Tehnicka Mehanika Teorija Deo OM 2012 Vlado Djurkovic

Wmbep!Q/!]vslpwj~!
UFIOJ_LB!NFIBOJLB!
.!PUQPSOPTU!NBUFSJKBMB!.!
Ufpsjkb!tb!qsjnfsjnb-!lsbulj!lvst!
! Cfphsbe-!3123/!hpejof!
UNIVERZITET ODBRANE VOJNA AKADEMIJA
Vlado P. \urkovi}
TEHNI^KA MEHANIKA
- OTPORNOST MATERIJALA Teorija sa primerima, kratki kurs
Beograd, 2012. godine
dr Vlado P. \URKOVI], redovan profesor Tehni~ka mehanika deo otpornost materijala, teorija sa primerima-kratki kurs
Recenzenti:
Prof. dr Stevan MAKSIMOVI Prof. dr Dragoljub VUJI
Izdava~:
Vojna akademija BEOGRAD [tampanje odobrila Komisija za izdava~ku delatnost Vojne akademije u Beogradu, 5. januara 2012. godine
Za izdava~a:
puk. Slavia SAVI, dipl.ing.
Jezi~ki redaktor:
Nada RELI], profesor
Tira`: 200 primeraka

tampa: Sluba za izdavaku delatnost Vojne akademije u Beogradu, Gen. Pavla Juriia turma br 3, Beograd ISBN 86-xxxx-xxx-x Pre{tampavanje ili fotokopiranje nije dozvoljeno
Predgovor
QSFEHPWPS! Ovaj udbenik namenjen je kadetima Vojne akademije Univerziteta odbrane, koji izuavaju predmet Tehnika mehanika, kao i studentima tehnikih fakulteta sa namerom da studenti lake savladaju odgovarajuu materiju. Bez obzira na to to u naoj strunoj literaturi iz oblasti mehanike, deo otpornost matyerijala, postoji dosta knjiga u kojima se obrauje ova materija, smatram da e udbenik biti od koristi ne samo studentima ve e koristiti u praksi i strunjacima koji se susreu sa reavanjem sloenih problema i zadataka mehanike. U izlaganju gradiva ilo se prirodnim putem, po kome su prvo obraena poglavlja iz otpornosti materijala, a zatim dati odgovarajui primeri. Prilikom pisanja udbenika autor je pre svega imao nameru da gradivo razjasni sa pojmovne strane. Zato se prvo izlae gradivo iz teorije u cilju kontinuiranog povezivanja teorije i praktinog reavanja zadataka. U pripremi izloenog materijala korieni su udbenici navedeni u literaturi, pri emu su osnovni bili [11], [13], [14], [16], [24], [26], [29], [34], [35], [38], [40], i [41]. Bez obzira na obilje navedene literature, bilo je nepohodno pristupiti izradi ovog udbenika, radi lakeg izuavanja gradiva. Zato udbenik sadri proirena poglavlja. Udbenik daje ne samo teorijski pristup, nego sadri i dovoljan broj primera i uraenih zadataka, to daje jednu celinu. Otpornost materijala je izloena u deset poglavlja i to: uvod, naponi i deformacije, geometrijske karakteristike preseka, aksijalno naprezanje, smicanje, savijanje, uvijanje, izvijanje, lokalna naprezanja i osnove prorauna. Dat je orginalan pristup u grafikoj prezentaciji pojedinih analitikih relacija.
Predgovor
Udbenik sadri 150 stranica teksta, koje su ilustrovane sa 93 crtea, 44 zadataka i 9 tabela. Tehniku obradu obavio je takoe sam autor. U stvaranju ove knjige znaajnu ulogu je imala raunarska tehnika. Tekst je pisan i pripreman za tampu u WORD-u, a crtei su uraeni u AutoCAD R14. Sve crtee, kucanje i prelom teksta uradio je redovan profesor dr Vlado P. urkovi, dipl. ing. Iako sam poklonio veliku panju konanom oblikovanju ovog udbenika, svestan sam moguih greaka. Biu zahvalan svima koji mi budu ukazali na propuste i greke kojih, s obzirom na obimnost materije, sigurno ima. elim da se zahvalim izdavakoj delatnosti Vojne akademije na podrci izdavanju ovog udbenika, kao i radnicima Slube za izdavaku delatnost, na njihovom angaovanju oko konane tehnike obrade i tampanja udbenika. Autor se zahvaljuje S. Dreci, J. urki, R. elmiu, T. Nikoliu i drugim saradnicima koji su pomogli da ova knjiga dobije ba ovakvu formu i sadrinu. Takoe, najlepe se zahvaljujem recenzentima profesoru dr Stevanu Maksimoviu, dipl. ing., i prof. dr Dragoljubu Vujiu, dipl. ing. na primedbama i korisnim sugestijama, koje su doprinele da ovaj udbenik dobije svoj konaan izgled. Posebnu zahvalnost dugujem Nadi Reli, prof., koja je izvrila jeziku redakciju teksta. Beograd, januar 2012. godine Autor
ii
Sadràj
Qsfehpwps .................................................................................. ! TBESABK! ! 2/!Vwpe! 1.1. Predmet i zadatak otpornosti materijala ........................ 1.2. Kratak istorijat otpornosti materijala ............................. 1.3. Osnovni pojmovi .............................................................. 1.3.1. Telo, nosa~i, sile, materijali .............................. 1.3.2. Osnovne hipoteze u otpornosti materijala ....... 1.3.3. Va`ne napomene ............................................. 1.4. Spoljne i unutarnje sile, vrste optere}enja ..................... 1.4.1. Spoljne sile .......................................................... 1.4.2. Unutarnje sile ...................................................... 1.5. Vrste naprezanja ................................................................ 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 3/!OBQPOJ!J!EFGPSNBDJKF! Naprezanje, napon ............................................................. Deformacije ........................................................................ Dilatacija ............................................................................. Ugaona deformacija ........................................................... Veze izme|u napona i deformacija .................................. Popre~na dilatacija ............................................................. Hukov zakon ......................................................................
i iii 1 1 2 4 4 11 13 15 15 16 18 20 20 28 29 30 31 36 37 40 40 40 41 41 43 44 44
4/!HFPNFUSJKTLF!LBSBLUFSJTUJLF!QSFTFLB! 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. Uvod ................................................................................. Moment inercije povr{ine preseka .................................. [tajnerova teorema ............................................................ Rotacija koordinatnog sistema ......................................... Polupre~nici inercije .......................................................... Elipsa inercije ..................................................................... Otporni moment ................................................................
iii
Sadràj
5/!BLTJKBMOP!OBQSF[BOKF! 4.1. Uvod ................................................................................... 4.2. Naponi na zatezanje i pritisak .......................................... 4.3. Primeri aksijalnih naprezanja ............................................ 4.3.1. Naprezanja izazvana promenom temperature .. 4.3.2. Aksijalna naprezanja usled sopstvene teìne ..... 6/!TNJDBOKF! 5.1. Smicanje .............................................................................. 7/!TBWJKBOKF! 6.1. Savijanje ............................................................................ 8/!VWJKBOKF! 7.1. Uvijanje ............................................................................. 9/!J[WJKBOKF! 8.1. Uvod ............................................................................... 8.2. Odre|ivanje kriti~ne sile izvijanja. êtiri osnovna slu~aja izvijanja ............................................................... 8.3. Izvijanje {tapova u neelasti~noj oblasti ......................... 8.4. Omega postupak ............................................................. 8.5. Dimenzionisanje {tapova izloènih izvijanju ................. :/!MPLBMOB!OBQSF[BOKB! 9.1. Uvod ............................................................................... 8.2. Kontaktno naprezanje .................................................... 21/!PTOPWF!QSPSB_VOB! 10.1. Uvod ............................................................................... 10.2. Dopu{teni naponi, stepen sigurnosti .............................. 10.3. Osnovni kriterijumi radne sposobnosti .......................... 10.3.1. ^vrsto}a ............................................................. 10.3.2. Krutost (elasti~nost) .......................................... 22/!MJUFSBUVSB!........................................................................!
56 56 57 58 58 59 83 83 93 93 102 102 115 115 117 119 122 123 139 139 139 142 142 144 145 146 146 148
iv
Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod
urkovi Vlado
!!2/!VWPE! !!2/2/!Qsfenfu!j!{bebubl!puqpsoptuj!nbufsjkbmb! Savremena nauka koja prouava razne osobine materijala svih vrsta, tj nauka o realnim materijalima, zove se reologija. U njenom domenu su sve mehanike deformabilnih tela, bilo da su vrsta, tena ili gasovita. Razvoj nauke o deformabilnim telima tekao je postepeno. Od idealno krutog tela klasine mehanike, prvo se prelo na model idealno elastinog tela. Pod idealno elastinim telom podrazumeva se telo koje deformisano spoljanjim silama moe da zauzme prvobitan oblik po prestanku dejstva sila. Model ovakvog fizikog tela prouava teorija elastinosti. Brz razvoj nauke zahtevao je od teorije elastinosti, kao sloene matematike nauke, metode rada blie inenjerskoj praksi. Uvoenjem izvesnih pretpostavki, koje su rezultat izvrenih laboratorijskih ispitivanja, matematike metode teorije elastinosti su pojednostavljene. Tako je stvorena otpornost materijala, kao nauka koja izuava mehanika svojstva konstrukcijskih materijala, uslove optereenja i ekonominost gradnje. Otpornost materijala omoguuje odreivanje otpornosti, krutosti, izdrljivosti i nosivosti, kao i deformacija mainskih delova s obzirom na optereenja kojima su oni izloeni u radu maine i s obzirom na njihove oblike. Otpornost materijala se moe smatrati uvodom u mehaniku vrstog tela tj. delom ove naune discipline, pa prema tome i definisati naukom koja se bavi prouavanjem unutranjih sila i deformacija vrstog realnog tela izloenog dejstvu spoljanjeg optereenja. Usled dejstva spoljanjeg optereenja svako vrsto telo se deformie, tj. u odreenom stepenu menja svoj oblik i zapreminu, a kao posledica toga izmeu estica u unutranjosti tela javljaju se unutranje sile. Otpornost materijala je dakle posebna nauna disciplina koja
1
urkovi Vlado
obuhvata ininjerske metode prorauna: a) vrstoe; b) krutosti i c) stabilnosti. vrstoa je sposobnost konstrukcije da izdri odreeno optereenje, a da joj veliina naprezanja pri tom ne prevazie neku zadatu graninu vrednost i da pri tom ne doe do njenog poputanja. Krutost je sposobnost konstrukcije da se suprostavi spoljanjim optereenjima, a da se pri tome ne deformie preko odreene granice. Stabilnost je sposobnost konstrukcije da sauva svoj prvobitni oblik ravnotee, a pri deformacijama koje odgovaraju zadatom optereenju. U otpornosti materijala se najveim delom analiziraju unutranje sile i deformacije tapova kao elementa neke konstrukcije, uvodei pri tome neke uproene pretpostavke o ponaanju materijala i samih elemenata. Kao posledica uproenih pretpostavki o otpornosti materijala reenja svih problema su manje vie priblina, ali u irokom podruju primenljiva i dovoljno tana za ininjersku praksu. Teorija elastinosti, kao deo mehanike vrstih tela, daje tanija reenja u podruju elastinih deformacija. Dva osnovna zadatka otpornosti materijala su: a) odreivanje unutranjih sila i b) odreivanje deformacije tela. Zadatak otpornosti materijala sastoji se dakle u iznalaenju jednostavnih prorauna i obrazaca koji treba da omogue, zavisno od vrste i naina dejstva spoljnjeg optereenja, izbor materijala i dimenzije pojedinih elemenata, neke ininjerske konstrukcije garantujui pri tome odreenu vrstou, krutost i stabilnost toga elementa sa jedne strane i ekonominost sa druge strane. 2/3/!Lsbubl!jtupsjkbu!puqpsoptuj!nbufsjkbmb! Osnivaem otpornosti materijala se smatra Galileo Galilei(15641624), jer je prvi u delu Discorsi e demonstrazioni matematishe intorno a due nuove scienze, 1618 godine, pored osnovnih dinamikih problema postavio i pitanje loma materijala. Njegova hipoteza najveeg normalnog napona pri kome dolazi do loma materijala jo se i danas primenjuje pri dimenzionisanju. Posle njega itav niz naunika dao je
2
urkovi Vlado
svoje priloge u formiranju otpornosti materijala kao naune discipline koja je danas poznata, kao to su: Robert Hook (1635-1703) je objavio rad De potentia restitutiva (o opruzi), to predstavlja prvi objavljeni rad u kome se raspravlja o elastinim osobinama materijala; Francuz Girard (1798. godine) objavio je prvu knjigu o Otpornosti materijala; Opat Edme Mariotte (1620-1684) Francuz; Jacob Bernoulli (1654-1705) Holananin; Daniel Bernoulli (1700-1782) Holananin; Leonard Euler (1707-1793) vajcarac; Charles Coulomb (1736-1806) Francuz; Simeon Denis Poisson (1781-1840) Francuz; Lois M. Navier (1785-1836) odrao prvi kurs O. M. Francuz; Ademar Baree de Saint-Venant (1797-1886) tvorac moderne Teorije elastinosti Francuz; Louis Augustin Cauchy (1789-1857) Francuz; Gabriel Lame (1795-1870) odrao prvi kurs Teorije elastinosti Francuz; Emile Clapeyron (1799-1864) Francuz; James Maxwell (1831-1879) Englez; D. I. uravski (1821-1891) konstruktor drvenih mostova Rus; Alberto Castigliano (1847-1884) razmatrao statiki neodreene nosae Italian; Culman C. (1821-1881) primenio Teoriju elastinosti u praksi vajcarac; Otto Mohr (1835-1918) Nemac; Prandtl, Nadal, Michell, Love, Galjerkin, A. N. Vereagin, ... , itav niz ininjera i naunika u 20-tom veku radi na problemima Teorije elastinosti i plastinosti; Stefan Timoenko (1878-1972) Rusija, SAD.
urkovi Vlado
2/4/!Ptopwoj!qpknpwj! 2/4/2/!Ufmp-!optbj-!tjmf-!nbufsjkbmj! Telo koje se prouava u smislu otpornosti materijala neprekidno je, tj. jedna njegova taka je nepokretno vezana sa prostorom koji okruuje telo. Pri tome dejstvo spoljanjih sila izaziva pomeranje pojedinih njegovih estica, jednih u odnosu na druge. Meumolekularne sile, tj. sile koje dejstvuju izmeu pojedinih estica, odravaju ih na odreenom meusobnom rastojanju. Pod dejstvom spoljanjih sila estice se meusobno pribliavaju ili udaljavaju, a samim tim se remeti i ravnotea meu molekularnim silama. Tako spoljanje sile, dejstvujui na telo, izazivaju u njemu pojavu unutranjih sila otpora, odnosno spoljanje sile deformiu, a unutranje sile tee da odre prvobitni oblik i zapreminu tela. Dakle vrstim realnim telom naziva se materijalni sistem koji je diskretan, sastavljen od molekula izmeu kojih dejstvuju molekularne sile. Meutim, u ininjerskim razmatranjima u otpornosti materijala pretpostavlja se da je vrsto telo jedan kontinuum tj., prostor ogranien i ispunjen materijom. U otpornosti materijala, na osnovu eksperimentalnih rezultata, veina materijala, koji se koriste u inenjerskoj praksi, posmatra se jednoobrazno, a pri tom se podrazumeva da su ti materijali sa neprekidnom, homogenom i izotropnom strukturom. Amorfni materijali, kao guma, staklo itd., imaju sasvim nepravilan raspored molekula i zato u svim pravcima imaju iste fizike i mehanike osobine. Slino se ponaaju materijali kristalaste strukture, jer su sastavljeni od mnotva sitnih kristala. Za ovakva tela, kod kojih su fizike i mehanike osobine jednake u svim pravcima, kae se da su izotropna. Tela sastavljena od kristala pravilnog oblika i orijentacije u raznim pravcima pokazuju razliite osobine, pa samim tim nisu izotropna. Sa stanovita geometrijskog oblika vrsta tela se mogu podeliti zavisno od dimenzija (duina, irina, debljina) na: tapove, ploe, ljuske i masivna tela (Sl. 1.1). tapom se naziva telo kod koga je jedna dimenzija (duina) znatno vea u poreenju sa ostale dve. tapovi mogu biti pravi i krivi, a isto tako
4
urkovi Vlado
prizmatini i cilindrini, zatim mogu da budu konstantnog ili promenljivog preseka. Osom tapa naziva se linija koja prolazi kroz teita svih poprenih preseka tapa (Sl.1.1 a).
Sl.1.1 Podela vrstih tela sa stanovita geometrijskog oblika
Ploom se naziva telo kod koga su dve dimenzije znatno vee u poreenju sa treom. Ploa je takvo telo koje je ogranieno dvema parapelnim ravnima (debela ploa, tanka ploa, membrana, Sl.1.1 b). Ljuskom se naziva telo kod koga su dve dimenzije znatno vee u poreenju sa treom, ali koje je ogranieno krivim povrinama (Sl.1.1 c). Telom se naziva materijalni sistem kod koga su sve tri dimenzije veliine istog reda (Sl.1.1 d). U otpornosti materijala kao to je pomenuto posmatraju se uglavnom tapovi i to sa pravom osom, kao sastavni elementi neke konstrukcije. Konstrukcije koje su na taj nain sastavljene iz jednog ili vie tapova nazivaju se: tapnim sistemima, linijskim sistemima, linijskim nosaima ili samo nosaima. Dakle, svako kruto telo koje nosi terete i prenosi ih na oslonce nazivamo nosa (greda). Ako osa nosaa i sve spoljanje sile koje deluju na njega deluju u jednoj ravni, takve nosae nazivamo ravnim nosaima. Ravni nosai mogu biti: 10 prosti, ako su sastavljeni iz jedne ploe, tj. ako je rastojanje izmeu oslonaca A i B u isto vreme i duina l nosaa (Sl. 1. 2), sloeni, ako su sastavljeni iz vie ploa,
urkovi Vlado
2 0 puni ili gredni; to je svako kruto telo oslonjeno na dva oslonca, od kojih je jedan nepokretan, a drugi pokretan, odnosno ako je veza ostvarena samo na jednom mestu, onda se ta veza izvodi ukletenjem, reetkasti nosa sastavljen od vie krutih lakih tapova ije veze smatramo zglobnim. Greda je, dakle, prizmatino telo ija je duina znatno vea od druge dve dimenzije njenog poprenog preseka. Za razliku od tapa koji je izloen pritisku ili istezanju, greda se koristi kao konstrukcioni elemenat tamo gde se predvia da e biti izloena i savijanju. Nosa sa jednim ili dva prepusta naziva se greda sa prepustom, tj. sa prepustima. Konzola je jednim krajem ukletena. Gerberova greda, ili greda sa zglobom, predstavlja sloeni nosa. To su dve grede ili grede meusobno vezane zglobom G . Ovaj nosa moe biti izveden i sa vie oslonaca i vie zglobova. Okviri ili takozvani ramovi su sloeni nosai sastavljeni iz vie prostih nosaa. Sile koje deluju na nosa (sl. 1.2) mogu biti: koncentrisane; deluju u jednoj taki, a mogu biti vertikalne ili kose, i kontinualne sile (optereenja) mogu biti ravnomerno rasporeene (jednoliko rasporeene) po odreenoj duini nosaa i tada se predstavljaju povrinom pravougaonika. Karakteristika kontinualnog optereenja je optereenje po dunom metru nosaa, tzv specifino optereenje, a obeleava se sa q (Sl. 1.2). Specifino optereenje q meri se u kN , a u optem sluaju ono je m promenljivo i zavisi od apscise te se moe napisati kao q = f ( x ) , gde je osa x poduna osa nosaa. Kod jednoliko rasporeenog kontinualnog optereenja, specifino optereenje je konstantno, tj. q = const . Ako se specifino optereenje menja po linearnom zakonu q = p x , gde je p konstantni koeficijent ije su dimenzije kN , takvo kontinualno m2 optereenje se moe predstaviti povrinom trougla ili trapeza. Za sluaj neravnomerno rasporeenog kontinualnog optereenja po odreenoj
6
urkovi Vlado
duini nosaa, takvo optereenje predstavljamo povrinom proizvoljnog oblika, koja je ograniena linijom optereenja q = f x .
af
Sl. 1.2 Primeri optereenja grede
Nosai mogu biti optereeni neposredno ili posredno (ekscentrino vertikalno ili horizontalno opreteenje). Za nosa kaemo da je kombinovano optereen ako je optereen svim navedenim oblicima optereenja. Optereenja se, dalje, dele prema vremenu trajanja na: stalna (teina nosaa, sile konstantnog intenziteta i poloaja) i promenljiva (uticaj vetra itd.).
Sl.1.3 Primeri statiki odreenih nosaa
Naini oslanjanja greda ili ramova odreuju i njihovu statiku odreenost ili neodreenost. Ako je greda (ili ram) oslonjen tako da postoje tri nepoznate reakcije koje se mogu odrediti iz tri jednaine
X = Y = M =0 , za takvu gredu (ili ram) kaemo da je statiki

i i
odreena. Ako broj jednaina ravnotee nije isti kao broj nepoznatih
7
urkovi Vlado
reakcija, nosa (greda ili ram) statiki je neodreen.
Sl.1.4 Primeri statiki neodreenih nosaa
Sl. 1.5 Primeri reetkastih nosaa
Reetkastim nosaima naziva se kinematski stabilan (geometrijski neizmenljiv) sistem tapova koji su meusobno na svojim krajevima povezani zglogovima, koji je oslonjen i privren preko oslonaca
8
urkovi Vlado
(leita) za nepomine take na tlu ili nekoj drugoj nepominoj konstrukciji (u najmanje dva vora kod ravnih nosaa, odnosno tri kod prostornih, Sl.1.5). Reetkasti nosai su namenjeni spoljanjem optereenju koje dejstvuje u vorovima reetke. U tom sluaju u poprenim presecima tapovima reetkastog nosaa javljaju se samo normalne sile (zateue ili pritiskujue). Dakle, usled dejstva spoljanjeg optereenja tapovi reetkastih nosaa se izduuju odnosno skrauju, a time vorovi pomeraju tj. reetka se deformie, tapovi zauzimaju novi poloaj ali ostaju pravi. Okvirima (ramovima) naziva se geomerijski stabilan (geometrijski neizmenljiv) sistem od dva ili vie tapova (nosaa) koji su meusobno kruto vezani, koji je oslonjen i privren preko oslonaca (leitanajee kruta ukletenja) za nepomine take na tlu ili neku drugu konstrukciju (Sl. 1.4, 1.6). Okviri su namenjeni spoljanjem optereenju proizvoljnog pravca koje dejstvuje u proizvoljnim takama tapova iz kojih je sastavljen. Ako spoljanje optereenje dejstvuje u jednoj glavnoj ravni okvira u poprenim presecima tog okvira javljaju se momenti savijanja, poprene i normalne sile (ako je sistem prostoran onda i u drugoj glavnoj ravni svakog tapa javljaju se takoe momenti savijanja i poprene sile, a pored toga i momenti torzije ili uvijanja).
Sl. 1.6 Primer okvirnog nosaa pre i posle dejstva optereenja
Usled dejstva spoljanjeg optereenja tapovi okvira se iskrivljuju, odnosno produuju ili skrauju zbog ega se vorovi pomeraju (zaokreu ili linearno pomeraju, sl.1.6). U otpornosti materija se prihvata definicija pojma sile koja je data u mehanici apsolutno krutog tela, sa tom razlikom to se ova definicija proiruje i na unutranjost vrstog tela, izloenog dejstvu spoljanjeg
9
urkovi Vlado
optereenja. Prema poznatoj definiciji silom se naziva uzajamno mehaniko dejstvo izmeu fizikih tela pri emu se jaina tog dejstva tj. veliina sile dobije kao merni broj uporeujui tu silu sa silama unapred odreenih veliina. Proirenjem ove definicije na estice vrstog tela dolazi se do pojma unutranjih sila. Dakle, u otpornosti materijala, sile se mogu podeliti na spoljanje i unutranje sile. Spoljanjim silama i optereenjem nazivaju se sve sile koje se prenose na spoljnu konturu tela, kao i zapreminske sile koje su rasporeene po itavoj masi tela. Povrinskim silama nazivaju se one sile koje se kao posledica dejstva drugih tela prenose na spoljnu konturu posmatranog tela. Ove sile mogu se prenositi na spoljnu konturu posmatranog tela kao koncentrisane sile ili kontinualna (raspodeljena) optereenja. Koncentrisanim silama nazivaju se sile koje se prenose na konturu posmatranog tela preko veoma malih povrina koje se mogu po veliini zanemariti. Zapreminskim silama nazivaju se one sile koje su rasporeene po itavoj masi tela i vezane za estice te mase tj. sile koje dejstvuju na njegove unutranje take (npr. sopstvena teina, sile inercije koje se javljaju pri kretanju tela sa ubrzanjem). Unutranjim silama nazivaju se sile uzajamnog dejstva estica materije u samom telu. U otpornosti materijala posmatraju samo one unutranje sile koje su nastale usled dejstva spoljanjih sila ili nekih drugih spoljanjih uticaja, kao npr. temperature, ne ulazei u analizu sila privlaenja izmeu estica materije (molekularnih sila zahvaljujui kojima tela imaju vrstu strukturu tj. oblik i zapreminu). U otopornosti materijala se ne razmatraju one unutranje sile koje su nastale kao posledica tehnologije (npr. neravnomerno hlaenje livenih elemenata, pri zavarivanju, skupljanje betona i dr.). Uopteno, unutranje sile, u takama nekog vrstog tela izloenog spoljanjim silama menjaju se od take do take zavisno od vrste i veliine tog optereenja, materijala tela i od oblika i dimenzija posmatranog vrstog tela. Svi materijali koji se primenjuju u ininjerskim konstrukcijama mogu se naelno podeliti u dve grupe: ilave kod kojih slom nastupa pri znatnim deformacijama (elik, mesing, aluminijum i dr.) i
10
urkovi Vlado
krte materijale kod kojih slom nastupa pri vrlo malim deformacijama (liveno gvoe, kamen, beton, staklo i dr.). ilavi materijali su po pravilu podjednako dobro otporni na zatezanje i pritisak, dok su krti veoma dobro otporni na pritisak, a veoma slabo ili nikako na zatezanje.
2/4/3/!Ptopwof!ijqpuf{f!v!puqpsoptuj!nbufsjkbmb!
U otpornosti materijala, za razliite sluajeve optereenja tela, utvruju se matematiki odnosi izmeu spoljanjih sila, unutranjih sila (napona) i deformacija i ovi se odnosi koriste za reavanje raznih problema. Sloeni oblici tela, raznovrsna fiziko-mehanika svojstva materijala predstavljaju ozbiljne tekoe da se teorijskim putem formuliu navedeni odnosi uzimajui pri ovom faktore koji karakteriu realna tela. Radi ovoga uveden je niz hipoteza koje idealizuju realno telo, to u znatnoj meri olakava i uprouje utvrivanje navedenih odnosa.
2/!Ijqpuf{b!p!ofqsfljeoptuj!nbufsjkf! Po ovoj hipotezi se smatra da su tela potpuno ispunjena materijom i da predstavljaju neprekidnu sredinu, to je u suprotnosti sa tumeenjima savremene fizike o strukturi materije prema kojoj su realna tela sastavljena od materijalnih estica izmeu kojih postoji slobodan prostor. Ova hipoteza dozvoljava da se na beskonano malom zapreminskom elementu tela primene zakoni u diferencijalnom obliku, a zatim da se na celoj zapremini tela, kao neprekidne sredine, sprovedu operacije integralnog rauna. 3/!Ijqpuf{b!p!j{puspqoptuj!nbufsjkbmb! Po ovoj hipotezi se smatra da je materijal tela izotropan tj. da poseduje jednaka elastina svojstva u svim pravcima. 4/!Ijqpuf{b!p!ipnphfoptuj!nbufsjkbmb! Po ovoj hipotezi se smatra da tela imaju jednoliku strukturu po itavoj zapremini, pa su time i mehanika svojstva u svim takama tela ista.
11
urkovi Vlado
5/!Ijqpuf{b!p!nbmjn!efgpsnbdjkbnb! Po ovoj hipotezi deformacije posmatranog tela su vrlo male u odnosu na njegove dimenzije. Pri primeni statikih uslova ravnotee zanemaruju se, na osnovu ove hipoteze, promene poloaja sila koje su izazvane deformacijom tela. Ova hipoteza omoguava da se koristi princip superpozicije, koji se formulie na sledei nain: rezultat dejstva sistema spoljanjih sila na telo jednak je sumi rezultata dejstva pojedinih sila nezavisno od reda nanoenja. Na osnovu matematikih analiza o malim veliinama, kojima pripadaju deformacije, mogu se, ako u nekom izrazu figuriu deformacije raznog reda veliina, zanemariti sve vrednosti deformacija vieg reda i zadrati samo vrednosti deformacija nieg reda. U izvesnim obrascima dakle, mogue je zanemarivanje malih veliina vieg reda u odnosu na male veliine prvog reda. 6/!Ijqpuf{b!p!{bnfoj!tuwbsoph!pqufsf~fokb! flwjwbmfouojn!tjtufnpn!tjmb! Pri izuavanju deformacija tela kao celine, ako nas pri tome ne interesuju lokalne deformacije, moemo optereenje koje deluje na jedan mali deo povrine tela zameniti ekvivalentnim sistemom sila, koji se u optem sluaju svodi na glavni vektor i glavni moment. To je tzv. princip superpozicije dejstva, premo kom je dejstvo vie sila jednako zbiru dejstva pojedinih sila. Ovaj stav je poznat kao San-Venanov princip. Ovakva zamena ima uticaja na veliinu i formu lokalne deformacije, dok je bez uticaja na deformacije u takama dovoljno udaljenim od mesta delovanja sila. 7/!Ijqpuf{b!p!fmbtujojn!efgpsnbdjkbnb! Po ovoj hipotezi smatramo da tela koja su izloena dejstvu sistema spoljanjih sila dobijaju elastine deformacije. 8/!Ijqpuf{b!sbwoji!qsftflb! Zamiljeni ravni presek tela pri deformaciji ne ostaje u optem sluaju ravan, ve dobija oblik neke krive povrine. Meutim, postoje mnogi praktini sluajevi kod kojih presek ostaje ravan. Ova injenica je dovela
12
urkovi Vlado
do hipoteze ravnih preseka koja predpostavlja da zamiljeni ravni presek pre deformacije tela ostaje ravan i nakon deformacije. Na primer, kod tapa svaki popreni presek ostaje ravan i upravan na osu tapa i posle deformacije. Ovaj stav poznat je kao Bernulijeva hipoteza. Zahvaljujui ovoj hipotezi znatno su uproena teorijska razmatranja niza zadataka u otpornosti materijala.
2/4/4/!Wbaof!obqpnfof!
U otpornosti materijala gde se posmatraju vrsta tela u stanju elastine ravnotee mogue je primeniti sve aksiome i zakone statike izuzev:
Sl. 1.7 Primer nemogunosti primene sile kao kliznog vektora
a) aksima o apsolutno krutom telu po kome je sila klizni vektor. Znai, u otpornosti materijala nije dozvoljeno pomeranje sila duz pravca dejstva poto se time menja karakter i veliina deformacija. Primer je dat Sl. 1.7. b) zakona o zameni sistema sila drugim sistemom istog dejstva. Znai, u otpornosti materijala nije mogue primeniti ovaj zakon poto se u tom sluaju menja karakter i veliina deformacija. Primer je dat Sl. 1.8.
13
urkovi Vlado
Sl. 1.8 Primer nemogunosti zamene sistema sila drugim sistemom istog dejstva
14
Tehnika mehanika Otpornost materijala - sile
urkovi Vlado
2/5/!Tqpmkof!j!!vovusbokf!tjmf-!wstuf!pqufsf~fokb! 2/5/2/! Tqpmkof!tjmf! U Statici je sila definisana kao mehanika mera dejstva jednog tela na drugo. U prirodi nema izolovanih tela, ve postoji skup tela koji uzajamno deluju jedno na drugo. Ako se uoi jedno telo, na njega e delovati ostala tela ograniavajui njegovo kretanje, tj. ostala tela delovae kao veze. Prema aksiomu o vezama, telo se moe posmatrati kao slobodno ako se veze uklone i zamene njihovim uticajem. Njihov uticaj su sile koje deluju na posmatrano telo na taj nain to ga deformiu. Za posmatrano telo ovaj sistem sila su spoljne sile ili optereenje.
Sl. 1.9 Optereenja u vremenu
Podrobnije o silama (optereenjima), bez zavisnosti od vremena, dato je u statici. Ako se optereenje posmatra u vremenu, po svom karakteru moe biti: mirno ili statiko kada optereenje raste do odreene vrednosti a zatim se tokom vremena ne menja (sl. 1.9 a), i promenljivo kod koga se intezitet menja tokom vremena. Promenljivo optereenje moe biti udarno i bezudarno. Udarno optereenje je ono kod koga u malom vremenskom intervalu intenzitet poraste viestruko (sl.1.9 b). Bezudarno optereenje moe biti jednosmerno promenljivo i naizmenino promenljivo. Kod jednosmerno promenljivog optereenja intenzitet optereenja se menja od nule do maksimalne vrednosti pri emu se smer optereenja ne menja (sl. 1.9 c). Naizmenino prome15
urkovi Vlado
nljivo optereenje je takvo iji se intenzitet menja u granicama od maksimalne do minimalne vrednosti pri emu se smer optereenja naizmenino menja (sl.1.9 d). 2/5/3/!Vovusbokf!tjmf! Najsitniji delii materije, koji imaju osobine materije, su molekuli. To znai da se posmatrano telo sastoji iz velikog broja molekula. Molekuli deluju uzajamno jedni na druge meumolekularnim silama koje zavise od meusobnog rastojanja i od mehanikih osobina materije tela. Na vrsto telo odreenog oblika na koga ne deluje nikakvo optereenje meumolekularne sile su u ravnotei. Kada se ono izloi dejstvu uravnoteenog sistema spoljnih sila, poee da se deformie. Deformacije izazivaju promenu poloaja molekula, tj. poee da se menjaju njihova meusobna rastojanja to e uticati na promenu meumolekularnih sila koje se suprotstavljaju spoljnim silama. Deformacije e prestati onog trenutka kada se uspostavi ravnotea unutranjih i spoljanjih sila. Ukoliko se ravnotea ne uspostavi deformacije e se poveavati dok ne doe do loma. Po prestanku dejstva optereenja molekuli tee da se vrate u prvobitan poloaj tj. tee da telu vrate prvobitan oblik. Pri deformaciji tela molekuli imaju razliita pomeranja u telu to podrazumeva i razliite meumolekularne sile. To znai da unutranje sile zavise od poloaja. Odreivanje sila na ovaj nain je vrlo komplikovano, jer zahteva vrlo sloen matematiki aparat, tako da za tehniku praksu nije prihvatljiv. Zato se u mehanici vrstih tela unutranje sile drugaije definiu. vrsto telo koje je u ravnotei pod dejstvom uravnoteenog sistema spoljanjih sila zove se napregnuto telo. Kako je vrsto telo u ravnotei pod dejstvom uravnoteenog sistema spoljanjih sila, primenom aksioma 5, moe se smatrati krutim i analizirati njegova ravnotea. Za izradu delova konstrukcija koriste se razliite vrste materijala kao to je liveno gvoe, razne vrste elika, legure bakra, legure aluminijuma, beton, drvo itd. U poslednje vreme se sve vie koriste kompozitni materijali. Svi ovi materijali, zbog svoje strukture, imaju razliita mehanika svojstva pa je i ponaanje napregnutih tela od razliitog materijala razliito. Postoje sluajevi da se telo od jednog materijala
16
urkovi Vlado
ponaa razliito u pojedinim oblastima naprezanja. Ovo pretstavlja tekou u prouavanju ponaanja napregnutog deformabilnog tela, zato je uvedena klasifikacija materijala u zavisnosti od njegovih mehanikih osobina. Materijal koji ima ista mehanika svojstva u svakoj taki zapremine je homogeno telo u mehanikom smislu. Ako se mehanike karakteristike materijala menjaju od take do take zapremine tela, onda je to nehomogeno telo. Ako su mehanike karakteristike materijala, u bilo kojoj taki zapremine tela, iste u svim pravcima onda je to izotropano telo. Materijal koji nema iste mehanike karakteristike u svim pravcima posmatrane take tela, je anizotropano telo. Materijal koji ima razliite mehanike osobine u dva meusobna upravna pravca je ortotropno telo. Primer ovakvog materijala je hladno valjani elini lim, iji su se kristali izduili u pravcu valjanja, tako da u pravcu valjanja ima najbolje mehanike karakteristike a u poprenom pravcu najloije. Neka se vrsto telo izloi uravnoteenom sistemu spoljnih sila. Ovo dejstvo e prouzrokovati deformaciju tela. Ako prestane dejstvo sistema spoljanjih sila mogu nastupiti dva sluaja: da svaka taka zauzme svoj prvobitni poloaj, tj. da deformacije ieznu, i da take tela ne zauzmu svoj prvobitni poloaj, tj. da deformacije ostanu trajne. U prvom sluaju telo je elastiano, a u drugom sluaju je neelastiano. elik, kao najrasprostranjeniji materijal za gradnju u mainstvu, moe se pod odreenim uslovima smatrati elastinim, homogenim i izotropnim materijalom.
17
Tehnika mehanika Otpornost materijala vrste naprezanja
urkovi Vlado
2/6/!Wstuf!obqsf{bokb! vrsto telo, odnosno posmatrani konstruktivni element, pod dejstvom uravnoteenog sistema spoljanjih sila (optereenja), zove se napregnuto telo. U zavisnosti od vrste i naina dejstva optereenja, u telu e se javiti odgovarjue naprezanje. Postoji pet vrsta osnovnih naprezanja i to: aksijalno naprezanje, naprezanje na smicanje, naprezanje na uvijanje, naprezanje na savijanje i izvijanje.
Sl. 1.10 Vrste naprezanja
Aksijalno naprezanje nekog konstruktivnog elementa bie izazvano dejstvom optereenja du ose samog elementa. Ovakvo naprezanje moe biti na zatezanje ako na element dejstvuju zateue sile (Sl. 1.10 a) i na pritisak ako dejstvuju sile na pritisak (Sl. 1.10 b).
18
Tehnika mehanika Otpornost materijala vrste naprezanja
urkovi Vlado
Ako sile dejstvuju popreno na konstruktivni element u jednoj ravni (Sl. 1.10 c), tj. ele da dva susedna poprena preseka pomere (smaknu) jedan u odnosu na drugi takvo naprezanje se zove naprezanje na smicanje. Naprezanje na uvijanje konstruktivnog elementa izazivaju spregovi ija je ravan dejstva upravna na njegovu osu (Sl. 1.10 d). Naprezanje na savijanje konstruktivnog elementa izazivaju spregovi koji dejstvuju u ravni u kojoj lei njegova osa (Sl. 1.10 e). Pri dejstvu aksijalnog optereenja na pritisak moe doi do toga da konstruktivni element izgubi prvobitni oblik ravnotee (Sl. 1.10 f), pravolinijski element postaje krivolinijski, tj. izvija se. Deformacija pri izvijanju je slina kao kod savijanja. Ovo su osnovne vrste naprezanja koja su izazvana odgovarajuim optereenjem. Meutim, kod realnih konsgruktivnih elsmenata esto su optereenja takva da izazivaju istovremeno vie vrsta naprezanja. Na primer, kod ekscentrinog pritiska ili zatezanja javlja se istovremeno aksijalno naprezanje i savijanje, kod tekih vratila javlja se istovremeno uvijanje, savijanje i smicanje itd.
19
Tehnika mehanika Otpornost materijala napon
urkovi Vlado
3/!OBQPOJ!J!EFGPSNBDJKF! 3/2/!Obqsf{bokf-!obqpo! U mehanici se prouavaju kruta tela kao idealizacija realnih tela u prirodi. Takva tela imaju osobinu da rastojanje dveju proizvoljnih estica (taaka) za vreme dejstva spoljanjih optereenja ostaje nepromenjeno. To je, dakle, apstraktan pojam uveden da bi se prouilo kretanje realnih tela. Realna tela, medutim, pod dejstvom spoljanjih optereenja se deformiu, to jest, menjaju oblik i zapreminu, pa se i rastojanja izmedu estica menjaju. Takva tela se nazivaju vrsta (deformabilna) tela.
A Fu
G
Sl. 2.1 Spoljanje i unutranje sile
Spoljanja optereenja koja deluju na vrsto telo tee da ga deformiu. Materijal tela se, shodno Njutnovom zakonu akcije i reakcije, dejstvom medumolekularnih unutranjih sila suprotstavlja spoljanjim silama. Molekuli tela se tako pomeraju da se ostvari ravnotea izmeu spoljanjih i unutranjih sila. Stanje tela (elementa), koje nastaje dejstvom spoljanjeg optereenja i odgovarajuih unutranjih otpora naziva se naprezanje. Ako je, na primer, na kraju ueta obeen teret
20
urkovi Vlado
teine G, onda se u uetu uspostavlja unutranja sila Fu , koja je, ako se zanemari masa ueta, po intenzitetu jednaka teini G (Sl. 2.1). Da bi se stekla jasnija predstava o veliini unutranjih sila, primenjuje se metoda fiktivnog (zamiljenog) preseka. Zamislimo da smo telo presekli po preseku K-K (sl. 2.2) i odstranili desni deo. Da bi levi deo bio u ravnotei, mora uticaj desnog, odseenog dela, da se zameni unutranjim silama, pri emu rezultanta spoljanjih sila mora da je kolinearna i jednaka po intenzitetu rezultanti unutranjih sila. Intenzitet unutranjih sila definie sile preko vektora ukupnog napona ( p ) , koji je jednak (Sl. 2.2. a i Sl. 2.3a) F dF p = lim = , Pa. A0 A dA
Sl.2.2 a) Ukupni napon, b) normalni i tangentni napon.
Vektor ukupnog napona moe se razloiti na normalni i tangentni napon (Sl. 2.2 b) p = n n + t gde su n i t odgovarajui jedinini vektori. Normalni napon je upravan na popreni presek i jednak je F n = n . A Tangentni napon (napon smicanja), deluje u ravni preseka i jednak je
21
urkovi Vlado
FT , A gde su Fn i FT intenziteti normalne i tangentne komponente sile F . =

Ako se kroz posmatranu taku O povue druga presena ravan, onda e povrina preseka imati drugaiji oblik i normalu drugog pravca. Raspodela unutranjih sila po novom preseku bie drugaija, pa i rezultanta unutranjih sila na maloj povrini u okolini take O. Samim tim i ukupni napon u taki O za novu povrinu preseka bie drugaiji, Zbog toga se mora naznaiti u indeksu normala povrine preseka na kojoj deluje ukupni napon (Sl. 2.3 c). Kroz jednu taku moe se povui bezbroj ravni i na svakoj od njih deluje drugi ukupan napon. Ukupni napon u svakoj presenoj ravni predstavlja stanje napona u taki. Na prvi pogled izgleda da je praktino nemogue odrediti stanje napona u taki, ali moe se pokazati da ako se poznaju ukupni naponi na tri uzajamno upravne presene ravni koje prolaze kroz posmatranu taku, onda se moe odrediti ukupan napon za bilo koju presenu ravan koja prolazi kroz posmatranu taku. Ako su vektori koji odreuju stanje napona u taki rasporeeni u prostoru onda je to prostorno stanje napona, a ako su u ravni onda je to ravno stanje napona i kada su kolinearni (istog pravca) onda je to linearno stanje napona.
Sl. 2.3 a) Proizvolja ravan preseka tela b) Presek K-K tela u ravni , c) Proizvoljna presena ravan i koordinatni sistem u taki O.
22
urkovi Vlado
Jedinica za merenje napona, u meunarodnom sistemu jedinica (SI), je paskal, i obeleava se sa Pa. To je napon koji se dobije kada se sila od 1N N podeli sa povrinom od 1m 2 , tj 1Pa = 1 2 . Paskal je, u poreenju sa m naponima koji se javljaju u ininjeriskim konstrukcijama, vrlo mala veliina. Zato se upotrebljava milion puta vea jedinica megapaskal N MPa. Vrlo esto se u praksi napon izraava u , iako ta jedinica nije u mm 2 N meunarodnom sistemu jedinica. Veza izmeu MPa i je: mm 2 N 1MPa = 1 . mm 2 Neka se dato napregnuto telo presee proizvoljnom ravni koja prolazi kroz taku O (Sl. 2.3 b) i postavi koordinatni sistem l , m , n sa koordinatnim poetkom u njoj tako da osa n bude normalna na povrinu preseka, a ose l i m da lee u ravni preseka. Ukupan napon u taki O koji deluje na povrini preseka ija je normala n bie pn . Uobiajeno je da se vektor ukupnog napona razloi u dve komponente: u komponentu u pravcu normale n i komponentu ije je dejstvo u ravni preseka n . Komponenta n , koja deluje u pravcu normale, zove se normalni napon, a komponenta u ravni preseka n zove se smiui ili tangencijalni napon. Tangencijalni napon se razlae u dve komponente u pravcu ose l , n l , i u pravcu ose m , n m . Znai, prvi indeks kod tangencijalnog napona
oznaava normalu povrine u kojoj deluje, a drugi indeks oznaava pravac delovanja. Tako na primer x y oznaava tangencijalni napon u posmatranoj taki, koji deluje na povrini ija je normala osa x , a deluje u pravcu ose y . Ako se izdvoji elementarna zapremina napregnutog tela u okolini take O u obliku paralelopipeda ( dx, dy , dz ) , (Sl. 2.4), onda e se na njegovim stranicama javiti odgovarajue komponente napona, da bi izdvojeni element bio u ravnotei. Poto njegove stranice lee u trima
23
urkovi Vlado
upravnim ravnima to e komponente ukupnog napona na njima definisati naponsko stanje u taki O . Komponente napona mogu da se napiu u obliku tenzora: x x y x z {i j } = y x y y z . z x z y z Moe se pokazati, iz uslova ravnotee, da su tangencijalni naponi na dvema upravnim povrinama jednaki i usmereni ka liniji preseka povrina ili od nje: x y = y x , y z = z y i z x = x z .
z
y
x
Sl. 2.4 Elementarna zapremina napregnutog tela u okolini take O u obliku paralopipeda
Dobijena zavisnost se zove stav o konjugovanosti tangencijalnih napona. Na osnovu toga, za poznavanje naponskog stanja u taki potrebno je poznavati est umesto devet komponenti (jer je tenzor napona simetrian u odnosu na glavnu dijagonalu). Postoje uzajamno upravne ravni u kojima nema tangencijalnih napona ve samo normalnih. U tom sluaju ukupni i normalni naponi se poklapaju. Ovi naponi se zovu glavni naponi, a pravci u kojima oni deluju zovu se
24
urkovi Vlado
pravci glavnih napona i obeleavaju se indeksima 1, 2 i 3. Pa tenzor napona ima oblik: 1 0 0 {i j } = 0 2 0 , pri emu je 1 2 3 , Sl. 2.5. 0 0 3
Sl. 2.5 Pravci glavnih napona
Ravno stanje napona u nekoj taki napregnutog tela, kako je ve reeno, je takvo stanje u kome vektori ukupnih napona za sve presene ravni lee u jednoj ravni. Ovakvo stanje napona nastaje ako je ploa napadnuta uravnoteenim sistemom spoljnih sila u ravni ploe. U ovakvim sluajevima moe se praktino smatrati da su ukupni naponi u presecima paralelnim sa srednjom ravni ploe jednaki nuli.
Sl. 2.6 Ploa i uravnoteeni sistem sila u ravni ploe
Na (Sl. 2.6) prikazana je ploa napadnuta uravnoteenim sistemom spoljnih sila u ravni ploe, postavljene tako da je srednja ravan ploe paralelna sa koordinatnom ravni xy . Kako na povrinama paralelnim
25
urkovi Vlado
sa srednjom ravni ploe, ija je normalna osa z , nema ukupnog napona pa e komponente z , z x , i z y biti jednake nuli, pa e tenzor napona za ravno stanje napona biti dat izrazom 1 1 n = ( x + y ) + ( x y ) cos 2 + sin 2 2 2 1 n l = ( x y ) sin 2 cos 2 . 2 Ako iseemo elementarni paralelopiped u okolini take O dimenzija dx , dy i onda e na stranicama dx i dy biti ukupni naponi dati komponentama y , x i (Sl. 2.7). Na ovoj slici elementarni paralelopiped je prikazan u ravni x y tako da su stranice dx i dy prikazane samo linijama dx i dy .
Sl. 2.7 Ploa u ravni i naponi na njoj
Analiza naponskog stanja svodi se na prouavanje promene napona u zavisnosti od poloaja preseka kroz taku, a krajnji cilj je da se odrede ekstremne veliine normalnih i smiuih napona, kao i poloaj preseka u kojima se oni javljaju. Ako se uzme proizvoljan presek ija normala n zaklapa ugao sa x osom, na kome su komponente napona n i n l . Postavljanjem uslova ravnotee dolazi se do jednaina:
26
urkovi Vlado
1 (a) ( x + y ) + 1 ( x y ) cos 2 + sin 2 , 2 2 1 n l = ( x y ) sin 2 cos 2 . (b) 2 Iz prve jednaine (a) proizilazi da je ekstremna vrednost normalnog napona na povrinama ije normale zaklapaju uglove = 1 i = 2 , iji je tangens: 2 , tg 2 = x y a vrednosti napona su: 2 1 1 1,2 = ( x + y ) ( x y ) + 4 2 . 2 2 Pravci 1 i 2 su pravci glavnih napona, koji su meusobno upravni, a naponi 1 i 2 su glavni naponi tako da je 1 = max najve i , a 2 = min najmanji normalni napon. Na povrinama gde deluju ovi naponi nema smiuih napona. Takoe, iz druge jednaine (b) proizilazi da je ekstremna vrednost smiueg napona povrinama ije normale zaklapaju uglove = 1 i = 2 , iji je tangens: y tg 2 = x , 2 a odnos uglova i je: 1 = 1 + ; 2 = 2 + . 4 4 Povrine na kojima je najvei smiui napon zaklapaju ugao od 45 sa ravnima na kojima je najvei normalni napon. Na povrinama na kojima je najvei smiui napon postoji i normalni napon. Vrednost najveeg smiueg i normalnog napona na tim povrinama je: 2 1 max = ( x y ) + 42 i n = 1 ( x + y ) . min 2 2
n =
27
Tehnika mehanika Otpornost materijala deformacije
urkovi Vlado
3/3/!Efgpsnbdjkf! Pod uticajem spoljnih sila vrsto telo se kree i istovremeno, u veoj ili manjoj meri menja svoj prvobitni oblik, tj. deformie se. Pomeranje proizvoljne take tela moe da se razdvoji na pomeranje usled kretanja tela kao krutog tela i na pomeranje usled deformacije vrstog tela. U otpornosti materijala razmatrae se deo pomeranja take tela usled deformacije tela.
Sl. 2.8 Poloaj proizvoljne take M vrstog tela
Poloaj proizvoljne take M vrstog tela odreen je vektorom poloaja r (Sl. 2.8). Ako se telo izloi dejstvu uravnoteenog sistema spoljanjih sila, usled ega e se telo deformisati, taka M prei e u poloaj M ' koji je odreen vektorom poloaja r ' . Promenu poloaja take odreuje vektor pomeranja s . Poznavanje pomeranja taaka tela (konstruktivnog elementa) pri deformaciji daje jasnu sliku o ponaanju samog tela pri deformaciji. Meutim matematiki prikaz ponaanja vrstog tela pod dejstvom spoljnih sila zahteva da se definie deformacija u okolini take. Da bi se
28
urkovi Vlado
ona opisala uvode se pojmovi dilatacija i ugaona deformacija, ili klizanje, ili smicanje. 3/4/!Ejmbubdjkb! Dato je telo i u njemu taka O, a blizu nje na rastojanju l taka N koja se nalazi na osi n (Sl. 2.9). Posle deformacije taka O se pomera u O ' taka N u N ' . Sada je rastojanje O ' N ' = l ' .
Sl. 2.9 Uoene take O i N na telu
Promena prvobitne duine obeleava se sa l i iznosi l = l ' l . Znai rastojanje posle deformacije je promenilo duinu za l . Za ocenu veliine deformacije zgodnije je izraziti promenu duine u odnosu na prvobitnu duinu. Takav odnos zove se srednja dilatacija dui ON :
sr ON =
l . l
Granina vrednost kada se taka N pribliava taki O, tj. kada l tei nuli, je dilatacija u taki O i pravcu n . Obeleava se sa n :
n = lim
l 0
l . l
29
urkovi Vlado
Dilatacija je bezdimenzionalna veliina. Meutim, vrlo esto se izraava u dimenziji metara po metru, ili u procentima. Dilatacija zavisi od poloaja take i od pravca povuenog kroz taku, pa je funkcija koordinata take i uoenog pravca kroz taku.
3/5/!Vhbpob!efgpsnbdjkb!
Neka su u taki O data dva uzajamno upravna pravca n i l , kao i take N i L na tim pravcima u blizini take O, (Sl. 2.10).
Sl. 2.10 Dva uzajamna pravca n i l te take N i L tela
Posle deformacije taka O pomerie se u O ' taka N u N ' , i taka M u M ' . Prilikom pomeranja dolo je do promene pravog ugla izmeu datih pravaca. Granina vrednost promene prvobitno pravog ugla kada take M i N tee taki O naziva se ugaona deformacija, ili ugao smicanja, ili klizanje i obeleava se slovom i indeksima pravaca izmeu kojih je dolo do promene prvobitno pravogugla, tj.:
n l = lim N ' O ' L ' . OL0 2 ON 0
Ugaona deformacija zavisi od uoenih pravaca kroz taku i od poloaja take, tj. od koordinata take.
30
Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija
urkovi Vlado
3/6/!Wf{f!j{nf}v!obqpob!j!efgpsnbdjkb! Pojmovi i jednaine izvedene u analizi napona i deformacija su esto geometrijskog karaktera, nezavisno od fizikih osobina materijala od kojeg je deformabilno telo sainjeno. Ponaanje napregnutog tela zavisi ba od fizikih osobina materijala. Naime, deformacije nisu nezavisne od napona, a njihovu zavisnost odreuju fizike osobine materijala napregnutog tela. Kako su materijali koji se primenjuju u inenjerskim konstrukcijama razliiti po svojim fizikim osobinama, to su u Otpornosti materijala uvedena ogranienja u odnosu na materijal. Otpornost materijala razmatra homogeno, izotropno i idealno elastino telo. Ovako idealizovano telo omoguuje da sve veze izmeu napona i deformacija budu iskazane relativno jednostavnim matematikim vezama. Kod idealnog tela uzimamo da su te veze linearne. Ova uproenja omoguavaju da poznavajui spoljna optereenja nekog konstruktivnog elementa, na jednostavan nain odredimo naponsko i deformaciono stanje svake take elementa.
Sl. 2.11 Standardna epruveta za ispitivanje
Eksperimentalno odreivanje veza izmeu napona i deformacija vri se za svaki materijal, tako to se epruveta (Sl. 2.11), od materijala za koji se uspostavlja ova veza, izlae aksijalnom naprezanju na istezanje
31
urkovi Vlado
ili pritisak. Oblik, dimenzije i vrsta obrade epruvete odreena je SRBS (nekadanji JUS) standardom. Epruveta ima kruni (Sl. 2.11 a) ili pravougaoni popreni presek (Sl. 2.11 b), zavisnosti od oblika materijala. Ako se radi o limu onda epruveta ima pravougaoni popreni presek, a za deblje materijale ima kruni popreni presek. Duina l0 , koja se nalazi izmeu repernih taaka zove se merna duina. Na njoj se meri izduenje i promena poprenog preseka prilikom delovanja aksijalnog naprezanja. Ispitivanje se izvodi na ureaju za zatezanje koji odmah crta dijagram izmeu napona i dilatacije ( , dijagram). Ovaj dijagram je razliit za razliite materijale. Na slici (Sl. 2.12 a) pa do (Sl. 2.12 d) dati su dijagrami , za: meki elik (Sl. 1.12 a), liveno gvoe (Sl. 2.12 b), bronzu (Sl. 2.12 c) i beton (Sl. 2.12 d). Iz dijagrama , se vidi da se meki elik podjednako ponaa na istezanje i pritisak, dok liveno gvoe, bronza i beton bolje podnose pritisak nego istezanje.
Sl. 2.12 Standardni dijagram , za razliite materijale

32
urkovi Vlado
Prilikom istezanja eline epruvete na , dijagramu imamo est karakteristinih taaka (Sl. 2.13 i Sl. 2.14):
0
Sl. 2.13 Dijagram , i karakteristine take
Taka P (granica proporcionalnosti). Kada epruvetu stavimo u eljusti maine i izloimo zatezanju, napon raste od nule pa do vrednosti P , deformacije rastu od nule proporcionalno naponu. U tom delu dijagrama veza izmeu napona i deformacije je linearna i ako bi prestalo dejstvo napona isezle bi i deformacije. Dakle ako bismo tap rasteretili, primetili bismo da se on u potpunosti vraa u svoje prvobitno stanje, tj. da deformacije po prestanku optereenja potpuno nestaju. Ovakve se deformacije nazivaju elastine deformacije. Napon P je napon na granici proporcionalnosti. Taka E (granica elastinosti). Sa poveanjem napona do vrednosti E poveava se i deformacija, ali vie ne linearno. Ako bi prestalo dejstvo napona deformacija bi iezla, to znai da su deformacije elastine. Napon E se zove napon na granici elastinosti. Taka V (granica razvlaenja). Od take E nadalje deformacije sve bre rastu, sve do take V , kada pri naponu V tap prestaje da prua otpor daljem razvlaenju, materijal kao da je poeo da tee, dilatacija raste, a napon ostaje priblino isti do take T . Napon V naziva se granica razvlaenja. Uslovna (tehnika) granica
33
urkovi Vlado
razvlaenja je napon RP koji izaziva trajno izduenje od 0,2% . Taka T (gornja i donja granica teenja). Poto je dostignuta granica teenja materijal opet poinje da prua otpor razvlaenju, dilatacija raste uz poveawe napona. ovu pojavu nazivamo ovrenje materijala. Ako napon poveavamo preko granice elastinosti pojavie se plastine deformacije. Poveanjem napona do take T = TH , materijal prestaje da daje otpor razvlaewu, pa kaemo da je materijal poeo da tee. Deformacija raste uz pad napona sve do take TL . Taka TH je gornja granica teenja, a TL je donja granica teenja. Naponi na ovim granicama su: ReH gornja granica teenja i ReL donja granica teenja.
Sl. 2.14 Dijagram zatezanja za meki elik: a) ( F , l ) zapisan na kidalici, b) ( , ) sveden na napon i relativno izduenje
Taka M (Zatezna vrstoa). Daljim poveanjem deformacije dolazi do poveanja napona, tj. dolazi do tzv. ojaanja (ovrenja) materijala sve do take M . Veliina napona u taki M zove se zatezna vrstoa i obeleava se sa Rm ili M . Zatezna vrstoa je najvei napon koji materijal moe da podnese. Taka S (Taka kidanja ili sloma materijala). Zatim nastaju
34
urkovi Vlado
deformacije uz smanjenje napona sve do kidanja epruvete. Napon koji odgovara taki S naziva se napon pri slomu i obeleava sa S . Na itavom delu dijagrama od take E pa na dalje moemo primetiti da, ako tap rasteretimo, on se ne vraa u prvobitno stanje, ve rastereenje ide paralelno liniji OP , dakle, od ukupne deformacije jedan deo se vraa (elastina deformacija), dok drugi deo (plastina deformacija) trajno ostaje. Kao to vidimo, isti materijal se moe ponaati i kao elastian i kao plastian, u zavisnosti od toga koliki su naponi. Prelaskom granice elastinosti na spoljnoj povrini epruvete javljaju se tanke naprsline pod uglom od u odnosu na podunu osu epruvete, 4 tj. u pravcu ekstremnih napona, koje se nazivaju Lidersovim linijama.
35
Tehnika mehanika Otpornost materijala poprena dilatacija. Hukov zakon
urkovi Vlado
3/7/!Qpqsfob!ejmbubdjkb! Ako se tap duine l , iji je popreni presek krug prenika d , izloi dejstvu optreenja koje izaziva aksijalno naprezanje na zatezanje (Sl. 2.15), on e imati promenu duine za veliinu (izduenje) l = l1 l , a u isto vreme popreni presek e i dalje ostati krug ali e mu se prenik smanjiti za veliinu, koja se naziva suenje d = d1 d . Znai pojavie se u bilo kojoj taki preseka uzduna dilatacija (relativno izduenje) l , = l a u isto vreme i dilatacija u poprenom pravcu koja se zove poprena dilatacija ili kontrakcija ili relativno suenje p , Ona je u svim pravcima poprenog preseka ista jer je smanjenje prenika u svim pravcima isto, a njena veliina je: d . p = d
F
1
F
1
Sl. 2.15 tap pre i posle izduenja
Poprena dilatacija je negativna pri naprezanju na zatezanje jer je d < 0 , a pozitivna je pri naprezanju na pritisak jer se prenik poveava i tada je d > 0 . Uoeno je da poprena dilatacija nije nezavisna od uzdune dilatacije i od materijala tapa. Ovu pojavu je prvi uoio Poason i postavio zavisnost izmeu poprene i uzdune dilatacije za materijale koji se razmatraju u otpornosti materijala. Ta zavisnost je data sledeim izrazom:
36
urkovi Vlado
p = ,
gde je koeficijent proporcionalnosti koji se zove Poasonov koeficijent. On je bezdimenziona veliina, a njegova brojna vrednost zavisi od materijala i ne prelazi 0,5, tj., 0 0,5 . Za krte materijale ima nie vrednosti. Njegova vrednost za elik je = 0,33 .
3/8/!Ivlpw!{blpo!
Na osnovu pretpostavki uvedenih u Otpornosti materijala, telo koje poseduje te osobine je idealno. Veza izmeu napona i deformacija je linearna (Sl. 2.13). Sa Sl. 2.16 a je veza izmeu koordinata take A : = tg
Sl. 2.16 Dijagrami normalnih i tangencijalnih napona u zavisnosti od deformacija i ugla smicanja
Kako je ugao konstantan pa i tg , zavisi od materijala. Sa dijagrama , Sl. 2.13 i Sl 2.16 a, je na delu OP tg = = E = const. Ova veliina se zove modul elastinosti materijala, ili tzv. Jungov N N , pa je: modul, a obeleava se slovom E 2 , 2 cm mm 1 = E ili = . E Ovu zavisnost je prvi uspostavio engleski naunik Robert Huk. Na isti nain je veza izmeu i , Sl. 2.16 b:
37
urkovi Vlado
1 . G N N gde je G 2 , elastina konstanta koja se zove modul klizanja, 2 cm mm a njena vrednost zavisi od vrste materijala. Za jedan odreeni materijal postoji zavisnost izmeu modula elastinosti, Poasonovog koeficijenta i modula klizanja: E , G= 2 (1 + ) to je dato u Tabeli 2.1. Elastina svojstva nekog idealnog tela su potpuno odreena sa dve elastine konstante, dok se trea moe izraunati koristei izraz = G , odnosno = . G Modul elastinosti i modul klizanja imaju dimsziju napona, dok je Poasonov koeficijent bezdimenziona veliina. Ova veza je linearno stanje napona. Za ravno naponsko stanje napon x izazvae dilataciju u pravcu x i y ose: 1 ,x = x , ,y = ,x = x , E E 1 a napon y dilatacije: ,, = y , ,, = ,, = y , y x y E E Sabiranjem dilatacija u pravcu x i y ose od napona x i y i uz
= G ili =
jednainu = G veza izmeu napona i deformacija je: 1 1 x = ( x y ) , y = ( y x ) i = . E E G Ove jednaine izraavaju Hukov zakon za ravno naponsko stanje. Ako se radi o glavnim pravcima onda trea jednaina otpada, jer nema smiuih napona: 1 1 1 = ( 1 2 ) , 2 = ( 2 1 ) . E E
38
urkovi Vlado
Tabela 2.1. Karakteristike nekih konstruktivnih materijala Materijal Modul elastinosti E

N mm 2 2,1 105
Modul klizanja G
N mm 2 0,81 105
Poasonov koeficijent
elici za cementaciju SRPS C.B9.020 elici za poboljanje SRPS C.B9.021 elici za opruge SRPS C.B0.551 Tempirani liv SRPS C.J2.021 Ugljenini elici, konstrukcioni, obini SRPS C.B0.501 elici za nosee konstrukcije SRPS C.B0.501 elici za zakovice SRPS C.B0.506 elini liv SRPS C.J3.011 . . Sivi liv SRPS C.J20.020 Tehniko drvo Bakar SRPS C.D1.002 Mesing i spec. mesing Aluminijum i Al-legure za gnjeenje
0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 ........ ........ 0,23 0,30 ........ 0,3 0,28 0,40 0,26 0,33
2,1 105 2,1 105
0,81 105 0,81 105
(1,6 1,7 ) 105
........
( 2 2, 2 ) 105
( 2 2, 2 ) 105
( 0,77 0,85) 105

( 0,77 0,85) 105
( 2 2, 2 ) 105 ( 2,05 2,15) 105

( 0, 95 0,55) 105 (1,15 0,90 ) 105 (1, 25 1,05) 105
0,108 105 0,100 10
5
( 0,77 0,85) 105 ( 0,79 0,83) 105

( 0,37 0, 21) 105 ( 0, 44 0,35) 105 ( 0, 48 0, 40 ) 105
........
(1,1 1,3) 105
(1,6 1, 7 ) 105
( 0, 9 1, 4 ) 105
0,72 10
5
(1,6 1, 7 ) 105
0, 27 10
5
39
Tehnika mehanika Otpornost materijala geometrijske karakteristike preseka
urkovi Vlado
4/!HFPNFUSJKTLF!LBSBLUFSJTUJLF!QSFTFLB! 4/2/!Vwpe! Statiki moment preseka povrine A u odnosu na neku osu (Sl. 3.1) jednak je zbiru proizvoda elementarnih povrina tog preseka i udaljenosti njihovih teita od izabrane ose.
Sl. 3.1 Elementarna povrina preseka
Npr. u odnosu na x osu (Sl. 3.1) iznosi: S x = y dA yi Ai ,
(3.1)
i jednak je proizvodu povrine A i udaljenosti y0 njenog teita T od x ose S x = y0 A . Statiki moment preseka povrine u odnosu na osu koja prolazi kroz teite jednak je nuli. 4/3/!Npnfou!jofsdjkf!qpws|jof!qsftflb! Aksijalni moment inercije povrine preseka je zbir proizvoda elementarnih povrina i kvadrata udaljenosti njihovih teita od izabrane ose (Sl. 3.1). Npr. od x ili y ose:
I x = y 2 dA yi2 Ai ,
A
I y = x 2 dA xi2 Ai .
A
(3.2)
40
urkovi Vlado
Centrifugalni moment inercije povrine preseka meusobno upravnih osa x i y je:
A za par
(3.3)
I xy = xy dA xi yi Ai .
A
Polarni moment inercije poprenog preseka je zbir proizvoda elementarnih povrina i kvadrata udaljenosti njihovih teita od izabranog pola, taka ( O ) , Sl.3.1, gde vai: 2 = x 2 + y 2 ,
I O = ( x 2 + y 2 ) dA = x 2 dA + y 2 dA = I x + I y .
A A A
(3.4)
Sl. 3.2 Elementarna povrina preseka i paralelne koordinatne ose
Moment inercije preseka je uvek pozitivan. 4/4/!\ubkofspwb!ufpsfnb! tajnerova ili Hajgensova teorema govori o vezi izmeu momenata inercije za osu koja prolazi kroz teite povrine i momenta inercije za neku proizvoljnu osu paralelnu sa prvom (teinom) osom (Sl. 3.2). Aksijalni moment inercije preseka u odnosu na osu koja je paralelna sa osom kroz teite iznosi: Iu = I x + a2 A , I v = I y + b2 A . (3.5) 4/5/!Spubdjkb!lppsejobuoph!tjtufnb!!!! Koordinatni sistema Oxy zaokrenimo oko take O za ugao u poloaj Ouv prikazan na Sl. 3.3.
41
urkovi Vlado
Sl. 3.3 Promena momenata inercije pri rotaciji koordinatnog sistema
Ako su momenti inercije I x , I y , I xy neke povrine A , za ose

x , y poznati, potraimo u tom sluaju vrednosti momenata inercije I u , I v , I uv uza ose u i v koje su dobijene rotacijom osa x , y za neki ugao . Veza izmeu osa koordinata dva koordinatna sistema sa istim koordinatnim poetkom u taki O , a za koji su zaokrenuti za ugao jedan u odnosu na drugi, je: u = x cos + y sin ; v = x sin + y cos . Po definiciji je I u = v 2dA , I v = u 2dA , I uv = u v dA ,
A A A
a nakon uvrtavanja izraza(3.5) dobija se: I u = I x cos2 + I y sin 2 2 I xy sin cos ,

I v = I x sin 2 + I y cos2 + 2 I xy sin cos ,
I uv = ( I x I y ) sin cos + I xy ( cos2 sin 2 ) .

1 + cos 2 1 cos 2 , sin 2 = , 2 2 dobijaju se izrazi za aksijalne i centrifugalne momente inercije preseka, za ose zarotiranog koordinatnog sistema:
Uz pomo obrazaca: cos2 =
42
urkovi Vlado
1 ( I x + I y ) + 1 ( I x I y ) cos 2 I xy sin 2 , 2 2 1 1 I v = ( I x + I y ) ( I x I y ) cos 2 + I xy sin 2 , 2 2 1 I uv = ( I x I y ) sin 2 + I xy cos 2 , 2 a polarni moment inercije, bie: I O = I u + I v = I x + I y I max + I min = I x + I y ,
Iu =
(3.6) (3.7) (3.8) (3.9)
to predstavlja prvu invarijantu inercije. Centrifugalni moment inercije moe se izraunati i korienjem tzv., druge invarijante tenzora inercije: razlika proizvoda momenata inercije za bilo koje dve meusobno upravne ose i kvadrata centrifugalnog momenta inercije za iste 2 2 te dve ose je invarijantna I u I v I uv = I x I y I xy , to primenjeno na glavne ose, postaje 2 I max I min = I x I y I xy . 4/6/!Qpmvqsfojdj!jofsdjkf!!! Pod poluprenikom inercije za neku osu podrazumevamo veliinu odreenu izrazom, Sl.3.4: (3.10)
Sl. 3.4 Poluprenici inercije i elipsa inercije poprenog preseka
i=
I ; I >0. A
43
(3.11)
urkovi Vlado
Ova veliina za ose x i y ima oblik ix = odnosno za bilo koje ose oblik je iu =
Ix , iy = A Iv , A
Iy A
Iu , iv = A
a za glavne teine ose I I (3.12) i1 = 1 = imax , i2 = 2 = imin . A A Ose 1 i 2 se nazivaju glavnim osama inercije, a odgovarajui momenti inercije glavnim momentima inercije. Ukoliko je koordinatni poetak u teitu (centru) poprenog preseka, ose 1 i 2 se nazivaju glavne teine (centralne) ose inercije, a momenti inercije I1 i I 2 su glavni teini (centralni) momenti inercije. Odnosno, glavni teini koordinatni sistem je onaj teini koordinatni sistem za iji je par osa centrifugalni moment inercije jednak nuli, a aksijalni momenti inercije imaju maksimalne vrednosti. 4/7/!Fmjqtb!jofsdjkf!!! Elipsa inercije je odreena jednainom, Sl.3.4: u2 v2 + =1. (3.13) 2 i2 i12 Elipsa inercije prati oblik konture poprenog preseka, odnosno prostire se u pravcu prostiranja povrine poprenog preseka. 4/8/!Puqpsoj!npnfou!!! Od velikog znaaja za proraune su take u poprenom preseku koje su najudaljenije od teinih osa x i y , Sl.3.5.
44
urkovi Vlado
Sl. 3.5 Najudaljenije take preseka od osa x i y
Kolinici I Ix = Wx i y = W y (3.14) ymax xmax se nazivaju otpornim momentima preseka za osu x i y , a takoe se mogu nazvati geometrijskom karakteristikom poprenog preseka. Polarni otporni moment je tada: I WO = O , max a za kruni popreni presek postaje: I I WO = O = O ; D = 2 R , R D/2
(3.15)
(3.16)
45
urkovi Vlado
[bebubl! 4/2/ Za dati popreni presek (Sl. 3.6) odrediti glavne teine (centralne) momente inercije ( I1 = I max i I 2 = I min ) i nacrtati elipsu inercije.
Sl. 3.6 Popni presek
Reenje: Odreivanje povrine poprenog preseka (Sl. 3.7 a): A = A1 + A2 + A3 = a 2 + a 2 + a 2 = 3a 2 . Odreivanje poloaja teita: Ai i a 2 a + a 2 a + a 2 a 3 2 3 = 1 a = 0,167a , = T = 6 3a 2 Ai
Koordinate teita su: T T = 0,167a; T = 0,389a Odreivanje momenata inercije za teine ose: I x = I A 2 , I y = I A 2 , I xy = I A T T T T Momenti inercije za odreene povrine (1, 2 i 3) iz tablica su: 3 3 a 2a a 4 + a 2a = 3a 4 , I = I 1 + I 2 + I 3 = + 4 3 12 3 3 4 2a a a + 2a a = 0,667a 4 , I = I 1 + I 2 + I 3 = + 12 3 12 2 2 4 2 2 I = I 1 + I 2 + I 3 = a 2a + a a 2a = 0,417a 4 , 8 4 24
A = A
i i
a 2 2 2a + a 2 a + a 2 1 2a 3 2 3 = 7 a = 0,387a . = 2 18 3a
a f af
a f af
46
urkovi Vlado
Potrebni momenti inercije za teine ose su: 2 I x = I A 2 = 3a 4 3a 2 0,389a = 2,546a 4 , T
I y = I A 2 = 0,667a 4 3a 2 0,167a T
I xy = I A T T = 0.417a 4 3a 2 0,167a 0,389a = 0,611a 4 .

Odreivanje ugla zaokreta osa 2 0,611a 4 2 I xy tg 2 = = = 0,623 , Ix Iy 2,546a 4 0,584a 4
= 0,584a 4 ,
fa
2 = 31,9230
1 = 15,962 0 , 2 = 1 + 900 = 105,962 0 .
Rotiranje osa I x > I y sledi da je osa x 1 (za 1 = 15,962 0 ) i
sledi da je osa 1 2 (za 2 = 1 + 900 ) .
Sl. 3.7 a) Usvojene povrine preseka; b) Glavne ose inercije

47
urkovi Vlado
Glavni centralni momenti inercije za glavne centralne ose u i v su: 2 2 I1,2 = I u ,v = I max,min = 1 I x + I y 1 I x I y + 4 I xy , 2 2 2 2 = 1 2,546a 4 + 0,584a 4 1 2,546a 4 0,584a 4 + 4 0,611a 4 , 2 2 4 4 = 1,565a 1156a , , 4 I 2 = 0,409a 4 I1 = 2,721a , Poluprenici glavne centralne elipse su: I I 2,721a 4 i1 = 1 = imax = max = = 0,952a , A A 3a 2 I I 0,409a 4 i2 = 2 = imin = min = = 0,369a . A A 3a 2 Provera: I Invarijanta I max + I min = I x + I y
af af
h
h c
2,721a 4 + 0,409a 4 = 2,546a 4 + 0,584a 4 , 3,13a 4 = 3,13a 4 . II Invarijanta 2 I max I min = I x I y I xy
2,721a 4 0,409a 4 = 2,546a 4 0,584a 4 0,611a 4 ,

1128a 8 = 1128a 8 . , ,
48
urkovi Vlado
Tabela 3.1. Momenti inercije povrine preseka I x i momenti otpora Wx
49
urkovi Vlado
Tabela 3.2. Teita, povrine, momenti inercije i otporni momenti ravnih povrina
50
urkovi Vlado
51
urkovi Vlado
52
urkovi Vlado
53
urkovi Vlado
54
urkovi Vlado
55
Tehnika mehanika Otpornost materijala aksijalno naprezanje
urkovi Vlado
5/!BLTJKBMOP!OBQSF[BOKF! 5/2/!Vwpe! Ako je nosei element prav i ako je optereen uravnoteenim sistemom sila ije se napadne linije poklapaju sa osom elementa, onda je to sluaj aksijalnog naprezanja. Elementi koji su napregnuti du svoje ose zovu se tapovi. Konstrutivni elementi koji su izloeni isto aksijalnom naprezanju su: tap reetke, klipnjaa motora sa unutranjim sagorevanjem (Sl. 4.1 a), teglei ureaj na vagonu (Sl. 4.1 b), odnosno njegovi elementi: 1-tegljenica, 2-kuka tegljenika, 3-vealica, 4-vreteno i 5stremen (Sl. 4.1 v) i drugi elementi konstrukcija.
Sl. 4.1 Primeri aksijalnog naprezanja
Aksijalno naprezanje moe biti na zatezanje ili na pritisak u zavisnosti od dejstva spoljnih sila. Napon na zatszanje je pozitivan a na pritisak negativan.
56
urkovi Vlado
Popreni presek ovih elemenata moe biti konstantan po celoj duini, ili promenljiv. Naprezanje moe biti izazvano konstantnom aksijalnom silom du ose elementa, ili aksijalnom silom koja je promenljiva du ose elementa. Primeri aksijalnog optereenja gde je sila promenljiva du ose elementa je optereenje od sopstvene teine tapa privrenog na gornjem kraju, centrifugalna sila koja deluje na lopaticu koja nastaje usled obrtanja pri radu turbine, itd. 5/3/!Obqpoj!ob!{buf{bokf!j!qsjujtbl! Kada je tap ukljeten na jednom kraju, a na drugom optereen silom F (Sl. 4.2 a), iji se pravac (napadna linija) poklapa sa podunom osom tapa, on je izloen aksijalnom naprezanju zatezanju. Tom prilikom duina tapa se poveava, popreni presek smanjuje. Isti sluaj aksijalnog naprezanja zatezanje nastaje i kada je tap optereen dvema aksijalnim, kolinearnim silama suprotnog smera, kao na Sl. 4.2 b.
Sl. 4.2 Aksijalno naprezanje: a),b) - zatezanje, c),d) - pritisak.
Ako je tap (stub), iji je popreni presek dovoljno veliki u odnosu na duinu tapa, izloen aksijalnoj sili F (Sl. 4.2 c), tap e biti aksijalno napregnut na pritisak. Istom naprezanju je izloen i tap optereen dvema aksijalnim, pritiskujuim silama suprotnog smera, kao na Sl. 4.2 d. U ovom sluaju duina tapa se smanjuje, a popreni presek se poveava. Popreni presek tapa u ovom sluaju je izloen normalnom naponu F F z = , p = , (4.1) A A gde indeksi oznaavaju: z zatezanje, p pritisak.
57
urkovi Vlado
5/4/!QSJNFSJ!BLTJKBMOPH!OBQSF[BOKB! 5/4/2/!Obqsf{bokb!j{b{wbob!qspnfopn!ufnqfsbuvsf! Posmatrajmo pojavu, ve opisanu u fizici, da tela pri promeni temperature menjaju dimenzije. Ovo vai i za elemente konstrukcija. Posmatraemo homogeni idealno elastian tap, duine l i poprenog preseka A , koji je izloen temperaturnoj promeni t (Sl. 4.3).
Sl. 4.3 tap izloen homogenom temperaturnom polju
Povienje temperature izaziva poveanje dimenzija tela, a snienje temperature smanjenje dimenzija. Pri tome se razliiti materijali razliito ponaaju. Pri porastu temperature od t1 do t 2 , tj. za veliinu t = t 2 t1 , duina tapa l promeni se za veliinu: lt = t t 2 t1 l = t t l , (4.2) gde je t
temperature za 1K . Vrednosti koeficijenta linearnog irenja za pojedine materijale date su u tabeli 4.1. Relativna deformacija usled promene temperature se odreuje obrascem: l (4.3) t = t = t t . l Ako je tap obostrano ukleten, tako da ne moe da se iri, u poprenom preseku se javlja napon t = E t = E t t , (4.4) kao i na mestima ukletenja sila: F = t A = E t t A . (4.5)
58
LM 1 OP koeficijent linearnog irenja materijala pri povienju NKQ
urkovi Vlado
Tabela 4.1 Koeficijent linearnog irenja za pojedine materijale Materijal gvoe ugljenini elik aluminijum duraluminijum
LM 1 OP NKQ
Materijal bakar bronza mesing cink
LM 1 OP NKQ
12,00 106 12,00 106 23,80 10 6 23,00 106
17,00 106 17,00 106 19,00 106 19,00 106
U sluaju da je izmeu oslonaca i tapa zazor veliine (Sl. 4.4), onda je izduenje od temperaturne promene i skraenje od sile jednako zazoru : lt + l = .
Sl. 4.4 tap sa zazorom izloen irenju
Zamenom izraza za lt i l i reavanjem po sili F , bie: F = E A t t
FG H
IJ . lK
(4.6)
5/4/3/!Bltjkbmop!obqsf{bokf!vtmfe!tpqtuwfof!ufajof!
Posmatraemo tap duine l i promenljivog poprenog preseka, vezan gornjim krajem (Sl. 4.5). Ukupna teina dela tapa ispod preseka Gz , pri konstantnoj specifinoj teini , iznosi:
Gz = dV = Az dz = Az dz .
V z z
z
l
z
l
(4.7)
Prema Sl. 4.5, napon u preseku na rastojanju z je:
59
urkovi Vlado
z =
z
Az
Az dz
=
z
z
l
Az
(4.8)
Sl. 4.5 tap optereen sopstvenom teinom na istezanje
Izduenje tapa na osnovu jednaine l =

l =
z
l 0
F dz F l je: = A E A E
z
l
0
Gz dz = E Az E
z
l
0
A d Az
dz .
(4.9)
Ako je popreni presek konstantan, tj. Az = A = const . , onda e teina biti: Gz = A l z , (4.10) a napon u preseku na rastojanju z : A lz z = = lz . (4.11) A Duina tapa pri kojem je napon jednak zateznoj vrstoi (jaina materijala na kidanje) naziva se kritina duina i obeleava se sa lk , tj.:
b g b g b g
j = lk , odakle je: lk =
j .
(4.12)
Na osnovu formule (4.12) moe se rei da je kritina duina tapa duina pri kojoj nastupa kidanje tapa. l2 G l Izduenje tapa konstantnog preseka bie: l = = . (4.13) 2E 2 EA
60
Tehnika mehanika Otpornost materijala - aksijalno naprezanje
urkovi Vlado
[bebubl! 5/2/ Za dati {tap (Sl. 4.6 a, odrediti napone u popre~nim presecima. Dato je: A1 = 6 cm2 , A2 = 3 cm2 , A1 =2, A2 F = 96 kN . Sf|fokf; Broj nepoznatih: n: FA , FB = 2 ,
Broj jedna~ina: S:
Sl. 4.6 a.
d Z i = 1 ,
i
Broj dodatnih jedna~ina je: n S = 2 1 = 1. Jedna~ine su: 10 Zi = 0 , FA + F FB = 0 ,
2 0 l = 0 , l FB + l F = 0 , F 2a FB a F a E A1 B + = 0 / , E A1 E A2 E A1 a A FB 2a FB a 1 + F a = 0 , A2 A 2 FB FB 1 + F = 0 , A2
FB 2 +
b g bg
(a) (b)
FG H
A1 + F = 0, A2
IJ K
FB =
F A 2+ 1 A2
96 = 24 kN , 2+2
61
urkovi Vlado
Iz jedna~ine (a) sledi: FA + F FB = 0 , F FB = FA , 96 24 = FA , FA = 72 kN . Odre|ivawe napona u presecima: F 72 kN = 12 2 , a = A = A1 6 cm F 24 kN =4 2 , b = B = A1 6 cm F 24 kN =8 2 . c = B = A2 3 cm [bebubl! 5/3/ [tap je u~vr{}en na oba kraja prema Sl. 4.7. Odrediti napone u preseku A1 pri temperaturnoj promeni T = 300 C . Dato je: a = 20cm , b = 10cm ,
Sl. 4.6 b.
Sl. 4.7.
c = 20cm , A1 = 1cm2 , A2 = A3 = 2 cm2 , = 125 107 , kN E = 2 104 . cm2 Sf|fokf; Broj nepoznatih: n: FA , FB = 2 ,
Broj jedna~ina: S:
d Z i = 1 ,
i
Broj dodatnih jedna~ina je: n S = 2 1 = 1.
62
urkovi Vlado
Jedna~ine su: 10 Zi = 0 , FA + FB = 0 ,
2 0 l = 0 , l FB + l T = 0 ,
FB a FB b FB c + + + l t = 0 , E A2 E A1 E A3
FB
2 1 3
b g b g
(a) (b)
FG a + b + c IJ + l t = 0 , HEA EA EA K
l t , a b c + + E A2 E A1 E A3
FB =
Sl. 4.8.
125 107 20 + 10 + 20 300 FB = , 1 20 10 20 + + 1 2 E 2 7 125 10 50 300 2 104 FB = = 12,5 kN . 10 + 10 + 10 Odre|ivawe napona u preseku A1 : F 12,5 kN 1 = B = = 12,5 2 . A1 1 cm Napomena: Znak za napone treba da prati znak aksijalne sile.
FG H
g IJ K
63
urkovi Vlado
[bebubl! 5/4 Nacrtati dijagrame Fa , , l i {tapa aksijalno optere}enog (Sl. 4.9 a) ako su: F = 2kN , A = 4cm2 , a = 0,8m i kN E = 2 108 2 . m
Sl. 4.9.
odre|ujemo nepoznatu reakciju oslonca A : FA = 4 F = 8kN . Za odre|ivawe aksijalnih sila imamo dva poqa: AB i BC (Sl. 4.9 b): Fal = FA = 8kN = const . , za 0 z1 0,8m , Fad = 2 F = 4kN = const . , za 0,8 z2 1,6m . Ovim aksijalnim silama odgovaraju konstantni naponi (Sl. 4.9 c): F kN 8 poqe AB : = a = = 1 2 = const . , cm 2A 8 kN Fa 4 poqe BC : = = = 1 2 = const . . cm 2A 4 Relativno pomerawe preseka B (Sl. 4.9 d), u odnosu na nepokretni ukle{teni presek, iznosi: Fa a1 = a = 0,4 102 cm E 2 A a relativno pomerawe preseka C , u odnosu na presek B , iznosi:
Sf|fokf; Iz uslova ravnoteè: Z = FA 6 F + 2 F = 0
64
urkovi Vlado
Fa a = 0,4 102 cm , E 2 A tako da apsolutno pomerawe preseka C , tj. pomerawe u odnosu na ukle{teni presek, jednako je: l = a1 + a2 = 0,4 102 + 0,4 102 = 0 . Preostaje da se sra~unaju relativna izduèwa u ovim poqima (Sl. 4.9 e). Za wih nalazimo: a 0,004 a 0,004 = 1 = = 0,005 , = 2 = = 0,005 . a 0,8 a 0,8 a2 =
[bebubl!5/5/ Nacrtati dijagrame Fa , , i l homogenog {tapa AB , duìne l , optere}enog sopstvenom teìnom G i preseka A cm2 (Sl. 4.10 a). Sf|fokf; Reakcija ukle{tewa jednaka je teìni {tapa: FA = G = A l , gde je specifi~na teìna {tapa. Zakon promene aksijalne sile odredi}emo metodom preseka (Sl. 4.10 b), u preseku na udaqenosti z od ukle{tewa, iz uslova ravnoteè: Z = Fa FA + Az = 0 , tako da je: Fa = Al + Az = A l z ,
b g
za 0 z l (Sl. 4.10 c).
Sl. 4.10.
Napon u preseku na udaqenosti z iznosi:

65
urkovi Vlado
Fa = l z , za 0 z l (Sl. 4.10 d). A Prema ovom zakonu, zakon promene dilatacije (Sl. 4.10 e) ima oblik:
b g
lz . E E Preostalo je da odredimo zakon pomerawa preseka u odnosu na ukle{teni presek. Prema obrascu za izduèwe, imamo:
l = dz =
0
b g
z
z
zb
z 0
l z dz =
bl z g 2E l bl z g = 2E
2
2 0
, (Sl. 4.8 d)
[bebubl! 5/6/ Nosa~ ABC tereta teìne G = 10kN sastoji se od {tapova AB i BC (Sl. 4.11 a). Veze u ta~kama A , B i C su zglobne. kN kN Oba {tapa su od ~elika, za koji su: de = 1,2 105 2 , dc = 1,0 105 2 m m kN i E = 2 108 2 . m Dimenzionisati {tapove i odrediti vertikalno pomerawe ~vora B .
Sl. 4.11.
66
urkovi Vlado
Sf|fokf; Iz uslova ravnoteè ~vora B nalazimo sile u {tapovima AB i BC (Sl. 4.11 b): X = S2 S1 cos = 0 ,
Y = S sin G = 0 ,
1
odakle je: G S1 = = 10 5 = 22,35kN , sin S2 = G ctg = 20kN . [tap AB je optere}en na pritisak, a {tap BC na istezawe. Prema obrascu za povr{inu, wihovi preseci treba da budu: S S AAB = 2 = 20 105 m2 , ABC = 1 = 18,6 105 m2 .
dc
de
Da bismo izra~unali vertikalno pomerawe ~vora B , odredimo poloàj B1 ta~ke B pod optere}ewem. Ovo ~inimo zami{qaju}i da smo u ta~ki B rastavili {tapove i dozvolili im izduèwa, odnosno skra}ewa, pod dejstvom sila S1 i S2 (Sl. 4.11 c). Tako nalazimo poloàje B , i B" i izduèwa (odnosno skra}ewa): Sl Sl l1 = 1 1 = 1,34 mm , l2 = 2 2 = 0,5mm . E1 ABC E2 AAB Daqe, iz ta~aka B , i B" treba povu}i normale na {tapove i u wihovom preseku odrediti poloàj B1 ta~ke B . Ove normale zamewuju lukove, polupre~nika AB , i BB" , povu~ene iz centara A i C . Ovakva zamena se vr{i ~esto u otpornosti materijala, jer je deformacija {tapova mala pri upore|ivawu sa wihovim dimenzijama. U na{em primeru za vertikalno pomerawe ta~ke B imamo: BB , BB" l1 l l y = Bb + B1a = + = + 2 = l1 5 + 2 l2 = 4 mm . sin tg sin tg [bebubl! 5/7/ [tap AB , duìne l i popre~nog preseka A , u preseku m n optere}en je silom F (Sl. 4.12). Odrediti reakcije obostranog ukle{tewa {tapa.
67
urkovi Vlado
Sf|fokf; Zadatak je jedanput stati~ki neodre|en, jer imamo jednu stati~ku jedna~inu, z = 0 , a dve nepoznate veli~ine, FA i FB . Drugu jedna~inu moèmo dobiti geometrijskim putem. Naime, osloba|awem kraja A od veze, silu FA progla{avamo aktivnom silom, pa je ukupno pomerawe kraja A jednako nuli pod dejstvom sila F i FA .
Sl. 4.12.
F l2 FA l1 + = 0. EA EA l Iz ovog uslova nalazimo: FA = 2 F , l1 + l2

Taj uslov je:
l =
bF
da bismo iz uslova ravnoteè:
Z = F
+ FB F = 0
odredili i nepoznatu reakciju FB : FB =
l1 F. l1 + l2
[bebubl! 5/8/ (Sl. 4.13). Tri {tapa AB , DB i CB me|usobno su vezana zglobom B , a drugim krajevima, u ta~kama A , D i C , zglobovima za plafon. Svi {tapovi leè u jednoj ravni. U ta~ki B je obe{en teret teìne F = 10kN . Sredwi {tap je duìne l1 = 0,5m , a bo~ni sa wim obrazuju uglove = 450 . Bo~ni {tapovi su od mesinga, kN kN za koji su: de = 8,10 2 i E2 = 108 2 . Sredwi {tap je od ~elika, za m m
68
urkovi Vlado
kN kN i E1 = 2,1 108 2 . Povr{ina preseka sredweg 2 m m 2 {tapa je A1 = 1cm , a bo~nog je A2 = 2cm2 . Odrediti sile i napone u {tapovima.
koji su: de = 1,3
Sl. 4.13.
Sf|fokf; Posle osloba|awa od veza, tj. uklawawa {tapova, wihove uticaje na ta~ku B zamewujemo silama F2' , F1 i F2" (Sl. 4.13 b). Za ove tri nepoznate imamo dva uslova ravnoteè, jer sve tri sile leè u jednoj ravni. Tako je ovaj zadatak jedanput stati~ki neodre|en, pa je neophodno formirati jo{ jednu jedna~inu iz geometrijskih rasu|ivawa. Umesto dva uslova ravnoteè, iskoristi}emo uslov simetrije i jedan uslov ravnoteè. Iz uslova simetrije imamo jednakost: F2' = F2" = F2 , a iz uslova ravnoteè jedna~inu: Z = 2 F2 cos + F1 F = 0 . Da bismo formirali geometrijski uslov, zami{qamo da smo {tapove oslobodili veze u ta~ki B i dozvolili im izduìvawe pod datim optere}ewem. Pri tome se {tap DB izduìo za veli~inu: Fl BB1 = l1 = 1 1 . (a) E1 A1 Izduèwa {tapova AB i BC su jednaka i zbog jednakosti materijala i zbog wihovih preseka. S obzirom na to da su posredi male deformacije, moè se uzeti da je AE = AB , pri ~emu je ta~ka E
69
urkovi Vlado
dobijena spu{tawem normale iz ta~ke B na pravac AB1 . Tako je odre|ena deformacija levog {tapa EB1 , kao i desnog, i ona iznosi: EB1 = BB1 cos . (b) Sa druge strane, deformacija EB1 {tapa AB vr{i se pod dejstvom sile F2 i iznosi: Fl EB1 = 2 2 . (c) E2 A2 Zamenom jednakosti (a) i (c) u (b) dobijamo traènu dopunsku jedna~inu, u obliku: F2 l2 F1 l1 cos = . (d) E2 A2 E1 A1 Ovoj jedna~ini pridodajemo formirani uslov ravnoteè i iz tih dvaju jedna~ina nalazimo: F cos2 F 2,93kN . F1 = 5,86 kN , F2 = 1 + 2 cos2 1 + 2 cos2 Traèni naponi u popre~nim presecima {tapova su: F kN F kN ~l. = 1 = 5,86 2 , mes. = 2 = 1, 465 2 . A1 cm A2 cm [bebubl! 5/9/ êli~ni {tap, promenqivog preseka, ukle{ten je izme|u dva zida (Sl. 4.14). Odrediti napone u popre~nim presecima oba dela ako se temperatura povisila od t1 do t2 .
Sl. 4.14.
Sf|fokf; Ukupno {irewe {tapa iznosi: lt = t t 2 t1 l2 + l1 .
gb
(a)
70
urkovi Vlado
Kako zidovi ne dozvoqavaju {irewe {tapa, oni }e na {tap vr{iti pritisak silom F , skra}uju}i ga za duìnu l , koliko bi se izduìo da nije ukle{ten. S obzirom na razli~itost preseka i jednakost materijala, oba dela {tapa, ovo izduèwe iznosi: F l1 F l2 l = = (b) A1 E A2 E i mora da bude jednako izduèwu (a). Izjedna~avaju}i izduèwa (a) i (b), nalazimo silu:
F=
t t2 t1 l1 + l2
1 l1 l + 2 E A1 A2
FG H
gb
IJ K
g,
kao i napone:
1 =
F , A1
2 =
F . A2
71
urkovi Vlado
[bebubl!5/:/ Nacrtati dijagrame aksijalnih sila, normalnih napona i pomerawe po duìni datog {tapa (Sl. 4.15). Uticaj sopstvene teìne {tapa zanemariti.
Sl. 4.15.
Sf|fokf/ 10 Aksijalne sile: Nepoznata veli~ina otpora podloge: FA . Stati~ki uslov ravnoteè F = 0 daje:
FA + 3F F = 0 , FA = 2 F . 0 2 Normalni naponi su: F = , A F 2F F I = A = = , 2A 2A A
72
urkovi Vlado
FA + 3F 2 F + 3F F = = , 2A 2A 2A F III = . A FL 30 Pomerawe po duìni {tapa: l = EA FL 2F L = . I deo {tapa AB , l1 = E 2 A EA FL 1 FL = . II deo {tapa BC , l2 = E 2 A 2 E A F 2L FL = 2 . III deo {tapa CD , l3 = E 2A EA Ukupno izduèwe {tapa: l = l1 + l2 + l3 , FL 1 FL FL l = + +2 , EA 2 EA EA 3 FL l = . 2 EA
II =
d i d i d i
[bebubl!5/21/ Parovodna ~eli~na cev, duìne L = 30m , montira se pri t1 = 288K . Kada se kroz wu propusti para, temperature t2 = 453K , za koliko }e se cev izduìti ako je jedan kraj slobodan? 1 . Koeficijent linearnog {irewa je = 125 107 K
LM OP N Q
Sf|fokf/ Izduèwe cevi je jednako: L = L t ,
L = 30 125 107 453 288 ,

L = 6,9 102 m . [bebubl! 5/22/ Data je konstrukcija kao na slici (Sl. 4.16 a). [tap AC , kru`nog popre~nog preseka, od ~elika, sa dozvoqenim
73
urkovi Vlado
naponom d 1 = 160MPa i modulom elasti~nosti E1 = 200 GPa , zglobno je vezan za {tap BC , a optere}en je silom F u ta~ki C . [tap BC je kvadratnog popre~nog preseka, od drveta, sa dozvoqenim naponom d 2 = 4 MPa i modulom elasti~nosti E2 = 10GPa . Odrediti: a) potrebne dimenzije popre~nog preseka, b) horizontalno i vertikalno pomerawe zgloba C .
Sl. 4.16 a.
Sf|fokf/ a) max d i
Fi di Ai Sa slike 10.16 b je: F1 = ctg F1 = F ctg , F F F = sin F2 = , sin F2 2 tg = = 33,69 0 , 3 F1 = 60 ctg 33,69 0 = 60 1,5 = 90kN , 60 60 F2 = = = 108,17 kN , 0 sin 33,69 0,555
74
urkovi Vlado
A1 = A2 = A1 = d1 =
d1 d2 d12
4 F2
F1
= =
90 103 = 5,625 104 m2 , 160 106 108,17 103 = 270,425 104 m2 , 4 106
= 5,625 104 m2 ,
4 5,625 10 4
= 2,68 102 m2 ,
A2 = a = 270,425 104 m2 , a = 16,4 10 2 m .
Sl. 4.16 b. Sl. 4.16 c.
b) Kru`nu liniju po kojoj bi se zaokrenuo {tap aproksimiramo tangentom po{to su pomerawa vrlo mala (Sl. 4.16 c). cH = L1 ,
c = C ' C ''' = C ' D + DC ''' =

V
L2 + L1ctg , sin
L1 =
F1 L1 90 103 3 = = 0,24 102 m , 4 9 E1 A1 200 10 5,625 10
75
urkovi Vlado
L2 =
H
F2 L2 108,17 103 3,605 = = 0,144 102 m , E2 A2 10 109 270,425 10 4
c = L1 = 0,24 102 m ,
c =
V
0,144 102 + 0,24 102 ctg 33,69 , sin 33,69 = 0,6196 102 m 0,62 102 m .
[bebubl! 5/23/ Pod dejstvom datog optere}ewa, {tap se izduì za 2mm (Sl. 4.17). Odrediti veli~inu optere}ewa F , ako su poznati moduli elasti~nosti E Al = 75GPa i E Br = 110GPa , rastojawa a1 = 0,1m , a2 = 0,1m i a3 = 0,1m , kao i povr{ine A1 = 4 104 m2 i A2 = 25 104 m2 .
Sl. 4.17.
Sf|fokf; l = a1 + a2 + a3 = 0,02 cm , F a1 F 0,1 2 = = 0,167 10 8 F , a1 = 4 9 E1 A1 2 75 10 4 10 F a2 F 0,1 = = 0,333 108 F , a2 = 9 4 E1 A1 75 10 4 10 F a3 F 0,1 = = 0,0364 108 F , a3 = 9 4 E2 A2 110 10 25 10
F 0,167 + 0,333 + 0,0364 108 = 2 103 , F = 372,8kN .
76
urkovi Vlado
[bebubl! 5/24/ Odrediti pomerawe zgloba C u op{tim brojevima ako su {tapovi AC i BC istog popre~nog preseka i od istog materijala (Sl. 4.18).
Sl. 4.18.
Sf|fokf;!10 20
= 0 ; FA cos 600 FB cos 300 + F = 0 ,
= 0 ; FA sin 600 FB sin 300 = 0 ,
FB = 3FA . 3 F 30 A FA + F = 0 , 2 2 F 3 FA = , FB = F. 2 2
3 a, 2 a L2 = BC = a sin 300 = , 2 3 F a F L L1 = A 1 = , 4 E A EA 3 F a 6 F a F L 2 L2 = B 2 = , = L1 + L2 = . 2 4 E A 4 EA EA L1 = AC = a cos 300 =
77
urkovi Vlado
[bebubl!5/25/ êli~na ìca (Sl. 4.19 a), pre~nika d = 1mm i duìne 2 L = 2 m , horizontalno je zategnuta i na krajevima u~vr{}ena, u sredini optere}ena teretom F , koji se postepeno pove}ava. Kada je izduèwe ìce dostiglo 0,5% , ona se prekinula. Kolika je u tom trenutku sila F , koliki je napon i koliko se pomerila ta~ka C ? Zanemariti teìnu ìce i smatrati da su u woj do momenta kidawa bile samo elasti~ne deformacije.
Sl. 4.19 a.
Sf|fokf; =
L 5 = 0,5% = , L 1000 F1 = F2 sile u ìci u momentu kidawa, F L L L = 1 F1 = F2 = E A , EA L

9
1 103 5 d 2 5 , F1 = F2 = 200 10 = 200 109 4 1000 4 1000 F1 = F2 = 0,75kN .
Sl. 4.19 b.
F = 2 F1 sin = 2 F1 1 cos2 ,
78
urkovi Vlado
1 AC L , = = AC ' L + L 1 + L L 1 1 cos = = , 5L 1,005 1+ 1000 cos =
F = 2 0,75
F 1 IJ 1 G H 1,005K
= 0,156kN ,
F1 F 0,785 103 = 21 = = 1GPa . 3 2 A d 1 10 4 4
Pomerawe:
CC ' =
CC' =
b L + Lg L , FG1000 + 1000 5 IJ 1000 = 10 10 H 1000 K

AC ' AC =
2 2 2 2
m.
[bebubl! 5/26/ Za {tap koji je optere}en, kao {to je prikazano na Sl. 4.20, odrediti pomerawe ta~ke B , ako su E = 200GPa , l1 = 0,5m , l2 = 1,2 m , F1 = 40kN , F2 = 70kN i A = 20 104 m2 .
Sl. 4.20.
79
urkovi Vlado
Sf|fokf; F L L1 F F1 L1 B = 2 2 , + 2 EA EA 70 103 1,2 0,5 70 40 103 0,5 B = + , 200 109 20 104 200 109 20 104 B = 0,016 102 m .
g b
g b
[bebubl! 5/27/ Dimenzionisati {tap prikazan na Sl. 4.21, ako je dz = 145MPa , a Bd = 0,072 102 m . Modul elasti~nosti iznosi E = 200GPa , geometrijske karakteristike i optere}ewa dati su redom: l1 = 0,4 m , l2 = 0,6m , l3 = 0,8m , l = 1,8m , F1 = 100kN , F2 = 150kN , F3 = 120kN , a povr{ina A = 20 104 m2 .
Sl. 4. 21.
80
urkovi Vlado
Sf|fokf; Odre|ivawe otpora podloge: Fx = 0 FA F3 + F2 + F1 = 0 ,
FA = F3 + F2 + F1 = 100 + 150 120 = 130kN ,
Sila koja deluje na delu BE : FBE = F1 = 100kN . Na delu ED : FED = F1 + F2 = 100 + 150 = 250kN . Sila na delu DA : FDA = F1 + F2 F3 = 100 + 150 120 = 130kN . Za prora~un po kriterijumu ~vrsto}e merodavna je sila na delu ED , FED = 250kN . FED dz max = A F 250 103 d 2 A = ED = = 17,24 104 m2 , A= , dz 145 106 4
d=
4A
4 17,24 104
= 4,685 102 m .
Prora~un s obzirom na deformaciju: B Bd
F + F2 L2 F + F2 F3 L3 F1 L3 + 1 + 1 = Bd , EA EA EA 1 A= F1 L3 + F1 + F2 L2 + F1 + F2 F3 L3 , Bd E 1 100 103 0,8 + 250 103 0,6 + 130 103 0,4 , A= 2 0,072 10 200 109 A = 19,583 10 4 m2 ,
d=
4A
4 19,583 10 4
4A
= 4,99 102 m .
Usvaja se d =
= 5 102 m .
81
urkovi Vlado
[bebubl! 5/28/ tap dat na Sl. 4.22 ukleten je na gornjem kraju na temperaturi t1 = 150 C , pri emu je izmeu donjeg kraja tapa i nepomine ravni bio ostavljen zazor od = 0,04 10 2 m . Posle ukleltenja tap se zagreva na temperaturi t 2 = 850 C . Koliki je napon u tapu ako su 1 1 ~ = 12,5 106 , E ~ = 200GPa , Cu = 16,5 106 i ECu = 100GPa ? K K
Sl. 4.22.
Sf|fokf; Stati~ki uslov ravnoteè:
Deformacioni uslov ravnoteè: Lt~ + LtCu LFB ~ LFBCu = ,
F
B
= FA FB = 0 ,
FA = FB .
~ t L2 + Cu t L1
Cu ~
FG F L + F L IJ = , H E A E AK L 2 E t b + g 2 E OP , F = A M 3 3L Q N t = t t = 85 b15g = 100 C L 2 100 10 100 b12,5 + 16,5g 10 2 100 10 0,04 10 OP , F = A M 3 3 0,2 N Q

2
Cu
Cu
Cu
6 A 107 FB = = 60MPa . FB = 6 A 10 N , = A A
7
82
Tehnika mehanika Otpornost materijala smicanje
urkovi Vlado
6/!TNJDBOKF! Transverzalne sile koje deluju upravno na podunu osu tapa (Sl. 5.1), tee da pomere popreni presek u odnosu na najblii presek i promene njegov oblik, odnosno tee da smaknu popreni presek. Takvo naprezanje se naziva smicanje. U praksi se javlja esto, na primer: seenje limova makazama, prosecanje limova, kod zavarenih konstrukcija.
Sl. 5.1 Smicanje
Napon smicanja deluje u ravni poprenog preseka i odreuje se po formuli
F , Pa. A
(5.1)
83
urkovi Vlado
[bebubl! 6/2/ Zavrtwem su vezana dva lima, zategnuta silom F = 8kN (Sl. 5.2). Debqina spojenih limova je = 8mm , dozvoqeno kN naprezawe na smicawe zavrtwa je ds = 6 i dozvoqeno mm2 kN . Izra~unati potreban naprezawe na gwe~ewe lima je dc = 20 mm2 pre~nik zavrtwa.
Sl. 5.2.
Sf|fokf; Potreban pre~nik zavrtwa nalazimo iz jednakosti: d 2 F A= , ds 4 odakle je: 4F 4 8 1,3cm . d= = 3,14 6 ds Na gwe~ewe se proveravaju spojeni limovi. Merodavna povr{ina lima izloèna pritisku je polucilindri~na (Sl. 5.2 b), visine (debqine lima). Na woj je neravnomerno raspore|en napon i zato se uzima eksperimentalno utvr|en najve}i napon. Otuda je najve}i dozvoqeni napon na gwe~ewe obi~no 2,5 de i za svaki materijal se daje u tablicama. Pri tome se kao merodavna povr{ina uzima povr{ina projekcije polucilindri~ne povr{ine, tj. povr{ina aba1b1 i naprezawe na gwe~ewe proverava se po obrascu: F 8 kN c = = = 7,69 2 < 20 = dc . d 0,8 1,3 cm
84
urkovi Vlado
O~evidno je da je dobijeni napon c mawi od dozvoqenog napona dc i smatra se da je provera zadovoqena. [bebubl! 6/3/ Odrediti veli~inu dozvoqene sile kojom se sme opteretiti osnovica zadate veze tako da bude zadovoqen kriterijum ~vrsto}e za smicawe, ako je dozvoqeni tangencijalni napon za smicawe d = 80MPa (Sl. 5.3). Za tako dobijenu silu odrediti: a) debqinu lima " t " i " t1" ako je dozvoqeni napon za bo~ni pritisak po omota~u rupe d = 260MPa , b) {irinu limenih traka " b" ako je dozvoqeni normalni napon materijala traka za zatezawe dz = 110MPa , c) udaqenost osnovice od kraja limenih traka " e" ako je dozvoqeni tangencijalni napon materijala traka za smicawe d = 80MPa .
Sl. 5.3.
Sf|fokf; a) Kriterijum ~vrsto}e za smicawe osnovice: F = d , d 2 2 4
85
urkovi Vlado
1,6 103 d 2 F = d = 80 106 = 32,15kN . 2 2 Debqine limova " t " i " t1" F = d , t d F 32,15 103 t= = = 0,77 102 m = 0,8 102 m , 6 3 d d 260 10 16 10 t 0,8 102 = = 0,4 102 m . 2 2 Konstruktivno usvajamo: t1 = 0,5 102 m . t1 = b) [irina lima " b" F x = dz , t bd
b g
b=
dz t
+d =
32,15 103 + 16 103 = 5,25 102 m = 5,3 102 m . 3 6 110 10 8 10
c) Udaqenost " e" F = +d d , d 2 e t 2 F 32,15 103 16 103 d e= + = + = 3,31 102 m = 3,4 102 m . 3 6 2 t d 2 2 8 10 80 10 2
FG H
IJ K
[bebubl!6/4/ Za datu vezu i optere}ewe (Sl. 5.4 a) izvr{iti kontrolu napona za zakovice i limene trake. Poznato je: d = 100MPa , d = 240MPa , dz = 140MPa .
86
urkovi Vlado
Sl. 5.4 a.
Sf|fokf;! a) Zakovice =
F 4 550 103 = 97,3MPa < 100MPa , = d 2 9 2 20 103 2 n i 4 F 550 103 = = = 190,0MPa < 240MPa . n t ra~ d 9 16 103 20 103
Sl. 5.4 b.
b) Limene trake Sredwi lim

87
urkovi Vlado
9 F 550 103 x b11g = 9 = = 143MPa 140MPa , 280 2 20 103 16 103 An1
7 F 7 550 103 x b2 2 g = 9 = = 121MPa < 140MPa , An2 9 280 3 20 10 3 16 10 3
4 F 4 550 103 9 = x b 3 3 g = = 76,5MPa < 140MPa . An3 9 280 4 20 103 16 103
Podvezice Kako je 2t1 > t , sledi da kontrolu napona nije potrebno provoditi jer je ve} provedena za sredwi lim pa su, prema tome zadovoqeni i kriterijum za podvezice.
[bebubl!6/5/ Dimenzionisati prikazani sklop (Sl. 5.5), ako su: dozvoqeni napon na zatezawe dz = 160MPa , dozvoqeni napon na smicawe d = 120MPa , dozvoqeni napon na povr{inski pritisak d = 320MPa . Sf|fokf; Zatezawe =
Smicawe =
F F = dz . A1 b d 4t 2
b g
F d , d 2 6 4 4 F 2 600 103 d= = = 3,26 102 m . 6 d 3 120 106
F = A2
88
urkovi Vlado
Sl. 5.5.
Povr{inski pritisak F F = = d , A3 4 d t2
t2 =
F 4 d d
600 103 = 1,44 102 m . 2 6 4 3,26 10 320 10
Iz prvog uslova je: F 600 103 b= +d = + 3,26 102 = 9,77 102 m . 6 2 4 t 2 dz 4 1,44 10 160 10
3t1 = 4t2 , 4 4 t1 = t2 = 1,44 102 = 1,92 102 m . 3 3 Usvajamo: d = 3,3 10 2 m , t1 = 2 102 m ,
t 2 = 1,45 102 m , b = 10 102 m .

[bebubl! 6/6/ Izvr{iti kontrolu napona u prikazanom sklopu (Sl. 5.6), ako su: dozvoqeni napon na zatezawe dz = 160MPa , dozvoqeni napon na smicawe d = 110MPa ,
89
urkovi Vlado
dozvoqeni napon na povr{inski pritisak d = 320MPa .
Tako|e su date dimenzije: d 0 = 16mm , t = 8mm , D = 50mm i d = 14mm . Sf|fokf;

Zatezawe z1 =
F F 4 30 103 = 149,3MPa < 160MPa , = 2 = 3 2 A1 d 0 16 10 4 F F 30 103 = = = = 104,2 MPa < 160MPa . A2 t D d 8 103 50 14 103
Sl. 5.6.
2 3 103 F = 97,5MPa < 110MPa , = 2 d 2 14 103 2 4 30 103 F F 2 = = = = 104,2 MPa < 110MPa . 8 103 50 14 103 A4 2 t D d 2 Povr{inski pritisak F F 30 103 = = = = 267,9 MPa < 320MPa . A5 d t 14 103 8 103
Smicawe 1 =
F = A3
90
urkovi Vlado
Sl. 5.7.
[bebubl! 6/7/ Izvr{iti kontrolu napona u kosom ugaonom {avu zadane veze (Sl. 5.8), ako su: dozvoqeni napon na zatezawe dz = 145MPa , a debqine limova t1 = 6mm i t = 10mm .
Sl. 5.8.
Sf|fokf; d{ = dz = 0,79 1 145 = 114,55MPa ,

L= b 150 103 = = 212 103 m , sin 450 0,707
91
urkovi Vlado
l = L 2a = 212 103 2 4 103 = 204 103 m , F 80 103 { = = = 98MPa < d{ . a l 4 103 204 103
92
Tehnika mehanika Otpornost materijala savijanje
urkovi Vlado
7/!TBWJKBOKF! Kada je nosa prosta greda AB (Sl. 6.1), na osloncima optereena spregovima jednakih intenziteta i suprotnih smerova, koji deluju u vertikalnoj ravni koja prolazi kroz podunu osu grede, nastaje savijanje grede. Ovakvo savijanje spregovima naziva se isto savijanje.
Sl. 6.1. Savijenje grede
Geometrijska osa grede, koja je bila prava linija, postaje kruni luk i naziva se elastina linija. Vlakna se deformiu tako da se neka izduuju (normalni naponi zatezanja), a druga skrauju (normalni naponi pritiska). Vlakna koja ne menjaju svoju duinu obrazuju neutralnu povrinu, a elastina linija predstavlja presek ove povrine i ravni savijanja, pa se naziva i neutralna osa. U sluaju kada je greda izloena dejstvu transverzalnih sila (Sl. 6.1), takoe nastaje savijanje, ali se pored normalnog napona javlja i tangentni napon smicanja. Ovakva vrsta savijanja naziva se savijanje silama. Maksimalni normalni napon bie u takama koje odgovaraju krajnjim vlaknima M M x max = max = x , (6.1) Ix Wx ymax
93
urkovi Vlado
gde je: M x moment savijanja oko ose x, koja je upravna na ravan yAz , I x aksijalni moment inercije poprenog preseka za x-osu, ymax rastojanje najudaljenijeg vlakna od neutralne ose, Wx aksijalni otporni moment za x-osu, tj. Kao to u dinamici moment inercije predstavlja veliinu koja karakterie sposobnost tela da zadri svoje stanje, odnosno meru njegove inertnosti, tako i u otpomosti materijala moment inercije i otporni moment preseka su veliine koje zavise od geometrije poprenog preseka i karakteriu sposobnost grede u datom preseku da se suprostavi savijanju ili uvijanju. Za kruni popreni presek je:
Ix =
4 d 3 d (m 4 ) , ymax = (m) , Wx = d (m 3 ) . 64 2 32
(6.2)
U sluaju kada transverzalne sile deluju pod uglom u odnosu na vertikalnu ravan yAz, nastaje sluaj kosog savijanja, pa se razmatra savijanje u kosoj ravni usled rezultujueg momenta savijanja
2 2 M r = M x + M y , Nm.
(6.3)
I savijanje se esto javlja kod elemenata i konstrukcija u praksi: kod osovina, vratila, postolja, mostova i dr.
94
urkovi Vlado
[bebubl! 7/2/ Odrediti najveu dozvoljenu silu F koja dejstvuje na sredini eline grede pravougaonog preseka. Poznato je l = 3m , kN b = 6cm , h = 12 cm i df = 10 2 . cm Sf|fokf;!Najvei napadni moment je u sredini grede (Sl. 6.2) i iznosi F l . M f max = 4
Sl. 6.2. Greda optereena koncentrisanom silom i njen popreni presek
Izdrljivost proveravamo po obrascu: =
M f max Wx
df , tako da je
F l 2 2 4 , ili F 4 df b h = 4 10 6 12 = 19, 2 kN . df b h2 6 6 3 100 l 6

[bebubl! 7/3/ Odrediti prenik srednjeg dela grede sa prepustima, na koju dejstvuju sile intenziteta F = 20 kN , ako su duine prepusta kN a = 15cm i dozvoljeno naprezanje na savijanje df = 10 2 . cm Sf|fokf;! Srednji deo grede je optereen na isto pravo savijanje sa momentom savijanja (Sl. 6.3) M f = F a = 20 15 = 300 kNcm = const.
tako da je
95
urkovi Vlado
Wx =
Mf df
300 = 30cm 2 , 10
a kako je (iz tablica za dati popreni presek) Wx 0,1d 3 , sledi da je

d=
3
30 = 6,69 7 cm . 0,1
Sl. 6.3. Greda sa prepustima optereena koncentrisanim silama istog intenziteta i dijagram momanata savijanja
[bebubl!7/4/!Za nosa prikazan na slici 6.4 a treba: a) analitikim putem odrediti reakcije oslonaca, b) po poljima nai jednaine momenata savijanja, transverzalnih i aksijalnih sila, kao i posebne vrednosti ovih veliina na karakteristinim mestima; nai ekstremne vrednosti momenata, kao i maksimalnu vrednost momenta, c) nacrtati statike dijagrame: momenata savijanja, transverzalnih i aksijalnih sila, d) dimenzionisati nosa kvadratnog poprenog preseka ( a = ? ) , ako
je poznato: F = 1,5 kN , q = 1
kN N . , a = 1m , d = 900 m mm 2
Sl. 6.4 a
96
Sl.6.4 b
urkovi Vlado
Sf|fokf;! a) REAKCIJE OSLONACA: Da bismo odredili reakcije oslonaca, oslobodimo se veza, kao to je prikazano na Sl. 6.4 b, i postavimo jednaine ravnotee iz kojih emo odrediti nepoznate reakcije FA i FB . Postaviemo momentnu jednainu ravnotee, tj.: M A = F 6a + FB 5a Fq2 2a + 2a Fq1 2 2a = 0 , 2 3 q 2a gde su: Fq1 = sila od trouglastog kontinualnog optereewa i 2 Fq2 = q 2a sila od pravougaonog kontinualnog optereewa. Nakon reavawa, dobijamo: FB = 3,27 kN . Yi = YA 1 q 2a q 2a + FB F = 0 , daje YA = FA = 1,23 kN . 2 Proverimo tanost izraunavawa postavqajui jednainu: M D = FA 4a 1 q 2a 1 2a + 2a q 2a 2a FB a + F 2a = 0 , 2 3 2 a nakon uvrtavawa vrednosti dobija se 0 0 . Prema tome, reakcije oslonca su: FA = 1,23 kN , i FB = 3,27 kN , a rezultati su dobijeni sa pozitivnim predznakom, to znai da su isti pretpostavqeni i stvarni smerovi reakcija.
b) ANALIZA NOSAA PO POLJIMA:
Sl. 6.5.
I POLJE 0 x1 2a
97
urkovi Vlado
Potraimo moment savijawa u proizvoqnoj taki u poqu trouglastog kontinualnog optereewa (Sl. 6.5). Usvojimo proizvoqan presek n n na rastojawu x1 od oslonca A . Moment savijawa: M zl = FA x1 Fq' 1 x1 , gde je Fq' = 1 q 'x1 sila od trouglastog 2 2 kontinualnog optereewa do preseka. Specifino optereewe q' u nekom preseku x1 emo odrediti iz slinosti trouglova, tj. q q : 2a = q ' : x1 , odnosno q ' = x . 2a 1 q 3 3 Prema tome je: M zl = FA x1 x1 = 1,23 x1 1 x1 . 12a 12 Za x1 = 0 je M z = 0 , taka A , za x1 = a je M z = 11466 kNm , taka K , , za x1 = 2a je M z = 1,81 kNm , taka E . q 2 dM zl 2 x1 = 1,23 1 x1 . = FA Transverzalna sila: FT = dx1 4a 4 Za x1 = 0 je FT = FA = 1,23 kN , taka A , za x1 = a je FT = 0,98 kN , taka K , za x1 = 2a je FT = 0,23kN , taka E . Aksijalna sila: Fak . = 0 .
II POLJE 0 x2 2a Potraimo moment savijawa u proizvoqnoj taki u poqu pravougaonog kontinualnog optereewa. Usvojimo proizvoqan presek m m na rastojawu x2 od take D . Ovde koordinata x2 ide ulevo radi jednostavnosti izraza momenta savijawa. Moment savijawa je: M zd = F 2a + x2 + FB a + x2 Fq'' 1 x1 , 2 gde je Fq'' = q x2 sila od pravougaonog kontinualnog optereewa do preseka.
98
urkovi Vlado
Nakon uvrtavawa vrednosti, jednaina momenta savijawa glasi: 2 M zd = 0,27 + 1,77 x2 0,5 x2 . Za x2 = 0 je M z = 0,27 kNm , taka D , za x2 = a je M z = 1,54 kNm , taka H , za x2 = 2a je M z = 1,81 kNm , taka E .
dM zd = 1,77 + x2 . dx2 Za x2 = 0 je FT = 1,77 kN , taka D , za x2 = a je FT = 0,77 kN , taka H , za x2 = 2a je FT = 0,23kN , taka E . Poloaj ekstremnog momenta savijawa u drugom poqu emo odrediti iz uslova da je prvi izvod momenta savijawa po koordinati x2 (sa predznakom minus zbog usmerewa ose x ) jednak nuli, odnosno da je transverzalna sila u drugom poqu jednaka nuli. FT = 1,77 + x2 = 0 daje x2 = 1,77 m . Sada je ekstremna vrednost momenta savijawa u drugom poqu: M ex. = 0,27 + 1,77 1,77 0,5 1,77 2 = 1,836 kNm . Aksijalna sila: Fak . = 0 . Momenti savijawa po takama su: d M B = F a = 1,5 1 = 1,5kNm , d M D = F 2a + FB a = 1,5 2 1 + 3,27 1 = 0,27 kNm . Maksimalni apsolutni moment savijawa du celog nosaa je u drugom poqu: M f max = 1,83 kNm .
Transverzalna sila: FT =
99
urkovi Vlado
c) STATIKI DIJAGRAMI:
Slika 6.6.
d) DIMENZIONISANJE
Dimenzionisanje vrimo na osnovu obrazaca: = izraunati maksimalni moment na nosau M f max

momenat traenog poprenog preseka je Wx =
df , gde je Wx = 1,836 kNm , a otporni
M f max
a3 (iz tablica), a za elik 6
100
urkovi Vlado
.5441 je dozvoljeni napon d = 900 Dakle na osnovu =

M f max Wx
N . mm 2
sledi da je:
900
N 1,836 103 103 Nmm = , a3 mm 2 6 3 4 9a = 6 1,836 10 mm3 ,
a=
6 1,836 104 3 = 1, 224 104 23mm . 9
101
Tehnika mehanika Otpornost materijala uvijanje
urkovi Vlado
8/!VWJKBOKF! Ako se cilindar, koji je na jednom kraju ukljeten a na drugom slobodan (konzolni nosa, konzola), optereti na slobodnom kraju cilindra, u ravni poprenog preseka, spregom sila T (Sl. 7.1), nastaje naprezanje koje se naziva uvijanje (torzija). Na mestu ukljetenja delovae moment ukljetenja TA , koji je takoe spreg, istog momenta kao i moment uvijanja, ali suprotnog smera. Ovi spregovi uvijaju susedne poprene preseke oko uzdune ose konzole.
Sl. 7.1 Uvijenje (torzija)
Da bi se slikovito prikazale deformacije koje nastaju pri uvijanju, po omotau cilindra se nacrta mrea izvodnica i krugova. Pod dejstvom spregova izvodnice cilindra transformiu se u zavojne linije, a pravougaonici na mrei u paralelograme. Deformacije uvijanja imaju ove karakteristike: osa cilindra, koja se naziva i osa uvijanja ne deformie se; normalni popreni preseci ostaju ravni, normalni na osu cilindra, zadravajui prvobitni oblik; ugao zaokretanja poprenog preseka u odnosu na ukljetenje je srazmeran rastojanju posmatranog preseka od mesta ukljetenja.
Pri uvijanju cilindra, u njegovim poprenim presecima nastaju samo tangencijalni naponi, dok su normalni naponi zanemarljivo mali. Najvei tangentni napon odreuje se po formuli:
102
urkovi Vlado
max =
Mu , W0
(7.1)
gde je: M u moment uvijanja (torzije), koji predstavlja algebarski zbir svih obrtnih momenata levo ili desno od posmatranog preseka, W0 polarni otporni moment, tj., analogno aksijalnom otpornom momentu, koji defmie otpornost poprenog preseka na savijanje, odnosno polarni otporni moment predstavlja veliinu koja karakterie otpornost poprenog preseka prema uvijanju. Za kruni popreni presek, prenika d je:
W0 =
I0 I0 = , I 0 = d 4 , W0 = d 3 . r d 32 16 2
(7.2)
Uvijanju su izloeni mnogi elementi transportnih sredstava: vratila u prvom redu, pa zatim spojnice, zavrtnji i dr.
103
urkovi Vlado
[bebubl! 8/2/! Odrediti snagu koja se prenosi preko vratila (sl. 7.2), ako je ugao uvijanja vratila, meren po duini 1,5m , jednak 0,50 . Prenik vratila je d = 100mm , a wegov broj obrtaja n = 500min 1 i modul N . klizanja G = 8 106 cm2
Sl. 7.2 Vratilo koje prenosi snagu
Sf|fokf; Prethodno posmatrajmo kaini prenosnik prikazan na slici. Kainik na rotoru elektromotora je vodei, a kainik na vratilu je voeni. Pri radu elektromotora, u kaiu se javljaju zatezne sile T1 i T2 . Razlika ovih sila T1 T2 = F predstavlja obimnu silu, tako da je obrtni moment (moment torzije): Mt = F R . Sa druge strane, snagu motora izraunavamo po obrascu: P = Mt , n min 1 ugaona brzina obrtanja, tako da traeni obrazac gde je = 30 iznosi: G I 0 n P= , l 30
104
urkovi Vlado
gde je iskorien obrazac =
Mt z za odreivanje momenta torzije. G IO d4 i Daqe, treba izvrti zamenu polarnog momenta inercije I O = 32
ugla =
0
180
. Posle zamene brojnih podataka u gornjem obrascu, Nm = 239,24 KW . s
nalazimo da vratilo predaje snagu P = 239,24 103
[bebubl! 8/3/! Konstruisati dijagrame: momenta uvijawa, tangencijalnog napona po duini i preniku tapa i uglova obrtawa preseka za tap prikazan na slici 7.3 a. Sf|fokf; Moment ukletenja odreujemo iz uslova ravnotee: Mz = M A + 3M M = 0 ,
odakle je: M A = 2 M . Razlikujemo dva polja razliitih momenata torzije (Sl. 7.3 b): M t = 2 M = const . za 0 z l i M t = M = const . za l z 2l . Tangencijalni napon u preseku na rastojanju r od ose tapa izraunaemo po obrascu: M = t r. IO U presecima prvog polja imamo: M r = t = 2 M 4 r = 4 M r , za 0 zl i 0r R. IO d d4 4 Najvei tangencijalni napon je za r = R = d i iznosi: max = 4 M = k , d3 gde je k uvedena brojna vrednost da bi se lake crtao dijagram. U presecima drugog polja imamo:
105
urkovi Vlado
Mt r = M r4 = 32 M r , IO d4 d 2 2
ej
za
Rl z 2dl | S0 r | 2 T
d : max = 16 M = 4 k . 2 d3 Dijagram tangencijalnog napona po duini tapa prikazan je na sl. 7.3 c, a prenicima na sl. 7.3 e,f. Za konstrukciju dijagrama ugla uvijanja (Sl. 7.3 d) koristimo se M z obrascem: = t . G IO U poqu AB imamo: = 2 M z 4 = 4 M 4 z . G d G 2d 32 Za z = 0 , = 0 i za z = l (presek C ): 2 M l = p, 1 = G d 4 gde je p brojna vrednost, uvedena da bi se dijagram lake konstruisao. U polju CB , u odnosu na ukleteni deo, ugao uvijanja iznosi: = 1 + 2 , gde je M zl 32 M z l Mt , za l z 2l , 2 = zl = = 4 G IO G d 4 G d 2 2 ugao relativnog obrtanja proizvoljnog preseka ovog polja u odnosu na presek C . Razlika z l je rastojanje preseka polja take C , jer ovo rastojanje se meri od take A . Tako, za ugao uvijanja preseka desnog polja imamo: 4 M l 32 M = z l = p 8p z l . Gd 4 Gd 4
i maksimalni tangencijalni napon za r =
a f
a f
a f ej
a f
b g
b g
b g
106
urkovi Vlado
Sl. 7.3 Ukleten tap na koji deluju momenti torzije
Za z = l imamo: = 1 = p i za z = 2l , = 7 p . [bebubl!8/5/ elino vratilo (Sl. 7.4) prenika d = 8cm ukleteno je krajevima A i B . U preseku C na rastojawu a = 0,5m od ukletenog preseka A i na rastojawu b = 1m od desnog ukletenog preseka, B , dejstvuje spreg sila momenata M = 7,5kNm . Odrediti napone i uglove uvijanja vratila. Sf|fokf; Pretpostavimo da e ukleteni preseci biti optereeni momentima M A i M B .
107
urkovi Vlado
Sl. 7.4 Obostrano ukleteno elino vratilo na koje deluje moment torzije
Za ove dve nepoznate veliine imamo jedan statiki uslov ravnotee: (a) Mz = M A + MB M = 0 , pa je problem oevidno jedanput statiki neodreen. Druga jednaina sledi iz geometrijskih razmatranja deformacije vratila na mestu C . Pri tome, ugao uvijanja preseka C moe biti odreen dvojako, tj. prema momentima torzije leve i desne strane od preseka C , po obrascima: M a M b = A i= B . G IO G IO Iz jednakosti ovih obrazaca sledi da je: M A a M B b , (b) = G IO G IO tako da je druga jednaina sa nepoznatim momentima ukletenja oblika: MB b = M A a . Iz jednaina (a) i (b) nalazimo: b a MA = M = 5 kNm i MB = M = 2,5 kNm . a +b a +b
108
urkovi Vlado
Najvei tangencijalni napon javlja se u presecima levog dela i iznosi: M = A = 5 100 = 0,62 kN2 , 83 WO cm 16 a ukupan ugao uvijanja M a = A = 1 rad 0,450 . GI O 128
LM OP N Q
[bebubl! 8/6/ tap krunog poprenog preseka (Sl. 7.5) na jednoj strani je kruto ukleten, a na drugoj slobodan. Prenik tapa je d = 15mm , a duina l = 0,2 m . tap je optereen momentom M t = 60Nm , pa se uvije tako da se taka A na konturi preseka na
slobodnom kraju pomeri u poloaj A1 , a duina luka je AA1 = 0,22 mm . Odrediti: a) maksimalni tangencijalni napon, b) ugao ugaonog zaokreta preseka na slobodnom kraju u odnosu na presek na mestu ukletenja, c) ugao klizanja na vawskoj povrini tapa, d) modul klizanja materijala tapa.
Sf|fokf;! M M 16 60 = 90,6MPa . a) max = t = 3 t = Wp d 15 103 16
Sl. 7.5 Ukleteno vratilo na koje deluje moment torzije

109
urkovi Vlado
b) =
AA1 2 AA1 2 0,22 = = = 0,0293rad , d 15 d 2 1800 = 0,0293 = 1,680 = 1041' .
c) =
AA1 0,22 = = 0,0011rad , 200 l 1800 = 0,0011 = 0,630 = 0037' .

Mt l , GIp
d) =
G=
Mt l Mt l 32 M t l 32 60 0,2 = = = , 4 4 d d 0,0293 15 103 4 Ip 32 G = 82,4GPa .
[bebubl! 8/7/ Za zadato vratilo (Sl. 7.6) i optereenje torzionim momentima potrebno je: a) nacrtati dijagram M t , b) dimenzionisati vratilo na osnovu kriterijuma vrstoe, ako je d = 20MPa , c) odrediti uglove zaokretawa izmeu preseka za pojedine delove vratila, d) dimenzionisati vratilo kao stepenasto na osnovu kriterijuma vrstoe ako je d = 20MPa i G = 80GPa . Sf|fokf;!a) Dijagram momenata torzije dat je na Sl. 7.6 a.! !
110
urkovi Vlado
Sl. 7.6 Ukleteno vratilo na koje deluje momenat torzije
b) Vratilo u varijanti konstantnog preseka M t merodavno = 0,5kNm

d = 1,72 3 Mt
= 1,72 3
0,5 103 5 102 m . 6 20 10
c) BC =
M tBC l = GIp
M l = GIp
CA t
0,25 103 1 80 109
5 102
3
h
h
= 0,0051rad ,
CA =
32 0,5 10 1
80 109
5 102
= 0,0102 rad ,
AD =
Mt l = G Ip
AD
32 0,5 103 1
80 109
5 10
2 4
= 0,0102 rad ,
BA = BC + CA
32 = 0,0051 + 0,0102 = 0,0153rad .
d) Vratilo u stepenastoj varijanti:
111
urkovi Vlado
Deo BC d1 = 1,72 3 Deo CA d 2 = 1,72 3 Deo AD
Mt
d
Mt
0,25 103 = 1,72 = 4 102 m , 6 20 10

3
= 1,72 3
0,5 103 = 5 102 m , 20 106
d 3 = d 2 = 5 102 m .
[bebubl! 8/8/! elini tap (Sl. 7.7 a) prenika d = 80mm , obostrano je kruto ukleten i optereen spoqnim torzionim spregom M t = 7,5kNm .
Izvriti kontrolu napona. Takoe, odrediti ugao zaokreta preseka kroz taku D u odnosu na presek kroz taku B ako su G = 80GPa i d = 60MPa .
Sl. 7.7 a elini tap obostrano kruto ukleten i optereen torzionim spregom
Sf|fokf;! Mz = 0 ,
M A Mt + M B = 0
BA = 0 ,
M B Mt a M B b + = 0. G Ip GIp
(a) (b)
112
urkovi Vlado
Sl. 7.7 b Dijagram momenta torzije du tapa
Dalje sledi: M B b + M B M t a = 0 , odakle je: M a 7.5 0,5 MB = t = = 2,5kNm . a +b 0,5 + 1 Iz (a) sledi: M A = M t M B = 7,5 2,5 = 5kNm ,
max
Mt 5 103 = 50MPa < d = 60MPa , = = 3 Wp 80 103
DB
16 M A Mt b = = GIp
2,5 103 1 80 109
c80 10 h
3 4
180
0,450 = 0027' .
32
[bebubl! 8/9/ elini tap (Sl. 7.8), duine l = 4m , pravougaonog poprenog preseka, dimenzija b = 100mm , h = 220mm , na jednom kraju je kruto ukleten dok na drugom kraju deluje torzioni moment M t = 25kNm . Izraunati maksimalni tangencijalni napon max i ugao uvijanja BA ako je G = 80GPa .
113
urkovi Vlado
Sf|fokf;!
Sl. 7.8 Ukleteni tap, popreni presek i dijagram tangencijalnog napona
h 22 = = 2,2 , b 10 0,2 = 0,246 + 0,258 0,246 = 0,251 (interpolacijom), 0,5
max =
Mt , h b2
max =
25 103 Mt l = 45,3MPa , BA = , 2 0,251 0,22 0,1 G h b3 0,2 = 0,229 + 0,249 0,229 = 0,237 , 0,5
BA =
25 103 4 = 0,0239 rad = 1,37 0 = 1022' . 9 3 80 10 0,237 0,22 0,1
114
Tehnika mehanika Otpornost materijala izvijanje
urkovi Vlado
9/!J[WJKBOKF! 9/2/!Vwpe! Kada je tap, ije su dimenzije poprenog preseka male u odnosu na duinu (vitki tapovi), izloen aksijalnim silama pritiska, nastae izvijanje vlakana, a takvo naprezanje naziva se izvijanje. tap menja svoj oblik, a osa tapa postaje kriva linija (Sl. 8.1).
Sl. 8.1 Izvijanje tapa
Kod izvijanja tapova obino se reavaju dva problema: a) odreuje se kritina sila izvijanja tapa (najmanja sila, pri kojoj poinje nestabilnost prvobitnog oblika ravnotee, odnosno kada ugibi postaju veoma veliki), b) odreuju se dimenzije poprenog preseka. Postoje posebni postupci i formule za reenje ovih zadataka, u zavisnosti od toga da li je izvijanje u elastinom podruju (Ojlerovi obrasci) ili u neelastinom podruju (Tetmajerovi obrasci, omega postupak). Na izvijanje treba proveriti tanke, a duge tapove, kao to su razliiti stubovi, tornjevi, strele kranova itd. Do sada smo razmatrali probleme dimenzionisanja na osnovu dva kriterijuma i to: da se obezbedi vrstoa konstruktivnog elementa i sprei njegov lom i da se obezbedi potrebna krutost konstruktivnog elementa.
115
urkovi Vlado
Pored zadovoljenja ova dva kriterijuma, mora se razmotriti i njihova stabilnost. Stabilnost je sposobnost konstruktivnog elementa da prilikom preuzimanja spoljanjeg optereenja ne doe do nagle promene prvobitnog oblika, to najee dovodi do loma elementa ili itave konstrukcije. Problem nestabilnosti moe se javiti kod tapova, grednih elemenata, lukova, ploa i ljuski. Mi emo razmotriti samo problem stabilnosti tapova izloenih pritisku, tj izvijanje pritisnutih tapova.
Sl. 8.2. Stanje ravnotee deformabilnog tapa aksijalno optereenog na pritisak
Analogno ispitivanju ravnotee u klasinoj mehanici, govori se o stabilnosti ravnotee pritisnutog tapa (Sl. 8.2 a). Ako pravolinijski tap optereen silom F < Fkr (Sl. 8.2 b), izvedemo iz poloaja ravnotee, a on ponovo zauzme prvobitan ravnoteni poloaj nakon prestanka dejstva sile, tap je u stabilnoj ravnotei, a to znai da su spoljanje i unutranje sile u stabilnoj ravnotei. Ako je sila koja optereuje tap jednaka kritinoj F = Fkr (Sl. 8.2 b), tada e po prestanku dejstva sile tap ostati u poloaju otklona za ugib (sl.7.1c), kaemo da se tap nalazi u indiferentnom poloaju ravnotee. Kada je tap pritisnut asijalnom silom koja je vea od kritine sile F > Fkr (Sl. 8.2 b), po prestanku dejstva te sile ugib e naglo rasti sve do loma tapa. To znai da se tap nalazi u nestabilnom (labilnom) poloaju ravnotee, tj tap e se izviti.
116
urkovi Vlado
9/3/!Pesf}jwbokf!lsjujjof!tjmf!j{wjkbokb/! !!!!!!!_fujsj!ptopwob!tmvbkb!j{wjkbokb! Kritina sila izvijanja je najvea vrednost aksijalne sile koju tap moe da izdri a da ne doe do izvijanja. U konstrukcijama se ne smije dozvoliti da sila optereenja dostigne vrednost kritine sile, tj ona mora biti znatno manja. Dozvoljena sila optereenja na pritisak dobija se deljenjem kritine sile propisanim koeficijentom sigurnosti, tj. F (8.1) Fd = kr , gde je koeficijent sigurnosti. Odreivanje kritine sile izvijanja svodi se na odreivanje one sile pri kojoj su jednako mogui prav i izvijen oblik tapa. Vrednost kritine sile izvijanja zavisi od naina oslanjanja tapa, geometrije poprenog preseka i materijala. Ojler je prvi uoio problem izvijanja, pa se zato kritina sila izvijanja, esto i zove Ojlerova sila. Veliine kritinih sila za razne naine vezivanja krajeva tapova izraunao je Ojler. Ta etiri sluaja prikazana su na Sl. 8.3 a,b,c,d.
r=
r =2
r= 2
r= 2
a)
b)
c)
d)
Sl. 8.3 etiri sluaja izvijanja
Kritinu silu, prema Ojleru (Ojlerova jednaina za elastino izvijanje), odreujemo po formuli:
117
urkovi Vlado
E I min , (8.2) lr2 gdje je lr redukovana ili slobodna duina (duina izvijanja) tapa naznaena na Sl. 8.3, koja zavisi od naina privrenja krajeva tapa, I min je manji glavni centralni moment inercije preseka. Obrazac za kritinu silu izvijanja dobijen je za rastojenje, ugib tapa, moment savijanja u presjeku, a na osnovu diferencijalne jednaine elastine linije tapa. Za razliite veze tapova data je redukovana duina savijanja tapa. etiri osnovna sluaja oslanjanja tapa, (Sl. 8.3) su: lr = l , za tap, zglobno oslonjen na oba kraja (Sl. 8.3 a), Fkr = 2 lr = 2l , za tap sa jednim ukljetenjem i jednim slobodnim krajem (Sl. 8.3 b), l lr = , za tap ukljeten na oba kraja (Sl. 8.3 c), 2 2 lr = l , za tap sa jednim ukljetenjem i jednim slobodno 2 oslonjenim krajem (Sl. 8.32 d).
Smisao redukovane duine prikazan je na Sl. 8.3, a predstavlja duinu izmeu prevojnih taaka elastine linije. Teorijski moe da se pokae, a eksperimentima potvrdi, da je kritina sila izijanja najmanjem momentu inercije preseka rapa i modulu elestinosti, a obruto proporcionalna duini tapa u zavisnosti od naina njegovog oslanja. Kritina sila izvijanja je; 2 E I min , za prvi sluaj oslanjanja tapa Fkr = l2 2 E I min za drugi sluaj oslanjanja tapa Fkr = , 2 ( 2l ) za trei sluaj oslanjanja tapa Fkr =
2 E I min l 2
2
118
urkovi Vlado
. 2 2 l 2 Odavde sledi dozvoljeni napon izvijanja kao: F F F EI E di = = kr = kr = kr = 2 2 min = 2 2 , (8.3) lr A A A A gde je koeficijent sigurnosti koji se kree u irokim granicama od = 1,5 do = 5 pa i vie, zavisno od: vrste materijala, vitkosti tapa, vrste konstrukcije i sastava optereenja. Ove dve jednaine tj, E I min E Fkr = 2 , di = 2 2 , (8.4) 2 lr vae samo za elastino podruje pri optereenju na pritisak, tj. pri vitkosti elika > 105 . Stvarna sila kojom se moe opteretiti nosa, odreuje se pomou stepena sigurnosti F (8.5) F = Fd = kr . Stepen sigurnosti iznosi za:
za etvrti sluaj oslanjanja tapa Fkr =
2 E I min
sivi liv elik drvo
=8 =5 = 6,...,12
9/4/!J{wjkbokf!|ubqpwb!v!offmbtujopk!pcmbtuj!
Kada je vitkost tapa manja od granine vrednosti ( < p ), za odgovarajui materijal, tj. kada je kritian napon vei od granice proporcionalnosti, ( kr p ), Ojlerova formula ne vai, pa se primenjuju se empijski obrasci. Ludvig von Tetmajer (1850-1905), vajcarski profesor i direktor laboratorije za ispitivanje materijala Cirike Politehnike, na osnovu eksperimenata sa elinim stubovima postavio je linearnu zavisnost
119
urkovi Vlado
izmeu kritinog napona izvijanja kr i vitkosti u obliku kr = B C , (8.6) gde su B i C konstante koje zavise od vrste materijala a date su u Tabeli 8.1.
Tabela 8.1 Modul elastinosti Materijal Vitkost u neelastinoj oblasti od T do P Kritini napon
N E 2 mm
N kr MPa mm 2
289 8,2 320 10
589 38 776 12 + 5,3
^.0360 ^.0460
^.0561
60 100 60 100 60 100
Sivi liv elini liv Gvoe vareno Gvoe tpljeno (elik meki) elik - tvrd (elik topljen) elik - CrNi Aluminijske legure Drvo
100.000 200.000 210.000 210.000 210.000 720.000

10.000
10 80
2
100
P < 112 P < 112 P < 105 P < 89 P < 86 P < 80 P < 100
303 1,29
303 1,29 310 114 ,
335 0,62
470 2,3
338 2,82
29,3 0,194
Izraz za kritini napon u obliku kr = B C veoma se dugo koristio pri dimenzionisanju tapova optereenih na izvijanje. Meutim, znatno bolju aproksimaciju eksperimentalnih rezultata dobijamo ako koristimo izraz: (8.7) kr = B C m .
120
urkovi Vlado
Za m = 2 dobijamo parabolu DzonsonOstenfelda (JohnsonOstenfeld) u obliku kr = B C 2 . (8.8) Za dozvoljeno optereenje F A (8.9) F = Fd = kr = kr , u mainstvu, koeficijent sigurnosti, obino iznosi u elastinom podruju = 5,...,10 , a u u neelastinom podruju = 3,...,8 . Jednaina (8.6) se naziva i Tetmajerova prava, a vai za vitkost tapova u granicama: T < < P , (8.10) gde je T vitkost tapa koja odgovara vitkosti tapa na gornjoj granici teenja. Za sluaj < T , merodavna je granica gnjeenja, to znai da nema izvijanja, ve se javlja napon pritiska: F = . (8.11) A Zavisnost kritinog napona izvijanja od vitkosti moe se predstaviti pomou dijagrama, Sl. 8.4.
kr
kr
T E P
p
oblast oblast kr ~istog neelastipritiska ~nog oblast izvijanja elasti~nog izvijanja

T p
Sl.8.4 Zavisnost kritinog napona izvijanja od vitkosti

121
urkovi Vlado
9/5/!Pnfhb!qptuvqbl!
U oblasti prorauna vlada dosta velika arolikost izraza za izraunavanje vrednosti kritinog napona izvijanja ugraenih u propise stranih drava. Jedan od jednostavnijih naina izraunavanja vrednosti kritinog napona izvijanja pritisnutih tapova koji se vri prema stvarnoj pritisnoj sili je omega postupak. Po omega postupku dozvoljeni napon pri izvijanju di uzima se puta manji od dozvoljenog napona na pritisak d p , tj.,
F d p , (8.12) A gde je (koeficijent izvijanja), tj. koeficijent koji zavisi od vrste matrijala i vitkosti tapa, a dat je u Tabeli 8.2 za razne materijale.
d i =
d p
d i d p , odnosno d i =
Tabela 8.2 Koeficijent izvijanja
Postupak (omega postupak) se koristi za eline i drvene konstrukcije. U elastinom podruju, Sl. 8.4, je pri koeficijentu izvijanja, stepen sigurnosti = 2,5 a u neelastinom podruju je = 2,5 .
122
urkovi Vlado
Veliinu odreujemo iz odnosa = Znajui da je di =

A= F F . = di d p
d p d i
> 1.
F , sledi povrina poprenog preseka A
(8.13)
Napomena: Navedeni postupci dimenzionisanja su primenljivi za jednodelne vitke tapove. 9/6/!Ejnfo{jpojtbokf!|ubqpwb!j{mpafoji!j{wjkbokv!
Izvijanje tapa zavisi od karakteristika materijala i od vitkosti tapa. Kao kao to smo videli postoje tri oblasti izvijanja (Sl. 8.4) i to: oblast elastinog izvijanja ( P ) , kada vae Ojlerove formule,
oblast neelastinog izvijanja ( T > > P ) , kada vae Tetmajerovi obrasci, oblast istog pritiska ( < T ) , i kada se prorauna vri na pritisak.
123
urkovi Vlado
Tabela 8.3 Koeficijent za .0360
124
urkovi Vlado
125
urkovi Vlado
126
urkovi Vlado
[bebubl!9/2/ Za tap duine l = 6m , od livenog gvoa, prstenastog N , ako su oba kraja preseka sa D = 20cm i d = 18cm , kao i E = 107 cm2 zglobno vezana, uz koeficijent sigurnosti = 5, odrediti dozvoljeno optereenje (Sl. 8.5). Iz tablica je poznato da je za liveno gvoe = 80 . Sf|fokf; Geometrijski podaci za prstenasti presek su: D 2 d 2 A= = 314 254 = 60cm2 , 4 4 2 D d 2 I= = 7854 5153 = 2701cm4 , 64 64 2701 I = = 6,71cm . i= 60 A
Fkr A r= B
Sl.8.5 tap zglobno vezan na oba kraja
Za zglobno vezane krajeve je lr = l = 6m , a vitkost je l r = r = 600 90 > 80 , i 6,71 pa je oevidno mogue izvriti proraun po Ojlerovom obrascu. Kako je koeficijent sigurnosti = 5, dozvoljeno optereenje je: F 2 E I min = 148kN . Fd = kr = lr2 Da je r bilo manje od 80 , kritinu silu ne bismo mogli da odredimo po Ojlerovom obrascu; koristili bismo se tablicama koeficijenata .
127
urkovi Vlado
Kada je u pitanju presek za koji je I1 I 2 , bira se manji, minimalan, jer e oko njegove ose doi do izvijanja. Nemamo mogunosti da se dalje uputamo u ovu veoma delikatnu problematiku.
[bebubl! 9/3/ tap krunog preseka optereen je kao na slici 8.6. Izvriti dimenzionisanje ako su: E = 210GPa , l = 2,1m , = 3,5 i dp = 70MPa , a materijal topljeno gvoe. Sf|fokf;!Po Ojleru je: Flr2 3,5 100 103 2,12 = 74,47 108 m4 , I min = = E 2 210 109 2 R 4 I min = = 74,47 108 m4 , 4 R = 3,12 10 2 m .
Sl.8.6 tapi optereenje
Provera vitkosti: l r = r imin lr = l = 2,1m za ovaj sluaj oslanjanja, R imin = = 1,56 102 m , 2 2,1 r = = 134,6 , 1,56 102 p = 135 vitkost na granici proporcionalnosti (tablice Rakovi, za topljeno gvoe),
128
urkovi Vlado
r > p proraun je dobar, nalazimo se u elastinom podruju, te

vai Ojlerova teorija izvijanja.
[bebubl!9/4/ Stub standardnog I profila od topljenog gvoa, duine l = 1,2 m , optereen je kao na slici 8.7. silom F = 40kN . Stub je postavljen tako da se izvijanje javlja oko ose x . Dimenzionisati stub ako su: E = 210GPa , = 10 i k = 310MPa . Odrediti kritinu silu izvijanja. Sf|fokf; Po Ojleru je: Flr2 10 40 103 1,2 2 = 27,79 108 m4 . I min = = E 2 210 109 2
Sl.8.7 Stub standardnog I profila i optereenje
Iz tablica odgovara INP14 sa I x = 35,2 108 m4 , i x = 1,4 102 m , A = 18,3 104 m2 . Provera vitkosti: l 1,2 r = r = = 85,71 < p = 105 . imin 1,4 102 Poto je r < p , to znai da se nalazimo u oblasti neelastinog
izvijanja, pa emo primeniti Tetmajerov postupak. Za topljeno gvoe je kritini napon jednak: k = 311 114 r = 311 114 85,71 = 213,29 MPa . , , Kritina sila izvijanja je: Fk = A k = 18,3 104 213,29 106 = 390,32 kN . 390,32 F Sada stepen sigurnosti iznosi: = k = = 9,758 < 10 , 40 F
129
urkovi Vlado
to je manje od zadatog stepena sigurnosti = 10 . Probaemo sada veim profilom INP16 : I x = 54,7 108 m4 , i x = 1,55 102 m , A = 22,8 104 m2 . l 1,2 r = r = = 77,42 < p = 105 , imin 1,55 102 k = 311 114 r = 311 114 77,42 = 222,74 MPa , , , Fk = A k = 22,8 104 222,74 106 = 507,8 kN , F 507,8 = k = = 12,7 > 10 . (zadat stepen sigurnosti je = 10 ). 40 F
[bebubl! 9/5/! Proveriti da li e poluga AB klipne pumpe (Sl. 8.8) izdrati optereenje na izvijanje ako su: l = 1m i kruni presek A = 3,14 10 4 m2 , a prenosi maksimalnu silu F = 15,7 kN . Stepen sigurnosti = 4 , E = 210GPa , a materijal poluge je elik.
A O
Sl.8.8 Klipna pumpa
Sf|fokf; Prenik poluge, kao i momenat inercije preseka, jednak je:
d=
4A
4 3,14 104
2 10 d 4 I min = = = 0,78 10 8 m4 , 64 64 8 I min 0,78 10 r 1 102 2 imin = = 0,5 102 m ), = 0,5 10 m , (ili imin = = = 4 A 3,14 10 2 2
= 2 102 m ,
2 4
130
urkovi Vlado
1 = 200 > p = 89 . imin imin 0,5 102 Znai da se nalazimo u podruju elastinog izvijanja, te vai Ojlerova teorija. Kritina sila iznosi: 2 E I min 3,14 2 210 109 0,78 108 Fk = = = 16,16 kN . 12 lr2 Sila koju sigurno moe da izdri poluga, a da ne doe do izvijanja, F 16,16 = 4,04 kN , to znai da u ovom sluaju iznosi: F = k = 4 maksimalna sila F = 15,7 kN prekorauje dozvoljeno optereenje.
r =
lr
[bebubl! 9/6/ elini tap poprenog preseka ZNP 20 optereen je kao na slici 8.9. Odredi veliinu sile pritiska kojom se tap moe opteretiti, ako je koeficijent sigurnosti za ovaj materijal = 3,5 , a E = 210GPa .
Sl.8.9 elini tap optereen silom
Sf|fokf; Iz tablica za ZNP 20 je: I min = 147 108 m4 , imin = 1,95 102 m . Za ovaj sluaj privrenja tapa je lr = 2 l = 4m , pa je vitkost tapa: 22 l r = r = = 205 > p = 89 . imin 1,95 102 Prema dobijenom koeficijentu izvijanja vidimo da ovaj tap spada u tapove velike vitkosti (Podruje Ojlera), pa kritina sila iznosi: 2 E I min 3,14 2 210 109 147 108 Fk = = = 190,4 kN . 42 lr2
131
urkovi Vlado
Sila kojom moemo opteretiti ovaj tap bie: F 190,4 F= k = = 54,4 kN . 3,5
[bebubl!9/7/ Drveni stub kvadratnog poprenog preseka optereen je kao na slici 8.10. Dimenzionisati stub ako je E = 10GPa , a koeficijent sigurnosti = 6 . Sf|fokf;! Budui da ne poznajemo dimenzije poprenog preseka stuba, pretpostavimo da emo proraun vriti po formulama Ojlera, a naknadno kontrolu podruja u koje spada: Fl 2 6 80 103 4 2 I min = 2 r = 2 = 7781,5 108 m4 , ( lr = l = 4m ), 9 E 10 10 4 a I min = = 7781,5 108 m4 , 12
a = 4 12 7781,5 108 = 17,48 102 m .

=80kN
Sl.8.10 elini tap i optereenje
Usvajamo a = 18 102 m , pa je sada vitkost tapa: l l 4 = = 76,9 < p = 100 , za drvo. r = r = imin 0,289 a 0,289 18 10 2 Poto smo dobili r < p , znai da se nalazimo u podruju neelastinog izvijanja, te prethodni proraun nije dobar. Treba ga ponoviti po Tetmajeru. Pri tome emo koristiti dobijenu vrednost: a = 18 102 m . Kritini napon e biti: kr = 29,3 0,194 r = 29,3 0,194 76,9 = 14,38 MPa ,
132
4m
urkovi Vlado
Fkr = kr A = 14,38 106 18 102
= 465,9 kN .
Sila kojom smemo opteretiti tap je: 465,9 F F= k = = 77,65 kN < 80 kN . 6 Izraunata sila je manja od zadate sile, to ne sme biti. Zato je potrebno poveati dimenzije tapa, npr. na a = 19 102 m . Tada e biti: l l 4 r = r = = = 72,85 , imin 0,289 a 0,289 19 102 kr = 29,3 0,194 r = 29,3 0,194 72,85 = 15,16 MPa ,
Fkr = kr A = 15,16 106 19 102 F= Fk
= 547,27 kN ,
547,27 = 91,2 kN > 80 kN . 6
[bebubl! 9/8/ Dimenzionisati tap DO = 1,5 m , upravljakog mehanizma prikazanog aviona (Sl. 8.11), ako su F1 = 0,3 kN i F2 = 0,2 kN , a materijal dural sa dz = 180 MPa , dp = 200MPa i
d = 0,85 , a D stepen sigurnosti je = 1,5 . Napon na granici proporcionalnosti p = 270 MPa . E = 80GPa . Popreni presek poluge je prstenast sa =
Sf|fokf;! 10 Prvo emo polugu DC proraunati na zatezanje. Zateua sila Fz iznosi: AB 0,5 Fz = F1 = 0,3 = 3kN . 0,05 BC Na osnovu kriterijuma vrstoe, povrina poluge je: 3 103 F A= z = = 0,166 104 m2 , dz 180 106
133
urkovi Vlado
D=
4A 4 0,166 104 = = 0,87 102 m 0,9 102 m . 2 2 1 1 0,85
2 0 Sada emo polugu DC dimenzionisati na izvijanje usled pritiskujue sile Fpr .

Fpr = F2 AB 0,5 = 0,2 = 2 kN . 0,05 BC
Sl.8.11 Upravljaki mehanizam aviona
Po Ojleru je: Flr2 1,5 2 103 1,52 = = 0,85 108 m4 , I min = 2 9 2 80 10 E
I min =
D 4 1 4 , 64
134
urkovi Vlado
D=4
64 I min 64 0,85 108 =4 = 2,45 102 m , 4 4 1 1 0,85
D = 2,5 102 m . Provera vitkosti: Vitkost na granici proporcionalnosti emo dobiti iz uslova da je kritini napon jednak naponu na granici proporcionalnosti. 2E k = 2 = p,
k =
2E 2 80 109 = = 54 , p 270 106
Vitkost tapa je: l = r , imin D 2,5 102 1+ 2 = 1 + 0,852 = 0,82 102 m , 4 4 l 1,5 = r = = 182,86 . imin 0,82 102 Poto je > p , znai da se nalazimo u podruju elastinog izvijanja, imin = pa je proraun po Ojleru dobar. Konano usvajamo: D = 2,5 102 m .
[bebubl! 9/9/ Pri sletanju aviona, na tri take (Sl. 8.12) javljaju se: horizontalna sila H = 16kN , vertikalna sila G = 180kN i moment M = 12 kNm . Dimenzionisati nosa nosnog toka kruto vezanog za trup, d prstenastog preseka sa = = 0,85 , od ^.0561 sa dp = 150 MPa . Pri D dimenzionisanju koristiti " " postupak.
135
urkovi Vlado
Sl.8.12 Avion pri sletanju i optereenje
Sf|fokf;! Aksijalnu silu u nosau raunamo iz statikog uslova ravnotee: M B = FA 4,8 H 1,8 M G 1,2 = 0
16 1,8 + 12 + 180 1,2 = 53,5kN . 4,8 Na osnovu kriterijuma vrstoe i pretpostavljenog = 3 jeste: F 3 53,5 103 A= = = 10,7 104 m2 , A = R 2 1 2 , odakle je: 6 dp 150 10 FA =
R=
10,7 104 A = 3,5 102 m . = 2 2 1 1 0,85
Provera napona:
A = R 2 1 2 = 3,5 102
imin = I min = A
4 4 2 2
h c1 0,85 h = 10,7 10 R c1 h R = c1 + h = 4 R c1 h 2
2 2
h c
m2 ,
imin = 3,19 ,
r =
lr
2l 2 1,2 = = 104,3 , imin 2,3 102
3,5 102 2
c1 + 0,85 h = 2,310
2
m,
136
urkovi Vlado
3,19 53,5 103 = 159,5 MPa > dp = 150MPa . A 10,7 104 Proba sa R = 3,6 102 m ,
A = 3,6 10 2 imin =
3,6 102 2 2 m, 2 2l 2 1,2 = = 101,7 , r = imin 2,36 102 = 3,03 , F 3,03 53,5 103 = 143,45 MPa < dp = 150MPa . = = A 11,3 104 Dimenzionisanje je zavreno sa R = 3,6 102 m .
[bebubl! 9/:/ Odredi koliku silu F moe da nosi tap AB , pod uslovom da ne doe do njegovog izvijanja, ako je materijal ^.0561 sa dp = 150 MPa , a R = 5,5 102 m (Sl. 8.13). Sf|fokf; Na osnovu kriterijuma vrstoe je: F =
5,5 102 R 2 A= = = 47,51 104 m2 , 2 2
h c1 0,85 h = 11,310 c1 + 0,85 h = 2,36 10

2 2
m2 ,
A dp
I x = 0,1097 R 4 = 0,1097 5,5 102

imin =
= 100,38 108 m4 ,
100,38 108 Ix = = 1,45 102 m . 47,51 104 A
137
urkovi Vlado
Sl.8.13 tap sa optereenjem i poprenim presekom
Za ovaj sluaj privrivanja tapa je: lr = 2 l = 0,7 l , pa je vitkost 2 jednaka: l 0,7 l 0,7 3 = r = r = = 144,82 . imin imin 1,45 102 Iz tablica je = 6,14 , pa sila F koju moe da nosi ovaj tap, a da ne doe do njegovog izvijanja jednaka je: A dp 47,51 104 150 106 F= = = 116kN . 6,14
138
Tehnika mehanika Otpornost materijala lokalno i kontaktno naprezanje
urkovi Vlado
:/!MPLBMOB!OBQSF[BOKB! :/2/!Vwpe! Raunske vrednosti osnovnih napona koje se dobijaju primenom formula otpornosti materijala, nazivaju se nominalni naponi. Tom prilikom se uvode pretpostavke da se proraunavaju idealno glatki prizmatini tapovi i grede koji nemaju nagle promene poprenog preseka, a prescci su relativno udaljeni od mesta dejstva optereenja. Precizno izmerene vrednosti napona u pojedinim elementima, medutim, pokazuju znatna odstupanja od nominalnih vrednosti na mestima promene oblika i/li povrine, na mestima kontakta dvaju pritisnutih tela, zatim tamo gde je materijal izrazito nehomogen i dr. :/3/!Lpoubluop!obqsf{bokf! Kontaktna naprezanja spadaju u lokalna naprezanja koja nastaju na dodirnim povrinama dvaju uzajamno pritisnutih tela. Znaajna su kod prorauna mnogih elemenata: zupanih prenosnika, kotrljajnih leaja, sklopa toak ina i slino. Razlikuju se dva oblika kontaktnih naprezanja: dva elementa se dodiruju po konanim povrinama (Sl. 9.1 a) i (Sl. 9.1 b), dva elementa se dodiruju u jednoj taki (Sl. 9.1 v) ili du jedne linije u neoptereenom stanju, a u optereenom stanju se dodiruju po maloj povrini nastaloj usled lokalnog deformisanja na mestu dodira (Sl. 9.1 g). Kada se dva idealno glatka elementa, koja se u neoptereenom stanju dodiruju po konanoj paralelnoj ravnoj povrini, opterete silom F u pravcu normale na dodirnu povrinu, tada je radni naponpovrinski pritisak u bilo kojoj taki povrine jednak F p= . A (9.1) Dodir ispupene i izdubljene (konveksne i konkavne) ravne povrine moe biti takav da se jedna u drugu potpuno uklapaju tj. da je d = D ili
139
urkovi Vlado
d > D ili d D . Pritisak je u prvom sluaju ravnomerno rasporeen na dodiru a vektori pritiska su normalni na povrinu i imaju vrednost p = F / db. (9.2)
Sl. 9.1 Kontaktni pritisak na mestu dodira: a) dve paralelne ravne povrine, b) dodir ispupene i izdubljene ravne povrine, v) dve kugle i g) dva valjka
Ako je naleganje labavo tj. ako je prenik konkavne povrine vei, raspodela pritiska je neravnomerna (Sl. 9.1 b). Najvei je u pravcu dejstva sile i iznosi F pmax = 1, 27 , db (9.3) a u ostalim takama manji, npr. pri uglu je p = pmax sin .
Ako se dva elementa dodiruju u jednoj taki, ili du jedne linije u neoptereenom stanju, kontaktni naponi se odreuju metodom teorije elastinosti (Hercove jednaine) pri sledeim pretpostavkama: u zoni kontakta nastaju samo elastine deformacije; dimenzije povrine kontakta su male u poreenju sa poluprenikom krivine dodirnih povrina; sile pritiska su normalne na povrinu, postoje samo normalni naponi.
140
urkovi Vlado
Pri tim pretpostavkama, normalni naponi po povrini kontakta rasporeuju se po zakonu povrine elipsoida, a povrina kontakta ima, u optem sluaju, oblik elipse kod dodira kugli, a pravougaonika kod dodira valjaka. Dimenzije povrina dodira odreuju se, takoe, pomou Hercovih obrazaca. U sluaju dveju kugli pritisnutih silom F (Sl. 9.1 v), poluprenika s2 i s3 maksimalni pritisak je
pmax = 0,388 3 F E2 , 2
(9.4) a u sluaju dva valjka pritisnuta silom F (Sl. 9.1 g), maksimalni napon pritiska je FE pmax = 0, 418 , b (9.5) pri emu se srednji poluprenik i srednji modul elastinosti E odreuju po formulama: 1 1 1 1 1 1 1 = + , = + . r1 r2 E 2 E1 E2 Delovi u dodiru mogu biti meusobno nepokretni, mogu da klizaju i da se meusobno kotrljaju. Kritina stanja i kritini naponi su razliiti za ove sluajeve a oni e se analizirati u mainskim elementima. Doputene vrednosti povrinskog pritiska se odreduju na osnovu tvrdoe materijala. Tvrdoa materijala moe da se odredi razliitim postupcima. Najee korieni postupak je Brinelov postupak, kojim se tvrdoa materijala odreuje na osnovu veliine otiska koji merno telo kuglica odredenog prenika, pod pritiskom odreene sile utisne na uzorak ija se tvrdoa ispituje. Tako odreena tvrdoa se izraava u jedinicama Brinela, HB. Postupak Rokvela za merenje tvrdoe je principijelno isti, ali je merao telo u obliku kupe (jedinice C po Rokvelu HRC) ili oblika kuglice (jedinice B po Rokvelu HRB).
141
Tehnika mehanika Otpornost materijala osnove prorauna
urkovi Vlado
21/!PTOPWF!QSPSB_VOB! 21/2/!Vwpe! Mainske konstrukcije i elementi se prouavaju s ciljem da se za odreene radne uslove odrede dimenzije delova ili da se izaberu standardni delovi iz odgovarajuih familija. Takoe se korienjem istih metoda proverava sigurnost odnosno sposobnost mainskih delova da u datim uslovima izvravaju predviene funkcije. Proraun se vri uglavnom na osnovu potrebe sigurnost u radu odnosno na osnovu potrebne vrstoe delova (najpouzdaniji je na osnovu pouzdanosti). Osim ovih, mogui su i drugi prorauni analize ali proraun prema stepenu sigurnosti je najire u primeni. Ovaj proraun se sastoji u uporeivanju kritinog radnog napona za odgovarajue naprezanje odnosno optereenje. Naprezanje je stanje mainskog dela koje nastaje dejstvom spoljanjih sila. Karakterie se pojavom deformacija i unutranjim otporom. Napon je veliina koja karakterie intenzitet unutranjih sila u nekoj taki zamiljenog preseka mainskog dela. To je dakle fiktivna veliina. Deformacije mainskih delova mogu biti elastine (povratne) i plastine (nepovratne). vrstoa mainskih delova je sposobnost izdravanja optereenja ili sposobnost suprostavljanja razaranju pod dejstvom optereenja. Izraava se kroz odreene napone ( , ) . vrstoa moe biti zapreminska i povrinska. Najoptiji kriterijum vrstoe je stepen sigurnosti: = kritini napon radni napon Krutost je sposobnost suprostavljanja elastinim deformacijama pod
142
urkovi Vlado
dejstvom radnog optereenja. Tvrdoa je sposobnost odupiranja prodiranju. Pod radnom sposobnou mainskog dela podrazumeva se: vrstoa, krutost i elastinost, statika i dinamika stabilnost kao i otpornost prema tetnom zagrijavanju. Sledei zahtev je stabilnost. Na bilo koji mehaniki sistem uvek deluju razliite poremeajne veliine (sluajnog karaktera), koje mogu naruiti namensko funkcionisanje sistema (konstrukcije). Pravilno projektovani sistem treba namenski funkcionisati, tj. stabilno raditi nezavisno od delovanja spoljanjih uticaja. Stabilnost sistema (konstrukcije) je uslov njegovog normalnog rada. Postoje razliiti kriterijumi i metode prorauna stabilnosti konstrukcija (naroito kranova). Pod dejstvom spoljanjih sila konstrukcija se deformie i pri tome dobija odreeni ravnoteni oblik koji odgovara uspostavljenoj ravnotei izmeu spoljanjih i unutranjih sila. Ako nekim dodatnim spoljanjim uticajem (udarom, povremenim dejstvom sile) poremetimo odreeni ravnoteni oblik konstrukcije, pa nakon prestanka dejstva te sile konstrukcija zauzme svoj prvobitini oblik ravnotee, onda kaemo da je konstrukcija stabilna. Naprotiv, ako se konstrukcija po prestanku dejstva dodatnog spoljanjeg uticaja ne vrati u svoj prvobitni ravnoteni oblik, ve dobije novi ravnoteni oblik, tada kaemo da je konstrukcija nestabilna (to moemo videti na vitkom centrino pritisnutom tapu). Pored navedenih bitnih zahteva, od konstrukcije se trai da budu i ekonomine, a ponekad se uslovljavaju njena reenja ogranienjem sopstvene teine, u vazduhoplovstvu naroito. Zahtevi sigurnosti i ekonominosti protivuree jedni drugima. Prvi zahtevi vode ka poveanju utroka materijala, a drugi ka smanjenju. Problem koji se ovde postavlja je da se nae takvo reenje konstrukcije koje e obezbediti punu sigurnost u uslovima normalne eksploatacije i istovremeno ekonomino reenje sa utrokom minimalne koliine materijala. Otpornost materijala oslanja se na teorijska i eksperimentalna istraivanja. Teorijskim putem izvode se osnovni proraunski obrasci za reavanje odreenih zadataka, dok se eksperimentalnim putem odreuju osnovne mehanike karakteristike materijala i proveravaju teorijski
143
urkovi Vlado
izvodi. Tako svaki proraunski obrazac izveden teorijski mogue je u praktinim proraunima primeniti samo onda ako je njegova valjanost eksperimentalno potvrena. Eksperimentalna istraivanja se vre u posebnim laboratorijama za ispitivanje materijala i konstrukcija, pri emu se koriste razni merni instrumenti, od mehanikih do elektronskih, sa razliitim optereenjima (statika, dinamika, statiak pri promeni temperarture, dugotrajna statika i druga). U otpornosti materijala koriste se osnovne postavke mehanike apsolutno krutog tela (ne sve), fizike i matematike. 21/3/!Epqv|ufoj!obqpoj-!tufqfo!tjhvsoptuj Naponi koji se dobijaju proraunom elementa (obino u fazi projektovanja) nazivaju se raunski naponi. Radni naponi su stvarni naponi u elementu koji je proizveden i ugraen u maini, gde obavlja predvienu fimkciju. Da bi se obezbedio normalan rad elemenata i itavog transportnog sredstva u predvienom veku trajanja, neophodno je da i raunski i stvarni radni naponi ne prelaze neku doputenu vrednost ( d , d ). No, i doputeni naponi moraju da budu znatno manji od eksperimentom odreenih graninih napona, r se, svega, laboratorijski i eksploatacioni uslovi znatno razlikuju. Osim toga, mnogi faktori koji utiu na napon (optereenje, materijal, i dr.) imaju sluajan i esto nepredvidljiv karakter. Takoe mora da se uzmu u obzir uslovi rada, potreban vek trajanja, veliina tolerancija i kvalitet obrade, funkcija i odgovomost elementa i maine transportnog sredstva u koje se ugrauje element. Neki uticajni faktori i ne mogu da se uraunaju, ili zato to je to nemogue ili to bi proraun bio veoma sloen. Zbog svega toga uvodi se odreeni stepen sigurnosti. Predvieni vek trajanja maina je veoma razliit: pogonske grupe torpeda i raketa rade samo nekoliko minuta ili sekundi, dizalice oko 10.000 asova, maine alatke do 50.000 asova, termocentrale i hidrocentrale preko 100.000 asova. Za konstrukcije ije bi razaranje bilo posebno opasno po ljudske ivote (dizalice, liftovi, kotlovi, rudarske maine i sl.) stepen sigurnosti, pa i metod prorauna je propisan dravnim propisima i standardima.
144
urkovi Vlado
Doputeni naponi se odreuju po formulama: [ ] , = [ ] , d = (10.1) d gde su: [ ] , [ ] merodavne mehanike karakteristike materijala tj., kritini (granini) naponi, za normalne, odnosno tangencijalne napone, stepen sigurnosti elementa. Osim ovog stepena sigurnosti, koji definie odnos kritinog i doputenog napona, znaajan je, posebno za izvedene konstrukcije jer obezbeuje sigurnost elementa protiv loma, i stepen sigurnosti koji je odreen odnosom kritinog i radnog napona [] = kr. , S = [ ] = kr . . S= (10.2) radno radno U praksi, sa stepenom sigurnosti prorauni se izvode na jedan od naina: a) element ili konstrukcija se konstruie na osnovu iskustva primenom empirijskih i statikih obrazaca i proverava da li dinamiki stepen sigurnosti zadovoljava, b) na bazi datih uslova se bira odgovarajui stepen siguraosti i odreuje doputeni napon, pa se zatim odreuju osnovne dimenzije elementa ili konstmkcije. Vrednost stepena sigurnosti zavisi od navedenih inioca i rasipa se u irokom opsegu, ali se moe uzeti prosena vrednost 2...3. Merodavna mehanika karakteristika materijala kritini napon, odreuje se u zavisnosti od karaktera optereenja i vrste materijala. Pri statikom (mirnom) optereenju, treba razlikovati ove sluajeve. Materijal je nehomogen i krt, pa se za kritini napon uzima zatezna vrstoa (jaina kidanja) M ( Rm ) ili odgovarajua vrstoa, prema vrsti napona, tj., [ ] = M .
Materijal je plastian, pa se za kritini napon usvaja napon teenja T ( ReH ) , tj., [ ] = T .
21/4/!Ptopwoj!lsjufsjkvnj!sbeof!tqptpcoptuj!efmpwb!
U toku eksploatacije, elementi i transportno sredstvo u celini, treba da imaju projektovanu radnu sposobnost i pouzdanost, to jest treba da
145
urkovi Vlado
zadre svoje eksploatacione parametre vrei zadatu funkciju u predvienom veku trajanja. Radna sposobnost i pouzdanost elemenata je odreena sledeim kriterijumima (uslovima): vrstoom, krutou (elastinou), statikom i dinamikom stabilnou, habanjem (troenjem), zagrevanjem. Na osnovu ovih kriterijuma elementi se proraunavaju, to ima za cilj odreivanje dimenzija i materijala elemenata.
21/4/2/!_wstup~b!
To je osnovni kriterijum radne sposobnosti elemenata i konstrukcije, a predstavlja svojstvo materijala da primi spoljna optereenja bez deformacija, promena oblika i posebno loma. Neophodna vrstoa se postie ispravnim odreivanjem oblika, dimenzija i materijala elemenata. Najrasprostranjeniji metod prorauna je poredenje raunskih, normalnih i tangentnih napona ( , ) sa doputenim (dozvoljenim) naponima d
d to jest: d , d , (10.3) pri emu se doputeni naponi odreuju prema ve izloenom postupku. 21/4/3/!Lsvuptu!)fmbtujoptu*!!!!!!!!!! Krutost je sposobnost elemenata i konstrukcije da se suprotstavi deformacijama, to jest da zadri postojei oblik pod dejstvom optereenja. Veliina suprotna krutosti je elastinost. U mnogim elementima i konstrukcijama naponi su znatno manji od doputenih, ali znatno vee dimenzije su diktirane uslovima krutosti (na primer: opruge, gibnjevi i dr.). Kod mnogih elemenata javljaju se tetne posledice ako nemaju dovoljnu krutost. Na primer, kod zupastog para koji nema dovoljnu krutost optereenje se neravnomerno prenosi po irini zubaca. Ili, kod nedovoljno krutih vratila moe da dode do oteenja leita. S druge strane, kod nekih elemenata zahteva se manja krutost (vea elastinost) da bi se smanjili naponi i poveala izdrljivost. Pri proraunu krutosti uzima se u obzir sopstvena krutost elementa (zapreminska deformacija elementa) i/li kontaktna krutost (deformacija
146
urkovi Vlado
povrinskih slojeva). Za ocenu sopstvene krutosti slui koeficijent krutosti, koji predstavlja odnos sile i deformacije (linearai koeficijent krutosti cl ) ili odnos momenta prema ugaonoj deformaciji (ugaoni koeficijent krutosti cu ). Veliina reciprona koeficijentu krutosti je l koeficijent elastinosti ( = ). Na primer, koeficijent krutosti tapa c konstantnog poprenog preseka A i duine l , koji je pritisnut aksijalnom silom F je: F A E A E A N cl = = = = , , (10.4) l l l m gde je deformacija odnosno skraenje tapa, a E modul elastinosti materijala. Koeficijent krutosti cilindra prenika d i duine l , koji je optereen momentom uvijanja Tu = M u je T Nm cu = u , , (10.5) rad gde je ugao uvijanja cilindra.
147
Tehnika mehanika Otpornost materijala - literatura
urkovi Vlado
22/!MJUFSBUVSB!!
[1] Baziljevi V., Otpornost materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1976. [2] Bani M., Joji K., Nedeljkovi V., Radakovi D., Rui D., uki R., Prirunik iz otpornosti materijala, Mainski fakultet, Beograd, 1978. [3] Bri V., Otpornost materijala, Nauna knjiga, Beograd,1975. [4] Boleantu L., Curs de rezistenta materialelor, Traian Vuia Timisoara, 1976. [5] Beljaev: Sbornik zada po soprtivleniju materijalov, Nauka, Moskva, 1966. [6] Bani M., Joji K., i drugi: Prirunik iz otpornosti materijala, Mainski fakultet, Beograd, 1978. [7] Buzdugan G. H. i drugi: Culegere de probleme din rezistenta materialelor, Institutul politehnik Gheorghe gheorghiudej Bucuresti, 1972. [8] Case end Chilver, Strength of materials and structures, Ednjard Arnold London, 1971. [9] Dobre I., Curs de rezistenta materialelor, Traian Vuia Timisoara, 1979. [10] uri S., Teorijska mehanika i otpornost materijala, kratki kurs, Vojna akademija rodova KoV i intendanske slube, Beograd, 1976. [11] urka J., Dreca S., Zbirka zadataka iz otpornosti materijala, kolski centar RV i PVO, Vojna akademija RV i PVO, Rajlovac, 1982. [12] urka J., Otpornost materijala, VTVA Rajlovac, 1981. [13] urkovi P. V., Rusov L. S., Tehnika mehanika 1 - teorija sa primerima, Generaltab vojske Srbije i Crne Gore, Uprava za kolstvo i obuku, Vojna akademija, Beograd, 2003.
148
urkovi Vlado
[14] Jensen Alfred, M.S. in C.E. Emeritus Professor of Engineering University of Washington, Statics and Strengh of Materials, McGraw-Hill Book Company, Inc. New York, Toronto, London, 1962. [15] Fedos}ev V.I., Soptjvleniv materialov, Nauka, Moskva, 1976. [16] Ferdinand P. Beer, E. Russell Johnston, JR Mechanics of Materials, SI Metric Edition, McGraw-Hill Ryerston Limited, Toronto, Montreal, New York, Auckland, Bogota, Cairo, Guatemala, Hamburg, Lisbon, London, Madrid, Mexico, New Delhi, Panama, Paris, San Juan, Sao Paulo, Singapore, Sydney, Tokio, 1987. [17] Hlitijev J., Vreko M., Nauka o vrstoi, Prosveta, Izdavako preduzee Srbije, Beograd, 1947. [18] Gastev V.A., Kratki kurs otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd 1966. [19] Katedra za otpornost konstrukcija, Otpornost materijala tablice, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet, Beograd, 2000. [20] Koji M., Golubovi D., Otpornost materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1978. [21] Ka~urina V.K., Sbornik zada~ po soprotivleninj materialov Nauka, Moskva, 1970. [22] Mandi J., Otpornost materijala VI esto izdanje, Nauna knjiga, Beograd 1992. [23] Mandi J., Zbirka reenih zadataka iz otpornosti materijala peto izdanje, Nauna knjiga, Beograd 1992. [24] Milovanevi M., Aneli N., Otpornost materijala, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet, Beograd 2006. [25] Mirlonjbov i dr.: Posebie k re{ehinj zada~ po soprotivleninj materialov, V}is{alj {kola, Moskva, 1969. [26] Nikoli T., Otpornost materijala, CENERG, Zrenjanin, 1995.
149
urkovi Vlado
[27] Predavanja prof. S. Kebeljia u VTVA Rajlovac 1966/67 i 1967.68 kolske godine. [28] Predavanja prof. K. Joji u VVTA Beograd 1971/72 kolske godine. [29] Predavanja prof. M. Milovanevi u Mainskom fakultetu Beograd, 2003/04 kolske godine. [30] Rakovi D., Otpornost materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1971. [31] Rakovi D., Zbirka zadataka iz otpornosti materijala, Nauna knjiga, Beograd, 1985. [32] Rakovi D., Tablice iz otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1971. [33] Rui D., uki R., Otpornost materijala, Mainski fakultet, Beograd, 1993. [34] Rui D., uki R., Otpornost materijala uputstvo za izradu grafikih radova, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet, Beograd, 2000. [35] Rui D., uki R., Dunji M., Milovanevi M., Aneli N., MiloeviMiti V., Otpornost materijala tablice, Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet, Beograd, 2007. [36] Singer F. L., Strength of materials, New Jork university, New Jork, 1981. [37] apiro i drugi: Sbornik zada po suprotivleniju materijalov, Visaja kola, Moskva, 1970. [38] Timoenko S., Otpornost materijala, prvi deo elementarna teorija i primeri, Izdavako preduzee, Graevinska knjiga, Beograd, 1972. [39] Timoenko S., Istorija otpornosti materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1965. [40] Vojnovi B., Ninkovi J., Terzi N., Zbirka reenih zadataka iz otpornosti materijala, Mainski fakultet, Sarajevo, 1977. [41] elmi R., Elementi transportnih sredstava i ureaja, Univerzitet u Beogradu, Saobraajni fakultet, Beograd, 1999.
150
LIKOVNO REENJE KORICA

eljko HREK
KOREKTOR
Jelena PETKOVI
TEHNIKA OBRADA
Vlado URKOVI Sneana ARANELOVI - RADMANOVI
tampa: Sekcija za pripremu, tampanje i umnoavanje

Tehnicka Mehanika Teorija Deo OM 2012 Vlado Djurkovic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnicka Mehanika Teorija Deo OM 2012 Vlado Djurkovic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Wmbep!Q/!]vslpwj~!

UNIVERZITET ODBRANE VOJNA AKADEMIJA

Beograd, 2012. godine

Tira`: 200 primeraka

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Sl.1.1 Podela vrstih tela sa stanovita geometrijskog oblika

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Sl. 1.2 Primeri optereenja grede

Sl.1.3 Primeri statiki odreenih nosaa

X = Y = M =0 , za takvu gredu (ili ram) kaemo da je statiki

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

reakcija, nosa (greda ili ram) statiki je neodreen.

Sl.1.4 Primeri statiki neodreenih nosaa

Sl. 1.5 Primeri reetkastih nosaa

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Sl. 1.6 Primer okvirnog nosaa pre i posle dejstva optereenja

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Sl. 1.7 Primer nemogunosti primene sile kao kliznog vektora

Tehnika mehanika Otpornost materijala - uvod

Tehnika mehanika Otpornost materijala - sile

Sl. 1.9 Optereenja u vremenu

Tehnika mehanika Otpornost materijala - sile

Tehnika mehanika Otpornost materijala - sile

Tehnika mehanika Otpornost materijala vrste naprezanja

Sl. 1.10 Vrste naprezanja

Tehnika mehanika Otpornost materijala vrste naprezanja

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Sl.2.2 a) Ukupni napon, b) normalni i tangentni napon.

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

FT , A gde su Fn i FT intenziteti normalne i tangentne komponente sile F . =

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Sl. 2.5 Pravci glavnih napona

Sl. 2.6 Ploa i uravnoteeni sistem sila u ravni ploe

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Sl. 2.7 Ploa u ravni i naponi na njoj

Tehnika mehanika Otpornost materijala napon

Tehnika mehanika Otpornost materijala deformacije

Sl. 2.8 Poloaj proizvoljne take M vrstog tela

Tehnika mehanika Otpornost materijala deformacije

Sl. 2.9 Uoene take O i N na telu

Tehnika mehanika Otpornost materijala deformacije

Sl. 2.10 Dva uzajamna pravca n i l te take N i L tela

Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija

Sl. 2.11 Standardna epruveta za ispitivanje

Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija

Sl. 2.12 Standardni dijagram , za razliite materijale

Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija

Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija

Tehnika mehanika Otpornost materijala veza izmeu napona i deformacija

Tehnika mehanika Otpornost materijala poprena dilatacija. Hukov zakon

Sl. 2.15 tap pre i posle izduenja

Tehnika mehanika Otpornost materijala poprena dilatacija. Hukov zakon

Tehnika mehanika Otpornost materijala poprena dilatacija. Hukov zakon