DIJAGNOSTIKA KVAROVA HARDVERA

Bez obzira koliko je raunar dobro sastavljen ili njegov softver dobro n apisan, pre ili kasnije neto e poi po zlu. I veina poetnika u PC svetu se vrlo neprij atno iznenadi kada se susretne sa serijom poruka o greci tipa "Illegal Operation" ili u gorem sluaju, sa porukom "Fatal Exception errors" (popularno nazvanom i "P lavi ekran smrti"). Ovakvih poruka ne bi trebalo da bude na novom raunaru, meutim delimino zbog nesavrenosti operativnog sistema, nestabilnog rada nekih aplikativih softvera , neredovnog update ili zbog napada virusa raznih vrsta, dolazi do poj ave kvarova i problema u radu. Prvo treba odrediti ta je prouzrokovalo kvar, a to je i najvei problem z a veinu korisnika, tj. kako na najbolji nain dijagnosticirati prirodu problema. Na samom poetku potrebno je tano odrediti da li je u pitanju problem izazvan hardver om ili softverom. Zatim tano odrediti i "krivca". U dijagnozi se treba voditi sle deim poetnim koracima: - Da li je problem nastao odjednom, odnosno da li postoji odreeni period vremena od nabavke kada nije bilo nikakvih problema? Ukoliko je nastao od jednom (nakon odreenog vremena), kakve promene su napravljene na raunaru? - Da li je instaliran ili reinstaliran neki deo hardvera ili softv era, koji bi mogao da izazove problem? - Da li je bilo poremeaja u elektrinoj mrei? Sistem je podloan uticaju eventualnih elektrinih udara iz mree, koji mogu da izazovu oteenje jedne ili vie kom ponenti. Elektrini "ok" moe da doe i sa "sporednog ulaza", odnosno kroz telefonsku l iniju i preko modema, u sluaju vremenske oluje i udara groma u telekomunikacione linije. - Da li je moda neto menjano na elektrinoj instalaciji i da li se na istom elektrinom vodu nalazi neki veliki elektrini potroa? Nestabilnost napona nasta je pri putanju u rad velikih elektrinih potroaa, to kod raunara koji se nalazi na ist m vodu moe redukovati unutranji napon i na taj nain otetiti podatke. - Da li je otvarano kuite raunara, i da li je pri tom dodirivana unutr anjost, bez prethodnog oslobaanja statikog elektriciteta (preko uzemljenja)? Najbolji nain da se rei neki problem jeste da se sprei da uopte doe do probl ema. Deo ovog rada o odravanju hardvera opisuje postupke koje bi trebali redovno primenjivati kako bi raunar bio u dobrom stanju. Dijagnostiki softver moe biti od vitalne vanosti svaki put kad raunar ne fun kcionie pravilno, kada se nadograuje deo sistema, a posebno kad sastavljamo potpun o nov sistem. Ovde je dat pregled tipova raspoloivih dijagnostikih programa, te po sebno onih (utilities) koji dolaze sa uobiajenim operativnim sistemom i hardverom . Dijagnostiki programi pojavljuju se u vie oblika, zavisno od komponente ko ja se testira i koji otkrivaju softverske i hardverske tekoe i pokuavaju da ree sist emske probleme, da poboljaju performanse i da preventivno odravaju sistem. Dijagno stici i testiranju podleu sve komponente raunarskog sistema. Programi za di jagnostiku Kada doe do kvarova na raunaru, veliki znaaj moe imati softver za ispitivan je ispravnosti koji se isporuuje uz raunar ili se nabavlja od proizvoaa. Taj softver moe biti vaan i kada se zapone nadgradnja neke komponente u sistemu, odnosno dodav anje novog ureaja. Postoji tri nivoa softvera za ispitivanje ispravnosti: POST, s istemski i napredni.

POST Power On Self Test postupak se obavlja uvek kada se ukljui raunar. T o je u stvari niz testova koji proveravaju primarne komponente sistema, na prime r CPU, ROM, kola za podrku matine ploe, memoriju i vane dopunske ureaje kao to su pri

ljuci za proirenje. Ti testovi su kratki i projektovani su da uoe tee hardverske (a ne povremene) greke. POST postupak obezbeuje poruku o greci, ili upozorenje uvek ka da naie na neispravnu komponentu. Ovo ispitivanje koju sprovodi sistemski POST nije ba potpuno, ali ono pre dstavlja prvu liniju odbrane, posebno kada se uoe ozbiljni problemi na matinoj ploi . Ukoliko POST uoi problem koji je dovoljno ozbiljan da ometa rad sistema, on zau stavlja postupak za podizanje sistema i saoptava poruku o greci koja obino oznaava u zrok tog problema. Ispitivanja u POST-u obino imaju tri vrste izlaznih poruka: zvune kodove, poruke na ekranu i heksadecimalni numeriki kd koji se alje na adresu odreenog U/I pr ikljuka. Sistemski programi se nalaze u sastavu operativnog sistema koji se korist i na raunaru. To su uglavnom osnovni programi za odravanje hardvera i softvera. U Microsoft Windows XP OS to su aplikacije u skupu pod nazivom Computer Management . On sadri tri glavne grupe programa: System Tools, Storage i Services and Applic ations. Svaka od ovih grupa programa ima vie svojih skupova programa. Za System To ols to su: Event Viewer, Shared Folders, Local Users and Groups, Performance Log s and Alerts, DeviceManager. Za Storage to su: Removable Storage, Disk Defragmen ter i Disk Management. U grupi Services and Applications skupovi su: Services, W MI Control i Indexing Service Napredni prograni. Razni proizvoai raunarskog softvera nude razliite program e za naprednije korisnike koji su tehniki obrazovaniji i imaju odreena teorijska a li i praktina znanja. Ti programi nude neto ire mogunosti hardversko-softverskog adm inistriranja, koje prevazilazi osnovne potrebe prosenih korisnika. Program PCMark firme Futuremark Corporation, obavlja testiranje sistema , procesora, memorije, grafike, hard-diska i operativnog sistema i njihovu uzaja mnu operativnost. Ovaj program je jedan od referentnih u ovoj oblasti. Program i ma tri glavna modula: Testovi, Sistem i Rezultati. U prvom modulu rade se testir anja sistema, procesora, memorije, grafike, hard-diskova i izabrana i podeena tes tiranja. Modul Sistem daje informacije o celom sistemu, a u modulu Rezultati mog u se podesiti izlazi za dobijene rezultate testiranja. Benmark program Sisoft Sandra poznate softverske firme SiSoftware omoguava kompletno testiranje raunara i softvera na njemu. Sadri est grupa modula (programa ). Wizard modul sa sedam podmodula: Add New Modul, Web Update Wizard, Environmen t Monitor Wizard, Performance Tune-up Wizard, Combined Performance Index Wizard, Create a Report Wizard i Burn-in Wizard. Informacioni modul sa trideset jednim podmodulom koji pruaju informacije o bukvalno svakom ureaju u raunaru. Benmark modu l sa deset podmodula koji testiraju procesorske aritmetike i multimedijalne moguno sti, RAM i ke memoriju, memorijsku propusnu mo, fajl sistem, hard-diskove i fle-mem orije, optike ureaje, mrenu i internet konekciju. Test modul sa pet podmodula za te stiranje hardverskih IRQ, DMA i I/O podeavanja, memorijskih resursa i plag&play e numeratora. Listing modul sa dvanaest podmodula za razne sistemske informacije i specijalni modul sa dva podmodula General i Coments. Program Everest firme Lavalys, koji ima sline mogunosti kao i prethodna d va. Everest ima devet modula. Raunar ima pet podmodula: Summary, DMI, Overclock, Power Management i Sens or. Svi oni prikazuju informacije o ureajima i stanju sistema iz svog domena. Motherboard ima sedam podmodula: CPU, Cpuid, Motherboard, Memory, SPD, C hipset i BIOS, koji daju adekvatne informacije o stanju ureaja. Display ima sedam podmodula koji daju informacije o video adapteru, o PC I i AGP prikljucima, o grafikom procesoru, o monitoru i multi-monitoru, desktop sv ojstvima, efektima i problemima i o grafikom aplikacionom interfejsu (DirektX ili OpenGL). Multimedia ima dva podmodula (Windows i PCI/PnP Audio), koji osim inform acija o ureajima pruaju i mogunost aktivnog upravljanja njihovim drajverima. Storage ima sedam informativnih podmodula (Windows Storage, Logical, Phys ical i Optical Drives, ASPI, ATA i SMART), koji pruaju samo informacije o ureajima

, bez mogunosti aktivnog delovanja na njih. Network ima dva informativna podmodula Windows i PCI/PnP Network. DirektX modul ima etiri aktivna podmodula DirectX Video, Sound, Music i In put. Ovde su pored informacija omoguene i aktivne kontrole video, audio, muzikih i ulaznih drajvera za odgovarajui aplikacioni interfejs. Devices modul ima est podmodula Windows, Physical i PCI Devices, Device Re sources (Resursi ureaja), Input (Ulazni ureaji) i Printers. Ovi podmoduli pruaju in formacije o ureajima u PC-ju. Benmark modul omoguava testiranje rada procesora i memorijskog (memorijskih ) modula i to brzinu itanja podataka iz memorije, brzinu pisanja podataka u memor iju i vreme kanjenja (latencije), a sve to uz uporedni prikaz sa referentnim vred nostima iz svoje baze. BenchMarX je mali ali izuzetno kvalitetan i koristan program za dijagnostiku, te stiranje i administriranje sistemom. Ima tri osnovna modula: System Info, Benchm arks i Tools. AMIDiag ima vei broj karakteristika i poboljanja koja se ne mogu nai u jednos tavnijim ROM verzijama. AMIDiag je potpun program za ispitivanje ispravnosti opte namene, projektovan za korienje na svakom PC-ju, a ne samo na onima koji koriste AMI ROM BIOS. AMIDiag podrava praktino sav hardver koji se danas moe nai na PC-jima, ukljuujui tu i najnovije procesore, sisteme sa vie procesora (do 16), memorijske n izove veliine do 4 GB, Intelov Universal Serial Bus kontroler, SCSI ureaje, PCI, p oboljano upravljanje napajanjem i Plug and Play. AMIDiag obezbeuje i obiman skup p ostupaka za ispitivanje multimedija, koji mogu da uoe probleme kod CD-ROM ureaja, zvunih adaptera i video prikaza, kao i testove za modem i mreu.

Checkit Pro obezbeuje mogunosti za testiranje ispravnosti veine komponenti u s istemu i daje detaljne informacije o sistemskom hardveru, kao to su ukupna instal irana memorija, vrsta i veliina diska, trenutno zauzee memorije (ukljuujui korienje g rnje memorije), dostupnost i korienje IRQ, brzina modema ili faks modema i jo mnogo raznih stavki koje su znaajne pri otkrivanju i otklanjanju greaka kod PC-ja. Micro-Scope firme Micro 2000 predstavlja kompletan program opte namene za i spitivanje ispravnosti PC sistema. On ima karakteristiku za proveru hardverskog prekida i adrese U/I prikljuka, koja je daleko preciznija od odgovarajuih karakter istika u veini drugih programa za ispitivanje ispravnosti. Omoguava precizno odreiv anje prekida ili U/I adrese prikljuka koje koristi odreeni adapter ili hardverski ureaj u nekom sistemu. Micro-Scope obuhvata alate za popravku diska, kao to je edi tor sektora koji moe da uredi i popravi osnovni sektor i sektor volumena za podiz anje sistema na disku. Micro-Scope ima sopstveni operativni sistem, koji zaobila zi DOS, a njegova ispitivanja u sluaju potrebe mogu da zaobiu ROM BIOS. Na ovaj nai n se odstranjuje maskiranje koje nastaje kada ti elementi rade izmeu sistemskog h ardvera i programa za ispitivanje ispravnosti. Iz istog razloga ovaj program je upotrebljiv i na PC-jima koji rade pod drugim operativnim sistemima, kao to su UN IX ili Novell NetWare. Micro-Scope se moe instalirati na disk i koristiti pod obin im DOS-om. Kao i ostali dijagnostiki paketi, Micro-Scope se redovno aurira da bi se prilagodi o razvoju novog hardvera. Norton Diagnostics (NDIAGS), Speedisk, Disk Doctor i Calibrate isporuuje s e sa Nortonovim uslunim programima i oni predstavljaju osnovu kolekcije uslunih pr ograma za uvanje podataka, otkrivanje i otklanjanje greaka i ispitivanje i popravk u sistemskih podataka. NDIAGS u potpunosti ispituje glavne sistemske komponente, a omoguava i proveru si tnih detalja kao to su LED diode na tastaturi za NumLock, CapsLock i ScrollLock. NDIAGS takoe obezbeuje ekransku mreu koja se moe koristiti za centriranje slike na m onitoru i ispitivanje razliitih izoblienja, karakteristinih za neispravne monitore. Postupak dijagnoze i t

estiranja Pre samog testiranja, potrebno je proveriti ispravnost kulera (na napaja nju, procesoru,u kuitu...). Za ispravan rad potrebno je da svi kuleri budu ispravni. Takoe, lim od napajanja bi trebao da bude relativno hladan, znai malo ispod telesne temperature, a kuler na procesoru u granicama 40 - 60 0C (zavisno od vr ste procesor). Potrebno je zatvoriti kuite, jer su takvi testovi pouzdaniji, zatim proveriti i napone u BIOS-u, odstupanja moraju biti <10% od podrazumevanih vred nosti. Memorija Neispravna memorija moe da ima najrazliitije simptome: moe da izazove "Fat al Exception errors" (popularno nazvanom i "Plavi ekran smrti"), moe da restartuj e raunar, moe da pravi greke pri kopiranju podataka i sl. Memorija se testira nezavisno od operativnog sistema, znai da na ovaj te st nee uticati to da li je operativni sistem pravilno instaliran i da li su dobri drajveri za sve komponente. Memoriju moemo testirati npr. programom GoldMemory sa lokacije GoldMemor y Postupak testitranja: Raspakovati program u neki direktorijum, instalirati ga na 3,5 floppy di sketu ili na CD obzirom da se noviji raunari isporuuju uglavnom bez floppy diska. Restartovati operativni sistem i podesiti u BIOS-u FirstBootDevice da bude Flopp y odnosno CD. Uitae se program koji e testirati memoriju 30-60 minuta, zavisno od v eliine memorije. Program e ispisivati procente testirane memorije i da li je memor ija ispravna (passed) ili neispravna (failed). Proceso r Simptomi neispravnosti procesora su totalni otkaz rada i esta blokiranja , restartovanje, nemogunost pokretanja pojedinih programa (naroito igara) ili rad sporije nego to bi trebalo. Za testiranje moemo koristiti program HotCPU , a testiranje traje do 6 sati. Za vreme testa ne moe nita da se radi. Procesor se smatra ispravnim ako od milijardu najkomplikovanijih matem atikih prorauna ne napravi ni jednu greku. Kod ovog testiranja treba biti oprezan i ne bi trebalo testirati procesore koji nemaju garanciju, jer ako je procesor (p olu)neispravan, posle ovog testiranja postaje neupotrebljiv. Grafika kartica Ako je test procesora proao, moe se prei na testiranje grafike karte. Vrlo je vano da se prvo testira procesor, pa tek onda grafika karta, jer e program 3DMa rk kojim emo testirati grafiku kartu praviti iste greke bez obzira koja od ove dve komponente neispravna, pa je test grafike karte bez testa procesora besmislen tj. ostajemo u dilemi ta je neispravno. Simptomi koji se javljaju kod neispravne grafike su restartovanje raunar a i blokiranje. Program 3DMark treba u opcijama podesiti "Benchmark" na "loop" i pustit i benchmark da radi nekoliko sati. Ako se raunar ne blokira i ne restartuje za to vreme, moemo biti potpuno sigurni da je grafika kartica ispravna, a ako se pomenu to desi, onda i dalje samo znamo da NETO ne valja, i da je najvea mogunost da je to grafika karta. Naime ovaj test ne moe rei da li je grafika ispravna ili neispravna, ve samo da li je ispravna ili verovatno neispravna.

Ako je raunar proao sve navedene testove, a i dalje ne radi dovoljno stabi lno, testiranje moemo nastaviti programom Aida32 ili novijim Everest Home Edition . To je program koji testira veinu komponenti sistema i o svemu to radi ispisuje d etaljan izvetaj, te upozorava na mesta gde se pojavljuju slabije performanse ili greke. Mogue greke i kvarovi na raun aru - Sistem se ne ukljuuje. Zelena lampica na kuitu ne svetli, ventilator unutar kuita s e ne okree - Nema slike na monitoru. Zelena lampica na kuitu svetli, ventilator unutar kuita se okree - Nema boje na monitoru ili monitor pogreno reprodukuje boje - Tastatura ne radi ili javlja da je zakljuana - Mi ne radi uopte ili ne radi pravilno - Floppy disk nee da snima ili da ita podatke - Ekran se povremeno iskljuuje - Raunar nelogino reaguje na komande, iznenada poinje da pie po hard disku, pojavlju ju se udne poruke, vratanca CD-a se otvaraju sama od sebe (bilo ta od navedenog).. . - Raunar prijavljuje Missing operating system na hard disku ili ne moe da startuje sa hard diska Poruke BIOS-a U sluaju da BIOS detektuje nepravilno funkcionisanje sistema prilikom t estiranja neposredno po ukljuivanju raunara, uje se nekoliko bip-ova iz zvunika rauna ra. Ovde imamo opis znaenja bip-ova za AMI BIOS, a sline poruke su i kod AWAR D i PHOENIX BIOS-a. 1 bip DRAM refresh error Memory refresh kolo na matinoj ploi je pokvareno 2 bipa Memory parity error Parity error greka je detektovana u osnovnoj memoriji Postoje kratki bipovi (opasni) i jedan dugaak sa vie kratkih bipova (nisu opasni). Za dijagnozu kvara potrebno je samo da ih prebrojimo Broj bipova i njihovo Znaenje 1 bip DRAM refresh error. Memory refresh kolo na matinoj ploi je pokvareno. 2 bipa Memory parity error. Parity error greka je je detektovana u osnovnoj memor iji (prvih 64KB RAM-a) 3 bipa Base 64 KB of memory error. Uoena je greka u prvih 64 KB RAM-a. 4 bipa System timer error. Timer #1 na maticnoj ploci ne funkcionie ispravno. 5 bipova Processor error. Centralni procesor na maticnoj ploci je generisao greku . 6 bipova Keyboard controller gate A20 error. Kontroler tastature (8042) sadri gat e A20 switch koji omoguava raunaru da radi u virtuelnom modu. Ova greka znai da BIOS ne moe da prebaci CPU u protected mod 7 bipova Virtual mode exception error. Centralni procesor na matinoj ploi je gener isao Interrupt Failure exception interapt. 8 bipova Video memory error. Video adapter ili nije prisutan u konfiguraciji, il i joj je memorija neispravna. Ovo nije fatalna greka. Treba proverite da li grafik i adapter dobro lei u slot-u. 9 bipova ROM BIOS checksum error. Kontrolna vrednost ROM-a se ne slae sa vrednou sn imljenom u BIOS-u. Ovo je dobra indikacija da je BIOS ROM pokvaren. 10 bipova CMOS Shutdown Register. Shutdown register of CMOS memory Read/Write Er

ror has failed. 11 bipova Cache Error. Eksterni ke je pokvaren. Nisu opasni 1 dugaak i 2 kratka bip-a Video greka. Ova greka je uzrokovana jednim od dva hardve rska uzroka: Video BIOS ROM greka, primeen checksum error. Instalirani video adapter ima greku u horizontalnom retrace-u. 1 dugaak i 3 kratka bip-a Video greka. Ova greka je uzrokovana jednim od tri mogua h ardware-ska uzroka: Video DAC je pokvaren. Proces za detekciju monitora nije uspeo. Video RAM je neispravan. 1 dugaak i 8 kratkih bip-ova Problem memorije Greke kad raunar zavri testi ranje Ovo je kratka lista estih poruka koje BIOS moe da da na ekranu posle testi ranja raunara za AMI BIOS.

Greka Objanjenje 8042 Gate A20 Error Gate A20 na kontroleru tastature (8042) ne radi Address Line Short! Greka u kolu za dekodiranje adresa Cache Memory Bad,Do Not Enable Cache! Neispravna cache memorija CH-2 Timer Error Greka na drugom tajmeru. Neki sistemi imaju dva tajmera. CMOS Battery State Low Baterija pocinje da gubi snagu. Bilo bi pametno da zameni te bateriju. CMOS Checksum Failure Poto se vrednosti CMOS RAM-a snime, snimi se kontrolna vred nost (checksum) za kontrolu greaka. Prethodna vrednost checksum-a se razlikuje od sadanje. CMOS System Options Not Set Vrednosti snimljene u CMOS RAM-u su ili otecene ili n e postoje. CMOS Display Type Mismatch Tip video adaptera snimljen u CMOS RAM nije isti kao onaj detektovan od strane BIOS-a. CMOS Memory Size Mismatch Fizika koliina memorije na matinoj ploi je razliita od koli ne memorije upisane u CMOS RAM. CMOS Time and Date Not Set Datum i vreme nisu setovani Diskette Boot Failure Boot disketa u floppy drajvu A: je oteena (virus?) Display Switch Not Proper Video switch na matinoj ploi mora biti setovan ili na co lor ili monochrome. DMA Error Greka DMA controller. DMA #1 Error Greka na prvom DMA kanalu DMA #2 Error Greka na drugom DMA kanalu. FDD Controller Failure Floppy disk kontroler se ne javlja BIOS-u. HDD Controller Failure: Hard disk kontroler se ne javlja BIOS-u. INTR #1 Error Interapt kanal 1nije proao test. INTR #2 Error Interapt kanal 2 nije proao test. Keyboard Error Greka u tajmingu tastature. Da li je prikljuena tastaturu? KB/Interface Error Konektor tastature pogreno vezan. Parity Error???? Parity error greka u sistemskoj memoriji na nepoznatoj adresi. Memory Parity Error at xxxxx Greka u memoriji na adresi xxxxx. I/O Card Parity Error at xxxxx Kartica za proirenje ima greku na adresi xxxxx DMA Bus Time-out Uredjaj koristi bus signal due nego to mu je dodeljeno (oko 8 mik rosekundi).

VIRUSI

Ogroman broj pitanja tipa raunar mi lepo radi samo stalno blokira , raunar m i se restartuje u zahtevnijim programima ili instalacija Windowsa ide lepo samo na kraju izbaci pla vi ekran zahteva i odgovore, a oni glase: Spreite probleme pre nego to oni zaustave raunar i vodite rauna o svom raunaru, pa e on voditi rauna o vama, odnosno radie kak i oekujete od njega, nee gubiti podatke, nee padati sistem i bie uvek pouzdan. Bez obzira na strunost, teorijska znanja, obuenost ili interesovanja, svak i korisnikvlasnik raunara mora posvetiti znaajnu panju ovoj problematici. Na taj nain spreie potencijalne probleme do kojih moe doi usled neredovnog odravanja i korienja ograma za zatitu. Sa instalacijom Windows-a dolaze brojne alatke za odravanje sistema. U o ve alatke spadaju Disk Defragmenter, ScanDisk, Disk Cleanup, BackUp, a nai ete ih ako krenete od dugmeta "Start" i nastavite dalje putanjom "Start > Programs > Ac cessories > System Tools". Ove alatke moete pokretati pojedinano i po potrebi, ali moete i potpuno automatizovati njihovo pokretanje i na taj nain obezbediti automa tsko odravanje sistema.(Sheduled Tasks). Tako recimo moete zadati da se u odreeno vreme vri defragmentacija diskova, brisanje nepotrebnih fajlova (Disk Cleanup) ili npr. kreiranje rezervnih sigurno snih kopija. Izaberite "Start > Programs > Accessories > System Tools > Sheduled Tasks " i pokrenuete arobnjak koji e vas voditi kroz podeavanja. odreenim - Redovno - Redovno - Redovno Odravanje softvera obuhvata i druge obavezne radnje koje se obavljaju u vremenskim intervalima ili prema ukazanoj potrebi, kao na primer: auriranje operativnog sistema (Windows Update) preuzimanje novih zakrpa (patch) operativnog sistema auriranje najvanijih korisnikih aplikacija i programa za zatitu.

Sigurnim raunarom upravlja njegov korisnik. Prvi znak da raunar nije sigu ran je da se ne moe objasniti ta neka aplikacija rad na raunaru, odakle je uopte dola ili da su raunarski resursi (ukljuujui pristup Internetu) neobjanjivo vrlo aktivni dok se nita konkretno ne radi. Raunar prilikom prikljuenja na Internet, bilo stalno m vezom ili telefonskim pristupom, postaje doslovno delom Interneta. Dodjeljuje mu se IP adresa po kojoj je u tom trenutku dostupan sa svih drugih raunara na Int ernetu, kao to su i svi drugi raunari dostupni njemu. Meu tim raunarima se, osim korisnika e-mai la, web-stranica i drugih servisa koje koristimo, nalazi i mnogo onih koji su za raeni nekim oblikom virusa ili crva ili su na drugi nain pretnja naoj sigurnosti. S vim tim raunarima smo izloeni kada smo na Internetu. esto se na raunar bez naeg znanja instalira neeljena aplikacija sakrivajui s e pod primamljivim nazivom ili koristei nesavrenosti web-pretraivaa. Takva aplikacij a e se truditi da nam ne otkrije svoju prisutnost i potajno prikupljati nae e-mail adrese, lozinke, kupovne navike, esto poseene stranice i sline podatke. Na slian e n ain mnogi virusi, crvi i trojanski konji o kojima e kasnije biti vie rei, nastojati t o due prikriti svoju prisutnost kako bi se to vie proirili. Posledica ovih aktivnosti je nepouzdan rad raunara, mogui pad sistema, us porenje rada ili npr. zloupotrebe vae kreditne kartice (ukoliko ste podatke o njo

j unosili u raunar) i na kraju onemoguavanje pristupa Internetu. Od veine ovakvih pretnji moemo se preventivno braniti sigurnosnim alatima , a neki od tih alata pomoi e i u smanjenju tete nastale kada je na raunar ve zaraen U sledeim poglavljima detaljno emo se upoznati sa pojmovima virus, crv, t rojanac, putevima zaraze, vrstama antivirusnog softvera kao i nainom i postupkom ien ja zaraenog raunara. ta su virusi

Najvei broj softverskih proizvoda koji se mogu nai na tritu koristan je, ko nstruktivan i delotvoran. Meutim, postoje i programi koji se koriste zlonamerno t o su raunarski virusi. Ti programi su napisani tako da u raunarske mree prodiru bez znanja koris nika, esto se skrivaju u obinim programima ili porukama elektronske pote. Virusi sv oje funkcije izvravaju tako to od korisnika ne trae odobrenje, ne upozoravaju ga na potencijalnu opasnost po raunarski sistem i ne generiu poruke o grekama kada nasta ne problem. Raunarski virus je deo izvrnog koda koji se izvrava tajno i sposoban je da sam sebe klonira u sklopu drugih programa. Nijedan deo prethodne definicije, te hniki gledano, ne ukazuje na to da je virus obavezno destruktivan. Obinom, legalno m softveru nije potrebno da radi u tajnosti, da se skriva u drugim programima il i da se umnoava bez korisnikovog znanja ili dozvole. Zato je raunarski virus, po s vojoj prirodi, idealno sredstvo za irenje raunarskog haosa. U dananjem umreenom svet u, u kojem sve vrste lokalnih mrea zavise od pristupa Internetu, raunarski virusi su prisutniji i opasniji nego ikada. Pojam virus koristimo za opisivanje svih tipova destruktivnog softvera . Iako je to dobar i opti pojam, istovremeno je i pogrean virus je samo jedan od mnogih tipova ruilakih progr ama. Tih tipova ima mnogo i veina se smatra opasnim koliko i virusi. Svaki od njih ima razliit reim rada. Danas se za opisivanje destruktivnog softvera ee koristi izraz zlonameran softver (engl. malware). Zlonamerno napisani raunarski program ili delovi programskog koda nazivaju se raznim imenima. To su crvi (worm), troja nski konji (trojan horse), logike bombe (logic bomb), zamke (trap-door). Virus se obino sastoji od dva dela. Prvi deo je samokopirajui kod, koji omoguava razmnoavanj e virusa, a drugi je deo korisni teret (payload) koji moe biti bezopasan (benigan ) ili opasan (destruktivan, maligan). Neki se virusi sastoje iskljuivo od samokop irajueg koda i nemaju nikakav korisni teret. Iako virus u promet najee puta sam autor, kontrola nad razmnoavanjem oslobo virusa nije u rukama autora. Po java virusa

ezdesetih i sedamdesetih godina, jo u vreme velikih mainframe raunara, pos tojao je fenomen zvan zec (rabbit). Zec je najee nastajao sluajno ili grekom kada je omahnitali raunarski program poeo sam sebe kopirati po sistemu, izazivajui usporenje ili pad sistema. No nisu svi zeevi nastali sluajno. Prvi pravi predak dananjih virus a Prevading animal (proimajua zver) bio je program sposoban da se nadodaje na drug e raunarske programe na UNIVAC 1108 raunarskom sistemu, a napadnuti programi su ak bili oznaeni posebnom signaturom u svrhu samoprepoznavanja. Prvi potvren nalaz raunarskog virusa daleke 1981. godine bio je Elk Clone r virus koji je inficirao BOOT sektor disketa za legendarni Apple II raunar. Godine 1983. Len Adleman je prvi put u istoriji upotrebio re virus opisujui samokopirajui kod. Prelomna je i 1986. godina kada se pojavljuje raunarski virus Brain (mozak). Ovaj virus je bio sposoban inficirati BOOT sektore 360 KB disketa IBM PC raunara i brzo je osvojio svet. Na svu sreu, virus nije bio destruktivan, nego je u sebi samo nosio podatke o autorima.

Nakon toga stvari kreu bre. Pojavljuje se raunarski virus Jerusalem (1988. ) koji je brisao sve pokrenute programe, te prvi pravi destruktivac Virus Datacr ime (1989.) koji je bio sposoban izvriti low-level format nulte staze na hard dis ku. 1989. aktivirana je fabrika virusa u Bugarskoj. Izvesna osoba (ili grup a osoba) koja je sebe nazivala Dark Avenger (Crni osvetnik) do danas je napisala desetine virusa ukljuujui neke od najpoznatijih kao to su New Zeland i Michelangel o. Vr ste virusa Raunarski virusi mogu se podeliti na pet vrsta: boot sektor viruse, para zitske viruse, svestrane (multipartite) viruse, viruse pratioce (companion) i li nk viruse. Ova podela prvenstveno vodi rauna o nainu na koji virus moe zaraziti raz liite delove raunarskog sistema. Bez obzira kojoj grupi pripada, svaki virusni kod mora biti izvren da bi proradio i razmnoavao se. Osnovna razlika izmeu razliitih vi rusa je u nainu na koji to pokuavaju osigurati.

Boot sektor virusi Boot sektor virusi napadaju Master BOOT sektor (partitition table), DOS BOOT sektor (oba na hard diskovima) ili BOOT sektor floppy disketa, odnosno pro gram koji se u njima nalazi. BOOT sektor je idealan objekt za infekciju, budui da sadri prvi program koji se izvrava na raunaru, iji se sadraj moe menjati. Kada jedno raunar bude ukljuen, program u ROM-u (BIOS) e bez pitanja uitati sadraj Master BOOT sektor u memoriju i izvriti ga. Ako se u njemu nalazi virus, on e postati aktivan. Ali kako je virus dospeo u Master BOOT sektor? Najee pokuajem startovanja sistema sa inficirane floppy diskete. Ali boot sektor virusi se mogu iriti i pomou posebnih programa, trojanskih konja, nazvanih dropper (baca) kojima je glavna na mena da neprimetno ubace virus u BOOT sektor. Boot sektor virusi su veoma uspeni u razmnoavanju od sedam najeih raunarskih virusa st ih je sposobno zaraziti BOOT sektor. Parazitski virusi Najea vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Ovi su virusi sposobni za raziti izvrne datoteke na raunarskom sistemu dodavanjem svog sadraja u samu struktu ru programa, menjajui tok inficiranog programa tako da se virusni kod izvri prvi. Poznati raunarski virusi sposobni su zaraziti.COM,.EXE,.SYS, i druge datoteke. Svestrani virusi Dobre osobine boot sektor i parazitskih virusa ujedinjene su kod svestra nih virusa (multipartite virusa). Ovi virusi sposobni su zaraziti i BOOT sektor e i izvrne programe, poveavajui tako mogunost irenja. Poput boot sektor virusa i ovi su virusi veoma efikasni u irenju. Virusi pratioci Najjednostavniji oblik raunarskih virusa su upravo virusi pratioci. Oni koriste prioritet kojim se izvravaju programi s istim imenom pod DOS-om. COM dato teke se uvek izvravaju pre .EXE datoteka, program iz direktorija koji su na poetku PATH niza izvravaju se pre onih sa kraja. Virus pratilac obino stvori .COM datote ku koristei ime ve postojeeg .EXE programa i ugradi u nju svoj kod. Princip je jedn ostavan kada program bude pozvan, umesto originala sa .EXE ekstenzijom, prvo e se izvriti podmetnuti .COM program sa virusnim kodom. Kada izvravanje virusnog koda bude zavreno, virus e kontrolu vratiti kontrolu programu sa .EXE ekstenzijom. Da b i prikrio prisustvo, virus pratilac e postaviti skriveni atribut za .COM program u koji je stavio svoj sadraj. Ova vrsta ne menja napadnuti program, a zbog nespretn og naina irenja ne predstavlja veu opasnost. Link virusi Najinfektivnija vrsta virusa su link virusi koji jednom pokrenuti, u tr

enutku inficiraju napadnuti raunarski sistem. Poput virusa pratioca ovi virusi ne menjaju napadnute programe ve menjaju pokazivae u strukturi direktorija na takav nai n da ih preusmere na cluster na disku gde je prethodno sakriven virusni kod. Na svu sreu, ova izrazito infektivna i neugodna vrsta virusa, koja zbog samog naina r azmnoavanja moe izazvati pravi haos na disku, ima trenutno samo dva predstavnika i ukupno etiri varijante. Makro ili skriptni virusi Najei virusi u posljednje vreme koriste mogunost izvravanja skripti u progra mima koji su u irokoj upotrebi, npr. Internet Explorer, Outlook i Outlook Express , zatim Word, Excel. Mnogi od tih programa imaju puno sigurnosnih rupa za koje s e zakrpe ne izdaju esto, a korisnici ih jo manje primenjuju. Ukoliko je sigurnost prioritet pri radu na raunaru predlae se iskljuivanje skriptnih jezika (Java, VBscr ipt itd.) Putevi zaraze Najee postavljano pitanje nakon otkrivanja virusa je kako je do zaraze dolo ?. Iako su mnoge stvari vezane uz viruse vrlo sloene, odgovor na ovo pitanje je vie nego jednostavan. Kao to smo rekli svaki virusni kod, da bi se umnoavao, treba pr ethodno biti izvren. Neki se programi na raunaru izvravaju voljom korisnika, a neki automatski, bez njegove volje. Diskete - Floppy diskovi (diskete) su najei medij kojima se prenose virus i. Budui da su diskete standardno sredstvo razmene programa i informacija, njima se odvija i najvei deo komunikacije izmeu korisnika i raunara. Zapamtite, disketa n e mora biti sistemska da bi prenijela boot sektor virus i zarazila va raunar. Izmenjivi hard-diskovi i flesh memorije - iako se ree koriste takoer pre dstavljaju pogodan medij za prenos svih vrsta virusa, a sve vea upotreba i raspro stranjenost flesh memorija je veoma lak i uspean nain prenosa virusa. CD i DVD-ROM su se pokazali kao odlian medij za prenos virusa, iako se sa CD-ROM-ova u pravilu ne obavlja startovanje sistema pa nisu pogodan medij za prenos boot sektor virusa. Nezgodna je injenica da programi i podaci na njima dol aze u komprimiranoj (zipovanoj) formi, to dodatno oteava pregled antivirusnim prog ramima. Mree - Zbog sve vee rasprostranjenosti virusi na raunarskim mreama predstav ljaju jedan od najveih sigurnosnih rizika danas, a predstavljae ga i u budunosti. ta su crvi

Klasini virusi danas su zapravo retki. Dananji korisnici uglavnom se sr eu sa crvima. Crv je, kao i virus, napravljen tako da se kopira sa jednog raunara na drugi, samo to on to radi automatski, preuzimanjem kontrole nad funkcijama raun ara koje omoguuju prenos datoteka i podataka. Kada crv ue u va sistem, on dalje moe da putuje sam. Velika opasnost kod crva jeste njihova sposobnost da se umnoavaju u ogromnim koliinama. Na primer, crv bi mogao da poalje kopije sebe samog svima iz vaeg adresara e-pote, a zatim bi njihovi raunari uradili to isto, ime se izaziva do mino efekat zaguenja u mrenom saobraaju to usporava poslovne mree i Internet u celini . Kada se oslobode, novi crvi se ire veoma brzo, zaguujui mree, to moe da znai da e (i svi ostali) morati da ekate duplo due da se otvore Web stranice na Internetu. Crv je potklasa virusa. Crv se obino iri bez pomoi korisnika i sam distri buira sopstvene potpune kopije (moda izmenjene) irom mrea. Crv moe da zauzme memorij u ili propusni opseg mree toliko da raunar prestane da reaguje. Poto crvima nije po treban program-domain ili datoteka da bi putovali, oni takoe mogu da se kriom uvuku u va sistem i omogue nekome drugome da daljinski kontrolie va raunar. Svei primeri crv jesu crvi Sasser i Blaster. Crvi su maliciozni programi koji se ire raunarskim mreama i raunarima, a d a pritom ne inficiraju druge programe. Ovde vidimo osnovnu razliku izmeu virusa i

crva, a to je da crvi nemaju prvu i obaveznu komponentu virusa, mogunost infekci je programa. Crvi obino upotrebljavaju raunarsku mreu ne bi li se irili i danas naje a adresu primaoca stiu u vidu attacha poruke elektronske pote. Neki drugi crvi za svoje irenje koriste razliite sigurnosne probleme, ali svima im je karakteristika da ne inficiraju druge programe. ta je trojan ski konj Poput mitolokog trojanskog konja koji je liio na poklon, ali su u njemu bili sakriveni grki vojnici koji su zauzeli Troju. Savremeni trojanski konji su r aunarski programi koji deluju kao koristan softver, a zapravo ugroavaju vau bezbedn ost i izazivaju puno tete. Jedan skoranji trojanski konj pojavio se u obliku e-por uke koja je imala priloge za koje se u poruci tvrdilo da su Microsoftove bezbedn osne ispravke, a ispostavilo se da su to bili virusi kojima je zadatak da onemog ue antivirusni softver i zatitni zid. Trojanski konj je raunarski program koji je upakovan da deluje korisno, a zapravo je tetan i naizgled slui za neku drugu operaciju od one za koju je napra vljen. Trojanski konj bi recimo bio program koji izgleda kao tekst procesor, a zapravo jednom pokrenut formatira hard disk. Mnogi autori virusa koriste trojan ske konje kako bi olakali njihovo razmnoavanje. Trojanski konji se ire tako to navod e ljude da otvaraju programe mislei da oni potiu iz legitimnih izvora. Microsoft es to alje bezbednosne biltene putem e-pote da bi bolje zatitio korisnika, ali oni nik ada ne sadre priloge. Trojanski konji se mogu nalaziti i u besplatnom softveru ko ji preuzimate. Nikad nemojte preuzimati softver iz nepouzdanog izvora. Microsoft ove ispravke i zakrpe uvek preuzimajte pomou usluga Microsoft Windows Update ili Microsoft Office Update. Prepoznavanje virusa antiviru sni programi Dananje antivirusne programe moemo podeliti na dve grupe programe za prep oznavanje specifinih virusa i programe za nespecifino prepoznavanje virusa. Skeneri Skeneri su programi za specifino prepoznavanje virusa, mada bi neki od njih, koji koriste heuristike metode traenja virusa, mogli biti svrstani u grupu p rograma za nespecifino prepoznavanje virusa, budui da su, bar teoretski, sposobni prepoznati i nepoznate viruse. Skener tradicionalno prepoznaje virus na temelju (u njega) ugraenih podataka, koji su prethodno pribavljeni analizom virusa koji s e pojavio meu korisnicima. Ti podaci mogu se odnositi na niz heksadecimalnih znak ova (search string) koji katkad mogu sadravati i wildcard (doker) znakove. Glavna prednost skeniranja je mogunost trenutnog otkrivanja poznatih viru sa jednostavnim pregledom sumnjivog sadraja. Ako skener prepozna virus, on e javit i tano o kojem se virusu radi, a to je vrlo korisno jer se prema tom podatku mogu proceniti i mogue posljedice napada virusa. Pravilno koriten skener pomoi e nam da otkrijemo virus na pristiglim disketama pre nego zarazi tiene raunare. Nedostaci skenera odnose se na potrebu za stalnim dograivanjem radi pr epoznavanja novonastalih virusa, no nemogunost prepoznavanja virusa o kojima nema ju potrebne podatke. Iako postoje heuristiki skeneri, sposobni za otkrivanje novo nastalih, nepoznatih virusa, koji su bazirani na tehnologiji znanja (knowledge b ased), kao i svaki takav sistem ima i puno mana. Skeneri su danas najrasprostran jeniji antivirusni softver. Provera ch ecksumm-om

Tehnika provere checksumm-om temelji se na mogunosti prepoznavanja svake promene na tienom sadraju. Checksumm-om se zaledi stanje sistema za koji prethodno u tvrdimo da je neinficiran. Nakon toga se u odreenim vremenskim razmacima proverav a da li je na sistemu dolo do nekih promena. Checksummiranje je jedina poznata metoda kojom e se sigurno otkloniti svi virusi, bez obzira na to jesu li poznati ili ne. Ova injenica ini checksummere jednim dug oronim osloncem svake mudre antivirusne strategije. Nedostatak checksummera lei u injenici da se njima otkriva infekcija vi rusom tek nakon to se ve dogodila, meutim, njihovom redovitom primenom sigurno se m oe otkriti virus pre nego to doe do znaajne tete. Programi za nadgledanje Programi za nadgledanje prate odvijanje pojedinih funkcija sistema p reko odgovarajuih interrupta. Tako npr. kad god sistem dobije nalog za uitavanjem neke izvrne datoteke, moe se i izvriti provera. Neki monitori ne trae specifine virus e nego pokuavaju otkriti sumnjive aktivnosti kao to su primerice pisanje po Master BOOT sektoru ili izvrnim programima, pokretanje formatiranja diska, pokuaj progra ma da se uini rezidentnim u memoriji i sl. Jedina prednost monitora je da mogu ot kriti virus u realnom vremenu. Nedostaci monitora su brojni. Najvei nedostatak je nemogunost delotvorn e primene programa koji bi u sebi sadravao podatke za prepoznavanje svih poznatih virusa. Monitori koji otkrivaju sumnjive aktivnosti esto izazivaju brojne lane uz bune, jer oznaavaju sumnjivim i redovne aktivnosti kao to su formatiranje disketa ili instaliranje raznih programa u memoriju. Posledice napada virusa

Po pravilu, svaki program inficiran virusom ve je u odreenoj meri oteen i potrebno ga je dovesti u ispravno stanje. Ovo se deava uvek, bez obzira na to d a li virus ima tzv. korisni teret i bez obzira koja mu je namera. Danas je sve v ei trend izrade virusa koji pri infekciji jednostavno prepiu deo koda napadnutog p rograma i na taj nain nepopravljivo otete napadnuti objekt. Na primer link virusi mogu napraviti pravi kr na disku jer dovode do tzv. cross-linked datoteka. Program zaraen virusom moe greiti u radu. Virus koji se instalira u mem oriju moe izazvati greke u radu drugih programa koji se instaliraju u memoriju ili moe programima oduzeti memoriju potrebnu za rad. Mnogi pisci raunarskih virusa uk ljuuju u virus koristan teret, kod koji je sposoban izvriti neki zadatak kao to je npr. ispisivanje poruka, ometanje rada sistema, brisanje odreenih podataka, forma tiranje diska ili korupcija podataka. Glupe i neprimerene poruke, neuverljive ljubavne izjave ili usamljen ike roendanske estitke najmanji su dodatni problem. Blokiranje raunara, usporenje ra da maine predstavljaju pravi problem. Oigledno brisanje programa i podataka ili fo rmatiranje diska, koliko je god nezgodno i tetno nije najvei stepen oteenja, kako to mnogi misle. Ako se redovno sprovodi temeljito arhiviranje podataka (backup), v e nakon kraeg vremena raunar moe biti ponovno osposobljen i spreman za rad. Najgori mogui oblik tete je korupcija podataka, neprekidno i progresivno propadanje integr iteta ili tanosti podataka. Korupcija podataka moe biti izazvana namerno ili se ja viti sluajno. Oteene mogu biti baze podataka, arhivi s programima i podacima, tekst ualne datoteke i sl. Sluajan oblik korupcije je kada virus grekom inficira tekstua lnu datoteku. Datoteka e biti oteena, a virus u toj datoteci nee se moi razmnoavati. ameran oblik korupcije je kada virus pregleda disk u potrazi za bazama podataka, te u naenoj nasumice izmeni neki podatak. Ako korupcija traje due vreme doi e do ne popravljivih posledica. Arhiviranje podataka nije dovoljna zatita od korupcije po dataka, jer ako ona ne bude otkrivena tokom jednog punog ciklusa arhiviranja, po daci e biti nepopravljivo oteeni, budui da e sve arhivske kopije sadravati oteene p e. Jedina zatita od korupcije podataka je provera njihovog integriteta, pri emu ni

je dovoljno proveravati samo vanjski, ve i unutranji integritet.

INSTALACIJA NOVIH FONTOVA Operativni sistem Windows u sebi ve sadri odredjeni broj osnovnih fontova ali ako elimo neke lepe ili one koji nama trebaju moemo ih instalirati. Nakon inst alacije moemo ih koristiti u svim programima koji nude mogunost izbora fonta. Ti p rogrami su na primer word, front page, razni editori slika pa sve do video pleje ra kada elimo da promenimo font prevoda. Nove fontove emo naravno pronai na interne tu. Dovoljno je u neki od pretraivaa upisati re kao npr. free fonts download i nai em o mnogo stranica sa kojih moemo skinuti besplatne fontove. Datoteke sa fontovima imaju ekstenziju .ttf (true type) a najee ete ih skinuti spakovane u rar ili zip for mat tako da pre instalacije morate ih raspakovati sa nekim od programa za tu svr hu kao to su Winrar ili Winzip. Nakon raspakovanja fontova na recimo radnu povrsi nu (desktop) moemo krenuti sa instalacijom fontova. Klik na Start pa na Control Panel i zatim otvaramo mapu Fonts gde moemo videti sve fontove instalirane na raunaru. Za instalaciju novog fonta klik na Fil e u izborniku pa na Install New Font. Otvara nam se novi prozor u kome u njegovo m donjem levom delu moramo pronai mapu sa fontom koju smo prethodno skinuli i ras pakovali. Nakon toga oznaimo font u glavnom delu prozora i kliknemo OK. Opciju Co py fonts to Fonts folder je preporueno zadrati oznaenu.

SMANJIVANJE SLIKE Zato smanjiti slike? est je sluaj da slike koje ste napravili vaim digitaln im aparatom elite na primer poslati prijateljima ili rodbini preko e-mail servisa . Vrlo esto su takve slike dosta velike (preko 5 Mb veliine) i ako pokuate 10-tak t akvih slika poslati mail-om postupak slanja (upload slika) e potrajati. Ili elite neku sliku postaviti na nekom sajtu ali obino su na sajtovima data ogranienja u ve liini slika. Zbog toga je dobro pre slanja slike optimizovati (smanjiti) ako ba ni je potrebna maksimalni kvaliteta. Desni klik na sliku koju smanjujemo, klik na Open With, klik na Microso ft Office Picture Manager (uzeo sam taj program zato to je najzastupljeniji jer i ma ga svako ko ima Word ali naravno postoje jo hiljade editora slika koji slino fu nkcioniu). Kada se otvori slika kliknite na dugme Edit Pictures... koje se nalazi u alatnoj traci ba na sredini gornjeg dela ekrana. Nakon klika otvorie vam se spi sak alata preko celog desnog dela ekrana a vi kliknite na Resize koji je pretpos lednji u tom spisku. U novootvorenom prozoru stavite taku u krui koji je pored teks ta Percentage of original width x leight. Nakon stavljanja take (ekiranja) neposre dno ispod pojavie se broj 100. Ako elite upola da smanjite sliku onda umesto broja 100 stavite broj 50, ako elite za treinu da smanjite stavite 66, za etvrtinu stavi te 75 i tako dalje. Nakon toga kliknite na Ok pa na File u gornjem levom uglu ita vog ekrana, klik na Save as... E sad u donjem delu novootvorenog prozora upiite n ovo ime te smanjene slike. Zatim kliknite desno dole na Save u istom prozoru. Na kon svega toga sve zatvorite. Smanjena slika nalazi se u istom folderu u kome je i originalna slika a naziv je onaj koji ste vi dali.

KAKO NAPRAVITI WINDOWS XP SP2 CD Ovaj proces se zove slipstiming (slipstreaming). Omoguava vam da napravi te instalacioni CD Windowsa XP na kom se ujedno nalazi i SP2 (service pack 2). O vo je izuzetno korisno ukoliko esto reinstalirate sistem, ili ne elite da se zamar ate oko ponovne instalacije SP2. Takodje ovo je odlian nain za bekapovanje vaeg ori ginalnog Windows XP CD diska pri emu mu dodajete service pack kako kasnije ne bi morali da ga posebno instalirate i time dodatno opteretite sistem. Ovo je potpun o legalan proces i ne postoji mogunost nikakvog naruavanja niijih prava. ta je s ve potrebno? Windows XP instalacioni CD Najnoviji SP (service pack). U ovom momentu SP2 butabilni fajl koji moete nai na sajtu www.bootdisk.com . Skinite butabilni fajl za Win XP\2K. Prazan CD disk (jo bolje RW radi provere i da ne bi unistili CD ukoliko neto ne pr oradi) Nero Burning Rom(e) program CD-R ili CD-RW uredaj. Koraci: 1. Napravite na C: disku direktorijum XP i u njemu sledee direktorijume: CD-ROOT, XP-BOOT, i XP-SP2 2. Prekopirajte ceo sadraj Windows XP instalacionog CD-a u direktorijum CD-ROOT 3. Prekopirajte Service Pack (sp1a) fajl u direktorijum C:\XP 4. Preimenujte Service Pack (sp1a) fajl u XP-SP1.EXE 5. Idite na Start > Run... i ukucajte sledee C:\XP\XP-SP2.EXE -U -X:C:\XP\XP-SP2 . Ovim ste otpakovali SP2. 6. Idite na Start > Run... i ukucajte sledee C:\XP\XP-SP2\UPDATE\UPDATE.EXE -S:C: \XP\CD-ROOT. Ovim ste pokrenuli update (nadogradnju) originalne verzije Windowsa na SP2 verziju sto nam je i bio cilj. Saekajte neko vreme i proces e se zavriti, n adamo se uspeno. Ukoliko neto nije u redu proverite da li ste sve dobro upisali. 7. Startujte Nero program. Idite na File > New... Ukoliko se pojavi Wizard isklj ucite ga pomocu Close Wizard dugmeta. 8. Odaberite CD-ROM (BOOT) 9. Idite na Boot tab i odaberite Image file u delu Source of boot image data. Za image fajl odaberite fajl koji ste skinuli sa interneta i koji ste otpakovali u XP-BOOT direktorijum. Pod File of type namestite All Files (*.*). Fajl koji trai mo se verovatno naziva boot.bin 10. ekirajte Enable Expert Settings 11. Pod Kind of emulation: podesite No Emulation 12. Pod Boot message upiite Microsoft Windows XP SP2 13. OBAVEZNO pod Load segment of sectors (hex!): upiite 07C0 14. OBAVEZNO pod Number of loaded sectors: upiite 4 15. Idite na ISO tab. 16. Pod File-/Directory name length podesite ISO Level 1 (Max. of 11 = 8 + 3 cha rs) 17. Pod Format stavite Mode 1 18. Pod Character Set namestite ISO 9660 19. ekirajte Joliet 20. Pod Relax ISO Restrictions ekirajte sve stavke 21. Idite na Lable tab 22. Selektujte ISO9660 u padajuem meniju

23. Pod Volume Label, System Identifier, Volume Set i Application upiite WINXP_SP 2_EN (ili drugi jezik koji koristite umesto EN ) 24. Pod Publisher i Data Preparer upiite MICROSOFT_CORPORATION 25. ekirajte Also use the ISO9660 text for Joliet 26. Idite na Dates tab i podesite Use the date and time from the original file 27. Idite na Burn (Write) tab 28. ekirajte Write i Finalize CD (No further writing possible!) 29. Podesite Write Method na Track-At-Once 30. Iskljuite, ako je ukljuen Virus check 31. Kliknite na New 32. U File Browser prozoru nadjite direktorijum C:\XP\CD-ROOT i sav njegov sadraj prebacite u ISO1 prozor 33. Kliknite na Write (Burn) dugme i kliknite na Write (Burn) u tom prozoru. 34. Kada se proces zavri ugasite Nero i pokuajte da butujete raunar sa napravljenog CD diska.

DEFRAGMETACIJA HARD DISKA Nakon dueg rada na raunaru vremenom primetiete da je postao prilino trom, t e da se otvaranje pojedinih datoteka odvija znatno due nego to je to bilo ranije. Korak 1 Defregmentaciju je mogue odraditi pomou ugraenog programa za defragmentiran je do kojeg se dolazi preko dugmeta Start, opcije Run i ukucavanjem naredbe dfrg .msc i klikom na OK. Korak 2 Nakon to se program pokrene i izvri analiza selektovanog diska, dobie se izv etaj o stanju fragmentisanosti i ponuditi opcija Defragmentacije koju naravno akt ivirajte. Defragmentacija traje due vremena a zavisi od veliine particije koju def regmentirate kao i od koliine nefregmentiranih fajlova. Imajte strpljenja !! Korak 3 Nakon defragmentisanja particija diska, ostaje da se uini i korak dalje, a to je optimizacija sistemskih datoteka koja se moe izvriti iskljuivo pre podizanj a samog operativnog sistema. Ovakvu mogunost nude mnogi komercijalni softveri, a u istu svrhu moe da poslui i besplatan programi System File Defragmentor. Dovoljno j e samo da pratite propratna uputstva koja stiu sa programom i uspeh u poboljanju p erformansi vaeg raunara je zagarantovan.

OVERCLOAKING Da bi razumeli o emu je re oni koji prvi put uju za overcloaking probau prv o da objasnim neke pojmove. OVERCLOCKING ili ti po naki overklokovanje je kada podesite da vae hardve

rske komponente raunara rade na veim brzinama i naponima od onih koje su proizvodj ai preporuili. E sad objasniu i neke bitne skraenice. CPU je skraenica za procesor. C PU FSB (Front Side Bus) ili Sistem BUS slui da spoji CPU sa memorijom i ostalim k omponentama u kompjuteru kao to su grafika karta, muzika karta itd. Raspon brzine F SB-a ide od nekih 66Mhz pa do 400MHz i vie sve u zavisnosti od vae matine ploe. Mult iplier ili mnoilac slui da umnoi FSB, i od toga zavisi brzina vaseg procesora. RAM Memorija je radna memorija komjutera. PCI Bus je brzina na kojoj radi vaa video k arta, muzika karta, hard drajv itd. Korak 1 Ako vam je FSB 66Mhz a multiplier (mnozilac) 5 va proces ide na 66 x 5 = 330Mhz ili FSB 100MHz. Ako je mnozilac 11 procesor je 1100Mhz (100 x 11 = 1100M hz). Multilier je zakljuan i nemoete ga promeniti (postoji naina da se na AMD-ovim procesorima otkljua ali to je ve druga i sloena pria). PCI Bus brzina je obino 2/3 il i 1/2 FSB-a. Ako vam je FSB 100Mhz va PCI je na 2/3 tj. 33MHz ili 1/2 tj 50Mhz. N eke novije ploe imaju opciju da posebno namestite PCI BUS nezavisno od FSB-a. Korak 2 (sam proces ove rklokovanja) Uzmite va manual (upustvo za upotebu matine ploe), dobro ga pruite i udjite u BIOS. Nadjite gde pie CPU Speed, ili PCI Clock, ili System Frequency, ili FSB Speed. Morate prvo namestiti na "Manual" ako ne moete da promenite znai da je negd e na ploi jumper-om (amperom) to zakljuano. Pratei uputstvo koje je dato uz matinu pl ou nadjite taj amper i stavite ga na manual. FSB podiite u malim koracima !!! Nemoj te odmah sa recimo 66Mhz na 100Mhz ili sa 100 na 150Mhz. Sad sve zavisi od ploe i procesora kojeg koristite tj. da li e po defaultu biti na 66Mhz, 100MHz ili pak 133Mhz. Ali ipak opet ponavljam podiite FSB u malim koracima pa save (sacuvajte), restartujete, pa opet malo podignite pa sve tako. Kada god podigne sitem uvek p roverite temperature !!!!

Korak 3 Ako u jednom trenutku va sistem nee da se podigne ili se podigne pa malo zatim padne znai da ste dostigli neke vrhunce i da bez podizanja napona (to je dru ga pria) i boljeg hladjenja vie ne moe. Tada u BIOS vratite malo vrednosti tj. ako ste me posluali i ili korak po korak vratite na prethodnu vrednost podeavanja na ko joj je dobro funkcionisao sistem. Razmislite i o tome da nabavite bolje hladjenj e pa e te moda ubrzati raunar i vie !! U stvari ono to postavlja granicu, i to je opa no po va procesor je temperatura. Samim tim to ga overklokujete vi mu podiete tempe raturu. Imajte na umu jo da kada podiete FSB vi ne samo da overklokujete procesor nego sve komponente u kompjuteru (memoriju, grafiku kartu, muziku kartu i sve osta lo) tako da ako sistem zapne ne mora znaiti da procesor vie ne moe ve moda je neka dr uga komponenta dostigla svoje granice. Znai stabilnost i uspenost overklokinga zav isi od kvaliteta malte ne svih komponenti. Tako ako imate Kinesko napajanje i ne pomiljajte na overkloking !!! Vrlo paljivo pratite temperaturu svaki put kada pro menite FSB i raunajte da e se ta temperatura podii kada budete igrali neke igre tj. kada proces bude radio zahtvnije programe. Ako mislite da ste postigli ono to st e eleli testirajte kompjuter, bolje reeno stavite ga na muke !! Zadajte mu neke tek e zadatke i igrajte neku jako zahtevnu igru ili koristite neke benchmark testove da isprobate stabilnost toga to ste uradili. Opet celo vreme PRATITE TEMPERATURU !! Bolje da vam sistem padne sad nego kada budete radili neto korisno. Korak 4 Kada dostignete neke granice u BIOS-u, a znate da vae komponete mogu vie moete probati ovo isto sa premetanjem Jumper-a (dzampera) na ploi koji su u mom slua ju postigli ono sto nisam mogao u samom BIOS-u. Tu opet morate proitati uputsvao koje vam je dato uz matinu plou da bi ste nali te ampere. Jo jedna stvar je da primer a radi va prijatelj ima AMD XP 1800+ procesor (1530MHz) i gura ga na 1750MHz ne

mora znaiti da e te i vi sa istim procesorom postii isto. Svaki sistem je razliit, j er kao to ve rekoh, overkloking ne zavisi samo od procesora ve i od ostalih kompone nti raunara. Korak 5 Kako proveriti temperature? To moete uraditi sa raznim programima. Jedan od boljih na tom polju je Motherboard Monitor koji moete nai na http://mbm.livewi redev.com Jo jedan program koji bi trebali koristiti je ShutDown NOW koji kada ga na mestite na odredjenu temperaturu procesora ugasi kompjuter ako se ta temperatura predje. Moete ga nai na http://www.dworld.de Verujte mi ovi programi uvaju va kompjuter zato ih koristite.

Saveti & Upozorenja: I na kraju svega ovoga pitanje je dali je to opasno? Da ako ste neiskus ni ili se ne pridravate uputstava moete izgubiti procesor, memoriju ili pak i ceo raunar. Istina anse su male ali je mogue, zato proitajte to vie moete o overklokovan I za kraj moram vas upozoriti da radni vek overklokovanih komponenti je i do 30 % krai (a moda i vie) u odnosu kada rade na fabrika podeavanja. Sreno !

KAKO NAPRAVITI SYSTEM RESTORE - XP Obzirom da je Microsoft sa winME uveo funkciju System Restore koji je i deo winXP-a, i takodje obzirom da je System Restore definitivno vrlo koristan, zato bi bila teta da ga zanemarimo. ta je SYSTEM RES TORE? System restore je funkcija unutar operativnog sustave (winXP) koja pam ti svaku promenu nad svim podacima na hard disku koje se zbivaju prilikom Instal acije / Deinstalacije programa. Naravno, System restore zbog toga zahteva neto do datnog mesta na vaem hard disku. Obzirom da je ovo vana funkcija (pogotovo u trenu cima oaja) smatram da se nebiste trebali zamarati prostorom koji Sys.restore zauz ima na disku pa zato Sys.restore ostavite ukljuan. Ukoliko instalirate neto, i nak on toga vam se XP poene "udno" ponaati ili je nestabilan, moete uz pomo Sys.restore n apraviti "ROLEBACK" tj. povratak na predjanje stanje u kojem je sve bilo u redu. Korak 1 Kako da ukljuim system restore? Iako je System resstore sam po sebi ukl juen nakon instalacije winXP - a, do samog Sys.restorea moete doi na nekoliko naina: SETTINGS: 1) desni klik miem na MY COMPUTER > PROPERTIES > Zatim odaberete SYSTEM RESTORE t ab (mapu) 2) START > SETTINGS > CONTROL PANEL > SYSTEM > Zatim odaberete SYSTEM RESTORE ta b (mapu) LAUNCH SYSTEM RESTORE: 1) START > RUN > upiite msconfig > i izeberite LAUNCH SYSTEM RESTORE 2) START > PROGRAMS > ACCESSORIES > SYSTEM TOOLS > SYSTEM RESTORE Korak 2 ta sve mogu promeniti u opcijama (settings) i zato? Moete iskljuiti System restore u potpunosti na svim diskovima (i particijama). Da bi ste to ukljuili /

iskljuili kliknite na "checkbox" kraj Turn off System restore on all drives. Sa l eve strane imate sliku i ime svojih diskova (particija). Kliknite na disk / part iciju i zatim na gumb settings. Sada moete iskljuiti Sys.restore samo za taj disk / particiju i moete odrediti pomicanjem "slidera" koliinu prostora kojeg e XP koris titi kao System restore. NAPOMENA !! Vei prostor znai vie "restore" taaka, a to znai da se moete vratiti vie unazad! Korak 3 OK. Neto mi se "raspada" XP. Kako da vratim sve u vreme kad je bilo dob ro? Prvo moram napomenuti da Sys.restore nije svemogu i da bi bilo dobro znati uz rok problema. Isto tako je vano da nestabilnost primetite to ranije jer obzirom na koliinu prostora koji ste dodelili sys.restore - u moe se dogoditi da nemate sys. restore point u kojoj je zapravo stanje sistema kada je sve bilo u najboljem red u. Takoe detaljniji opis moete videti ovde. Dakle pokrenuli smo SYSTEM RESTORE, kl iknite na RESTORE MY COMPUTER TO EARLIER TIME > i odaberite na kalendaru jednu o d ponuenih restore taaka. Korak 4 Jel mogu ja sam kreirati System Restore Point? Naravno. Kada pokrenet e System restore imate dve opcije "restore..." i "create restore point". Runo kre iranje Restore Pointa je preporueno ako izvodite neke radnje (modifikacija sistem a ili registry-a naprimer), a u iji ishod niste sigurni. Saveti & upozorenja: Mnogi trojani koriste system restore point kao mesto gde se sakriju i onda izbacuju viruse. Razlog tome je to system restore ima podeene "NTFS permissio ne" da mu moe pristupiti svaki (i "obian") user na PC-u !!! Obzirom da nijedan AV (anti virus) nesme dirati system restore, AV ne moe ukloniti virus (AV ukloni vir us ali ne i trojana). Microsoft je to promenio sa SP1 (iako to nije navedeno u l isti promena) zato najtoplije preporuujem instalaciju SP1 na XP ako ga do sada ni ste instalirali. System restore je VRLO korisna funkcija zato ga nemojte zanemar iti. Prilikom System Restorea, XP e napraviti restore na programima, sistemskim d atotekama, registry-u ALI NEE DIRATI FAJLOVE KOJE STE SAMI KREIRALI (dokumenti, m p3, avi ...)!!!

FLASH BIOSA NA MATINOJ PLOI Prvo da naglasim sve to se nalazi u ovom postu radite na vlastitu odgov ornost !!!! to je to BIOS? BIOS, basic input/output system, je zapravo operativni sistem ugraen u matinu plou koji je usko povezan sa hardwareom i njihovim postavkama. Pomou njega m enjamo postavke npr. procesora koje ne moemo mjenjati iz Windowsa ili Linuxa. On je zapisan u EEPROM chipu na matinoj ploi koji ostaje dostupan nakon to se dogodi n ekakav problem radi kojeg ne moemo ui u operativni sistem. Neki ljudi iz svog komp jutera ele izvui maksimum upravo menjajui fabrike postavke na kojima njihove kompone nte rade. Flash BIOS-a e pomoi kod kompatibilnosti sa nekim hardwareom, pa ak i omo guiti neke dodatne mogunosti (najee su za to moddani BIOS-i). BIOS kao chip pamti pos

tavke ak i kada je raunr ugaeno (da li ste se ikad zapitali zato je sat uvek taan nak on to ste ga jednom podesili?). BIOS se ne nalazi samo na matinoj ploi, ve u grafikoj kartici, hard diskovima i optikim ureajima s time da se za zadnja 2 navedena ne k oristi izraz BIOS ve firmware. Vano je zapamtiti da je raunar bez ispravnog BIOS ch ipa zapravo mrtav, te ako nastane greka pri flashanju BIOS chipa bi e ga vrlo teko vratiti u prvobitno stanje bez otvaranja kuita.

to znai fla shati BIOS? Flashati BIOS znai napraviti update staroga to jest unaprediti staru ve rziju novom. Time moemo ostvariti bolju (veoma retko ali i loiju) kompatibilnost k omponenti u raunaru. Kod nekih matinih ploa koje su izbaene na trite prerano, sa loi IOS-ima je svakako neophodan flash na noviju poboljanu verziju kako bi te matine p loe radile ispravno sa drugim komponentama i bile stabilnije. Pri postupku flasha nja brie se stara ROM (Read Only Memory) jedinica i kopira na njeno mesto nova (f ile koji obino zavrava sa .rom ili .bin ekstenzijom) ta se moe dogoditi ako neto poe po zlu u p ostupku flashanja? Najvjerojatnije neete moi upaliti kompjuter bez menjanja matine ploe. Posto je neki naini vraanja sistema kao na primer upotreba drugog raunara sa istom ploom, ili zamenom BIOS chipa dok raunar radi, ili ponovno flashanje. Ali takve stvari n ikako nemojte sami raditi ako nemate dovoljno iskustva ve prepustite nekome ko se vie u to razume. Ukoliko nakon paljenja ne ujete normalan ''BEEP'' zvuk va BIOS a samim tim i vaa ploa je mrtva.

Korak 1 Kako flashati BIOS? BIOS koji skidate sa stranice proizvoaa matine ploe koj u posedujete MORA odgovarati nazivu vae ploe, inae moete trajno otetiti vau plou. Uk ko pri procesu flashanja BIOS-a nestane struje ili restartujete raunar, BIOS chip nee biti u potpunosti zapisan i vaa matina ploa e biti neupotrebljiva. Korak 2 1. Zapiite kako vam se zove sadanji BIOS na mali papiri (radi sigurnosti ako imate problema sa novim BIOS-om, moete videti verziju pomou programa Everest ) 2. Downlodujte novi BIOS sa stranice proizvoaa vae ploe. 3. Slediti uputstva koji su doli sa .zip ili .rar arhivom koju ste skinuli (obave zno extractati sadraj!!) 4. Nadati se da e sve proi u redu :) Korak 3 Ako ste skinuli samo BIOS file bez uputstava (napomena da ovaj nain fla shanja biosa i nije tako siguran) radite po sledeim takama 1. Zapiite kako vam se zove sadanji BIOS na mali papiri (radi sigurnosti, ako imate problema kada instalirate novi BIOS da bi ste skinuli i vratili stari BIOS ) 2. Ui u va trenutni BIOS i sve postavke vratiti na default osim onih bez kojih va r aunar ne moe dobro raditi, npr 1st boot device -> hard disk. Save-ajte promene i r aunar bi trebao samo restartovati. Uite u Windows. 3. Downloadati BIOS file 4. Download-ati WinFlash uttility (obavezno extractati sadraj!!) 5. Pogasite nepotrebne procese na primer ICQ, MSN, jer se moe dogoditi da vam nek o ''iskoi'' sa nekim chatovanjem pri postupku flasha i raunar se zamrzne. 6. Otvoriti WinFlash.exe 7. File -> update bios -> locirajte bios file kojeg elite flashati -> potvrdite d a elite flashati va BIOS sa tim file-om. 8. Nadajte se da e sve proi u redu i priekajte da se postupak zavri (nikako resetova ti raunar !!!)

9. Potvrdite restart 10. Ako nakon restarta raunara normalno ujete ''BEEP'' i sve proe dobro, va BIOS je uspeno flashan na novu verziju:beer:. Bilo bi mudro nakon flasha testirati stabil nost npr. SuperPIjem kojeg moete nai u attachmentu ili Primeom 95 da proverite da je nova verzija naprednija od stare. Ukoliko imate problema sa novom verzijom BI OS-a uvek ga moete vratiti postupkom flashanja na staru verziju (potrebno je onda skinuti prijanju verziju sa stranice proizvoaa). Korak 4 Ukoliko bios elite ''runo'' flashati postupak je sledei 1. "Identifikovati" model ploe. Ponekad je potrebno znati na primer i reviziju re v:1.1 1.0 2.0 itd. Oznaka se najee nalazi na pcb-u ploe. 2. Odrediti ko je "proizvoa" BIOSA (AMI,AWARD Phoenix) 3. Download-ati BIOS-image sa stranice proizvoaa i flash utility (iako u veini sluaj eva dolaze upakovani sa BIOS-ima ponekad morate skinuti posebno, postoje i modan e verzija BIOS-a ali flashanjem tih verzija GUBITE GARANCIJU ! 4. Napraviti dos boot disketu (desni klik na flopy-crate ms-dos startup disk) 5. U biosu postaviti kao first boot device floppy 6. Proveriti da li su fileovi na disketi dir 7. Pokrenuti flash utility (awd, zavisno od verzije 8.16 ili neka druga - IME BI OSA) 8.Pojavie se glavni ekran sa imenom BIOS-a i pitanjem da li elite spremiti trenutn u verziju 9. Pritisnite enter i NE GASITI ILI RESTARTOVATI RAUNAR !! 10. Nakon 30 sekundi novi BIOS je spremljen i pojavljuje se poruka da je flashan je uspeno 11. Restartovati raunar 12. Ugasiti raunar i napraviti ccmos (barem 2 do 3 minuta) 13. Ui u BIOS i odabrati LOAD OPTIMITED DEFAULTS 14. KRAJ Korak 5 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Flashanje sa bootabilnog cd-a Skinuti iso image Narezati na CD U BIOS-u odabrati kao boot device CD-rom Odabrati verziju BIOS-a Nakon flashanja restartovati raunar Ugasiti raunar i napraviti ccmos (barem 2 do 3 minute) Ui u BIOS i odabrati LOAD OPTIMITED DEFAULTS

Saveti & upozorenja Ne postoje bootabilni CD-i za sve ploe jer su isti u velikoj veini produkt korisni ka ploe :) Znai morate ih napraviti.

PREBACIVANJE VIDEO SADRAJA SA VHS KASETE NA DVD Prolo je vreme VHS kaseta ali Vi ipak jo imate zanimljivih sadraja na nji ma. Zanima vas kako te sadraje prebaciti na nove medije na primer na DVD.

ta vam je potrebno: Za spajanje VCR sa raunarom potreban ti je kompozitni kabl koji na jedn oj strani sadri SCART a na drugoj strani tri RCA (cinch) konektora (pretpostaviu d a tvoj VCR nema RCA, ve samo SCART izlaz). Ili ako ne moe pronai ovakav kabl, uzme ob ini kompozitni kabl sa RCA konektorima na oba kraja i poseban SCART-to-RCA adapte r (ovo ti ne treba ukoliko tvoj VCR ipak ima RCA output konektore). Ovde je potr eban mali oprez jer mislim da nije svejedno u kom smeru teku podaci, iz SCART-a prema RCA prikljucima to tebi treba, ili obrnuto (to bi koristio ukoliko eli sliku sa raunara preneti na TV prijamnik). Korak 1 Ukoliko ovakav kabl sadri samo dva RCA prikljuka (obino je to sluaj ako je kabl namenjen prenosu zvuka - beli i crveni RCA za levi i desni audio kanal, ali to ga ne spreava da se preko njega prenosi slika), preporuujem kupovinu dva ovakv a kabla, kako bi preko jednog ila slika, a preko drugog stereo zvuk. Neki SCART-t o-RCA adapteri imaju i S-Video port, pa moe kupiti S-Video kabl umesto drugog komp ozitnog kabla samo za prenos slike, ali pitanje je koliko es time dobiti na kvali tetu. Audio spaja na line-in ulaz zvune kartice koristei RCA-to-3,5 mm jack kabl. Korak 2 Samo jedna mala napomena: grafike kartice sa VIVO mogunou obino ne daju neki poseban kvalitet slike (barem ja nisam imao neka predobra iskustva sa njima). K ao alternativa mogu se kupiti posebne video capture kartice (koje su jako jeftin e), sa RCA i S-Video ulazom, ali bez TV tunera (ali i dalje se mogu koristiti za snimanje TV signala tako da se VCR koristi kao tuner metodom koju sam gore opis ao). Korak 3 to se tie softverske strane, dva najkvalitetnija softvera namenjena kunim korisnicima sa kojima sam imao prilike raditi su Cyberlink PowerDirector i Inter Video WinDVR. Oba ova programa imaju mogunost direktnog snimanja videa u MPEG2 fo rmat (tako da ga neete trebati re-enkodirati za DVD). Ali PowerDirector ima i mog unosti obrade slike i ako prilino bazine (rezanje, dodavanje efekata itd.), kao i m ogunost DVD Authoringa i izrade samog DVD-a. Ali u ovome se ba ne istie pa ja za ko mpletan proces prebacivanja VHS kasete ili snimanja TV programa na DVD koristim kombinaciju alata: - WinDVR ili PowerDirector za video i audio capturing - PowerDirector za editiranje, ukoliko je potrebno (rezanje reklama i slino) - TMPGEnc za re-enkodiranje videa u nii bit-rate ukoliko je orginalni materijal p revelik da stane na jedan DVD - TMPGEnc DVD Author za pripremanje sadraja kojeg je potrebno narezati na DVD (po mou njega se mogu dodati izbornici na DVD, razdeliti poglavlja i ostale stvari). Kao izlaz dobije se VIDEO_TS folder kojeg je onda samo potrebno narezati na DVD. - Nero za rezanje VIDEO_TS foldera na DVD. Saveti & upozorenja: Svi gore navedeni programi namenjeni su "obinim" korisnicima, ne profes ionalcima. Ali na alost, svi su komercijalni, osim TMPGEnc-a, ali za kojeg je pot reban MPEG2 plugin, ukoliko kao output eli kreirati klasini Video DVD, koji je tako dje komercijalan. A za isti audio capturing preporuujem Cool Edit ili po novom Adobe Audit ion (navodno je Sound Forge najbolji, ali nisam nikad imao prilike raditi sa nji m) od komercijalnih alata, ili Audacity od besplatnih alata.

VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE VRH STRANE