Glava 5 Gravitacija

Orbitiranje prirodnih i vetakih satelita oko Zemlje, planeta oko Sunca, s c fenomen plime i oseke, prenos toplote strujanjem uida, visoka temperatura unutranjosti planeta, padanje tela koje ispustimo ka povrini Zemlje, ..., je s s prouzrokovano postojanjem sile gravitacije. Naime, naa stopala moraju da s se napregnu da izdre nau teinu - silu gravitacije kojom Zemlja deluje na z s z nae telo. Vertikalan pad jabuke sa drveta je izazvan delovanjem iste sile. s Mesec orbitira oko Zemlje poto gravitaciona sila stvara centripetalnu silu s na rastojanju od stotina miliona metara (rastojanje Zemlje i Meseca iznosi 3 108 m). Ista sila odrava kretanja planeta oko Sunca, zvezda u galaksiji, z i galaksija u klasteru galaksija. U tom smislu je re o univerzalnoj sili koja c deluje na isti nain na veoma razliitim rastojanjima i opisuje ogromana broj c c pojava. Moderna zika opisuje gravitaciju Ajntajnovom optom teorijom s s relativnosti, mada mnogo prostiji Njutnov zakon univerzalne gravitacije nudi, mnogo prostije ali ipak dovoljno tano, opisivanje istih fenomena. c

5.1

Njutnov zakon univerzalne gravitacije

Njutn je prvi precizno opisao gravitacionu silu i pokazao da ona moe da z objasni i padanje tela na Zemlju i kretanja nebeskih tela. On nije medjutim prvi koji je doao na takvu ideju. Njegov prethodnik je Galilej koji je tvrdio s upravo to: da i jedna i druga vrsta kretanja imaju isti uzrok. Neki od Njutnovih savremenika, Robert Huk, Kristofer Vren i Edmund Halej, su takodje inili napore i imali odredjene rezultate u razumevanju gravitacije. Njutn je c medjutim prvi koji je doao do tanog matematikog obrasca i iskoristio ga s c c 127

128

GLAVA 5. GRAVITACIJA

da pokae da su putanje nebeskih tela oblika takozvanih konusnih preseka: z krunice, elipse, parabole i hiperbole. Ta teorijska predvidjanja predstavlz jaju veliki trijumpf jer je ve neko vreme bilo poznato da sateliti, planete i c komete imaju ba takve putanje, ali niko nije znao da objasni mehanizam s koji je dovodio do ba takvih putanja a ne nekih drugih. s Izraza koji opisuje gravitacionu silu je relativno jednostavan. Ona je uvek privlana i zavisi samo od masa koje deluju njome i njihovog rastoc janja. Taj izraz se naziva Njutnov zakon univerzalne gravitacije i glasi izmedju svaka dva tela u vasioni postoji privlana sila koja deluje c du prave linije koja ih spaja. Ta sila je direktno proporcionalna z proizvodu njihovih masa a obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja izmedju njih. Za dva tela masa m i M , iji se centri masa nalaze na c

Slika 5.1: Gravitaciono privlaenje du linije koja spaja centre masa bilo koja c z dva tela. Intenzitet sile je ist za oba tela to je u skladu sa treim Njutnovim s c zakonom medjusobnom rastojanju r (slika 5.1), ovaj izraz glasi F = mM , r2 (5.1)

gde je F intenzitet gravitacione sile, je konstanta proporcionalnosti koja se naziva gravitaciona konstanta. je univerzalna konstanta jer je njena vrednost ista svuda u univerzumu. Ona je odredjena eksperimentalno1 i ima vrednost N m2 = 6, 673 1011 kg2
1

Tekst o tome ko je i kada odredio.

5.1. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE

129

u SI jedinicama (to znai da, kada mase merimo u kilogramima a rastojanje u c metrima, silu emo obavezno dobiti u njutnima). Ukoliko je re o delovanje c c dva tela ije su mase po 1,000 kg i nalaze se na rastojanju od 1, 000 m, c privlana sila e biti jednaka 6,6731011 N. Ovo je izuzetno mala vrednost c c koja je u skladu sa svakodnevnim iskustvom. Naime mi ne oseamo delovanje c ak ni veoma velikih objekata, kao to su planine, na nas. Kada je reo teini c s c z naih tela na Zemlji, treba imati u vidu da je ona posledica delovanja cele s Zemlje, ija je masa znatno ve a od mase najveih planina, na nas. c c c Prisetimo smo da smo ranije naveli da je ubrzanje Zemljine te, na njenoj e 2 povrini i blizu nje, jednako 9,80 m/s . Kako sada znamo izraz koji opisuje s silu koja izaziva to ubrzanje, da vidimo kako se dolazi do izraza koji ga opisuje. Teina tela mg, je u stvari gravitaciona sila izmedju tela i Zemlje. z Ako zamenimo mg u izraz za Njutnov zakon univerzalne gravitacije dobija se mM mg = 2 , r gde je m masa tela a M masa Zemlje, a r rastojanje do centra Zemlje (zapravo rastojanje centara masa tela i Zemlje). Nakon skraivanja mase m, dobija se c jednaina koja odredjuje vrednost ubrzanja g c g= M . r2 (5.2)

Ukoliko zamenimo poznate vrednosti za masu i poluprenik Zemlje, dobija c se N m2 5, 98 1024 kg g = 6, 67 1011 = 9, 80 m/s2 . 2 6 m)2 (6, 38 10 kg To je oekivana vrednost za ubrzanje Zemljine tee a veoma je vana injenica c z z c da ne zavisi od mase tela koje se kree u Zemljinom gravitacionom polju.2 c Njutnov zakon gravitacije, osim to u sebi sadri Galilejevo tvrdjenje da sva s z tela padaju sa istim ubrzanjem, ide i korak dalje, objanjavajui tu injenicu s c c silom koja izaziva taj pad za koju je utvrdio da je univerzalna i da deluje izmedju svih masivnih tela u vasioni. Pogreno je misliti da je Zemlja stacionarna (ovde se ne misli na njenu s rotaciju oko sopstvene ose) dok se Mesec vrti oko nje. U stvari, i prema
U ovom izraunavanju g je zanemaren otpor koji vazduh prua kretanju tela kroz c z njega kao i male varijacije poluprenika Zemlje. Takodje postoje efekti koji su posledica c rotacije Zemlje usled kojih je g manje na ekvatoru nego na polovima.
2

130

GLAVA 5. GRAVITACIJA

Slika 5.2: Zemlja i Mesec se okrenu priblino jednom za mesec dana oko z njihovog centra masa

Slika 5.3: Putanje centra masa sistema Zemlja-Mesec i same Zemlje oko Sunca (talasasta linija).

5.1. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE

131

Njutnovom zakonu univerzalne gravitacije i u skladu sa zakonom akcije i reakcije, jednakom silom deluje i Mesec na Zemlju i Zemlja na Mesec. Ove sile se razlikuju samo po smeru. U stvari, Mesec i Zemlja uestvuju u rotaciji c oko zajednikog centra masa kao to je to prikazano na slici 5.2. Koliki uticaj c s ima Mesec na kretanja Zemlje se vidi se i po tome to on svojim delovanem s deformie eliptinu putanju Zemlje oko Sunca inei je talasastom. s c c c

5.1.1

Zavisnost ubrzanja Zemljine tee od visine z

Podsetimo se da smo ranije denisali mg kao teinu tela mase m, pri emu je z c g ubrzanje Zemljine tee, odnosno ubrzanje tela koje slobodno pada u njenom z gravitacionom polju odredjeno jednainom (5.2). Ukoliko se, medjutim, telo c nalazi na visini h iznad povrine Zemlje, rastojanje od tela do centra mase s Zemlje e biti r = R + h, tako da e intenzitet gravitacione sile prema (5.1) c c biti mM mM F = 2 = . r (R + h)2 Telo koje se nalazi na ovoj visini takodje pada sa nekim ubrzanjem koje se oigledno razlikuje od g odredjenog jednainom (5.2). Ukoliko ga oznaimo c c c sa g , izraz za drugi Njutnov zakon, u ovom sluaju, daje c mg = mM , (R + h)2

to nakon skraivanja mase tela m za ubrzanje koje tela imaju pri slobodnom s c padu sa visine h u polju Zemljine tee, daje z g = M . (R + h)2 (5.3)

Iz ove jednaine se vidi da ubrzanje opada sa visinom. Kako je teina tela c z mg , odavde sledi da e u sluaju kada visina tela h bude jako velika, teina c c z tela biti veoma mala, pa e u nekom graninom sluaju postati praktino c c c c jednaka nuli.

5.1.2

Plima i oseka

Plima i oseka koje se javljaju na okeanima i morima su najvidljiviji rezultat delovanja gravitacione sile Meseca na Zemlju. Slika 5.4 predstavlja uproeni sc

132 Visina h (km) 1 000 2 000 3 000 4 000 5 000 6 000 7 000 8 000 9 000 10 000 50 000

GLAVA 5. GRAVITACIJA g (m/s2 ) 7,33 5,68 4,53 3,70 3,08 2,60 2,23 1,93 1,69 1,49 0,13 0

Tabela 5.1: Ubrzanja Zemljine tee za neke visine iznad povrine Zemlje. z s

Slika 5.4: Plima i oseka izazvane na Zemlji gravitacionim delovanjem Meseca. prikaz pozicije Meseca u odnosu na plimu koju je izazvao na vodenim masama na Zemlji. Kako voda moe da tee, plima se dogadja na strani Zemlje koja je z c blia Mesecu, jer je na tom mestu gravitaciono privlaenje od strane Meseca z c najvee. Poznata je injenica da se plima pojavljuje i sa druge, dalje, strane c c Zemlje. Zato? Odgovor se sastoji u tome da, Mesec privlai Zemlju jae s c c nego vodu koja se nalazi na daljoj strani Zemlje, u odnosu na Mesec, iz prostog razloga jer je Zemlja blia Mesecu. Iz tog razloga je voda sa strane z koja je blia Mesecu, pomerenja ka njemu, kao to je i Zemlja pomerena blie z s z od vode koja se nalazi na drugoj, daljoj strani Zemlje. Kako Zemlja rotira oko svoje ose, plima i oseka zadravaju svoj poloaj u odnosu na Mesec. Iz z z tog razloga se imamo pojavu plime dva puta dnevno.

5.1. NJUTNOV ZAKON UNIVERZALNE GRAVITACIJE

133

Slika 5.5: (a, b) Najvie i (c) najnie plime. s z Sunce, kao najmasivnije telo u naem planetarnom sistemu, takodje utie s c na pojavu plime i oseke, ali je njegov uticaj otprilike jednak polovini uticaja Meseca. Stoga se najvee plime, nazivaju se prolenim, pojavljuju onda kada c c se Zemlja, Mesec i Sunce na jednoj liniji. Najnie plime se dogadjaju onda, z kada se Sunce nalazi pod pravim uglom u odnosu na lliniju koja spaja poloaj z Zemlje i Meseca. Plima i oseka nisu pojave koje postoje samo na Zemlji ve se deavaju i c s u drugim astronomskim sistemima. Najekstremnije su tamo gde je i gravitaciona sila najvea i rapidno se menja, a to je u blizini crnih rupa3 (slika 5.6). c U naoj galaksiji je registrovano nekoliko objekata koji su kandidati za crne s rupe. One imaju mase vee od mase Sunca, dok im je dijametar (usled veoma c jake gravitacije) tek nekoliko kilometara. Na slici 5.6 je prikazana crna rupa koja se formirala u jednom binarnom sistemu (sistem koji se sastojao od dve zvede). Plimske sile koje stvara crna rupa su tako velike da prosto upaju c materiju sa druge zvezde i usisavaju u crnu rupu. Ta materija se pri tom jako komprimuje i zagreva, i pri tom kreira svetlost i X zrake koji mogu da
Crna rupa je objekat ija je gravitacija toliko jaka da sa nje ne moe nita da ode, ak c z s c ni svetlost.
3

134 se registruju sa Zemlje.

GLAVA 5. GRAVITACIJA

Slika 5.6: Crna rupa koja usisava materiju sa bliske zvezde.

5.2

Keplerovi zakoni

Danas stotine vetakih satelita orbitira oko Zemlje zajedno sa hiljadama s c komada raznog otpada. Takodje nam je dobro poznat oblik njihove putanje. Putanja Meseca oko Zemlje, orbite planeta, asteroida, meteora i kometa oko Sunca su veoma interesantne. Ako pogledamo van naeg planetarnog sistema s videemo nepojmljiv broj zvezda, galaksija, i drugih nebeskih objekata koji c orbitiraju jedni oko drugih i interaguju gravitacionim silama. Svim tim kretanjima upravlja gravitaciona sila, i uzimajui je u obzir c mogue je manje ili vie tano opisati ih. Naravno, kada je re o sistemima c s c c sa vie objekata, jednaine postaju komplikovane pa se moraju reavati uz s c s pomo kompjutera. Medjutim, za opisivanje orbita odredjene klase sistema, c nisu potrebni kompjuteri, i mi emo se sada pozabaviti njima. Te orbite c imaju sledee karakteristike: c Telo manje mase m orbitira oko tela mnogo vee mase M . Ovo znai da c c moemo da smatramo telo mase M praktino stacionarnim, odnosno z c za njega moemo da veemo inercijalan sistem reference. Ukoliko je z z orbita zatvorena kriva, telo mase m se naziva satelitom veeg tela. c Sistem je izolovan od drugih masivnih tela. Ovo nam dozvoljava da zanemarimo male efekte na putanje koji potiu od tela koja se nalaze c van posmatranog sistema. Ove uslove zadovoljavaju, sa dovoljno velikom tanou, svi Zemljini c sc sateliti (ukljuujui i prirodni satelit Mesec), tela koja orbitiraju oko Sunca, i c c

5.2. KEPLEROVI ZAKONI

135

Slika 5.7: Elipsa je zatvorena kriva kod koje je zbir rastojanja ma koje take c na njoj od dva fokusa (f1 i f2 ) konstantan. sateliti ostalih planeta. Istorijski gledano, prvo su prouavane orbite planeta, c 4 za koje je Kepler denisao tri zakona koji u potpunosti opisuju njihovo kre tanje. Stavie ovi zakoni vae za bilo koja tela koja zadovoljavaju navedene s z uslove, a ne samo za planete Sunevog sistema. Keplerovi zakoni kretanja c planeta glase: Prvi Keplerov zakon. Orbita svake planete oko Sunca je elipsa u ijem c 5 jednom fokusu se nalazi Sunce (slika 5.8). c s Drugi Keplerov zakon. Svaka planeta se kree tako da, zamiljenja linija koja spaja Sunce i planetu, prebrie jednake povrine za jednake s s intervale vremena (slika 5.9). Trei Keplerov zakon. Odnos kvadrata perioda obilaska ma koje dve c planete oko Sunca je jednak odnosu treih stepena njihovog srednjeg c
Johannes Kepler (1571-1630), nemaki astronom koji je nakon paljivog studiranja c z (preko 20 godina) velike koliine podataka koje je sakupio danski astronom Tycho Brahe c (Tiho Brahe) u vezi kretanja planeta, denisao tri zakona koji ih opisuju. 5 Putanja tela pod delovanjem gravitacione sile moe u stvari da bude bilo koji takozvani z konusni presek-krunica, elipsa, parabola, hiperbola, pri emu je telo vee mase u njegovog z c c ii, odnosno fokusu. Konusni preseci imaju fokuse, kod krunice postoji jedan i nalazi se zz z u njenom centru, dok elipsa ima dva. Veina tela u sunevom sistemu ima eliptine orbite c c c to znai da ne mogu da ga napuste. s c
4

136

GLAVA 5. GRAVITACIJA

Slika 5.8: Ilustracija prvog Keplerovog zakona.

Slika 5.9: Ilustracija drugog Keplerovog zakona. Osenene oblasti imaju c jednaku povrinu. Planeti je potrebno jednako vreme da stigne od take A s c do B, od C do D i od E do F . Posledica toga je da se planeta bre kree z c kada je blia telu mase M . z

 5.3. BESTEZINSKO STANJE I UTICAJ NA BIO SISTEME rastojanja od Sunca. Jednaina koja izraava ovaj zakon glasi c z
2 T1 r3 = 1, 2 3 T2 r2

137

(5.4)

gde je T period (vreme obilaska orbite) a r je srednje rastojanje. Napomenimo jo jednom da, iako su Keplervovi zakoni formulisani da s bi objasnili kretanje planeta oko Sunca, oni vae za kretanje svih tela koja z zadovoljavaju ona dva navedena uslova. Vano je takodje uoiti da Keplerovi z c zakoni govore o tome ta se deava a ne zbog ega se to deava. U tom s s c s smislu su Keplerovi zakoni kinematiki, dok je Njutnov zakon univerzalne c gravitacije, zakon koji je odredio dinamiku Sunevog sistema. c

5.3

Besteinsko stanje i uticaj na bio sisteme z

U poredjenju sa velikom ekonomskom i nauom koristi koje imamo od posn tojanja vetakih zemljinih satelita, boravak ljudi u kosmosu je zanemarljiv s c za oko etiri decenije od kako smo uspeli da savladamo zemljinu gravitaciju i c otisnemo se u kosmos. Slanje ljudi u kosmos je jo uvek veoma skupo a esto i s c rizino. U jednom periodu je ak dolo do zastoja lansiranja ljudskih posada c c s u orbitu oko Zemlje usled dve velike katastrofe koje su se desile amerikim c atlovima. U medjuvremenu je narastao interes za ponovno sputanje na s s Mesec, a rate lagano i broj zemalja koje su spososbne da obavljaju svemirske letove, tako da se verovatno nalazimo na poetku jednog novog perioda u koc jem e biti puno novih izazova za oveanstvo. Za sada postoji samo jedan c c c vidljiv ekonomski rezon za obavljanje svemirskih letova - turizam! Ve posc toje kompanije koje se bave prodajom vremena provedenog u kosmosu, a obavljen je i odredjen broj komercijalnih letova. Krstarenje kosmosom e c biti izazova za dovoljno bogate, ali i hrabre. Kosmika bolest c Dakle, putnici u kosmos, moraju da budu bogati, hrabri i da imaju gvozdeni stomak. Boravak ivih bia, koja su se evolucijom dizajnirala da ive z c z 2 na Zemlji gde je g = 9, 80 m/s , u uslovima nulte gravitacije (g = 0) je, u najmanju ruku, neugodan. U toku pripreme astronauta za prve kosmike c programa panja je bila fokusirana da oni budu u perfektnoj zikoj kondiciji, z c

138

GLAVA 5. GRAVITACIJA

ali je ubrzo postalo jasno da to ne spreava veoma neugodne oseaje u stomc c aku usled male gravitacije. Nae unutranje uvo, preko koga inae imamo s s c oseaj za gore i dole u ovoj situaciji ne moe da uspostavi uobiajenu c z c orijentaciju. Te kontradiktorne informacije koje dobija nae telo ga dovodi u s stanje posebne bolesti koja se, po analogiji sa morskom, naziva kosmikom c boleu. sc Efekti dugog boravka u kosmosu Postoji niz efekata dueg boravka u kosmosu, pomenimo samo probleme sa z krvotokom, miiima i kostima.6 sc Efekti na miie i kosti su slini onima koje imaju stari ljudi i ljudi koji sc c su prinudjeni da usled neke bolesti vezani due vreme za krevet. Dobro je z poznato da miii postaju vri, odnosno oputeniji, u zavisnosti od toga sc c sc s koliko ih koristimo onosno ne koristimo. Kada je re o kostima, poznato je c da se, stalno jedan deo njihove mase zamenjuje novim materijalom. Balans izmedju gubitka starog materijal kosti i novog materijala koji ga zamenjuje, se remeti u uslovima gravitacije razliite od one na koja su naa tela c s navikla. Ovaj efekat je najizraeniji na kostima donjeg dela tela jer su one i z najvee. Istraivanja jo uvek nisu dala odgovor na pitanje da li je u uslovima c z s male gravitacije ubrzan proces gubitka starog materijala ili je usporen proces stvaranja novog, to usporava zamenu i odravanja kosti u konstantnom s z stanju. Takodje se vre istraivanja i u smeru pokuaja da se ovaj efekat s z s anulira dijetama i/lli lekovima. Druga grupa ziolokih problema se pojavljuje usled redistribucije uida u s telu. Vene i arterije u nogama su, u uslovima na Zemlji uobiajene gravitacije, c napregnute na takav nain da onemoguavaju gomilanje krvi u njima. Poznat c c je efekat, da kada sedimo na nogama due vreme, gubimo oseaj u njima jer z c smo usled neuobiajenog poloaja onemoguili krvne sudove da se kontrahuju c z c na nain kako to obino rade. U uslovima besteinskog stanja, krvni sudovi c c z koj se i dalje kontrahuju na nain da spreavaju gomilanje krvi u nogama, c c sada usled toga podiu krv ka gornjim delovima tela gde se ona gomila. z Trenutna posledica toga je oseaj naduvenosti gornjih delova tela, ali na c due staze ovakva raspodela krvi moe da izazove i znaajnije zdravstvene z z c probleme. Poseban problem je uveana koliina krvi u glavi astonauta usled c c ega orgnizam ima utisak da u celom telu postoji poveana koliina krvi. c c c
Ruski astronauti su, obzirom na mesece koje su provodili na svemirskoj stanici Mir postali specijalisti u treningu za duge boravke u kosmosu.
6

 5.3. BESTEZINSKO STANJE I UTICAJ NA BIO SISTEME

139

Telo reaguje na taj naina to smanjuje ukupnu kollinu krvi u organizmu c s c a konsekvenca je poveanje koncentracije crvenih krvnih zrnaca. Na ovo c poveanje organizam opet reaguje teei da je svede na normalnu, ali to c z c znai da e u ukupnom iznosu ovih crnaca da bude manje, to nije dobro. U c c s misijama koje su do sada izvedene, ovaj efekat nije izazivao takve probleme kao ranije opisan miino-skeletni, ali ga svakako treba imati u vidu u sluaju sc c dueg boravka u besteinskom stanju. z z Reprodukcija u kosmosu Ukoliko se u budunosti bude razmiljalo o kolonizaciji kosmosa, veoma e c s c biti vano uzeti u obzir i pitanja vezana za razmnoavanje ljudske vrste u z z tim uslovima. Do sada je u kosmosu boravila jedna, ve trudna, ruska astroc nautkinja, i nakon povratka rodila zdravo i normalno dete. Dosadanja istraivanja su bila skoncentrisana uglavnom na reprodukciju s z biljnih i ivotinjskih vrsta u kosmosu. Zeljaste biljke, gljive, insekti, ribe z i vodozemci su pokazali da u njihovom boravku i razmoavanju nije bilo z problema, bar unutar jedne generacije. U mnogim sluajevima su ivotinjski c z embrioni, zaeti u orbiti, poeli da se razvijaju abnormalno, ali su se u kasc c nijem razvoju korigovali i bili normalni. Medjutim, embrioni kokoi koji su bili oplodjeni na Zemlji manje od 24 s sati pre poletanja u orbitu, nisu uspeli da preive. Obzirom da su kokoi, z s od svih organizama na kojima su vrena istraivanja, najsliniji ljudima, nije s z c sasvim sigurno da e ljudi moi da se razmnoaavaju uspeno u uslovima c c z s nulte gravitacije. Vetaka gravitacija s c Ukoliko bi ljudi morali da borave u kosmosu neki dui period (due od godz z inu dana), bie potrebno da se konstruiu kosmike stanice koje e, usled c s c c sopstvene rotacije, stvarati iluziju teine. Mogue je simulirati i uobiajenu z c c gravitaciju na koju smo navikli na Zemlji, a za turiste bi mogla da se simulira gravitacija od 2 do 5 m/s2 . Nauna fantastika je obino fokusirana na kolonizaciju nebeskih tela koja c c imaju neke slinosti sa Zemljom, kao to su to na primer Mesec, Mars, c s Jupiterov ledeni satelit Evropa, gde u principu nije mogue konstruisati c rotirajue strukture na povrini koje bi stvarale utisak poveane gravitacije. c s c Naime, gravitaciona ubrzanja na ovim nebeskim telima su izmedju 2 i 3 m/s2 ,

140

GLAVA 5. GRAVITACIJA

dakle na due staze nisu pogodna za boravak ljudi. z U tom smislu su realnije kolonije koje bi bile konstruisanje u medjuplanetarnom prostoru gde je mogue stvoriti vetaku gravitaciju. c s c

5.4

Sile kod krivolinijskog kretanja

Prema prvom Njutnovom zakonu, ako na telo ne deluje sila, ono je u stanju mirovanja ili uniformnog pravolinijskog kretanja. Kod kretanja pak po krunici, z kao to smo videli, mora da postoji centripetalno ubrzanje. Jasno je da to s ubrzanje mora da bude izazvano nekom silom koja je istog pravca i smera, pa se prema tome zove centripetalna. Primeri za ovakve sile su, sila zatezanja koja deluje na telo koje zakaeno za kanap rotira, gravitaciona sila c Zemlje koja deluje na Mesec, sila trenja izmedju tokova automobila prilikom c skretanja u krivini, ... Prema drugom Njutnovom zakonu, centripetalna sila je jednaka proizvodu mase tela i centripetalnog ubrzanja, odnosno Fc = mac . Prema izrazu (2.25), intenzitet centripetalne sile moemo da zapiemo u dva z s oblika v2 Fc = m , Fc = mr 2 . (5.5) r Ukoliko prvi izraz reimo po polupreniku krunice r, dobijamo s c z mv 2 r= . Fc Odavde se vidi da za, istu masu i linijsku brzinu, vea centripetalna sila c dovodi do kretanja po krunici manjeg poluprenika. z c Centripetalna sila moe biti razliite prirode, u zavisnosti od toga ta z c s prouzrokuje kretanje po krunici. Tako, u sluaju kretanja Meseca oko z c Zemlje, kao to je ve napomenuto, centripetalna sila je gravitaciona sila kos c jom Zemlja privlai Mesec, pri kretanju elektrona oko jezgra, centripetalna c sila je elektrina privlana sila, itd. Kada se automobil kree u krivini, tada c c c je centripetalna sila, sila trenja izmedju tokova i kolovoza. Ako to trenje c nije dovoljno veliko (mokar asfalt, poledica, prevelika linijska brzina), automobil izlee iz krivine. Moe da se kae da, centripetalna sila nije neka nova c z z

 5.5. KOSMICKE BRZINE

141

Slika 5.10: Za kretanje istog tela jednakom linijskom brzinom po krunici z manjeg poluprenika, potrebna je vea centripetalna sila. c c vrsta sile, ve samo poseban naziv za svaku silu koja menja pravac brzine i c uzrokuje kretanje tela po krunoj putanji. z Prema treem Njutnovom zakonu, centripetalna sila mora da ima i odgoc varajuu silu reakcije. Ova sila deluje na centar oko koga se odvija kruno c z kretanje, istoj je intenziteta a suprotnog smera od centripetalne sile i naziva se centrifugalna sila. Centripetalna i centrifugalna sila deluju na razliita c tela, centripetalna na telo koje se kree po krivini, a centrifugalna na telo c koje je odgovorno za takav nain kretanja. Na primer, za kretanje Meseca c oko Zemlje, centripetalna sila deluje na Mesec, a centrifugalna na Zemlju. Pri rotaciji tela vezanog preko kanapa za ruku, ruka osea dejstvo centrifugalne c sile. U sluaju prekida veze (kidanje kanapa, hipotetiki prestanka dejstva c c Zemljine gravitacije na Mesec, proklizavanje automobila u krivini, ...), nestaju uslovi za postojanje centipetalne i centrifugalne sile, pa e telo produiti c z pravolinijsko kretanje, po tangenti na putanju, konstantnom brzinom.

5.5

Kosmike brzine c

Kosmike brzine su karakteristine brzine u astronautici. Odnose se na dato c c nebesko telo, i za svako od njih su razliite. c

5.5.1

Prva kosmika brzina c

Prva kosmika brzina je brzina koju treba da ima vetaki satelit neke planc s c ete, iji je poluprenik putanje jednak ili vrlo blizak polupreniku te planete. c c c

142

GLAVA 5. GRAVITACIJA

Sateliti koji se kreu prvom kosmikom brzinom, se kreuu neposredno izc c c nad povrine planeta. Poto Zemlja ima atmosferu, prva kosmika brzina s s c se rauna za visinu od oko 200 km gde vlada skoro idealan vakuum i nema c otpora u toku kretanja satelita.7 Prilikom kretanja satelita mase m, po krunoj orbiti oko Zemlje poluprez c nika R, ispunjen je satelit da je gravitaciona sila izmedju satelita i Zemlje jednaka takozvanoj centrifugalnoj sili koja deluje na satelit pri njegovom kretanju prvom kosmikokm brzinom v1 , odnosno c mg =
2 mv1 . r

Odavde je prva kosmika brzina data izrazom c v1 = gr.

Primetimo da u ovom izrazu ne gurie masa tela m. Zamenom vrednosti s za ubrzanje g = 9.80 m/s2 i za poluprenik Zemlje r = 6, 37 106 m, za c vrednost prve kosmike brzine, u odnosu na Zemlju, se dobija c v1 = 7, 91 km/s. Telo koje ima poetnu brzinu jednaku prvoj kosmikoj brzini, ne pasti na c c e Zemlju i ostae u njenoj sferi dejstva kao satelit, pod uslov da na njega ne c deluju druge spoljanje sile. s

5.5.2

Druga kosmika brzina c

Druga kosmika brzina je najmanja brzina kojom treba izbaciti telo sa neke c planete da bi izalo iz zone dejstva njenog gravitacionog polja. Ovakvo telo s ulazi u zonu dejstva Sunca i postaje njegov novi satelit (kao to to ve jesu s c planete). Kinetiv cka energija tela mase m koje se izbacuje brzinom v2 troi se na s vrenje rada protiv gravitacione sile Zemlje. Rad se pri tome vri na putanji s s koja poinje na rastojanju R od centra Zemlje pa formalno do beskonanosti, c c jer je na jako velikim rastojanjima od Zemlje, njeno polje praktino jednako c nuli. Uslov iz koga se moe dobiti traena brzina je da kinetika energija z z c
Ukoliko bi se telo kretalo prvom kosmikom brzinom kroz atmosferu, toliko bi se (usled c trenja) zagrejalo da bi izgorelo.
7

5.6. ZADACI

143

izbaenog tela bude bar jednaka njegovoj potencijalnoj energiji u polju tee, c z jer jedino u tom sluaju moe da je potpuno savlada. Drugim reima, mora c z c da vai uslov z 2 mv2 mM = , 2 r iz koga se za traenu brzinu dobija z v2 = 2M . r

Kako je, prema formuli (5.2), ubrzanje Zemljine tee na povrini Zemlje jedz s nako M/r, druga kosmika brzina je povezana sa prvom sledeom relacijom c c v2 = 2v1 , pa joj je vrednost v2 = 11, 2 km/s.

5.5.3

Ostale kosmike brzina c

Osim pomenute dve postoje i trea i etvrta kosmika brzina. Trea je nac c c c jmanja brzina koju treba saoptiti telu da bi izalo iz zone dejstva Sunca s s a etvrta da bi otilo izvan dejstva gravitacionog polja galaksije i otilo u c s s vasionu. Moe da se pokae da su njihove vrednosti z z v3 = 42, 2 km/s, i v4 290 km/s.

5.6

Zadaci

1. Medjunarodna svemirska stanica je konstruisana da funkcionie na visini s od 350 km iznad povrine Zemlje. Kada je napravljena, njena teina s z 6 na povrini Zemlje je bila 4, 22 10 N. Kolika je njena teina kada se s z nalazi na orbiti? 2. Koristei injenicu da je ubrzanje Zemljine tee g = 9, 80 m/s2 , odrediti c c z prosenu gustinu Zemlje. c c 3. Smatrajui da Mesec obidje Zemlju, u proseku za 27,3 dana i da je njegova srednja udaljenost od nje 3,84108 m od centra Zemlje, odrediti period vetakog Zemljinog satelita koji treba da orbitira na visini od s c 1500 km iznad povrine Zemlje. s

144

GLAVA 5. GRAVITACIJA

5.7

Reenja s

1. Teina stanice e biti jednaka proizvodu njene mase m i ubrznanja z c Zemljine tee g na toj visini. Masu stanice emo nai deljenjem njene z c c teine i vrednosti ubrzanja g na povrini Zemlje z s m= 4, 22 106 N = 4, 3 105 kg. 2 9, 80 m/s

Primenjujui jednainu (5.3), za ubrzanje g na udaljenosti r = R+h = c c (6380 + 350) km = 6730 km, se dobija g = M N m2 5, 98 1024 kg = 6, 67 1011 = 8, 83 m/s2 . 2 2 6 m)2 (R + h) (6, 73 10 kg

Na osnovu ovoga, teina stanice je z Q = 4, 3 105 kg 8, 83 m/s2 = 3, 80 106 N. c 2. Iz jednaine (5.2), za masu Zemlje se dobija gr2 M= = 5, 96 1024 kg. Kako je prosena gustina Zemlje odnos njene mase i zapremine, smac trajui da je Zemlja priblino lopta, dobija se c z = M M = 4 3 = 5, 50 103 kg/m3 . V r 3

Kako je ova gustina oko dva puta vea od gustine veine stena na c c povrini Zemlje, zakljuujemo da unutranjost Zemlje ima znatno veu s c s c gustinu od sredje vrednosti gustine. 3. Na osnovu treeg Keplerovog zakona, obeleavajui indeksom 1 veliine c z c c koje se odnose na Mesec a indeksom 2 one koje se odnose na vetaki s c satelit, za period satelita se dobija T2 = r2 r1
3/2

T1 .

 5.7. RESENJA

145

U ovaj izraz treba zameniti date vrednosti ali treba imati u vidu da prosenu udaljenost vetakog satelita treba raunati od centra Zemlje c s c c a ne njene povrine, odnosno r2 = (1500 + 6380) km = 7880 km. Zams nena vrednosti sada daje T2 = 7880 km 3, 84 105 km
3/2

27, 3 dana

24, 0 h = 1, 93 h. dan

146

GLAVA 5. GRAVITACIJA