ZEMLJITE kao kompleks ekolokih faktora

Zemljite ini tanak povrinski sloj mj f Zemljine kore ili litosfere kao spoljnjeg omotaa zemlje Zemljite deluje kao kompleks ekolokih faktora na sve organizme koji se nalaze na ili u i k ji l njemu, s obzirom da uticaji dolaze kako od njegove abiotike (stena,minerali, voda i vazduh u zemljitu ), tako i od biotike (mikro- i makroorganizmi ili odreeni biljni delovi) komponente. Zb toga ono predstavlja sloen Zbog d l l ekoloki faktor, oznaen kao edafski ekoloki faktor

TIPOVI ZEMLJITA
Postoje razliite klasifikacije zemljita: prema mehanikom sastavu sastavu, prema hemijskom sastavu, prema geografskoj distribuciji... Za objanjavanje vezanosti biljaka za odredjeni tip zemljita najee se koristi klasifikacija prema geografskoj distribuciji.

Zonalna Z l
g j glej podzol smee umsko zemljite laterit ernozem pustinjsko

Azonalna
regosoli litosoli diluvijalna j aluvijalna rendzine

Intrazonalna
hidromorfna halomorfna

ZONALNA ZEMLJITA
Klasifikacija zonalnih zemljita u skladu sa klimatskim uslovima, j j procesima koji utiu na njihov razvoj i tipom zonalne vegetacije
Klima

Vlanost Temperatura vlano hladno umereno toplo umereno veoma toplo

Procesi glejizacija podzolizacija

Tip zemljista glej

Vegetacija tundra

laterizacija kalcifikacija

suvo

podzol tajga smee sumsko zemljiste listopadne ume (kambisol) laterit tropske kine ume ernozem (vertisol) stepa pustinjsko zemljite pustinja (entisol)

Ekoloke grupe biljaka u okviru karakteristinih p pedobioma

hazmofite litofite halofite psamofite oksilofite

Campanula formanekiana (Rajaka klisura u Makedoniji)

Hazmofite

Ramondia nathaliae

- razvijaju se na kompaktnoj kamenitoj podlozi ili u udubljenjima i pukotinama d bl k stena, na policama stenovitih odseka, - ( (gr. h hasma- pukotina, usek, k k ponor) - veoma zadebljali korenovi i kseromorfna graa k f

Sedum dasiphyllum

Leontopodium alpinum

Symphiandra waneri Viola grisebachiana Edraianthus serbicus

Sedum album
Neki predstavnici hazmofita u flori Srbije

Litofite
Na stenama ive uglavnom bakterije liajevi i neke mahovine.

Grimmia pulvinata mm p Bryum caespiticum

Ovi organizmi zadravaju vodu na samoj steni, a esto i izluuju neke kiseline koje prodiru u kamenitu podlogu ime doprinosi brem razaranju vrste stene.

Ekofizioloke odlike biljaka na stanitima sa razliitim uslovima mineralnog reima g

kalcikolne ili kalcifilne kalcifugne ili silicifilne k l if ili ifil serpentinofite metalofite nitrofilne halofite

Sideritis scardica

Kalcikolne ili kalcifilne biljke

Adaptirane na b i Ad ti bazina zemljita, ljit bogata kalcijumom. Krenjako zemljite je dobro propustljivo za vodu, pa je zbog tlji d j b toga toplo, suvo i dobro aerisano.

Aster linosyris

Ramondia serbica

U prisustvu kalcijuma se p j obrazuje stabilniji humus neutralne reakcije i poveava se opta puferska sposobnost zemljinog rastvora.

Biljke krenjakih zemljita-kalcikolne

kalcikolne biljke sadre veliku koliinu i t k lii intracelularnog kalcijuma i l l k l ij veliku koliinu jabune kiseline koja odrava intracelularnu ravnoteu poveana koliina Ca omoguava bolju absorpciju nekih drugih elemenata (P, Fe) strukturne adaptacije (transportne elije, korenske dlaice) familije: Brassicaceae, Fabaceae,

Geraniaceae, Euphorbiaceae, G i E h bi Crassulaceae

Onobrychis montana

Kalcifugne ili silicifilne biljke

naseljavaju silikatna i druga zemljita koja sadre veoma male koncentracije Ca ili ga uopte nema i takvo zemljite je zbijeno, vlano i hladno,kisele hladno kisele reakcije velika koncentracije tekih metala p j adaptacije: kristalne druze i rafidi , formiranje kompleksa sa tetnim metalima familije: Polygonaceae,

Chenopodiaceae, Lamiaceae Chenopodiaceae Lamiaceae, Caryophyllaceae

Primula minima

Biljke sa serpentinitskih zemljita- serpentinofite

to je zemljite koje se razvija na magmatskoj steni, b t k j t i bogatoj M t j Mg, Fe, Cr, Ni, ultrabazine reakcije serpentinitski sindrom slaba razgranatost l b t t beliasto-glatko-sjajna povrina listova redukcija veliine nadzemnog dela snano razvijen korenov sistem skleromorfni, sitni listovi, glatki ili obrasli dlakama
Echium rubrum

Metalofite
na zemljitima koja se razvijaju iznad rudnih leita, odnosno na matinoj steni bogatoj tekim metalima (Zn, Pb, Ni, Cr i dr.) ovi elementi su tetni za biljke Kako biljke reavaju ovaj p j j j problem? - ograniavaju uzimanje i propustljivost tekih metala - imobiliu vee koliine jona tekih j metala - izdvajaju apsorbovane teke metale - aktivnim transportom premetaju ili k l izluuju teke metale

Minuartia verna

Biljke na zemljitima bogatim organskim otpadom

na ubritima oko naselja esto ih ubritima, naselja, nazivaju i nitrofilnim biljkama zbog poveane koncentracije nitrata na takvim zemljitima, to su vrste rodova Chenopodium , na poljoprivrednim plantaama, uz lj i d i l t gajene biljke javljaju se segetalni korovi, njihovo rasejavanje je omoguio ovek

Atriplex, Amaranthus, Cirsium, Carduus, Rumex

Consolida orientalis

Papaver rhoeas

Halofite

Tri osnovna tipa slanih i zaslanjenih zemljita su: 1) solonak 2) solonjec 3) solo Halofite mogu biti: euhalofite halomezofite h l k halokserofite fit
Lalinaka slatina

Halofite
Halofite reguliu koliinu soli u svom organizmu na sledei nain: sukulentnou (bubrenje koloida, nakupljanje vode) izluivanjem ili eliminacijom vika soli (slane lezde- krinohalofite, granopad) iskljuivanjem odreenih jona iz daljeg transporta (debelozidne elije p ( j parenhima korena) redistribucijom familije: Chenopodiaceae, Plumbaginaceae, Frankeniaceae Plumbaginaceae Frankeniaceae, Tamaricaceae

Camphorosma monspeliaca

Limonium l if li Li i latifolium

Psamofite
(gr. psamos- pesak) brzi rast i razgranavanje g j nadzemnih izdanaka razvoj snanih i dubokih korenova brzo diferenciranje adventivnih korenova u horizontalnom i vertikalnom pravcu p puzee- uspravni habitus kseromorfna graa posebno prilagoeni plodovi
Pancratium maritimum