G

G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz. Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g= skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum, Gd=gadolinijum, Ge= germanijum. gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtae, odela i enske tkanine, a pamune za lake haljine i, natopljena gumom, za kine ogrtae. gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj veliini ili umanjen, prema kome se neto oblikuje. gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od koeva punjenih zemljom. gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna stena, tamnozelene boje. gavaz v. kavaz. gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz narodnih pesama i pria nemilosrdan ovek, tvrdica). gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugakom njukom. gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama; muzika pratnja za taj ples u 4/4 takta. gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe, Atherina hepsetus. gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem. znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25; pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida. gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro. gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo; plata, stalna nagrada, stalna zarada. gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik, slubenik; prav. onaj koji dri zalogu, primalac zaloge. gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to ljubavne, koju je naroito negovao persijski pesnik Hafis. gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1. zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje, slina srni, ali od nje mnogo lepa i neto manja; naroito se odlikuje velikom brzinom. gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha, osobito esta u knjievnosti istonih naroda. gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list, novine; fig. torokua, alapaa. gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman; borac za veru; pobednik, osvaja (titula muhamedanskih vladalaca i zaslunih vojskovoa). gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom; uviti (ili: uvijate) gazom. gazifikacija pretvaranje vrstog goriva (kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za gorivo. gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma, kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i osvetljenje. gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb. gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- , narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje voa, staklenih boca i druge robe. gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni muziki duvaki instrument; sastoji se iz konog meha, duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui zvuk; up. gadlje. tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up. geman. gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sranost, plemenitost. gajtan (gr. gaietann tur. gaytan, kaytan) 1. pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve ili vie izolovanih ica za

160
sprovoenje elektrine struje, spletenih slino vrpci; 3. fig. tanak mlaz. gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras; dvorska, sveana nonja; sveanost, svean obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital. in gala) u sveanom odelu, u paradnom odelu. galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana, Arapa i dr. Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji se sastoji od vie desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda, sistema zvezda, maglina, jata, kosmike praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog spljotenog daska. Pored nae galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadre mase od 1 do 100 milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago proizvedem) med. lekovita ili hranljiva materija koja pomae luenje mleka. galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost) med. prekomerno gubl>enje mleka. Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije. galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen) mleni kamen, mleni jaspis. galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike. galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni. galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi preparat koji se izrauje od mlenog kazeina, prijatna ukusa. galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje (ili: opisivanje) mlenih sokova. galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se dobiva od mlenog eera pomou razreenih kiselina. galaktozidi v. glikozidi. galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim sokovima. galaktometar (gr. gala, metron) instrument za ispitivanje gustoe mleka, naroito za utvrivanje stepena razreenosti mleka vodom. galaktometrija (gr. gala, metria) merenje mleka, utvrivanje valjanosti mleka. galaktopiometar (gr. gala, pion mastan, metron) instrument za merenje masnoe mleka. galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena groznica (kod porodilja). galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno poveanje luenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka prema stepenu njegove prozirnost;

galvanisati

2. fini areometar za odreivanje speci-fine teine putera. galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med. zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala, phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj. koja pomau stvaranje mleka u organizmu. galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene lezde sa mlenom sadrinom. galakturija (gr. gala, uron mokraa) med. mleni sastav mokrae (najee kod trudnica i dojilja). galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni kamen, celuloidu slina vetaka materija izraena od mlenog kazeina i formaldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd. galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan, uglaen, fin; astan, utiv, pristojan; prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan, doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila); galantna bolest venerina bolest. galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost, uslunost, uglaenost, utivost, fino ponaanje, naroito prema enskom polu, udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg. radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija, rukavice, lepeze, tape, maramice itd.). galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom; v. galanterija. galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje, prividna uenost. galantirati se (fr. galante) pokazivati se dareljiv, izdaan, troiti ne tedei. galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost; ljubaznost. galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske akcije; pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiija Galvanija (17371798), koji ga je nazvao ivotinjskim elektricitetom". galvanizacija leenje elektrinom strujom galvanske baterije; upotreba galvanske struje, pomou usijane ice, kao sredstvo za nagrizanje; pokrivanje slojem metala pomou galvanskog elektriciteta; fig. vetako oivljavanje. galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomou galvanskog elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,pocinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.
galvanisati v. galvanizirati.

161
galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji je izraen putem galvanoplastike, naroito takav klie. galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez, urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galvanografizirati (Galvani, gr. grapho) izraivati tamparske ploe i slike pomou galvanske struje. galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada tamparskih ploa na taj nain to se crte u obliku paste (testa) utisne na metalnu plou, zatim se pospe grafitom i onda, galvanoplastikim putem, pobakri galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje, sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja pomou galvanskom strujom usijane platinske ice. galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B. elektromagnetizam. galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomou galvanske struje. galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz. instrumenat za odreivanje pravca i jaine galvanske, elektrine, struje; up. galvanoskop. galvanoplastika (Galvani, gr. plassein obrazovati, uobliiti) postupak osnovan na elektrolitikom taloenju metala: prevlaenje metalom, galvanskim putem, predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi na taj nain postali bolji i trajniji; izrada vernih otisaka u metalu od plastinih predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.). galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bodenje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. galvanoskop (Galvani, gr. skopeo posmatram) fiz. instrument koji pokazuje postojanje struje; up. galvanometar. galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem) galvansko prevlaenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje gvoa itd.). galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje) med. leenje pomou galvanske struje i nauka o tome. galvanotehnika (Galvani, gr. technike) prevlaenje predmeta metalom pomou galvanske struje. galvanotipija (Galvani, gr. typos lik, slika) v. galvanoplastika. galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt) bog. povijanje vodenih biljaka prema elektrinoj struji. galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med. istovremeno pokretanje jednog miia ili ivca galvanskom i Faradejevom, tj. indukcionom strujom.

galizirati

galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih elemenata, da bi se dobila jaa struja ili vii napon; up. Voltin stub. galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na elektrina struja. galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektrina struja koja tee izmeu dveju ploa (elektroda) razliitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. Galvaniju, koji ga je otkrio). galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje trajne elektrine struje putem hemijske energije. galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor oveka koga vode na veala; fig. usiljena ala. galenizam med. naela i nain leenja uvenog starogrkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski lekovi. galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je dugo vremena vaio kao najvei autoritet za sve medicinske kole. galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po starogrkom lekaru Galenusu, koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili: robija) na galiji; up. galija. galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa srednje veliine; up. galiota. galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 2550 veslakih klupa na kojima je veslalo po 35 robova; robijaka laa. galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih zidova, naroito podesna za izlaganje umetnikih dela; zbirka umetnikih dela, naroito slika; dug hodnik, kori-dor; pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima: prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u pozoritu, parlamentu i dr.). galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2. ahura svilene bube. Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika dananje Francuske (Galije), koji su bili keltskog porekla. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i eera i na taj nai n

Galija

162

gamarologija

sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga Gala, 17911863). Galija (lat. Gallia) Francuska. galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal. galia, arap. halijak) v. galera. galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. katalektini anaklastini tetrametar, nazvan po tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinosei rtve. golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja; galeot, galiot. galiot (ital.) v. galeot, galija.
galiota (ital. galeotta) v. galeota.

galijun v. galion. galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje francuske crkve za to veom samostalnou; tenja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u Francuskoj); up. galski. galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v. galomanija. galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska (francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga. galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s2. galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr. galimatias) zbrka od rei, nejasan i nerazuml>iv govor, rei bez smisla. galina (lat. gallina) koko. galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i HUP veku; sluio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galionizam ravnodunost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnoduan i prema jevrejstvu i prema neznabotvu). galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up. galionizam. galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika, naroito s obzirom na konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska re u nekom tuem jeziku. galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske knjievnosti u paniji (za razliku od gongorista). galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama, ludilo) preteran oboavalac svega to je francusko. galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana ljubav prema svemu to je francusko; galikomanija.

galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za merenje tenosti i ita. U Engleskoj = 4,546 1, u SAD=3,785 1. galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti, rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu akira. galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri emu se konj kree napred u skokovima; 2. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galopada (fr. galopade tranje skokom) jahanje u galopu, jahanje u trku; igranje polke; v. galop. galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonansoficir; spoljni konj u trojci". galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili: trku); trati u skokovima; igrati polku; fig. raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo. galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha, jezika itd.). galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi na Francuze i na sve to je francusko. galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran strah od Francuske, mrnja na Francuze i sve to je francusko. galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat. galochia) kaljae, gornje cipele od gume za sneg i vodu. galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie Galije ili Gala; francuski. galski petao petao kao simbol Francuske, zbog istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i Gallus (Gal). tama (gr. gamma) ime treeg slova grke azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin belanevina krvnog seruma, s funkcijom antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama, vrlo su prodorni. gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo krae talasne duine. Imaju ogromnu prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hiroimi i Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog polja. gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina. gamarografija (gr. kammaros rakuac obini, graphia, lat. gammarus) zool. prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka o ljuskarima (rakovima).

gamane

163

garda

gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai, kamane. gamba (ital. gamba) v. viola da gamba. gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje ahovske partije u kojem se rtvuje peak radi breg razvijanja figura i izvo-enja kakvog veto smiljenog napada. gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma sitnih severnoamerikih ribica koje raaju iv rod i brzo se razmnoavaju; naroito su znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije, jer, unitavajui larve, spreavaju razvitak komaraca, a time i prenoenje malarije. gambusino (p. gambusino) pustolov koji traga za zlatom, u Meksiku. gamelan (mal.) javanski narodni orkestar; sastoji se od velikog broja razliitih instrumenata (drvenih zvona, bronzanih ploa, bambusovih svirala i dr.). gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt; deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni, obeenjak, apkun. gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot. gametogeneza (gr. genesis) biol. proces stvaranja polnih elija kod vieelijskih organizama. gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje) biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr. agamogonija. gamologija (gr. gamos brak, logia nauka) nauka o braku, rasprava o braku. gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em. prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih obiaja. gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up. gangster. ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima lene modane; med. mrtva kost, rskaviav izrataj. ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim tkivima trbune duplje. ganglionitis med. v. ganglitis, ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih vorova; ganglionitis. gangrena (gr. gangraina, graino gloem, jedem) med. truljenje mekanih delova tela, vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana, vuac, gnjile. gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med. prelaenje u trule., razvijanje vuca. gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med. prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti. gavgrevizovanje v. gangrenescencija. gangrenizovati se v. gangrenescirati. gavgreiirati v. gangrenescirati. gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji boluje od vuca, gangrene, koji je u truljenju, koji trune, gnjilean.

gangster (eng. gangster) lan razbojnike i ucenjivake druine u Americi. ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje. ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta riba). ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast sjaj. gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg. sudska prodaja zbog prezaduenosti, licitacija; steaj. garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje broda u mestu podeenom za ukrtanje, da bi se propustio drugi brod. garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat izvaen iz korena broa, koji sadri istu bojenu materiju. garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo) jemac, jamac. garantija v. garancija. garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to, primati odgovornost za nekoga ili neto. garantno pismo bank. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamei, prema treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i kojim se obavezuje da e ona sama dati obeteenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam ne izvri obavezu. garantovati v. garantirati. garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek. preparat od gaenog krea za konzervi-ranje jaja. garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje, sigurnost. garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. garbo (ital. garbo) pristojnost, utivost; kon garbo (ital. con garbo) muz. pristojno. gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost, svrab, nadraenost koe. gargarizam med. v. gargarizacija. gargarizacija (gr. gargarismos) med. grgljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta grgljanjem; gargarizam. gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati, grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem. gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za ispiranje gue i usta grgljanjem. gargija (tur. kargi) koplje. gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan korak u plesu. garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina; gurguran. gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni stav u boksu, maevanju i sl. garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa, telesna straa jednog vladaoca; naroito odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane pristalice, npr. nekog politikog prvaka, voe i sl.

gardedam a

164

gasohemija

gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja, drubenica nekoj enskoj osobi prilikom izlazaka. garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh kraljici! gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog mirisnog cveta. garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde se glumci oblae; svi kostimi pozorita; odeljenje gde posetioci ostavljaju eire, gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne osobe; nunik, zahod. garderobar v. garderoba. garderobarka (fr. garderobiere) uvarica garderobe. gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u gardi, telesni straar; pratilac. gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar obale. gardn-parti (eng. garden-party) sastanak drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u bati, gradini. garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih se obino slau knjige (naziv po francuskom peatorescu Claude Gara-mond, 1499 1561). garmond til. v. garmon. garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj boravi vojska. garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu. garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko mesio jelo. garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti, ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko njega ukusno stave razni dodaci (perun, salata, krompir, pirina i dr.); zainiti. garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela, naroito mesa, raznim povrem i sl.; up. garnirati. garnitura (fr. garniture) oprema, sprema, pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (kuni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku.

garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital. garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna kazna davljenjem. garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl. vrsta opasnih ulinih razbojnika, naroito u Londonu, koji svoj pljakaki posao poinju time to svoje rtve prethodno davljenjem onesveste. garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote; opljakati rtvu koja se, pomou zamke baene na vrat, prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. Americi). garofal v. garofan. garofan (ital. garofano) bog. karanfil. garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje kojim su naoruani borci s biko-vima. garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko, deak; momak, bear, neenja; konobar, kelner; pomonik, kalfa. garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao muko, biti mukobanja; biti odan pederastiji. garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se ponaa kao mukarac, mukobanja; mali jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez kuhinje; momaki stan, momaka soba. garter-orden (eng. garter) uveni engleski orden podvezice". gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih molekula, nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio 1610. ho-landski hemiar i fiziar J. B. Helmont, + 1644, prema grkoj rei chaos nered). gas-automat (gr. chaos, automatos) naprava za automatsku prodaju svetleeg gasa. gas-generator (gr. chaos, lat. generator) naprava za proizvoenje goreeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta dinamomaine koja se pokree pomou gasne maine. gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili: gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje. gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetleeg gasa, upotrebljava se za gorivo. gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost, razmetljivost, razmetanje. gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina koja se kree sagorevanjem izvesne meavine gasa i vazduha. gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za merenje koliine gasa koji struji; sprava za primanje, uvanje i isputanje gasova, naroito gasa za osvetljenje; gasara. gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o gasovima.

gasteralgija

165

gastrostomija

gasteralgija med. v. gastralgiJa. gasteranaks med. v. gastranaks. gasteropoda pl. zool. v. gastropoda. gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat. koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eludani, stomani. gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u elucu; gasteralgija. gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med. varanje, probava hrane u elucu, probavna delatnost eluca. gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje) med. proirenje eluca. gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med. zapaljenje eluca i creva. gastrenterian (gr. gaster, entera creva) koji se tie eluca i creva. gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med. zapaljenje eluca i jetre. gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre. gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca hranom. gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui usta, da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina govorenja iz eluca. gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost, prekomerna jenost. gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca, eludana groznica. gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca, pokvarenost eluca, ravo varenje, rava probava. gastrian (gr. gastrikos) stomani, koji se tie varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one koje kode i smetaju varenju; gastrina groznica grozniavi katar stomaka. gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem; eludac, eludani. gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med. zapaljenje eludanih lezda. gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje) med. razjedenost (ili: probuenost, progrizenost) eluca. gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia providnost) med. prosvetljavanje eluca radi utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i poremeaja. gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u elucu, gr eluca. gastroenteritis med. v. gastrenteritis. gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron crevo, utroba, logos re, govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopte. gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva oboljenja eluca. gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost) vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih jela.

gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad bolova u elucu, praen povraanjem (kod suenja kimenjae). gastrolater (gr. gaster, latreno oboavam) onaj koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije; gastroman. gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje elucu, shvatanje da se ivot sastoji u jeu i piu; up. gastromanija. gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurman-luk, sladokustvo. gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo. gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa) med. razmekavanje eludanog zida. gastroman v. gastrolater. gastromanija (gr. gaster, mania) preterano uivanje u jelu i piu. gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje) proricanje po elucu (nain proricanja kod starih Grka po figurama trbu-astih, vodom napunjenih i sveama opkoljenih aa). gastronom (gr. gaster, nomos zakon) sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela; vetak u spremanju finih jela. gastronomija v. gastrologija. gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti naziv za sve bolesti eluca. gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v. gastrorafija. gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool. puevi, tj. ivotinje koje se kreu na trbuhu, odnosno pomou mesnatog organa na trbuhu, koji se zove stopalo"; gasteropoda. gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost (ili: sputenost) eluca, spad eluca. gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem, puknem) med. krvarenje iz eluca. gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med. operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi smanjivanja njegove zapremine; gastroplikacija. gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med. povraanje sluzi iz obolelog eluca; prekomerno luenje eludanih sokova. gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med. aparat za pregledanje eluca time to se njegova unutranjost osvetli. gastroskopija med. ispitivanje eluca i utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v. gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster, spasmos gr) med. gr u elucu. gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med. suenost eluca. gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med. otvaranje rupice na elucu.

gastrotrmija

166

gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med. operativne otvaranje eluca radi odstranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i dr.) gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj eluca = gastrolater. gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili: prosutost, kila) eluca. gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u razvitku blastoderma. gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska viestruka okvirna testera sa vie seiva (do 10), koja balvan jednovremeno raseca u vie dasaka. gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste ruda, pre topljenja, izmeati tako da se dobije povoljnija prosena sadrina i lake izvri topljenje. gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri. gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos strah) bolestan strah od maaka. gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki prozora; giter. gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli, veselimo se! (poetak i naslov poznate stare studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . ."). gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje, uivanje. gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter voa, upravnik) pokrajinski voa, upski stareina bive Hitlerove nacionalsocijalistike stranke u Nemakoj. gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr. Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine magnetnog polja. gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u lampama, naroito argentinski koji se bave stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa stoke (potomci su panaca i gotovo svi mestici); naroito su poznati kao odlini jahai. gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost; glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za privlaenje amca obali. gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre; ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti neto ravim radom; prodati (ili: prodavati) ispod cene, dati u bescenje. gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le, sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim krajevima June Amerike i Indije, visoko do 15 t; sadri smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa); smola toga drveta. gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm. materija koja se dobiva od smole gvajaka,

najvaniji sastojak kreozota; lek protiv tuberkuloze plua. gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi, slui kao protivotrov od zmijskog ujeda. gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem stanju. gvano (p. guano) izmet od morskih ptica, ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa, upotrebljava se kao odlino sredstvo za ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl, od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa malih ostrva Junog mora; huano, tuzno. gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se spravlja od semena junoamerike biljke Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv glavobolje, a razreena u vodi kao pie za okrepljenje, slino kafi i aju. gvarani novana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se nalazi u gvarani; up. kafeni. gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne trske, pivo Junoamerikanaca. gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus) uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i kapucinskim manastirima; zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta", iroka enska gornja haljina koja ini da se ne primeuje trudnoa. gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika raena vodenim bojama koje su pomeane sa gumom i sa neto meda. Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini. gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje; vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina tzv. utoj groznici. gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u navrtnju), uvojak. Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko boanstvo starih Grka. gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci vatre, magi; oboavaoci vatre uopte, pristalice staropersijske religije Zara-tustrine, larslukod muhamedanaca: nevernici, krivoverci. geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara, la, podvala, smicalica. gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat" muhamedanaca. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik; sauvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice.

geistika

167

generalni guverner

geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine povrine. gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu, na Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu. geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u japanskim ajdinicama. gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek, gek"). gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje, naroito grevit smeh. gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje, ghtijanje, stezanje. gelender (nem. Gelander) ograda na stepenicama, mostu i sl. geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje) smeha. gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po tome: kerekterna uloga na italijanskoj pozornici. gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu; zbir poena u igri tenisa. gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan. tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama, naroito omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, isterivanje pupoljke; doba pupljenja. gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci. gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta antilope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi u Alpima. geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv. udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kommen, francuskom: immence. geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvostruavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost. geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti, udvostruiti, udvostruavati. gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je pomeano, smesa; naroito: razne vrste preraevina od mesa u narezu. gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem, urezujem) vetina bruenja dragog kamenja. gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma pupoljak) zool. zametao telace u slatkovodnih spuvi; klica koja pomae razmnoavanje; nevidljiva klica u elijama organizama koja se, po Darvinu, dobiva nasleem. gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice naslee, nasledne supsten-ce; hemijsku grau gena ine vei ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline, a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline; pl. ledi.

geng (eng. gang) razbojnike druina; up. gangster. genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje dlake. genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos) rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac) rodoslovlja. gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodoslovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku porodica. genealogist(a) v. genealog. gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni. geneza (gr. genesis) roenje, postanak, poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja. gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naroitih okolnosti pod kojima je roeno. geier;- at. genera) pl. v. genus. general ,.at. generalis) najvii vojniki in ispod marala, u svim vojskama ima vie stepena i rodova; eneral. generalat (nlat. generalatus) generalski in; vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu; vie zapovednitvo; eneralat. generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i pitanja opte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci. generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje, uoptenje; uoptenost. generalizirati (nlat. generalisare, fr. generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti (ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve bez izuzetka; generalisati. generalisati v. generalizirati. generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni zapovednik, glavnokomandujui vojske. generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji nee da budu pripadnici nijedne od postojeih hrianskih veroispovesti. generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj. svi generali jedne vojske. generalne proba (lat. generalis, probare) poz. glavna proba. generalne punomo prav. punomo koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili vie pravnih poslova, nego kojom se jedno lice ovlauje da zastupa prava drugog lica u svima datim sluajevima. generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni; rodni, koji se tie roda (za razliku od specijalnog). generalni vikar (lat. generalis, vicarius) opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. generalni guverner (lat. generalis, fr. gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u vie gubernije; voj. general koji za vreme rata, komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemaka).

generalni prokurator

168

genikuliran

generalni prokurator (lat. generalis, procu- genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na postanak (genezu), koji se tie istorije rator) vrhovni dravni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog tie naslea i nauke o nasleu. vieg suda; predsednik svih dravnih pravobranilaca jedne drave. genetiar (gr. genetikos od genesis postanak, raanje) strunjak za genetiku. generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius) titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim genetika definicija log. ona koja odreuje pojam i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni time to izlae put i nain na koji jedan sekretar partije u Francuskoj; efovi stvarni ili zamiljeni predmet postaje. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj. proui i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa (za razliku od deskriptivne metode, koja potpunom strunom spremom, koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim kakva je sad). komandantima. generativan (nlat. generativus) koji slui genetika psihologija psihologija razvia, zajedniko ime za ivotinjsku, deju i raanju, stvaranju, koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki, genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering) rodilaki. oblast primenjene biologije koja, koristei generator (lat. generator) raan, rodilac, rezultate molekularne ge-netike, biohemije, proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za biofizike i citologi-je, direktno utie na proizvoenje gasova elektriciteta; dinaformiranje i prenoenje naslednih osobina; moelektrini generator maina za bioininjering. proizvoenje elektriciteta indukcijom. generatriks (lat. generatrix) roditel>ica, genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o roendanu; pesma za uspavljivanje dece, stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka, uspavanka. linija ili povrina koja svojim (zamiljenim) genetliolog (gr. genethlios dan roenja, kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo. logos) vetak u proricanju dana i asa generacija (lat. generatio) raanje, roenja. proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje, koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih genetliologija (gr. genethlios dan roenja, logia) proricanje dana i asa roenja. su godina; jedan oveji vek (obino period od ZO godina). genijalan (lat. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa) uroenim duhovnim osobinama izvanredno biol. raanje bez semena, prastvaranje, jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno samozaee, postanak ivih bia iz mrtvih darovit; up. genije. (anorganskih) tvari, materija (uenje koje se genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost. oslanja na injenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga ne bi mogli nai i u sastavu anorganske duha, izvanredna darovitost; genijalitet. jedinstvo materije kao i na uenje o genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene razvoju uopte) snage duha, koja dolazi do izraaja kao originalna mo shvatanja (intuicije), gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. po kojoj dete dobiva duu" od svojih roditelja u vreme zaetka. genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost, karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su nia krilata biol. v. generacio ekvivoka. boanstva (aneli). gsnerifikacija (nlat. generificatio) log. genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje generian (lat. genus rod, fr. generique) koji njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni; nekom mestu i daje mu svoje obeleje. generiki. generiki (lat. genus, fr. generique) v. genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh generian. otadbine. generozan (lat. generosus) plemenit, veliko- genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena duan; izdan, dareljiv. ili veka, osobenost javnog miljenja nekog generozitet (lat. generositas) plemenitost, doba. blagorodnost, velikodunost; izdanost, genikulacija (lat. geniculatio) kleanje, dareljivost, podatljivost. izraavanje potovanja kleanjem. genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv. genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku genetika (gr. gignomai raam se, rodim se) kolena, kolenast, vornovat. nauka o nasleu.

geniografija

169

geoizoterme

geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje duhova, uenje o duhovima boan-stvima. geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i sociolokim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. genioplastija (gr. geneion brada, plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih organa, spolni. genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol. spolni organi, organi koji slue rasploavanju. genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine artikulacije pojedinog glasa. genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji obino znai pripadanje neemu, deo neega ili poticanje od neega. genitura (lat. genitura) roenje, raanje; proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje sudbine po konstelaciji zvezda u asu roenja, nativitet. genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se sastoji u popravci oteenog oblika obraza i usta. genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadri i koje pod odreenim uslovima dovode do razvia jedne odreene indivi-due (organizma). Svaka individua ima jedan jedini, neponovljivi i specifini genotip. genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili plemena. gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod; pleme, narod. gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo, mnogobotvo. genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie kolena, kolenski. genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas) istinitost, stvarnost, tanost, vernost, nepatvorenost. genus (lat. genus) rod; gram. rod. genufleksija (nlat. genuflexio) kleanje; klanjanje, poklon pred kim; ponizno odavanje potovanja, poniznost. gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija koju sadri u sebi gencijana, lincura. geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa znaenjem: zemlja, zemaljski. geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o ivotu Zemlje. geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl. bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom.

geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geografija. geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija. geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i grai Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa, naroito o sastavu i grai vrste Zemljine kore; geognostika. geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine kore; pr. geognostiki. geognostika v. geognozija. geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i razvitku zemlje; geogenija. geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava postanak Zemlje. geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili: prouavalac) geografije. geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu Zemlje i njene povrine, same po sebi i s obzirom na oveka; bioloka geografija prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika geografija ili astronomska geografija prouava Zemlju kao nebesko telo i nain njenog predstavljanje na kartama; politika geografija prikazuje drutvene i dravne odnose na Zemlji; fizikalna ili fizike geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj povrini. geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji spada u geografiju; geografske duina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od poetnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u pravcu zapada (zapadna duina); geografske irina (latituda) nekog mesta je podnevaki (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u pravcu juga (juna irina). geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana primenjene matematike koja odreuje oblike i povrine velikih delova Zemljine povrine i oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj. kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje. geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama, zemljomer. geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol. nauka koja prouava pojave koje se danas deavaju na Zemlji, sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine kore; up. dinamika geologija. geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u svakoj taki upravna na pravac tee. geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak, thermos topao) linije ili povrine koje

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljita ili unutranjosti Zemlje. geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola; upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu dugmeta. geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili: prouavalac) sastava i grae Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka koja prouava magnetska polja Zemlje. geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji poznavalac geomantije, naroito kod Arabljana. geomantija (gr. ge, manteia proricanje) proricanje po takama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, poloaju i slikama koje sluajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto bacimo nasumce aku zemlje. geometar (gr. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi prouavanjem osobina i meusobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija i taaka. geometrijski (gr. geometriks) koji se tie geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetika sredina. geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) vetina izraivanja reljef-nih karata u vie boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prouava kako se stvarao i preinaivao reljef Zemlje energijom unutranjih, terestrinih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t r. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prouavalac) vrsta, obraivanje i iskoriavani zemlje. geonomija (gr. ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o nainu obraivanja i iskoriavanja zemlje.

geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr. ge, politike) razmatranje politikih pitanja sa geografskog gledita, tj. imajui u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na drutveni i politiki ivot. geoponija (gr. geoponos trud) obraivanje zemlje, zemljoradnja. georama (gr. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplastini reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr. georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl. idiline pesme, naroito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, slian rui, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botaniaru Georgiju). georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr. ge, skopeo gledam) posmatra Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje) Zemlje, naroito u meteorolokom pogledu. geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnotei (statici) vrstih tela. geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka koja prouava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeene i na koji nain sklapaju celu njenu graevinu. geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija unutranja toplota nae planete, koja se moe, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje elektrine energije. geotermometar (gr. ge, thermos, metron) sprava za odreivanje Zemljine temperature na raznim takama njene dubine. geotropizam (gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine tee zauzmu izvestan odreen pravac prema vertikali; on moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac tee (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (gr. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori (gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od kojih zavise geografske pojave i promene na povrini Zemlje. geofizika (gr. ge, physike) nauka o fizikim pojavama u unutranjosti Zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoakustiki detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr. pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem, chemeia) nauka koja prouava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos) prouavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo fizike geografije koji ispituje i prouava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos re, govor) grana istorijske geologije koja se bavi prouavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te) astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je Zemlja sredite cele vasione i da oko nje krue sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao sredite vasione i za astro-nomsko odreivanje mesta koje se upravlja prema sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie sredita Zemlje. geocentrinost v. geocentrizam. geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklika maina. geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive ivotinja iz plemena maaka, dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. erant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i oistiti od prljavtine. gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoene cene zbog neistoe robe.

gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje) med. nauka koja prouava starost u svim njenim oblicima. gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutranjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (i. guerrillero) voa gerile. gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi, baletna igraica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanani, Flamanci, veani, Norveani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog jezika s obzirom na sklop i red rei; vladavina (ili: mo) nemakog duha, nemake kulture i politike sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemavanje, nemenje, ponemenje. germanizirati (fr. germaniser) nemiti, ponemiti, ponemavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike napravljene u duhu nemakog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemaka predstavljena u obliku ene koja titi. germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem nemakog jezika, nemake knjievnosti, nemakih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja prouava jezike germanskih naroda (naroito nemaki), knjievnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo, roeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve to je nemako. germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu to je nemako. germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome to je nemako. germanofob (lat. Germani, gr. phobos strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mrnja na Nemce i sve to je nemako. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemaki; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemaki i donjonema-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji nie, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa dugim leevima; vojniki kaput, koporan. gerokomija (gr. geron starac, komeo negujem) med. vetina negovanja starih ljudi; naroito: podmlaivanje preivelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (gr. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka iznemoglost. geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med. boranje koe, zboravanje, zbrkavanje. geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu grke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naroito u dorskim dravama: lanovi gerusije, vea staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (vea) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padeni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola itanja).

gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) graevine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime. geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, ivotna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junako delo; delo koje neko uini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa, bremenitost, zdetnost; vreme trudnoe (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru mae, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naroito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudnoom (povraanje, prekomerno luenje pljuvake, goruica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska kola za duhovne nauke u Dornahu (vajcarska), koju je osnovao voa antropozofskog pokreta Rudolf ta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postie visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji, Nemakoj i dr., vlasti odreiva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu; geustika. geustika (gr.) v. geumatika. gefirofobija (gr. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nemakoj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nemakih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast za izvravanjem smrtne kazne. gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam, ind. khana igralite) sp. takmienje u savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meunarodna gimnastika priredba; odrava se svake etvrte godine od 1953. god. gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli (gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije: sredite celokupnog duhovnog ivota; danas: srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i visoke, koja priprema uenike za univerzitet. gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije. gimnastika (gr. gymnastike) kod starih Grka: vetina telesnog vebanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se bavi gimnastikom, vebom. tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog vebanja ili pripada telesnom ve-banju. gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istone asketske filozofe. gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolienim semenovim pupoljiem, npr. bor, jela, smra, kleka i dr. ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina ena koje imaju muki izgled i muko dranje; pr. ginandrian. ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos lik, izgled) med. enska osoba s nekim mukim osobinama. ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene, a u isto vreme izraene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta, karirana i arena pamuna tka-nina.

ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, ivi u jugoistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim drkama za vesla izvan amca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (gr. gigas) gorostas, din, div. giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja znatno premaa prosenu veliinu oveijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija dinova; tip. postupak pri tampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odtampava znatno uvean. gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dinovima uopte, a naroito u ivotinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetnikog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na Zemlji); iveo u mezozoiku. gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja. gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki, divovski, dinovski, ogroman rastom i veliinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jae; muica, nian na puci; ruice, upravlja na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama; crte izraen u vijugavim arama; izukrtana, isprepletana ara; up. gijo-irati. gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri tampanju hartija od vrednosti, meninih formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti isprepletenim arama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, organizacija uopte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi, vai (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima dva ili vie krakova; irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naroito vijuge na povrini mozga, modane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka. giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj to tata. girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naroito kod rotacionih maina. giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okree oko svoje osovine. girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa est do deset ica, koji su Mavri doneli u paniju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se odjednom metne u pe. gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naroito u tvravama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter. gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obino robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica, ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (e. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih sredstava na rukama i grudima; glaze koa najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa znaenjem: ena, enski. ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost, ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu prema mukarcima. ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti enskih spolnih organa. ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o osobenostima enskog tela i o njegovim funkcijama, a naroito o bolestima enskih spolnih organa. ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie bolesti enskih spolnih organa i njihovog leenja; ginekoloki institut zavod za poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih organa. giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud za enama, preterani enskar. ginekomanija (gr1, gynaiko-marua) strast jurenja za enama, ludilo za enama, preterano enskarstvo. giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod ene, tako da lue, u nekim sluajevima, ak i mlenu tenost. giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po obliku slian eni, enskog oblika. ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac. ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se) mrnja na ene. ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima enski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje kod ena; ginecija. gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za ene u unutranjosti kue starih Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjaa). ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu esto ga sade pored hramova kao ukras). ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja, bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i pojedine figure ispupeni zbog toga to se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupen vez. gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom (npr. peenje gustim sosom, kolae belancetom, eerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, caklina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj. glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trommotor elektrini motor koji pokree jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira, irast. glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna lezda, obino krajnik. glandularan (nlat. glandularis) lezdani. glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit, lezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost, lezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago sputa prema strani s koje se oekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: prouavalac) ledenih bregova, lednika, gleera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za ienje i isterivanje drevnih glista (po pronala-zau Johanu Glauberu, 16041668). glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti one jabuice (nazvana po tome to zenica pri tom esto izgleda zelenkasta). glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatian med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v. glaukom. glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (slui za odravanje mesa, mleka itd. u sveem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor) naunik koji prouava geoloke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol. nauka koja izuava lednike u prolosti i sadanjosti. glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se esto sadi kao iva ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na kosti). glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben, koritast, slian aici (kost). gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira, metron) sprava za ispitivanje vina, naroito za odreivanje eerne sadrine u slatkom vinu; glikometar. gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smrnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo eera u krvi. glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreivanje koliine eera u nekoj materiji. glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu, naroito u miiima i jetri, vana rezervna materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika groanog eera u krvi. glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer; glukoza, dekstroza. glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, lue eer; glukozidi. glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa) med. privremena pojava eera u mokrai (a ne hronina kao kod eerne bolesti). glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje) razlaganje (razgraivanje) eera. glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki katalektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi. glikopenija (gr. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak eera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljitima. glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino-siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belanevina; gusta bezbojna tenost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitiva struje, elektrina sijalica punjena plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u elektrinom strujnom kolu. gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i kimi, nekad i u ivcima mozga ili kime, nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta tumora. glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu ili kamenu. gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) vetina pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastine umetnost, kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naroito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske ivotinje iz amerikog kvartara. gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) klienje maem pri maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo prevlaei gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po povrini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko (ili: kamenorezako) dleto, duba. glifika (gr. glypho) v. gliptika. glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezaki. glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje elika. glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina izraivanja ispupenih slova ili ploa galvanskim putem za tampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine pueva. globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti slino telo, na polovima spljotena lopta. globtroter (eng. globetrotter) ovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na ijoj je povrini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin ar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola dravne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno oseanje histerinih osoba kao da im se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje boanskih i svetih lica u hrianskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (gr. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o jezikim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med. gr u jeziku. glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem) hir. razuivanje (ili: seenje) jezika. glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito pevanoga. glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (gr. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u ivotinjskim telima; hem. smea vie hemijskih tela, svi proteini iz penice; od njega zavisi kakvoa hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od ivotinjskih kostiju i ila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, srauje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog kriljca, po sastavu meavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (gr. gnathos, vilica, obraz, neuron ivac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (gr. gnathos, spasmos gr) med. gr lica i vilica. gnozis (gr. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hriana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hrianstva.

ili neto slavi i velia, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veliati, uzdizati hvalama. glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna re koju treba protumaiti; zatim: tumaenje, objanjenje; u obinom ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda, itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naroito sa strane u knjizi). glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokoe usta, kao posledica oboljenja simpatikog ivanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; renik u kojem su objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i nepoznatih; renik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumai dela Corpus juri civilis. glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je potrebno objanjenje; samo to objanjenje; glosema. glosema (gr.) v. glosem. glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleke; praviti glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: jezik, jezika. glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez uea svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji ivi pod zemljom i uva blago; pl. tomi. gnoma (gr. gnome) kratka, obino u ritmiko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. enski gnom. gnomiar (gr. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (gr. gnomologia) zbirka mudrih pounih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (gr. gnomon) kazaljka na sunanom satu, tj. uspravan pruti koji je duinom svoje senke pokazivao doba dana; sunani asovnik, sunanik. gnomonika (gr.) vetina (ili: nauka) o konstruisanju sunanika. gnomski (gr. gnome) mudar, pouan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (gr. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi prouavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostiar. gnostika (gr. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (gr. gnostes) pl. fil. v. gnostiari. gnosticizam (gr. gnosis, gnostes) fil. uenje gnostiara. gnostiari (gr.) pl. hrianski filozofi iz prvih vekova koji su pokuali da pomou kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hriansku religiju i postave hrianstvo kao najvii princip sveta; gnostici. gnostologija (gr. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijatvo, sveznalatvo. gnoti seauton (gr. gnothi, seayton) fil. poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afrike antilope, lii na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igraa crnim i belim kameniima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetniki izraen ilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po uvenom bojadisau Goblenu, koji je iveo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da dri u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve unitava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potuen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izboena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izboen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izboene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne lae od 50100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (gr. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomou vradbina; arobnjatvo, arolija, opsena. goetian (gr. goeteno opsenjujem) voleban, aroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, idov (lagani za Jevreje, idove). gojzerica teka, dobro okovana cipela za planinare i skijae. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznaboci, hriani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim lopta-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najvei broj golova, najbolji navalni igra. Golgota (gr. Golgotha, hebr. Gulgolta) lubanjite", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvravane smrtne kazne uopte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz prake; fig. gorostas, orijaki razvijen ovek, dinovek. golman (eng. goal-man) sp. uvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvanijih igraa u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (gr. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-te, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksikog zaliva. golf (eng. golf) 2. kotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naroitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. gol (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrauje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog uenja o predstinaciji, a protivnici uenja Ar-minijusa, osnivaa sekte remonstranata, zbog ega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.5361641). gomba (ma. gomb) puce, dugme. gomenol farm. preiene etarsko ulje, dobiva se od lia jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptiko sredstvo i za ublaavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (gr. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne lezde. gonalgija (gr. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (gr. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (gr. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) runi dobo Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvuni tanjir u koji se, u kuama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastian i suvie kitnjast stil, nazvan po pan-skom pesniku L. de Gongori (15611627). gongoristi pl. uenici i pristalice panskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov nain pisanja; up. gongorizam. gongrona (gr. gongros) med. izrataj na vratu, gua. gongros (gr. gongros) med. okrugao vornovit izrataj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski amac sa veslom; reni amac za uivanje; korpa na vazdunom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (gr. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (gr. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izraunavanju uglova, deo trigonometrije i matematike analize. gonitis (gr. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (gr. gone seme, geo curim, teem) med. kapavac, triper. gonohorizam (gr. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili ivotinja ima samo muke ili samo enske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoa; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski inovnik u pokrajinama bive crkvene drave. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastino ensko bie u grkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo runog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje ive u ravastim kolonijama privrenim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiu Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev vor (lat. nodus Gordius) tekoa koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se moe samo silom reiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima vorom koji niko nije mogao razdreiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao mafi). gor de pion (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najvei oveku slian majmun, visok preko 2 t, ivi po praumama srednje i zap. Afrike, meu dananjim majmunima najjai i najdivljaniji; ranije su ga zvali umski ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemaki vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izraivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetniki stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, rairio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mate, iljatost formi i umetniki individualizam, koji je esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemaka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u H veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tiki. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tie Gota, starogermanskog naroda; starone-maki, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemaki jezik od XIXV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obino obloen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraa (fr. gaufrage) utiskivanje ara, mustra na tkaninu; utisnute are, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomou zagrejanih metalnih ploa ili valjaka u koje je urezana neka ara, izvesna mustra, udariti are na tkaninu, kou, hartiju, tapete i sl., naroito tzv. gofrir-mainom. go (alb. goc) bubanj, dobo (obino vei). grabelaa (fr. grabelage) trg. ienje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu irond. gravamen (lat. gravamen) prav. alba, tuba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare oteavati, gravan-tia) pl. prav. oteavajue okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac albe, uvreeni; takoe: okrivljeni, osumnji-eni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. oteavanje, tereenje, optereivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, sveano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teko; vano, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis teak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) reza, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, elikorezac, bakrorezac, peatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teka, bremenita, zdetna ena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoa, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis teak, gr. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., gr.) deo geofizike koji se bavi prouavanjem Zeml>ine tee. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crtee, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, optereivati; fig. stavljati na teret, zaduiti, zaduivati. gravis (lat. gravis) gram. teki akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. tea, privlana sila izmeu materijalnih delia u vasioni, pod ijim se uticajem vre kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveano dranje, vanost; kru-tost, ukruenost, pridavanje vanosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, svean; koji se pravi vaan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. teiti, biti teak, ispoljava teu, svojom masom teiti, pribliava se nekom drugom telu; fig. teiti neemu, biti naklonjen kome ili emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska vetina; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista ezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizikih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); in, klasa (u slubi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, nain izlaganja u kojem se predstave rea-

ju postupno jedna za drugom po jaini: od slabijih se prelazi ka jaim, sve do najjae, da bi se na nju obratila to vea panja i izazvao to jai utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaenje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlano. gradele (ital. gratella) gvozdena reetka za peenje mesa, ribe i sl.; up. rotilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi koraati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koraati) visinska linija eleznike pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, pobolja vrednost emu (npr. gradirati zlato dati zlatu jau boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veu slanou; izmeriti stepene (grade) jaine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamune tkanine sa utkanim arama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. grao) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: in, poloaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-leava politika >* taktika engleske radnike stranke (laburista) koja tei ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija ueno raspravljanje ili polemian spis u cilju postignua nekog ina na velikim kolama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono to deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podeava duinu varnica pri leenju elektrinom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim kolama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeleiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jainu neemu navie ili nanie, postepeno poveava, pojaava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne moe sklopiti brak. gram (gr, gramma mala teina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4S; teina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je dri ili kojom vue konac o koji je obeena; jedinice vee od grama su: dekagram=10 g, hektogram100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram1/1000 g. gramatizirati (gr. gramatike) formalisti-ki prouavati jezik, zanemarujui se-mantiku (znaenjsku) i funkcionalnu stranu jezikih pojava; suvoparno predavati ili uiti gramatika pravila. gramatik (gr. grammatikos) v. gramatiar. gramatika (gr. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (moe biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tie nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatiki. gramatiar (gr. grammatikos) onaj koji prouava zakone jezika; poznavalac jezika; uitelj jezika; gramatik. gramatiki (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (gr. gramma, latrefa oboavanje) oboavanje slova, tj. slepo verovanje svemu to je napisano i natampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (gr. gramma, logia) naela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraeno} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (gr. gramma, phone glas) usavreniji oblik fonografa, aparat kojim se oveji glas ili topovi muzikih instrumenata upisuju na obrtni votani valjak ili obrtnu votanu plou, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-ak; ranija jedinica za merenje malih teina, naroito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sama, naroito granuliranjem isitnjeno gvoe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) t. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoe, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga vie varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je baeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi vrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naroito za crne ipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorita Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, straan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorinih komada (kakve naroito prikazuje parisko pozorite Grand Guignol). grand (p. grande) 1. velika, dostojanstve-nik, lan visokog plemstva u paniji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najvei broj bodova (tihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, vaan, otmen. grandeca (p. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo dranje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenou, ponosito, gordo. grandi (p. grandes) pl. od H veka lanovi najvieg naslednog plemstva u paniji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) velianstven, uzvien, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) velianstvenost, uzvienost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono to je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tua; med. miak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, gr. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., gr.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izraivati) u obliku zrna (npr. kou); u bakrorezu; dati povrini zrnast izgled.

granit

182

grafiko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija sloena gromadna stena, iji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumiak, gr. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poploavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamlaivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradaviica i kvrica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto stae; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: preraivati) u zrna; med. zamladiti, zamlaivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) ep- granulozno zapaljenje oiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum ali) zrno soli, tj. malice pameti, razboritosti, rasuivanja; kum grano salis (lat. sit grano ali) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti neto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oprotaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, dra. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlaivati, pustoiti, iriti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratake (ital. grattacacia) rende, trenica, ribe. graten (fr. gratin) kup. nain gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj nain, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. pei tako da se uhvati kora, da se zapee. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, dabe. gratist(a) (lat.) ak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, poastiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezasluena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji estita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) estitanje, e-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) estitati, izjaviti radost zbog ega. graf (nem. Graf) prvobitno: vii inovnik; docnije: visoka plemika i nasledna titula; grof. grafaa (fr. graf f age) utiskivanje ara i figura na tkaninu pomou vruih ploa. grafsma (gr. grapho piem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (gr. grapho piem, opisujem) za-vrna re u sloenicama, znai: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr. graphike) vetina pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnoavanju knjievnih i umetnikih dela. grafit (gr. grapho piem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaiko ukraa-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako to se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okreen belo, ugrebe neka ara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafike vetine svi postupci pri reprodukovanju i umnoavanju pisma, slika ili crtea pomou ploa ili peata: drvore-stvo, litografisanje, bakrorezaka i e-likorezaka vetina, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafiki (gr. graphikos) koji pripada vetini pisanja, crtanja, slikanja, ili se tie vetine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crteno. grafiko prikazivanje slikovito, crteno prikazivanje rezultata dobivenih prouavanjem izvesnih injenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomou crtea i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (gr. grapho piem, dromos tranje, trk) vetak u brzom pisanju. grafodromija (gr.) brzo pisanje, vetina brzog pisanja. grafolog (gr. grapho piem, logos) strunjak (ili: vetak) u poznavanju karaktera jednog oveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: vetak u utvrivanju istovetnost izvrioca falsifikata, navrenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podraavanjem tueg rukopisa itd. grafologija (gr. grapho, logia) nauka (ili: vetina) da se po rukopisu oveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (gr. grapho piem, metron) naziv raznih matematikih instrumenata, naroito uglomera. grafospazmus (gr. grapho, spasmos gr) med. pisarski gr; up. mogigrafija. grafostatika (gr. grapho, statizo stavim) teh. grafiko ispitivanje, pomou crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnou i preglednou (za razliku od raunske, ana-litike metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 17941851) nazvali hleb od penine i jemene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od eluca, naroito od eerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, draesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkou, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juri canonici, nazvan po italijanskom kalueru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadanjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri lju.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mrav; nean, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nenost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdanje gubilite u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, trajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, trajka. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. gre (fr. grege) trg. sirova, nepreraena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voa dobivena ukrtanjem limuna i narande. greka (lat. graecus grki, graeca) pl. grke stvari, grki spisi, grka dela. greka fides (lat. graeca fides grka vernost) u poslovinoj upotrebi za verolomstvo, nedranje rei, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, gr. mania pomama, ludilo) preteran potovalac ili podraavalac onoga to je grko. grekomanija (lat., gr.) preterana naklonost i ljubav prema svemu to je grko; slepo ugledanje na ono to je grko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, drutvo, udruenje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamuna, vunena ili svilena tkanina za gornje enske haljine; crne svilene ipke iz Liona; vrsta platna tkanog slino damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: peak odreen za bacanje bombi, bomba; docnije: jezgro peadije. grenaa (fr. grenage) zrnasto pozlaivanje, naroito delova asovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kou na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grkog jezika, ono to je samo za grki jezik karakteristino; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogriti, pogra-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grkom duhu; govoriti ili pisati grki; osobenosti grkog jezika unositi u drugi jezik, davati grki oblik. grecist strunjak za grki jezik i grku knjievnost. grecistika nauka o grkom jeziku, knjievnosti i grkom ivotu. grecitet (lat. graecitas) grki nain pisanja; poznavanje grkog jezika; osobenost grkog duha i jezika. grelja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novi, groi. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brano; vrsta jela od tog brana.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenavanjima; meavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran tof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja ivi sa kakvim mladim ovekom, naroito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od obinog sivog tofa grisette kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomeane sa lanom, svilom i dr.; siva domaa haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso peeno na rotilju, ulbastija. grijaa (fr. grillage) reetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prenje; rotilj s mesom; preni bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog vajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) rotilj za peenje; prenica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred oima gostiju peku na rotilju, evabdinica; lokal za doruko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novanice, banknote Sjedinjenih Amerikih Drava (zbog zelene poleine). Grini predgrae Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi poetni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (etalite u Londonu). grin-rum (eng. green-room) zelena soba"; u engleskom pozoritu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome to su nekada glumci ekali na red da iziu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, poetnik, utokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naroito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (gr. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandi; grifoza. gris (nem. Griess) ito mleveno u zrnca sa prenikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, nain hvatanja (protivnika u

borbi, naroito u rvanju i boksovanju); drka, dralje, rukohvat, balak. grif (fr. griffe) 2. potpis igom; ig sa potpisom. grif (gr. grypos) 3. kit. ivotinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, esto kao motiv u vajarstvu i umetnikom zanatstvu. grif (gr.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (gr. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas ptiar upave dlake, a dugakih i klempavih uiju. gro (fr. gro, grosse) glavni deo, najvei deo neega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv tekih svilenih tkanina; an gro (fr. en gro) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljatvo. grog (eng. grog) pie od tople vode, eera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku Old Grog pronalazaa, engleskog admirala Bernona, iz sredine HU veka, koji je svojim matrozima davao rum pomean sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, oamuen (obino bokser koji dobije teke udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, oamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. gro de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izrauje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnotvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obino nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. vetina ureenja i utvrenja poljskih logora; vetina zemljomerenja; obelea-vanje (kamenjem, koljem), omeavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. gro krupan, plan) ono to je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uvelian detalj neke scene. gros (nem. Gro) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto teina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvoa, gvoarska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koliinama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gula

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili iseeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tanina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih tamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastino sastavljen ukras iz ivotinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antikim termama i grobnicama (grotta peina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastinom slikarstvu; lit. duhovita, otro poentirana kratka pria ili drama koja prikazuje neobine dogaaje i linosti (o, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle to su u ruevinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, naene svakovrsne fantastine slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastian, neobian, udan, preteran, neprirodan; smean, nastran; groteskni igra baletni igra koji pravi komine pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. gro (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, eha i dr.; u Srbiji gro je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obino deak); konjuar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljita, zemlja za obraivanje; slik. prvo premazivanje bojom, povrine na kojoj e se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: povrinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj nain pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljina, ba-tinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske optine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapeaen ovei paket sa novcem, novano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (p. gua...) v. gva... guano (p. guano, fr. guano) v. gvano. gua-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naroito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kona bolest, liaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-no; upravitelj, upravlja = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletake vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni stareina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitaica, domaa uiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrave); u Sev. Americi: najvii dravni slubenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspita (prineva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesnitvo, upravnitvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muziki instrument (violina) sa tri ice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstroe uzdravanje od alkoholnih pia. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponaanje, ton koji vlada u finom drutvu, lep nain ponaanja i izraavanja u drutvu; pitomost i vasgtanost u linom ophoenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskunik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gula (ma. gulyas) kup. manji komadi goveeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (gr. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i elijinim tkivima; upotrebljava se u vrstom i ela-stinom stanju za brisanje hartije, a u tenom za lepljenje; med. naroita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih voria ili vorova u veliini kokoi-jeg jajeta, sifilistini izrataj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasuen crvenkastout mleni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje ute boje, a u medicini kao jako sredstvo za ienje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (gr. kommi, elauno vuem rasteem) vrlo elastina, rastegljiva guma; predmet izraen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo ue kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belanevine i eera; upotrebljava se kao lek protiv kalja. gumirati (lat. gummi) prevui (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. potanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom luenju gume usled raspadanja elijinog tkiva. gumozan (lat. gummosus) slian gumi, kao guma; med. sifilistian, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) guva, mete; gomila, mnotvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptiji kola, vra-nin kola, tur. gurabiye) 1. kolai od brana, jaja, eera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, jenik, prodrljivac; obino u znaenju: onaj koji voli dobra jela i pia,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) jenost, prodrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i piima; slatki, poslastica, prislaak, preslaak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ef, raspoloenje prema emu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kuati (jelo, pie i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kuati, okuati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uivati u posmatranju nekoga ili neega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za neto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono to hoe i ta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kauuku slina, ali neelastina guma sa Sumatre, koja omeka i postane elastina u vreloj vodi; upotrebljava se za mainske kaie, cevi, onove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koa od gume. gutati (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kapljui. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naroito nou (veernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obuu). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se tie grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog amca sa otrim pramcem i otrom krmom; manji parobrod.