Xegan Marija

KLAUDIJEVCI

Tabela 1. Broj 01. 02. 03. 04. Ime Tiberije Gaj Cezar Kaligula Klaudije Neron Godina 14 37 37 41 41 54 54 68

TIBERIJE (14 37) Izvori

O ivotu i vladavini Tiberija svedoqe, izme u ostalih, Tacit u prvih xest k iga svog spisa Anali, zatim Svetonije koji je sastavio jedan ivotopis Tiberija i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji. Korisne podatke pru a jox i Josif Flavije...

ivotu i karijeri do izbora za cara

Poreklo Tiberijev otac je bio Klaudije Neron, a majka Livija Druzila. Klaudije Neron pripadao je uglednom patricijskom rodu Klaudijevaca. Bio je kvestor Gaj Julija Cezara i istakao se u aleksandriskom ratu (47). U vreme Cezareva ubistva, podrxku je pru io tiranoubicama. Kasnije e istupiti kao protivnik Avgustove politike1 i stoga prinu en napustiti Rim i potucati se po svetu. Kada je proglaxen opxti mir (39), Klaudije se vratio u Rim. Svoju enu Liviju Druzilu, mada je bila u drugom sta u i ve imala jednog sina sa im, prepuxta Avgustu na egovu e u. Klaudije je ubrzo preminuo (33). Livija Druzila pripadala je uglednom plebejskom rodu Livijevaca. Klaudiju Neronu rodila je dva sina: Druza i Tiberija. Udavxi se za Avgusta, nije mu podarila dece. Ipak, ovaj joj je bio veoma naklo en. Livija Druzila je bila ambiciozna ena. Ne samo da je svom sinu obezbedila vlast, ve e u vixe navrata i sama pokazati ambicije da vlada. Karijera do izbora za cara Tiberije je ro en na Palatinu u Rimu, godine 42. p. n. e. od oca Klaudija Nerona i majke Livije Druzile. Imao je nemirno deqaxtvo budu i da je rodite e pratio u ihovom begu. Kada mu se majka preudala, a otac preminuo, egov starate postaje Avgust. ...Stekao je sve obrazova e koje su Rim, Grqka, okolina i odgovornost mogli da mu donesu; dobro je poznavao dva klasiqna jezika i ihove k i evnosti, pisao lirske pesme, amaterski se bavio astrologijom... (Djurant, Tiberije)2 Prvi put Tiberije izlazi u javnost prilikom proslave trijumfa u qast pobede kod Akcija. Avgust mu je dozvolio da jaxe sa egove leve strane, dok je sa desne strane jahao Avgustov sestri Marcel. Civilna karijera Civilna karijera Tiberija obele ena je bav e em advokaturom, snabdeva em grada itom i nadzorom robovskih radionica.

Gaj Oktavijan tek 27. godine p. n. e. postaje Avgust, ali radi lakxe identifikacije u tekstu e uvek biti imenovan Avgustom 2 Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrix anstva od ihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog ubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna k iga, Beograd 20042 , 300.

Vojna karijera Tiberijevu vojnu karijeru pratimo od kantarbrijskog rata (25). U ratu protiv Kantabra Tiberije je vrxio zva e vojnog tribuna. Godine 20. p. n. e. po nalogu Avgusta, Tiberije je sa legijama iz Ilirika i Makedonije poslat na Istok. Iste godine sveqano je krunisao Tigrana II za jermenskog kra a. Godine 16. p. n. e. imenovan je za namesnika Galije Komate. U periodu od 17. do 15. p. n. e. pokorava e narode na istoqnim i sred im Alpima. Godine 15. p. n. e. po nalogu Avgusta, poslat je na Balkan da se obraquna sa Panoncima, koji su zauzeli Istriju, pograniqnu oblast Dalmacije. Operacije e sa prekidima voditi do 9. p. n. e. kada je napokon uguxio ustanak. Godine 9. p. n. e. saznavxi da mu je brat Druz umro, preuzima operacije u Germaniji. Uspexno e ratovati do 7. p. n. e. kada proslav a ma i trijumf. Godine 7. p. n. e. dobija tribunsku vlast na 5 godina. Godine 6. p. n. e. Tiberije napuxta sve i povlaqi se na ostrvo Rodos. Svetonije navodi dva razloga ovakvog postupka. 1) Tiberije se eleo izolovati od svoje ene. Naime, Tiberije je prvo bio o e en Vipsanijom koju je iskreno voleo. Po nalogu Avgusta, rastavio se od e i o enio Julijom, Avgustovom erkom. Bio je to brak bez ubavi i Julija je koristila svaku priliku da prevari mu a. Kada je Tiberiju dosadilo igrati ulogu ,,rogo e, a poxto se zbog Avgusta od ene nije mogao rastaviti, odluqio se na dobrovo no izgnanstvo. 2) Tiberije je eleo izbe i sum i da je suparnik Avgustovih unuka, Gaja i Lucija, u borbi za presto Kako bilo Tiberije je na Rodosu ostao qak osam godina. Kada mu je istekla tribunska vlast, izrazio je e u da se vrati u prestonicu, ali mu Avgust nije dozvolio. Godine 2. n. e. na incijativu Gaja, Avgustovog unuka, Tiberiju je dozvo en povratak u Rim. Avgust je pristao samo pod uslovom da Tiberije ne pristupi nijednoj stranci, kao i da se ne mexa u dr avne poslove. Godine 4. n. e. poxto je izgubio unuke, Avgust nije imao drugog izbora do da posini i svojim naslednicima uqini unuka Lucija Postuma i Tiberija. Tom prilikom Tiberije je posinio Germanika, sina egova brata Druza. Godine 5. n. e. Tiberiju su poverene operacije protiv Maroboda, kra a Sveba koji je okupirao prostor gor e Elbe. Tiberije je planirao da na neprijate a udari iz pravca Dunava, kada mu sti e vest o velikom ustanku na Balkanu. Na brzinu je sklopio primirje sa Marobodom i sa vojskom krenuo na Balkan. U periodu od 6. do 9. n. e. Tiberije e biti zauzet guxe em ustanka na Balkanu. Godine 9. n. e. odlo io je trijumf zbog nesre nog Varovog poraza u Germaniji. Iste godine dobio je, opet, tribunsku vlast na pet godina. U periodu od 9. do 12. n. e. zanima e se operacijama u Germaniji. Vreme od 12. do 14. n. e. Tiberije e provesti u Iliriku.

Tabela 2. Hronoloxki pregled Tiberijeve vojne karijere Godina 25. p. n. e. 20. p. n. e. 17. 15. p. n. e. 16. p. n. e. 15. 9. p. n. e. 9. 7. p. n. e. 7. p. n. e. 6. p. n. e. 2. n. e. 4. n. e. 5. n .e. 6. 9. n. e. 9. n. e. 9. 12 n. e. 12. 14. n. e. Doga aj vojni tribun u kantabrijskom ratu Istok sred i i istoqni Alpi namesnik Galije Komate Balkan Germanija trijmuf, tribunska vlast Rodos posi e e Marobod Balkan tribunska vlast Germanija Ilirik

Okolnosti dolaska na vlast

Nexto pre Avgustove smrti (14) Tiberije se nalazio u Iliriku. Poxto ga je majka obavestila da je Avgust texko bolestan, Tiberije se vratio u Rim. Devetnaestog avgusta prvi qovek Rima je preminuo. Kada je ova vest stigla na ostrvo Planasiju, Postumije je ubijen. U nauci se rasprav a o pita u naruqioca Postumijevog ubistva. Naime, 4. godine Avgust je posinio i svojim naslednicima uqinio Tiberija i Postuma. Budu i da se Postum loxe vladao, 7. godine Avgust ga je razbaxtinio i proterao na ostrvo Planasiju. 14. godine kada je vest o Avgustovoj smrti potvr ena, Postumije je ubijen. Tiberije, koga su sum iqili za ubistvo, ogra ivao se od ovog qina tvrde i da je to bila Avgustova vo a. Avgust je svojevremeno nalo io sebi odanim udima da po egovoj smrti ubiju Postuma i tako onemogu e izbija e kakvog gra anskog rata. Me utim, Tacit se ne sla e sa ovim i izriqito tvrdi da Avgust nije imao nixta sa ubistvom svog ro aka. Neki izvori pomi u Liviju Druzilu, koja je elela obezbediti siguran presto svom sinu. Kako bilo, septembra 14. godine Tiberije je, iskoristivxi tribunska ovlax ea, sazvao Senat navodno samo da raspravi oko ukaziva a posmrtnih poqasti Avgustu. Tom prilikom je u Senatu proqitan Avgustov testament, kojim Avgust kao svoje naslednike imenuje Tiberija i Liviju. Livija ulazi u porodicu Julijevaca i dobija naziv Avgusta. Senat nudi Tiberiju zva e Avgusta. On odbija ovu qast, pravdaju i se da je nije dostojan. Ujedno izra ava spremnost da prihvati bilo koje drugo zva e koje mu Senat ponudi. Jedan senator je, iznerviran ovom igrom, direktno pitao Tiberija koje zva e on u stvari eli. Ovakav napad Tiberije je doqekao nespreman. Na kraju je odluqeno da Tiberije primi zva e Avgusta, princepsa senata, pontifeksa. Odbio je titulu imperatora, prvi i posled i koji je to uqinio, kao i zva e ,,oca ota bine. Inaqe, Tiberije je za sve vreme svoje vlade spreqavao pokuxaje da bude deifikovan i da mu se prinose rtve. Odbio je predlog senata da se jedan mesec nazove po emu i zajed ivo pitao: ,,Xta ete kao bude trinaest cezara (Dion Kasije). Tacit neblagonaklono gleda na Tiberijevo odbija e da bude poxtovan kao bog. Smatra da oni koji ne cene slavu, ne cene ni prave vrednosti.

Pobune rajnskih i panonskih legija

Na poqetku svoje vlade Tiberije se morao suoqiti sa pobunama vojske u Panoniji i Germaniji. Naime, 6. godine Avgust je osnovao posebnu blagajnu koja je trebala pokrivati troxkove za vojsku. Me utim, fond te blagajne je bio skroman. U jednom trenutku vojnici nisu dobijali platu, slu ili su vixe no xto je bilo predvi eno i onda kada bi napokon odslu ili svoje kao nagradu su dobijali zem u slabog kvaliteta. Opxte nezadovo stvo preraslo je, posle Avgustove smrti, u otvorenu pobunu. Vojnici su zahtevali da se u plati izjednaqe sa pretorijancima, da im se skrati rok slu be na 16 godina i napokon da dobijaju bo u zem u. Panonija Tiberije je poslao svog sina Druza3 da se obraquna sa pobu enicima u Panoniji. Sa im je kao savetnika poslao i Elija Sejana, prefekta pretorija. Druz je na kraju iskoristio pomraqe e meseca i sujeverje vojnika, nagnao ih da sami predaju vo e pobune i time uguxio otpor. Germanija Gotovo istovremeno su se pobunile i legije u Germaniji. Pored zahteva koje su postavile ihove panonske kolege, zahtevaju da se kao nov imperator imenuje Germanik, sin Druza Mla eg i adoptivni sin Tiberija. Germanik se sa porodicom u to vreme nalazio u Germaniji kao zapovednik osam rajnskih legija i bio je spreman radije izvrxiti samoubistvo no izdati cara. Legije se tada okre u i protiv Germanika. Uplaxivxi se, on nare uje svojim najmilijim da napuste logor. Odlazak Germanikove porodice, koju su vojnici zavoleli, ra alostila je mnoge. Vojnici tada mole Germanika da im oprosti i predaju mu vo e pobune. U periodu koji sledi, Germanik e sa ovim vojnicima voditi uspexne operacije, pre i Rajnu i napokon 17. godine proslaviti trijumf.

Spo na politika
Rat protiv Germana (15 17) Poxto je Germanik uspexno uguxio pobunu vojnika, 14. godine organizovao je nov pohod protiv germanskih plemena. Mada mu je 15. godine Tiberije dozvolio trijumf, operacije protiv Germana jox nisu bile okonqane. U prole e je Germanik organizovao nov pohod, nadaju i se da e se Germani podeliti na one odane Segestu, qoveku vernom Rimu, i na one odane Arminiju, qoveku koji je porazio Vara i velikog neprijate a Rima. Rat protiv Arminija Germanik e poveriti Cecini, legatu u Do oj Germaniji. Nakon xest godina posle Varovog poraza, rimske legije ponovo prodiru na prostor Teutobruxke xume i tom prilikom Germanik sahra uje ostatke vojnika triju legija. Germanik je protiv Germana ratovao sve do 17. godine. Mada je stigao do Elbe, Tiberije ga moli da granicu zadr i na Rajni i da se vrati u Rim. Nezvaniqno, Tiberije se plaxio sve ve e Germanikove popularnosti i eleo ga je u prvom redu odvojiti od legija. ...Na Germanikovu molbu da mu ostavi jox jednu godinu da zavrxi xto je zapoqeo, stavi Tiberije egovu posluxnost na te u probu: ponudi mu drugi konzulat; da bi obav ao tu du nost treba da je u Rimu; dodade jox i ovo: ako bude trebalo jox ratovati neka prepusti i bratu Drusu priliku da se proslavi... (Tacit, Anali II, 26)4 Godine 17. Germanik se vratio u Rim i proslavio trijumf. Godine 18. dato mu je konzulsko zva e. Mesto ega u Germaniju je poslat Druz Mla i.
3

Dok se u istoriografiji Tiberijev brat pomi e kao Druz Stariji, Tiberijev sin se pomi e kao Tiberije Mla i 4 Tacit, Anali, prevela i ana Crepajac, Beograd 1970.

Istok (18 19) Godine 18. po nalogu Tiberija Germanik odlazi na Istok. U isto vreme poslat je u provinciju Siriju carev prijate Kalpurnije Pizon. Ovaj nije bio naklo en Germaniku i verovatno je od cara dobio zadatak nadzirati Germanika. Germanik je postavio novog vladara Jermenije, qoveka odanog Rimu, i obnovio savez sa Partijom. Kapadokiju i Kogamenu je uqinio rimskim provincijama. Pokuxao je disciplinovati vojsku o qemu Pizon nije vodio raquna i zbog toga e se odnosi izme u ih dvojice jox vixe zaoxtriti. Slede e godine posetio je provinciju Egipat pod izgovorom da eli upoznati starine, a u stvari da sagleda prilike u provinciji. Svetonije pripoveda da je Germanik ne pitaju i Tiberija otixao u Aleksandriju zbog iznenadne gladi. Kako bilo, u Egiptu je doqekan kao imperator i ukazivane su mu brojne poqasti. Ipak, Tiberije svom usvojenom sinu nije zamerio nixta drugo do xto ga nije pitao za pravo da poseti provinciju i xto je time prekrxio Avgustov zakon. Iste godine Germanik se vratio u Antiohiju. Uvidevxi da Pizon nije ispoxtovao neke egove mere vezane za vojsku i gradove, posva ao se sa im. Pizon napuxta Antiohiju i odlazi u Seleukiju. U me uvremenu je Germanik texko oboleo i stao optu ivati Pizona da ga je otrovao. Pred smrt odr ao je jedan govor prijate ima i zamolio ih da ga osvete. Germanik umire. Su e e Pizonu (20) Mada su e e Pizonu ne spada u okvir razmatra a spo ne politike Carstva, ipak zaustavi emo se na ovom pita u kako bi zaokru ili priqu o Germaniku. Godine 20. Germanikova udova Agripina, vratila se u Rim nose i sobom urnu sa pepelom svog mu a. Sahrana je bila sveqana i gotovo qitav rimski narod se sakupio da posled i put isprati slavnog vo u. U pogrebnim sveqanostima Julija Avgusta, Tiberije i Antonija, Germanikova majka, nisu uqestvovali. Tacit smatra da su Antoniju spreqili ono dvoje prvih. Po Germanikovoj sahrani Agripina je optu ivala Pizona, a samim tim i Tiberija, za mu ov evu smrt. Iste godine u Rim se vratio i Pizon, po urivxi da se opravda i doka e da nije kriv. Prole a 20. optu en je za izdaju i ubistvo Germanikovo. Jedan fragment prona en u Xpaniji svedoqi da je Pizon, poxto je narod bio spreman da ga okrivi po svim taqkama optu be, izvrxio samoubistvo. Posthumno je osu en za izdaju, dok se tu ba za ubistvo nigde ne pomi e. Tacit pripoveda da je kod starijih udi sluxao kako su u vreme su e a vi ali Pizona sa nekakvim papirima, navodno Tiberijevim pismima sa uputstvima protiv Germanika. Pita a da li je Pizon kriv za smrt Germanika ili da li je Tiberije imao nexto sa smr u svog sina ostaju bez pravih odgovora. Ustanak u Africi (17 24) Godine 17. izbio je ustanak u Africi. Naime, Takfarinat, poreklom Numi anin, slu io je u pomo nim trupama rimske vojske. Poxto je dezertirao, okupio je oko sebe vixe numidskih plemena i organizovao ustanak protiv rimske prevlasti. Vojsku ustanika je organizovao prema rimskom standardu. Namesnik provincije Afrike Marko Furije Kamil, pru io je otpor Takfarinatu i u jednoj bici ga porazio. Me utim, Takfarinat je uspeo pobe i i prelazi na partizanski naqin ratova a. Godine 21. Tiberije, koji se tada nalazio u Kampaniji, xa e pismo senatu u kome predla e da kao novog namesnika Afrike i glavnokomanduju eg u ratu protiv Takfarinata, izabere ili Lepida, poreklom iz ugledne patricijske porodice, ili Blesa, Sejanovog ujaka. Izbor je pao na Blesa. Bles e uspexno ratovati protiv Takfarinata i 22. godine uz odobre e Tiberija, pozdrav en je kao imperator i dozvo en mu je trijumf. Me utim, Takfarinat, mada je za trenutak zaustav en, ubrzo ponovo poqi e da hara. Sa ovim Numi aninom jednom za svagda obraqunao se tek Dolabela. Godine 24. iznenadivxi ga, zametnuo je bitku i porazio ga. Tom prilikom Takfarinat je poginuo i sa egovom smr u zavrxava se ustanak. Tacit smatra da Tiberije Dolabeli nije dozvolio trijumf kako ne bi zasenio Blesa. 6

Unutrax a politika
Do 23. godine Tacit pripoveda da do 23. godine Tiberije vodi raquna o dr avnim poslovima: ...U poqetku su dr avni poslovi kao i najznaqajniji privatni predmeti rexavani u senatu. Najugledniji senatori imali su prilike da zastupaju svoje mix e e, i ako bi se spustili do laska a, car ih je sam u tome spreqavao... Quvan je ugled konuzla, pretora... Zakoni su, ako izuzmemo zakon o uvredi veliqanstva, pravilno prime ivani. O ubira u dabina u itu, o sakup a u poreza i ostalih dr avnih prihoda starala su se udru e a rimskih vitezova. Upravu nad svojim dobrima poveravao je car proverenim udima... Ko bi jednom bio uzet u slu bu, zadr avao bi svoje mesto gotovo neograniqeno dugo... Skupo a ita pritiskala je narod, to je taqno, ali to nije bila careva krivica. Naprotiv, on nije xtedeo ni novca ni napora u borbi protiv neplodnog tla, protiv udesa transportnih la a. Starao se da novi nameti ne dovedu do nemira u provincijama, i da pohlepa ili okrutnost magistrata ne ote a ve postoje e da bine... Cezar nije imao mnogo zem e u Italiji, nije imao preterano mnogo robova, ku om je uprav alo nekoliko oslobo enika. Ako bi kada i doxlo do razmirice izme u cara i gra ana, vo en je uobiqajen pravni postupak. (Tacit, Anali III, 6) Tiberije je veliku pa u posve ivao prilikama u provincijama. Pomagao je one gradove nastradale od zem otresa ili po ara i osloba ao ih je poreske obaveze na izvesno vreme. ...Namesnicima koji su ga svjetovali da provincijama nametne ve e poreze otpisao je:,,dobar pastir ovce stri e, a ne dere... (Svetonoje, Tiberije 32)5 Tiberije se borio protiv nemorala. Za udate ene koje su vodile nemoralni ivot, odredio je da ih po starom obiqaju kazne ro aci na teme u zajedniqke osude. Razvratne devojke i mladi e prognao je iz Rima. Te io je obnovi stare rimske religije i tradicije. Prema drugim verama, posebno egipatskoj i jevrejskoj, bio je netolerantan. Jevrejske mladi e pod izgovorom ratne slu be slao je u provincije sa nezdravim podneb em. Ostale jevreje je proterao iz Rima i u sluqaju ihovog povratka u prestonicu zapretio im do ivotnim ropstvom. Iz Rima je proterao astrologe. Da bi Rim saquvao od skitnica, razbojnika i izazivaqa nemira razmestio je rimske stra e po qitavoj Italiji. Tiberije je bio izuzetno xted iv. Sma io je troxkove za pozorixne predstave i gladijatorske igre. Borio se protiv nepotrebnog luksuza i raskoxi. ...Da bi xted u u narodu i svojim primjerom promicao, dao je na sveqanim gozbama qesto donijeti juqerax a i ve naqeta jela, jednom dapaqe polovicu vepra, tvrde i da ta polovica ima sve xto i cijeli vepar... (Svetonoje, Tiberije 34)
5

G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978.

Nagnao je Senat da donese odredbu kojojm se utvr uje tr ixna cena namirnica. Borio se protiv zelenaxtva. Naime du nici su imali obavezu u xto kra em roku poveriocima vratiti 2/3 duga, a taj dug poverioci su morali ulo iti u italsku zem u, tj. u zem u du nika. Xto se tiqe egove gradite ske delatnosti, Svetonije pripoveda: ...Za qitave svoje vlade nije sagradio nijedne veliqanstvene zgrade, jer i ono jedino xto je zapoqeo, Avgustov hram i obnovu Pompejeva kazalixta, ostavio je nedovrxenim... (Svetonije, Tiberije 47) Od 23. godine Posle Druzove smrti (23) Tiberije je zanemario dr avne poslove. Sa druge strane raste broj optu ba o uvredi veliqansta. Brojni ugledni gra ani su se naxli pred sudom. Tako 25. godine je dignuta optu ba protiv Kremucija Korda poxto je u svojim Analima odao hvalu Brutu, a Gaj Kasija nazvao posled im Rim aninom. Kord je gladova em sebi oduzeo ivot. Edili su spalili egove spise. Kordova erka je saquvala jedan, koji je objav en u vreme Kaliguline vlade. Cveta delatnost potkazivaqa, koji zaxtitu nalaze kod Sejana i Tiberija. O strahu koji je u Rimu zavladao svedoqi Tacit: ...Nikad ve i strah i strep a nisu vladali gradom. udi su se quvali svojih najbli ih, izbegavali sastanke, razgovore, i sa poznatima i sa nepoznatima. Bojali su se qak i nemih, mrtvih stvari, posmatrali ispitivaqki krovove, zidove... (Tacit, Anali IV, 69) Napokon, godine 26. Tiberije se povlaqi u Kampaniju. Tacit kao razlog carevog napuxta a Rima navodi Sejanove smisalice, zatim da da oduxka svojim porocima i napokon bekstvo od ambiciozne majke. Pisac tvrdi da se Tiberije ve tada odluqio da se ne vra a u Rim. Svetonije pripoveda da kada se Tiberije povukao na Kaprej (27) da je potpuno zanemario dr avne poslove: Hispaniju je i Siriju nekoliko godina ostavio bez carskih namjesnika, a xto su Parti zaposjeli Armeniju, xto Meziju pustoxe Daqani i Sarmati, a Germani Galiju, nije mnogo mario... (Svetonoje, Tiberije 41) Godine 29. umrla je Julija Avgusta. To je bila jedna energiqna ena koja je imala veliki uticaj na Tiberija. Tacit navodi da je zvaniqna careva pisma potpisivala ona. Dion Kasije pripoveda da je elela da bude iznad sina u vlasti i da je u jednom trenutku i poqela u svemu da uprav a kao jedini vladar. Kako ga je majka stalno podse ala na svoje zasluge, Tiberije se stao povlaqiti u sebe. Kao jedan od razloga da pobegne iz Rima Tacit upravo navodi Juliju. Kada je napokon umrla, Tiberije nije doxao na sahranu pod izgovorom poslova, a tako e nije dozvolio da joj se daju bo anske poqasti. Tacit pripoveda da dok je Avgusta bila iva Tiberije se joxi suzdr avao, ali po enoj smrti egovoj okrutnosti nema kraja.

Elije Sejan i sudbina Germanikove porodice

Tacit smatra da 23. godina predstav a prekretnicu u Tiberijevoj vladi. Naime, od smrti sina Druza on ispo ava svoju okrutnost ili povla uje okrutnosti drugih. Uzrok i povod tome bio je Elije Sejan. Okolnosti dolaska na vlast Elije Sejan je poticao iz redova vitezova. egov otac je u vreme Avgusta bio prefekt pretorija, a u vreme Tiberija postaje 8

prefekt Egipta. Godine 15. sam Sejan dobija zva e prefekta pretorija. U ivao je naroqitu Tiberijevu naklonost. Brojnim spletkama, podr avaju i potkazivaqe, mnoge ugledne gra ane je poslao na sud pod optu bom o uvredi veliqanstva. Tiberije mu je verovao kao odanom qoveku, a ,,prijate stvo e se jox uqvrstiti onda kada Sejan spase ivot caru, poxto se ovaj posled i povukao u Kampaniju (26). Sejanov plan o vanrednoj vlasti Sejan je sa ao o osvaja u vanredne vlasti. Prvo je svoju vlast nad pretorijancima posebno uqvrstio poxto je kohorte do tada razbacane po Italiji, okupio u jedan logor u okolini Rima. Po smrti Druza Mla eg (23) pribli ava se egovoj eni Liviji, a koja je bila i Germanikova sestra. eleo je postati starate em Gemela, sina Druza i Livije, potencijalnim Tiberijevim naslednikom. Godine 25. moli Tiberija da mu da ruku Livije, ali car mu daje neodre en odgovor dobro znaju i kakve bi dalekose ne politiqke posledice imao takav brak. Sudbina Agripine i ene dece U me uvremenu, Sejan sve vreme radi protiv Germanikove porodice i pothra uje mr u Tiberija prema Agripini i enoj deci. Napokon, godine 29. Tiberije, koji je tada boravio na ostrvu Kapreju, xa e pismo senatu u kome Agripinu optu uje za nadmenost i prkos, a enog sina Nerona za ubav prema mladi ima i nemoral. Agripina i Neron su proglaxeni krivim i proterani na ostrva Panadatriju i Poncij. Drugi Agripinin sin Druz, koji je pratio Tiberija na Kaprej, godine 30. je osum iqen da radi protiv cara i zatvoren. Neron je pogub en ve 30. godine. U izbeglixtvu Agripina i Druz svoje ivote e zavrxiti gladova em 33. godine. Tacit pripoveda da je Druz posled ih dana jeo groznu hranu vunu iz duxeka. Svaki dan Druzova zatoqenixtva, egovi izrazi lica, reqi su bele eni. Te belexke je po Druzovoj smrti Tiberije dao da se proqitaju u senatu. Najmla i Agripinin sin Gaj Cezar osta e u ivotu budu i maloletan i stoga xto je u svemu podra avao Tiberija. Svetonije tvrdi da je Tiberije Sejana podigao na najvixu mo ne toliko iz prijate stva koliko zato da sa egovom pomo u unixti Germanikovu decu i da svom ro enom unuku Gemelu osigura nasledstvo u vlasti. Kao konzuli za 31. godinu bili su izabrani Tiberije i Sejan. Sejanu se qinilo da se sve odvija prema planu. Me utim, potcenio je pronic ivost Tiberijevu. Sejanov pad Josif Flavije svedoqi da je Tiberije 30/31. godine primio pismo od Antonije, Germanikove majke. U pismu je Antonija optu ila Sejana da radi protiv cara. Tiberije konaqan obraqun sa Sejanom poverava Makronu, prefektu vigila (nekadax i rimski vatrogasci). Makron dolazi u Rim. Neposredno pre sednice senata poziva Sejana na stranu i pokazuje pismo u kome mu Tiberije navodno garantuje tribunska ovlax e a. Sejan ne sum aju i u vesti, ulazi sav sre an u ve nicu. Makron koristi vreme da ode do logora pretorijanaca i obavesti ih da je Sejan sme en sa polo aja i da je on imenovan za novog prefekta pretorija. Potom odlazi u Senat gde qita Tiberijevo pismo. Sve vreme Senat xtite vigili i onemogu avaju prodor pretorijanaca. Poxto je Sejan optu en za izdaju, uhva en je i pogub en. Tu nu sudbinu do ivela je i egova porodica, kao i brojne egove pristalice. Sudbina Livije Po Sejanovoj smrti egova bivxa ena u jednom pismu upuenom caru oklevetala je Liviju da je zajedno sa Sejanom otrovala svog mu a Druza. Iako su mnogi sum ali, Antonija je zatvorila svoju erku i ova je umrla od gladova a.

Tiberijeva smrt
9

Tiberije je preminuo u 78. godini ivota u Kampaniji, pre nego xto je uspeo domo i se ostrva Kaprej. O okolnostima Tiberijeve smrti Svetonije pripoveda: Neki misle da mu je Gaj [Kaligula] dao otrov koji polagano deluje i unixtava; drugi ka u da su mu uskratili hranu koju je zatra io kad ga je pustila nenadana grozinica, neki opet da su ga uguxili jastukom [Tacit u Analima pomi e Makrona]... (Svetonije, Tiberije 73)

Izvori o Tiberijevoj liqnosti

Izgled ...visok, mrxav, poguren, gole luba e, lica punog prixteva, qesto izmazan melemima... (Tacit, Anali IV, 57) Tiberije je bio krupan i sna an, a stasa iznad osred ega. Bio je xirokih ple a i grudi, a ostali su mu dijelovi tijela sve do e do nogu bili razmjerni i skladni. Lijeva mu je ruka bila spretnija i jaqa, a zglobovi na oj tako qvrsti da je svje u i zdravu jabuku mogao prstom probuxiti. Puti je bio bijele... Lice mu je bilo plemenito, ali puno bubu ica... (Svetonije, Tiberije 68) Anegdote ...Laska a je tako mrzio... Kad ga je jedan konzular molio za oproxte e i pokuxao pred im pasti na ko ena, Tiberije mu se tako naglo uklonio da je pao na le a... (Svetonije, Tiberije 27) Ali i na pogrde, zlobna govorka a i porug ive pjesme o sebi i svojima bio je neosjet iv i strp iv, te je qesto znao kazati: ,,U slobodnoj dr avi mora biti sloboda govora i mix e a... (Svetonije, Tiberije 28) ...Gramatiqar Diogen dr ao je na Rodu redovito predava a na subotne dane, pa kad je jedanput Tiberije doxao k emu da ga quje izvan reda, nije ga pustio sebi, nego mu je po svome robu poruqio neka do e sedmi dan... Kad je kasnije Diogen bio u Rimu i ve doxao pred egova vrata da ga pozdravi, nije mu Tiberije nixta drugo poruqio nego neka se vrati poslije sedam godina... (Svetonije, Tiberije 32) Dvije pune godine nakon nastupa vlade Tiberije nije ni koraknuo iz Rima... Vixe puta je objavio da kani tako er pohoditi provincije i vojske, gotovo svake godine spremao se na put, dao je pokupiti kola... Stoga su ga udi ve u xali zvali ,,Kalipid, za kojega grqka poslovica ka e da uvijek trqi, a ne makne se ni za peda naprijed... 10

(Svetonije, Tiberije 38) ...Kad je prolazio neki sprovod, jedan je lakrdijax glasno doviknuo mrtvacu neka javi Avgustu da se jox ne ispla uju zapisi koje je ostavio narodu; Tiberije dade dozvati lakrdijaxa preda se, isplatiti mu du nu svotu i poslati ga u smrt, da egovu ocu mo e javiti istinu... (Svetonije, Tiberije 57) ...Smrt je Tiberije smatrao tako lakom kaznom da je jednom kad je quo da se jedan okriv enik, imenom Karkul, prije ubio, poviknuo: ,,Karkul mi je pobjegao!... (Svetonije, Tiberije 61) ...groma se... preko mjere bojao, a za malo ru nijega vremena nosio je uvijek lovorov vijenac na glavi, jer ka u da grom nikad ne udara u lovorov list... (Svetonije, Tiberije 69) Izostav ena su svedoqanstva o Tiberijevim porocima. Vixe o tome pogledati u Tiberijevom ivotopisu od Svetonija.

Izvori
Tacit, Anali, prevela i ana Crepajac, Beograd 1970. G. Svetonije Trankvil, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978.

Literatura
N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrix anstva od ihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog ubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna k iga, Beograd 20042 . http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Tiberius

11

GAJ CEZAR KALIGULA (37 - 41)

nije bilo bo eg roba ni gorega gospodara Svetonije, Gaj Kaligula 106

Izvori
O ivotu i vladavini Gaja Cezara Kaligule pripovedaju, izme u ostalih: Tacit u Analima, Svetonije koji je sastavio Kaligulin ivotopis, Dion Kasije u rimskoj istoriji, Josif Flavije...

ivotu i karijeri do izbora za cara

Poreklo Gaj Cezar Kaligula ro en je 12. g. n. e. od oca Germanika i majke Agripine Starije. Germanik je bio sin Druza Starijeg sina Klaudija Nerona i Livije Druzile, posled e Avgustove ene, i Antonije, erke Marka Antonija i Oktavije, Avgustove sestre. Agripina Starija je bila erka Marka Agripe, Avgustovog vojskovo e, i Julije, Avgustove erke iz braka sa Skribonijom. ivot do izbora za cara Gaj Cezar je odrastao me u rajnskim vojnicima i vojnici egova oca iz miloxte su ga nazvali kaligulom ili qizmicom po vojniqkom odelu koje je nosio kao malixan. Svetonije svedoqi da je Gaj pratio oca u Siriju. Poxto mu je otac preminuo (19), Gaj se vratio u Rim, gde je stanovao kod majke. Kada je Tiberije prognao Agripinu, Gaj jedno vreme ivi kod svoje prababe Livije Auguste, a po enoj smrti (29) kod babe Antonije. Sa devetnaest godina (31) odlazi Tiberiju na ostrvo Kapri.

Okolnosti dolaska na vlast

Godine 37. preminuo je Tiberije. Kao naslednike oznaqio je svoje unuke: dvadesetpetogodix eg Gaja, sina Germanika, i osamnaestogodix eg Tiberija Gemela, sina Druza Mla eg. Gaj je u ivao podrxku Markona, zapovednika pretorijanaca, i Senata. Ovim postaje jedini naslednik Tiberija i preuzima sva zva a koja je u ivao egov prethodnik. Tako e je uzeo i titulu ,,otac ota bine, koju je Tiberije svojevremeno odbio.

Kaligula kao car

Svetonije opisuju i Kaligulinu vladu, razlikuje dve celine: vladu Kaligule kao qoveka i vladu Kaligule kao qudovixta. Na poqetku svoje vlade Kaligula vodi politiku izmire a i qinio se kao zlato u pore e u sa svojim prethodnikom. Obavezao se da e sara ivati sa Senatom, a predlo io je i deifikaciju Tiberija. Posinio je Gemela i imenovao ga za naslednika. Kao kolegu na polo aju konzula za 37. uzeo je svog strica Klaudija. Posetio je ostrva na kojima su egova majka i brat Neron naxli smrt i ihov pepeo je preneo u Rim. Douxnicima nije posve ivao pa u. Amnestirao je one koji su bili osu eni pod Tiberijem. Tiberijeve odluke priznate su za neva e e. Dopustio je korix e e onih spisa (Kremucija Korda, Kasija Severa) koji su bili zabra eni od Avgusta i tokom Tiberijeve vlade. Ogromna sredstva troxio je na pozorixne predstave, kao i na gra evine. Dao je da se izgradi most preko Napu skog zaliva du ine 5 km. Zapoqeo je grad u vodovoda i amfiteatra na
Gaj Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978 2 , 163.
6

12

Marsovom po u. Ipak, ovakva politika nije dugo potrajala. Jeseni 37. Gaj je texko oboleo i jedva se spasao smrti. Me utim, bolest je ostavila traga na egovo duxevno zdrav e. egova vlada je prerasla u tiraniju. Izvori tvrde da je Kaligula iveo u incestu sa svojim sestrama. Najdra a mu je bila Druzila, koju je inflorisao jox kad je ova bila dete. Rastavio ju je od mu a i sam iveo sa om. Kada se razboleo, imenovao ju je svojim naslednikom. Me utim, Druzila je umrla pre ega i on ju je deifikovao. Kaligula je inaqe bio sklon razvratu. Otimao je ene uglednih gra ana, provodio nekoliko dana sa ima i potom ih otpuxtao. Na kraju se o enio Cezonijom, enom tako e razvratnom, koju je iskreno voleo. Ona mu je rodila k erku. Kaligula je posebno bio okrutan prema Senatu. Na primer, nagnao je ugledne senatore da pred im stoje ogrnuti pregaqom, kao kakvi robovi. Poxto su znatna materijalna sredstva koja je bio prikupio Tiberije brzo potroxena, Kaligula je stao razrezivati nove poreze. Na primer uveo je porez na prostituke, koji su one morale pla ati i kada bi se prestale baviti ovim poslom. Organizovao je prinudne licitacije. Na jednoj takvoj licitaciji je jedan bogatax zadremao i klima e egove glave dok je spavao Kaligula je tumaqio kao pove a e uloga. Na kraju kad se nesre nik probudio bio je olakxan za vixe hi ada sestercija za robu koja nije toliko vredela. Kaligula je tako e optu ivao bogate ude i konfiskovao ihovu imovinu. Uobrazio je da je bo anstvo. Sa kipova bogova skidao je glave i postav ao svoju. Pored ostalog, naredio je namesniku Sirije da egovu statuu postavi u hramu u Jerusalimu. Naredio je da se ubije egov tast Silan, zatim Markon, koga je ranije sklonio sa polo aja zapovednika pretorijanaca poverivxi mu upravu nad Egiptom i napokon Gemela.

Kaligulin pad
Zimu 39/40. Gaj je proveo u Germaniji i Galiji, tobo e ratuju i. Tamo se suoqio sa zaverom namesnika do e Germanije Gneja Kornelija Lentula Getulika. Getulik je verovatno radio u interesu Lepida. M. E. Lepid, Avgustov praunuk i mu Druzile, pretendovao je na presto. Poxto je zavera razotkrivena, Getulik i Lepid su pogub eni, a Gajeve sestre Livila i Agripina Mla a bejahu proterane pod osudom da su radile protiv brata. Kaligulina smrt Prole a 40. Gaj se vratio u Rim potpuno lud. Tiranski naqin Kaliguline vladavine izazvali su nezadovo stvo Senata i pretorijanaca. Godine 41. Gaj, kao i egova ena Cezonija i dvogodix a erka Druzila, ubijeni su u jednoj zaveri pretorijanaca koju je predvodio vojni tribun pretorijanaca Kasije Herea. Senat je pokuxao obnoviti Republiku, ali su pretorijanci na vlast doveli Klaudija, Germanikova brata i Gajevog strica.

Izvori o Kaligulinoj liqnosti

Izgled Kaligula je bio visoka stasa, blijede boje lica, a tijelo mu je bilo krupno: vrat i noge isticahu se vitko om, oqi i s epooqnice bijahu mu duboko upale, a qelo mu bijaxe xiroko i namrxteno; kosu je imao rijetku, a oko tjemena je bio elav, dok mu je ostalo tijelo bilo obraslo dlakama. Stoga se smatralo prestupkom koji zaslu uje smrtnu kaznu ako ga je tko dok je prolazio pogledao odozgo ili bilo iz kojeg razloga spomenuo kozu7 .
7

kao i koza bio je dlakav i imao je tanke noge

13

Lice, koje mu je ionako bilo od prirode straxno i ru no, namjerice je nastojao uqiniti jox groznijim namjextaju i ga pred ogledalom da bi izazvao xto ve i strah i u as... (Svetonoje, Gaj Kaligula 50) Anegdote ...nije se uvek oblaqio ni kao muxkarac, a napokon ni kao qovjek. Qesto je izlazio me u narod u xareno izvezenoj i dragu ima urexenoj kabanici, s dugim rukavima i s narukvicama, katkada u svili i u enskim ha inama. Obuvao je sad sandale... sad vojniqke qizme, a katkada enske cipele. Ve inom je bio vi en sa zlatnom bradom kako dr i mu u... xto vixe, bio je odjeven i kao Venera... (Svetonoje, Gaj Kaligula 52) ...Da egov ko Incitat (,,Kasaq) na dan uoqi utrka u Cirku ne bi bio smetan u odmoru, obiqavao je Kaligula po vojnicima qitavom susjedstvu zapovjediti da dr e potpunu tixinu; tom je ko u... dao tako er posebnu palaqu s poslugom i poku stvom da bi mogao xto sjajnije primati goste koje pozove u egovo ime. Priqa se tako er da ga je namjeravao imenovati konzulom. (Svetonoje, Gaj Kaligula 55)

Izvori
Gaj Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo, uvod i biexke napisao Stjepan Hosu, Rijeka 19782 .

Literatura
http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Gaius N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.

14

KLAUDIJE (41 54) Izvori

O ivotu i vladavini Klaudija svedoqe, izme u ostalih, Tacit u svom spisu Anali, zatim Svetonije koji je sastavio jedan ivotopis Klaudija i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji. Korisne podatke pru aju jox i Josif Flavije, Juvenal, Plinije...

ivotu i karijeri do izbora za cara

Poreklo Klaudije je ro en 10. godine p. n. e. od oca Druza Starijeg i majke Antonije. Druz Stariji je bio Tiberijev brat, odnosno sin Klaudija Nerona i Livije Druzile, posled e Avgustove ene. Antonija je bila erka Marka Antonija i Oktavije, Avgustove sestre. Dakle, Klaudije je bio ro eni brat quvenog vojskovo e Germanika. Karijera do izbora za cara Klaudije je u deqaxtvu prele ao deqju paralizu. Ta i druge bolesti oslabile su egovu telesnu gra u, ali mu je pamet ostala zdrava. Ipak, zbog fiziqkih nedostataka majka ga je nazivala ,,nedovrxenim qudovixtem, a ostala rodbina ga je prezirala. ... egova je majka Antonija govorila da je on ,,nakaza od qovjeka koju priroda nije dovrxila, nego samo zapoqela. Ako je koga htjela koriti zbog tupoglavosti, govorila bi: ,,Taj je lu i od mog sina Klaudija!... (Svetonije, Klaudije 3)8 Porodica ga je dr ala po strani i Klaudije se jox u mladosti odrekao svih sa are a o politiqkoj ili vojnoj karijeri. Posvetio se izuqava u nauka. Dobro je govorio grqki, slu io se etrurskim, a pisao je, na podsticaj Tita Livija, o istoriji Rima, Kartagine i Etrurije. Izmislio je tri nova slova i dodao ih starom alfabetu. Napisao je i jednu autobiografiju. Voleo je kocku, pi e i k i evnost. Po prvi put je izabran za konzula tek sa 47 godina. Kolega po magistraturi mu je bio brati Gaj Cezar Kaligula. Me utim, ni kao konzul nije u ivao poxtova e uglednih gra ana. Qesto su mu se podsmevali. Sa pravom se onda postav a pita e kako se uopxte Klaudije domogao vlasti.

Okolnosti dolaska na vlast

Pretorijanci pozdrav aju Klaudija kao novog cara Godine 41. u jednoj zaveri, koju je organizovao pretorijanac Herea, ubijeni su imperator Gaj Cezar Kaligula, egova ena i maloletna k erka. Senat se ponadao pravoj obnovi Republike, ali su ga pretorijanci pretekli imenovavxi kao novog imperatora Klaudija. Kada je Klaudije saznao za smrt carske porodice, uplaxivxi se po sopstveni ivot, sakrio se iza jedne zavese u vrtnoj ku ici. Tu su ga pretorijanci i naxli. Poxto nije znao kako e se stvari odvijati da bi saquvao ivot napravio se tupoumnim. Pretorijanci su ga odvukli u svoj logor i pozdravili ga kao cara. Senat je na kraju potvrdio ovaj izbor. Klaudije car Stupivxi na vlast, Klaudije je nagradio sa 15 000 sestercija pripadnike one garde koja ga je dovela na presto. Klaudije je nedvosmisleno
8

G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Zagreb 1978 2 , 195.

15

priznao suverenost vojske. Sa druge strane, obe ao je da e sara ivati sa Senatom. Klaudije istupa kao protivnik politike egovog prethodnika. Amnestirao je sve one politiqke izgnanike koji su bili prinu eni napustiti Rim u vreme Kaliguline vlade. Tom prilikom je dozvo en i povratak Kaligulinih sestara Agripine i Julije, koje su svojevremeno optu ene da rade protiv brata. Klaudije je tako e ponixtio i ve inu Kaligulinih odluka, kao na primer onu da skupxtine biraju magistrate. Interesano je da je Klaudije naredio i da se Gajeve ubice pohvataju, zatvore i pogube, budu i da je bilo opasno da careve ubice ostanu na slobodi.

Uprava
Obrazova a sna nog birokratskog aparata Mada je Klaudije iskazivao poqasti Senatu, pravu upravu u zem i imali su sam Klaudije, egov kabinet i dr avna slu ba koja se postepeno obrazovala iz redova oslobo enih robova. Qetiri kabineta rukovodila su dr avnom slu bom: dr avni sekretar ili ab epistulis, blagajnik ili a rationibus, jox jedan sekretar ili a libellis i dr avni tu ilac ili a cognitionibus. Na qelu kabineta nalazili su se oslobo enici: Narcis, Palant i Kalist. Kada je arisotokratija pokuxala da negoduje protiv uzdiza a bivxih robova, Klaudije je obnovio zva e cenzora (48), sebe postavio na ovaj polo aj i revidirao spisak senatora. Iz Senata izbacuje sve one koji se protive egovoj politici, a nove qlanove regrutuje iz redova vitezova i iz provincija. Program izgrad e Obezbedivxi podrxku administracije, Klaudije je sada bio u prilici sprovesti opse an program izgrad e. Dao je da se iskopa jedan kanal kako bi se sma io vodostaj Tibra i time uma ila mogu nost poplave Rima. Zavrxio je tzv. Klaudijev akvadukt, koji je zapoqeo Kaligula, i izgradio jedan kanal Novi Anijen. Radi br eg dovoza ita u prestonicu, podigao je jox jednu luku (Port) u Ostiji. Sproveo je vodu iz jezera Fucin u reku Liris. Pre puxta a vode iz jezera simulirao je pomorsku bitku, u kojoj je uzelo uqex a 19 000 oslobo enika. Okupio se narod qitave Italije da bi prisustvovao tom spektaklu. Inaqe, Klaudije je voleo prire ivati predstave i igre. Tako je organizovao i stogodix e igre (47), iako nije proxlo sto godina od posled ih igara (17. p. n. e.). Ostale mere Stanovnicima Transalpinske Galije dao je gra anska prava. Na jednoj bronzanoj ploqici prona enoj u Lionu u XVI veku, saquvan je deo Klaudijevog govora Senatu u kome Klaudije poziva Senat da kao qlanove primi one Gale koji su dobili gra anska prava (48). Trojancima, kao precima rimskog naroda, oprostio je danak za sva vremena. Jevreje je proterao iz Rima. Proxirio je granice pomeriuma (49). Vojniqko napredova e je uredio na slede i naqin: 1. zapovednik odreda ko anika pomo nih qeta (cohors), 2. zapovednik odreda rimskih ko anika (ala) i 3. zapovednik dela legije ili zapovednik qitave legije.

Spo na politika
Spo na politika Klaudija obele ena je: 1) kaznenim pohodom protiv Mavretanije (41 - 44), 2) guxe em pobune vojnika u Dalmaciji (42), 3) vojnim pohodom na Britaniju (43) i 4) osniva em novih provincija: Mavreatnija Tingitana i Mavretanija Cezariska (44), Trakija (46). Mavretanija Na poqetku svoje vlade Klaudije se morao suoqiti sa nemirima 16

na prostoru kra evine Mavretanije, na si. Afrike. Svojevremeno kra Mavretanije je bio Ptolemej, sin Jube II i k erke Marka Antonija i Kleopatre. Ovoga je u Rim pozvao Gaj Cezar Kaligula i nagnao ga na samoubistvo. U Mavretaniji dolazi do ustanka, koji e Klaudije guxiti u periodu od 41. do 44. Na kraju, uredivxi stvari, obrazuje dve provincije Mavretaniju Tingitanu i Mavretaniju Cezarisku. Dalmacija Godine 42. u Dalmaciji dolazi do ma e pobune vojske protiv novog imperatora. Pobuna je uguxena za qetiri dana i to me u samim vojnicima. Britanija Godine 43. Klaudije organizuje vojni pohod na Britaniju. Svojevremeno je Cezar (54/3. p. n. e.) posetio ostrvo, ali se nije dovo no dugo zadr ao da bi uspostavio trajnu rimsku kontrolu nad ovim prostorom. Britanija je ostala pode ena na niz nezavisnih kra evstva, a lokalno stanovnixtvo nije potpalo pod rimski uticaj. Klaudije organizuje pohod kako bi za sebe vezao provincijske legije. Mada su glavne operacije bile poverene namesniku Panonije, Klaudije je uzeo uqex a u pohodu. Prvih xesnaest dana je proveo sa qetiri rajnske i jednom panonskom legijom. Rim ani su pod svoju vlast podveli prostor do Velsa. Severna Engleska i Xkotska nikada nisu doxle pod vlast Rima. Trakija Godine 46. klijentska kra evina Trakija pretvorena je u rimsku provinciju.

Klaudijev pad
Izvori, nenaklo eni Klaudiju, tvrde da je egova politika zavisila od vo e egovih oslobo enika i egovih ena. Moderna istoriografija smatra da su upravo oni doprineli egovom padu. Oslobo enici Klaudije je obrazovao sna an birokratski aparat; toliko snaan da u jednom trenutku ni sam ga nije mogao nadzirati. Priliku su iskoristili predstavnici tog aparata da se, zloupotreb avaju i svoj polo aj, obogate. Na primer, Narcis i Palant, koriste i svoj visok polo aj, prodavali su zva a, iznu ivali mito, optu ivali one ude qijih su se ima a eleli domo i. Tako u jednom trenutku oni postaju najbogatiji udi antiqkog sveta. Narcis je raspolagao imovinom od 400 miliona sestercija, a Palant je bio nesre an budu i da je raspolagao sa samo 300 miliona. Uskoro e se ovi oslobo enici direktno mexati u Klaudijevu dinastiqku politiku. Mesalina Vixe sre e Klaudije nije imao ni u izboru ena. Godine 38., posle vixe neuspelih brakova, o enio se xesnaestogodix om Valerijom Mesalinom, praunukom Oktavije. Mesalina mu je rodila jednu k erku Oktaviju i jednog sina Britanika. Da je imala veliki uticaj na svog mu a svedoqi i proteriva e (41), po enom nalogu, Klaudijeve ro ake Julije i filozofa Seneke zbog navodne pre ube. Mesalina je bila neverna ena i godine 48. kada je Klaudije bio zauzet poslom u Ostiji, na svoju ruku se udala za konzula Gaja Silana. Javnost je ovo protumaqila kao izdajom i pokuxajem da se Silan dovede na presto. Klaudije je naredio da se pohvataju svi Mesalinini ubavnici i pogube, a Mesalini koja se sklonila iz Rima, dao je priliku da se brani na sudu. Me utim, Narcis, koji je imao svoje planove i eleo je se osloboditi, xa e ude kra ici i ubija je. Agripina Mla a Po Mesalininoj smrti, godine 48. oslobo enici tra e enu Klaudiju. Narcis predla e bivxu carevu enu Eliju Petinu, Kalist bogatu Loliju Paulinu, a Palant carevu bratanicu Agripinu Mla u. Poxto je 49. 17

godine Vitelije predlo io da se dozvoli brak izme u strica i bratanice i poxto je senat egovu odluku odobrio, Klaudije se eni Agripinom. Tacit pripoveda da od trenutka kada je Agripina postala Klaudijevom enom, sve se u dr avi izmenilo. Svi su u sluxali, a oj vlast nije slu ila za zabavu (Anali XII, 7). Iste godine Agripina vra a Seneku iz progonstva (Korzika) i poverava mu svog sina Domicija na poduqava e. Zatim, oklevetavxi Silana verenika Klaudijeve erke, Agripina je uspela svog sina nametnuti Oktaviji kao novog verenika. Napokom Agripina je izradila da Lolija bude okriv ena za uvredu veliqanstva, a jedna ena ugledna roda proterana samo zato xto je Klaudije rekao da je lepa. Godine 50. Klaudije je usinio Domicija, koji od se od tada naziva Neronom. Agripina pak dobija titulu Avgusta. Slede e godine je Neron obukao mu evnu togu, a Agripina na mesto prefekta pretorija dovodi svog prijate a Bura Afranija. Godine 53. Neron se o enio Oktavijom. Nakon pet godina braka Klaudije se osvestio i video xta Agripina radi. Odluqio je da okonqa enu prevlast i spreqi ene planove u vezi enog sina, pa je zato Britanika imenovao svojim naslednikom. Agripina tada preduzima odluquju i potez: nahranila je Klaudija otrovnim pequrkama i on je umro posle dvanaest qasova agonije (54). Pretorijanci su kao novog cara pozdravili Nerona.

Izvori o Klaudijevoj liqnosti

Izgled ...bio visoka, ali ne mrxava stasa, a lijepa lica, lijepe sijede kose i puna vrata. Ali kod hoda a izdavale su ga noge jer su mu bile preslabe, a kod veselog ili ozbi nog posla mnoge su ga stvari nagr ivale: nepristojan smijeh, jox ru nija sr ba, jer su mu se pritom usta pjenila, a nosnice ovla ile; osim toga, zapletao mu se jezik, a glava mu se tresla uvijek, a osobito kad je radio kakav posao. (Svetonoje, Klaudije 30) Anegdote Za jelo i vino imao je u svako vrijeme i na svakom mjestu izvanredan tek. Kad je jednom sudio... dopro je do ega miris doruqka xto su ga u obli em Martovom hramu spremali... on se odmah digao sa sudaqke stolice, popeo se k sve enicima i smjestio se za ihov stol... U po udi za enama bio je vrlo neobuzdan, a za muxkarcima nije imao nikakve strasti. Kockao se strastveno... (Svetonoje, Klaudije 33) ...qudili su se udi kod ega najvixe egovoj zaborav ivosti i rastresenosti... Kad se poslije umorsta Meseline smjestio za stol, zapitao je malo kasnije: ,,Zaxto carica ne dolazi? Mnoge od onih koje je osudio na smrt dao je odmah sutradan nakon smaknu a pozvati u skupxtinu ili na partiju kocka a, a onda ih je, kao da su zakasnili, dao po glasniku ukoriti kao pospance... (Svetonoje, Klaudije 39)

Izvori
Tacit, Anali, preve a i ana Crepajac, Beograd 1970. 18

 G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 19782 .

Literatura
Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrix anstva od ihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog ubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna k iga, Beograd 20042 . http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Claudius

19