bez kojih republika ne bi bila republika, onda ona
ne bi bila prirodna stvar ve samo himera. Tako republika
ini zlodela u smislu u kom hlozoh ili doktori kau da Priroda
ini neto loe, i u ovom smislu mi moemo rei da republika
ini zlodela kada radi neto to se protivi razumu. Jer kada
republika dela po diktatu razuma ona u potpunosti kontrolie
svoje pravo (sekcija 7, prethodno poglavlje). Utoliko to dela
suprotno razumu, izneverava samu sebe, ili ini zlodela. Ovo
e biti jasnije ako shvatimo da kada kaemo da svaki ovek ima
mo da uradi ta god eli sa predmetom nad kojim poseduje
prava, ovu mo ograniava ne samo sposobnost agenta ve
i primerenost onoga to je predmet akcije. Ako, na primer,
kaem da imam prava da radim ta hou sa ovim stolom, teko
da mislim da imam prava da nateram ovaj sto da jede travu.
Slino, iako kaemo da ljudi nemaju kontrolu nad svojim
pravom, ve su podreeni pravu republike, ne mislimo da ljudi
gube svoju prirodu i preuzimaju neku drugu, sa posledicom
da republika ima prava da natera ljude da lete, ili a ovo je
jednako verovatno da natera ljude da smatraju da je asno
ono to im je smeno ili odvratno. Ne, ono na ta mislimo
je sledee, da postoje odreeni uslovi koji, ako su operativni,
obezbeuju da se podanici plae i potuju svoju republiku,
dok odsudstvo ovih uslova podrazumeva ponitenje straha i
potovanja, i zajedno sa ovim, unitenje republike. Dakle, da
i Spinoza
bi republika imala kontrolu nad sopstvenim pravom, ona mora
odrati uslove koji stvaraju strah i potovanje; u suprotnom
prestaje da bude republika. Jer ako vladar ili vladari tre mrtvi
pijani po ulicama jurei kurve, igraju na sceni,
31
otvoreno
naruavaju ili ismevaju zakone koje sami postavljaju, nije
nita vie mogue za njega da odri dostojanstvo suvereniteta
nego to je za neto mogue da istovremeno bude i ne bude.
Ponavljam, tlaiti podanike, ubijati ih, napastvovati deve i
slino pretvara strah u ogorenost, a time civilni poredak
pretvara u ratno stanje.
5
Vidimo, dakle, u kom smislu se moe rei da je republika
ograniena zakonima i da ne moe da poini zlodela. Ali
ako pod zakonom podrazumevam civilni zakon, a pod zlode-
lom ono to je zabranjeno civilnim zakonom to e rei, ako
se ove stvari uzmu u njihovom pravom smislu onda nikako
ne moemo rei da je republika ograniena zakonima i da
moe poiniti loe stvari. Jer pravila koja upravljaju i izazivaju
strah i potovanje, ije je odranje u interesu republike, se ne
odnose na civilne zakone ve na prirodno pravo, poto (sekcija
4, ovde) su oni primenljivi ne zbog civilnog zakona, ve po
pravu rata. A republika je njima ograniena na isti nain
kao i ovek u stanju prirode koji, kako bi imao kontrolu nad
sopstvenim pravima ili da bi izbegao da postane svoj sopstveni
neprijatelj, je obavezan da pazi da ne nastrada. Ovaj oprez nije
forma poslunosti; to je vrenje ljudske slobode. Ali civilni
zakoni zavise u potpunosti od dekreta republike, i kako bi
odrala slobodu, republika ne mora da udovolji nikom osim
sebi i moe da smatra da je dobro ili loe samo ono to ona
odlui da je tako. Stoga ne samo da ima prava da bude svoj
sopstveni zatitnik, ve i da donosi zakone i da ih interpretira,
ali i da ih obara i da izuzima poinioce od pune primene svoje
moi.
31
Tacit optuuje Nerona za ovo. Svetonije to potvruje u ivotima cezara,
VI knjiga.
4/ Pv~v~ sUviviNi :oci
6
Ugovor
32
ili zakoni kojim ljudi prenose svoja prava na
neki savet ili na jednog oveka bi nesumnjivo morao biti
raskinut kada je ovo u interesu opteg blagostanja. Ali pravo
da se sudi da li je neka akcija u interesu opteg dobra ne moe
biti u rukama individue, ve samo u rukama vladara drave
(sekcija 3, ovde). Tako, prema civilnom pravu, vladar drave
ostaje jedini interpretator ovih zakona. ta vie, nijedna
individua nema prava da primenjuje ove zakone, i tako u
stvarnosti, nisu primenljivi na vladara drave. Ali ako su
zakoni takvi da ne mogu biti prekreni a da u isto vreme ne
oslabe republiku to jest, a da u isto vreme ne pretvori u
ogorenost zajedniki strah koji osea veina graana onda
se njihovim krenjem republika rasputa i ugovor prestaje
da vai. Tako da ugovor zavisi od njegove primene, ne po
civilnom pravu, ve po pravu rata. Vladalac je obavezan da
potuje uslove ugovora na isti nain na koji je ovek u stanju
prirode, kako ne bi postao svoj sopstveni neprijatelj, obavezan
da pazi da ne nastada, kao to smo rekli u prethodnoj sekciji.
32
contractus.
5/ N~Jvisi ciiJ uvUs1v~
1
U sekciji 11 drugog poglavlja smo pokazali kako ovek
ima kontrolu nad svojim pravima kada je u najveoj
meri voen razumom, i da je (sekcija 7, poglavlje 3) republika
najmonija i u najveoj meri kontrolie svoja prava kada je
zasnovana i voena razumom. Poto je najbolji nain da se,
koliko je to mogue, osigura sopstveno odranje da se ivi
kako razum propisuje, sledi da su najbolje one akcije koje
vre ljudi ili republike koje imaju potpuniju kontrolu nad
svojim pravima. Ne tvrdim da je sve to se ini po pravu
uraeno na najbolji mogui nain; jedno je obraivati zemlju
po pravu a potpuno druga stvar je obraivati je kako treba.
Jedno je, kaem, braniti se, odravati se, suditi, itd., po pravu,
a potpuno druga braniti se i odrati se dobro i dati dobar sud.
Stoga je jedna stvar vladati i baviti se javnim poslovima po
pravu, a potpuno druga stvar je vladati dobro i upravljati
javnim poslovima na najbolji mogui nain. Sada, poto smo
razmotrili pravo republika u optim terminima, vreme je da
raspravljamo o najboljem nainu za organizaciju drave.
2
Najbolji nain da se organizuje drava se lako otkriva
ako se razmotri svrha civilnog poretka, to nije nita
drugo do mir i sigurnost ivota. Stoga najbolja drava je
ona u kojoj ljudi ive zajedno u harmoniji i gde se zakoni ne
kre. Sigurno je da pobune, ratove, omalovaavanje i krenje
zakona treba pripisati, ne toliko pokvarenosti podanika, koliko
looj organizaciji drave.
33
Ljudi nisu roeni da budu graani,
ve su takvima napravljeni.
34
Dalje, prirodne strasti ljudi
su svuda iste; pa ako je pokvarenost jae izraena i zlodela
ea u jednoj republici nego u drugoj, moemo biti sigurni
da ova druga nije uinila dovoljno da promovie harmoniju i
nije dobro promislila svoje zakone, to ima za posledicu da
33
Makijaveli, Razgovori III, 29.
34
Hobs, De cive 1, 2, n.1.
5/ N~Jvisi ciiJ uvUs1v~
ne moe ostvariti puno pravo republike. Jer civilni poredak
koji nije uklonio razloge za pobunu i gde pretnja rata nije
nikada odsutna i gde se zakoni esto kre jedva da se razlikuje
od stanja Prirode, gde svaki ovek ivi kako mu je volja sa
ivotom u stalnoj opasnost.
3
Ba kao to poroke podanika i njihovu rasputenost i
svojevolju treba pripisati republici, tako i njihovu vrlinu,
stabilnost i potovanje zakona treba uglavnom prirpisati iz-
vrsnosti i apsolutnom pravu republike, kao to je oigledno
iz sekcije 15 drugog poglavlja. Odatle je opravdano smatrati
da je najvea vrlina Hanibala injenica da nije bilo pobune u
njegovoj vojsci.
35
4
Za republiku iji su podanici samo strahom obeshrabreni
da uzmu oruje u ruke bi trebalo rei da nije u ratu, a
ne da uiva u miru. Jer mir nije samo odsudstvo rata, ve vrlina
koja dolazi od snage uma; poslunost (sekcija 19, poglavlje
2) je uporna volja da se izvravaju nareenja koja slede iz
zajednikog dekreta republike. Uostalom, republiku iji mir
zavisi od sporog duha njenih podanika koje vode kao ovce i
poduavaju kako da budu robovi bi trebalo zvati pustinja, a ne
republika.
36
5
Pa kada kaemo da je najbolja drava ona gde ljudi pro-
vode svoj ivot u harmoniji, govorim o ljudskom ivotu,
koji karakterie ne samo cirkulacija krvi i druge osobine koje
deli sa ivotinjama, ve naroito razum, prava vrlina i ivot
uma.
6
Neka se zna da, kada govorim o dravi koja je usposta-
vljena sa ovim ciljevima na umu, mislim na onu koju
uspostavljaju slobodni ljudi, a ne na dominaciju nad ljudima
pravom rata. Jer su slobodni ljudi voeni vie nadom nego
strahom, dok pokoreni ljudi vie strahom nego nadom; prvi
ele da se bave ivotom, a drugi prosto da izbegnu smrt. Kaem
da prvi ele da ive za sebe, a drugi su primorani da pripadaju
osvajau; zato i kaemo da je ovaj poslednji rob, a onaj prvi
35
Makijaveli, Princ XVII, Razgovori III, 21.
36
Tacit, Agricola 30, ubi solitudinem faciunt, pacem appellant.
0 Spinoza
slobodan. Tako je cilj drave koja je uspostavljena pravom
rata, da dominira i da ima robove umesto podanika. Iako nema
nikakve esencijalne razlike izmeu drave slobodnih ljudi i
drave robova ako njihova prava posmatramo uopteno,
njihovi ciljevi su, kao to smo upravo pokazali, sasvim razli-
iti, pa su i sredstva kojim se oni moraju ostvariti potpuno
razliiti.
7
U sluaju princa iji je jedini motiv pouda da vlada,
37
sredstva koja mora upotrebiti kako bi uvrstio i odrao
svoju dravu je nadugako opisao pronicljivi posmatra Maki-
javeli, mada u koju svrhu nije sigurno. Da je imao neku dobru
nameru u glavi, to bi ovek trebao da oekuje od tako mudrog
oveka, mora biti da je eleo da pokae kako su esto glupavi
pokuaji da se svrgne tiranin, sve dok su uslovi koji su princa
uinili takvim netaknuti; upravo suprotno, oni postaju vre
utemeljeni kada Princ postane jo straniji.
38
Do ovog dolazi
kada ljudi naprave primer od svog Princa i njegove slave u
regicidu kao da se radi o velikom poduhvatu.
39
Moda je i
on eleo da pokae kako bi oprezni trebalo da budu slobodni
ljudi kada svoju dobrobit poveravaju samo jednom oveku
koji, osim ako u svojoj gordnosti ne misli da moe uivati
univerzalnu popularnost, mora iveti u svakodnevnom strahu
od zavera. Tako je on primoran da vie misli na svoju odbranu,
i da sa svoje strane pravi zavere protiv ljudi, umesto da gleda
njihove interese.
}Kv~J]
37
dominande libidine Konotacija je seksualna, pogledajte opte dehnicije
afekata u Etika III, def.48 i dalje.
38
Makijaveli, Razgovori I, 55.
39
Referenca na pogubljenje engleskog princa arlsa I 1649. godine.
Seneka
Hos1iJi Kv~uv~
elim sada da vam ispriam jednu
malu priu kako bi ste shvatili kako
pouda ne bira instrumente za raz-
buktavanje strasti i kako moe biti
ingeniozna u podsticanju svoje na-
stranosti.
Seneka, Prirodnjaka pitanja (I, 16)
Bejae neki ovek zvani Hostije Kvadra, ije su obscenosti
ak postale predmet pozorinih predstava. Bio je bogat, po-
hlepan, rob svojih miliona. Boanski Avgust ga nije smatrao
dostojnim osvete kada ga ubie njegovi robovi, i gotovo da
je izjavio kako je pravedno ubijen. Nije ograniavao svoje
pokvarenjatvo na jedan pol, ve je udeo za mukarcima i
enama. Dao je da mu se naprave ogledala, one vrste koja
refektuju slike uveane, u kojima je prst vei i deblji od ruke.
Tako ih je rasporedio da kada bi se nudio mukarcu, mogao
je da vidi u ogledalu sve pokrete svog pastuva iza sebe i da
uiva u lanoj veliini organa svog partnera kao da je zaista
tih dimenzija.
Po svim javnim kupatilima bi regrutovao svoje miljenike
i birao mukarce prema njihovoj oiglednoj veliini, ali ipak
je njegovo nezasito zlo uivalo u obmani. Ajde sada recite
da je ogledalo izmiljeno zarad doterivanja! Stvari koje je
monstrum govorio i radio (neka ga njegova usta raskomadaju)
je muno i spominjati. Ogledala su ga okruivala sa svih
strana kako bi mogao da bude posmatra sopstvenog srama.
Isto tako, tajne inove koji pritiskaju savest i koje svaki ovek
negira da je poinio, ne samo da je reima opisivao ve ih
je stavljao sebi pred oi. Ali, za ime Herakla, zloini ne ele
da budu vieni! ak i meu onima koji su degenerisani i
naviknuti na svakakvu nevaljaltinu, postoji jo uvek malo
skromnosti, barem malo stida, zbog onog to oi mogu da
o Seneka
vide. Kao da nije bilo dovoljno da se predaje neuvenim,
ak nevienim inovima on je pozivao svoje oi da budu
svedoci. Poto mu nije bilo dovoljno da prosto posmatra
svoje velike grehe okruivao se ogledalima pomou kojih
je razdvajao, jedan po jedan, seckao i ponovo spajao svoje
poroke. A poto nije mogao paljivo da posmatra kada mu je
glava zaranjala i grabila privatne delove partnera, pokazivao
je sebi svoje akcije pomou refeksija. Imao je obiaj da
posmatra svoja usta u poudnom preputanju; sve mukarce,
bez razlike, gledao je kako mu prilaze i sa njegovim telom rade
ta ele. Ponekad, preputen istovremeno mukarcu i eni,
otvarao je i pruao im svoje telo, posmatrajui ova neuvena
nedela. ta je ova odvratna kreatura ostavila za izvoenje u
mraku? Nije se klonio dnevnog svetla, ve je prireivao za
sebe monstruozne koituse, klicao je i pridruivao se glumcima
u ovim izvoenjima. Verovatno ne bi imao nita protiv toga
da mu se napravi portret u slinoj poziciji!
ak i meu prostitutkama postoji neka vrsta skromnosti,
ona tela koja se nude javnom zadovoljstvu navlae neku
zavesu koja prikriva ovo nesreno predavanje. Vidimo kako
prema nekim stvarima, ak i javna kua pokazuje oseaj srama.
Ali ono udovite je napravilo spektakl od svoje obscenosti i
namerno se pokazivao kada izvodi stvari koje ni najdublja no
ne bi mogla da sakrije.
Preputam se istovremeno mukarcu i eni. A bespo-
slenim rukama igram ulogu mukarca u obljubi druge
osobe. Svi moji organi su instrumenti poude. Neka se
onda i moje oi pridrue ovoj nasladi, neka budu svedoci
i supervizori zadovoljstva. Neka pomou aparature bude
vidljivo i ono to pozicija naih tela skriva od pogleda,
da niko ne pomisli kako ne znam ta zapravo radim.
Priroda nas je prevarila kada nam je ostavila tako bedna
sredstva za zadovoljenje poude. Bolje je uredila koitus
ivotinja. Ali, nai u nain da je prekoraim i da zado-
voljim svoje bolesne potrebe. emu moja pokvarenost
Hos1iJi Kv~uv~ 1
ako potujem ogranienja prirode? Okruiu sebe onim
ogledalima koji objekte uveliavaju do neverovatnih di-
menzija. Da je mogue, uinio bih te dimenzije stvarnim;
poto to nije u mojoj moi, sladiu se iluzijom. Neka
barem moja pouda vidi vie nego to konzumira, neka
se divi onom kroz ta prolazi. Prodirem se pogledom.
(Hostije Kvadra)
Sramno ponaanje! Moda je previe brzo ubijen, pre nego
je mogao i da primeti ta se dogaa; trebalo ga je zadaviti
ispred jednog od njegovih ogledala.
}Kv~J iv~c:iN1~]
Dodatak
Kvis1~iNo os1vvo
Za Seneku vai stoika doktrina: dua je telesna, duh i telo
se ne razlikuju, sem to je telo ono to moe da dela, da ulazi
u uzrono-posledine lance. Stoiki kuplet vrlina/znanje kao
najvii cilj hlozofskog ivota, je poznavanje uzroka, znanje o
telu u meri u kojoj je ono aktivno i efektivno.
ambatista Viko govori u svojoj Novoj nauci
40
o uzrono
posledinoj relaciji kao o oblaenju, uzrok oblai svoje posle-
dice, telo navlai svoje atribute. Stoga stoika vrlina postaje
umetnost svlaenja, ogoljavanje tela kao uzroka, striptiz.
Ono to Seneka zamera izvesnom Hostiju Kvadru [Hostius
Quadra] u Prirodnjakim pitanjima (I, 16), nije sam njegov
transgresivni in, prekomerno uivanje u mukarcima i e-
nama, ve njegovo izlaganje pogledima pomou sistema ogle-
dala koja uveavaju prizor tela. Ova mainerija mu omoguava
da se zaodeva fantazmima svoga tela, da se oblae prizorima
uitka. Seneka mu ne zamera ogoljenost, nagost, ve upravo
suprotno preodevenost, njegovo zaodevanje efektima tela,
radikalno odbijanje da se dela, njegovu potpunu apolitinost.
Ne dajmo da nas zavara pria o stidljivosti prostitutki. U
Starom Rimu, navuena zavesa na vratima signalizira izdvoje-
nost mesta, izuzetost koja omoguava nesmetanu aplikaciju
40
Giambattista Vico / Naela nove znanosti : o zajednikoj prirodi nacija,
Zagreb: Naprijed, 1982.
0 Dodatak
moi patrona. Poznato je da su Rimljani imali akutnu svest
o drutvenom statusu. Informisani njime oni su manervisali
kroz dozvoljene i nedozvoljene pozicije i poloaje tela partnera
u koitusu. Zavesa je tu kako bi spreila eskalaciju igara moi,
ona hksira statusnu relaciju izmeu partnera, ograniavajui
poloaje tela, koje bi u suprotnom, bilo potpuno otvoreno za
razne obrte i repozicioniranja, zavisno od drutvenog statusa
gosta. Time se spreava da sfera politikog neprestano fru-
strira elju i odlae zadovoljenje u neogranienoj konkurenciji
na polju eminentnosti.
Krugom ogledala Hostije Kvadra biva odseen iz sfere
politikog. Njegovo telo je zarobljeno u svetloj komori simu-
lakruma uitka, svaki pogled upuen ka spoljanjosti biva
odbijen nazad ka prizoru prekomernosti gde se pridruuje dru-
gim efektima. Posmatrai izvan ovog kruga i njihovi pogledi
bivaju aneksirani i uestvuju u ovom spektaklu, utoliko to
njihovi pogledi postaju odrazi, a njihova lica funkcioniu kao
refeksije.
Najlepi dragi kamen koji ste ikada videli. Njegove fasete
ine ogledala, delovi tela, pogledi i lica posmatraa viestruko
umnoeni u sve dalje i nemirnije fragmentacije fantazma. i-
sto nasilje emocija, suspenzija socijalnog poretka, ija politika
uticaja, akcija i imperijalne katarzinosti biva spljotena na
ovoj kristalnoj membrani, kolapsirajui u prelepo intarzino
telo istih efekata.
}Kv~J vvvoc xo:iN1~v~]
Kos:~v sUviviNi1i1~
nihil esse rem publicam, appelatio-
nem modo sine corpore ac specie.
41
Svetonije I. lxxvii
Poto je preuzeo kontrolu nad senatom, Julije Cezar posta-
vlja svoje statue u cirkusu i u hramovima, uzima svetenike da
mesecima neprestano izgovaraju njegovo ime, kao u Panskim
kultovima.
42
Posle velike reforme kalendara svoje ime posta-
vlja u sunev ciklus godine. Velika inkantancija suvereniteta.
Julije Cezar je bio veliki retoriar. Kada je govorio pred
senatom, dok se uzdizao ka retorikim visinama, prikradali
su mu se sa lovorovim vencima kako bi mu ukrasili elo.
ak i Ciceron to priznaje. U njegovo vreme aristokratska
oligarhija se uruava pod pritiskom bezkrupuloznih takmiara,
pretendenata sa periferije carstva ova elokvencija moi se
manifestuje kao pojavljivanje monarha u politikoj sferi, i
poetskog ja u pesnikoj sferi.
43
Po prvi put imamo izvrsnu
linost umesto izuzetnih predaka. Nekontrolisano irenje
periferije i njenih uticaja omoguava pojavljivanje centra,
ine take Cezar i njegovog ja. Cezar postaje ivi diskurs.
41
[republika nije nita, samo vrsta imenovanja bez tela i pojave.]
42
Svetonije I, lxxvi.
43
Sarolta A. Takcs, The Construction of Authority in Ancient Rome and
Byzantum The Rhetoric of Empire, Cambridge University Press, 2009. [str.
26].
8 Dodatak
Kako se izlazi na kraj sa periferijom? Naseljavanje, vojni
pohodi, porezi, infrastruktura. Retorika agitacija u senatu
koja kulminie pohodom na periferiju. Pobeda i zatim trijum-
falni ulazak u Rim. Naslednici dolaze iz perifernih borbi, vojno-
ekonomskih takmienja. Kada periferija ne moe da obezbedi
naslednika carstva, pojavljuje se majka drave.
44
Ona se
otkriva u samom centru, i vlada pomou svojih sinova-idiota
koje alje u turneje po carstvu. Turneje Nerona i Kaligule kao
anti-trijumh.
Uobiajena metodologija koja se primenjuje na antiku
plastiku je Kopienkritik. Svaki artefakt ili delo se pozicionira u
srodstvo sa nekim izgubljenim originalom, u meri u kojoj je
harmonino izvedeno, manje ili vie udaljeno od originala.
Ovo se naroito primenjuje na Rimsku plastiku koja se
smatra za neoriginalnu, u potpunosti izvedenu iz Staro Grkih
remek-dela. Rimski tekstovi koji opisuju umetniku praksu
kao da to potvruju. Termin dekorum
45
koji koriste, se obino
uzima kao izraz konzervatizma prigodnost, prilagoenost,
primerenost dela koju on oznaava se tumai kao primerenost
tradiciji.
46
Dekorum oznaava primerenost upotrebljenih izvora si-
tuaciji, cilju koji patron (i itava socijalno-statusna mrea u
koju je on upleten) eli da postigne. Patron nije autoritet u
idealnom smislu, kao neko ko moe da proceni vrednost ili
uspelost dela bez konteksta, u apsolutnim terminima umet-
nosti u onom praznom prostoru koji ocrtavaju rodoslovi
originala i kopija.
Osnovna karakteristika ove umetnosti je eklektizam upo-
trebljenih izvora/stilova koji su sjedinjeni pomou fantazije (vi-
zije) i usklaeni sa ritualima koji naseljavaju prostor patronata.
Emulacija (naspram Kopienkritik imitacije) koja dozvoljava
44
[str. 86].
45
[decor; decorum].
46
Ellen Perry, The Aesthetics of Emulation in The Visual Arts of Ancient
Rome, Cambridge University Press, 2005.
Kos:~v sUviviNi1i1~
re-izvedbe, ponavljanje malih potoka uticaja u svakodnevnim
drutvenim ritualima procesija, jutarnjih poseta, obreda i
igara.
Upotrebljena formula za izvedbu umetnikog dela zavisi od
konteksta u kom e ono biti predstavljeno. Stil dela je u slubi
funkcije koju dehnie patron. Problem je to mi ne znamo
mnogo (esto nita) o kontekstu dela koja nisu pravljena za
Cezara.
47
Cezar naruuje umetnika dela koja slave i pona-
vljaju njegov lik. Eminentnost konteksta carske umetnosti
moda implicira Kopienkritik paradigmu kao mainu za analizu
samo-reprezentacije cara, njegove inkantacije suvereniteta.
Originalnost i unikatnost nisu univerzalni pojmovi. Oni
pripadaju tano odreenom kontekstu. Oni su Cezarske
strukture ba kao i linost i poetsko ja. Magla istorije stvara
ove fantome univerzalnosti, do nas dolaze samo silogizmi
ije smo premise izgubili (Gabrijel Tard). Opseda nas fantom
apstrakcije. Teak poroaj carski rez subjekta.
}Kv~J uvUcoc xo:iN1~v~]
47
[str. 56].