Kalendar radova u pelinjaku 2001-2004 Predrag Cvetkovi

Decembar 2000
Klimatski uslovi Osnovna obeleja klimatskih prilika u Jugoslaviji u toku 2000. godine su vrlo mala koliina padavina i visoke temperature tokom prolea, leta, sve do kasne jeseni. Smatram da topao novembar i relativno visoke temperature u decembru, nisu do sada imali nepovoljan uticaj na zimovanje pela. U nekoliko pelinjih drutava u kojima je izvrena kontrola krajem novembra i poetkom decembra, primeeno je da nema legla. To je dobar znak, jer bi odgajivanje legla nepotrebno iscrpljavalo pele i uzrokovalo veu potronju hrane, a pogotovu polenovog praha. Temperatura vazduha je bila via od prosene za ovo doba godine, ali s obzirom na prekid legla, nije uzrokovala poveanu potronju hrane. Mislim da e uticaj klime na biljke biti mnogo izrazitiji, to e se osetiti tek naredne godine. Pele su do sada skoro neprestano imala mogunost da izleu. Snene padavine se najavljuju oko Nove godine, a mogue je da se tokom veeg dela decembra zadri relativno toplo vreme. Hrana Pelari koji su svoja pelinja drutva ostavili sa solidnim zalihama hrane, nemaju potrebe za bilo kakvim intervencijama na pelinjaku. Dobro je samo povremeno obilaziti pelinjake, kontrolisati ispravnost postolja i obezbediti mir na pelinjaku. Ako postojiti opasnost od mieva i rovica potrebno je, makar i sada, postaviti eljeve na leta ili limovima ograniiti visinu leta na 5-6mm. Po nekim podacima za Srbiju bez pokrajina, prosean gubitak teine po konici u periodu izmeu 15. oktobra i 15. februara iznosi oko 4-5kg. Pojedini pelari su ve dodavali pogae za prihranu pelinjih drutava, to smatram preuranjenim. Pelarima koji opravdano strahuju da u konicama nema dovoljno hrane, moe se preporuiti da pogae za prihranu dodaju tek krajem decembra. Mnogo bolja mera od ranog dodavanja pogae je dodavanje rama sa medom uz samo klube, bilo da med uzimamo iz rezerve ili skraja konice. Kod konica kod kojih dimenzije zbega i poklopne daske to dozvoljavaju, moe se umesto pogae, preko satonoa staviti poloen ram sa medom, ili samo sae sa medom, preko nekoliko prutia za prolaz pela. Pravljenje i dodavanje medno - eernog testa Pelarima koji ele sami da prave pogae za prihranu, moe da se preporui da naprave medno eerno testo. Najjednostavniji recept je da se izmea 1kg meda sa priblino 3kg eera u prahu, do dobijanja testa. to je eer sitnije mleven, zamesie se sa vie meda. Poeljno je med malo zagrejati i onda izmeati sa eerom u prahu. Testo se stavlja u najlon kese, razvlai do potrebne debljine i kasnije dodaje pelinjim drutvima. Vano je da ne bude suvie mekano, kako se ne bi desilo da iscuri na pelinje klube, to bi moglo da bude pogubno. Kese se otvaraju sa strane koja lee na satonoe, kako bi hrana bila lako dostupna pelama. Ako je testo vrsto, skalpelom se reu trake irine oko 1cm u irini pogae, priblino 3-4 trake, ili jedan trouglasti ili okrugli otvor u sredini. Kod neto mekih pogaa, sigurnije je samo napraviti nekoliko rezova po irini. Ostali radovi Period pred jae zahlaenje se moe iskoristiti za premetanje konica na kraa rastojanja, poto se oekuje da zahlaenje ne bude ba kratkotrajno, s obzirom na predug period toplog vremena. Moemo samo da se nadamo da e tokom zime biti povremenih otopljavanja, kako bi pele mogle da izleu na proisne letove. Prethodne godine, period neizletanja u nekim krajevima je bio itavih 37 dana, to je veoma tetno delovalo na neka pelinja drutva. U tom pogledu, zbog odsustva magle i

temperaturne inverzije, neuporedivo su povoljnije lokacije pelinjaka na brdima i obroncima planina od onih u dolinama i kotlinama. Ako na poletaljki konice primetimo komadie voska, treba proveriti da li moda nije uao mi. Ukoliko vidimo izgriene leeve pela, verovatno je u konicu ulazila rovica. U oba sluaja, konicu treba pri neto toplijem vremenu otvoriti, ukloniti tetoinu i oteene ramove a ostale prepakovati.Treba kontrolisati, posebno posle prvog otopljenja, da li pele iz svih konica izleu i da li leta moda nisu zatvorena mrtvim pelama. Pelari mogu doprineti poboljavanju pelinje pae, posebno polenske, tako to e u okolini svog pelinjaka saditi razne vrste medonosnog drvea, iblja i drugog medonosnog bilja. Ne treba proputati zimske i prolene mesece pred nama, posaditi bar po neki ib leske, drena, vrbe, stabla sofore, evodije ili neka druga, koja bi dopunjavala polensku i nektarsku pau u naem kraju. Period mirovanja pela treba iskoristiti za poslove u radionici: za izradu konica i ramova, ienje ramova, topljenje voska, izradu i popravku pelinjeg pribora i druge poslove. To je vreme odravanja raznih pelarskih skupova: predavanja, skuptina, sastanaka i diskusija, savetovanja i izlobi.

Januar 2001
Klimatski uslovi Relativno toplo vreme se nastavlja i poetkom prvih dana januara. Poelo je cvetanje visibaba, leske. Po svim prilikama, period maksimalne aktivnosti Sunca, koji traje jo od prethodne godine ispoljava se kroz izuzetno blagu zimu. Nemogue je sa sigurnou predvideti vremenske prilke u daljem periodu, ali svi su izgledi da e ova zima biti jedna od najblaih.

Drugom polovinom januara meteorolozi najavljuju niske temperature do kraja meseca. To e uticati da pelinja drutva ne razvijaju leglo u velikoj meri i pomoi e boljem zimovanju. Matice koje jo nisu poele da ponovo zaleu verovatno e zastati jo neko krae vreme. One koje su zapoele, zbog niskih temperatura nosie neto manje jaja, tek da odravaju leglo. Neki pelari iz drugih krajeva Srbije, pa i iz trstenikog kraja, javljaju i o drutvima u kojima matice nisu ni prestajale da nose od jeseni. Smatram da to nije povoljno, ali s obzirom na blagu zimu, mislim da ne bi trebalo da bude ni previe opasno, ako se preduzmu mere da drutva ne stradaju od gladi. Vano je da se i nadalje ne vri podsticanje zaleganja prevelikim utopljavanjem konice niti prihranom sa dodacima u vidu kvasca, sojinog brana itd. Citirau uglednog jugoslovenskog velepelara, Gospodina Ivana Venera, koji je na jednom predavanju rekao da , kada bi mogao matici da komanduje kada u novom ciklusu zaleganja da zapone polaganje jaja, odredio bi da to bude to kasnije.
Stanje u pelinjim drutvima Krajem decembra, prokontrolisano je samo nekoliko pelinjih drutava, u nekim je bilo legla a u drugim ne. Konrola poetkom januara u nekoliko konica u trstenikom kraju je pokazala da legla nema u veini kontrolisanih. Da ne bi dodatno uticali na zapoinjanje zaleganja i poveanje legla, ne bi trebalo da pelari sada dodatno utopljavaju svoje konice. Naprotiv, bolje je u ovom mesecu i skinuti izolacioni materijal, pa ga dodati sredinom februara. Uginue starih pela je za sada malo i konice su uglavnom iste. Nema nikakvih problema sa proisnim letovima, pa je smanjena opasnost od pojave nozemoze. Ta opasnost e postojati ako posle pojavljivanja legla u konicama nastupi dui period hladnog vremena. Tada se moe oekivati i vea potronja hrane, kako meda, tako i polenovog praha. Do sada, potronja meda je bila relativno mala. Pelarski radovi

Obilaziti pelinjak, kontrolisati da li je sve u redu sa postoljima, konicama, pogledati poletalljke, da li u vreme toplih dana pele izleu iz svih konica. Pri tome, treba imati u vidu da sva pelinja drutva ne izleu na proisni let u isto vreme. Ovi dani se mogu iskoristiti za dodavanje eerno mednog testa drutvima koja nemaju dovolljno hrane. Detaljnije emo objasniti recepte za pravljenje eernih pogaa, kako bi pelari samo mogli da ih naprave. ljenje mednih pogaa za prihranjivanje pela je sledei: eerno medno testo Na 1kg eera u prahu, doda se priblino 300 grama razgrejanog meda (do temperature da se moe pipnuti prstom, oko 40-45 stepeni i mea varjaom ili rukama, dok se ne napravi vrsto testo. Ako je eer sitnije mleven, za meanje e se utroiti vie meda, a krupnije mleven eer e usloviti upotrebu manje koliine meda. Treba uvek ostaviti na stranu neto eera, kako bi mogao da se doda u masu, ukoliko bude retka, a med se dodaje ako je pregusta. Testo treba da bude dovoljno gusto, da se ne lepi za prste, bolje je da bude i gue, jer ako je retko, iscuree i napraviti tetu. Za probu mogu da se oblikuju kuglice i kad se stave na sto, da se ne razlivaju i ne menjaju oblik. Zatim se oforme lopte od testa u teini od priblino 1kg, a po potrebi mogu i manje ili vee. Stave se u plastine kese, koje se koriste za stavljanje namirnica u zamrzivae, i varjaom, ili uz pomo flae, se razvuku u tanku pogau, debljine oko 1-1,5cm. Zatim se kesa zatvori, zavarivanjem pomou struje, lepljivom trakom, a moe samo da se preklopi i ne zatvara. Dobro je da pogae odstoje bar jedan dan, na ravnoj podlozi, a zatim mogu da se dodaju pelama. U zavisnosti od tvrdoe pogae, plastika se otvara manje ili vie, kako bi pele mogle da je koriste. Proseno tvrde pogae se obino otvaraju tako to se skalpelom ili iletom izreu tri trake irine po oko 1cm, po irini pogae. Kada se postavlja na ramove, stavlja se da razrezi stoje popreko u odnosu na satonoe. Ako je klube npr. raireno, i pogaa se moe staviti po irini, a u tom sluaju, mora se otvarati razrezima po duini - opet popreko na satonoe. To je dobro zbog uzimanja od strane pela, a i da se pogae ne bi lako srozavale - curile. Neto ree pogae se otvaraju tako to se samo napravi nekoliko rezova skalpelom po irini kese i ne vade se iseci plastike. Ako je pogaa retka, i to moe biti dovoljno da iscuri i napravi opasnost, pa treba biti obazriv i eventualno izvriti probu kod kue. U prolee, kad je toplije, ili i zimi, kod jakih drutava, koja su odozgo dobro utopljena, pogaa se moe stavljati na satonoe i otvarati sa gornje strane, a to je pogodno i kada je rea. U takvu pogau nije potrebno stavljati nikakve dodatke, mada se mogu praviti sa dodavanjem malo mlake vode, tada ide vie eera, ili sa dodatkom malo soka od limuna, ili jabukovog sireta, npr. 1 kaiica na 1kg pogae. Kada se pogaa dodaje kasnije, kao podsticaj, u februaru ili martu, moe se na 1kg eera staviti 50 grama pekarskog kvasca. Kvasac se prethodno skuva u malo vode (i on sam otputa vodu), kuva se da vri najmanje 5 minuta i pazi da ne iskipi. Pomea se sa medom i dodaje se eer u prahu, sve dok se ne dobije vrsto testo. Kvasac zamenjuje polenov prah i koristan je za stimulaciju razvoja legla u prolee. Varijante tog recepta se zasnivaju samo na dodavanju razliitih dodataka. Za prvi deo zime, kada se pogaa ne daje kao podsticaj leglu ve kao dopuna hrane i pomo da pele ne uginu od gladi, dodaci mogu biti: limunov sok, sire, beli luk, a kasnije: kvasac, mleko u prahu, surutka, jaje, polenov prah itd. Drugi naini pravljenja pogaa se zasnivaju na kuvanju eera u kristalu i bez upotrebe meda, a koriste se i recepti sa kuvanjem eera u kristalu i sa dodavanjem meda, kada je kuvanje zavreno (npr. 0,5kg na 10kg eera). Moe se vriti i kombinovanje - kuvanje eera u kristalu i dodavanje eera u prahu radi zgunjavanja, ali sve to su sloeniji postupci.
Ostali radovi

Dobro je da pelari iskoriste ove zimske mesece za popravku pelarskog pribora, opreme, popravku konica koje stoje po magacinima i gradnju novih, nabavku eera, priora, ambalae, pelarske literature idr.

Februar 2001
Klimatski uslovi

Veoma toplo vreme u prvoj dekadi omoguilo je izletanje pela i pogodovalo radu na pelinjaku. Relativno toplo vreme, sa periodima povremenih hladnoa, moe se oekivati celog meseca.
Stanje u pelinjim drutvima

U skoro svim drutvima se pojavilo prvo leglo, pele su za vreme toplih dana masovno donosile polen. Leglo nije veliko, na jednom ili dva rama, prenika do 8-10cm. I najslabija drutva su mogla da prezime.
Pelarski radovi

Prokontrolisati da li pele izleu iz svih konica. Sumnjive otvoriti i utvrditi stanje: prisustvo matice, hrane, problem sa miem, rovicom itd. Najbolje pri toplijem vremenu, kada pele izleu. Bezmatke odmah rasformirati i spojiti sa drugim drutvima, kako se ne bi javljale lane matice. Pri lepom vremenu spajanje bezmatka moe da se izvede ak i direktno stavljanjem ramova uz ramove drutva sa kim spajamo. Pratiti reakciju pela, eventualno poprskati razblaenom rakijom ili napraiti sa malo eera u prahu. Ramove iz propalih drutava ukloniti ili konice zatvoriti da se ne pojavi grabe. Ako bude jo toplih dana (a svi su izgledi da e biti) veoma je dobro pribliiti radove sa medom to blie leglu. Poeljno je da na njima ima bar malo mesta za zaleganje i da je sae ispravno. To zato to se moe desiti da je drutvo potroilo sav med sa nekog rama koji je bio u sredini, a jo je neophodnije ako taj ram nije ba pogodan za zaleganje u ovo doba godine (izvuena satna osnova). Ako se drutvo primaklo zidu konice i potroilo hranu, i u tom sluaju reagovati dodavanjem rama sa druge strane pelinjeg gnezda. Februar i mart predstavljaju period stagnacije drutva, manjeg ili veeg opadanja broja pela. Zato leglo ne treba iriti, ve pustiti da matica dobro zalegne centralne ramove, pogotovu sa medom. Ima vremena da uhvati zalet, a to e dosta zavisti i od snage drutva. urba pelara e samo tetiti. Konice treba utopliti odozgo i eventualno sa strane (slabija drutva, rojeve). Veoma bi bilo nepovoljno da se leglo sada razvije u veoj meri, pa da nastupe dugotrajne hladnoe. Tada bi bolje prola drutva sa manjom povrinom legla. Zato, pravo i najpotpunije utopljavanje je neophodno krajem februara i poetkom marta Mogu se dodati pogae u vidu eerno mednog testa, po receptima koji su prethodno opisani ili po nekim drugim. Ukoliko krene sa toplijim vremenom, mogu se dodavati i pogae sa zamenama za polen, a jo bolje i sa samim polenom, do oko 5% od teine pogae. Ako temperature budu niske, bolje je pustiti pele da miruju, a pogae dodati samo ako strahujemo da e stradati od gladi. U tom smislu, ako je hitno, pelari ne treba da se ustruavaju da to uine i po hladnom vremenu. Pripremati ramove za novu sezonu, praviti ili naruiti kod stolara, kupiti. Ukovati ih i oiiti, a utapanje satnih osnova se moe ostaviti i za kasnije. Pelari koji to nisu ranije uinili, treba da pretope staro sae i da ga zamene za votane table. Dobro je da te table - satne osnove odstoje pre stavljanja u ram. Veoma bi bilo dobro ako bi se na pelinjaku postavila pojilica, i to na sunanom mestu, bez vetra. Idealno bi bilo postaviti pojilicu sa toplom vodom, npr. u nekoj imrovizovanoj kutiji od stakla (bar 1-2 strane da su od stakla).

Pelar kome je pelinjak u blizini, moe ve krajem februara da dodaje u hranilice po malo tople vode ili vrlo redak eerni sirup (100 grama) i prati utroak. Vreme je za sadnju medonosnog bilja, to nikako ne treba propustiti.

MART 2001
Stanje pelinjih drutava Prilika za izletanje pela je bilo tokom celog zimskog perioda. Potronja hrane se poveava zbog razvoja legla i vee aktivnosti pelinjih drutava. U toplim danima, pele izleu, donose polenov prah i prvi nektar. Na poetku marta u konicama ima proseno 3 rama sa leglom, krece se od 2-4. Sredinom marta, jaka drutva imaju i 5-6 ramova sa leglom i puno pela. Imamo podatke da je u nekim krajevima Vojvodine (Sombor, Kula) bilo velikih stradanja uzrokovanih varoom. Pelarski radovi u martu Sada je pravi trenutak za bolje utopljavanje pelinjih drutava. Preko poklopne daske ili hranilice (zavisno od konstrukcije) stavljaju se novine, stiropor ili neki drugi utopljavajui materijal. Slabija drutava se mogu utopliti i sa strane, stavljanjem pregradne daske i dodatne izolacije. Da se ne bi stvarala prevelika vlaga u konici, kod slabijih drutava se preko satonoa moe staviti novinska hartija. Pele u jaim drutvima e grickati papir, pa ga ne treba ni stavljati. Neki pelari praktikuju stavljanje plastine folije preko satonoe. Jaim drutvima to moe pomoi u odravanju mikriklime u konici. Slabim drutvima je ne treba postavljati, jer e se stvarati prevelika vlaga i kondenzovati voda. Dobro je iskoristiti prve toplije dane za utvrivanje stanja pelinjih drutava: da li imaju maticu i da li normalno zalee, da li imaju hrane, koliko ramova zaposedaju. Tom prilikom se moe oistiti ili zameniti podnjaa. Mrtve pele se spale i zakopaju, otpad od voska sakupi i pretopi, a podnjaa opali plamenom. Ako su podnjae iste, takve mere higijene nisu neophodne, jer drutvo i samo uspeva da odri istou konice. Veoma dobra mera u martu je da se izvri pribliavanje ramova sa medom pelinjem klubetu. To je ista mera koja se preporuivala za februar, za sluaj da dani budu pogodni za otvaranje konice. Pelinja drutva jo uvek ne doivljavaju punu ekspanziju u razvoju, mlade pele zamenjuju stare. Sada, dok se leglo jo nije rairilo, bolje je ograniiti ga ramom sa medom i polenom, koga emo pribliiti, ako je bio udaljeniji od klubeta. Ako je bio blizu, moemo ga preokrenuti za 180 stepeni, poto su pele verovatno pojele sav med do legla. Ovakvo ogranienje legla se primenjuje sve do pojave prve vanije prolene pae, koja pokree burniji razvoj drutava. U velikom delu Srbije, to je cvetanje kajsije i denerike. Ove godine, u nizijskim predelima i kajsija i dzenerika su procvetale oko 10.marta. Setimo se da je pre nekoliko godina denerika cvetala 8. marta, pa je ve narednog dana pao sneg i zadrao cvetanje vie od desetak dana, kada se nastavilo. Zanimljivo je da pupoljak bagrema jo nije krenuo, pa ne mora da znai da e i barem biti rekordno rani. Prvih dana pae, pele e popunjavati prazne ili ispranjene elije, pa sa proirivanjem ne treba uriti, ali ni kasniti. Gnezdo drutva koje je slabo, nema dovoljno pela, ne zaposeda ramove dobro, ne puni ih medom, polenom, matica malo zalee, ne treba ni proirivati. Kada zapone ta prva vona paa, potrebno je izvriti proirivanje pelinjeg gnezda dodavanjem ramova sa izgraenim saem, a kod veoma jakih drutava, pri toplom vremenu i dobroj pai, mogu se ak dodavati odmah i ramovi sa satnim osnovama. Drutvima srednje snage dodaje se jedan ram sa strane legla, bolje je da to bude strana do zida konice, gde se uoi da je vea

koncentracija pela. Jakim drutvima se moe dodati jedan ram, a posle nekoliko dana i drugi, sa druge strane. Za veinu drutava, tek u aprilu predstoji proirivanje gnezda u veoj meri. Prihranjivanje sirupom se vri u malim koliinama, tek kada otopli i none temperature budu oko 10 stepeni. Pele e bolje iskoristiti sirup ako se dodaje ujutru, nego uvee. To e ih podsticati na vee izletanje, ali treba biti oprezan, zbog mogue pojave grabei, posebno kod slabih, bezmatinih ili bolesnih drutava. Drutva koja ne uzimaju sirup i ne donose polen, potrebno je odmah pregledati. Ako je pelinjak blizu kue, moe se u hranilice dodavati i topla voda ili sirup slabe koncentracije. Prihranjivanje je posebno korisno kada pele ne mogu da izleu, zbog kie, a spoljna temperatura nije niska da bi pele formirale vrsto klube. Kada otopli, bie mogue da se drutvima koja nemaju hrane pomogne davanjem i vee koliine sirupa za krae vreme. To se ini ako nemamo u rezervi ramove sa hranom. Takva drutva je potrebno prvo suziti, oduzeti suvine ramove i onda prihranjivati. Kada ojaaju sa pelama, i pone jai unos nektara, i njima emo dodavati ramove za proirenje. U rano prolee pogodno je izvriti odbacivanje starog i loeg saa. To je vreme kada se intenzivnije troi hrana, pele otklapaju i poslednja ostrvca meda na krajnjim ramovima, a pri tome, pelinje leglo (bar u prvoj polovini marta) jo se ne razvija intenzivno. Zato je mogue pelama izmai iz gnezda loe ramove koji jo nisu zaleeni ili ispunjeni nektarom, i otklapati med sa krajnjih ramova, na kojima je samo malo hrane preostalo. Sada je vreme otklapanja meda i na ramovima koji se u prvom delu meseca dodaju blie klubetu. Kada potroe med, pele e te elije oistiti i verovatno ih pripremiti da ih matica zalegne. Kad pone intenzivniji unos nektara, pele e njime puniti raspoloive elije saa, pa bi uklanjanje takvih ramova anuliralo njihov rad. Ako na pelinjaku bude bezmatinih i slabih drutava, koje pelar nije sanirao, moe se pojaviti grabe. Nju ne treba meati sa igrom mladih pela ispred konice. Na grabe se moe posumnjati i ako nema borbe pela na poletaljci. Velika aktivnost pred letom samo jedng drutva pred vee, a i tokom dana, dok ostala miruju, moe biti znak. Poletaljka je obino zaprljana voskom, sa tragovima meda i propolisa. Moda je neko drutvo ostalo bez pela, sve to treba proveriti. Konicu koju je napao grabe, najbolje je isprazniti, drutvo rasformirati a leto ostaviti otvoreno. Ako se proceni da je mogue sanirati napadnuto drutvo, onda je moda najlake preneti ga na neki drugi pellinjak i tamo negovati. Bolesti Pelari koji primete prisustvo varoe, izvrie tretiranje nekim registrovanim lekom, dok jo leglo nije veliko. Moe se eventualno izvriti kontrolno zadimljavanje nekoliko drutava ili tretiranje drugim sredstvima, da bi na osnovu toga stekli utisak o zaraenosti. Vea koliina uginulih pela i pogotovo ako primeti pojavu proliva i opte slabosti drutva i pela pojedinano, treba da bude znak pelaru da tridesetak mrtvih pela sakupi i poalje na analizu, sa sumnjom na nozemozu. Zima je bila toliko blaga, da je verovatnoa za to manja nego inae, ali kod slabih drutava i na nepogodnim lokacijama pelinjaka, nije iskljuena pojava bolesti. Rano prolee i mala koliina legla u konici su pogodni i za lako uoavanje krajnje nemile pojave - amerike kuge pelinjeg legla. Karakteristini znaci su specifian miris konice, ratrkano leglo, votani poklopii na zatvorenom leglu su ulegnuti i sa rupicama - izbueni. Kada se otvori elija, ne nalazimo pelinju lutku - formiranu pelu, ve je sadraj truo, sive - braon boje, istee se kada se dohvati slamicom i povue. Kod starijeg sluaja kuge, elija je probuena (pele pokuavale da je oiste) i naizgled prazna (raspadnuta larva je prilepljena za zid elije i sasuena). Prijavljivanje sumnje je obavezno po zakonu i u najveem je interesu pelara. Ostali radovi Ramovi se ukivaju, ie i utapaju votane osnove. I dalje se mogu stavljati pogae, u vidu eerno mednog testa, eventualno sa zamenama za polen, posebno ako su pelinjaci udaljeniji. Ipak, mnogo je delotvornija prihrana eernim sirupom, ali to je mogue samo pri toplijem

vremenu. U martu se jo moe saditi medonosno drvee i iblje. Dobro bi bilo ako bi svaki pelar posadio godinje bar po neku biljku u blizini svog pelinjaka. Poetke i tokove cvetanja medonosnih biljaka valja beleiti, kako bismo posle vie godina beleenja imali veoma korisnu evidenciju. Period dok se oekuje cvetanja voa i burnijeg razvoja pelinjih drutava, moe se iskoristiti za planiranje poslova na pelinjaku, kada se stekne uvid u to kako su pele zimovale i u kakvoj su snazi. Pouzdanije zakljuke o tome moemo izvui tek krajem ovog meseca.

April
Stanje pelinjih drutava

Pelinja drutva ulaze u april prilino jaka i sa velikom povrinom legla. Izuzetak su jedino krajevi i pelinjaci gde je dolo do stradanja pela usled dejstva varoe, ili moda virusa, to bi tek trebalo da se utvrdi.
Snane zajednice imaju 10 pa ak i vie DB ramova pokrivenih pelama ili 1-1,5 LR nastavak i 5-7 ramova legla, pa i vie, na kraju marta meseca. Mlade pele se uveliko raaju i usled dobre pae, pele lue vosak i grade sae. Ima unosa vonog meda, ali se poveava i potronja. Rad na pelinjaku Najvaniji posao pelara u aprilu je da uradi sve poslove kako bi omoguio da pelinja drutva to snanija uu u bagremovu pau. Bez obzira na izuzetno ranu vegetaciju ove godine, miljenja sam da bagrem nee cvetati ranije nego prethodne, ve i neki dan kasnije, a eventualno e to biti u priblino u isto vreme. Pelinja durtva e imati mnogo vie vremena za razvoj, nego prole godine, i to je dobar znak da e spremnija ui u pau. Najsnanija mogu dobro da iskoriste i eventualne ranije pae (perko, uljana repica, vrba, voe, na planinama crnjua). Veoma je vano da pelari jo prvih aprilskih dana proiruju leglo dodavanjem satnih osnova i tako stvaraju uslove da u konici bude to vie pela pred pau. Ramovi sa satnim osnovama pri toplom vremenu i kod jakih drutava (5 i vie ramova legla) mogu se bez bojazni dodavati u sredinu legla. Zbog jake vone pae, dodavanje izgraenih ramova unutar a pogotovu skraja legla, moglo bi izazvati njihovo punjenje nektarom i polenom umesto da ih matica zalegne. Dobro je ukloniti iz konice to vie ramova na kojima nema legla, a na kojima je loe sae i tek po malo meda. Umesto njih, dodavati satne osnove, prema snazi drutva, u sredinu legla ili eventualno skraja, sve do popunjavanja konice. Tako e svaka satna osnova biti zaleena, i ispunie se cilj pelara da drutva imaju dosta legla. U suprotnom, taj viak ramova medom i sa loim saem praktino e uzrokovati suavanje legla. U cvetanju jabuke, potrebno je da pelari procene snagu drutava i evidentiraju ona koja mogu iskoristiti bagremovu pau, samostalno ili eventualno uz manju pomo leglom ili pelama iz drugog drutva. Za DB konice, potrebno je da pred bagremovu pau imaju najmanje puno plodite pela i meda takoe, kako bi pele odmah poele da pune medita. U cvetanju jabuke, one e imati 8 i vie ramova legla. Eventualni nedostatak emo im nadoknaditi iz pomonih drutava. Za LR konice, taj zahtev je zbog dimenzija konice i stroiji, potrebno je da imaju dva puna nastavka pela, kako bi pele odmah prele u dodat trei nastavak - medite. Oni pelari koji neto drugaije pelare LR konicom i ne koriste dva nastavka za plodite, stavie matinu reetku na prvi nastavak i iznad medite, a preko njega eventualno polumedite, koje se prethodno nalazilo na ploditu. Tada je vreme i za eventualna spajanja drutava, pri emu jednu maticu, ako je dobra, sauvati formiranjem rojia u nekoj komori nukleusa ili oplodnjaka ili eventualno prazne knice. Ima mnogo mogunosti za razna kombinovanja i kod DB i kod LR konice, a ono to je potrebno postii, to je da drutva budu jaka, kako bi u pai, umesto nagona za negom legla, preovladao nagon za sakupljanjem meda. Jednostavno, ako je plodite puno pela, pele e lako prei u medite. Naravno, ne sme se zakasniti sa dodavanjem medita, pogotovu ove godine, jer bi jaka pelinja drutva iekujui bagrem, pogotovu u sluaju kinog vremena pred bagrem, mogla da dou u rojidbeni nagon. I kod LR konica, ak ako pele zaposedaju (ali dobro) samo jedan nastavak, moe se izmai delimino medom ili polenom popunjeno sae iz drugog nastavka i viak ramova sa leglom (otvorenim) i staviti medite sa

praznim saem. Takva drutva e dati izvesnu koliinu meda. Naravno, jaa e dati mnogo vie, a ovaj savet treba shvatiti samo kao krajnje, iznueno reenje, a ne kao cilj. Buran razvoj drutava ovog prolea se moe dobro iskoristiti za rano odgajivanje matica. Mogue e biti da odgajivaka drutva pred bagrem odgaje zrele matinjake, koje emo posle rasporediti u oplodnjake na oplodnju. Odgajivakim drutvima emo staviti medita i ona e sasvim normalno iskoristiti pau, ak i bolje od ostalih, jer e imati manje legla. Za formiranje oplodnjaka emo iskoristiti slabija drutva, koja ne mogu dati unos u pai, ili prezimele nukleuse ili s jeseni zdruene oplodnjake. Takvi oplodnjaci e se u bragremovoj pai biti bezbedni od grabei i snabdeti se i medom. Slabe zajednice i one sa malo hrane nisu spremne da iskoriste vonu pau za svoj puni oporavak, pa im treba pomoi dodavanjem hrane. Prihranjivanje je potrebno i srednjim i jaim drutvima, osim u dane dobrog unosa nektara. Posebno je korisno ako kino vreme potraje ili ako se dodaju satne osnove. April moemo iskoristiti i za izgradnju vika saa, za rojeve, medita i slino, pa se za to mogu iskoristiti i drutva koja su popunila plodita. Njima moemo, privremeno ili trajno uklanjati po neki ram i dodavati satne osnove, koje emo posle vaditi. ovo prolee e verovatno omoguiti viak unosa polenovog praha, koji se moe sakupljati skupljaima, ili stavljanjem ramova sa polenom - pergom, u rezervu. U svakom sluaju, voditi rauna da ne doe do blokade pelinjih drutava polenovim prahom. Tokom celog aprila, dobro je utopliti pelinja drutva, pre svega odozgo, a moe se stavljati i pregradna daska i vriti i bono suavanje. Poneki pelari stavljaju plastinu foliju preko satonoa, to pomae odravanju mikroklime, ali ne znai nita kod veoma slabih drutava. Takva drutva, koja ne ispoljavaju nikakav napredak u razvoju, najbolje je rasformirati, kako pelar ne bi oko njih gubio vreme. Zdravstveno stanje Ako se primeti vee prisustvo varoe, pelar bi trebalo da intervenie dimljenjem, jer po stavljanju medita za neko vreme nee biti u prilici da pomogne drutvima. S obzirom na prologodinja stradanja drutava u nekim krajevima usled nozemoze, dobro je i sada dati uzorke pela (makar i ivih) iz slabih drutava koja ne napreduju, radi ispitivanja na nozemozu.

Maj
Stanje pelinjih drutava

Veoma promenljive i esto vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pelinjih drutava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleeni su unosi nektara od vone pae preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kiom, susneicom, pa i mrazevima, to je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potronju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pelari koji su proirivali leglo pelinjih drutava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili rauna o vremenskim prilikama i snazi drutava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krenog legla, i uopte, jo vie su pogoravali uslove za razvoj pela, koji su ionako bili nepovoljni. Mnoge pelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pau su ostale na ivici gladi. Zamena starih pela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pelari su imali velike tete i od nestrunog prskanja voa u cvetu. Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne tete razvoju drutava, uinili mnogo veu tetu time to je tom prilikom oteen bagremov cvet i to u velikom procentu. Pelinja drutva koja su iz zime izala sa dosta hrane i pela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka drutva u LR konicama su prela u trei nastavak (medite), a u DB konicama su takoe prela u medite. Naalost, zbog zahlaenja, zaustavljen je dobar unos vonog meda.

Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pelare, koji su cvetanje oekivali as oko 20-25 aprila, as 1-5 maja. Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom poetku maja (primer Trstenik 2. maj), a u viim predelima, cvetae desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifinosti kllimatskih uslova ove godine, postojae neto vea raylika u poetku cvetanja.
Kie na poetku meseca pogoduju medenju bagrema, a takoe i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom leta vladaju velike sue, postoji mogunost da se pojavi i medljika. Rad na pelinjaku

Nema vie vremena za pripremu pelinjih drutava za nau najvaniju i ove godine najneizvesniju pau. Jakim drutvima potrebno je samo staviti medita. Ona koja jo nisu ispunila plodine nastavke mogu se pojaati jednim ramom legla ili izvriti spajanje sa drugim drutvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pau. U krajevima gde se proceni da e cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pelari imaju jo vremena da dodaju jo po neki ram sa satnom osnovom. Ako pelar raspolae sa nukleusima koji se nalaze u zajednikoj konici, a nema druge planove za njihovo iskoriavanje, postoji mogunost da i oni donesu izvesnu koliinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam poetak pae uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu reetku preko oba nukleusa, a preko nje medite. S obzirom da paa poinje, pele e se bez probema spojiti i zajedniki unositi nektar u isto medite. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoemo da dodamo drugu, moda e se desiti da je pele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati. S obzirom na dosta ispranjena plodita za vreme kinih dana, pele e prvih dana pae unositi nektar u plodite, a to moe biti i u koliini 10-15kg. Ove godine, mnogi pelari e se odluiti da svoje konice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oteen mrazom. Pri tome, potrebno je da potuju sve propise koji se odnose na preseljavanje konica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pelarima. Svi su izgledi da e bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pelari budu spremni za visoke unose nektara. Znai, da imaju dovoljno medita i da ih na vreme stavljaju. Najbolje je drugo medite dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paa tek u poetku. Ukoliko je prvi medini nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne moemo esto da dolazimo na pelinjak. Kada doemo, tada im moemo zameniti mesta. Pelinja drutva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medita, razvijaemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stii e da se razviju za narednu pau, ili emo moi iz njih da formiramo roj. Ove godine vei broj drutava od nekog prosenog, moe ui u rojevi nagon. Pelinja drutva su jaka. Kada se u bagremovoj pai snabdeju hranom, u samoj pai i kasnije, ako bude vie kinih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matinjake. Ako se to primeti na vreme, pelar moe iskorisiti matinjake pri formiranju novih drutava, ili direktno da rojevo drutvo podeli na vie manjih. drutvo koje ue u rojevo stanje se moe odlino iskoristiti i kao odgajivako, za odgajivanje matica. U sluaju da je roj izleteo, pelar ga moe uhvatiti i naseliti u praznu konicu, pogotovu ako mu je pelinjak blizu kue. U staroj konici e ostati mnogo zatvorenih matinjaka, ili e iz njih ve izai mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva konica se moe prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred konice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uoava se manji broj pela i mnogo matinjaka, iz kojih su matice izale ili zatvorenih.

Posle bagremove pae, pelari mogu svoje konice da sele na druge pae il da na svom terenu oekuju neku drugu, slabiju ili jau pau. Ako ne sele sva pelinja drutva, a naredna paa poinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz konica koje e seliti stave u medine nastavke na konicama koje nee seliti. Sa vrcanjem meda ne treba uriti, saekati bar dve nedelje posle pae. Odgajivanje matica Period neposredno posle bagremove pae je odlian za odgajivanje matica. Drutva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paa je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija. Ako se matice odgajaju prinudnim nainom, pogodno je bar staviti mlado sae da ga prethodno zalegnu, jer e pele na takvom sau radije izvui matinjake. Takav zaleen ram se stavlja u sredinu drutva iz koga se moe ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlailo matinjake. Ipak, treba rei da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar to je vei procenat zapoetih matinjaka, ako nema drugog otvorenog legla. Oni koji matice odgajaju presaivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremie drutva startere i ona koja e odgajati matice. Pripremie votane aurice, letvice. I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima e matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica,
Zdravstveno stanje Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno uticali na zdravstveno stanje pela. To su nagle promene temperature, velika zahlaenja, velika potronja hrane za vreme kinih dana. Moglo je da se primeti izbacanje pelinjih ili trutovskih larvi, prehlaeno leglo. Slaba drutva nisu billa u mogunosti da oiste te elije, a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pelar pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz konice, ili uginulo leglo isei i odbaciti. Gladovanje pelinjih drutava je podloga u za mnoge bolesti, pa se i sa tog stanovita ne sme dozvoliti. Sa tretiranjem pelinjih drutava potiv varoe moramo saekati da se paa zavri i ukloni med za vrcanje,

Jun
Stanje pelinjih drutava Pelinja drutva su u bagremovoj pai dopunila utroen med iz plodita i to e biti od velike vanosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Drutva su jaka, sa mnogo pela i postoje poveani izgledi pojave rojidbenog nagona, o emu je pisano i za maj. Rad na pelinjaku

Poetkom ili sredinom meseca se moe vrcati med iz bagremove pae. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 elija, po drugima 2/3, u svakom slluaju bolje je to vie, kako bi med bio to kvalitetniji. Meutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada elimo da uklanjamo ramove sa medom iz konica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada moemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ellija sa otvorenim medom, a moe se saekati zavretak i te pae. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu. Pri oduzimanju ramova, najbolje je doi rano ujutru, i ispred konica postaviti arave ili kartone (naslonjene na konice), na koje emo stresati pele i odakle e se one lako popeti u konice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pele su obino mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medite se podigne

i postavi na primer, na prevrnut krov konice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pele stresaju ispred konice, na arav. Najpogodnije je postavlljati bealice, to su jednostavne konstrukcije koje omoguavaju da pele mogu da prou na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i ice, u vidu konusa i slino. Ugrauju se u postojee ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je duine i irine kao i konica. Stavljajju se na plodite (eventualno na neko medite, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medine nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na meditiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pele kroz otvore bealice siu u donje nastavke (plodite) i medini nastavci su bez pela, pa ih je lako ukloniti. Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pau treba iskoristiti. Drutva koja imaju vie otvorenog legla, donosie i vie polenovog praha. Tome e pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo eera, dva dela vode). Odgajivanje i zamena matica Odgajivanje matica emo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se drutva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivaka drutva izabraemo ona koja su se ve pokazala dobra u zapoinjanju i odgajanju matinjaka. Nastojaemo da drutva iz kojih uzimamo larve za presaivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd. Pelar nastoji da mu pelinja drutva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo mogue, matica treba da je kvalitetna, to podrazumeva i da nije stara. Izmeu stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u sluaju potrebe, menjati jednogodinje matice. Formiranje rojeva U normalnim godinama, u veini naih krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pelama moe najvie postii, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saa ili razvoju rojeva. Znai, to je period kada je potrebno da pelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Ve kasnije, uslovi za rad oko pela nee biti tako dobri, niti e rezultati biti onakvi kakve elimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom paom. Dve su osnovne mogunosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oploenu maticu, koju emo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom sluaju, roj formiramo sa zrelim matinjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pelama uzmemo iz drutva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pelinjaku. Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poeljno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome e pele lake zapoeti matinjake. Oni koji ele da formiraju vei broj rojeva, prethodno e dodavati jakim drutvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali to vei broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB konice. Plodine ramove koje pritom uklanjamo iz tih drutava, bilo da su sa leglom ili ne, moemo stavljati iznad plodita, u dva spojena prazna medina nastavka. Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je mogue, naravno da e mnogo znaiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala drutva e lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapeatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pelinjaku. U tom sluaju, natresamo pele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz konice koju rojimo ili neke jae konice na pelinjaku. Ako roj ostaje na istom pelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pelama. Uvee ili

najkasnije sutradan dodajemo mu oploenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabe mnogo vei. Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, rei emo da paketni roj predstavllja roj bez saa i ramova, dakle samo pele (obino 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je to se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i to u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lake se moemo izboriti sa varoom. Ne manje znaajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo sae, pa je to prilika da formiramo roj, koji e za kratko vreme izgraditi novo, radiliko sae. Zamena saa Kao to je ve reeno, jun u veini krajeva predstavlja praktino poslednju mogunost za veu zamenu saa. Kasnije, matice sve tee zaleu ramove sa mladim saem, a izostaje i podsticajna paa, pa pele ne grade sae. yato pelari ne bi trebalo da se ustruavaju da u junu izvre i velike zamene saa, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pela. Ako u okolini pelinjaka ima dobre podsticajne pae, ramove sa satnim osnovama emo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pelama, to je samo privremeno, a kasnije se pele opet spajaju sa osnovnim drutvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro drutvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izae svo leglo, pele spajamo sa donjim drutvom. Varijante tog postupka su da od pela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban roji, dodavanjem matice ili matinjaka. On moe ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Moe se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje drutvo (Venerov kombinovani postupak).
Zdravstveno stanje im se uklone medini nastavci, pelari mogu da tretiraju pelinja drutva protiv varoe ako su primetili pojaano prisustvo varoe na pelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu vano ako nameravaju da koriste kasne letnje pae, koje e ih spreavati da upotrebljavaju lekove.

Predrag Cvetkovi

JANUAR 2002.
Stanje pelinjih drutava Za razliku od prethodne godine, pelinja drutva su u neuporedivo nepovoljnijem poloaju. Kao to je ve naglaavano ranije, od jeseni se uoava opadanje broja pela, praeno naputanjem konica, usled najezde varoe, virusa, zbog sve vee rezistencije ili neeg drugog. Zalihe prirodne hrane u konicama su minimalne, sa izuzetkom onih pelinjih drutava koja su koristila suncokretovu ili visokoplaninsku pau. Ni koliina hrane preraene od eera retko gde da je u zadovoljavajuoj meri nadoknadila prirodnu hranu. Uz sve te, ve poznate okolnosti, susreemo se sa veoma dugim periodom neizletanja, usled hladnih dana. Niske temperature ne bi nimalo smetale jakim pelinjiiim drutvima, ali kod veoma slabih, mogu da izazovu poveano iscrpljivanje pela. Pelari sa nadom iekuju bar jedan topliji dan kako bi pele mogle da obave proisni let. U nekim krajevima, to su nedavno i uinile ali u malom procentu, u odnosu na broj pela u konici i gledano geografski, po oblastima gde je izletanje bilo mogue. Hrana od eera ne ostavlja mngogo nesvarljivih materija, pa je to ipak mozda manji problem nego to bi se inilo, ali u krajevima gde su pele sakupile med sa vie nesvarljivih materija, bie u tom

pogledu nepovoljnija situacija. Za kasniji razvoj, podrazumeva se da e prirodni medovi omoguiti veliku prednost takvim drutvima. Krajnje je nezahvalno i pre svega nemogue jo sada prognozirati cvetanje bagrema, ali se mora skrenuti panja da ve dugo nije bilo kasnog, misli se izrazito kasnog cvetanja bagrema, pa bi tu injenicu trebalo samo imati u vidu, a nikako u smislu prognoze. Pelarski radovi u januaru Pelari trenutno imaju veoma malo mogunosti da pomognu pelama. Bilo bi idealno da pele to pre mogu da obave proisni let. Taj period bi trebalo iskoristiti da se drutvima sa nedovoljnom koliinom hrane dodaju pogae - eerno medno ili eerno testo. Takvih drutava je ove godine puno, pa bi to trebalo imati u vidu. Pogodno je priblliiti ram sa medom, (ili bas sa neto meda, ako drugaijih nema) to blie klubetu. Tim pre to je ove zime klube veinom malo i sigurno da e se ee nego imae deavati da pele nee moi da dohvate med na udaljenijim ramovima. Znajui ta ih oekuje, jo s prolea, neki pelari su smanjili broj ramova u konici, a oni koji to nisu uinili, trebalo bi da sada bar primaknu med (ako je potrebno preokrenuti ram). Preveliko utopljavanje pela u ovom perodu nije poeljno da se ne bi stimulisao raniji poetak i povean razvoj legla. Po nekim prognozama, dodue potpuno neizvesnim, februar bi mogao biti veoma hladan, pa bi svako podsticanje razvoja legla bilo vrlo tetno, a to vai i za sluaj da ne bude po prognozi. Takoe, ne preporuuje se dodavanje stimulansa za leglo u pogau, u vidu kvasca, mleka u prahu itd. Velika dilema ostaje oko dodavanja fumagilina kao preventive protiv nozemoze. S obzirom na stanje koje je prethodno opisano, ove godine e pelari pristalice takvih mera imati najvie opravdanja, ako se uopte moe o tome govoriti. Smatram da to ostaje na svakom pelaru, da proceni i odlui, a u svakom sluaju da dobro pamti sva iskustva svojih postupaka. Poseban problem je to se ponekad sa sumnjom moe gledati na kupljene pogae sa fumagilinom, u smislu ta sadre i koliko su delotvorne. Najbolji savet po tom pitanju bi bio da pelari odmah im prikupe prve mrtve pele na podnjai, daju uzorke na analizu, sa sumnjom na nozemozu. To isto treba da uine i neto kasnije. To e im biti najbolji signal ta treba da rade. Znai, ako se bolest pojavi, dodati pogae sa fumagilinom (proitati o tome u radovima za januar prethodne godine). Zbog slabih drutava, svi pelari treba da budu spremni da sa pojavom poveanog zaleganja matice utople pelinja drutva, posebno slabija, ali ne u meri da izazovu vlagu i time dodatno uslove nozemozu. Tu im odlino mogu pomoi novime, karton, a eventualno i stiropor, ali prekriven novinama, zbog vlage. Pele ih nee grickati u ovom hladnom periodu. Pelari e dobro uiniti ako list ili vie listova novina stave preko pogae i preko ramova. Ako u konicama ima dosta meda sa strane i gde je to tehniki izvodljvo, mogu se preko ramova dodati poloeno ramovi sa medom, umesto pogae. Iole topliji dan bi omoguio da pelar pogleda da li moda u konicu nije ulazio mi ili rovica ( ponegde ih je dosta bilo), da ih izbaci i omogui pelama mormalnije uslove za zivot. Pelari koji ele da premetajju konice na mala rastojanja, sada imaju mogunost ukolio pele nisu izletale. Ostali radovi Pelari ve imaju puno posla oko popravke pribora, kovanja i ienja ramova itd. Naalost, ove sezone e izgleda biti puno praznih konica, a ve ih ima od ranije, pa e gradnje biti manje. Pelari mogu bar da se ozbiljno angauju u ienju i kvalitetnoj dezinfekciji konica (2-4% ive sode, 2-% sporotala, plamenom...).

Vre se pripreme za setvu i sadnju medonosnog bilja.

Februar 2002
Stanje pelinjih drutava Zateeno stanje na pelinjacima je vrlo razliito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pelinja drutva uzimljena. S obzirom na, za nae prilike, veoma dug period kada pele nisu mogle da izleu iz konica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pelinjaka. Jo je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake konice po tridesetak pela) i od toga samo 5 konica nije obolelo od nozemoze. Ne moemo svaku pojavu proliva na konicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti panju pelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pela na pregled u nadlene veterinarske ustanove - institute. Potronja hrane je bila moda vea nego prosena (nemamo konkretnih podataka merenja), i primeuje se dosta ostataka od votanih poklopia na podnjaama. Prilian broj pelinjih drutava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snana drutva koja su potroila vie hrane. Drutva koja su jesenas oteena od varoe, sada su dodatno slabila i moda stradala. Drutva kojima je pogaa data poetkom januara, ve su skoro potroila vei deo. Vano je napomenuti da to nije znak da su ta drutva ostala bez hrane, jer e pele radije jesti pogau iznad klubeta nego otklapati medne zalihe. U konicama se pojavilo novo leglo, jo ne u svima i pele ve donose i prvi polen. Pelari koji su jesenas zazimili drutva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oteena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra drutva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i vie ramova. Mnogi pelari se ove godine ale i na uznemiravanje pela od strane mieva, rovica, una, detlia. RADOVI PELARA Proveriti stanje pelinjih drutava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporuuje se slanje makar po jednog uzorka pela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost. Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, moda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno oekuju prolee. Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i vie, mogu se iskoristiti i za otvaranje konica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se jo ne mora vriti suavanje, uklanjanje suvinih ramova, loe izgraenog saa itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To e inae biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za proleni razvoj. Ako je vreme pogodno, moe se obaviti ienje podnjaa, mada e one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogaa itd. Najvanije u ovom trenutku je pcelama pribliiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno eerno-medno testo ili testo sa eerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj reiji. Nadgledati potrosnju pogaa i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporuuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvinog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih optereivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporuuje veliko utopljavanje, da bi pcele to mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je oseaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na ta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suvie rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporuiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da drutva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga ouvaju i neguju, pa bi praktino nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju povrinu legla.

Moze se preporuiti stavljanje pojilica na pelinjacima, vodei rauna da voda bude ista i ne suvie hladna. Pelari koji dodaju pogae a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pelama bila pristupana i po loem vremenu. To je posebno vano krajem februara i u martu. Obratiti panju na pojavu grabei, suziti leta, ali ostaviti eljeve protiv mieva. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabei. Zatvoriti konice u kojima su stradala pelinja drutva, i najbolje to pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim drutvima, bilo da na njima ima hrane ili ne. Ako se nastavi relativno toplo vreme, jo sada se mogu spojiti bezmatina drutva, ali dok leglo ne krene u svim drutvima ne moemo sa sigurnou ustanoviti da drutvo nema maticu. Lepranje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i meovitog legla, mogu da ukazuju da sa drutvom neto nije u redu. Drutva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona e teko doekati prolee. Zamena starih pela mladim, u zdravim drutvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod drutava obolelih od nozemoze, hronian problem je nedovoljan broj pela, a njegova snaga e sve vie opadati. Da bi se to koliko toliko spreilo, drutva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogae, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pele i sae se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodei rauna da se ne prosipa i izazove grabe. Obolelo drutvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, jo bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvina vlaga, koja je najopasnija. Relativno toplo vreme se moe iskoristiti za tretiranje drutava nekim lekom protiv varoe, tim pre to smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporuiti Apitol (daje se sa slabim eernim sirupom izmeu ramova zaposednutih pelama) i , Mitak ili Varolik (papirii natopljeni Amitrazom). Pogodni su i tapii natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom. OSTALI RADOVI Kraj zime i poetak prolea iskoristiti za sadnju medonosnog drvea, iblja, pripremu zemljita za setvu medonosnog bilja. Izvriti ienje pa dezinfekciju konica u kojima su stradala pelinja drutva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naruiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati ve koriene i oiiti ih. Nabaviti dovoljne koliine eera za prihranu pela. Napraviti plan razvoja pelinjaka i ako se predvia uveanje broj konica, poeti sa izradom ili naruivanjem kod proizvoaa. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama moe se sa medinih ramova strugati propolis. Poseivati pelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pelarsku literaturu.

Mart 2002
Stanje pelinjih drutava

Mnogi pelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki ak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe jo od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pela, nozemoze itd. Meutim, situacija na pelinjacima gde su pele zazimljene sa dovoljnim koliinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajua, ak i veoma dobra. Drutva imaju proseno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pela ima buran proleni razvoj i ako su drutva zdrava a prolee bude toplo, moemo oekivati da e pele lepo napredovati.
Radovi pelara Topli dani krajem februara kao da nam nagovetavaju jo jednu sezonu koja rano zapoinje. Meutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.

Ovog prolea moemo opet imati rano cvetanje danarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, moda ve na samom poetku marta. Bilo bi vrlo udno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak moe biti mesta za oekivanje nekog kasnijeg zahlaenja. Po toplom danu, kada pele izleu, moe se izvriti prvi proleni, letimini pregled. Tada se mogu oistiti podnjae, kontrolisati prisustvo matice i da li je u konicama sve u redu. Drutva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je unititi, a ostala leiti. Na pelinjacima na kojima je utvrena nozemoza, potrebno je leenje pela fumagilinom, u pogaama ili sirupu, u koliinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh strunjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je leenje a ne preventiva. Na ostalim pelinjacima neemo davati fumagilin. Kraj zime i prolee je vreme za davanje pela analizu zbog nozemoze. To vai za sumnjiva pelinja drutva, ali i radi uvida u stanje pelinjaka, a obavezno je za proizvoae matica, rojeva i one koji e da sele. Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrivanje da li drutva nisu zaraena amerikom kugom. Sve elije sa leglom sa izbuenim poklopiima, potamneli poklopii, zatim zatvorene a prazne elije, mogu biti prvi simptomi bolesti. Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, proleno tretiranje pela protiv varoe se moe preporuiti kao obavezno. Radi toga se moe koristiti apitol, papirii na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvriti po upustvu, u vie navrata, jer je leglo ve razvijeno. Ovo je period kada se jo vri zamena starih pela mladima i kada drutva jo slabe po broju pela, eventualno stagniraju, a buran razvoj e imati u aprilu. Znai, potrebno je suavanje pelinjeg gnezda, pribliavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih drutava, ali i omoguavanje normalne ventilacije, dotoka sveeg vazduha koji je potreban leglu. Ovog prolea je est sluaj da u konicama ima nedovoljno hrane, pa se moe preporuiti da se takvim drutvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vri po toplijem vremenu, toplim eernim sirupom 50% ili 60%, u koliinama 0,5-1 litar dnevno za drutva srednje jaine i 1-2 litra za jaa drutva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pele mogu da uzmu te koliine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera e se viestruko isplatiti, videemo ve pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja drutava koja inae nemaju dovoljne koliine hrane u konici je neuporedivo slabiji. Voditi rauna da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih drutava (nozemoza, kuga...) Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se jo jednom dodati pogae sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u obinu hranilicu. Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, moe se vriti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, moe i reim. Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pele treba da provedu u neto suenim i utopljenim konicama. To e sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da jo toplije vreme i dobar razvoj drutava blagovremeno pratimo proirivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne pae i unosu polena, proirujemo leglo dodavanjem izgraenih ili poluizgraenih ramova. Prvi ram moemo dodati sa strane legla, a ve sledei u sredinu, i tako i ostale. Ako pele u LR konicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, ukloniemo onaj bez pela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pelama izvadimo za topljenje loe ramove. Bilo koji tip konica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove. Dok jo ne pone intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili ba na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pelinja drutva, kako bi se dobio povean prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu drutva i voditi rauna da ne nastane grabe. Taj posao zahteva puno vremena pa na veim pelinjacima nije primenljiv. Tamo se moe kod konica koje imaju pokretne podnjae preokretati plodini nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaleen celom povrinom, ali i pri tome voditi rauna da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo. Pelari koji su ostavili snana drutva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno ekati da se drutva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medita, ve prema tipu konice i tehnici pelarenja.

Podrazumeva se da su pojilice postavljene jo za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, moda zaslaenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%). Vreme je za nabavku eera, satnih osnova, ienje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se konice, medita, pripremaju se skupljai polenovog praha. Kontrolie se medino sae i brine da ga ne napadne moljac. Vri se dezinfekcija konica u kojima su bila bolesna pelinja drutva. Pelari koji ele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove pae, ve krajem marta treba da ponu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.

APRIL 2002. STANJE PELINJIH DRUTAVA Ovog prolea se vie nego inae uoava velika razlika u snazi i stanju pelinjih drutava, to je posledica iz prethodne godine, kao i nepovoljnog toka zime. Dobra drutva su imala krajem marta proseno 4 rama legla, a bilo je i sa 5 i 6 ramova. Ona drutva koja su bila zahvaena nozemozom, u martu su primetno slabila ili propadala, a to e se oseati i sada. Postojae i trea grupa drutava, koja su slaba, stagniraju ili se vrlo sporo oporavljaju. FENOLOGIJA U toku prvog prolenog meseca - marta, procvetalo je svo voe a poetkom aprila moemo oekivati samo nastavak cvetanja jabuke, eventualno treanja, vianja. Jedino na veim nadmorskim visinama vona paa e due trajati. Cvetanje maslaka ove godine neto kasni za voem, to je dobro. Cvetanje bagrema se u nizijskim predelima moe oekivati krajem aprila, eventualno neto ranije, ali to e u velikoj meri zavisiti od daljih klimatskih uslova, odnosno od sume dnevnih temperatura i prosene dnevne temperature vazduha. Postoji zapaanje da od trenutka kada primetimo da su cvetni pupoljci bagrema dugi 10-15mm, bagrem e procvetati za oko 15-20 dana. RADOVI PELARA Proirenje legla Neophodno je proirenje legla dodavanjem ramova sa izgraenim saem ili jo bolje, satnim osnovama. Kod drutava koja imaju do 3, eventualno 4 rama legla, satna osnova se prvo dodaje sa strane legla, pa kada bude izgraena i zaleena, moe se staviti u sredinu. Kod snanih drutava pri toplom vremenu, satna snova se dodaje u sredinu legla, mogu se dodati i dve, jedna u sredinu, jedna skraja legla. U sluaju hladnijeg vremena, ako zbog udaljenosti od pelinjaka ili drugih razloga moramo tada da proirimo leglo da pri sledeem dolasku ne bi bilo kasno, osnovu stavljamo skraja. Kod snanih drutava u LR konicama vriemo rotaciju nastavaka i dodavanje satnih osnova, a kod neto slabijih prvo emo radom pojedinanim ramom stimulisati vei razvoj. A konice Oni koji rade sa A konicama, razvijee drutvo prvo u donjem nastavku, ispod matine reetke, i to otklapanjem meda ili prihranjivanjem, preokretanjem ramova, ubacanjem praznih ramova ili satnih osnova. Zatim e ramove sa medom a bez legla podizati iznad reetke, da dole omogue to vei razvoj legla. Kad drutvo jo vie ojaa, preveavae ramove sa leglom u gornji nastavak, iznad reetke a dole dodati satne osnove. Kad leglo izae, vadie sve ramove iz

medita koji su bili u ploditu i umesto njih stavljati medine ramove. Ako je potrebno, pojaavae drutva ramovima sa zrelim leglom iz nukleusa. Prihranjivanje Drutva sa nedovoljnom koliinom hrane, sada intenzivno prihranjujemo dok stvore zalihe. Podsticajno prihranjivanje e posebno biti efikasno ako se obavlja za vreme kinih dana, kada pele ne izleu. Sirup moe biti i redji, jer pelama je veoma potrebna voda. Moemo im umesto sirupa dodavati istu pitku vodu u hranilice. Po zapaanju Stanka Saria iz Kragujevca, hranilice ne zatvarati da se voda ne bi ukvarila. Sakupljanje polena Pri dobroj polenskoj pai i lepom vremenu, april je odlian period za sakupljanje cvetnog praha. Postavljamo skupljae i drimo ih prvo nekoliko dana otvorene kako bi se pele navikle na ulaz. Sakupljeni polen suimo i pakujemo u kese, a najbolje da meljemo i meamo sa medom. Jaku polensku pau i blokadu ramova polenom iskoristiti za uzimanje ramova sa polenom iz konica i njihovo stavljanje u medine nastavke (kod DB u dva spojena nasatvka) da ih pele dopune medom i zatvore, a ako je potrebno, prihraniti ih i eernim sirupom. Takve ramove uvati na nekoj konici do dodavanja rojevima ili drutvima ujesen. Neko vreme se sigurno mogu uvati u hladnoj prostoriji, ali da ne budu zatvoreni i meusobno zbijeni, zbog moljca. Ostali radovi S obzirom da je veoma rana i da e dugo trajati, ova sezona moe biti veoma pogodna za negovanje i razvoj rojeva pa to treba imati u vidu pri planiranju uveanja pelinjaka. Dalje, moe se ve sada planirati selidba na pelinje pae tokom leta. Pelari koji ele da pred bagremovu pau odgaje matice, potrebno je da odgajivaka drutva dobro prihranjuju, najbolje razreenim medom sa dodatkom polena. Pristupie stimulisanju razvoja trutova, stavljanju trutovskog saa matici na zaleganje i to u drutva sa kvalitetnim maticama, a od matica drugog porekla odgajie neoploene matice. Oplodnjake ili nukleuse mogu formirati pred bagremovu pau od drutava koja su slaba ili koja nisu spremna da je iskoriste. Ako to nismo uinili ranije, sada uklanjamo staro i nepravilno izgraeno sae. ISKUSTVA Bilo kojim tipom konice da pelarimo, potrebno je da znamo da ako u bagremovoj pai budemo imali mnogo otvorenog legla u konici, to e uticati da ostvarimo manji prinos meda. Zato ogranienje matice da nosi na manjem broju ramova daje dobre rezultate. Efikasno je ali dosta komplikovano oduzimanje ramova sa otvorenim leglom (pa ak i sa pelama na njima) i stavljanje u slabije konice. Moda se moe izrei neko pojednostavljeno gledanje na mogunost iskoriavanja pae od strane pelinjeg drutva. Re je o iskustvu da pele mogu solidno (naravno, ne i najbolje mogue, jer govorimo o minimumu) iskoristiti pau ako dobro zaposedaju plodite, pa ma koliko ono bilo i ako ono bude ispunjeno hranom. Znai, kod DB konice, potrebno je da svih 12 ramova budu dobro zaposednuti pelama. Kod 10-ramne DB, to vai za njeno plodite, kod A takoe. Kod LR bi trebalo da plodite budu 2 tela, ali tak zahtev nije lako ispuniti. Ako nam je samo jedno LR telo plodite, i takvo drutvo moe u dobroj pai dati i pun medini nastavak, koji je iznad plodita, samo onda se susreemo sa problemom da pelama nemamo obezbeenu

zimnicu. To reavamo polumedinim nastavkom - magacinom hrane ili uvoenjem jo jednog nastavka za plodite, ili za bar deo zimske hrane. Neki pelari vrcaju i ramove iz plodita pred bagrem kako bi to vie stimulisali pele da unose nektar. Izvrcanim medom hrane rojeve. To daje efekte ali je vrlo komplikovano, neprihvatljivo za vee pelinjake a rizino ako bagremova paa podbaci. Takoe, potrebno je imati prazno medino sae kojim emo zameniti ramove iz plodita. Nije suvino podsetiti pelare da su april, maj i jun kljuni meseci kada se neto oko pela moe efikasno uraditi. Misli se na izgradnju saa, razvoj drutava, odgajivanje matica, razmnoavanje, razvoj rojeva. U krajevima sa letnjom paom, pogodan je i messec jul. A avgust, to je najvaniji mesec pripreme pelinjeg drutva za narednu sezonu. To ne smemo shvatati kao frazu, ve kao stvarnu injenicu da se tada stvaraju najvaniji uslovi (misli se na uslove na koje pelar moe da utie) da naredne godine ostvarimo visoke prinose. Prirodno rojenje Zbog svega toga, nastojaemo da najbolje iskoristimo buran razvoj pela u aprilu. Nastojaemo da predupredimo rojenje, koje e biti verovatnije u drutvima sa starim maticama, pogotovu onih sklonih rojenju, kao i u jakim polenskim aprilskim paama, blokadi matice. Ako uoimo znake rojenja (najsigurnije - pojavu matinjaka), moemo isecati matinjake i iskoristiti ih u oplodnjacima ako su nam neophodni, a moemo takva drutva i vetaki podeliti na vie rojeva. Moemo ih iskoristiti i za odgajivaka drutva pri odgajivanju matica ili proizvodnji matinog mlea. Naravno, ako elimo proizvodnju meda, nastojaemo da rojenje suzbijemo. Kod LR konica se moe pokuati sa umetanjem nastavka sa satnim osnovama izmeu dva plodina tela. Pri tome, u taj nastavak preneti jedan ram sa leglom, kako bismo podstakli pele da zaposednu taj nastavak a ne da ga preskoe. Za suzbijanje rojenja se moe preporuiti i oduzimanje izletnica iz tog drutva u korist nekog drugog drutva. Drutva za koja procenimo da nisu sasvim spremna za iskorienje bagremove pae emo pojaati nekim ramom zatvorenog legla ili eventualno spojiti sa nekim drugim drutvom srednje jaIne. Vano je zapamtiti da spajanje dva slaba drutva ne daje nikakve efekte, moe se spajati slabo sa srednjim, ali i tu je efekat vrlo mali. Spajanje srednjih drutava sa srednjim ve je mnogo povoljnije. Ako drutvo, naprimer, pred bagremovu pau ne zaposeda puno DB plodite, primeniemo spajanje sa nekim srednjim, ali ako zaposeda, spajanje se moe i izostaviti. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pelinjacima irom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su elije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probuenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smee-siva masa koja se razvlai. Drutva obolela od krenog legla suziti to vie, postaviti na sunano mesto i dobro prihranjivati sirupom, a najbolje medom i polenom. Prvom prilikom izvriti zamenu matice. Moe se pokuati suzbijanje bolesti stavljanjem belog luka na satonoe. Za tretiranje protiv varoe se moe upotrebiti neko sredstvo koje ne zagauje med i vosak, nrp. mravlja kiselina, timol, uz paljivu kontrolu doze i ponaanja pela. Dobro je jo sada planirati mogunost da posle bagrema neka drutva oslobodimo varoe tako to emo da im (privremeno) oduzmemo svo leglo ili da ih naselimo na golo sae i onda tretiramo

MAJ 2002.
STANJE PELINJIH DRUTAVA I dalje je primetna velika razlika u snazi i pripremljenosti pelinjih drutava za iskoriavanje glavne pae. Snana drutva krajem aprila u LR konicama imaju skoro puna 2 nastavka pela, pa i vie, a u DB konicama puno plodite i delom su prela u medini nastavak. Imaju oko 7-8 ramova legla, pojedina i vie, ali takvih drutava nije procentualno mnogo na pelinjacima. Pelari koji nisu prihranjivali proletos, a koji su ostavili male rezerve hrane jesenas, susreu se sa time da im pojedina drutva imaju veoma malo hrane, da su ak na kritinim koliinama. Naprotiv, drutva sa veim zalihama hrane, i ona koja su potpomognuta hranom za vreme promenljivog prolea, uspela su da bolje iskoriste vonu pau uprkos loim vremenskim uslovima. Ona imaju po nekoliko ramova sa lepim mednim vencima iznad legla, kao i sae sa strane legla ispunjeno medom i sa dosta polena. Takoe, kod DB konica, snana drutva su ponegde donela neto meda od vone i drugih prolenih paa. Drutva koja su bila obolela od nozemoze, ili su bila bez hrane, do sada su ili stradala ili su tavorila, vrlo slaba. FENOLOGIJA Vona paa je zbog hladnog i kinog aprila dosta dugo trajala, a to se odnosi i na pau maslaka. U brdovitim predelima te dve pae e se oseati jo moda krajem aprila i na samom poetku maja. Cvetanje perka i uljane repice je takoe neto produeno. Bagrem je na alost i ove godine jako oteen od mrazeva, a to se najvie odnosi na nizijske predele u kojima je vegetacija ranije krenula, kao i na brdske, okrenute suncu. Zbog zahlaenja bagrem je vrlo dugo zadrao cvetni pupoljak duine oko 1cm, koji je posle mrazeva stradao. Meutim, ima lokacija ili ponegde samo - mikrolokacija, na kojima je ipak ostao neoteen, kojih je malo. Tako ve saznajemo da je oko 20. aprila procvetao bagrem u Beogradu, a krajem aprila i na samom poetku maja procvetae i druga neoteena stabla bagrema u niim predelima. S obzirom na postojanje vie prirodnih varijeteta bagrema kod nas, ima stabala bagrema u niziji koja nisu oteena od mraza a koja e cvetati neto kasnije, oko 5-10 maja. U brdovitim krajevima, bagrem e cvetati oko 10. maja ili neto kasnije, ukoliko nije oteen. Posle bagrema, u krajevima pored reka, movara, javlja se dobra paa sa bagremca-amorfe. U brdovitim krajevima poetkom maja oekuje se paa pitome maline. RADOVI PELARA Vrimo pripreme za bagremovu ili neku drugu glavnu pau. Kod LR konica, rotiraju se nastavci, nastavak sa vie meda i legla stavlja na podnjau a onaj sa manje, iznad, i tu vadimo eventualno loe sae a dodajemo satne osnove. Kod DB konica drutva kojima ne nedostaje mnogo da bi imala po oko 8 ramova legla, dodajemo te ramove iz pomonih drutava ili nukleusa. Kod A konica snana drutva su ispunila plodite i potrebno im je omoguiti da preu u medini nastavak. Neki pelari rade preveavanje ramova sa leglom u medite, iznad matine reetke, a dole dodaju satne osnove to je dobra mera za predupreenja ulaska drutva u rojevi nagon. Drutva koja su dobra ali jo ne ispunjavaju puno plodite moemo pojaati ramom sa leglom (sa ili bez pela) iz pomonih drutava ili nukleusa. Prilikom pojaavanja drutava u bilo kojim konicama, voditi rauna da se ne dodaju ramovi sa leglom bez pela onim drutvima koji ih ne mogu pokriti pelama, koja nemaju dovoljno pela, jer time inimo dvostruku tetu, to e se leglo prehladiti, a uzalud smo slabili nukleuse. Kada se dodaje ram sa leglom i pelama, to se moe initi po lepom vremenu prskanjem vodom sa malo rakije ili ekstrakta nane i sl. Moemo postupiti i tako da ispred konice koju pojaavamo stavimo iroku priletnu dasku do zemlje na

koju stresemo ram sa leglom, a ram zatim dodamo u konicu. Stare pele e odleteti sa daske u svoju konicu a mlade e ui u novu konicu. Kraj aprila ili poetak maja je krajnje vreme za spajanje drutava radi boljeg korienja bagremove pae. Matica iz slabijeg drutva se odvoji u posebnu konicu sa malo pela i legla, a ostatak spoji preko novine ili zamreenog rama. Pelari mogu pokuati da i svoje nukleuse iskoriste u pai tako to e ih smestiti u zajedniku konicu, jedan do drugog, odvojene pregradama, sa odvojenim poletaljkama i letima. Kada se malo organizuju i prilagode, stavlja im se zajedniko medite preko matine reetke koja pokriva celu konicu. Napominjemo da ako pelar po prviput pokuava da sprovede neki postupak, moe se preporuiti da to ne Ini sa svim konicama, ve samo sa po nekim i da paljivo posmatra rezultat. Kada paa pone ili po potrebi i ranije, stavljamo medine nastavke. Nove nastavke najbolje je podbacati ispod ve ispunjenih nektarom. Sakupljanje polena Samo period intenzivnog unosa nektara nije pogodan za postavljanje skupljaa polena i sakupljanje, a vreme slabijih nektarskih paa dobro je iskoristiti za sakupljanje polena ili eventualno dobijanje preraenog polena - perge. To je pogotovu vano u krajevima gde se ne moe oekivati ozbiljniji unos bagremove pae zbog izmrzavanja. Ostali radovi Ova sezona je veoma specifina i pelari nemaju drugog izlaza ve da joj se prilagode. Kini april, i mogue kie u maju mogle bi pogodovati medenju bagrema u krajevima gde nije promrzao. Pelari koji ele da uveaju broj svojih drutava ili nadoknade gubitke, potrebno je da to to pre uine kako bi rojevi, ali i podeljena drutva mogli da se razviju i spreme za zimu. Ukoliko se odlue na prodaju rojeva, pelari bi takoe trebali da se za to unapred pripreme. Za sve te rojeve su neophodne matice, pa je neophodno planiranje njihovog odgajivanja. Ako se drutvima ostavlja da ih sami odgaje, to u svakom sluaju treba initi kod zdravih i jakih zajednica i to pre, u maju ili junu. Zbog izmrzavanja bagrema, mnogi pelari e se ove godine odluiti na selidbu, bilo na drugu bagremovu pau ili na livadu. Pored nunosti pribavljanja zdravstvenih uverenja i bileta za prevoz pela od veterinarskog inspektora, pelare upuujemo da obavezno kontaktiraju sa pelarima sa tih podruja na koja ele da sele, a takoe i sa njihovim pelarskim udruenjima. Time e izbei mogue tekoe ili ak neprijatnosti, a drugo, izbei e gusto naseljavanje poejdinih podruja, to je nepovoljno kako na prinose u pai, tako i zbog mogunosti pojave grabei ili irenja bolesti. Pelari bi trebalo da se podsete miljenja da najee bolje medi tamo gde je zabaenije, gde su moda i loiji putevi. Zdravstveno stanje S obzirom na prisustvo bolesti legla na pelinjacima irom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su elije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probuenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smee-siva masa koja se razvlai. Formiranje rojeva ili obezmatienje drutava iskoristiti za tretiranje protiv varoe, nekim od sredstava koji ne zagauju med i vosak. Vriti kontrolu broja varoa u zatvorenom trutovskom leglu i u sluaju invazije varoe hitno reagovati. Dobro je i namerno formirati drutva bez legla, ili privremene rojeve bez matice, sa leglom iz koga se legu pele, da bi se efikasno tretirali protiv varoe

JUN 2002 Stanje na pelinjaku Ove godine, bagremova paa se razlikovala od ranijih, i ve od prolenog razvoja pupoljaka pelarima je donosila mnogo nemira i briga. Stabla koja nisu bila oteena mrazom, cvetala su na samom kraju aprila i poetkom maja, ali je njihovo medenje bilo veinom slabo i kratkotrajno. U Vojvodini je moda najkrae trajalo i po nekim izvetajima, dalo slabe prinose. Za tim cvetanjem, procvetao je bagrem koji je bio zaustavljem mrazom ali i njegovo medenje nije bilo svuda isto. U nekim krajevima (delovi Vojvodine) i ono je kratko trajalo i dalo malo meda a u drugim (delovi centralne Srbije) neto due. Ipak, i tu je luenje nektara prekinuto visokim temperaturama, pa je preostao jo samo bagrem na veim nadmorskim visinama, koji cveta krajem maja i poetkom juna. Moe se za sada samo predpostaviti da e prinosi biti proseno oko 10-15kg po konici, ponegde i vei, ali na najveem broju pelinjaka ispod toga. Karakteristino za ovu sezonu je da su pele unele dosta hrane u plodite i da e im to predstavljati odlinu rezervu. Pojedina drutva nisu ni izlazila u medine nastavke, a sve je to bila posledica male koline hrane u konicama, jo od protekle godine, to se prenelo na prolee. Ima ve dosta pojava rojenja pela, a s obzirom na kine dane poetkom juna, pelare upozoravamo da obrate panju na moguu pojavu rojevog nagona. Radovi na pelinjaku Vrcanje meda Sredinom meseca se moe pristupiti oduzimanju vika meda, koji je u najveoj meri zaklopljen, a ostale ramove ostaviti da med sazri ili da se eventulano dopune medom sa drugih paa. Teko iskustvo od protekle godine nas opominje da moramo ostaviti kao rezervu znaajne koliIne meda, pa pelarima savetujemo da ako je potrebno odvoje po nekoliko ramova sa zatvorenim medom iz svake konice za rezervu (zavisno od tipa konice, ili po ceo nastavak, mozda na 2 konice - 1 nastavak). To e im se viestruko isplatiti. Oni koji se ba odlue da vie izvrcaju, moraju to pre da ponu sa prihranjivanjem, moda ve poetkom jula. Selidba na pae Selidbu na livadsku pau treba to pre obaviti i to seliiti pre svega na planine, sa veom nadmorskom visinom, gde je ta paa izdanija. Lipova paa e poeti verovatno sredinom juna. Za suncokretovu pau ima vremena, jer poinje krajem juna i poetkom jula, ali se ve sada mogu vritii pripreme. Ostale pelinje pae treba pratiti, prema lokalnim prilikama, i odseliti pele. Napominjemo da je prilikom selidbe potrebno ispuniti sve zakonske mere (pregled pela i uzimanje potvrde o zdravstvenom stanju, dogovor sa pelarskim udruenjem u kraju gde se pele preseljavaju i sa lokalnim pelarima. Na vee daljine transport je najbolje vriti uvee i nou, a na manje je mogue i rano ujutru. U svakom sluaju, posebno obratiti panju na obezbeivanje dobre ventilacije u konicama. Nikako se ne preporuuje koncentrisanje velikog broja pelinjih drutava na jednom mestu. To e umanjiti prinose po konici, a poveae opasnost od grabei i prenoenja bolesti i varoe. Udaljavanje ka dobrim, ali moda udaljenijim mestima, moe doneti vee prinose i otkloniti spomenute bojazni. Bolesti pela

Unos nektara ograniava pelare u tretiranju pela protiv krpelja varoe, ali se ipak moe dosta toga uraditi na smanjenju zaraenosti. Ve je primeena najezda varoe u pojedinim pelinjim drutvima, to je upozoravajue. Formiranje rojeva i drugi poslovi oko pela se mogu iskoristiti za tretiranje rojeva, drutava koja su ostala bez matice, bez legla, to je mnogo efikasnije nego kada se radi u prisustvu legla. Postoje i sredstva koja se mogu koristiti i u toku sezone (mravlja kiselina, timol...) pa se treba upoznati sa mogunostima njene primene. Kupovinu paketnih rojeva obavezno propratiti tretiranjem protiv varoe. Svaki pregled pela obavezno iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje legla, posebno da li postoji sumnja na ameriku kugu legla. To je bolest zatvorenog legla, simptomi su nepravilne rupice na poklopcima legla, koje je ratrkano po ramu. Ako se palidrvcetom zahvati sadraj takve elije, vidi se trula masa sivkasto smee boje, koja se razvlai. U sluaju stare zaraze, elija je naizgled prazna, to predstavlja izrazit simptom. Potrebno je razlikovati tu bolest od varoe, pri kojoj u eliji postoji formirana lutka, i od krenog legla, kada poklopci legla takoe mogu biti izbueni, ali unutra se nalazi mumija crno bele boje. Formiranje rojeva S obzirom na velika zimska stradanja pela, prolene gubitke, bie neophodno da se ovaj mesec iskoristi za formiranje novih pelinjih drutava, dopunu i saniranje pelinjaka. Formiranje rojeva za uveanje sopstvenog pelinjaka ili za prodaju potrebno je izvriti to ranije u seznoni, kako bi rojevi mogli da ojaaju do kraja sezone a i drutva iz kojih su dati da se konsoliduju. Pelari na ijim pelinjacima je bilo stradanja pelinjih drutava treba da izvre dezinfekciju konica, pribora, ramova itd, ako to nisu ranije uinili da bi bez bojazni mogli da pristupe njihovom ponovnom naseljavanju. Eventualna pojava prirodnih rojeva se moe iskoristiti za poveanje broja pelinjih drutava. U tom cilju, roj se moe naseliti u novu konicu a konica iz koje je izaao, ako je ostalo dovoljno pela, moe se podeliti na dva ili vie delova (zavisno da li elimo rojeve ili oplodnjake) s tim da u svakom ostavimo po jedan ram sa zatvorenim rojevim matinjakom ili neoploenom maticom. Ako se rojevi nagon otkrije pre izleta roja, takvo drutvo se i tada moe podeliti na vie drutava. Druga mogunost je da se celokupna konica pomeri na drugo mesto na pelinjaku a na mesto stare postavi nova konica u koju emo staviti ramove sa satnim osnovama, eventualno po neki ram sa hranom (zavisno od pae). Maticu emo ostaviti u toj konici na starom mestu, natreemo neto pela a ostale e se vratiti. Izmetena konica se takoe kasnije moe podeliti, a moe se i ostaviti da se od tih matinjaka izvede i kasnije oplodi jedna matica. Ostale matinjake moemo iskoristiti za druge potrebe. Ostali radovi Jun je pogodan period za odgajivanje matica, pa je potrebno to pre formirati odgajivaka drutva i oplodnjake. Proizvodnja mlea predstavlja zapravo samo jednu fazu u odgajivanju matica, pa se svim pelarima, a posebno onim koji se ve bave odgajivanjem matica, moe savetovati da na svom pelinjaku organizuju i proizvodnju mlea. Sakupljanje polena radi prodaje, moe se preporuiti jo samo tokom ovog meseca, eventulano i na poetku jula, jer e kasnije biti veoma potreban pelama. Proizvodnju voska treba podsticati u svakoj prilici, dodavanjem satnih osnova ili praznih ramova. Pelari koji su u mogunosti, mogu sada vriti setvu facelije ili neke druge medonosne biljke kratke vegetacije (heljda) kojima bi poboljali kasnu letnju pau.

JUL 2002 Stanje na pelinjaku Ove sezone pelinja drutva imaju u ploditu mnogo vee koliine hrane nego prole sezone, to je ohrabrujue, ali to ne bi smelo pelare da zavara. Naime, vea je verovatnoa da drutva koja su dala vie meda za vrcanje ostanu bez mednih venaca u centralnim plodinim ramovima. To je zavisilo i od soja pela, neki sojevi su razvili veliko leglo, a u nedostatku pae, drutva ve ostala bez hrane, to pelaru mora biti alarm. Pojavio se unos medljike, to pogoduje boljem razvoju pelinjih drutava i omoguava dobijanje meda za vrcanje. Ako pele deponuju medljiku u prostor medita, to e biti povoljnije za pelara, ne samo zato to e takav med moi da izvrca, ve i zato to prisustvo medljike u mednim vencima sredinih ramova moe u dugim zimama predstavljati tekou za pele. Meutim, ne treba previe strahovati ni od unosa medljike u plodite. Ako takva pelinja drutva zimuju na sunanim mestima, gde tokom zime mogu ee da izleu (nema vlage, magli, jakiih vetrova...), nee biti veih tekoa. Takvi uslovi su u velikoj meri zadovoljeni na mnogim brdskim i planinskim lokacijama. Radovi na pelinjaku Jul je mesec kada praktino zapoinju predpripreme za avustovsko spremanje za zimu, pa neki od poslova u avgustu se mogu i sada odraditi. Pele je potrebno zatititi od velikih vruina i obezbediti im vodu. Ako se namerava formiranje novih rojeva ili prodaja, to treba uraditi to pre kako bi se i stara drutva i rojevi spremili za zimu. Vrcanje meda Ve je zapoelo vrcanje vikova meda, ali na alost, proseni prinosi po konici u veini sluajeva nisu zadovolavajui. Posle bagremove pae pojavili su se unosi od drugih paa. Ako je med u sau poklopljen votanim poklopiima u veoj meri, moe se uzeti radi vrcanja, a u suprotnom, bolje je saekati jo neko vreme. Da bi se dobio to kvalitetniji med, ne treba uriti sa uzimanjem ramova sa zatvorenim medom po ijem obodu su pele donosile nov nektar. Medovi se mogu odvajati po vrsti ali i vrcati zajedno, to zavisi od ukusa i elja pelara. Ako se eli pakovan sortni med, neophodno je koliko je mogue bolje razdvojiti ramove. To se odnosi i na medljiku koja je veoma traena i cenjena na tritu. Selidba na pae Poetkom meseca zapoinje paa na suncokretu, pa je potrebno da oni pelari koji nameravaju da sele, to blagovremeno i uine, pogotovo ako se zna da suncokret bolje medi u prvoj polovini cvetanja. Javili su se unosi i na livadskim paama, ali e verovatno samo livade na visokim planinama nastaviti da mede i u ovom mesecu. Posle vie godina, pojavio se znaajniji unos umske pae, odnosno medljike, slatke materije sa lia nekog drvea. Primeeno je na hrastu, ali i drugom drveu. Medljika je tamno crvene boje, gusta, i u nekim krajevima je ve moglo da se poneto i izvrca. Vei prinosi se oekuju ako se produe visoke temperature i ne bude veih padavina.

Za selidbu na pae je potrebno ispuniti odgovarajue zakonske propise, ali i povezati se sa lokalnim pelarima i izbei prenaseljenost i ometanja. Bolesti pela Kod rojeva i drutava na kojima ne stoje medini nastavci, mogue je jo sada izvriti tretiranje nekim hemijskim sredstvom protiv varoe, a kod ostalih drutava, to se moe uiniti samo srestvima koja ne zagauju med i vosak, ili saekati avgust i skidanje nastavaka. Svaki pregled pela iskoristiti da se proveri da li je pelinje leglo zdravo, a sumnju na ameriku kugu prijaviti nadlenom veterinarskom inspektoru. Negovanje rojeva Novoformirane rojeve, kao i druga slabija pelinja drutva potrebno je paljivo negovati, kako bi se spremili da uspeno podnesu zimu i naredne godine postanu prizvodna drutva. Radi toga, redovno se vri prihranjivanje eernim sirupom, a za udaljenije pelinjake daje se i eerno medno testo i eer u kristalu. Ako nema dovoljno meda, dodaju se ramovi iz zalihe ili od jaih dutava, a ako ni to nije mogue. onda se vri prihranjivanje veim koliinama sirupa u kratkom roku. Satne osnove je mogue dodavati ako postoji paa ili se pele prihranjuju i ima unosa polena. Pri tome, treba kontrolisati da li e matica zalei izgraene ramove, poto sa priblliavannjem jeseni ona to sve manje rado ini. Zato pelari moraju jul iskoristiti kao praktino poslednju priliku u sezoni da im pele izgrade nove ramove koje e matica zalei i na kojima e drutvo zimovati. Kasnije, u avgustu, moraju se ukloniti iz centra klubeta ramovi koji nisu zaleeni ili su to u sasvim maloj meri i samo u jednoj generaciji pela. Ostali radovi Zamenu starih i nekvalitetnih matica potebno je to pre uraditi, kako bi nova matica imala vie vremena da razvije drutvo. Odgajivanje matica se moe vriti i u toku jula, ali se odgajivakim drutvima moraju obezbediti stalna prihrana (ako nema unosa) i polenov prah. Oplodnjake treba zatititi od velikih vruina. Propolis se sakuplja do kraja ovog meseca, poto e kasnije ve biti potreban samoj pelinjoj zajednici.

AVGUST 2002
Stanje na pelinjaku U pogledu koliine hrane, stanje na pelinjacima je vrlo razliito. Ima drutava sa velikom koliinom hrane u ploditu, velikim mednim vencima ali i dosta i suprotnih sluajeva, drutava koja nemaju dovoljno hrane i koja zbog toga ve trpe jer se slabije razvijaju. To je najvie zavisilo od lokalnih panih prilika ali i toga koliko je meda pelar uzeo za sebe. Zaraenost varoom je takoe razliita, ide od male do zabrinjavajue. Prinosi meda ove godine su bili u najveem broju sluajeva mali ali ipak bolji nego prethodne.

Radovi na pelinjaku Glavni zadatak pelara u avgustu je priprema pelinjih drutava za prezimljavanje. Radi toga, potrebno je izvriti pregled drutava i ustanoviti stanje, u pogledu zdravlja (varoa, bolesti legla idr.), koliine hrane, brojnosti drutva, kvaliteta matice. Kada se to utvrdi, onda se pristupa ostvarenju konkretnih zadataka. Da bi pelinja drutva bila sposobna da uspeno prezime i naredne godine budu produktivna, a i da bi se izbegla kasnija briga pelara oko hrane, neophodno je u avgustu i eventualno poetkom septembra obezbediti u konicama neophodnu koliinu hrane. Proraun koliko je hrane neophodno moe se izvesti ako se zna da bi po jednom DB ramu drutvo trebalo da ima od 1,5 do 2kg hrane, raunato proseno. Za LR ram je to oko 1,5kg ili eventualno neto manje, a za ostale konice je raun slian. Pri tome se uzima u obzir ukupan broj ramova zaposednutih pelama. Najbolje je da sva ta hrana bude prirodnog porekla a ukoliko to nije mogue, onda se pristupa dodavanju ramova iz rezerve ili prihranjivanju. Pri dodavanju ramova se mora voditi rauna da se ne prenese bolest. Drutva je najbolje prihranjivati veim koliinama sirupa (1-2-3 litara odjednom) u kraem roku. Koristi se sirup koncentracije 50% ili sa neto vie eera, u odnosu prema vodi 3:2. Pri prihranjivanju voditi rauna da se ne izazove grabe, prihranjivati pred vee, ali je mogue i rano ujutru ili dva puta dnevno ako nema opasnosti od grabei. Snabdevanje pelinjih drutava dovoljnom koliinom hrane e ih vidno ojaati. Ne treba se bojati blokade jer e pele dodati sirup ubrzo rasporediti na odgovarajue mesto. Ono na ta treba obratiti panju je da se prihranjivanje radi dopuna zalihe ne vri dok se u konici ne postavi konaan raspored ramova na kojima e pele zimovati. Takoe, drutvo je potrebno suziti na onoliko ramova koliko zaposeda, jer e se tako lake prihraniti i ta hrana e biti bolje rasporeena. Radi toga, potrebno je iz plodita, iz centralnog dela gde e se klube smestiti, ukloniti mlado nezaleeno ili nedovoljno zaleeno sae. Ako se oko toga dvoumimo, moe se malo prihraniti i saekati, pa ako takav ram ne bude zalegnut, ukloniti ga skraja ili jo bolje ostaviti za prolee. Kod DB konica viak ramova sa po malo meda se stavlja iza pregradne daske a kod LR u donji nastavak. Kod LR konica, treba imati u vidu da snana drutva najbolje zimuju u dva nastavka, pa ako je potrebno i u tri nastavka. Ako bismo dozvolili da leglo bude samo u jednom, donjem nastavku a hrana, na primer da bude koncentrisana u gornjem, onda bismo rizikovali da drutvo u toku time strada od gladi jer moda nee moi da pree u gornji nastavak. Da bismo to izbegli, najbolje je izdvojiti u gornji nastavak nekoliko punih ramova sa medom a u sredinu staviti 3 rama sa leglom i vencima meda. Kada se pele u jesen izlegu iz elija u donjem nastavku, klube e se smestiti da zimuje delom u gornjem, delom u donjem nastavku i matica e na prolee tu poeti da zalee. Da se ne rui sae koje su nadogradile kao most, konicu ne bi trebalo vie otvarati ako nema potrebe. Ako su pelinja drutva u LR konicama slabija i sa hranom i sa pelama, preporuujemo da se leglo smesti u jedan nastavak i on da bude gore. Ispod emo staviti prazno sae ili sae sa malo meda. Polenov prah ne bi trebalo da se nae u nastavku koji zimi nee biti pokriven pelama, jer se tokom zimovanja moe ubuati. Drutva koja zauzimaju samo 4-5 ramova, moemo ostaviti daa zimuju u jednom nastavku. Kada pelinja drutva budu snabdevena dovoljnim koliinama hrane moe se vriti podsticajno prihranjivanje koje e ujedno pomoi da pele zaklope preraen sirup. Tada se u sirup mogu dodavati i neki dodaci kao polenov prah (iz zdravih drutava), zatim prokuvan kvasac, minerali i slino.

A konicama emo uzeti viak meda a ako bude ramova sa malo meda moemo ih privremeno (ili i tokom zime) ostaviti u prostoru medita, s tim da taj prostor odvojimo od plodita naprimer plastinom folijom koja je po ivicama malo povrnuta da pele mogu da prelaze i prenose med. Pri pregledima konica treba obratiti panju na kvalitet pelinjeg legla i matice, ali i na kvalitet saa. U centru klubeta ostavljati pravilno izgraeno i ne suvie staro sae. Matice starije od 2 godine bi trebalo zameniti to pre kako se ne bi desilo da zimi stradaju ili na prolee da ne mogu da razviju snana drutva. Slabija pelinja drutva i rojeve moemo staviti po 2 u zajedniku konicu, jer e tako lake prezimiti. Suvie slaba drutva, bez hrane ili sa loim maticama ne treba ni ostavljati preko jeseni. Njih je bolje spajati sa snanijim. Bolesti pela Problem koji je prisutnan na svakom pelinjaku je varoa, pa je njegovo reavanje i redovni zadatak pelara kada je u pitanju briga o zdravstvenom stanju pela. Suzbijanje varoe je oteano pojavom rezistencije te tetoine na mnoge lekove a takoe i time to je veliki broj lekova ostavlja rezidue u medu, vosku i drugim pelinjim proizodima pa njihova primena dolazi u pitanje. Na naem tritu postoji vei broj lekova za suzbijanje varoe ali se pelarima mogu preporuiti samo oni zvanino registrovani. Radi izbegavanja ostataka u pelinjim proizvodima, jo vie se suava broj upotrebljivih lekova. U svakom sluaju, pre tretiranja ukloniti medita i pridravati se uputstva proizvoaa. Pored varoe, kraj leta treba iskoristiti za detaljan pregled pelinjeg legla na ameriku kugu. Sumnjive su sve elije zatvorenog legla koje su promenile boju, ulegnute i iji su poklopii izbueni, izgrickani. Kada se palidrvcetom zahvati sadraj takvih elija, on se razvlai u vidu sivo-smee mase gustine tutkala. Ako je proces zaraze star, onda je elija naizgled prazna, jer je raspadnuta masa zalepljena na zidu elije. Ostavljanje takvih bolesnih drutava preko zime moe znatno pogorati situaciju na pelinjaku ali i na okolnim pelinjacima zbog mogueg irenja zaraze. Otkrivanje svih sumnjivh pelinjih zajednica prijaviti veterinarskom inspektoru koji e preduzeti dalje mere. Ostali radovi Podseamo pelare na jo neke od poslova u avgustu: topljenje starog saa, ostavljanje medinih ramova u magacine, sakupljanje propolisa iz tih ramova i nastavaka, eventualno ostavljanje ramova sa medom i polenom za zimu, obezbeivanje vode na pelinjaku. Farbanje konica se moe obaviti i na samom pelinjaku. Zavretak aktivne sezone predstavlja i poetak vee aktivnosti na izlaganju i prodaji meda i pelinjih proizvoda uopte.

SEPTEMBAR 2002
Stanje na pelinjaku U pogledu koliine hrane i zaraenosti varoom, stanje na pelinjacima se nastavlja na prethodni mesec i ide iz krajnosti u krajnost. Kao retko kada, ima pelinjih drutava kojima nee biti potrebno dodavati hranu, ali zato i onih koja su sa vrlo malo hrane. Ve ima drutava koja seu veoma oslabljena od varoe, pa i onih koja su stradala.

U kontinentalnom delu zemlje sve produktivne pae su uglavnom zavrene, dok u primorju traje dobra paa belog vrijeska. Radovi na pelinjaku Dohranjivanje potrebnim koliinama eernog sirupa i tretiranje protiv varoe su najvaniji zadaci koje sada treba sprovesti ako nisu zavreni u avgustu. To teba uiniti to pre. Ako je potrebno, sirup se dodaje u veim koliinama odjednom, a ako su hranilice male, onda i dva -tri puta na dan. Posebno treba obratiti panju na ona drutva iz kojih je uzeto na vrcanje dosta meda, jer je mogue da nemaju dovoljno hrane za sebe. Pri otvaranju konica a i pri svim drugim poslovima na pelinjaku potrebno je biti oprezan da se ne bi izazvala grabe. Leta se suavaju ali tako da postoji dovoljna ventilacija. eljevi protiv mieva i rovica se jo ne postavljaju, to se moe uiniti krajem meseca. Kod DB konica viak ramova sa po malo meda se stavlja iza pregradne daske a kod LR u donji nastavak. Obratiti panju ako je leglo pregraeno nekim ramom sa medom, to se dosta deavalao ove godine i u tom sluaju ukloniti taj ram skraja. Kod DB drutava sa vrlo velikim mednim vencima, da bi idealno zimovala, najbolje je na podnjau postaviti prazan (ili sa ramovima) medini nastavak, pa plodite staviti iznad. Izvriti selekciju koja e drutva biti ostavljena da zimuju a koja rasformirana. Po kriterijumu snage, ostavljaju se drutva sa najmanje 4 DB rama pela ili 4-5 LR. Tako mala pelinja drutva moemo staviti po 2 u zajedniku konicu, jer e tako lake prezimiti. Sto se hrane tice, na svaku ulicu pcela trebalo bi da u konici bude oko 2kg (1,8-2,2) hrane (kod DB) ili oko 1,5kg kod LR konica. Suvie slaba drutva, bolesna, bez hrane ili sa loim maticama ne treba ostavljati preko jeseni. Bolesti pela Nabaviti i primeniti neki efikasan i registrovan lek protiv varoe. Rezistencija varoe na neke lekove nalae neophodnost provere njihove efikasnosti i spremnost pelara da u sluaju slabog dejstva upotrebi drugi lek. Otvaranja konica ne treba da budu esta i bez jakog povoda, a svako otvaranje iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje legla, posebno na ameriku kugu. Sumnjive su sve elije zatvorenog legla koje su promenile boju, ulegnute i iji su poklopii izbueni. Kada se palidrvcetom zahvati sadraj takvih elija, on se razvlai u vidu sivo-smee mase gustine tutkala. Ako je proces zaraze star, onda je elija naizgled prazna, jer je raspadnuta masa zalepljena na zidu elije. Otkrivanje svih sumnjivih pelinjih zajednica prijaviti veterinarskom inspektoru koji e preduzeti dalje mere. Ostali radovi U septembru je potrebno zavriti i druge poslove: topljenje starog saa, ostavljanje medinih ramova u magacine i obezbeenje od moljca, sakupljanje propolisa iz tih ramova i nastavaka. Postavljaju se lovilice za strljene i osice u koje se stavlja prevreo sok od voa, pivo, ukvareno ivinsko meso, riba... Ako je mogue, uz pomo spreja ili na drugi nain unitavaju se njihova gnezda.

Farbanje konica se moe obaviti i na samom pelinjaku. Proveravaju se postolja konica, ureuje pelinjak. Setva perka i uljane repice moe se obaviti jo ovog meseca. Seje se oko 10kg po hektaru.

OKTOBAR 2002
Stanje na pelinjaku U konicama je sve manje legla, matice su ove godine u velikom broju pelinjih drutava neto ranije prestale sa noenjem. Izuzetak su primorska mesta, i moda matice koje su tek nedavno pronele. Koliina hrane je u proseku neuporedivo vea nego prole godine. Varoe je manje, ali to ne bi smelo da zavara, jer ima sluajeva najezde i stradanja drutava. Medni venci su veliki i u dosta sluajeva nee biti potrebno dodavati eerno-medne pogae tokom zime i u prolee. U avgustu i septembru u Crnoj Gori, Lici, dobro je medio vrijesak, a u brdskim krajevima Srbije bila je paa medljike, to je dalo i vikove meda. Radovi na pelinjaku Topli dani tokom meseca se mogu iskoristiti za obilazak pelinjaka. Dovoljno je pri dobrom izletu pela posmatrati da li je stanje na letima svih konica u redu, da li nema grabei (borba pela, ili umazano leto ako je grabe bila ranije). Da bi se spreio ulazak mieva i rovica u konice tokom zime, postavljaju se eljevi ili se visina leta ograniava letvicama, limovima i sl. Kod DB drutava sa vrlo velikim mednim vencima, da bi idealno zimovala, najbolje je na podnjau postaviti prazan (ili sa ramovima) medini nastavak, pa plodite staviti iznad. leta treba da budu dovoljno iroka, da bi se izbegla vlaga u konici. Suvie slaba drutva, bolesna, bez hrane ili sa loim maticama ne treba ostavljati preko jeseni. Bolesti pela Rezistencija varoe na neke lekove nalae neophodnost provere njihove efikasnosti i spremnost pelara da u sluaju slabog dejstva upotrebi drugi lek. Ove godine je praktino neophodno korienje dva leka. Kada nestane leglo, pogodno je koristiti neki lek koji deluje kroz organizam pele - sistemik. Ne preporuuje se preventivno dodavanje antibiotika. Ostali radovi Postavljaju se lovilice za strljene i osice u koje se stavlja prevreo sok od voa, pivo, ukvareno ivinsko meso, riba... Ako je mogue, uz pomo spreja ili na drugi nain unitavaju se njihova gnezda. Veoma efikasno za unitavanje strljena i osica, se pokazao lepak za mieve a najdelotvorniji je ako se primenjuje neposredno uz njihova gnezda. Na jednu motku privrsti se neko pare daske koje se namae lepkom za mieve. To se podigne to blie gnezdu. Strljene lepak toliko privlai da umesto da uleu u gnezdo, lepe se na dasku. Isto sa osicama, ako su u zemlji, lepak se stavlja na neku plou na zemlji. Ako se koristi pivo, treba u njega staviti po pare kvasca. Farbanje konica se moe obaviti i na samom pelinjaku. Proveravaju se postolja konica, ureuje pelinjak.

NOVEMBAR 2002

Stanje na pelinjaku Pelinje zajednice miruju, legla u najveem broju sluajeva nema, osim moda u drutvima koja nemaju zadovoljavajui broj i strukturu pela. Ove godine pelinja drutva su ula u zimu sa vie hrane u poreenju sa prethodnom, a sada je potronja meda mala.
Foto: Jelena Stankovi Mihajlovi, Ni

Radovi na pelinjaku U novembru nema nekih posebnih poslova na pelinjaku, pogotovo ako su sve pripreme za zimu uraene ranije. Potrebno je namestiti eljeve koji spreavaju ulaz mieva i rovica, a u tu svrhu moe posluiti i lim kojim emo ograniiti visinu leta, kao i pogodna iana mrea (8x8mm) ili slino. Pelari koji imaju konice sa ianim podnjaama, mogu ih otvoriti ako to nisu uinili ranije, i to e obezbediti da konice ne budu vlane. Ostali bi trebalo bar da obezbede pored donjih, i gornja leta na konicama. Sada utopljavanje nije potrebno, ali krajem zime, kada se pojavi novo leglo, tada e biti znaajno, posebno za slabija drutva. Da se u konicama ne bi javljala vlaga tokom zime, moe se preko satonoa, na koje bi se postavilo nekoliko tapia (zbog odstojanja) postaviti neki list novinskog papira. Bolesti pela Period kada u konicama nema legla, trebalo bi iskoristiti za dodatno tretiranje protiv varoe. Ako bi se to uinilo na irem podruju pelinjaka, u dogovoru sa okolnim pelarima, efekat bi bio i mnogo vei. U ovo doba se primenjuju lekovi koji deluju preko hrane (sistemici), znai Apitol, Apichem, Perizin. Mogu se i paliti listii Mitaka, Varostata i slinih lekova na bazi Amitraza ili nakapati oksalna kiselina, sve prema upustvima proizvoaa. Ostali radovi Ve sada bi trebalo poeti sa pripremama za narednu sezonu. iste se, dezinfikuju i popravljaju stare i prazne konice i pribor, planira gradnja novih, nabavka pribora, opreme, materijala. Topi se vosak i zamenjuje za votane satne osnove. Ureuje se pelinjak, ograuje, sadi medonosno drvee i bilje. Ako se planira preseljenje pelinjaka, pogodno je ujutru obii nov teren, da se vidi da li ima magle i vlage, kao i kakva je osunanost. Ako se konice premetaju u okviru pelinjaka ili na bliska rastojanja , to initi tek kada zbog hladnoa pele prestanu da izleu. Poseuju se skupovi pelara i predavanja, radi na reklami i prodaji meda, izradi preparata na bazi pelinjih proizvoda, ugovara prodaja rojeva i matica.

DECEMBAR 2002
Stanje na pelinjaku Iako je ove godine zaraenost varoom manja u poreenju sa prethodnom, varoa i virusi koje prenosi, izazvali su tete na nekim pelinjacima. Primeeno je da su pojedina pelinja drutva naputala konice, pelari su ih zaticali prazne. Takoe, ponegde je bila prisutna grabe. Tokom oktobra, vaga na nekim pelinjacima je pokazivala potronju od oko 2kg (kod jaih drutava), za novembar nemamo podatke, ali se verovatno kretala oko 1kg. Slino se moe oekivati i u decembru, a u januaru moemo raunati na pojavu novog legla i neto poveanu potronju. Snaga drutava varira, od veoma brojnih zajednica, do onih oslabljenih, usled kasnog formiranja ili varoe. Radovi na pelinjaku Potrebno je povremeno obilaziti pelinjak i prokontrolisati da li je sve u redu: da li su postolja konica dobra, da li leta moda nisu zatvorena mrtvim pelama ili neim drugim, da li krovovi ne vlae itd. Ako se primeti da je na nekoj poletaljci izmrvljeno sae i da je njime uprljana, verovatno je to posledica grabei, pa takvu konicu treba otvoriti i prokontrolisati, i u sluaju potrebe zatvoriti leto. Pelari koji su svoja pelinja drutva ostavili sa nedovoljno hrane i strahuju da bi ve poetkom zime mogla da ostanu bez meda u mednim vencima iznad klubeta, sada mogu dodati eerno medno testo - pogae. Ostalima se to jo ne preporuuje, jer bi stavljanje pogaa nepotrebno izazivalo pele da ih troe. Najbolje je koristiti obino testo, bez ikakvih dodataka, to je i najsigurnije to se tie garancije kvaliteta. Voditi rauna da testo ne bude suvie mekano, da se ne bi razlivalo. Pelar treba da obezbedi mir na pelinjaku, a to je posebno vano zimi, kada su pele u klubetu. Ako je pelinjak na udaru jakih vetrova, posebno istonih i severnih, dobro je postaviti neki zatitni zid, od trske, granja i slino. Tokom decembra ako bude toplijih dana, moe se izvriti dodatno tretiranje protiv varoe, tamo gde se sumnja da ranija tretiranja nisu bila dovoljno efikasna, ali i radi kontrole. U ovo doba se primenjuju lekovi koji deluju preko hrane (sistemici), znai Apitol, Apichem, Perizin. Mogu se i paliti listii Mitaka, Varostata i slinih lekova na bazi Amitraza. Veoma je pogodno nakapavanje oksalnom kiselinom (obino 3,5%), sve prema upustvima proizvoaa. Ostali radovi Zima u naim krajevima ne traje previe dugo i zato pelari ve sada moraju da razmiljaju o tome koji ih poslovi oekuju na prolee i ta je potrebno da ve sada pripreme i urade. U svakom sluaju, dobro je da budu spremni za prve posete pelinjacima na izmaku zime. Ako je potrebno, pripremie rezervne ramove sa medom, eerno medno testo, kristalisani med, da bi pomogli drutvima sa manje hrane. Pretopie vosak i zameniti za votane osnove. U ovo vreme, izrauju se ramovi, konice, dodatni medini nastavci, opravlja se pribor i stare konice. Radi strunog usavravanja, informisanja, ali i radi druenja i kontakata, svim pelarima, bez obzira na iskustvo, preporuuje se da poseuju skupove pelara, predavanja, kao i da itaju literaturu.

JANUAR 2003
Stanje na pelinjaku Od pelara se moe uti da su pelinja dutva prethodne godine ula u zimu slabija nego ranije. injenica je da procentualno, ima dosta konica sa neto manjim brojem pela, ali se taj zakljuak ne bi smeo uoptavati bez posebnog ispitivanja. Nasuprot tome, pelinja drutva zazimljena sa velikim koliinama meda i polena, snana, sada su veoma jaka. Potronja hrane prethodna dva meseca je bila neto manja od 1kg meseno. Period neizletanja je za sada prihvatljiv i moe se oekivati da poetkom januara bude toplijih dana i prilike za izletanje, to e biti veoma povoljno. Radovi na pelinjaku Za vreme toplijih dana potrebno je otii na pelinjak i posmatrati rad drutava. Posebno prokontrolisati ona koja ne izleu, ili ona ija su leta uprljana izmetom u veoj meri, ili voskom. U prvom sluaju se moe raditi o nozemozi, pa treba uzeti uzorak od tridesetak mrtvih pela i odneti na analizu. U drugom, moe se raditi o grabeu, odnosno da je drutvo prethodno ve propalo pa se grabe javlja kao posledica. Zatvoriti sve konice u kojima su drutva stradala, ramovi se mogu odmah ukloniti i pretopiti ili kasnije. Ako neki krovovi proputaju vodu, potrebno je popraviti ih. Za ienje podnjaa je jo rano, i to se savetuje ako je zaista neophodno. Pelari koji nisu sigurni u zalihe hrane u konici i njihovu dostupnost pelama, trebalo bi da u toku ovog meseca dodaju "pogae", odnosno eerno medno testo, ili kupljeno eerno testo. Ne preporuujemo da se sada dodaju bilo kakvi dodaci, pogotovo ne radi podsticanja legla: kvasac, polen, mleko u parhu, sojino brano. Umesto pogae, moe se preko ramova dodati i ram pun meda, poloen horizontalno, ako to konstrukcija zbega omoguava. Na pelinjacima na kojima se ranije javljala nozemoza u veoj meri ili gde se ispitivanjem pela otkriju novi sluajevi, mogu se dodati pogae sa fumagilinon. Zbog neeljenih uticaja antibiotika na ovekovo zdravlje, poto nemarom pelara i drugim okolnostima mogu dospeti i u med za vrcanje, savetuje se izbegavanje njihove upotrebe. Umesto toga, poeljno je da konice budu na sunanom i suvom mestu, a u pogae se moe dodavati aj ili ekstrat od pelena. Potrebno je stalno kontrolisati da li su postolja konica dobra, da li leta moda nisu zatvorena mrtvim pelama ili neim drugim. Ako bude toplijih dana, i ukoliko se oceni za potrebno, moe se izvriti dodatno tretiranje protiv varoe, tamo gde se sumnja da ranija tretiranja nisu bila dovoljno efikasna. Ostali radovi Radi strunog usavravanja, informisanja, ali i radi druenja i kontakata, svim pelarima, bez obzira na iskustvo, preporuuje se da poseuju skupove pelara, predavanja, kao i da itaju literaturu. Sve vie se i meu naim pelarima govori o marketingu, pa je ovo vreme da se na tome i praktino radi: priprema kvalitetna i privlana ambalaa i etikete, tampaju broure za graane, priprema vei asortiman proizvoda, nastupa na izlobama, i u svakoj drugoj prilici (predavanja, skupovi, razna kulturna dogaanja itd.). Prvi proleni radovi e nas ubrzo uposliti, pa je potrebno izvriti to vie blagovremenih priprema.

FEBRUAR 2003

Stanje na pelinjaku Pele su tokom januara imale prilike da izleu, tako da to vie ne predstavlja brigu za pelare. Meutim, dobijamo obavetenja da to nije bio sluaj u nekim delovima Vojvodine. Matice su poele sa zaleganjem jaja, sada su to sasvim male povrine legla. Potronja hrane se neto malo poveava u odnosu na prethodne mesece, ali je bila ispod 1kg meseno. Pelinja drutva koja su bila ostavljena sa dosta hrane sada su u odlinom stanju. Ona kod kojih je briga izostala, sigurno da su slabija. Radovi na pelinjaku Postoje suprotna gledita u pogledu toga da li bi pelar trebalo da podstie razvoj legla u ovom periodu ili ne. Pelari koji su iskusniji, znaju da je bolje da februar bude hladan, pa ak i deo marta, kako rana pojava visokih temperatura ne bi previe povukla pele u prerani razvoj. U godinama kada je prvi deo zime bio neuobiajeno topao i za njim sledilo jako zahlaenje, pelinja drutva sa previe legla su trpela tee posledice od onih sa manje legla. Ako bi se kasnije zadralo relativno toplo vreme, razvoj takvih drutava bi bio buran. Ali s obzirom da su godine sa tako blagom zimom i toplim proleem vrlo retke kod nas, onda e se za februar radije savetovati obezbeenje mirovanja pela u konicama i intervencija dodavanjem eernih pogaa samo tamo gde je to neophodno. Moe se primetiti da odavno na naem podruju nismo imali kasno cvetanje bagrema, pa ima smisla s obzirom na dosadanji tok prole jeseni, zatim zime, oekivati da moda ova godina "malo zakasni", ali takva predvianja je veoma nezahvalno davati. U svakom sluaju, nee biti na odmet da se podsetimo prologodinjeg februara i marta i da vidimo kakve smo tada imali uslove. Ukoliko ovaj mesec bude hladan i snean, pelari e vei deo vremena provesti u radionici, da se uurbano pripremaju za novu sezonu. Na pelinjak treba otii bar jednom nedeljno, proveriti da li je sve u redu, postolja, krovovi, da li nisu moda ulazili mievi, rovice. Drutvima sa nedovoljno hrane, daemo eerno medne pogae. Oistiemo leta koja su zatvorena mrtvim pelama ili neim drugim. Ako su poletaljke i prednji delovi konica uprljani izmetom, uzeemo uzorke mrtvih pela i obavezno ih poslati ili odneti na kontrolu u najblii institut, kako bismo imali tanu predstavu o zdravstvenom stanju. U sluaju toplih dana, potrebno je pogledati da li iz svih drutava pele izleu. Ve e i polen donositi, ako bude cvetala leska. U nekim krajevima gde ima dosta konica, pelari u rano prolee u posebne posude, ili sanduke, pokrivene, stavljaju meavinu sojinog brana, pa i kukuruznog, mleka u prahu i slino. To se ne radi da bi se prihranjivale pele, ve da bi se omoguilo da to vie donose te materije u konice, to e olakati vizuelnu kontrolu na letu. Krajem febrara, kada dani budu topliji, treba se angaovati na postavljanju funkcionalnih i higijenskih pojilica na sunanim mestima, najbolje malo udaljenih od pelinjaka. Voda e pelama biti veoma potrebna za pravljenje hrane za ishranu legla. Onim pelarima sa manje konica, koje su uz to blizu kue, moe se savetovati i sipanje tople vode u hranilice u konici. Konice u kojima su pele stradale treba zatvoriti i prvom prilikom izvaditi ramove, pretopiti, spaliti mrtve pele, izvriti dezinfekciju. Ako se za mart predvia toplo vreme, moe se sa manje bojazni pristupiti podsticajnoj prihrani pelinjih drutava. U suprotnom, preporuuje se (u pogodnim prilikama) samo pribliavanje ramova sa puno hrane odmah do legla i izmicanje ispranjenih.

Ostali radovi Susreti pelara, druenja, predavanja, to su prilike da se proiri znanje i steknu znaajna poznanstva. Sada poinje i ugovaranje prodaje-kupovine rojeva, matica, a treba se potruditi i oko reklame i prodaje meda i drugih pelinjih proizvoda. S obzirom na sve veu popularnost apitarapije, kao i na rastui trend zdrave ishrane u svetu pa i kod nas, pelari bi trebalo da se i koliinom i asortimanom proizvoda, pripreme za trite, a da se struno osposobe da mogu da upoznaju potroae sa svojstvima i upotrebom tih proizvoda. U radionici emo praviti ramove, iiti ih, istopiiti vosak i zameniti za votane satne osnove. Pripremiemo neko sredstvo za dezinfekciju konica (plamenik, iva soda, "sporotal" itd.), da pri prvom pregledu budemo spremni.

MART 2003
Stanje na pelinjaku Ova zima je poela relativno kasno, ali zato nije bilo duih perioda otopljavanja. U veini sluajeva, pele su imale priliku da izleu i obave proisne letove, ali u nekim krajevima to nije bilo mogue tako esto. Potronja hrane nije bila velika, kretala se ispod 1kg meseno, oko 700 grama pa i manje. Ipak, neka pelinja drutva koja su zazimljena sa nedovoljno hrane su ve i stradala od gladi. Za to je bilo dovoljno da u blizini klubeta ne bude hrane, iako je moda u konici imalo ramova sa medom. Prve veterinarske analize uginulih pela pokazuju i tragove nozemoze, ali jo nije nastupilo masovnije uginue starih i bolesnih pela. I varoa je prisutna tamo gde je jesenji tretamn bio manje efikasan. Upoznati smo i sa nekoliko neobjanjenih stradanja pelinjih dutava, gde je celo klube palo na podnjau a pri tome su skoro iskljueni mehaniki potresi konice. Takva drutva su imala dovoljno hrane u ramovima iznad. Radovi na pelinjaku Zbog loih iskustava sa velikim i duim otopljenjima tokom zime, kada je prolee bilo vrlo nestabilno i donosilo dosta nevolja pelarima, dosadanji tok zime moemo smatrati povoljnim ukoliko smo obezbedili dovoljno hrane u konicama. U tom sluaju, za sada nije nita potrebno raditi oko konica sve dok ne nastupi toplije vreme i Pripremimo se za proleni pregled pele izau na proisni let. Tada bi trebalo izvriti letimian pregled drutava da se ustanovi da li su sva Fotografija Milana Matejia, mladog pelara iz uspeno prezimela, da li imaju matice i leglo, Vlakog Dola dovoljno hrane i da li je stanje u njima normalno. Ako pele u velikom broju donose polen i podizanjem poklopne daske utvrdimo dovoljnu koliinu pela i normalan izgled klubeta, ne moramo ni vaditi ni pregledati pojedinane ramove. Ako su podnaje prljave, moemo podii celo plodite i oistiti podnjau ili zameniti istom, na neki nain ih svakako treba oistiti. Drutva bez matice treba spojiti sa onima koja imaju matice, a to isto vai i za drutva sa lanim maticama ili maticama trutuama. Pele iz drutava zaraenih nozemozom ne treba spajati sa zdravim pelama. Konice u kojima je bio mi ili rovica oistiti od ubreta i klube suziti.

Oni pelari koji su uzimili slabija drutva i sa nedovoljno hrane imae vie poslova oko njihovog negovanja. Njima savetujemo da to pre dodaju eerno medno testo ili kupovne "pogae" da bi zatitili pele od stradanja. Sa veim razvojem legla, pelama e biti potrebno i vie vode, radi koje e izletati i po nepovoljnijem vremenu. Zato je dobro obezbediti pojilicu blizu pelinjaka, najbolje sa istom vodom koja nee biti suvie hladna. Moemo im ponuditi obinu vodu kao i blago zasoljenu morskom ili kuhinjskom solju. Pelari koji imaju konice u svom dvoritu mogu svakodnevno sipati toplu vodu u hranilice. To je naravno dobra mera ali nepogodna za velike pelare, jer oduzima mnogo vremena. U martu poinje jai razvoj legla, pogotovo kada pele ponu sa izletanjem i donoenjem novog polena. Da bi im se pomoglo, dobro je dodati ram sa pergom - preradjenim polenom od prole godine, ako smo ga imali u rezervi. Mogu se praviti i pogae sa polenom, ili sa inaktiviranim kvascem, to naravno nije prava zamena. Pelari prave greku ako poure sa proirivanjem legla rano u prolee. Uginjavanje starih pela i smena generacija tek poinju i doi e do izvesnog slabljenja drutava, a spoljanje temperature su vrlo kolebljive i u sutini niske. Mnogo je korisnija mera na koju smo vie puta ukazivali, da se uz prvo leglo priblie ramovi sa medom i polenom a izmaknu prazni. To se moe uiniti prilikom prvih pregleda. Leglo e tada biti kompaktnije i kasniji rad sa pelama mnogo laki. Kod snanih drutava i sa dosta hrane, to nije neophodno a na velikim pelinjacima nema se ni vremena za to. Dobra mera je i utopljavanje, odozgo i sa strane klubeta, a to se posebno odnosi na slabija drutva, dok onim najjaim skoro da i nije potrebno. Preporuljivo je svuda gde su zalihe hrane male davati eerni sirup u veim koliinama rad stvaranja rezervi, to e veoma stimulativno delovati na pelinja drutva. Ako pele u LR konicama zauzimaju manje od jednog nastavka, sada im se moe ukloniti drugi. Snana drutva emo ostaviti na dva tela. Kod DB i A konica preporuuje se prilikom pregleda krajem marta otklopiti po malo meda iz ramova, to e vrlo stimulativno delovati na drutvo. Isto vai i za stare ramove skraja konice, da bi pele pokupile med i da bismo ih uzeli za pretapanje. Moemo da se podsetimo i prologodinjeg marta i onog to smo tom prilikom rekli. Ostali radovi Ramove iz konica u kojima su pele stradale izvaditi i pretopiti vosak a konice dezinfikovati. Vosak zameniti za votane satne osnove. Bolje je da one malo "odstoje" pre utapanja u ramove. Pripremiti ramove, oiiti ih i utopiti satne osnove. Nabaviti eer za prolenu prihranu pela, oko 5kg po konici, a ako su zalihe hrane nedovoljne, onda radi postizanja najboljih rezultata, i vie. Pripremiti skupljae polena za april. Planirati prodaju rojeva ili proirenje pelinjaka, selidbe i drugo. Uzorke pela sa nalogom veterinarskog inspektora odneti na analizu. Po novom zakomu o bolestima pela, sa kojim na alost jo nismo precizno upoznati, predviena su obavezna dva pregleda pela godinje, a potvrda nam je osim za na lini uvid, potrebna i radi selidbe, prodaje rojeva i drugog.

Za pitanja, sugestije ili vesti sa Vaih pelinjaka, molimo Vas da se ne ustruavate da se obratite uredniku.

APRIL 2003
Stanje na pelinjaku Pelinja drutva imaju proseno 3-4 rama legla, neka i vie. Bez obzira na hladne dane, pele po svom kalendaru neguju leglo, unose polen, prvi nektar i vodu. Jo se moe oekivati smena generacija, pa i stagniranje rasta drutava. Primeuje se vrlo velika arolikost u pogledu snage drutava, pa zato treba biti paljiviji u odluivanju ta da se radi. Negde e biti neophodno odmah pristupiti proirivanju legla i stimulisanju drutva na izgradnju saa i razvoj, da bi se izmeu ostalog, predupredilo rojenje. U drugim sluajevima, teba ih utopliti i saekati da se malo bolje razviju. Sve to e naravno, mnogo zavisiti i od temperature vazduha, nektarske i polenske pae. Tokom zime bilo je vie stradanja pelinjih drutava nego to se to predpostavljalo u prvi mah bez informacija sa veeg broja pelinjaka i iz razliitih krajeva. Bilo je stradanja od gladi, od varoe, virusa, nozemoze... Drutva koja su oslabljena od varoe, nozemoze ili drugih razloga, sada mogu biti objekti grabei, a time i rirenja eventualnih zaraza. Radovi na pelinjaku Danarika e u sredinjim delovima Balkanskog poluostrva cvetati poetkom aprila i znamo da od tada poinje burniji razvoj pelinjih drutava. Ona drutva koja imaju manje pela i za koja se oceni da jo stagniraju, ne treba jo optereivati proirivanjem legla praznim ramovima. Bolje je pribliiti leglu pun ram sa medom i polenom, ili bar samo sa medom, jer e sigurno jo biti hladnih dana. Kod ostalih, snanijih drutava, potrebno je da pelar opseti trenutak kada je potrebno da proiri leglo dodavanjem pojedinanih praznih izgraenih ramova ili neto kasnije, celih nastavaka. Kod LR i Farar konica ako se ne radi o rojevima, ve proizvodnim drutvima, treba saekati da se drutvo razvoje i ispuni ceo nastavak, pa pree delom i u donji, i zatim izvriti rotaciju. Kod njih se proirivanje moe za poetak vriti i dodavanjem nastavka sa praznim ili delimino praznim saem ispod plodita. Dodavanje satnih osnova na izgradnju takoe e biti mogue im otopli i pone unos, im se od novog voska zabele gornji krajevi saa. Snana drutva e brzo izgraditi novo sae i moi emo na taj nain da zamenimo vie ramova ili da razvijemo prologodinje rojeve na puni broj ramova u ploditu. Oni koji nisu izvrili prvi proleni pregled, potrebno je da to sada uine. Nema potrebne da se vade svi ramovi legla, ve samo da se doe do prvog krajnjeg rama i pogleda da li je sve u redu, ima li otvorenog i zatvorenog legla. Dobro je na samom poetku aprila pri pregledu pribliiti ram sa medom uz leglo, pogotovo kod konica kojima se radi ramom. Do cvetanja danarike, pele e troiti med iz tog rama i matica ga moda i zalegnuti, pa se kasnije moe vriti proirivanje legla. Dobro je pri svakom radu oko pela, uz veliku opreznost zbog grabei, otklopiti po malo meda iz ramova, pogotovo starih (da bi se posle uklonili iz konice), kao i iz ramova uz leglo. Paziti da med ne curi, u tom sluaju odustati od takve mere. I uopte, potreban je oprez zbog mogue pojave grabei u periodu dok jo nema dobre pae. Sada se, ako temperatura zadovoljava (preko 12 stepeni) moe izvriti tretiranje mravljom kiselinom. Svaki pregled legla koristiti da se pogleda ima li simptoma neke pelinje bolesti: ima li varoe, ratrkanog legla sa izbuenim poklopiima (am. kuga) ili drugih znakova. U sluaju sumnje, konsultovati iskusnijeg pelara ili veterinarskog inspektora. Mlai pelari svakako treba da znaju da su duni da svoj pelinjak prijave poljoprivrednom referentu u optini ili drutvu

pelara koje e taj posao uraditi za njih. Time se, osim evidencije, stvaraju uslovi i za eventualnu nadoknadu tete u sluaju unitavanja pela po nalogu inspektora. Bez obzira na unos sa voa, potrebno je da na pelinjaku bude aktivna pojilica sa toplom vodom. Voda se moe sipati i u hranilice. Prihranjivanje pela u ovo doba je neophodno zbog burnog razvoja legla i ako elimo da podstaknemo luenje voska, jedino kod drutava sa puno hrane i kod dobrog unosa nektara, ono moe da izostane. Vano je da se pre podsticajnog prihranjivanja, pelinja drutva prvo snabdeju minimalnim rezervama hrane, znai da im se odjednom daju vee koliine eernog sirupa, to e imati odlian efekat. Ostali radovi Pripremaju se medita: ramovi, nastavci, ie se novi ramovi. Pelari koji su u mogunosti, sele svoje pele na prve prolene pae: perko, uljanu repicu, jabuke, vrbu, zimocvet (crnjuu)... Pri tome je potrebno da se poveu sa lokalnim voarima da bi se zatitili od eventualnih teta od prskanja voa. Snana drutva ove godine moi e moda i da daju neto prolenog meda za vrcanje, sve e zavisiti od klimatskih uslova. April je pogodan za sakupljanje polenovog praha, pa se u drugoj polovini meseca, kada drutva znatnije ojaaju, postavljaju skupljai za polen. Takoe, postavljaju se prazni ramovi radi sakupljanja perge (konzervisanog cvetnog praga u sau) i ti ramovi se ostavljaju u posebne nastavke nad ploditima jakih drutava i uvaju za kasnije. Bez obzira to svaka sezona ima svoje karakteristike, preporuujemo da se upoznate sa onim to je govoreno i za isti period prethodne godine.

MAJ 2003
Stanje na pelinjaku Pelinja drutva se ovog prolea veoma razlikuju po snazi. Ona koja su dobro prezimila, krajem aprila i poetkom maja imaju proseno 5-6 ramova legla u DB konicama a u LR i vie. Izrazito jaka ve imaju puna plodita pela i ako u blizini ima uljane repice, perka, vrbe ili veih zasada voa, mogu da daju i neto meda i za vrcanje. Pelari koji sele, a pogotovo oni sa paviljonima, sigurno su ve izmerili prve bolje unose nektara u meditima. Ima i prvih prirodnih rojeva, matinjaka tihe smene i slino. Ona drutva koja su loe zimovala, imala nozemozu, gladovala, imala dosta varoe (pogotovo sa virusima) jo uvek su slaba i ne napreduju ili se vrlo sporo razvijaju. Kao to je reeno u tekstu za april, tokom zime i s prolea, stradalo je mnogo vie drutava nego to se obino tolerie za zimske gubitke. Posebno se ale pelari u nekim krajevima Vojvodine. Dodatne brige pelarima zadao je mraz koji je u nekim krajevima napravio tete na bagremu, ali nemamo uvod u kojoj meri. Bagrem na srednjim visinama je sigurno neoteen, a onaj u niim terenima, kao to smo rekli, delom je oteen. Pelari predviaju da e cvetanje poeti izmeu 15-20 maja, a u brdima i kasnije, posle 25.-og. Radovi na pelinjaku Snana drutva su ve popunila plodita pelama. Dobro je irom im otvoriti leta, odnosno, ukloniti letvice. Ako u tom kraju ima neke pae, postaviti i medita, pogotovo ako je u ploditu puno meda. Radi spreavanja rojenja, dobro je snanim drutvima postaviti medita pa i ako nema produktivne pae, pele

e pri podsticajnoj pai moi da naprave zaperke do donjih letvica medinih ramova ili da izgrade poneki ram - izvuku satnu osnovu u meditu. Sada se moe sakupljati polenov prah, bilo skupljaima ili direktno iz ramova - preraen u pergu. Naravno, idealno je sada obezbediti ramove sa pergom za jesen ili za formiranje rojeva. Radi toga, iz drutava koja su napunila ramove polenom sada treba vaditi takve ramove i dodavati satne osnove. Izvaene ramove stavljati u neki poseban nastavak postavljen na plodite neke jake konice. Kod slabijih drutava a i onih srednjih, kojima moda nedostaje po neki ram, potrebno je dodavati satne osnove, po potrebi i prihranjivati. Preveliko proirivanje predstavlja konicu za razvoj a isto tako i premalo, pa treba imati meru. injenica je da e ove godine pelari imati vie vremena da pomognu svojim pelama da se razvoju do glavne pae, nego to je to bio sluaj prethodnih godina. Dobro je ukloniti loe izgraene ramove i dodavati satne osnove. Kod snanih drutava sada se to ini dodavanjem direktno unutar legla. Pelari koji ele da umnoe broj pelinjih drutava, mogu uz izvesno rtvovanje unosa meda podeliti po neko drutvo na dva ili vie rojeva. Naravno, najbolje je ako bi imali da odmah dodaju maticu ili zreo matinjak. U oekivanju pae a i kasnije, sigurno e biti pojave rojnog nagona i rojenja. Uhvaen roj se moe smestiti u konicu sa satnim osnovama, koje e pele vrlo brzo izgraditi. Bilo bi dobro pronai konicu iz koje se pustio roj, jer je u njoj ostao veliki broj matinjaka. Ramovi sa matinjacima (sa pelama) mogu se izdvojiti u posebne konice ili nukleuse gde e se mlade matice izlei i oploditi. Potrebno je dodati neki ram sa medom i polenom i natresti jo malo pela. Bolje je da legla bude manje, da se ne bi prehladilo. Podrazumeva se, ramovi na kojima su matinjaci ne smeju se tresti. Ako se primeti da pele grade matinjake a roj se nije pustio, ramovi sa matinjacima i pelama se mogu iskoristiti za formiranje novih rojeva, a rastereenjem drutva moda e se umanjiti ili prekinuti nagon. Takoe, takvom drutvu, ako je u LR konici, moe se staviti jedan nastavak sa satnim osnovama izmedju dva plodina nastavka (ukoliko je bilo u dva nastavka), to se savetuje kao jedna od mera protiv rojenja. Svaki pregled legla koristiti da se pogleda ima li simptoma neke pelinje bolesti: ima li varoe, ratrkanog legla sa izbuenim poklopiima (am. kuga) ili drugih znakova. U sluaju sumnje, konsultovati iskusnijeg pelara ili veterinarskog inspektora. Mlai pelari svakako treba da znaju da su duni da svoj pelinjak prijave poljoprivrednom referentu u optini ili drutvu pelara koje e taj posao uraditi za njih. Time se, osim evidencije, stvaraju uslovi i za eventualnu nadoknadu tete u sluaju unitavanja pela po nalogu inspektora. Od ove godine, vai naredba republikog ministra o obaveznom pregledu pela u prolee i u jesen, pa bi pelari trebalo da se o tome interesuju preko svojih udruenja ili veterinarskih inspektora. Dobro je pred konice postaviti neku priletnu dasku, a takoe, na pelinjaku nastaviti sa odravanjem pojilice sa vodom. Ostali radovi U krajevima gde se intenzivnije gaji voe, pelari treba da obrate panju na prskanja voa da bi izbegli eventualne tete. Radi toga, potrebno je da budu u kontaktu sa voarima i da im skrenu panju na opasnost od trovanja pela i znaaj opraivanja. Pripremaju se medini nastavci, ambalaa i slino. Vre se pripreme za umnoavanje pelinjih drutava, naruuju rojevi ili matice, planira odgajivanje matinjaka. Ugovara se prodaja rojeva.

JUN 2003
Stanje na pelinjaku Bagremova paa je zavrena, osim ponegde gde je i najkasnije cvetao i gde e moda trajati i prvih dana juna. Strahovanja pelara da bagrem nee mediti, kako zbog mrazeva, tako i zbog velikih vruina kasnije, ipak se nisu ispunila i mi iza sebe imamo, to se bagrema tie, povoljniju sezonu od prethodne dve. U nekim krajevima Srbije, pre svega centralnoj, bilo je i veoma visokih prinosa a drugde su bili proseni. U Vojvodini je cvetanje ranije zavreno i po prvim reakcijama koje imamo, pelari nisu ba zadovoljni. Medenje na Ceru je bilo veoma dobro. Radovi na pelinjaku Pelinja drutva su sada vrlo jaka i moe se desiti pojava rojevog nagona. Verovatnoa za to je jo vea kod drutava sa starim maticama, maticama iz rojeva i drutvima koja nisu izala u medita ili su previe blokirana u ploditima. U takvim sluajevima dobro je dodati po neku satnu osnovu u plodite, a izvaditi pune ramove. Izvlaenje saa je do sada bilo veoma dobro a nadalje, zavisie od unosa nektara, pa ukoliko ga nema, potrebno je prihranjivanje da bi pele gradile sae. Pelarima predstoji vrcanje meda, pogotovo onima koji sele i koji ele da izdvoje ist bagremov med. Drugi pelari ostavljaju da med jo bolje sazri u sau. Jun je vrlo pogodan mesec za sakupljanje polenovog praha ili za vaenje perge iz saa. Kasnije, u julu, prah ne bi trebalo oduzimati jer je potrebniji pelama radi bolje ishrane pred zimu i radi negovanja legla. To bi jedino bilo mogue tamo gde je unos polena veoma jak. U drugoj polovini meseca cvetae lipa na Frukoj Gori, pa pelari mogu seliti svoje konice. Posle loe pae od prole godine, oekuje se bolje medenje. Sa prvim toplijim danima na planinama poinje livadska paa, pa pelari mogu svoje konice seliti i tamo, na terene za koje procene da su pogodni. Krajem juna poinje cvetanje suncokreta, pa pelari koji su u mogunosti, svoje konice sele i na tu pau, koja odlino snabdeva pele medom za zimu. Priprema za lipovu ili suncokretovu pau se sastoji najvie u tome da se dodaju ramovi sa satnim osnovama i da se izvade ramovi sa medom za vrcanje, a pri tome da se ostavi dovoljno meda za pele. Sada je vreme i za postavljanje mreica ili nekih drugih vrsta skupljaa propolisa, koje emo do kraja jula izvaditi i odvojiti propolis. Skupljai se postavljaju preko satonoa i moe se napraviti i mala vetaka ventulacija u konici da bi pele vie sakupljale propolis. Formiranje novih rojeva, posao je koji je najbolje obaviti to pre u sezoni, kako bi se pele pripremile za zimu. Ako se formiraju kao paketni, potrebna je vea briga i redovno prihranjivanje. Ne bi trebalo proputati tretiranje pela protiv varoe u sluajevima kada se vri rojenje ili obezmatienje i pri formiranju paketnih rojeva pogotovo. Mogu se vriti neka test tretiranja protiv varoe. Oni koji uoe zaraenost, a nameravaju da sele svoje pele na drugu pau, treba da budu oprezni da se tokom vremena ne povea zaraenost, pa bi mogli i da urade jedno tretiranje sredtvom koje je zagauje med i pri skinutim meditima. Ostali radovi Od juna do kraja sezone potrebno je isplanirati da li emo i u kojoj meri menjati matice, zbog njihove starosti ili drugih razloga i izvriti pripremu za nabavku ili proizvodnju. Ako bude sluajeva prirodnog rojenja, vlo lepo se mogu iskoristiti matinjaci koje moemo nai u drutvu koje se izrojilo. Vrcanje meda je vaan i za pelare prijatan posao, ali nei lak, pa ga treba dobro organizovati. Pripremiti i odgovarajuu, kvalitetnu i istu ambalau. Izvrcane ramove vratiti pelama na ienje pred vee i izvaditi posle dan dva.

JUL 2003
Stanje na pelinjaku Pelinja drutva su dala med za vrcanje, bilo je vonog, vrbovog, bagremovog, livadskog i drugih medova. Pri kraju je lipova paa a upravo poinje suncokretova. Na planinama jo traje livadska paa a u predelima sa umama postoje uslovi za pojavu medljike, ponegde se ve javila. U Sloveniji, nekim delovima Hrvatske, medile su jela i smreka a u Srbiji se pojavila medljika sa hrasta. Zavrava se cvetanje pitomog kestena. U delu Hrvatske, bagremova paa je dala slabije prinose od prosenih. U celini, smatramo da pelari ipak mogu biti zadovoljni, a oni koji nisu, jo uvek imaju mogunost da presele pele na neku pau.
Rojevi maticnjak, Saa Andonovi, Zrenjanin

Radovi na pelinjaku Ove sezone bilo je mnogo vie prirodnih rojeva nego inae. Pelari koji su od pojedinih konica izvrcali puno meda moraju biti oprezni da ih ne ostave sa nedovoljno hrane za zimu, pa i za tekui period, za razvoj. Zato u predelima gde nema pae moe se odmah poeti sa prihranjivanjem drutava koja imaju nedovoljno hrane. Ako se konice nalaze na pai, primenjuju se uobiajene mere - dodavanje medita po potrebi, satnih osnova, oduzimanje nastavaka sa medom, vrcanje. Ako se eli sortno istiji med, onda se posebno vrcaju nastavci sa unosima iz pojedinih paa. Dodavanje satnih osnova se vri jo ovog meseca, posle e biti sve tee a matica e sve slabije zalegati takve ramove. U predelima gde ima dobre pae, pele e izvlaiti sae i kasnije. Tokom jula se mogu postavljati mreice za sakupljanje propolisa i preporuljivo je sakupljati ga do kraja jula a zatim ostaviti mogunost pelama da unesu propolis za svoje potrebe. Naravno, i posle tog roka se moe strugati propolis sa medinih nastavaka i ramova. Isto tako i polen, ne bi ga trebalo sakupljati ve moda od polovine jula, osim tamo gde ga zaista ima puno. U predelima sa kestenovom i drugim jakim polenskim paama mogu se izdvojiti i sauvati ramovi sa polenom ili radi prodaje vaditi perga - preraen polen. Rojevi koji su formirani ove sezone zahtevaju negu, znai prihranjivanje i dodavanje satnih osnova, eventualno i ramova sa medom, kako bi se to bolje spremili za prezimljavanje. Krajem meseca, u onim krajevima gde vie nema glavnih paa poeti sa pripremama pelinjih drutava za zimovanje, i to pre svega prihranjivanjem, dodavanjem sauvanih ramova sa medom, polenom, tretiranjem protiv varoe, zamenom starih matica. Svaki pregled iskoristiti za uvid u zdravstveno stanje pela. Poev od onoga to vidimo pred konicom, pa preko brojnosti pela, podnjae, prisutnosti varoe u pelama i leglu (posebno trutovskom), zatim kompaktnost i ispravnost legla i sve drugo. Takoe, svako ostajanje drutva bez zatvorenog legla koristiti za tretiranja protiv varoe, jer je tada uinak leka najvei. Ostali radovi Organizovati selidbu na pelinje pae, pojilice za vodu ako je potrebno. Pripremati ambalau za med. Nabaviti lekove protiv varoe.

AVGUST 2003
Stanje na pelinjaku Nov ciklus u razvoju pelinjeg drutva zapoinje sada, u avgustu. Raaju se pele koje e ui u zimu i preiveti do prolea, sa zadatkom da odneguju nove generacije mladih pela. Pele sakupljaju nektar i polen da dopune svoje rezerve za zimu, intenzivno donose i propolis. Gradnja saa tee samo tamo gde ima veeg unosa nektara, a primeuje se da matice sve manje rado zaleu u novoizgraeno (deviansko) sae. Razvoj varoe je sve vei a najbolji pokazatelji su stanje u trutovskom sau i probna tretiranja. Ve posle bagrema primeeno je da pele donose dosta polena u centar klubeta, to svakako predstavlja vid pripreme za zimovanje. Meda u konici i nema mnogo ukoliko je pelar dobio vee koliine za vrcanje a kasnije nije bilo neke pae. Pogotovo ga je manje tamo gde su ranije stavljena medita i gde su medni venci plitki ili ih nema. Na suncokretovoj pai naprotiv, pele su se odlino snabdele za zimu. Pelinja drutva su jo uvek dosta brojna, ali broj pela ipak postepeno opada. Pelinje pae su uglavnom zavrene, ali ima krajeva gde se jo moe vrcati, na paama vrijeska, kasnijeg suncokreta, heljde, umskoj pai - medljici, detelinama, astri i slino.

Radovi na pelinjaku Mnogo poslova stoji pred pelarima jer je ovo glavni period pripreme za zimovanje. Najbolje je to pre obaviti jesenji pregled, kojim bi se ustanovilo stanje i istovremeno ili kasnije, preduzele i odgovarajue mere. U sluaju da je od ranije praeno stanje u drutvima, tada taj pregled i nije neophodan, ili moe biti samo letimian, a odmah se moe poeti od konkretnih mera. Uklanjaju se medini nastavci, vrca med, i posle "suenja" saa od strane pela, stavljaju se u magacine ili reaju direktno na pelinjacima, sa ventilacijom ispod i iznad i zatieni od mieva i insekata. U pelinjim drutvima svakako treba da bude zdrava i mlada matica, od ove ili prethodne godine. Snaga drutava je takoe vaan faktor prezimljavanja, i cilj je da drutva budu snana, sa dosta pela, koje su zdrave, osloboene varoe, dobro uhranjene i da se ne iscrljluju daljom velikom negom legla. Naravno, mogu se ostaviti da zimuju i neto slabija ali zdrava drutva, u vidu nukleusa, ili pomonih drutava, ali treba imati oseaj i iskustvo, da li ona mogu da uspeno prezime i kakav e efekat dati na prolee. Neki minimum za zimovanje bi mogao da bude 4 pelama dobro pokrivena DB rama ili 5 LR, slino i za A, ali u blagim i pogodnim zimama i slabije zajednice e preiveti. Pri tome treba zapamtiti da u prolee, pele iz snanih drutava su neuporedovo jae i efikasnije u svim poslovima, u poreenju sa onima iz slabih drutava. Veoma je vano da se izvri efikasno tretiranje protiv varoe. To je oteano pojavom rezistencije varoe na neke lekove a takoe i time da mnogi ranije primenjivani lekovi sadre u sebi materije tetne po ljudsko zdravlje, koje se zadravaju u medu, vosku itd. Meu najvie prihvaenim sredstvima sada su mravlja kiselina, oksalna kiselina, timol, razna etarska ulja itd. Za kontrolu se esto i dalje koriste ranija, kao na bazi amitraza i slino, ali zbog opteg trenda ekoloki zdravog pelarenja, ta praksa se sve vie naputa. Potrebno je obratiti panju da leglo bude kompaktno i zdravo, sae da ne bude suvie staro, oteeno, pogotovo ono u centru klubeta, gde e na prolee krenuti novi ivot. Takvi, loiji ramovi, mogu se sve vie pomicati ka krajevima pa kasnije i izvaditi iz konice. Kao to je gore pomenuto, za zimovanje nije pogodno ni sae koje je tek izgraeno i u kom se leglo nije razvijalo. Matica e ga najee nerado i

nedovoljno zalegati, a pele e ga slabije i puniti medom, tako da je takve ramove najbolje ukloniti ili pomaknuti sasvim na kraj. U krajevima gde sada ima pae, to ne vai i novo sae se jo moe dodavati, ali pretei stanje u konici. Savetujemo da se u konici ostavlja onoliko ramova koliko pele pokrivaju i najvie po dva vie od toga. Pre poetka prihrane, neophodno je ostaviti konaan raspored ramova u konici. Prihranu za zimu je najbolje obaviti davanjem velikih doza eernog sirupa odjednom, i to to pre, kako bi pele preradile dodati eer. Dobro je dati i podsticajnu prihranu u vidu suve hrane - testa ili eera u kristalu, ali kasnije u sezoni taj podsticaj nee biti potreban jer se najvei broj zimskih pela uglavnom izlee u naim uslovima krajem jula, u avgustu i poetkom septembra, a drugo, dugotrajnim negovanjem legla, pele e se iscrpljivati. Kod prihrane se treba drati toga da po svakom ramu u konici bude oko 2kg meda u DB konicama i oko 1,5kg po LR ramu, to znai ono to ima od prirodne hrane treba dopuniti sirupom do te koliine. Najednostavnije je raunati da 1kg dodatog eera (ne sirupa, ve eera), daje oko 1kg preraene hrane. Obino se daje sirup sa 60% eera (3:2) ili 50% (1:1). U sirup je dobro dodati malo sireta ili siretne kiseline. Daje se 3ml esencije 80% na 10 kg eera koji se utroi za pravljenje sirupa a ako je u pitanju sire, daje se 2,5ml sireta od 9% na 1 litar sirupa ili 3,8ml sireta od 6%. Dobro je i dodavanje prokuvanog pekarskog kvasca (do 5%). Neki optimum hrane u naim uslovima je oko 16-18kg po konici. Ostali radovi Postavljaju se lovilice za osice i strljene. Za njih je veoma privlano ukvareno pilee il riblje meso, takoe i ukieljeni voni sokovi ili pivo, pa ih treba postavljati u boce iz kojih ove tetoine nee moi da izau ili na te mamke stavljati neki otrov, vodei rauna da ih ne dohvate druge ivotinje. Medini nastavci se slau u magacine. Pre toga se sa njih sastrue propolis i odvoje oni gde je matica zalegala.

SEPTEMBAR 2003
Stanje na pelinjaku Zavrila se jedna pelarska sezona i poinju pripreme za narednu. Situacija na pelinjacima se razlikuje od podruja do podruja, od konice do konice. U krajevima gde je bilo kasnijih paa, livadske, suncokretove, medljike, pelinja drutva imaju dosta hrane koju su deponovale oko legla. Tamo gde je sua bila izrazita (neki delovi Hrvatske, Srbije), pele su bez hrane i postoji neprestana opasnost od pojave grabei. Varoe po nekim izvetajima nema mnogo, ali to ne treba da zavarava pelare jer je esto re o tome da provera nije dobro sprovedena. Neki pelari nas izvetavaju da su im pelinja drutva veoma jaka i oni izraavaju bojazan da e ako potraje suna jesen te pele potroiti sve rezerve hrane. Na drugim stranama se uje i obrnuto, da se leglo dosta smanjilo i pela je manje, a meda ima puno. U svakom sluaju, treba znati da odgajivanje legla dosta iscrpljuje pele i da se podsticanje zaleganja vie ne praktikuje. Neke matice e krajem ovog meseca ve prestati sa zaleganjem. U ovo vreme pelinjih paa je vrlo malo, moda ponegde na planinama paa medljike, ili u primorju neka duga paa.

Radovi na pelinjaku Pelinja drutva svesti na onoliko ramova koliko pele dobro zaposedaju, uz ostavljanje jo najvie 1 ili 2 preko toga. To je kod DB konica ili A, poloki. Odnosi se i na LR konice ako su u njima neto slabija drutva ili rojevi. Nornalna proizvodna drutva u LR konicama zazimiemo na 2 nastavka, ako su neto slabija, onda u jednom (ispod se moe postaviti prazan nastavak radi boljeg zimovanja). Nove rojeve, kao to je reeno, zazimljavamo na 10 ili manje od 10 ramova. Iz konice ukloniti mlado i nezaleeno sae pogotovo ako se nalazi u sredini. Obezbediti da sa obe strane klubeta budu puni ramovi sa polenom i medom. Ako su u pitanju LR konice sa 2 nastavka, proveriti da je klube delom zaposelo gornji nastavak, to treba da bude cilj, kako bi se izbegla stradanjaod gladi tokom zime. Pele treba tretirati protiv varoe nekim pouzdanim preparatom, ali koji istovremeno ne zagauje med i druge pelinje proizvode. To je veliki problem savremenog pelarstva, koji jo nije reen, bez obzira na nastojanja. U praksi se pokazuje da i pri upotrebi mravlje kiseline, ili novog leka Apiguard na bazi timola, i drugih lekova, ima sluajeva stadanja drutava ili pak da lekovi nedovoljno efikasno deluju. Namee se kao obavezno da se efikasnost nekog leka proveri primenom i nekog drugog. Ne treba se zavaravati ako u prvom tretiranju opadne samo malo varoe. U svakom sluaju, ako se vri tretiranje pela nekom hemikalijom, medita treba da su uklonjena sa konica. to se tie preventivnog davanja lekova, sada je opti trend u pelarstvu da se to ne praktikuje ve da se zdravlje pelinjih drutava postigne pogodnim mestom za zimovanje, kvalitetnom hranom, rezervama polena i dezinfikovanim konicama. U sirup se pri prihranjivanju (1:1 eer: voda, ili 3:2) moe dodati do 5% prethodno prokuvanog kvasca koji pomae stvaranje masnih naslaga kod pela koje e ui u zimu. Najbolje je to pre zavriti dohranjivanje drutava za zimu. U tom cilju, daju se vee koliine eernog sirupa odjednom, tako da u konicama bude 15-18 kilograma hrane (DB), u A slino ili neto manje a u LR sa dva tela - vie od toga. Ostali radovi Sada je krajnji rok za setvu perka, izvanredne krmne i medonosne biljke koja je nastala ukrtanjem uljane repice i kupusa. Seje se 5-10kg semena po hektaru. Bolje je manje, da bi se biljka vie bokorila i dala vie cvetova koji e due cvetati. Biljka jo ove jeseni izraste do 10-20cm, a na prolee nastavi rast i cveta tokom celog aprila. Koristi se svea za ishranu stoke i svinja. Pele je odlino poseuju i donose sa nje nektar i polen. Poto je privlaniji od voa, time se na neki nain tite od mogueg trovanja usled prskanja voa. Perko se moe preporuiti i kao biljka koja eliminie korov, a posle njega na toj parceli se moe sejati kukuruz ili neka druga kultura. Jesen je doba kada se mogu saditi drvenaste biljke, tokom ovog meseca mogu se izvriti pripreme zemljita i rezervacija sadnica. Postavljaju se eljevi protiv mieva i rovica. Nastavljamo sa poslovima od ranije: Postavljaju se lovilice za osice i strljene. Za njih je veoma privlano ukvareno pilee il riblje meso, takoe i ukieljeni voni sokovi ili pivo, pa ih treba postavljati u boce iz kojih ove tetoine nee moi da izau ili na te mamke stavljati neki otrov, vodei rauna da ih ne dohvate druge ivotinje

OKTOBAR 2003
Stanje na pelinjaku U konicama je sve manje legla, poneke matice su ve i prekinule sa noenjem. Zalihe meda su razliite, zavisno od panih uslova tokom godine. U krajevima gde je sua bila vrlo jaka i nije bilo pae, pele koje nisu prihranjivane sada su sa vrlo malo hrane i oslabljene. Tamo gde su pae bile bolje i gde su pelari ostavili zalihe, drutva su u mnogo boljem stanju, imaju meda i brojna su. Mnogi pelari kau kako je varoe manje nego ranije, meutim, injenica je da ve ima gubitaka, da su stradala itava drutva i konice ostale prazne. Utisak jednog broja pelara je da su im pelinja drutva slabija nego prole godine ali to je izgleda najvie zavisno od toka ove sezone. Javljaju se i sluajevi grabei na slaba drutva, kao i na konice u kojima su pele stradale. Radovi na pelinjaku Ako to nije ranije uinjeno, ramove sa medom pribliiti klubetu a izbaciti prazne i tek izgraene a koji nisu zaleeni, ili su zaleeni vrlo malo. I sada se moe vriti prihranjivanje, ukoliko su pele bez dovoljno hrane. To ne bi trebalo shvatati kao preporuku za narednu sezonu, ali je injenica da je bolje i sada prihranjivati sirupom nego posle davati pogae, ili jo gore, da pele stradaju od gladi. Takoe, pele se najvie iscrpljuju od negovanja legla, a ne od prerade sirupa, to ide u prilog takvoj preporuci. Poto je legla sve manje, sada je napogodnije da se ramovi iz kojih je izalo leglo, a koji su vrlo stari, sa loim saem i bez meda, izvade iz konica. Ukoliko se vri pregled konica, treba obratiti panju na opasnu bolest zatvorenog legla - ameriku kugu. Prepoznaje se po ratrkanom leglu, ulegnutim i votanim poklopcima legla koji su promenili boju i imaju rupice na sredini. Larva u eliji je istrulela i masa se razvlai i ima neprijatan miris. Takve sluajeve prijaviti veterinarskom inspektoru ili u udruenje pelara, osobi koja je zaduena za bolesti. Ako ranije nije uraeno, izvriti tretiranje protvi varoe nekim pouzdanim sredstvom. I u sluajevima kada su pele ranije tretirane, sada je dobro uraditi neki probni tretman, moda nekim drugim sredstvom. Preventivno davanje lekova ne preporuujemo, a to se tie nozemoze, najbolja preventiva je snano drutvo, sunano i suvo mesto pelinjaka, kvalitetan med u konici. to se tie ventilacije, oni koji imaju iane podnjae, ne bi trebalo da ih zatvaraju, ve da tako ostanu otvorene priblino sve do kraja februara. U konicama bez iane podnjae dobro je ostaviti otvoreno gornje leto. Na mesto otvora za hranilicu sada se mogu staviti novinski listovi koji e upijati eventualnu vlagu tokom zime. Ako je u prethodnom periodu zavreno sa pregledom, prihranom, tretiranjem i uopte, sa poslovima pripreme za zimu, sada se konice i ne otvaraju. Otvaraemo samo sumljiva drutva, ako ima znaka grabei (guva na letu, borba, ili zaprljano leto.

Pelinjak u Klajiu kod Lebana Jelena Stankovi Mihajlovi, Ni

Ostali radovi Postavljaju se lovilice za ose i strljene. Radi toga, mogu se koristiti pivske ili neke druge flae u koje se sipa zaslaeno pivo, ili sirup, stavlja voe, a vrlo je efikasno ako se stavlja ukvarena riba. Umesto staklenih flaa mogu se koristiti i plastine, a postoji i reenje da se gornji deo plastine flae isee i u obliku izvrnutog levka zavue u donji deo. To e onemoguiti izlazak tetoina koje budu ule u flau. Ako to nije ranije uraeno, sa medinih nastavaka i ramova u magacnima skida se propolis. Takoe, treba pretopiti sae koje je za to odreeno. Postaviti eljeve protiv mieva i rovica, jer s jeseni i tokom zime mogu napraviti velike tete u konicama. U krajevima sa jakim vetrom, napraviti neku zatitu od vetra, ili na samim poletaljkama ili u vidu neke ograde, tarabe i sl. Izvriti proveru postolja za konice i popraviti ih ako je potrebno. Oistiti pelinjak od granja i drugog, gde bi inae mogli da se kriju mievi. Konice sa kojih se oljutila boja mogu se ofarbati direktno na pelinjaku.

NOVEMBAR 2003
Stanje na pelinjaku Novembar je mesec kada pelari nemaju mnogo posla na svojim pelinjacima. Podrazumeva se da su svi potrebni radovi do sada obavljeni, ali ak i da nisu, sada je teko da se ispravljaju greke od ranije. Ipak, u nekim krajnjim sluajevima, i sada su mogue neke intervencije ali to pre svega vai za relativno toplo vreme ili za primorske krajeve gde je godinji ciklus pelinjeg drutva drugaiji. Pelinja drutva su uglavnom bez legla, koje se ove godine zbog sue dosta rano smanjilo i nestalo, a due se odralo tamo gde su pelari vie prihranjivali ili postojala neka paa. Od varoe je ponegde ve bilo tete, neki pelari su izgubili i po vie pelinjih drutava zbog neefkasnih lekova ili neblagovremene i neodgovarajue primene. to se rezervi hrane tie, negde su one iznad prosenih, ali zato ima krajeva gde pele ne bi mogle da opstanu da nisu bile dobro prihranjivane.
Zatita od mieva: ealj na letu Saa Antonovi, Zrenjanin

Radovi na pelinjaku Pelama je sada vaan mir i pelar im to moe obezbediti ograivanjem pelinjaka, podizanjem postolja, postavljanjjem eljeva i graninika za mieve i rovice. U konicama sa ianom podnjaom ostavlja se otvorena mrea i tokom zime. U konicama sa klasinom podnjaom dobro je ostaviti otvoreno gornje leto radi bolje rezmene vazduha i izbegavanja vlage u

konici. Utopljavanje konica nije potrebno sada vriti. Ono bi eventualno moglo pomoi da se izbegne kondezacija vodene pare kada kasnije krene leglo. Sada se mogu pripremiti nova postolja za konice i planirati eventualno preseljenje konica na blia rastojanja, ako je neophodno. Potrebno je iekivati prognozu vremena koja bi govorila o duem periodu zahlaenja, da iskoristimo to pele nee izletati neko vreme. Trebalo bi jo sada razmisliti o nainu da se pomogne drutvima sa malo hrane, ako se proceni da im to nece biti dovoljno do januara. Pri iole toplijem vremenu mogu se primai ramovi sa medom uz samo klube ili staviti poloeno plodini ram sa medom preko satonoa (ako je fiziki mogue, a ako nije nai neko reenje za to). Krajem novembra ako je neophodno mogu se staviti i pogae - medno eerno testo. Potronja meda u novembru je mala, obino 1kg i manje od toga pa smatramo da ipak nije opravdan strah da e pele jo sada stradati zbog nedovoljno hrane. Ono to se preporuuje da se sada uradi, to je da se izvri kontrolni ili potpuni tretman pela protiv varoe i to tamo gde postoji poseba sumnja na veliku zaraenost, kao i radi to efikasnijeg eliminisanja varoe. Tretman se moe izvriti oksalnom kiselinom, zatim sistemicima (apitol, apihem...) ili eventualno nekim dimnim preparatom (amitraz). Pelari koji su ranije ivrili dovoljno tretmana protiv varoe sada ih mogu izostaviti. Ostali radovi Pretopiti sae u vosak. Sa medinih ramova u magacinima skinuti propolis.

DECEMBAR 2003
Stanje na pelinjaku Vremenske prilike u novembru su bile potpuno drugaije od onoga to se oekivalo posle naglog zahlaenja krajem oktobra. Neuobiajeno toplo vreme za ovo doba godine omoguilo je pelama da izleu tokom znatnog dela meseca, ako su za to imale potrebe. Pelari su to vreme iskoristili za tretman protiv bolesti, dodavanje hrane, ali je zato bilo i pojava grabei, pljakanja oslabelih ili stradalih zajednica. Moe se oekivati i da je potronja hrane bila neto vea od prosene. Radovi na pelinjaku Jo uvek relativno visoke temperature koje se oekuju poetkom decembra omoguavaju tretiranje protiv bolesti nekim od lekovima: sistemicima Apitolom, Perizinom, Apichemom ili oksalnom kiselinom. Ne savetujemo da se sada vri veliko utopljavanje konica, ve ako se to praktikuje, da se uradi krajem zime. Podnjae sa ianim mreama mogu i dalje ostati otvorene, kao i tokom januara. To e izazavati moda neto veu potonju hrane, ali e zato otkloniti vlagu i spreiti preveliko odgajivanje legla. U sluaju da se primeti da je u konicu ula neka tetoina (moe se prepoznati po trunju na podnjai i letu), izbaciti je i postaviti takve eljeve na leto koji e zatititi pele. Svakako da se ne preporuuje nikakvo otvaranje konica bez razloga, ali u sluaju toplog vremena i opravdane sumnje da je moda neko drutvo bez dovoljno hrane, moe se otvoriti konica i pogledati stanje u njoj. Pre svega broj pela, poloaj klubeta i zalihe hrane. Ako je hrane dovoljno i na dohvatu pela, tada je sve u redu, u suprotnom, dobro je pribliiti bar po jedan ram sa puno meda odmah uz pele, sa obe strane klubeta. Dobro je postaviti ram sa medom i horizontalno - preko satonoa, ako to dimenzije poklopne daske dozvoljavaju. Ako se nema meda, onda se moraju dati pogae - pravljene od eerno mednog testa ili kupljene od pouzdanih proizvoaa.

Ostali radovi Ve poinju pripreme za prve prolene radove: mlevenje eera i pravljenje pogaa, to vai za one pelare koji su pele zazimili sa nedovoljno hrane ali i drugi poslovi - pravljenje ili kupovina ramova, topljenje voska i zamena za satne osnove, pravljenje konica i nukleusa, planiranje za narednu sezonu.

JANUAR 2004
Stanje na pelinjaku U prvom delu zime pele su imale dovoljno mogunosti za proisne letove, tako da je situacija po tom pitanju sasvim razliita od prologodinje. Trebalo bi da naredni period bude hladan i da vrlo dugo traje da bi mogao da ugrozi pele zbog nemogunosti neizletanja a s obzirom na vremenske prognoze, tako neto ne bi trebalo da se oekuje. Ono sa im se pelari prvo mogu suoiti je eventualan nedostatak hrane u konicama. U zavisnosti od klimatskih uslova u narednom periodu, mogue je nekoliko razliitih situacija. Jedna je relativno standardna, da sredinom zime doe do velikog i dugotrajnijeg otopljenja to bi razvilo leglo a posle toga da nastupi hladan period, ili ak vrlo hladan, pre nego to nastupi prolee. Druga sitacija koja je inae retka, je da sredina i kraj zime budu relativno blagi i da prolee pone rano. I bez mnogo podataka o stanju na terenu, moglo bi se rei da je zimovanje za sada dosta dobro. Krajem jeseni je bilo pelinjaka gde su pojedina pelinja drutva stradala od varoe i virusa, ali ako preostala drutva nisu do sada mnogo oslabila, verujemo da do takvih daljih stradanja ne bi trebalo da doe. Za pojavu nozemoze je jo rano a pogodovala bi joj eventualno produena zima odnosno dug period neizletanja, vlaga, hladnoa, nesvarljiva hrana, slaba pelinja drutva i njihovo iscrpljivanje prevelikim negovanjem legla tokom zime. Novo leglo je verovatno prisutno u velikom broju konica a do kraja januara e to verovatno biti u svima. Radovi na pelinjaku Potrebno je obii pelinjake, pogledati da li je sve u redu sa postoljima, konicama, da li leta nisu neim zatvorena, da li je bilo nekih tetoina (mievi. rovice...). Konice u kojima su pelinja drutva iz nekog razloga stadala, treba zatvoriti a ramove je nabolje odmah ukloniti. Najpoeljnije je naravno da na pelinjaku u januaru pelar ne radi nita, da ostavi pele da mirno zimuju, ali to je ostvarivo samo u sluaju da su pripreme za zimu dobro obavljene. Sada su najea mogua stradanja od gladi, bilo da je hrana u konici potroena, bilo da se pelinje klube pomerilo na stranu konice gde je potroilo hranu. Da bi se to spreilo, ako pelar opravdano sumnja da su mu pele u opasnosti, potrebno je da to pre doda hranu. Ako ima rezervnih ramova, to je najbolje uiniti prilikom toplijih dana, dodavanjem celih ramova sa medom odmah uz klube, ako je ba toplo, onda i u samo klube neki ram sa velikim mednim vencem. Ramovi sa medom se kod konica koje imaju zbegove pogodne za to mogu dodati i iznad satonoa, poloeno. U krajnjoj liniji, parii mednog saa se mogu i isei iz rama i staviti kao to se stavlja pogaa. Ako se kod drutava koja su zazimljena u dva nastavka LR konica primeti da je klube u donjem, koje nema dovoljno hrane, treba na neki nain obezbediti da pele "dohvate" med ili da se klube prebaci gore, meu ramove sa medom. ta se konkretno moe uraditi zavisie od stanja u konici i temperaturnih uslova.

Ako pelar nema na raspolaganju rezervno sae sa hranom, neophodno je da doda pogae, bilo da ih pravi sam, ili kupuje. Pri kupovini je potrebno obratiti panju na kvalitet - sastav, tvrdou, kompaktnost. Moda je najvie preporuljivo kupovati obine pogae, bez ikakvih dodataka. Ne preporuuje se veliko utopljavanje konica ni podsticanje irenja legla, ni u kom sluaju, pa ni u sluaju vrlo toplog vremena, ve treba ostaviti postojeu ventilaciju.

Ostali radovi U januaru ve treba "dati znak za uzbunu" u pogledu angaovanja na pelinjaku i radionici, to se naravno odnosi pre svega na vee pelinjake, gde ima mnogo posla. Tee izrada ramova, konica, pribora, ukucavanje i ienje ramova, dezinfekcija praznih konica. Planira se proizvodnja razliitih pelinjih proizvoda, rojeva, matica... Poseuju se predavanja i seminari, prisustvuje raznim okupljanjima pelara i vri uplata lanarine u pelarske organizacije. Sadi se medonosno drvee i iblje. Organizovano, preko udruenja pelara se registruju pelinjaci i pristupa se redovnom zakonski predvienom uzimanju uzoraka pela i slanja u ovlaeni institut. Planiraju se mesta za selidbe pela.

FEBRUAR 2004
Stanje na pelinjaku Oekivanja i nade u pogledu klimatskih uslova, koje smo izrazili govorei za januar, uglavnom su se ispunili, na sreu pelara. Bilo je prilika za proisne letove a izuzev jednog perioda toplog vremena, temperature su bile u proseku za ovaj deo zime a povremeno moda i nie. Za vreme toplih dana pele su izletale i ak donosile po malo polena sa prvih visibaba. Znai da su pelinja drutva krenula sa negovanjem legla, ali radi se naravno samo o malom broju elija. Po izvetajima sa terena, sada se uoava da je stradanje pela od varoe bilo mnogo vee nego to se to inilo u jesen i poetkom zime. Nozemoza jo nije uzela maha a zbog povoljnijih uslova zimovanja e verovatno biti manje zastupljena nego ranije. Ove godine su slaba pelinja drutva mnogo bolje prezimila nego prethodnih, pa e to mnogo znaiti ali samo u sluaju ako pele nisu obolele od nozemoze (koja najpre napada slabe zajednice). Sada je potrebno uzeti uzorke mrtvih pela sa podnjae i odneti ih u ovlaenu veterinarsku ustanovu na pregled. Kada je hrana u pitanju, tek sada e doi do poveane potronje a time i do poveane opasnosti da pelinja drutva koja nisu zazimlljena sa dovoljno hrane stradaju od gladi.
pogaa - nuno zlo, ili hitna pomo, fotog. Oliver MIhajlovi

Radovi na pelinjaku Pelari koji smatraju da su ostavili pelinja drutva sa nedovoljno hrane, sada bi ve trebalo da preduzmu mere pomoi, ukoliko to nisu ranije uinili. Radi toga, dodavae pogae ili ramove sa medom, bilo odmah uz klube, ili ukoliko je to tehniki mogue poloeno preko satonoa, umesto pogae.

Konice u kojima su pelinja drutva propala potrebno je zatvoriti i najbolje isprazniti, ramove izvaditi. Ukoliko bude lepih dana sa viim temperaturama kada pele izleu, obii pelinjake i posmatrati aktivnost pela. Sumnjive konice, odakle pele ne izleu ili se po neemu drugom razlikuju od drugih, najbolje je odmah pregledati. Ako u konicama ima ramova sa medom koji nisu blizu pelinjeg klubeta, takve konice se mogu slobodno otvoriti i prazni ramovi ukloniti a ove sa medom pribliiti uz samo klube. Na pelinjacima na kojima postoji potreba za intervencijom radi hrane, eventualna pojava lepog i toplog vremena se moe iskoristiti da se svim pelinjim drutvima priblii hrana i da se pelinja gnezda maksimalno suze. To e znaajno pomoi u prolenom razvoju. Utopljavanje konica se moe preporuiti za kraj februara, ne pre, kako se ne bi stimulisao prerani razvoj legla. Naravno, idealno je da su krajem leta i jesenas pelinja drutva zazimljena snana i sa mnogo hrane, meda i polena, tada u februaru nije potrebno otvarati konice. Drutvima koja su jesenas pripremljena dobro, ali ne idealno, pogaa se moe dodati krajem februara. Oni pelari koji primete varou u konicama toplije dane mogu iskoristiti za tretman nekim lekom protiv varoe. Pojila sa vodom se ve mogu pripremiti, pogotovo ako bude toplih dana, kako bi se pele odmah navikle. Ostali radovi Sve je vie poslova koje treba obaviti kao pripremu za predstojeu sezonu, ali i kao redovne poslove na pelinjaku. Obezbeivanje ramova, votanih satnih osnova, ienje ramova, predstavljaju jedne od najvanijih. Prema neophodnosti, sada se prave ili kupuju pogae za pomo pelama, nabavlja eer za prihranu sirupom u prolee, hranilice itd. Ukoliko je bilo stradanja pelinjih drutava, sada se vri ienje ramova i topljenje saa (izuzev u sluaju stradanja od amerike kuge, kada se po zakonu sadraj konice spaljuje). Sve prazne konice se iste i dezinfikuju najbolje i plamenom i nekim hemijskim dezinfekcionim sredstvom (iva soda, Sporotal...). S obzirom da e se krajem meseca imati ve dosta realna slika stanja na pelinjaku, tada se mogu praviti planovi za rad tokom sezone, eventualno formiranje rojeva za prodaju ili za sebe, kao i za selidbe i slino. Svim pelarima se preporuuje da blizu svojih pelinjaka posade makar nekoliko sadnica medonosnog drvea, kao i da planiraju zemljite za setvu medonosnog bilja.

MART 2004

Stanje na pelinjaku Vremenske prilike u februaru su omoguile nekoliko lepih dana za izletanje pela, to je bilo od velike vanosti za njihovo zdravstveno stanje i uspeno prezimljavanje. Pele su ve sakupljale sve polen sa prvog bilja, sa visibabe jo u januaru, sada i sa leske, afrana i dr. Mogunost estog izletanja je predupreduila pojavu nozemoze i ona se moda moe pojaviti samo na mestima gde pele nisu mogle da izleu (senka...), gde su bile izloene vlazi, u konicama koje su bile uznemiravane (mievi, stoka... ili time to su ostale bez matice) i uz to - kod vrlo slabih drutava. Zahlaenje poetkom marta e u sutini dobro doi da zaustavi suvie rano cvetanje biljaka (koje pele obino slabo iskoriste u odnosu na prosene datume cvetanja). Takoe, i sama pelinja drutva e jo neko vreme imati neto usporeniji razvoj a onda se moe oekivati buran razvitak. Ove godine bi to moda

moglo da bude i karakteristino, a postoji dosta izgleda da i slabija drutva daju rezultate bolje od oekivanih ili prosenih. Radovi na pelinjaku Neophodno je postaviti pojilice na pelinjacima, jer je voda neophodna pelama za negovanje legla. Pojilice se stavljaju na sunana mesta ispred konica, najbolje bar desetak metara udaljene. U vodu se moe sipati malo soli a nije loe ak ponuditi pelama i obinu i slanu vodu, i videti koju radije poseuju. Oni pelari koji su u mogunosti, mogu redovno da sipaju vodu u hranilice, a to moe biti i vrlo redak topao eerni sirup. Inae, kada je u pitanju prihranjivanje, treba rei da je efekat davanja retkog sirupa na zaleganje matice (jedan deo eera, dva dela vode) vrlo dobar, verovatno zato to je pelama neophodna voda i to i inae, proleni nektar sadri dosta vode. Kasnije kada vie otopli ili ako elimo da nadoknadimo rezerve hrane u konici jo tokom prolea, dodavaemo sirup koji je napravljen od istih delova eera i vode. Sa prvim toplijim danima treba obii pelinjake i posmatrati najpre spoljanje znake - da li pele izleu iz svih konica, unose li polen, ima li negde uprljanih leta izmetom (proveriti na nozemozu) ili medom i voskom (grabe), ili su bez matice. U sluajevim kada postoji neka sumnja, konicu otvoriti (najbolje po lepom vremenu, ali u sluaju nude i po hladnijem). Moda nee biti neophodno da se podiu ramovi (da se vidi da li pele imaju hrane, da li su ive...) ili emo podii neki ram da vidimo ima li legla i to radilikog, da li ima meda blizu legla itd. Spajanja drutva bez matice odloiti za malo toplije dane, ali je svakako bolje da se to uradi to pre. Preporuuje se da se drutva razdvoje listom novinskog papira koji se malo izbui nekim tankim predmetom. Krajem meseca, zavisno od vremena moda i ranije, moe se izvriti i prvi pregled. Najbolje je da se on poklopi sa cvetanjem denerike ili kajsije, ili sa poetkom cvetanja neke druge biljke koja daje malo bolju pau u tom kraju. Tom prilikom se ustavnovljava stanje u konici, broj ramova zaposednutih pelama, koliina legla, meda, polena itd. Ako se konica otvara pre tog roka, dobro je pribliiti ramove sa medom i polenom uz samo leglo (moe se i po malo otklopiti). Ako je paa ve poela i drutva su jaka i ako uz leglo nema praznih ramova za zaleganje, dodae se jedan prazan ram uz samo leglo. Moda se takav ram ve nalazi u konici ili je udaljen, pa ga onda treba samo pribliiti. Dobro je otklopiti malo meda sa krajnjih ramova, a takoe i sa mednih venaca ramova sa leglom ili neposredno uz leglo. Sve ove preporuke mogu izgledati komplikovane, pogotovo za poetnika, a to verovatno i jesu. Ono osnovno ega se treba drati je da se ne prave greke da se pelinja drutva previe i suvie rano remete dodavanjem dodatnih ramova, to bi zaustavilo njihov razvoj i moda i dovodilo do prehlade legla. Na drugoj stani - ne treba ni kasniti. Jo uvek se vri zamena starih pela mladima i to e se protegnuti ak i na poetak aprila. Sada je pelinjem klubetu potrebna toplota i dobro je konice utopliti i odozgo i bono. Podnjae sa ianom mreom se mogu zatvoriti odozdo, ili se eventualno moe podbaciti neki podmet koji bi malo odvojio klube od mree. Uopten zakljuak za trenutak proirivanja je da se vidi da li je sae koje pele zaposedaju ispunjeno medom, polenom, novim nektarom, leglom. Tek ako je ispunjeno u velikoj meri, pristupa se proirivanju. Ako smo konicu otvorili i vidimo da u gnezdu ima jo dosta praznog saa, tada se preporuuje suavanje gnezda, dodavanje punih ramova sa medom i polenom uz samo leglo, sa obe strane. Pravi trenutak za dodavanje votanih satnih osnova se pokazuje kada pele poinju da dograuju vosak na vrhu ramova (uz letvice satonoa) malim slojevima novog belog voska. U primorskim i drugim toplim krajevima, to e se verovatno destiti tokom ovog meseca, a zavisno od vremena, moe se i u drugiom krajevima uoiti kod snanih drutava da sae "poinje da beli". Tada treba dodati satne osnove, najbolje prvo skraja legla (moe se prebaciti u sredinu kada pele zalegnu). Kod vrlo jakih drutava i pri toplom vremenu, moe se dodati i odmah u sredinu. Poeljno je a u dosta sluajeva i neophodno da se pele tada i narednih dana prihrane.

Pelari koji rade sa LR konicama morae da "rade ramom" odnosno ovako kako je opisano ili slino, ako pelinja drutva nisu snana i zauzimaju samo jedno telo. U sluaju da su u dva nastavka, donji se sada moe ukloniti ako ga pele ne zaposedaju. Neki kompromis u radu je i da se neki ram sa medom odozgo izvadi i spusti u donji nastavak, da bi se napravilo mesta za proirivanje klubeta koje se nalazi gore. Snana drutva u LR telima sa dosta hrane treba pustiti da se sama razvijaju, i eventualno se mogu stimulativno prihranjivati retkim sirupom i to u koliinama od oko pola litra. Kada matica sama pree u donji nastavak da zalee ili kada gornji bude ispunjen leglom, to e biti trenutak za zamenu mesta nastavaka, ali to se u veini sluajeva moe oekivati poetkom aprila. Ostali radovi Zakovati i oiiti nove ramove i postaviti satne osnove. Ako je neko drutvo stradalo, istopiti sae, oistiti i dezinfikovati konicu. Nabaviti eer za prihranu pela, hranilice oistiti, ako je potrebno kupiti dovoljan broj. Osim postavljnja pojilica, koje smo spomenuli, na pelinjaku treba prokontrolisati da li su postolja za konice dobra (esto propadnu tokom zime ako su od drveta) i popraviti ih ili zameniti. U martu se jo mogu saditi sadnice medonosnog bilja a treba razmiljati i o setvi raznog bilja (facelija, slaica, razno lekovito bilje i drugo).

APRIL 2004
Stanje na pelinjaku Matice sve intenzivnije polau jaja i pelinja drutva doivljavaju buran razvoj. ini se da su ove godine zdravija nego prethodnih i moe se pretpostaviti da e u proseku gledano dati bolje rezultate, naravno ukoliko i klimatski i pani uslovi to omogue. Prole sezone smo isto imali relativno kasni poetak razvoja i pelinjih drutava i biljaka, ali su posle nastupile izuzetno visoke temperature, koje su ubrzale cvetanje. Ne raspolaui pouzdanim dugoronim prognozama ipak moemo izraziti sumnju da e se ba ista takva situacija ponoviti i ove godine. Ali treba rei da, to se tie fenolokog kalendara, odnosno poetka cvetanja biljaka, ima pokazatelja da u poslednje dve decenije postoji stalni trend ranijeg cvetanja i da kasnih sezona skoro i da nema.
blokada polenom Jelena Stankovi Mihajlovi, Ni

Pelinja drutva prosene jaine u drugoj polovini marta su ve imala 3 rama legla, sada je to 4, 5 pa i vie, a mnogo je vei broj i mladih pela. Prve prolene pae su sigurno ve podstakle neka snana drutva na gradnju saa, pa i na unose meda preko dnevnih potreba. Jo uvek se vri zamena zimskih pela mladim novo izleenim. Snana drutva su unela ve nekoliko kilograma novog nektara, ali zato i potronja hrane zbog negovanja legla znaajno raste. To se najbolje moe videti u kinim danima, kada e vaga pod konicom pokazivati znatna opadanja teine. Potreba pela za vodom radi pravljenja hrane za leglo i odravanja mikroklime u konici je vrlo velika. U celini, ona drutva koja su prezimila, sada su mnogo bolja nego ranijih godina i imaju bolje izglede za razvoj. proleni pregled Jelena Stankovi Mihajlovi, Ni

Radovi na pelinjaku April je mesec kada je posebno naglaen znaaj pravovremenog reagovanja pelara, kako bi to bolje bili iskoriteni prirodni uslovi i kako se ne bi desilo da drutva uu u pripreme za rojenje. S obzirom da e vremenske prilike kao i same pele moda i preduhitriti neke pelare, moe se oekivati pojaana sklonost pela ka rojenju, a to e posebno doi do izraaja ako mesec bude u veoj meri kiovit. Pelari e zapravo biti u svojoj veitoj dilemi - da pomognu i iskoriste razvoj pelinjeg drutva ali da pri tome ne naprave neke tetne uticaje ili da ne zakasne. U tom smislu, najvanija je dobra procena stanja pelinjeg drutva. Snanim drutvima, sa puno meda, polena i pri dobrim unosima nektara ili uz prihranjivanje, mogue je dodavati i po vie votanih satnih osnova odjednom, pa i itave nastavke sa osnovama (kod posebno jakih) a kod slabijih treba biti strpljiv i dodavati ram po ram, prvo izgraenog saa, zatim i satnih osnova. Osnovno je da pele moraju dobro da zauzimaju postojee sae da bi im se dodavalo novo. Procena snage drutva je najpreciznija pred vee, kada se veina pela vrati sa pae, mogla bi se vriti i vrlo rano ujutru, pre izleta na pau. Dodavanje satnih osnova i saa e se kod snanih drutava i pri toplom vremenu vriti u sredinu legla, a kod slabijih skraja legla, odmah izmeu legla i polena. Podrazumava se da najslabija drutva ne treba proirivati, ve naprotiv - suziti ih na onoliko ramova koliko zaposedaju. Kao podsticajna mera uz dodavanje ramova moe posluiti i preokretanje ramova sa leglom (svakog drugog), pazei naravno da se time ne izazove prehlada ako pele ne mogu da pokriju tako premeteno

leglo. Da bi to izbegli, neki pelari preokreu sve ramove odjednom (ili ceo nastavak) to ipak ima neto manji efekat. Neki pelari praktikuju stavljanje plastine folije koja e pomoi stvaranju pogodne mikroklime u konici, sa dovoljne vlage (ali ne preterane, naravno). Na pelinjacima je potrebno postaviti pojilice sa vodom, a dobro je i vriti prihranjivanje retkim eernim sirupom, posebno u kine dane, kada pele ne izleu. Ako ne bi imale dovoljno vode, pri prethodnom velikom unosu polena, moe se desiti pojava majske bolesti pela - tekog kretanja i pojave tvrdog izmeta. Kod LR konica matica e verovatno i sama prei u donji nastavak ako je klube bilo gore, i pelar tada moe zameniti mesta nastavcima. Ako eli da sam proiri drutvo na 2 LR nastavka, neophodno je da drutvo veoma dobro popunjava jedan nastavak. Eventualno prebacivanje nekoliko ramova sa leglom u gornji nastavak moe se sprovesti ako to nee da ima negativne efekte - prehlaivanje legla i zastoj u razvoju. Znai, bolje je u poetku klube drati kompaktno i u drugi nastavak prebacati ramove na kojima nema legla. A kao to smo rekli, ako pelinja drutva sama prelaze sa leglom u dva nastavka, onda je to jasan pokazatelj pelaru ta da radi. Krajem aprila nekim drutvima e verovatno biti potrebno dodati i trei LR nastavak, a kod DB konica postavljae se polumedini nastavci. Podsticanje razvoja legla ima smisla najdue do 20 dana pred glavnu pau, koliko treba pelama da se razvoju od jaja, a zapravo, podsticanje razvoja legla se moe zavriti i ranije, jer tek izleene pele nee moi da uestvuju u pai, a mnogo legla u konici utie na smanjenje prinosa u medu. U aprilu se vre i pripreme za odgajivanje matica, a pelari koji se time ozbiljnije bave ve i poinju sa odgajivanjem. Utopljavanje slabijih drutava, ali i drugih, daje dobre rezulate, pa o tome treba voditi rauna, da se odozgo i sa strane utople i organie, pa zatim postepeno proiruju. Takoe, cvetanje sve veeg broja medonosnih biljaka, od kojih neke predstavljaju i vrlo dobre pelinje pae, mnoge pelare pokree na selidbu pelinjaka. U pitanju su obino pae perka i uljane repice, jabuke, vrbe, vinje, divlja trenja, kao i crnjue i drugog bilja na planinama. U nekim krajevima bie re o drugim, specifinim paama, pelari koji poznaju medonosnu floru iz svoje okoline mogu javiti o kojim biljkama se radi i kada cvetaju). Sakupljanje polenovog praha je vrlo isplativo a i preporuljivo obavljati u aprilu, kada ionako dolazi do blokade pelinjeg gnezda polenom. Zavisno od vrste skupljaa, on moe biti aktivan nekoliko sati dnevno ili due, a uvek treba imati ispravan oseaj koliko se praha moe sakupiti a koliko ostaviti pelama za njihove potrebe. Pelinja drutva sa vie legla donose i vie polena, a na sakupljanje podsticajno utie i prihrana retkim eernim sirupom. Ostali radovi Sada je ve hitno da se pripreme ramovi sa satnim osnovama, medini i plodini nastavci. Nabavka eera za prihvanjivanje je takoe vrlo vana. Ako je pelinjak udaljen, preporuuje se podsticajno prihvanjivanje eernim testom - pogaama, takoe i upotreba hranilica za sirup vee zapremine. Ako se primeti vei broj varoe na pelama ili u leglu, neophodno je izvriti tretiranje nekim registrovanim sredstvom. Imati pri tome u vidu dejstvo leka i ciklus razvoja pele od 21 dan, da se ne bi desilo da varoa ostane neoteena u zatvorenom leglu.

MAJ 2004
Stanje na pelinjaku

Za razliku od prethodne godine, ovo prolee je bilo sa mnogo vie padavina i hladnih dana. Iako su pelinja drutva proseno gledano dobro zimovala, kasnije je primeeno da su se ona slabija sporije razvijala i da se napravila vidna razlika u snazi drutava. Neki pelari su se naknadno alili na stradanja od nozemoze. Stanje je u nekim krajevima moda ak neto loije nego to se to prvo inilo ali sve to se mnogo razlikuje od mesta do mesta i od pelinjaka do pelinjaka, pa je ipak dosta pelara koji su jako zadovoljni. Oni koji su jesenas dobro pripremili svoje konice, sada imaju vrlo snana drutva koja su u vonoj i drugim ranim prolenim paama donela ak i neto vika meda uprkos ne ba povoljnom vremenu. Dobro stanje, to smatramo da je preovlaajue na pelinjacima, vidi se i po tome to na mnogim pelinjacima nije bilo potrebe za posebnim pojaavanjem pelinjih drutava pred glavnu pau. Po pojavi matinjaka i prvih rojeva, ve se vidi da e ove godine prirodno rojenje biti ea pojava nego inae, pa se tome treba posvetiti panja. Cvetanje bagrema se moe oekivati ve oko 6-10. maja, a masovnije cvetanje i medenje neto kasnije, ali e odlika ove sezone bitii vea razlika u poetku cvetanja, kao i trajanju, to ide u prilog pelarima. Prognoza cvetanje se odnosi na Srbiju, i uopte, centralne delove balkanskog poluostrva. U Makedoniji i na primorju je bagrem ve odavno procvetao, moda jo sredinom aprila. Neki pelari primeuju da su stabla bagrema olistala u velikoj meri, to moe umanjiti njihovu medonosnost, ali to je faktor na koji se ne moe uticati. injenica je da vlage u zemljitu ima dovoljno, temperature su dosta povoljne (nadamo se neto viim u samom cvetanju), tako da se ipak moe oekivati da e bagrem dobro mediti. Kao to smo gore naveli, i pelinja drutva su u celini dobro razvijena, pa su sve to preduslovi za dobre prinose. Krajem aprila i na samom poetku maja primeena je pojava medljike na smri, to bi moglo da znai da e biti i dobre pae ukoliko vreme bude toplo i bez mnogo padavina. Ako ne sada, nedljika se moe javiti kasnije, posebno ako je re o drugom drveu, pa je dobro da pelari prate i njenu eventualnu pojavu. Pri tome, kino prolee i suvo leto sa visokim temperaturama bi bili posebno pogodni. Za livadsku pau bi bilo bolje da leto ne bude suvo, ve toplo i sa kiama. Ovom prilikom pozivamo pelare da nam javljaju uslove pelarenja u njihovom kraju - medonosne biljke glavnih i pomonih paa, klimatske uslove, prosene prinose po paama i sl. Adresa za kontakt je Radovi na pelinjaku Osnovni posao koji stoji pred pelarima je da stave medine nastavke na konice koje e biti proizvodne, ali jedan deo pelara je to uradio jo u vonoj pai. Njima predstoji da na poetku ili i pre cvetanja bagrema postave i druge nastavke, najbolje ispod ve postavljenih. Svi su izgledi da ove godine zatrebaju i trei nastavci ako je re o DB konicama, ili drugi medini nastavak ako se radi o LR, pa je potrebno biti spreman. Naravno, ako pojedina pelinja drutva imaju jo bolje unose, to treba iskoristiti i na vreme reagovati. Kod A konica e u tom pogledu biti tekoa zbog mogue blokade, pojave rojenja, pa je tamo neophodna ea kontrola i pravovremeno reagovanje, znai, vaenje ramova sa medom i stavljanje u neke pomone konice, slabija drutva i sl. ili vrcanje ukoliko je med zaklopljen. Ako neke nastavke dodajemo pred kraj pae, bolje ih je ipak dodati iznad, kao rezervu, da ne bismo imali situaciju da na mnogo ramova imamo samo po malo meda. Podrazumeva se da smo u samoj pai imali dovoljno saa (a to znai viak) i da pelar zna i potuje onu izreku: bolje nastavak vie nego ram manje. U sluaju pojave rojevog nagona (ako primetimo rojeve matinjake) ve smo prilino zakasnili ali je ipak bolje nego da je roj ve izleteo. Efikasna mera je da se drutvo odmah prinudno razroji - podeli na dva ili tri dela, da u svakom bude po neki zreo matinjak. Drugo, takva drutva se mogu iskoristiti za formiranje veeg broja oplodnjaka i dobiti puno matica. Mogu se iskoristiti i kao odgajivaka drutva za odgajivanje matica, kao i za proizvodnju matinog mlea. Ako neemo da delimo takva drutva koja je zahvatio rojevi nagon, onda je jedna od mera (ali ne ba tako pouzdana) za njegovo spreavanje da se seku matinjaci (mogu se dodavati u oplodnjake ili tamo gde je potrebno - za zamenu starih matica i sl.), zatim da se vade ramovi sa leglom i pelama i umesto njih dodaju satne osnove. Kod konica nastavljaa, posebno LR moe se pregraditi leglo dodavanjem nastavka sa votanim satnim osnovama. Primenjuje se i postupak

prebacanja matice i pela u nastavak sa satnim osnovama, ramovi sa leglom mogu ii iznad matine reetke ili vaditi iz konice (sa pelama na njima) i praviti posebni rojevi, kao to je gore reeno. Ako je roj ve izleteo, poeljno je naravno da ga uhvatimo i naselimo u konicu. Mogu se postvljati i konice - mamci za rojeve, koje je najbolje postvljati na visinu (drvee ili neke objekte). Neke od metoda "lovljenja" rojeva konicom opisane su u nakom od starijih brojeva makedonskog asopisa "Melitagora". Roj se slobodno moe naseliti samo na satne osnove, jedino treba paziti da ne napusti konicu. Poetnici u pelarstvu treba da znaju da prvi roj izlazi sa starom maticom i da u konici ostaju zreli matinjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice (koje mogu izleteti sa drugim rojem). Tako, na letu konice iz koje je izaao roj vidi se da je aktivnost pela slabija, a mogu se videti i po neka mrtva matica. Takvu konicu treba otvoriti i iskoristiti zatvorene matinjake i eventualne mlade matice koje naemo. Pred cvetanje bagrema se moe uraditi i spajanje drutava ukoliko pelar smatra da jedno nije dovoljno spremno za iskorienje pae. Na poetku pae se moe vriti i pojaavanje naletanjem pela iz susednih konica koje emo izmai na neko drugo mesto. Pelari u predelima gde e bagrem kasnije cvetati (vea nadmorska visina, severniji krajevi...) imaju jo malo vremena da pele pojaaju i ramovima sa zatvorenim leglom pred izlaenje pela. Pelinja drutva koja nee biti proizvodna mogu se iskoristiti za gradnju saa (pa i za gradnju medinog saa za proizvodna drutva ako je potrebno), zatim mogu se razvijati za neku narednu pau (livadska, lipova, suncokretova), za formiranje rojeva i slino. Sa vrcanjem meda ne treba uriti, ve najbolje saekati da sae bude poklopljeno bar dve treine svoje povrine. Poeljno je saekati i neto due, jer zrenje meda se delom nastavlja i u zatvorenom sau, ako nita drugo, med dobija posebnu aromu. Nastavci sa medom se mogu ostaviti i na nekim pomonim ali ne slabim konicama a proizvodna drutva se mogu seliti na druge pae. Ako elimo proizvodnju meda u sau, u boksesima, saa u teglama i slino, treba i za to izvriti poseben pripreme. Po zavretku bagremove pae moe se zapoeti sa odgajivanjem matica (odgajivanje u jeku pae ipak ne preporuujemo zbog prevelike okupiranosti pela paom, slabije nege i grejanja matinjaka, pravljenja zaperaka na matinjacima i dr.). Tada se mogu formirati i rojevi, a ako pelar nema matice, potrebno je jo ranije da ugovori nabavku kod ozbiljnijih odgajivaa.

Ostali radovi Pelari koji e seliti pele, ve bi trebalo da imaju plan selidbe, a mogu razmiljati i o daljim selidbama. Svi su izgledi da bi ova godina u celini mogla biti vrlo povoljna to se tie medenja, pa bi to trebalo iskoristiti. Znai, pored selidbi na pae i dobijanja meda, pelinja drutva ove godine mogu dati vie rojeva, posluiti za odgajivanje vie matica, proizvodnju drugih pelinjih proizvoda i dr. Radi poredjenja stanja sa prethodnom godinom, moe se pogledati ta je govoreno za: JUN 2004 Stanje na pelinjaku Posle kinog maja, sa niim temperaturama od prosenih, ulazimo u jun. to se tie pelinje pae, cvetanje bagrema jo uvek traje na nadmorskim visinama veim od 300-400m a na plantaama cveta i pitoma malina. Odavno se ne pamti ovako dugotrajno cvetanje bagrema, uslovljeno klimatskim prilikama. Na alost, pele to nisu mogle da iskoriste u punoj meri, ali to se tie prinosa ipak se mogu oekivati makar proseni prinosi, a negde i odlini. Najvei dnevni unosi su bili u nekim krajevima oko 6,5kg a u pojedinim i vie od 10kg. Poeci cvetanja bagrema se takoe puno razlikuju u odnosu na prosene godine

tako da bi ove godine selidba mogla da bude vrlo isplativa. Kina godina bi mogla da bude dobra i za livadsku pau, takoe i sve druge pae, a ukoliko kasnije tokom leta bude vruina, moe zamediti i umska paa. Po nekim informacijama, u Sloveniji je poela da medi jela. Jako karakteristino za ovu godinu je masovna pojava rojevog nagona. Rojevi se putaju na sve strane, konice su pune matinjaka i mladih matica. Pelinja drutva su u najveoj snazi. Radovi na pelinjaku Kada su se ve susreli sa takvom situacijom pelari treba da je iskoriste. Uhvaene rojeve treba naseljavati u konice, zapoljavajui ih gradnjom novog saa. Blagovremeno dodavati nove ramove sa satnim osnovama jer je energija roja ogromna. Isto kao to naseljavaju prirodne rojeve, pelari mogu da formiraju sami sebi ili da kupuju paketne rojeve koji e se tokom meseca lepo razviti. U svakom sluaju to uiniti to pre. Da bi se osnovna drutva rasteretila pela i smanjio nagon za rojenje, dobro je formirati od njih i rojeve na ramovima. Pele koje su u rojevom nagonu ne pamte mesto konice pa se novi rojevi mogu naseljavati na istom pelinjaku uz mnogo manju verovatnou vraanja pela izletnica. Ako je pelar prinuen da primeni neku radikalnu meru (zbog rojevog nagona), onda moe da skloni kompletnu staru konicu i da na njeno mesto stavi novu, praznu, sa satnim osnovama. U nju moe da natrese samo malo pela sa ramovima sa leglom iz stare konice (pazei da ne stresa ramove sa matinjacima) i da stavi bilo matinjak, bilo neoploenu maticu ili ako ima, oploenu maticu. To e biti dovoljno da se takvo drutvo lepo razvije, a ako ba bude potrebno, prihraniti ga (u sluaju kia, zahlaenja, nedostatka pae...). Staro drutvo se moe jo i podeliti na dva dela, ako je toliko jako, tako da moemo dobiti ukupno 3 drutva. Od vrlo snanih drutava se moe formirati i vie novih, posebno ako im ostavljamo manje ramova sa leglom i pelama, a to nadoknadimo veom negom. Ako imamo puno matinjaka, moemo ih stavljati u posebne male ili pregraene konice - oplodnjake, gde e se matice oploditi. Skidanje medinih nastavaka i vrcanje meda treba obaviti ako je paa zavrena i med zreo. Najbolje je da bude zaklopljen makar 2/3 povrine i da u tim ramovima nema unosa nekog novog nektara. Vrcanje se moe odloiti i za kasnije, da med jo bolje sazri ali ako elimo da selimo pele, te nastavke je najbolje ostaviti na baznom pelinjaku, na preostalim drutvima. Jun je jako povoljan mesec za odgajivanje matica, pa poslove oko toga treba to pre zapoeti. Ako se matice kupuju, sada je povoljan trenutak za dodavanje. Sakupljanje polenovoog praha je mogue i preporuljivo jer je u prirodi obilje polena, posebno na pai bagremca, pitomog kestena i dr. Kasnije u julu, to vie nije preporuljivo jer je potrebno da pele to vie koriste polen za svoju ishranu i za negovanje legla. Mogu se postvljati i reetke za sakupljanje propolisa i ostaviti na konicama do kraja jula. U konicama je dobro obezbediti ventilaciju (otvorena iana podnjaa i dr.) to predstavlja i jednu od preventivnih (ali ne i presudnih dodue) mera protiv pojave rojevog nagona. Prilikom rojenja i uopte drugih poslova sa pelama, dobro je i preporuljivo iskoristiti svaku priliku za suzbijanje varoe. To se moe uiniti formiranjem "golih" rojeva - rojeva bez legla, koji se mogu odmah tretirati protiv varoe. Zatim, mogu se formirati rojevi samo sa leglom i pelama bez matice i pustiti da leglo izae pa onda dodavati maticu (ili u nekoj fazi pre) ili zatvoreni matinjak, i tretirati protiv varoe. Uvek iskoristiti priliku da se poglada ima li varoe u trutovskom leglu, takoe i na pelama. Sada se to tee uoava zbog mnogo legla, ali pelari svakako treba da obrate panju i na druge bolesti, posebno ameriku kugu. Ako je uoe na vreme, prijave inspektoru i sprovedu zakonom predviene mere, sledi im nadoknada tete, a imae vremena da formiraju i nova drutva.

Zbog snage pelinjih drutava, rojevog nagona i dobre pae, jako je povoljan period za proizvodnju voska, pa to treba iskoristiti bilo za izgradnju saa ili preko ramova graevnjaka. Ostali radovi Jun je mesec raznovrsnih pelinjih paa, pa je dobro da pelari koji su u prilici odsele svoje pele na neke od njih, to e poveati prinose i time i rentabilnost pelarenja. Drugi mogu formirati i prodavati rojeve i matice, proizvoditi matini mle. U Srbiji poinje registracija poljoprivrednih domainstava (to je u nekim dravama iz bive SFRJ ve uinjeno) pa je to prilika i za pelare da utvrde svoj status, socijalno i zdravstveno osiguranje i steknu uslove za dobijanje pomoi od drave. Informacije o tome se mogu dobiti u bivim slubama SDK ili kod referenata za poljoprivredu u optinama Zaperci novoizgraenog saa se mogu topiti i u sunanim topionicima.maj 2003. JUL 2004 Stanje na pelinjaku Klimatski i drugi uslovi tokom prolea i poetkom leta uticali su da se prinosi meda i stanje na pelinjacima mnogo razlikuju. Mnogo ta se nije poklapalo sa uobiajenim iskustvima i oekivanjima. Tako, sezona se moe smatrati izuzetno rojevnom i vrlo veliki broj pelara je imao tekoa oko putanja rojeva, deuranja, ali i zadovoljstvo pri njihovom naseljavanju i nalaenju novih mladih matica. Dalje, oekivalo se da kie i hladno vreme ne potraju toliko dugo i da e prinosi na kasnijem bagremu i livadskim paama biti jako dobri. To je skoro potpuno zakazalo. Uopte, izgleda da su prinosi meda na srednjim i veim visinama bili jako slabi. Tamo je i rojenje bilo manje izraeno. U nekom proseku gledano, to se prinosa tie, ova sezona se moe smatrati slabom, ponegde je oko proseka a samo u pojedinim krajevima je jako dobra. I stanje u pojedinanim konicama na istom pelinjaku se dosta razlikuje. U krajevima gde posle bagrema nije bilo neke pae, u ploditima ima vrlo malo meda, i jaka i slaba drutva su potroila mnogo hrane. Ona koja su dala vie meda u meditu, posebno su ugroena. Zboj rojenja, u mnogim konicama su sada mlade matice, a ini se da je ove godine bilo dosta i pojave tihe zamene. ini se da su ove godine srednja drutva dala moda i vie meda od jakih, i to pre svega iz razloga to su se jaka najee rojila. Kod DB konica bilo je dosta prelazaka matice u medita, koja su ove sezone neto ranije postavljana. Radovi na pelinjaku Vrcanje meda je posao koga bi trebalo obaviti sada u julu, bilo da oekujemo neku drugu pau ili elimo da ponemo sa pripremama za prezimljavanje. Potrebno je obratiti panju da li sva pelinja drutva imaju matice, poto se moglo desiti da se nove matice u neto malo veem procentu nisu oplodile ili da su na drugi nain nestale (njih je ove godine bilo puno zbog rojenja i tihe zamene). Prokontrolisati rezerve hrane. U krajevima gde nema neke jae pae ve se moe poeti sa prvim pripremama pela za prezimljavanje. Treba pregledati ramove i videti koji su za odbacivanje. Satne osnove se jo mogu dodavati, ali je neophodno prihvanjivanje ako nema unosa nektara (ako ne prihvanjujemo pele e samo grickati osnove uz icu). Osnove se stavljaju u sredinu klubeta, osim kod slabijih rojeva, gde se stavlaju skraja. Loe ramove staviti skraja, eventualno otklapati, stavljati iza nekih pregrada ili iza rama sa votanom osnovom (namerno stavljenom kao pregrada). Kod konica nastavljaa

loi ramovi se mogu ostaviti u nastavak na podnjai a klube i glavni deo ramova sa leglom gore. To se moe uiniti i sa celim nastavkom starog saa. Pelarima kojima je suncokretova paa blizu, i svima drugima koji su u mogunosti da sele, preporuuje se da konice presele na te parcele. Bez obzira na eventualne vikove za vrcanje, mogu da raunaju na dobre zalihe meda za zimu, vaan unos polena a to je od ogromnog znaaja za pelinja drutva. U Vojvodini, a i u drugim krajevima, mogu se oekivati i druge pae, ali one e verovatno biti lokalnog karaktera - pae od raznog samoniklog bilja pored reka, pae na pojedinim planinama itd. i nee ih biti ba mnogo. U sluaju visokih temperatura se moe oekivati i paa medljike. Sve u svemu, ove godine e u veini krajeva biti neophodno dobro prihranjivanje radi stimulisanja razvoja legla i spremanja zimskih zaliha. Najbolje je sa tim jo odmah poeti. Veliki broj trutova ove sezone poveava verovatnou da ima vie i varoe, uz to, kae se da varoe ima vie tokom kinih godina, pa nas sve to upozorava da bi trebalo da budemo oprezniji moda vie nego inae kada je ovaj parazit u pitanju. Jedino to je moda uticalo negativno na varou bilo je samo rojenje pela i to ako su drutva neko vreme ostajala bez legla. U kajevima gde nema pelinje pae, postoji opasnost od grabei pa treba preduzimati sve mere opreza, prilikom otvaranja konica, rojenja i dr. Ostali radovi Sada je pogodno sakupljati propolis, i radi toga treba koristiti razne vrste mreica. to se tie polenovog praha, on je pelama u ovo doba jako potreban i radi negovanja legla i radi ishrane zimskih pela i ne preporuuje se oduzimanje, osim u krajevima gde ga zaista ima u izobilju. Moe se proizvoditi matini mle. AVGUST 2004 Stanje na pelinjaku U pojedinim krajevima pelinja drutva imaju solidne koliine hrane u ploditu, da im je potrebno moda samo manje dopunsko prihranjivanje, ali su na alost mnogo ei sluajevi drutava sa vrlo malo hrane i koja zahtevaju prihranjivanje velikom koliinom sirupa ili dodavanje ramova sa medom iz neke eventualne rezerve. to se varoe tie, zapaa se da su i u tom pogledu neki pelinjaci ve u vrlo velikoj meri ugroeni, i generalno, moe se oekivati velika zaraenost. Zbog nedostatka hrane procena je da i druge bolesti, kao kreno leglo, amerika kuga i dr. mogu biti ee na pelinjacima. Slaba ishrana larvi moe prouzrokovati i slab kvalitet izleenih pela, to znatno oteava prezimljavanje, to sve treba shvatiti kao vano upozorenje. Kao to je reeno, ima krajeva gde su pele ipak donele dobre koliine meda i polena u plodite i gde pelari mogu biti mirniji. To je ove godine moda ei sluaj kod drutava srednje snage i onih koja nisu donela neke ozbiljnije koliine meda za vrcanje, nego kod snanih i najproduktivnijih drutava. to se matica tie, ova godina bie karakteristina po veoj samozameni matica, bilo kroz rojenje ili tihu zamenu, tako da u novu sezonu ulazimo sa vie mladih matica, to je dobro. Suncokretova paa, po informacijama nekih pelara, nije bila loa, ali je zato u krajevima gde nje nema, dnevni unos najee nezadovoljavajui. Posle kia krajem jula moe se oekivati da e izvestan broj biljaka kasne letnje pae bolje cvetati i mediti, a od povrine pod tim biljem e neposredno zavisiti unos nektara u konice. Najee e to biti samo podsticajna paa, ali e bar omoguavati i unos polenovog praha, koji je sada od neprocenljivog znaaja za spremanje pela za prezimljavanje. U pojedinim krajevima (Slovenija, drugi planinski predeli), poela je paa medljike, sa jele ili drugog drvea ali je verovatno bila prekinuta hladnim vremenom i kiama. Mogue je da se ona nastavi ili tek zapone tamo gde je nije bilo, ali za to e biti neophodno da temperature vazduha budu visoke i da ne

bude padavina. Moe se oekivati i da predeli pokraj reka budu pogodni za pripremu drutava za prezimljavanje a u krajevima gde ima pae od vrijeska, pele mogu sakupiti i dobre koliine meda za vrcanje. Radovi na pelinjaku Vrcanje meda ukoliko ranije nije bilo obavljeno, sada treba zavriti i posle ienja izvrcanog medinog saa ukloniti medita sa konica. Pele treba to pre tretirati protiv varoe, makar probno, na izvesnom delu konica, a najbolje i kompletno, nekim sredstvom koje se pokazalo pouzdanim. Pri tome, neophodna je i kontrola broja opalih varoa. Pelinja drutva se suavaju na onoliki broj ramova koliko zaposedaju, eventualno za jedan ili najvie dva vie kod konica sa ploditem u jednom telu (DB, A...). Kod LR, Farar, nastojati da se ostavi dovoljno hrane u gornjem nastavku, koje e klube delimino zahvatati tokom jeseni i zime. Srednja drutva u LR konicama se mogu ostaviti sa nastavkom sa praznim ili polupraznim saem ispod a slabija u jednom nastavku. Ako je drutvo sa vrlo malo hrane, pri suavanju treba biti stroiji, to e olakati prihranjivanje, dok kod drutava bogatih sa hranom moe se ostaviti i viak ramova sa medom, s tim naravno da se u prolee omogui da ti ramovi ne predstavljaju organienje matice za zaleganje. Prihranjivanje radi dopune hrane treba obaviti to pre i to veim dozama sirupa. Pele e to brzo rasporediti a kasnije ne treba menjati mesta ramova u konici. Sada se prestaje sa dodavanjem votanih satnih osnova osim u sluajevima dobre podsticajne pae ili prihranjivanja, ali i tada treba obratiti panju da li e matice hteti da zaleu takvo sae. Ukoliko zaleu, i to u veim krugovima, ono se moe ostaviti u klubetu, u suprotnom, najbolje ga je izvaditi iz pelinjeg gnezda i sauvati za dodavanje u prolee. Loe ramove ili ramove sa nedovoljno hrane treba vaditi iz centra klubeta i stavljati sa strane, iza pregradne daske ili u donje nastavke konica nastavljaa, kako bi pele prenele hranu iz njih i oslobodile ih za kasnije pretapanje. Stare i oteene matice treba to pre zameniti novim a to se tie formiranja novih rojeva, ako imamo oploenu maticu, krajnji je rok da se to uradi da bi se roj koliko toliko pripremio za prezimljavanje.

Ostali radovi Uskladititi medine nastavke. Popraviti ili zameniti postolja konica. Obezbediti vodu na pelinjaku, koja je pelama jako potrebna radi negovanja legla. U avgustu treba razmiljati i o setvi perka, izvriti pripreme a setvu izvriti najkasnije u septembru. SEPTEMBAR 2004 Stanje na pelinjaku Kao to je reeno za avgust, i sada se vide velike razlike u snabdevenosti pelinjih drutava hranom i to kako na razliitim podrujima, tako i na jednom istom pelinjaku. Legla u konicama je sve manje i neke matice su ve prestale da nose. To je pogotovo izraeno u drutvima koja nisu prihranjivana ili nisu imala znaajniju podsticajnu pau. Poguban uticaj varoe se ve osetio na nakim pelinjacima. Ponegde, u dolinama velikih reka i kraj velikih neobraenih povrina ima pelinje pae pa pele donose i vikove meda, u odnosu na dnevnu potronju. Radovi na pelinjaku

Jedan od najvanijih zadataka je snabdevanje pelinjih drutava dovoljnim koliinama hrane. Prihranjivanje sirupom je praktino neizbeno tamo gde nema mednih venaca na ramovima sa leglom i uopte, u konicama sa nedovoljno hrane. Iako je naravno bilo bolje da je to ranije obavljeno, jo nije kasno da se pomogne pelama. Mnogo je bolje i efikasnije i sada im dati obilne koliine sirupa nego ih ostaviti sa nedovoljno hrane i kasnije eventualno uznemiravati dodavanjem eernog ili eerno mednog testa. Moe se uostalom izvriti proba sa nekoliko drutava da bismo se uverili u efekte septembarskog prihranjivanja. Negativan efekat koji obilno prihranjivanje moe imati to je podsticaj zaleganja matice, to nije poeljno u ovom periodu. U septembru treba obaviti i druge poslove iz avgusta koje nismo uspeli ranije da zavrimo.

Ostali radovi Lepi dani se mogu iskoristiti za ureivanje pelinjaka - postavljanje konica na nova postolja, popravku starih konica, postolja, farbanje konica itd. Na pelinjaku se postavljaju lovilice za osice i strljene. Izgleda da ih je ove godine ipak manje nego prethodne, ipak, bie od pomoi flae sa zaslaenim pivom, ukislim sokovima, ukvarenim pileim ili ribljim mesom... OKTOBAR 2004 Stanje na pelinjaku Pelinja drutva imaju sve manje legla, polako prestaje zaleganje matice (osim u krajevima gde ima kasnih jesenjih paa) i potronja hrane je sve manja. Zaraenost varoom je u proseku velika i bilo je sluajeva stradanja pelinjih drutava ili znaajnog slabljenja. Ove godine je vie i pojave krenog legla, pa i zaraenost amerikom kugom ini se da je bila vea. Koliina hrane u konicama se dosta razlikuje jer je bilo krajeva takorei bez ikakvog ozbiljnijeg unosa posle bagremove pae, ali i drugih, gde su pele u drugoj polovini leta donele lepe zalihe. Razlikuje se i od jedne do druge konice na istom pelinjaku, ali su pelari tokom avgusta i septembra to verovatno korigovali. Reklo bi se da su pelinja drutva po snazi neto slabija u odnosu na neki prosek. Ona koja su ranije obilno prihranjivana ili imala dobru pau sada su potpuno spremna za zimovanje. Radovi na pelinjaku Postavljaju se eljevi ili neke druge zatite pelinjih drutava od moguih ulazaka tetoina - mieva i rovica u konice. Dobro e doi i ograniavanje visine leta limovima, zatim stavljanje mreica kroz koje pele mogu da prou, suavanje donjih leta i otvaranje gornjih i sl. Ako se primeti da neto nije u redu sa nekim pelinjim drutvom treba odmah reagovati i pregledati ga. Vrlo su mogue pojave grabei, a treba zanti da je to najee samo posledica neega to se ranije dogodilo: gubitak matice i izostanak oplodnje mlade matice, slabljenje usled varoe, virusi, ulazak mia i slino. Zaprljano leto, zatim prevelika aktivnost na letu dok ostale konice miruju mogu nam takoe ukazati na grabe, ali to ne treba meati sa izletom pela posle kinih dana ili sa reagovanjem pela na prihranjivanje. Drutva koja su iz nekog razloga oslabljena treba maksimalno suziti na manje ramova i obavezno ih snabdeti sa dovoljno hrane. Sada se lako moe uoiti znakovi amerike kuge pa ukoliko ih opazimo, takve sluajeve prijaviti veterinarskom inspektoru jer ta bolest podlee obaveznom prijavljivanju. Staro i nepravilno sae treba istopiti i dobro je vosak odmah zameniti za votane satne osnove, kako bi do prolea odstajale da se kristalna struktura ponovo uredi posle topljenja.

Sada se moe sakupiti propolis, ukoliko to ranije nije uinjeno, sa medinih ramova, delova konica ili posebnih skupljaa. Bolje je to obaviti to pre da bi se to manje lekovitih sastojaka izgubilo tokom stajanja ramova. Ostali radovi Sada se ve odmah moe poeti sa ienjem starih konica, popravkama i farbanjem, a u dane bez kie mogu se farbati konice direktno na pelinjaku. Predstoje poslovi pakovanja meda u manju ambalau, izrada etiketa za tegle, vee angaovanje oko prodaje meda, ali i drugih pelinjih proizvoda. Treba se raspitati gde se mogu nabaviti sadnice medonosnog bilja pa ih nabaviti i ve se moe poeti sa sadnjom. Takoe, oni pelari koji imaju svoje zemljite mogu i sami da proizvedu sadnice raznog bilja pa je sada vreme da obrede zemlju i izvre druge pripreme. Neke prognoze najavljuju da e vreme u drugoj polovini meseca biti lepo i toplo. NOVEMBAR 2004 Stanje na pelinjaku

Vremenske prlike poetkom novembra bile su povoljne, tako da su pele izletale i pojedina drutva ak donosila polen. U primorskim krajevima sigurno da je bilo jo povoljnije za izletanje. Miljenje pelara je da su pele ove godine bile sa mnogo manje hrane u ploditu, ali je situacija bila ipak mnogo povoljnija u Vojvidini gde je suncokret dobro medio i gde su pele po svim izgledima bolje ule u zimu. Savesni i odgovorni pelari su nadoknadili nedostatke hrane tako da ipak spokojno mogu ekati prolee i njihove konice su u dosta sluajeva ak sa obiljem hrane, dodue poreklom od eera. Varoa je ove jeseni uzela prvi danak pelarima, a po fotografiji se vidi da je zaraenost pojedinih drutava bila zabrinjavajue velika. To je dovelo do brojnih stradanja ve krajem leta i poetkom jeseni, to je posle vodilo do grabei. Neki lekovi ili naini primene jednostavno nisu bili efikasni i nepaljivi pelari su to dobro iskusili.
Fotografija: Oliver Mihajlov, Ni

Radovi na pelinjaku Ako to ranije nije uinjeno, sada treba postaviti eljevi ili neke druge zatite pelinjih drutava od moguih ulazaka tetoina - mieva i rovica u konice. Ve ima sluajeva ulaska mieva pa bi pri stavljanju trebalo nekako proveriti nisu li moda ve uli. Pri tome, naravno, to manje uznemiravati pele. Utopljavanje konica sada ne znai mnogo kao to e znaiti u rano prolee, pa pelarima ne savetujemo da se sada mnogo trude oko toga. Jedino treba obezbediti da konice budu suve i da ne doe do kondezacije vodene pare. Samo utopljavanje u ovo doba i ima vaniji efekat upravo zbog toga, ali samo ako je dobro izvedeno, da se izbegne "taka rose" vezana za kondezaciju. Dobro je proveriti kvalitet postolja za konice i povremeno obilaziti pelinjak, bez uznemiravanja pela. Ostali radovi

Nastavljaju se poslovi na popravci starih konica, izradi ramova, novih konica. Vie je vremena za promociju i prodaju meda i to treba shvatiti kao najozbiljniji zadatak. Sadnja medonosnog drvea predstavlja odlino ulaganje u pelarsku budunost i treba anstojati da se po svaku cenu posadi po neka sadnica, ako ne posedujemo svoj plac, onda makar na tuem. DECEMBAR 2004 Stanje na pelinjaku Hladno vreme je pogodovalo mirovanju pela i moe se rei da zimovanje ide normalnim tokom. Nemamo podatke o potronji hrane, ali pretpostavljamo da je mala, oko 1kg ili manje. Radovi na pelinjaku Decembar je mesec mirovanja pelinjih drutava i jedino ta se preporuuje raditi na pelinjaku to je da se obilazi i pogleda da li je sve u redu spolja gledano - na letima, po zvuku, itd. Naravno, pele treba obavezno obii i posle nevremena, jakih vetrova i sl. Sada se moe vriti premetanje konica u okviru pelinjaka, mogu se vriti radovi na ureenju pelinjaka i slino. Topliji dan se moe iskoristiti i za eventualno tretiranje nekim registrovanimlekom protiv varoe, ako se to pokae kao potrebno. Pelari koji se boje da su im drutva sa nedovoljno hrane mogu krajem meseca staviti pogae. konice za koje nam se uini da se neto nepovoljno desilo (ulazak mia ili neto drugo), slobodno moemo otvoriti i interevenisati pri iole toplijem vremenu pa i po hladnom, pazei da ne izazivamo prejake potrese. Ostali radovi Nastavljaju se poslovi koje smo spominjali u novembru - na popravci starih konica, izradi ramova, novih konica. U ovo vreme se odrava puno predavanja pa je to prilika za uenje i razmenu iskustava sa kolegama. period pred i oko Nove godine treba posebno iskoristiti i za promociju i prodaju meda i drugih proizvoda. Takoe, u decembru treba saditi medonosno drvee ili bar izvriti pripreme za prolenu sadnju.