Fakultet za evropske pravno-politi ke studije,Univerzitet Singidunum

Seminarski rad

Predmet: Uvod u gra ansko i stvarno pravo

Tema:

Ni tavni pravni poslovi

Mentor: Jelena Brki ,asist.

Student: Igor Grbi 09-06/pr

April 2009, Novi Sad

1

1.Pojam ni tavnih pravnih poslova

Ni tavnim pravnim poslom, smatra se posao koji je protivan propisima ili javnom poretku.Pravni poslovi koji su u suprotnosti sa zakonskim normama, javnim poretkom i dobrim obi ajima se smatraju ni tavnim jer predstavljaju povredu dru tvenih interesa. Za ni tavne pravne poslove va e odre ena pravila, a to su: 1. Ni tavni pravni poslovi ne mogu proizvoditi nikakvo pravno dejstvo, zbog toga se

smatra kao da nisu ni zaklju eni.Ovakav pravni posao od samog po etka nema pravno dejstvo i protekom vremena ne mo e postati punova an.Tako e, ni tavni pravni posao ne mo e postati punova an ak i kada zabrana ili neki drugi uzrok ni tavnosti naknadno nestane. 2. Ni tavne pravne poslove mogu poni titi strane u pravnom poslu, dr avni organi po

slu benoj du nosti, ili druga zainteresovana lica.Kako bi se ni tavni pravni posao poni tio, neophodno je pokrenuti postupak pred sudom za njegovo poni tenje.Presuda suda u poni tenju ni tavnog posla je deklarativnog karaktera, to zna i da sud konstatuje razloge koji su doveli do ni tavnosti konkretnog pravnog posla. 3. Zahtev za poni tenje pravnog posla ne zastareva.Pravo na isticanje ni tavnosti se ne

gubi protekom vremena, to zna i da nije vezano za rok. 4. Izricanjem sankcija ni tavnosti pravnih poslova nastoji se spre iti njihovo dejstvo

koje je u suprotnosti sa javnim interesom. Da bi jedan obligacioni ugovor proizveo pravno dejstvo potrebno je da se ispune uslovi koji se zakonom zahtevaju za njegov nastanak i punova nost.Ti uslovi se uglavnom odnose na saglasnost volja,formu ugovora,sposobnost ugovaranja...Ukoliko u trenutku zaklju ivanja ugovora nedostaje jedan od ovih uslova, ka e se da je taj ugovor neva e i.Uzroci neva nosti nisu uvek isti, pa tako ni sankcija nije ista.Tako je kod jedne vrste neva e ih pravnih pravnih poslova (ni tavni ugovori ili apsolutno ni tavni ugovori) prisutna o tra sankcija, dok je kod drugih (ru ljivih ugovora ili relativno ni tavnih) sankcija bla e izra ena.

2.Posledice ni tavnosti

Osnovno pravilo ni tavnosti je da ni tavan pravan posao ne proizvodi nikakve pravne posledice. Ako ni jedna strana nije izvr ila u celini ni delimi no obavezu iz pravnog posla, ne nastaju posledice ni tavnosti, koje bi se prvenstveno ispoljavale u povra aju u pre a nje stanje.1 Kada obe ili samo jedna strana ispune svoje obaveze iz pravnog posla svaka strana ima du nost da vrati drugoj strani sve ono to je primila po osnovu ni tavnog pravnog posla. Ukoliko nije mogu e izvr iti vra anje daje se odgovaraju a naknada u novcu. Postoje izuzetci od pravila da je svaka strana du na vratiti drugoj sve ono to je primila a te izuzetke mo e ostvariti sud ako su za to ispunjene odre ene pretpostavke: 1. Ako je sadr ina ugovora takva da je protivna prinudnim propisima javnom poretku

takav ugovor e se smatrati ni tavnim. 2. Zahtev za vra anje podnosi nesavesna strana. U takvoj situaciji sud mo e u celini ili

delimi no odbiti zahtev nesavesne strane za vra anje onog to je dala drugoj strani. Ni tavnost ugovora povla i za sobom brojne pravne posledice. Osnovno pitanje koje se javlja kao posledica zaklju enja ni tavnog ugovora jeste pitanja regulisanja pravnih odnosa ugovornika kada su oni potpuno ili delimi no izvr ili ugovorne obaveze. Ukoliko ni jedan ugovornik ne izvr i op tu ugovornu obavezu pitanje povra aja se tada ne postavlja. U slu aju da jedna strana potpuno ili delimi no izvr i ugovorne obaveze naj e e se primenjuje povra aj u pre a nje stanje (restituto in integrum) i naknada tete. Daleko slo enije pitanje nastaje kada obe stranke potpuno ili delimi no izvr e ugovorne obaveze. Po lanu 104. st.1 ZOO Republike Srbije, svaka ugovorna strana je du na da vrati drugoj sve ono to je primila po osnovu ni tavnog ugovora. Zakon o obligacionim odnosima je kod pitanja posledica ni tavnih ugovora prihvatio re enje koje pru a razne mogu nosti. Pored povra aja u pre a nje stanje u slu aju kada samo jedna strana izvr i ugovornu obavezu primenjuje se i oduzimanje sporne stvari.

Ilija Babi ,Osnovi imovinskog prava,JP Slu beni glasnik,Beograd 2008. str. 159

3.Vrste ni tavnih pravnih poslova

Ni tavni pravni poslovi mogu biti: protivzakoniti, nemoralni, zelena ki, fiktivni, simulovani, prani poslovi potpuno poslovno nesposobnih lica i pravni poslovi zaklju eni izvan okvira pravne sosobnosti pravnog lica. 3.1 Protivzakoniti pravni poslovi Protivzakoniti pravni poslovi su poslovi skoji su zabranjeni na osnovu zakona ili drugim normama prava.Protivzakonitim pravnim poslovima se povre uju imperativne norme gra anskog prava ali i norme drugih grana prava. Kao posledica sve ve e intervencije dr ave u protivpravne odnose, broj zabranjenih pravnih poslova u svim oblastima prava nije zanemarljiv.Pravni posao ne mo e proizvesti pravno dejstvo ukoliko je u suprotnosti sa ustavom i prinudnim propisima pozitivnog prava.Zakonske zabrane su predvi ene mno tvom zakona, kako gra anskog tako i krivi nog, upravnog i drugih grana prava.Neke od ovih zabrana su sadr ane su osnovnim na elima Zakona o obligacionim odnosima, pa tako imamo: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obi aja, da svoje odnose urede po slobodnoj volji (autonomija volje)2. Zabranjeno je vr enje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (zabrana zloupotrebe prava)3. Strana u obligacionom odnosu du na je da u izvr avanju svoje obaveze postupa sa pa njom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovaraju oj vrsti obligacionih odnosa (pa nja dobrog privrednika ili pa nja dobrog doma ina)4 3.2 Nemoralni pravni poslovi Nemoralni pravni poslovi tako e spadaju u grupu ni tavnih pravnih

poslova.Nemoralni pravni poslovi svojom sadr inom protivre e moralnim shvatanjima dru tvene zajednice.Za razliku od protivzakonskih pravnih poslova kod kojih postoji

Zakon o obligacionim odnosima, lan 10. Zakon o obligacionim odnosima, lan 13. 4 Zakon o obligacionim odnosima, lan 18.

nesaglasnost sa prinudnim normama, nemoralni pravni posao nije u saglasnosti sa moralom dru tvene sredine. Moral dru tvene zajednice ini skup odre enih vrednosti pripadnika te zajednice, koji strane u pravnom poslu moraju po tovati. Te ko je definisati ta ini moralna shvatanja jednog dru tva, jer je moral promenljiva kategorija.On se razlikuje od dru tva do dru tva, a i u istoj dru tvenoj zajednici podlo an je promenama. 5Kako ne postoji precizan metod za utvr ivanje da li je jedan pravni posao moralan ili ne, sud ceni za svaki konkretan slu aj, rukovode i se na elima dru tvenog morala.Sud uva ava op ta moralna shvatanja dru tvene sredine, a ne moral neke u e zajednice. Postoje razli iti slu ajevi nemoralnih pravnih poslova.Na primer: izdavanje sobu u zakop radi vr enja prostitucije, obe anje nagrade da bi se dobila saglasnost za razvod braka, nagrada za konkubinat.... Nemoralni pravni posao, kao i ostale vrste ni tavnih pravnih poslova, ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao da nisu ni bili zaklju eni.Strane koje su zaklju ile nemoralan pravni posao ne mogu zahtevati njegovo ispunjenje niti mogu tra iti povra aj onoga to su na osnovu tavog pravnog posla dale. 3.3 Zelena ki pravni posao Zelena ki pravni posao je vrsta ni tavnog pravnog posla u kome jedna strana, koriste i se te kom materijalnom situacijom drugog, lakomi ljeno u ili njegovim nedovoljnim iskustvom, ugovori za sebe ili za nekog tre eg korist koja je dosta nesrazmerna sa onim to je on drugoj strani dao ili u inio. Naziv zelena ki poti e iz vremena kada su trgovci, kupovali od seljaka ito na zeleno pre etve, koriste i se njihovim te kim materijalnim polo ajem ili stanjem nu de, tra e i za uzvrat nesrazmernu imovinsku korist. Neophodno je da se ispune dva uslova kako bi se jedan pravni posao smatrao zelena kim.Objektivni uslov se sastoji u postojanju o igledne nesrazmere izme u inidbe jedne strane i protiv inidbe druge strane.Odnos uzajamnih davanja mora biti takav da je o igledan, uo ljiv na prvi pogled.Naj e i slu aj nesrazmera postoji kod ugovora u zajmu kada se ugovori previsoka kamata.Objektivni uslovi zelena kog posla nalaze se u uzro noj
5

Danica Popov,Gra ansko pravo,PR. Glasnik,Beograd 2001. str. 251

vezi sa subjektivnim uslovima.Ukoliko je zaklju en pravni posao kod kojeg postoji samo o igledna nesrazmera izme u uzajamnih davanja stranaka, bez prisustva subjektivnog faktora, ne mo e se govoriti o zelena kom pravnom poslu.U subjektivne uslove naj e e spadaju stanje nu de, te ko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo ili lakomislenost. Mo e se zaklju iti da jedan pravni posao ima karakter zelena kog pravnog posla kada: 1. ugovorne strane zaklju e dvostrano obavezni ugovor 2. postoji o igledna nesrazmera uzajamnih davanja ili injenja 3. o igledna nesrazmera je prouzrokovana namerom i

radnjama nesavesne ugovorne strane. Ugovorna strana koja je o te ena ima pravo od suda da zahteva manjenje obaveze na pravi an iznoz, i to u roku od 5 godina od zaklju enja ugovora.Ni nakon isteka roka od 5 godina zelena ki ugovor se ne mo e konvalidirati jer se pravo na isticanje ni tavnosti ne gasi, a nesavesna strana koja zaklju i zelena ki ugovor ini krivi no delo zelena enja iz lana 217.KZ Republike Srbije. 3.4 Fiktivni pravni poslovi Fiktivan pravni posao je onaj kod kojeg strane izjavljuju volju koja nije stvarna nego prividna.Iako ga strane stvarno ne ele, ugovor se zaklju uje da bi se stvorio privid o njegovom postojanju.Strane su svesne da ovakav pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo ali ga zaklju uju radi stvaranja privida za spoljni svet. Fiktivni pravni posao je ni tavan nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost (brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika, niti je ona kasnije uspostavljena ve su zaklju enjem braka supru nici eleli da prikriju neki drugi pravni posao, prodavac fiktivno kupcu prodaje neku stvar da bi mu javno preduze e izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.)6 Fiktivni pravni posao, treba razlikovati od putativnog pravnog posla.Kod putativnog pravnog posla,stranke ili jedna od njih prilikom zaklju ivanja pravnog posla nisu znale za razlog njegove va nosti, pa predpostavljaju da je posao punova an.Naj e i razlog za nastanak putativnog pravnog posla je nesporazum izme u strana.

Ilija Babi , Osnovi imovinskog prava,JP Slu beni glasnik, Beograd 2008. str. 162

Fiktivan pravni posao tako e treba razlikovati i od simulativnog pravnog posla kod koga se zaklju uje jedan prividan pravni posao koje strane ne ele, sve to da bi prikrile drugi pravni posao ije dejstvo ele da se ostvari. Fiktivan pravni posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo me u strankama u pravnom poslu.U odnosu na tre a lica treba razlikovati slu aj kada je tre e lice bilo savesno od onoga kada je bilo nesavesno.U slu aju kada je tre e lice savesno, prividnost pravnog posla se prema njemu ne mo e isticati.Ako je tre e lice bilo nesavesno ono to je dalo ili primilo iz takvog pravnog posla du no je da vrati bez prava na naknadu tete. 3.5 Simulovani (prikriveni) pravni posao Simulovani ili prikriveni pravni posao je onaj pravni posao koje strane zaklju uju iako djegovo dejstvo ne ele, da bi njime prikrili drugi pravni posao ije dejstvo ele da

ostvare.Dakle, simulovani pravni posao se zaklju uje da bi se njime prikrio pravni posao ije dejstvo strane zaista ele. Simulovani pravni poslovi se naj e e zaklju uju da bi se njima obmanula tre a lica ili da se ne udovolji nekoj zakonskoj obavezi.Kao i ostali navedeni ni tavni pravni poslovi tako je i simulovani pravni posao ni tavan i ne proizvodi nikakva pravna dejstva izme u strana jer ga nisu ni htele.U pogledu tre ih lica (nisu znala da je zaklju en simulovani pravni posao), tre a lica ne mogu snositi posledice koje nastanu zbog ni tavnosti simulovanog pravnog posla. 3.6 Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna Lica koja se smatraju potpuno poslovno nesposobnim su osobe mla e od 14 godina (mla i maloletnik).Mla i maloletnik ipak mo e preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isklju ivo prava, pravne poslove kojima ne sti e ni prava ni obaveze.Isto tako, punoletna lica koja su potpuno li ena poslovne sposobnosti su potpuno poslovno nesposobna.Njihova poslovna sposobnost izjedna ava se sa poslovnom sposobno u mla ih maloletnika. Shodno tome, pravni poslovi lica potpuno li enog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja isklju ivo prava, kojia ne sti e ni prava ni obaveze ili koji su malog zna aja, ni tavni su.7

Ilija Babi ,Osnovi imovinskog prava,JP Slu beni glasnik,Beograd 2008. str. 165

4. Zaklju ak

Kroz sistem dr avnog pravosu a i dr avnog aparata prinude stvoren je efikasan mehanizam kojim se tite javna dobra, dr avni poredak i pre svega prava gra ana jedne pravne dr ave. Ovakvi mehanizmi efikasno su omogu ili spre avanje i sankcionisanje zloupotrebe i izigravanja prava. Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije pazljivo je uredio odnose strana prilikom zaklju ivanja ugovora i postarao se da ugovori koji su u suprotnosti sa pravnim normama budu ni tavni. Ni tavnost jednog pravnog posla efikasno spre ava povredu prava jedne od strana u ugovoru ili tre eg lica. Samim tim to ni tavan ugovor ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, pravni poredak titi strane ugovora od takvih ugovora.

Sadr aj

1. Pojam ni tavnih pravnih poslova 2. Posledice ni tavnosti 3. Vrste ni tavnih pravnih poslova
3.1 Protivzakoniti pravni poslovi 3.2 Nemoralni pravni poslovi 3.3 Zelena ki pravni posao 3.4 Fiktivni pravni poslovi 3.5 Simulovani pravni posao 3.6 Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna

4.

Zaklju ak

Literatura

  

Ilija Babi , Osnovi imovinskog prava, PR Slu beni glasnik, Beograd 2008. Danica Popov, Gra ansko pravo, PR. Glasnik, Beograd 2001. B. Blagojevi i V. Krulj, Komentari Zakona o obligacionim odnosima, drugo izdanje,1983.