Igor Lazarevi, Aventin Partners igor.lazarevic@aventinpartners.

com

BORBA PROTIV FALSIFIKOVANJA LEKOVA

U oktobarskom broju asopisa ukazano je na pojam falsifikovanja lekova, njihov uticaj na zdravlje pacijenata, farmaceutsku industriju i javno zdravlje, kao i na obim zastupljenosti falsifikovanih lekova, to u pogledu obima prodaje, to u pogledu strukture prometa. Moglo se videti da je u 2010. godini globalni promet falsifikovanih lekova iznosio oko 75 milijardi dolara i da ovo trite raste godinje po stopi od 13-15%. Sve ovo ukazuje na znaaj borbe protiv falsifikovanja lekova, koje je postalo globalna pretnja po javno zdravlje. Borba protiv falsifikovanja lekova (Combating Counterfeit Medicines) predstavlja skup instrumenata politika, procedura, tehnika i mera za prevenciju, detekciju i suzbijanje prometa i potronje falsifikovanih lekova i drugih farmaceutskih proizvoda. Ova aktivnost se koordinirano sprovodi na meunarodnom nivou, na elu sa SZO, poev od 80-tih godina XX veka, kada su detektovani prvi ozbiljniji sluajevi falsifikovanja lekova. Borba protiv falsifikovanja lekova moe se posmatrati na sledeim nivoima:

Meunarodni okvir za borbu protiv falsifikovanja lekova; i Tehnologije za prevenciju i otkrivanje falsifikovanih lekova.

Meunarodni okvir za borbu protiv falsifikovanja lekova

Meunarodna regulativa u oblasti borbe protiv falsifikovanih lekova pre svega se odnosi na nacionalnu regulativu, ali i na regulativu na meunarodnom nivou (EU i SZO), a obuhvata sledee elemente:

Regulativa u oblasti zdravstva i farmacije regulisanje klinikih ispitivanja, primene GxP i ISO standarda, naina stavljanja u promet lekova, uslova za proizvodnju i promet lekova itd; Regulativa u oblasti zatite intelektualne svojine patentna zatita, zatita robne marke, meunarodna trgovina patentima itd; Regulativa u oblasti trgovine robom carinska regulativa, regulativa skladitenja i transporta itd; i

Regulativa u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala regulisanje naina preventivnog delovanja, otkrivanja i sankcionisanja falsifikovanja lekova.

Posebno mesto zauzimaju propisi EU, kojima se jedinstveno trite EU titi od ulaska falsifikovanih lekova. U tom smislu, donet je vei broj direktiva (Direktiva 2001/83/EC kao jedna od najznaajnijih), a poetkom 2011. godine odobren je niz novih propisa protiv prodaje falsifikovanih lekova, sa posebnim akcentom na prodaju lekova putem Interneta. Meunarodna saradnja u borbi protiv falsifikovanja lekova u najveoj meri obuhvata aktivnosti EU, SAD i SZO. U tom pogledu od znaaja su sledee inicijative:

Tokom 80-tih i 90-tih godina meunarodna udruenja su u vie navrata vrili pritisak na SZO (npr. kroz rezolucije WHA), a SZO je u tom periodu preduzimala i prve korake u vidu sastanaka i projekata u pravcu borbe protiv falsifikovanja lekova; 1999. godine SZO je izdala Vodi za uspostavljanje mera za borbu protiv falsifikovanih lekova; 2001. godine organizovan je Institut za sigurnost u farmaciji (Pharmaceutical Security Institute PSI), kojeg ine predstavnici 21 farmaceutske kompanije iz EU i SAD, koji aktivno rade na prevenciji i otkrivanju falsifikovanja lekova i imaju razvijenu saradnju sa Interpol-om; 2003. godine Savet Evrope je formirao Ah-Hoc Grupu za falsifikovane lekove (Ad-Hoc Group on Counterfeit Medicines); 2006. godine odrana je Rimska konferencija tokom koje je doneta Rimska deklaracija i pod okriljem SZO osnovana Meunarodna radna grupa za borbu protiv falsifikovanja lekova (International Medical Products Anti-Counterfeiting Taskforce IMPACT), koja danas predstavlja kljunu meunarodnu instituciju u borbi protiv falsifikovanja lekova; 2007 godine Savet Evrope je formirao Komitet eksperata za minimizovanje rizika po javno zdravlje koji nastaju usled falsifikovanja lekova i medicinskih proizvoda i sa njima povezanim krivinim delima (Committee of Experts on Minimising Public Health Risks posed by Counterfeiting of Medical Products and Related Crimes). Ovaj Komitet je do danas sproveo niz akcija slinih akcijama IMPACT-a, a naroito se istie model meusektorske saradnje pod nazivom SPOC System (Single Point of Contact).

Takoe, ne treba zaboraviti ni ulogu drugih meunarodnih institucija koje su direktno ili indirektno ukljuene u prevenciju i spreavanje falsifikovanja lekova, kao to su Svetska trgovinska organizacija (WTO), Svetska organizacija za zatitu intelektualne svojine (WIPO) i Meunarodna policijska organizacija (INTERPOL).

Rimska deklaracija predstavlja prvu znaajniju meunarodnu konvenciju o falsifikovanju lekova, koja je doneta nakon niza pritisaka od strane WHA i ICDRA. Rimska deklaracija je prihvaena od svih lanica SZO kao bazini dokument u oblasti borbe protiv falsifikovanja lekova. Neki od elemenata Rimske deklaracije su sledei:

Falsifikovanje lekova predstavlja znaajan rizik po javno zdravlje i kao takvo predstavlja krivino delo koje je potrebno sankcionisati; U cilju borbe protiv falsifikovanja lekova, potrebno je sprovoditi kooperaciju i koordinaciju na meunarodnom nivou; Borba protiv falsifikovanja lekova mora biti utemeljena na strategiji koja naroitu panju usmerava ka: (i) meusektorskoj koordinaciji, (ii) podizanju nivoa svesti o falsifikovanju lekova, (iii) razvoju tehnikih kapaciteta i vetina i (iv) obezbeenju mehanizama za osiguranje vigilance i doprinosa zdravstvenih profesionalaca borbi protiv falsifikovanja lekova; i
2/8

Kao rezultat toga, SZO treba da formira meunarodnu grupu za borbu protiv falsifikovanja lekova IMPACT.

IMPACT. IMPACT predstavlja dobrovoljno partnerstvo zainteresovanih strana ija je svrha koordinacija meunarodnih aktivnosti sa ciljem borbe protiv falsifikovanih lekova. IMPACT je osnovan od strane SZO i ine ga: sve lanice SZO, razne meunarodne organizacije, nacionalne agencije za lekove, carinske i policijske organizacije, farmaceutska udruenja, Svetska trgovinska organizacija (WTO), Savet Evrope (CE), Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Meunarodna organizacija za zatitu intelektualne svojine (WIPO) itd. Rad IMPACT-a je u najveoj meri usmeren na zatitu javnog zdravlja i implikacije falsifikovanja lekova na javno zdravlje. Osnovnih pet oblasti delovanja IMPACT-a su sledee:

Regulativa i regulatorna infrastruktura (Legislative and Regulatory Infrastructure Regulatory), sa ciljem izgradnje regulatorne infrastrukture; Implementacija (Implementation), sa ciljem primene regulative; Prinuda (Enforcement), sa ciljem koordinisane borbe protiv falsifikovanja lekova; Tehnologija (Technology), sa ciljem razvoja tehnologija i znanja u oblasti otkrivanja i suzbijanja falsifikovanja lekova; i Komunikacija (Communication), sa ciljem obezbeenja jednakog pristupa informacijama svim uesnicima.

Tehnologije za prevenciju i otkrivanje falsifikovanih lekova

Borba protiv falsifikovanja lekova se zasniva na konceptu zatite originalnih lekova (patentna, tehnoloka i trina zatita) u svim fazama u lancu snabdevanja. U tom smislu, akcenat se stavlja na dva nivoa:

Bezbednost pojedinanog proizvoda (Individual Product Safety), koja se sprovodi kroz autentifikaciju i identifikaciju proizvoda korienjem savremenih tehnologija zatite; i Bezbednost lanca snabdevanja (Supply Chain Safety), koja se sprovodi kroz sistem praenja pojedinanog proizvoda (Rx Pedigree) kroz ceo lanac snabdevanja.

S tim u vezi, pojavljuju se sledei pojmovi:

Praenje proizvoda putem tragova (Track & Trace), koje predstavlja sistem snimanja svih proizvoda koji ulaze i koji izlaze na svakom nivou lanca snabdevanja; Bezbednost celokupnog lanca snabdevanja (Total Supply Chain Security), koja predstavlja sprovoenje mera zatite lekova u svim fazama njihovog ivotnog ciklusa: razvoj, stavljanje u promet, proizvodnja, veleprodaja, maloprodaja, upotreba, praenje neeljenih reakcija; Bezbednost lekova na svim nivoima manipulacije (Multy Layed Security), koja se odnosi na uspostavljanje integralnog sistema autentikacije i identifikacije lekova u svim oblicima njegovog pakovanja i transporta: blister, pakovanje, kutija, paleta, komore za uvanje i skladita, prevozna sredstva.
3/8

Tehnologija zatite lekova i ostalih medicinskih proizvoda se bazira na konceptu verifikacije. Verifikacija lekova obuhvata sistem autentikacije i identifikacije lekova korienjem najsavremenijih tehnolokih dostignua u zatiti proizvoda.

Autentikacija lekova (Product Authentication) predstavlja proces obeleavanja i kodiranja lekova inei svaki pojedinani lek jedinstveno oznaenim. Proces autentikacije lekova se sprovodi kroz serializaciju i kodiranje lekova:

Serijalizacija lekova (Product Serialization) predstavlja postupak oznaavanja lekova na odgovarajui nain koji je serijski i ureen. Rezultat serijalizacije lekova su serijski brojevi, koji se potom ukljuuju kao input u procesu kodiranja lekova; i Kodiranje lekova (Product Coding) predstavlja postupak oznaavanja pojedinanih pakovanja lekova specifinim i jedinstvenim kodovima. Postoji veliki broj naina kodiranja i zatite lekova i medicinskih proizvoda. Re je o sledeim pojedinanim metodama i tehnologijama zatite putem kodiranja:

Standardni itljivi kodovi (Human Readable Codes), bazirani na ISBN broju, koji predstavljaju kombinaciju slova i brojeva sastavljenih na jedinstven nain kojim pojedinanom pakovanju leka daju jedinstvenost; Linearni bar-kodovi (Linear Bar Codes), koji predstavljaju specifinu kombinaciju linija koje predstavljaju serijski broj leka; 2D matrini kodovi (2D Matrix Codes), koji predstavljaju specifinu dvodimenzionalnu kombinaciju oznaka (taaka) koje predstavljaju serijski broj leka; 3D matrini kodovi (3D Matrix Codes), koji predstavljaju specifinu trodimenzionalnu kombinaciju oznaka koje predstavljaju serijski broj leka; Vlasniki kodovi (Property Codes), koji predstavljaju jedinstvenu grafiku ilustraciju koja predstavlja serijski broj leka; RFID zatita (Radio Frequency Identification RFID), koja predstavlja nain obeleavanja pakovanja leka koji se moe proitati uz pomo radio talasa i na taj nain utvrditi serijski broj leka; Kriptoglifi, otisci prsta i hologrami (Cryptoglyphs, Fingerprints & Holograms), koji predstavljaju napredne tehnike oznaavanja putem savremenih fizikih metoda. Vrlo esto su u upotrebi razne vrste holograma, koje se dobijaju tehnologijama holografije i koji se esto koriste za izradu zatitnih markica kojima se oznaavaju pakovanja lekova; Ostale tehnologije autentikacije, tj. kodiranja lekova, kao to su: (1) tehnologija zatite putem mikroica (Microwires), (2) tehnologija zatite putem laserski itljive podloge, (3) tehnologije zatite putem hiper oznaka (Hyperlabeling) i slino.

Imajui u vidu da se autentikacija lekova u sve veoj meri podie na vii nivo, u najeoj upotrebi su sledei naini kodiranja: (i) linearni bar-kodovi, (ii) hologrami, (iii) 2D matrini kodovi i u poslednje vreme (iv) RFID zatita.

Identifikacija lekova (Product Identification) predstavlja proces verifikacije svakog pojedinanog pakovanja leka. Identifikacijom lekova vri se prepoznavanje serijskih brojeva ili drugih elemenata korienih prilikom autentikacije lekova. U odnosu na nain verifikacije, sve metode identifikacije lekova se mogu svrstati u: (1) metode rune i vizuelne identifikacije i (2) metode mainske identifikacije. Imajui u vidu vei broj naina kodiranja lekova, u upotrebi su sledee tehnologije za identifikaciju lekova:

4/8

Klasina mainska identifikacija, koja se najee koristi za linearne bar-kodove i 2D kodove; Identifikacija putem radiofrekvencija, koja se koristi za RFID kodove i koja je u sve veoj upotrebi; Identifikacija putem lasera, koja se koristi za neke od naprednih tehnika kodiranja; i Identifikacija putem specifinih tehnologija, kao to je npr. identifikacija putem dekodiranja mikroica itd. Razne napredne tehnike, kao to su npr. difrakcione tehnike uz pomo X-zraka (primer: Raman Spectroscopy and Energy Dispersive X-Ray Diffraction EDXRD), ijom upotrebom je mogue otkriti falsifikovani lek dok je jo upakovan.

Jedan od znaajnijih koraka u pravcu standardizovanog sistema zatite medicinskih proizvoda i lekova predstavlja i uvoenje E-Pedigree sistema. E-Pedigree sistem predstavlja sistem kojim se na standardizovani nain lekovi prate od procesa proizvodnje (fabrika) do procesa prodaje pacijentima (apoteka). Uspostavljen je od strane FDA 2006. godine i baziran je na dokumentu koji se zove poreklo leka (Drug Pedigree). Poreklo leka predstavlja izjavu ili originalni dokument kojim se identifikuje svaka prethodna prodaja, kupovina ili trgovina lekom, ukljuujui i datume tih transakcija i imena i adrese svih uesnika u tom procesu. Poreklo leka obuhvata sledee podatke: LOT broj, jaina, rok trajanja, broj reenja za stavljanje u promet, naziv proizvoaa, naziv distributera, veledrogerije ili apoteke koji vri promet, jedinstveni kod za svako pojedinano pakovanje leka itd.

5/8

Uokvireni tekst

Zatita lekova u Srbiji je definisana Pravilnikom o sadraju i nainu obeleavanja spoljnjeg i unutranjeg pakovanja leka, dodatnom obeleavanju, kao i sadraju uputstva za lek (Sl. glasnik RS 41/2011). Svako pakovanje leka zatieno je na tri naina: (1) obavezni podaci o leku, (2) EAN kod i (3) kontrolna markica. Obavezni podaci koji se istiu na spoljnjem pakovanju su sledei: naziv leka u standardnom i brajevom pismu, ime aktivne i pomonih supstanci, farmaceutski oblik i jaina, podaci o nosiocu dozvole, broj i datum izdavanja dozvole, broj serije i rok upotrebe leka, ATC ifra, uputstvo za upotrebu itd. EAN kod se sastoji od 13 cifara (EAN-13), izuzetno i od 8 cifara (EAN-8), i u skladu je sa ISO standardom SRPS ISO/IEC 15420, koji regulie postupke automatske identifikacije i obuhvatanja podataka, tj. specifikaciju bar-kod simbologije. Kontrolna markica predstavlja dodatni sistem zatite lekova baziran na kombinaciji bar-kod i hologramske tehnologije i lepi se u posebno oznaeni prostor na spoljnom pakovanju (tzv. Blue Box). Kontrolna markica sadri sledee elemente: Rei Republika Srbija i Ministarstvo zdravlja ALIMS Serijski broj kontrolne markice (standardni numeriki kod) Bar-kod koji sadri serijski broj kontrolne markice (linearni bar-kod) Specijalan hologram sa obelejima Ministarstva zdravlja (3D hologram)

Kontrolna markica je izraena od ovlaenog tela Zavoda za izradu novanica i kovanog novca Topider, koji je u sastavu NBS. Kontrolna markica je pravougaonog oblika, sa zaobljenim uglovima, dimenzija 18x30mm. Pored kontrolne markice, u Blue Box-u se navodi i podatak o reimu izdavanja leka, i to: Samo na recept i Bez recepta. Ukoliko je kontrolna markica na stranom jeziku, tj. u sluaju prometa leka koji ima dozvolu, ali ija je godinja potronja manja od 5.000 pakovanja, kao i u sluaju uvoza neregistrovanog leka, predvieno je lepljenje dodatne kontrolne markice na srpskom jeziku. Iste kontrolne markice, ali sa izmenjenim nazivima regulatornih tela, se primenjuju i kod veterinarskih lekova.

6/8

Ilustracije

7/8

Slike

8/8